Bubreg je parni mokracni kanal u kome se stvara mokraca.

Bubreg ima pasuljast oblik. Na bubregu razlikujemo prednju i zadnju str, unutras
nju i spoljasnju ivicu i gornji i donji pol.
U bubreznoj duplji nalaze se bubrezna karlica, bubrezne casice i bubrezni krvni
sudovi.
Gornji pol je siri od donjeg i na njemu se nalazi nadubrezna zlezda. (glandula s
uprarenalis)
bubrezni omotaci:
spoljasni omotac, fascijalni omotac
srednji omotac masno tkivo oko bubrega - bubrezni loj
unutrasnji je cvrsta vezivna opna.
Na uzduznom preseku bubrega zapazamo srz medula renalis i koru cortex renalis.bu
brega.
U srzi bubrega uocavamo 8-12 bubreznih piramida piramides renalis koje grade izv
odne kanalice koje vode mokracu do bubreznih casica.
bub.kora je svetliji deo bubreznog parenhima koja gradi stubove columne renalis.
Osnovna funk.jedinica bubrega je nefron. Ukupan br iznosi 2-3 miliona.
Pocetni deo nefrona je prosiren u bub telasce corpusculum renalis, koje se sasto
ji od glomerula i glomerulne cahure.
Kanalici koji se direktno nastavljaju na glom.cahuru su mokracne cevice tubuli r
enales koje se pojedine spajaju i organizuju sabirnu cevcicu bubrega tubulus col
igentis.
Sabirne cevcice se ulivaju u papilarne kanalice bubrega - ductulus papilaris.
Bubrezni krvni sudovi su istovremeno nutritivni i funkconalni, a.renalis je gran
a trbusne aorte.
Vene bubrega se ulivaju u bubreznu venu v.renalis
koja je pritoka donje suplje v.

Stvaranje mokrace*
Mokraca je produkt bubrezne funkcije i stvara se iz krvi.
Krv ulazi u glomerul preko arteriole aferens a istice preko arteriole eferens.