Bilblioteka Vigor

Urednik Natalija Miunovi

David Servan Srajber
OZDRAVITI
(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)
Prevod: Eleonora Prohi
Struna redakcija: Dr Neven ka Tadi
Lektura i korektura: Slaana Savovi
Izdava:HEDONE, d.o.o.
Svetog Save 19, Beograd
Tel-faks:30 88 531
Hedone@eunet.yu
www. hedone. co .yu
za izdavaa Velibor Popov
Likovna i tehnika obrada: Ivan Beli
tampa:
BELPAK
Beograd, 2005
Tira 1000 primeraka
ISBN 86-7812-004-5

David Servan rajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

prevod: Eleonora Prohi

Staistima bolnice edisajd

Univerziteta u Pitsburgu
Da bih njih nauio, morao sam sve ponovo sam da nauim.
Preko njih bih eleo da onima koji svuda u svetu strastveno
pokuavaju da razumeju i lece
posvetim ovo delo.

RE PREVODIOCA
(Uz prevod knjige Ozdraviti" Davida Servan-rajbera)
Knjiga koju italac ima pred sobom doivela je u proloj godini
veliki uspeh: prevedena na 25 jezika, u Francuskoj prodata u tirau od
pola miliona primeraka.
Autor knjige, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu (Sjedinjene Amerike Drave), takoe predaje na Medicinskom
fakultetu u Lionu, i ima 43 godine. Obrazovanje je stekao u rodnoj
Francuskoj i Sjedinjenim Dravama. Uz mentora, nobelovca Herberta
Sajmona, doktor je neurokognitivnih nauka Univerziteta Karnegi Melon (Carnegie Mellon), gde osniva prvu laboratoriju neurokognitivnih
nauka primenjenu na psihijatriju. Zatim vodi odeljenje za psihijatriju u
univerzitetskoj bolnici u Pitsburgu i, sve do 2001. godine, i centar za
komplementarnu medicinu u istoj bolnici.
Godine 2000, sa Lekarima bez granica, radi u Kurdistanu,
Indiji (sa tibetanskim izbeglicama) i na Kosovu. Nakon dvadeset dve
godine amerike karijere vraa se u Francusku, predsedava
udruenjem EMDR-Francuska (vidi u prevodu) i pie mesenu
hroniku u visokotiranom Psiholokom magazinu". Njegova knjiga
Ozdraviti" izala je 2003. kod parikog izdavaa Robera Lafona;
prodata je u 517.000 primeraka (podatak iz oktobra 2004) i prevedena
na 25 jezika.
Autor knjige potie iz veoma poznate i ugledne francuske
porodice, i jedan je od etiri sina poznatog publiciste, izdavaa i autora dela Ameriki izazov" aka Servan-rajbera. Okolnosti pod
kojima je knjiga pisana i okruenje u kome je nastala sam autor
opisuje na kraju svoje knjige, a potpisnicu ovih redova koja je nekada prvi put prevela sa francuskog na srpski jezik eseje Morisa Merlo
Pontija (Oko i duh", Vuk Karadi, Beograd, 1967), jednog od najveih
francuskih filozofa dvadesetog veka, posebno impresionira i podatak da
je knjiga pisana na imanju na kome je i veliki filozof nekad boravio.

Prirodno, ova knjiga je iz mnogih razloga uzburkala duhove u

Francuskoj: shvaena kao neka vrsta napada na psihoanalitike metode
(sam autor kae da psihoanaliza nije u potpunosti dokazala svoju
efikasnost) i na usvojene metode preteranog korienja psihotropa,
u kritikama je esto navoeno, uz izvesnu dozu sumnje, i ameriko
iskustvo autorovo kao i bojazan da bi ona mogla podstai verovanje
da se teke bolesti mogu efikasno leiti meditacijom, fizikim radom
i omegom-3, sastojkom koji je sad uao u proizvodne planove vie
francuskih farmaceutskih laboratorija utoliko pre to sam Servan
rajber u Fondaciji Isodis Natura, koja je prva poela da proizvodi ovaj
medikament, predsedava naunim komitetom i ima 10% akcija. Autor
se brani daje ovom knjigom samo hteo da prenese poruku ekoloke
medicine koja potuje i telo i duh".
Kao prevodilac, pretpostavljam da e ova knjiga izazvati panju
naih italaca, kako onih koji trae za sebe same odgovore i reenja,
tako i strunjaka i specijalista, i da e time doprineti kvalitetnijem uvidu
u vlastite mogunosti, o kojima knjiga dovoljno govori.
Na kraju (last but not least"), posebno bih zahvalila neuropsihijatru profesorki dr Nevenki Tadi koja je sirov prevod proitala i redigovala na mestima koja su i u terminolokom smislu i u iskustvenim
asocijacijama zahtevala strunost izvan kompetencija samog prevodioca.
Eleonora Prohi, prevodilac

SADRAJ

Predgovor za srpsko izdanje .................................................. 11

Napomena............................................................................. 13
1. Kako leiti oseanja ............. .... ............................................. 15
2. Nevolja u neurobiologiji: oteana koordinacija dva mozga ......... 23
3. Srce i razum .......................................................................... 39
4. iveti sranu usaglaenost...................................................... 53
5. Samoizleenje od velikih bolova: neuro-oseajna integracija
onim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization
and Reprocessing).................................................................. 67
6. EMDR u akciji ...................................................................... 79
7. Energija svetlosti: podesiti svoj bioloki sat ............................. 89
8. Kontrola ija: akupunktura direktno upravlja oseajnim mozgom
............................................................................................. 97
9. Revolucija omege-3: kako nahraniti oseajni mozak .............. 107
10. Prozak ili Adidas .................................................................. 127
11. Ljubav je bioloka potreba.................................................... 139
12. Oseajna komunikacija ........................................................ 151
13. Sluati srcem ....................................................................... 165
14. Veza sa drugima .................................................................. 175
15. Odakle poeti ...................................................................... 181
Zahvalnica .......................................................................... 187
Beleke............................................................................... 191
Bibliografija ........................................................................ 219
Nekoliko korisnih adresa...................................................... 239

Predgovor za srpsko izdanje

itaocima ovog izdanja dugujem ispovest koja nema nikakve
veze sa aktuelnom situacijom na Balkanu niti sa mojim medicinskim
istraivanjima. Niz koincidencija me vezuje za Srbiju matom i srcem.
Roen sam u Francuskoj. Prvi stan u kome sam iveo bio je
na Aveniji Petra Prvog od Srbije, lepoj burujskoj aveniji izmeu
VIII i XVI kvarta u centru Pariza. Mi smo se dalje selili van centra
grada, ali tu sam adresu zapamtio zauvek. Tako ime Srbija, koje poinje
istim slovom kao i moje prezime, bese povezano sa igrama, bajkama i
priama o hrabrim vitezovima sa istoka, odakle sunce izlazi.
Ta privlanost je mogla i prestati kada smo se iz te avenije preselili u novi stan. Meutim, na kapiji nove kue bila je vrlo lepa mlada
ena po imenu Marica, koja mi se vie puta dnevno smeila, kad bih
poao u kolu i kad bih se vraao. Ona je radila kao domarka zgrade,
ali sam ja verovao daje ona vila, poto je dola iz Beograda, odnosno
iz Srbije, zemlje koja mije, skrivena tada pod jednim drugim imenom,
bila bliska.
Kako sam odrastao i radio daleko od rodne zemlje, te uspomene
iz detinjstva su izgubile na sveini. Ali, onda su se pojavile druge okolnosti, jer je, sad ve pre deset godina, moj sin, roeni Amerikanac od
majke Beloruskinje, krten prema pravoslavnom ritualu, a prva azbuka
koju je nauio bila je irilica.
Za Francuze ili Severnoamerikance latinica je orue, dok
irilica postaje neka vrsta dosta preciznog koda koji treba pogoditi, i
koji je, sa svojim poetskim i maijskim aspektima, veoma razliit.
Tako su meni, velikom putniku, slike sa glasovima zemlje za
koju smo verovali da je izgubljena triput dole tamo gde nastaju one
tajne nenosti koje stvaraju vrsto jezgro koje nadivljava mesto u kome
se gnezdi elja za ozdravljenjem, kao i sve alosti koje se, ponekad tako
brutalno, nameu svakoj generaciji.
Svim itaocima ovog izdanja elim da s poverenjem povrate
onaj deo vlastitog detinjstva iz kojeg se crpu originalnost svakog pojedinca i snaga jednog naroda. Po mom miljenju, da bi se ozdravilo,
mora se i odrasti, otrgnuti se od nesree, ponovo poeti dijalog sa sobom i sa onima koji, kao ja, izdaleka misle i seaju se slika i vrednosti
koje pokreu jedan jezik i jednu kulturu.
David Servan-rajber

NAPOMENA
Ideje izloene u ovoj knjizi mnogo duguju radovima Antonia
Damasija, Danijela Golmana, Toma Luisa, Dina Omia, Borisa Sirilnika, Dudit Herman, Besel Van der Kolk, Dozefa Ledua, Mihali
iksentmihala, Skota Senona i mnogih drugih lekara i istraivaa.
Uestvovali smo na istim konferencijama, poseivali iste kolege i itali
istu naunu literaturu. Naravno, postoje brojna proveravanja, reference
i ideje koje su zajednike njihovim raznim knjigama i ovoj mojoj. Poto
sam doao nakon njih, mogao sam da se okoristim njihovim nainom
izlaganja naunih radova na koje su se oni pozivali, te im zahvaljujem
za sve to je u ovoj knjizi dobro. Odgovoran sam za ideje sa kojima se
oni ne bi sloili.
Svi kliniki sluajevi, izloeni na stranicama koje slede, iz mog
su iskustva (osim nekoliko koje su ve opisale kolege psihijatri u medicinskoj literaturi, i koji su kao takvi i navedeni).
Iz oiglednih su razloga imena i sve informacije koje bi
omoguile da se linosti identifikuju promenjeni. Na nekoliko mesta
sam, na osnovu knjievnih motiva ili radi jasnoe izlaganja, spojio
klinike simptome razliitih pacijenata.

I
KAKO LEITI OSEANJA
U sve sumnjati i u sve verovati
jesu dva jednako komotna reenja:
oba nas oslobaaju razmiljanja "
Anri Poenkare: Nauka i hipoteza

Svaiji ivot je jedinstven, i svaiji ivot je teak. Mi esto

zavidimo drugima na njihovim ivotima: Ah, da sam lepa kao
Merilin Monro"! Ah, da imam talenat Margerit Dira"! Ah, kad bih
vodio avanturistiki ivot poput Hemingveja"! Istina je da ne bismo
imali probleme poput naih, ali bismo imali neke druge - njihove.
Merilin Monro, najseksepilnija, najslavnija, najslobodnija ena,
za kojom je udeo ak i predsednik njene zemlje, topila je tugu u alkoholu i umrla od prevelike doze barbiturata. Kurt Kobejn, peva grupe
Nirvana, koji je preko noi postao svetska zvezda, ubio se pre svoje
tridesete godine. Isto je uinio i Hemingvej, koga ni Nobelova nagrada ni neobian ivot nisu potedeli dubokog oseanja egzistencijalne
praznine. Margerit Dira, talentovana, uzbudljiva, kojoj su ljubavnici
laskali, unitila se alkoholom. Ni talenat, ni slava, ni mo, ni novac, ni
oboavanje mukaraca ili ena ne ine ivot u osnovi lakim.
Ipak, postoje sreni ljudi koji skladno ive. Oni najee
smatraju daje ivot velikoduan. Umeju da cene svoju okolinu i mala
svakodnevna zadovoljstva: obroke, spavanje, vedrinu prirode, lepotu
grada. Oni vole da stvaraju i grade: predmete, projekte, odnose. Ti ljudi
ne pripadaju nikakvoj sekti niti posebnoj religiji. Nalazimo ih svuda
po svetu. Neki su bogati, neki nisu, neki ive u braku, a neki sami,
neki imaju poseban dar, a drugi su potpuno obini. Svi su oni upoznali

poraze, razoarenja, teke trenutke. Niko to ne moe izbei. Ali, ini se

da oni lake izlaze na kraj sa tekoama: na poseban se nain suoavaju
sa neprijateljstvom, svome postojanju daju neki smisao, odravaju
blizak odnos sa samima sobom, sa drugima, sa onim to su odluili da
od svojih ivota naine.
?Kako se postie takvo stanje? Nakon dvadeset godina uenja i
primenjivanja medicinskih znanja, posebno na velikim zapadnim univerzitetima, pored tibetanskih lekara i ameriko-indijanskih amana,
otkrio sam neka reenja koja su se pokazala korisnim kako za moje
pacijente tako i za mene samog. Na moje veliko iznenaenje, to su
bila reenja o kojima na univerzitetu nita nisam uio. Nije re ni o
lekovima, ni o psihoanalizi.

PREOKRET
Nita me nije pripremalo za to otkrie. Karijeru u medicini sam
poeo preko nauke i istraivanja. Krajem studija sam napustio medicinsku praksu i ostao van nje pet godina. Zainteresovao sam se za nain na
koji mree neurona proizvode misli i emocije. Doktorirao sam u oblasti
neurokognitivnih nauka pod mentorstvom profesora Herberta Simona,
jednog od retkih psihologa koji je dobio Nobelovu nagradu, i profesora Demsa Klilanda, jednog od osnivaa teorije o mreama neurona.
Glavni rezultat moje teze bio je objavljen u Nauci [Science], asopisu
tako znaajnom da se svaki naunik nadao da e u njemu jednom neto
objaviti.
Posle tog rigoroznog naunog kolovanja teko sam se vratio
klinikoj praksi u kojoj je trebalo da zavrim svoju specijalizaciju iz
psihijatrije. Lekari pored kojih sam uio zanat inili su mi se suvie
nepreciznim u svom postupku, suvie emipirikim. Njih je mnogo vie
interesovala praksa nego nauna osnova onog to su poduavali. Imao
sam utisak da samo uim recepte (za tu i tu bolest napraviti taj test,
upotrebiti lekove A, B i C u tim i tim dozama toliko dana). Smatrao sam
da je to suvie daleko od duha stalnog ispitivanja i matematike tanosti
koji su mi postali bliski. Ipak, hrabrio sam se time kako uim da leim
bolesnike, i to u Odeljenju psihijatrije koje je smatrano najstroim i
najvie okrenutim istraivanjima u itavim Sjedinjenim Dravama.
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu nae ode ljenje je

dobijalo od drave vie fondova za istraivanje nego sva druga,

ukljuujui i prestino odeljenje transplantacije srca i jetre u naoj bolnici. S izvesnom arogancijom smatrali smo se klinikim naunicima"
a ne, prosto, psihijatrima.
Nakon kraeg vremena dobio sam od Nacionalnog instituta
za zdravlje i raznih privatnih fondacija sredstva koja su mi omoguila
da osnujem istraivaku laboratoriju za mentalne bolesti. Budunost
je veoma obeavala. Meutim, za vrlo su kratko vreme neka iskustva
potpuno promenila moje vienje medicine i izmenila moj profesionalni
ivot.
Tome je najpre doprinelo jedno putovanje u Indiju, kuda
sam se uputio da bih radio sa tibetanskim izbeglicama iz Daramsale,
grada u kome boravi Dalaj Lama. Tu sam na delu video tradicionalnu
tibetansku medicinu koja uspostavlja dijagnostiku neuravnoteenih"
dugim pipanjem pulsa oba runa zgloba i pregledom jezika i urina. Ovi
praktiari su leili samo akupunkturom i biljkama. inilo se da imaju
isto toliko uspeha sa leenjem brojnih hroninih bolesti koliko i zapadna
medicina. Ipak, postojale su dve glavne razlike: leenja su imala manje
sekundarnih posledica i mnogo su manje kotala. Razmiljajui o svojoj
psihijatrijskoj praksi, uinilo mi se da su moji pacijenti naroito patili
od hroninih bolesti: depresije, anksioznosti, manijakalno depresivnih
smetnji, stresa. Prvi put sam se zamislio nad tim prezirom prema tradicionalnoj medicini kojem su me godinama na studijama kljukali. Da li
je taj prezir bio zasnovan na injenicama, kao to sam uvek verovao, ili
na neznanju? Zapadna medicina je bez premca kad je re o zapaljenju
plua, slepog creva ili o prelomima. Meutim, daleko je od uzora kada
su posredi hronine bolesti, ukljuujui strepnju i depresiju.
Jedno drugo, lino, iskustvo nateralo me je da se suoim sa
sopstvenim predrasudama. Prilikom jedne posete Parizu prijateljica
iz detinjstva mi je ispriala kako se oporavila od depresivne epizode
dovoljno ozbiljne da joj uniti brak. Odbila je lekove koje joj je lekar
propisao i pozvala u pomo jednu vraaru koja ju je leila tehnikom
oputanja slinom hipnozi, i tako joj omoguila da ponovo proivi
stare potisnute emocije. Nekoliko meseci ovog leenja uinilo je da
postane vie nego normalna". Ne samo da vie nije bila deprimirana,
ve se osetila najzad osloboenom tereta tekog trideset godina koje
je provela ne uspevajui da zaboravi smrt svoga oca koji je umro kada
je imala est godina. Dobila je energiju, lakou i jasnou akcije koje

dotad nije poznavala. Bio sam srean zbog nje i u isto vreme okiran i
razoaran. Tokom svih godina, koje sam proveo prouavajui mozak,
misao i emocije, specijalizujui se u naunoj psihologiji, neuronauci,
psihijatriji i psihoterapiji, nijednom nisam video tako spektakularne rezultate. Nijednom mi niko nita nije rekao o toj vrsti metode. Jo gore:
nauni svet u kome sam se razvijao obeshrabrivao je svaki interes za
ove,jeretike" tehnike. One su pripadale arlatanima i nisu zasluivale
panju pravih lekara, a jo manje njihovu naunu radoznalost.
Ipak, ne moe se porei daje moja prijateljica u nekoliko meseci dobila time mnogo vie no to bi upotrebom lekova ili konvencionalnom psihoterapijom. U stvari, da me je kao psihijatra konsultovala,
samo bih joj umanjio anse da doivi takvu promenu. Bilo je to za
mene i veliko razoarenje i upozorenje. Ako posle toliko godina studiranja i pripremanja nisam mogao da pomognem nekome ko mije toliko
znaio, emu su onda sluile sve te spoznaje? Sledeih meseci i godina
sam nauio da svoj duh otvorim prema brojnim drugaijim nainima
leenja, i otkrio sam, na svoje veliko iznenaenje, da su oni bili ne samo
prirodniji i jednostavniji ve, esto, i efikasniji.
Svaki od sedam pristupa koje sada upotrebljavam u vlastitoj
praksi istrauje, na svoj nain, mehanizme autoleenja prisutne u ljudskom duhu i mozgu. Ovih sedam pristupa su bili podvrgnuti strogim
naunim procenama koje pokazuju njihovu efikasnost i predmet brojnih publikacija, referentnih meunarodnih naunih asopisa. Oni, ipak,
nisu deo arsenala zapadne medicine, niti psihijatrije ili psihoterapije.
Glavni razlog ovog zakanjenja je taj to se jo uvek dobro ne shvataju
mehanizmi zahvaljujui kojima oni imaju takve efekte. To je znaajan
nedostatak, moda i opravdan, medicinske prakse koja eli da bude
nauna. Pri svem tom zahtevi da se upotrebe metode prirodnog i efikasnog leenja neprestano rastu. I za to postoje i te kako dobri razlozi.

INJENINO STANJE
U zapadnim drutvima je dobro poznat znaaj problema nastalih kao posledica stresa: depresije i strepnje. Podaci su uznemirujui.

Klinika prouavanja pokazuju da je izmeu 50% i 70%

svih poseta lekaru uzrokovano pre svega stresom, i da je, to se tie
smrtnosti, stres ozbiljniji faktor rizika od duvana.


Veina lekova, koji se najee uzimaju u zapadnim zemljama, slui leenju problema povezanih sa stresom. To su antidepresivi,
anksiolitici i sredstva za uspavljivanje, antiacidi za stomane poremeaje
i ir, lekovi protiv visokog pritiska i protiv holesterola.

Prema jednom izvetaju Nacionalne opservatorije za Iekove,

Francuzi su ve godinama meu najveim svetskim potroaima antidepresiva i umirujuih sredstava. Jedan od sedam Francuza redovno
troi neki psihotropski lek, tako da Francuska izbija na elo zapadnih
drava u ovom pogledu. Potronja je vea ak za 40% u odnosu na
Sjedinjene Drave.
Dok se, dakle, problemi vezani za stres, anksioznost i depresiju
samo uveavaju, svi koji sa obe strane Atlantika pate od njih preispituju
tradicionalne naine leenja oseanja: psihoanalizu, s jedne strane, i
Iekove, s druge. Godine 1997. jedna harvardska studija je pokazala
kako veina Amerikanaca vise ceni takozvane alternativne i komplementarne metode", da bi smanjila svoje patnje, nego Iekove i konvencionalnu terapiju.
Psihoanaliza gubi teren. Nakon to je trideset godina vladala
psihijatrijom, poverenje u nju se smanjuje kako kod publike tako i kod
specijalista poto se nije dovoljno zaloila da dokae svoju delotvornost. Svi mi poznajemo nekoga koje koristio neku analitiku kuru, ali
poznajemo i mnoge druge osobe koje su na kauima ve godinama. U
odsustvu naunih, merljivih procena vrlo je teko rei odreeno pacijentu koji pati od depresije ili napada strepnje kakve su anse da mu psihoanaliza pomogne. Kako konvencionalni psihoanalitiari esto tvrde
da tretman mora trajati due od est meseci, ako ne i godinama, i kako
kota vie od novih kola, razumljiva je rezervisanost potencijalnih pacijenata.
Bez obzira na to to su veliki principi ovog leenja recima"
odista izvan sumnje normalno je da u toj situaciji svako trai da upozna
i alternative.
Drugi pristup, daleko vie primenjivan, jeste nova, takozvana
bioloka psihijatrija koja uglavnom leci psihotropskim lekovima kao
to su prozak, zoloft, deroksat, ksanaks, litijum, zipreksa, itd.
U medijima i u literarnom svetu psihoanaliza ostaje dominantan
sistem referenci, poto nudi itavu mreu tumaenja koja se prilagoava
svim ljudskim fenomenima, bilo da im pripadamo ili ne. Meutim,
u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi, skoro bez premca, dominiraju

psihotropi, kao to pokazuje Nacionalna opservatorija za lekove. Davanje recepata postalo je uobiajeno, te je svaka pacijentkinja koja plae
pred svojim doktorom sigurna da e dobiti recept za antidepresiv.
Ovi lekovi su vani i izuzetno korisni. Ponekad su toliko efikasni pa su neki autori govorili daje pre re o transformaciji linosti
nego o prostom ublaavanju simptoma. Kao i svi praktiari moje generacije, i ja ih esto koristim. Meutim, za razliku od antibiotika koji lece
infekcije, dobri efekti psihijatrijskih lekova esto prestaju im se prekine leenje. Zato ih veina ljudi uzima due od godinu dana. Lekovi,
ak i kada su najkorisniji, nisu univerzalni. Pacijenti to znaju i uzimaju
ih nerado zbog problema koji su deo svaijeg ivota, bilo da je re o
bolnom gubitku ili stresu na poslu.

JEDAN DRUGAIJI PRISTUP

Skoro svuda u svetu raa se nova medicina oseanja: medicina
bez psihoanalize ili prozaka. Tako smo pet godina u bolnici Sedisajd
Univerziteta u.Pitsburgu u Sjedinjenim Dravama istraivali kako da
lejmo depresiju, anksioznost i stres skupom metoda koje se obraaju
pre telu nego jeziku. Ova knjiga opisuje razliite delove tog programa,
zato smo ih izabrali i kako smo ih upotrebljavali.
Principi se mogu na sledei nain rezimirati.
Unutar mozga nalazi se oseajni mozak, istinski mozak u
mozgu". On ima drugaiju arhitekturu, razliitu elijsku organizaciju i,
ak, biohemijska svojstva razliita od ostatka neokorteksa" - najrazvijenijeg" dela mozga u kome je centar za govor i miljenje. U stvari,
oseajni mozak esto funkcionie nezavisno od neokorteksa. Jezik i
spoznaja na njega nedovoljno utiu: jednom oseanju se ne moe narediti da poraste ili da iezne isto kao to se ne moe narediti svom
duhu da govori ili da uti.

Oseajni mozak, sa svoje strane, kon tro lie sve to upravlja psiholokom stabilnou, kao i velikim delom fiziologije tela: funkcionisanjem srca, arterijskim pritiskom, hormonima, probavnim sistemom i, ak, imunim sistemom.
Emotivna uznemirenja su posledica disfunkcije oseajnog mozga. Za mnoge izvor ovih disfunkcija jesu bolna iskustva proivljena
u prolosti, bez veze sa sadanjou, trajno utisnuta u oseajni mozak.

Ova iskustva i dalje esto deluju na nae reakcije i ponaanje, ponekad

vie desetina godina kasnije.
Glavni zadatak psihoterapeuta je da reprogramira" oseajni
mozak tako da se on, umesto da nastavi da reaguje na situacije iz
prolosti, navikne na sadanjost. U tom cilju esto je efikasnije upotrebljavati metode koje idu preko tela i direktno utiu na oseajni mozak
nego raunati na jezik i razum za koji je on vrlo malo prihvatljiv.
Oseajni mozak poseduje prirodne mehanizme samoozdravljenja: re je o unutarnjim sposobnostima da se ponovo nade ravnotea
i stabilnost koji se mogu porediti sa drugim mehanizmima samoozdravljenja tela, kao to su leenje oiljka neke rane ili odstranjenje neke
infekcije. Metode koje prolaze preko tela koriste preimustva ovih mehanizama.
Metode leenja koje u predstaviti na sledeim stranicama
direktno se obraaju emocinalnom mozgu. One skoro u potpunosti
preskau jezik. Efekte postiu vie telom nego milju.
Postoji veliki broj takvih metoda. U svojoj se klinikoj praksi
vie obraam onima koje su nauno vrednovane putem istraivanja koja
jame strogost i verodostojnost.
Poglavlja koja slede predstavljaju svaki od ovih pristupa, ilustrovanih priama pacijenata iji je ivot izmenjen njihovim iskustvom.
Isto tako, trudim se da pokaem kako je svaka metoda bila nauno
vrednovana a njeni uspesi zabeleeni. Neke meu njima su novije i
pozivaju se na tehnologije uboda: na primer, metoda desenzibilizacije
i umirivanja putem pokreta oiju" (poznata pre svega po svojim engleskim inicijalima: EMDR), ili metoda koherencije sranog ritma" ili
sinhronizacije hronobiolokih ritmova preko vetackog svitanja".
Druge tehnike, kao to su akupunktura, hranjenje, afektivna komunikacija i metode drutvene integracije proizale su iz vievekovnih
tradicija leenja. Ali, ma kakav im bio izvor, sve poinje sa oseanjima.
Najpre treba objasniti kako one zapravo funkcioniu.

Slika 1: Limbini mozak. U srcu ljudskog mozga nalazi se oseajni

mozak. Ove strukture, koje se nazivaju limbinim", iste su kod svih vrsta
sisara. One imaju drugaiji neuronski sastav od kortikalnog

Cortex dngulaire

mozga koji je odgovoran za jezik i misao. Limbike strukture preuzimaju na

sebe oseanja i reakcije preivljavanja. U najdubljem delu mozga nalazi se
mandula, vor neurona u kome se stiu sve reakcije straha.

II
NEVOLJA U NEUROBIOLOGIJI:
OTEANA KOORDINACIJA DVA MOZGA
Moramo paziti da od intelekta
ne stvaramo svoje boanstvo.
Intelekt, naravno,
ima jake miie, ali nema linost.
On ne moe da komanduje; samo slui.
Albert Ajntajn
ivot bez oseanja nema smisla. Sta to naem postojanju daje
zain ako to nisu ljubav, lepota, pravda, istina, dostojanstvo, ast i
nagrade koje nam oni donose? Ovi oseaji i oseanja koja ih prate
su poput kompasa koji nas na svakom koraku vode. Uvek traimo
vie ljubavi, lepote, pravde i to veu udaljenost od onoga to im je
suprotno. Uskraeni za oseanja gubimo najosnovnije putokaze i
postajemo nesposobni da napravimo izbor u funkciji onoga to nam je
istinski vano.
Neke mentalne bolesti tumae se gubitkom takvog kontakta.
Pacijenti oboleli od njih su kao izbeglice u nekoj oseajnoj, niijoj
zemlji: na primer, Piter, mladi Kanaanin grkog porekla, koji se naao
u hitnoj slubi moje bolnice dok sam tamo jo stairao. Pre izvesnog
vremena Piter je uo neke glasove. Oni su mu govorili da je smean,
nesposoban, da bi mu bilo najbolje da umre. Vremenom su glasovi
poeli da dolaze odasvuda, a Piterovo ponaanje je postajalo sve
udnije. Prestao je da se pere, odbijao je da jede i ostajao u svojoj sobi
vie dana zatvoren. Njegova majka, koja je ivela sama sa njim, veoma
se brinula, ne znajui ta da ini. Uz to, njen jedinac, briljantan student
prve godine filozofije, prvi u klasi, uvek je bio malo ekscentrian.

Jednog dana, razdraen bogzna ime, Piter je napao i udario

svoju majku. Ona je pozvala policiju, i tako se on naao u hitnoj pomoi.
Pod uticajem lekova Piter se prilino smirio. Glasovi su za nekoliko
dana iezli: govorio je da sada moe da ih kontrolie". Ali, ipak nije
postao normalan.
Posle nekoliko nedelja leenja (antipsihotiki lekovi moraju
due da se uzimaju) njegova majka je bila uznemirena isto toliko koliko
u poetku. On vie nita ne osea, doktore", govorila mi je s molbom
u glasu. Pogledajte ga. On se vie ni za ta ne interesuje. Provodi dane
puei cigarete."
Posmatrao sam Pitera dok je to govorila. On kao da je nije
video. Lako pogrbljen, ukoenog lica, praznog pogleda, kao zombi je
hodao hodnikom bolnice. On, koji je bio tako briljantan, skoro da vie
nije reagovao ni na novosti iz spoljnog sveta ni na ljude. Takvo stanje
oseajne ravnodunosti najee vodi saaljenju i uznemirenosti kod
pacijenata poput Pitera. Ipak, njegove halucinacije i delirijumi, koje su
lekovi uklonili, bili su mnogo opasniji za njega i njegovu majku nego
ovi sekundarni efekti. Jer, poznato je: nema emocija, nema ivota.1
S druge strane, oseanja preputena sama sebi ne omoguuju
ivot kao u snu. Ona se obavezno moraju izmeniti racionalnom
analizom za koju je zaduen saznajni mozak, jer svaka odluka doneta
na brzinu" moe uiniti opasnom sloenu ravnoteu naih odnosa sa
drugima. Bez koncentracije, refleksije i planiranja nama se igraju i
zadovoljstvo i frustracija. Ako postanemo nesposobni da kontroliemo
vlastito postojanje, ono e vrlo brzo izgubiti svoj smisao.

OSEAJNA INTELIGENCIJA
Termin koji ponajbolje ukazuje na ravnoteu izmeu oseanja
i razuma jeste oseajna inteligencija". Smislili su ga istraivai sa Jel
univerziteta i Univerziteta Nju Hempir (1), a izraz je postao slavan
zahvaljujui knjizi novinara Njujork tajmsa za oblast nauke Danijela
Golmana, ija je svetska slava obnovila raspravu u vezi s pitanjem:
1

Danas postoje antipsihotiki lekovi koji deluju uravnoteenije i omoguavaju

da se kontroliu halucinacije i delirijumi a da se mnogo ne suzbije oseajni
ivot pacijenata koji ih uzimaju.

ta je to inteligencija?"(2) Oseajna inteligencija je ideja koliko

znaajna toliko i jednostavna. Prema poetnoj i optoj definiciji, onoj
koja je nadahnula Alfreda Binea, francuskog psihologa sa poetka
stolea poznatog po ideji o intelektualnom koeficijentu", inteligencija
je skup mentalnih sposobnosti koje omoguuju da se predvidi uspeh
pojedinca. Dakle, ako ste inteligentniji", tj. ako vam je IQ vii, biete
uspeniji". Da bi potvrdio ovo predvianje, Bine je sastavio test koji je
postao slavan kao test za IQ". Test se oslanja pre svega na sposobnosti
apstrakcije i fleksibilnosti u tretiranju logikih informacija. Meutim,
primeeno je da je odnos izmeu IQ jednog pojedinca i njegovog
uspeha" u dosta irokom smislu (drutveni poloaj, plata, brani
status ili ne, imanje ili nemanje potomstva, itd.) najmanje odriv.
Prema razliitim izuavanjima, manje od 20% ovog uspeha moglo bi se
pripisati koeficijentu inteligencije. Namee se sledei zakljuak: drugi
faktori, vidljivo vaniji od apstraktne i logike inteligencije, odgovorni
su za uspeh u 80% sluajeva.
Jung i Pijae su ve predloili razliite tipove inteligencije.
Nema sumnje da neke osobe - kao Mocart - imaju izuzetnu inteligenciju za muziku, daje druge imaju za oblik - Roen, na primer, a tree za
pokrete tela u prostoru - Nurejev ili Majki Dordan. Istraivai sa Jela
iz Nju Hempira su ukazali na dodatan oblik inteligencije. Izgleda da
upravo ta oseajna inteligencija" najbolje objanjava uspeh u ivotu,
koji je uveliko nezavisan od koeficijenta inteligencije.
Polazei od ideje oseajne inteligencije, istraivai sa Jela i iz
Nju Hempira su definisali emocionalni koeficijent" koji omoguuje
da se ona meri na osnovu etiri bitne funkcije:
1) sposobnosti identifikovanja svog oseajnog stanja i onog kod drugih
ljudi;
2) sposobnosti da se razume prirodno razvijanje oseanja (isto kao to
se pion ili lovac kreu, prema razliitim pravilima, na ahovskoj ploi,
tako se strah ili bes, na primer, razvijaju razliito u vremenu);
3) sposobnosti da se zakljuuje kako o sopstvenim emocijama tako i o
tuim;
4) sposobnosti da se vlada svojim emocijama kao i emocijama drugih
(3).
Ove etiri sposobnosti su temelj vladanja sobom i drutvenog
uspeha. One su u osnovi samospoznaje, samokontrole, saoseanja i
saradnje i sposobnosti da se sukobi reavaju. Sve je to bitno. Svi smo

ak ubeeni da smo izvrsni u ove etiri oblasti. A ipak, daleko smo od

toga.
Seam se, na primer, mlade i briljantne istraivaice sa medicinskog fakulteta u Pitsburgu. Ona je prihvatila da uestvuje u jednom
eksperimentu moje laboratorije o lokalizaciji emocija u mozgu. U tom
istraivanju je trebalo da subjekti smeteni unutar jednog IRM2 skenera
gledaju vrlo snane inserte iz filmova, sa esto nasilnim elementima.
ivo se seam ovog iskustva: video sam srani ritam i kako se arterijski
pritisak te mlade ene strmoglavo penje, stoje bio znak velikog stresa.
Smatrao sam to toliko uznemirujuim, te sam joj predloio da odustane.
Iznenaeno mije odgovorila da se osea vrlo dobro, da nita nije osetila, da slike na nju nisu ostavile nikakav utisak i da ne razume zato
sam predloio da sve zaustavimo.
Posle sam saznao da je ova mlada ena imala vrlo malo prijatelja i da je ivela samo za svoj posao. Nisam shvatao zato su je
lanovi moje ekipe smatrali antipatinom. Da li zato stoje suvie priala
o sebi i izgledala ravnoduna prema ljudima koji su je okruivali? Sa
svoje strane, pak, ona uopte nije shvatala zastoje nisu vie cenili. Po
mom miljenju, bila je primer osobe iji je IQ vrlo visok a EQ jadan.
Izgleda da je njen osnovni nedostatak bio to nije shvatala sopstvena
oseanja i stoje, isto tako, bila gluva" za tua. Nisam mnogo verovao
u njenu karijeru. Cak i u najstroim naunim disciplinama treba znati
raditi u ekipi, stvarati veze, usmeravati svoje saradnike, itd. Bilo kojom
aktivnou se bavili, uvek se oekuje da saraujemo sa drugim ljudima.
To se ne moe izbei. Naa dispozicija za ovaj tip odnosa odreuje dugotrajnost linog uspeha.
Ponaanje male dece dobro ilustruje koliko moe biti teko razlikovati njihova emotivna stanja. Dete koje plae uglavnom ne zna
tano da li to ini zato to mu je toplo, stoje gladno, stoje tuno ili prosto zato stoje umorno posle dugog dana igranja. Ono plae ne znajui
tano zato, i ne zna ta da uini da bi se bolje osealo. U takvoj e se
situaciji odrasla osoba sa slabo razvijenom emotivnom inteligencijom
osetiti preoptereenom zato to ni ona ne ume da identifikuje detetovo
oseanje i da, dakle, odgovori njegovoj potrebi. Druge osobe sa izraSkener funkcionalnih slika kroz magnetsku rezonancu koji omoguuje da se
utvrde promene aktivnosti neurona u razliitim oblastima mozga u funkciji
sadraja misli i emocija.

itom oseajnom inteligencijom znae ta valja uiniti da bi se dete

lako smirilo. Cesto se opisuje Fransoaz Dolto koja je, jednim gestom
ili reju, umela da umiri dete koje je danima plakalo: bila je obdarena
oseajnom inteligencijom.
Nesposobnost odrasle osobe da jasno razlikuje razliita oseanja
nije retka. Konstatovao sam da je to bio sluaj sa nekim staistima u
mojoj bolnici u Sjedinjenim Dravama. Pod stresom od beskonanog
radnog vremena, iscrpljeni nonim smenama svaki etvrti dan, kompenzirali su to jedui previe. Dok im je telo govorilo moram malo
da se zaustavim i da odspavam", oni su uli samo ono moram", i na
taj zahtev odgovarali onim to im je bilo pri ruci: fast-food na raspolaganju 24 sata u svim amerikim bolnicama. U takvoj situaciji pokazati
oseajnu inteligenciju znailo je staviti u pogon jedan od etiri stava
koje je opisala grupa sa Jela: pre svega, identifikovati stvarno unutarnje
stanje (zamor, a ne glad), znati kako se ono razvija (razvija se onda kada
suvie traimo od svog organizma; bez sumnje, kasnije e biti bolje),
razmiljati o tome (apsolutno niemu nee posluiti da pojedemo jo
jedan sladoled; to e, naprotiv, biti dodatno optereenje za organizam,
a uz to izazvati i krivicu) i najzad ovladati situacijom na odgovarajui
nain (nauiti odagnati umor ili pauzom za meditaciju" ili, ak, snom
od dvadeset minuta, za ta se uvek moe nai vreme i stoje mnogo bolje
za osveenje od ne znam koje po redu kafe ili pola table okolade).
Ovaj sluaj moe izgledati trivijalno. Meutim, situacija je
interesantna upravo zato to je u isti mah i veoma banalna i izuzetno
teka da se njome vlada. Veina specijalista za ishranu ili debljinu slae
se daje loe upravljanje oseanj ima jedan od glavnih uzroka dobijanja
na teini u drutvu u kome je stres sveprisutan a hrana obilno upotrebljavana da se na njega odgovori. Oni koji su nauili da vladaju stresom
obino nemaju problema sa teinom poto umeju da sluaju svoje telo,
da prepoznaju svoje emocije i da im odgovaraju inteligentno.
Golmanova teza je da posedovanje oseajne inteligencije
pre osigurava uspeh nego koeficijent inteligencije. Prema jednoj od
najboljih studija o tome ta omoguava da se predvidi uspeh psiholozi
su od 1940.3 posmatrali skoro sto harvardskih studenata.
3

Prirodno, neka svojstva se simultano smanjuju, kao to su dlakavost,

mladalaki izraz lica, itd.

^Njihove intelektualne sposobnosti sa dvadeset godina nisu

omoguile da se predvidi nivo njihovog budueg prihoda, njihove
produktivnosti ili priznanje njihovih rivala. Oni koji su na univerzitetu
imali najbolje ocene nisu imali najsreniji porodini ivot ili vie prijatelja. Obratno, ovo istraivanje uinjeno meu decom siromanog
kraja Bostona nagovetava da koeficijent oseajnosti" igra vanu
ulogu: ono stoje najbolje predvialo njihov uspeh kad odrastu nije bio
njihov koeficijent inteligencije ve njihova sposobnost da, tokom tekog
detinjstva, kontroliu svoje emocije, smiruju svoju frustraciju i sarauju
sa drugima (5).

S ONE STRANE FROJDA I DARVINA:

TREA RE VOLUCIJA PSIHOLOGIJE
Dve velike teorije vladale su psihologijom XX veka: Darvinova
i Frojdova. Trebalo je vie od sto godina da bi njihovo spajanje dovelo
do jedne potpuno nove perspektive u vezi sa ravnoteom oseanja.
Za Darvina razvoj jedne vrste napreduje sukcesivnim dodavanjem novih struktura i funkcija. Prema tome, svaki organizam poseduje
fizike karakteristike svojih predaka, a uz to i druge. Poto su se ovek
i veliki majmun vrlo kasno razili u razvoju vrsta, ovek je na neki
nain jedan majmun plus". Majmun, pak, deli brojne crte sa svim
drugim sisarima koji imaju zajednikog pretka, i tako dalje du linije
evolucije.
Kao u arheolokim istraivanjima, ovu sukcesivnu po slojevima evoluciju nalazimo u anatomiji i fiziologiji ljudskog mozga. Duboke
strukture mozga identine su onima kod majmuna, a neke, najdublje,
ak onima kod reptila. Suprotno tome, strukture skorijeg razvoja, kao
stoje predeoni korteks, na tom razvojnom stupnju postoje samo kod
oveka. Otud izboeno elo homo sapiensa razlikuje od majmuna. To
stoje Darvin objavio bilo je toliko revolucionarno i uznemirujue da su
konsekvence njegovih stavova bile prihvaene tek sredinom XX veka:
mi smo osueni da ivimo unutar naeg mozga sa mozgom onih koji su
nam prethodili u evoluciji.
Frojd je sa svoje strane podvukao i definisao postojanje jednog
dela psihikog ivota koji je nazvao podsvesnim": to je ono to ne
izmie samo svesnoj panji ve i razumu. Po obrazovanju neurolog,

Frojd nikad nije prihvatio ideju da se njegove teorije ne mogu objasniti

terminima struktura i funkcija mozga. Meutim, u odsustvu spoznaje
o anatomiji mozga (njegove arhitekture) kojom danas raspolaemo,
i, posebno, o njegovoj fiziologiji (nainu funkcionjsanja) bilo mu je
nemogue da tim putem napreduje. Njegov pokuaj da integrie ove
dve oblasti (njegov uveni Projekat naune psihologije") zavrio se
neuspehom. On je time bio toliko nezadovoljan daje za ivota odbio
i da ga objavi. To ga nije spreavalo da stalno na njega misli. Seam
se da sam sreo doktora Vortisa, slavnog psihijatra koga je Frojd
analizirao. Imao je 85 godina i jo uvek bio veoma aktivan u glavnom
asopisu bioloke psihijatrije Biological Psychiatry koji je i osnovao.
Doktor Vortis mi je priao kako ga je Frojd, koga je poetkom tridesetih posetio u Beu da bi se analizirao, iznenadio svojim insistiranjem: Nemojte se zadovoljiti da upoznate psihoanalizu onakvu kako se
danas formulie. To je ve prevazieno. Vaa generacija e videti
stvaranje sinteze izmeu psihologije i biologije. Vi treba tome da se
posvetite." I dok je itav svet otkrivao njegove teorije i njegovu
terapiju recima, Frojd, uvek pionir, ve je tragao dalje.
Trebalo je saekati kraj XX veka da bi Antonio Dama-sio,
veliki ameriki lekar i istraiva portugalskog porekla, ponudio
neuroloko objanjenje konstantne tenzije izmeu primitivnog i racionalnog mozga - strasti i razuma - na nain koji bi Frojda bez sumnje
zadovoljio. Damasio je, idui dalje, pokazao u emu su emocije
razumu prosto neophodne.
DVA MOZGA: SAZNAJNIIOSEAJNI
Za Damasija je psihiki ivot rezultat neprestanog napora
simbioze izmeu dva mozga: s jedne strane, saznajnog mozga, svesnog, racionalnog, okrenutog prema spoljnjom svetu i, s druge strane,
oseajnog mozga, nesvesnog, pre svega zaokupljenog preivljavanjem
i povezanog sa telom. Ova dva mozga su relativno nezavisni jedan od
drugoga, i svaki od njih na vrlo razliit nain doprinosi naem ivotnom
iskustvu i naem ponaanju. Kao to je Darvin prethodno tvrdio, ljudski mozak obuhvata dva velika dela: u samoj njegovoj dubini, sasvim
u centru, postoji nekadanji mozak, onaj kakav imaju svi sisari i, u izvesnim delovima, reptili. To je prvi sloj u evoluciji. Pol Broka, veliki

francuski neurolog XIX veka, prvi gaje opisao i nazvao limbinim"

(rubnim) mozgom. Oko tog limbinog mozga, kroz milione godina
evolucije, formirao se jedan noviji sloj, novi" mozak ili neokorteks",
to na latinskom znai nova ljuska" ili novi omota" (vidi sliku 2).

LIMBINI MOZAK KONTROLIE

OSEANJA I FIZIOLOGIJU TELA
Limbini mozak ine najdublji slojevi ljudskog mozga. To je u
stvari mozak unutar mozga". Slika koja je napravljena u mojoj laboratoriji neurokognitivnih nauka na Univerzitetu u Pitsburgu omoguuje
ilustraciju te ideje (vidi sliku 3). Kada se volonterima ubrizga supstanca
koja neposredno stimulie deo dubokog mozga, centar za strah (vidi se
kako se emotivni mozak aktivira) reaguje kao kad se sijalica upali, dok
oko njega neokorteks ne ukazuje ni na kakvu delatnost.
Prilikom istraivanja, kada je napravljena ova ilustracija, bio
sam prvi kome je ubrizgana supstanca koja direktno aktivira oseajni
mozak. Vrlo dobro se seam udnog oseaja tom prilikom: bio sam
uasnut, uopte ne znajui zato. Bilo je to iskustvo istog" straha,
straha koji se nije odnosio ni na ta posebno. Nakon toga, mnogi
uesnici u ovom istraivanju opisali su isti udan oseaj intenzivnog i
lebdeeg" straha koji je sreom trajao samo nekoliko minuta.
Organizacija oseajnog mozga je mnogo jednostavnija nego
organizacija neokorteksa. Za razliku od onog to se deava sa ovim
poslednjim, veina oblasti limbinog mozga nije organizovana u pravilnim slojevima neurona koji bi omoguio razradu informacije: tu su neuroni vie spojeni, slepljeni. Zbog te rudimentarnije strukture tretiranje
informacije od strane oseajnog mozga mnogo je primitivnije nego ono
koje obavlja neokorteks. Ali, on je bri i usklaeniji sa reakcijama bitnim za preivljavanje. Iz tog razloga, na primer, u senci ume pare
drveta koje lii na zmiju moe izazvati reakciju straha. Pre nego to
smo zaokruili analizu i zakljuili da je re o bezopasnom predmetu,
oseajni mozak e na osnovu vrlo oskudnih informacija, esto netanih,
poeti reakciju preivljavanja koja mu se ini umesnom.
I samo tkivo oseajnog mozga razlikuje se od tkiva neokorteksa. Kada neki virus, kao to su herpes ili besnilo, napadne mozak, samo
je najdublji njegov deo time zaraen, a ne i neokorteks. Zato je prva

manifestacija besnila nenormalno oseajno ponaanje.

Limbini mozak je komandno mesto koje kontinuirano prima
informacije od razliitih delova tela, i na njih odgovara na pravi nain,
kontroliui fizioloku ravnoteu: disanje, srani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, luenje hormona; ak je i funkcionisanje imunog
sistema pod njegovim nadzorom. Uloga limbinog mozga izgleda je ta
da odri razliite funkcije u ravnotei, u onom stanju koje je otac moderne fiziologije, francuski naunik s kraja XIX veka Klod Bernar, zvao
homeostazom": dinaminom ravnoteom koja nas odrava u ivotu.
S tog stanovita, naa oseanja su samo svesno iskustvo irokog
skupa fiziolokih reakcija koje neprekidno nadziru i podeavaju aktivnost biolokih sistema tela, prema imperativima unutarnje i spoljnje
okoline. Oseajni mozak je, dakle, blii telu nego saznajnom mozgu. I
zato je esto lake pristupiti emocijama preko tela nego recima.
Marijana je, na primer, dve godine bila na tradicionalnom
frojdovskom leenju. Ispruila bi se na kau i trudila da slobodno
asocira" na teme koje su inile da ona pati, pre svega u vezi sa svojom oseajnom zavisnou od mukaraca. Nije imala utisak da stvarno
ivi ako joj neki mukarac ne bi esto govorio daje voli, a odvajanja,
ak i vrlo kratka, teko je podnosila. Dolazila bi u stanje neke difuzne
uznemirenosti, kao devojica. Posle dve godine analize, Marijana je
savreno shvatala svoj problem. Mogla je da u detalje opie komplikovan
odnos sa majkom, koja ju je esto poveravala nepoznatim dadiljama, i
govorila je sebi da to sigurno objanjava njen trajni oseaj nesigurnosti.
Poto je bila vaspitana u duhu velike kole, oduevila se analizom svojih
simptoma i nainom na koji ih je ponovo preivljavala u odnosu sa
svojim analitiarem, od koga je, prirodno, postala vrlo zavisna.
Mnogo je napredovala i oseala se slobodnije ak iako u analizi
nikada nije mogla ponovo da preivi bol i tugu svog detinjstva. Uvek
usredsreena na svoje misli i jezik, ona je sada shvatila da nikada na
kauu nije plakala. Na sopstveno veliko iznenaenje, neoekivano je
ponovo nala svoja oseanja kod jedne maserke, u toku sedmice talasoterapije. Leala je na leima, a maserka joj je neno masirala trbuh.
Kad bi se pribliila odreenoj taki, iznad pupka, Marijana je osetila
kako joj se jecaj penje uz grlo. Maserka je to primetila i zamolila je
da prosto zapie staje osetila, a zatim je polako nastavila iste pokrete.
Nekoliko sekundi kasnije, Marijanu su obuzeli estoki jecaji koji su
joj potresali itavo telo. Videla je sebe na operacionom stolu u bolnici,

posle operacije slepog creva, samu sa sedam godina, poto se njena

majka nije mogla vratiti s odmora da se brine o njoj. To oseanje, koje
je toliko dugo traila u svojoj glavi, oduvek je bilo tu, skriveno u njenom telu.
Zbog njegove uske veze sa telom, uvek je lake delovati na
oseajni mozak preko tela nego jezikom: lekovi su, naravno, direktno
povezani sa funkcionisanjem neurona, ali mogu se pokrenuti i fizioloki
ritmovi koji su bitni, kao to su pokreti oiju povezani sa snovima,
prirodne frekvencije srca, ciklus sna i njegova usaglaenost sa ritmom
dana i noi, s tim kako se upotrebljava fizika veba ili akupunktura i
odnos prema hrani. Kao to emo videti, oseajni odnosi i, ak, odnos
prema drugima, preko zajednice u kojoj ivimo, imaju jaku fiziku
komponentu, telesno iskustvo. Ovi putevi telesnog pristupa oseajnom
mozgu neposredniji su i esto moniji nego misao i jezik.

MODANA KORA KONTROLIE SAZNANJE, JEZIK

I RASUIVANJE
Neokorteks, nova ljuska", jeste vijugava povrina koja mozgu
daje tako karakteristian izgled. On je i omota oseajnog mozga. Nalazi se na povrini jer je, sa stanovita evolucije, najnoviji sloj. Sainjen
je od est razliitih slojeva neurona, savreno ureenih i organizovanih
za optimalan tretman informacije, kao kod mikroprocesora.
To je organizacija koja mozgu poverava izuzetnu sposobnost
razmatranja informacije. Dok se jo i danas muimo da programiramo
kompjutere da prepoznaju ljudska lica u svim uslovima osvetljenja i
orijentacije, neokorteks to postie bez tekoa u vremenu od nekoliko
milisekundi. U oblasti sluha njegove kompleksne sposobnosti tretiranja
zvuka omoguavaju mu da razlikuje, ak i pre samog roenja* maternji
i svaki drugi jezik!
Kod oveka je deo neokorteksa koji se nalazi iza ela, iznad
oiju, nazvan predeonim korteksom", posebno razvijen. Dok je
veliina oseajnog mozga uglavnom ista od vrste do vrste (imajui,
naravno, u vidu razlike u veliini), predeoni korteks kod oveka
predstavlja mnogo vei deo mozga nego kod svih ostalih ivotinja.
Posredstvom predeonog korteksa neokorteks preuzima na
sebe panju, koncentraciju, inhibiciju impulsa i instinkata, poredak

drutvenih odnosa i, kako je to Damasio pokazao, moralno ponaanje.

On naroito zasniva planove za budunost polazei od simbola" koji
su prisutni samo u duhu, odnosno informacija o njima ne postoji ni
pred naim oima ni u naim rukama. Panja, koncentracija, refleksija,
planiranje, moralno ponaanje: neokorteks, na saznajni mozak, bitan je
sastojak nae humanosti.

KAD SE DVA MOZGA NE SLAU

Dva mozga, oseajni i saznajni, informaciju iz spoljnog sveta
primaju skoro istovremeno. Poevi odatle, oni mogu ili saraivati ili
se boriti izmeu sebe za kontrolu misli, oseanja i ponaanja. Rezultat
te interakcije - saradnje ili nadmetanja - odreuje ono to mi oseamo,
na odnos prema svetu i na odnos prema drugima. Razliiti oblici
nadmetanja ine nas nesrenim. Meutim, kad se oseajni i saznajni
mozak slau, kad jedan odreuje pravac onoga to elimo da proivimo
(oseajni), a drugi nas gura tim putem na najinteligentniji mogui nain
(saznajni), mi onda oseamo unutranji sklad - jedno ovde sam gde
elim u ivotu da budem" - to podrazumeva sva trajna iskustva nae
sree.

OSEAJNI KRATAK SPOJ

Razvoj je imao svoje prioritete. Evolucija je pre svega pitanje preivljavanja i prenosa naih gena sa jedne generacije na sledeu.
Ma kakvu sloenost mozga je ona stvorila tokom vie miliona godina,
ma kakve bile njene udesne sposobnosti koncentracije, apstrakcije,
refleksije o samom sebi, koje bi nas spreile da primetimo tigra ili
neprijatelja, ili da propustimo pojavu odgovarajueg seksualnog
partnera i, dakle, priliku da se reprodukujemo, naa vrsta bi se ugasila
pre mnogo vremena. Na sreu, oseajni mozak je stalno budan. On ima
dunost da iz pozadine nadgleda okolinu. Kada otkrije opasnost ili
izuzetnu mogunost sa stanovita preivljavanja - mogueg partnera,
teritoriju, korisno materijalno dobro - on odmah ukljuuje alarm koji u
nekolko milisekundi ponitava sve operacije saznajnog mozga i prekida
njegovu aktivnost. To mozgu u celini omoguava da se u istom trenutku

koncentrie na ono stoje bitno za preivljavanje. Kada vozimo kola, taj

mehanizam nam omoguava da otkrijemo, nesvesno, kamion koji ide
prema nama, ak i kad uveliko razgovaramo sa saputnikom. Oseajni
mozak oseti opasnost, a zatim fokusira nau panju dok opasnost ne
proe. On prekida razgovor izmeu dvojice ljudi na terasi nekog kafea
dok neka primamljiva mini.suknja prolazi njihovim vidnim poljem. On
uutka roditelje u parku kada krajikom oka primete nepoznatog psa
koji se pribliava njihovom detetu.
Tim Patricije Goldman-Raki na Jel univerzitetu pokazao je da
oseajni mozak ima sposobnost da iskljui" predeoni korteks, najnapredniji deo saznajnog mozga (engleski termin, kao u informatici, jeste
staviti off-line"). Usled velikog stresa, predeoni korteks vie ne odgovara i gubi sposobnost da vodi ponaanje. Odjednom, stvar preuzimaju
refleksi i instinktivne akcije. Kako su bri i blii naem genetskom
nasleu, evolucija im je dala prioritet u urgentnim situacijama, kao da
su oni smatrani boljim nego apstraktne refleksije da nas vode kada je
posredi preivljavanje. U skoro ivotinjskim uslovima ivota naih predaka ovaj alarmni sistem bio je bitan. Vie stotina hiljada godina nakon
pojave homo sapiensa on nam je i te kako koristan u svakodnevnom
ivotu. Meutim, kad su nam emocije suvie raspaljene, to prvo pravo
oseajnog mozga nad saznajnim poinje da dominira naim mentalnim
funkcionisanjem. Onda gubimo kontrolu toka naih misli i postajemo
nesposobni da delujemo u funkciji svoga najboljeg interesa na dugu
stazu. To nam se deava kad se oseamo razdraljivim" nakon nekog
suprotstavljanja, depresije, ili kao posledica tee oseajne povrede. To
objanjava suvie osetljiv temperament" ljudi koji su podneli fiziko,
seksualno ili oseajno zlostavljanje.
U medicinskoj praksi susreemo dva esta primera ovog oseajnog kratkog spoja. Prvi se naziva stanjem posttraumatskog stresa ESPT [srp. SPTS]. Posle teke traume - na primer, posle silovanja ili
zemljotresa - oseajni mozak se ponaa kao lojalni i savesni straar koji
je dozvolio da bude iznenaen. On suvie esto pokree alarm, kao da
ne moe da bude siguran da ne postoji nikakva opasnost. Tako neto se
desilo jednoj osobi koja je preivela 11. septembar i dola u na centar u
Pitsburgu da se leci: mesecima posle atentata, telo bi joj se paralizovalo
im bi ula u neki neboder.
Drugi uobiajeni primer su napadi anksioznosti koji se u psihijatriji nazivaju i napadima panike. U razvijenim zemljama vie od

jedne osobe od njih 20 patilo je od napada panike. rtve esto imaju

utisak da e dobiti infarkt, jer su fizike manifestacije vrlo upeatljive.
Limbini mozak iznenada preuzima kontrolu nad svim funkcijama tela:
srce lupa, stomak se gri, ruke i noge drhte, znoj tee na sve strane. U
istom trenutku, saznajne funkcije su zbog osloboenog adrenalina
umrtvljene: saznajni mozak ne opaa nikakve razloge za tako
alarmantno stanje; sve dok je pod uticajem adrenalina on nije sposoban
da organizuje koherentan odgovor na takvu situaciju. Ljudi koji su
doiveli takve napade dobro ih opisuju: Mozak kao da mi se ispraznio;
nisam mogao da mislim. Jedine reci kojih sam bio svestan bile su - "ti
umire, odmah zovi hitnu pomo'."

GUENJE SAZNANJEM
Nasuprot tome, saznajni mozak kontrolie svesnu panju i
sposobnost da se umere emotivne reakcije pre nego to postanu nesrazmerne. Ovo regulisanje osecanja saznajnim osolobaa nas onog
to bi mogla biti tiranija osecanja i jedan ivot koji potpuno vode instinkti i refleksi. Jedno istraivanje, obavljeno na Stenford univerzitetu
sredstvima cerebralnih slika, oigledno pokazuje ovu ulogu korteksnog
mozga. Kada studenti gledaju vrlo mune fotografije - osakaena tela
i unakaena lica, na primer - njihov oseajni mozak odmah reaguje.
Ipak, ako uine svesni napor da kontroliu svoje emocije, onda emo
videti kako kortikalni delovi vladaju slikama u njihovom mozgu u akciji i kako blokiraju aktivnost oseajnog mozga (13).
Meutim, seivo spoznajne kontrole osecanja ima dve otrice:
ako se ono suvie upotrebljava, na kraju se moe izgubiti kontakt sa
pozivima u pomo emotivnog mozga. Cesto se efekti ovog preteranog
pritiska mogu videti kod osoba koje su kao deca nauile da njihova
osecanja nisu prihvatljiva; tipian klie ove vrste je bez sumnje nalog
koji smo toliko puta uli od ljudi: Deak ne treba da plae".
Preterana kontrola osecanja moe tako izroditi nedovoljno ,,osetljiv" temperament. Mozak koji ne puta da emotivna informacija odigra
svoju ulogu suoava se sa drugim problemima. S jedne strane, mnogo
je tee donositi odluke ako ih ne oseamo iznutra", to jest u srcu i stomaku, onim delovima tela koji iz utrobe odjekuju na osecanja. Zato esto
vidimo intelektualce suvie obdarene za matematiku - esto mukarce

- kako se gube u beskonanim razmatranjima detalja kada, na primer,

treba izabrati izmeu dva automobila ili ak dva fotoaparata.
U najozbiljnijim sluajevima, kao stoje uveni primer Fineasa Gejda u XIX veku (14), ili onaj noviji o E.V.R." pacijentu kojeg
su opisali Ajslinger i Damasio (15), neuroloka povreda spreava
saznajni mozak da spozna emotivni oseaj. Uzmimo sluaj EVR-a.
Taj raunovoa obdaren koeficijentom inteligencije 130 to ga je
plasiralo u sloj superiorno inteligentnih" - bio je cenjen lan svoje
zajednice. Oenjen godinama, imao je dosta dece, iao redovno u crkvu
i vodio vrlo sreen ivot. Jednog dana se morao podvri operaciji koja
je prekinula vezu" izmeu njegovog saznajnog i oseajnog mozga.
Odmah je postao nesposoban da donese i najmanju odluku. Nijedna
za njega nije imala smisla". O odlukama je mogao da razmilja samo
na apstraktan nain. Zaudo, testovi inteligencije - koji mere samo apstraktnu inteligenciju - uvek su upuivali na inteligenciju apsolutno
viu od osrednje. Uprkos tome, E.V.R. vie nije znao ta da radi poto
su se bez istinskog unutranjeg" preferiranja jedne ili druge opcije svi
izbori gubili u beskonanim razmatranjima detalja. Najzad je izgubio
posao, zatim mu je brak upao u krizu i poeo je da se bavi sumnjivim
poslovima u kojima je izgubio sav svoj novac. Bez emocija, koje bi
usmerile njegov izbor, ponaanje mu se potpuno poremetilo, iako mu je
inteligencija ostala nedirnuta.
Kod ljudi sa nedirnutim mozgom tendencija ka guenju emocija
ipak ima teke posledice za zdravlje. Razdvajanje saznaj nog od oseajnog
mozga dovodi do jedne izuzetne sposobnosti da ne primeujemo male
signale za uzbunu naeg limbikog sistema. Uvek nalazimo hiljadu dobrih razloga da se zatvorimo u brak ili profesiju zbog kojih u stvari patimo poto svaki dan inimo nasilje nad naim najdubljim vrednostima.
Ali, tuga koja iz toga proistie ne iezava ako se pravimo slepi. Poto
je telo glavno polje akcije oseajnog mozga, ovaj orsokak se prebacuje
na fizike probleme. Simptomi su klasine bolesti stresa: neobjanjiv
umor, visok pritisak, kijavice i esto ponavljane infekcije, srane bolesti, problemi sa crevima i sa koom. Istraivai sa Berklija nedavno su
sugerisali da je potiskivanje negativnih oseanja od strane saznajnog
mozga, a ne sama negativna oseanja, ono to najtee optereuje nae
srce i arterije (16).

PROTICANJE" I BUDIN OSMEH

Da bi se ivelo harmonino u drutvu ljudskih bia, treba dosei
i odrati ravnoteu izmeu naih neposrednih emocionalnih reakcija
(instinktivnih) i racionalnih odgovora koji drutvene veze dugo uvaju.
Oseajna inteligencija se najbolje izraava kada dva modana sistema,
kortikalni i limbiki, u svakom trenutku sarauju. U tom stanju misli,
odluke i gesto vi se pokreu i prirodno odvijaju a da im ne obraamo
posebnu panju. U tom stanju mi znamo kakvu odluku u svakom
trenutku treba da donesemo, i bez napora sledimo svoje ciljeve, sa
prirodnom koncentracijom, jer se nai postupci ravnaju prema naim
vrednostima. To stanje sree je ono emu neprestano teimo: ispoljavanje savrenog sklada izmeu oseajnog mozga, koji daje energiju i
pravac, i saznajnog, koji organizuje izvrenje. Veliki ameriki psiholog
Mihail Siksentmihal (Mihali Csikszentmihalvi), koji je odrastao u haosu
Maarske nakon rata, posvetio je ivot razumevanju sutine sree. To
stanje je on krstio prema engleskom izrazu ,,flow" - proticanje (17).
Zanimljivo je da postoji fizioloki vrlo jednostavan znak te cerebralne harmonije, ije je bioloke osnove Darvin prouavao pre vie
od jednog veka: osmeh. Laan osmeh - onaj na koji smo naterani iz
drutvenih obzira - pokree samo odreene (zigomatike) miie lica
koji, kad stisnemo usne, pokazuju zube.
Pravi" osmeh, naprotiv, pokree i miie oko oiju. Ali, oni ne
mogu da se steu voljom, tj. kognitivnim mozgom. Nareenje mora doi
iz limbike oblasti, duboke i primitivne. Zato oi nikad ne lau: njihovo
stiskanje oznaava da li je jedan osmeh autentian ili ne. Topao, pravi
osmeh omoguuje nam da intuitivno shvatimo da se na sagovornik u
tom trenutku nalazi u stanju sklada izmeu onoga to misli i onoga to
osea, izmeu saznanja i oseanja. Mozak ima uroenu sposobnost da
dosegne to stanje proticanja. Njegov najuniverzalniji simbol je Budin
osmeh.
Cilj prirodnih metoda koje u se potruditi da predstavim u
sledeim poglavljima jeste upravo da se lake doe do tog sklada ili
da se on ponovo nae. Suprotno koeficijentu inteligencije, koji se vrlo
malo razvija tokom ivota, oseajna inteligencija moe da se neguje u
svim dobima. Nikada nije suvie kasno nauiti kako da bolje vladamo
oseanjima i svojim odnosom prema drugome.

Prvi ovde opisan pristup je bez sumnje najosnovniji. Re je o

tome da optimalizujemo ritam svog srca da bismo odoleli stresu, da
kontroliemo strepnju i poveamo do maksimuma ivotnu energiju
koja je u nama. To je prvi klju oseajne inteligencije.

III
SRCE I RAZUM
Zbogom, ree lisica. Evo moje tajne. Vrlo je
jednostavna: samo se srcem dobro vidi.
Sutinu oi ne vide.'
(Antoan de Sent Egziperi: Mali princ)
Herbert fon Karajan je jednog dana rekao da ivi samo za muziku. Bez sumnje, ni sam nije znao do koje mere je to bilo tano: umro
je upravo one godine kada je otiao u penziju nakon trideset godina
provedenih na elu Berlinskog filharmonijskog orkestra. Ali, najvie
iznenauje da su dva austrijska psihologa mogla to da predvide. Dvanaest godina ranije prouavali su kako maestrovo srce reaguje na razne
njegove aktivnosti. Najvee varijacije su zabeleili kada je dirigovao
posebno oseajan pasa Betovenove uvertire Leonora 3". U stvari,
bilo je dovoljno da samo ponovo uje taj pasa da bi se primetilo isto
ubrzanje srane aktivnosti.
U toj kompoziciji je bilo vie pasaa fiziki teih za dirigenta.
Kod Karaj ana su oni ipak samo slabo poveavali ritam srca.
Izgleda da je Karajan druge aktivnosti manje uzimao k srcu,
ako se tako moe rei. Njegovo srce nije puno primalo k znanju kad
bi pilotirao avionom ili ak jedva izbegao katastrofu. Meutim, kad je
napustio muziku, srce to nije podnelo.
Ko od nas nije uo priu o starijem susedu koji je umro nekoliko meseci nakon smrti svoje supruge? Ili o roaci koja je umrla nakon
sinovljeve smrti? Narodna mudrost kae da im je srce prepuklo". Dugo
je medicinska nauka na takve sluajeve gledala sa prezirom, smatrajui
ih istom koincidencijom. Tek od pre dvadesetak godina vie ekipa kardiologa i psihijatara su se zamislili nad tim anegdotama". Otkrili su da

je stres, kad je re o sranim bolestima, vaniji faktor rizika nego cigarete. Takode smo nauili da depresija bolesnika posle infarkta predvia
smrt pacijenta nakon est meseci, preciznije od svakog drugog merenja
srane funkcije. Kad se emotivni mozak pokvari, srce pati i iscrpljuje
se. Meutim, najvie udi otkrie da je to obostran odnos. Ravnotea
naeg srca u svakom trenutku utie na na mozak. Neki kardiolozi i
neurolozi ak govore o nepodeljivom sistemu srce-mozak".
Ako bi postojao lek koji bi omoguavao da se uskladi taj bliski
odnos izmeu srca i mozga, on bi imao blagotvorne uinke na organizam u celini. Usporio bi starenje, smanjio stres i zamor, uguio bi
strepnju i sauvao nas od depresije; nou bi nam pomagao da bolje
spavamo, a danju da bolje funkcioniemo svojim kapacitetima koncentracije i preciznosti. Naroito, izjednaavajui odnos izmeu mozga i
tela, omoguio bi nam da lake uspostavimo to stanje plime" koja je
znak zadovoljstva. Bio bi to ujedno antihipertonik, anksiolitik i antidepresiv. Kad bi postojao, svaki lekar bi ga prepisivao. Kao fluor za
zube; vlade bi ga moda konano putale i u pijacu vodu.
Taj udesni lek, ipak, jo ne postoji. Umesto toga, odnedavno
imamo na raspolaganju jednu prostu i efikasnu metodu, koja je dostupna
svima, i koja, izgleda, stvara uslove za harmoniju izmeu srca i mozga.
Iako je ova metoda nedavno pronaena, vie istraivanja je ve pokazalo njene delotvorne uinke na telo i oseanja onih koji njome vladaju,
ukljuujui ak i podmlaivanje njihove fiziologije. Da bismo shvatili
kako je to mogue, moramo se pre svega kratko zadrati na sistemu
funkcionisanja srce-mozak.

SRCE OSEANJA
Mi oseanja doivljavamo u telu a ne u glavi: ini se da se to
barem samo po sebi razume. Ve 1890. Vilijam Dems (William
James), profesor na Harvardu i otac amerike psihologije, pisao je kako
je oseanje pre svega stanje tela, a samo nakon toga percepcija u mozgu.
On je svoje zakljuke zasnivao na uobiajenom iskustvu naih emocija.
Zar u stvari ne kaemo kako oseamo strah u stomaku", ili lako nam
je pri srcu", kako se jedimo", ili smo ranjeni"? Bilo bi pogreno u
tim izrazima videti proste stilske figure. To su dosta precizne predstave
onoga to oseamo kad se nalazimo u razliitim emotivnim stanjima. U
stvari, ve izvesno vreme se zna da utroba i srce imaju sopstvene mree

od nekoliko desetina hiljada neurona koje su kao neki mali mozgovi" unutar tela. Ovi lokalni mozgovi mogu imati sopstvene percepcije,
menjati svoje ponaanje u njihovoj funkciji i ak se promeniti nakon
njihovih iskustava, odnosno na odreen nain formirati sopstvene uspomene.
Osim to raspolae vlastitom mreom polunezavisnih neurona,
srce je i mala fabrika hormona. Ono izluuje sopstvenu rezervu adrenalina koju oslobaa kada ima potrebu da funkcionie maksimumom
svojih sposobnosti. Ono lui i kontrolie oslobaanje i jednog drugog
hormona (ANF) koji regulie arterijski pritisak. Ono najzad izluuje i
svoju sopstvenu rezervu ocitocina, hormona ljubavi. Ovaj se oslobaa
u krvi, na primer, kada majka doji dete, kada se dva bia jedno drugom
udvaraju i u toku orgazma (6). Svi ovi hormoni direktno deluju na mozak. Najzad, srce poziva na uee itav organizam varijacijama svog
irokog elektromagnetskog polja, koje se moe otkriti na vie metara od
tela, ali ije se znaenje jo uvek ne zna (7). Vidimo, dakle, da znaaj
srca u jeziku oseanja nije samo slika. Srce opaa i osea. I kada se ono
izraava, to utie na itavu fiziologiju organizma, poev od mozga.
Za Mari su ova razmatranja bila daleko od teoretskih. Sa pedeset godina, ona je ve godinama patila od naglih napada uznemirenosti
koji su je mogli iznenaditi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Prvo
bi joj srce poelo brzo da lupa, veoma brzo. Jednog dana je na nekom
prijemu njeno srce iznenada tako zalupalo da se morala osloniti na jednog nepoznatog gospodina, a noge su joj se podsekle. Ta konstantna
nesigurnost u ponaanju sopstvenog srca vrlo ju je muila. Poela je da
smanjuje svoje aktivnosti. Od te epizode na koktelu izlazila je u drutvo
samo u pratnji pouzdanih prijatelja ili erke. Vie nije sama vozila do
svoje vikend kue iz straha da je srce ne izda", kako je govorila, na
autoputu. Mari nije imala nikakvu ideju odakle su kretali ti napadi. Bilo
je to kao daje njeno srce odjednom odluilo da se neega plai, neega
to ona nije znala; misli su joj postale konfuzne, uznemirene i itavo
telo poinjalo bi da se trese.
Njen kardiolog je dijagnostikovao spadanje sranog zaliska",
dakle benignu bolest jednog od sranih zalistaka to, kako joj je govorio, ne treba uopte da je uznemirava. Prepisao joj je betablokatore da
bi odstranio lupanje srca, ali ti su je lekovi umarali i od njih je dobijala
komare. Prestala je, po vlastitoj volji, da ih uzima. Kada je kod mene
dola na konsultaciju, upravo sam bio proitao lanak iz American
Journal od Psychiatry (Ameriki asopis za psihijatriju) prema kojem

su neki od ovih pacijenata vrlo dobro reagovali na antidepresive, kao

da ta neugodna ubrzanja imaju izvor u mozgu a ne na nivou sranog
zaliska (8). Meutim, moj tretman nije bio nita efikasniji od onog mog
kolege kardiologa, a pri tom je Mari bila i vrlo nezadovoljna zbog teine
koju je dobila uzimajui lekove koje sam joj prepisao. Marijino srce se
smirilo tek kada je nauila da ga direktno pripitomljuje. Skoro da sam
zaeleo da kaem: kad je nauila da mu govori".
Odnos izmeu oseajnog mozga i malog mozga" srca jeste
jedan od kljueva oseajne inteligencije. Uei da kontroliemo svoje
srce, mi uimo da krotimo svoj oseajni mozak, i obrnuto. Najsnaniji
odnos izmeu srca i oseajnog mozga je onaj koji je uspostavljen takozvanim autonomnim periferijskim nervnim sistemom", tj. delom nervnog sistema koji regulie funkcionisanje svih naih organa i u isti mah
izmie i naoj volji i naoj svesti.
Autonomni nervni sistem ine dve grane koje ispunjavaju nervima svaki od telesnih organa polazei od oseajnog mozga. Ona grana
koja se naziva simpatikom"4 oslobaa od adrenalina i noradrenalina.
Ona kontrolie reakcije borbe i beanja. Njena aktivnost ubrzava srani
ritam. Druga grana, koja se zove parasimpatika", oslobaa jedan
drugaiji prenosnik neurona (neurotransmiter) koji prati stanja relaksacije i mira.5
Njegova aktivnost usporava srce. Kod sisara su ova dva sistema - konica i ubrzanje - stalno u ravnotei. To je ono to sisarima
omoguava da se na izuzetno brz nain prilagode svim promenama koje
se mogu desiti u njihovoj okolini. Zec, dok neometano vae travu ispred svoje rupe, u svakom se sekundu moe zaustaviti, podii glavu,
podii ui koje kao radar skeniraju okolinu i onjuiti vazduh da bi otkrio prisustvo nekog napadaa. im opasnost proe, on se brzo vraa
svom obroku. Samo fiziologija sisara ukazuje na takvu spretnost. Da bi
se savladali nevidljivi preokreti postojanja, moramo imati u isti mah i
konicu i ubrzanje; oni moraju savreno funkcionisati i biti podjednako
snani da bi se uzajamno kompenzovali, ako se takva potreba ukae
(vidi sliku 2).

Termin simpatika" ima latinski koren koji znai biti u odnosu , poto su
grane tih nerava u odnosu s modanom sri du ele kime. Prenosnik
neurona parasimpatikog sistema je acetilholin.

Prvi
meurebarni
nerv

Modana ganglija
gornja simpatika!
Modana ganglija
srednja simpatika
Kimena ganglija
Modano-grudna
ganglija
Druga grudna ganglija
simpatika
etvrta grudna ganglija
simpatika

Slika 2: Sistem srcemozak. Poluautonomna mrea neurona koja ini mali

mozak srca" duboko je povezana sa mozgom u pravom smislu reci. Najzad, oni
ine istinski sistem srce-mozak". Usled tog sistema, dva organa meusobno
u svakom trenutku utiu jedan na drugi. Meu mehanizmima koji povezuju
srce sa mozgom autonomni nervni sistem igra posebno vanu ulogu. Njega
ine dve grane: simpatika" koja ubrzava srce i aktivira oseajni mozak i
parasimpatika" koja koi i jedno i drugo.

Prema amerikom istraivau Stivenu Pordu (Stephen Porges) ova tanana ravnotea izmeu dve grane autonomnog nervnog
sistema dozvolila je sisarima da tokom evolucije razvijaju sve sloenije
i sloenije drutvene odnose. Najsloeniji meu njimaje ljubavni odnos
i, naroito, posebno delikatna faza zavoenja. Kada nas gledaju ovek
ili ena koji nas interesuju i kad nam srce kao ludo lupa ili pocrvenimo,
to znai da je na simpatiki sistem pritisnuo ubrzanje, moda malo
prejako. Ako duboko udiemo da bismo doli sebi i da bismo razgovor
nastavili na prirodniji nain, mi smo u stvari pritisnuli parasimpatiku
konicu. Bez ovih konstantnih modulacija ljubavni pristup bi bio mnogo
haotiniji i tei i bio bi predmet mnogobrojnih greaka u tumaenju; to
se esto deava kod adolescenata koji jo uvek teko postiu ravnoteu
svog autonomnog nervnog sistema.
Meutim, srce se ne zadovoljava time da trpi uticaj centralnog nervnog sistema: ono vraa u osnovu potiljka nervna vlakna koja
kontroliu aktivnost mozga (9). Uz hormone, arterijski pritisak i magnetsko polje naeg tela, mali mozak" srca moe, dakle, da deluje na
emocionalni mozak putem direktnih nervnih veza. A kada srce prestane
da radi pravilno, ono za sobom povlai i oseajni mozak. To je upravo
ono to je Mari dozi vela.
Direktni odraz ovog prometa izmeu emocionalnog mozga i
srca jeste normalna promenljivost sranih otkucaja. Poto su obe grane
autonomnog nervnog sistema uvek u ravnotei, one nastavljaju da
ubrzavaju i usporavaju srce, te razmak izmeu dva uzastopna otkucaja
nikada nije identian (10). Ta promenljivost je vrlo zdrava postoje znak
dobrog funkcionisanja koenja i ubrzanja i, dakle, itave nae fiziologije.
Ona nema nieg zajednikog sa aritmijama od kojih pate neki pacijenti.
Iznenadni udari tahikardije" (ta brutalna ubrzanja srca koja traju vie
minuta) ili ona ubrzanja koja prate napade uznemirenosti simptom su
jedne abnormalne situacije, gde srce vie nije podvrgnuto regulativnom
efektu parasimpatike konice. Druga krajnost je kada srce kuca kao
metronom, bez i najmanje promene, to je vrlo ozbiljan znak. Akueri
su prvi to primetili: kod fetusa, tokom poroaja, to odraava mogunu
smrtonosnu bolest koju oni onda izuzetno paljivo prate. I kod odraslog
oveka je to mogue, poto se zna da srce ne poinje kucati tako pravilno osim nekoliko trenutaka pred smrt.

HAOS I USAGLAENOST
Sopstveni sistem srce-mozak" otkrio sam na ekranu kompjutera. Vrh prsta su mi uvukli u mali prsten povezan sa mainom.
Kompjuter je prosto merio razmak izmeu uzastopnih otkucaja koje
je otkrivao na jagodici mog kaiprsta. Kada je razmak bio neto krai
- poto mi je srce ivlje kucalo - na ekranu se pojavila plava linija.
Kada je razmak bio dui - moje srce je malo usporilo - linija se penjala. Na ekranu sam video plavu liniju kako krivuda odozgo nadole
bez uoljivog razloga. Sa svakim se otkucajem moje srce kao na neto
navikavalo, ali nije bilo nikakve meustrukture izmeu vrhova i donjih delova, izmeu ubrzavanja i usporavanja. Linija koja se ocrtavala
podseala je na haotian greben u planinskom vencu. Kucajui ak i
62 otkucaja u minuti, moje se srce moglo odmah popeti na 70 pa sii
na 55, a da nisam mogao shvatiti zato. Tehniarka mi je objasnila: to
je bila normalna promenljivost sranog ritma. Od mene je zatraila da
napravim mentalni proraun: Uzmite brojku 1356, smanjite je za 9, a
zatim smanjujte za 9 svaki broj koji dobijete."
Lako sam to uradio, iako nije ba bilo prijatno sve to initi pred
grupom radoznalih posmatraa koji su taj sistem otkrivali u isti mah
kada i ja. Odjednom, na moje veliko iznenaenje, trag je postao jo
nepravilniji i haotiniji, a proek mog pulsa se popeo na 72. Deset otkucaja vie po minuti, samo zato to sam neto brojao! Kako mozak
prodire energiju! Ilije pak bio posredi stres to sam raunao glasno i
javno?
Tehniarka nam je objasnila da je trag postao jo nepravilniji
dok se ubrzavao moj srani ritam, to je bilo vie znak anksioznosti
no prostog mentalnog napora. Ja ipak nita nisam oseao. Zatim je od
mene zatraila da obratim panju na svoje srce i da se setim neeg
prijatnog i srenog. To me je iznenadilo. Obino, tehnike meditacije
i relaksacije zahtevaju da ispraznimo svoj duh, kako bismo postigli
unutranji mir, a ne da se seamo prijatnih stvari. Ali, uinio sam kako
je ona zatraila i, eto iznenaenja, za nekoliko sekundi trag na ekranu
se potpuno promenio: nepravilni i nepredvidljivi preskoci postali su niz
lakih malih talasa, pravilnih, finih i elegantnih. Kao da se moje srce
sada mirno kretalo izmeu naizmeninih ubrzanja i usporenja. Poput
atlete koji napinje i oputa miie pre napora, moje srce je izgleda htelo
da.se uveri kako moe da uradi oboje, onoliko puta koliko je elelo.

Prozori u dnu ekrana naznaivao je da sam preao sa 100% haosa u

mojoj fiziologiji na 80% usaglaenosti". Bilo je dovoljno samo da se
setim neeg prijatnog da bih dobio ovaj rezultat!
Tokom deset poslednjih godina postojanje ovakvih sprava
omoguilo je da opiem dva karakteristina modusa promene sranog
ritma: haos i usaglaenost. Najee, promene su slabe i haotine";
ubrzanja i koenja se smenjuju bez reda, raspreno i nepravilno.
Suprotno tome, kada je promenljivost lupanja srca jaka i zdrava, faze
ubrzanja i usporenja pokazuju brzu i pravilnu smenu. To proizvodi sliku
skladnog talasa, koji savreno opisuje termin usaglaenost" sranog
ritma.
Izmeu roenja, kada je promenljivost najsnanija, i pribliavanja smrti, kada je ona najslabija, mi godinje gubimo 3% promenljivosti (11).
To je znak da naa fiziologija progresivno gubi svoju finou,
daje njoj sve tee i tee da se dobro prilagodi promenama nae fizike
i oseajne okoline. To je znak starenja. Ako promenljivost slabi, delimino je to stoga to mi ne drimo svoju fizioloku konicu, tj. ,,tonus" parasimpatikog sistema. Mii kojim se ne sluimo godinama
progresivno atrofira. Drugim putem, mi ne prestajemo da se sluimo
naim ubrzanjem - simpatikim sistemom.
Tako je nakon desetina godina ovog reima naa fiziologija
poput kola koja mogu da idu napred bez konica, ili da brutalno ubrzaju
ali da, praktino, vie nisu sposobna da uspore.
Pad promenljivosti otkucaja srca povezan je sa skupom zdravstvenih problema izazvanih stresom ili starenjem: sa hipertenzijom,
sranom insuficijencijom, komplikacijama sa dijabetesom, infarktom,
iznenadnom smru i, ak, rakom. O tome govore vrlo prestini i nesporni asopisi, kao to su Lancet ili Cirkulacija (asopisi referentni u
kardiologiji): kada promenljivost iezne, kada srce skoro vie ne odgovara na naa oseanja i, naroito, kada vie ne zna da koi", smrt je
blizu (12).

HAOS

1 mn

2mn

3mn

USAGLAENOST

1 mn

2mn

3mn

Slika 3: Haos i usaglaenost. U stanjima stresa, anksioznosti, depresije ili

besa promenljivost sranog ritma izmeu dva otkucaja postaje nepravilna ili
haotina". U stanjima blaenstva, saoseanja ili zahvalnosti ova promenljivost postaje povezana": naizmeninost ubrzavanja i stiavanja sranog ritma
je pravilna. Usaglaenost ubrzava promenu u toku jednog vremenskog razmaka i vodi veoj i zdravijoj sranoj promenljivosti. (Ova slika je izvuena
iz Freeze-Framer" koji je proizveo Heartmath Institute iz Bolder Krika,
Kalifornija.)

ARLOV DAN
ari ima etrdeset godina i direktor je velike robne kue u
Parizu. Preao je mnogo stepenica u tom napredovanju i u potpunosti
vlada svojom oblau. Ali, ve mesecima pati od lupanja srca" koja ga
mnogo uznemiravaju i u vezi s kojima je konsultovao mnoge kardiologe; oni nisu ukazali ni na najmanju bolest. Dolo je dotle daje prestao
da se bavi sportom, poto se plaio da ne dobije napad" koji bi ga
ponovo odveo u hitnu pomo. Pazi i kad vodi ljubav sa svojom enom,
iz straha da suvie ne optereti srce. Istie da su mu radni uslovi potpuno normalni" i nita manje stresni nego drugi". Pri tom, tokom naih
seansi saznajem da planira da napusti svoje prestino mesto. U stvari,
predsednik grupacije esto je prezriv i cinian. Uprkos tome to ivi u
agresivnoj sredini, ostao je osetljiv i pogaaju ga neprijatne i ozbiljne
primedbe njegovog gazde. Gazdin cinizam, kao to je to esto sluaj,
podraava itava hijerarhija, odozgo nadole: Sarlove kolege iz marketinga, reklamnog i finansijskog odeljenja, namerno se odnose hladno i
sebi dozvoljavaju da zajedljivo prigovaraju jedni drugima.
Prema mojim savetima, Sari je prihvatio da 24 asa meri
promenljivost svog sranog ritma. Da bi se omoguila analiza rezultata, morao je da belei u jednoj svesci, krajem svakog dana, ta je sve
radio. Tumaenje traga nije ba bilo teko. Ujutro, u jedanaest asova,
miran, koncentrisan i efikasan, on je sedei u svojoj kancelariji birao
neke fotografije za katalog. Njegov srani ritam pokazivao je zdravu
usaglaenost. Zatim, u podne, odjednom, njegovo srce se pretvorilo u
haos, sa ubrzanjem od 12 otkucaja po minuti. Ba u tom trenutku bio
je krenuo prema predsednikovoj kancelariji. Minutu kasnije njegovo
je srce lupalo jo bre i haos je bio totalan. To stanje je trajalo oko dva
sata: reeno mu je daje strategija razvoja koju je pripremao ve sedmicama bila nula" i da bi, ako nije u stanju da se bolje organizuje, trebalo
da nekom drugom prepusti da se time bavi. Izlazei iz predsednikove
kancelarije, Sarlu je, kao i obino, zalupalo srce zbog ega je, kako bi
se smirio, morao da napusti zgradu.
Po podne je imao sastanak. Snimak je pokazao drugu haotinu
epizodu sa vie od trideset minuta. Kada sam ga ispitivao, ari prvo nije
mogao da se seti staje to moglo da izazove, ali, kad je razmislio, setk*
se kako je direktor marketinga primetio, ne gledajui ga, da se teme
kataloga loe uklapaju u nov imid koji je kua htela da promovie.

Kada se vratio u svoju kancelariju, haos je ustupio mesto relativnoj

usaglaenosti: u tom trenutku ari je bio zauzet ponovnim pregledom
jednog plana produkcije do koga je mnogo drao. Uvee, u gustom
saobraaju, njegovo nerviranje se direktno prevelo u jednu drugu
haotinu epizodu. Kad je doao kui, zagrlio je enu i decu i usledila je
faza usaglaenosti od desetak minuta. Zato samo deset minuta? Zato
to je nakon toga upalio televizor da pogleda dnevnik.
Razne studije su ve utvrdile da negativna oseanja, bes, anksioznost, tuga, pa ak i banalne brige, utiu u velikoj meri na pad
srane varijabilnosti i seju haos u fiziologiji (13). Suprotno tome, druga
prouavanja su pokazala kako pozitivna oseanja, radost, zahvalnost i,
naroito, ljubav, najvie unapreuju usaglaenost. Za nekoliko sekundi
ova oseanja uvode itav talas u usaglaenost, to se odmah moe videti
na snimku srane frekvencije (14).
Za Sarla, kao i za sve nas, haotini prelazi nae svakodnevne
fiziologije jesu istinski gubici ivotne energije. U jednoj studiji, koja
obuhvata nekoliko hiljada profesionalaca u velikim evropskim
preduzeimaj vie od 70% njih su govorili da su umorni", bilo veim
delom vremena", bilo praktino sve vreme", a 50% su se izjanjavali
kao potpuno iscrpljeni" (15). Kako su ljudi i ene, kompetentni i entuzijasti, za koje je posao bitan deo line egzistencije, mogli dotle stii?
Nagomilavanjem haotinih prelaza, koje oni jedva primeuju, ti svakodnevni udari njihovoj oseajnoj ravnotei duim im dejstvom crpu
energiju. Najzad poinjemo da sanjamo o nekom drugom poslu, a u
linom ivotu - o nekoj drugoj porodici.
Suprotno haosu, mi ivimo i trenutke usaglaenosti. Oni nas ne
odreuju. To su samo umeci ekstaze ili oduevljenja. U jednoj laboratoriji u Kaliforniji, gde se prouava srana usaglaenost, dvanaestogodinji
Do, sin jednog ininjera, esto je poseivao svog oca i njegovu ekipu.
Uvek gaje pratila Mejbel, njegova labradorka.
Jednog dana, ininjerima je palo na pamet da izmere sranu
usaglaenost Doa i Mejbel. Razdvojeni, Do i Mejbel su bili u
poluhaotinom, polupovezanom stanju, potpuno obinom. Ali, im bi
ih postavili zajedno, ulazili su u usaglaenost, i iz nje izlazili kada bi ih
razdvojili. Za njih je injenica da su zajedno bila pokreta usaglaenosti.
Morali su daje osete intuitivno, poto su bili neodvojivi. Biti zajedno
njima sigurno nije bilo neko izuzetno iskustvo, ve neto stoje hranilo

njihovo bie u svakom trenutku; neto to imje inilo dobro, neto zbog
ega se Do nikad nije zapitao da li bi mu bilo bolje da ima nekog
drugog psa ili da Mejbel ima drugog gospodara. Njihova uzajamnost
im je donosila unutranju usaglaenost koja je odjekivala u njihovom
srcu.
Srana usaglaenost utie i na druge fizioloke ritmove.
Naroito se prirodna promenljivost arterijskog pritiska i disanja brzo
povezuju sa sranom povezanou, i ta tri sistema su sinhroni-zovana.
To je pojava koja se moe porediti sa izjednaavanjem u
fazi" svetlosnih talasa u laserskom zraku, koji se i oznaava imenom
usaglaenosti ili koherencije". Laseru njegovu mo i energiju daje upravo ta usaglaenost. Energija koja se neefikasno rasipa u svim pravcima
preko sijalice od sto vati dovoljna je da, ako se usmeri ka usaglaenosti
u fazi, napravi rupu u metalnoj ploi. Usaglaenost sranog ritma predstavlja istinsku utedu energije za organizam. Nema sumnje da se stoga,
est meseci posle jednog dana treninga srane usaglaenosti, 80% navedenih profesionalaca nisu vie alili da su iscrpljeni". Uz to, bilo je
est puta manje onih koji su patili od nesanice, a osam puta manje onih
koji su rekli da su napeti". Stvarno se ini daje dovoljno zaustaviti nepotrebno gubljenje energije da bi se ponovo nala prirodna vitalnost.
Sarlu je nekoliko seansi treniranja srane usaglaenosti pred
kompjuterom omoguilo da kontrolie svoja lupanja srca. U tome nema
nieg ni magijskog ni misterioznog. Nastojei pomalo svaki dan da ue u
usaglaenost izmeu seansi koje su omoguavale da proveri svoj napredak, Sari je u znatnoj meri ojaao aktivnost svog parasimpatikog sistema, tj. svoje fizioloke konice. U formi", kao trenirani doger, njemu je
sve lake da to koristi. Sa konicom koja funkcionie i koju on kontrolie
fiziologija ne izneverava ak i kad su spoljanje okolnosti teke. Dva
meseca nakon svoje prve seanse ari je poeo ponovo da se bavi sportom, ponovo je vodio ljubav sa svojom enom sa entuzijazmom koji su
njihovi odnosi zasluivali. Nauio je da u odnosu sa svojim efom i dalje
bude koncentrisan na ono stoje oseao u grudima, da bi sauvao svoju
usaglaenost" i da ne bi dozvolio svojoj fiziologiji da se otme kontroli.
U stvari, postao je sposoban da odgovori sa vie takta i da lake nae
reci koje neutraliu agresivnost drugih a ne povreuju ih.

UPRA VL JANJE STRESOM

Prema laboratorijskim ispitivanjima usaglaenost omoguava
mozgu da bude bri i precizniji (16). U svakodnevnom ivotu to je
stanje u kome nae ideje teku prirodno i bez napora: bez oklevanja
nalazimo reci da izrazimo ono to hoemo, a nai gestovi su brzi i
efikasni. To je takoe i stanje u kome smo najspremniji da se prilagodimo svemu nepredvienom, poto je naa fiziologija u optimalnoj
ravnotei, otvorena za sve, sposobna da nae reenja za ono to se trai.
Usaglaenost, dakle, nije stanje oputanja u tradicionalnom smislu reci.
Ona ne zahteva da se izolujemo od sveta. Ona nipoto ne zahteva daje
okolina statina, ak ni mirna. Naprotiv, to je stanje prihvatanja spoljnog
sveta, skoro u kotac, ali vie u smislu sklada nego sukoba.
Jedna studija, na primer, o deci od pet godina iji su se roditelji
razveli omoguila je istraivaima iz Sijetla da pokau znaaj fizioloke
ravnotee za njihov kasniji razvoj. Deca ija je srana promenljivost pre
razvoda roditelja bila mnogo via, i koja su, dakle, imala najsnaniju
sposobnost da uu u usaglaenost, bila su mnogo manje zainteresovana
za raspad svojih porodica kada su ih ispitivali tri godine kasnije (17).
To su bili oni koji su ouvali najveu sposobnost za nenost, saradnju
sa drugima i koncentraciju pri uenju.
Selesta mi je vrlo dobro opisala kako se slui usaglaavanjem
sranog ritma. Kad joj je bilo devet godina, veoma se plaila da promeni kolu. Nekoliko sedmica pre kraja raspusta poela je da grize nokte,
odbijala je da se igra sa mlaom sestrom i vie puta nou ustajala. Kad
su je pitali kad najvie grize nokte, bez oklevanja je odgovarala: Kad
mislim na novu kolu". Vrlo brzo je nauila, kao to je to sa decom
sluaj, da koncentracijom kontrolie ritam svog srca. Nekoliko dana
kasnije mije ispriala daje polazak u novu kolu vrlo dobro protekao:
Kad se uzbudim, vratim se svom srcu i govorim maloj vili koja je
unutra. Ona mi kae da e to dobro proi i, ponekad, ak, ta treba da
kaem i da radim." Smeio sam se sluajui je. Zar ne bismo svi voleli
da imamo malu vilu koja bi uvek bila uz nas?
Pojam usaglaenosti srca i injenica da moemo nauiti da ga
lako kontroliemo idu u prilog svim novim idejama o tome kako treba
upravljati stresom. Hronian stres izaziva anksioznost i depresiju. On,
takoe, ostavlja dobro poznate posledice i na telo: izaziva nesanicu,
bore, hipertenziju, lupanje srca, bol u leima, probleme sa koom, vare-

njem, povratne infekcije, neplodnost, seksualnu impotenciju. Stres

najzad napada i nae drutvene odnose i profesionalne sposobnosti:
dovodi do razdraljivosti, gubitka moi sluanja, pada koncentracije,
koncentracije na sebe samog i gubitka timskog duha. Ovi simptomi su
tipini za zamor, koji se moe ticati kako posla tako i oseanja blokiranosti u afektivnom odnosu, energetske ispranjenosti. U takvoj se
situaciji najee usredsreujemo na spoljanje okolnosti. Kaemo:
Kad bih samo mogao da promenim svoju situaciju, mnogo bih se bolje
oseao u glavi, pa bi mi odmah i telesno bilo bolje." U meuvremenu,
steemo zube, ekamo sledei vikend ili raspust, sanjamo o boljim
dani-ma, onim posle". Sve e se srediti kad zavrim studije", kad
naem drugi posao", kada deca vie ne budu kod kue", kad napustim mua", kad odem u penziju", i tako dalje. Naalost, retko stvari
idu takvim tokom. Isti problemi imaju tendenciju da se ponovo pojave
na drugoj ravni, i fantazma o Raju naenom ipak malo predaleko, na
sledeem ukrtanju, brzo ponovo postaje na glavni metod upravljanja
stresom. Tuno je da esto tako idemo napred sve do dana svoje smrti.
Zakljuak koji se moe izvesti iz prouavanja preimustava
srane usaglaenosti je u antipodima: problem treba postaviti drugaije.
Umesto to neprestano nastojimo da postignemo idealne spoljanje
okolnosti, treba da ponemo sa kontrolom unutranjih, tj. sa sopstvenom fiziologijom. Guei fizioloki haos i poveavajui usaglaenost,
mi se automatski oseamo bolje, i to odmah, i poboljavamo svoj odnos prema drugima, koncentraciju, spretnost, rezultate. Odjednom se
stvaraju okolnosti koje smo neprestano traili, ali to je kao neki izvedeni efekat, sekundarna prednost usaglaavanja: od trenutka kada smo
prisvojili svoje unutranje bie, ono to se deava u spoljnom svetu
manje utie na nas.
Kompjuter koji meri usaglaenost sranog ritma upotrebljava
se za istraivanje na sistemu srce-mozak. On moe posluiti i da
pokae onima koji u to sumnjaju kako njihovo srce odmah reaguje na
oseajno stanje. Meutim, sasvim je mogue vratiti se u usaglaenost
i bez kompjutera, i osetiti, u svom svakodnevnom ivotu, dobre posledice odmah. Za to je potrebno nauiti iveti sa usaglaenou.

IV
IVETI SRANU USAGLAENOST
Ron je bio ono to se u medicinskom argonu zove intenzivista" specijalista za intenzivnu negu reanimacijom - u bolnici u kojoj sam ja bio
ef psihijatrijskog odeljenja. On me je pozvao da pogledam efa jedne firme,
koji je, sa trideset dve godine, dva dana ranije doiveo infarkt. Brinula ga je
ozbiljnost depresije tog mladog oveka: hteo je da ga to pre ispitam, jer je
na osnovu medicinske literature znao da bolesnici koji utonu u depresiju
imaju slabe anse da preive. Pri tom, ovaj pacijent je imao vrlo slabu
promenljivost sranog ritma, stoje bio dodatni znak ozbiljnosti njegovog
stanja. Za ovo poslednje Ron nije znao ni ta da preporui, ni kome da se
obrati.
Kao to je to est sluaj u ovakvim situacijama, njegov pacijent
uopte nije eleo da pria sa psihijatrom. Odbio je sve moje pokuaje da
evocira okolnosti pod kojima je dobio infarkt ili da govori o svom afektivnom ivotu za koji sam znao daje muan. Ostao je i vrlo neodreen kad
je bilo reci o radnim uslovima. Za njega je stres bio deo njegove okoline;
uostalom, i njegove kolege su bile pod istim pritiscima kao i on, a nisu
dobili infarkt. U svakom sluaju, jedan psihijatar koji nije, kao on, zavrio
Harvard, ne treba da mu pria kako treba da ivi.
Uprkos ovom tekom kontaktu, bilo je neeg krhkog, ak skoro
dejeg, u izrazu njegovog lica. Bio sam dirnut beskrajnom ambicijom koju
je nosio u sebi od detinjstva, i koja gaje sada unitavala, kao i njegovo srce.
Oseao sam u njemu veliku osetljivost, moda ak umetniku, ljubav
prema bojama i muzici koja se nikada nije izrazila krijui se iza te tvrde i
hladne fasade. On je sutradan izaao iz bolnice, protivno miljenju svoga
kardiologa, da bi se vratio u kancelariju koja gaje ekala". Iskreno sam bio
nesrean kad me je Ron est meseci kasnije obavestio daje umro od drugog
infarkta, ne stigavi ni da doe do bolnice, nemajui vremena da se otvori
prema sopstvenoj osetljivosti. Bio sam oajan to nisam umeo da mu
pomognem. Ni moj kolega ni ja

u to vreme nismo znali daje postojala metoda, i prosta i efikasna, da se

povea promenljivost lupanja srca i da srce ostvari usaglaenost.
Razliite etape ove metode razvio je i testirao Hartmat (Heart-math)
institut iz Kalifornije, centar koji je posveen prouavanju i pri-meni srane
usaglaenosti (1). Kao i u tradiciji joge, meditacije i svih metoda relaksacije,
prva etapa vebe se sastoji u skretanju panje na sopstvenu unutranjost.
Prilikom prve primene treba se iskljuiti iz spoljanjeg sveta, odustati od
svake preokupacije nekoliko minuta, prihvatiti da nae brige dobiju malo na
vremenu potrebnom srcu i mozgu da ponovo dou do svoje ravnotee i
bliskosti.
Najbolji nain da se to postigne jeste da dvaput udahnemo polako i
duboko. Pre svega, to stimulie parasimpatiki sistem i pomalo povlai
ravnoteu na stranu fizioloke konice". Da bi njegov efekat bio
maksimalan, moramo s panjom pratiti svoj dah sve do trenutka kad
izdahnemo vazduh, zatim napraviti nekoliko sekundi pauze, pre no to
sledei udisaj sam ne otpone. Treba se, u stvari, prepustiti izdisaju sve dok
se on prirodno ne pretvori u neko blaenstvo i lakou.6
Istonjake vebe meditacije upuuju na to da se nastavi praksa
usredsreena na najdui mogui udisaj, i da se duh isprazni. Ali, da bi se
maksimalno poveala srana usaglaenost, potrebno je, posle deset ili
petnaest sekundi ove stabilizacije, svesno skrenuti sopstvenu panju na srce.
U toj drugoj etapi najjednostavnije je zamisliti da diete kroz srce (ili kroz
centralni deo grudi, ako jo uvek direktno ne oseate srce). Nastavljajui da
udiete polako i duboko (ali prirodno, bez napora), treba vizualizovati, ak
osetiti, svaki udisaj i svaki izdisaj koji prolazi tako vanim delom naeg tela.
Zamislite da mu udisaj, u prolazu, donosi kiseonik koji mu je tako potreban,
a da ga izdisaj oslobaa svih otpadaka koji mu vie nisu potrebni. Zamislite
lagane i fine pokrete udisanja i izdisanja koji ostavljaju srce da se opere u
toj istoj vodi, koja isti i smiruje. Zamislite kako koristi taj poklon koji ste
mu podarili. Svoje srce moete da zamislite kao dete u kadici mlake vode u
kojoj se ono brka i uiva, prema svom ritmu, bez prisila ili obaveza. Kao
dete koje
6 Dok sam a radio ovu

J
vebu, jedna reenica, koja me je sedamdesetih godina
zaudila i veoma pogodila, esto mije padala napamet Tada se pomalo svuda
u svetu govorilo: Revolucija je nemogua bez oruja ". U oblasti ravnotee
tela revolucija " - to e rei postizanje unutranjeg mira - nemogua je bez
pravilnog disanja.

volite i koje se igra, vi od njega ne traite nita drugo nego da bude ono
to je, u svom prirodnom elementu, jednostavno ga gledate kako se na
svoj nain razvija, a vi mu donosite prijatan, nean vazduh.
Trea etapa vas povezuje sa oseajem topline ili nadimanja koje
se razvija u grudima; vi ga pratite i ohrabrujete milju i dahom. Ona je
esto u poetku stidljiva i ispoljava se samo diskretno. Nakon godina
oseajnog zlostavljanja, srce je esto poput ivotinje koja je ve dugo
zamrznuta i gleda prve zrake sunca u prolee. Ukoena i nesigurna, ta
ivotinja prvo otvara jedno oko, zatim oba, i nee poleteti dok ne bude
sigurna da blago vreme nije samo privremeno. Srce se ohrabruje metodom koja pomae da se neposredno izazove oseanje priznanja i zahvalnosti koje e obuzeti grudi. Srce je posebno osetljivo na zahvalnost,
na oseanje ljubavi, bilo daje re o nekom biu, stvari ili, ak, ideji o
nekom blagonaklonom svetu. Brojnim ljudima je dovoljno da se sete
lica nekog deteta koje vole i koje njih voli, ili neke bliske ivotinje. Za
druge je to slika mira u prirodi koja e sobom doneti unutarnju zahvalnost. Najzad, za neke e ona doi sa uspomenom na sreu u nekoj akciji,
kao to su spust u skijanju, savreno bacanje u golfu, jedrenje. Tokom te
vebe ponekad ustanovimo da se osmeh blago javlja na usnama, kao da
je roen u grudima i onda doao da obasja lice. To je jednostavan znak
daje uspostavljena usaglaenost.
U jednoj studiji, objavljenoj u American Journal of Cardiology
(Ameriki asopis za kardiologiju), istraivai sa Hartmat instituta su
pokazali da podseanje na pozitivno oseanje zahvaljujui jednoj uspomeni ili ak jednoj zamiljenoj sceni vrlo brzo sranu promenljivost
vodi prema fazi usaglaenosti (2).
Ova usaglaenost ritma sranih otkucaja brzo se prenosi na
oseajni mozak i dojavljuje mu, donosei mu stabilnost, da je u fiziolokom smislu sve u redu. Oseajni mozak na ovu poruku odgovara
jaajui usaglaenost srca. Ovaj promet prouzrokuje snaan krug koji
omoguava, sa malo uhodavanja, odravanje tog stanja maksimalne
usaglaenosti trideset minuta, ak i vie. Ova usaglaenost izmeu srca i
oseajnog mozga stabilizuje autonomni nervni sistem -- omoguuje
simpatiko-parasimpatiku ravnoteu. Kad se jednom dostigne stanje
ravnotee, suoavamo se sa svim mogunostima. Istovremeno moemo
pristupiti mudrosti oseajnog mozga, njegovoj intuiciji" i funkcijama
refleksije, apstraktnog zakljuivanja i planiranja saznajnog mozga.

Talamus
sinhronizacija
kortikalne aktivnosti

Mandula (amigdale)
kontrola oseanja

Cerebralno stablol ___

arterijski pritisak i regulacija
autonomnog nervnog sistema

/\

HAOS
Ukrta se sa kortikalnom delatnou

USAGLAENOST
Olakava kortikalnu delatnost

SRCE

Slika 4: Srce olakava funkcionisanje mozga. Prema raznim preliminarnim

istraivanjima, usaglaenost sranog ritma direktno utie na rad mozga. ini
se da se faze haosa ukrtaju sa sinhronizacijom cerebralnih funkcija, dok
usaglaenost olakava pokretanje modanih operacija. To se prevodi brim i
preciznijim odgovorima i viom performansom pod stresom. (Crte je inspirisan jednom prezentacijom Rollin McCratvja, direktora istraivanja Hartmat
instituta. LLC.)

to vie upotrebljavamo tu tehniku, lake nam je da uemo u

usaglaenost. Kad smo se jednom zbliili sa ovim unutranjim stanjem,
postajemo sposobni da, tako da kaem, komuniciramo neposredno sa
svojim srcem, poput Seleste, koja je govorila o maloj vili sa stanitem
u njenom srcu. Moe se upitati: Da li gaja volim u dubini due?" Kad
jednom uemo u usaglaenost, sasvim je dovoljno postaviti sebi pitanje
i paljivo zabeleiti sranu reakciju. Ako to pitanje izaziva dodatni talas
unutranje topline i blaenstva, onda srce eli da ouva taj kontakt. Ako
ono, naprotiv, malo uzmakne, ako se usaglaenost smanji, znai da vie
eli to da izbegne i da svoju energiju posveti nekoj drugoj stvari. To nije
nuno dobro reenje: konano, mnogo parova prolaze faze u kojima srce
svakoga od njih eli da bude negde drugde, bar privremeno, pre no to
se pomire i nau trajnu sreu u svom odnosu. Meutim, vrlo je vano
biti svestan onoga to srce eli u svakom trenutku, poto to snano utie
na sadanjost. Zamiljam da je u tom unutranjem dijalogu srce most
prema naem glavnom ja", neka vrsta tumaa za oseajni mozak koji
je iznenada otvoren prema skoro direktnoj komunikaciji. Ali, bitno je
znati da li oseajni mozak usmerava u pravcu koji nismo racionalno
izabrali. Ako je to sluaj, treba se potruditi da ga ohrabrimo na drugim planovima, da to ne bi dovelo do nekog konflikta sa saznajnim
mozgom, do sabotae naih sposobnosti refleksije i, na kraju krajeva,
do fiziolokog haosa i njegove krajnje posledice - hroninog gubljenja
energije.
Kompjuterski program koji meri promenljivost srca omoguava
da se skoro u sekundu vizualizira uticaj naih misli na usaglaenost i
na haos. Ako koncentriemo panju na srce i na unutranje blaenstvo,
vidimo kako se menja faza i kako usaglaenost dobija sve veu mo u
obliku pravilnih i lakih talasa. Ako se, naprotiv, prepustimo negativnim
mislima i brigama - to je normalna tendencija mozga preputenog
samom sebi - za nekoliko sekundi usaglaenost se smanjuje i haos
zauzima svoje mesto. Ako se prepustimo besu, haos se poveava, a
linija na ekranu ocrtava brdovit, skoro pretei predeo. Ovaj bio-feedback program omoguava da se u trenutku vizualizira njegov nivo
usaglaenosti, da se, dakle, ubrza uenje. Ipak, uvek su postojali naini
da se usaglaenost postigne bez kompjutera.
Ja sam, na primer, esto konstatovao da su moji pacijenti ili
poznanici, koje sam na programu testirao praktikujui jogu, lako ulazili u usaglaenost. Kao da je njihova fiziologija ve bila doli mi eno
promenjena redovnim vebama.

Ima i drugaijih primera: kada sam jednom pokazao ovu metodu prjatelju iji je duhovni ivot bio vrlo intenzivan, on je teko postigao vie od 35% optimalne usaglaenosti. Tada me je zapitao da li bi
mogao, umesto to sledi moja uputstva, da se moli, kao to je to inae
inio. Znao je da je, dok se tako molio, oseao toplinu i blaenstvo u
grudima, za koje mu se inilo da odgovaraju onome to sam mu ja opisivao. Oigledno je moj prijatelj sam naao nain da uravnotei svoju
fiziologiju, utapajui se u oseanje da je povezan sa svemonim i dobronamernim univerzumom. Za druge, naprotiv, molitva ne vodi nikakvoj usaglaenosti. Ponekad ak suprotno. Tu bio-feedback program
moe biti koristan: on omoguava da se odmeri najefikasniji prelaz ka
usaglaenosti fiziologije, naroito na poetku.
PREDNOSTI USAGLAENOSTI
Manje ima efikasnih naina da sebe uverimo kako moemo lako
nauiti da kontroliemo svoju fiziologiju nego da vidimo na kompjuterskom ekranu sopstveno srce kako ulazi u usaglaenost. Kada nakon
toga konstatujemo da se pacijenti oslobaaju lupanja srca i napada
panike, postajui sposobni da vladaju svojom teskobom, kada treba da
promene kolu ili da javno govore, to samo doprinosi ovom uverenju.
Sto se mene tie, uverila su me eksperimentalna istraivanja klinike
korisnosti takvog pristupa, kako za psihijatriju tako i za kardiologiju.
Na univerzitetu Stanford, na primer, doktor Laskin (Luskin)
dobio je fondove od Nacionalnog instituta za zdravlje da bi formirao
grupu pacijenata koji su patili od ozbiljne srane insuficijencije. Kao
stoje to skoro uvek sluaj, njihovi fiziki simptomi - zadihanost, umor,
nateenost - bili su praeni teskobom i depresijom. Posle est sedmica
tretmana, grupa koja je nauila da vlada svojom usaglaenou znatno je spustila nivo stresa (za 22%) i depresivnosti (za 4%). Njihovo
fiziko stanje - sposobnost da hodaju ne zadihavi se - takoe se jasno poboljalo (za 14%). Nasuprot tome, za grupu koja je dobila samo
uobiajeni tretman za sranu insuficijenciju, svi ovi pokazatelji su se,
prema nivou na poetku, pogorali.
U Londonu, skoro est hiljada visokih slubenika velikih preduzea, poput Sela (Shell), Britanskog petroleja (British Petroleum), Hjuli
Pakarda (Hevvlett Packard), Unilevera (Unilever) i Hong Kong-angaj

bankarske korporacije proli su kurs za usaglaenost sranog ritma. U

Sjedinjenim Dravama su hiljade drugih takoe zavrili kurseve na
Hartmat institutu, na primer, slubenici Motorole i Vlade drave Kalifornije. Rezultat pokazuje da ovi kursevi kod uesnika spreavaju stres
tamo gde se njegov uticaj moe osetiti: na fizikom planu, oseajnom i
drutvenom.
Njihov je arterijski pritisak, ako se uzme u obzir fiziki plan,
mesec dana nakon uenja pao toliko kao da su izgubili deset kila i dvaput vie nego dijetom bez soli (4). Jedno drugo istraivanje upuuje
takoe na jasno poboljanje hormonalne ravnotee: posle mesec dana
primene te metode u ritmu od trideset minuta dnevno, pet dana u sedmici, visina DHEA - hormona mladosti" - poveava se za 100%.
Kod ovih subjekata, u isto vreme, visina kortizola, hormona
stresa - uz povienje arterijskog pritiska, starenje koe i akne, gubitak
pamenja i koncentracije (6) - spustila se za 23%. Predmenstrualni sindromi ena, koje su tokom ovog istraivanja posmatrane, znatno su se
promenili: smanjili su se razdraljivost, depresija i zamor. Takve hormonalne promene odraavaju dubinsko popravljanje ravnotee telesne
fiziologije, utoliko impresivnije to se ono obavlja bez spoljne pomoi
lekova i sintetikih hormona.
Imuni sistem takoe uiva u prednostima srane usaglaenosti.
Imunoglobulini A (IgA) jesu prva linija odbrane organizma od infektivnih inilaca (virusa, bakterija, gljivinih oboljenja). IgA se neprestano obnavljaju na povrini mikoza, kao to su nos, grlo, bronhije,
creva i vagina, tamo gde infekcije stalno prete. U jednom istraivanju
je traeno od dobrovoljaca da se sete neke scene koja ih je razbesnela.
Samo podseanje je izazvalo haos, u trajanju od par minuta, u njihovom sranom ritmu. Nakon perioda haosa, IgA se luio proseno est
sati, i tako im se smanjivala otpornost na zarazu. U istom istraivanju,
pozitivno seanje je uslovljavalo vie minuta usaglaenosti, a oni su bili
praeni poveanjem produkcije IgA tokom sledeih est sati (8).
U jednom drugom ispitivanju, objavljenom pre vie od deset
godina u New England Journal of Medicine, istraivai iz Pitsburga
pokazali su da nivo stresa kome je neko izloen direktno predvia
verovatnou da se dobije kijavica (9). Ovaj fenomen je verovatno posledica uticaja negativnih oseanja na sistem srce-mozak i na luenje
IgA. Svaki put kad na poslu, ili sa naom suprugom, ak i na ulici,
imamo neugodnu prepirku, naa prva linija odbrane od spoljnih napada

umanjuje est sati na otpor (osim, ini se, ako umemo da sauvamo
nau usaglaenost).
Istraivanja voena u preduzeima pokazuju da efekat usaglaenosti u domenu fiziologije direktno utie na smanjenje uobiajenih
simptoma stresa: broj rukovodeih slubenika koji kau da im lupa srce
esto ili skoro sve vreme" za est nedelja pada sa 47%(!) na 30%,. a
za tri meseca na 25%. Za simptome telesne napetosti brojke prelaze sa
41% na 15%, a zatim na 6%; za nesanicu sa 34% na 6%, za oseanje
iscrpljenosti sa 50% na 12%, za razliite bolove - ukljuujui i bol u
leima - sa 30% na 6%. Prema miljenju vie uesnika tog istraivanja
u firmama je mentalni umor postao normalan" pratilac njihovog rada,
pomalo kao to je fiziki umor smatran normalnim u rudnicima i fabrikama u trenutku industrijske revolucije. Oni rukovodei slubenici,
koji su nauili kako da ostvare usaglaenost, kau sada kako umeju da
prekinu konstantno gubljenje energije - nauili su da upravljaju svojim
fiziolokim odgovorima na neprestane poslovne zahteve.
Na fiziolokom planu, statistike su takoe impresivne: srazmera
zaposlenih koji kau da su napeti" veim delom vremena u velikim
firmama prelazi sa 33% (jedno od troje!) na 5%, a onih koji kau da su
besni" sa 20% na 8%. Uesnici opisuju novu sposobnost da vladaju
svojim oseanjima. Prema njihovom miljenju, postojanje usaglaenosti
omoguilo im je da priznaju kako im stanja besa i negativnosti nita
nisu donosila, i da su im dani u kancelarijama bez njih mnogo prijatniji.
Carls, iju smo istoriju uli u prethodnom poglavlju, prepoznavao se u svemu ovome. Ipak, prelaz je nainjen suvie brzo.
Razmiljajui o vremenu kad je sve uzimao ,,k srcu", pre no to se
izvebao u usaglaenosti, nije shvatao kako je mogao tako dugo da
izdri. Seao se stanja u kome su ga primedbe njegovog direktora satima ostavljale van sebe. Seao se kako od njih nije mogao da se pribere
ni kod kue, kako se nou bez sna prevrtao u krevetu, ponekad i sedmicama. Sada je bio smiren, sposoban da pusti primedbe da klize" preko
njega. Uostalom, direktor je sa svima tako razgovarao. To je bio njegov
manir. Bio je to njegov problem, a ne arlsov. Nauio je da smiruje
svoju fiziologiju, da je spreava da mu se otima. Uostalom, njegov lekar
je bio iznenaen to mu je arterijski pritisak snien i pitao ga da li je
poeo neku dijetu.

U pogledu funkcionisanja preduzea i drutvenih odnosa, grupe koje su nauile da vladaju svojim unutranjim odgovorima rade
skladnije. U firmama testiranim u Ujedinjenom Kraljevstvu, est nedelja i est meseci posle obrazovanja za usaglaenost, rukovodioci su
govorili da im je duh jasniji, da se bolje uzajamno sluaju i da su im
sastanci produktivniji. U jednoj velikoj bolnici u regiji Cikaga, nivo
zadovoljstva poslom bolniarki, koje su prole takav kurs, poveao se.
Istovremeno, i pacijenti o kojima su brinule bili su zadovoljniji negom.
Procenat odlazaka bolniarki u godini nakon kursa pao je sa 20% na 4%
(10).
Najzad, jedno istraivanje voeno meu amerikim gimnazijalcima koji su morali da ponavljaju poto su pali na maturi pokazalo je u
kojoj meri efikasno upravljanje svojim unutranjim stanjem moe promeniti rezultate u uslovima stresa. Posle kursa za usaglaenost, dvaput
sedmino tokom osam nedelja, 64% njih poloilo je matematiku naspram
samo 42% onih koji nisu koristili tu vebu. Oigledno da usaglaenost
ne menja poznavanje matematike, ali omoguava postojeem znanju da
bude savreno pristupano u trenutku ispita (11).

IVETI USAGLAENOST
Fransoaz Dolto je znala bolje od ikoga da pria sa decom koja
pate. Izgubljenom detetu, nesposobnom da kae ta ga boli i da se smiri,
postavljala je magino pitanje kako bi mu pomogla da se drugaije usmeri: Sta tvoje srce osea?" Sa ovih nekoliko reci je otvarala direktno
vrata oseanjima, presecajui svu zbrku mentalnih konstrukcija, ideja
o sebi, onih morao bih", ne bih smeo". Onom ko je patio pomagala
je da uspostavi kontakt sa svojim unutranjim pokretaima, dubokim
eljama, onim stvarima koje su, na kraju krajeva, uvek odreivale njegov spokoj ili njegovu nesreu.
Isto zapaanje vai i za odrasle, naroito za najracionalnije meu
njima, sklone da ne opaaju i ne reaguju, osim posredstvom saznajnog
mozga. Onog dana kada unutranjim okom pogledaju reakcije svoga
srca, pred njima se otvara novi svet opaaja i oseanja. Kada uspostave
usaglaenost, esto uviaju da imaju jedno intuitivno ja koje ih je dosad
vodilo, iz toga izvlae oseanje samilosti, skoro nenosti prema svom
unutranjem biu. Kao to sugeriu istonjake duhovne tradicije, iz

te samilosti sa unutranjim biem rada se samilost prema spoljanjem

svetu: mudrost je u nama, injenica da smo to razumeli omoguuje da
se otvorimo prema drugima.
I ja se sam esto pozivam na tu intuiciju srca. Seam se tekog
sluaja mlade pacijentkinje crnkinje koju je boielo itavo telo, ali su svi
rezultati, vreni danima, bili negativni. Lekari su odbijali da naprave
dodatna ispitivanja. elela je da joj se da morfijum, stoje ekipa koja ju
je leila, u odsustvu jasne dijagnoze, odbijala. Kao i obino, u ovakvim
sluajevima napetosti, kolege su najzad pozvale psihijatra u pomo.
Mlada ena je bila besna to se na taj nain moglo sugerisati da njeni
problemi potiu iz glave". Prihvatila je da me vidi samo u prisustvu
svoje majke, koja je bila odlunija od erke u zahtevu da se obave dodatni testovi. Sa njihovog stanovita, to odbijanje je bilo oigledan znak
rasizma. Ako bolnica nije htela da uini nita vie, to je bilo zato to ona
nije bila bela i bogata.
Radni dan mi je bio dug i teak, i kada su me one doekale
sa uvredama, ne ostavljajui mi ak ni mogunost da se predstavim,
osetio sam kako u meni raste bes. Hladno sam ih ostavio. U hodniku sam konstatovao da sam planuo i primetio u sebi ak elju da se
svetim. Kao profesor koga je razdraio neki uenik, prvo sam pomislio na sve smicalice koje sam im mogao prirediti da plate svoje loe
ponaanje". Primetivi svoje unutranje stanje, dvaput sam uzdahnuo,
pustio da uem u usaglaenost usredsreujui panju na svoje srce i,
zatim, mislei na ribolov sa sinom, u vreme zalaska sunca jedne Ietnje
veeri u Normandiji. Kad mi se povratio mir i duh rasvetlio, drugaije
sam odmerio situaciju.
Nove ideje kao da su dolazile iz nekog drugog dela mene:
oigledno je ta ena uveliko patila kad je poela da osea takav bes
prema ljudima koji su sve inili da je izlee. Mora biti da je u vie
navrata bila odbaena i neshvaena. A moj stav nije mogao doprineti
tome da ona promeni miljenje o lekarima iz bolnice, skoro sve belcima. Nije li konano moj zanat i bio da pomaem ljudima ija je linost
teka? Ako ja, psihijatar, nisam uspevao da sa njom komuniciram, ko
je onda mogao? I kako sam mogao da se bavim tim nezrelim idejama
o revanu"? To me je stvarno protreslo! Odjednom sam opazio novi
ugao za napad. Morao sam da se vratim u sobu i da joj kaem: Vi imate
prava na najbolju moguu negu i tretman, kako sa moje strane tako i
od mojih kolega. Iskreno mi je ao to nismo bili na visini zadatka.

Ako mi dozvolite, pokuao bih da shvatim tano ta se desilo ovde i u

emu smo vas razoarali." Kad jednom razgovor krene u tom pravcu,
sigurno u saznati dovoljno toga da bolje uvidim zbog ega je stvarno
patila, i onda u moda moi da sugeriem neto efikasnije od dodatnih
pretraga, neprijatnih i beskorisnih. Sta sam mogao da izgubim?
Vratio sam se u sobu u tom novom raspoloenju i ponudio svoj
predlog. Njihova prvo zatvorena lica su poela da se ozaruju i mogli
smo da razgovaramo. Saznao sam kako su vie urgentnih slubi vraale
tu mladu enu, kako ju je jedan lekar uvredio, i malo-pomalo razgovor
je postajao sve intimniji. Kada je ona najzad zamolila svoju majku da
napusti sobu, mogli smo da razgovaramo o njenoj prolosti prostitutke i
narkomanke. Postalo je jasno da je jedan deo simptoma koje je oseala
bio posledica krize zbog nedostatka droge. Time nije bilo teko vladati, i obeao sam joj da u joj pomoi da kontrolie svoj bol u vezi sa
nedostatkom droge. Razili smo se u najboljim odnosima: ona uverena
da e se o njoj najzad brinuti, a ja zadovoljan to sam svoj posao lekara
mogao da obavim. Izlazei iz sobe, zadrhtao sam pri pomisli da sam i ja
iz besa mogao daje izbacim iz bolnice.
Kristina, koja je takoe nauila da postie unutranju usaglaenost, doivela je sa petogodinjim sinom Tomasom skoro isto za
vreme svog razvoda. Predloila mu je da ga povede u zooloki vrt u
subotu ujutro, ali se on nije ni pomakao da nae svoje cipele. urei da
stigne, u glavi je ula glas svoje najbolje prijateljice: Ako sad ne uspe
da savlada neposlunost svog sina, bie samo jo gore. ekaj samo
kad postane adolescent!" Poela je jetko da prebacuje sinu njegovu
hroninu nesposobnost da sreuje svoje stvari, zbog ega su uvek kasnili. Tomas je reagovao tako stoje seo na zemlju, skrstio ruke i poeo
da se ponaa kao dete koje tuku i ne razumeju, na ivici nervne krize.
To je bilo previe: Kristina, i sama napeta zbog porodine situacije,
odluila je da izae sama, da se ne preda jo jednom pred oseajnim
manipulacijama svog sina.
Kad je stigla do kola, odmerilaje svoje unutranje stanje. Bila
je besna i napeta, jo vie sad kad je shvatila da su joj, zbog ovako
katastrofalnog poetka, pokvareni ostatak dana i itav vikend. Upotrebila je svoje znanje kako da ue u usaglaenost, i kada je uspostavila
unutranji mir, drugaije je shvatila sve: moda Tomasovo kanjenje
i dezorganizacija tog jutra nisu bili njegov uobiajeni nedostatak,
ve izraz oaja zbog razvoda roditelja. Zamislila se za trenutak na

njegovom mestu i kako je kao devojica od pet godina bila dezorijentisana, nesposobna da nae reci kako bi izrazila svoj strah i tugu. Zamislila
je i kako bi ona reagovala daje njena majka u takvim okolnostima nije
shvatila, i kako se zakaila za jednu tako sporednu stvar kao to su
cipele koje nisu na svom mestu. Kakav je primer davala svom sinu? Da
li je elela da on svoju oseajnu napetost savlauje lupajui vratima, I
kao stoje ona to upravo uinila?
Odjednom je shvatila da mora preuzeti rizik da izgubi obraz"
i da se vrati kui i razgovara sa Tomasom.
Vrlo mije ao to sam se tako ponela", rekla mu je. U osnovi,
zooloki vrt nije toliko vaan. Vano je da si ti pomalo tuan i da je to
normalno u situaciji u kojoj smo ti, tata i ja. A kad si tuan, nema volje
da sreuje svoje stvari. I ja sam tuna, i zato se tako brzo uzbuujem.
Ali, ako nas dvoje to znamo, onda to moemo lake da podnesemo."
Tomas podie lice prema njoj i brinu u pla. Kristina ga uze
u naruje i stegnu. Malo kasnije, on se opet smeio i proveli su zajedno divan dan, a Tomas je bio paljiviji i organizovaniji no ikad: kad
je oseajna energija osloboena usaglaenou, esto je mogue nai
reenje i reci koje sjedinjuju a ne razdvajaju, i koje smanjuju, i to mnogo, nepotrebne gubitke energije.
Usaglaenost donosi unutranji mir, ali to nije metoda relaksacije, ve metoda akcije. Usaglaenost se praktikuje u svim ivotnim
situacijama. Mogue je ui u usaglaenost i kad vam srce udara 120,
kao i 55 puta u minuti. To je krajnji cilj: biti u usaglaenosti i tokom
trke ili borbe, pri pobedi, u bolu i neuspehu, ak i za vreme ljubavnog
zanosa. Istonjaki prirunici seksualnosti insistiraju da se otvore energetska vrata srca kako bi se moglo svojim zadovoljstvom vladati i
uveavati ga. Bez sumnje su tantriki i taoistiki uitelji primetili, mnogo pre nastanka kompjuterskih programa, efekat srane usaglaenosti
tokom seksualnog ina.
Postignuti rezultati mukaraca i ena koji su otkrili usaglaenost
i redovno je upranjavaju suvie su lepi da bi bili verovatni. Kontrola
strepnje i depresije, pad arterijskog pritiska, poveanje nivoa DHEA,
stimulacija imunog sistema: nije re samo o usporavanju starenja, ve o
istinskom podmlaivanju fiziologije! Pri svemu tome, amplituda rezultata odgovara amplitudi fizikih i psiholokih teta nanesenih stresom:
ako stres moe da uini toliko zla, samo me upola udi to unutranje
vladanje njime moe da uini toliko dobra,

Ali, onima meu nama koje je ivot ranio i ije su rane jo

otvorene, ako se okrenu prema sebi unutra, teskoba moe proizvesti bol.
U tom je sluaju sam pristup naem unutranjem izvoru usaglaenosti
blokiran. Najee se to deava nakon neke povrede kada su oseanja
toliko jaka da ni oseajni mozak, pa, prema tome, ni srce vie ne
funkcioniu kao pre. Oni tada vie nisu kompas, ve zastava koja se probija kroz buru. Ovde postoji druga metoda da se ponovo nae ravnotea,
metoda koliko iznenaujua toliko i efikasna, i koja svoje poreklo ima u
mehanizmu snova: neurooseajna integracija pokretima oiju.

V
SAMOIZLECENJE OD VELIKIH BOLOVA:
NEUROOSEAJNA INTEGRACIJA ONIM
POKRETIMA- EMDR (EYE MOVEMENT
DESENSITIZATION AND REPROCESSING)
OUJAK BOLA
Posle jedne godine idiline ljubavi, Pjer, ovek za kojeg je Sara
bila sigurna da e joj biti mu, brutalno ju je napustio. Nita nije smetalo njihovoj vezi. Cinilo se da su njihova tela jedno za drugo stvorena, a
njihov duh, iv i radoznao (oboje su bili advokati), u svemu se slagao.
Ona je sve na njemu voiela: njegov miris, glas, smeh koji je povodom
svega praskao. Sara je ak veoma cenila svog budueg svekra i svekrvu.
Njihov ivot zajedno inio se potpuno zacrtanim. Ali, jednog dana, Pjer
je zakucao na njena vrata nosei buket sa velikom trakom i hladnim,
tekim pismom u kome je napisao ono to nije mogao da izgovori. Obnovio je vezu sa svojom nekadanjom prijateljicom, aktivnom katolkinjom, poput njega, kojom e se i oeniti. Njegova odluka, napisao je,
bila je konana.
Nakon toga, Sara vie nije bila ista. Do tada uvek vrsta poput
stene, poela je da dobij a napade teskobe pri najmanjem podseanju
na ono to joj se desilo. Srce bi joj zalupalo im bi ugledala koverat sa
svojim imenom, ispisan rukom. Ponekad je, bez ikakvog razloga, imala
fleeve": videla je pred sobom uasni trenutak. Nou je esto sanjala
Pjera, naroito kad je polazio, i budila bi se skaui iz sna. Vie se
nije na isti nain ni oblaila ni smejala, i zadugo nije mogla da pria o
onome to joj se desilo. Ponekad bi iz stida - kako se tako mogla prevariti - i na najmanje podseanje briznula u pla. inilo joj se da teko
moe nai reci da to opie. Oskudne reci koje su joj padale na pamet
bile su blede, nisu se odnosile na istinsku dimenziju dogaaja.

Kao to pokazuje pria o Sari, a to svi manje-vie znamo,

veoma bolni dogaaji ostavljaju dubok trag u naem mozgu. Jedno
izuavanje psihijatrijskog odeljenja na univerzitetu Harvard omoguuje
ak da se vidi na ta lii taj trag. Prema toj studiji, traeno je od pacijenata, koji su doiveli oseajnu povredu, da posluaju opis onoga to
im se dogodilo da bi se u toku tog sluanja registrovale reakcije njihovog mozga najednom skeneru sa emisijom pozitrona (Pet scan"). Kao
i Sara, svi ti ljudi su patili od onoga to psihijatri nazivaju posttraumatskim stresom" (ili ESPT). Skener je omoguavao da se vizualizuju
delovi njihovog mozga koji su bili aktivirani ili dezaktivirani tokom tih
minuta ponovo doivljenog uasa (vidi figuru 4 u svesci fotografija).
Rezultati su sami po sebi govorili: amigdalna oblast, reptilsko
jezgro straha u srcu oseajnog mozga, bila je jasno aktivirana. udno,
i vizuelni korteks je bio veoma aktivan, kao da su ti pacijenti gledali
fotografiju scene, a ne prosto sluali priu o njoj. I, to je jo fascinantnije, slike su pokazivale izvesnu dezaktivaciju", neku vrstu anestezije,
oblasti broca, dela mozga odgovornog za jeziki izraz. Bilo je to kao
neuroloki potpis" onoga to ljudi koji pate od posttraumatskog stresa
esto ponavljaju: Ne nalazim reci da opiem ono to sam doiveo!"
Psihijatri i psihoanalitiari to dobro znaju: oiljci koji ostaju
u mozgu posle najteih dogaaja ne briu se lako. Deava se da pacijenti imaju simptome desetinama godina posle prvobitne povrede. To
je est sluaj kod ratnih veterana, kao i kod preivelih iz koncentracionih logora. Ali, to su posledice graanskog ivota. Prema jednoj
nedavnoj studiji, veina je ena, sa tim sindromom nakon nekog napada (najee silovanja, ali i nakon krae), imala istu dijagnozu deset
godina kasnije (2). Najzanimljivije je to veina ovih pacijenata tano
zna da ne bi trebalo da se tako loe osea. Oni su, naravno, svesni daje
rat zavren, da su logori samo komar prolosti, da je silovanje samo
seanje, iako uasno. Oni znaju da vie nisu u opasnosti. Oni to znaju,
ali ne oseaju.
NEIZBRISIV TRAG
Iako nismo doiveli povrede sa velikim P" na koje se
primenjuje dijagnostika ESPT-a, mi tu pojavu poznajemo jer smo
doiveli

vie povreda sa malim p". Koga nije u osnovnoj koli poniavao

dangrizav uitelj? Koga nekad nije nemilosrdno otkaila devojka?
Govorei o teim stvarima, mnoge ene vre pobaaje, mnogi ljudi
surovo gube posao, da i ne brojimo osobe koje teko preivljavaju svoj
razvod ili smrt nekog bliskog.
O tim situacijama mislimo i mislimo: sluamo savete prijatelja
i roditelja, itamo u tampi lanke na tu temu, kupujemo ak knjige o
tome. Sve to pomae, ponekad i prilino, da situaciju razumemo i dobro
znamo ta bi trebalo da oseamo sada kada je ona prola. Ipak, ostajemo
nekako priterani u oak: naa oseanja su kao privezana za prolost i
nakon toga to nam se vienje situacije pozitivno promenilo. Covek
koji je imao udes kolima i dalje se neugodno osea i napet je kada vozi
autoputem, iako zna da godinama tuda vozi bez problema. Silovana
ena i dalje se osea blokiranom dok je u krevetu sa ovekom koga voli,
iako njegova nenost i fizika elja ne izazivaju u njoj nikakvu sumnju. Sve se odvija kao da delovi saznajnog mozga, koji sadre steeno
znanje, ne ostvaruju kontakt sa delovima oseajnog mozga, obeleenim
povredom, koji i dalje podseaju na bolna oseanja.
U laboratoriji njujorkog univerziteta, istraiva poreklom iz
Luizijane jednog je dana na potpuno nov nain rasvetlio kako se ovi
oseajni tragovi u mozgu organizuju. Kao dete, ozef Ledu (Joseph
LeDoux) gledao je svog oca mesara kako vadi mozak iz goveih glava.
Ostala mu je fascinacija tim organom.
Postoje dugo prouavao razliku izmeu desnog i levog mozga,
Ledu je eleo da shvati odnose izmeu oseajnog i saznajnog mozga.
Bio je jedan od prvih koji je primetio da za navikavanje na strah nije odgovoran neokorteks, ve upravo obrnuto. Tako je otkrio da na oseajnom
mozgu ivotinje, kada doivi strah od neega, trag direktno ostaje (3).
Na primer, pacovi koji odmah posle zvonjave dobiju elektrookove vrlo
brzo naue da se na mestu ukoe oekujui ok im zvonjava zapone.
Poput ljudi koji su dozi veli traumatino iskustvo, i pacovi se, ak i ako
se opit obustavi na nekoliko meseci, i dalje koe u strahu kada se, mnogo kasnije, zvonjava opet zauje.
Ipak, mogue je psihoterapijom" leiti ove pacove: dovoljno
je da se zvonjava nastavi i dalje vie puta bez primene elektrookova.
Posle dovoljnog broja seansi ovog tipa, sve kao da ukazuje na to da su
pacovi nauili da se ne plae zvonjave (poto ona vie nije povezana
sa bolom). Stvarno, pacovi vie ne pokazuju nikakvu uznemirenost.

oni se sada bave uobiajenim aktivnostima. Svakom posmatrau spolja

izgleda daje trag straha odstranjen iz njihovog oseajnog mozga. Jo
je od Pavlova poznata ta terapija ponaanjem kojom se mogu ukinuti"
uslovni refleksi (4).
Ali, nije sve tako jednostavno; u stvari, mnogo je zanimljivije
no stoje Pavlov zamiljao. Dolazi se do toga daje ova kontrola straha
u stvari samo to - kontrola. Istraivai iz Leduove laboratorije uzeli su
pacove koji su nauili da se vie ne plae ukidanjem" i izvukli im deo
predeonog korteksa (najsaznajnijeg", ak i kod pacova). Otkrili su
neto zaprepaujue: nakon lezije eonog korteksa, pacovi su ponovo
poeli da se na mestu koe im bi uli zvonjavu, tano onako kako
su radili pre terapije". Ovo istraivanje je pokazalo da oseajni mozak nikad ne zaboravlja strah; pacovi su prosto nauili da ga kontroliu
zahvaljujui svom neokorteksu - svom saznajnom" mozgu. Sve ukazuje na to daje terapija izlaganjem kod pacova, ak i kad je savreno
uspela, ostavila trag straha u nedirnutom osecajnom mozgu. Ako je
saznajni mozak uniten, ili ako ne obavlja svoj posao, strah odmah
ponovo dobija zamah (5)!
Prenosei te rezultate na ljude, shvatamo kako oiljci u osecajnom mozgu mogu ostati prisutni godinama, spremni da se ponovo
aktiviraju.
Polin, koju sam sreo kad je imala ezdeset godina, pokazivala
je, jasno i tragino, tragove straha u osecajnom mozgu. Konsultovala
me je poto, nakon to je promenila posao, nije podnosila prisustvo
svog novog efa. Ipak, jasno je shvatala da njegovo ponaanje prema
njoj nije bilo ni u emu nenormalno: problem je bio u njoj. Dve nedelje
ranije, prisustvo efa iza njenih lea toliko ju je uzbudilo da nije mogla
da nastavi telefonski razgovor sa vanim klijentom. Deset godina ranije, ona je ve bila izgubila jedan posao zbog slinog problema. Sada
je resila da shvati u emu je problem, i da to prevazie. Dosta brzo sam
otkrio daje imala kolerinog i nasilnog oca koji joj nije bio blizak. Vie
puta ju je tukao. Traio sam da mi opie jednu od tih scena. Ispriala
mi je kako je jednog dana, kada je imala pet godina, njen otac doao
kui novim kolima na koja je bio vrlo ponosan. Kako je bio u izvrsnom
raspoloenju, htela je to da iskoristi i da mu se priblii delei njegovu
radost; resila je i da kola jo bolje izglanca. Kad je njen otac uao, uzela
je kantu i suner i poela da trlja kola sa entuzijazmom devojice koja
hoe da uini zadovoljstvo svom ocu. Naalost, nije primetila daje na

suneru bilo komadia ljunka: karoserija je bila sva u prugama. Kada

je otila da potrai oca kako bi mu ponosno pokazala staje uradila, on se
uasno razbesneo, to njoj nije bilo shvatljivo. Plaei se da je ne istue,
brzo je otila u svoju sobu i sakrila se pod krevet. Podseanje na tu situaciju izvuklo je na povrinu sliku koja je bila utisnuta u njenom duhu
jasno kao fotografija: pretee noge njenog oca koji joj se pribliavao,
dok se ona, kao ivotinjica, pribijala uza zid. Istovremeno sa slikom,
oseanje se vratilo u punoj snazi. Preda mnom, pedeset i pet godina
nakon toga, njeno lice se izoblicilo od straha, a disanje se ubrzalo toliko da sam se uplaio da ne dobije srani napad. Pedeset i pet godina
kasnije itav njen mozak i telo bili su preputeni na milost i nemilost
iga koji je taj strah ostavio. Posle navikavanja na elektrine okove,
Leduovi pacovi reaguju sa uasom na svaki stimulans koji izbliza ili
izdaleka lii na onaj od koga su nauili da se plae (6). U Polininom
sluaju, bilo je dovoljno daje njen ef samo malo podseti na oca, da bi
se ona, ak i sada, osetila vie nego neprijatno.
U stvari, oseajni oiljci limbikog mozga uvek su spremni da
se ispolje kad god su na saznajni mozak i njegova sposobnost kontrole,
ak i privremeno, oslabljeni. Alkohol, na primer, spreava predeoni
korteks da normalno funkcionie. Zato se oseamo oputeno" im
malo vie popijemo. Ali, upravo stoga, kada smo ivotom izmueni i
ubijeni, pod uticajem alkohola reskiramo da jednu benignu situaciju
tumaimo tako kao da nas je neko ponovo napao i da nasilno reagujemo.To se moe desiti i kada smo samo umorni ili suvie rasejani zbog
drugih preokupacija, da bismo sauvali kontrolu nad strahom utisnutim
u naem limbikom mozgu.
POKRETI OIJU U SNU
Psihijatri dobro poznaju taj aspekt ESPT-a. Znaju da ne postoji
veza izmeu spoznaja steenih u sadanjosti i neprihvaenih oseanja,
ostataka proivljene povrede. Smatraju daje to ono to taj sindrom ini
tekim za leenje. Iskustvo ih je nauilo da nije dovoljno samo govoriti da bi se uspostavila veza izmeu starih oseanja i jedne perspektive dobro usidrene u sadanjost. Oni ak znaju da ponovno prianje
o povredi ini simptome jo ozbiljnijim. Svesni su da ni lekovi nisu
veoma uspeni. Poetkom devedesetih godina prouavanjem postojeih

tretmana ESPT-a, objavljenom u uglednom Journal of American Medical Association (asopis Amerike medicinske asocijacije), bez sumnje
najitanijem medicinskom asopisu u svetu, zakljueno je da nema istinski efikasnog naina leenja ovog sindroma; postoje jedino intervencije ogranienog dometa (7). Pred bolesnicima sam, poput Poline, bio
potpuno svestan toga. Kao i sve moje kolege psihijatri i psihoanalitiari,
godinama sam se borio da pomognem ljudima kao to je ona, najee
sa nedovoljnim rezultatima, sve do dana kada sam prisustvovao projekciji jednog izvrsnog videa.
To se desilo tokom jednog medicinskog kongresa. Fransin
apiro (Francine Shapiro), psiholokinja iz Kalifornije, izlagala je o
EMDR-u (na engleskom: ,,eye mouvement desensitization and reprocessing", tj. desenzibilizacija i ponovno leenje pokretima oiju), o
metodi leenja koju je ona ustanovila, i povodom koje su se ve neko
vreme lekari razilazili u miljenjima. Ja sam naravno uo za EMDR i
bio sam izuzetno skeptian. Pomisao da se oseajne povrede mogu resiti
ritmiki, pomerajui oi, izgledala mije potpuno neumesna. Ipak mi je
jedan sluaj koji je doktorka apiro prezentirala putem videa privukao
panju.
Megi, ena od ezdesetak godina, ula je od svog lekara kako
ima vrlo teak rak, kako joj je ostalo est meseci ivota i kako treba da
se pripremi da umre u mukama. Njen mu Henri, za koga je bila udata
ve 27 godina, bio je udovac iz prvog braka, a prva ena mu je umrla od
raka. Kada mu je Megi kazala za lekarovu presudu, Henrijeva teskoba
je bila tolika da joj je kazao kako ne moe to ponovo da proivljava, te
ju je napustio u toku jedne sedmice. Posle prvog oka, Megi je upala u
duboku depresiju. Kupila je revolver sa namerom da se ubije. Njihovi
zajedniki prijatelji su, kad su za sve to saznali, uspeli da ubede Henrija
da se vrati kui. Ali, Megi je bila toliko traumatizovana da vie nije
spavala, stalno imajui isti komar: videla je kako Henri odlazi; nije
podnosila da se odvaja od njega, ak ni prilikom odlaska u kupovinu.
Njihov ivot je postao nemogu i ona se veoma plaila da e joj tako
poslednji meseci biti upropaeni. Iz novina je saznala da postoji eksperimentalni program leenja trauma i upisala se da uestvuje u jednom
od prvih kontrolisanih istraivanja o EMDR-u. Nakon to je objasnila
pozadinu njenog sluaja, Fransin apiro je projektovala video snimak
prve seanse Meginog leenja.

U poetku seanse, Megi ak nije mogla da se seti slike onog

dana kada je Henri naputao kuu. im joj je terapeut to zatraio, strah
ju je zaguio. Posle toga, uz mnogo ohrabrivanja, pustila je da joj se vrate
najbolnija seanja na Henrijev odlazak. Terapeut je potom zatraio da
ona oima, s desna nalevo, prati njegovu ruku kako bi je naveo da brzo
pokrene oi slino onome to joj se spontano dogaalo u snovima (faza
brzih onih pokreta u snu, rapid eye mouvement sleep" t REM). Kao
daje seanje bilo utisnuto u itavo njeno telo, i morala je da se veoma
napne: uz strah koji je ponovo proivljavala, srce joj je tuklo suvie
jako i brzo, i neprestano je govorila daje sve boli". Zatim, tek nekoliko
minuta nakon novih onih pokreta, odjednom joj se izraz lica potpuno
promenio. Iznenaeno je pogledala i kazala: Otilo je! Kao u vozu.
Gleda neto kroz prozor tu, pred sobom, a zatim, odjednom iezne. To
je sada prolost, neto drugo gaje zamenilo, i sada to gledam. Bilo da je
lepo ili muno, to je prolo. Kako sam mogla da pustim da me to tako
dugo mui?" Njeno itavo telesno ponaanje se promenilo. Drala se
pravo, iako je jo uvek izgledala dekoncentrisana. Sa sledeom serijom
onih pokreta poela je da se smei. Kada je terapeut prekinuo pokrete
i zapitao je na ta misli, ona je odgovorila: Imam neto zanimljivo
da vam kaem. Gledala sam sebe na pragu kue. Henri se udaljavao
putem, a ja sam pomislila: 'Ako on ne moe da se suoi sa situaci
jom, to je njegov problem a ne moj'. Davala sam mu rukom znakove,
govorei: 'Pa-pa, Henri, pa-pa'. Moete li da verujete? 'Pa-pa, Henri,
pa-pa."
Posle druge seanse serija pokreta oiju, uvek kratkih, trideset
sekundi do minute svaki put, Megi je spontano ula u scenu sa svojom
samrtnom posteljom. Prijatelji su bili oko nje; bila je ohrabrena stoje
nisu ostavili samu. Jo jedna serija onih pokreta i, umesto straha koji
je dominirao u poetku seanse, na njenom licu se videla velika reenost.
Udarila se rukom po butini i kazala: ,,I, znate ta? Umreu dostojan
stveno. Niko me nee spreiti da u tome uspem."
Sve je trajalo moda petnaest minuta, a terapeut je izrekao
desetak reenica.
Sve je to vreme naunik u meni mrmljao: To je samo jedna
pacijentkinja. Moda je ona izuzetno podlona sugestiji? To bi mogao
biti samo placebo efekat." Ali, lekar u meni je odgovarao: Moda, ali
takve placebo efekte eleo bih kod svojih pacijenata svaki dan. Nikada
nisam video neto tako."

Definitivno me je uverila studija o tretmanu EMDR-om kod

osamdeset pacijenata koji su imali ozbiljne oseajne povrede. Ona je
bila objavljena u jednom asopisu klinike psihologije, koji je bio medu
najpedantnijima kad je re o metodologiji i naunoj strogosti. U toj
studiji, 80% pacijenata skoro da vie nisu pokazivali simptome ESPT-a
posle tri seanse (8). Taj je procenat izleenja uporediv sa delovanjem
antibiotika na zapaljenje plua (9). Ne znam ni za kakvo istraivanje
u psihijatriji, ukljuujui i tretmane sa vrlo snanim lekovima, koje bi
pokazalo takvu delotvornost za tri nedelje. Prirodno, govorio sam sebi
da je nezamislivo da jedan takav tretman moe dati trajne rezultate.
Ali, kada je intervjuisana ista grupa od osamdeset pacijenata petnaest
meseci kasnije, rezultati su bili jo bolji nego odmah nakon tri seanse.
Uprkos svemu, metoda mi je jo uvek izgledala udna, moda ak i suprotna mojoj etici, imajui u vidu vlastitu psihoanalitiku kulturu, dakle
moju privrenost znaaju jezika, strpljenja, trajanja, analize transfera, i
tako dalje. Ipak, pred takvim rezultatima sam shvatio da u stvari moram
nauiti sam da procenjujem EMDR. Odbiti pokuati bilo bi kao da se
u trenutku uvoenja penicilina odbije da se on proba, pod izgovorom
da se verovalo u delotvornost sulfo preparata, tih teih i beskorisnijih lekova, koji su, esto delotvorni, bili na raspolaganju mnogo vie
vremena.

MEHANIZAM SAMOIZLEENJA U MOZGU

Kada sam imao 14 godina, dobio sam prvi motocikl. Sutradan
sam doiveo prvi udes. Vozio sam du reda parkiranih vozila. Odjednom, ispred mene, vrata su se otvorila, kasno da bih mogao da zakoim.
Osim neizbenih modrica po telu, i moj oseajni mozak je osetio udarac. Bio sam potresen. I to je trajalo nekoliko dana. Mi slio sam na
udes u neoekivanim momentima, kada mi duh nije bio zabavljen drugim stvarima. Sanjao sam to nou. Nekoliko dana nisam oseao isto
zadovoljstvo uzimajui svoj motocikl. Zapitao sam se nije li to suvie
opasno. Ali, nakon nedelju dana, poto su mi iezle modrice sa tela
(moji roditelji su to proklinjali) sve te misli su nestale, i najmanjim
povodom bih izvlaio svog gvozdenog konjia. Naravno, mnogo vie
sam obraao panju na redove kola parkirane pored i stalno pazio na
distancu izmeu mene i otvorenih vrata. Dogaaj je bio progutan"

Zapamtio sam koristan i vaan deo pouke, a oseanja i beskorisni

komari su bili odstranjeni.
Polazna ideja EMDR-a je upravo ta da u svakom od nas postoji
takav mehanizam probave oseajnih trauma. Taj mehanizam praktiari
EMDR-a zovu adaptativnim sistemom tretiranja informacija". Koncept je dosta jednostavan: poput mog udesa sa motociklom, svi mi
doivljavamo povrede sa malim p" itavog ivota. Ipak, najee ne
razvijamo u sebi posttraumatski sindrom. Kao to digestivni sistem
izvlai iz hrane ono stoje korisno i nuno za organizam i odbacuje ostatak, nervni sistem izvlai korisnu informaciju, lekciju", i za nekoliko
dana se oslobaa oseanja, misli i fiziolokih aktiviranja koja vie nisu
potrebna kada dogaaj proe (10).
Naravno, ve je Frojd govorio o ovom psiholokom mehanizmu.
Opisivao gaje kao rad aljenja" u svom klasinom tekstu aljenje i
melanholija". Posle gubitka drage osobe, za koju smo bili vrlo vezani,
ili nakon nekog dogaaja koji unosi sumnju u nae oseanje sigurnosti
u svetu koji smo mislili da poznajemo, na nervni sistem je privremeno dezorganizovan. Njegovi uobiajeni putokazi vie ne funkcioniu.
Potrebno mu je izvesno vreme da ponovo nae ravnoteu, ono to
psiholozi nazivaju homeostazom". Naelno uzev, organizam iz toga
izlazi ojaan. Porastao je nakon tog ispita i sada raspolae novim resursima. Fleksibilniji je, bolje prilagoen na situacije sa kojima se mora
suoiti. Neki autori, kao Boris Sirilnik u Francuskoj, pokazali su kako
neprijateljstvo esto vodi onome to on naziva otpornou na udarac"
(11). Svaka epoha ima svoje metafore. Frojd koji je pisao u vreme industrijske revolucije nazivao je taj proces radom" aljenja. EMDR je
nastao u regiji San Franciska, oko kole Palo Alto, u doba revolucije
informatike i neuronauka. ta ima udno u tome da nova teorija govori
o istom mehanizmu varenja u mozgu kao o prilagodljivom sistemu
tretiranja informacija"?
Ipak, u izvesnim okolnostima, ovaj sistem moe biti neuspean:
ako je povreda suvie jaka, na primer nakon muenja, silovanja ili gubitka deteta (meu mojim pacijentima, gubitak deteta je, izgleda, jedno od najbolnijih ivotnih iskustava). Meutim, to se moe desiti i sa
mnogo manje ozbiljnim traumama, prosto zato to smo izuzetno ranjivi
u trenutku kada se dogode, bilo da smo dete, dakle, nesposobni da se
zatitimo, bilo da smo u nekom osetljivom poloaju.

Na primer, bolniarka Ana je dola da se konsultuje zbog hroninih depresivnih simptoma i uasne slike o samoj sebi. Mislila je da
je debela i runa -- gadna", kako je govorila - dok je, u stvari, bila
lepukasta i normalne teine. Iako je po prirodi bila vesela i komunikativna, njena slika o samoj sebi bila je potpuno deformisana. Sluajui
je, shvatio sam da se ta slika usadila u nju poslednjih meseci trudnoe,
tri godine ranije. Dobro se seala dana kada joj je njen partner, kome
je prebacivala da vie ne provodi vreme sa njom, najzad rekao: Lii
na kita. Ti si neto najgnusnije to sam ikada video!" U drugim okolnostima, ak i ubijena u pojam, ona bi se branila, moda odgovorila da
ni on nije neki Pol Njumen. Ali, njena trudnoa je bila teka, morala je
vrlo rano da prestane da radi, nije bila sigurna da e ponovo nai posao
i bila je uasnuta idejom da bije Dek mogao ostaviti nakon roenja deteta, kao stoje njen otac ostavio njenu majku. Bila je ranjiva i nemona.
Nita vie nije bilo potrebno da ta otrovna primedba dobije povredljivu
dimenziju koju nikada nije trebalo da ima.
Bilo daje re o jaini povrede ili krhkoj rtvi, bolan dogaaj
postaje onda prava trauma". Prema teoriji EMDR-a, umesto da bude
probavljena, informacija koja sadri povredu blokira se u nervnom sistemu, ucrtana u svom inicijalnom obliku. Slike, misli, zvui, mirisi,
oseanja, telesne senzacije i uverenja koja smo u sebi od njih zadrali
(ne mogu nita da uinim, biu ostavljena") skladite se u mreu neurona koja samostalno ivi. Usaena u oseajnom mozgu, odseena od
racionalnih spoznaja, ova mrea postaje paket informacija koje nisu
leene i koje su disfunkcionalne, a najmanje podseanje na inicijalnu
traumu je dovoljno da ih reaktivira.

TELESNA SEANJA
Seanje zabeleeno u mozgu moe biti stimulisano bilo kojim
od svojih delova. Kompjuteru je potrebna tana adresa da nae ono
to ve ima u memoriji (kao to je bibliotekaru potrebno da tano zna
mesto neke knjige da bi je naao na policama). Obrnuto, uspomeni u
mozgu se pristupa analogijom: svaka situacija koja je slina aspektu
neke stvari koju smo ve doiveli moe biti dovoljna da oivi uspomenu. Ove osobine pamenja su ve dobro poznate: to se zove pristup
preko sadraja" i pristup preko deliminih veza" (12). To ima znaajne

posledice za bolna seanja. Zbog ovih osobina, bilo koja slika, bilo koji
zvuk, miris, oseanje, misao i, ak, fiziki oseaj slian okolnostima
bolnog dogaaja mogu da na disfunkcionalan nain izazovu seanje na
celinu uskladitenog iskustva. esto se bolnim uspomenama pristupa
preko tela.
Ja sam prvi put shvatio znaaj telesnog kodiranja uspomena
onog dana kada su me pozvali u hitnu slubu da obiem jednu mladu
enu koja je izala iz operacione sale. Ona jo nije bila potpuno dola
sebi iz opte anestezije, i osoblje je smatralo da se suvie koprca. Plaili
su se da u toj zbrci ne otkine infuzije i razne kablove za koje je jo uvek
bila vezana. Vezali su joj ruke trakama za krevet. Malo kasnije, kad
se odjednom probudila, poela je da urlie, sa izrazom uasa na.licu.
Svom snagom se otimala iz tih veza, a njen srani ritam i arterijski pritisak dostizali su nivo opasan za njeno stanje. Kada sam najzad uspeo da
je smirim (morao sam brzo da je oslobodim), opisala mi je uspomenu
koja je maloas oivela u njoj. Videla se odjednom kao dete, a za krevet
ju je vezao ouh koji joj je cigaretom palio kou. ela uspomena, u
svom nesretnom obliku, vrlo iva, izala je na povrinu kad je osetila
kako su joj zglobovi vezani.
Snaga EMDR-a je u tome to on prvo oivljava bolnu uspomenu
sa svim njenim razliitim delovima, vizuelnim, oseajnim, saznajnim i
fizikim (telesne senzacije), a zatim stimulie adaptativni sistem tretiranja informacije" koji nije dosad uspeo da probavi taj disfunkcionalni
trag.
Oni pokreti slini onima koje imamo dok spavamo i sanjamo treba da pomognu prirodnom sistemu ozdravljenja mozga da bi on
dovrio ono to nije mogao da uini bez pomoi spolja. Na isti nain kao
i neki prirodni lekovi i biljke poznati ve vekovima po svojoj moi da
aktiviraju prirodne mehanizme ozdravljenja tela posle fizikih povreda
- kao to su aloe vera za opekotine (13) ili gotu kola za otvorene rane
(14) -- oni pokreti (EMDR) treba da budu prirodni mehanizam koji
ubrzava ozdravljenje posle psiholoke povrede.
Onim pokretima pacijenti odaju utisak da spontano prave
slobodne asocijacije", kao to je Frojd preporuivao, za koje se zna
da ih je vrlo teko postii po naredbi. Kao u snovima, pacijenti prolaze
kroz iroku mreu uspomena meusobno vezanih razliitim koncima.
Najee poinju da se seaju drugih scena povezanih sa istim traumatskim dogaajem, bilo zato to su jednake prirode (na primcr, druge

epizode javnog poniavanja), bilo to su istih oseanja (isto oseanje

nemoi). esto im se deava da doivljavaju jaka oseanja koja brzo
izbijaju na povrinu i za koja dotle nisu znali. Sve se odvija kao da su
pokreti oiju, kao u snovima, olakali brz pristup svim kanalima asoci
jacije povezanim sa traumatskim seanjem na koje je leenje usmereno.
U meri u kojoj su se ovi kanali aktivirali mogu se povezati sa saznajnim
mreama koje sadre informaciju usaenu u sadanjost. Zahvaljujui
toj vezi, perspektiva odrasle osobe, koja vie nije ni nemona ni po
dvrgnuta opasnostima prolosti, prestaje da se ukorenjuje u oseajnom
mozgu. Ona tu tada moe da zameni neuroloki ig straha ili beznaa.
Zamenjena je u potpunosti; esto onda vidimo kako se pojavljuje nova
osoba.
Posle vie godina prakse, jo uvek sam iznenaen rezultatima EMDR-a iji sam svedok. Razumem zato moje kolege psihijatri
i psihoanalitiari podozrevaju, kao i ja na poetku, u metodu koja je
istovremeno i nova i razliita. Ipak, kako poricati oiglednost kada se
ona manifestuje kako u mom kabinetu tako i u brojnim studijama objavljenim poslednjih godina? Znam za malo stvari u medicini koje su
tako impresivne kao EMDR u akciji. O tome u vam sada govoriti.

VI
EMDR U AKCIJI
Lilijan je bila glumica i radila je u jednom pozoritu nacionalnog ugleda. Igrala je pomalo svuda po svetu i znala je kako da savlada
svoj strah. Ipak, nala se u mom kabinetu zato to ju je progonio taj stari
neprijatelj. Bila je u strahu otkad su joj dijagnosticirali rak bubrega.
Priajui sa njom, saznao sam da ju je kao dete u vie navrata silovao
otac. Nemo koju je sada oseala verovatno je bila odjek njene deje
nemoi, kada joj je bilo nemogue da izbegne uasnu, bezizlaznu situaciju. Savreno se seala kako se sa est godina posekla unutar butina na
iljatoj ogradi njihovog vrta. Otac ju je odveo doktoru koji joj je stavio
zavoje sve do pubisa. Uradio je to pred njenim ocem i bez anestezije.
Kad su se vratili kui, otac ju je pritisnuo na krevet poleuke, s rukom
na potiljku, ne dajui joj da se makne, i prvi put je silovao. Lilijan je
poela sa izjavom da se nekoliko godina leila psihoanalizom, i daje
tada dugo priala o incestu i svom odnosu sa ocem. Mislila je da vie
nema koristi ponovo se vraati na te stare uspomene za koje je verovala
da su najzad reene. Meutim, odnos izmeu te scene, koja je povezivala bolest, apsolutnu nemo i strah, i teskobe koju je sada oseala zbog
svoje bolesti izgledao mije suvie jak daje ponovo ne ispitam. Ona se
najzad sloila, i prvom serijom onih pokreta ponovo je preivela uas
devojice od est godina, to se videlo na itavom njenom telu. Palo joj
je neto na pamet, neto to se odnosilo na taj trenutak: ,,A ako je to bila
moja greka? Zar nisu moj pad u bati i injenica da mi je otac video
polne organe kod lekara bili povod da mi to uini?" Kao skoro sve rtve
seksualnog zlostavljanja, Lilijan se oseala delimino odgovornom za
ova gnusna dela. Ja sam je zamolio da nastavi da misli o onome to
je upravo kazala da bismo napravili novu seriju onih pokreta. Nakon
trideset sekundi, na sledeoj pauzi, kazala mi je da je sada uvidela da
to nije bila njena greka. Ona je bila malo dete, a njen otac je trebalo da
se brine za nju, daje leci i titi. To joj se nametnulo: ona nije apsolutno

nita uinila to bi moglo opravdati takav napad. Prosto je pala. Normalno za jednu aktivnu, radoznalu devojicu. Veza izmeu stanovita
odrasle osobe i stare rane sauvane u njenom oseajnom mozgu stvarala
se pred mojim oima.
Prilikom sledee serije pokreta oiju njeno oseanje se promenilo. Strah se pretvorio u opravdan bes: Kako je mogao to da mi
uradi? Kako je moja majka mogla da ga pusti da to godinama ini?"
Njene telesne senzacije, koje su, izgleda, morale da govore koliko i
njene reci, takoe su se menjale. Pritisak na potiljak koji je ponovo
doivela nekoliko minuta ranije i strah koji je u stomaku osetila promenili su se: sad je oseala jaku napetost u grudima i vilici, kako se
to esto deava kad smo besni. Vie psihoterapeutskih kola smatraju
da je cilj leenja rtava silovanja upravo da ih dovedemo do uspelog
preobraanja straha i nemoi u opravdani bes. U EMDR-u, tretman se
odvija na isti nain, sve dok pacijent ne oseti unutranje promene. Doi
sta, posle nekoliko serija onih pokreta Lilijan je sebe videla kao usam
ljenu devojicu, oseajno naputenu i seksualno zlostavljanu. Osetila
je duboku tugu i veliko saaljenje prema tom jadnom detetu. Kao u
stepenima oplakivanja koje je opisala Elizabeta Kibler-Ros (Elizabeth
Kubler-Ross), bes se pretvorio u tugu (1). Zatim je shvatila da se svesna
odrasla osoba, kakva je ona postala, moe pobrinuti za ovo dete. To ju
je podsetilo na estinu s kojom je titila svoju decu. Ona se vremenom
setila ivota svoga oca. On je tokom Drugog svetskog rata, u Holandiji,
vrlo rano uao u Pokret otpora. Bio je uhapen i muen. itavog detinjstva je sluala svoju majku, babu i dedu kako priaju da nikada vie
posle toga nije bio kao pre. Osetila je u sebi saaljenje prema njemu,
ak i razumevanje. Otad gaje videla kao oveka sa velikom potrebom
za ljubavlju i samilou koje mu njegova ena, tvrda i suva, nikada nije
pruila, kao ni njegovi roditelji, kratkovidi u kulturnoj tradiciji koja
nije mnogo marila za oseanja. Sada joj se inio kao dezorijentisan i
izgubljen ovek, kao neko koje proiveo tako teke stvari od kojih je
mogao da poludi". Videla gaje kao starog jadnog oveka, tako slabog
da nije mogao ni da hoda". ivot mu je sada tako teak. ao mi ga

je."

Za ezdeset minuta je prela put od uasa silovane devojice

do prihvatanja, ak i saaljenja prema svom napadau, do najzrelijeg mogueg stanovita. Nijedan uobiajeni stepen oplakivanja, kako

ih opisuje psihoanaliza, nije bio zanemaren. Bilo je to kao da su se

meseci, godine psihoterapije saeli u jednu jedinu seansu. inilo se da
joj je stimulacija adaptativnog sistema tretiranja informacije pomogla da
uspostavi sve nune veze izmeu dogaaja prolosti i njene perspektive
odrasle ene. Kad su te veze dobile svoje mesto, disfunkcionalna
informacija je bila provarena, metabolizirana", kau biologisti, i bez
sposobnosti da podstakne neodgovarajua oseanja. Lilijan je ak mogla
da se seti prvog silovanja i da na njega gleda bez ikakvih tekoa: Kao
da sam jednostavno bila posmatra. Gledam to izdaleka. To je samo
seanje, slika". Poto mu je oduzet disfunkcionalni limbiki" naboj,
seanje gubi vitalnost. Njegov pritisak se topi. To je ve ogromna stvar.
Ipak, ukidanje starih trauma koje u sebi nosimo kao sasvim nezaleene
rane nije zavreno neutralizacijom nekadanjih uspomena.
Kad se ta trauma, kao i neke druge, rastvorila, Lilijan je otkrila
u sebi unutranju snagu za koju nikad nije ni slutila da postoji, niti da
njome nekad moe raspolagati. Suoila se sa svojom boleu,
mogunou da umre, sa velikom vedrinom. Postala je partner svojim
lekarima, mogla je da istrai brojne oblike dopunskih leenja raka, kojima se sluila paljivo i inteligentno i, to je jo vanije, nastavila je da
optimistinije ivi tokom itave bolesti. Njena psihoanalitiarka, koju je
i dalje viala jednom meseno, bila je toliko iznenaena tako naglom
promenom kod Lilijan, da me je jednog dana pozvala upitavi ta se
desilo. ta smo mi drugaije uradili, kad je ve itava pria o incestu u
principu bila izleena analizom? Kao i veina francuskih i amerikih
psihoanalitiara koji su imali slino iskustvo sa jednim ili vie pacijenata, ona je brzo nauila da primenjuje EMDR, koji je otad postao deo
sistema njenog psihoanalitikog rada.
Tri godine nakon ovih nekoliko seansi, iako je bila na operaciji
i izdrala hemoterapiju i radioterapiju, Lilijan je ivlja no ikad. Iskuena
bolest i njena ivotna snaga dali su joj izvestan sjaj. Ponovo glumi pred
publikom i ponovo dri svoje kurseve. Nada se da e to jo dugo
trajati.7

Svakako, EMDR ne lei rak. Ipak, znam da je to bio znaajan deo njenog
leenja, kao i kod mnogih drugih pacijenata koji su se suoili sa neizleivom
boleu.

DECA SA KOSOVA
Rad adaptativnog sistema tretiranja informacija jo je bri kod
dece. Sve se odvija kao da prostije saznajne strukture i rasutiji kanali
asocijacija omoguavaju da se etape preskoe.
Nekoliko meseci posle rata na Kosovu, bio sam tamo kao konsultant za oseajne traume. Jednog dana su traili od mene da pogledam
dvoje adolescenata, brata i sestru. Za vreme rata, kua im je bila opkoljena, a otac pred njima ubijen. Devojka je silovana sa revolverom uz
elo, u sopstvenoj sobi. Otada nije mogla u nju da ue. Deak je sa
svojim ujakom beao preko krova; gaali su ih granatom, koja je ubila
ujaka a deaka ranila u stomak. Neprijatelji su ih ostavili kao mrtve.
Otada su oboje dece teskobno iveli. Loe su spavali, malo jeli i
odbijali da napuste kuu. Pedijatar koji ih je vie puta posetio bio je vrlo
zabrinut za njih; vie nije znao ta da uini kako bi im pomogao. Kao
porodinog prijatelja to gaje posebno brinulo. Deo mog rada sastojao se
u tome da lekare nauim da dijagnosticiraju ESPT (posttraumatski
stres), i on me je zamolio da neto uinim za tu decu.
Sluajui lekara kako pria ta su deca doivela, pomislih da u
im teko pomoi, naroito na stranom jeziku i uz tumaa. Oseanja koja
su preivljavali dok su evocirali svoja seanja bila su vrlo jaka. Ipak,
tokom prve seanse iznenaeno sam konstatovao da, od prve serije onih
pokreta, nijedno ni drugo nije izgledalo uzbueno. Seam se da sam
pomislio kako je ili tumaevo prisustvo blokiralo njihove asocijacije, ili
je trauma bila toliko jaka da im vie nije omoguavala pristup
oseanjima (to se u psihijatriji naziva pojavom disocijacije"). Na
moje veliko iznenaenje oni su mi, na kraju te prve seanse, kazali da su
sada, ne oseajui nikakvu smetnju, sposobni da se sete slika napada.
To mi je izgledalo nemogue: bio sam siguran da e se za nekoliko dana
videti kako je sve nereeno.
Doao sam sedmicu kasnije, sa namerom da ponovim tretman i
da ponovo pokuam, moda polazei od istih scena. Bio sam
zaprepaen kad sam od njihove tetke saznao da su iste veeri posle
nae prve seanse deca prvi put normalno veerala, zatim ceiu no mirno
spavala, takoe prvi put posle marta meseca. Devojica je ak spavala
u svojoj sobi! Nisam verovao svojim uima. Bez sumnje, ta su deca bila
dobro vaspitana i nisu htela da mi kau da im nisam pomogao. Ili, pak,
moda nisu elela da im dalje postavljam pitanja o tako bolnoj epizodi?

Ako me uvere da vie nemaju simptoma, moda ih to ubedi da ponovo

ponu. Ipak, kada sam ih video, neto se zaista promenilo. Smeili su se,
ak i kao deca smejali, dok su ranije bili kao ubijeni i tuni. Izgledali su
mnogo odmornije. Moj prevodilac, koji je pre rata studirao medicinu u
Beogradu, bio je uveren da su se promenili. Uprkos svemu tome, ostao
sam vrlo skeptian u pogledu stvarne korisnosti ovih seansi sve do dana
kada su razni terapeuti, specijalizirani za EMDR sa decom, potvrdili da
deca, generalno, reaguju mnogo bre, i mnogo manje izraavaju svoja
oseanja no odrasli. Od tog iskustva na Kosovu, jedno od prvih kontrolisanih istraivanja o leenju posttraumatskog stresa kod dece stvarno
je pokazalo da je EMDR delotvoran od najranijeg uzrasta (2). U toj
studiji, efikasnost EMDR-a je bila znaajna, mada ne tako spektakularna kao ono to sam ja na Kosovu doiveo.

BITKA OKO EMDR-A

Najzanimljiviji u istoriji razvoja EMDR-a jeste otpor na koji
on nailazi u psihijatriji i psihoanalizi. Godine 2000. baza podataka koja
je najvie koriena kad je re o posttraumatskom stresu (ESPT) PILOTS Database iz Dartmouth Veteran Administration Hospital registrovala je vie kontrolisanih klinikih studija o EMDR-u nego o bilo
kom drugom leenju posttraumatskog stresa, ukljuujui i lekove.
Rezultati tih studija su bili tako impresivni da su tri metastudije", tj.
prouavanja svih objavljenih istraivanja, zakljuile da je EMDR bar
isto toliko efikasan kao i najbolji postojei tretmani, a da je izgleda
bolje priman i bri od ostalih metoda (3).
Ipak, sve do danas EMDR opisuju kao kontroverznu" metodu u veem delu amerikih univerzitetskih krugova; to se ini rede
u Holandiji, Nemakoj, Engleskoj ili Italiji. Neki akademici u Sjedinjenim Dravama nisu oklevali da izjave kako je EMDR moda" ili
marketinka tehnika" (4). Taj stav potovanih naunika iznenauje
poto ne poiva na injenicama. Mislim da on potie otud to se dovoljno ne poznaje mehanizam koji EMDR-u daje posebnu delotvornost. To
je est sluaj u istoriji medicine. Veliki proboji, nastali pre nego stoje
teorija mogla da ih objasni, sistematski su nailazili na snaan otpor od
strane institucija, naroito ako je tretman bio prirodan" ili izgledao
suvie jednostavan".

Najslavniji sluaj i bez sumnje najblii ovom u vezi sa

EMDR-om jeste istorija doktora Filipa Semelvajsa (Philippe Semmelweis) od koga je Luj Ferdinan Selin (Lous Ferdinand Celine) napravio
predmet svoje doktorske teze. Semelvajs je onaj maarski lekar koji je
pokazao znaaj aseptinosti (odsustva mikroba) pri poroajima, dvadeset godina pre Pasterovih radova. U to vreme, u akuerskoj klinici, gde
je mladi Semelvajs bio asistent, vie od jedne ene na tri umiralo je od
groznice nekoliko dana nakon poroaja.8
Najsiromanije ene u Beu, jedine koje su nalazile pomo na
toj klinici i bile prisiljene da se tamo poraaju nisu ni znale za rizik
kome su se izlagale. Semelvajs je imao izuzetnu intuiciju da predloi
sledei opit: svi lekari sa klinike, koji su esto golih ruku radili intervencije, morali su, neposredno pre poroaja, da kreom operu ruke pre
no to bi dodirnuli delove genitalija svojih pacijentkinja. Bilo je vrlo
teko ostvariti tu ideju: sve se deavalo pre nego to su klice otkrivene
i nije bilo nikakvog loginog razloga da se neto nevidljivo i bez mirisa
moe prene ti rukama. Ipak, rezultati njegovog opita bili su izvanredni:
za mesec dana mortalitet pacijentkinja se promenio: umesto jedne ene
od tri sada je umirala jedna od dvadeset ena!
Po izvoenju ovog opita Semelvajs je otputen. Njegove su se
kolege, smatrajui da je pranje ruku kreom odvratno, organizovale
protiv njega i postigle da se on udalji. Kako u to vreme nisu postojala
nikakva umesna objanjenja za rezultate koje je postigao, ismejali su
ga uprkos njegovoj blistavoj demonstraciji. Umro je skoro lud samo
nekoliko godina pre Pasterovog i Listerovog otkria koji su omoguili
da se najzad nauno shvati ono stoje on empirijski otkrio.
Neto kasnije, u psihijatriji, amerikoj vladi je trebalo vie od
dvadeset godina da prizna efikasnost litijuma u leenju manijakalnih
depresija.9
8

Jedna na tri a ne devet na deset, kako belei, sa vlastitim genijem preterivanja, Selin u svojoj tezi.
9
Australijanac Don | D. Keid (John 1 J Cade) to je demonstrirao 1949, ali
ameriki psihijatri ga nisu koristili do sredine ezdesetih godina, a zvanino
nije bio prihvaen do 1974. Godine 2002. mehanizam delovanja litijuma i
dalje je relativno misteriozan, iako su pronaeni brojni tragovi koji
obeavaju, uz otkria njegovih efekata na prepisivanje gena i inhibiciju
proteina C. (Manji, H. K. W. Z. Potter- 1995. Signal transductionpathwavs:
molecular targets for lithiums actions", Archives of General Psvchiatrv
no52,p.531-543).

Kako se radilo samo o prirodnoj mineralnoj soli" bez poznatih

korisnih dejstava za centralni nervni sistem, i kako nije bio shvaen
njegov mehanizam akcije, upotreba litijuma je naila na veliki otpor u
konvencionalnim psihijatrijskim krugovima. Da uzmemo jedan jo
noviji primer: otkrie, poetkom osamdesetih, da stomani ir moe
uzrokovati jedna bakterija (h. pylori) i da se moe leiti antibioticima
ismejano je na svim naunim kongresima da bi, deset godina kasnije,
najzad bilo prihvaeno.10

EMDRI SAN UZ SNOVE

injenica je da mi uvek ne razumemo kako EMDR donosi rezultate koji toliko impresioniraju one koji ga koriste. Profesor tikgold
(Stickgold), iz Harvardske laboratorije neurofiziologije i prouavanja
sna i snova, ponudio je hipotezu da pokreti oiju i drugi oblici stimulacije koji usmeravaju panju igraju vanu ulogu u pregrupisavanju
uspomena u mozgu: koliko tokom sna uz snove, toliko tokom seanse
EMDR. U jednom lanku, objavljenom u asopisu Science (Nauka),
tikgold i njegove kolege su izneli pretpostavku da fiziologija snova
aktivira i preobraava asocijativne veze izmeu uspomena koje su jedne
sa drugima povezane preko oseanja (5).
tikgold misli da su, moda, kroz ulnu stimulaciju tokom
EMDR-a, u igri slini elementi (6). Drugi istraivai su pokazali da
kretnje oiju, od prvih serija, izazivaju i odgovor na obavezno
oputanje", to se prevodi neposrednim redukovanjem srane frekvencije i poveanjem telesne temperature (7). To nam dozvoljava da mislimo kako stimulacija EMDR-om ojaava delovanje parasimpatikog
nervnog sistema, kao to to ini proces usaglaavanja srca.
tikgoldova teorija bi objasnila zastoje mogue dobiti rezultate
putem EMDR-a, uz druge oblike stimulacije, a ne samo one pokrete.
Odista, i auditivni sistem je stimulisan tokom sna uz snove, i isto tako se
mogu videti nehotine miine kontrakcije na povrini koe (8). Uosta10

To je jedan drugi Aitstralijanac, doktor Bari Maral, otkrio. Izvan sebe zbog
stava svojih kolega koji nisu hteli da poveruju u njegove opservacije, on je
najzad sam progutao tubu koncentrata bakterije da bi dokazao da e mu to
uzrokovati ir.

lom, izvesni kliniari upotrebljavaju zvuke koji se uju i s leve i s desne

strane zahvaljujui slualicama, ili pak stimulaciju koe tapkanjem i
razna vibriranja. Videemo u stvari, u osmoj glavi, kako stimulacija
koe moe direktno da modulira aktivnost oseajnog mozga.
Oigledno je da treba otkriti jo dosta toga o adaptativnom
sistemu tretiranja informacija i o raznim nainima da se pomogne njegov rad probavljanja, ili da se on ubrza. U oekivanju toga, EMDR
brzo osvaja teren, zahvaljujui sve veem broju naunih studija koje
ukazuju na njegovu efikasnost. Danas je EMDR zvanino priznat kao
efikasan tretman za ESPT od strane Amerikog psiholokog drutva,
zvaninog profesionalnog tela u Sjedinjenim Dravama (9), od strane
Meunarodnog drutva za prouavanje traumatskog stresa (ISTSS),
koji vri selekciju preporuka tretmana za ESPT, na osnovu ustanovljenih naunih spoznaja (10), i od strane Ministarstva zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva. U Francuskoj, Nemakoj i Holandiji EMDR poinje
da se ui na univerzitetu.
U Francuskoj bi EMDR trebalo da se progresivno ukljui
istovremeno i u psihoanalitiki rad i u praksu saznajnih terapija i terapija ponaanja, sa kojima deli brojne ideje. EMDR i psihoanaliza nisu
suprotstavljeni. Sasvim suprotno, frojdovski, lakanovski ili klajnovski
psihoanalitiar moe u EMDR-u nai dodatno delotvorno orue i jo
vie sebi olakati rad.11

MALE" POVREDE DUGO OSTAVLJAJU TRAG

Mogue je da je otkrie EMDR-a promenilo praksu psihijatrije i psihoanalize. Krajem XIX veka, Pjer ane (Pierre Janet) i Sigmund Frojd su izneli smelu hipotezu daje veliki deo psiholokih smetnji na koje nailazimo svaki dan u kabinetima kliniara - depresija,
anksioznost, bulimija, alkoholizam i droga - potekao iz traumatskih
dogaaja. Bio je to ogroman doprinos, ali ga nije pratila metoda leenja
koja bi omoguila da se brzo olaka ljudima koji pate. Meutim, kad
se disfunkcionalni trag oseanja najzad preko EMDR-a otkloni, simp11

Svedoei o toj prirodnoj simbiozi, Fransin apiro je juna 2002. dobila

najveu moguu nagradu za psihoanalitiara: nagradu Sigmund Frojd\ koju
dodeljuje Svetska asocijacija za psihoterapiju i grad Be.

tomi esto potpuno iezavaju i pojavljuje se nova linost. Kada imamo

orue koje omoguuje da delujemo na uzroke simptoma, a ne samo da
njima upravljamo, i da to radimo vrlo brzo, itav pristup pacijentu se
menja, utoliko pre to su povrede sa malim p" izuzetno este i odgovorne za mnoge druge simptome osim ESPT-a.
Istraivanje provedeno u Australiji u jednoj hitnoj slubi ilustruje mnoge posledice malih" oseajnih okova. Istraivai su jedne
itave godine pratili rtve saobraajnih udesa koji su proli kroz ovu
slubu. Na kraju godine su im dali da rese seriju psiholokih upitnika.
Vie od polovine njih razvilo je psihijatrijske sindrome od vremena
udesa. Od svih utvrenih sindroma ESPT je bio najrei. Ljudi su
najee imali proste depresije, banalne napade teskobe, fobije. Veliki
broj njih je ak dobio anoreksiju, bulimiju, ili poeo da pije ili da se
drogira, bez drugih simptoma (12). Vrlo znaajna lekcija iz te studije
jeste da ne postoji samo ESPT i daje nuno istraiti protekle dogaaje
koji su mogli da ostave oseajne tragove zbog kojih jo uvek patimo. U
svim oblicima depresije ili anksioznosti treba sistematski pokuati;
identifikovati ono stoje moglo kod pacijenta da izazove simptome koji
ga i danas pogaaju. Zatim treba odstraniti najvei mogui broj ovih
oseajnih tragova.
Ana, bolniarka o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju,
toliko je bila obuzeta slikom svoga tela daje na poetku nae prve seanse bila uverena da bi samo posle generalne liposukcije mogla ponovo
da se pogleda u ogledalu. Upravo sa tom slikom same sebe u ogledalu,
od koje je kripala zubima, poeli smo prvu seriju onih pokreta. Vrlo
brzo je ona tu sliku vezala za uspomenu na svog biveg mua koji ju je
za vreme trudnoe poniavao. Dok joj se to seanje vraalo, ona je iz
sve snage plakala, kao da je oseanje ostalo sauvano nedirnuto u
njenim grudima te poslednje tri godine. Zatim joj se na licu pojavio miran, hladan izraz. Gledala me je pomalo zbunjeno: Kako je mogao da
kae takve stvari, a nosila sam njegovo dete u trbuhu?" Zatraio sam od
nje onda da misli na to i ponovo pone sa pokretima oiju. Ovog puta se
smeila: Kakav gad, taj tip! Ne mogu ni na slici da ga vidim!" rekla je
smejui se. Pitao sam je, odvevi je ponovo pred sliku njenog golog tela
u ogledalu, ta sad vidi: Telo normalne ene od trideset godina koja je
rodila dvoje dece".
Svakako, EMDR nije lek za sve. Prema mom iskustvu, ova tehnika loije funkcionie za simptome koji nemaju korene u povreujuim

dogaajima iz prolosti. Tehnika je i dalje korisna, ali rezultati nisu ni

tako brzi ni tako impresivni.12
EMDR postoji za razne prirodne metode koje direktno deluju na
bioloki ritam organizma. Odista, oseajni mozak nije samo podreen
varijacijama srca i uticaju sna i snova. On je integrisan u okolinu ije
sve ritmove deli: ritam sunca, smene dana i noi, menstrualnog ciklusa
koji je u vezi sa meseevim menama, kao i sa ciklusima godinjih doba.
Kako emo sad videti, ovi dui ciklusi takoe prestavljaju jedan nain
pristupa oseajnom miru.

EMDR nije preporuljiv za depresije koje su isto biolokog

psihoze, izofreniju i druge, niti za demencije.

VII
ENERGIJA SVETLOSTI:
PODESITI SVOJ BIOLOKI
SAT
U zoru ovek polazi na put,
ali i poinje da radi.
Heziod

DOKTOR KUK (COOK) I ESKIMI

Doktor Frederik Kuk je bio prekaljeni istraiva Dalekog severa. On, kada je u XIX veku njegova ekspedicija blokirana ledom,
nije izgubio nadu da e umeti da izae na kraj sa najteim klimatskim uslovima. Ono na ta nije raunao jeste da izazov nee biti fiziki
ve oseajan. Blokirani na samom poetku zime, Kuk i njegovi ljudi
(u to vreme nije bilo ena u polarnim ekspedicijama) trebalo je da
izdre ezdeset i osam dana potpunog mraka. Kuk u svom dnevniku
pie: Dani su se brzo skraivali a noi postajale vidno due. Taj
obeshrabrujui veo tame, koji je pao nakon bljetave beline prethodnih noi, posejao je u naim venama beznae koje nam proima due."
Kako su sve vie tonuli u zimske senke, Kuk je primetio da su njegovi
ljudi sve pesimistiniji i apatiniji. Zato im je svakog dana organizovao
viesatno sedenje pred velikom vatrom u logoru. Zabeleio je u svom
dnevniku da im se izgleda dopalo svetio vatre, koje im je mnogo vie
pomoglo no njena toplina.
Kuk je takoe zabeleio snaan efekat svetlosti, koja kao daje
dolaskom prolea skidala okove sa eskimskih instinkata: Strasti ovih
ljudi su periodine; sparivali bi se odmah nakon sunevog povratka. U
tom periodu oni odista skoro da drhte zbog jaine svojih strasti i tokom

nekoliko sedmica najvei deo vremena posveuju tome da te strasti

zadovolje!"
Biblija je ve, mnogo pre Kukovih opisa, beleila uticaj svetlosti i sunca na ovekova raspoloenja i instinkte.Toliko je oigledno
da smo sreniji u prolee nego usred zime, da prosto zanemarujemo taj
duboki uticaj svetlosti na poboljanje naeg raspoloenja i energije.
Svetlost direktno utie na vie bitnih funkcija oseajnog mozga;
ak ih i kontrolie. Za ivotinje koje ive u prirodi, bez uticaja vetakih
izvora svetlosti, duina dana i noi odreuje as kada leu i kada ustaju.
Tako svetlost kontrolie veinu vitalnih instinkata, kao to su apetit za
hranu ili za seks, ak i elju za novinom i istraivanjem. Laboratorijska
ispitivanja pokazuju da svetlost, a ne promena temperature, (ili izlaganje prolenom polenu, itd.) kontrolie sve instinktivne promene krajem
zime. Svetlost u mozak ulazi kroz oi, a njen efekat se odmah prenosi na
specijalizovanu grupu elija koja se zove hipotalamus, smeten u srcu
oseajnog mozga. Ma kako bio siuan, (predstavlja jedva 1% mase
mozga odrasle osobe), hipotalamus upravlja luenjem svih telesnih
hormona, bilo da je re o apetitu, libidu, ciklusima sna, menstrualnim
ciklusima, regulisanju temperature, metabolizmu masnoa i, naroito,
raspoloenju i energiji za akciju. Poto imamo iste limbike strukture kao i druge ivotinje, nae bioloke funkcije i instinktivni apetiti
podloni su uticaju koliko i njihovi. To se enama ini oiglednijim
nego mukarcima. Budui da otprilike etrdeset godina svakog meseca
imaju cikline promene luenja hormona, one znaju bolje no iko do
koje mere su funkcije tela, kao i emocije, raznovrsne i podlone prirodnim ritmovima.
Naravno, ovladavanje vatrom, a zatim elektricitetom, delimino
nas je oslobodilo kontrole koju prirodni ciklus svetlosti normalno
namee satima sna i budnosti. Ali, vetaka svetlost pod kojom zimi
funkcioniemo jeste pet do dvadeset puta slabija od prirodne svetlosti
jednog tmurnog dana. Nemogue je, dakle, potpuno zameniti uticaj
sunca naim stolnim lampama.

SVI TELESNI RITMOVI

Paskal, specijalistkinja za marketing, radi za veliku francusku
firmu luksuznih proizvoda. Ona mora da bude u Aziji ili Americi bar

jednom meseno. To ju je u poetku najvie privuklo ovom poslu. Nakon godinu dana, to joj najvie smeta, a naroito, primetila je, putovanja
sa zapada na istok. Ne samo da se ujutro budi veoma rano, ve i danima
osea u grudima hladnou, stomak joj je naduven i potpuno je klonula
kao samo tri dana pred poetak menstruacije. Takoe je primetila i da
se, gledajui neku reklamu na televiziji (dovoljno je da se dete nasmei
majci pa da joj se grlo stegne), ili sluajui o svojoj maki koju treba
kod prijateljice da ostavi uvek kada putuje, lako zaplae.
Smenjivanje dana i noi ne kontrolie samo ciklus sna. Mnogi
drugi bioloki ritmovi to prate. Temperatura tela, koja je najnia ujutro,
penje se tokom aktivnog dana (do 18/19 sati), a zatim ponovo pada.
Luenje raznih hormona, kao to je kortizol, glavni hormon stresa,
takoe sledi ritam od 24 sata. I stomani sokovi i aktivnost probavnog
trakta slede dnevni ritam. Normalno, svi ti ritmovi su poredani jedni do
drugih: temperatura i kortizol poinju ujutro, sa buenjem, da rastu;
probavne funkcije odgovaraju ritmu tri dnevna obroka, a smiruju se
tokom spavanja. Ipak, u XX veku fiziolozi su otkrili da putovanja avionom mogu taj uhodani poredak da poremete.
U stvari, svaki od ovih ritmova funkcionie prema vlastitom
unutranjem satu", i oni nuno ne prate signal dat preko perioda sna i
budnosti. Cak i sklonost snovima - ono to fiziolozi pesniki nazivaju
pritiskom snova" - ima svoj ritam nezavisan od ritma sna! Sanjamo
naroito u drugom delu noi, nekoliko sati pred uobiajeno buenje.
Ako jedne noi ne spavate, izmeu pet i osam sati ujutro osetiete pritisak snova": va mozak e hteti da se iskljui", a misli e postati neorganizovane i neuhvatljive. Miii e vam se iznenada opustiti i glava
e vam iznenada pasti. To je najopasniji period za onog ko prekorauje
svoje granice vozei itavu no. To nije samo umor u smislu nedostatka sna", ve mozak pokuava da sanja.
Ciklus snova je povezan sa spavanjem. Kada promenimo kretanje asovnika, ak i ako spavamo od ponoi do osam ujutro u novoj
vremenskoj zoni, biolokim ritmovima treba vie dana da uspostave
izmeu sebe odgovarajuu fazu. Snovi, na primer, ele da se izraze u
svoje vreme, to odgovara vremenu od deset ujutro u Rijadu ili pet po
podne u Sidneju. Odjednom su mnoge bioloke funkcije poremeene,
to objanjava simptome poremeaja vremenskog rasporeda.
Isto se deava, ali slabije, kada legnemo u etiri ili pet ujutro,
posle duge veeri tokom vikenda. ak i ako sutradan spavamo do

podne, period sna nee biti u fazi sa drugim biolokim ritmovima tela.
Poslednji sati sna, na primer, pae u vreme kada kortizol ve raste i
nakon faze sna sa snovima. Mi smo kao osueni da ostatak dana ivimo
u nekoj magli i apatiji, ponekad i lakoj depresiji, to neki zovu nedeljni
bluz".
Meutim, postoji nain da sve unutarnje skazaljke podesimo.
Kao to se suncokreti okreu prema suncu i prate ga itav dan, hipotalamus je izuzetno osetljiv na svetlost. On je bioloki ureen tako da telo i
mozak vodi u ritmu godinjih doba, prema tome da li su dani sve dui ili
sve krai. Kada je pravilno usmeren, njegova kontrola luenja hormona
i neuroprenosnika izuzetno je precizna.13
Dok se u jesen a zatim zimi dani skrauju, skoro jedna osoba
od tri osea promenu svoje energije i impulsa. Ove promene kao da su
posledica fiziologije hibernacije: sve due noi, teko buenje, stalna
potreba za hlebom, krompirom, testeninom, okoladom, bombonama,
pad energije i libida, gubitak motivacije za nove projekte, usporene
misli. Izmeu novembra i marta, kod skoro 10% ljudi koji ive ispod
40. paralele (Madrid u Evropi, Njujork u Americi) ovi simptomi dobijaju dimenzije istinske depresije (2). Oni su vie fiziki nego psihiki.
To ipak nije udno, poto su pre plod promene biolokog ritma nego
posledica oseajnog bola.
Onog dana kada sam u svom kabinetu primio Freda bio sam
zaprepaen vidljivim odsustvom svakog psiholokog objanjenja za
simptome od kojih je patio ve dve godine. Fred je imao etrdeset godina i bio ef sasvim uspenog preduzea. Bio je elegantan i simpatian
i nimalo se nije ustezao da odgovara na vrlo lina pitanja koja sam mu
postavio. Upoznao je u svom ivotu i uspone i padove, kao i svi ljudi,
ali u njegovoj prii nisam naao ni najmanji trag nekog trajnog bola.
Naravno, to stoje vodio firmu moglo je biti stresno i nesigurno, ali sve
je uvek bilo u poznatim granicama, na nivou tekoa koje je smatrao
izazovom, izvorom stimulacije". Bilo bi mi inae dosadno", dodao
je. Nikad se nije osetio slomljenim, ni zadatkom koji je stajao pred
njim, ni okolnostima.
13

Na primer, luenje melalonina, hormona spavanja, poinje nou,

nekoliko minuta nakon to se ugase lampe, ako se to ini u uobiajeni sat. lb
luenje se nastavlja itavu no, a ujutro se prekida za nekoliko sekundi, im se
pojavi svetlost.

Fredje ve konsultovao mnoge lekare zbog simptoma hroninog

i progresivnog umora, zamagljenih misli, suvie lakog i neredovnog sna,
bola u leima i ramenima; zbog svega je konano morao da prede na
pola radnog vremena. Kako je ispoljavao klasine bolne take" du
lea, dijagnozirana je fibromijalgija". Fibromijalgija je jedna dosta loe
tumaena bolest koja vie simptoma depresije vezuje za umor i
iscrpljujue bolove u miiima. Lekari se nje boje koliko i pacijenti poto
ona, uprkos leenju i antidepresivima ogranienog dejstva, lako postaje
hronina. Osobe koje napada oseaju se fiziki bolesne i ne shvataju
zato ih lekar tera da konsultuju psihijatra ili psihoterapeuta. Fred je sve
ve pokuao. Posetio je i alternativne i tradicionalne lekare. Pokuao je
sa psihoterapijom, da uzima velike doze lekova protiv bolova, kao i dva
razliita antidepresiva ije sekundarne efekte nije podnosio. Kao ni
moje kolege, ni ja nisam znao odakle da ponem. Meutim, jedan detalj
iz njegove prie me je pogodio. Sve je poelo sa jednom do dve sedmice
poremeenog sna, kad se ujutro nije osetio oputeno" i kada se teko
budio. Bolovi su poeli tek kasnije, i san mu je od toga postao jo tei.
Problemi sa snom su krenuli u novembru, kada je najmanje dnevne
svetlosti. Nisam eleo da Fredu predloim novo leenje, koje bi mu
uzelo vremena i izloilo ga neprijatnim sekundarnim efektima za jedan
ne ba izvestan rezultat. Ali, ono to sam mislio da uradim nije mu
moglo koditi, i ak nije trailo od njega da promeni svoje navike. Hteo
sam da prvi put pokuam sa leenjem vetakom simulacijom svitanja,
ne verujui da e to ispasti toliko korisno.
Od 1980. godine Nacionalni institut za mentalno zdravlje u
Sjedinjenim Dravama, kao i razne skandinavske laboratorije, istraivali
su korisnost terapije svetlou za depresije sezonskog tipa. Ove studije
su pokazale da trideset minuta dnevnog izlaganja vrlo jakom vetakom
svetlu (10 000 luksa), tj. dvadeset puta jaem od normalne elektrine
sijalice, leci simptome zimske depresije za otprilike dve nedelje. Ipak,
pacijenti su se alili da moraju sedeti trideset minuta ispred specijalne
lampe svakog dana. Tokom poslednjih deset godina doktor Riard Ej
veri (Richard Avery) iz Sijatla (sa severa Sjedinjenih Drava) uveo je
neto radikalno novo. Umesto da se pacijenti brutalno izloe svetlosti
od 10 000 luksa ujutro prilikom buenja, bilo je dovoljno da se prepuste
buenju simulacijom prirodnog svitanja - signalom koji mozak prima
ak i zatvorenih oiju.

SIMULIRANJE PRIRODNOG SVITANJA

Sedam je ujutro i mrkla je no. Zvonjava budilnika prekida va
mir i san. Tekih kapaka, jedva diete ruku prema uljezu, da ga.uutkate.
Samo jo pet minuta", molite. Dan loe poinje. Ali, kako drugaije?
Eh, dobro, veite va budilnik za lampu uz krevet. Hoete da se dignete
u sedam sati? Od est i petnaest aparat osvetljava sobu. Polako, a zatim
sve bre, on simulira pojavu svetlosti vaeg novog dana. Oi, i kad
su vam zatvorene, vrlo su osetljive na taj signal, koji je inae znak za
buenje svih vrsta ivotinja jo od pradavnih vremena. Taj signal je
va oseajni mozak nauio da prepozna tokom miliona godina evolucije. Na mozak i telo su se potpuno prilagodili tom znaku zore. Od
prvih zraka svetlosti, ma kako bili slabi, dok smo sklopljenih kapaka,
hipotalamus dobija poruku kako je vreme da organizuje prelaz iz sna.
Odjednom se buenje prirodno odvija, delikatno, ne prekidajui san
kome je vreme da se zavri. Kree jutarnje luenje kortizola, a temperatura tela dostie svoj dnevni uspon. Kad se intenzitet svetlosti jo
malo povea, elektrina aktivnost mozga, koja karakterie dubok san,
poinje da prelazi na lak san, a zatim na potpuno buenje. Za one koje
ta postepenost uznemirava postoje, u sluaju da signal svetlosti nije bio
dovoljno delotvoran, aparati sa zvonjavom upozorenja".
U jednoj studiji naspram pet ostvarenih u Sijatlu (a to je ameriki grad u kome pada najvie kie) doktor Ejveri je pokazao da je
simulacija svitanja znatno delotvornija u leenju simptoma hibernacije
povezanih sa sezonskom depresijom. Izgleda daje mozak prijemiviji
na tu prirodnu metodu nego na nametanje jake, nenajavljene vetake
svetlosti (3). Pri tom, ova preimustva se ne ograniavaju na tretman
depresije: vie suprunika pacijenata koji su ovo iskusili indirektno je
opisalo da su se osetili podstaknuti ovim utenim buenjima.
Fred je sa entuzijazmom prihvatio da isproba simulaciju svitanja. Naruio je preko interneta mali aparat i im gaje dobio, svoju je
nonu lampu ukljuio u crnu kutijicu programiranu da zapone svitanje
od est i petnaest ujutro (radi sigurnosti je navio i budilnik na sedam
sati). Sutradan ujutro se probudio kada je svetlost njegove lampe postigla svoj maksimum, pet minuta pre zvonjave budilnika. Za manje od
sedmicu dana on je konstatovao razliku u svom nainu buenja. Upola
u snu, dok je jo sanjao, shvatao je da je jutro, ali se vraao snu jo
malo. To se desilo jednom ili dvaput, pre no to je shvatio da su mu

telo i duh bili sve budniji i sve rede ponovo padali u san. Za manje od
dve sedmice procenio je da ima vie energije tokom dana i da moe
jasnije da misli. Kao da mu se magla u glavi razilazila. I raspoloenje
mu se u skladu sa tim popravljalo. Nekoliko meseci kasnije kazao mi je
daje stekao utisak kako ga vrat i ramena manje bole; ali, naalost, bol
nikada nije potpuno iezao. Evo kako je u jednom e-mailu Fred svom
proizvoau simulatora svitanja opisao vlastito iskustvo: Teko da
mogu nai reci da vam opiem ta je ta svetlost za mene znaila. Nita
mi nije toliko pomoglo. injenica da je to potpuno prirodno je dodatna
prednost, jer ja teko podnosim lekove. Ne razumem kako to
funkcionie, ali oseam se odmorniji, imam vie koncentracije i energije
kad se probudim, i to me prati itav, svaki dan."
Jedan od najfascinantnijih aspekata simulacije svitanja bez
sumnje je injenica da to moe biti blagotvorno za svakog od nas, bilo
da smo depresivni ili ne, bilo da smo pod stresom ili ne. Dok sam studirao medicinu, prvi sta u psihijatriji imao sam na univerzitetu Stenford u Kaliforniji. Tu sam nauio fiziologiju sna, sa njegovim raznim
fazama, kao stoje san sa snovima paradoksalan" - postoje elektrina
aktivnost mozga tokom ovog sna" upravo ista kao i tokom buenja,
dok je telo potpuno oputeno.
Vinsent Zarkone, koji je upravljao laboratorijom fiziologije sna,
bio je jedan od najveih specijalista za to pitanje. Veoma se dobro seam
ta nam je govorio: paradoksalno spavanje je u poslednjim satima noi,
i upravo zbog toga zvonjava budilnika esto prekida san. Prolo je mnogo vremena otkad sam primetio do koje je mere neprijatno probuditi se
pre no to se san sam od sebe zavri: koliko se bolje oseamo kad se san
zavri prirodno. Ako je ijedna osoba na svetu umela da izbegne taj
problem, to je sigurno bio on. Iao sam posle asova da ga pitam da li je
mogue napraviti mainu koja bi spreila budilnik da zvoni ako san nije
dovren. Najzad, uz sva sakupljena znanja o fiziologiji paradoksalnog
spavanja, bilo je dovoljno otkriti da lije neko jo uvek u toj fazi, i
prosto zaustaviti zvonjenje budilnika dok iz te faze osoba ne izae.
Zarkone me je, smeei se, gledao. U oima mu je bio plamiak;
on je sam sebi oigledno postavljao isto pitanje. Bilo bi to dobro, zar
ne? -- odgovorio je. Avaj, ne znam ni za kakav aparat koji bi tako radio,
a ako bi neko takav napravio, bilo bi komplikovano upotrebljavati ga
svaki dan. Bile bi potrebne elektrode, ice, kompjuter na nonom
stoiu. Niko ne bi eleo tako neto." Bilo je to pre dvadeset godina.

Danas simulacija svitanja izgleda tako oigledno reenje tog problema

da se pitamo zato niko na to nije pre pomislio. Zato se jo uvek budimo na prodorni zvuk budilnika koji uzdrma sve nae bioloke ritmove,
ako je mogue, prema prirodnim zakonima evolucije, spokojno krenuti
u svaki novi dan?
Mogue je da ta tehnologija - skoro prozirna jer nita ne
menja u naim ivotnim navikama - utie na mnogo vie simptoma
nego to su sezonske varijacije raspoloenja ili tekih buenja. Terapija svetlou se ve dokazala u mnogo drugaijim oblastima nego to
je zimska depresija. Prema izvesnim ispitivanjima, ona bi omoguila
stabilizaciju menstrualnih ciklusa (4), smanjenje apetita za krobom i
za vikom hrane od kojih neke osobe pate zimi (5), poboljala kvalitet
sna (6), kao i reakciju na antidepresive kod pacijenata koji su na njih
otporni (7). Nijedan od tih uslova jo nije prouavan uz simulator svitanja, samo tradicionalnim metodama, mnogo teim, izlaganjem jakoj
svetlosti ujutro nakon buenja. Svakako, ako bi se simulacija svitanja
pokazala tako efikasnom u ovim razliitim oblastima, mogla bi postati
isto tako neophodna za nau egzistenciju kao jutarnja kafa.
Svetlost moe podstai sve nae bioloke ritmove, ukljuujui
i ritmove oseajnog mozga. Ali, postoje i drugi naini da se utie na
razmenu energije izmeu tela i mozga, metode iji je efekat na depresiju i anksioznost potvren pre pet hiljada godina u kineskoj i tibetanskoj medicini. Uprkos njihovoj neverovatnoj jednostavnosti i eleganciji,
ovi sistemi delovanja na oseajnu ravnoteu tek poinju da se priznaju
u zapadnjakoj medicini. Ipak, izuzetno mnogo se moe nauiti iz njihove neobjanjive delotvornosti.

VIII
KONTROLA IJA:
AKUPUNKTURA DIREKTNO UPRAVLJA
OSEAJNIM MOZGOM
PROPUTENI SUSRETI
Susret sa akupunkturom sam najpre propustio, kao to se moe
dogoditi dvoma prijateljima kojima je sueno da se vole a koji to odmah
ne shvate. Bilo je to 1980, pre mog polaska u Severnu Ameriku, dok
sam jo studirao medicinu u Parizu. Jedan od mojih tadanjih profesora
se vratio iz Narodne Kine. Bio je proitao knjigu Francuza Sulije d
Morana (Soulie de Morant), prvu koja je Zapad upoznala sa akupunkturom (1), i odluio da se na izvoru upozna sa njom. Snimio je
jedan Super 8 film za vreme hirurke operacije u pekinkoj bolnici. Sa
dvesta drugova, u prepunom amfiteatru, gledao sam zapanjeno enu sa
trbuhom iroko otvorenim kako mirno pria sa hirurgom dok su joj iz
creva izvlaili cistu veliku kao dinja. Za anesteziju je posluilo nekoliko
vrlo tankih igala postavljenih na povrini koe. Oigledno, mi nita
slino dotad nismo videli. Ipak, im je film zavren i svetlost upaljena,
svi smo poeleli da zaboravimo ono to smo upravo videli. Moda je to
u Kini bilo mogue, ali kod nas... Bilo je to vrlo daleko od onog to smo
nauili, kao i od nepreglednog podruja zapadne medicine koju je jo
trebalo savladati. Suvie daleko, suvie ezoterino. Nikad vie za petnaest godina nisam pomislio na taj film, sve do dana kada sam se naao
u Indiji, u Daramsali (Dharamsala), ispod Himalaja, gde se smestila
tibetanska vlada u izgnanstvu.
Tu sam posetio Institut tibetanske medicine i sluao jednog
praktiara koji je govorio o depresiji i anksioznosti. Vi, Zapadnjaci,
imate obrnutu ideju o oseajnim problemima. Uvek se iznenadite kada

konstatujete ono to nazivate depresijom ili anksioznou, stresom sa

njegovim fizikim problemima. Govorite o umoru, gubitku ili dobijanju
u teini, nepravilnim otkucajima srca, kao da je re o fizikim manifestacijama jednog mentalnog problema. Za nas je to obrnuto: tuga, gubitak poverenja u sebe, oseanje krivice i odsustvo zadovoljstva pre su
mentalne manifestacije jednog fizikog problema." Odista, nikada nisam
na taj nain mislio. To je bilo isto toliko prihvatljivo kao zapadnjaka
vizija depresije. On je nastavio: ,,U stvari, to nije nijedno ni drugo. Za
nas nema razlike izmeu te dve stvari. Oseajni i fiziki simptomi su dva
aspekta jedne ravnotee koja se podrazumeva pri cirkulaciji ener-gije, u
iju.5' Tu smo se razili. Oduvek stamen u kartezijanskoj tradiciji koja
uspostavlja vrlo jasnu razliku izmeu mentalnog" i fizikog", jo uvek
nisam bio spreman da govorim o iju, niti da zamiljam, naroito ako
nisam mogao daje merim, regulativnu energiju" koja se podrazumeva
pod tim i koja bi se u isti mah ticala i fizikog i mentalnog. Ali, moj
sagovornik je nastavio: Postoje tri naina da se utie na Ci: meditacija,
koja je obnavlja, hranjenje i lekovito bilje i, najneposrednije, akupunktura. Mi esto leimo ono to vi nazivate depresijom akupunkturom.
To vrlo dobro funkcionie pod uslovom da se pacijenti dovoljno dugo
lece." Sad sam ga sluao samo jednim uvom. Govorio mije o meditaciji,
biljkama i iglama: vie nismo bili na istoj talasnoj duini. Uz to, kad je
podsetio na trajanje tretmana, odmah sam pomislio da bi to mogao biti
jedan placebo" efekat, tj. reakcija pacijenata na leenja po sebi nedelotvorna, ali koja deluju jer se njima stalno bavimo, na nean nain, uz
uverljivu tehniku opremu kao to su igle za akupunkturu. Bio je to moj
drugi proputeni susret. Ali, on je u mom seanju ostavio traga. Trei je
bio u Pitsburgu, neto kasnije. Jedne subote po podne sreo sam na ulici
pacijentkinju koju sam samo jednom video na konsultaciji u bolnici.
Imala je dosta ozbiljnu depresiju, ali je odbila antidepresive koje sam
joj predloio. Kako smo ipak imali dobar kontakt, pitao sam je kako se
osea i da li joj je bolje. Gledala me je smeei se, ne znajui da li sa
mnom moe otvoreno da razgovara ili ne; najzad mi je kazala da joj
je jedna ena, koja se bavi akupunkturom, stavljala po nekoliko igala u
redovnim seansama tokom etiri sedmice, tako daje sad u punoj formi.
Da nisam razgovarao sa tibetanskim lekarem u Daramsali, sigurno bih
to ozdravljenje" protumaio kao placebo efekat. U depresiji je ovaj
efekat toliko vaan da je potrebno imati skoro tri klinika ispitivanja
koja porede antidepresiv sa placebom, da bijedno od njih pokazalo koji

je lek bolji (2). No, razgovor iz Daramsale mi je odmah pao na pamet

te sam odluio, pomalo uvreen, priznajem, to je jedan drugaiji nain
leenja od onog kojim sam vladao bio korisniji, da se obavestim o toj
udnoj praksi. Ono to sam nauio jo uvek me zbunjuje opsegom svojih posledica na prirodu tela i mozga.

RE NAUKE
Sa pet hiljada godina potvrene istorije, akupunktura je verovatno najstarija medicinska tehnika koja se na naoj planeti kontinuirano praktikuje. Za pedeset je vekova veliki broj melema ugledao
svetlost dana - nedelotvorne ili otrovne biljke, eliksiri od zmija ili
kornjaine ljuture - ali nijedan, koliko mi je poznato, nije opstajao u
tekuoj medicinskoj praksi toliko dugo. Kada sam poeo ozbiljno da se
interesujem za akupunkturu, otkrio sam daje 1978. Svetska zdravstvena organizacija objavila jedan izvetaj koji ju je oficijelno priznao kao
delotvornu i prihvaenu medicinsku praksu. Uz to, poeo je u medicinskim krugovima da krui izvetaj Amerikog nacionalnog zdravstvenog instituta koji je zakljuio daje akupunktura delotvorna bar pod
izvesnim okolnostima: prilikom bolova nakon hirurke operacije ili za
vreme trudnoe ili hemoterapije. Britanska medicinska asocijacija je
2000. objavila da je dola do slinih zakljuaka jo vie irei polje
indikacija, ukljuujui, na primer, i bol u leima (3).
Nakon toga sam otkrio da su, ako je bilo reci o efektu autosugestije, i zeevi bili na to osetljivi kao i ljudi! Vie iskustava jasno su
pokazala da jedan zec moe biti anesteziran" stimulacijom taaka na
api koje odgovaraju onima to blokiraju bol kod oveka. Saznao sam i
neto jo ubedljivije: kada se malo tenosti sa mozgom zeca koji je pod
anestezijom" ubaci drugom zecu, ni taj drugi ne osea bol.14
Dakle, dokazano je da, u najmanju ruku, akupunktura potie
luenje supstanci u mozgu koje mogu, izvan svakog placebo efekta,
blokirati oseaj bola (4).
Najzad, u meunarodnoj naunoj literaturi ima istraivanja
koja potvruju efikasnost akupunkture za mnotvo problema, kao to
su depresija, anksioznost i nesanica, ali i probavni problemi, zavisnost
14

Reje o cefalo-kimenoj tenosti.

od duvana ili heroina, enska neplodnost (sa dvostrukim poveanjem

uspenosti vetakih osemenjivanja), a u asopisu Amerike Medicinske asocijacije je objavljena i studija koja pokazuje da je mogue, uz
uspenost od 80%, vratiti fetus u majin stomak kada je posredi nepravilan poloaj ploda!
LINI SUSRET
Nakon toga su preduzeta jo zanimljivija istraivanja (pogledaj
malo dalje); ali, ta informacija mije bila dovoljna da i sam poelim da
se lino pozabavim akupunkturom. Nekoliko puta su mi priali o jednoj neobinoj eni, izvesnoj Kristini, koja je leila oseajne probleme
takozvanom akupunkturom pet elemenata". Ona je moju pacijentkinju
savetovala da to uini, stoje ovoj koristilo, i uinilo mi se loginim da
krenem od nje.
Kristina nije bila lekar, ali je praktikovala akupunkturu ve
dvadeset i pet godina. Njen kabinet je bila jedna bela soba na mansardi
njene kue na selu, koja se kupala u svetlosti po itav dan. Dve platnene fotelje stajale su jedna uz drugu pored malog niskog stola. Nije
bilo pisaeg stola, samo sto za masau pokriven indijanskom ponjavom
crvene, ruiaste i ljubiaste boje. Na zidu vas je ekao natpis: Bolest
je avantura. Akupunktura vam daje maeve, ali vi treba da se borite."
Kristina bi vas naterala da ispriate svoju priu, pravei beleke za to
vreme. Postavila mije udna pitanja. Pitala me je, na primer, da li bolje
podnosim vrue ili hladno, da li vie volim sirovu ili kuvanu hranu,
da li sam energiniji ujutro ili uvee. Zatim mi je dugo merila puls, sa
obe strane u isti mah, zatvarajui oi da se koncentrie. Posle nekoliko
minuta mi je kazala: Vi sigurno znate da imate um na srcu? To nije
ozbiljno. Ve ga dugo imate, i ne smeta vam." Teko je i stetoskopom
uti mali um na srcu, a ja nisam poznavao nijednog kardiologa koji
bi ga mogao osetiti preko pulsa! To bih smatrao blefom da mi nije pre
petnaest godina kolega kardiolog, koga sam konsultovao zbog jednog
drugog problema, rekao upravo isto to. Sluao me dobrih pet minuta i
na kraju kazao: Imate mali um na srcu. Po mom miljenju niko ga
nee ni uti, ali ako vam jednog dana kau da postoji, znajte da je to
beznaajno." Otada nisam ni pomislio na to. Kako je ta ena u svom
amanskom dekoru mogla da ga identifikuje prosto prstima?

Zatim je zatraila da se ispruim, praktino go, na sto za masau.

Objanjavajui mi sve vreme da sam morfoloki tip i linost vie Jang",
ali da mi nedostaje ,,jin" u bubrezima i da imam suvie ija" u jetri,
ona je malom vlanom maramicom natopljenom alkoholom obrisala
razne take" koje su stimulacijom iglama trebalo da omogue
ponovno uspostavljanje ravnotee i odnosa medu mojim organima".
Take koje je ona izabrala nalazile su se naroito na mojim stopalima i
cevanicama, rukama i runim zglobovima. Dakle, bez ikakvog odnosa
sa jetrom ili bubrezima. Prirodno, plaio sam se igala budui iznenaen
to su tanke skoro kao vlas kose. Uostalom, nita nisam oseao dok ih je
ona odsecnim pokretima prstiju ubadala pod kou, ak ni kao ubod
komarca. Nita. Samo sam, nakon toga, dok ih je malo okretala, osetio
kao neku laku elektrinu struju, negde u dubini. udno, ali kao da ih je
Kristina osetila pre mene. Govorila je: Evo, tu smo!" I zaista, nakon
pola sekunde osetio sam kako je elektricitet pronaao" iglu, kao kad
munja nae grom. Ona je to zvala oseajem Dai i" objanjavajui mi
daje to za nju znailo daje taka pronaena. Vi oseate da se i,
privuen iglom, pomera." Dok mi je jednu iglu ubadala u nogu, osetio
sam brz iznenadni pritisak dole, u leima. Da", najavila mi je,, ja sam
na meridijanu bubrega. Kazala sam vam da vaem bubregu nedostaje
'jin'. To pokuavam da ispravim." Bio sam fasciniran ovim meridijanima", linijama du tela opisanim dve i po hiljade godina ranije. Oni ne
idu putem nijednog nerva, niti krvnog suda, nijednog poznatog limfnog
kanala, a evo kako su se u mom telu precizno javljali. Nekoliko minuta i
nekoliko desetina igala kasnije poeo sam da oseam kako mi se neki
mir i oputenost razlivaju po itavom telu: otprilike kao blaeno stanje
koje oseamo nakon intenzivnog telesnog napora. Na kraju seanse sam
imao utisak da sam pun nove energije, eleo sam da uradim mnogo
stvari, da zovem prijatelje, izaem na veeru. Kristina je ponovo uzela
moj puls: ,,'Jin' vaih bubrega se podigao kao to je bilo predvieno.
Zadovoljna sam. Treba ee da se oputate. Ne bavite se dovoljno
sobom. Suvie se bavite aktivnostima. Da li meditirate? To obnavlja
oveka, znate." Zatim mi je preporuila da promenim nain ishrane i da
uzimam neko lekovito bilje - upravo isto ono to je moj tibetanski
kolega radio sa svojim pacijentima u Daramsali.

AKUPUNKTURA I MOZAK
Istinski poetak naunog istraivanja akupunkture datira nekoliko godina kasnije, objavljivanjem jednog lanka u vrlo selektivnom
Proceedings of the National Academy of Sciences (Zakljuci nacionalne
Akademije nauka), asopisu u kome mogu da objavljuju samo lanovi
amerike Akademije nauka, ili njihovi gosti" (6). Doktor o (Cho),
istraiva u oblasti neurologije koreanskog porekla, hteo je da testira
teoriju staru dve i po hiljade godina, prema kojoj stimulacija nonog
prsta akupunktumom iglom poboljava vid. Stavio je u skener deset
zdravih osoba i poeo da testira svoj aparat mirkajui pred njihovim
oima crnim i belim poljima ahovske ploe (najjai podraaj vidnog
sistema za koji se zna). Stvarno, slike su znaajnije aktivirale vidno
polje, vizuelni korteks smeten sasvim pozadi u mozgu. Kod svih je
subjekata treptanje ploe izazvalo znatno poveanje delatnosti ove
oblasti mozga, koja je nestajala kada bi podraaj prestao. Sve je bilo u
redu.
Zatim je zatraio od jednog iskusnog praktiara akupunkture da
stimulie taku koja se u starim kineskim prirunicima zove mehur
67"; nalazi se na spoljnoj strani malog nonog prsta i pretpostavlja se
da poboljava vid. Na iznenaenje itave ekipe, kada se iglom radilo na
tradicionalan nain, putajui je da se brzo uvue meu prste, slike su
pokazale aktiviranje istog dela mozga: vizuelnog korteksa! Svakako,
aktiviranje nije bilo tako jako kao sa ahovskom ploom, ali je bilo
dovoljno jasno da moe ui u statistike testove. Da bi se potvrdilo da
nije re o halucinaciji istraivaa ili ispitivanih subjekata, doktor o je
zatim stimulisao taku na velikom prstu, koji ne odgovara nikakvom
meridijanu. Vidno polje se nije aktiviralo. Ali, opit se tu nije morao
zavriti.
Jedna od najudnijih ideja u tradicionalnoj kineskoj i tibetanskoj medicini jeste ideja da postoje razni morfopsiholoki tipovi",
posebno tip ,jin" i tip ,jang". Ova dva dominantna tipa se odreuju
polazei od preferenci svake osobe prema toplom ili hladnom, nekim
namirnicama, nekim periodima dana, njihovom fizikom izgledu i, ak,
obliku njihovih nonih listova. U starim tekstovima je napisano da
stimulacija odreenih akupunkturnih taaka moe imati, u zavisnosti od
pacijenta, upravo obrnute efekte kod bolesnika, te je otud vano to
pripremiti unapred. o je, dakle, zamolio praktiara da odredi tip

svakog subjekta opita. Posmatrao je efekte stimulacije take mehur 67"

na malom nonom prstu kod subjekta tipa , jin" i kod subjekta tipa
jang". Zatim je proverio da li su dve grupe jednako reagovale kad im je
pred oima treptala ahovska ploa: aktiviranjem vizuelnog kortek-sa i
dezaktiviranjem sa prestankom stimulacije. Subjekti jin" isto su
odgovarali kada im se stimulisala taka mehur 67": aktiviranje sa
stimulacijom, povratak na normalu sa prestankom manipulacije. Naprotiv, i to se inilo skoro neverovatno, subjekti jang" ispoljavali su
suprotan efekat! Stimulacija iglom uslovila je dezaktiviranje"
vizuelnog korteksa, a njen zastoj povratak na normalu.
Razlika jin/jang ne odgovara niemu stoje poznato u modernoj
fiziologiji. Ona je ipak bila sposobna da predvidi, kao to naznauju
stari kineski tekstovi, da e mozak na istu stimulaciju, istom iglom, na
istoj akupunktumoj taki reagovati na suprotan nain. To je tako
neoekivan rezultat da je veina zapadnih naunika, poput mene pre
dvadeset i pet godina, vie volela da na to ne misli.
Za Pola akupunktura nije bila teorijsko pitanje. On je patio od
depresije godinama, i uzimao klasini antidepresiv vie meseci bez rezultata. Doao je zbog bola u leima kod Tomasa, praktiara akupunkture pri univerzitetskom Centru za komplementarnu medicinu. Tomas
mu je predloio da tradicionalnim takama protiv bola u leima doda
stimulaciju dve take na lobanji, koje su razne kineske studije smatrale
delotvornim za depresiju (7). Na sredini prve seanse Pol je izjavio da je
osetio kako se razilazi sloj magle koja ga je spreavala da misli". Imao
je utisak da je laki i malo sigurniji, iako mu je jo uvek grlo bilo
stegnuto, oseaj koji je oduvek vezivao za svoje periode depresije. Zbog
jednonedeljne seanse tokom nekoliko sedmica drugi slojevi su se
razili, jedan nakon drugog, kako je on izjavio, a najzad mu se i grlo
oslobodilo. Krajem leenja prvo je ponovo poeo da spava, zatim mu se
vratila energija koja je bila iezla pre dve godine, i najzad mu se vratilo
samopouzdanje, elja da bude sa enom i erkama, kao i elja da ponovo
pone da radi. Kako pie u kineskim studijama, njegovi simptomi su
izgleda odgovorili na isti nain i istom brzinom na akupunkturu kao i na
antidepresive sa kojima su bili uporeeni. Pol, naravno, nikada nije
prestao da uzima lek koji mu je lekar prepisao. Mogue je da je najzad
imao pozitivan efekat. Ipak, injenica da su se prvi znaci olakanja
pojavili od prve seanse akupunkturom sugerie da su igle bile te koje su
pokrenule njegov oporavak. Prirodno, mogue je takoe da

su se dva naina leenja uzajamno upotpunila i da je akupunktura, uz

uinak antidepresiva, omoguila da se stimuliu mehanizmi samoozdravljenja oseajnog mozga.
Praktiari akupunkture, bilo da su Zapadnjaci ili Azijati, savreno znaju daje njihova umetnost posebno korisna za oslobaanje od
stresa, anksioznosti i depresije. Ipak, na Zapadu se ove prakse najmanje
cene i najmanje prouavaju. Retke zapadne studije su im naklonjene.
U bolnici Univerziteta Jel je potvreno da akupunktura kontrolie
anksioznost pacijenata pre operacije umesto anksiolitika (8). Meutim,
njena primena je jo uvek vrlo ograniena, bez sumnje zato to se, kao
i za EMDR, ne shvataju sasvim njeni mehanizmi akcije.
Na Harvardu je upravo objavljeno objanjenje jednog od ovih
mehanizama akcije. Doktor Hui (Hui) je, uz pomo ekipe Opte bolnice Masausets, jednog od najveih centara funkcionalne cerebralne
zbirke slika na svetu, pokazao kako se oseajni mozak moe direktno
kontrolisati akupunkturom. Stimuliui samo jednu taku - koja se nalazi na aci, izmeu malog prsta i kaiprsta - oigledno je pokazao
funkcionisanje parcijalne anestezije tokova bola i straha (vidi sliku 5
iz sveske fotografija). Ovu su taku, jednu od najstarijih, koju stari
kineski prirunici nazivaju debelim crevom 4", najvie upotrebljavali
praktiari akupunkture u svetu. Ona je poznata po tome to kontrolie
bol i teskobu. Izgleda, dakle, da podraaj povrine koe, kao u EMDR
-u, kada se koom sluimo vie nego pokretima oiju, moe sasvim
neposredno da govori" oseajnom mozgu i da na njega deluje (9).
Za mene je, u vezi s tim, najupeatljiviji sluaj bio Karolinin,
jedne druge pacijentkinje Tomasa koji je radio u naem centru komplementarne medicine. Re je o mladoj eni od dvadeset i osam godina,
operisanoj od vrlo tekog oblika raka stomaka. Sutradan, posle operacije, imala je strane bolove, i jedino je morfij, koji je sama sebi dozirala, mogao da joj olaka bol. Meutim, ona je taj lek teko podnosila,
15

Vie kontrolisanih prouavanja dokumentuju koristi od akupunkture za

kontrolu postoperativnog bola. Proseno, jedna seansa akupunkture dnevno
prvih dana nakon operacije omoguuje da se doza narkotika svede na treinu
uobiajene mere, te da se znatno smanje sekundarni efekti Najpoznatiji primer
ove upotrebe je dao poznati kroniar Njujork tajmsa Dems Reston (James
Reston). Pratei Niksona u Peking, tada prvi put posetivi Kinu. Reston je
morao hitno da operie zapaljeno slepo crevo. Posle operacije, potpuno
zapadnjake", koja mu je spasla ivot, mnogo gaje boleo trbuh i imao

jer ju je spreavao da jasno misli i ponekad kod nje izazivao vrlo teke
komare. Prilikom jednog prouavanja pomislili smo da bi Tomas u tom
trenutku mogao pokuati daje neguje. U poetku je Karolina bila toliko
obuzeta svojim bolom da je jedva primetila tri tanke igle koje joj je
Tomas 45 minuta drao u ruci, cevanici i trbuhu. Ipak, ve od sutra, ona
skoro da vie nije uzimala morfij (samo, prema beleci bolniarki, tri
male doze za 24 sata). Dva dana kasnije je izjavila da vie skoro ne
osea bol; osetila se jaom i odlunijom no ikada da se suoi sa svojom
boleu i da se ne prepusti pesimizmu lekara. Teskoba se izgleda izgubila istovremeno kada i bol, bez ijednog sekundarnog efekta tipinog za
lekove protiv bolova (10,11).15
Harvardska studija pokazuje da su akupunkturne igle stvarno
sposobne da blokiraju podruja oseajnog mozga koja su odgovorna za
iskustvo bola i teskobe. Zahvaljujui toj studiji, bolje shvatamo tako
impresivne rezultate kao to su oni koje je Karolina doivela.
Prouavanja kod zeeva koji vie ne oseaju bol, kao i kod ovisnika od
heroina u periodu odvikavanja, navode takoe na zakljuak da akupunktura stimulie luenje endorfina, malih molekula koje proizvodi
mozak, i koji deluju kao morfij ili heroin.
Postoji i trei mehanizam delovanja koji istraivai poinju da
primeuju: jedna seansa akupunkture ima direktan uticaj na ravnoteu
izmeu dve grane autonomnog nervnog sistema. One poveavaju aktivnost parasimpatikusa, konice" za fiziologiju, na tetu aktivnosti
simpatikog sistema, koji ubrzava". One, dakle, pomau usaglaenost
sranog ritma i, na optiji nain, omoguuju da se sistem vrati u
ravnoteu. Posledice ove ravnotee na sve telesne organe su dobro
utvrene. Kao to smo videli u prethodnim poglavljima, njihov znaaj
za oseajnu lagodnost, zdravlje, usporavanje starosti i spreavanje iznenadne smrti ve je zabeleen u tako poznatim asopisima kao to su
Lancet, American Journal ofCardiology, Circulation, itd.
je nadimanja. Zatraio je narkotike da ublai bol, ali umesto toga samo su
mu preporuili dve igle, jednu u ruku, drugu u kolenicu, koje je jedva osetio.
Iznenaenje je bilo jo vee kada su nekoliko sati kasnije bolovi sasvim prestali. To gaje toliko zaudilo da je po povratku u Njujork napisao veliki lanak u
Njujork tajmsu pod naslovom: Dopustite mi da vam opiem kako sam operisan u Pekingu. " Tim je lankom Reston akupunkturi otvorio vrata u Americi,
gde, sve do danas, nije potrebno biti lekar da biste je praktikovall

Da li ta fizioloka ravnotea odgovara ravnotei vitalne

energije", iju, o kome govore tekstovi stari dve i po hiljade godina? Bez
sumnje se funkcija ija ne moe svesti na samo jedan zadatak, a ravnotea
autonomng nervnog sistema je svakako jedan od aspekata te funkcije.
Sada znamo da se, kako smo videli u poglavlju 3, na njega moe uticati
meditacijom, ishranom, to emo videti u sledeem delu, a sada i
akupunkturom. To su tri metode jaanja ija na kojima insistiraju kineska i
tibetanska medicina.
Poetkom XXI veka smo svedoci razmene kakva nikad nije
postojala izmeu medicinskih i naunih kultura itavog sveta. Poput novog
prelaza Sever-Zapad" preko Beringovog tesnaca, zemljouz je izgleda
stvoren izmeu velikih medicinskih tradicija Zapada i Dalekog istoka.
Zahvaljujui funkcionalnim slikama i napretku molekularne biologije,
izgleda se utvruje odnos izmeu mozga, molekula oseanja kao to su
endorfini, ravnotee autonomnog nervnog sistema i proti-canja vitalne
energije" o kojoj su Stari govorili. Iz tih mnogostrukih veza bez sumnje e
se roditi nova fiziologija koju neki, kao Kendis Pert (Candice Pert), profesor
fiziologije i biofizike univerziteta Dordtaun u Vaingtonu, nazivaju
fiziologijom sjedinjenog sistema telo-mozak"
(12).
Akupunktura je samo jedan od tri stuba tradicionalne kineske
medicine. Dva druga su, sjedne strane, kontrola fiziologije mentalnim
stavom -- bilo daje re o meditaciji ili vebama srane koherencije, o
kojima smo ve govorili - a sa druge strane, ishrana. Za praktiare te
medicine, ija mudrost postaje sve oiglednija Zapadnjacima, nema nikakvog smisla upotrebljavati akupunkturu ili negovati svoju mentalnu i
fizioloku ravnoteu a ne posvetiti posebnu panju sastojcima koji stalno
obnavljaju nae telo, tj. namirnicima kojima ga hranimo. Tu se nalazimo u
oblasti koju su savremeni psihijatri i psihoterapeuti skoro potpuno ostavili
po strani. Ipak, mnogo se saznalo o kontroli stresa, strepnje i depresije
ishranom. To su otkria koja se smesta mogu iskoristiti.

IX
REVOLUCIJA OMEGE-3: KAKO
NAHRANITI OSEAJNI MOZAK
TUNO ROENJE
Patricija je imala trideset godina kada je rodila drugog sina, tano
godinu dana nakon prvog. Detetov otac ak bio je vrlo srean i ponosan.
Godina dana koju su proveli sa prvim detetom bila je puna malih
svakodnevnih trenutaka sree, i arko su eleli tog malog Pola koji je
trebalo da upotpuni njihovu mladu porodicu. Ali, ak je bio iznenaen:
Patricija uopte nije izgledala srena. Bila je ak sumorna. Malo se
interesovala za Pola, elela je daje ostave samu, lako se nervirala i ponekad
plakala bez razloga. ak joj je i dojenje, koje je toliko volela sa prvom
bebom, sada izgledalo kao pravi kuluk.
Poput ostalih mladih mama, jedne od deset, Patricija je imala
simptom ,,baby blues" (potitenost koja ponekad prati poroaj), utoliko vie
zbunjujui to je zamenio sreu koja obino prati roenje novog bia.
Postoje beba bila divna, postoje sve u braku ilo kako treba i poto je Zakov
restoran imao sve vie uspeha, ni on ni Patricija nisu mogli da shvate tu
iznenadnu tugu. Lekari su pokuali da ih ohrabre govorei o promeni u
hormonima" koja prati trudnou a naroito poroaj, ali ih to stvarno nije
uteilo.
Pre deset godina Patriciji su se bile otvorile potpuno nove
perspektive: stanovala je u Njujorku, gradu u kome je svakodnevna
potronja jedne od namirnica neophodnih za mozak, masnih kiselina omega3, bila posebno niska, kao uostalom i u Francuskoj i Nemakoj (1). Ove su
masne kiseline, koje telo ne moe da stvara, toliko bitne za sastav i
ravnoteu mozga da ih fetus apsorbuje pre svega preko placente.

Zato majine rezerve, ve slabe u naem zapadnom drutvu.

dramatino padaju tokom poslednjih sedmica trudnoe. Nakon roenja
deteta, omega-3 i dalje prvenstveno ide detetu putem majinog mleka,
iji su oni glavni sastojak. Ako drugi poroaj sledi brzo posle prvog,
kao stoje bio sluaj sa Patricijom, i ako je u meuvremenu enina ishrana i dalje bez dovoljno ribe i morskih plodova, koji su glavni izvor ovih
masnih kiselina, gubitak omege-3 posle druge trudnoe je toliki da rizik
od depresije za majku postaje vrlo veliki (2).
Pojava simptoma ,,baby blues" u Japanu, Singapuru ili Maleziji
je tri do dvadeset puta manja nego u Nemakoj, Francuskoj ili Sjedinjenim Dravama. Prema asopisu Lancet, te brojke odgovaraju razlici
izmeu ovih zemalja u pogledu potronje riba i morskih plodova, i ne
mogu se objasniti prostom navikom Azijata da kriju svoje simptome
depresije (3). Da su se ak i Patricija nastanili u Aziji a ne u Americi,
ona moda svoj drugi poroaj ne bi tako doivela. Neophodno je razumeti zato.

ULJE KOJE POKREE MOZAK

Mozak je deo tela. Kao i elije svih drugih organa, elije mozga neprestano obnavljaju svoje sastojke. Sutranje elije su, dakle,
napravljene od onoga to jedemo danas. Dve treine mozga ine masne
kiseline. One su osnovni sastojci membrana nervnih elija, njihov
omota", preko kojeg se obavlja komunikacija izmeu svih nervnih
elija u svim oblastima mozga i tela. Ono to jedemo neposredno ulazi
u ove membrane i ini njihovu potku. Ako troimo posebno zasiene"
masti - one koje su, kao puter ili ivotinjska mast, vrste u okolnoj temperaturi -- njihova tvrdoa se odraava na tvrdou elija mozga. Ako,
naprotiv, koristimo poluzasiene" masnoe - tene u okolnoj temperaturi - delovi modanih elija su fluidniji, finiji i komunikacija meu
njima je stabilnija, naroito ako je re o masnim kiselinama omega-3
(4). m mm
Ponaanje laboratorijskih pacova, ijoj smo ishrani oduzeli
omegu-3, za nekoliko sedmica se u potpunosti menja: oni postaju
anksiozni, vie ne savlauju nove zadatke i ponaaju se panino u
stresnim situacijama (na primer, ako treba da se izvuku iz neke posude
naavi dasku za spas) (5). Moda je jo tee to to ishrana siromana u

omegi-3 smanjuje iskustvo zadovoljstva! Potrebne su mnogo vee doze

morfija ovim istim glodarima da ponu da se interesuju, budui da je,
to se zna, ova droga pravi simbol lako postignutog zadovoljstva (6).
Suprotno tome, ekipa francuskih istraivaa pokazala je da reim
bogat omegom-3 - kao kod Eskima, koji dnevno troe do 16 grama
ribljeg ulja - poveava, na dugu stazu, proizvodnju neurotransmitera
energije i dobrog raspoloenja u oseajnom mozgu (8).16
Fetus i novoroene, iji je mozak u punom razvoju, imaju
najveu potrebu za masnim kiselinama omega-3. Jedna danska studija, objavljena nedavno u British Medica! Journal, tvrdi da ene koje
uzimaju vie omege-3 u svakodnevnoj ishrani tokom trudnoe raaju
decu optimalne teine, i skoro nikad prevremeno (9).
Jedna druga danska studija, objavljena u Journal ofthe American Medical Association, belei da su deca koja su bila dojena bar devet
meseci nakon roenja - i tako dobila veu koliinu omege-3 u ishrani - intelektualno sposobnija od drugih, dvadeset do trideset godina
kasnije17 (10). Ali, znaaj omege-3 se ne zaustavlja na trudnoi.

OPASNA BENDAMINOVA ENERGIJA

U poetku, Bendamin nije znao od ega pati. On koji je obino
imao toliko energije 1 upravljao je biohemijskom laboratorijom jedne
velike multinacionalne farmaceutske firme - oseao se umornim i bezvoljnim. Za trideset pet godina nikada nije imao problema sa zdravljem; mislio je da je moda u pitanju neka virusna infekcija koja se
zadrava. im bi uao u kancelariju, zatvorio bi vrata i izbegavao ljude.
Cak je od svoje pomonice zatraio da odloi vie vanih sastanaka,
pod izgovorom daje suvie zauzet. Stoje vreme vie prolazilo, njegovo
ponaanje je postajalo sve udnije. Sastanci su mu, kada nije mogao
da ih izbegne, vrlo teko padali. Imao je utisak da nije kompetentan i
16

Re je, pre svega, o dopaminu, neuroprenosniku odgovornom za oseaj

snage i dobrog raspoloenja koje stvaraju amfetamin i kokain.
17
Prirodno, mogue je da drugi faktori budu uzrok razlike IQ~a, kao, na
primer, bolji kvalitet afektivnog odnosa kod dece koja doje dugo. Ipak veina
istraivaa se slau u tome daje vrlo znaajno unoenje omege-3 za razvoj
novorodenetovog mozga.

da se to veoma primeuje. inilo mu se daje itav svet mnogo bolje

informisan od njega, daje kreativniji i dinaminiji. Govorio je sebi da
je samo pitanje vremena i da e se otkriti kako su svi njegovi protekli
uspesi bili pitanje sree i doprinosa njegovih saradnika. Kad bi se vratio
u svoju kancelariju, zatvorio bi se i ponekad plakao, iako je znao daje
smeno to se tako osea. Oekivao je da ga svakog dana otpuste, i to je
govorio eni i deci. Zatimje resio, budui daje bio lekar i daje njegovo
preduzee proizvodilo jedan vrlo popularan antidepresiv, da taj lek sam
sebi prepie. Nisu prole ni dve nedelje a on se ve bolje oseao. Ponovo je normalno radio, mislei da se najzad izvukao. U stvari, bio je na
ivici ponora.
Bendamin je resio, jer je izgledalo daje lek vrlo delotvoran,
da sam podvostrui dozu (s vremena na vreme ju je smanjivao). Bilo
mu je jo bolje. Sada je spavao samo etiri sata nou, i tako nadoknadio
sva kanjenja u poslu nastala tokom prethodnih meseci. Uz to se oseao
posebno srean, stalno se smeio i terao na smeh sve svoje saradnike
nekim neslanim alama. Jedne je veeri, kada se mlada pomonica, sa
kojom je ostao kasno da radi, nagnula nad njegov sto da uzme neki
dosije, preko njenog dekoltea video daje bez prslueta. Iznenada ju je
silno poeleo i stavio joj je ruku na grudi. Ona nije pruila otpor, i on se
te noi nije vratio kui.
Ova tuna epizoda zloupotrebe poloaja na radnom mestu ne
bi ni u emu bila originalna da se zatim isto nije nastavilo sa jednom
laborantkinjom, pa onda sa jednom sekretaricom. Bendamin je oseao
takvu seksualnu energiju da mu se inilo nezamislivim da ne pokua
daje zadovolji. Nijednog trenutka nije ni pomislio kako e to izgledati
lanovima njegove ekipe. Ali, njegove saradnice su brzo osudile ove
nesrene poduhvate, naroito zato to nisu bile slobodne da kau ne",
kao stoje uvek sluaj u ovakvim situacijama. Tu se Bendaminova zastranjvanja nisu zavrila. Postao je razdraljiv, i njegova ena je poela
da ga se plai nemajui nikakvog uticaja na njega. Naterao ju je da
potpie hipoteku na njihovu kuu da bi sebi kupio sportska kola sa
krovom na otvaranje, a zatimje zajedniku uteevinu uloio u neke
katastrofalne berzanske operacije. Meutim, poto je imao reputaciju
i bio toliko plodan u svom radu, niko se nije usuivao da neto kae.
Sve se sruilo onog dana kada je jednoj od saradnica dosadilo da slua
njegove napadne predloge i razmiljanja. Nakon duge borbe protiv
firme - koja je po svaku cenu htela da ga sauva - njeno svedoenje je

oznailo kraj Bendaminove briljantne karijere i njegovog braka. To je

bio tek poetak jednog dugog stradanja.
Jednom priteran uza zid, Bendamin je prihvatio da ode psihijatru. Njegova dijagnoza je bila neopoziva: patio je od manijakalno-depresivne bolesti, neeg izmeu depresije i manije, u toku koje su njegove sposobnosti prosuivanja, moralnog i finansijskog, bile potpuno
dezorijentisane, voene samo estokim hedonizmom u tom trenutku.
Ove manijane faze bile su este otkad je prvi put uzeo antidepresiv.
im je prestao da uzima lek, i uz pomo jednog umirujueg sredstva,
Bendaminovo se raspoloenje, uz suviak energije, brzo smirilo. Ali,
bez tog vetakog vetra koji mu je nadimao jedra shvatio je dramu u kojoj je njegov ivot propao, i vrlo brzo opet pao u depresiju. Ovog puta
je imao dobrih razloga da ali nad svojom sudbinom. Mesecima, a zatim i godinama, razni lekovi koji su mu prepisivani samo su ga bacali ili
u maniju ili u depresiju. Pri tom je bio vrlo osetljiv na sekundarne efekte ovih molekula. Stabilizatori raspoloenja koje su mu naizmenino
davali uticali su na to daje poeo da se goji, da se osea usporeno",
skoro iscrpljeno, ak i sa normalnim dozama. Od antidepresiva nije
mogao da spava, to je uticalo na njegovu mo prosuivanja. Zbog
njegove sudbine, za koju su svi u profesionalnoj okolini znali, i zbog
neprestane borbe protiv depresije, bilo mu je nemogue da ponovo nae
posao, te je iveo od penzije koju mu je plaalo zdravstveno osiguranje. Meutim, sve se promenilo jednog dana kada mu je psihijatar, u
oajanju, predloio tretman koji je otkrio u jednoj studiji objavljenoj u
glavnom asopisu za eksperimentalnu psihijatriju: Archives of General
Psychiatry.
Bendamin, koji vie nije koristio nikakav lek i koji je plakao
bez razloga vie puta nedeljno, bez oklevanja je pristao da uzima devet
kapsula dnevno (tri pre svakog obroka) ekstrakta ribljeg ulja. Bio je to
odluujui preokret. Za nekoliko nedelja njegova je depresija potpuno
iezla. to je jo frapantnije, u toku sledee godine imao je samo jednom nekoliko dana oseaj neubiajenog vika energije. Dve godine nakon poetka tog tretmana, Bendamin i dalje uzima samo svoje kapsule
ribljeg ulja. ena i erke mu se nisu vratile, ali je ponovo poeo da radi
u laboratoriji starog kolege. Njegov talenat je takav da ne sumnjam da
e ponovo nai svoj profesionalni polet iz prvih godina.
Doktor Endrju Stol (Andrevv Stoll) sa Harvarda je prvi pokazao delotvornost ribljeg ulja bogatog omegom-3 na stabilizaciju

raspoloenja i leenje depresije kod manijakalno-depresivnih pacijenata

(11). Prema njegovoj studiji samo je jedan, iz itave grupe pacijenata
koji su uzimali omegu-3, ponovo pao u depresiju.
Rezultati ove studije su bili tako uverljivi da su istraivai morali
prekinuti istraivanje nakon etiri meseca. U stvari, pacijenti iz grupe
svedok", tj. oni koji su primali placebo na bazi ribljeg ulja, toliko su
se bre vraali u depresivno stanje od onih iz grupe sa omegom-3 da
se, sa stanovita lekarske deontologije, inilo neuputnim da im se ona
dalje ne daje.
Posle godina proteklih u istraivanju mehanizama raspoloenja
i depresije, doktor Stol je bio toliko impresioniran efektom omege-3 da
je resio da o tome napie knjigu (12). Otada je jasno da se dobre strane
omege-3 ne ograniavaju na tretman manijakalno-depresivne bolesti.

ELEKTROOKOVI NASUPROT RIBLJEM ULJU

Kada su Kitovi (Keith) profesori predloili da on napusti studije
jer su mu se intelektualne sposobnosti smanjivale, njegovi roditelji su
se ozbiljno zabrinuli. Kit, lepog lica i tako ive inteligencije, ve se pet
godina nije dobro oseao u svojoj koi. Njegovi roditelji su to pripisivali tekom odrastanju, koje je, moda, suvie dugo trajalo. Uprkos
izuzetnoj stidljivosti i sumornosti, Kit je bio dobar ak; uvek je bio
vezan za majku i stalno hteo da bude sa njom.
Ali, poslednjih meseci je prvo odbio da jede u kolskoj kafeteriji (prisustvo svih tih ljudi koje nije poznavao inilo ga je nesretnim), a zatim je poeo da doivljava krize anksioznosti kada je trebalo
da se vozi javnim transportom. Mnogo je to sebi zamerao i bio ljut na
sebe. Lina uznemirenost pred sopstvenom budunou bila mu je sve
tea, i vrlo je teko uspevao da zaspi. Tokom dana vie nije imao energije, i nije se mogao usredsrediti na svoj posao. Kako je uvek nastojao
da ispunjava svoje kolske zadatke, merei se tako sa drugima, oseao
se izgubljenim i imao je samoubilake misli. Dve godine je bez uspeha
leen itavim nizom antidepresiva, sedativa i, ak, budui da ti laki"
lekovi nisu imali efekta i da se oseao izgubljenim, jakim sredstvima za umirenje. Dodavanje litijuma (leka za manijakalne depresije)
njegovom antidepresivu dva meseca nije davalo nikakve rezultate.

Slika 1: TELO I OSEANJA SU DUBOKO POVEZANI

elije ubice" imunog sistema su prva linija odbrane osecajnog
mozga. Kao i veina telesnih funkcija, aktivnost ovih elija je pod kontrolom
osecajnog mozga. Pozitivne emocije, kao to su mir i spokoj, stimuliu ih, a
stres, anksioznost i depresija - koe. Na ovoj slici elije ubice" (bele) napadaju jednu eliju raka (smeu).

Slika 2: SAZNAJNI MOZAK NA POVRINI

Korteks", to je latinska re za koru", prekriva povrinu mozga.
Tu su centri za miljenje i govor. Na ovoj slici, izvuenoj iz nae laboratorije
u Pitsburgu, vidimo kako se predeoni korteks aktivira kod subjekta koji
obavlja sloen mentalni zadatak (Cohen,1994).

Slika 3: OSEAJNI MOZAK U DUBINI

Pravi mozak unutar mozga", oseajni mozak, kontrolie fizioloke
funkcije tela: srani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, ak i imuni
sistem. Na ovoj slici, izvuenoj iz jednog drugog opita u naoj laboratoriji,
vidimo oseajni mozak selektivno aktiviran (plave boje) kod subjekata koji u
tom trenutku oseaju jak strah (Servan-rajber,1998).

Slika 4: TRAUMATIZOVANI MOZAK

Svaka oseajna trauma ostavlja oiljak u mozgu. Ova slika je preuzeta iz jednog opita u laboratoriji profesora Raua (Rauch), sa Harvarda; u toku
tog opita traumatizovanim subjektima dato je da odsluaju priu o najgorer
trenutku koji su doiveli. Gore, levo, vidi se aktiviranje centra za strah
oseajnom mozgu (podruje glandule). Gore, desno, vidimo aktiviranje vizuelnog korteksa, kao da subjekt gleda sliku traumatskog dogaaja. Dole, desno,
konstatuje se dezaktiviranje (neka vrsta anestezije") oblasti korteksa odgovorne za jezik, kao daje strah razvezao" re (Rauch, 1996).

Slika 5: AKUPUNKTURA SMIRUJE OSEAJNI MOZAK

Akupunktura se kontinuirano primenjuje pet hiljada godina. Na ovoj
slici, preuzetoj iz jednog opita, takoe sa Harvarda, simulacija koju izaziva
akupunktuma igla u ruci dezaktivira oseaj bola u oseajnom mozgu. laj
efekat se posebno naglaava kada iglom radi specijalista za akupunkturu (Ml
i M2) (Hui, 2000).

U potpunom oajanju, njegova majka je posluala savete

psihijatra i otila na sastanak sa specijalistom za bioloku depresiju u
Hamersmit (Hammersmith) bolnici u Londonu.
Doktor Puri je bio vrlo zabrinut zbog ozbiljnosti Kitovih simptoma. Na testu koji meri stupanj depresije, njegov rezultat je bio
najvei koji je ikada video. Uz to, Kit je sada otvoreno govorio o svojim planovima za samoubistvo, sa distancom koja je prosto izazivala
jezu: Poto svakako jednog dana moram umreti, zato da ekam?
Zato moram jo tako dugo da patim kao sad? Molim vas, pustite me da
umrem".
Posle svih tih neuspeha, lekar je znao da samo jedan tretman
moe okonati tako dugu i duboku depresiju: elektrookovi. Meutim,
i Kit i njegova majka su bili protiv toga. Doktor Puri je odmerio situaciju. Imajui u vidu ozbiljnost njegovog stanja, mogao gaje smestiti u
bolnicu i protiv njegove volje i volje njegove majke, i na silu ga podvri
elektrookovima. Bez sumnje bi tako i uinio da se nije pojavila jedna
druga, dalja i neodreena mogunost.
Imajui u vidu Kitov nain ishrane koji je bio vrlo mladalaki i
injenicu da nije reagovao ni na jedan tretman, dr Puri je posumnjao da
moda postoji neki nedostatak u samom tkivu njegovih neurona. Vrlo
zainteresovan za rezultate jedne studije u kojoj je i sam uestvovao,
studije posveene uticaju omege-3 na depresiju kod izofrenih pacijenata (13), kao i za rezultate koje je dobio doktor Stol kod manijakalno-depresivnih osoba, doktor Puri je svom mladom pacijentu predloio
dogovor. Objasnio mu je kako ima dobre razloge da veruje da bi mu
novi tretman, na bazi proienog ribljeg ulja, mogao pomoi. To je
i dalje ostalo vrlo neizvesno, jer bi Kit bio prvi bolesnik sa ozbiljnom
hroninom depresijom kog bi tako leio. Pri svem tom, ako bi mu
sveano obeao da ni u kakvim okolnostima nee pokuati da skona
ivot sledeih osam sedmica i da e uvek biti pod nadzorom svoje majke, on bi rado reskirao pokuavajui da ga tako izlei.
Doktor Puri je ukinuo sve njegove lekove, osim jednog antidepresiva koji je uzimao ve deset meseci. Dodao je nekoliko grama
dnevno istog ribljeg ulja, pokuavajui da regenerie membrane njegovih neurona. Rezultati su bili spektakularni. Za nekoliko nedelja ideje
o samoubistvu, koje su Kita neprestano proganjale vie meseci, potpuno
su nestale. Njegova neugodnost pred ljudima koje nije poznavao takoe
je polako iezla, i on je najzad ponovo poeo da spava. Devet meseci

kasnije, svi su se simptomi njegove depresije, koja ga je proganjala

ve devet godina, razili, a rezultat na lestvici merenja depresije bio je
nula.
Osim stoje psihijatar, doktor Puri je i matematiar i specijalista
za funkcionalne cerebralne predstave, a bolnica Hamersmit je jedan od
najvanijih centara istraivanja u ovoj oblasti. Pre no stoje zapoeo da
leci Kita, snimio gaje na vie skenera da bi imao slike njegovog mozga.
Ponavljajui opite nakon devet meseci, mogao je da konstatuje kako je
metabolizam mozga mladog oveka potpuno promenjen: ne samo da
su membrane njegovih neurona bile ojaane, ve nisu vie pokazivale
znake gubljenja svojih sastojaka. Sama se struktura mozga njegovog
pacijenta promenila.
Kitova majka je bila oduevljena. Njen sin se potpuno promenio. Neprestano je priala o tome svojim prijateljima, koji su, mora se
priznati, tQko verovali daje to efekat ribljeg ulja.
I sam je doktor Puri bio toliko impresioniran ovim ozdravljenjem da gaje opisao u jednom poznatom psihijatrijskom asopisu (14)
zapoevi istraivanje, nezavreno u trenutku dok piem ove redove, u
vezi sa dejstvom ribljeg ulja na najteu i najsmrtonosniju bolest mozga:
bolest hantington (15).
U medicini se uvek treba uvati onoga to se zove ove anegdote", to znai da teoriju ne treba graditi ili neki tretman preporuivati
olako, na osnovu samo jednog pacijenta (ak ni na osnovu nekoliko
sluajeva, ma kako oni bili izuzetni). Svaki obeavajui tretman mora
biti uporeen sa jednim placebom u studiji u kojoj ni pacijenti ni lekari koji ih lece ne znaju ko dobija aktivnu materiju a ko placebo; to se
naziva kontrolisanim ispitivanjem". Meutim, nekoliko meseci nakon
objavljivanja sluaja doktora Purija, jedna je druga velika meunarodna
psihijatrijska studija -American Journal ofPsychiatry - objavila upravo kontrolisano ispitivanje pacijenata koji su, kao Kit, bili otporni na
sve vrste leenja.
U Izraelu su doktor Nemets i njegovi saradnici uporeivali efikasnost istog proienog ekstrakta ribljeg ulja i jednake doze maslinovog ulja (koje, uprkos svojim blagotvornim antioksidirajuim svojstvima, ne sadri omegu-3). Vie je od polovine ovih pacijenata, koji
dosada nisu reagovali ni na kakav oblik leenja, doivelo da im se. za
manje od tri sedmice, depresija znatno ublai (16). Anegdotska opservacija doktora Purija bila je, dakle, potvrena. Otada je jedno drugo

istraivanje, britansko, objavljeno u Archives of General Psychatry.

u njemu se dolazi do istih zakljuaka i takoe pokazuje da se itava
gama simptoma depresije moe popraviti masnim kiselinama omege
-3: tuga, nedostatak energije, teskoba, nesanica, gubljenje libida, kao i
samoubilake sklonosti (17).
Bez sumnje je trebalo saekati vie godina pre no to se ostvari
dovoljan broj studija ovog tipa. U stvari, masne kiseline omege-3 su
proizvod prirode, i ne mogu se patentirati. One, dakle, ne interesuju velike farmaceutske kompanije koje finansiraju vei deo naunih studija
o depresiji.
Meutim, vie drugih rezultata je sugerisalo vezu izmeu depresije i suvie niskog nivoa masnih kiselina omege-3 u organizmu.
Na primer, deprimirani pacijenti imaju slabije rezerve u omegi-3 nego
normalne osobe (18). Sto su rezerve slabije, to su i simptomi ozbiljniji
(19); to tekua prehrana ima vie omege-3, ljudi su manje skloni
depresiji (20).

NAIN ISHRANE PRVIH LJUDI

Da bi se razumeo tajanstveni efekat masnih kiselina omege-3
na mozak i raspoloenje, treba se vratiti, smatraju mnogi istraivai,
poecima ljudskog drutva.
Postoje dva tipa esencijalnih" masnih kiselina: masne kiseline
omege-3, koje su sadrane u algama, planktonima i nekim zemaljskim
biljkama, kao to je trava, i masne kiseline omege-6, koje nalazimo u
svim biljnim uljima i mesu, naroito mesu ivotinja koje su hranjene
zrnevljem ili ivotinjskim branom. Iako vane za organizam, omege-6
nemaju ista blagotvorna svojstva za mozak i pogoduju zapaljenjskim
reakcijama (o tome emo kasnije govoriti). U trenutku u kome se mozak homo sapiensa razvijao, to jest kada je on poeo da shvata samog
sebe, oveanstvo je ivelo oko velikih jezera na istoku Afrike. Pristup
jedinstvenom eko-sistemu bogatom u ribi i koljkama mogao je biti detonator snanog razvoja mozga. Smatra se daje ishrana ovih prvih ljudi
bila potpuno uravnoteena, sa razmerom 1 : 1 u unoenju omege-3 i
omege-6. Ova idealna razmera obezbedila je telu tano onakvu ishranu
kakva mu je trebala da bi se proizveli neuroni optimalnog kvaliteta i,
dakle, mozgu dala sposobnost, potpuno nova, da proizvodi orua, jezik
i svest (21).

Danas, sa razvojem poljoprivrede i intenzivnim odgajanjem

domaih ivotinja, koje se hrane vie zrnevljem nego divljom travom,
uz prisustvo biljnih ulja bogatih omegom-6 u svim industrijskim namirnicama, razmera omege-3 i omege-6 u ishrani na zapadu varira od 1/10
do 1/20 (22). Da to slikovito predoimo: mogli bismo rei daje mozak
motor visokih performansi konstruisan tako da radi na vrlo rafinirano
gorivo, a da ga mi pokreemo dizelom loeg kvaliteta (23).
Ova neusaglaenost izmeu onoga za im mozak ima potrebu i
onoga ime ga hranimo danas u Evropi i u Americi velikim bi delom objasnila ogromne razlike u procentualnoj zastupljenosti depresije izmeu
zapadnih drutava, koja malo ili nimalo upotrebljavaju ribe i koljke u
ishrani, i azijske populacije, kojoj je to glavna hrana. U Tajvanu, Hong
Kongu i Japanu depresivnih do dvanaest puta ima manje nego u Francuskoj, ak i ako se vodi rauna o kulturolokim razlikama u ponaanju
prema depresiji u azijskim zemljama (24). To bi moda moglo objasniti
i brzinu sa kojom se, izgleda, depresija na Zapadu iri ve pedeset godina. Danas je potronja omege-3 upola nia od one pre Drugog svetskog
rata (25). Ali, u tom se istom periodu broj depresivnih osoba znatno
poveao (26).
Manjak omege-3 u organizmu izaziva reakcije oksidacije i dovodi do zapaljivih procesa skoro svuda u telu (27). Sve su velike
hronine bolesti u punom zamahu na Zapadu pogorane tim zapaljivim
procesima: kardio-vaskularne bolesti, kao infarkt i modani udari, ali
i rak, artritis i, ak, Alchajmerova bolest (28). Postoji neko frapantno
poklapanje izmeu zemalja sa najveim mortalitetom od kardiovaskularnih bolesti (29) i onih gde je depresija najea (30). To svakako
sugerie da postoje zajedniki uzroci. Ali, omege-3 blagotvorno utiu
na srana oboljenja; ti uticaji su poznati dosta due od onih koji se
upravo prouavaju u vezi s depresijom.
Prvu veliku studiju o tome vodila su u Lionu dva francuska
istraivaa, Ser Reno (Serge Renaud) i Miel d Loreril (Michel de
Lorgeril). U jednom lanku, objavljenom u Lancetu, pokazano je da su
pacijenti koji su jeli hranu bogatu omegom-3 (takozvani mediteranski" reim) imali do 76% manje ansi da umru tokom dve godine nakon infarkta od onih koji su prihvatili standardne preporuke Amerike
asocijacije za srce (31)! Vie prouavanja takoe pokazuju da jedan od
efekata omege-3 na srce jeste da ojaa varijabilnost sranog ritma i da
ga zatiti od aritmija (32).

Kako jaanje srane varijabilnosti titi od depresije (vidi poglavlje 3), logino je misliti da se depresija i srane bolesti razvijaju na
isti nain u drutvima koja ne daju dovoljno prostora masnim kiselinama
ribe u svakodnevnoj ishrani.

DA LI JE DEPRESIJA UPALNI PROCES

Priznavanje vrlo znaajne uloge omege-3 u prevenciji i leenju
depresije obeava razvoj jedne u potpunosti nove koncepcije ove bolesti. Ali, ta ako je depresija takoe upalna bolest, kao stoje otkriveno pre
neto vremena za bolest koronarnih krvnih sudova? Ovo bi omoguilo
da se objasni skup udnih opservacija koje savremene teorije o ovoj
bolesti, ograniene na ispitivanje uticaja neuroprenosnika kao stoje serotonin, opte uzev, preutkuju.
Uzmimo Nensin sluaj. Imala je ezdeset i pet godina kada su
joj prvi put dijagnosticirali depresiju. Ipak, nita se u njenom ivotu nije
bilo promenilo. Ona nije shvatala zastoje njen lekar bio intimno ubeen
da su njeni simptomi tuge, zamora, nesanice i gubitka apetita bili znak
tipine depresije. est meseci kasnije, dok jo nije bila poela svoje
leenje antidepresivima, osetila je uporan bol u trbuhu.
Ehografija je otkrila veliki tumor na ivici jetre: Nensi je imala
rak pankreasa. Kao to je to esto sluaj, ova se bolest prvo ispoljila
nekom vrstom depresije a tek onda fizikim simptomima.
ini se da je ovo zapaljenje odgovorno za depresivne simptome koji esto prethode dijagnozi bolesti. Uostalom, esto nalazimo
ovakve simptome depresije kod svih fizikih bolesti koje imaju difiiznu
zapaljivu komponentu, kao to su infekcije (zapaljenje plua, grip,
tiroidna groznica, vaskularni modani udari, infarkti miokarda, autoimune bolesti, i tako dalje).
Zar klasina" depresija takoe ne bi mogla biti manifestacija
difuznih upalnih infekcija? To ne bi bilo zauujue, poto se zna da
stres razvija toliko upalnih reakcija, da dovodi do akni, artritisa i
pogoranja autoimunih bolesti (33).
Konano, moda je tibetanska medicina u pravu: depresija
moe biti isto toliko telesna koliko i duevna bolest.

GDE NAI ESENCIJALNE MASNE KISELINE TIPA

OMEGA-3
Glavni izvori esencijalnih masnih kiselina omega-3 su alge i
planktoni. Mi do njih dolazimo preko ribe i koljki koje ih pretvaraju u
svoje masno tkivo. Dakle, to su pre svega ribe iz hladnih voda, bogatije
u masnoi, koje su najbolji izvor omege-3. Gajene ribe su siromanije u
omegi-3 nego ulovljene. Divlji losos, na primer, izvrstan je izvor omege-3, dok je gajeni losos to u manjoj meri18.
Najpouzdaniji izvori i najmanje podloni zarazama akumulacijom otrovnih materija, kao to su merkurij ili organski kancerogeni
baeni u more ili reke, jesu male ribe koje su na dnu prehrambenog
lanca: skue (jedna od riba najbogatijih u omegi-3), ringlice (ele, ne u
filetima), sardine i haringe. Druge ribe bogate omegom-3 su tunj, hadok
i pastrmka. Sto grama skue sadri 2,5 grama omege-3; sto grama haringe 1,7 grama; sto grama tunjevine (ak i u konzervi) 1,5 gram (pod
uslovom da joj nije skinuta masnoa); sto grama celih ringlica 1,5 gram;
sto grama lososa 1,4 grama; sto grama sardina 1 gram (34).19
Postoje i biljni izvori omege-3, ali je njima potrebna dodatna
etapa u metabolizmu da bi se mogli transformisati u masne kiseline
koje su sastojci neuronskih membrana. Re je o zrnevlju lana (koje se
moe jesti sirovo, 2,8 grama jedna supena kaika, ili u obliku ulja20,
7,5 grama za supenu kaiku), zatim ulju od repice (2,5 grama supene
kaike), ulju od konoplje i oraha (2,3 grama na sto grama).
18

Vrlo je teko tano utvrditi koliinu omege-3 u gajenoj ribi, jer svako goji liste
ima posebne reime ishrane. Izgleda da su evropska gojilita bolja u pogledu
hrane koja se daje ribama nego amerika. Prema miljenju profesor Stola, ribe
iz evropskih gojilita imaju skoro isto toliko omege-3 kao i ulovljene ribe (Stoll,
2001. op. cit.).
19

Morski pas i sabljarka takoe imaju visok nivo omege-3, ali su oni najee
zaraeni merkurij em, tako da se ne preporuuju za jelo trudnicama i maloj deci
(preporuka amerike Food and Drug Administration: www.cfsan.fda.gov/
frflsea-mehg.html, prema izvetaju iz januara 2003)
20
Laneno ulje moe biti za organizam otrovno ako se ne dri na hladnom i u
mraku. Treba, dakle, dobiti svee isceeno ulje, na pravi nain rashlaeno i
stavljeno u neproziran sud. Ulje nikada ne treba da bude suvie gorko (iako je
ono po prirodi malo gorko).

Sve zeleno povre poseduje tragove masnih omega-3 kiselina,

mada u manjoj koliini. Najbogatiji izvori su lie jedne vrste soiva
(jedna od osnovnih namirnica u rimljanskoj kuhinji ve dve hiljade godina koja se i danas upotrebljava u Grkoj), spana, morske alge i spirulin (tradicionalni sastojak kod Asteka).
Bilje i prirodno lie kojima se hrane divlje ivotinje sadre
takoe omegu-3. Zato je divlja, kao srna ili divlja svinja, bogatija u
omegi-3 nego ivotinje koje se gaje na farmama (25). to se vie
ove ivotinje hrane zrnevljem, to njihovo meso ima manje omege-3.
Jedan lanak, objavljen u New England Journal of Medicine, pokazuje
da jaja kokoaka hranjenih zrnom, kakve kupujemo u samoposlugama,
sadre dvadeset puta manje omege-3 nego jaja kokoaka koje se
slobodno hrane u prirodi (36). Govee meso tako hranjeno mnogo je
bogatije omegom-6 ija svojstva izazivaju zapaljenja. Preporuuje se,
dakle, smanjenje potronje mesa na maksimalno tri porcije nedelj-no,
uz izbegavanje masnog mesa, koje je jo bogatije omegom-6 od
ostalih vrsta. Sva biljna ulja su bogata omegom-6 i ne sadre omegu 3, osim ulja lanenog semena, repice i konoplje, bogatih omegom-3, i
maslinovog ulja koje ne sadri ni jednu ni drugu vrstu omege. Da bi se
odnos izmeu dveju omega odrao u razmeri 1:1, treba eliminisati sva
uobiajena ulja iz kuhinje, osim maslinovog i ulja od repe. Posebno je
neophodno iskljuiti ulje za prenje koje uz to, preko slobodnih radikala koje oslobaa, posebno oksidira tkiva.
Puter, pavlaka i nemasni mleni prouzvodi bogati su zasienim
masnim kiselinama i moraju se, dakle, troiti umereno, jer ograniavaju
integraciju masnih kiselina omege-3 u elijama. Ipak, francuski istraiva Ser Reno je pokazao da su sir i jogurti, ak i kad se proizvode
od punomasnog mleka, mnogo manje kodljivi od drugih mlenih
proizvoda: visoka koliina kalcijuma i magnezijuma redukuje apsorpciju zasienih masnih kiselina od strane organizma (37). Zato u svojoj knjizi o reimu omege-3" veliki nutricionista Artemis Simopulos, koji je dugo radio u Americi, dozvoljava do trideset grama sira
dnevno.
Da bismo bili sigurni da dobijamo zadovoljavajuu koliinu
omege-3, najistije i najkvalitetnije, esto je praktinije uzimati ih kao
dodatke hrani. Postojea istraivanja sugeriu da, kako bi se postigao antidepresivni efekat, treba dnevno troiti izmeu dva i tri grama
meavine dveju masnih kiselina iz ribe: kiselinu eicosapentaenoique
(EPA") i kiselinu docosahexainoique (DHA").

Postoji vie proizvoda u specijalizovanim apotekama u vidu

kapsula ili ulja (koje treba uzeti dve do etiri kafene kaike dnevno).
Najbolji se ine oni koji imaju veu koncentraciju EPA nego DHA.
Neki autori, poput doktora Stola sa Harvarda i doktora Horobina iz Engleske, sugeriu da naroito EPA ima to antidepresivno svojstvo, a da
viak DHA moe spreavati da se on ispolji, jer trai vee doze nego
kad je re samo o EPA.
Preporuljivo je takoe izabrati preparat koji ima malo vitamina E, koji spreava uvek mogue oksidiranje ulja, to bi lek inilo
neefikasnim, tj. tetnim. Vie autora savetuje da se kombinuje uzimanje
ribljeg ulja sa dodatkom vitamina koje povezuje vitamin E (800 mg
dnevno), vitamin C (1 gram dnevno) i selenijum (200 mg dnevno),
da bi se izbegla oksidacija omege-3 u organizmu. Dugo ismejavano u
konvencionalnoj medicini stalno uzimanje vitamina najzad je dobilo
oficijelno odobravanje u lanku iz Journal of the American Medical
Association. Poto su pregledali sve naune podatke, vrlo ozbiljni autori
iz ovog lanka smatrali su se obaveznim da priznaju kako svakodnevno
uzimanje vitamina (posebno B, E, C i D).smanjuje rizik od itavog
skupa hroninih i tekih bolesti (38).
Najzad, ulje iz jetre bakalara, koje su nai dedovi uzimali kao
izvor vitamina A i D nije dobar izvor omege-3. Ako bi se ono preterano
uzimalo, dovelo bi do opasnog i znatnog vika vitamina A.
Zanimljivo, ali riblja ulja ne debljaju. U svojoj studiji o manijakalno-depresivnim pacijentima Stol je konstatovao da se oni ne debljaju uprkos velikoj svakodnevnoj potronji tog ulja. Neki su ak i
oslabili (39). U jednoj studiji o mievima, oni bogati omegom-3 bili su
25% mraviji od onih koji su troili istu koliinu kalorija, ali bez omege-3. Izgleda da telo koristi omegu-3 ograniavajui stvaranje masnog
tkiva (40).

SUD ISTORIJE
Onog dana kada se istoriari budu nadneli nad istoriju medicine
XX veka, mislim da e otkriti dva glavna preokreta. Prvi je otkrie antibiotika, koje je skoro potpuno iskljuilo zapaljenje plua, prvi uzrok
smrtnosti na Zapadu do Drugog svetskog rata. Drugi preokret je tekua
revolucija: nauna demonstracija da ishrana duboko utie na skoro sve

velike bolesti zapadnog drutva. Kardiolozi jedva da to poinju priznavati (iako jo uvek ne prepisuju riblje ulje, uprkos istraivanjima u toj
oblasti, kao i, sada, preporuci Amerike asocijacije za srce) (41). Psihijatri su jo daleko od toga. Ipak, mozak je isto tako osetljiv na sadraj
dnevne ishrane kao i srce. Kad ga trujemo alkoholom ili nelegalnim
drogama, on pati. Ako ga ne hranimo bitnim sastojcima, on takoe pati.
Stvarno je zauujue daje trebalo da protekne dve hiljade i pet stotina
godina da bi moderna nauka dola do konstatacije da sve tradicionalne
medicine, bilo tibetanska bilo kineska, grko-romanska, od prvih spisa
skreu na to panju. Hipokrat je govorio: Pusti da tvoja hrana bude
tvoj lek, a tvoj lek tvoja hrana." To je bilo pre dve hiljade etiri stotine
godina.
Meutim, postoje druga vrata za ulazak u oseajni mozak, koja
potpuno prolaze telom. I njih je priznao Hipokrat, i zanemario, kao i
prehranu, Zapad. udno, najvie ih zanemaruju oni koji pate od stresa
i depresije, pod izgovorom da nemaju vremena ili potrebnu energiju.
Meutim, to je jedan od najraskonijih i od nauke najbolje podranih
energetskih izvora. Re je o fizikim vebama.
ak, kao to emo to videti, u vrlo malim dozama.

PROZAK ILI ADID AS

BERNAROVA PANIKA
Bernar je filmski producent. Izgleda da mu, sa etrdeset godina,
sve uspeva. Visok, elegantan, neodoljivog osmeha, mora da je stekao
poverenje ljudi iz svoje sredine. Kako se odupreti njegovom armu?
Ipak, Bernar je na ivici zbog napada anksioznosti koji mu truju
ivot ve dve godine. Prvi put se desilo u jednom dupke punom restoranu, tokom poslovnog ruka. Sve se dobro odvijalo, dok se odjednom
nije osetio loe. Imao je muninu, srce mu je kucalo veoma jako, teko
je disao. Odmah je pomislio na jednog druga iz detinjstva koji je prethodne godine doiveo infarkt. Na tu pomisao, srce mu je jo jae zakucalo, i nije vie mogao da misli ni na ta drugo.
ivot mu se pokvario, imao je utisak da ljudi i okolina postaju sve dalji, kao nestvarni. U sekundi, Bernar je shvatio da e umreti.
Promrmljao je neko nejasno izvinjenje i teturajui krenuo prema izlasku
iz restorana. Odmah je pozvao taksi i otiao u najbliu hitnu pomo. Tu
su mu kazali da nije na samrti. Naprotiv, objasnili su mu da je upravo
imao napad strepnje ili, bolje reeno, panike".
Jedna od pet osoba koje su rtve ovakvog napada prvo ide u
hitnu pomo, a ne psihijatru (a skoro polovina stie kolima hitne
pomoi!). Tokom poslednje dve godine i Bernar je esto odlazio u hitnu
pomo, kao i veem broju kardiologa. Vie puta su mu ponovili da njegove simptome ne izazivaju srani problemi, i ak mu prepisali jedno
umirujue sredstvo, ksanaks, da ga opusti", kako su mu govorili.
U poetku mu je taj lek dosta pomagao. Napadi su prestali, i on
je sve vie raunao na efikasnost svoje male pilule. Poeo je ak da je
uzima etiri puta dnevno, da mu anksioznost ne bi smetala u radu.

Vremenom je primetio daje, im u oekivano vreme ne bi uzeo

svoju dozu, anksioznost postajala mnogo jaa. Jednog su mu dana, dok
je bio u inostranstvu, ukrali prtljag. Naao se odjednom, brutalno, bez
ksanaksa. Nakon nekoliko sati strepnja je veoma narasla, srce mu je
lupalo toliko da se i danas tog dana sea kao najgoreg u ivotu. im se
vratio sa putovanja, obeao je sebi da e se osloboditi svoje zavisnosti
od ksanaksa i da ga nikad vie nee uzeti.
Nekoliko godina ranije, Bernar je primetio da se nakon trideset
minuta plivanja uvek oseao, u sledeih nekoliko sati, mnogo bolje.
Ponovo je poeo da pliva, ali se taj oseaj nije vratio. Moda vonje
biciklom u enterijeru, i to u grupama (cycling), bila je u punom jeku,
i Bernar je na nagovor nekih prijatelja resio da i to pokua. Tri puta
nedeljno se, u sali sa dvanaest osoba koje su ubrzano okretale tokove
nepokretnog bicikla, preputao ritmu koji je nametao instruktor nikom
ne doputajui da odustane.
Pulsacije tehno ritma i takmiarska groznica okoline ohrabrivale su Bernara da izdri itav sat takve vebe. Sa tih seansi je izlazio
u isti mah i potpuno iscrpljen i odlinog raspoloenja. Taj intenzivni
oseaj lagodnosti trajao bi satima. U stvari, on je dosta brzo shvatio
da ne treba da ide na vebe posle sedam/osam sati uvee, jer posle nije
mogao da spava. Ali, najizuzetniji rezultat je bio da je on stekao vie
poverenja u svoju sposobnost da se suoi sa napadima panike. A ova je
za nekoliko nedelja potpuno iezla.
Danas, dve godine kasnije, Bernar i dalje pria, svakom ko
hoe da ga slua, o dobrobitima vonje bicikla. On i dalje to radi tri puta
nedeljno, naroito kad je u stresu. Nikad vie nije imao takav napad.
Bernar se smatra ovisnikom od vonje bicikla", i to je istina.
Ako prestane da se bavi sportom, za nekoliko dana se loe osea. Kada
putuje, uvek nosi cipele za dogiranje, da opusti tenziju", kako sam
kae. To je, dakle, ovisnost koja mu ini samo dobro: tako kontrolie
teinu, poveava libido, poboljava san, smanjuje arterijski pritisak,
jaa imuni sistem i titi se od sranih bolesti i, ak, nekih oblika raka.
Ako je on od toga zavisan", predavanje vebanju mu daje oseaj da
bolje vlada svojim ivotom; upravo suprotno od onoga to se deavalo
kada je uzimao ksanaks.

LEENJE STREPNJE I IMUNE ELIJE

Bernar nije jedini. Ve je Platon o tome govorio, a zapadna
nauka je to pokazala: vebanje je vaan nain Ieenja strepnje. Danas su
studije o tome toliko brojne da ak postoje i studije o studijama" metaanalize" (1). Jedno istraivanje se ak odnosi iskljuivo na
prednosti biciklizma u mestu, koje je mnogo slabije od onog kojim se
Bernar bavio, koje, u stvari, pokazuje da veina uesnika osea priliv
energije i u isti mah oputanje (2). Ono takoe konstatuje da se pozitivni
efekti oseaju i godinu dana kasnije, tako da je veina uesnika sama
odluila da nastavi stalno vebanje.
Vie drugih studija sugeriu kako e vam, to ste vie izvan
forme", to e rei da ste se prepustili tekim obrocima, kretanju kolima
i satima pred televizijskim ekranom, fizika veba, ak kratkotrajna,
brzo doneti blagodeti (3).
Bernar je takoe imao razloga da povea broj vebi u stresnijim
periodima. Na univerzitetu u Majamiju, doktor La Perijer (LaPerriere)
poeo je da razmatra zatitne efekte vebanja u tekim situacijama. Izabrao je jedan od najteih momenata ljudske egzistencije: trenutak kada
vam jave da ste seropozitivni.
U vreme dok je vrio to istraivanje, mnogo pre triterapije, ova
dijagnoza je zvuala kao smrtna kazna. Svako treba da se psiholoki
snae. To je La Perijer konstatovao: inilo se da su pacijenti koji su redovno vebali, bar pet nedelja pre dijagnoze, bili zatieni" od straha i
oajanja. Uz to, njihov imuni sistem, koji se esto topi u situacijama
stresa, bolje je odolevao toj uasnoj vesti. elije natural killer" (NK,
prirodne ubice") prva su linija odbrane organizma kako protiv spoljnih
upada, kao stoje virus side, tako i protiv mnoenja kanceroznih elija.
One su vrlo osetljive u odnosu na nae emocije. Sto se mi bolje
oseamo, to one energinije rade svoj posao. Naprotiv, u periodima
stresa i depresije one imaju tendenciju da se dezaktiviraju ili da prestanu da se mnoe. Kod pacijenata koji nisu vebali desilo se upravo ono
to je La Perijer primetio: broj NK elija veoma je opao posle objave
dijagnoze, suprotno od pacijenata koji su stalno vebali (4)!

KSAVIJERINO UPUTSTVO
Za depresiju je takoe dobro malo doginga. U jednom od prvih
modernih lanaka o tome, doktor Grajst (Greist) pria o Ksavijeri. Studentkinja od 28 godina je spremala svoj magistarski na univerzitetu Viskonsin. ivela je sama, retko izlazila osim na predavanja i uvek se
alila da ne moe da nae oveka koji joj odgovara. Egzistencija joj
se inila praznom; izgubila je nadu da e jednog dana to da se promeni. Jedina uteha su joj bile tri paklice cigareta dnevno; gledala je kako
se pramenovi dima diu u vazduh umesto da se usredsredi na skripta.
Skoro da se nije iznenadila kada joj je doktor univerzitetskog dispanzera kazao daje njen nivo depresije bio 90% vii od onog koji su imali
drugi pacijenti u dispanzeru. Njena depresija je trajala ve dve godine,
i nikakvo leenje joj nije izgledalo prihvatljivo. Nije elela da pria o
svojoj majci i ocu, niti svojim problemima sa jednom psiholokinjom,
i odbijala je da uzima lekove, jer, kako je govorila, moda sam deprimirana, ali nisam bolesna". Moda je iz prkosa prihvatila da uestvuje u
jednom istraivanju koje je lekar upravo sprovodio: trebalo je da triput
nedeljno tri dvadeset do trideset minuta, sama ili u grupi, po svojoj
elji.
Prilikom prvog sastanka sa svojim trenerom za doging zapitala se da to moda nije neka ala: kako se moglo zamisliti da sa tri
pakla cigareta dnevno, s tim da nije vebala od svoje etrnaeste godine,
i sa deset kilograma vika ona moe uestvovati u istraivanju o efektima dogiranja? Poslednji put kad se resila da vozi bicikl izdrala je
deset minuta, verujui da e nakon toga umreti. Zaklela se da nikad
nee ponovo poeti. Ideja da joj je bio potreban trener daje naui da tri
izgledala joj je jo smenija. Staje imala da ui? Da stavlja nogu pred
nogom bre nego kad hoda? Ipak, sasluala je savete koje su joj dali.
Bili su apsolutno bitni za njen budui uspeh: prvo, trebalo je praviti sasvim male korake, vie trkarati no trati, malo se naginjui unapred, ne
diui kolena suvie. Naroito nije trebalo ii suvie brzo, da bi se moglo razgovarati (treba moi govoriti, ali ne i pevati" - govorio joj je instruktor). Ako bi se zadihala, trebalo je usporiti, odnosno samo koraati
ivim korakom. Nije smela da osea ni bol ni umor. Cilj polaska je
bio jednostavan: prei kilometar i po, u vremenu koje je mogla postii,
ali pokuavajui brzo hodati to je mogue due. injenica da je, ve
prvog dana, uspela da postigne cilj koji joj je bio odreen bila je motiv

za zadovoljstvo. Nakon tri nedelje, sa tri sedmine seanse, mogla je da

odri ritam hodanja dva do tri kilometra, bez veih tekoa. Morala je
priznati i da se oseala neto bolje. Bolje je spavala, imala vie energije i provodila mnogo manje vremena u mentalnom samosaaljenju
nad svojom sudbinom. Napredovala je oseajui se, tokom tih pet sedmica, svakog dana malo bolje. Zatim je, jednog dana, forsirajui sebe,
uganula lanak. Nije mogla sledee tri sedmice da tri. Nekoliko dana
kasnije zaudila se to se razoarala ne mogavi da ode na dogiranje.
Jo jedna sedmica bez tranja, i ona je primetila da su poeli da joj se
vraaju simptomi depresije: sve joj je izgledalo crno, i bila je pesimista
u svakom pogledu. Naravno, im je najzad ponovo krenula da veba,
ovi simptomi su se istopili za nekoliko nedelja. Nikad se nije oseala
tako dobro. Cak kao da su i njene menstruacije, obino vrlo bolne, bre
prolazile. Ponovo poevi da dogira posle tri sedmice prekida, kazala je svom treneru: Nisam vie u formi, ali znam da e se to vratiti;
oseam se bolje no kad sam prvi put potrala."
Lekar koji je vodio istraivanje viao ju je dugo nakon zavretka
studije kako sa osmehom na licu tri oko jezera. U prii se ne kae da li
je prestala da pui i da lije nala veliku ljubav (5).

DOGERSKA EKSTAZA
Depresija se uvek vezuje za crne, pesimistine misli, koje neumorno prevremo po glavi i koje obezvreuju i druge i nas same: Nikad to neu uspeti; u svakom sluaju, ne vredi ni da pokuam; to nee
ii; ja sam runa; nisam dovoljno inteligentan(na); sa mnom je uvek
tako; nemam sree; nemam dovoljno energije, snage, hrabrosti, volje,
ambicije; stvarno sam duboko pao; ljudi me ne vole; nemam nikakav
talenat; ne zasluujem da se neko zainteresuje za mene; ne zasluujem
da budem voljen(a); bolestan sam, itd."
Te samooptube, kad su strane i neopravdano kategorine
(kao: uvek svakog razoaram", stoje sigurno neistina), najee postaju
tako automatske da vie i ne vidimo do koje mere su abnormalne; pre
su izraz duevne bolesti nego objektivna istina. Od 1960. godine i
radova poznatog psihijatra iz Filadelfije Arona Beka (Aaron Beck) pronalazaa kognitivne terapije - poznato je da sama injenica da
ponavljamo ove reenice povlai za sobom depresiju, i da njihovo

hotimino prekidanje esto pacijenta vodi put ozdravljenja (6). Jedan

od ciljeva produenog fizikog napora jeste da zaustavimo, bar privremeno, taj neprestani tok crnih misli. Retko se deava da se one sponatno
pojave tokom opita; ako se to dogodi, dovoljno je panju usmeriti na
disanje, ili na oseaj koraka po podu, ili, pak, na oseaj poloaja kime
i napor da se drimo pravo pa da one same od sebe ieznu.
Veina dogera objanjava da nakon petnaest/trideset minuta
izdranog napora ulaze u stanje u kome su misli pozitivne, ak kreativne.
Manje su svesni sami sebe i doputaju da ih vodi ritam napora koji
ih podrava i vue. To se obino zove high", dogerska ekstaza koju
postiu samo oni koji izdravaju tokom vie sedmica. To stanje, ak i
kad je diskretno, esto postaje stanje zavisnosti. Veina dogera nakon
izvesnog vremena ne mogu vie da se odreknu, nijedan dan, tih dvadeset minuta tranja.
Najvea greka koju poetnici ine kada se ponosno vrate iz
sportske radnje sa novim cipelama jeste to poele da tre suvie brzo,
veoma mnogo vremena. Nema magine ni brzine ni udaljenosti. To je
briljantno pokazao Mihail ikzentmihalj (Mikhail Csikszentmihalyi),
istraiva stanja toka": ono to omoguuje da se u to stanje ue jeste
produavanje napora koji nas dri na granici vlastitih sposobnosti. Na
granici, i nita vie. Za nekoga ko poinje da tri to bi bila, naravno,
kratka distanca, malo-pomalo. Kasnije bi morao da tri bre ili due, da
bi ostao ,,u toku".

ADIDAS PROTIV ZOLOFTA

Istraivai sa univerziteta Djuk su nedavno napravili komparativnu studiju leenja depresije dogingom i jednim modernim, vrlo
efikasnim antidepresivom: zoloftom. Posle etiri meseca leenja, pacijenti dveju grupa su se oseali jednako dobro. Uzimanje leka nije imalo
nikakvo posebno preimustvo u odnosu na redovno tranje. Takoe,
to to se lek uzimao uz dogiranje niemu nije doprinosilo. Naprotiv,
nakon godinu dana primeena je razlika izmeu dva tipa leenja: vie
od treine pacijenata leenih zoloftom ponovo su pali u depresiju, dok
se 92% onih koji su bili leeni dogiranjem osealo savreno dobro (7).
Istina, oni su sami bili odluili, kada je istraivanje zavreno, da i dalje
vebaju.

Jedno drugo istraivanje sa Djuka je pokazalo da nije nuno

biti mlad i dobrog zdravlja da bi se iz fizike vebe izvukla neka korist.
Za deprimirane pacijente izmeu pedeset i sedamdeset i sedam godina
sama injenica da se ivo hoda", bez tranja, triput nedeljno, stvarala
je nakon etiri meseca isti efekat kao i uzimanje nekog antidepresiva.
Jedina razlika bila je stoje antidepresiv uklanjao simptome malo bre
(8).
Redovna fizika veba ne samo da nas izvlai iz jedne depresivne
epizode ve, verovatno, omoguuje i da se one izbegnu. Oni koji su,
meu normalnom populacijom, na poetku opita vebali imali su manje
ansi da zapadnu u depresiju sledeih dvadeset i pet godina (9).
Dobro sam upoznao ova dva aspekta vebi, leenje simptoma
i prevenciju, budui da sam i sam to dozi veo. Kada sam sa dvadeset
i dve godine doao u Ameriku, nikoga nisam poznavao. Prvi meseci
su se sami ispunili uobiajenim aktivnostima imigranata. Osim studija,
vrlo zahtevnih, trebalo je pronai stan i useliti se. Najpre je izgledalo
uglavnom simpatino sve poeti ispoetka, bez roditelja koji mi govore ta treba a ta ne treba da inim, ta valja a ta ne valja. Seam se
zadovoljstva zbog te slobode, sree kad sam kupio zavese ili, prvi put u
ivotu, jedan tiganj. Ali, nakon nekoliko meseci, kad sam se smestio i
postao zatoenik rutine studija, ivot mi se potpuno liio zadovoljstava.
Odjednom sam ustanovio kako mi se neprimetno, bez porodice, prijatelja, moje kulture, mojih mesta", dua osuila. Posebno se seam
jedne veeri kada vie nita nije imalo ni vanosti ni smisla; ostala
mi je samo klasina muzika, koju sam neumorno sluao umesto da se
udubim u udbenike. ak sam sebi govorio da bi jedini zanat sa smislom u tako hladnom i ravnodunom svetu bio zanat dirigenta orkestra.
Nemogunost da to postignem je pogorala moj pesimizam izolovanog
useljenika. Posle vie sedmica takvog reima shvatio sam da u, ako ne
reagujem, pasti na ispitima i imati stvarne razloge da se deprimiram.
Sve napustiti da bi se u Americi doiveo neuspeh - bilo je suvie idiotski. Nisam sasvim dobro znao odakle da ponem, ali mije bilo jasno da
moram prodrmati tu obamrlost koja je inila da sate provodim sedei
i sluajui iste kasete. U Parizu sam poeo da igram skvo; reket, koji
sam poneo, konano me je spasao.
Upisao sam se u jedan klub. Prve dve sedmice nita se nije
promenilo, osim to sam u ivotu imao jednu aktivnost koju sam sa

zadovoljstvom iekivao. Znao sam da u, bar triput nedeljno, moi da

se fiziki troim i posle toga se, po zasluzi, dugo tuiram. Zahvaljujui
skvou sam upoznao ljude koji su me pozivali kod sebe, i malo-pomalo
izgradio neto bogatiji drutveni ivot. Dugo vremena nisam znao da
li mi je pomogao skvo ili novi prijatelji. Ali, to nije bilo tako vano.
Oseao sam se beskrajno bolje i uspravio se u sedlu. Kasnije sam nauio
da u, ak i u najteim trenucima, ako budem trao bar dvadeset minuta
svakog drugog dana, biti bolje naoruan da se suoim sa depresijom i
da, u svakom sluaju, izbegnem njene strahote. Nita me to sam otad
nauio nije do danas promenilo; to je moja prva linija odbrane" od
ivotnih stranputica.
IZAZVATI ZADOVOLJSTVO
Kakvim tajanstvenim putevima veba postie takav uticaj na
oseajni mozak? Naravno, postoji njen efekat na endorfine. To su mali
molekuli koje izluuje mozak i koji veoma lie na opijum i njegove
derivate, kao to su morfij i heroin. Oseajni mozak sadri brojne receptore za endorfine (10), i zato je tako osetljiv na opijum koji odmah izaziva neodreen oseaj blagodeti i zadovoljenja. Opijum je ak najjai
mogui lek za bolni rastanak ili gubitak drage osobe. Poput lopova
obre mehanizme sree i zadovoljstva u mozgu.
Meutim, ako se uzimaju suvie esto, opijati dovode do navikavanja" u receptorima mozga. Odjednom, svaki put treba poveati dozu
da bi se dobio isti efekat. Pri tom, kako su receptori sve neosetljiviji,
mala svakodnevna zadovoljstva gube znaaj (ukljuujui i seksualnost,
koja je kod toksikomana najee svedena na nulu).
Obrnuto se deava sa luenjem endorfina nakon fizike vebe.
Sto se vie prirodni mehanizam zadovoljstva tako postepeno stimulie,
to je osetljiviji, te ljudi koji redovno vebaju iz malih ivotnih stvari
izvlae vie zadovoljstva: od prijatelja, make, obroka, lektire, osmeha
prolaznika na ulici. Kao daje njima lake da budu zadovoljni. Meutim,
zadovoljstvo je upravo suprotno od depresije, koju odreuje pre svega
odsustvo zadovoljstva a ne toliko tuga. Stoga oslobaanje endorfina
ima tako izraen antidepresivni i stimuliui efekat (12),
Kada na taj nain, prirodnim putem, nadraujemo oseajni mozak, to isto inimo i sa imunim sistemom ime ubrzavamo stvaranje

elija prirodnih ubica", inei ih jo agresivnijim prema infekcijama

i kanceroznim elijama (13) [vidi ilustraciju u bojama elija ubica u
svesci, figura 1]. Zavisnicima od heroina, ija se imuna odbrana topi,
deava se suprotno.
Drugi mogui mehanizam je isto toliko intrigantan i pridruuje
se onom to smo videli povodom usaglaenosti sranog ritma: ljudi
koji redovno vebaju imaju veu varijabilnost sranog ritma i vie
usaglaenosti od onih koji nisu tako pokretni (14). To znai daje njihov parasimpatiki sistem, fizioloka konica", koja uvodi periode
mira, zdraviji i jai. Ravnotea dveju grana autonomnog nervnog sistema je jedan od najboljih protivotrova za anksioznost i napad panike.
Svi simptomi anksioznosti potiu iz preterane aktivnosti simpatikog
sistema: suva usta, ubrzavanje rada srca, znojenje, drhtanje, povienje
krvnog pritiska, itd. Kako su simpatiki i parasimpatiki sistem uvek u
protivstavu, to vie stimuliemo parasimpatiki, to on vie jaa, kao
mii koji se razvija, te blokira manifestacije anksioznosti.
Postoji i sasvim nov nain leenja depresije koji se jo uvek
prouava u najveim centrima eksperimentalne bioloke psihijatrije.
Re je o stimulaciji parasimpatikog sistema aparatom usaenim pod
kou. Kao aparati koji vam uvruju miie dok gledate televiziju,
grei one abdominalne jednim elektrinim nabojem, pacijenti ovim
futuristikim tretmanom treba da bez napora aktiviraju svojstva blagotvorna za parasimpatiki sistem. Vie preliminarnih prouavanja kod
pacijenata koji nisu reagovali ni na jedan drugi tretman izgledaju vrlo
obeavajua (15). Mislim da moemo doi do istog rezultata fizikom
aktivnou i praksom srane usaglaenosti, ak i ako to ostane rezervisano samo za pacijente koje je jo uvek mogue dovoljno motivisati da
preduzmu takve aktivnosti.

KLJUEVI USPEHA
ak i kad smo uvereni u vanost redovnog vebanja, naroito
u stanju deprimiranosti ili stresa, nema nieg teeg no uiniti ga svojom svakodnevnicom. Ipak, nekoliko vrlo prostih saveta omoguavaju
fiziki aktivniji ivot.
Pre svega, treba znati da ne moramo mnogo toga da radimo.
Vano je samo da vebamo redovno. Prema razliitim istraivanjima,

minimalno dvadeset minuta vebanja tri puta nedeljno utie na oseajni

mozak. Izgleda daje trajanje vebe vano, ali ne i preena udaljenost
ili jaina napora.
Dovoljno je samo da napor bude toliko jak da se jo uvek moe
priati ali ne i pevati. Kao i kad uzimamo lekove, dobri efekti tranja su
srazmerni dozi" vebanja. to su simptomi depresije ili anksioznosti
ozbiljniji, to treba vebati redovnije. Pet seansi nedeljno vie vrede
nego tri, a jedan sat vonje bicikla u mestu efikasniji je nego dvadeset
minuta brzog hoda. Ipak, najgore je pokuati, na primer, voziti bicikl
u mestu, zadihati se, umoriti se i vie to i ne initi. U tom e sluaju
dvadeset minuta hodanja biti beskrajno delotvorniji!
Treba poeti polako, putajui telo da vas vodi. Cilj je da uete
u stanje proricanja, koje je opisao ikzentmihalj. U tom smislu, treba
biti uvek u granicama svojih sposobnosti, nikako izvan njih. Granica
sposobnosti su ulazna vrata za stanje proricanja". Kada se sposobnosti
poveaju, stoje prirodna posledica treniranja, tri se sve bre i bre. Sa
tog stanovita, istraivanja kojima raspolaemo ne presuuju izmeu
vebanja koja zovemo aerobinim", kao to su tranje, plivanje, bicikl,
tenis, itd., od kojih se zadiemo, i anaerobinih" vebi, kao stoje isteanje miia. Veliki lanak u British Medical Journal sugerie da oba
tipa vebanja mogu biti korisna (16).
Najzad, veina studija tvrdi da je kolektivno vebanje efikasnije od individualnog. Podrka i hrabrenje drugih, takmienje unutar
grupe koja se bavi istom aktivnou, dovodi do velike razlike, moda
samo zbog toga to nas to motivie i u dane kada pada kia, kad kasnimo, kada je neki dobar film na TV-u, i tome slino. Ljudi koji vebaju
u grupi bolje se prilagoavaju zahtevu redovnosti, najvanijem za
uspeh.
Najzad, treba izabrati oblik vebe koji vas i zabavlja. to je
vebanje veselije, lake se podnosi. U Sjedinjenim Dravama, na primer, brojna preduzea imaju neformalne ekipe koarkaa koje se sastaju triput nedeljno sat nakon radnog vremena. To mogu biti i ekipe
fudbalera, pod uslovom da je sve regularno (da nismo sistematski na
poziciji golmana). Ako volite plivanje a mrzite tranje, nemojte se forsirati dogingom. Neete istrajati u tome.
Savet koji se pokazao vrlo korisnim za vie mojih pacijenata
jeste da se vonja bicikla u mestu ili dogiranje na tepihu uine veselijim uz pomo magnetoskopa ili DVD-a: dovoljno je da gledamo akci-

oni film dok vebamo (uz uslov da ga ne gledamo ako zastanemo sa

vebom). Ova metoda ima vie preimustava: pre svega, akcioni
filmovi, kao i plesna muzika, imaju tendenciju da nas fizioloki aktiviraju, te nam, dakle, daju elju da se miemo. Drugo, dobar film ima
hipnotiki efekat koji ini da zaboravljamo na vreme, i dvadeset minuta
protiu mnogo bre no to pomislimo da pogledamo na sat. Najzad,
kako je zabranjeno gledati film kad se zaustavimo prilikom vebanja,
radoznalost ini da poelimo da nastavimo sa vebanjem sutradan kako
bismo saznali kraj filma. (Kako maine stvaraju buku, a vebanje smeta
koncentraciji, bolje je izbegavati ljubavne filmove. Uostalom, smeh se
takoe ne slae sa fizikim naporom, pa treba izbegavati i komedije.)

OKRENUTI SE DRUGIMA
Dosad smo razmatrali samo naine pristupa oseajnom mozgu
pojedinca. Sve te metode se, bilo daje re o koherenciji sranog ritma,
EMDR-u, simulaciji zore, akupunkturi, ishrani ili vebanju, uzimaju
kao mera i cilj. Meutim, oseajni mozak ne kontrolie samo unutranju
fiziologiju tela. Njegova druga, ne manje ozbiljna funkcija, jeste da
kontrolie nae afektivne relacije da bi se uverio kako mi uvek imamo
svoje mesto u hordi, grupi, plemenu ili porodici. Razdraljivost i depresija su esto znaci teskobe koje emituje oseajni mozak kada otkrije
neku pretnju za nau drutvenu ravnoteu. Da bismo ga smirili i iveli
u skladu sa njim, moramo sa vie naklonosti sreivati nae odnose sa
drugima. U stvari, dovoljno je upotrebiti nekoliko principa afektivne
higijene. Oni su koliko prosti i efikasni toliko i, opte uzev, nepoznati.

XI
LJUBAV JE BIOLOKA POTREBA
OSEAJNI IZAZOV
Majka vraa Mariji kolsku knjiicu: Nita ne vredi. Nikad
nita nee postii. Sreom da imam tvoju sestru." akova ena lomi
tanjir o ivicu lavaboa: Hoe li me najzad sasluati! Dosta mi je da
se derem! Kako neko moe biti tako sebian?" Nekoliko dana nakon
to su ga zaposlili, Edgar se uputio u neko drugo odeljenje svoje nove
firme. Nepoznati kolega mu prilazi i kae: Sta ete vi ovde? To je
moja teritorija, odlazite." Trei put u istoj sedmici Sofijini susedi neto
slave do dva ujutro. Sutra ujutro ona u sedam sati glasno vue kante za
ubre. To e ih nauiti pameti", mrmlja.
Nita toliko ne nagriza na oseajni mozak koliko sukobi sa
onima koji su deo nae neposredne okoline. Hteli mi to ili ne, ak nas i
sukobi sa naim susedima, koji su stranci", mogu do taci tano toliko
koliko povlaenje noktiju po kolskoj tabli.
Ali, nae srce omeka pred prizorom deteta koje se smei i
ujutro kae svome ocu, gledajui ga u oi: Volim te, tata". Razneimo
se i pred slikom starije ene na samrtnoj postelji dok gleda svoga mua
i poverava mu: Bila sam vrlo srena s tobom. Nita ne alim. Mogu u
miru da odem. Kad oseti vetar na svom licu, seti se da sam to ja dola
da te zagrlim". Tako je i dok gledamo izbeglicu kako stee lekara humanitarne organizacije i izjavljuje mu: Vas je bog poslao. Toliko sam
se plaio, a vi ste spasli moju ki!"
I u jednom i u drugom sluaju mi reagujemo na afektivne
odnose izmeu dva bia. Kada se ljudi jedni prema drugima nasilno
ponaaju, mi patimo, ak i kad smo samo svedoci. Kada kau ono to
oseaju (volim te", bila sam srena", strah me je") i kad to osecanje

upotrebljavaju da bi se drugome pribliili, da bi dodirnuli neije srce,

mi smo uzbueni. Filmski reditelji i realizatori komercijalnih spotova
imaju perfektnu intuiciju na ta u ovoj oblasti reagujemo. Pokuavaju
da nam prodaju kafii, na primer, sugeriui nam da njena aroma zbliava
prijatelje, parove, majku i erku. To je tano u toj meri da depresivci
izjavljuju kako esto gledaju reklame na televiziji sa suzama u oima,
u najveem broju sluajeva ne znajui zato. To je zato to su oevici
zbliavanja dve osobe, onog to im najvie nedostaje.
Prema prethodno navedenim studijama, Francuska ima jedan
od najviih stepena depresije na planeti (kao i Liban, u kome je dvadeset i pet godina trajao graanski rat). Mi smo takoe i najvei potroai
antidepresiva na svetu. Ove statistike su neverovatne jer je re o zemlji
koja ve etrdeset godina ivi u miru, u kojoj najvei deo stanovnitva
ima ugodan ivot, ija je klima idealna, gradovi i sela lepi, a kultura
duboko usaena. To je tako neverovatno da ne elimo na to da mislimo,
ve radije uzimamo prozak. Kaemo sebi da e se to sve jednog dana
srediti. Ali, ne sreuje se. Poslednjih trideset godina broj depresivnih
osoba ne prestaje da raste u zapadnim drutvima, a u naoj zemlji se
udvostruila potronja antidepresiva. Kad bi me pitali odakle poeti da
bi se ova tendencija obrnula, rekao bih da bi se trebalo boriti protiv
nasilja u svakodnevnim odnosima, kako kod branog para, dece i suseda, tako i na radnom mestu (1).
Pre trideset i pet godina, moj otac novinar je napisao knjigu
Ameriki izazov. U toj knjizi je ukazao na zaostajanje Evrope u izvesnim
bitnim aspektima funkcionisanja preduzea u poreenju sa onim najnaprednijim u Sjedinjenim Dravama, pre svega u automatizaciji putem
informatike i moderne tehnike upravljanja. Danas, posle dvadeset godina provedenih u Americi, poto sam izabrao da se vratim u Francusku,
zaprepaen sam novom prirodom izazova. Istinska razlika preduzea
dvaju drutava nije vie u informatici ili upravljanju, ve u injenici da
su najbolja amerika preduzea, bilo da su to univerziteti, istraivaki
centri ili neki veliki lanci potronje, nali novi oblik ljudskih odnosa u
radu. Shvatili su znaaj oseajne inteligencije, ekipnog rada, potovanja
integriteta druge osobe, ohrabrivanja (pozitivni feedback"), kao i da za
firmu nema nieg goreg od beskorisnog nasilja u odnosima meu ljudima. Neke jednostavne ali mone ideje omoguuju da se meuljudski
odnosi promene na najbolji nain.

FIZIOLOGIJA LJUBAVI
Postoji deo u oseajnom mozgu koji razlikuje sisare od
gmizavaca. Sa stanovita evolucije, bitna razlika je to su sisari izrodili
potomstvo koje je ranjivo i nesposobno da preivi vie dana, nedelja ili
godina, bez neprestane panje svojih roditelja. Ekstremni sluaj je ljudska vrsta, ije su bebe najnezrelije i zahtevaju najduu roditeljsku brigu.
Kod nas, kao i kod svih sisara, evolucija je u mozgu stvorila limbike
strukture koje nas ine posebno osetljivim na potrebe nae dece.21
Evolucija je u na mozak usadila instinkt da odgovaramo potrebama potomstva; da ga hranimo, drimo u toplom, mazimo, titimo, pokazujemo mu kako da neto ubere, kako da lovi, da se brani. Ta aparatura, stvorena da bi se osigurao odnos neophodan za preivljavanje
vrste, dakle, posebno robustan i delotvoran, jeste u osnovi nae duboke
sposobnosti da stvaramo socijalne veze, da ulazimo u odnose", sa drugima: porodicom, hordom, plemenom, itd.
Specifina oblast naeg oseajnog mozga je odgovorna ak, dok
smo bebe, za na tuni pla im nas odvoje od onih za koje smo vezani
(2). Ona je takoe odgovorna za nau instinktivnu reakciju na ovaj pla.
Od roenja, oseajni mozak bebe poziva: Jesi li tu?" I dalje, sve dok
majka ne odgovori: Da, tu sam!" Ovi krici i na instinktivni odgovor
ine taj refleksni luk" izmeu bia, bilo da su ivotinje ili ljudi, osnovu
na kojoj je izgraena itava vokalna komunikacija, pesma ptica, mukanje, rika, lave, mjaukanje, kretanje, a zatim i itava poezija i pesme
ljudi. Nema sumnje da izuzetna sposobnost muzike da izazove oseanja
tu ima svoje izvore: ona direktno utie na oseajni mozak - mnogo
bolje no reci ili matematika.
Kod gmizavaca ova limbika komunikacija ne postoji. U
izvesnom smislu to je za njih bolje: ako bi bebe guteri, krokodili ili
zmije svojim roditeljima davali na znanje gde se nalaze, bili bi odmah
pojedeni. Isto vai i za ajkule, dok mame delfina i kitova stalno komuniciraju zvucima sa svojim mladima; ovi morski sisari imaju pesme
koje neki naunici bez oklevanja porede sa jezikom. U stvari, mogue
je odravati afektivne relacije sa skoro svakim sisarom i veim brojem
21

Ptice imaju iste limbike oblasti kao i sisari, iako se rasplouju jajima, zbog izuzetne zavisnosti svojih potomaka i potrebe za roditeljskom
brigom.

ptica (papagaji svih vrsta spadaju u najosetljivije domae ivotinje);

ni boa ni iguana nee isto odgovoriti na ljubav koju biste prema njima
ispoljili.
Oseajni mozak je, dakle, sainjen da emituje i prima na kanalu
oseanja. Ovaj je tip komunikacije vrlo bitan za preivljavanje organizma. Oseajni kontakt je za sisare istinska bioloka potreba, poput
hrane i kiseonika. Nauka je to otkrila.
LJUBAV JE BIOLOKA POTREBA
Negde oko 1980. godine napredak u reanimaciji omoguio je
da se u ivotu ouva novoroenad prevremeno roena. U hermetikim
inkubatorima za novoroenad sa ultravioletnim lampama uslovi vetakog ivota mogli su biti regulisani preciznou neophodnom da bi
preivele ove male ljudske forme koje su lekari sa dirljivom simpatijom
zvali mali raii". Meutim, primeeno je da krhki nervni sistem ovih
beba loe podnosi obrtanja neophodna za njihovu negu. Negovane su
bez fizikog kontakta, a na inkubatorima je pisalo: Ne dirati".
Oajni pla, koji se uprkos zvunoj izolaciji ovih aparata uo,
stezao je srca ak i najkruih bolniarki, ali su ga one disciplinovano
ignorisale. Meutim, uprkos idealnoj temperaturi, uslovima sa kiseonikom i vlanou savreno uspostavljenim, i ishrani preciznoj do
u miligrame, bebe nisu rasle! Nauno uzev, to je bila prava misterija,
skoro uvreda. Kako je priroda, u tako savrenim uslovima, odbijala da
sarauje?
Lekari i istraivai su se pitali i hrabrili se kako su umeli,
konstatujui da bebe, poto izau iz tih oklopa, brzo ponovo dobijaju na
teini. Jedanput su, meutim, u jednom amerikom odeljenju za neonatologiju, primetili da izvesne bebe, iako jo uvek u inkubatorima, normalno rastu. Ipak, nita nije promenjeno u protokolima o nezi. Nita, ili
skoro nita.
U stvari, jedno ispitivanje je otkrilo, na veliko uenje kliniara,
da je svu decu koja su rasla negovala nou jedna bolniarka koja je
tu upravo poela da radi. Kad su je pitali, mlada ena je prvo oklevala a zatim priznala da nije mogla da izdri sluajui deiji pla. Prvo
uznemireno, postoje to bilo zabranjeno, ali sa rastuom sigurnou kad
je videla rezultate, nekoliko je nedelja ranije poela bebe da mazi po

leima kako bi ih umirila. Potom je, budui da se nije pojavila nikakva

negativna reakcija, na kakvu su je upozoravali, nastavila to da ini.
Na univerzitetu Djuk (Duke) profesor enberg (Schoenberg) i
njegov tim su potvrdili ovaj rezultat nizom opita sa mladim pacovima
izolovanim od roenja. Dokazali su da bez fizikog kontakta svaka
elija organizma odbija da se razvija. U svim ovim elijama, deo genoma odgovornog za proizvodnju enzima nunih za rast prestaje da se
izraava, a telo u celini ulazi u neku vrstu hibernacije. Ako, pak, neno
gladimo lea svakog malog pacova vlanom etkicom koja imitira jezik
majke koja se tako ponaa sa svojim okotom, proizvodnja enzima, kao i
njihov rast, ponovo poinje. Oseajni odnos je svakako nuni faktor za
rast, ak i za preivljavanje (3)!
U prvim se modernim sirotitima sredinom XX veka bolniarkama nareivalo da, iz straha od zaraznih bolesti, ne dodiruju decu
i da se sa njima ne igraju. Uprkos besprekornoj telesnoj nezi i ishrani
te dece, 40% njih je umrlo od rubeola. Izvan tih sirotita, tako higijenskih", manje od jednog deteta na sto umiralo je od te inae benigne
bolesti (4).
David Hubel (David Hubel) i Torsten Vizel (Torsten Wiesel),
dva istraivaa sa Harvarda, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu, za svoje temeljne radove o funkcionisanju vidnog sistema. Oni
su, izmeu ostalog, ustanovili da se vizuleni korteks razvija normalno samo ako je dovoljno stimulisan tokom jednog kritikog perioda,
na samom poetku ivota (5). Danas ustanovljavamo da je isto i sa
oseajnim mozgom. Grozna rumunska sirotita, gde su deca ponekad
vezivana za krevet i hranjena kao ivotinje, poslednjih godina svedoe
ta se deava sa naim mladim kada nisu hranjeni ljubavlju: veina njih
umire. Istraivai iz Detroita su pokazali daje kod preivele rumunske
siroadi oseajni mozak esto nepopravljivo zaostao u razvoju (6).
Doktor Hofer je sluajno otkrio kako se fiziologija sisara dezorganizuje kada se afektivni odnosi prekinu. Prouavao je fiziologiju
beba pacova primetivi jednog jutra da je jedna od mama pacova napustila svoj kavez tokom noi. Mali pacovi preputeni sebi imali su
srani ritam dvaput slabiji od normalnog. Hofer je prvo pomislio da im
je hladno. Da bi proverio svoju pretpostavku, meu pacove je stavio
malu grejalicu umotanu u arapu. Na njegovo iznenaenje, nita se nije
promenilo.

Iz opita u opit Hofer pokazuje kako je ne samo srani ntam

zavisan od majinog prisustva (tj. njene ljubavi), ve je i vie od petnaest fiziolokih funkcija time dovedeno u pitanje: periodi sna i nonog
buenja, arterijski pritisak, temperatura tela, ak i aktivnost imunih
elija kao to su limfociti B i T, koji brane organizam od svih infekcija
(vidi sliku 5) (7). Na kraju je doao do sledeeg zauujueg zakljuka:
glavni izvor biolokog regulisanja za ove male pacove bila je ljubav
njihove majke.
Ustanovljeno je da kod ljudi kvalitet odnosa izmeu roditelja
i dece, utvren stupnjem roditeljske oseajnosti i razumevanja detetovih oseajnih potreba, odreuje, godinama kasnije, jedrinu dejeg
parasimpatikog sistema, odnosno faktor koji favorizuje usaglaenost
sranog ritma i omoguuje detetu da bolje odoleva stresu i depresiji
(8).
DA LI VAM VAA ENA POKAZUJE DA VAS VOLI?"
Ustanovljeno je, dakle, da kod svih sisara, ukljuujui i ljude,
fizioloka ravnotea mladunadi zavisi od ljubavi koja im se pokazuje.
Da li je tako i u svetu odraslih?
Jedna studija je, pojavivi se u British Medical Journal, pokazala
daje prosean vek starijih ljudi koji su izgubili enu daleko nii od veka
onih ija je supruga jo u ivotu (9). Prema jednoj drugoj studiji, oboleli
od kardiovaskularnih bolesti, koji su odgovorili potvrdno na pitanje da
li im sopstvena ena pokazuje ljubav, ve su imali dvaput manje simptoma od drugih. Izgleda da ih je ljubav njihovih ena titila od faktora
rizika (holesterol, visok pritisak, stres) (10). Osam hiljada i pet stotina
ljudi dobrog zdravlja je posmatrano pet godina.
Oni koji su se na poetku istraivanja prepoznavali u tvrdnji:
Moja ena me ne voli", triput su ee obolevali od stomanih ireva
no drugi. Prema ovoj studiji, bolje je biti pua, imati visok pritisak i
biti pod stresom, no nemati ljubav vlastite ene (11). Kod ena su prednosti emotivne podrke takoe vane. Od hiljadu ena sa dijagnoziranim rakom dojki za pet godina je umrlo dvaput vie onih koje su kazale
da im u ivotu nedostaje ljubav (12). ak su i one koje su bile dobrog
zdravlja, a oseale se prezrenim" od mua, ee imale kijavicu, cisti
tise i crevna oboljenja od onih kojima je brani ivot bio skladan (13),

Slika 5: Majina ljubav i fiziologija novoroeneta. U satima nakon razdvajanja od majke, fiziologija malog pacova se raspada. U normalnom" stanju njegove razliite telesne funkcije idu jedne uz druge. Posle njihovog razdvajanja,
sve gubi pravilnost, kao da se itava fiziologija malog pacova potpuno raspada.
(Ova ilustracija potie od Hofera, iz 1995).

esto se menstrualni ciklus ena koje ive zajedno, ili koje ak

dele istu kancelariju, sinhronizuje (14). Ali, to se deava ako je izmeu
njih istinska afektivna veza, ako su prijateljice, a ne samo sagovornice
i koleginice.
Pouka iz svih ovih istraivanja je jednostavna: fiziologija drutvenih sisara nije nezavisna od ostalog. U svakom trenutku optimalna
regulacija fiziologije zavisi od odnosa koje imamo sa drugima, naroito
sa onima koji su nam emotivno bliski. U jednoj izvanrednoj knjizi o
oseajnom mozgu i njegovim funkcijama, koja je poetino nazvana
Opsta teorija ljubavi, tri su psihijatra sa univerziteta iz San Franciska,
Luis (Lewis), Amini (Amini) i Lanon (Lannon), dali tom fenomenu
ime: limbika regulacija. Oni kau: Odnos (afektivni) je koncept isto
toliko stvaran i odreujui kao bilo koji lek ili hirurka intervencija
(15).
Meutim, to je ideja koja teko prolazi ak i kad je nauno
savreno etablirana, moda zato to ne doprinosi prodaji lekova.

KADA NAS IVOTINJE NEGUJU

U bolnici u Pitsburgu su me esto pitali za miljenje pre no to
bi neku stariju depresivnu osobu sa operacijom bajpasa pustili kui.
Opte uzev, bio sam poslednja osoba koju su konsultovali, a kolege
koje su pre mene pitali ve su prepisale pregrt lekova: protiv aritmija,
visokog pritiska, zapaljenja, kiseline, itd. Od mene se oekivalo da toj
listi dodam svoje anti": antidepresiv ili lek protiv anksioznosti.
Meutim, najee je uzrok depresije bio jasan: taj stari gospodin ili gospoa su iveli sami ve godinama, retko su izlazili zbog
krhkog zdravlja, vie nisu viali svoju decu niti svoje unuke, koji su se
preselili u Kaliforniju, Boston, Njujork, nisu igrali bingo sa prijateljima
i polako su nestajali gledajui televiziju. Zato bi takav pacijent elee
da se bavi sobom? Kad bi mu ak jedan antidepresiv i pomogao, da li bi
ga uzimao svakog dana? Bez sumnje, ne vie nego svoje druge pilule,
a sve ih je teko razlikovati i uzimati kao stoje propisano. Nisam eleo
nita da dodam toj optoj zbrci. Lekovi nisu limbiki regulativi". Dakle, hrabro sam u medicinski dosije upisao svoju preporuku: Budui
daje depresivan, za pacijenta je najbolje da nabavi psa (malog, razume
se, da bi ga lake uvao). Ako smatra da je to velika obaveza, maka

bi mogla biti drugi izbor, poto nju ne treba izvoditi u etnju. Ako mu i
to izgleda preterano, onda neka ptica ili ribica. Ukoliko pacijent i dalje
odbija, onda bar treba u stanu da zasadi neku lepu biljku/'
U poetku su me zvale pomalo ljutite kolege sa ortopedske hirurgije ili sa kardiovaskularnog: Traili smo od vas da preporuite neki
antidepresiv, a ne menaeriju! ta hoete da stavimo na recept? Kod
apotekara nema domaih ivotinja!" I uprkos mojim objanjenjima, koja
su, izgleda, samo meni bila ubedljiva, na kraju su sami preporuivali antidepresive. Bez sumnje, mislili su da tako podravaju modernu naunu
medicinu nasuprot uvek preteem mranjatvu nadrilekarstva.
Brzo sam shvatio da moj pristup nije bio efikasan i da u najzad
stei vrlo lou reputaciju. Zato sam odtampao rezime nekoliko naunih
studija o tome i dodao ih svojim zakljucima u medicinskom dosijeu.
Nadao sam se da u na taj nain svojim kolegama ukazati na neke
izuzetne rezultate za koje oni, izgleda, nisu znali; na rezultate poput
onih iz studije objavljene u American Journal ofCardiology, u kojoj su
ljudi i ene, iji su infarkt pratile opasne aritmije, bili posmatrani due
od godinu dana.
Oni sa domaom ivotinjom su imali est puta manje anse da
umru sledee godine nego drugi (16). Prema drugoj studiji, starije osobe koje su posedovale domau ivotinju su bile psiholoki otpornije
na ivotne tekoe i mnogo rede odlazile lekaru (17). Prema miljenju
grupe sa Harvarda, bavljenje biljkama je upola smanjivalo smrtnost
penzionera u starakim domovima (18). I oboleli od side su, kao vlasnici pasa ili maaka, bili zatieniji od depresije (19). Konano, pozivao
sam se i na jevanelje svojih sagovornika: sakrosanktni Journal ofthe
American Medical Association. Ovaj asopis je 1996. objavio studiju
po kojoj su ljudi hendikepirani do te mere da se skoro nisu mogli kretati, kao oni stari pacijenti zbog kojih su me pozivali, bili sreniji, imali
bolje miljenje o sebi i mnogo bogatije odnose ukoliko ih je pratio pas
(20). U stvari, dokazano je da vas prosto prisustvo neke ivotinje ini
privlanijim" u oima drugih (21).
I berzanski su se posrednici bolje oseali ako su kod kue imali
neku ivotinju. To je jedan od najstresnijih poslova: stalno rtve pramena na tritu, na koje nemaju nikakav uticaj, oni uprkos svemu moraju
ispuniti svoje kvote prodaje. Nema nieg udnog u tome to vei broj
njih pati od prevremenog visokog pritiska. Doktor Alen (Allen), sa
Univerziteta Bafalo (Buffalo), pristupio je jednom nekonvencionalnom

prouavanju grupe posrednika iz svoga grada. Lekovi, koji su im prepisivani, sputali su visok pritisak ispod alarmantne granice od 160/100,
do koje se esto podizao. Ipak, to nije spreavalo da pritisak skae u
momentima stresa. Doktor Alen je polovini njih predloio da nabave
psa ili maku (imali su pravo da izaberu ta hoe). Nakon est meseci,
rezultati su sami po sebi govorili: oni koji su imali domau ivotinju
vie nisu isto reagovali na stres; ne samo da se njihov arterijski pritisak
stabilizovao, ak i u stresnim trenucima, ve je i njihova sposobnost
za neke zadatke, brz mentalni proraun, javno izlaganje, postala mnogo bolja: pravili su manje greaka i kao da su bolje kontrolisali svoja
oseanja i svoju koncentraciju (22). U jednom je drugom istraivanju
doktor Alen pokazao kako starije ene (iznad sedamdeset godina), koje
ive same ali sa bliskom ivotinjom, imaju isti krvni pritisak kao i ene
od dvadeset i pet godina koje aktivno ive (23).
Moj dodatak" je bio vrlo efikasan: nikada mi vie nisu stavili
ni najmanju primedbu i vie nisam sluao kako me kolege ismevaju iza
lea dok piem svoje zooloke" preporuke u dosijeu nekog od njihovih
bolesnika. Suprotno tome, mislim da nijedan jedini pacijent nije otiao
bez recepta za prozak, niti sa jednom makom.
Nauno zasnovana ili ne, ideja da je afektivni odnos po sebi
fizioloka intervencija poput nekog medikamenta jo nije nala svoj put
u medicini.

PSI IZ SARAJEVA
Vlasnici domae ivotinje nemaju potrebu da im se pokazuje
ono to svakodnevno oseaju, ak ni u najizuzetnijim situacijama. Sarajevo je 1993. godine ivelo pod bombama i sa stalnom pretnjom od
snajperista. Osim neto humanitarne" pomoi, skoro godinu dana nije
imalo ta da se jede. Sve radnje su bile opljakane, nije bilo nijednog
celog prozora, parkovi u gradu su postali groblja na kojima nije bilo
dovoljno mesta. Nije se vie smelo izai na ulicu iz straha da vas ne
pogodi zalutalo zrno ili da ete biti rtva nekog drugog snajpera".
Ipak, u tom iscpljenom gradu u agoniji, u kome su jedine trzavice bile
ratni mete, jo uvek su viani ovek, ena i dete kako etaju svog psa.
Moramo ga izvesti", govorio je ovek na ulici. U tim se trenucima i
rat malo zaboravi; kad se posvetite neem drugom, malo zaboravite."

U jedinoj jo neoteenoj sobi svoga stana stari par je uvao kuju i

maku koje su na poetku opsade nali na ulici kako umiru. Mislili su da ih
puste nakon nekoliko sedmica, kad se oporave. Godinu dana kasnije su jo
bili tu. Nada i Tomislav su delili sa ovim ivotinjama mrave obroke koje su
ponekad uspevali da dobiju. Maka je vie volela mleko u prahu iz
francuskih humanitarnih paketa (to je markiz"); smejali su se, ali, kad su
stvarno bili gladni, prihvatali su i amerike pakete, koje je bilo lake nai.
Kuja je otenila ispred zgrade sedmoro tenadi. Pet je preivelo tako to su
im stanari donosili ostatke koje su imali. Brinemo o njima jer oseamo
potrebu da neto ivi meu nama. Mi i pticama dajemo da jedu im imamo
ta. To nas podsea na mir. Znate? Normalan mir, svakodnevni, kao
nekada. Moramo se za neto drati i verovati da emo preiveti (24)." To se
deavalo u Sarajevu 1993. godine. Usred komara, kada nemate nita, ostaje
jo ovo: afektivni odnos, ak i sa psom. Moi jo dati, da bismo se osetili
kao ljudi. Osetiti da nekome jo uvek neto znaimo. A to je jae od gladi,
jae od straha.
Kada su ovi odnosi poremeeni, naa fiziologija slabi, i mi to
oseamo kao bol. To je afektivan bol, ali ipak bol, esto jai od fizikog. Ovo
ne zavisi jedino od ljubavi naeg partnera. Zavisi i od kvaliteta svih naih
afektivnih odnosa: sa naom decom, roditeljima, braom i sestrama, naim
prijateljima, naim ivotinjama. Jer, vano je to oseanje da moemo biti,
mi sami, potpuno sa nekim drugim; da moemo pokazati da smo slabi i
ranjivi, ali i jaki i puni elana; da se moemo i smejati i plakati; da moemo
biti shvaeni u naim oseanjima, korisni i vani za nekoga; da imamo
minimum toplih fizikih kontakata; da budemo voljeni. Kao to se sve
biljke okreu ka sunevoj svetlosti, i nama je potrebna svetlost ljubavi i
prijateljstva. Bez nje smo uznemireni i depresivni. Naalost, u naem su
drutvu centrifugalne sile neprestano na delu da bi nas odvojile jedne od
drugih. Kada nas ne odvajaju, esto nas navode da vie ivimo sa nasiljem
reci nego u naklonosti. Da bismo lake upravljali svojom fiziologijom,
moramo nauiti da vladamo svim naim odnosima sa drugima.
A to je mogue; sa malo truda moemo vladati osnovama onog to
se zove oseajna komunikacija".

XII
OSEAJNA KOMUNIKACIJA
(Oni koji vladaju pravim reima nikoga ne vreaju.
Pri tom, oni govore istinu.
Njihove reci su jasne, ali nikad nasilne.
Oni nikad ne putaju da ih vreaju,
a oni nikoga ne vreaju.)
Buda

UASNA TETKA ESTER

Imao sam divnog prijatelja u Sjedinjenim Dravama ija je
porodina situacija bila kao parabola. Bilo ih je skoro trideset bliskih
roaka, a jedna od najomiljenijih tema prilikom porodinih susreta bila
je njihova tetka Ester. Imala je osamdeset i pet godina i dalje terorisala,
sad izazivajui saaljenje, kako svoju sestru tako i sestrie i sestriine,
ak i njihovu decu. Uvek je bila dangrizava i teka, ali i ive inteligencije. Dvadeset godina ranije je nasledila znatnu sumu nakon smrti svoga
mua. Zahvaljujui tome, uspela je da se nametne u svim porodinim
poslovima. Neprestano je svima telefonirala pitajui ta ima novo ili
traei neku uslugu, traila daje voze ovamo ili onamo, stalno se alila
daje dovoljno ne poseuju i, kad bi joj se prohtelo, pozivala se na veeru
ili, ak, na vikend. Oigledno je daje imala potrebu za privrenou i
zahvalnou, ali je njen vrlo agresivni stil terao u bekstvo sve kojima je
htela da se priblii.
Trideset roaka je bilo podeljeno u tri kategorije u pogledu
odnosa sa tetkom Ester. Daleko su najbrojniji bili oni koji joj nikada
direktno nisu rekli ne". Uvek su traili neko izvinjenje daje izbegnu,

a kad bi ih njeno insisitiranje i argumenti pritisli uza zid, sa aljenjem

su izgovarali da" da bi izbegli njene uvredljive napade, beskonane
pozive i optube. Zauzvrat, nikada je nisu zvali, ak i kad bi obeali
da e to uiniti. Ponekad bi izostali sa sastanka na koji je trebalo da
dou, ili bi, pak, dolazili veoma kasno. Iza lea su joj se rugali i ak
pokuavali, ponekad i neasno, da joj izmame novac, kao da su im njena nemogua linost i napori koje su morali radi nje da ine protiv svoje
volje davali prava na to. Takvo ponaanje zovemo pasivnim" ili pasi
vno-agresivnim": to je najea reakcija u tradicionalnim drutvima
prema osobi koja ima autoritet, a nije simpatina. Meutim, i u porodicama i u firmama je isto (1). To je stav koji zauzimamo naroito
kad hoemo da izbegnemo konflikte. To je ponaanje esto kod ljudi
koji sebe opisuju kao osetljiva bia", koja potuju druge", koja nee
nepotrebno da talasaju", koja vie vole da daju nego da uzimaju", itd.
Kao ni u tradicionalnim drutvima ili preduzeima, to nije bilo dobro
ni u Dordovoj porodici. S jedne strane, njegovi roaci i roake su se
oseali iskorienim" od strane Ester i bili ogoreni na nju; s druge
strane ih je Ester, koja je dobro opaala njihovu zlovolju i sumnjala u
njihovu asnost, prezirala. Kako je uz to u gradu imala dobre veze, to
im je esto komplikovalo ivot.
Roaci iz druge grupe nisu bili tako brojni. Jedanput je Ester
jednog od njih probudila u pono. Lari joj je, poto je se nije plaio,
kazao da mu je dosta njenih postupaka. Zatim ju je, jer ga je ponela
neizraena dugogodinja ljutnja na nju, nazvao svim moguim imenima. E&ter je bila polumrtva, ali joj je jezik i dalje radio. Odvratila mu
je recima koje su ga veoma pogodile. Iako Lari nikad nije zaalio to
je rekao ono to je mislio, znao je da e mu se otad i najmanjom prilikom tetka Ester suprotstaviti. I zaista, u periodu nakon toga, ona nije
proputala da mu se osveti, kao ni ostalim lanovima porodice koji su se
ponaali poput njega. Larijeva advokatska kancelarija izgubila je vie
ugovora; istina, tetka Ester mu vie nije dosaivala, i ak ga je izbegavala. Bar je imao satisfakciju jer joj je glasno rekao ono stoje ve
dugo preutkivao. Larijevo ponaanje, kao i ponaanje njegovih roaka
koji su isto postupili, jeste agresivno". Ono je rede od prvog i tipino
muko. Ali, ni ono ne doprinosi reenju problema, i najee se plaa
materijalnim gubicima (razvod, otkaz s posla, itd.). Uz to, zna se da
je takvo ponaanje uzrok visokog pritiska i kardio-vaskularnih bolesti
(2). Najzad, ruje bio i moj prijatelj Dord koji je savreno poznavao

Esterine nedostatke. Meutim, ne samo da ju je redovno viao, ve mu,

izgleda, to nije smetalo. Bio joj je privren, a i ona njemu. U stvari,
esto mu je inila usluge, bavila se njegovom decom, vozila mu kola
kod automehaniara, i tako dalje. ak mu je dala i novca da proiri kuu,
i vrlo vesto pomogla da uredi svoju kancelariju. Dord je radio u istoj
bolnici kao i ja, i uvek sam se divio nainu na koji je saraivao sa svojim saradnicima i kolegama, kao i tome kako se ponaao u neizbenim
trenucima napetosti, stoje uvrstilo nae prijateljstvo poslednjih deset
godina.
Dugo mi je trebalo da shvatim ta ga je razlikovalo od drugih i ta mu je neosporno omoguilo da sauva dobre odnose sa nekim tako tekim kao stoje tetka Ester. U stvari, Dord je bio majstor
tree varijante ponaanja, ni pasivne ni agresivne. Sam je otkrio jednu
nenasilnu oseajnu komunikaciju, koju ponekad nazivamo izriitom
komunikacijom", jedinu koja omoguuje da uzimamo i dajemo ono to
je potrebno, a da pri tom i dalje potujemo i svoje granice i potrebe
drugoga.
Kad me je jedne veeri pozvao kod sebe na veeru, video sam
na licu mesta kako postupa sa tetkom Ester. Ona je trebalo da ga, u ime
univerziteta, prati na slubenom putovanju u grad u kome je imala mnogo poznanstava. Te veeri gaje trei put u dva dana zvala da od njega
zatrai da u svoj ve preoptereeni raspored ubaci jo nekoliko susreta.
Dord je imao dug dan u bolnici, bilo je kasno, a znao sam koliko je
voleo da na miru veera, naroito kad pozove prijatelja. Pitao sam se
kako e se poneti u takvoj situaciji. Prvo je duboko udahnuo, a onda
krenuo u napad: Ester, vi dobro znate koliko drim do tog putovanja
koje emo zajedno obaviti, i koliko sam vam zahvalan za sve to ste za
mene uinili." Bilo je to tano, i znam da nije morao da se napree da
bi to priznao. Ne znam ta mu je Ester kazala, ali sam odmah stekao
utisak daje pritisak sa druge strane linije odjednom popustio. Zatim je
nastavio: Ali, poto me zovete tri puta da mi kaete istu stvar, a ve
smo o njoj itav sat razgovarali i sve se dogovorili, oseam se frustrirano. elim da budemo ekipa, i da vi potujete moje potrebe kao to ja
potujem vae. Moemo li da se dogovorimo da se ne vraamo na ono
to smo se ve dogovorili?" Razgovor je zavren za dva minuta, i on
je ponovo mogao da se okrene naoj veeri. Bio je potpuno miran, kao
da su mu samo javili sat polaska aviona. Pomislio sam na sve pacijente
koji su godinama zvali preko pejdera u nemogue sate.

Da sam samo znao tako sa njima da razgovaram! Mnogo kasnije sam otkrio logiku i potpuno podmazanu mehaniku koja se krila iza
Dordove mirne snage.
LOVE LAB (LJUBAVNA LABORATORIJA) U SIJATLU
Na Univerzitetu u Sijatlu, na mestu koje se zove Love Lab"
(Ljubavna laboratorija), brani parovi prihvataju da se podvrgnu
oseajnom mikroskopu profesora Gotmana (Gottman). On analizira
prirodu njihovih uzajamnih odnosa. Video kamere snimaju parove i
omoguuju da se primeti i najmanja grimasa koja im pree preko lica,
ak i ako ona ne traje ni desetinu sekunde. Nadgledaju se i promene u
njihovom sranom ritmu i njihov arterijski pritisak. Otkad je izumeo
svoju Ljubavnu laboratoriju, vie od sto parova je prihvatilo da tu diskutuje o svojim sukobima: raspodela domaih poslova, odluke u vezi
s decom, upravljanje fmansijama, odnosi sa porodicom drugog branog
druga, sukobi oko puenja, pia, i tako dalje. Prvo otkrie profesora
Gotmana je da nema srenog para, u stvari, trajne oseajne veze, bez
hroninog sukoba. Cak suprotno: parovi koji nemaju stalni predmet
svae trebalo bi da se zabrinu. Odsustvo sukoba je znak oseajne distance koja iskljuuje svaki pravi odnos. Drugo otkrie, zaprepaujue,
jeste da je profesoru Gotmanu dovoljno pet minuta analize svae
izmeu ene i mua da predvidi, sa preciznou veom od 90%, ko e
ostati u braku a ko e se razvesti za nekoliko sledeih godina, ak i kad
je re o paru koji je usred medenog meseca (3)! Nita toliko ne utie
na na oseajni mozak i nau fiziologiju koliko kad se osetimo dalekim onima za koje smo najvie vezani: naem supruniku, naoj deci,
naim roditeljima. U Ljubavnoj su laboratoriji jedna re vie, siuan
mig prezira ili odvratnosti, jedva vidljivi za posmatraa, dovoljni da
izazovu ubrzanje sranog ritma kod onoga kome su namenjeni. Dobro
plasirana aoka uz malo prezira, pa e srana frekvencija snano skoiti
iznad 110 otkucaja u minuti (4).22
Problem je u tome to oseajni mozak, na taj nain upozoren, potpuno ponitava sposobnost saznajnog mozga da racionalno
22

Srana frekvencija kod mukarca je uglavnom oko 70, a kod ene oko 80
otkucaja u minuti.

rezonuje: kao to smo videli, predeoni korteks se iskljui". Mukarci

su posebno osetljivi na ono to Gotman zove oseajnom bujicom":
im im je fiziologija aktivirana, oni se utope" u oseanja i samo misle
na odbranu i napad. Vie ne trae reenje ili odgovor koji bi smirio situaciju. I mnoge ene tako reaguju. Kada ujete te rasprave, uine vam se
dobro poznatim:
Fred: Jesi li bila u hemijskoj istionici da uzme moje
stvari?"
Ingrid (podrugljivo): Jesi li bila da uzme moje stvari?
Ti sam moe da ih podigne. Sta sam ja, tvoja sluavka?"
Fred\ Daleko od toga. Da si moja sluavka, kua bi bar bila
pospremljena." (5).
Tokom ove rasprave se i Fredova i Ingridina fiziologija brzo
remeti, a posledice su strane. Gotman te konfliktne dijaloge naziva
etiri jahaa Apokalipse". Re je o etiri vrste ponaanja koja polako
unitavaju sve odnose. Ona aktiviraju osecajni mozak drugog tako da
on moe odgovoriti samo zlobno ili se povui poput ranjene ivotinje.
Zahvaljujui etvorici jahaa, sigurni smo da iz odnosa neemo dobiti
ono to elimo; ipak, mi ih prve pozivamo na front naih oseajnih
bitaka.

APOKALIPSA KOMUNIKACIJE
Prvi jaha je kritika: kritikovati nekoga umesto mu ponuditi
albu ili molbu. Primer kritike: Opet kasni. Samo misli na sebe."
alba: Devet je sati. Rekao si da e doi u osam. To je drugi put
ove nedelje. Dosadno mi je i oseam se samom kad te ovako ekam."
Kritika: Dosta mi je toga da skupljam iza tebe tvoje stvari. Ljuti me
tim svojim bacanjem!" alba: Smeta mi kad povlai svoje stvari po
kuhinji ujutro kad hou da popijem kafu. Potreban mi je red da bih se
dobro oseala. Da li bi mogao da se potrudi da sve sredi pre nego to
ode na spavanje?"

Gotman sugerie kako se opravdana alba, koja ima sve anse da bude sasluana, pretvara u kritiku koja e samo izazvati otpor,
zlovolju ili opasan protivnapad: dovoljno je samo na kraju dodati: ta
je tvoj problem?"
Ono to ova zapaanja ini toliko zauujuim jeste mera do
koje ona idu sama od sebe! Mi svi tano znamo kako ne elimo da
se prema nama neko ponaa.Tee nam je, naprotiv, da odredimo kako
bismo voleli da se prema nama ponaaju, iako smo istog trenutka zahvalni kad nam se neko obrati na oseajno-inteligentan nain. Seam se
neoekivane lekcije koju sam jednog dana dobio putem telefona. Due
od dvadeset minuta sam ekao da mi jedna slubenica avionske kompanije kae gde je moja rezervacija za let na koji sam polazio istog
popodneva. Nestrpljiv i ljut, kad mi je najzad priznala da je ne moe
nai, poeo sam da viem: Kako to? To je glupo! emu sluite ako
niste u stanju da naete jednu rezervaciju?" Dok sam izgovarao te reci,
ve sam poalio. Jasno mije bilo da sam uvredio osobu koja mije bila
preko potrebna da bih resio svoj problem. Ali, nisam znao kako da se
izvuem. Mislio sam daje smeno da se sad izvinjavam (u stvari, nikad
nije ni suvie rano ni suvie kasno, ali ja to jo nisam bio shvatio). Na
moje veliko iznenaenje, ona me je izvukla iz nezgode: Kad podignete
glas, gospodine, ne mogu da se koncentriem ni da vam pomognem".
Imao sam sree: upravo mije dala savrenu priliku da se izvinim a da ne
izgubim obraz. Odmah sam to uradio, i nakon nekoliko sekundi ponovo
smo priali kao dve odrasle osobe koje pokuavaju da rese neki problem. Kad sam joj objasnio koliko je to putovanje za mene vano, pretvorila se u solidnog saveznika i prekoraivi neko pravilo ak mi obezbedila mesto na letu koji je ve bio blokiran. Ja sam psihijatar, a ona je
potpuno vladala emocijama razgovora. Tog sam dana zamiljao kako se
ona vratila kui sigurno mnogo oputenija od mene. To iskustvo me je
navelo da ponem da se bavim nenasilnom oseajnom komunikacijom.
Niko, odista, nije smatrao daje vano ili korisno da me tome podui.
Gotmanov drugi jaha (Apokalipse), najnasilniji i najopasniji
za nau limbiku ravnoteu, jeste prezir. Naravno, prezir se ispoljava putem uvrede, ak i najblae (neki bi kazali podmukle), kao vae
ponaanje nije umesno", pa do najnasilnijih klasinih Jadna moja devojko, ti si pravi idiot",, jadnik", ili jednostavnija, ali ne manje opasna
ti si smean". I sarkazam moe delovati kao zlo, kao kad Fred odgovara Ingrid: Da si mi ti sluavka, bar bi kua bila sreena".

Sarkazam na filmu moe biti zabavan, ali u ivotu ne. A upravo

ga mi esto traimo, ponekad kao da uivamo u njemu.
Poznajem jednu veliku francusku novinarku koja je provela
vie od petnaest godina na analizi. Jednog dana, dok smo priali o
nainu vladanja sukobima, ona mi je poverila: Kada osetim da me
neko napada, hou da ga unitim! Ako uspem da ga raskomadam, onda
sam zadovoljna."
Izrazi lica su esto dovoljni da pokau prezir: oi koje kolutaju
nagore kao odgovor na ono to ste kazali, rubovi usta koji se obese i
oi koje se skupljaju kao reakcija na drugoga. Kada vam neko sa kim
ivite ili radite upuuje takve znake, oni vas kao strela gaaju u srce,
i svako mirno reenje situacije ine praktino nemoguim: kako mirno rezonovati ili zakljuivati kada poruka koju dobijate izaziva samo
odvratnost?
Trei i etvrti jaha su protivnapad i totalno povlaenje. Kada
ste napadnuti, dve solucije koje odmah nudi oseajni mozak jesu borba
i beanje (poznata reakcija^g/z/ orflight, koju je opisao veliki ameriki
fiziolog Vaiter Kenon (Walter B.Cannon) tridesetih godina). One su
upisane u nae gene milionima godina evolucije. To su, u stvari, dva
najefikasnija izbora za nekog insekta ili gmizavca. Ali, ma kakav konflikt da je u pitanju, problem protivnapada je to on zna za samo dva
reenja: u najgorem sluaju, vodi do prave eskalade nasilja -- ranjen
mojim protivnapadom, drugi mi odvraa. Tako se deava na Srednjem istoku, naravno, ali i svuda u svetu gde se brakovi raspadaju.
Ciklus se nastavlja sve dok ne doe do potpunog fizikog razdvajanja
posvaanih, tj. unitavanja odnosa, bilo naputanjem, bilo razvodom ili
ubistvom. U najboljem od sluajeva, protivnapad uspeva" i drugi je
pobeen amarom - kao to to sebi roditelji esto sa decom doputaju,
ili muevi sa enama. Zakon jaeg je progovorio, gmizavac u nama je
zadovoljan. Ali, ta pobeda nuno ostavlja pobeenog ranjenog i skrhanog. Rana samo kopa oseajni jaz i oteava mogunost zajednikog
ivljenja. Nikada neki nasilni protivnapad nije drugoga naveo da zaeli
da se iskreno izvini i da vas uzme u naruje.
Druga opcija, potpuno povlaenje, jeste muka specijalnost, i
posebno nervira ene. Ta opcija esto unapred oblikuje poslednju fazu
raspada neke veze, bilo daje re o braku ili o profesionalnoj saradnji.
Posle sedmica i meseca kritika, napada i protivnapada, jedan od
protagonista najzad naputa bojno polje, oseajno u svakom sluaju. I

dok drugi trai kontakt, da se sa njim razgovara, ovaj se povlai, gleda

preda se ili se krije iza svojih novina ekajui da to proe". Drugi, izvan sebe zbog takvog stava koji ga potpuno ignorie, govori sve glasnije
i konano poinje da vie. Tada se tanjiri razbijaju, ili, ako je re o eni,
oekuju udarci. Fiziko nasilje je beznadeni pokuaj da se obnovi veza
sa drugim, da se on nekako natera da uje ta oseajno preivljavamo,
da oseti na bol. Oigledno, to je izgubljena stvar. Viktor Igo (Victor
Hugo) izvanredno je ilustrovao taj beznadni pokuaj osvajanja one koja
vas ne primeuje: da bi ga konano primetila, opat Frolo Esmeraldu,
koja ga odbija i ignorie njegove predloge, najzad mui, a zatim alje u
smrt! Afektivno povlaenje nije nain kojim se konflikti reavaju. Kao
stoje Gotman pokazao, a Igo pre njega, to se esto loe zavrava.

SVE REI, ALI BEZ NASILJA

Zahvaljujui Ljubavnoj laboratoriji iz Sijetla uspeli smo da, uz
mnogo detalja, shvatimo ta se deava u glavi i srcu ljudi koji su u sukobu i kako oni esto naleu na zid. Prirodno, imamo sve razloge da verujemo da je re o istim refleksima, istim grekama koje onemoguuju
vladanje sukobima koji nisu brani - bilo da su posredi naa deca,
roditelji, porodica naeg branog druga, nai roditelji, a naroito nai
efovi ili kolege s posla. Ali, ta su, dakle, principi efikasne komunikacije, one koja alje poruku, ne odvraajui onog kome je namenjena,
ve mu, naprotiv, udahnjujui potovanje i elju da nam pomogne?
Jedan od majstora nenasilne komunikacije jeste psiholog Maral Rozenberg (Marschall Rosenberg). Roen u Detroitu, u kvartu
siromanom i vrlo nasilnom, on se kao veoma mlad posvetio iznalaenju
naina da se, ne prelazei u nasilje, prevladaju razlike. Predavao je i
sprovodio praksu u svim regijama na svetu gde je neophodno ovladati
sukobima, bilo daje re o kolama u siromanim kvartovima, velikim
firmama u fazi rekonstrukcije, Srednjem istoku ili Junoj Africi (6). Prvi
princip nenasilne komunikacije jeste da se svako prosuivanje, odnosno svaka kritika, zameni objektivnim posmatranjem. Umesto da kaete
dokazali ste svoju nestrunost", ili ak nije dobar ovaj izvetaj", to
osobu kojoj se obraamo odmah obezoruava, bolje je da budete objektivni i precizni: ini mi se da u ovom izvetaju nedostaju tri ideje koje
bi trebalo da prenesu nau poruku". to ste precizniji i objektivniji, to

vie ono to govorite drugi tumai kao legitiman pokuaj komunikacije,

a ne kao potencijalnu kritiku. Rozenberg navodi jedno istraivanje koje
se bavilo odnosom izmeu knjievnosti jedne zemlje i nasilnosti njenih
stanovnika: prema toj studiji, to vie dela sadri termine koji ljude
svrstavaju u dobre" ili loe", to se nasilje slobodnije ispoljava na ulicama te zemlje (7).
Drugi princip je da treba izbegavati svaku procenu drugoga i
koncentrisati se potpuno na ono to se osea. To je klju oseajne komunikacije. Ukoliko govorim o onome to oseam, niko to ne moe
da mi ospori. Ako kaem: Kasni, to je tvoj obini egoizam...", drugi
moe samo da ospori ono to sam kazao. Naprotiv, ako kaem: Imali
smo sastanak u osam a sada je pola devet. To je drugi put ovog meseca. Kad to uradi, oseam se povreeno, i ak ponieno", on ne moe
osporiti moja osecanja. Ta osecanja mi u potpunosti pripadaju! itav
napor je u tome da se situacija opie frazama koje poinju sa , ja", a
ne sa ti" ili vi". Govorei o sebi, i samo o sebi, vie ne kritikujem
svoga sagovornika, ne napadam ga; ja sam emotivan, dakle autentian
i otvoren. Ako se zaista dobro drim, i ako sam stvarno poten prema
sebi, ii u ak dotle da se uinim ranjivim ukazujui mu koliko mi je
nakodio. Ranjivim, jer sam mu otkrio jednu od svojih slabosti. Ali,
najee e upravo ta iskrenost razoruati mog neprijatelja i dati mu
elju da saraujemo u meri u kojoj i on hoe da sauva na odnos. Upravo je to radio Dord sa svojom tetkom Ester (Kad ste me pozvali...
osetio sam se frustrirano..."), ili, pak, ona devojka iz avionske kompanije (Kad podignete glas, ne mogu da se koncentriem da bih vam
pomogla..."). Oni su govorili samo o dve stvari: o onom to se upravo
desilo, objektivno, bez ikakve rasprave, i o onome to su tad osetili.
Nijedna re nije bila o drugom, jer to niemu ne bi posluilo.
Prema Rozenbergovom miljenju, jo je efikasnije ne samo rei
ta smo osetili, ve i pokuati navesti onog drugog da oseti koliko smo
bili razoarani. Kad zakasni, a dogovorili smo se da idemo u bioskop,
oseam se loe jer sam eleo da vidim poetak filma. Meni je vano
da vidim seansu u celini." Ili pak: Kad mi se ne javlja itave sedmice, plaim se da ti se nije neto dogodilo. Potrebno mi je da budem
siguran da je sve u redu." Ili, na poslu: Kad pustite u promet dokument sa ortografskim grekama, lino sam pogoen, jer je onda moja
slika i slika itave nae ekipe time oteena. Mnogo drim do tog naeg
imida, naroito nakon toliko tekog rada koji bi trebalo da izazove
potovanje."

Kada mlade lekare uim takvoj komunikaciji, jer je njima ona

veoma potrebna da bi vladali svojim odnosima sa tekim bolesnicima, ja
im dajem algoritam", recept na etape. Oni ga esto zabelee na jednoj
kartici koju koriste kad se pripremaju za neki konfliktan susret. Rozenberg pria da mu je jedan od uesnika njegove radionice jednog dana
doao sa sledeom priom: poeo je sebi da pomae takvom kartom
da bi sa svojom decom uvebao ono to je upravo nauio. U poetku
je to oigledno bilo pomalo nezgodno, ponekad i smeno, a deca nisu
propustila da mu na to ukazu. On je upotrebio svoju karticu, kao svaki
savestan poetnik, rekavi im: Kad mi kaete kako sam smean dok
se napreem pokuavajui da poboljam nae odnose i bolje odigram
ulogu oca, to me boli. Potrebno mije da osetim daje i vama vano to
moemo da razgovaramo drugaije nego to to mesecima inimo". To
je funkcionisalo, i on je tako nastavio nekoliko sedmica. Na kraju vie
nije ni upotrebljavao svoju beleku. Onda ga je, jednog dana, dok je
raspravljao sa svojom decom o televiziji, temperament poneo. Sini
od etiri godine mu je tada dobacio, kao neto hitno: Tata, idi po karticu!"

KARTA SA EST TACAKA

Kartica kojom se sluim i koju dajem mladim lekarima zove
se I.M.P-O.E.I. (S.P.A-C.E.E.)". Ovi inicijali rezimiraju est kljunih
taaka nenasilnog pristupa koje vam daju najbolje anse da dobijete
ono to elite, bilo kod kue, bilo u kancelariji, sa policijom, ili, ak, sa
svojim automehaniarem. Da pogledamo ta ti inicijali znae.
S je za source (izvor). Pre svega treba biti siguran da se obraamo osobi koja je izvor problema i koja ima nain da ih resi.
Opte uzev, to ipak, iako moe izgledati oevidno, nije na prvi
refleks. Ako mi neki kolega uputi neprijatnu primedbu povodom mog
rada, i to pred itavim timom (ili moja devojka pred prijateljima povodom lososa kojeg sam prekuvao), apsolutno niemu ne slui da se
ja nakon toga alim drugim kolegama ili mojoj majci telefonom, iako
bih najrade to uinio. Najbolje je da onaj ko me je uvredio nikada o
tome nita ne uje. Najgore bi bilo da mu to ispriam (uz preterivanja i
obrtanja koja se podrazumevaju), jer bi me smatrao kukavicom. Da bih

sauvao njegovo potovanje i da bih mu promenio ponaanje, moram

da razgovaram i sa dotinim kolegom i sa svojom devojkom. Ja jedini
to mogu uiniti. Naravno, to je mnogo tee, i ja to ne elim; ali, to je
jedini efikasan nain. Treba krenuti od izvora problema.
P za mesto i vreme (place). Treba uvek paziti da se diskusija
odvija na jednom mestu, skrivenom ili privatnom, i u odgovarajuem
trenutku. Opte uzev, ideja da se suoimo sa svojim napadaem, javno
ili u hodniku, nije dobra, ak i ako je naa alba nenasilna. Razgovor ne
treba odmah zapoeti ustro u stresnoj situaciji. Uvek je bolje izabrati
mesto gde moemo mirno razgovarati kada smo sigurni da su onaj ili
ona s kojima elimo da razgovaramo spremni za to.
A za prijateljski pristup (aproche amicale). Da bi nas uli, treba
prvo da budemo sigurni da nas sluaju. Ima li boljeg naina da na
postupak propadne no da krenemo sa agresivnim ponaanjem i suvie
odlunim glasom? Gotman je to, zahvaljujui svojoj Ljubavnoj laboratoriji, pokazao: ako se jedan od protagonista oseti ugroenim, on ima
tendenciju da se utopi" u svojim oseanjima, ak i pre no to razgovor pone. A nakon toga nema spasa. Treba, dakle, svog sagovornika
opustiti ve prvim recima: vie mu otvoriti ui nego mu ih zatvoriti.
A znate li vi koja je re u bilo kom jeziku najprijatnija da se zapone
razgovor? Ime osobe kojoj se obraate! Psiholozi to nazivaju fenomenom koktela": vi ste na nekom koktelu, oko vas svi priaju, a vi
ste ipak veoma koncentrisani na razgovor koji vodite sa svojim sagovornikom. Nita ne ujete od dijaloga koji oko vas bruje: njih filtrira i
odbacuje vaa panja. A onda, odjednom, u nekoj drugoj grupi, neko
izgovara vae ime. Odmah ga ujete i okreete glavu. Vae ime: ova re,
pre no bilo koja druga, kao daje izmiljena da vam privue panju. Isto
tako, usred nekog gustog teksta primetiete svoje ime. Na svoje ime
smo prijemiviji no na bilo koju drugu re. Dakle, bilo ta da hoete
kazati onome ko vas je uvredio, ponite time da ga po imenu nazovete,
a onda mu recite i neto prijatno, ako je to, naravno, istina. Nije to uvek
lak;o nai, ali je vrlo vano: Bertran, ja cenim sve mogunosti vae
podrke, i to mi omoguuje da idem napred u svom radu." Setite se
takoe staje Dord kazao Esteri u poetku: Estera, vi znate koliko mi
je stalo do tog putovanja na koje emo ii zajedno, i koliko sam vam
zahvalan." Nije to uvek lako. U prvi mah, malo ete stisnuti usne. Tada
su vrata komunikacije otvorena.

C za objektivno ponaanje (comportement objectij). Najzad,

treba ui u srce problema: opisati stanje zbog koga se alimo, ograniavajui se samo na opis onoga to se desilo, i ni na ta drugo, bez i najmanje aluzije na moralni sud koji bi to moglo dobiti. Treba, dakle, rei:
Kada ste vi ovo kazali", i to je sve. Ne treba rei kada ste se onako
izopaeno ponaali", ve kada ste napravili aluziju na moje gaice"
E za emociju (emotion). Opis injenica mora odmah biti propraen onim to ste osetili. Tad ne treba upasti u zamku i priati o svom
besu, oseanju koje se najee ispoljava. Ne treba, dakle, rei: Kad
ste pred celim svetom izustili kako mi je haljina smena (objektivno
ponaanje), razbesneli ste me", jer je bes oseanje koje je okrenuto
drugome, a ne izraz intimne povrede. Mnogo je delotvornije ako o sebi
kaete osetila sam se povreenom", ili osetila sam se ponienom".
E za izneverenu nadu (espoir decu). Moemo se drati jedne
emocije, ali je jo efikasnije ako pomenemo izneverenu nadu ili nezadovoljenu potrebu. Oseam potrebu za sigurnou na poslu, da znam da
me niko nee ni poniziti ni povrediti zajedljivim primedbama, naroito
neko tako vaan kao to ste vi." Ili, ako je re o naem suprugu(zi) koji
nas je ignorisao(la) tokom neke mondenske veere: Oseam potrebu
da budem s tobom u kontaktu, da mogu da raunam na tebe, ak i kad
smo sa prijateljima".
Potpuno sam svestan toga daje ovaj pristup donekle nadrealan,
naroito kad postoji tako malo uzora u naoj okolini koji bi nas mogli
nadahnuti. Kae se: Da, bilo bi sjajno kad bih mogao tako da govorim,
kad bih se usudio tako da govorim. Ali, to je nemogue. Nikako sa
svojim efom (ili ne sa svojim muem"; ne sa svojom decom"; ne sa
svojom tatom", itd.)." Ipak, problem je jednostavan: postoje samo tri
naina reagovanja u konfliktnoj situaciji: pasivnost (ili pasivnost-agresivnost), najea i najmanje zadovoljavajua reakcija; agresivnost, ne
ba efikasna, ali mnogo opasnija; potvrdnost", tj. nenasilna oseajna
komunikacija.
Ipak, postoje okolnosti kada je bolje biti pasivan ili agresivan, nego se upustiti u sloeni proces potvrdne komunikacije. Kada je
ulog tako mali da ne zahteva ni nae vreme ni nau panju, potpuno je
opravdano biti pasivan" i prihvatiti neku uvredu ili ne reaaovati kad

vama manipuliu. To je esto i ekonominije. Nasuprot tome, u situacijama hitnosti ili opasnosti, normalno je biti agresivan", izdavati naredbe bez objanjavanja. Na taj nain vojska funkcionie, jer se suoava
sa opasnou. Ali, bilo koja situacija da je u pitanju, postoje samo tri
naina reagovanja. A mi treba svaki put da izaberemo. Da stanemo ili
ne ispred oseajnog izazova.
Na sreu, nisu svi odnosi konfliktni. Drugi zaboravljen aspekat
komunikacije, iako je skoro isto toliko vaan, jeste znati iskoristiti prilike da produbimo svoj odnos sa drugim.
Jedan od najjednostavnijih naina da se do toga doe jeste da
budemo prisutni kada drugi (ili druga) pati i potrebna mu (joj) je naa
pomo. Treba znati i reci koje omoguuju da ta emotivna struja pree
iz jednog mozga u drugi, efikasno i brzo. Za to postoji jedna druga
tehnika. Lake se upotrebljava, bez sumnje stoga to sa njom za nas
nema rizika.

XIII
SLUATI SRCEM
Prve godine sam se, kada su od mene zatraili da nauim lekare
iz svoje bolnice kako da bolje sasluaju svoje pacijente, setio da sam pomislio kako imam malo toga da im ponudim. Znao sam koji je jedan od
njihovih najvanijih problema: pacijent (ili, ee, pacijentkinja) koji se
zaplau usred konsultacije. Za njih je bila prava katastrofa kada jedna
jadna gospoa, majka petoro dece, doavi zbog glavobolja" odjednom otkrije plaui kako ju je mu ostavio. Sve to su mogli uiniti,
uz punu ekaonicu pored, jeste da sebi kau: Tu smo, popodne nam je
propalo!" Za mene je to, oigledno, bilo obrnuto. Kada bi se neki pacijent zaplakao, govorio sam sebi da sam na dobrom putu. Budui usred
emocije, bio sam na putu istine; samo je trebalo da povuem konce.
Ali, kao psihijatar, nikako nisam bio u istoj poziciji kao i moje kolege.
Njihova konsultacija je trajala deset do petnaest minuta, a moja nikad
ispod trideset, obino itav sat, ak i vie. Metode komunikacije kojima su me nauili - pasivno sluanje i paljivo potcrtavanje nekim
,,mmm...mmm" ili priajte mi vie o svojoj majci" - zavravale su se
dugim izlivima koji su mi sasvim odgovarali, ali su se loe uklapali u
vreme kardiologa ili hirurga koje je striktno mereno. Ali, morao sam u
okviru svojih predavanja osigurati kurs vladati tekim pacijentima" i
nai neto efikasnije za savetovanje studenata od onog mmm...rnmm"
saginjanjem glave, i neto humanije za pacijente no da ih ponovo brzo
ispratim sa receptom za prozak u depu. A to je moralo trajati vie od
deset minuta.
Nikad se o jednom pitanju ne naui vie no kad se o njemu
predaje studentima. Ja sam, dakle, istraivao tu oblast i otkrio da su
Marion Stjuart (Marian Stuart) i Dozef Liberman (Joseph Leibermann),
jedna psihoterapeutkinja i jedan psihijatar, autori znaajnih studija o
onome to razlikuje lekare koji imaju dar komuniciranja od onih koji

ga nemaju. Snimivi na desetine kratkih konsultacija sa lekarima koje

su bolesnici veoma cenili i sa onima koje su mnogo manje potovali,
oni su prosto destilisali" kvintesenciju tog dara" u jednu tehniku koju
je vrlo lako nauiti (1). Kao i mnogi drugi, ja sam tu tehniku godinama
predavao.
Najvee mije iznenaenje bilo to sam otkrio da se ona sreno
primenjivala na sve ljude: na moju porodicu, prijatelje, ak i na moje
kolege kad su prolazili neki teak period. Ti mi ljudi nisu priali kao
psihijatru. Nisam uvek imao mogunost, ponekad ni elju, da provedem sat nad najintimnijim detaljima njihovog ivota. I njima je trebalo pomoi na najefikasniji i najhumaniji nain da uu u kontakt"
i da se bolje oseaju za deset minuta. Metoda Stjuartove i Libermana
omoguuje da se znatno pobolja naa sposobnost sluanja, dakle, na
odnos prema drugima, bez pomoi nekog psihijatra; da se pribliimo
ljudima koji nam najvie znae, naim branim drugovima, roditeljima,
deci, kao to nikad nismo nauili da inimo. inei toj produbljujemo
nae odnose i sami sebe leimo.

PITANJA ELFE
Tehnika se svodi na pet pitanja koja idu dosta brzo jedna za
drugim. Dobar mnemotehniki nain da se toga podsetimo jeste da
postavimo pitanja ELFE". Kao u bajkama, ELFE (igra reci, elfe je
vila, prim. prev.) banalnu svakodnevicu pretvara u magini trenutak.
Q za ita se desilo? " (Que s est-ilpasse?). Da bi se uspostavila
veza sa osobom koja pati, potrebno je da vam ona pre svega ispria
ta joj se u ivotu desilo i ta joj je nanelo bol. A ona e vam to opisati
odgovarajui na pitanje: ta se dogodilo?" Otkrie Stjuartove i Libermana je da ovde nije neophodno ulaziti u detalje, naprotiv. Vano je
sluati prekidajui osobu to je mogue rede tokom tri minuta, jedva
neto due. Ako vam se to ini premalo, biete bez siutinje iznenaeni
kada ujete kako, proseno, lekar prekida pacijenta nakon osamnaest
sekundi (2). Ako ostavite sagovornika da se gubi u detaljima due od
tri minuta, reskirate da nikad ne doete do sutine. A sutina u osnovi
nisu detalji, ve emocija. Treba, dakle, brzo prei na drugo, mnogo
znaajnije pitanje.

E za emociju (emotion). Ubrzo morate upitati: Koju si emociju

osetio?" Ovo vam se esto moe uiniti izlinim. Toj sam metodi uio
lekare opte prakse na Kosovu, posle uasnog rata 1999. Jednog dana se
jedan od mojih uenika" naao pred enom koja se alila da stalno ima
bolove u glavi, leima, rukama, da ne moe da spava, da gubi na teini.
Jadnom oveku su glavom prolazile sve mogue dijagnoze iz medicinske enciklopedije, od sifilisa do skleroze krvnih elija. Doapnuo sam
V

mu daje upita: Sta vam se desilo?" Za nekoliko sekundi mu je poverila

da ne zna ta joj je sa muem, koga je srpska milicija dve nedelje ranije
odvela. Mislila je daje mrtav. Nije mogla nikome drugome to ispriati,
jer je takvih pria bilo napretek. Svakako, moglo se zamisliti ta je
oseala. Lekar je oklevao u vezi sa drugom etapom. Izgledalo je skoro
oigledno: postaviti pitanje tako brzo bilo je na neki nain uvredljivo.
Ja sam ga, uprkos svemu, ohrabrivao. Najzad je stidljivo izustio: ,,I
ta ste osetili kada se to dogodilo?" U tom trenutku je ena briznula
u pla. Bila sam strano uplaena, doktore, strano." Uzeo ju je za
ruku i pustio da se isplae koliko je bilo potrebno. Najzad je krenuo sa
najvanijim pitanjem.
L za najtee (le plus difficile). Najbolji nain da se ne utopi
u oseanje jeste da se ue u njegovu dubinu, u srce bola. Tek tada se
moe isplivati na povrinu. Ponovo se nametnulo pitanje koje se ini
nepristojnim ili nedecentnim", imajui u vidu ta znai doiveti takvu
emociju: ta vam je najteeT To to ne znam ta da kaem deci", odgovorila je ena bez oklevanja. Ja sam ve odavno znala da e do toga
doi, i moj mu i ja smo esto o tome razgovarali. Ali deca... Sta mogu
da uinim za decu?" Ponovo je briznula u pla. Ono stoje kazala uopte
nisam oekivao. Ali za nju su se, oigledno, sva oseanja vezivala za
decu. Daje nismo zapitali, nikada ne bismo pogodili.
Pitanje L je volebno poto slui da se u arite stavi duh onoga
ko pati. Ono mu pomae da drugaije sredi svoje ideje o onome stoje
fundamentalno, to ga najvie boli; na duh, preputen samom sebi, ima
tendenciju da krene u svim pravcima. I sam sam iskusio moni efekat
ove intervencije. Proao sam kroz teak period posle jednog emotivnog
raskida. Svako vee, kad bih ostao sam, oseao sam tugu u svakom delu
svoga tela, ali nisam plakao. Nikad nisam plakao. Poput mnogih ljudi,
stisnuo bih zube i nastavio napred. ivot se nije zaustavio zato to mi
je srce puklo. Uvek je bilo puno toga da se uradi. Jedne veeri me je

prijateljica pozvala da uje kako sam. Nisam eleo da ponovo ulazim u

tu priu koja oigledno nije imala reenja. Meutim, ona je bila profesor pedijatrije i poznavala je dobro ELFE. Kada me je zapitala ta mi jq
najtee, odjednom mi je pred oima iskrsla slika sina koji je doao da
mi pomogne da uredim svoju novu sobu. Video sam koliko je tuan i
nean, ali i on je stezao zube. Nisam bio tu da mu pomognem. Bukvalno
sam briznuo u pla. Odjednom se sva ta rasuta tuga koncentrisala onde
gde je morala biti od samog poetka, plakao sam i jecao. Posle nekoliko
minuta sam se osetio mnogo bolje. Nita nije bilo odlueno, ali sam sad
znao odakle je bol dolazila.
F za suoiti se (faireface). Nakon to sam oseanju dozvolio da
se izrazi, trebalo je iskoristiti injenicu da se energija koncentrie na
glavni izvor problema: ,,I ta vam najvie pomae da se suoite?" Sa
tim se pitanjem panja onoga kome govorite okree prema izvorima
ve postojeim koji mu pomau da se iz njih izvue i da se trgne. Ne
treba potceniti sposobnost ljudi da se izvuku iz najteih situacija. Njima
najee treba pomo da ponovo stanu na noge, a ne da im mi, umesto
njih, reavamo probleme. Svima nam je teko da razumemo i da priznamo da su ljudi i ene koji nas okruuju jai i otporniji no to se
misli, da smo mi sami jai i otporniji no to se misli. Ono emu sam
uio, i to teko, svoje studente lekare, morali smo svi mi nauiti u naim
oseajnim odnosima. Umesto da mislite ne budi takav, uini neto" dok
vam neko izraava svoje oseanje i bol, morate misliti ne ini nita,
ostani kakav si" jer je to najblagotvornija uloga koju moemo odigrati:
biti tu i pratiti, umesto predlagati reenjrfjedno za drugim ili preuzimati
probleme koji nam ne pripadaju. Albanka sa Kosova se za trenutak zamislila: Moja sestra i susedi, svi smo manje-vie u toj situaciji i stalno
smo zajedno. Istina je da su oni sa decom sjajni. "To oigledno nita
nije reavalo, ali je ona mogla malo bolje videti kome da se okrene
za ono to joj je bilo potrebno. injenica daje to znala inila je da se
oseala manje izgubljenom. Menije pomoglo to to sam shvatio da sa
svojim sinom mogu da ostvarim jedan novi odnos, da uzmem stvari u
svoje ruke. Zatim, tu je bio prijatelj s kojim sam uvek mogao o svemu
da priam, iako je daleko stanovao. Poeo sam da ga zovem vie puta
nedeljno, naroito uvee kad mije samoa najtee padala.

E za empatiju - sauestvovanje (empathie). Da bismo najzad

zakljuili interakciju, uvek je korisno iskrenim recima izraziti ono
to smo osetili sluajui drugog, pokazujui mu tako da smo, nekoliko minuta, podelili sa njim njegovo breme. Na kraju razgovora e
otii sam sa svojim tekim teretom, ali smo se bar, tokom tih nekoliko
minuta, drali zajedno bolje razumejui njegov bol. Ovo seanje e
mu omoguiti da se oseti manje usamljenim na putu kojim je krenuo.
Najee je nekoliko vrlo jednostavnih reci dovoljno: To mora da je
teko za vas", Vrlo mi je ao to vam se to desilo. Rastuio sam se
dok sam vas sluao". Deca koja tre majci kad ih neto zaboli to isto
oseaju, esto i snanije no odrasli. Oigledno, njihova im majka ne
moe mnogo pomoi ako ih neto boli. Ona nije ni lekar ni bolniarka.
Ali, ne treba samo otkloniti bol, ve i samou! Ni odrasle osobe ne ele
da budu same dok pate.23
Naa pacijentkinja sa Kosova se nije izleila nakon konsultacije
od petnaest minuta. Ali, bila je jaa i manje usamljena. Njen lekar je
imao oseaj daje tako bio efikasniji nego dajoj je prepisao gomilu
nekorisnih analiza ili lekova koji joj ne bi koristili. I on je, kao i svi sa
Kosova koje sam tamo sreo, i Albanci i Srbi, mnogo patio, i ova oseanja
su bila skoro isto toliko krhka kao i u one gospoe. Ali, gledajui sve
to, imao sam oseaj da i tom lekaru ide nabolje. Izgledao je oputenije,
sigurnije. Kao da ih je taj kratki razgovor oboje uinio zrelijim. Kao da
je svako od njih posle tog razgovora stekao dostojanstvo. Povezujui se
sa njom, donosei joj malo svoje humanosti, on je i samog sebe leio.
Na taj se nain, u tim uspelim razmenama, ak i ako nas odmah ne
izlee", na oseajni mozak razvija, postaje sigurniji u nau sposobnost da saraujemo sa drugima, da nas drugi nekako reguliu, kao to
nam je i potrebno. To nas poverenje uva od strepnje i potitenosti.

SUSMITA GOVORI SA SVOJOM MAJKOM

Tehnike komunikacije o kojima smo upravo govorili esto su
nepoznate psihijatrima i psihoanalitiarima, koji smatraju daje prosto
23

Zahvaljujem doktorki Rejel Naomi Remen (Rachel Naomi Remen) to sum.

zahvaljujui njenoj vrlo lepoj knjizi: Mudrost kuhinjskog stola (Kitchen Table
Wisdom, Riverside Books, 1997), napravio tu razliku.

re ,,o pitanjima zdravog razuma". I to je svakako istina. Ali, kako su

pokazala istraivanja na lekarima staistima, suprotno od onog to je
govorio Dekart, zdrav razum nije ba najbolje rasporeeno svojstvo.
Zdravom se razumu, daje zaista tako dobro raspodeljen, da se roditelji
uvek tako obraaju svojoj deci, da se parovi uzajamno kritikuju bez
nasilja i da jedni druge srcem sluaju, da gazde potuju svoje kolege
i slubenike, ne bi trebalo uiti. ak je i u psihoterapiji esto vano
zavriti tretman vrlo preciznim instrukcijama o nainu na koji pacijent
treba da se ponaa da bi poboljao svoje oseajne odnose sa ljudima
koji mu najvie znae. Teko mogu da shvatim zato nas tome sistematski ne ue.
Daleko od Kosova, u jednom amerikom gradu, jedna od mojih pacijentkinja je morala vrlo brzo da naui osnove efikasne oseajne
komunikacije da bi se suoila sa odnosom koji je esto najtei od svih:
odnosom prema svojoj majci.
Susmita je imala pedeset i pet godina. Na prvi pogled, imala je sve
uslove da bude srena: mua koji ju je trideset godina oboavao, dva
deaka, lepa, pametna i posebno oseajna, i vrlo lepu kuu u otmenom
delu grada. Dola je sa Tajvana u Sjedinjene Drave sa 14 godina; ak
je sa uspehom uspela da stvori preduzee koje je onda, vie godina
ranije, preprodala. Igrala je tenis jednom do dvaput nedeljno, u jednom
privatnom klubu, i jo uvek volela da mukarci gledaju njeno vitko telo.
Ali, ispod te glatke povrine, unutranji Susmitin svet je bio u neredu.
Bila je stalno optereena krizama strepnje i budila se nou vie puta.
Danju joj se deavalo da se sakrije kako bi se isplakala. Imala je stalno
oseaj da e se uguiti. Njen iekar joj je najzad prepisao anksiolitik i antidepresiv. Susmita u ivotu nikad nije uzimala lekove, pa joj je ideja da
pone da uzima psihijatrijske izgledala nezamisliva. Htela je da pokua
neto drugo. Imao sam poverenja u to da emo uz njenu inteligenciju i
volju moi brzo da joj pomognemo u kontroli simptoma. Posle seansi
biofidbeka da ovlada svojom sranom usaglaenou, posle vie seansi
EMDR-a koje su joj pomogle da oisti dobar deo tekog emotivnog
tereta nastalog usled delimino tegobnog detinjstva, i uz napore da
pobolja svoju ishranu, ona je za nekoliko nedelja znatno napredovala.
Ipak, i dalje je s vremena na vreme imala napade tegobe u toku noi i
nije se u potpunosti oslobodila tog oseaja guenja koje ju je jo uvek
obuzimalo, povremeno ujutro pri buenju. Ponovo razmatrajui njenu
situaciju, primetio sam da se manje nasilno odnosila prema svojoj staroj

majci, Sun Li, koja je napustila Tajvan nakon smrti svog treeg mua i
dola da ivi kod nje. Ne moemo se pretvarati da vrlo bolni oseajni
odnosi ne postoje. Ne mogu se izbei prozakom, niti najefikasnijim
moguim prirodnim tretmanima. Njena situacija je zahtevala da se s
njom uhvati u kotac.
Sun Li je odbila da ui engleski i da poloi vozaki ispit.
Oigledno se dosaivala, i izgleda da joj je glavna aktivnost bila da
se mesa u ivot svoje keri. Izuzetno inteligentna, znala je tano kako
da se ponaa da se ova oseti krivom, sve se pravei da nita ne trai za
sebe. I bilo ta da Susmita uradi, nikad nije bilo dovoljno i nikad nije
valjalo, iako je upravo to od nje traeno. Kako je bilo iskljueno daje
vrate u Tajvan ili daje smeste u neki staraki dom gde ne bi mogla ni sa
kim da razgovara, Sun je uivala u kui; trebalo je baviti se njome, zbog
ega je sve inila nesrenim, durei im se. Iako je Susmita sada mogla
da kontrolie svoja lupanja srca dok joj je majka upuivala uobiajene
aoke, i ak, zahvaljujui EMDR-u, da se savlada, daje sadanje svae
ne podsecaju na telesne kazne iz detinjstva, ona je i dalje bila podlona
verbalnom nasilju i oseajnoj napetosti u vlastitoj kui. Pri tom, njena
azijatska kultura je nije pripremila da se suoi sa tako tekom starom
majkom. Poela je da se osea stvarno bolje tek kad je prihvatila da
sistematski vlada oseajno optereenim odnosom sa svojom majkom.
Mi smo napravili listu ustupaka koje je bila spremna da uini i
granica koje je elela da postavi. Prihvatila je, na primer, da triput nedeljno vodi Sun Li na ruak i u kupovinu. To mi se inilo previe, ali je
ona bila ta koja je trebalo da proceni staje prihvatljivo. S druge strane,
elela je da ima mira u svojoj kui jedan sat ujutro, kad joj mu ode na
posao, i da ima jedan sat sa njim kad se on uvee vrati. Nije verovala
da e majka prestati da je gnjavi. Sun Li je imala narav koju je bilo
teko menjati u osamdeset i petoj godini. Zauzvrat, Susmita vie nee
podnositi fizike pretnje koje joj je njena majka, ma kako to izgledalo
neverovatno, i dalje ponekad upuivala.
Sa svojom kartom SPA-CEE" u ruci, ponavljali smo kako
treba da se obrati majci da bi joj objasnila ta joj je sada potrebno. Uz
moju pomo je izabrala mesto i trenutak gde je trebalo da razgovaraju,
i nain na koji je trebalo da joj pristupi: Draga majko, znate koliko mi
je stalo da budete sreni u mojoj kui, i koliko je moja uloga erke meni
vana. Da bi u kui vladao najbolji sklad, postoje neke stvari o kojima
treba da razgovaramo." Nakon stoje pomalo tapkala u mestu, nala je

nain da opie ponaanja koja su joj smetala, svoja oseanja i potrebe:

Tri stvari mi u vaem ponaanju smetaju da budem sa vama tako
oputena kako bih elela. Prvo, kad me prekidate u mojim jutarnjim
aktivnostima u trenutku kada Han ode. Nisam sposobna da sve radim u
isto vreme, a to je trenutak kada pokuavam da organizujem svoj dan.
Potrebno mije da budem sama jedan sat. Zatim, kad nam se pridruite
im se Han vrati iz kancelarije. Veoma mi smeta to ne mogu da naem
momenat da budem sa njim pre poetka porodine veeri. Potreban mi
je samo jedan sat kad se on vrati. Najzad, kad kaete stvari kao ,sad u
te ja nauiti! \ ak i ako znam da to nije istina, jo uvek se plaim i vrlo
mi je neprijatno. Oseam potrebu da budem sigurna u svojoj kui i da
znam da ovde nikad vie nee biti nasilja."
Prvi danje bio rizian. Nikad se u ivotu Susmita nije obratila
majci na taj nain! Diskusija se odvijala manje jednostavno nego u mojoj ordinaciji. Ipak, Susmitaje uspela da joj naznai taje htela sa njom
da radi: planirani izlasci - a ta joj je bilo potrebno za nju samu. Traila
je od nje da sarauju i ak joj kazala da e, ako se tog trenutka oseti
progonjenom, odbiti da sa njom izae dva dana.
Prve dve sedmice su bile najtee. Prirodno, Sun Li je isprobavala granice im bi se ukazala i najmanja mogunost. Nalazila je hiljadu razloga da se nae u gradu, izvan triju prilika sa kojima se saglasila.
Takoe je ispitivala odlunost svoje erke, pretei joj ve treeg dana.
Susmita me je zvala svakog drugog dana, ali se dobro drala. Iako su
se njeni simptomi pogoravali, ona je dobro razumela zato, i manje se
zbog toga uznemiravala. Krajem meseca, i situacija u kui i Susmitini
simptomi su se znatno smirili. Ona je najzad postala oseajnija prema
svojoj majci, koja je i sama imala muan ivot. Nauila je da s njom
govori, sistematski otkrivajui oseanje koje se krilo iza njenih reci i
pomaui joj da identifikuje ono to joj je najvie smetalo. One su se
priseale dugog i burnog ivota njene majke koji je, od detinjstva u carskoj Kini pa do izgnanstva sa ang Kaj ekom, bio kao iz romana. Ove
prie sa majkom su imale za njih neuobiajeni ton. Svakako, karakter
Sun Li se nije time promenio, niti e se ikada promeniti. Razlika je
bila u tome to je Susmita sada oseala da ponovo kontrolie svoj
ivot. Ponovo je sebe potovala i dobro videla daje majka gleda drugim
oima.

POSLEDNJI DAN
Vlast nad oseajnom komunikacijom se ne stie ni za dan, ni
za mesec, ni za godinu. U borilakim vetinama se poinje belim pojasom da bi se na kraju dolo do crnog. Zatim dolaze finije stvari koje
nazivamo danima". Ali, ne postoji poslednji dan". Uvek se moe biti
bolji.
Mene vladanje oseajnom komunikacijom pomalo podsea na
to. Trai upravljanje energijom koja zahteva sigurno itav ivot da bi
komunikacija bila potpuno prefinjena. Ja sam imam utisak, nakon godina koje sam proveo interesujui se za to pitanje, istina, bez ikakvog
sistematskog treniranja, da sam postigao samo smei pojas". Ipak, sa
dovoljno sam iskustva da bih bio intimno ubeen da je tragino proi
ivotom a ne prionuti na osnovni zadatak: uvek poboljavati svoju
oseajnu komunikaciju. Cak ako se ona moe poboljavati do u nedogled, to je samo razlog vie da zasuemo rukave. Volim onu anegdotu
koja se pria o Kolberu (Colbert). Francuskoj su veoma nedostajali
brodovi da bi mogla da se suprotstavi rastuoj moi Engleske. Nije bilo
dovoljno hrastovine za jarbole. Korner je pozvao kraljevske umare i
zatraio od njih da zasade umu. Ali, Monsenjeru", odgovorie oni,
treba sto godina da dobijemo dovoljno velike hrastove da se od njih
mogu napraviti jarboli." Ah", ree Kolber, ,,u tom sluaju treba poeti
odmah!" Sreom, dobro se dejstvo oseajne komunikacije oseti mnogo
bre. Mladi lekari, kojima sam predavao, primetili su skoro trenutnu
razliku u odnosima sa svojim pacijentima, a potom i u svojoj energiji tokom dugih i tekih dana. Jo je lake tu vetinu razviti ako je
kombinujemo sa uenjem usaglaavanja sranog ritma. Stabilizujui
oseajni mozak i inei ga prijemivijim u isto vreme kao i kod drugih,
srana usaglaenost nam omoguuje da lake naemo reci i ostanemo
usredsreeni na na integritet.
Dugo sam se oslanjao na oseajnu regulaciju, preko najboljeg
naina vladanja uticajem koji uzajamno jedni nad drugima vrimo.
Nakon ovladavanja fiziologijom, zahvaljujui razliitim metodama
usredsreenim na tela opisana u prvom delu knjige, upravljanje
komunikacijom je svakako bitna etapa u leenju oseajnog mozga.
Meutim, postoji i jedna druga koja je na Zapadu ve pedeset godina
zanemarivana.

Re je o vanosti toga to moemo da uradimo ne za sebe,

ve za druge, o naoj ulozi u zajednici iznad nae osobe i ak naih
najbliih. ovek je duboko drutvena ivotinja. Mi ne moemo sreno
iveti, ne moemo u dubini ozdraviti, a da ne naemo neki smisao u
naem odnosu prema svetu koji nas okruuje, tj. u onom to drugima
donosimo.

XIV
VEZA SA DRUGIMA
Ako seja ne bavim sobom, ko e to uraditi?
Ako se pak bavim samo sobom, ko sam ja?
A ako se sad ne brinem za to, kad u onda?
Rasprava o oevima (Traite des Pere)
Ilel (Hillel)
ivot je borba, koju ne vredi voditi samo radi sebe. Na duh
uvek trai smisao izvan granica svojeg umora od samog sebe", prema lepoj formulaciji sociologa Alena Erenberga (Alain Ehrenberg)
(1). Potreban mu je drugi razlog, no stoje prosto preivljavanje, da bi
istrajao u svom naporu ivljenja. U Zemlji ljudi, Sent Egziperi pria
kako se pilot Anri Gijome izgubio u avionu u Kordiljerima Anda. Tri
dana je samo hodao pravo kroz ledenu hladnou. Konano je, licem
napred, pao u sneg. Koristei taj neoekivani odmor, shvatio je da, ako
se odmah ne podigne, nikad vie nee ustati. Ali, iscrpljen do krajnjih
granica, prosto nije eleo. Poeleo je slatku, bezbolnu, mirnu smrt. U
glavi se ve oprostio sa enom i decom. U srcu je poslednji put osetio
svu ljubav prema njima. Zatim ga je jedna misao iznenada trgla: ako
njegovo telo ne pronau, njegova e ena morati da eka etiri godine
da bi podigla njegovo ivotno osiguranje. Otvarajui oi, odjednom je
ugledao stenu koja se izdizala u snegu na sto metara od njega. Ako se
donde dovue, moda e njegovo telo biti vidljivije. Iz ljubavi prema
svojima, digao se i ponovo poeo da hoda. Sad ga je ta ljubav nosila.
Vie se nije zaustavio, preavi skoro stotinu kilometara po snegu pre
no stoje stigao do sela. Kasnije je rekao: Ono to sam uradio nijedna
ivotinja na svetu ne bi uinila". Kada vlastito preivljavanje vie nije
predstavljalo dovoljan motiv, ljubav mu je dala snage da nastavi.

Danas smo u srcu planetarnog pokreta prema ,,psy" individualizmu ili linom razvoju". Njihove velike vrednosti su autonomija,
nezavisnost, sloboda, izraz samog sebe. Ove vrednosti su postale toliko
bitne da.se ak reklamne poruke njima slue da bi nas navele da neto
kupimo to na sused ve ima, a to e nas ipak uiniti jedinstvenim.
Budite ta ste", viu te reklame za odeu i parfeme. Izrazite svoje ja",
sugerie reklama za marku kafe. Mislite razliito", nareuje nam oglas
proizvoaa kompjutera. U Sjedinjenim Dravama je ak i vojska, koja
ipak nije simbol individualnih vrednosti, krenula da na taj nain privlai
mlade regrute. Budite sve to moete biti", obeavaju ovi oglasi, a
u pozadini tenkovi manevriu u pustinji. Naravno, ove vrednosti su,
u nezadrivom uzletu ve od amerike i francuske revolucije s kraja
XVIII veka, donele mnogo dobrih stvari. One su u samom srcu pojma
slobode" koji nam je toliko vaan. No to dalje u tom pravcu idemo,
to vie uviamo da i nezavisnost ima cenu. Ta cena je izolacija, patnja
i gubitak smisla. Nikada nismo imali toliko slobode da se odvojimo od
suprunika koji nani sasvim ne odgovaraju: procenat razvoda dosee
sada do 50% u naim drutvima (2). Nikada se nismo toliko selili: procenjeno je da se u Sjedinjenim Dravama svaka porodica preseljava u
proeku svakih pet godina. Oslobaajui se veza, zadataka, obaveza
prema drugima, nikada nismo bili toliko slobodni da naemo svoj put i
da rizikujemo da ostanemo sami i izgubljeni. To je, bez sumnje, jedan
od razloga zbog kog se ini da procenat depresivnih na Zapadu redovno
raste tokom poslednjih pedeset godina (3).
Jedan moj prijatelj je imao trideset i sedam godina. Bio je lekar,
emigrirao je iz svoje zemlje i donedavno iveo sam. Dugo je traio u
psihoanalizi, razliitim radionicama linog razvoja, u antidepresivima,
koje je skoro sve isprobao, smisao koji je nedostajao njegovoj egzistenciji. Jednog dana mi je kazao: ,,U osnovi, jedini trenutak kad sebi
ne postavljam egzistencijalna pitanja jeste kad moj sin od dve godine
stavi svoju ruicu u moju i kad zajedno hodamo, ak i ako idemo da
kupimo novine!" Kao za Gijumea (Guilaumet), ljubav prema supruzi i
deci, ona koju im donosimo, verovatno je izvor najoiglednijeg smisla
za nau egzistenciju. Ali, vanost drugog za nau sopstvenu ravnoteu
ne zadrava se na uoj porodici.24
24

Socioloki termin koji oznaava brane drugove i njihovu decu.

U stvari, to smo integrisaniji u zajednicu koja nam je vana,

stoje prisutnije oseanje da imamo ulogu, mesto, da znaimo drugima,
to nam je lake da izaemo iz naih stanja razdraljivosti, beznaa,
nedostatka smisla.
Seam se jedne stare dame koju sam viao u kui poto se
plaila da izlazi. Imala je emfizem i stalno bila povezana sa bocom kiseonika. Ali, njen najvaniji problem je bila depresija. Sa sedamdeset
i pet godina, nita je vie nije interesovalo: oseala se praznom i teskobnom, ekala je smrt. Naravno, loe je spavala, nije imala apetita i
provodila je mnogo vremena alei se. Ipak, bio sam iznenaen njenom
inteligencijom i oiglednom kompetencijom. Dugo je bila pomonica u
direkciji i iz nje je prosto odisao dah preciznosti i prirodnog autoriteta
koji se nije gubio uprkos njenoj depresiji. Jednog dana sam je zapitao:
Znam da se oseate vrlo loe i da vam je potrebna pomo. A ipak, vi
imate toliko dobrih osobina koje bi mogle biti vrlo korisne osobama
koje su bespomone. Sta vi inite da pomognete drugima?" Ona je bila
vrlo iznenaena to jedan psihijatar, koji je trebalo njoj da prui pomo,
postavlja takvo pitanje. Meutim, brzo se snala, i video sam kako joj je
u oima zasvetleo izvestan interes. Najzad je poela pomagati zaostaloj
deci da naue da itaju. To uopte nije bilo lako, utoliko pre to se ona
teko kretala. Uz to, ni ta deca nisu bila zahvalna, daleko od toga, nekima je ak teko bilo vladati. Ali, ovaj zadatak je postao znaajan deo
njenog ivota. To joj je dalo neki cilj, oseanje daje korisna, i ponovo
ju je postavilo unutar zajednice, od koje je mislila daje odvojena svojim godinama i invalidnou.
Kami (Camus) je dobro shvatao taj aspekt ljudske due, iako je
o tome u svojim filozofskim esejima malo govorio. U Sizifovom mitu
njegov je opis ljudske sudbine jasan: na ivot se sastoji u tome da
stenu guramo odozdo ka vrhu planine, da bismo je pustili da padne,
a zatim da ponovo ponemo isto. Iluzorno je naoj egzistenciji traiti
drugi smisao od injenice daje to naa stena, da smo mi jedinstveni i
jedini za nju odgovorni. Trebalo bi ipak, govorio je, zamisliti Sizifa
kao srenog. Meutim, ta filozofija apsurda nije Kamija spreila da se
angauje u Pokretu otpora. On se u njemu borio i bio srean. Otkrio je,
kao i mnogi ljudi i ene, istinsku radost u injenici da svoj ivot rizikuje radi neega stoje uveliko prevazilazilo granice njegove sopstvene
egzistencije. Taj smisao koji nalazimo u vezi sa drugima nije diktat kulture ili drutvenog morala. To je potreba samog mozga: u poslednjih

trideset godina, sociobiologija je pokazala da su nai geni sami po sebi

altruistiki. Usmerenje na druge i unutranji mir koji iz toga izvlaimo
jesu deo nae genetske potke (4). Otud nije zauujue to je taj altruizam u srcu svih velikih duhovnih tradicija (5). To je pre svega iskustvo
u telu, jedno oseanje koje su proiveli kako taoistiki i hindu mudraci
tako i jevrejski, hrianski i muslimanski mislioci, kao i toliki milioni
anonimnih ljudi, esto ateista.
U studiji o ljudima koji su sreniji od drugih sistematski se ra
zlikuju dva faktora: oni imaju stabilne afektivne odnose sa sebi bliskim
osobama i ukljueni su u svoju zajednicu (6). Ve dugo govorimo o
oseajnim odnosima. Ali, staje sa drutvenim odnosima u irem smi
slu?
Ukljuenje u zajednicu je davanje svoje linosti i svoga vremena za stvar od koje zauzvrat nemamo materijalnu korist. To je jedna
od najefikasnijih aktivnosti kada treba uguiti oseanje praznine koje
esto prati depresivna stanja. I nije neophodno riskirati svoj ivot niti
se ukljuiti u Pokret otpora.
Animirati osobe u starakim domovima, raditi u nekom sklonitu za ivotinje, angaovati se u koli u svom kvartu, uestvovati u
gradskom veu ili sindikatu preduzea omoguuje nam da se oseamo
manje izolovanim i, konano, manje teskobnim i deprimiranim. Prvi
je to pokazao Francuz Emil Dirkem (Emile Durkhaim), bliski prijatelj
Zan Zoresa (Jean Jaures). U svojoj knjizi Samoubistvo (Le Suicide),
fundamentalnom delu moderne sociologije, pokazao je da su ljudi koji
su manje integrisani" u svoju zajednicu oni koji se najvie ubijaju (7).
Ameriki sociolozi su ustanovili ne samo da su ljudi koji uestvuju u
ivotu zajednice sreniji ve i da su zdraviji i da ive due od drugih.
Jedna studija, objavljena u American Journal ofCardiology, podvlai
da je, pod uslovom da su zdravstveni uslovi isti, mortalitet starih i
siromanih ljudi koji uestvuju u dobrovoljnim aktivnostima okrenutim
ka drugima za 60 odsto manji od mortaliteta onih koji se time ne bave
(8). Jedna analiza efekata dobrovoljnog rada na zdravlje objavljena u
Science, glavnom naunom svetskom asopisu, zakljuuje daje taj rad
jedna od najboljih garancija dueg ivota, moda efikasnija od arterijskog pritiska koji je pod kontrolom, holesterola niskih vrednosti, ak i
prestanka puenja (9).
Uivanje u vezi sa drugim, oseanje da ste ukljueni u drutvenu
grupu jeste izuzetan lek za oseajni mozak, pa, dakle, i za telo.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl (Victor Frankl) preiveo je

nacistike konclogore. U knjizi, vrlo dirljivoj, na osnovu svog iskustva,
pria o tome staje neke od zatvorenika uprkos svemu dralo (10).
Iako njegova seanja nemaju vrednost naunih injenica, zakljuci su mu isti kao i u studijama: da bi se preivelo u jednom hladnom i bezoseajnom svetu, treba nai smisla za svoju egzistenciju,
neemu se prikljuiti. Njegov savet u beznadnim situacijama jeste da
ne treba od ivota traiti da on neto ini za nas, ve se uvek pitati
ta mi za njega moemo da uinimo. Moda je re o tome da bi svoj
posao trebalo da obavljamo velikodunije, imajui na umu ta on drugima donosi. Moe biti posredi to da bi trebalo da malo svog vremena,
jednom nedeljno, posvetimo neem, jednoj grupi, moda jednoj osobi,
ak i ivotinji koja nam je draga. Majka Tereza, koja je bez sumnje bila
ampion samilosti u XX veku, govorila je: Ne traite spektakularna
dela. Vano je ta od sebe dajete. Vaan je stepen samilosti koji ulaete
u svoje gestove (11)." Nije nuno biti ni sasvim dobro u sebi da bismo
se drugima darovali. Psiholog i humanista Abraham Maslov (Abraham
Maslow) vodi veliki pokret linog razvijanja". Na kraju svoje studije o
ljudima koji su sreni i psiholoki uravnoteeni zakljuuje daje poslednji stadij linog razvoja onaj kada aktualizirano" ljudsko bie pone da
se okree prema drugima. Govorio je ak da treba postati sluga", a pri
tom insistirati na znaaju samoostvarivanja: Najbolji nain da budemo
sluge za druge jeste da mi postanemo bolje osobe. Ali, da bismo postali
bolje osobe, treba da sluimo drugima. Dakle, mogue je, ak obavezno, raditi obe stvari u isti mah (12)."
Vek nakon Dirkema, trideset godina nakon Frankla i Maslova,
moderna psiholoka istraivanja potvruju njihove intuicije i opservacije: kada se meri srana koherencija preko kompjutera, konstatuje
se da je najjednostavniji nain, a i najbri, da telo ue u koherenciju
taj da se iskuse oseanja zahvalnosti i nenosti prema drugome (13).
Kada se oseamo bitnima, oseajnima u odnosu sa onima koji nas
okruuju, naa fiziologija spontano ulazi u koherenciju. Istovremeno*
dok pomaemo naoj fiziologiji da ue u koherenciju, mi otvaramo
vrata novim nainima da uhvatimo svet oko nas. To je zaarani krug o
kome je Maslov govorio, ulazna vrata za ostvarenje sebe samog.

XV
ODAKLE POETI
Stojei na Pont Neuf (Novom mostu), gledam Senu kako tee
izmeu belog kamenja. Na obali, u najuem centru Pariza, ovek sa
sinom peca. Deko je upravo ulovio ribu i oi mu blete od sree.
Seam se dugog hodanja du iste reke, sa svojim ocem, kad sam bio
istih godina kao ovaj deko. Otac mi je priao kako se, kad je on bio
mlad, njegov otac s vremena na vreme kupao u Seni, ak i zimi. Dodao
je da je naa reka sada stvarno zagaena, da se u njoj ne moe vie
kupati i da su i ribe iezle. Trideset godina kasnije ribe su se vratile.
Moda je ak mogue i kupati se u njoj ponovo. Dovoljno je prestati sa
zagaivanjem, pa da se Sena sama iisti. Reke i reice su iva bia. I
one, kao i mi, ele samoozdravljenje, ravnoteu, homeostazu", toliko
dragu Klodu Bernaru (laude Bernard). Kada ih ostavite na miru, kada
prestanete da ih trujete, one se iste, proiavaju.
Kao i sva iva bia, one stalno odravaju razmenu sa svojom
okolinom: vazduh, kia, zemlja, drvee, alge, ribe i ljudi. A ova iva
razmena pre svega stvara red, organizaciju i, na kraju krajeva, istou.
Samo povrine vode koje se ne miu, koje stoje, postaju zagaene.
One klize u haos. Smrt je stvarno suprotna ivotu: nema vie razmene
sa spoljanjou, a bez stalne rekonstrukcije poretka i ravnotee, koja
karakterie ivot, sve se raspada. Ali, sve dok su prirodne sile na delu,
one tee ravnotei, usaglaenosti i ak, na odreeni nain, istoti. Aristotel je mislio da svaki oblik ivota ima u sebi snagu koju on naziva
enetelehija ili samodovrenost (1). Zrno ili jaje imaju u sebi snagu koja
e od njih napraviti beskrajno sloeniji organizam, bilo daje re o cvetu, drvetu, kokoki ili ljudskom biu. Taj proces samodovrenosti nije
samo fiziki, on se produava, kod ljudskog bia, razvojem mudrosti.
Karl Jung (Carl Jung) i Abraham Maslov su primetili istu stvar. Jung je
bio zapanjen procesom individuacije" koji ljudskom biu uvek donosi

vie zrelosti i vedrine. Maslov je to nazivao aktualiziranjem sebe".

Za njih su mehanizmi samoozdravljenja i samodovrenosti bili sama
osnova ivota (2).
Metode leenja koje sam izloio na poslednjim stranicama
usmerene su ka tome da se pojaaju ovi mehanizmi samodovrenosti,
svojstveni svim ivim biima - od elije do eko-sistema preko ljudskog
bia. Upravo zato to te metode istrauju prirodne sile tela, doprinose
harmoniji, ravnotei i usaglaenosti sila organizma, efikasne su iako su
skoro liene sekundarnih efekata. Kako one podravaju, svaka na svoj
nain, napor tela i mozga da ponovo nau sklad, ovi su razliiti pristupi
snano povezani: ne mora se jedna izabrati a time druge iskljuiti. One
se sve jaaju uzajamno. U stvari, svima njima je zajednika sposobnost
poveanja aktivnosti parasimpatikog sistema, koji umiruje i u dubini
leci i smiruje telo i duh (3).
Pojavom antibiotika, medicina se etrdesetih godina XX veka
preobrazila. Prvi put su neke bolesti, dotad smrtonosne, mogle biti
pobeene specifinim leenjem. Zapaljenje plua, sifilis, gangrena ustuknuli su pred ovim jednostavnim lekovima. Njihova efikasnost je
bila tolika daje sve stoje bilo bitno za medicinsku praksu, odnos lekar
- bolesnik, ishrana, pacijentov stav, bilo preispitano: bolesnik samo
treba da uzme ove pilule, i one ga same lece; svakako, lekar vie i ne
razgovara sa njim, ak i ako se bolesnik loe hrani i ostaje potpuno
pasivan i ravnoduan prema svom leenju. Iz tog fantastinog uspeha
na Zapadu rodila se nova medicinska praksa, dosad nepoznata: pristup bolesniku koji vie ne uzima u obzir njegovu anamnezu, kontekst,
unutranju ivotnu snagu i sposobnost samoozdravljenja. Taj isto
mehaniki pristup bolesniku i bolesti preneo se na itavu medicinu, a ne
samo na leenje zaraznih bolesti. Danas se skoro sve medicinsko obrazovanje sastoji u tome da se naui dijagnosticiranje specifine bolesti,
a Onda da se odgovarajue leci. Ovakav pristup izvanredno funkcionie
kod zapaljenjskih bolesti: vaenje slepog creva ako je zapaljeno, davanje penicilina za zapaljenje plua, kortizona za alergiju. Ali, ovaj
nain brzo pokazuje svoja ogranienja, im je re o hroninim bolestima, kada leci samo krize i simptome. Ma kako mi izuzetno dobro znali
da leimo infarkt miokarda i spaavamo bolesnikov ivot kiseonikom,
trinitrinom i morfijem, taj tretman nita nije uinio da se povue bolest
koja traje, koja je i zaguila koronarne srane arterije. Danas samo
duboke promene u nainu ivota bolesnika otklanjaju ovu hroninu
arterijsku bolest: vladanje stresom, kontrola prehrane, vebe, itd.

Isto se odnosi na strepnju i potitenost, hronine bolesti, par

excellence. Iluzorno je verovati da samo jedna intervencija ili ak samo
jedan nain intervencije moe sistematski da vrati ravnoteu u sloene
interakcije koje zajedno odravaju stanje hronine bolesti godinama,
ak i decenijama. U ovome se svi praktiari i teoretiari hroninih
bolesti slau. Cak i najtvrdoglaviji psihoanalitiari, s jedne strane, i
bioloki psihijatri, s druge, priznaju jednu stvar: najbolji nain leenja
koji konvencionalna medicina nudi za hroninu potitenost kombinuje
psihoterapiju i leenje lekovima. To potvruje jedna veoma upeatljiva
studija raena u isto vreme na vie univerziteta i objavljena u New
EnglandJournal of Medicine (4).
Da bismo leili hroninog bolesnika treba da upotrebimo program koji napada problem u isti mah iz raznih uglova i ojaava razliite mehanizme samoozdravljenja. Izmeu razliitih intervencija treba
stvoriti vezu jau od same bolesti. U tom duhu sjedinjavanja napora
ja sam opisao u ovoj knjizi razliite metode; ak i ako se svaka dokazuje individualno, njihova e kombinacija, prilagoena sluaju svakoga
posebno, imati najvee anse da promeni psihiki bol i ivotu vrati
energiju.
Pomenuli smo brojna orua da bismo pristupili najdubljem
u naem oseajnom biu i ponovo uspostavili usaglaenost. Dakle,
konkretno, odakle poeti? Iskustvo koje sam sakupio u Centru za komplementarnu medicinu u Pitsburgu omoguilo mije da preciziram dosta
jednostavna pravila da bih izabrao kombinaciju prilagoenu svakoj
osobi.
Prva stvar koju treba nauiti jeste kontrolisati svoje unutranje
bie. Svako razvija metode samoutehe, da bi vladao tekim prelazima.
Naalost, najee je re o cigaretama, okoladi, sladoledu, pivu ili viskiju, odnosno televiziji. To su najei naini da se uteimo na stranputicama ivota. Ako smo bili u dodiru sa konvencionalnom medicinom,
ovi svakodnevni otrovi lako mogu biti zamenjeni nekim sredstvom za
umirenje (kao to su valijum, ativan ili ksanaks) ili nekim antidepresivom. ezdesetih su godina XX veka skoro svi ameriki medicinski
asopisi bili puni reklama za librijum, koji je prethodio valijumu. Te
reklame su ga s ponosom najavljivale: Uzmite librijum, ma kakav
problem imali!" Izgleda da smo se mi u Francuskoj najbolje prilagodili
ovom motu: Francuzi su i danas najvei potroai umirujuih sredstava
na svetu. Ako nam umesto lekara savete daje grupa gimnazista, stude-

nata ili pomalo izgubljenih prijatelja, umirujua sredstva e biti zamenjena metodama drastinije samoutehe, kao to su kanabis, kokain ili
heroin.
Bitno je zameniti ove nedovoljno efikasne metode, najee
otrovne, tehnikama koje koriste sposobnosti samoozdravljenja oseajnog mozga i koje omoguavaju da se ponovo uspostavi harmonija
izmeu spoznaje, oseanja i oseaja poverenja u ivot. U Pitsburgu
smo svakoga hrabrili da otkrije svoju sposobnost srane usaglaenosti
i naui da ue u to stanje pri najmanjem stresu (ili, kad bi se pojavilo
iskuenje, da se oslonimo na jednu manje zdravu metodu, i manje efikasnu, da bismo vladali napetou trenutka).
Najzad, treba identifikovati, ako je to mogue, bolne dogaaje
iz prolosti koji nastavljaju da prizivaju oseanja teka u sadanjosti.
Najee su pacijenti ti koji potcenjuju vanost oseajnih ireva koje
jo nose u sebi i koji uslovljavaju njihov stav prema ivotu, u svakom
trenutku oivljavajui bol ili ograniavajui zadovoljstvo. Veina tradicionalnih praktiara ima tendenciju da na to ne obraa panju, ili pak
ne zna kako da pomogne pacijentima da se toga oslobode. Dovoljno je
nekoliko seansi EMDR-a da bi se posledice ove teke prolosti oistile
i tako rodila nova i harmoninija perspektiva u ivotu.
Uvek treba nabrojati hronine sukobe u najvanijim oseajnim
odnosima: kako u linom ivotu - roditelji, deca, suprunici, braa i
sestre - tako i na radu - gazda, kolege, zaposleni. Ovi odnosi uslovljavaju na oseajni eko-sistem. Oieni, oni nam omoguavaju da opet
steknemo vlastitu unutranju ravnoteu. Ako stalno zagauju rad naeg
oseajnog mozga, oni najzad blokiraju ove mehanizme samoozdravljenja. Ponekad, uklanjanje posledica povreda iz prolosti omoguava
oseajnim odnosima da oive. Osloboeni senki koje nemaju nita sa
sadanjim trenutkom, moemo izmisliti potpuno nov nain da uemo u
odnos jedni sa drugima. Nauiti kontrolisati svoju sranu usaglaenost
takoe olakava odnose. Nenasilna oseajna komunikacija je direktan,
izuzetno delotvoran nain da se usklade oseajni odnosi i da se ponovo
nae ravnotea u sebi. Svi mi moramo da se stalno vebamo za bolju
oseajnu komunikaciju. Ako poduavanje ovim metodama od strane
iskusnog terapeuta nije dovoljno, treba se angaovati u sloenijem procesu terapije para ili porodine terapije (ukoliko su najvaniji sukobi iz
linog ivota).

Skoro itav svet e iskoristiti promenu.u ishrani kojom se ponovo dolazi do odgovarajue ravnotee izmeu masnih kiselina omega-3 i
masnih kiselina omega-6, i tako obezbediti i telu i mozgu prvu idealnu
materiju za obnavljanje. Mi danas znamo da taj reim, koji se zove
kritski", ne samo da pomae da savladamo stres i depresiju, ve i da
poveamo sranu varijabilnost. Svako, dakle, mora, bar minimalno, da
se pobrine o povratku ravnotee u svakodnevnoj ishrani jedui vie ribe,
tj. uzimajui omegu-3, i da smanji koliinu omege-6. Poeti program
fizikih vebi takoe je opcija koja je za svakoga mogua i koja ne
zahteva skoro nikakvo materijalno ulaganje, osim tih dvadeset minuta
triput nedeljno. Isto tako, svi moramo da se zapitamo da li bismo mogli
bez preteranog napora da promenimo nain jutarnjeg buenja. Poto je
dovoljno samo ponovo regulisati na bioloki sat i zameniti budilnik
lampom koja simulira poetak svitanja, napor je minimalan, a potencijalne prednosti znaajne. Akupunktura, naprotiv, predstavlja mnogo
vee investiranje u vremenu i novcu. Jaje preporuujem naroito onima koji pate fiziki, uglavnom od bolova, i oseajno. U ovoj situaciji
kineske igle obino pomau da se u isto vreme lece dva problema (teko
je leiti depresiju nekoga ko stalno ima telesne bolove).
Najzad, da bismo postigli istinski unutranji mir, potrebno je
da naemo dublji smisao u ulozi koju u svojoj zajednici imamo, izvan
svoje ue porodice. Oni koji su imali sree da nau takav izvor smisla
usmereni su dalje od jednostavnog povratka na ugodnost; imaju oseaj
da crpu svoju energiju iz onoga to samom ivotu daje smisao.
Kao i svi gimnazijalci, i ja sam sa esnaest godina itao Kamijevog Stranca. Vrlo se dobro seam svoje uznemirenosti. Da, Kami
je bio u pravu, sve je bilo apsurdno. Mi lutamo sluajno u egzistenciji, okreemo se nepoznatima koji su dezorijentisani kao i mi, pravimo
dvosmislene izbore kreui putevima koji odreuju tok naeg ivota i
najzad umiremo a da nismo imali vremena da shvatimo ta je trebalo
drugaije da uradimo. Ako imamo sree, moemo uvati izvestan integritet, budui minimalno, u potpunosti svesni itave te apsurdnosti.
Ta svest o egzistencijalnoj apsurdnosti nae situacije jeste naa jedina
superiornost u odnosu na ivotinje. Kami je imao pravo. Nita drugo
nije trebalo oekivati.
Danas, kad imam etrdeset i jednu godinu, poto sam godine
proveo uz uzglavlja ljudi i ena svake vrste i porekla, bolesnih i konfuznih, ponovo mislim na Stranca sasvim drugojaije. Izgleda mi pot-

puno jasno da Kamijev egzistencijalni heroj nije bio povezan sa svo

jim oseajnim mozgom. Nije imao unutranji ivot ili se nikad nije na
njega podseao: nije oseao ni tugu ni bol kad je prisustvovao sahrani
svoje majke, ni radost ni ljubav u prisustvu svoje prijateljice; jedva da
je osetio i bes kad se spremao da ubije; i, naravno, nije bio povezan sa
nekom zajednicom do koje bi mu bilo stalo (otud i naslov knjige).
Meutim, na je oseajni mozak, plod miliona godina evolucije, doslovno eljan ovih triju aspekata ivota kojima stranac nije mogao
da pristupi: pokreti naeg tela koji su oseanja, skladni oseajni odnosi
sa onima koji su nam dragi i oseanje da smo na svom mestu u jednoj
zajednici. Odvojeni od toga, uzalud traimo razlog postojanja izvan nas
samih, u svetu u kome smo postali stranci. Kao to je to Damasio briljantno objasnio, naem ivotu smer i smisao daju upravo talasi onoga
to smo ve osetili, koji pune nae ivotne izvore, da bi udahnuli snagu
naem telu i oseajnim neuronima. Mi moemo ozdraviti ako svaki od
njih negujemo.

ZAHVALNICA
Kada me pitaju koliko mi je vremena trebalo da napiem ovu
knjigu, ja kaem istinu: nekoliko meseci, a pre toga itav ivot.
Jer, jedna knjiga je delo sviju koji su doprineli idejnom razvoju
njenog autora, ukljuujui uitelje i profesore u gimnaziji na koje jo
uvek esto mislim (kao i na one koji su doprineli njenoj oseajnoj
ravnotei). Izmeu svih njih, ovde u pomenuti samo neke.
Poeu od Beverli Spiro (Beverlv Spiro) i Luisa mel Madrone
(Levvis Mehl-Madrona), dvaju izvanrednih praktiara nove medicine,
ija su me humanost, rezultati i neprestana ohrabrivanja naterali da
otvorim duh za mnb*ge nove naine u usavravanju svog zanata. Uz
njih predlog, stvorili smo Centar za komplementarnu medicinu bolnice u Sejdisajdu (Shadvsade). Patria Barton (Patricia Bartone), verna
prijateljica i koleginica u svakom trenutku u tom centru, takoe mi je
pomogla da odveem brod kada je na mene doao red da se vratim u
svoju zemlju. Retki su prijatelji sposobni da vam pomognu da ih napustite. A tu je, takoe, i itava ekipa iz Centra: Deniz Mijanzo (Denise
Mianzo), Denise Ditommaso (Deniz Ditomaso), Gejl Dentino (Gayle
Dentino), J.A. Brenan (Brennan), praktiari koje sam poduavao, kao
i tolike stvari koje nisu prestale da me ohrabruju i da mi pomau dugo
nakon odlaska. Svima njima mnogo dugujem.
Bibliotekarka bolnice, Miel Klajn-Fediajn (Michele KleinFedvshin) neverovatno je kreativna i efikasna ena. Zahvaljujui njenim skoro svakodnevnim elektronskim porukama, ak i kad sam na
svojoj knjizi radio usred panjaka i meu kravama, mogao sam da sakupim dokumentaciju potrebnu da poduprem sve to sam predloio na
ovim stranicama. Uz nju, elim da zahvalim i mojim bivim kolegama
iz bolnice u Sejdisajdu koji su me neprestano ohrabrivali, a naroito
Rendiju Kolbu (Randy Kolb), mom porodinom lekaru, Fredu Rubinu

(Fred Rubin), efu odeljenja za internu medicinu, i Dejvidu Blandinou

(David Blandino), efu odeljenja za porodinu i drutvenu medicinu.
Oni su, u mnogim pogledima, bili moji uzori.
Najzad, hou da pozdravim otvorenost duha dekana medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, Artura Levina (Artur Levine).
Moda je nae zajedniko divljenje prema ruskoj knjievnosti XIX
veka uticalo da on tolerie taj Centar za komplementarnu medicinu unutar svog tako pravovernog univerziteta. U Francuskoj, upuujem zahvalnost anu Kontrou (Jean Cauntraux), direktoru odeljenja za leenje
anksioznosti neuroloke bolnice u Lionu - zbog njegovog prihvatanja,
podrke i saveta, ak i ako nije uvek saglasan sa svim to je u knjizi
napisano.
S porodine strane, moj mije brat Eduard (Edouard) u svakom
trenutku bio drug, a njegov pogled na ove stranice siguran i koristan.
Ruica moga sina ae u mojoj dala mije najbolji mogui razlog da ovu
knjigu napiem. Moja majka Sabina je bdila u svakom trenutku nada
mnom, kao to to ona zna da ini. Moj mije ujak Zan-Luj (Jean-Lous)
pripremao povratak u Francusku s ljubavlju, brigom i ponekad vrlo korisnim napomenama. Nauio me je da piem za publiku, i predloio
konaan naslov knjige. Moja tetka Bernadeta (Bernadette) i njen sin Dijego (Diego) dokazali su visok stepen otroumnosti i lojalnosti prema
jednoj porodinoj zamisli u alarmantnoj situaciji, koja je sigurno mogla
da me sprei da ovu knjigu zavrim na vreme. Zahvaljujui vrlo vernoj
Lilijan (Liliane), koja sve pogaa, misli na sve i organizuje sve detalje
zajednikog porodinog ivota, evo kako se ve etrdeset godina mogu
usredsrediti na ono to mi valja initi. Najzad, nena me Anik (Annick)
ve etrdeset godina neumorno priprema za ovaj zadatak.
Raanje ove knjige, pisanje u pravom smislu reci, odviio se u
rukama babice" Madlen apsal (Madeleine Chapsal), u njenim mirnim
i prijatnim kuama ,,La Sauterie" i ,,La Maison de Re". Madlen me
ohrabruje od moje petnaeste godine da piem, i ja jo uvek uvam u
seanju njene komentare na mojoj kopiji maturskog rada iz filozofije
o Merlo-Pontiju (Merleau-Ponty). Konano, prve stranice ove knjige
sam napisao u sobi Merlo-Pontija u La Sauterie". Tu smo se mnogo
smejali i mnogo jeli ribe. Vesela i mudra Emili Eleja (Emilie Eleisha),
dobri duh Kue Re, doprinela je da se stvori prijatno okruenje tokom
tih sedmica intenzivne izolovanosti.

Prijatelji: Benoa Milsan (Benoit Mulsant), Donatan Koen (Jonathan Cohen), Mori Balik (Maurice Balick), Hajdi Feldman (Heidi
Feldman), Patrik i Genola Perez (Patrick/Guenola Perez), Rober i Severin Balik (Robert/Severine Balick), Eduar i Penelop Ponte (Edouard/
Penelope Pontet), Paskalin i Florans Servan-rajber (Pascaline/Florence
Servan-Schreiber), Vensan i Frederik Fernio (Vincent/Frederick Ferniot), Deni Laza (Denis Lazat), Nikola de Pomere (Nicolas de Pomereu),
Bruno Levi (Bruno Levy), Gael Riu (Gaelle Riout), Miel Gajar (Michelle Gaillard), Katrin Miler (Catherine Muller), Den i Danijel tern
(Dan/Danielle Stern), Kristofer i Iren Vajs (Christopher/Irene Wise),
Nikos Pediaditakis, Loti Gami (Lotti Gaffhev) omoguili su mi, svako
na svoj nain, da isprobam ideje izreene na ovim stranicama i dam
im oblik. Njihovo su strpljenje i lojalnost, uprkos mom rasejanom i
nepostojanom prijateljstvu, pravi dar. Olga Tereko (Olga Tereshko),
svojom je ruskom duom, snagom, strau i otrom inteligencijom
obeleila moj ivot i duboko uticala na moje ideje o ljudskoj prirodi.
Dian Mordak (Diane Mordacq), naroito uspomena na nju, pratili su me
celim putem pisanja.
Moji prijatelji sa tarota nedeljom uvee, bitna institucija u mom
ivotu, kako u Pitsburgu tako i sada u Parizu, jedan su od razloga zbog
kojih treba odista iveti. Zahvaljujem Kristin Gonze (Christine Gonze),
Madidu (Madjid), Jusefu (Youssef), Izabeli (Isabelle), Benoa (Benoit),
Deraldini (Geraldine) i Nikolasu (Nicolas). Naao sam, nakon petnaest godina dobrovoljnog izgnanstva, humus rodne zemlje, kada smo
se prvi put sastali u Pitsburgu samo da bismo igrali i smejali se. To mi
je omoguilo da shvatim staje nedostajalo amerikom nainu ivota, i
staje bitno za ozdravljenje moje due.
U najvanijim su trenucima rada na ovoj knjizi, Roj i Suzi
Dorans (Roj/Susie Dorrance), preko duha svoje erke Emili, umrle u
dvadeset i etvrtoj godini, verovali u ovaj rad. Nikada ljudi koje sam
tako kratko poznavao nisu bili toliko velikoduni prema meni. Njihovi
gestovi ostae zauvek urezani u mom srcu; nadam se samo da u biti
dostojan poverenja koje su mi ukazali. Hvala i Soni Riardsu (Sonny
Richards), jednom od poslednjih indijanskih amana, duhovnom sinu
velikog poglavice Fuls Krou (Fool's Crovv) [Budalina Vrana], koji
nastavlja da otelotvoruje tradicionalnu medicinu amerikih Indijanaca
preko ispitivanja oseanja, integrisanja u zajednicu i svetih obreda.

Zahvaljujem takoe i Majklu Lerneru (Michael Lerner), bez

sumnje jednom od najfascinantnijih amerikih intelektualaca naeg
vremena, posveenog akciji sve do vrha noktiju, i to uvek za vane i
teke borbe. Hvala Majklu to me je pogledao u oi i kazao: Ti mora
da napie tu knjigu".
Naravno, najzad elim da zahvalim Nikol Lates (Nicole Lattes)
i Abelu Gerenfeldu (Abel Gerschenfeld), koji su u moje ideje verovali
toliko da su se za njih profesionalno angaovali do krajnjih granica.
Moj prvi razgovor sa Abelom, u njegovom uredu, premalenom
za ono to je njegova misao obuhvatala, postavio je okvir u kojem se
ova knjiga kasnije razvijala. Kada sam sreo Nikol, s njenim armom,
mirom i pogledom u kome je blistala inteligencija, odmah sam osetio
da se u tu avanturu moram upustiti sa njom. Kasnije sam uvideo da
su se njih oboje svojim zanatom bavili ne samo sa talentom, ve i sa
ljubavlju. Nisam znao da odnosi sa izdavaem mogu biti tako spokojni.
Za to veliko hvala Silvi Anel (Svlvie Angel). Zahvaljujui njenom prihvatanju i svim njenim aktivnostima, to se i odvijalo na ovaj nain. Ne
smem zaboraviti da spomenem ni Anri Tribera (Henri Trubert), prvog
parikog izdavaa koji se za ovaj projekat interesovao. Kad je re o
mojoj pomonici Delfin Pekul, bez njenog strpljenja i organizacionog
smisla u svim stvarima, ne bih se mogao koncentrisati na ono to je
bitno.
Najzad, hteo bih da pozdravim duh moga oca Zan Zaka (Jean
Jacques), koji odie na svim ovim stranicama. Seam se kako sam ga, u
njegovoj radnoj sobi nae porodine kue u Normandiji, od pre tri generacije, u Vejet sir Mer (Veulettes-sur-Mer), video da rediguje itavog
jednog leta Ameriki izazov, koji je sam od sebe zapoeo prvi plan ovog
Ozdraviti. Nikada kasnije nisam sa tog puta skrenuo.
Vie je osoba pristalo da budu pred-itaoci" ove knj ige i da svoj
sud daju mnogo pre njenog objavljivanja. Hvala aku Roku (Jacques
Roques), Kordeliji de Melo Murao (Cordelia de Mello Mourao), Veroniki L Goaziu (Veronique Le Goaziou), Roz-An Hua Dong (Rose Anne Hua-Dong), Briiti Rodrig (Brigitte Rodrigue), Dominik
Mestdag (Dominique Mestdag), Briiti Vituk (Brigitte Wittouck)>
Fransis Lamberu (Francis Lambert) i brojnim itaocima Psychologies
Magazine.
Pariz, januara 2003.

BELEKE
1) Kako leiti oseanja
1. Cummings, N. A. i N. Van den Bos (1981), The twenty year kaiser
permanente experience with psychotherapy and medical utilization:
Implications for national health policy and national health instance"
[Dvadeset godina iskustva sa psihoterapijom i upotrebom lekova:
implikacije za dravnu zdravstvenu politiku i dravno zdravstveno
osiguranje], Health Policy Quarterly, br. 1(2), str. 159-175; Kessler,
L. G., P. D. Clearv, i dr. (1985), Psvchiatric disorders in primar/
care" [Psihijatrijska oboljonja u primarnoj nezi], Archives of General
Psychiatry, br. 42, str. 583-590; MacFarland, B. H., D. K. Freeborn, i
dr. (1985) Utilization patterns among long-term enrollees in a prepaid
group practice health maintenance organization" [Modeli primene medu
dugoronim korisnicima grupnog osiguranja organizacija za odravanje
zdravlja], Medical Care, broj 23, str. 1121-1233.
2. Grossarth-Maticek, R. i H. J. Evsenck (1995), Self-regulation and
mortality form cancer, coronary heart disease and other causes: A
prospective study" [Samoregulacija i smrtnost od raka, koronarnih
bolesti srca i drugih uzroka: nacrtna studija], Personality and individua!
differences, glava 19(6), str. 781-795.
3. Blanchard, S., Francuzi sve vie troe na lekove" Le Monde, 16. jul
2002; Pharmacy Times (2002), Top ten drugs of 2001", gl. 68(4), str.
10,12, 15.
4. Nacionalna opservatorija za recepte i potronju lekova (1998). Studija
o receptima i potronji antidepresiva prilikom ambulantnog leenja,
Pariz, Agencija za lekove - Direkcija za studije i farmako-ekonomske
informacije; Redakcija Monde (2002); Veliki dosije o francuskom
izuzetku", Le Monde (14-15. aprila), str. 17.

5. Zarifian, E. (2002), Treba se zabrinuti zbog pribegavanja drogama

(lekovima) u Francuskoj", Le Figaro, str. 23.
6. Redakcija Monda (2002), Veliki dosije o francuskom izuzetku", Le
Monde (14-15. aprila), str. 17.
7. Kessler, R., J. Soukup, i dr. (2001), Upotreba komplementarnih i
alternativnih terapija u leenju anksioznosti i depresije u Sjedinjenim
Dravama", American Journal of Psychiatry, broj 158 (2. februar), str.
289-294.
8. Gabbard, G. O., J. G. Gunderson, i dr. (2002), Mesto psihoanalitikih
tretmana u psihijatriji"; Archives of General Psychiatry, tom 59, str.
505-510J$
9. Kramer, P. (1993), Sluajui prozak, Njujork, Viking. Francuski
prevod: Srea na recept, 1994, First Editions.
10. Nacionalna opservatorija za recepte i potronju lekova (1998).
Studija o receptima i potronji antidepresiva u ambulantama. Pariz,
Agencija za lekove - Direkcija za istraivanje i farmaceutske i
ekonomske informacije.

2) Nevolja u mikrobiologiji:
oteana koordinacija dva mozga
1. Mayer, J. D., P. Salovev, A. Capuso (2000), Uzorci emocionalne
inteligencije" u Steinberg, R. J. (izdanje), Hand book of Jntelligence,
Cambridge, U. K., Cambridge Universitv Press.
2. Goleman, D. (1997), U Intelligence emotionnelle (Emocionalna
inteligencija), Pariz, Robert Lafont.
3. Mayer, J. D., P. Salovev, i dr, (2000), op. cit, str. 396-420.
4. Vaillant, G. (1995), Adaptation to Life, Boston, Harvard Universitv
Press.

5. Felsman, J. K. i G. Vaillant (1987), Resilient children as aduits: a 40

year study", The Invulnerable Child, E. J. Anthony i B. J. Cohier, New
York, Guilford Press.
6. Broca, P. (1878), Uporedna anatomija modanih vijuga.Veliki
limbiki luk i limbika pukotina kod sisara", Revue anthropologique,
tom 2, str. 385-498.
7. Servan-Schreiber, D., W. M. Perlstein, i dr. (1998), Selective
pharmacological activation of limbic structures in human volunteers: A
positron emission tomography studv", Journal ofNeuropsychiatry and
Clinical Neurosciences, tom 10, str. 148-159.
8. LeDoux, J. E. (1996), The Emotional Brain: The Mysterious
Underpinnings of Emotional Life, New York, Simon & Schuster.
9. Damasio, A. (1999), The Feeling of What Happens, San Diego,
Harcourt, Inc. Francuski prevod: Oseanje samog sebe, 2001, Odile
Jacob.
10. Mehier, J., G. Lambertz, i dr. (1986), Diskriminacija maternjeg
jezika kod novoroenadi", Comptes rendus de l 'Academie des sciences,
tom 303, str. 637-640.
11. Arnsten, A. F. i P. S. Goldman-Raki (1998), Noise stress impairs
prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a
hvperdopaminergic mechanism", Archives of General Psychiatry, tom
55(4), str. 362-368.
12. Regier, D. A., Robins, L. N. (1991), Psychiatric Disorders in
America: The Epidemiology Catchment Area Study, New York, NY,
Free Press.
13. Ochsner, K. N., S. A. Bunge, i dr. (maj 2002), ,,An FMRI study of the
cognitive regulation of emotion", Journal of Cognitive Neuroscience.
Videti, takoe, teoriju Drevea i Rajia koja opisuje odnos uzajamne
inhibicije izmeu kognitivnog i emocionalnog mozga i potvrdu te

teorije u nedavnoj studiji univerziteta Djuk. Reciprocal suppression of

regional cerebral blood flovv during emotional versus higher cognitive
processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition",
Cognition and Emotion, broj 12, str. 353-385; Yamasaki, H., K. S.
LaBar, i dr. (2002), Dissociable prefrontal brain systems for attention
and emotion", Proceedings ofthe National Academy of Sciences, tom
99 (17), str. 11447-11451.
14. Macmillan, M. B. (1986), ,,A wonderful journey through skull and
brains: The travels of Mr. Gage's tamping iron", Brain and Cognition,
broj 5, str. 67-107; Damasio, H., T. Brabovvski, i dr. (1994), The return
of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous
patient", Science, tom 264, str. 1102-1105.
15. Eslinger, P. J. i A. R. Damasio (1985), Severe disturbance of higher
cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR", Neurology,
tom 35, str. 1731-1741.
16. Levenson, R. i dr. (1994), The influence of age and gender on affect,
physiology, and their interrelations: A study of long-term marriages",
Journal ofPersonality and Social Psychology, tom 67.
17. Csikszentmihalvi, M. (1990), Flow: The Psychology of Optimal
Experience, New York, Harper and Row.

3) Srce i razum
1. Harrer, G. i H. Harrer (1977), Music, emotion and autonomic
function", Music and the Brain, M. Critchley i R. A. Hanson, Londres,
William Heinemann Medical, p. 202-215.
2. Grossarth-Maticek, R. i H. J. Evsenck (1995), Self-regulation
and mortality from cancer, coronary heart disease and other causes:
A prospective study", Personality and Individual Differcnces, tom
19(6), str. 781-795; Linden, W., C. Stossel, i dr. (1996), Psvchosociai
interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis",
Archives of Internal Medicine, tom 156(7), str.745-752; Ornish, D.

L. Schenvitz, i dr. (1998), Intensive lifestvle changes for reversal of

coronarv heart disease", JAMA, tom 280(23), str. 2001-2007.
3. Frasure-Smith, N., F. Lesperance, i dr. (1995), Depression and 18-month prognosis after myocardial infarction", Circulation, tom 91(4),
str. 999-1005; Glassman, A. i P. Shapiro (1998), Depression and the
course of coronarv arterv disease", American Journal of Psychiatry,
tom 155, str. 4-10.
4. Armour, J. A. i J. Ardell (1994), Neurocardiology, New York, NY,
Oxford Universitv Press; Samuels, M. (2001), Voodoo death revisited:
The modern lessons of neurocardiology", GrandRounds, Department of
Medicine, Univ. of Pittsburgh Medical Center, Presbyterian/Shadyside
Hospital.
5. Armour, J. A., Ed. (1991), ,,Anatomy and function of the intrathoracic
neurons regulating the mammalian heart", Reflex Control of the
Circulation, Boca Raton, FL, CRC Press; Gershon, M. D. (1999), The
enteric nervous system: a second brain", Hospital Practice (Office
Edition), tom 34(7), str. 31-2, 35-8,41-2 passim.
6. arter, C. S. (1998), Neuroendocrine perspectives on social
attachment and love", Psychoneuroendocrinology, tom 23, str. 779818; Uvnas-Moberg, K. (1998), ,,Oxytocin may mediate the benefits of
positive social interaction and emotions", Psychoneuroendocrinology,
tom 23, str. 819-835.
Istraivai iz Kvebeka, Kantin (Cantin) i ene (Genest), nakon to su
otkrili ANF (atrial matriuretic factor), meu prvima su srce opisali kao
istinsku hormonalnu glandulu, u svom lanku: Cantin, M. i J. Genest
(1986), The heart as an endocrine gland", Clinical and Investigative
Medicine, tom 9(4), str. 319-327.
7. Stroink, G. (1989), Principles of cardiomagnetism", Advances in
Biomagnetism, S. J. Williamson i dr., New York, Plenum Press, str.
47-57.
8. Coplan, J. D., L. A. Papp, i dr. (1992), Amelioration of mitral valve
prolapse after treatment for panic disorder", American Journal of
Psychiatry, tom 149(11), str. 1587-1588.

9. Gahery, Y. i D. Vigier (1974), ,,Inhibitory effects in the cuneate

nucleus produced by vago-aortic afferent fibers", Brain Research, tom
75, str. 241-246.
10. Akselrod, S., D. Gordon, i dr. (1981), Povver spectrum analysis of
heart rate fluctuation: a quantitative probe of beat-to-beat cardiovascular
control", Science, tom 213, str. 220-222.
11. Umetani, K., D. Singer, i dr. (1999), ,,Twenty-four hours time
domain heart rate variability and heart rate: relations to age and gender
over nine decades", Journal of the American College of Cardiology,
tom 31(3), str. 593-601.
12. Tsuji, H., F. Venditti, i dr. (1994), Reduced heart rate variability
and mortality risk in an elderly cohort. The Framingham Heart Study,
Circulation, tom 90(2), str. 878-883; Dekker, J., E. Schouten, i dr.
(1997), Heart rate variability from short term electrocardiographic
recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and
elderly men. The Zutphen Study", American Journal of Epidemiology,
tom 145(10), str. 899-908; La Rovere, M., J. T. Bigger, i dr. (1998),
,,Baroreflex sensitivity and heart-rate variability in prediction of total
cardiac mortality after myocardial infraction", The Lancet, glava 351,
str. 478-484.
13. Carnev, R. M., M. W. Rich, i dr. (1988), The relationship betvveen
heart rate, heart rate variabilitv, and depression in patients with coronary
artery disease", J. Psychosom Res, glava 32, str. 159-164; Rechlin, T.,
M. Weis, i dr. (1994), Are affective disorders associated with alterations
of heart rate variability?" Journal of Affective Disorders, glava 32(4),
str. 271-275; Krittavaphong, R., W. Cascio, i dr. (1997), Heart rate
variability in patients with coronary artery disease: differences in
patients with higher and lower depression scores", Psychosomatic
Medicine, tom 59(3), str. 231-235, Stys. A. i T. Stys (1998), Current
clinical applications of heart rate variabilitv", CUnical Cardiolog\\
glava 21, str.719-724; Carnev, R, K. Freedland, i dr. (2000), Change
in heart rate variability during treatment for depression in patients with
coronary heart disease", American Psvchosomatk Societu, glava 62(5),

str. 639-647; Luskin, R, M. Reitz, i dr. (2002), ,,A controlled pilot study
of stress management training in elderly patients with congestive heart
failure", Preventive Cardiology, glava 5(4), str. 168-172.
14. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions
on short-term power spectrum analysis and heart rate variability", The
American Journal ofCardiology, glava 76(14), str. 1089-1093.
15. Barrios-Choplin, B., R. McCratv, i dr. (1997), ,,An inner quality
approach to reducing stress and improving physical and emotional
vvellbeing at work", Stress Medicine, glava 13(3), str. 193-201.
16. Watkins, A. D. (2002), Corporate Training in Heart Rate Variability:
6 weeks and 6 months follow-up studies, Alan Watkins Consulting,
Londres.
17. Katz, L. R i J. M. Gottman (1997), Buffering children from marital
conflict and dissolution", J. Clin Child Psychol, glava 26, str. 157171

4) Ziveti sranu usaglaenost

1. McCraty, R., Ed. (2001), Science ofthe Heart: Exploring the role
of the heart in human performance, Boulder Creek, CA, Institute of
Heartmath.
2. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions on
short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv", The
American Journal ofCardiology, tom 76(14), str. 1089-1093.
3. Luskin, R, M. Reitz, i dr. (2002), ,,A controlled pilot study of stress
management training in elderly patients with congestive heart failure",
Preventive Cardiology, tom 5(4), str. 168-172.
4. Barrios-Choplin, B., R. McCratv, i dr. (1997), ,,An inner quality
approach to reducing stress and improving phvsical and emotional
vvellbeing at work", Stress Medicine, tom 13(3), str. 193-201.

5. Baulieu, E., G. Thomas, i dr. (2000), ,,Dehydroepiandrosterone

(DHEA), DHEA sulfate, and aging: contribution of the DHEA Age
Study to a sociobiomedical issue", Proc NatiAcadSci USA, tom 97(8),
str. 4279-4284.
6. Kirschbaum, C, 0. Wolf, i dr. (1996), Stress and treatment-induced
elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory
in healthy adults", Life Sciences, tom 58(17), str. 1475-1483; Bremner,
J. D. (1999), Does stress damage the brain? ", Society of Biological
Psychiatry, tom 45, str. 797-805.
7. McCraty, R., B. Barrios-Choplin, i dr. (1998), The impact of a
new emotional self-management program on stress, emotions, heart
rate variability, DHEA and cortisol", Integrative Physiological and
Behavioral Science, tom 33(2), str. 151-170.
8. Rein, G., R. McCraty, i dr. (1995), Effects of positive and negative
emotions on salivary IgA", Journal far the Advancement of Medicine,
tom 8(2), str. 87-105.
9. Cohen, S., D. A. Tvrrell, i dr. (1991), Psvchiological stress and
susceptibility to the common cold", New England Journal of Medicine,
tom 325(9), str. 606-612.
10. McCratv, R., Ed. (2001), Science ofthe heart: Exploring the role
of the heart in human performance, Boulder Creek, C A, Institute of
Heartmath.
U.Ibid

5) Samoizleenje od velikih bolova: neurooseajna integracija

onim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization and
Reprocessing)
1. Rauch, S. L., Van der Kolk, i dr. (1996), ,,Asvmptom provocation study
of posttraumatic stress disorder using positron emission tomography
and script-driven imagery", Archives of General Psychiatry> tom 53,
str. 380-387.

2. Breslau, N., R. C. Kessler, i dr. (1998), Trauma and posttraumatic

stress disorder in the communitv: The 1996 Detroit Area Survev of
Trauma", Archives of General Psychiatry, tom 55, str. 626-632.
3. LeDoux, J. E. (1992), Brain mechanisms of emotions and emotional
learning", Current Opinion in Neurobiology, tom 2, str. 191-197.
4. Pavlov, I. P. (1927), ConditionedReflexes, Londres, Oxford Uni versitv
Press.
5. LeDoux, J. E., L. Romanski, i dr. (1989), Indelibilitv of subcortical
emotional memories", Journal of Cognitive Neuroscience, tom 1, str.
238-243; Morgan, M. A., L. M. Romanski, i dr. (1993), ,,Extinction of
emotional learning: contribution of medial prefrontal cortex",
Neuroscience Letters, tom 163(1), str. 109-113; Quirk, G. J., G. K.
Russo, i dr. (2000), The role of ventromedial prefrontal cortex in the
recoverv of extinquished fear", Journal of Neuroscience, tom 20(16),
str. 6225-6231; Milad, M. i G. I. Quirk (2002), Neurons in medial
prefrontal cortex signal memorv for fear extinction", Nature, tom 420,
str. 70-74.
6. Pogledati uzorak koji je razvio Jorge Armonv u laboratoriji Ledua u
Njujorku, u saradnji sa mojom labbratorijom u Pitsburgu: Armonv, J.,
D. Servan-Schreiber, i dr. (1997), Computational modeling of emotion:
explorations through the anatomv and physiology of fear conditioning",
Trends in Cognitive Sciences, tom 1(1), str. 28-34.
7. Solomon, S. E. T. Gerritv, i dr. (1992), ,,Efficacy of treatments for
posttraumatic stress disorder", JAMA, tom 268, str. 633-638.
8. Wilson, S., L. Becker, i dr. (1995), ,,Eye movement desensitization
and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized
individuals", Journal of Consulting and Clinical Psycholog)\ tom 63,
str. 928-937; Wilson, S., L. Becker, i dr. (1997), Fifteen-month
follow-up of eye movement desensitization and reprocessing (EMDR)
treatment for posttraumatic stress disorder and psychological trauma",
Journal of Consulting and Clinical Psychology, tom 65.

9. Antibioticima se ambulantno leci zapaljenje plua u 90% sluajeva, a

samo u 80% kada su posredi kliniki bolesnici, jer su to mnogo ozbiljniji
pacijenti. Fine, M., R. Stone, i dr. (1999), Processes and outcomes of
care for patients with community-acquired pneumonia, Archives of
Interneti Medicine, tom 159, str. 970-980.
10. Shapiro, F. (2001), Eye-movement Desensitization andReprocessing:
Basic Principles, Protocols and Procedures, 2nd edition New York;
Guilford, Stickgold, R. (2002), EMDR: A putative neurobiological
mechanism", Journal ofClinical Psyehology, tom 58, str. 61-75.
11. Cyrulnik, B. (2001), Les Vilains Petits Canards (Runi paii),
Pari, Odile Jacob.
12. Rumelhart, D. E. i J. L. McClelland (1986), Parallel Distributed
Processing: Explorations in the Microstructure ofCognition, Cambridge,
MA, MIT Press; Edelman, G. N. (1987), NeuralDarwinism: The Theory
ofNeuronal Group Selection, New York, Perseus Publishing.
13. Choi, S. W., B. W. Son, i dr. (2001), The vvound-healing efTect
of a glycoprotein fraction isolated from aloe vera", British Journal of
Dermatology, tom 145 (4), str. 535-545.
14. Anonymous (1996), Centella asiatica (Gotu kola). Botanical
Monograph", Am INat Med, tom 3(6), str. 22.

6) EMDR u akciji
1. Kubler-Ross, E. (1969), On Death and Dying, New York,
Touchstone.
2. Chemtob, C. M., J. Nakashima, i dr. (2002), Brief treatment for
elementary school ehildren with disaster-related posttraumatic stress
disorder: A field study", Journal ofClinical Psychology, tom 58, str.
99-112.
3.Van Etten, M. L. i S. Taylor (1998), Comparative efficacy of

treatments for posttraumatic stress disorder: A meta-analysis", Clinical

Psychology and Psychotherapy, tom 5, str. 126-144; Spector, J. i J.
Read (1999), The current status of eye-movement desensitization and
reprocessing (EMDR)", Clinical Psychology and Psychotherapy, tom
6, str. 165-174; Sack, M., W. Lempa, i dr. (2001), ,,Study quality and
effect-sizes - ameta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress
disorder, Psychotherapie, Psychosomatic, Medizinische Psychologie,
tom 51 (9-10), str. 350-355; Maxfield, L. i L. A. Hyer (2002), The
relationship between efficacy and methodology in studies investigating
EMDR treatment of PTSD", Journal of Clinical Psychology, tom 58,
str. 23-41.
4. Herbert, J., S. Lilienfeld, i dr. (2000), Science and pseudoscience
in the development of eye movement desensitization and reprocessing:
implications for clinical psychology", Clin Psychol Rev, tom 20, str.
945-971. Detaljan odgovor na ovu kritiku objavila su dva amerika
psihoanalitiara 2002. godine: Perkins, B. R. i C. C. Rouanzoin (2002),
,,A critical evaluation of current views regarding eye-movement
desensitization and reprocessing (EMDR): Clarifying points of
confusion", Journal of Clinical Psyehology, tom 58, str. 77-97.
5. Stickgold, R. (2002), EMDR: A putative neurobiological
mechanism", Journal of Clinical Psychology, tom 58, str. 61-75.
6. Stickgold, R., J. A. Hobson, i dr. (2001), Sleep, learning, and dreams:
Off-line memory reprocessing", Science, tom 294, str. 1052-1057.
7. Wilson, D., S. M. Silver, i dr. (1996), ,,Eye movement desensitization
and reprocessing : Effectiveness and autonomic correlates", Journal of
Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, tom 27, str. 219-229.
8. Pessah, M. A. i H. P. Roffwarg (1972), Spontaneous middle ear
musele activity in man: A rapid eye movement sleep phenomenon",
Science, tom 178, str. 773-776; Benson, K. i V. P. Zarcone (1979),
Phasic events of REM sleep; Phenomenology of middle ear musele
activity and periorbital integrated potentials in the same normal
population", Sleep, tom 2(2), str. 199-213.

9. Chambless, D., M. Baker, i dr. (1998), Update on empirically

validated therapies, II", The Clinical Psychologist, tom 51(1), str. 316. g
10. Chemtob, C. M., D. Tolin, i dr. (2000), ,,Eyemovement desensitization
and reprocessing (EMDR)", in Effective treatments far PTSD: Practice
Guidelines from the International Societyfor Traumatic Stress Studies,
E. A. Foa, T. M. Keane i M. J. Friedman, New York, Guilford Press, str.
139-155,333-335.
11. UK-Department-of-Health (2001), The Evidence Based Clinical
Practice Guideline, Department of Health, United Kingdom.
12. Yehuda, R., A. C. McFarlane, i dr. (1998), Predicting the
development of posttraumatic stress disorder from the acute response
to a traumatic event", Biological Psychiatry, tom 44, str. 1305-1313.

7) Energija svetlosti: podesiti svoj bioloki sat

1. Cook, F. A. (1894), Medical observations among the Esquimaux",
New York Journal of Gynaecology and Obstetrics, tom 4, str. 282-296,
navedeno prema Rosenthal, N. E. (1998), JVinter Blues: Seasonal
Affective Disorder - JVhat it is and How to Overcome it, New York,
Guilford Press.
2. Haggartv, J. M., Z. Cernovsh, i dr. (2001), The limited influence of
latitude on rates of seasonal affective disorder", Journal ofNervous and
Mental Disease, tom 189, str. 482-484.
3. Avery, D. H., D. N. Eder, i dr. (2001), ,,Dawn simulation and bright
light in the treatment of SAD: a controlled study", Biological Psychiatry,
tom 50(3), str. 205-216.
4. Parry, B., S. Berga, i dr. (1990), Melatonin and phototherapy in
premenstrual depression", Progress in Clinical and Biological Research,
tom 341 B, str. 35-43.

5. Lam, R. W., E. M. Goldner, i dr. (1994), ,,A controlled study of light

therapy for bulimia nervosa", American Journal of Psychiatry, tom
151(5), str. 744-750.
6. Satlin, A., L. Volicer, i dr. (1992), Bright light treatment of behavioral
and sleep disturbances in patients with Alzheimer's disease", Ibid, tom
149(8), str. 1028-1032.
7. Levitt, A., R. Joffe, i dr. (1991), Bright light augmentation in
antidepressant nonresponders", Journal of Clinical Psychiatry, tom
52(8), str. 336-337

8) Kontrola ija: akupunktura direktno upravlja oseajnim

mozgom
1. Soulie de Morant, G. I. (1972), L'Acupuncture chinoise (Kineska
akupunktura), Pariz, Maloine izdavai.
2. Kao to to sugerie analiza svih istraivanja za ameriku Food and
Drug Administration: Khan, A., R. Leventhal, i dr. (2002), Severitv of
depression and response to antidepressants and placebo: an analvsis of
the Food and Drug Administration database", Journal of Clinical
Psychopharmacology, tom 22(1), str. 50-4.
3. British-Medical-Association, Board of Sciences (2000), Acupuncture:
Efficacy, Safety and Practice, Londres, Hanvood Academic.
4.Ulett, G. A., S. Han, i dr. (1998), Electroacupuncture: Mechanisms
and clinical applications", Biological Psychiatry, tom 44, str. 129-138.
5. Hechun, L., J. Yunkui, i dr. (1985), Electroacupuncture vs. amitriptvline
in the treatment of depressive states", Journal of Traditional Chinese
Medicine, str. 3-8; Han, J-S. (1986), Electroacupuncture: An alternative
to antidepressants for treating affective diseases?", J. Neurosci, tom 29,
str. 79-92; Polvakov, S. E. (1988), Acupuncture in the treatment of
endogenous depression", Soviet Neurology and Psvchiatrv, tom 21, str.
36-44; Thomas, JVL, S. V. Eriksson, i dr. (1991), A Comparative

study of Diazepam and acupuncture in patients vvith osteoarthritis pain:

A placebo controlled study", American Journal ofChinese Medicine,
tom 2 (XIX), str. 95-100; Jin, H., L. Zhou, i dr. (1992), The inhibition
by electrical acupuncture on gastric acid secretion is mediated via
endorphin and somatostating in dogs", Clin Res, tom 40, str. 167A; Li,
Y., G. Tougas, i dr. (1992), The effect of acupuncture on gastrointestinal
function and disorders", Am I Gastroenterol, tom 87, str. 1372-1381;
He, D., J. Berg, i dr. (1997), Effects of acupuncture on smoking
cessation or reduction for motivated smokers", Preventive Medicine,
tom 26, str. 208-214; Cardini, F.W., Huang (1998), ,,Moxibustion for
correction of breech presentation", JAMA, tom 280(18), str. 1580-1584;
Montakab,H. (1999), Akupunktur und Schlaflosigkeit (Acupuncture
and insomnia) ", Forschende Komplementarmedizin, tom 6 (dodatak
1), str. 29-31; Timofeev, M. F. (1999); Effects of acupuncture and an
agonist of opiate receptors on heroin dependent patients", American
Journal ofChinese Medicine, tom 27(2), str. 143-148; Wang, S-M. i
Z. N. Kain (2001), Auricular acupuncture: a potential treatment for
anxiety", AnesthAnalg, tom 92, str. 548-553; Paulus, W. E., M. Zhang,
i dr. (2002), Influence of acupuncture on the pregnancv rate in patients
who undergo assisted reproduction therapy", Fertil Steril, tom 77(4),
str. 721-724.
6. Cho, Z. H., S. C. Chung, i dr. (1998), ,,New findings of the correlation
betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional
MRI", Proc NatlAcadSci USA, tom 95, str. 2670-2673.
7. Han, op. cit.; Luo, H. C, Y. K. Jia, i dr. (1985), Electroacupuncture
vs. amitriptvline in the treatment of depressive states", Journal of
Traditional Chinese Medicine, tom 5, str. 3-8; Luo, H. C, Y. C. Shen,
i dr. (1990), ,,A comparative study of the treatment of depression by
electroacupuncture" Acupunct Sci Int J, tom 1, str. 20-26; Luo, H. C,
Y C. Shen, i dr. (1990), A comparative study of the treatment of
depression by electroacupuncture and amitriptyline", Acupuncture
(Huntington, N. Y.), tom 1, str. 20-26.
8. Wang, op. cit.

9. Hui, K., J. Liu, i dr. (2000), Acupuncture modulates the limbic

system and subcortical gray structures of the human brain: evidence
from FMRI studies in normal subjects", Human Brain Mapping, tom
9. str. 13-25.
n **
10. Chen, L., J. Tang, i dr. (1998), The effect of location oftranscutaneous
electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic requirement: acupoint versus nonacupoint stimulation", Anesth Analg, tom 87,
str. 1129-1134; Lao, L., S. Bergman, i dr. (1999), Evaluation of
acupuncture for pain control after oral surgery: a placebo-controlled
trial", Arch Otolaryngol HeadNeck Surg, tom 125, str. 567-572.
11. Reston, J. (1971), ,,Now, let me teli you about my appendectomy in
Peking... ", TheNew York Times, 26. juli.
12. Pert, C. B., H. E. Dreher, i dr. (1998), The psvchosomatic network:
foundations of mind-body medicine", Alternative therapies in Health
and Medicine, tom 4(4), str. 30-41.

9) Revolucija omege-3: kako nahraniti oseajni mozak

1. Hibbeln, J. R. (1999), Long-chain polyunsaturated fatty acids in
depression and related conditions", Phospholipid spectrum disorder,
M. Peet, | Glen i D. Horrobin, Lancashire, UK, Marius Press, str. 195
210.
.$
2. Hornstra, G., M. Al, i dr. (1995), Essential fatty acids in pregnancy
and early human development", European Journal of Obstetrics,
Gynecology, and Reproductive Biology, tom 61(1), str. 57-62; Al, M.,
A. C. Van Houvvelingen, i dr. (2000), Long-chain polyunsaturated
fatty acids, pregnancy, and pregnancy outcome", American Journal of
Clinical Nutrition, tom 71 (1 suppl), str. 2858-2918.
3. Hibbeln, J. (1998), Fish consumption and major depression", The
Lancet, tom 351, str. 1213.
4. Barton, P. G. i F. D. Gunstone (1975), Hvdrocarbon chain packing

and molecular motion in phosphoiipid bilayers formed from unsaturated

lecithins", J Biol Chem, tom 250, str. 4470-4476; Sperling, R. I., A. I.
Benincaso, i dr. (1993), ,,Dietary omega-3 polyunsaturated fatty acids
inhibit phosphoinositide formation and chemotaxis in neutrophils", J
Clin Invest, tom 91, str. 651-660.
5. Bourre, J. M., M. Bonneil, i dr. (1993), Function of dietary polyunsaturated fatty acids in the nervous system", Prostaglandins
Leukotrienes andEssential Fatty Acids, tom 48(1), str. 5-15.
6. Frances, H., P. Drai, i dr. (2000), Nutritional (n-3) polyunsaturated
fatty acids influence the behavioral responses to positive events in
mie", Neuroscience Letters, tom 285(3), str. 223-227.
7. Bang, H. O., J. Dyerberg, i dr. (1976), The composition of foods
consumed by Greenland Eskimos", Acta Med Scand, tom 200, str. 6973.

8. Chalon, S., S. Delion-Vancassel, i dr. (1998), ,,Dietary fish oil affects

monoaminergic neurotransmission and behavior in rats", J Nutr, tom
128, str. 2512-2519.
rf| <*
9. Olsen, S. F. i N. J. Secher (2002), ,,Low consumption of seafood in
early pregnancy as a risk factor for preterm delivery: prospective cohort
study", British MedicalJournal, tom 324, str. 447-451.
10. Mortensen E. L., K. F. Michaelsen, i dr. (2002), The association
betvveen duration of breastfeeding and adult intelligence", Jama, tom
287, str. 2365-2371.
11. Stoll, A. L., W. E. Severus, i dr. (1999), Omega-3 fatty acids in
bipolar disorder: A preliminary double-blind, placebo-controlled lriaP\
Archives of General Psychiairy, tom 56, str. 407-412.
12. Stoll, A. L. (2001), The Omega-3 Connectibn: The Ground-breaking
Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program, Nevv York, Simon
and Schuster.

13. Peet, M. i D. Horrobin (2002), A dose-ranging exploratory study

of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent
schizophrenic svmptoms", Journal of Psychiatric Research, tom 36(1),
str. 7-18.
14. Puri, B. K., S. J. Counsell, i dr. (2001), Eicosapentaenoic acid in
treatment-resistant depression associated with symptom remisssion,
structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover",
International Journal of Clinical Practice, tom 55(8), str. 560-563;
Puri, B. K., S. J. Counsell, i dr. (2002), Eicosapentaenoic acid in
treatment-resistant depression", Archives of General Psychiatry, tom
59, str. 91-92.
15. Preliminarna studija o efektu ethyl-EPA, ekstrakta ribljeg ulja, na
ljude obolele od Hantingtonove bolesti u III, najvie odmaklom, stadiju
pokazuje poboljanje kretanja u periodu od nekoliko meseci u
poreenju sa grupom koja je uzimala samo placebo. Ova studija takoe
pokazuje poveanje kortikalne mase u odnosu na obim ventrikula. To
znai preusmeravanje procesa bolesti na neurolokom nivou. Puri, B.
K., G. Bydder, i dr. (2002), MRI and neuropsychological improvement
in Huntington disease follovving ethyl-EPA treatment", Neuroreport,
tom 13(1), str. 123-126.
16. Nemets, B., Z. Stahl, i dr. (2002), Addition of omega-3 fatty acid
to maintenance medication treatment for recurrent unipolar depressive
disorder", American Journal ofPsychiatry, tom 159, str. 477-479.
17. Peet, M. i D. Horrobin (2002), ,,A dose-ranging study of the effects
of ethyl-eicosapentaenoatein patients with ongoing depression despite
apparently adequate treatment with standard drugs", Archives of General
Psychiatry, tom 59, str. 913-919.
18. Maes, M., R. Smith, i dr. (1996), Fatty acid composition in major
depression: decreased w3 fractions in cholesteryI esters and increased
C20 : 4 omega-6/C20 : 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and
phospholipids", Journal of Affective Disorders, tom 38, str. 35-46;
Peet, M., B. Murphv, i dr. (1998), Depletion of omega-3 fatty acid
levels in red blood cell membranes of depressive patients", Biological
Psychiatry, tom 43(5), str. 315-319.

19. Adams,P. B., S. Lavvson, i dr. (1996), Arachidonic acid to

eicosapentaenoic acid ratio in blood correlates positively with clinical
symptoms of depression", Lipids, br. 31 (dodatak), str. S157-S161.
20. Edvvards, R., M. Peet, i dr. (1998), ,,Omega-3 polyunsaturated fatty
acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed
patients", Journal ofAffective Disorders, tom 48(2-3), str. 149-155.
21. Chamberlain, J. (1996), The possible role of long-chain, omega-3
fatty acids in human brain phylogeny", Perspectives in Biology and
Medicine, tom 39(3), str. 436-445; Broadhurst, C, S. Cunnane, i dr.
(1998), Rift Valley lake flsh and shellfish provided brain-specific
nutrition for early Homo", British Journal ofNutrition, tom 79(1), str.

3-21.

22. Stoil, A. L. i C. A. Locke (2002), ,,Omega-3 fatty acids in mood

disorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications", Natural
Medications for Psychiatric Disorders : Considering the Alternatives,
D. Mischoulon i J. Rosenbaum, Philadelphia, PA, Lippincott Williams
& Wilkins, str. 13-34.
23. Tu sliku sam pozajmio od Zanet Setl (Jeanette Settle. Settle, J. E.
(2001)), Diet and essential fatty acids", Handbook of Complementary
and Alternative Therapies in Mentol Health, S. Shannon, San Diego,
Academic Press, str. 93-113.
24. "VVeissman, M. W||R. Bland., i dr (1996), Cross-national
epidemiology of major depression and bipolar disorder", JAMA , tom
276, str. 293-296; Hibbeln, J. (1998), Fish consumption and major
depression", TheLancet, tom 351, str. 1213.
25. Stordv, B. i M. Nichool (2000), The LCPSolution: The Remarkable
Nutritional Treatment for ADHD, Dyslexia, and Dyspraxia, New York,
NY, Ballantine Books
26. Klerman, G. L. i M. M. Weissman (1989), Increasing rates of
depression", JAMA, tom 261(15), str. 2229-2235.

27. Endres, S., R. Ghorbani, i dr. (1989), The effect of dietary

supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis
of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells", New
England Journal of Medicine, tom 320(5), str. 265-271; Stoll, A. L. i
C. A. Locke (2002), ,,Omega-3 fatty acids in mood discorders: A review
of neurobiologic and clinical applications", Natural Medications for
Psychiatric Disorders: Considering the Alternatives, D. Mischoulon i
J. Rosenbaum, Philadelphia, PA, Lippincott Williams & Wilkins, str.
13-14.
28. Rudin, D. O. (1982), The dominant diseases of modernized societies as omega-3 essential fatty acid deficiency syndrome", Medical
Hypotheses, tom 8, str. 17-47; Simopoulos, A. P. i J. Robinson (1998),
The Omega Diet, New York, Harper Collins.
29. Liu, K., J. Stamler, i dr. (1982), ,,Dietary lipids, sugar, fiber, and
mortality from coronary heart disease - bivariate analysis of international
data", Atherosclerosis, tom 2, str. 221-227.
30. Weissman, M. W., R. Bland, i dr. ( 1996), Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder", JAMA, tom 276,
str. 293-296.
31. De Lorgeril, M., S. Renaud, i dr. (1994), Mediterranean alphalinolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart
disease", TheLancet, tom 343, str. 1454-1459.
32. Christensen, J. H. i E. B. Schmidt (2001), ,,N-3 fatty acids and
the risk of sudden cardiac death", Lipids, br. 36, dodatak: SI 15-118;
Leaf, A. (2001), Electrophysiologic basis for the antiarrhythmic and
anti-convulsant effects of omega-3 polyunsaturated fatty acids", World
Review ofNutrition and Dietetics, tom 88, str. 72-78; Brouwer, I. A.,
P. L. Zock, i dr. (2002), Association between n-3 fatty acid status in
blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia risk in healthy
volunteers", American Journal ofCardiology, tom 89(5), str. 629-631.

33. Smith, R. S. (1991), The macrophage theory of depression",

Medical Hypotheses, tom 35, str. 298-306; Maes, M. i R. S. Smith
(1998), Fatty acids, cytokines, and major depression", Biological
Psychiatryy tom 43, str. 313-314.
34. Simopoulos, A. R i J. Robinson (1998), The OmegaDiet, op. cit.
35. Crawford, M. A. (1968), ,,Fatty-acid ratios in free-living and domestic
animals", The Lancet, str. 1329-1333; Cravvford, M. A., M. M. Gale,
i dr. (1969), The polyenoic acids and their elongation products in the
muscle tissue of Phacochoerus aethiopicus: a re-evaluation of 'animal
fat'", Biochem J9 tom 114, str. 68P; Crawford, M. A., M. M. Gale, i
dr. (1969), Linoleic acid and linolenic acid elongation products in the
muscle tissue of Sncerus caffer and other ruminant species", Biochem
7, tom 115, str. 25-27.
36. Simopoulos, A. R i N. Salem (1989), ,,Omega-3 fatty acids in eggs
from range-fed Greek chickens", New England Journal of Medicine,
str. 1412.
37. Renaud, S., M. Ciavatti, i dr. (1983), Protective effects of dietary
calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in
rabbits fed saturated fat", Atherosclerosis, tom 47, str. 189-198.
38. Fairfield, K. M. i R. H. Fletcher (2002), Vitamins for chronic
disease prevention in adults: scientific revievv", JAMA, tom 287(23),
str. 3116-3126; Fletcher, R. H. i K. M. Fairfield (2002), Vitamins for
chronic disease prevention in adults: clinical applications", JAMA, tom
287(23), str. 3127-9.
39. Stoll, A. L. (2001), The Omega-3 Connection: The Groundbreaking
Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program, New York, Simon
and Schuster.
40. Baillie, R. A., R. Takada, i dr. (1999), Coordinate induction
of peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietarv fish oil:
a mechanism for decreased body fat deposition", Prostaglandins
Leukotrienes & Essential Fatty Acids, tom 60(5-6), str. 351-356,

41. Kriss-Etherton, P. M., W. S. Harris, i dr. (2002), AHA Scientiflc

Statement: Fish consomption, fish oil, omega-3 fatty acids, and
cardiovascular disease", Circulation, tom 106, str. 2747-2757.

10) Prozak ili Adidas

1. McDonald, D. G. i J. A. Hogdon (1991), The Psychological Effects of
Aerobic Fitness Training: Research and Theory, New York, NY,
Springer-Verlag; Long, B. C. i R. van Stavel (1995), Effects of
exercise training on anxiety. A meta-analysis", Journal of Applied Sport
Psychology, tom 7, str. 167-189.
2. DiLorenzo, T. M., E. P. Bargman, i dr. (1999), Long-term effects of
aerobic exercise on psvchological outcomes", Preventive Medicine, tom
28(1), str. 75-85.
3. Kasch, F. (1976), The effects of exercise on the aging process, The
Physician and Sports Medicine, tom 4, str. 64-68; Palone, A. M., R. R.
Lewis, i dr. (1976), Results of two years of exercise training in middleaged men", The Physician and Sports Medicine, tom 4, str. 12-11.
4. LaPerriere, A., M. H. Antoni, i dr. (1990), ,,Exercise intervention
attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following
notification of positive serologic status of HIV-l", Biofeedback and SelfRegulation, tom 15, str. 229-242.
5. Greist, J. H., M. H. Klein, i dr. (1979), Running as treatment for
depression", Comprehensive Psychiatry, br. 20(1), str. 41-54.
6. Beck, A. (1967), Depression: Clinical, Experimental and Theoretical
Aspects, New York, Harper & Row; Beck, A. (1976), Cognitive Therapv
and the Emotional Disorders, New York, International Universities
Press.
7. Babvak, M., J. A. Blumenthal, i dr. (2000), Exercise treatment for
major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months",
Psychosomatic Medicine, tom 62(5), str. 633-638.

8. Blumenthal, J., M. Babyak, i dr. (1999), Effects of exercise training

on older patients with major depression", Archives of Internat Medicine,
tom 159, str. 2349-2356.
9. Paffenbarger, R. S., I.-M. Lee, i dr. (1994), ,,Physical activity and
personal characteristics associated with depression and suicide in
American college men", Acta Psychiatrica Scandinavica (dodatak),
tom 377, str. 16-22.
10. Wise, S. P. i M. Herkenham (1982), Opiate receptor distribution
in the cerebral cortex of the rhesus monkey", Science, tom 218, str.
387-389.
11. Panksepp, J., M. Siviy, i dr. (1985), Brain opiods and social
emotions", The Psychobiology of Attachment andSeparation, M. Reite
i T. Field, New York, NY, Academic Press.
12. Thoren, R, J. S. Floras, i dr. (1990), Endorphins and exercise:
Physiological mechanisms and clinical implications", Medicine &
Science in Sports & Exercise, tom 22(4), str. 417^428; Sher, L. (1996),
Exercise, wellbeing, and endogenous molecules of mood", TheLancet,
tom 348 (9025), str. 477.
13. Jonsdottir, I. H., R Hoffmann, i dr. (1997), ,,Physical exercise,
endogenous opioids and immune function", Acta Physiologica
Scandinavica, dodatak, tom 640, str. 47-50.
14. Furlan, R., D. Piazza, i dr. (1993), ,,Early and late effects of exercise
and athletic training on neural mechanisms controlling heart rate",
Cardiovasc Res., tom 27, str. 482-488.
15. George, M., Z. Nahas, i dr. (2002), Vagus nerve stimulation therapy:
A research update", Neurology, tom 59 (6 dodatak 4), str. S56-61.
16. Lavvlor, D. i S. Hopker (2001), The effectiveness of exercise as an
intervention in the management of depression: Systematic revievv and
meta-regression analysis of randomised controlled trials", BMJt tom
322(7289), str. 763-767.

11) Ljubav je bioloka potreba

1. Knjiga Mari-Frans Irigojen (Marie-France Hirigoven) o Moralnom
zlostavljanju" nudi sjajnu studiju o ovom problemu u ljudskim
odnosima. Le harcelement moral: La violence perverse au quotidien,
Pari, Syros, 1999.
2. Re je o korteksu koji je najprimitivniji" i najstariji deo neokorteksa i
ije je tkivo slinije tkivu emocionalnog mozga nego tkivu neokorteksa.
Mesulam, M. M. (1985), Principles ofBehavioralNeurology, Filadelfija,
F. A. Dejvis.
3. Schanberg, S. (1994), Genetic basis for touch effects", Touch in
Early Development, T. Field, Hillsdale, NJ, Erlbaum, str. 67-80.
4. Spitz, R. (1945), Hospitalism: An inquiry into the genesis of
psvchiatric conditions in earlv childhood", Psychoanalytic Study ofthe
Child, tom 1, str. 53-74.
5. Hubel, D. (1979), The visual cortex of normal and deprived
monkeys", American Scientist, tom 67(5), str. 532-543.
6. Chugani, H. T., M. E. Behen, i dr. (2001), Local brain functional
activity following early deprivation: a study of postinstitutionalized
Romanian orphans", Neuroimage, tom 14(6), str. 1290-1301.
7. Hofer, M. A. (1987), Early social relationships: a psychobiologisfs
view", Child Development, tom 58, str. 633-647.
8. Katz, L. F. i J. M. Gottman (1997), Buffering children from marital
conflict and dissolution", J Clin Child Psychol, tom 26, str. 157-171.
9. Murray Parkes, C, B. Benjamin, i dr. (1969), Broken heart: a
statistical study of increased mortality among widowers", British
MedicalJournal, tom 646, str. 740-743.
10. Medalie, J. H. i U.Goldbourt (1976), Angina pectoris among
10.000 men. II. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a

multivariate analysis of a five year incidence study", American Journal

of Medicine, tom 60(6), str. 910-921.
11. Medalie, J. H., K. C. Stange, i dr.(1992), The importance of
biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a
cohort of middle-aged men", American Journal of Epidemiology, tom
136(10), str. 1280-1287.
12. Reynolds, R, P. T Boyd, i dr. (1994), The relationship bervveen
social ties and survival among black and white breast cancer patients.
National Cancer Institute Black/White Cancer Survival Study Group",
Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention, tom 3(3), str. 253259.
13. Levenson, R., L. L. Carstensen, i dr. (1993), Long-term marriage:
Age, gender, and satisfaction", Psychology and Aging, tom 8(2), str.
301-313.
14. Graham, C. A. i W. C. McGrew (1980), Menstrual synchrony in
female undergraduates living on a coeducational campus", Psychoneur
oendocrinologyi tom 5, str. 245-252.
15. Lewis, T, R Amini, i dr. (2000), A General Theory ofLove, New
York, NY, Random House.
16. Friedman, E. i S. A. Thomas (1995), Pet ownership, social
support and one-year survival after acute myocardial infarction in the
Cardiac Airhvthmia Suppression Trial (AST) ", American Journal of
Cardiology, tom 76, str. 1213-1217.
17. Siegel, J. M. (1990), Stressful life events and use of phvsician
services among the elderly: The moderating influence of pet ovvnership",
JPers Soc PsychoL, tom 58, str. 101-1086.
18. Rodin, J., Langer, E. J. (1977), Long-term effects of a controlrelevant intervention with the institutionalized aged", Journal ofPersonality and Social Psychology, tom 35, str. 897-902.

19. Siegel, J. M., F. J. Angulo, i dr. (1999), AIDS diagnosis and

depression in the multicenter AIDS cohort study: The ameliorating
impact of pet ownership", AIDS Care, tom 11, str. 157-169.
20. Allen, K. i J. Blascovich (1996), The value of service dogs for
people with severe ambulatorv disabilities: A randomized controlled
triar, JAMA, tom 275, str. 1001-1006.
21. Lockvvood, R. (1983), The influence of animals on social perception", New Perspectives on Our Lives with Companion Animals, A. H.
Katcher i A. M. Beck, Philadelphia, PA, Universitv of Pennsvlvania
Press, tom 8, str. 64-71.
22. Allen, K., B. E. Shvkoff, i dr. (2001), Pet ovvnership, but not ACE
inhibitor therapv, blunts home blood pressure responses to mental
stress", Hypertension, tom 38, str. 815-820.
23. Allen, K. i J. L. Izzo (in submission), Social support and resting
blood pressure among young and elderlv women: The moderating role
of pet ovvnership".
24. Simon, S. (1993), Sarajevo Pets", Weed End Edition Saturday, S.
Simon, Washington, National Public Radio-USA.

12) Oseajna komunikacija

1. Hocker, J. L. i W. W. Wilmot (1991), Interpersonal Conflict, Dubuque,
IA, Wm. C. Brovvn.
2. Chang, P. R, D. E. Ford, i dr. (2002), Anger in young men and
subsequent premature cardiovascular disease: The precursors study",
Arch Intern Med, tom 162, str. 901-906.
3. Gottman, J. (1994), Why Marriages Succeed ofFail, New York, NY,
Simon & Schuster; Gottman, J. i N. Silver (1999), The Seven Principles
for Making Marriage JVork, New York, NY, Random House.

4. Srana bazna frekvencija za mukarca je obino oko 70 a za enu

skoro 80. Levenson, R., L. L. Carstensen, i dr. (1993), Long-term
marriage: Age, gender, and satisfaction", Psychology and Aging, tom
8(2), str. 301-313.
5. Gottman, J. (1994), JVhat Predicts Divorce, Mahwaw, NJ, Lavvrence
Erlbaum Assoc, str.84, navedeno prema Goleman, D. (1995), Emotional
Intelligence, New York, Bantam Books, str. 135.
6. Rosenberg, M. D. (1999), Les mots sont des fenetres ou des murs:
initiation a la communication non violente (Reci su prozori ili zidovi:
poziv na nenasilnu komunikaciju), izdanje La Decouverte.
7. Harvev, O. J. (1961), Conceptual Systems andPersonality Organ ization, New York, NY, Harper &Row, navedeno prema Rozenbergu, M.
D.,op. cit.

13) Sluati srcem

1. Stuart, M. R. i J. A. Lieberman (1993), The Fifteen Minute Hour:
Applied Psychotherapy for the Primary Care Physician, Westport, CT,
Prager.
2. Ibid.

14) Veza sa drugima

I La Fatigue d'etre soi (Umoriti se od sebe), Pariz, Odile Jacob, 1999.
2. Cherlin, A. (1992), Marriage, Divorce andRemarriage, Cambridge,
Mass., Harvard Universitv Press.
3. Klerman, G. L. i M. M. Weissman (1989), Increasing rates of
depression", JAMA, tom 261(15), str. 2229-2235.

4. Wilson, E. O. (2000), Sociobiology: The New Synthesis, Twenly-Fifth

Anniversary Edition, Cambridge, Harvard University Press.
5. Walsh, R. (2001), Les Chemins del'eveil(Putevi buenja), Montral,
LeJour,2001.
6. Myers, D. G. i E. Diener (1996), The pursuit of happiness", Scientific
American, tom 274, str. 70-72; Argyle, M. (2001), The Psychology of
Happiness (sec. ed.), New York, NY, Routledge.
7. Durkheim, E. (1897), Le Suicide. Une etude sociologique
(Samoubistvo; socioloka studija), Pariz, Alcan.
8. Zuckerman, D. M., S. V. Kasi, i dr. (1984), ,,Psychosocial predictors
of mortality among the elderly poor", Am I Cardiol, tom 119, str. 410
423.
9. House, J. S., K. R. Landis, i dr. (1998), Social relationships and
health", Science, tom 241, str. 540-545.
10. Frankl, V. E. (1976), Man 's Searchfor Meaning: An Introduction to
Logotherapy, New York, Mass Market Paper Back.
11. Majka Tereza navedena prema Walsh, R., Les Chemins de l 'eveil
(Putevi buenja), op. cit.
12. Abraham Mas^fe^v naveden kod Walsh, R., Les Chemins de l'eveil
(Putevi buenja), op. cit.
13. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions
on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv", The
American Journal of Cardiology, tom 76(14), str. 1089-1093.

15) Odakle poeti

1. Aristotel, Nikomahova etika.

2. Zahvalan sam doktoru Skotu enonu (Scott Shannon) iz

Amerikog udruenja za holistiku medicinu, to mije skrenuo panju
na ovu vezu izmeu Aristotela, Junga i Maslova, i pored dve i po
hiljade godina koje ih dele, u uvodu svoje knjige o prirodnim
metodama pri negovanju mentalnog zdravlja. Shannon, S. (2001);
Integration and Holism. Handbook of Complementatj and
Alternative Therapies in Mental Health, S. Shannon (Ed.), San
Diego, Academic Press, str. 21-42.
3. McCraty, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions
on short-term power spectrum analysis and heart rate variability",
The American Journal of Cardiology, tom 76(14), str. 1089-1093;
Wilson, D., S. M. Silver, i dr. (1996), ,,Eye movement desensitization
and reprocessing; Effectiveness and autonomic correlates", Journal
of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, tom 27, str. 219229; Rechlin, T., M. Weis, i dr. (1995), Does bright-light therapy
influence autonomic heart-rate parameters? ' Journal of Affective
Disorders, tom 34(2), str. 131-137; Haker, E., H. Egekvist, i dr.
(2000), Effect of sensory stimulation (acupuncture) on sympathetic
and parasympathetic activities in healthy subjects", Journal of 'the
Autonomic Nervom System, tom 79(1), str. 52-59; Christensen, J. H., M.
S. Christensen, i dr. (1999), Heart rate variability and fatty acid
content of blood cell membranes: a dose-response study with n-3
fatty acids", American Journal of Clinical Nutrition, tom 70, str.
331-337; Furlan, R., D. Piazza, i dr. (1993), ,,Early and late effects of
exercise and athletic training on neurai mechanisms controlling heart
rate", Cardiovascular Res. tom 27, str. 482-488; Porges, S. W., J. A.
Doussard-Roosevelt, i dr. (1994), Vagal tone and the physiological
regulation of emotion", Monographs ofthe Society for Research in
Child Development, Chicago, IL, University of Chicago Press, tom
59(2-3), str. 167-186, 250-283.
4. Keller, M, J. McCullough, i dr. (2000), Acomparison of
Nefazodone, the cognitive behavioral-analysis system of
psychotherapy, and their combination for the treatment of chronic
depression", New England Journal of Medicine, tom 342, str. 14621470.

BIBLIOGRAFIJA
Adams, P. B., S. Lawson, et al. (1996). Arachodonic acid to
eicosapentanoic acid ratio in blood correlates positively with clinical
symptoms of depression." Lipids 31 (suppl): S157-S161.
Akselrod, S,. D. Gordon, et al. (1981). Power spectrum analyses of
heart arte fluctuation: a quantative probe of beat-to-beat cardiovascular
control." Science 213: 220-222.
Al, M., A. C. Van Houwelingen, et al. (2000). Long-chain
polvunsaturated fatty acids, pregnancy, and pregnancy outcome."
American Journal of Clinical Nutrition 71 ( 1 Suppl ): 285S-291S.
Allen, K. and J. Blascovich (1996). The value of service dogs for
people with severe ambulatory disabilities: a randomized controlled
trial" JAMA 275: 1001-1006.
Allen, K. and J. L. Izzo (in submission). Social support and resting
blood pressure among young and elderly women: The moderating role
ofpetownership."
Allen, K., B. E. Shykoff, et al. (2001). Pet ovvnership, but nt ACE
inhibitor therapv, blunts home blood pressure responses to mental
stress." Hypertension 815-820.
Anonymous (1996). Centella asiatica (Gotu kola). Botanical
Monograph." Am JNat Med 3(6): 22.
Argyle, M. (2001 ). The Psychology ofHappines (2nd ed.). New York,
NY, Routledge. Aristote. Ethiaue a Nicomaque.
Armonv, J., D. Servan-Schreiber, et al. (1997). Computational
modeling of emotion: explorations through the anatomy and physiology
of fear conditioning." Trends in Cognitive Sciences 1(1): 28-34.
Armour, J. A., Ed. (1991). Anatomy andfunction ofthe intranoracic
neurons regulating the mammalian heart. Reflex Control ofthe Circulation. Boca Raton, FL, CRC Press.
Armour, J. A. and J. Ardell (1994). Neurocardiology. New York, NY,
Oxford University Press.

Arnsten, A. F. and R S. Goldman-Rakic (1998). Noise stress impairs

prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hyperdopaminergic mechanism." Archives of General Psychiatry 55(4):
362-368.
Avery, D. H., D. N. Eder, et al. (2001). Dawn simulatiom and bright
light in the treatment of SAD: a controlled study." Biological Psychiatry
50(3 Aug 1): 205-216.
Babyak, M., J. A. Blumenthal, et al. (2000). Exercise treatment for
major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months."
\Psycho-somatic Medicine 62(5): 633-638.
Baiilie, R. A., R. Takada, et al. (1999). Coordinate induction of
peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietary fish oil: a
mechanism for decreased body fat deposition." Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids 60(5-6): 351-356.
Bang, H. O., J. Dyerberg, et al. (1976). The composition of foods
consumed by Greenland Eskimos." Acta MedScand200: 69-73.
Barrios-Choplin, B., R. McCraty, et al. (1997). An inner quality
approach to reducing stress and improving phsical and emotionalt
vvellbeing at work." Stress Medicine 13(3): 193-201.
Barton, P. G. and F. D. Gunstone (1975). ,,Hydrocarbon chain packing
and molecular motion in phospholipid bilayers formed from unsaturated
lecithins." JBiol Chem 250: 4470-^476.
Baulieu, E., G. Thomas, et al. (2000). Dehydroepiandrosterone
(DHEA), DHEA sulfate, and aging: contribution if the DHEAge Study
to a sociobiomedeical issue." Proc Natl Acad Sci USA 97(8): 4279Beck, A. (1967). Depression: Clinical, Experimetal and Theoretical
Aspects. New York, Harper & Row.
Beck, A. (1976). Cognitive Therapy and the Emotional Disorders. New
York, Internatonal Universities Press.
Benson, K. and V. P. Zarcone (1979). Phasic events of REM sleep:
phenomenology of middle ear muscle activity and periorbital integrated
potentials in the same normaml population." Sleep 2(2): 199-213.
Blanchard, S. (2002). Les Francais depensent toujours plus pour les
medicaments." Le Monde (16 juillet 2002).
Blumental, J., M. Babyak, et al. (1999) Effects of exercise trainig on
older patients with major depression." Archives of Internat Medicine
159:2349-2356.

Bourre, J. M., M. Bonneil, et al. (1993). Function of dietary poIyunsaturated fatty acids in the nervous system." Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids. 48(1): 5-15.
Bremner, J. D. (1999). Does stress damage the brain ?" Society of
Biological Psychiatry 45: 797-805.
Breslau, N., R. C. Kessler, et al. (1998). Trauma and posttraumatic
stress disorder in the community: The 1996 Detroit Area Survey of
Trauma." Archives of General Psychiatry 55: 626-632.
British-Medical-Association, B. o. S. (2000). Acupuncture: Efficacy,
safety and Practice. London, England, Hanvood Academic.
Broadhurst, C, S. Cunnane, et al. (1998). Rift Valley lake fish and
shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo." British
Journal of Nutrition 79(1): 3-21.
Broca, P. (1878). Anatomie comparee des circonvolutions cerebrales.
Le grand lobe limbique et la scissure dans le serie des mammifieres."
Revue anthropologiaue 2: 385-498.
Brouwer, I. A., P. L. Zock, et al. (2002). Association betvveen n-3 fatty
acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia
risk in healthy volunteers." American Journal of Cardiology 89(5):
629-63
Cantin, M. and J. Genest (1986). The heart as an endocrine gland."
Clinical andInvestigative medicine 9(4): 319-327.
Cardini, F. W., Huang (1998). Moxibustion for correction of breech
presentation."^M4 280(18): 1580-1584.
Carney, R., K. Freedland, et al. (2000). Change in heart rate varibility
during treatment for depression in patients with coronary heart disease."
American Psychosomatic Society 62(5): 639-647.
Carnev, R. M., M. W. Rich, et al. (1998). The realtionship between
heart rate, heart rate variabilitv, and depression in patients with coronary
artery disease." J Psychosom Res 32: 159-164.
arter, C. S. (1998). Neuroendocrine perspectives on social attachment
and love." Psyshoneuroendocrinology 23: 779-818.
Chalon, S., S. Delion-Vancassel, et al. (1998). Dietary fish oil affects
monoaminergic neurotransmission and behavior in rats." J Nutr 128:
2512-2519.
Chamberlain, J. (1996). The possible role of long-chain, omega-3
fatty acids in human brain phylofeny." Perspectives in Biolog)- and
Medicine 39(3): 436-445.

Chambless, D., M. Baker, et al. (1998). Update on empirically

validated therapies, II." The Clinical Psychologist 51(1): 3-16.
Chang, P. P., D. E. Ford, et al. (2002). Anger in young men and
subsequent premature cardiovascular disease: The precursore study."
Arch Intern Med 162: 901-906.
Chemtob, C. M., J. Nakashima, et al. (2002). Brief treatment for
elementary school children with disaster-related Posttraumatic Stress
Disorder: A field study. " Journal of Clinical Psychology 58: 99-112.
Chemtob, C. M., D. Tolin, et al. (2000). Eye-Movement Desensitization ana Reprocessing (EMDR)." Effective treatments for PTSD:
Practice Guildelines from the International Society for Traumatic
Stress Studies. E. A. Foa, T. M. Keane and M. J. Friedman. New York,
Guilford Press: 139-155, 155,333-335.
Chen, L., J. Tang, et al. (1998). The effect of location of transcuraneous
electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic requirement: acupoint versus nonacupoint stimulation." Anesth Analg 87:
1129-1134.
Cherlin, A. (1992). Marriage, Divorce and Remarriage. Cambridge,
MA, Harvard University Press.
Cho, Z. H., S. C. Chung, et al. (1998). ,,New findings of the correlation
betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional
MRI." Proc Natl Acad Sci USA 95: 2670-2673.
Choi, S. W., B. W. Son, et al. (2001). The wound-healing effect of
a glvcoprotein fraction isolated from aloe vera." British Journal of
Dermatology 145(4): 535-545.
Christensen, J. H., M. S. Christensen, et al. (1999). Heart rate
variability and fatty acid content of blood cell membranes: a doseresponse study with n-3 fatty acids." American Journal of Clinical
Nutrition 70: 331-337.
Christensen, J. H. and E. B. Schmidt (2001). ,,N-3 fatty acids and the
risk of sudden cardiac death." Lipids 36 Suppl: SI 15-118.
Chugani, H.T., M. E. Behen, et al. (2001). Local brain functional
activity follovving early deprivation: a study of postinstitutionalized
Romanian orphans." Neuroimage 14 (6): 1290-1301.
Cohen, J. D., S. D. Forman, et al. (1994). Activation of prefrontal
cortex in a nonspatial vvorking memory task functional MRI." Human
Brain Mapping, vol. 1: 293-304.

Cohen, S., D. A. I^rrell, et al. (1991). ,,Psychological stress and

susceptibility to the common cold. " New England Journal of Medicine
325(9): 606-612.
Cook, F. A. (1894). Medical observation among the Esquimaux." New
York Journal of Gynaecology and Obstetrics 4: 282-296.
Coplan, J. D., L. A. Papp, et al. (1992). Amelioration of mitral
valve prolaps after treatment for panic disorder." American Journal of
Psychiatry 149(11): 1587-1588. I.
Cravvford, M. A. (1968). Fatty-acid ratios in free-living and domestic
animals." TheLancet: 1329-1333.
Crawford, M. A., M. M. Gale, et al. (1969). Linoleic acid and
linolenic acid elongation products in the music tissue of Sncerus caffer
and other ruminant species." Biochem J115: 25-27.
Crawford, M. A., M. M. Gale, et al. (1996). ,,He polvenoic acids
and their elongation prodicts in the muscle tissue of Phacochoerus
aethiopicus: a re-evaluation of ,animal fat?'" Biochem J114: 68P.
Csikszentmihalvi, M. (1990). Flow: The Psychology of Optimal
Experience. New York, Harper & Row.
Cummings, N. A. and N. Van den Bos (1981). The twenty year kaiser
permanente experience with psychotherapy and medical utilization:
Implications for national health policy and national policy and national
health insurance." Health Policy Quarterly 1(2): 159-175.
Cyrulnik, B. (2001). Les Vilains Petites Canards, Pari, Editions Odile
Jacobs.
Damasio, A. (1999). The Feeling of What Happens. San Diego,
Harcourt, Inc. Trad. francaise, Le Sentiment meme de soi, 2001, Odile
Jacobs.
Damasio, H., T. Brabowski, et al. (1994). The return of Phineas Gage:
Clues about the brain from the skull of a famous patient." Science 264:
1102-1105.
I
|$g|
De Lorgeril, M., S. Renaud, et al. (1994). Mediterranean alphalinolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart
disease." The Lancet 343: 1454-1459.
Dekker, J., E. Schouten et al. (1997). Heart rate variability from
short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali
causes in middle-aged and elderly men. The Zutphen Study." American
Journal of Epidemiology 145(19): 899-908.

DiLorenzo, T. M., E. P. Bargman, et al. (1999). Long-term effects

of aerobic exercise on psychological outcomes." Preventive Medicine
28(1): 75-85.
Drevets, W. C. and M. E. Raichle (1998). Reciprocal suppression of
regional celebral blood flow during emotional versus higher cognitive
processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition."
Cognition and Emotion 12: 353-385.
Durkheim, E. (1897). Le Suicide. Une etude sociologique. Pari,
Alcan.
Edelman, G. N. (1987). Neutral danvinism: The theory of neurona!
group selection. New York, Perseus Publishing.
Edwards, R., M. Peet, et al. (1998). ,,Omega-3 polyunasaturated fatty
acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed
patients." Journal ofAffective Disorders 48(2-3): 149-155.
Endres, S., R. Ghorbani, et al. (1989). The effects of dietary
supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis
of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells." New
England Journal of Medicine 320(5): 265-271.
Eslinger, P. J. and A. R. Damasio (1985). Severe disturbance of
higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR."
Neurology 35: 1731-1741.
Fairfield, K. M. and R. H. Fletcher (2002). Vitamins for chronic
disease prevention in adults: scientiflc revizv/" JAMA 287(23): 3116
3126.
Felsman, J. K. and G. Vaillant (1987). Resilient children as adults: a
40 year study." The Invulnerable ChildE. J. Anthony and B. J. Cohler.
New York, Guilford Press.
Fine, M., R. Stone, et al. (1999). Processes and outcomes of care for
Patients with community-acquired pneumonia." Archives of Internat
Medicine 159: 970-980.
Fletcher, R. H. and K. M. Fairfield (2002). Vitamins for chronic
disease prevention in adults: clinical applications." JAMA 287(23):
3127-9.
Frances, H., P. Dral, et al. (2000). Nutritional (n-3) polyunsaturated
fatty acids influence the behavioral responses to positive events in
mie." Neuroscience Letters 285 (3): 223-227.
Frankl, V. E. (1976). Man's Search for Meaning: An Introduction to
Logotherapy. New York; Mass Market Paper back.

Frasure-Smith, N., F. Lesperance, et al. (1995). Depression and

18-month prognosis after myocardical infarction." Circulation 91(4):
999-1005.
Friedman, E. and S. A. Thomas (1995). Pet ovvnership, social,
support, and one-year survival after acute myocardial onfarction in the
Cardiac Arrhythmia Suppression Trial (AST)." American Journal of
Cardiology 76: 1213-1217.
Furlan, R., D. Piazza, et al. (1993). Early and late effects of exercise
and athletic trainingon neural mechanism controlling heart rate."
Cardiovasc Res 27: 482-488.
Gabbard, G. O., J. G. Gundersom, et al. (2002). The place of
psychoanalytic treatments within psychiatry." Archives of General
Psychiatry 59: 505-510.
Gahery, Y. and D. Vigier (1974). Inhibitory effects in the cuneate
nucleus produced by vago-aortic afferent flbers." Brean Research 75:
241-246.1
Georege, M., Z. Nahas, et al. (2002). Vagus nerve stimulation therapy:
a research update." Neurology 59(6 Suppl 4): S56-61.
Gershon, M. D. (1999). The enteric nervous svstem: a second brain."
Hospital Practice {Office Edition) 34(7): 31-2, 35-8, 41-2 passim.
Glassman, A. and P. Shapiro (1998). Depression and the course of
coronary artery disease." American Journal ofPsychiatry 155: 4-10.
Goleman, D. (1995). Emotional Inelligence. New York, Bantam
Books.
Goleman, D. (1997). U Intellegence emotionalle. Pari, France, Robert
Laffont.
Gottman, J. (1994). JVhat Predict Divorce. Mahwaw, NJ, Lawrencw
Erlbaum Assoc.
Gottman, J. (1994). Why Marriages Succeed ofFail. New York, NY,
Simon & Schuster.
Gottman, J. and N. Silver (1999). The Seven Principles for Making
Marriage Work. New York, NY, Random House.
Graham, C. A. and W. C. Mcgrew (1980). Menstrual synchrony in
female undergratuates living on a coeducational campus." Psvchoneuroendocrinology 5: 245-252.
Greist, J. H., M. H. Klein, et al. (1979). Rinning as treatment for
depression." Comprehensive Psychiatry 20(1): 41-54.

Grossarth-Maticek, R. and H. J. Eysenck (1995). Self-regulation

and mortality from cancer, coronary heart disease and other causes: A
prospective study." Personality and individual differences 19(6): 781-

795.
Haker, E. H. Egekvist, et al. (2000). Effect of sensory stimulation
(acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy
subjects." Journal oftheAutonomic Nervous System 79(1): 52-59.
Han, J.-S. (1986). Electroacupuncture: An alternative to antidepressants
for treating afTective diseases " JNeurosci 29: 79-92.
Harrer, G. and H. Harrer (1997). Music, emotion and autonomic
function." Music andtheBrain. M. Critchley and R. A. Hansin. London,
William Heinemann Medical: 202-215.
Harvev, O. J. (1961). ConceptualSystems and Personal ity Organization.
New York, NY, Harper & Row.
He, D., J. Rerg, et al. (1997). Effects of acupunture on smoking
cessation of reduction for motivates smokers." Preventive Medicine
26:208-214.
Hechun, L., J. Yunkui, et al. (1985). Electro-acupunture vs. amitriptyline in the treatment of depressive states." Journal of Tradotional
Chinese Medicine: 3-8.
Herbert, J., S. Lilienfield, et al. (2000). Science and pseudoscience
in the development of eye movement desensitization and reprocessing :
implications for clinical psychology." Clin Psychol Rev 20: 954-971.
Hibbeln, J. (1998). Fish consumption and major depression." Lancet
351: 1213.
Hibbeln, J. R. (1999). Long-chain polyunsaturated fatty acids in
depression and related conditions." Phospholipidspectrum disorder. M.
Peet, I. Glen and D. Horrobin. Lancshire, UK, Marius Press: 195-210.
Hirigoyen, M.-F. (1999). Le Harcelement moral: La violence perverse
au quotidien. Pari, Syros.
Hocker, J. L. and W. W. Wilmot (1991). Interpersonal Conflict.
Dubugue, IA, Wm. C. Brown.
Hofer, M. A. (1987). ,,Early social relationships: a psvchobiologist's
vievv." ChildDevelopment 58 : 633-647.
Hornstra, G., M. Al, et al. (1995). Essential fatty acids in pregnancy
and early human development." European Journal of Obstetrics,
Gynecology, andReproductive Biology 61(1): 57-62.

House, J. S., K. R. Landis, et al. (1988). Social relationships and

health." Science 241: 540-545.
Hubel, D. (1979). The visual cortex of normal and deprived monkeys"
American Scientist 67(5): 532-543.
Hui, K., J. Liu, et al. (2000). Acupuncture modulates the limbic svstem
and subcortical gray strustures of the human brain: evidence from fMRI
studies in normal subjects." Human Brain Mapping 9: 13-25.
Janet, P. (1889). L'Automatisme psychologique. Pari, Alcan.
Jin, H., L. Zhou, et al. (1991). The inhibition by eletrical acupuncture
on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in
dogs." Clin Res 40: 167A*
$&$&
Jonsdottir, I. H., P. Hoffman, et al. (1997). Physical exercise,
endogeneous opioids immune function." Acta Physiologica
Scandinavica Supplementum. 640: 47-50.
Kasch, F. (1976). The effects of exercise on the aging process." The
Physician andSports Medicine 4: 64-68.
Katz, L. F. and J. M. Gottman (1997). Buffering children from
marital conflict and dissolution." J Clin ChildPsychol 26: 157-171.
Keller, M., J. McCullough, et al. (2000). Acomparison of Nefazodone,
the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy, and their
combination for the treatment of chronic depression." New England
Journal of Medicine 342: 1462-1470.
Kessler, L. G., P. D. Cleary, et al. (1985). Psychiatris disorders in
primary care." Archives of General Psychiatry 42: 583-590.
Kessler, R., J. Soukuo, et al. (2001). The use of complementary and
alternative therapies is to treat anxiety and depression in the United
States." American Journal of Psychiatry 158(2 (Februarv): 289-294.
Khan, A., R. Leventhal, et al. (2002). Severity of depression and
response to antidepressants and placebo: an analysis of the Food and
Drug Administration database." Journal of Clinical Psychopharmacology 22(1): 50-4.
Kirschbaum, C, O. Wolf, et al. (1996). Stress and treatment-induced
elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory
in healthy adults." Life Science 58(17): 1475-1483.
Klerman, G. L. and M. M. Weissman (1989). Increasing rates of
depression.'V^M^ 261(15) 2229-2235.
Kramer, P. (1993). Listening to Prozac. New York, Viking.

Kriss-Etherton, P. M., W. S. Harris, et al. (2002), AHA Scientific

Statement: Fish consomption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease" Circulation, 10: 2747-2757.
Krittayaphong, R., W. Cascio, et al. (1997). Heart rate variability
in patients with coronary artery disease: differences in patients with
higher and lower depression scores." Psychosomatic Medicine 59(3):
231-235.
Kubler-Ross, E. (1969). On Death and Dying. New York, Touchstone.
La Rovere, M., J. T. Bigger, et al. (1998). ,,Baroreflex sensitivity
and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after
myocardial infraction."tf/7ce/351: 478-484.
Lam, R. W., E. M: Goldner et al. (1994). A controlled study of light
therapy for bulimia nervosa." American Journal ofPsychiatry 151(5):
744_750.
Lao, L., S. Bergman, et al. (1999). Evaluation of acupuncture for pain
control after oral surgery: a placebo-controlled trial." Arch Otolaringol
HeadNeckSurg 125: 567-572.
LaPerriere, A., M. H. Antini, et al. (1990). Exercise intervention
attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following
notification of positive serologic status of HIV-1." Biofeedback and
Self-Regulation 15: 229-242.
Lawlor, D. and S. Hopker (2001). The effectiveness of exercise as
an intervention in the management of depression: systematic review
and meta-regression analysis of randomised controlled trials." BMJ
322(7289): 763-767.
Leaf, A. (2001). Electrophysiologic basis for the anthiarrhythmic and
anticonvulsant effects of omega 3 polvunsaturated fatty acids." JVorld
Review ofNutrition & Dietetics 88: 72-78.
LeDoux, J. E. (1992). Brain mechanisms of emotions and emotional
learning." Current Opinion in Neurobiology 2: 191-197.
LeDoux, J. E. (1996). The Emotional Brain: The Mvsterious
Underpinings of Emotional Life. New York, Simon & Schuster.
LeDoux, J. E., L. Romanski, et al. (1989). ,,Indelibility of subcortical
emotional memories." Journal ofCognitive Neuroscience 1: 238-243.
Levenson, R., L. L. Carstenseb, et al. (1994). The influence of age
and gender on affect, physiology, and their interrelations: A study of
long-term marriages." Journal of Personality and Social Psychology
67.

Levenson, R., L. L. Carstensen, et al. (1993). Long-term marriage:

age, gender, and satisfaction." Psychology andAging 8(2): 302-313.
Levitt, A., R. Joffe, et al. (1991). Bright Hght augmentation in
antidepressant nonresponders." Journal ofClinical Psychiatry 52(8):
336-337.
Lewis, T., F. Amini, et al. (2000). A General Theory of Love. New
York, NY, Random House.
Li, Y., G. Tougas, et al. (1992). The effect of acupuncture on gastrointesetinal function and disorders." Am I Gastroenterol 87: 1372-

1381.

Linden, W., C. Stossel, et al. (1996). ,,Psychosocial interventions for

patient with coronary artery disease: a meta-analysis." Archives of
Internal Medicine 156 (7): 745-752.
Lui, K., J. Stamler, et al. (1982). ,,Dietary lipids, sugar, fiberand
mortality from coronary heart disease-bivariate analysis of inernational
data." Atherosclerosis 2: 221-227.
Lockvvood, R. (1983). The influence of animals on social perception."
New Perspectives on OurLives with Companion Animals. A. H. Katcher
and A. M. Beck. Philadelphia, PA, University ofPennsylvania Press. 8:
64-711
Long, B. C. and R. Van Stavel ( 1995). Effects of exercise training
on anxiety. A meta-analysis." Journal of Applied Sport Psychology 7:
167-189.
Lou, H. C, Y. Cshen, et al. (1990). A comparative study of the
treatment of depression by elecfro-acupunture." Acupunct sci Int J 1:
20-26.
Luo, H. C. Y. K. Jia, et al. (1985). Electroacupucture vs. amitriptyline
in the treatment of depressive states." Journal of Traditional Chinese
Medicine 5: 3-8.
Luo, H. C, Y. C. Shen, et al. (1990). A comparative study of the
treatment of depression by electroacupunture and amitriptyline."
Acupunture (Hunington, N.Y) 1: 20-26.
Luskin, F., M. Reitz, et al. (2002). A controlled pilot study of
stress management in elderly patients with congestive heart failure."
Preventive Cardiology (Faill Issue) 5: 168-172.
Macfarland, B. H., D. K. Freeborn, et al. (1985). Utilization
patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health
maintenance organization." Medical Care 23: 1121-1233.

MacMillan, M. B. (1986). A vvonderful journey through skull and

brains: The travels of Mr. Gage's tamping iron." Brain and Cognition
5:67-107.
Maes, M., R. Smith, et al. (1996). Fatty acid composition in major
depression: decreased w3 fraction in cholesteryl esters and increased
C20: 4 omega 6/c20: 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and
phosholipids." Journal ofAjfective Disorders 38: 35-46.
Maes, M. and R. S. Smith (1998). ,,Fatty acids, cytokines, and major
depression." Biological Psychiatry 43: 313-314.
Manji, H. K., W. Z. Potter et al. (1995). Signal transduction pathways:
molecular targets for lithium's actions." Archives of General Psychiatry
52:531-543.
Marshall, B. (1988). The campylobacter pylori story." Scand J
Gastroenterol 146 (Suppl): 58-66.
Maxfield, L. and L. A. Hyer (2002). The relationship betvveen efficacy
and methodology in studies investigating EMDR trearment of PTSD."
Journal of ClinicalPsychology 58: 23-41.
Mayer, J. D., P. Salovey, et al. (2000). Models of emotional
intelligence." Handbook of Intelligence. R. J. Steinberg. Cambridge,
U.K., Cambridge University Press: 396-420.
McCraty, R., Ed. (2001). Science of the Heart: Exploring th erole
of the heart in human performance. Boulder Creek, CA, Institute of
HeartMath.
McCraty, R., M. Atkinson, et al. (1995). The effects of emotions
on short-term power spectrum analysis and heart rate variability." The
American Journal ofCardiology 76(14): 1089-1093.
McCraty, R., B. Barrios-Choplin, et al. (1998). The impact of a
new emotional self-management program on stress, emotions, heart
rate variability, DHEA and cortisol." Integrative Physiological and
Behavioral Science 33(2): 151-170.
McDonald, D. G. and J. A. Hogdon (1991). The Psychological Effects
of Aerobic Fitness Trainig: Research and Theory. New York, NY,
Springer-Verlag.
Medalie, J. H. and U. Goldcourt (1976). Angina pectoi *is among
10,000 men. II. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a
multivariate analysis of a five year incidence study." American Journal
of Medicine 60(6): 910-921.

Medalie, J. H., K. C. Stange, et al. (1992). The importance of

biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a
cohort of middle-aged men." American Journal of Epidimiology 136
(10): 1280-1287.
Mehler, J., G. Lambertz, et al. (1986). Discrimination de la langue
maternelle par ie nouveau-ne." Comptes rendus de l'Academie des
sciences, 303 : 637-640.
Mesulam, M. M. (1985). Principles of Behavioral Neurology.
Philadelphia, F.A. Davi.
Milad, M. and G. I. Quirk (2000). Neurons in medial prefrontal
cortex signal memorv for fear extinction." Nature 420 : 70-74.
Montakab, H. (1999). Akupunktur und Schlaflosigkeit [Acupuncture
and insomnia]." Forschende Komplmentarmedizin 6 Suppl 1: 29-31.
Morgan, M. A., L. M. Romanski, et al. (1993). Extinction of emotional
learning : contribution of medial prefrontal cortex." Neuroscience
Letters 163(1): 109-113.
Mortensen, E. L., K. F. Michaelsen, et al. (2002). The association
between duration of breastfeeding and adult intelligence." JAMA 287:
2365-2371.
Murrav Parkes, C, B. Benjamin, et al. (1969). Broken heart: a
statistical study of increased mortality among widowers." British
Medical Journal 646: 740-743.
Myers, D. G. and E. Diener (1996). The pursuit of happiness."
Scientific American 274: 70-72.
Nemets, B., Z. Stahl, et al. (2002). Addition of Omega-3 fatty acid
to maintenance medication treatment for reccurent unipolar depressive
disorder. " American Journal ofPsychiatry 159:477-479. Observatoire
national des prescriptions et consommations des medicaments (1998).
Etude de la prescription et de la consommation des antidepreseurs en
ambulatoire. Pari, Agence du medicament - Directions des tudes et
de Tinformation pharmaco-economiques.
Ochsner, K. N., S. A. Bunge, et al. (in press as of May 2002). An fMRI
study of the cognitive regulation of emotion." Journal of Cognitive
Neuroscience.
Olsen, S. F. and N. J.. Secher (2002). Low consumption of seafood in
early pregnancy as a risj factor for preterm delivery: prospective cohort
study." British Medical Journal 324 : 447-451.

Ornish, D., L. Scherwitz et al. (1998). Intensive lifestyle changes for

reversal of coronary heart disease." JAMA 280 (23): 2001 -2007.
Paffenbarger, R. S., I.-M. Lee et al. (1994). ,,Physical activity and
personal characteristics associated with depression and suicide in
American college men." Acta Psychiatrica Scandinavica (suppl.) 377:
16-22.
Palone, A. M., R. R. Lewis, et al. (1976). Results of two years of
exercise trainig in middle-aged men." The Physician and Sports
Medicine 4:12-11.
Panksepp, J., M. Siviy, et al. (1985). Brain opiods and social
emotions. "The Psychobiology ofAttachment andSeparation. M. Reite
and T. Field. New York, NY, Academic Press.
Parry, B., S. Berga, et al. (1990). Melatonin and phototherapy in
premenstrual depression." Progress in Clinical & Biological Research
341B: 35-43.
Paulus, W. E., M. Zhang, et al. (2002). Influence of acupuncture
on the pregnancy rate in patients who undergo assisted reproduction
therapy." FertilSteril 11(4): 721-724.
Pavlov, I. P. (1927). Conditioned Reflexes. London, Oxford University
Press.
Peet, M. and D. Horrobin (2002). A dose-ranging explotary study
of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent
schizophrenic symptoms." Journal of Psychiatric Research 36(1): 718.
Peet, M. and D. Horrobin (2002). A dose-ranging study of the effects
of ethyl-eicopentaenoate in patients with ongoing depression despite
apparently adequate treatment with standards drugs." Archives of
General Psychiatry 59: 913-919.
Peet, M., B. Murphy et al. (1998). Depletion of omega-3 fatty acid
levels in red blood cell membranes of depressive patients." Biological
Psychiatry 43(5): 315-319.
Perkins, B. R. and C. C. Rouanzoin (2002). A critical evaluation
of current views regardind Eye-Movement Desensitization and
Reprocessing (EDMR): Clarifying points of confusion." Journal of
Clinical Psychology 58: 77-97.
Petr, C. B., H. E. Dreher, et al. (1998). The psychosomatic netvvork:
foundations of mind-body medicine." Alterntive Therapies in Health
and Medicine 4(4): 30-41.

Pessah, M. A. and H. P. Roffwarg (1972). Spontaneous middle ear

muscle activity in man: A rapid eve movement sleep phenomenon."
Science 178: 773-776.
Polyakov, S. E. (1988). Acupuncture in the treatment of endogenous
depression." Soviet Neurology andPsychiatry 21: 36-44.
Porges, S. W., J. A. Doussard-Roosevelt, et al. (1994). Vagal tone and
the psysiological regulation of emotion." Monographs ofthe Societyfor
Research in Child Development. Chicago, IL, University of Chicago
Press. 59 (2-3): 167-187,250-283.
Puri, B. K., G. Bydder et al. (2002). MRI and neuropsychological
improvement in Huntington disease following ethyl-EPA treatment."
Neuro-Report 13(1): 123-126.
Puri, B K., S. J. Counsell, et al. (2001). Eicosapentaenoic acid in
treatment-resistant depressionassotiated with symptom remission,
structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover."
International Journal ofClinical Practice. 55(8): 560-563.
Puri, B. K., S. J. Counsell, et al. (2002). Eicosapentaenoic acid in
treatmen-resistant depression." Archives of General Psychiatry 59:
91-92:
Quirk, G. J., G. K. Russo, et al. (2000). The role of ventromedial
prefrontal cortex in the recovery of extinguished fear." Journal of
Neuroscience 20(16): 6225-6231.
Rauch, S., B. Van der Kolk, et al. (1996). A symptom provocation
study of posttraumatic stress disorder using positron emission
tomography and script-driven imagery." Archives of General Psychiatry
53:380-387.
Rechlin, T., M. Weis, et al. (1995). Does bright-light therapy influence
autonomic heart-rate parameters?" Journal of Affective Disorders 34
(2): 131-137.
Rechlin, T., M. Weis, et al. (1994). Journal of Affective Disorders
32(4): 271-275.
Redaction du Monde (2002). ,,Le Grand Dossier Exception francaise."
Le Monde (14-15 avril): 17.
Regier, D. and L. Robins, Eds. (1991). Psychiathc Disorders in
America: The Epidemiologic Catchment Area Study. New York, NY,
Free Press.
Rein, G., R. McCraty, et al. (1995). Effects of positive and negative
emotions on salivary IgA." Journal for the Advancement of Medicine
8(2): 87-105.

Remen, R. N. (1997). Kitchen Table Wisdom, Riverside Books.

Renaud, S., M. Ciavatti, et al. (1983). Protective effects of dietary
calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in
rabbits fed saturated fat." Atherosclerosis 47: 189-198.
Reston, J. (1971). ,,Now, let me teli you about my appendectomy in
Peking..." TheNew York Times (July 26).
Reynolds, P., P. T. Boyd, et al. (1994). The relationship betvveen
social ties and survival among black and white breast cancer patients."
National Cancer Institute BlackAVhite Cancer Study Group. Cancer
Epidemiology, Biomarkers & Prevention 3(3): 253-259.
Rodin, J., Langer, EJ. (1997). Long-term effects of a control-relevant
intervention with institutionaiized aged." Journal of Personality and
Social Psychology 35: 897-902.
Rosenberg, M. D. (1999). Non-violent Communication, PuddleDancer
Press
Rosenthal, M.E. (1998). JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder
- JVhat it is andhow to overcome it. New York, Guilford Press.
Rudin, D. O. (1982). The dominant diseases of modernized societies as
omega-3 essential fatty acid deficiency svndrom." Medical Hypotheses
8: 17-47.
Rumelhart, D. E. and J. L. McClelland (1986). Parallel Distributed
Processing: Explorations in the microstructure ofcognition. Cambridge,
MA, MIT Press.
Sack, M., W. Lempa, et al. (2001). Study quality and effect-sizes - a
meta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder."
Psychotherapie, Psychosomatik, Medizinische Psychologie 51(910):
350-355.
Samuels, M. (2001). Voodoo death revisited: The modern lessons of
neurocardiologv." Grand Rounds. Department of Medicine, Univ. of
Pittsburg Medical Center, Presbyterian/Shadyside Hospital.
Satlin, A., L. Volicer, et al. (1992). Bright light treatment of behaviorai
and sleep disturbances in patients vvith Alzheimer's disease." American
Journal ofPsychiatry 149(8): 1028-1032.
Schanberg, S. (1994). Genetis basis for touch effects." Touch in earlv
development. T. Field. Hillsdale, NJ, Erlbaum: 67-80.
Servan-Schreiber, D., W. M. Perlstein, et al. (1998). Selective
pharmacological activation of limbic strustures in human volunteers: A
positron emission tomography study." Journal ofNeuropsychiatry and

Clinical Neurosciences 10:148-5 9.

Settle, J. E. (2001). Diet and essential fatty acids." Handbook of
Complentary and Alternative Therapies in Mental lHealth. S. Shannon.
San Diego, Academic Press: 93-113.
Shannon, S. (2001). Integration and holism." Handbook ofComplementary and Alternative Therapies in Mental Health. S. Shannon. San
Diego, Academic: 21-42.
Shapiro, F. (2001). Eye-movement desensitization and reprocessing:
Basic principles, protocols and procedures. 2nd edition. New York,
Guilford.
Sher, L. (1996). Exercise, wellbeing, and endogeneous molecules of
mood." Lancet 348(9025): 477.
Siegel, J. M. (1990). Stressfiil life events and use of physician services
among the ederly: the moderating influence of pet ownership. " J Pers
Soc Psychol 58: 101-1086.
Siegel, J. M., F. J. Angulo, et al. (1999). AIDS diagnosis and
depression in the multicenter AIDS cohort study: the ameliorating
impact of pet ownership." AIDS Care 11: 157-169.
Simon, S. (1993). Sarajevo pets." Week End Edition Saturdav. S.
Simon. Washington, National Public Radio - USA.
Simopoulos, A. P. and J. Robinson (1998). The Omega Diet. New
York, Harper Collins.
Simopoulos, A. P. and Salem (1989). Omega-fatty acids in eggs from
range-fed Greek chickens." New England Journal of Medicine: 1412.
Smith, R. S. (1991). The macrophage theory of depression." Medical
Hypotheses 35: 298-306.
Solomon, S., E. T. gerritv, et al. (1992). Efficacy of treatment for
posttraumatic stress disorder." JAMA 268: 633-638.
Soulie de Morant, G. L. (1972). L'Acupuncture chinoise. Pari,
Maloine Editeurs.
Spector, J. and J. Read (1999). The current status of eye-movement
desensitization and reprocessing (EMDR)." Clinical Psychology and
Psychotherapy 6: 165-174.
Sperling, R. L, A. I. Benincaso et al. (1993). Dietary omega-3
polvunsaturated fatty acids inhibit phosphoinisitide formation and
chemotaxis in neutrophils." J Clin Invest 91: 651-660.

Spitz, R. (1945). Hospitalism: An inquiry into the genesis of psychiatric

conditions in early childhood." Psychoanalytic Study of the Child

53-74.
Stickgold, R. (2000). EMDR: A putative neurobiological mechanism."
Journal of Clinical Psychology 58: 61-75.
Stoll, A. L. (2001). The Omega-3 Connection: The groundbreaking
omega-3 antidepressiom diet and brain program. New York, Simon &
Schuster.
Stoll, A. L. and C. A. Locke (2002). Omega-3 fatty acids in the mood
dosorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications." Natural
MedicationsforPsychiatricDisorders: Considering the Alternatives. D.
Mischoulon and J. Rosenbaum. Philadelphia, PA, Lippincott Williams
&Wilkins:13-14.
Stoll, A. L., W. E. Severus, et al. (1999). Omega 3 fatty acids in
bipolar disorder: a preliminary double-blind, placebo-controlled trial."
Archives of General Psychiatry 56: 407-412.
Stordy, B. and M. Nichool (2000). The LCP Solution: The remarkable
nutrional treatment for ADHD, dyslexia, and dyspraxia. New York,
NY, Ballantine Books.
Stroink, G. (1989). Principles of cardiomagnetism." Advances in
Biomagnetism. S. J. e. a. Williamson. New York, Plenum Press: 47-

57.
Stuart, M. R. and J. A. Lieberman (1993). The Fifteen Minute Hour:
Applied psychotherapy for the primary care physician. Westport, CT,
Prager.
Stys, A. and T. Stys (1998). Current clinical applications of heart rate
variability." Clinical Cardiology 21: 719-724.
Thomas, M., S. V. Eriksson, et al. (1991). A Comparative Study
of Diazepam and Acupuncture in Patients with Osteoarthritis Pain: A
Placebo Controlled Study." American Journal of Chinese Medicine
2(XIX): 95-100.
Thoren, P., J. S. Floras, et al. (1990). Endorphins and exercise:
physiological mechanisms and clinical implications." Medicine &
Science in Sports & Exercise 22(4): 417-428.
Timofeev, M. F. (1999). Effects of acupuncture and an agonist of
opiate receprors on heroin dependent patients." American Journal of
Chinese Medicine 27(2): 143-148.

Tsuji, H., F. Venditti, et al. (1994). Reduced heart rate variability

and mortality risk in an elderly cohort. The Framingham Heart Study."
Circulation 90(2): 878-883.
U.K-Department of Health (2001). The Evidence Based Clinical
Practice Guideline, Department of Health, United Kingdom. 2001.
Ulett, G. A., S. Han, et al. (1998). Electroacupuncture: Mechanisms
and clinical applications." Biological Psychiatry 44: 129-138.
Umetani, K., D. Singer, et al. (1999). ,,Twenty-four hours time domain
heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine
decades." Journal of American College ofCardiology 31(3): 593-601.
Uvnas-Moberg, K. (1998). ,,Oxytocin may mediate the benefits of
positive social interaction and emotions." Psychoneuroendocrinology
23:819-835.
Vaillant, G. (1995). Adaption to Life. Boston, Harvard University
Press.
Vam Etten, M. L. and S. Tavlor (1998). Comparative efficacy of
treatments for post-traumatic stress disorder: Ameta-analysis." Clinical
Psychology & Psychotherapy 5: 126-144.
Walsh, R. (2001). Les Chemins de V eveil. Monreal, Le Jour, 2001.
Wang, S.-M. and Z. N. Kain (2001). Auricular acupuncture: a
potential treatment for anxiety." Anesth Analg 92: 548-553.
Watkins, A. D. (2002). Corporate training in heart rate variability: six
weeks and 6 months following-up studies. London.
Weissman, M. W., R. Bland, et al. (1996). Cross-national epidemiology
of major depression and bipolar disorder." JAMA 276: 293-296.
Wilson, D., S. M. Silver, et al. (1996). ,,Eye movement desensitization
and reprocessing: Effectiveness and autonomic correlates." Journal of
Behavior Therapy and Experimental Psychiatry 27: 219-229.
Wilson, E. O. (2000). Sociobiology: The New Synthesis, Twenty.Fifth
Anniversary Edition. Cambridge, Harvard University Press.
Wilson, S., L. Becker, et al. (1995). ,,Eye movement desensitization
and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized
individuals." Journal of Consulting and Clinical Psychology 63: 928937.
Wilson, S., L. Becker, et al. (1997). Fifteen month following-up of
eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for
posttraumatic stress disorder and psychological trauma." Journal of
Consulting and Clinical Psychology 65: 000-000.

Wise, S. P. and M. Herkenham (1982). Opiate receptor distribution

in the cerebral cortex of the rhesus monkey." Science 218: 387-389.
Yamasaki, H., K. S. Labar, et al. (2002). Dissociable prefrontal
brain systems for attention and emotion." Proceedings ofthe National
Academy of Sciences 99 (17): 11447-11451.
Yehuda, R., A. C. McFarlane, et al. (1998). Predicting th edevelopment
of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic
event." Biological Psychiatry 44: 1305-1313.
Zarifian, E. (2002). ,,En France, le recours aux drouges a de quoi
inquieter." Le Figaro: 23.
Zuckerman, D. M., S. V. Kasi, et al. (1984). ,,Psychosocial predictors
of mortality among the elderly poor." Am I Cardiol 119: 410-423.

NEKOLIKO KORISNIH ADRESA

Za najnovije informacije, savetujem da se koristi website
www.guerir.fr, koji se redovno obnavlja i prua brojna druga obavetenja
o metodama leenja koje su u ovom radu izloene.

SRANA KOHERENCIJA
Berkelev Douglas Ltd (France, UK)
8, Pepper Street - Mili Harbour - London E14 9RP - England Telefon: (00) 44 7000 928 546
U Francuskoj, kontaktirati sa dr Zorom Stolerijem (Georges Stoleru)
-tel. (00)33 06 03 03 61 11
Email: gstolem@noos.fr
Berkelev Douglas Ltd komercijalizuje program CardioSense, koji
sadri tri nivoa razvoja za uenje srane koherencije. Drutvo u
Francuskoj organizuje obrazovne seminare upotrebe srane koherencije
za preduzea, kao i program individualnog treniranja nakon snimanja
srane varijabilnosti dvadeset i etiri sata.
Federation Francaise de Hatha Yoga
(Francuska federacija Hata joga)
50, rue Vaneau - 75007 Pari - France - tel. (00) 33 1 45 48 04 64
Web: http://www.ff-hatha-yoga.com
Hata joga je metoda koja nam predoava prednosti srane koherencije,
i koja je u Francuskoj veoma popularna. Ova federacija okuplja vie od
etiri stotine profesora kako onde tako i u nekim drugim frankofonim
zemljama. Profesori su obrazovani i poseduju diplome za ovu vrstu
leenja ve skoro trideset godina.

Federation Nationale des Enseignants du Yoga

(Nacionalna federacija nastavnika joge)
3, rue Aubriot - 75004 Pari - France - tel. (00) 331 42 78 03 05
Heartmath Institute (Sjedinjene Drave)
Heartmath LLC - 14700 West Park Avenue - Boulder Creek CA, 95006
-USA-tel. (001) 831 338 8700 ili (001) 800 450 9111
Web:// http://www.heartmath.com
Ovaj institut je centar posveen prouavanju i primenama srane
koherencije, i moe da vam ponudi program Freeze-Framer" opisan
u treem i etvrtom poglavlju knjige. Ovaj sajt takoe nudi knjige,
programe uenja, videa i broure (iskljuivo na engleskom).

La Federation Belge d'Hebertisme et de Yoga

Rue des Belettes 8 - 6534 Gozee - Belgija - tel. (00) 32 715 154 90, ili
(00) 32 436 862 69
|
Email: fby@swing.be
Web: http://www.fbhy.be
Belgijska federacija za hebertizam i jogu ima vie od hiljadu lanova u
frankofonoj Belgiji. Na njenom sajtu otkriete, detaljno predstavljene
ove dve discipline i naine kako da ih upranjavate.
La Federation Suisse de Yoga (vajcarska federacija joge)
Aarbergerstrasse 21 - 3011 Bern - Suisse - tel. (00) 41 31 311 0717
Email: sekretariat@syg.ch
Web: http://www.yoga.ch
Ova federacija okuplja vie od hiljadu lanova i objavljuje listu
diplomiranih profesora joge.

EMDR-NEUROEMOTIVNA INTEGRACIJA POKRETIMA OIJU

EMDR je metoda psihoterapije. Nju treba da koristi psihijatar,
psiholog, psihoanalitiar ili ovlaeni psihoterapeut. Evropski savez za
EMDR postavio je vrlo stroge kriterijume za dobijanje titule ovlaenog
EMDR praktiara". Oni moraju da zavre studije i da, uz to, poloe
kontrolni ispit iz osnova psihoterapije. Leenje samo jedne

traume doivljene u svakodnevnom ivotu (na primer napada, poara,

teke saobraajne nesree) zahteva najmanje deset seansi. Seanse esto
traju do devedeset minuta. Njihova cena je izmeu 60 i 120 eura.
Najbolji nain da doete do psihoterapeuta ovlaenog za EMDR u
vaoj regiji jeste da se obratite nacionalnom udruenju u svojoj zemlji.
Udruenje EMDR - Francuska
tel. (00)33148 78 57 19
Email: info@emdr-france.com
Web: http://www.emdr-France.com
Ovo udruenje registruje psihoterapeute praktiare u Francuskoj koji su
za EMDR dobili sertifikat od Evropske asocijacije i Instituta za EMDR
u Sjedinjenim Dravama.
Institut za viktimologiju
131, rue de Saussure - 75017 Pariz, Francuska, tel. (0)1 43 80 44 40
Pod medicinskom upravom Dr Zerar Lopeza (Gerard Lopez), ovo
udruenje, prema zakonu iz 1901. i u okviru Socijalnog osiguranja,
nudi irok izbor psiholoke nege za rtve nasilja i psiholokih trauma.
Solareh S. A.
18, rue Daunou - 75002 Pariz - Francuska, tel. (00 331) 55 04 84 30
Web: http://www.solareh.com
Udruenje koje, u okviru preduzea, nudi EMDR psihoterapeute (i
druge) zaposlenima koji su imali psiholoke traume (nakon teke
saobraajne nesree, napada, itd.).
Solareh deluje na itavoj teritoriji Francuske, kao i u Belgiji, Svajcarskoj
i Kvebeku.
Centar za leenje psihikih trauma - Monpelje (Montpellier)
55, Grand Rue Jean-Moulin - 34000 Montpellier
tel. (00 33) 4 67 66 27 38 - 4 61 60 96 00
Osnovan 1997. godine, ovaj centar okuplja psihoterapeute sa multi
disciplinarnim kompetencijama, posebno one za brze terapije i specijalizovane za leenje psihikih trauma putem metode EMDR.

Belgijski institut za psihotraumatologiju i EMDR

Engelendale 20 - 9900 Eeklo - Belgija - tel./fax: (00) 32 937 784 33
Web: http://www.bipe.be
Asocijacija EMDR - vajcarska
Web: http://www.emdr-suisse.ch
EMDR Udruenje Kanade (EMDRAC)
216, Ave. P. South - Saskatoon, SK S7M 2W2 - Canada
tel: (001) 306 665 2788
Email:ppc@cfap-ppc.com
Asocijacija EMDR - Evropa
Web: http ://www.emdr-europe.net

SI MULA CIJA ZORE

Razne kompanije komercijalizuju aparate za simulaciju breg
pojavljivanja zore pri buenju. Najbolji od njih omoguuju da se
regulie trajanje zore (minimalno trideset minuta), imaju zvono za
nadoknaivanja" u toku prve noi, a mogu da imaju i funkciju "zalaska
sunca" za uspavljivanje. Ako aparat kupujete preko nekog sajta koji
nije evropski (ili ak engleski), dobro proverite da li se on moe ukljuiti
na 220 vati i da li ima potreban adaptator.
Cosmedico Technique Medicales (Medicinske Tehnike)
1, rue de Drotsc - Otterswiller - 67700 Savernes - Francuska
tel. (00 33) 3 88 02 83 50
Email: Fritschb@wanadoo.fr
Michel Lariviere:(00 334) 66 74 21 66 ;
email: lariviere.mi@wanadoo.fr
Proizvod u prodaji kod: Lampe Daymaker, po ceni od 151,89 eura.
Medi-Furst
5, avenue Alfred-Bertrand - 1206 Geneve - Suisse tel.
(00) 41 22 789 57 60 /Fax: (00) 41 22 346 57 27 Web:
http://www.laminotherapie.ch/BioBright.htm

Lumie 100 (198 v. franaka), Lumie 200 (298 v. fr.)

Trokovi isporuke: 18 v. fr.
Pi Square, Inc.
425 Shine Road Port Ludlow,WA 98635 - tel. (00) 44 1954 211 955
Web: http://www.pi-square.com: Email:bps@pi-square.com Proizvodi
za prodaju: SunRizr i Sun-Up (aparat upotrebljavan u u eksperimentima
Dr Avery-ja u Sijetlu).
Outside in Ltd
31 Scotland Rd Estate - Dry Davton - Cambridge CB3 8 AT - Engleska
tel: (00) 44 1954 211 953 - faks: (00) 44 1954 211 956
Email: info@putsidein.co.uk
Web:http://www.outsidein.co.uk/nac_summ.htrn
Proizvodi za prodaju: tri modela Bodvlocks - cena: izmeu 51 i 85
engleskih funti.
Healthful
Web: http://www.healthl01.org/products clock.htm
Proizvod za prodaju: Sunrise Alarm Clock, cena 119 am. dolara
Light Therapv Products
6125 Ives Lanes North - Plvmouth - Minnesota 55442 - USA
Web:http://www.lighttherapyproducts.com/products dawn.html
Proizvodi za prodaju: Sun Up (156, 95 am. dolara), Sunrize (119, 95
am.dolara) Sun Alarm (cena 78, 95 dolara) i SunRise Alarm Clock (99,
95 dolara)

AKUPUNKTURA
La Federation Nationale de Medecine Traditionnelle Chinoise
(Nacionalno udruenje tradicionalne kineske medicine)
73, boulevard de la Republique - 06400 Cannes - France,
tel/fax: (00 33) 4 93 99 40 16 Email: contact@fruntc.com
Web: http ://www. fruntc. com

Ovo udruenje vodi registar na nacionalnom nivou koji sadri popis

praktiara koji ve rade, i kola, i obezbeuje informacije, neutralne i
objektivne, kako za iroku publiku, tako i za profesionalce iz
zdravstva.
Francusko udruenje za akupunkturu (Association Francaise d'
Acupuncture)
3, rue de l'Arrivee - 75749 Pari Cedez 15 - France
Email: afa@acupuncture-france.com Web :http
://www. acupuncture-france.com
Ova organizacija okuplja sve praktiare akupunkture iz itave Francuske. Njeni seminari i kongresi su ugledni, kao i publikacije koje
objavljuju njeni lanovi (asopis, radovi, rezimei izlaganja sa seminara
i kongresa).
Belgijsko udruenje lekara - praktiara akupunkture
(Association Belge des Medecins Acupuncteurs
Rue de Serpolet 2-1080 Brisel - Belgija tel. (00) 32 2 569 62 45
Email :b vga@skynet.be
Web: http://www.acupuncture.be
To j e naj starij e belgij sko udruenj e za medicinsku akupunkturu. Na ovom
sajtu mogu se dobiti i informacije i adrese lekara - akupunkturologa u
Belgiji.
Association Suisse des Praticiens de Medecine Traditionnelle
V

Chinoise (Svajcarska asocijacija praktiara tradicionalne kineske

medicine)
Rue Pestalozzi 5 bis - 1202 eneva, Svajcarska tel: (00 41) 22 734 73
94 Web: http://www.acu.ch
Asocijacija okuplja praktiare tradicionalne kineske medicine (MTC),
obavetava i popisuje lanove po kantonima.
TheCh inese Medecine and Acupuncture Association of Canada
Kanadsko udruenje za kinesku medicinu i akupunkturu)
154 Wellington St. London - Ontario - Canada N6B 2K8 - tel: (001)
519 642 1970
Email: icma@skynet.ca
Web: http://www.cmaac.ca

MASNE KISELINE OMEGA-3

Mnogo je proizvoaa i ponuenih proizvoda. Umesto da
obavestim o ve prevazienim iskustvima, odluio sam da je uputnije
da ih sve stavim na web www.guerir.fr koji se svakog dana obnavlja.
Postoje brojni dodaci ishrani sa kombinacijom dve masne
kiseline omege-3 sadrane u ribljem ulju, a to su DHA i EPA. Najbolji
su oni koji imaju najvie ovih sastojaka (vie od 80% u ulju), a malo
masnoa koje nose nekorisne kalorije. Uz to, neki autori, posebno Dr
Stoll sa Harvarda, preporuuju najvee koncentrate EPA (u odnosu na
DHA), da bi se pojaano uticalo na raspoloenje. U komercijalnim
proizvodima za publiku mogue je postii odnos 1 prema 7 u korist

EPAP

%r m

O bilo kom proizvodu da je re, treba uzimati 1 do 2 grama

EPA dnevno (sa ili bez DHA), jednom ili dva puta, u poetku obroka.
Kapsule koje sadre najvie EPA treba uzimati rede.
Njihova najpristupanija biljna svojstva su na bazi zrnevlja
lana. U ovoj oblasti istraivanja nisu tako precizna. Treba uzeti oko
jednu do dve supene kaike lanenog ulja, ili etiri do est supenih kaika
zrnevlja (koje prethodno moe biti samleveno u mlinu za kafu, da bi se
poboljalo oslobaanje masnih kiselina omega-3 u organizmu koje se
nalaze u tom zrnevlju).

VLADANJE KONFLIKTOM I EMOCIONALNA KOMUNIKACIJA

Razliite organizacije i praktiari poduavaju i olakavaju tehnike
emocionalne komunikacije i vladanja konfliktom u okviru porodice i
preduzea.
Association pour la Communication Non-Violente
(Udruenje za nenasilnu komunikaciju)
13,bis,BoulevardSaint-Martin-75013Paris-tel:(00 33) 1 48 04 98
07 Web:http://www.cnvf.free.fr
Center for Non-Violent Communication" (Centar za nenasilnu
komunikaciju, za Evropu i Ameriku, jeste neprofitna organizacija
(www.cnvf.free.fr) koju je osnovao Dr Maral Rozenberg (Marshall B.

Rosenberg, kliniki psiholog i autor Reci su ili prozori ili zidovi" {Les
mots sont desfenetres ou des rnurs"! Izdanje La Decouverte). Njega u
Francuskoj predstavlja pomenuta asocijacija, koja predlae razliite
aktivnosti (seminare, radionice...) za obrazovanje u ovoj oblasti.
Nena-silna komunikacija je proces koji olakava izraavanje i prijem
poruka drugih, ak i neprijateljskih, na nain na koji priznaje osecanja
i potrebe pojedinaca. Ovo empatijsko razumevanje vodi ponovnom
uspostavljanju odnosa na osnovama autentinosti, jasnoe i dobrih
namera.
Association Francaise de Therapie Comportementale et Cognitive
(Francusko udruenje za terapiju ponaanja i razumevanja)
100, rue de la Sante - 7564 Pari Cedex 14 - tel: (00 33) 1 45 78 60
Ova organizacija vas moe uputiti na terapeuta, u vaoj regiji, koji je
specijalista za vladanje konfliktima i tehnikama komunikacije.
La Societe Francaise de Therapie Familiale Psychanalytique
(Francusko drutvo za porodinu psihoanalitiku terapiju)
7, rue Ernest-Cresson - 75014 Pari, Francuska tel. (00 33) 1 45 40 08
10 Web: http://www.psychanalyse-famille.org
Cilj organizacije je da unapredi istraivanje, da iri naune ideje i
specifian etiki karakter porodine psihoanalitike terapije, kako na
klinikom planu tako i na teorijskom.
Centre de Therapie Familiale Monceau - FAMILLIA
91, rue Saint-Lazare - 75009 Pari, Francuska tel: (00 33) 1 33 20 11 50
Email: info@centre-monceau.com
To je jedan od prvih francuskih centara koji je uveo porodinu
terapiju.
Centre Pluralis
29, rue Francois I -- 75008 Pari, tel: (00 33) 1 47 20 60 99
Email: info@pluralis.org; Web: http://www.pluralis.org
Ovaj centar na istom mestu okuplja lekare, psihologe, psihijatre,
psihoanalitiare i psihoterapeute koji rade sa pojedincima, branim
parovima, porodicom, u preduzeu, u vezi sa brojnim temama,
ukljuujui i vladanje konfliktom i emocionalnu komunikaciju.

Dr Christian Zaczvk
70, avenue Marceau - 75008 Pariz, Francuska tel: (00 33) 1 47200046
Autor knjige Svakodnevna agresivnost", Izdanja Bavard.
Intervencije individualne i u preduzeima.
Association des Psvchotherapeutes conjugaux et familiaux du
Quebec (Udruenje psihoterapeuta za brane parove i porodice)
APCFQ 6595, rue Saint Hubert - Potansko sandue 59060 Montreal
(Kvebek) H2S 2M5 - Canada Tel: (00 11) 514 272 6169
Web: http://www.apcfq.qc.ca
Terapeuti ovog udruenja, lanovi profesionalnog Reda, jedini mogu da
nose titule koje potvruju njihovu pripadnost Redu.
Lf Association Genevoise de Therapies Familiales
(enevska asocijacija za porodine terapije)
Web: http://www.come/to/agif7. Ovaj sajt informie javnost i profesionalce, odreuje porodinu terapiju i predlae listu centara za terapiju
i poznate terapeute.
Association Europeene de Therapie Familiale (EFTA)
(Evropska asocijacija za porodinu terapiju)
32, Avenue Bois-William - Namur, Belgija tel: (00) 32 81 31 04 39

VLADANJE KONFLIKTIMA U PREDUZEIMA

InstitutFrancais de 1 Anxiete etdu tress
(Francuski institut za anksioznost i stres)
5, rue Kepler - 75116, Pari, Francuska tel: (00 33)153 23 05 20
Web: http://www.ifas.net
Doktor Erik Alber (Eric Albert), autor knjige Direktor je psihijatar", u
saradnji sa J-L Emerijem (Emery), Izdanje Organizacije, 1988.
Iskljuivo o intervencijama u firmama.

Agence Stimulus
205, rue Saint-Honore, 75008, Pariz, Francuska
tel: (00 33)1 42969262
Email:info@stimulus-conseil.com
Web:http://www.stimulus-conseil.com
Doktor Patrik Leeron (Patrick Legeron) autor je knjige Stres na
poslu", Izdanje Odile Jacob
Specijalno o intervencijama u firmama.
Agence de Coaching Transformance (Agencija za oblikovanje
rukovodilaca)
90, rue Anatole France 92300, Levallois Peret, Francuska,
V
tel: (00 33) 147 48 18 19 |
' Email:
transformance@transformance.fr
Web:http://www.transformance.fr