Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

BUDZETIRANJE KAPITALA
TEMA : Ocjena investicija u uslovima neizvjesnosti
a) Metod kriticne tacke

Profesor: Nevenka Glievi

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

Apstrakt
Skoro da ne postoji investicija ciji prinos je u potpunosti izvestan,
vec investitor svoje odluke donosi u uslovima neizvesnosti. Teorija
ocekivane korisnosti predstavlja osnovno analiticko sredstvo za
opis izbora u uslovima neizvesnosti. Kriticari teorije smatraju da
su pojedinci ograniceno racionalni i da teorija ocekivane korisnosti
nije ispravna. Kada su suoceni sa rizicnim odlukama, investitori se
razlicito ponasaju u zavisnosti od stava prema riziku. Oni mogu da
poseduju sklonost, odbojnost ili neutralnost prema riziku. Da bi se
donela investiciona odluka potrebno je uporediti funkcije
rasporeda prinosa. Postupak odlucivanja je jednostavniji ako se
koriste samo ocekivana vrednost i varijansa umesto funkcije
rasporeda.

1. Uvod

Investicioni projekti se analiziraju i pripremaju u sadanjosti,

odluka o njihovoj realizaciji se takoe donose danas, ali se
konkretna realizacija obavlja u budunosti, u kojoj se oekuju
2

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

rezultati od projekta. Budunost je po definiciji nepoznata i

neizvjesna, pa su i realizacija svakog investicionog projekta i
oekivani rezultati neizvjesni. Jasno je da svaka budua aktivnost i
budui dogaaji obavijeni neizvjesnou, odnosno da se za
budue aktivnosti i dogaaje ne raspolae sa odgovarajuim
informacijama kada e se, kako i sa kojim rezultatom, odnosno
ishodom, ostvariti. Neizvjesnost i rizici su prisutni u svakom
projektu. Investicije su drutvena akumulacija koja se troi radi
pospjeivanja
drutvenoekonomskog
razvoja.
Problematika
planiranja i realizacije investicija spada u osnovni probleme
razvoja svakog drutvenog sistema. Investicije su osnovni uslov i
sredstvo za realizaciju razvoja svakog drutva i svakog
pojedinanog preduzea i sutina realizacije odgovarajuih
planova razvoja. Da bi realizovalo kontinuiran razvoj svako
preduzee mora da investira, da ulae sopstvena ili pozajmljena
sredstva, da odlae moguu potronju danas, da bi obezbijedilo
sebi novu potronju i nova ulaganja sutra. Na taj nain svako je
preduzee prinueno da akumulira sredstva i da ih investira, jer
investiranje predstavlja jedini nain realizacije ciljeva razvoja.
Investicije predstavljaju neophodnost, jer dalji razvoj svakog
preduzea iskljuivo zavisi od dobrog planiranja i efikasne
realizacije investicija, odnosno od efikasnog upravljanja procesom
investiranja. Investiranje predstavlja dio globalnog problema
kontinuiranog procesa kojim preduzee osigurava svoje budue
efikasno poslovanje. Investiranje predstavlja krajnju fazu
cjelokupnog procesa razvoja kojom se realizuju planirani razvojni
ciljevi, a time i cjelokupan razvoj. Preduzee prvo vri definisanje
ciljeva razvoja i razvojne politike, zatim izrauje odgovarajui plan
razvoja, nakon ega dolazi do investiranja, koje obezbjeuje
realizaciju planiranih ciljeva razvoja. Investiranje predstavlja
veoma kompleksan proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i
veliki broj uesnika. U okviru procesa investiranja kao osnovnog
sredstva za realizaciju planiranog razvoja troi se najvei dio
finansijskih sredstava namjenjenih planiranju i realizacije razvoja.
Znaaj i sloenost procesa investiranja nuno namee potrebu
upravljanja ovim procesom kako bi se on na najbolji nain
realizovao. Veoma esta pojava u praksi je da se investicione
odluke donose na bazi intuicije i to zbog sloenosti i nemogunosti
brzog mjerenja efekata i uporeivanja investicija. S obzirom na
3

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

znaaj investicionog odluivanja donesena odluka ne treba biti

proizvod intuicije investitiora, ve rezultat analitikog pristupa i
obrade raspoloivih informacija koji doprinose lakem izboru. Za
ocjenu prihvatljivosti ili neprihvatljivosti investicionih ulaganja
primjenjuju se razliite metode. Metodama za ocjenu investicionih
projekata se ustvari dolazi do investicionih kriterijuma kao mjerila
za meritorno odluivanje o razliitim investicionim alternativama.
Moemo rei da metode ocjene i rangiranja investicionih projekata
predstavljaju skup postupaka pomou kojih se sistematski dolazi
do rezultata o prihvatljivosti ili neprihvatljivosti investicionog
ulaganja. Cilj primjene pojedinih metoda ocjene i rangiranja
investicionih projekata sastoji se u tome da se doe do to
preciznije ocjene rentabilnosti investicionog projekta koja se
oekuje tokom investicionog ulaganja. Razmatranje pojedinih
investicionih programa se vri pomou metoda za ocjenu
efikasnosti investicionih projekata. Ove metode se dijele u dvije
grupe i to statike metode i dinamike metode. Statike metode
se uglavnom koriste kod predinvesicionih studija jer ih je lagano
izraunati ali njihovi rezultati predstavljaju realizaciju investicije u
jednoj godini koja se naziva reprezentativna godina. Dinamike
metode je dalje mogue podijeliti na klasine i savremene
metoda. Klasine metode vre analizu odreenog projekta a
savremene metode se pitaju ta bi se desilo kada bi se uzeli
oportunitetni trokovi i ukljuili niz razliitih varijanti. Osim ovih
metoda koje vre razliite analize unutar finansijskog plana
mogue je upotrijebiti i metode za ocjenu investicionih projekata
u uslovima neizvjesnosti i rizika. Prilikom donoenja investicione
odluke mogue je imati samo jednu alternativu ili vie alternativa.
Donoenje odluke kada imamo samo jednu alternativu je takav
proces da se vri planiranje i razmatraju se odreene solucije a
odabire se ona varijanta koja je za kompaniju najbolja. Ovdje
imamo samo jednu varijantu a vie varijacija te investicije. Kada
imamo sluaj da postoji nekoliko moguih razliitih investicionih
alternativa za donoenje konane odluke potrebno je alternative
vrednovati i donijeti odluku da se realizuje samo jedna ili nekoliko
alternativa koje pokazuju najbolje rezultate. U praksi postoji
mnogo metoda i procedura vrednovanja alternativa. Prilikom
donoenja investicione odluke najbolje bi bilo ukljuiti to je
mogue vie metoda i naina kako bi se donijela invesiticiona
4

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

odluka koja poiva na detaljnijoj analizi svih investicionih

projekata. Odabir jedne od ponuenih investicionih alternativa
pomou razliitih metoda dovodi do toga da je ponekad
nemogue da jedna alternativa pokazuje najbolje rezultate u svim
metodama. Tada se donosi kompromisno rjeenje koje e odabrati
odreenu investicionu alternativu koja pokazuje najbolje rezultate
u odnosu na druge alternative. esto se u investicione programe
ugrauju odreene rezerve koje slue da kada se pojavi neki
neoekivani dogaaj koji je posljedica raznih rizika da se isti lake
prebrodi ili ak ugradi u sam investicioni projekat ukoliko se
smatra da e se isti pojaviti u budunosti. Meutim, ni takvo
planiranje nije dovoljno ve je potrebno donoenje konane
investicione odluke ojaati sa metodama koje e vriti razne
analize ukljuujui pri tome rizik i neizvjesnost.
Da bi se donijela prava odluka o izboru odreene investicije
potrebno je ukljuiti to vie analiza i metoda pa potom sagledati
rezultate koje daju te metode i analize i na kraju kada se
sagledaju sve injenice donijeti investicionu odluku o realizaciji
odreene investicije.

2. Predmet i problem istraivanja

Predmet investicijskih ulaganja mogu biti veoma razliiti, ali se u
biti svode ili na kvalitativna unapreenja ili na poveanje
kapaciteta proizvodnje pojedinih roba i usluga. Donoenje
investicione odluke je veoma vana faza procesa investiranja jer
pogrena investiciona odluka moe da prouzrokuje negativne pa
ak i katastrofalne posljedice po preduzee. Donoenje
investicione odluke predstavlja osnov za rast i razvoj svake
kompanije a istovremeno predstavlja alat za realizaciju
postavljenih ciljeva kompanije. Prilikom donoenja investicione
odluke potrebno je imati na umu da je svaka investicija
podinjena sa odreenom dozom neizvjesnosti a koja je
popraena raznim rizicima u poslovanju. Da bi se donijela
investiciona odluka potrebno je primjeniti razne metode koje se
5

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

koriste u procesu upravljanja investicijom. Koritenje razliitih

metoda u donoenju investicione odluke moe rezultirati takvim
rezultatom da se odabire jedan ili nekoliko investicionih projekata
koji se biraju iz skupa raspoloivih investicionih projekata a
popraeni najee ogranienjem u vidu novanih sredstava. Pri
tome se najprije treba postaviti cilj kojem e to investiranje teiti,
potom izabrati metode kojima e se mjeriti investiranje i na
osnovu raspoloivih investicionih varijanti izabrati onu koja na
najbolji nain dostie postavljene ciljeve investiranja a prema
definisanim kriterijima. Na osnovu sloenosti izbora investicione
varijante iz skupa raspoloivih investicionih varijanti nemogue je
to uraditi bez koritenja egzaktnih prorauna i postavljanja
modela koje e najbolje oslikati rizike i neizvjesnost sa kojima se
mogu susresti investicije prilikom realizacije.

3. Cilj istraivanja
Cilj rada je obraditi dinamike i statike metode za ocjenu
investicija da bi smo vidjeli do kakvih rezultata se dolazi njihovom
primjenom a sve to u namjeri da se donese kvalitetna investiciona
odluka, tj. odabere projekat koji je najprihvatljiviji za realizaciju
kao i utvrivanje i analiziranje rizika i neizvjesnosti te njihovo
ugraivanje u metode i modele za donoenja investicionih odluka
kako bi se pridonijelo efikasnijem investicionom odluivanju.

4. Pojam i definisanje investicija

Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i
realizaciju stalnog nastojanja oveka da ovlada prirodnim silama i
iskoristi ih za to efikasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez
investicija nema tehnolokog progresa a ni napretka u celini.
Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog
problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako drutvo i
6

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

svako preduzee osigurava svoje budue efikasno poslovanje.

Ivestiranje dolazi kao zavrni in celokupnog procesa, kojim se
realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka
organizacija je prinuena da investira, jer investiranje predstavlja
jedini nain realizacije ciljeva razvoja. Investicije su stoga
neophodnost jer je dalji razvoj svakog preduzea vezan za dobro
planiranje i efikasnu realizaciju investicija. Postoji veliki broj
razliitih definicija pojma investicija i investiranja, mada ne postoji
opta saglasnost oko definicije investicija, ali se veinom autori
slau da investicije tj. investiranje predstavlja podnoenje rtava,
odricanje od potronje u sadanjosti, da bi se dobile odreene
koristi u budunosti. P. Masse daje jednu optu definiciju:
"Investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog
zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju ovek dobija i koja
se zasniva na investiranom dobru." H. Peumans daje sledeu
definiciju: "Investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to e
rei u plaenju jedne sadanje cene sa ciljem da se u budunosti
raspolae izvesnim prihodima. To je dakle razmena neeg
izvesnog za niz nada rasporeenih u vremenu." rtve koje se
podnose u sadanjosti i koristi, odnosno prihodi, koji se oekuju u
budunosti predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika
investicija i procesa investiranja. Ova karakteristika oznaava
investiranje kao vremensku sponu izmeu sadanjosti i
budunosti. Jedna od najznaajnijih karakteristika investiranja je
vreme u kome se odvija ovaj proces. Veoma znaajna
karakteristika procesa investiranja je i neizvesnost. Efekti koji se
oekuju u budunosti su neizvesni, jer je i sama budunosti
neizvesna. to je due vreme investiranja, odnosno to se ide
dalje u budunosti u oekivanju efekata to je neizvesnost sve
vea. Pod investicijama se najee podrazumevaju ulaganja
finansijskih sredstava u stvaranje odreenih proizvodnih dobara.
Prema P.Masseu: "Investicija u obinoj terminologiji, oznaava u
isti mah delo irezultat tog dela, u isti mah odluku za investiranje i
investirano dobro." Pod investicijama se u svakodnevnoj praksi
podrazumevaju: Novana sredstva koja se ulau u odreena
proizvodna dobra Proces transformacije novanih sredstava u
proizvodna dobra Predmet u koji se investira i koji se dobija kao
rezultat procesa investiranja.

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

5. Ocena u uslovima neizvesnosti

Analiza rizika sastoji se iz prouavanja verovatnoe da odreeni
projekat ostvari zadovoljavajue performanse (u smislu neto
sadanje vrednosti NSV ili interne stope rentabilnosti IRR), kao
i varijabilnosti rezultata, u poreenju sa prethodno obavljenom
najboljom procenom.
Kriterijum
neto
sadanje vrednosti podrazumeva sumu
diskontovanih neto priliva (efekata), koji se ostvare u periodu
eksplotacije investicije.
NSV( IRR) = 0
NSV kriterijum neto sadanje vrednosti;
NPk neto novani priliv (razlika izmeu novanog priliva i
novanog odliva na projektu) investicionog projekta u k-toj godini
perioda eksplotacije;
i diskontna stopa;
n period eksplotacije investicionog projekta
Svaki investicioni projekat koji ima pozitivnu vrednost kriterijuma
neto sadanje vrednosti, smatra se opravdanim za realizaciju.

NSV
Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu, pri
kojoj je kriterijum neto sadanje vrednosti jednak nuli. Ona
pokazuje pri kojoj najmanjoj diskontnoj stopi, realizacija
investicionog projekta je jo uvek opravdana.[3]
Preporuena procedura za procenu rizika zasniva se na:
8

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

analizi osetljivosti, kao prvom koraku, koja predstavlja raunski

postupak predvianja uticaja promena ulaznih podataka na
izlazne rezultate jednog modela.
drugi korak predstavlja studija raspodela verovatnoe za
odabrane promenljive, kao i raunanje oekivane vrednosti
indikatora performansi projekta.

1) Analiza osetljivosti

Svrha analize osetljivosti jeste odabir kritinih promenljivih i

parametara modela, odnosno onih ije varijacije, pozitivne ili
negativne, u poreenju sa vrednou korienom kao najbolja
procena u baznom sluaju, imaju najvei uticaj na IRR ili NSV,
odnosno uzrokuju najznaajnije promene u ovim parametrima.
Kriterijumi koje bi trebalo usvojiti prilikom izbora kritinih
promenljivih variraju u zavisnosti od odreenog projekta, te
moraju biti precizno procenjene od sluaja do sluaja.
Sledei primer ematski ilustruje proceduru koju bi trebalo
potovati prilikom sprovoenja analize osetljivosti:
Identifikovati sve promenljive koje se koriste za raunanje autputa
i inputa finansijske i ekonomske analize, grupiui ih u homogene
kategorije.
Identifikovati mogue deterministiki zavisne promenljive, koje
mogu da dovedu do iskrivljenosti u rezultatima i dvostrukih
obrauna. Ukoliko se, na primer, radna produktivnost i opta
produktivnost javljaju u modelu, onda drugo reeno oigledno
ukljuuje prvo. U ovom sluaju neophodno je eliminisati suvine
promenljive, a pri tome izabrati samo one najvanije, ili
modifikovati model na takav nain da se eliminiu interne
zavisnosti. U zakljuku moraju razmatrane promenljive, koliko god
je to mogue, biti nezavisne promenljive.
Savetuje se obavljanje kvalitativne analize uticaja promenljivih
kako bi se odabrale one koje imaju nisku ili marginalnu
9

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

elastinost. Naredna kvantitativna analiza moe se ograniiti na

znaajnije promenljive, uz potvrivanje istih, ukoliko postoje
odreene neizvesnosti.
Nakon to su vane promenljive odabrane, moe se proceniti
njihova elastinost raunanjem, koje je lake ukoliko se koristi
jednostavan kompjuterski program za izraunavanje indeksa IRR
i/ili NSV. Prilikom svakog raunanja, potrebno je dodeliti novu
vrednost (viu ili niu) svakoj promenljivoj, a zatim ponovo
izraunati IRR ili NSV, pri tome obraajui panju na razlike
(apsolutne i procentualne) u poreenju sa baznim sluajem.
Identifikovati kritine promenljive primenjujui odabrani
kriterijum.

2)

Analiza scenarija

Kombinovano razmatranje pojedinih optimistikih i

pesimistikih vrednosti grupe promenljivih moe biti korisno pri
prikazivanju razliitih scenarija u okviru odreenih hipoteza. U
cilju definisanja optimistikih i pesimistikih scenarija, neophodno
je za svaku kritinu promenljivu izabrati ekstremne vrednosti
unutar opsega definisanog raspodelom verovatnoe. Zatim se
pokazatelji performansi projekta izraunavaju za svaku hipotezu.
U ovom sluaju nije potrebna precizno odreena raspodela
verovatnoe.
Analiza scenarija ne predstavlja zamenu za analizu osetljivosti ili
analizu rizika, ve predstavlja samo uproenu proceduru.

3)

Analiza verovatnoe rizika

Nakon to su kritine promenljive odreene, a kako bi se sprovela

analiza rizika, neophodno je svakoj od njih dodeliti raspodelu
verovatnoe, koja je utvrena preciznim opsegom vrednosti oko
10

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

najbolje procene, koriene u baznom sluaju, a u cilju

izraunavanja indeksa procene.
Nakon uspostavljanja raspodele verovatnoe kritinih
promenljivih, mogue je nastaviti sa raunanjem raspodele
verovatnoe IRR ili NSV tog projekta. Jedino je u najjednostavnijim
sluajevima mogue izraunati ove vrednosti korienjem
analitike metode za raunanje verovatnoa sastavljenih iz
odreenog broja nezavisnih dogaaja.
Poveanjem sloenosti modela analize trokova i koristi, ak i za
nekolicinu promenljivih, broj kombinacija e ubrzo postati previe
visok za direktan postupak. Na primer, trebalo bi obratiti panju
na to da e se, ukoliko postoje samo 4 promenljive, pri emu se za
svaku od njih razmatraju samo tri vrednosti (najbolja procena i
dva odstupanja, jedno pozitivno i jedno negativno), na kraju
pojaviti 81 mogua kombinacija za analizu.
Mogue je za investicione projekte koristiti metod Montekarlo, koji
se moe primeniti upotrebom odgovarajueg softvera za
raunanje. Ovaj metod se sastoji iz ponavljanja nasumine
ekstrakcije skupa vrednosti za kritine promenljive, u okviru
odgovarajue definisanih intervala, i iz izraunavanja indeksa
performansi za specifini projekat (IRR ili NSV), koji nastaju kao
rezultat svake grupe ekstrahovanih vrednosti. Naravno, trebalo bi
obratiti panju na to da se obezbedi da frekvencija vrednosti
promenljivih odgovara predodreenoj raspodeli verovatnoe.
Ponavljanjem ove procedure za dovoljno veliki broj ekstrakcija
(obino taj broj nije vei od nekoliko stotina) moe se dobiti
presek raunanja uz raspodelu verovatnoe za IRR ili NSV.

Najkorisniji nain za prezentaciju rezultata jeste izraavanje istih u

smislu raspodele verovatnoe ili kumulativne verovatnoe IRR ili
NSV u rezultujuem intervalu vrednosti. Kriva kumulativne
11

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

verovatnoe (odnosno tabela vrednosti) dozvoljava dodelu

odreenog stepena rizika projektu, na primer provera da li je
kumulativna verovatnoa via ili nia od referentne vrednosti koja
se smatra kritinom.
Ponekad postoji a priori razlog za veu naklonjenost neutralnosti
nego riziku. Meutim, u nekim sluajevima procenjiva, odnosno
predlaga, moe da odstupi od neutralnosti i odabere da vie ili
manje rizikuje pri oekivanoj stopi rentabilnosti: u tom sluaju
mora postojati jasna definicija ovog izbora.

6. Kriticne tacke
Ocena nivoa rizika ulaganja u investicije zahteva informacije 0
novcanim tokovima u ekonomskom veku poslovanja, cija je
analiza profitabilnosti zavisna od projektovanih tehnoloskotehnickih uslova projekata koji uslovljavaju kljucne parametre
investicionog odlucivanja preko kapaciteta i obima proizvodnje,
zivotnog veka proizvoda i upotrebnog perioda osnovnih sredstava,
pri cemu angazovana oprema ima poseban znacaj.
Analiza rizika kao bitnog faktora neizvesnosti ima za cilj
sagledavanje dogadaja koji u buducnosti, tj. u ekonomskom veku
mogu uticati na ponasanje investicija, odnosno investicionih
projekata, ne sarno sa ekonomsko-finansijskog nego i sa i
tehnolosko-tehnickog stanovista.
Kompleksna analiza uticaja i meduzavisnost rizika i kriterijuma
investicionog odlucivanja omogucuje i formulisanje adekvatnih
metoda upravljanja rizikom, sto je takode nuzno odrediti u fazi
pripremanja investicione odluke. Na osnovu sistematizacije
najznacajnijih faktora rizika i njihovog uticaja na odgovarajuce
kriterijume investicionog odlucivanja povecava se mogucnost
adekvatnog izbora metoda upravljanja rizikom tokom realizacije
konkretnog investicionog projekta, ciji je osnovni cilj u njegovom
smanjenju.
12

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

Otuda ceo metodololoski proces analize rizika treba da vodi

racuna 0 broju i znacaju rizicnih faktora, odnosno potrebna je
selekcija i preferiranje onih rizicnih faktora koji najvise ugrozavaju
ostvarljivost, te njihovo razgranicenje od onih koji se
odgovarajucim metodama mogu smanjiti ili izbeci. Znacajnu
grupu rizicnih faktora predstavljaju tehnolosko-tehnicki rizici, koji
su vezani za odgovarajuci izbor tehnickih resenja gradevinskih
objekata i infrastrukture kao i tehnologije proizvodnje.
Iako najmanje rizine HOV, optereene su rizicima. Kreditni rizik verovatnoa da emitent ne izvri obaveze, sto je vei kreditni rizik,
vea je kam stopa obveznice i nia cena. Kod dravnih obveznica ovaj
rizik je, po konvenciji, jednak nuli.
Kamatni rizik - verovatnoa promene trine kam stope koja odredjuje
cenu obveznica u sekundarnom prometu. Promena tr kam stopa
inverzno utie na promenu trine cene obveznica.
Rizik inflacije -verovatnoa neoekivane inflacije koja nije uzeta u
obzir pri formiranju nominalne kam stope.
Rizik likvidnosti - verovatnoa da se ne ostvari sekundarni promet
obveznice, ne postoji za investitora koji je dri do roka dospea.
Rizik promene deviznog kursa - ulaganje u obveznicu iji se emitent
obavezuje da e vriti plaanja u jednoj valuti, ne moe se sigurno
znati novani tok izraen u drugoj. Mnogi vlasnici obveznica ih kupuju
da bi ostvarili fondove za buducu upotrebu, reinvestiraju gotovinu,
ako kam stopa opada zaradice manju stopu povracaja na
reinvestiranu gotovinu i smanjiti buducu vrednost od ocekivane
buduce vrednosti njihovih portfolia, to je stopa rizika reinvestiranja.
Izvedeni je rizik, javlja se kod dugoronih obveznica i u sluaju
znaajnog varijabiliteta kam stopa.

13

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

Nominalni prinos jednak je nominalnoj kam stopi na obveznicu, ne

menja se tokom ivotnog veka obveznice, jer se ne menja ni kam
stopa ni nominalna vrednost, nije osetljiv na trine faktore.
Investitora zanima stvarni prinos, odn tekui prinos. Stopa tekueg
prinosa se izraunava kao koeficijent kamatnog prihoda - kupona koji
se kod standardne obveznice ne menja, i cene po kojoj je investitor
kupio obveznicu koja se u sekundarnom prometu menja.
Tekui prinos je vei od nominalnog ako je kupljena uz diskont, i manji
od nominalnog ako je kupljena sa premijom. Tekui prinos je ostetljiv
na trinu cenu, pa je pouzdan indikator trenutne rentabilnosti
ulaganja u obveznicu. Vremenska vrednost novca se meri prinosom
do dospea - stopa koja izjednaava sadanju vrednost novanih
tokova i cenu obveznice. Prinos do dospea je interna stopa prinosa
obveznice. Pri izraunavanju uzima se u obzir cena obveznice,
godinje kamate i rok dospea.

7. Zakljuak
S obzirom da su projektovani uslovi tehnolosko-tehnickih, trzisnih
i ekonomsko-finansijskih analiza investicija, skloni promenama, to
ce u ekonomskom veku realizacije doci do odstupanja od
predvidenih i ostvarenih rezultata poslovanja a time i do
neizvesnosti koja se najceSce javlja u vidu nekog rizika. U tom
smislu potrebna je jasna identifikacija i grupisanje rizicnih faktora
radi odredivanja njihovog uticaja na ostvarljivost forrnulisanih
investicionih ciljeva. Ocena nivoa rizika ulaganja u investicije
zasniva se na informacijama i neophodnim analizama novcanih
tokova u ekonomskom veku projekta. Analiza profitabilnosti
projekta, odnosno investiranje uz minimalan rizik u direktnoj je
zavisnosti od projektovanih tehnolosko-tehnickih uslova projekata,
koji uslovljavaju kljucne parametre investicionog odlucivanja,
Otkrivanje, grupisanje i analiza izvora rizika forrnulise na osnovu

14

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

njihovih prihvatljivih vrednosti za svaku investiciju koja je predmet

realizacije bez obzira na vrstu, velicinu, slozenost i tip projekata.

15

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

Sadraj

16

Ekonomski fakultet

Dajana Vrani 198/11

Literatra
1. Prirucnik za primenu rajednicke metodologije za oceljivanje drustvene i ekonomske
opravdanosti i efikasnosti investiranja u SFRJ,-Operativno uputstvo za izradu
investicionog programa, Udruzenje banaka Jugoslavije, Beograd, 1988.
2. Plavsic, R., Soldat, D., Duboljic, R., Milanovic, LJ. D., Knezevic, S., Irrada investicione
studije, "AS DELO", Beograd, 1998.
3. Malesevic, D., Malesevic, E., Analiza investiclja, Univerzitet "Braca Karic", Fakultet za
trgovinu i bankarstvo "Janacije i Danica Karic", Beograd, 2001.
4. Prirucnik za pripremu industrijskih studija izvod(jivosti,Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir UN, Beograd, 1988.
5. Dokumentacija instituta za ekonomiku investiranja, Beogradska banka, a.d., (case study),
Beograd, 1996-2000.
6. Dokumentacija konkretnih projekata realizovanih na teritoriji Suboticke regije,
Gradevinski fakultet, (case study), Subotica, 1998 - 2000.
7. Dejan Trifunovic, Investicioni izbor u slucajevima neizvjesnosti ( pregledni lanak)
8. Internet pretraiva

17