Ivan Nastovi

Letnji san Isidore Sekuli

i drugi eseji

Biblioteka PSIHOTERAPIJSKE STUDIJE

Urednik
Zoran Kolundija

Fotografija na prednjoj strani korica

Isidora Sekuli za radnim stolom

Ivan Nastovi

Letnji san
Isidore Sekuli
Dubinsko-psiholoki eseji

PROMETEJ
Novi Sad

Umetnost je u svojoj sutini psiholoka delatnost,

a ukoliko ona to jeste, onda ona moe i treba da
bude podvrgnuta psiholokom razmatranju.
K. G. Jung

Ima dakle neko prokletstvo da nita voljeno ne

moe ostati. Proleti kakva tica, svetla kao rasprsnuta zvezda, pa je nikad vie nema. Prne kakav
leptir, aren kao da je kroz dugu proleteo, pa ka
nikad vie nema.
Eto, tamo negde na jugu, nasred sone livade pune arenog cvea i arenih buba, ima jedan
usamljen i gromom opaljen jablan od koga leptiri
bee i ptice se plae, a ja, u samoi i u daljini,
plaem za njim kao za dobrim drugom iz najlepih
dana.
U toj truloj kolibici sam nauila da volim ono
to ne vidim, ono to nemam, i ono to mora da
proe.
Isidora Sekuli
kojoj posveujem ovu knjigu u znak zahvalnosti i
odanosti.

SADRAJ

Predgovor

Letnji san Isidore Sekuli

11
23

II

Samoa, saputnik Isidore Sekuli, u svetlu dubinske

psihologije 51

III

Molitve u Topiderskoj crkvi Isidore Sekuli u svetlu

dubinske psihologije 65

IV

Snovi Laze Kostia i njihov znaaj

Jelena, ena koje nema Ive Andria u svetlu dubinske

psihologije 135

VI

Pet snova Ive Andria i njihovo tumaenje

VII

Sedam nesanica Ive Andria i njihovo

tumaenje 203

VIII

etiri sna o Ivi Andriu

IX

Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka

Isakovia 243

San o crnom psu Desanke Maksimovi u svetlu

dubinske psihologije 293

XI

Pet snova Margerit Jursenar i njihovo tumaenje

XII

Linost Sirana de Bereraka iz drame Edmona Rostana

u svetlu dubinske psihologije 369

113

151

221

309

 XIII

San o klovnu

399

XIV

Tamne i tajne strane Frojda i frojdizma

XV

Seanja Frojdove sluavke Paule Fihtl

XVI

Bela golubica Nikole Tesle u svetlu dubinske

psihologije 457

411
431

XVII Nikola Tesle na psihijatrijskom kauu Vladete

Jerotia 471
XVIII Sondijevo uenje o familijarnom nesvesnom

497

XIX

Kriminalac iz nesvesnog oseanja krivice

XX

Samoubistvo Anice Savi-Rebac u svetlu dubinske

psihologije 545

O autoru

567

531

PREDGOVOR

Misliti znai nauiti se novom vienju.

Alber Kami

Ova knjiga dubinsko-psiholokih eseja, pod kojima

se podrazumeva tumaenje u svetlu dubinske psihologije1,
tanije u svetlu analitike psihologije Karla Gustava Junga, koja je dovela do sasvim novog vienja knjiievnih
dela i njihovih stvaraoca, nastala je kao rezultat mog viedecenijskog interesovanja za odnos dubinske psihologije
i knjievnosti, interesovanja koje je, izmeu ostalog, bilo
podstaknuto i mojim snovima o Ivi Andriu, koji e biti
izloeni i u ovoj knjizi.
1 Pojam dubinske psihologije potie od slavnog vajcarskog psihijatra Eugena Blojlera (18851939), koji ga upotrebljava kao sinonim za psihoanalizu.
Frojd preutno prihvata ovaj termin, ali nigde ne navodi da ga je uveo Blojler,
ve samo istie da se pod dubinskom psihologijom ne podrazumeva nita drugo
do psihoanaliza. Shodno tome, Frojd psihoanalizu proklamuje kao uenje o dubokim, svesti ne direktno pristupanim nesvesnim procesima i sadrajima, pod
kojima se podrazumeva sve ono to znamo da je psihiki realno, a ega, ipak,
nismo svesni. Upravo se tim, nesvesnim procesima i sadrajima bavi dubinska
psihologija, koju zato moemo oznaiti kao psihologiju nesvesnog.
Meutim, Jungovim otkriem kolektivnog nesvesnog (1917. godine), iji
su sadraji arhetipovi, i Sondijevim otkriem familijarnog nesvesnog (1937.
godine), iji su sadraji latentni recesivni geni, proiren je pojam dubinske
psihologije, pa njen predmet istraivanja nisu vie samo sadraji individualnog, ve i sadraji kolektivnog i familijarnog nesvesnog. Ovo je shvatljivo i
prihvatljivo kada znamo da se dubinska psihologija bavi istraivanjem nesvesnog dela psihe, koji sa svesnim delom linosti gradi dinamiku celinu.

13

Prva monografija u kojoj sam primenio dubinsku

psihologiju bila je Arhetipski svet Desanke Maksimovi
(2003), a potom su usledile: Anima Laze Kostia (2004),
Zapisi o nesanici Ive Andria u svetlu dubinske psihologije (2005), Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka
Isakovia (2007), Snovi Margerit Jursenar u svetlu psihologije K. G. Junga (2009), kao i monografija Arhetipski
svet Nikole Tesle (2010), u kojoj sam pokazao to je to
bilo arhetipsko u Teslinoj linosti i stvaralatvu.
Neka od poglavlja iz navedenih monografija prikljuena su i ovoj knjizi, jer su ona, tako izolovana, ak pristupanija itaocima koji su malo ili nikako upoznati sa
dubinskom psihologijom2, a takvih je mnogo vei broj
2 Na ovo me je, izmeu ostalog, podstaklo i izlaganje Mila Lompara
na promociji moje monografije Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka
Isakovia na Kolarevom narodnom univerzitetu, izlaganje koje je ostavilo
muan utisak, posebno na poznavaoce dubinske psihologije, jer, za razliku
od Miroslava Egeria koji je takoe uestvovao na ovoj promociji, Lompar
kao da uopte nije proitao knjigu o kojoj je govorio, ili, to je verovatnije,
nije je razumeo, budui da ne poznaje jezik dubinske psihologije, a posebno
ne poznaje jezik psihologije snova, kojim je ta knjiga, uz jedno novo vienje napisana. Budui da je takvo vienje oigledno strano i nepoznato Milu
Lomparu, bilo je korektnije i profesionalno potenije da se nije ni prihvatio
da govori o knjizi iji jezik ne razume.
Stoga je Lompar u svojoj diskusiji, ne uviajui da je re o prvoj monografiji koja govori o dubinskoj psihologiji Seoba i njihovog autora, odnosno o onome to je transpersonalno, arhetipsko u njima, a insistirajui na
formi i time ne uviajui sutinu, glavni akcenat stavio na to da prva i druga
knjiga Seoba predstavljaju dva romana, kao i da Crnjanski na jednom mestu
u Seobama ipak spominje majku jednog od svojih junaka, a to ja u svojoj
monografiji nisam naveo. Time Lompar ostaje u svom sterilnom knjievnokritikom okviru, ne shvatajui da je to potpuno irelevantno za dubinsko-psiholoko razumevanje Seoba i njihovog autora, Miloa Crnjanskog.
Jer, dubinsko-psiholoki pristup nam omoguava da razgraniimo veliko
umetniko delo, koje je stvarno, bezlino i duboko potresno (Jung), a ije
su dubine bezmerne, budui da potie iz kolektivnog nesvesnog, to je sluaj
i sa Seobama, od umetnikog dela koje svoje izvorite ima samo u linom

14

nego to se i pretpostavlja. Jer, o dubinskoj psihologiji se,

ne samo u naoj sredini ve i u celom regionu, relativno
malo zna, a posebno se ona malo praktino primenjuje.
Zahvaljujui iskustvu koje sam stekao tokom rada na
pomenutim monografijama, sada sam dubinsko-psiholokoj analizi podvrgao i saputnike Isidore Sekuli, odnosno
prie Bure i Samoa, koje se nalaze u knjizi Saputnici, kao
i Isidorine Molitve u Topiderskoj crkvi, potom Andrievu
pripovetku Jelena, ene koje nema i pet snova Ive Andria,
kao i etiri moja sna o njemu, linost Sirana de Bereraka,
samoubistvo Anice Savi-Rebac. Osim toga, u knjigu je
ukljuena i analiza jednog sluaja iz moje klinike prakse
(re je o kriminalcu iz nesvesnog oseanja krivice), prikaz
Sondijevog uenja o familijarnom nesvesnom, kao i moji
prikazi knjiga Pola Rouzena o Viktoru Tausku i Detlefa
Bertelzena o Frojdovoj sluavci Pauli Fihtl.
Sve ovo, uz dve knjige o snovima i etiri uskostrune
knjige u kojima sam podrobno obradio dinamiku psihiiskustvu stvaraoca, sadranom u individualnom nesvesnom, iz kog potiu
umetnike tvorevine male vrednosti.
Ova paralela jasno upuuje zato veina italaca, kojima se to ak ne
moe ni zameriti, ne razume moje monografije, kada ih ne razumeju ak ni
oni koji bi shodno svom zvanju, posebno kada se ve odlue na kritiki pristup, trebalo da se potrude da makar u osnovnim crtama naue jezik dubinske
psihologije. Istina, to je uinio Nikola Miloevi, koji za moju monografiju
Arhetipski svet Desanke Maksimovi kae da je njom po svojoj dubini i autentinosti, prevazieno sve ono to je kod nas do danas napisano o psiholokoj analizi knjievnih dela i njihovih stvaralaca, kao i Miroslav Egeri,
koji u predgovoru mojoj knjizi o Seobama pie da srpska knjievnost duguje
piscu ove knjige veliku zahvalnost i vrstu potovanja van konvencija, mislei pre svega na dubinsko-psiholoki pristup koji je u njoj primenjen. Jer,
i Miloevi i Egeri su shvatili i prihvatili da dubinska psihologija znaajno
doprinosi boljem i dubljem razumevanju knjievnosti, to e uostalom potvrditi i dubinsko-psiholoki eseji u ovoj monografiji, koji donose novo vienje
knjievnih dela i njihovih autora.

15

jatriju i psihologiju, predstavlja moj doprinos primenjenoj

dubinskoj psihologiji. Jer, kao to kae Vuk Karadi,
sasvim je razliito znati o nekom poslu lijepo govoriti, i
znati ga dobro i pametno raditi. Ono o emu znamo lepo
da govorimo treba da znamo i da primenimo, budui da je
tek to istinsko znanje.
Za razliku od psihoanalize, koja se bavi istraivanjem
individualnog nesvesnog, odnosno iskljuivo onog to je
lino, analitika psihologija K. G. Junga nam omoguava
da sagledamo ta se nalazi s one strane personalnog, a to
je arhetipsko u odreenoj linosti i njenom stvaralatvu.
Jer, velika umetnika dela i znaajna nauna otkria svoje
izvorite imaju u kolektivnom nesvesnom, koje, za razliku
od individualnog nesvesnog kojim se bavi psihoanaliza,
odlazi i dalje i dublje u istraivanju linosti i stvaralatva
velikih pojedinaca.
Stoga se pristup takvim pojedincima, zasnovan na
linom nivou, pokazao ne samo kao povran ve i kao
pogrean, kao to je to, recimo, sluaj sa Frojdovim psihoanalitikim tumaenjem linosti Leonarda da Vinija, kojim je Frojd pokuao da Leonardovu psihologiju izvede iz
linih dogaaja njegovog detinjstva, to jest iz umetnikovog porodinog romana. Zato je arhetipski pristup linostima velikih pojedinaca i njihovim delima i neophodan i ispravan, jer su u kolektivnom nesvesnom sadrana
znanja i saznanja koja po dubini i sutini idu izvan linog
iskustva sadranog u individualnom nesvesnom.
Meutim, neophodno je istai da je tek Jungovim otkriem kolektivnog nesvesnog, kao bazino nove orijentacije
u dubinskoj psihologiji, postalo mogue istinsko razumevanje linosti stvaralaca i stvaralakog procesa, jer je predmet prouavanja postalo upravo ono to je u tom procesu
16

transpersonalno, odnosno arhetipsko. Stoga i Jungova najznaajnija uenica, Mari Luiz fon Franc, kae da Jungove
ideje, a u prvom redu ideja kolektivnog nesvesnog, ne ine
doktrinu, ve predstavljaju poetak novog shvatanja sveta; one mogu posluiti otkrivanju i tumaenju novih injenica ne samo pri analizi umetnikih dela ve i u mnogim
naunim podrujima, kao i u svakodnevnom ivotu.
Budui da se Jungov koncept arhetipova nalazi u sreditu ove monografije3, podrobnije u ga izloiti, ime u
pomoi itaocima da lake prate i shvate dubinsko-psiholoke eseje u ovoj knjizi, koja poiva na psihologiji nadlinog, odnosno onom to je arhetipsko i to svoje izvorite ima u kolektivnom nesvesnom.
Arhetipovi su sadraji kolektivnog nesvesnog i predstavljaju tipine, svim ljudima zajednike, transpersonalne
psihike strukture. Re je o duevnim organima koji se
nalaze kod svakog pojedinca i pripadaju najveim vrednostima ljudske psihe (Jung). Oni predstavljaju praiskonske
slike, psiholoke ostatke bezbroj doivljaja istoga tipa, pa
ih treba shvatiti kao pra-forme ljudskog iskustva.
Arhetipovi nisu produkti potiskivanja, kao to je to
sluaj sa sadrajima individualnog nesvesnog, ve su oni
genuini sadraji, koji se nalaze u nesvesnom, a prisutni
su pre svakog individualnog iskustva. Stoga se s pravom
moe rei da sve tipine forme ljudskog ponaanja poivaju na arhetipskoj osnovi, nezavisno od toga da li se
manifestuju kao bioloka, psiho-bioloka ili pak duhovna
ispoljavanja, pa shodno tome predstavljaju bazu svih ljudskih znanja i saznanja.
Jung istie da arhetipovi nisu pamenje stalno ponavljanih tipinih iskustava, ve se oni ponaaju empirijski,
3

Zato e Jung esto biti citiran.

17

kao snaga i tendencija za ponavljanje istih iskustava. Kada

se arhetipovi pojave u snu, mati, ivotu, umetnikom de
lu ili naunom otkriu, oni uvek nose poseban uticaj ili
mo deluju numinozno, odnosno fascinirajue i podstiu
na delanje.
Arhetipovi se manifestuju u formi mitova, bajki, legendi, snova, vizija, halucinacija i sumanutih ideja, kao
i velikih umetnikih dela i naunih otkria. Svi navedeni
psihiki produkti predstavljaju projekciju arhetipskih sadraja, koji sainjavaju opte, za celo oveanstvo tipine
forme opaanja i shvatanja.
Jung s pravom kae da nam razum, odnosno svesni
deo linosti, ostavlja suvie usku meu i zahteva od nas
da prihvatimo samo ono to je poznato pa i to sa ogranienjem i da ivimo u poznatim okvirima, kao da smo
sasvim sigurni dokle se ivot uistinu prostire. Meutim,
ovek u sutini neprekidno ivi daleko izvan granica svoje
svesti, a bez naeg znanja u nama se odvija ivot nesvesnog. Stoga, to vie preovlauje kritiki razum ivot je
siromaniji, a to smo vie u stanju da nesvesno i mitsko
prevedemo u svest utoliko vie obogaujemo svoj ivot. Potvrda za ovo Jungovo zapaanje nai emo i u ovoj
knjizi, a posebno u esejima o stvaralatvu Isidore Sekuli
i Ive Andria, kao i u eseju o Siranu de Bereraku.
Jung istie da ak i kada ne bismo imali nikakvih
dokaza o postojanju arhetipova (a imamo ih),4 i kada bi
svi mudri ljudi sveta uspeli da nas ubede da arhetipovi
ne postoje, trebalo bi ih odmah izmisliti, kako bismo od
nestajanja sauvali svoje najvee i najvanije vrednosti.
4 Potvrdu za postojanje arhetipova nalazimo u njihovim transpersonalnim manifestacijama: mitovima, bajkama, snovima, stvaralatvu, aktivnoj
imaginaciji, sumanutim idejama i halucinacijama.

18

ovek mora biti svestan sveta arhetipova, svejedno da li

ih razume ili ne, jer u njima je on jo uvek deo Prirode i
povezan sa svojim korenima.5
Meutim, kao to tvrdi Mari Luiz fon Franc, mi smo
jo uvek daleko od razumevanja nesvesnog i arhetipova
tog dinamikog nukleusa psihe i svega to se pod tim
podrazumeva. Za sada samo vidimo da arhetipovi snano utiu na pojedinca, oblikujui njegove emocije, njegov
etiki i duhovni nazor o svetu; oni deluje na meuljudske
odnose, na stvaralatvo i time na itavu sudbinu oveka.
Arhetipovi deluju kao stvaralake i razorne snage u naem duhu stvaralake, kada nadahnjuju oveka novim
idejama; razorne, kad se te iste ideje fiksiraju u svesne
predrasude, to spreava nova otkria. Stoga svaki arhetipski simbol, kao i simbol uopte, poseduje i pozitivne i
negativne aspekte.
Ipak, ovek se ne sme ni jednog trenutka predati iluziji da se arhetip napokon moe potpuno6 objasniti i time
razreiti. ak i najbolji pokuaj tumaenja nije nita drugo do, vie ili manje, uspean prevod u jedan drugi jezik
slika (Jung).7
5 Mi, dodue, zamiljamo da nam neto to ne shvatamo, ne moe ni
pomoi. Ovo, meutim, ni u kom sluaju nije uvek tako. ovek retko shvata
samo glavom, a najmanje ukoliko je primitivan ovek. Zahvaljujuu svojoj
numinoznosti mit ima direktno dejstvo na nesvesno, svejedno da li e on biti
svesno shvaen ili ne (Jung). Pri tome mitovi predstavljaju jedan od vidova
ispoljavanja arhetipova, sadranih u kolektivnom nesvesnom.
6 Sva podvlaenja u ovoj monografiji, ukoliko nije drugaije naznaeno, I.N.
7 Po Jungovom miljenju postoji onoliko arhetipova koliko ima tipinih situacija u ivotu, pa kada bi pokuali da sastavimo listu arhetipova ona
bi bila nepregledna, kao to je i broj tipinih ivotnih situacija nepregledan.
Ali, ak i kada bismo u tome uspeli, i potom tu listu nauili napamet, to nam
ne bi bilo od velike pomoi.

19

Zato moemo rei da ukoliko arhetipovi snano utiu na oveka, kao to je to bio sluaj, recimo, sa Nikolom Teslom ili Leonardom da Vinijem8, onda linost i
stvaralatvo takvih pojedinaca treba posmatrati primarno
u svetlu arhetipske psihologije. Naravno, to ne znai zanemarivanje linog, koje takoe igra znaajnu ulogu u psihodinamici i stvaralakom procesu kreativnih linosti.
Stoga treba istai da lina psihologija stvaraoca pomae da se poneto objasni u njegovom delu, ali ona ne
moe da objasni i samo delo sa uspehom. Jer, onda bi se
stvaralatvo otkrilo samo kao puki simptom, to delu ne
bi ilo u prilog, niti bi doprinelo njegovoj slavi (Jung).
To je osnovni razlog zbog ega su eseji u ovoj monografiji obraeni u svetlu analitike psihologije Karla Gustava
Junga. Jer, da su, recimo, molitve Isidore Sekuli u Topiderskoj crkvi ili njen saputnik Bure, sagledani iskljuivo
sa stanovita line psihologije, potpuno bi bilo zanemareno ono to je u njima arhetipsko, odnosno nadlino, a to
im daje arhetipsku veliinu i dubinu.
Treba istai da su Jungovi pojmovi u prvom redu
kolektivno nesvesno i arhetipovi i na podruju prirodnih
nauka neoekivano otvorili nove mogunosti gledanja na
stvari. Prema reima M. L. fon Franc, otkrie nesvesnog
nije proirilo samo na celokupni nazor o svetu, ve ga je i
udvostruilo.9 Zato se uvek treba pitati da li je neka pojava
8 Erih Nojman, jedan od najznaajnijih Jungovih uenika i saradnika,
sagledao je Leonardov odnos prema majci, kao i stvaralatvo Henrija Mura u
svetlu Jungove analitike psihologije.
9 U predgovoru svojoj knjizi Mefistofeles i Andrigin (1960), Mira Elijade istie da bi se otkrie nesvesnog moglo po svom znaaju uporediti s
pomorskim otkriima renesanse i sa astronomskim otkriima koja su usledila
po pronalasku teleskopa. Naime, svako od tih otkria iznelo je na svetlost
dana svetove za koje se dotle nije znalo ak ni da postoje. Svako je izvrilo

20

svesna ili nesvesna, kao i da li je stvarna spoljanja pojava shvaena uz pomo svesnih ili nesvesnih sredstava.
Pri tome se snane sile nesvesnog ne javljaju samo u
klinikoj grai, nego i u mitolokim, religioznim, umetnikim, naunim i svim ostalim delima kulture kojima se
ovek izraava. To nam ukazuje na ogromni znaaj nesvesnog za razumevanje oveka i njegovog stvaralatva,
ukljuujui tu i individualno i kolektivno i familijarno nesvesno, koji zajedno grade nesvesni deo linosti.
Potvrdu za to nai emo i u ovoj knjizi dubinsko-psiholokih eseja, koja predstavlja prvu knjigu te vrste kod
nas, eseja od kojih su se neki ve pojavili u razliitim
kontekstima i bili napisani u razliitim periodima, zbog
ega su neka ponavljanja bila neizbena.
Beograd,
Jul, 2011

Ivan Nastovi

neku vrstu reza, razbijajui tradicionalnu sliku sveta i otkrivajui strukturu

jednog dotad nezamislivog univerzuma. () Kad je Jung otkrio postojanje
kolektivnog nesvesnog, istraivanje drevnih riznica mitova, simbola, slika arhajskog oveanstva poelo je da lii na okeanografske i speleoloke
tehnike. Kao to su ronjenje u morske dubine ili istraivanje peina otkrili elementarne organizme, odavno iezle s lica Zemlje, analize su izvukle
na povrinu dubinske oblike psihikog ivota, koji su ranije bili nedostupni
prouavanju. Speleologija je stavila biolozima na raspolaganje tercijarne, pa
ak i sekundarne organizme, primitivne zoomorfne oblike koji nisu podloni fosilizaciji, to jest, oblike koji su netragom iezli sa Zemljine povrine.
Otkriem ivih fosila speleologija je znatno unapredila poznavanje drevnih
modaliteta ivota. Na isti nain arhajski modaliteti psihikog ivota, koji su
se sauvali u tminama nesvesnog, postali su dostupni prouavanju zahvaljujui tehnikama koje je izgradila dubinska psihologija.
Shodno tome, Jung je s pravom isticao da je za njega bavljenje pitanjem
nesvesnog od ivotnog znaaja, jer se tu radi o duhovnom biti ili ne biti.

21