Politeia 8 PDF

1
78000 ,
: 051/304-011, : 051/304-032, E-mail: politeia@fpnbl.org
,

ISSN 2232-9641
UDK 32(05) POLITEIA
IV, 8, , 2014.
: ,
1, 78000 ( ),
: 051/304-011, : 051/304-032; -mail: politeia@fpnbl.org
:
:
:
: , , ,
, , -,
(, ), (, ),
(, ),
(, ), . (, )
:
:
. 300
: ,
: ,
: 07.030053-85-7/11, 23. 5. 2011. ,

617.
ISSN 2232-9641
UDK 32(05) POLITEIA

, 2014.
:
:
, .................... 11
,
........................................................ 29
, -
............................................................................................. 57
,
................................................................ 69
, :
....................................................................................................... 99
,
................................................................................... 103
,
: ................................................................... 107
,
-
a ................................................................ 113
, - ............................. 115
,
.................................................................................................... 119
, -
.................................................................................... 121
, : -
............................................................................................. 123
:

,
() .................................................. 127
, -
....................................... 135
, () ........................................... 157
, ,
- - .......................... 177
,
- , , ............................... 193
, ............................................... 201
,
.................................. 217
, :
................................................................ 235

, , ?
.................................................................................... 253
, ........... 265
, ,
2014. - ............................................................. 301
, -
.
.......................... 329
, ..................... 351
,
.................................................................... 371
, ....... 389
, ........... 405
, ..................................... 431

, -
............................................................................................ 445
.......................................................... 451
C O N T E N T S:
Topic of the issue: RUSSIA UKRAINE BALKAN
Sra Trifkovi, The geopolitical background of the Ukraine crisis ............... 11
Mia urkovi, Work and the economy in social teaching of the Russian
Orthodox Church and the Roman Catholic Church ...................................... 29
Ivan Stanojevi, Security dilemma in Ukraine - the second reading of
Barry Posen .................................................................................................. 57
Matej Savi, State sovereignty between the crisis of international law and
contemporary political reality ...................................................................... 69
Elena Ponomareva, Russia and Republic of Srpska: bonds of
people and time ............................................................................................ 99
Nikola Poplaen, Russian politics and politics of Balkan countries in recent
decades ........................................................................................................ 103
Vladimir Rogov, Technologies of colour revolutions in Ukraine and Serbia:
similarities and differences .......................................................................... 107
Milo olaja, Formation of de facto states in post-Soviet space as
a result of international processes similarities and differences with
post-Yugoslavian spaces .............................................................................. 113
Sergei Pravosudov, Russian-Serbian energy cooperation ............................ 115
eljko Budimir, Ukranian crisis and its geopolitical consequences on
the Balkans .................................................................................................. 119
Irina Astanpenkova, Cultural-humanitarian cooperation between
Russia and Republic of Srpska ..................................................................... 121
Oleg Soldat, Towards gas over film: Serbian-Russian partnership
in problems .................................................................................................. 123
Theme contributions: THE YOUNG BOSNIA AND THE IDEA

OF THE NATIONAL LIBERATION
Aleksa Buha, The First World War in the context of the Young Bosnia
or what preceded and led (guided) to the Great War .................................... 127
Slobodan Relji, Princips sacrifice Times when a nation in jeopardy turns
students youth towards politics .................................................................. 135
ore Vukovi, Shot(s) of freedom and retaliation ....................................... 157
Dragan ukanovi, Jelica Gordani, Position of Slavic ethnical
communities in Austria-Hungary occasion for beginning of crisis ............ 177
oko Tripkovi, Serbia in whirlpool of clashes between the great powers in

World War I war goals, results, consequences .......................................... 193
ore Miki, Ideology of the Young Bosnia .................................................. 201
Slobodan Jankovi, Italian irredentism in peoples liberation movements in
Austria-Hungary .......................................................................................... 217
Vladimir Trapara, Offensive realism and small states: case of Balkans in
World War I ................................................................................................. 235
ARTICLES AND DISCUSSIONS

Darko Tanaskovi, How to be your own, and not in between?
Study of modern Serbian identity ................................................................ 253
Vukain Pavlovi, Tocquevilles contribution to the Political sociology ........ 265
Milan Jovanovi, Duan Vuievi, Serbian parliamentary elections 2014
political Castling move .............................................................................. 301
Ljubomir Kljaki, The Order and alternative - Exemplary case of the Serbian
thinker Svetozar Stojanovi. Enclosure to the history of ideas and human
character in the era of historical demision of the world system ................... 329
Vlade Simovi, Religious shaping of the Bosniak nation .............................. 351
Davor Strika, Can democratization lead to violence - Example of Bosnia and
Herzegovina ................................................................................................. 371
Dragana Vili, Role of knowledge and education in modern society ............ 389
Ljiljana Stevi, Ongoing questions in relations between Peoples Republic of
China and Japan ........................................................................................... 405
Ivana Mari, Usage of marketing in politics ................................................ 431
OVERVIEWS AND REVIEWS

Slobodan Nagradi, Phenomenology of the legal and judicial
manipulations .............................................................................................. 445
Instruction for the authors and reviewers ................................................... 451

UDK 327::911.3(477)
doi 10.7251/POL1408011T

THE GEOPOLITICAL BACKGROUND OF THE UKRAINE CRISIS
Abstract: Animosity towards Russia-as-such, regardless of the
ideological character of her regime, is a lasting constant in the policy of
Washington and the West European governments subservient to the U.S.
That policy rests on the geopolitical and cultural premises which have been
fully internalized by the Western elites, and which are not subjected to any
critical examination. Faced with this existential challenge, Russia has not
yet articulated a comprehensive strategy of defense. This is largely due to the
fact that her power structure is still significantly impacted by the influential
circles of pro-Western technocrats unwilling to contemplate de-dollarization
of the financial system, and the pernicious presence of parasitic oligarchs
whose sole loyalty is with the location of their their ill-gotten gains.
Keywords: Ukrainian crisis, Russia, Ukraine
: ,
, .
.
,
.
: , ,
12
2013.
,
.

2013. , , .2
,
.3
.
2013.
.4
.5

( ).6 , , reductio
ad Hitlerum.7 ,

.8
. . Analysis: Putin scores diplomatic win on Syria by Jill Dougherty, CNN, 12.
2013. <http://edition.cnn.com/2013/09/12/politics/syria-putin-analysis/>
3
European Pipeline Loses Bid to Ship Gas: Setback for EU Quest to Diversify Energy
Supply Away from Russia, The Wall Street Journal, 26. 2013.
4
Russia Bails Out Ukraine In Rebuke to U.S., Europe, The Wall Street Journal, 17. 2013.
,
.
5
Vie od 480.000 stanovnika Ukrajine je od aprila ove godine prebeglo u Rusiju, a 240.000
zatrailo je privremeni izbegliki status u toj zemlji, saoptila je ruska Federalna migraciona
sluba, a prenosi agencija Itar Tas. Beta, 29. novembar 2014 <http://www.rtv.rs/sr_lat/
evropa/vise-od-480.000-izbeglica-iz-ukrajine-u-rusiji_542085.html>
6
Rouble fall, sanctions hurt Russias economy: Medvedev, Reuters, 10. 2014.
7
David Cameron and the cynicism of comparing Putin to Hitler, The Guardian, 3. 2014.
8
Russias Startegic Setback by Srdja Trifkovic, Chronicles Online, <https://www.
chroniclesmagazine.org/russias-strategic-setback/>
2
, . 8, , 2014.
13

22. 2014.
.9

,

2014.
. ,

.10
2014.
.11 ,
. ,
,
, . :
,
!
,
, -

. 22.
2014. . ,
, , .
Twilight of the Proconsuls, Foreign Policy, 10. 2014.
Moscows Spy Game: Why Russia Is Winning the Intelligence War in Ukraine,
Foreign Affairs, 30. 2014.
11
- .
9
10
14
,
1991-92. , .
, ,
.12
:
, ,
, .
,
, , . , ,
...
: , , , .
.
( , ?),
. , ,
( , , , ,
). , ,

.
, , ,
( , ) .

,
.
12
, , 2014. , . 9-10.
, . 8, , 2014.
15
1991. .
-
1918. (
).

, .13
.
.
1855.
, , ,
. , 1917. . 1941,
.
1962.

.

2013. ,

, .
,
, .

, .
,
-
.
.
. . ;
13
, 10MOSCOW 305_a, 11. 2010, 08:29 ().
16
. ( -)
-:
() , , () .
.
1945.

, .
, . ,
,
,
( , ,
).
.
1904. .

. ,
(
) . ,
, ,
. , , .
, ,

,
:
;
;
.
, . 8, , 2014.
17
,

.

. 1942. ,

, . 19. , ,
. .
. , ,

. ,
: ,
(). :
; .
1943,
.

1949.
, . 1996.
. ,
2004. .
. , , ,
,

.
, ,
. - , -
18
. (. )
.
, () , . -
.

- , ,

.
. ,
, .
, , ,
,
.
,
;
, .
, ,
- .
: , ,
. , ,
. 1860, ,
1865. .
.
, ( )
, . 8, , 2014.
19
-, .
.
, prima facie, (failed
state), .

.
, , , , .

,
.
. ,
, .
1990-.14
, , .
, . ,
, , . .
, ,
.

,
,
.
14
,
. ,
, ,
.
20
, . .
. ,
,
-.
2014,
, , .

.
,
.

,

. 28.000
. , .
, .

.

.
. ,
.
, :
II
.
1648,

,
, . 8, , 2014.
21
,
, .
XIV
, ,
, .

, .
,
.
, .
,

, ,
. 1907.
.
1941.
1812.
( ) ( ) .
,
. - , 2014,
, . .
- 1893,

.
,

.

1970-
-
22

- .
, . , ,
,
. , , ,

.
, ( , , ,
.)
2014. (
) ,
.
. ,
. 1996. . . ?
? ?

.

, .
,

. - , .

, .
- 1968.,
, . 8, , 2014.
23
. , , .
, , .

1941.
. 2013-14.
.
() .
, ,
( )
,
.

: .
,
.

. , ,
, .

.
,
( )
. ,
.
.

, ,
, .
24
, , , , , , ,
. 25-30%

. , , , ,
, , . ( ), , ,
, , , ,

.
, , , -, , -
, , , ,
. , ,
.
,
,
:
.
(. )
.
1. -400 ,

.
2. -
. -
.
.
3. (Treasury Bills) ,
.
, . 8, , 2014.
25

.
4. 2020.
, ,
.
5.
,

.
6. 180 , 5 (), , .
7.
(. )
.
8.
(Prompt Global Strike).

.
9.
, .
.
10.
,
, .15
11.
15
Russia Capital Rush Extends to $13 Billion Last Quarter by Vladimir Kuznetsov and
Ksenia Galouchko, Bloomberg, 9. 2014. <http://www.bloomberg.com/news/201410-09/russia-capital-outflows-slowed-to-13-billion-last-quarter.html>
26
,
.
, .
, ,
. , ,
. ( ) , .
(
)
,
.

,
,
.

.
.
, 2014. ,
.
,
,
.
14 , , - , ,
, . , -
, . 8, , 2014.
27
,
. ,

. (
),
.
,

( ).
, ,
.
.
, ,
.
.
, , .
( ) .
,
,
. ( )
.

UDK 271.222(470):364.662
doi 10.7251/POL1408029DJ

2
WORK AND THE ECONOMY IN SOCIAL TEACHING OF THE
RUSSIAN ORTHODOX CHURCH AND THE ROMAN CATHOLIC
CHURCH
Abstract: The Russian Orthodox Church is the first in the Orthodox
world to start building codified social teaching. The basic document was published in 2000. as the basis for the future development of specific questions.
In this article the author analyses the position of the Church in issues of work
and the economy. He starts with an analysis of the appropriate parts of the
2000. document, and then moves to the second document that was adopted
in 2004. under the name of the Code of moral rules in the economy. At the
end, these attitudes are compared with the teachings of the Roman Catholic
Church and the author explores the consequences of the attitudes of the Russian Church in the overall social trends in Russia.
Keywords: social teaching, the Russian Orthodox Church, the Roman
Catholic Church, work, the economy.
: . 2000.
.
. 2000.
2004. .

.

179014 ,
.
1
30
: ...
: , , , , .

.

. , ( )

.
.
, .

,
.
,
.

,
, . ,
, .

.
. ,
.

. ,
, . 8, , 2014.
31
,
. ,
(, , ) , ,
: .
?
,

, .

,
, , ,
, .
, .

. ,

.
. ,
,
.
,
.3
,
.
,
, ,

. .
( 2006) (2009),

32
: ...
.

, ,
.

.
.

.
,
, .
,
, e
.

o .
,
.
,
, .4 :
,
,

.

, .
, 4
, 2006, . 144.
, . 8, , 2014.
33
Rerum
novarum 1891. . ,

.5
, .6 ,

.

.
, , , , ,
.7 ,
.
,
.
, .
, , , , .
.8
,
.

5
, Socijalni nauk Crkve i
socijalna politika , Valkovi, 1993.
6
, Hood, 1990.
7
, 2013, , 2013.
8

Makrides, 2013.
34
: ...
2000.
.
, .

2007. .9
, ,
.
.

. ,
.
,
,
.
, 2004.
.10

.
*

,
. -
.11
12 ,
, 2007, .
, 2004.
11
1598. 1613,
.
. ,
- , ,
.
.
12
2012. . . http://www.vestionline.com/Vesti/Svet/201296/Putin-uveo-veronauku-i-etiku-u-skole
9
10
, . 8, , 2014.
35
,
,

. ,
, ,
,
, , , .
,

.
, . ,
.
1997.

,
.13
, ,
.
.
,

, .
,
.
, .
,14 .
, ,
.
Holmes, 1997.
1997.
.
13
14
36
: ...
, ,

.

,
.
, , , , .
.15

1997. .
.16
,

26. 1997.17 .
. 1994,
,
.
1996. 1997,
18
. 2000.
.
*

. 12 ,
. Knox, 2005, ,
2007, 1990. .
16
Knox, 2005, . 1.
17
. , http://www.rusoir.ru/president/
works/273/
18
Chaplin, 2005. , 2001.
15
, . 8, , 2014.
37
200 56% .
,
20%. , ,
. ,
, .
,
. , , .
, .
. . , .
, , .
,
. . ,

, , .
,
.

, . .

.

.
,
. , .

.

38
: ...
.
.
.
.

:
. . (
)
, ,
. .
:
?
.

, , , , ,
.

. ,
.

. ,
. .
,
.
, , .
, .
, . ,
.
,
.

, .
, . 8, , 2014.
39
, .

.
.
,
.
.
: , , , ,
. .

.

.

( ) .

.
.

. ,
. .
(
!) . , . , ,
.
40
: ...
:
. , ,
,
.
,
: .

. ,

, . , .

( ) ,
.
.

, .
. , ,
.
,
.

.

.
,
.
*
2001. ,
, ,
, . 8, , 2014.
41

19, ,

.
.20
.
2002. :
. , , , , ,
. 21
.
. , ,
,
, .
.

, ,
, , .

.
( ).
,
.

,
.
. , : , , 2001. http://
www.synergia.itn.ru/kerigma/brak/balashov/IsotvorilBog.htm
20
, , 2001.
21
http://www.russian-orthodox-church.org.ru/nr212173.htm
19
42
: ...
22
. , .

.
.
.
.
. .
( . .) , , ,
.
,

.
.

.
.
, .
.
,
. ,

.
, 2004.
. , ,
, ()
.
22
, . 8, , 2014.
43
: ,
, , , .
, .
.
. ,
, , ,
. .
,

. ,

.

:
,
,
, . ,
,
.
.
. , . ,
.

, .
.
.

.

, ,
44
: ...
. ,
, .
: .
,
.
.

, .
.
.
.

. .
, ,
, .

: , , , . ,

.
:
, , .

. - (
) :
.
:

.
. -
, . 8, , 2014.
45
. , .
,
, ,
.
.
.
, .

.
.

.
.

, , .
.
: ,

.23
, .
.

, , .

. ,

,
,
Chaplin, 2005, http://www.orthodoxytoday.org/articles5/ChaplinEconomicEthics.
php
23
46
: ...
24
.
*

. , , .
: ,
.25 , . :
, ,
, , .26

. , , ( )
,
.

. ,
,
.27 ,
, , , ,
. .
, ,28 29
, . , , ,
.
25
, 2006, . 143.
26
, . 145.
27
, .
28

.
29
. ,
. ()
.
24
, . 8, , 2014.
47
.
.
,
, ,
.
.
,
, .
,
,
e .

. , ,
.30
. ,
.31
,
.
. ,

. ,
.
( , , )
. ( ,
),
( , ) .
30
31
, . 156.
, . 161
48
: ...
,
.

.

. .

( ) ,
. ,
.

-, - 32 , .33
.

. ,
, .

. , ,
.
: ,
. ,
, .
- , 2005.
. (, 2008) (, 2007).
33
, . 175.
32
, . 8, , 2014.
49
,
.

.
. , ,

.
,
.34

.

.
,
.35
.36
, .

. , .37

.
. ,
,
. , . 181. .
Makridis, (2013).
36
, . Rerum novarum,
Quadragesimo anno, 1931. .
37
, . 186.
34
35
50
: ...
,
.
,38
. ,
, , .

:

, .
,
. , , .

:
.
,
. ,
,
.
.
,
.

,

.39
, .
,40 ,
, 2005. . 134162.
, . 193, 194.
40

, 2012. , 2012.
38
39
, . 8, , 2014.
51

.
.
,
.
,
.
*

, , .
,
.
, .
,
.
:
,
.

.

. :
,
,
.
.
, :
-
52
: ...
,
,
,

, .

, .
,
.
.
2009. ( , )
.41
,
.
. 54%
(4% , 19%
).42
30%, 48% .
( )
.43

70% , 10% ,
3% .44
, . 68%
, 19% .
2007 20% ,
http://www.themoscowtimes.com/news/article/orthodox-businessmen-get-a-patronsaint/391268.html
42
http://fom.ru/TSennosti/11345
43
http://www.levada.ru/05-05-2014/paskhu-aktivnee-vsego-prazdnuyut-v-moskve
44
http://www.levada.ru/30-04-2014/soblyudenie-velikogo-posta
41
, . 8, , 2014.
53
14% .
35% .
17% .45

,
.
, , , .46
.
47
. .
.

48 .
.

.

.
.49
http://www.levada.ru/24-12-2013/rossiyane-schitayut-sebya-veruyushchimi-no-vtserkov-ne-khodyat
46
http://wciom.ru/index.php?id=459&uid=114598
47
, 2009.

.
48
(2013), .
49
http://ria.ru/religion/20140807/1019176169.html
45
54
: ...
, ,
,
.
,
. ,

.
, .
. , ,
. ,
,
.
, ,
,
, .

,
.
, - .
,
, , ,
.
,50
,
50
. .

.

, 2012.
, . 8, , 2014.
55
51,
52.
:
, , , , (.), (2012), ,
, , .
, , (2001), : , , http://www.synergia.itn.ru/kerigma/brak/
balashov/IsotvorilBog.htm
Valkovi, M, (1994), Socijalni nauk Crkve i socijalna politika, Revija za
socijalnu politiku, br. 1, str. 1523.
, , (2012), , , , , .
, , (2013) , ,
. 21, . 122.
, , (2013), , ,
, , , ?, , , . 56
62.
., ., (2001),
, , . 8.
Knox, Z, (2005), Russian Society and the Orthodox Church: Religion in
Russia after Communism, Routledge.
Makridis, V, (2013), Why Does the Orthodox Church Lack Systematic
Social Teaching, Skepsis, vol. XXIII, . 281312.
, , (.), (2012), ,

, , (2007), 1990 , ,
. 83, http://magazines.russ.ru/nlo/2007/83/mi21.html
, , , , http://
www.rusoir.ru/president/works/273/
2011. 73 100 ,
. 2006. , 1997.
, , .
, .
52
2013.
, 65 .
51
56
: ...
, (2007), ,

, (2006), , ,
.
, , , , (2001), , ( ), , . 8
, , (2005), , ,
, (2004),
, 2.
, , (2007), , , . 41, . 4, . 473490.
, , (2008), , , , , ,
, , , , , . 203240.
Holmes, S, (1997), What Russia Teaches Us Now: How Weak States Threaten
Freedom,The American Prospect, . 33, /, . 3039.
, , , , , , (.), (2005), , , .
Hood, R, (1990), Social teachings in the Episcopal Church, Morehouse Pub
Co
Chaplin, V, (2005), Russian Orthodox Church and Economic Ethics at the
Turn of the Millennium, http://www.orthodoxytoday.org/articles5/
ChaplinEconomicEthics.php
, , (2014), , , ,
07.08.2014.
Ivan Stanojevi1
Originalni nauni rad

UDK 327.5 (477)
doi 10.7251/POL1408057S
BEZBEDNOSNA DILEMA U UKRAJINI DRUGO

ITANJE BERIJA POSENA2*
SECURITY DILEMMA IN UKRAINE THE SECOND READING
OF BARRY POSEN
Summary: This paper tries to establish which circumstances have
changed in Ukraine and led to the crisis in 2013 and armed conflict in
2014. The model for analysis is borrowed from Barry R. Posens paper The
Security Dilemma and Ethnic Conflict (1993). Posen uses the concept of
security dilemma in order to explain why the ethnic conflict emerged between
Serbs and Croats during the breakup of Yugoslavia and why there was no
conflict between Russians and Ukrainians during the breakup of the USSR.
The main task of this paper is to check if Posens explanation still stands and
to check if Posens indicators could have signaled that the conflict in Ukraine
in 2014 was imminent.
Key words: Ukraine, Russia, Barry Posen, ethnic conflict, security
dilemma, game theory.
Saetak: U ovom radu pokuavam da ustanovim koje okolnosti u odnosima Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini su se promenile i dovele do krize koja ja
poela 2013, a eskalirala 2014. godine. Kao obrazac za analizu koristim tekst
prof. Berija Pozena (Barry R. Posen) Bezbednosna dilema i entniki sukob
(The Security Dilemma and Ethnic Conflict) iz 1993. godine u kome uz pomo
koncepta bezbednosne dileme objanjava zato je dolo do entikog sukoba
izmeu Srba i Hrvata posle raspada SFRJ, a istovremeno nije dolo do sukoba Rusa i Ukrajinaca posle raspada SSSR. Prema tome, glavni zadatak ovog
rada je da pokae da li Pozenovo objanjenje jo uvek stoji i da li je upravo
promena faktora za koje je on smatrao da su bili kljuni za odranje mira u
Ukrajini sada dovela do kraha demokratije i sukoba u ovoj etniki sloenoj
dravi
Istraiva saradnik na Univerzitetu u Beogradu Fakultetu politikih nauka.
Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta
politikih nauka pod nazivom Politiki identitet Srbije u lokalnom i globalnom kontekstu
(evidencioni broj 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
1
2*
58
: ...
Kljune rei: Ukrajina, Rusija, Beri Posen, etniki konflikt, bezbednosna

dilema, teorija igara.
Uvod
Kriza u Ukrajini poela je protestima zbog suspendovanja trgovinskih
pregovora Ukrajine sa Evropskom unijom3, krajem novembra 2013. godine,
to je naalost bio samo uvod u eskalaciju tokom 2014. godine. Demonstranti
su zauzeli gradski Trg nezavisnosti (Maidan) i Gradsku venicu u Kijevu.
Protesti su postali nasilni posle usvajanja zakona o zabrani protesta.4 Snajperi ukrajinske specijalne policije ubili su vie od 90 demonstranata.5 ivot
je izgubilo i 20 policajaca.6 Protesti su doveli do ostavke premijera Ukrajine
Mikole Azarova u januaru7 i bekstva predsednika Viktora Janukovia u Rusiju u februaru8.
Posle uruavanja sistema usledila je Ruska okupacija i aneksija Krimskog poluostrva u martu9. Oruani sukobi na istoku i jugoistoku Ukrajine
izmeu ruskog stanovnitva i ukrajinskih organa reda poeli su u aprilu. Do
20. juna sukobi su odneli vise od 423 ivota, po proceni Ujedinjenih nacija10.
Naalost, kraj im se ne nazire.
Sukobi u Ukrajini su etnikog karaktera. Za razliku od etnikih sukoba
Srba i Hrvata koji su poeli odmah po raspadu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, sukob izmeu Rusa i Ukrajinaca izbio je 22 godine posle
raspada Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika. Iz tog razloga je vano
ispitati da li su uzroci tih sukoba paralelni i zato Ukrajina nije bila u stanju
da odri svoju unutranju i spoljnu bezbednost.
Profesor Beri Pozen (Barry Posen) je 1993. godine objavio lanak Bezbednosna dilema i etniki konflikt (The Security Dilemma and Ethnic Conflict) u kome je pokuao da objasni koji su faktori uticali na to da pri raspadu
http://www.bbc.com/news/world-europe-25032275 (pristupljeno 01.07.2014. godine)
http://csis.org/ukraine/index.htm (pristupljeno 04.07.2014. godine)
5
https://news.vice.com/article/memories-of-euromaidan-sniper-victims-from-the-peoplewho-loved-them (pristupljeno 04.07.2014. godine)
6
http://mvs.gov.ua/mvs/control/main/ru/publish/article/989615 (pristupljeno 04.07.2014.
godine)
7
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1506137/Ukrajina,+premijer+podneo+osta
vku.html (pristupljeno 04.07.2014. godine)
8
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=28&nav_id=817835
(pristupljeno 04.07.2014. godine)
9
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=826634 (pristupljeno 04.07.2014. godine)
10
http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=48118#.U7JtORZB_dw (pristupljeno
01.07.2014. godine)
3
, . 8, , 2014.
59
SSSR ne doe do rata izmeu etnikih zajednica, iako je u slinoj situaciji pri
raspadu SFRJ dolo do rata. Pored identifikovanih faktora, Pozen definie i
indikatore za rano upozoravanje za potencijalni konflikt izmeu Rusa i Ukrajinaca. Cilj ovog rada je da proveri da li Pozenovo objanjenje i dalje stoji i da
li uoavanje indikatora moglo da signalizira da e do sukoba doi.
U prvom delu rada predstaviu originalni koncept bezbednosne dileme i
objanjenje prof. Berija Pozena. U drugom delu analizirau faktore koji mogu
da navedu aktere da se oseaju dovoljno monim da krenu u ofanzivu ili dovoljno ranjivim da ih strah od protivnikog napada podstie na preemptivni
napad (windows of opportunity and vulnerability). U treem delu pokuavam
da ustanovim da li su uoljiva Pozenova etiri indikatora koji su mogli da
upozore na nastanak potencijalnog etnikog sukoba u Ukrajini. U zakljuku
u ponuditi odgovor na pitanje da li Pozenovo objanjenje uzroka etnikih
sukoba uz pomo bezbednosne dileme i dalje stoji.
Bezbednosna dilema i Pozenovo objanjenje11
Bezbednosnu dilemu je kao koncept predstavio Don Herz u svojoj
knjizi Political Realism and Political Idealism (Herz 1959). Dilemu esto koriste pobornici kole realizma u meunarodnim odnosima. Dilema se ogleda
u paradoksu koji nastaje kada se jedna zajednica dodatno naorua, elei da
povea svoju bezbednost, to utie na njene susede da se oseaju manje bezbedno, pa se i oni dodatno naoruaju, to zauzvrat sve uesnike bezbednosne
dileme ini manje bezbednim nego to bi bili da se uopte nisu naoruavali.
Bezbednosna dilema izmeu etnikih grupa najee nastaje kada doe
do uruavanja vrhovne vlasti koja je garantovala poredak i bezbednost na
nekoj teritoriji. Taj preduslov za upotrebu koncepta bezbednosne dileme ispunjen je u Ukrajini 1991. i 2014. godine. Prvo je 1991. nestao Sovjetski savez,
a onda je 2014. godine dolo do vaninstitucionalnog ruenja poretka u Kijevu.
Pozen navodi da je Bezbednosna dilema veoma izraena kada su ispunjena dva uslova. Prvo, ukoliko je teko razlikovati namenu novog naoruanja, pa je dravama teko da signaliziraju odbrambene namere. Drugi uslov
predstavlja vea efikasnost potencijalnog napada od mogunosti istih snaga
da se odbrane od napada druge strane.
Kada govorimo o prvom uslovu, u moderno vreme je veoma teko razlikovati ofanzivnu od defanzivne namene naoruanja. Pozen navodi primer
da tenkovi i oklopna vozila imaju veliki napadaki potencijal, ali su u isto
vreme najbolja sredstva za odbranu protiv neprijateljskih tenkova i oklopnih
U ovom delu ukratko navodim koncepte i objanjenje koje Pozen nudi u svom radu. Svi
delovi koji nisu drugaije navedeni preuzeti iz Pozenovog teksta.
11
60
: ...
vozila. Iz tog razloga poveanje defanzivnih kapaciteta jedne drave navodi

druge da se oseaju manje bezbedno, pa se i oni dodatno naoruavaju.
Pre nego to preem na drugi uslov koji uveava bezbednosnu dilemu,
analizirau ovu situaciju koristei teoriju igara. Ovakva trka u naoruanju u
teoriji igara oslikava situaciju koju zovemo zatvorenikova dilema. Zatvorenikova dilema predstavlja strateku situaciju u kojoj igrai sledei svoje line
interese (poveavajui sopstvenu bezbednost) dolaze do ishoda koji je tetan za sve uesnike u dilemi (veoma naruena bezbednost). (Dixit & Skeath
2004, 345-382) Dilema je prikazana na matrici 1.
Ukrajinci
Rusi
ive mirno
Naoruavaju se
ive mirno
2, 2
0, 3
Naoruavaju se
3, 0
1, 1
Matrica 1: Bezbednosna dilema kao zatvorenikova dilema

Ukoliko obe zajednice ive mirno, dobijaju isplate12 2. Ukoliko se jedna zajednica naorua, dok druga ivi mirno, zajednica koja je stekla oruanu
prednost dobija isplatu 3, dok dok druga koja se zbog toga sada osea nebezbedno i suoava se sa invazijom dobija isplatu 0. Isto vai i u obrnutom sluaju. Ukoliko se pak obe zajednice naoruaju, obe e se oseati manje bezbedno
nego ranije, ali i siromanije, jer su na naoruanje potroili sredstva koja su
mogla biti potroena za unapreenje drugih javnih dobara. Dakle, iako bi za
obe zajednice bilo bolje da ive mirno i sarauju one se ponaaju na nesaradljiv nain i to iz dva razloga. Prvo, plae se da ne budu uhvaeni na spavanju, jer ukoliko oni pokuavaju da budu miroljubivi druga strana moe da se
naorua i iskoristi novonastalu situaciju u svoju korist. Dakle, da bi izbegao
isplatu 0, racionalan igra (zajednica) e izabrati strategiju da ne sarauje i da
se naorua kako bi zatitio svoju bezbednost i dobio isplatu 1. Drugi razlog je
zato to pokuava da uhvati drugog igraa nenaoruanog i iskoristi priliku da
pobolja svoj poloaj na raun druge strane (window of opportunity).
Drugi Pozenov uslov za uveanje dileme je razlika u potencijalnim rezultatima napada i odbrane teritorije sa istom koliinom ljudstva i naorua12
Isplate su navedene ordinalnim brojevima koji samo oslikavaju redosled preferencija
igraa, ali ne i srazmeru meu tim preferencijama.
, . 8, , 2014.
61
nja. Dva glavna faktora su tehnologija i geografija. Tehnologija je univerzalni

faktor i ponekad moe da obezbedi presudnu nadmo vojsci koja napada ili
vojsci koja se brani. to je naoruanje jednostavnije to vie ljudi moe da ga
koristi, a to ga vie ljudi koristi lake ih je motivisati na ideoloki, etniki ili
verski sukob. Suprotno tome, oruje zasnovano na nuklearnoj tehnologiji ima
veliku mo odvraanja kada su u pitanju potencijalni sukobi. Pritom, nacionalizam ne igra veliku ulogu sa vojne take gledita kada je u igri nuklearno
oruije.
Tehnologija je bila na znaajno razliitom nivou za vreme raspada
SFRJ i SSSR. Dok su u se u Hrvatskoj puakale teritorijalne odbrane i paravojne formacije, i Rusi i Ukrajinci su posedovali nuklearno naoruanje ija bi
upotreba nanela veliku tetu na obe strane. Iz tog razloga je tehnoloki faktor
negativno uticao na spreavanje sukoba u Hrvatskoj, a pozitivno u Ukrajini.
Drugi Pozenov faktor je geografija. Za razliku od tehnologije, geografija je promenljiv faktor. Ponekad je jedna entika grupa izolovana u male teko odbranjive enklave13, to drugu grupu stavlja u povoljniji poloaj. Suoena
sa sigurnim porazom u sluaju da bude napadnuta, prva grupa ima podsticaj
za preemptivni rat kako bi spojila enklave ili proirila teritoriju tako da bude
lake odbranjiva u budunosti. Suprotno tome enklava moe da bude velika,
ekonomski autonomna i vojno odbranjiva to smanjuje potrebu za preemptivnim ratom. U zavisnosti od geografskog poloaja, veliine i mogunosti enklava da se odbrane od potencijalnog napada, menjaju se i podsticaji bratske
susedne drave da intervenie u sukobu.
Pozen tvrdi da je geografski faktor bitno uticao na poetak sukoba Srba
i Hrvata u Hrvatskoj, a da je sa druge strane spreio sukob Rusa i Ukrajinaca
u Ukrajini. Razlog za tu tvrdnju je to su Srbi u Hrvatskoj iveli u nekoliko
enklava koje su u sluaju napada teko mogle da se brane ili pomognu jedna
drugoj u odbrani, pa je Srbija napravila prvi potez kako bi spreila napad Hrvata na srpske enklave. Istini za volju, Pozenova tvrdnja se pokazala tanom
tokom operacija Bljesak i Oluja hrvatske vojske 1995. godine. Tada Srbi u
Hrvatskoj nisu bili u stanju da se samostalno odupru sinhronizovanom napadu hrvatskih snaga.
S druge strane, 12 miliona Rusa ini 21 odsto populacije Ukrajine. Oni
ne ive u izolovanim enkavama, ve se veinski ruska mesta nalaze jedna blizu drugih, kao i blizu granice sa Rusijom. Zbog takvog geografskog poloaja
Rusi nisu imali razloga da se oseaju ugroeno. Ukrajincima ne bi bilo jednostavno da ih savladaju, a blizina Rusije inila je izvesnom rusku intervenciju
kojom bi rusi u Ukrajini bili zatieni.
Pozen umesto enklava koristi frazu ostrva stanovnitva (islands of population), ja koristim
enklave zbog odomaenosti tog termina.
13
62
: ...
Prozori ranjivosti i mogunosti14

Pozen navodi tri faktora koji mogu snano da utiu na poveanje oseaja ranjivosti ili da navedu zajednicu da veruje da je sada prilika da kroz sukob
ostvari svoje istorijske ciljeve. Prvi je institucija obaveznog sluenja vojnog
roka u prethodnom reimu. Obavezno sluenje vojnog roka ini sve vojno
sposobno stanovnitvo obuenim za rat, a takoe olakava krau i upotrebu
zaplenjenog naoruanja, jer pljakai znaju ta trae i kako da transportuju
i upotrebe naoruanje. Ovaj faktor je bio ispunjen i u SFRJ i SSSR, pa nije
pravio znaajnu razliku u analizi niti pravi razliku u analizi konflikta 2014.
godine.
Drugi faktor su oekivanja intervencije neke od susednih drava u sluaju sukoba. Uticaj potencijalnih saveznika sa jedne ili druge strane moe da
ima presudan uticaj na potencijalni sukob. Saveznitva mogu biti javna ili
preutna, to zajedno sa brojem potencijalnih saveznika dodatno uslonjava
odluku o poetku sukoba. Neposredna blizina i nadmonost Rusije odvraale
su Ukrajince od bilo kakvog pokuaja napada na Ruse u Ukrajini. Nasuprot
tome, naklonjenost Nemake Hrvatskoj uz iskrivljenu percepciju Nemake
kao skoro super sile ohrabrila je Hrvatsku na otcepljenje. Propaganda u Srbiji
to je iskoristila da naglasi hrvatsko-nemake veze i pekulie o planovima
Nemake, analogno Drugom svetskom ratu, pa je i to ulo u raunicu isplativosti preemptivnog rata.
Na kraju, trei faktor predstavlja postojanje drugih kriznih situacija koje
mogu da okupiraju panju svetskih sila i meunarodne zajednice i tako njihovu intervenciju uine manje ili vie verovatnom. injenica da su velike sile
preokupirane nekim vanijim problemima i krizama irom sveta moe biti
signal da se zapone ofanziva i iskoristi povoljna okolnost na meunarodnom
planu kako bi se izvrila vojna ofanziva kojim bi bio uspostavljen novi status
quo. Ironino, upravo je kriza pred raspad SSSR okupirala panju svetske
javnosti koju su nacionalisti u Jugoslaviji iskoristili kako bi zapoeli sukobe.
Indikatori za rano upozorenje u odnosima Rusa i Ukrajinaca
U zakljunom poglavlju svog rada Pozen definie etiri indikatora za
koje je tvrdio da mogu da utiu na remeenje mira izmeu Rusa i Ukrajinaca
(Posen 42-43). Ovde u navesti njegove indikatore i pokuati da pokaem ta
se po tom pitanju dogaalo do danas.
14
Eng. Windows of Vulnerability and Opportunity.
, . 8, , 2014.
63
1. Denuklearizacija Ukrajine i rast nacionalizma

Pozen navodi da e Ukrajina morati sve vie da se oslanja na nacionalizam kako bi ojaala koheziju i snagu svoje vojske, u sluaju da se oslobodi
svog nuklearnog potencijala, kao to se i obavezala.
Tokom protesta na Trgu Nezavisnosti u Kijevu (Euromaidan) 2014.
godine pored ostalih, znaajnu ulogu imale su desniarske organizacije kao
to su Desni sektor i Svoboda (Sloboda). Ultradesniarska partija Svoboda u
svojim programskim ciljevima15 navodi ukidanje autonomije Krima i gostoprimstva Ruskoj Crnomorskoj floti u Sevastopolju16.
Posle bekstva predsednika Viktora Janukovia, Svoboda je u prelaznoj
Vladi dobila mesta zamenika premijera i ministra odbrane17, dok je ef te partije i budui kandidat na predsednikim izborima Oleg Tjagnibok18 pozvao
na, kako je rekao, deputinizaciju Ukrajine i ponovio da Kremlj pokuava da
razbije zemlju.19
Rusija je ovu smenu vlasti videla kao pu koji je usledio posle terora,
ubistava i nereda koji su sprovodili nacionalisti, neonacisti, rusofobi i antisemiti. Predsednik Rusije, Vladimir Putin smatra da oni, ideoloki naslednici
Stepana Bandere20 i danas vode glavnu re u Ukrajini.21 Postoje i druga miljenja po kojima je nakon svrgavanja predsednika Viktora Janukovia postalo jasno da bi nova ukrajinska vlada ponitila sporazum o Sevastopoljskoj
bazi, pa je Putin morao da reaguje kako bi sauvao ruska vojna postrojenja,
kao i pretenziju Rusije da bude pomorska sila u Crnom moru i na Mediteranu.22
Iako je prolo 20 godina od denuklearizacije Ukrajine23 do snaog ispoljavanja nacionalizma u Ukrajini, ovaj deo Pozenovog argumenta stoji. Rusi
http://en.svoboda.org.ua/about/program/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)
U Harkovu je 2010. godine potpisan je sporazum kojim se produava iznajmljivanje
pomorske baze u Sevastopolju Rusiji do 2042. godine. Ukrajina e zauzvrat dobti 30 odsto
popusta na ruski gas, to bi Ukrajincima godinje tedelo etiri milijarde dolara. http://www.
diploweb.com/Russia-s-Black-Sea-fleet-in.html (pristupljeno 02.07.2014. godine)
17
http://www.rferl.org/content/ukraine-whos-who-cabinet/25279592.html (pristupljeno
02.07.2014. godine)
18
Tjagnibok je pre pristupanja Svobodi bio lan nacistike Socijal nacionalne partije Ukrajine (http://photo.ukrinform.ua/ukr/rubrics/photo.php?id=297562 )
19
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1512120/Ukrajina,+dani+raspleta%3F.
html (pristupljeno 02.07.2014. godine)
20
Stepan Bandera je bio kvisling i saradnik nacista tokom Drugog svetskog rata.
21
http://eng.kremlin.ru/transcripts/6889 (pristupljeno 02.07.2014. godine)
22
http://nationalismwatch.com/2014/05/18/a-paradigm-shift-in-russias-foreign-policy/
23
http://bioprepwatch.com/international_nuclear_policy/u-s-commemorates-20thanniversary-of-ukraine-denuclearization/334635/ (pristupljeno 02.07.2014. godine)
15
16
64
: ...
su prepoznavi nadolazeu potencijalnu opasnost, preduzeli akcije za zatitu

svojih prava i autonomije u delovima Ukrajine u kojim ine veinu, uz implicitnu podrku Rusije. Dogaaji koje u opisati u nastavku neodoljivo su
podseali na balvan revoluciju u Hrvatskoj 1990. godine. Krim je proglasio
nezavisnost 11. marta24, a na referendumu 16. marta stanovnitvo Krima se
izjasnilo za pripajanje Rusiji25. Region Harkova proglasio je nezavisnost 7.
aprila26, dok su regioni Donjecka i Luganjska proglasili nezavisnost 12. maja.27
2. Derusifikacija vojske Ukrajine
Smanjenje broja Rusa u vojsci Ukrajine moglo bi da povea sposobnost ukrajinske vojske u potencijalnom ukrajinsko-ruskom sukobu. Potencijalno iznenadno slabljenje ruskih vojnih sposobnosti koje bi koincidiralo
sa derusifikacijom vojske Ukrajine bilo bi znak za uzbunu kada su u pitanju
rusko-ukrajinski odnosi.
Ovaj faktor je uticao na eskalaciju krize u Ukrajini, i to zahvaljujui
status quo, a ne promeni koju je Pozen naveo kao potencijalno vanu. Naime, vojska Ukrajine ureena je tako da vojnicu budu u slubi bilzu svojih
rodnih mesta, pa je veina Rusa u ukrajinskoj vojsci slubovala u sredinama
sa veinski ruskim stanovnitvom. Tako su se mnoge postave ukrajinske vojske predale pro-ruskim snagama po izbijanju krize na Krimu u martu 2014.
godine. Da stvar bude gora po Ukrajince, mnogi visoki oficiri prebegli su na
rusku stranu. Najupeatljiviji primer je kontra-admirala Denisa Berezovskog,
komandanta ukrajinske mornarice koji je samo dan poto je imenovan na taj
poloaj, preao na stranu [ruske] Autonomne Republike Krim, pritom predajui ukrajinsku mornaricu Rusima.28 Tako su do 26. marta sve 193 vojne baze
na Krimu bile pod ruskom komandom.
Na taj nain ukrajinski hendikep koji je Pozen opisao, snano je uticao
na krizu u Ukrajini i doneo znaajnu prednost Rusima, kao to je Pozen i
predvideo.
http://rt.com/news/crimea-parliament-independence-ukraine-086/ (pristupljeno
02.07.2014. godine)
25
http://www.cnn.com/2014/03/16/world/europe/ukraine-crisis/ (pristupljeno 02.07.2014.
godine)
26
http://rt.com/news/kharkov-clashes-ukraine-independence-993/ (pristupljeno 02.07.2014.
godine)
27
http://www.aljazeera.com/news/europe/2014/05/ukraine-separatists-declareindependence-201451219375613219.html (pristupljeno 02.07.2014. godine)
28
http://www.bbc.com/news/world-europe-26410431 (pristupljeno 30.06.2014. godine)
24
, . 8, , 2014.
65
3. Teroristike ili paramilitarne grupe

Pojava paramilitarnih formacija ili teroristikih grupa u Ukrajini imala
bi snano zapaljivo dejstvo na odnose izmeu dve zajednice i bila bi vesnik
nevolje.
Jo u februaru je AFP preneo snimak Dmitra Jaroa, voe ekstremno
desne grupe Desni sektor koji objanjava kako je Desni sektor protiv pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji (zato to je ona birokratsko udovite koje
ljudima namee antihrianska i antinacionalistika pravila), ali i objanjava da su se njihovi borci ve dokazali u prolivanju krvi u ulici Gruevski29.
Navodi da oni znaju kako da se bore, da su Ukrajinci bili najbolji vojnici u
SSSR i poruuje Rusima da ne interveniu u Ukrajini, jer e biti poraeni.30
Proruske naoruane snage koje nisu imale nikakva obeleja bile su glavni
akteri krize na Krimu do aneksije. Takoe, na Istoku Ukrajine proruski pobunjenici zauzimali su zgrade ukrajinske administracije u Lugansku, Harkovu,
Donjecku i drugim gradovima, da bi kasnije uestvovali u estokim borbama
sa ukrajinskim snagama bezbednosti. Na Krimu su proruske naoruane snage
zauzele aerodrom u Simferopolju 11. Marta31, a do 26. Marta svih 193 vojnih
baza na Krimu. Na istoku ordinira paramilitarna kozaka jedinica koja sebe
naziva vuijih sto. Kau da se nee vraati u Rusiju dok ne pokore Ukrajinu
ili poginu na putu ka tom cilju.32
4. Promena odnosa snaga
Ukoliko se Ukrajina znaajno bre i bolje ekonomski oporavi nego Rusija ili ako Ukrajina stekne mone saveznike dok se Rusija nae u izolovanom poloaju, ili ako Rusija pone da se boji da e joj neprekidni pogranini
ratovi drati vojsku zauzetom u budunosti, Rusi mogu poeti da razmiljaju
o preventivnoj akciji protiv Ukrajine.
Ovaj etvrti indikator je prvi uoen i doveo je do pojave ostala tri. Kao
to sam naveo na poetku, Ukrajinska kriza je poela Janukovievim odbacivanjem trgovinskog sporazuma sa EU i pribliavanjem Rusiji. Protesti koji su
usledili bili su usmereni protiv Janukovia i, izmeu ostalog, njegove proruPoprite estokih sukoba izmeu demonstranata i policije u januaru 2014. godine. http://
en.itar-tass.com/world/716231 (pristupljeno 30.06.2014. godine)
30
https://www.youtube.com/watch?v=8jyxq6YLLKg (pristupljeno 30.06.2014. godine)
31
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=11&nav_id=822296
32
http://time.com/95898/wolves-hundred-ukraine-russia-cossack/ (pristupljeno 30.06.2014.
godine)
29
66
: ...
ske politike. U takvim okolnostima do izraaja je poeo da dolazi anti-ruski

sentiment, odnosno da se sve jae ispoljava ukrajnski nacionalizam.
Povrh toga, Rusija je ostala izolovana u svom pogledu na krizu u Ukrajini i njeno tumaenje. Dok su Evropska unija i SAD na proteste gledali kao
legitimne i demokratske, Rusija ih je posmatrala kao teroristike i neustavne.
Posle bekstva Janukovia u Rusiju i dolaska, izmeu ostalih, nacionalista na
vlast u Kijevu, Rusi su se pribojavali da bi se se njihova prednost u odnosu
snaga mogla promeniti u budunosti, posebno uz ekonomsku pomo Zapada
Ukrajini. Takva bojazan je Rusiju navela na preemptivnu akciju koja je dovela
do proglaenja nezavisnosti Krima, Donjecke, Luganske i Harkovske oblasti.
Rusija je, takoe, reagovala aneksijom Krima i odlukom Ruske Dume kojom
je predsedniku Putinu omogueno da poalje vojsku Rusije u Ukrajinu.
Zakljuak
Dvadesetjednu godinu posle objavljivanja Pozenovog teksta, tvrdim da
njegovo objaenjenje i dalje stoji. Povrh toga, teorija o bezbednosnoj dilemi
jo uvek ima jak eksplanatorni potencijal kada su u pitanju etniki sukobi, posebno u situaciji kada su uruene najvie institucije vlasti. Moemo uoiti tri
od etiri Pozenova indikatora za krizu u Ukrajini i do sukoba je zaista dolo,
dok je injenica da nije dolo derusifikacije vojske Ukrajine donela prevagu
ruskoj strani na poetku sukoba.
Prvo, Rusija se osetila izolovanom po pitanju deavanja u Ukrajini, dok
je nova vlast u Kijevu dobila veliku podrku i finansijsku pomo iz EU i
SAD. Na dui rok takav odnos snaga mogao bi da utie na smanjenje nadmoi koju Rusija ima u odnosu na Ukrajinu.
Drugo, denuklearizacija Ukrajine je Ukrajince ostavila bez mogunosti
da odvrate potencijalni ruski napad. Umesto toga Ukrajincima je ostalo da se
oslone na nacionalizam kao glavni izvor motivacije u potencijalnom sukobu
sa Rusima. Bujanje ukrajinskog nacionalizma u situaciji uruenog poretka i
uee ukrajinskih nacionalista u novoj vladi, posebno u ministarstvu odbrane, bili su signali zabrinutost Rusima koji su traili nezavisnost, ali i za Rusiju
koja je podrala tenje svog naroda, okupirala i anektirala Krim.
Tree, pojava naoruanih bandi na obe strane, od protesta u Kijevu do
vojnika u neobeleenim uniformama u punoj ratnoj opremi na Krimu i na
jugoistoku Ukrajine znaila je da je prostora za mirno reenje i spreavanje
sukoba sve manje. Iako je svaka strana tvrdila da eli samo da zatiti svoju
zajednicu, svaka nova pojava tih zatitnika inila je da se druga strana osea manje bezbednom i da stremi da se jo vie zatiti, inei obe strane menje
bezbednim, a mir fragilnim i teko ostvarivim.
, . 8, , 2014.
67
Derusifikacija ukrajinske vojske se nije dogodila, pa etvrti indikator

nije uoen. Veliki broj ruskih vojnika u ukrajinskoj vojsci, koji su stacionirani
u sredinama u kome je ivi veinski rusko stanovnitvo, znaajno doprineo
ruskoj prevazi na poetku sukoba.
Ukrajinska kriza naalost jo uvek nije zavrena. Kada i na koji nain
e se to dogoditi danas je teko predvideti i to pitanje ne ulazi u domen ovog
rada. Ono to je za ovaj rad vano jeste da Pozenovo objanjenje jo uvek
stoji i da dokazuje da su Pozenova predvianja u vezi sa buduim sukobima
Rusa i Ukrajinaca pokazala kao tana.
Literatura
Posen, Barry R. (1993) The Security Dilemma and Ethnic Conflict in
Survival. Vol 35, no. 1, Spring 1993. str. 27-47.
Dixit, Avinash i Susan Skeath (2004) Games Of Strategies. New York: W.
W. Norton & Company. (2. izdanje).
Herz, John H. (1959) Political Realism and Political Idealism. Chicago:
University of Chicago Press.
Horowitz, Donald L. (1985) Ethnic Groups in Conflict. Berkley: University
of California Press.
Internet stranice
http://bioprepwatch.com
http://csis.org
http://en.itar-tass.com
http://eng.kremlin.ru
http://en.svoboda.org.ua
http://mvs.gov.ua
http://nationalismwatch.com
http://photo.ukrinform.ua
http://rt.com
http://time.com
http://www.aljazeera.com
http://www.b92.net
http://www.bbc.com
http://www.cnn.com
http://www.diploweb.com
http://www.rferl.org
http://www.rts.rs
68
: ...
http://www.un.org
https://news.vice.com
https://www.youtube.com

UDK 341.1/.8:32
doi 10.7251/POL1408069S

STATE SOVEREIGNTY BETWEEN THE CRISIS OF
INTERNATIONAL LAW AND CONTEMPORARY POLITICAL
REALITY
Abstract: From Bodens understanding of state government as
sovereign, i.e. the highest, independent, continuous and indivisible, law,
society and the state with its most important quality - the sovereignty of the
state government to date have undergone major changes. The sovereignty of
the state government and the independence of the state, per se is increasingly
more relative phenomenon, from both, the internal and external aspects. The
international community as a whole, international law and the will of the
stakeholders in the international relations have a growing impact on the
internal life of the state, while the state and its authority in the doctrine is
attributed with the special qualities such as efficiency, legality, legitimacy,
democracy ect.. The political reality is that the doctrine of sovereignty is
increasingly associated with the special - exclusive resources and capabilities
of certain countries and not to the quality of government, elements of the
state, or the will of the people. However, question of state sovereignty is much
more than a basic aggregate resource evaluation and simple deregulation,
because without a healthy nation-state and its sovereignty internationally
recognized system of coordination, or any rightfully supranational order that
each state inter se could create, can not exist.
Keywords: state, sovereignty, integration, international law, foreign
policy, contemporarity, legal consciousness, crisis.
,
1
70
: ...
: , . , , , ,

, e .
, e ,
, .
, ,

, , , .

, ,
, , . ,
, , , ,
, .
: , , ,
, , , ,
1.
.2 , XVI
, .
(Jean Bodin). , . . , .3 , :
- ,
, . 1, , 2006, . 35.
3
. . , , , 2000. . 82, . . ., . 35, 2
, . 8, , 2014.
71
.
,
. . ,
.4
.
, XVI . .
(Georg Jelinnek), ,
.5 ,

,
- . ,
,
,
. , ,
.6
. , . , , , 2003. . 30.,
16. . . ,

. ,
,
.

, .
, .
.
, .
4
: le roi est
mort, vive le roi; , , . . . .,
. 82
5
, , .

.. , . , 1,
, 2006. .35-36.
6
. , . ., .35-36.
72
: ...
XVIII ,
.7 .
, (Jean - Jacques Rousseau)
. , , , , 8.
,
; ,
, .9 , , .10 .11
, , ,
. ,
12 .
, ,
.
,
; ,
.13 ,
, . ,
. .
,
,
. ,
, .14
,
(Thomas Hobbes) .
, . . . .,, . 83.
, . 36.
9
. . , , , 1949, .28.
10
, .24.
11
.
12
. , , , , 2010. . 123.
13
. , . ., .37.
14
, .38
7
8
, . 8, , 2014.
73
,
Homo homini
lupus est
.15 , ,
-
, , ,
. ,
.16 ,
. (John Locke) ,
. Two Treatises
of Government, state of nature
,
. ,
law of nature .
.17 , ,
.
.18
, fundamental
law of property , , , .
, .
(Imanuel Kant), ,
, , , .19
. , , , 1954, . 270-271.
. , , , 1961. . 111. 151.
17
J. Locke, Two Treatises of Government, II, p. 19.
18
, , . , . ,
, . , ... .
. . .
, , , 1996. . 75.
19
, . 102.
15
16
74
: ...
, , .
.20

. ,
. ,
, . , ,
.21 , (Georg Wilhelm Friedrich Hegel),
,
.
. , (,
, ).

.22 , , , ,
,
.23 , ,
, ,
, .
, , , ,
. , ,
, ,
, , inter se , ,
. , , ,
,
.24 ,
. . , , , 1967. . 118.
. , , , 2002. . 82.
22
. , . 115.
23
. . . , , , 1964. . 82.
24
(Locke) ,
20
21
, . 8, , 2014.
75

() , . , .
(Franz Neumann) ,
,
, .25 , (--)
( ), ( ).
, ., ,
, , ,
, .
, ,
inter se, . . . .
, , ,
()
.26
.

,
. ,
,
.27 , , ,
. (Hans Kelsen), .

(Montesquieu) (Kant) .
,
. . . , . ., . 237.
25
F. Neumann, Rechtsstaat, Gewaltenteilung und Sozialismus, Frankfurt, 1978. p. 125.
26
. . , . . . 66.
27
. . , , , 2005. . 35.
76
: ...
.28
, ,

...
... , .
, .
.29 , ,
.
,
, .30 , ,
, , .
.31 . (Hermann Heller) ,

,
.32
.33
, ,

.
- .34
, , ,
() . ,
,
. , . . . 35.
. , , , 1951. . 448.
30
. , . ., . 29.
1928.
(/) . . , , 2000. .
557, : . .
31
. , . ., .29.
32
. H. Heller, Staatslehre 6., Tubingen, 1983. p. 142.
33
H. Heller, . . p.278.
34
. . , , 1999. . 96.
28
29
, . 8, , 2014.
77
, . , ,
.35 ,

. .36
, .
.37
. ,
, ,
. ,

,
.38 , . , - .
, , () , . ,
. ,
(),
, .39 (---),
, ,
, . ,
XXI , ,
.
, .30.
. , . ., .32, V.J. Maritain, ovjek i drava, Zagreb,
1992, .41-61.
37
38
. , . . . 134.
39
. . , ,
, , 35/13, , 31. 46.
35
36
78
: ...
, , , ius cogens. ,
, .
, - ,
.
. ,
() , , ,
.40 , , -
() .
, ,
( ),
.
, ,
, .41
( ) ,
, , .
.42 .
, , .
,
,
() . , , XXI ,

.
2. A
, , , , ,
,
, .35.
42
, 245.
40
41
, . 8, , 2014.
79
.
, , . ,
. (Jean Bodin) 1576.
- , ,
.43
, ,
,
, .44 , ,
,
.45
. , ,
, pro futuro, . ,
, , , , .
, , , ,
, ,
,
,
, XIX XX
, , .46 , , ,
XVIII XIX , ( Zum
ewigen Frieden) ,

. (JeremyBentham), 1879.
. , . , . , ,
, . J. Bodin, Le six livres de la republique, Paris, 1576. I p. 8.
, , ( ) ,
, .
45
. . , , , 2010, . 115.
46
. . , , , 1977, .107
43
44
80
: ...
,
, , , , -bone fides, . ,
inter se,
, , . , . 47
, , ,
.48 ,
, XXI
. , , .
, ,
, .49 ,
-
50, - , ()
. ,
, ,
, . XXI ,
,
. , ,
. ,
..., ... ...
.... . . , , , 2002., . 22. 23.
48
. . , , , 2002. . 31.
49
. , . ., . 31.
50

.
.
, 1950. 1953. , () 1955. 1975. , - 1980.
, ,
, , - 1979.
.
47
, . 8, , 2014.
81
, -
.
, ().
, , . , , ,

.
, , , , .51 XXI
,
, , , , ,
, . , , ,
de iure . ( )
1945. . ,
- . ,
, , ,
, , .
.
, ,
. 51
. . . , , , , , , 2009. . 34.
, :
. ,
, ,
.
, , . , . . . .
35. G. Simmel, Zur Philosophie der Kunst, Postdam, 1922. p. 46.
82
: ...
,
( -)
, , . 1990. ,
, ,
, 52
, , ,
.53
.
(Thomas G. Weiss) .
, , .54

XXI . . , , ,
, ,
.
, -
... , .
, .55 , 52
, , ,
,
.
53
1991. , :
, .
, , : , ? ,
, , , , :
. . . , ,
, 1997. . 269.
54
. Thomas G. Weiss, The UN and Civil War at the Down of the Twenty First Century
The UN and Civil War, London, 1995. p. 196.
55
. . , , , 2010. . 181.
, . 8, , 2014.
83
,
, ,
- .

XXI . ,

.
.56 ,

XXI . , - ,
1945. . ,

, , . (Rosalyn Higgins)
. 57
lege artis ,
,
, .58

.
,
.59
, , , , . , . 182.
R. Higgins, The New United Nations and Former Yugoslavia, International Affairs, vol.
69., no. 3, 1993. p. 469.
58
. , . . . 302. 303.
59
,
,
. , .
, , . . . , . ., . 175.-190.
56
57
84
: ...
.
. .
, e . (George W.
Bush) 2008. . XXI , () ,
,
.60 , ,
, ,
, , .
,
XXI . ,
,
, , praestati iure .
, . (Steven Holoway)
. :
,
( ,
)61; ,
(.
, ), , .

.62

1992. 1995. , 1999.
, -
60
. , http://www.advance.hr/vijesti/kraj-novog-svjetskogporetka-i-svijet-nakon-njega/, 2014. .
61
,
1919. , . (Woodrow Wilson).
62
. S. Halloway, U.S. Unilateralism at the UN: Why Great Powers Do Not Make
Great Multilateralists, Global Governance 2000. p. 361.-381. .
. ., 184.
, . 8, , 2014.
85
.

.
. ,
2008. ,
.
. ,
.
,
.63
,
, , , ,
. , , .
-
, 2012. .
,
()
.
.
.64 ,
,
- , ,
63
S, Milne, The End of the New World Order, The Guardian, Article, 2012., . , : http://www.theguardian.com/commentisfree/2012/oct/19/new-worldorder, 2014. .
64
-.
. ,
. . , : http://www.advance.hr/vijesti/osvrt-sadmora-prihvatiti-postojanje-stvarne-anti-teroristicke-osovine-na-bliskom-istoku-i-shvatitida-je-medunarodni-zakon-vazniji-od-imidza-vlasti-u-washingtonu/, 2014. .
86
: ...
.

, , 65
.

,
2013. 2014.
,
.
, ,
.66
,
violatores legis , ,
,
.
,
, , , .
, , , - ,
. , .
-; , , , , , , , .
. ,
, , () .
66
.
, ( )
, . .
,
. ,
.
65
, . 8, , 2014.
87
.
, , .67
3.
68 .
(Immanuel Kant)
Zum ewigen Frieden
1795. , ,
() 69
ius ad belli .

. , ,
,
- -
,
. , (
, ),
. , ., . . 314.
, (, ) , . ,
, . , , 25 , , , 1992.
(28 ) , , ,
( -) . sui generis ( ),

.
69
, XIX , .
, , , . , , . 89.
67
68
88
: ...
. ,
, ,
() (
, ).
,
. , , ,
,
, . ,
XXI
. ()
, , ,
,

. ,
,
vice verso. .
, .70
, , , - , ,
XXI , . . ,
, , modus
operandi ,
, .
, .
, ,
. , ,
1933. ,
, , , . 70
. . - . , , , 2011.
, . 8, , 2014.
89
.71 ,
,
, ,
, .
, ,

, ,
, ,
. , , ,
, . , ,
.
, ,
. ;
. ,
,
, , ,
, , , , . XXI , , 72 ,
, ,
, . ,
, ,
, , .

71
, 1. ,
: : .) ; .)
; .) .)
. . Montevideo Convention on the Rights and Duties of States,
26. 1933. , .
72
, , , , .
90
: ...
( -
) ,
, .
, , . ,
- .
, , , ,
, Ius Cogens, .
, ,
.
,
, .73 , ,
, ,
, , . -
,
, ,
, , - .74
, .
. . , , , 2009. . 49.
, . , . , , ,
.
.
, .
(
- ,
)
, de facto ,
, , , .
73
74
, . 8, , 2014.
91
, . .75 ,
,
, ? ,
.76 , ? .
. , ()
, , , , ,
, .
, . . (Boutros Boutros Ghali)

2050. 400. -.77
, .
:
, .78
4.
.
.
() ,
-
inter se ,
,
.
.
, , ,
75
., , , 1934, .118,
. , ,
.
76
77
. , . 74.
78
. . , , - , 2001.
92
: ...
. ,
. , ,
2004. 2007. ,79
,
, ()
(
, , , , , , , .) ,
,
, , .
.
, ,
, .80 ,
. , , ,
, , . , , , , , .
XXI

,
180 .
,81 () .
, ,
,
. . .
79
,
pro futuro ,
, .
80
, (
) .
81
. . , . ., . 53.
, . 8, , 2014.
93
. . . ,
: 1. ( )
Ius Cogens; 2. ()
, - ,
() ; 3.
4. bone fides.82
, ,
.
.83

,
,
,
, .
, ,
, ()
, .
,
,
, ,
.84 XXI
82
()
, restitutio in integrum,
, , , ,
.
83
. , . .
84
, , ,
, ,
, . , .
94
: ...

, .

.
,

. ,
, ,
nonsens. , , ,
,
, , ,
, ,
, .
- ,
.
1. F. Neumann, Rechtsstaat, Gewaltenteilung und Sozialismus, Frankfurt,

1978.
2. G. Simmel, Zur Philosophie der Kunst, Postdam, 1922.
3. H. Heller, Staatslehre 6., Tubingen, 1983.
4. J. Bodin, Le six livres de la republique, Paris, 1576. I
5. J. J. Mearsheimer, Why the Ukraine Crisis Is the Wests Fault, The Liberal
Delusions That Provoked Putin, Foreign Affairs, Article, 10/14, 2014.
6. J. Locke, Two Treatises of Government, II
7. R. Higgins, The New United Nations and Former Yugoslavia, International
Affairs, vol. 69., no. 3, 1993.
8. S. Milne, The End of the New World Order, The Guardian, Article, 2012.
9. S. Halloway, U.S. Unilateralism at the UN: Why Great Powers Do Not
, . 8, , 2014.
95
Make Great Multilateralists, Global Governance 2000.

10. Thomas G. Weiss, The UN and Civil War at the Down of the Twenty First
Century The UN and Civil War, London, 1995.
11. V. J. Maritain, ovjek i drava, Zagreb, 1992.
12. . , , , 2009.
13. . . , , 2000.
14. . . . , , , 1964.
15. . 1, , 2006,
16. . , , , 2003.
17. . , , , 1999.
18. . . , , , , , , 2009.
19. . , , , 2002.
20. . . , , , 2000.
21. . . , , , 1949.
22. . , , - , 2001.
23. . , , ,
, 2013.
24. . , , 1999.
25. . , , , 1996.
26. . , , , 1954.
27. . , , , 1934.
28. . , , , 2002.
29. . , , , , 2010.
30. . . , , , 1977.
31. . , , , 2010.
32. . , , , 2010.
33. . , , , 2007.
34. . , , , 1997.
35. . , , , , 35/13, 2013.
36. . , , , 2005.
37. . , , , 1961.
38. . , , , 2002.
39. . . , , , 2001.
40. . , , , 1951.
96
: ...
1. e. Charter of the United

Nations
2. , .
Montevideo Convention on the Rights and Duties of States
3. e.
Declaration on Principles of International Law concerning Friendly
Relations and Co-operation among States in accordance with the
Charter of the United Nations,

1. http://www.advance.hr
2. http://www.theguardian.com
3. http://www.ius.bg.ac.rs
4. http://www.un-documents.net
5. http://www.foreignaffairs.com/articles
6. http://geopolitika.org/
7. http://www.academia.edu/
8. http://www.diplomacy.bg.ac.rs/medjunarodna.htm#thumb

14. 2014. ,
. ,
, .
, .
, .
.

.

:
- ,
- . ,
- ,
- ,
- , .
: .
, , . .
,
.
,
.
98

,
.
,
.

UDK 327 (470:497.6 RS)
doi 10.7251/POL1408099P

, , .
;

.
. , .

.
, (
).
. ,

. , .
, .
. .

. ,
? 20. . ,

()
100
: :
.
.

.
.
, . ,

.
, , ,
.
. ,
. ,
1992. ,
. ,
, . ,
.
1989. ?
.
.
,
2012. .
.
.
2012.
. ,
,
. ,
( ).
, - .
, . 8, , 2014.
101
, . 6. 2012. -

.

- .
.
4 ,

. , . ,
,
.
,
. - ,

, . .
.
, .
,

. ,
, .

UDK 327 (470+497)
doi 10.7251/POL1408103P

. - . ,
. . . , ,
- .
20. . , (
)
.
(, , ).
. ,

. , ,
. .

. , , .

, ,
, , .
,
-

1
104
: ...
. ,
, . ,
. ,
, .
(
, ). ,

.
,
-
.
, , , . , , .
.
, .
,
. , -, .
, ,
, .
,
.
, ,
.
. ,
- .
, , , , .
(,
, , .),
, , .
,
. ,
, . 8, , 2014.
105
,
, , . ,
, .
.
?
?
,
.
. , ,
. , . ,
.

,
, ,
, .

UDK 316.4 (477:497.11)
doi 10.7251/POL1408107R

:
,
, .
12 .
. .

. ,
, .
.

. ,
.
,
.

.
. .
. ,
.
, .
.
2000. .
29.11.
.
().
,

108
: : ...
, , .
.
.
. 29.11. ,
, , 1.
. . , .
.
,
, , .
,
, , .
2011. 4
.
, ,
. ,
.
, . 20 .
, . , . 2000. , 2004. . ,
, 2005/2006. .
,
.
,
( ). ,
. , , -
, . 8, , 2014.
109
. ,

. ,
, . . ( 2010. ). , ,
.
,
2000. 2004. . ,
60 .
, . ,
.
, .
, ,
.
,
, .
.
. . . . -,
,
. : .
. , . , ,
. ,
.
.
-
110
: : ...
. , .
, . . 20 .

, .
, . ,
, .
. , - -.
, , , ( ). ,
, ,
. ,
, .
, , - , .
, . .
. -. , . :
. , 8. 1995.
,
.
,
, -
. , ,
- .
, ,
12
. -
, . 8, , 2014.
111
, , . , . - . , , ,
- .
, ,
.
. -
,

. . .

UDK 327 (470:497.1)
doi 10.7251/POL1408113S
DE FACTO

-

A

. ,
.

,
7, 8
. 2008.
,
. . de facto
. de facto
(, , - ), .
,
.
, . , , ,
, .
, de facto ,
, , , (
).
1
114
: de facto ...

2012.
2008. 2002. . , , ,
.

.

UDK 339 (470:497.6 RS)
doi 10.7251/POL1408115P
-
,
. , .
, .
. ,
.
.
, .
.

5. ,
, . ,
. , -
31 42%, 68 78%. 2009. - 82%. , . , . , 2013. ,
25% . ,
56% -, . - 2008. . ,
, .
, .
,
1

116
: -
. , -,
-

. ,
-,
.
- .
-. , .
-. , 2013.

. 32% 2012.
. , 17%
. ,
- 5%. , -
,
.
, - (15% )
. -
, . , ,
. ,
.
. .
.
-. ,
-, 530
, , ,
. . , 140 . 180 . ,
,
. ,
, 102 , 160 . ,
, . 8, , 2014.
117
. ,
, . ,
, .
, .
.
,
.
,
. , .

.

1,5% .
, 2% , .
24

.
,
. ,
.
.
.

, ,
.

UDK 338.1 (477:497)
doi 10.7251/POL1408119B

,
.

, ,
, .
, . , , , 19. 20. .
, 21.
.
19.
.
, , , , . , . ,
,
.
.
,
, . ,
( ) - .
?
, .
1
120
: ...
: ,
. ,
, . . , . ,
,
. ,
: .
. . . , , , .
,
. .
( ). , ,
.
, , , . ,
, , ,

.
, . ,
, .
,
. ?

. , ,
.

. - . .
.
. , .

UDK 323.1 (470:497.6 RS)
doi 10.7251/POL1408121A
-

.
,
.
. ,
.
.
2013. ,
.
,
.
.

.
.
.
. ,
.

.

-
.
.

.

, .

1
122
: -
.
,
,
.

.

.
,
,
, .
.
.
,
.
,
. ,
.
, ,
, . ,

, .

.

UDK 327 (470:497.6 RS)
doi 10.7251/POL1408123S
: -

, . , , .
, ,
. :
, ,
.
,
, . . , ,
. 1945.
,
- , . ,
.
, . ,
.
? ,
, . ?
,
, , , ?
?

. ,
1
124
: : - ...

. . ,
.
.
, . ,
,

. , ,
.
.
. , , ,
. , : , , ?

? ,

.
,
, , . ,
, .
,
,
.
, ,
, ,
.

UDK 329:94 (100) 1914/1918
doi 10.7251/POL1408127B

()

, ,
.
, ,
.

,
.

/, .
a a .
, , ? ( , . , ,
. , , ,
, /.
, , ,
,

. :
, ; , ,
, ).

128
: ...
()
, ,
.
, -,
,
, . ,
.

, .
, , /? ,
/ ( ) .
, ,
(),
, ,
().
.
, ,
. ,
. ,
.
, ,
, ,
, , .
. ,
/,
,
. ,
, . , , ,

. . ,
, . 8, , 2014.
129
, , , , , , , , /, ,

/
. , , . , .
, .
, ,
. ,
, ,
- ,
.
, , , ,
.
.
,
. ,
,
, , ,
, .
, ,
.
.
, , .

.
: ...
,
, .
.
. :
130
: ...
. 40.000.
: 1910.
500 , , , ,
, .
,
-
. 1914. 127 ,
.

: ()
. . . . , 1910:
.
9.000, 600 250. ,
15% ,

. 1910. , ,
,
. .
, .
, . , ,
, , ,
.
. ,
, ,
1914, .
.
, . .
, , ,
, 1914. . -
, . 8, , 2014.
131
, , ?
.
156
. 16 .

,
, .
,
,
, ,
, . , , ,
5.400 , 1400 .
5.000 . 360.000 ,
200.000 .
.
, .
. ,
,
. - , ,
.
. .

.
. ()
.
1914-1918,
160 ( )
- .
, , ,
- .
-, , , ,
, , --
132
: ...
-
-.
, , , : . , ,
. .
: , , , , ,
, ,
,
. .
,
,
:
.
1915. .
,
1918,
:
, ,
.
- .

,
.
, .
. , .
,

, , .
,
1918. :
, . 8, , 2014.
133
,
. .
. .
, ,
.
. .
. ; , .
.

, .
. . 7
, . , , . ,
. / , ,
.
.
. ()
, ()
; . .
*
/ , , . ,
(
?!), /
, ,
.
.

UDK 94 (497.1) 1914
doi 10.7251/POL1408135R

PRINCIP`S SACRIFICE - TIMES WHEN A NATION IN JEOPARDY
TURNS STUDENTS` YOUTH TOWARDS POLITICS
Summary: Attempt to extract Gavrilo Princip`s act from the era in
which the assassination of Austria/Hungary`s archduke happened, is actually
a propaganda effort by the contemporaries in order to use that event as a
tool against the nation from which the majority of Young Bosnia members
originated. Sociological analisys of young student`s resistance`s intensity (the
social group being labeled by prof. Ekmei as innocent part of the society,
politicized to early) and the fact that in (Austria/Hungary`s) official policy
ther was a fear of children (Angst vor Kinder) reveal the impotence of
the solutions imposed from abroad in times when basic national values are
endangered. Geostrategic intentions of our powerful contemporaries also
carry the risk of reinstating the tensions of inter-ethnic relations in Europe
and the Balkans, as well as reactualizing Young Bosnia`s pattern of victim
and sacrifice.
Key words: mission civilisatrice, Kosovo myth, tyrannicide, antiheroism
: -

. ... ( ) ()
(-) (Angst vor Kinder)
1
136
: ...

.

.
: , , ,
1.
( 1908.) ,
.
, , () , , .
,
,
( I, 2001: 306).
.
,
.
( I, 1978:265).
:
,
.
( I, 2001: 306).
. ,
,
,
-,
, , ,
, . 8, , 2014.
137
.
( I, 1978:245).
1925.
, ,
( I, 1978:484).

. ,
, .
( I, 2001: 306).
(). (1774)
,
, (Weltschmerz)
.

. .

, , ( , 17. III 1830.)
:

? (, 1963: 49). , ,

.
.

XVI :

. 1797.
.
,
( ),
138
: ...
,
, 14.
1797. ( I, 1978:206). 1804.,
.
.

, , ...
( I, 1978:322).

XX
. .
,
. 1918.
: ,
, , ,

(, 2005: 96)
XX (, ,
, , ...) .
.
,
, ,
,
.
,
:
. ,
. ,
, .
2.

, . 8, , 2014.
139
(Angst vor Kinder) ( II, 1989: 681).

.
: /
,/ ,/
- / ./ ( , 1907).
,
.
, , ,
,
, ( I, 1978:241).

,
.
. , .
,
( I, 1978:241). ,
.

: / / ,
./
, , ?
, ( II, 1989: 681).
? , .
, ,
... ()
, (,
2011: 168).
XVIII ,
. ,
,
.

140
: ...
,
( , .
..) (, 2011: 167).

(, 2011: 167).
, .
. . ,
17,48 .
.
... ,
. . 1913.

,
( I, 1978:255).
XX 30
. ,

(, 2014 : 200). 1904.
26,48 . , 3 , 5
( I, 1978:255).

.
, 1910. 87

(, 2014 : 201)
.

(, 2014 : 200),

. , .
,

( II, 1989: 681).
, . 8, , 2014.
141
3.

. , ,
, , ,
.

. ,
, ,
... ... , , ,
1912.
2. 1910. .
,
, ,
,
, ,
, , ...
.

...
,
, 28.
. ( I, 1978:520-521).
Angst for
Kinder. . ... 1908. ,
1914. ,
,
,
( II, 1989: 681).
142
: ...
: /
.../ ,/ ,/ ./ ( , 1908.)
, . .
.
.

( I, 1990:20). , , ,

1905. ...
,
, , ...
...
, ...
, , , ,
( I, 1990:20-24).

.
.
, (Giuseppe
Mazzini) .
, :

, , , : , , .
,
, , ,
... , . ,
( I, 1978:209).

XIX XX -
, . 8, , 2014.
143
.
11. 2001,
War on Terror - . : XIX
.
, , . , ,
, .
1900. 1913. , .
( , ),
, ( ,
) ,
.
. ,
, , , (, 2001:311312).
4.
, ,
,
XX ,
. , ,

, , .
, .

.

.
144
: ...
: 1)

; 2)
;
3) 4) . ,
, .
,
. , .
, ,
.
XIX
, - ,
.

. , (, 2003:80).
(
),

(, 2003:83).

. , (, 2003:83).
,
.
.
, - ,
.

(, 2003:104).
,
. , -
, . 8, , 2014.
145
(, 2003:89).

XX

.
, , ,
. , . ,
, ,
. , :
.
, .
(, 2003:104).
, .
.
, ,
, , : ,
... ,
... ,
: ,
(, 2003:98). ,
,
,
(, 2003:99).
, ,
(1816-1870).
, 11 , ,
10 .
: ,
, , , (, 2003:107).
.
, (17711858)
146
: ...
. , , ,
. , 1914.
, ,
, , . ,
(, 2003:133).

? . , ,
. ,

(, 2003:18).
,

, .

: .

.
, .
. ,
:
, ,
... , 1917. ,
.
1789.
.
,
. ,
, , , 1917. 1789. .

, . 8, , 2014.
147
. .
,
(Reed, 1919), ,
.
1914-1945.(, 2004:48).

,
. , .
. , ,
.
, . ,
, , .

, . (, 1989: 1). .
.
5.

.
: , ,
, . ,
, , .
! ,
, .
,
148
: ...
. , .
.
, , . , , ,
, (1885-1945) 1919.
.
,
(1841-1931) , . ... () , . -,

(, 1919:XIV). ,
:
,
, , (,
1919:XV). .
, , .
,
...
. , . , ,
,
, :
, , .

(, 1919:60-61). , ,
, , .
.
, .
...
() (, . ..)
, . 8, , 2014.
149
... , ,
.
(, 1919:57-58, ..).
. Divide et impera
(1882-1903).
...
(, 1987:10).

,
(, 1987:61).

: 1) :
2) : ,
(Neue
Freie Presse, 1872.). ,
XVI .
. , ,
,
1894. , , .
, . , ,
(, 1987:32).
6.

. , - . , , ,
, - .
150
: ...
, ,
, -

(, 1989:46). intellectuels ,
. ,
, , , ... ... , , (, 1989:48).
, .

, , ,
, .

,
(, 2014 : 539).
, .
: ,
...
. ,
( I, 1978:497-498).
.
( I, 1978:289).
1869.
.
, ,
. :
, . ...

, ,
, , , ( I, 1978:66-67).
,
, . 8, , 2014.
151
.
.
, .
, ,
.
. ,
, ( ),
, () () / ;/ ./(..
).
,
. , ,
. . XIX ( I, 1978:324).
, ,

. , ,
: ,
1941 ,
.
, , , (, 1952).
.
XIX , , ,
- .
, ,
, -
152
: ...
, , , ,
,
.
( I, 1978:333).
, ,
. ,
, , ,
. , , ,
,
. .
.

28. 1914. . ,
,
.

. , : , ! ..

1389...
(,
2007: 341).
1914. ,
,
; , ,
( I, 1978:334).
7.
.
(
-), -
. -,
, . 8, , 2014.
153
, , ,
...
28. 1992.
,
...

,
1914-1991.
: (, 2004:10). ,
. , ,
, ( )
(, 2004) -
. ,

XX
: , (), ( ,
. ..),
... , 1914, , (95)
(
1914., , , 17.05. 2014).

:
, ...
, , ,
, ... ... . ,
, .
. , 1914. () .
?
154
: ...
. , ,
, (, 2010:4) . ,
,
.
, ()
.
(, 2010:4).

, : 1994,
...
,
. .
, ,
(, 2007). , .
,
, ,
. , , .
.
- .
?
? () ?
: ?
Berajev, Nikolaj (1989) Izvori i smisao ruskog komunizma, Beograd:

Knjievene novine
Valertajn, Imanuel (2005) Posle liberalizma, Beograd: Slubeni glasnik
, (1919) ,
: ..
, (2014) , :
Gete, J.V. (1963) Jadi mladog Vertera, Beograd: Rad
, . 8, , 2014.
155
Gleni, Mia (1999) Balkan 1804-1999 (Nacionalizam, rat i velike sile),

Beograd: Free 92
Dedijer, Vladimir (1978) Sarajevo 1914 I-II, Beograd, Prosveta
Debor, Gi (2010) Drutvo spektakla, Beograd: Anarhija/Blok 45, Porodina
biblioteka
, (1989) 1790-1918, 1-2, :
, (2007) (1492-1992), :
, (1989) I-III, : -
, . (1952) , , , 10. 1952, . 137, . 6
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/vm_jovanovic-narodno2_c.html
, (1987) (1882-1903), :

, (1990) I-III, :
, (2011) 1769-1777, : , 2006, vol. 4, .
6, . 86-97;
Polanji, Karl (2003) Velika transformacija, Beograd: Filip Vinji
, (2007)
, , , 26.07.2007
Hobsbaum, Erik (2002) Doba ekstrema Istorija Kratkog 1914-1991,
Beograd: Dereta

UDK 94 (497.1) 1914
doi 10.7251/POL1408157V
()
SHOT(S) OF FREEDOM AND RETALIATION
Summary: For 100 years there have been debates about the context,
causes and culprits for World War I, alongside with constant endeavors to
justify German and Austrian state and national reasons for choosing the
option of war, and to attribute the biggest part of responsibility to Serbian
nationalism. Although the ideals of liberation and unification of South Slavic
peoples had many supporters among Croats, Slovenians and Bosniaks, regional
historiographies interpret the ideal of Yugoslavia as a Serbian concept,
present the Sarajevo assassination in a very negative context and reject it
as a symbol of common heritage. At the same time, Serbian historians affirm
the belief that unification of South Slavic peoples and creation of Kingdom of
Serbs, Croats and Slovenes was an act of liquidation of the Serbian state
and suppression of Serbian national interest for the sake of common state and
an attempt to create a supranational identity which was the cause of future
defeats, suffering and ideological wandering. Now, at the 100th anniversary
of the beginning of World War I, we again witness shameless attacks on
Cyrillic, Vidovdan, Saint Sava, Serbian cultural and religious monuments.
Not even in the 21st century does the cultural and political discrimination of
Serbs in the region stops, especially in Croatia and Federation of Bosnia and
Herzegovina. Because of that, Serbs no longer view Bosnia and Herzegovina
as their country, but, as Milorad Ekmei claims, as a leftover of leftovers
of Serbian ethnic community west of river Drina, which was subjected to
systematical destruction and genocide during the entire 20th century. Gavrilo
Princip and the members of Young Bosnia, who did not consider themselves
Serbian but Serbo-Croatian and Yugoslavian nationalists, heroic glory
carry only in Serbian collective consciousness.
Key words: Young Bosnia, Gavrilo Princip, freedom, unification,
serbophobia, historical delusions
158
: ()
: , ,

, .
, ,
,
. ,

,
, , .
,
, , , . 21.
,
. , , , ,

, 20. .
, -, . ,
.
: , , , , , ,
, ,
.
1914-2014: ?, ,
.
. ,
, . 8, , 2014.
159
, , .
,
2014. (; , . 36171, .
7, 24. 2014.) 100
. 36 , 12 ,
, 14 , 31
-.

: 1914, 2013. .
1903. 1914. , ,
, ,
,
, , .
, - . ,

1999. . , ,

(: , . 6266, . 12. 24. 2014.).
,
, ,
, , , , , . ,
, ,
, .
, , , . .

(, 2014:167).
,
. ,
,

-
160
: ()
.
.
1914-1918. , .
(, 2007:372). ,

,
,
.
,
,
,

,
.
1914. , 1930. ,
. 1953. ,
28. 1914.
. , 1992. , 2004. , , . , ,
, . , ,
.
! , , ! , , , , , ,
.
,
, .
, . 8, , 2014.
161

e
a . 19.

, . ,
,

. 1876.
, , ,
,
(, . 20, 1937).
,
.
, , -.

- ,

.
1878. -
.

.

.
,
. ,
1875. .
162
: ()

, , , . , , , ... , ,
, , ,
. , ,
(, 2009:164).
, ,
.
. .
, -
,
.
, (,
2000:236). ,
, . ,
(1895), ,
, ( )
( ),

, . , ,
- , 1893. ,

,
. ,
- 1898.
.

.
, . 8, , 2014.
163
, ,
(, 1999:213). ,
. ,
. ,

.
,
. -
, , ,
, . 1882.

, ,
- ,
. ,
, . , , ,
(,1993:403). ,
, ,
.
,
,
.
1907.
, . 61,5 , 29,9 8,6 .

,

, ,
164
: ()
(, 2012:41). ,

.
, ,
.
, .
, ,
. , , ,

(, 2012:45). , ,
.

(, 2007:301).
. ,
(, 1966:610).
, 20.

-.
, ,

.
-
, - 1905.
.

.
, , ,
. , ,
, . 8, , 2014.
165
.
(,
1999:221).

19. 351 ( 42 ) - . 710 1910.
396! (1902) , ,
.
, , , .
,

. 1906. , ,
,
, ,
, ...
!
,
,
, (, 2000:103).
1907. 1914. .
1908.
. ,

. 1909.
.
,
, -,
166
: ()
.
1928. ,
- . ,
... , , , ...
(, 2014:36).

, .
, , 1912.
-.
, , - ,
( 143. , 3/16. 1912. ).

, .
- . 1910. ,
, ,
.
1900. 1914. , 230.000
, 160.000
240.000 , 40.000 130.000 .
,
(, 2013:17). 1908. 1909.
53 ,
.
, ,
, . 8, , 2014.
167
, , .,
.
. (, 2000:235).
. ,
(, 1998:28). , , ,
, .
,
,
,

, . ,
,

, .

, , ...
, , , ,
.
,
, , .
, 1910.
, ,
,
. ,
.
.
- (, 2013:77).
,
, , ,
168
: ()
, , . ,

.
,
, , -. .

,

-, ! , ! ,
, ( 1912.
), , . !
, 1914.

, .
, ,
.

. 1914. ,
, - ,
. , , ,
, , (
). .
, , ,
,
, , , , ...
, . 8, , 2014.
169
(
),
( ). , , , ,
, , , .
, ,
(, 2014:148).
, ,
, , , .
, ,
.
, .
,
: (,
1960:512). , , , , , , , , ...
.
,
, :
(, 2000:253).
. -
. , 11.000 .
, , ,
(, 254).

. ,
,
. ,
.

170
: ()
.
(, 1968:202).
. 1915. ,
, .
, 1914.

, , (,
2007:344).
.
, , .
,
. , , ,
, , , ,..
, . , (,
1970:114).
. ,
(,117). .
-
.
, ,
.
- . ,
, 1903.
1914. , , , , , .
, ,
. 1914. 5.000 ,
150 ( 37 ).
, , , , ,
, , , ...
-
, . 8, , 2014.
171
. 1914. ,
, , ,
, , .
,
, , , ...
.
1915. , (
), (1916), (1918), , , . 1915. 46.000 (
17.000 )
. , , , , , .
1917. 40.000
( 150.000), . 1915. , :
1915. ( , , , ...), ( ), (
) ( ). . ,
, . 37 , , .
(, 1966:573).
1916. ( 03. 1915. 22. 1916.) ( 156
, , 19 , 14
, 5 , 2 , 12 , 2 , , 2 ,
8 , 32 ).
, ,
.

,
(, 1970:120). -
172
: ()

, ,
, (, , , )

. 22.
1916. 16 ( ), 53 , 20 . .
, .
,
, , ,
.

. 40. 000
, .
1919.

147.577 ( 50.000 ), 1916. 80.000 , 300
5.000 ( 5 15 ). 1.200.000, 28 .

, ,
, , .
,
.
. ,
.
, . 8, , 2014.
173

, ,
,
.
,
1914. ,
.
,
.

,
? (, 2014:56).
,

, .
, , 1919.
.
(1937) ,
, ,
. , ,
, , ,
, ,
(, 2013:17). ,
? , , ,
, ?
?
,
, ?
, --
174
: ()
? ? , (1934),
?
, ? ,
, ? , ,
.
, , , , . 21.
, .
, , ,
, 20. . ,
,
.
, , , ,
.
, (2000). . :

, (1996). .
( ). :
,
, (2014). 1914-2014: ?:
. :

. (1970).
. :
, (2009). . , :
, . 8, , 2014.
175
, (1991). . :
, (2000). . :
(2014).
XX ,
, , . 121-137.
, . (1966). 1914. :
, . (2014). 1914:
. :
, (1999). . :
, :
, . (2007). :
: 1492-1992. :
, (2012). .
. :

, (1968).
. :
, (1955). ,
, (1945). . :
, (2013). .
. : Catena Mundi
, (1998). . : , 1912-1918,
1918.
, (2014). . :
, (2009). . :

, (1993). ( 1926). :
, . (1960). . :
, (1987). . , 3 ( I).
: , ",
Dragan ukanovi1
Jelica Gordani2

UDK 341:94 (100) "1914/1918"
doi 10.7251/POL1408177DJ
POLOAJ SLOVENSKIH ETNIKIH ZAJEDNICA U

AUSTRO-UGARSKOJ POVOD ZA IZBIJANJE KRIZE
POSITION OF SLAVIC ETHNICAL COMMUNITIES IN AUSTRIAHUNGARY OCCASION FOR BEGINNING OF CRISIS
Abstract: Austro-Hungarian Monarchy originated as a result of compromise between Austria and Hungary in 1867 after several unsuccessful
constitutional reforms in Habsburg Monarchy. Austro-Hungarian Monarchy
was ethnically and religiously diverse. Total population of 51.3 million consisted of 7 religious groups and 12 demographic and ethnic groups. This paper
considers the position of Slavic ethnic groups in Austria-Hungary Croats
and Serbs in Bosnia and Herzegovina, Czechs in Bohemia and Moravia, Poles in Galicia and Bukovina, Ukrainians in Galicia and Slovenians. Depriving the members of listed ethnic communities of their basic human rights led
to weakening of Austro-Hungarian Empire.
Keywords: Austria-Hungary, ethnic groups, Croats, Serbs, Czechs, Poles, Ukrainians, Slovenians, Bosnia and Herzegovina, Bohemia, Galicia
Apstrakt: Austro-Ugarska monarhija nastaje kao rezultat kompromisa
Austrije i Ugarske 1867. godine, nakon niza neuspelih ustavnih reformi u
Habzburkoj monarhiji. Karakterisala ju je izuzetna etnika i religijska arolikost. Ukupnu poulaciju od 51.3 milona stanovnika sainjavalo je 7 religijskih grupa i 12 demografskih i etnikih grupa.
Rad razmatra poloaj slovenskih etnikih zajednica u okviru Austro-Ugarske Hrvata, Srba u Bosni i Hercegovini, eha u Bohemiji i Moravskoj, Poljaka u Galiciji i Bukovini, Ukrajinaca u Galiciji i Slovenaca.
Uskraivanje osnovnih ljudskih prava pripadnicima navedenih etnikih zajednica bio je jedan od uzroka slabljena Austro-Ugarske monarhije.
Kljune rei: Austro-Ugarska, etnike grupe, Hrvati, Srbi, esi, Poljaci, Ukrajinci, Slovenci, Bosna i Hercegovina, Bohemija, Galicija.
1
2
Vii nauni saradnik na Institutu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu

Istraiva-pripravnik na Institutu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu
178
. , . : ...
Uvod
Austro-Ugarska monarhija nastaje kao rezultat kompromisa Austrije i
Ugarske 1867. godine, nakon niza neuspelih ustavnih reformi u Habzburkoj
monarhiji. Kompromis je garantovao maarskoj vladi u Budimpeti jednak
status sa vladom u Beu. Austro-Ugarska je prema strukturi bila realna unija zajednica dve ili vie drava nastala kao rezultat njihove saglasnosti.
Sa stanovita meunarodnog prava realna unija se pojavljuje kao jedinstven
subjekt. Svaka drava lanica zadrava svoju unutranju autonomiju, zakonodavstvo, administraciju i unutranje ureenje. Voenje spoljnih poslova,
finansija i vojske poverava se zajednikim organima. Drave lanice ne mogu
ratovati jedna protiv druge, a rat protiv jednog lana realne unije predstvlja rat
protiv celokupne unije.3
Detalji nagodbe izmeu Austrije i Ugarske revidirani su na svakih 10
godina, iz razloga to su oba dela monarhije elela vie uticaja u nacionalnim
pitanjima. Dve vlade su pokazivale spremnost da ometaju jedna drugu, to je
esto bilo na tetu monarhije i brojnih etnikih zajednica koje su je naseljavale.
Austro-Ugarska je zauzimala prostor dananje centralne i najveeg dela
jugoistone Evrope. Sa povrinom od 676. 000 kvadratnih kilometara bila je
druga po veliine drava u Evropi, nakon Ruskog carstva.4 Sa jedne strane,
Austrija je imala upravu nad Kraljevinom Bohemijom, Galicijom, Dalmacijom, Gornjom i Donjom Austrijom, Bukovinom, Korukom, Kranjskom,
Salzburgom, Austrijskom leskom, Moravskom, Tirolom, austrijskim primorjem i Voralbergom. Sa druge strane, Ugarska kontrola se prostirala na
Kraljevinu Ugarsku, Hrvatsku i Rijeku sa okolinom. Bosnom i Hercegovinom zajedniki su upravljala oba dela monarhije.
Austro-Ugarsku je karakterisala izrazita etnika arolikost. Ukupnu
poulaciju od 51.3 miliona stanovnika sainjavalo je 7 religijskih grupa i 12
demografskih i etnikih grupa.Velika veina stanovnika (oko 66%) bili su
Rimokatolici, a slede Grki katolici (10.6%), Pravoslavci (8.7%), Kalvinisti
(5.3%), Jevreji (4.3%), Evangelisti (3.4%) i Muslimani (1.1%).5
S druge strane, nijedna etnika grupa nije bila u veini. Stanovnici monarhije koji su govorili nemakim jezikom (oko etvrtina njih) uglavnom su
3
Smilja Avramov, Milenko Krea, Meunarodno javno pravo, Slubeni Glasnik, Beograd
2007, str. 133.
4
Reka Lajta predstavljala je granicu izmeu austrijskog i ugarskog dela monarhije. Zapadni
dio carstva pod austrijskom upravom nosio je naziv Cislajtanija, a istoni deo carstva pod
maarskom upravom je bio Translajtanija (podruje preko reke Lajte).
5
The Austro-Hungarian Monarchy before 1914:Nations and ethnic conflicts, str. 1. Internet:
http://hungarianpublications.org/uploads/text/authors/Romsics_Dism_First.pdf 05/12/2014.
, . 8, , 2014.
179
naseljavali podruja Gornje i Donje Austrije, Tirola, Stirije, Karintiije, Krajine, ali i u manjem delu Bohemije, Moravske i Maarske. Oko 20% stanovnika su bili Maari koji su naseljavali istorijski prostor Maarske, ali i
enklave u Bukovini, Beu i Moldaviji. 12.5% stanovnika monarhije bili su
esi naseljeni uglavnom u Bohemiji i Moravskoj, dok je 9.6% Poljaka ivelo
u Galiciji i Bukovini.
Ostatak populacije sainjavali su Rumuni (6.2%) naseljeni u Transilvaniji, Banatu i Bukovini; Srbi (3-4%) u junoj Maarskoj, BiH, Bakoj i
Banatu; Slovaci (oko 4%), kao i Italijani i Bosanci (oko 1% stanovnitva
Monarhije).6
Prilog. br. 1: Etnike grupe u Austro-Ugarskoj
Izvor: William R. Shepherd, Historical Atlas, Henry Holt and Company, New
York 1911. str.168.
Austro-Ugarska nagodba doekana je sa neodobravanjem neaustrijskih

i neugarskih etnikih zajednica. esi i Rumuni su zamerali bekom dvoru to
se oko vanih pitanja konsultovao samo sa ugarskim plemstvom, dok su Srbi
6
Ibidem, str. 2.
180
. , . : ...
bili nezadovoljni ukidanjem Vojne krajine. Posebno nezadovoljstvo prouzrokovalo je donoenje novog Zakona o nacionalnostima, koji je teorijski davao
odreena prava etnikim zajednicama, ali se u praksi nije potovao.
U fokusu rada predstaviemo poloaj slovenskih etnikih zajednica
(eha u Bohemiji i Moravskoj, Poljaka u Galiciji i Bukovini, Srba u BiH,
Banatu, Bakoj i junoj Maarskoj, kao i poloaj Ukrajinaca i Slovaka) i ukazati da je poloaj ovih etnikih zajednica bio jedan od uzroka slabljenja moi
Austro-Ugarske i izbijanja Velikog rata 1914. godine.
Poloaj Hrvata u Austro-Ugarskoj monarhiji
Hrvatska, odnosno Kraljevina Dalmacija, Hrvatska i Slavonija imala je
specifian poloaj u okviru Austro-Ugarske monarhije. Nagodbom hrvatskog
Sabora i ugarskog parlamenta, sklopljenom 1868. godine, definie se poloaj ove kraljevine u okviru ugarskog dela Austro-Ugarske monarhije. Prema
odredbama Nagodbe, Hrvatska je imala samostalnost u zakonodavnoj oblasti, upravi, pravosuu, prosveti. Ostali poslovi su obavljani zajedniki. Hrvatska nije imala samostalnost u okviru finansija, a pitanje pripadnosti Rijeke
bilo je reeno privremenim reenjem, u korist ugarske strane.7
Hrvatsko javno mnjenje i opozicija proglasili su Nagodbu oktroisanim zakonom i tvrdili da je ona silom nametnuta hrvatskom narodu, iji
su vitalni interesi tom nagodbom bili ugroeni.8 lan 59. Nagodbe definie
Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju kao politiki narod.9 Neki teoretiari su
znaenje rei politiki narod poistoveivali sa dravom. Ali, imajuu u vidu
da je Nagodba predviala da politiki narod imajui posebni svoj teritorij u
pogledu svojih unutranjih poslova vlastito zakonodavstvo i autonomnu vladu, ovako odreen, politiki narod se ipk ne moe poistovetiti sa dravom.10
To nije narod koji ima dravnost, nego narod koji ima samo autonomnu upravu u okviru svojih unutranjih poslova. Iz ovoga se moe zakljuiti da je
Hrvatska u okviru Austro-Ugarske bila posebna politika individualnost, ali
koja kao takva ima samo pravo na autonomnu upravu, ne i na dravu to je
autonoman politiki narod, koji stoji pod jednom dravom, pod jednim suverenim politikim narodom, u ovom sluaju pod Maarima.11
7
Milan Vladisavljevi, Hrvatska autonomija pod Austro-Ugarskom, Biblioteka Politike,
Beograd, 1939, str. 17.
8
Ibidem., str. 19.
9
Hrvatsko-ugarska nagodba 1868. Videti: Internet: http://www.crohis.com/izvori/nagodba2.pdf, 04/12/2014.
10
Ibidem.
11
Milan Vladisavljevi, Hrvatska autonomija pod Austro-Ugarskom, op. cit. str. 22.
, . 8, , 2014.
181
Stanovnitvo Hrvatske je bilo razjedinjeno. Pored prostora Hrvatske u

uem smislu, naseljavali su i tri druge provincije12: Dalmaciju, Istru, Bosnu
i Hercegovinu - u kojima su sainjavi vei ili manji deo ukupnog stanovnitva. Modernizovanje drave je injeno oprezno i postepeno. Austro-Ugarska
je bila protivnik krupnih reformi, posebno onih demokratskog i liberarnog
karaktera, koje su nosile u sebi opasnost za poredak monarhije. Nagodba, takoe, nije definisala poloaj pojedinca i drutva, njihova prava i odnos prema
upravi, iako ova pitanja spadaju u predmet ustavnog normiranja..
Kada se poloaj hrvatskog naroda posmatra sa aspekta slobodne tampe, takve vrste slobode nije bilo za vreme vladavine bana Levina Rauha
(1867-1873), i za vreme bana Kuena Hedervarija (1883-1903). U Rauhovom
periodu tampa je bila pod stegom apsolutistikog sistema gde je za izdavanje
novina bila neophodna dozvola vlasti, koja je uvek mogla da obustavi izlazak
asopisa, bilo zauvek ili za odreeni period. Novine su se mogle dobiti samo
putem pretplate, to je oteavalo njihovu dostupnost narodu.
Nagodba nije regulisala pitanje drutvenog udruivanja, niti organizovanja u politike svrhe. Vlasti su se pridravale propisa iz 1852. godine prema kome je bilo dozvoljeno udruivanje samo u naune, umetnike i privredne ciljeve, a politiko udruivanje je bilo strogo zabranjeno. Ovo je izazvalo
brojna negodovanja i proteste u hrvatskoj javnosti i Saboru, koji su smatrali
da se pravo na politiko udruivanje graana podrazumeva u periodu parlamentarizma i ustavnosti.
Poznata je naredba bana Kuena Hedervarija iz 1897. u kojoj se navodi
da su politiki klubovi i udruenja bezuvjetno zabranjeni u smislu lana 1.
patenta od 1852. godine i da se ti klubovi imaju rasturiti i osnivai kazniti.13
Politika udruenja su postojala, ali je njihovo delovanje bilo oteano, ogranieno i pod stalnim pritiskom vlasti.
Izbornim zakonom iz 1888. godine pravo glasa se odreivalo imovinskim i poreskim cenzusom, pa je svega 2% najbogatijeg stanovnitva imalo
pravo glasa.
U oblasti kolstva stanje nije bila nita bolje. Rad Sveuilita u Zagrebu je bio otean, a veliki udarac hrvatskom nacionalnom identitetu je zadat
1894. godine kada je maarski jezik uveden kao obavezan predmet u realne
gimnazije, i kada je uspostavljena mogunost za osnivanje maarskih kola.
Ovo je dovelo do opasnosti od maarizacije, za koju se snano zalagao ban
Kuen Hedervari.14
U okviru kojih su isticali istorijska prava jer su te oblasti u prolosti naseljavali ili su bile
pod vlau njihovih banova.
13
Milan Vladisavljevi, Hrvatska autonomija pod Austro-Ugarskom, op. cit. str. 30.
14
O maarizaciji videti detaljnije kod: Dimitrije Kirilovi, Pomaarivanje u bivoj Ugar12
182
. , . : ...
Nezadovoljstvo finansijskom zavisnou od Ugarske, razjedinjenou

Hrvatskog naroda i maarizacijom pokrenulo je tzv. narodni pokret 1903.
godine u Hrvatskoj. Pokret se u poetku manifestovao putem organizovanja
javnih skuptina na kojima bi se skrenula panja na poboljanje finansijskog
poloaja Hrvatske. Zabranom javnih skuptina nastaju veliki protesti u Zagrebu, Osijeku i ostalim gradovima u kojima su planirani. Nakon ubistva nekoliko seljaka zbog skidanja maarske zastave sa eleznike stanice u Zapreiu, ustanak dobija na intenzitetu. Pale se maarske kue, proteruju maarski
inovnici i menjaju natpisi na maarskom na eleznici, na kojoj se koristio
maarski jezik, iako je, odredbama Nagodbe, hrvatski jezik bio slubeni jezik
na celokupnoj hrvatskoj teritoriji.
Ovaj narodni pokret je imao za posledicu smenu bana Kuena Hedervarija, ali i povezivanje politikih i nacionalnih snaga Hrvatske i Slavonije
s onima u Dalmaciji, kao i poboljanje hrvatsko-srpske politike i graanske
saradnje.
Poloaj etnikih zajednica u Bosni i Hercegovini
Austro-Ugarsko upravljanje Bosnom i Hercegovinom imalo je kolonizatorsko obeleje. Industrija je bila uglavnom u rukama stranaca. Platni bilans
Bosne i Hercegovine bio je pasivan, a pasiva je ponekada iznosila i do 20
miliona zlatnih kruna.15 Poljoprivreda je ostala na niskom stupnju razvoja, a
pitanje odnosa izmeu kmeta i sopstvenika imovine nije bilo pravno ureeno.
Austro-Ugarska industrija je favorizovana kao jaa kapitalom, i nije plaala
nikakve uvozne carine. Mnogi stari bosanski zanati su postepeno propadali.
Istovremeno, broj domaih inovnika u javnoj upravi bio je minimalan,
i to uglavnom na slabo plaenim mestima. Srbi su u organima uprave inili
samo 3% inovnika, dok su 42% inovnika inili Hrvati, a ak 50% Poljaci,
esi, Nemci, Maari i drugi stranci koji su pristigli u Bosnu i Hercegovini
bez poznavanja jezika i potreba naroda nad kojim je trebalo da upravljaju.16
Strani inovnici su esto vreali stranke psovkama Boga i svetaca. Iz
tog razloga uprava je 1880. godine izdala naredbu da se sa strankama postupa
uljudno.17 Takoe, verski objekti su u velikoj meri korieni kao vojni magaskoj, Novi Sad - Srbinje, 1935. Reizdanje 2006.
15
Vladislav Skari, Osman Nuri-Hadi, Nikola Stojanovi, Bosna i Hercegovina pod Austro-Ugarskom upravom, Izdavako knjiarsko preduzee Gece Kona, Beograd, 1938, str. 7.
16
Aleksandar Rakovi, Jovan Dui o austrougarskoj okupaciji i aneksiji Bosne i Hercegovine, Pravoslavlje- Novine srpske patrijarije, br. 1141. Internet: http://www.pravoslavlje.
rs/broj/1141/tekst/jovan-ducic-o-austrougarskoj-okupaciji-i-aneksiji-bosne-i-hercegovine/
18/11/2014.
17
Ibidem.
, . 8, , 2014.
183
cini. Vojne i civilne vlasti su se meale u upravu crkvenih optina, i proterivale uitelje srpskih kola. Sloboda veroispovesti je u BiH umnogome bila
ugroena. Srpsko stanovnitvo se bunilo zbog proganjanja srpske narodnosti
i irilinog pisma. Caru su upuivani memorandumi da im povrate oduzeta
prava u koli i crkvi, koja su postojala za vreme turske vladavine slobodnu upotrebu srpskog jezika i pisma irilice u crkvi, koli i van njih; slobodno
dranje crkveno-kolskih optinskih skuptina i odborskih sednica bez prijave
vlasti; slobodan izbor svetenika i uitelja; slobodno osnivanje crkvenih i
kolskih fondova i primanje legata; uee naroda na postavljanju mitropolita; slobodno stvaranje srpskih itaonica, pevakih i drugih drutava; reavanje molbi u odreenom roku i dr.18
Bosanskohercegovako stanovnitvo posmatralo je austro-ugarsku
upravu kao svojevrsno pravno i politiko nasilje. Srbima nije bilo dozvoljeno
da se zovu svojim narodnim imenom, a granica prema susednoj Srbiji, ali
i Crnoj Gori je bila skoro zatvorena. Sve nezavisne srpske novine koje su
izlazile na teritoriji Austro-Ugarske bile su zabranjene. Benjamin Kalaj je
iao tako daleko da je svoju Istoriju Srba zabranio, jer je u njoj pisao dosta
povoljno za Srbe.19
Prema reima poznatog srpskog pesnika i diplomate Jovana Duia za
vreme dugih 30 godina [18781908], bolnih godina, njene veoma omraene
vlasti, Austrija nije prestala da progoni Srbe pravoslavce, optuujui ih da su
se urotili zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom protiv monarhije () Uvela im
je jednu od najbednijih uprava, a koja se s pravom moe smatrati remek-delom moralnog terorizma...20
Uvoenje vojne obaveze za pravoslavno i muslimansko stanovnitvo u
Bosni i Hercegovini doekano je sa neodobravanjem i prouzrokovalo seljaki ustanak u istonoj Hercegovini 1882. godine. Ovaj ustanak, voen pod
parolom za krst asni i vjeru Muhamedovu ujedinio je doskoranje neprijatelje Srbe i Muslimane. Dobro organizovana austro-ugarska vojska razbija
ustanak.21
Novi pokret, ovog puta graanskog karaktera, zapoinje 1896. godine i
ima za cilj borbu za autonomiju srpske pravoslavne verske i kolske organizacije. Borba je bila duga, a narod uporan. Ubrzo su se pridruili i Muslimani
sa slinim pokretom i zahtevima. Trei period otpora i borbe stanovnitva ima
Vladislav Skari, Osman Nuri-Hadi, Nikola Stojanovi, Bosna i Hercegovina pod Austro-Ugarskom upravom, op. cit, str. 39.
19
Ibidem, str. 8.
20
Aleksandar Rakovi, Jovan Dui o austrougarskoj okupaciji... op. cit.
21
O hercegovakom ustanku videti detaljnije kod: Nikola Stijepovi,Hercegovakobokeljski ustanak 1882, Vojno delo, Beograd, 1963.
18
184
. , . : ...
isto politiki karakter. Vodi ga malobrojna inteligencija, kolovana uglavnom na austro-ugarskim univerzitetima, po uzoru na borbu ostalih Slovenskih naroda protiv Austro-Ugarske. Osnovno oruje te borbe bila su medijska sredstva, parlament i partijske organizacije. Vanu ulogu u nacionalnom
preporodu ima osnivanje novina Srpska rije (1905.), Narod (1907. u
Mostaru) i Otadbina (1907. u Banja Luci).22
U ovom periodu nakon 1903. godine ve poinje i u Austro-Ugarskoj da se pominje jugoslovensko pitanje. Srpskoj etnikoj zajednici u okviru
Austro-Ugarske veliku snagu za borbu daje ideja jugoslovenstva i dolazak
dinastije Karaorevia na vlast u Srbiji i njeno novo definisanje spoljnopolitikih ciljeva zemlje.
Poloaj Poljaka u Galiciji
U okviru Austro-Ugarske pripadnici poljske etnike zajednice naseljavali su prostor Galicije (zajedno sa Ukrajinicima) i istoni deo Austrijske leske, gde su uz Nemce i ehe inili veinu stanovnitva. Iako podeljeni izmeu Galicije i leske, Poljaci su u celosti bili podanici Austrije- Cislajtanije.
Galicija je zasigurno bila najsiromaniji deo Austro-Ugarske, ali i tadanje
Evrope. Koristile su se primitivne poljoprivredne tehnike. Stanovnitvo je
bilo neobrazovano, vladala je glad, neuhranjenost, bolest i smanjena produktivnost. Siromatvo je bilo u toj meri siromano da je nastala fraza galicijska
beda (bieda galicyjska) kao oznaka za ekstremno siromatvo.23
Usled gladi i bolesti uzrokovane ekstremnim siromatvom Galicija je
bila deo Austro-Ugarske koji je imao najvei broj stanovnika nesposobnih za
vrenje vojne obaveze. U Galiciji je prihod po glavi stanovnika bio 10 puta
manji od austrijskog proseka, a svega 0,8 % stanovnika su bili dovoljno bogati da bi se mogli oporezovati. Manje od 15% stanovnika je pohaalo bilo
kakav vid kolstva.24 Vlasti u Beu su smatrale da u industrijalizaciju Galicije
ne treba ulagati, nego da to podruje bude iskljuivo poljoprivredno sa svrhom dobavljanja prehrambenih proizvoda i sirovina za druge delove monarhije. Osamdesete i devedesete godine 19. veka u Galiciji su bile zastupljene
ekonomske migracije, te se mnogobrojno stanovnitvo iselilo u SAD, Brazil
i Kanadu.
O znaaju navedenih asopisa za irenje revolucionarne ideje videti detaljnije kod: Stefan
Bradonji, Pucanj u Principa(e), 29. April 2014., Srpski akademski krug On line, Internet:
http://akademskikrug.rs/pucanj-u-principae, 19/10/2014.
23
David Crowley, National Style and Nation-state: Design in Poland from the Vernacular
Revival to the International Style, Manchester University Press ND, 1992, p.12.
24
Keely Stauter-Halsted, . The Nation In The Village: The Genesis Of Peasant National
Identity In Austrian Poland, 1848-1914. Cornell University Press 2005., . p.27
22
, . 8, , 2014.
185
Galicija je, meutim, imala odreeni stepen samostalnosti, koji nije

mogao da se poredi sa autonomijom Hrvatske u okviru Hrvatsko ugarske nagodbe. Poznati poljski istoriar Henrik Batkovski smatra da autonomija Galicije nije postojala, a da sve galicijske povlastice predstavljaju kompromis
izmeu vlade u Beu i poljskih plemia, datih u cilju obezbeivanja podrke
poljskog plemstva.25
Sa druge strane, postojale su dve injenice koje su ukazivale na odreeni oblik autonomije. Prvo, poljski jezik je bio u upotrebi u sudskim organima,
kolstvu i zemaljskom saboru (gde je i ukrajinski bio formalno ravnopravan).
Ali, prilikom komunikacije sa vlastima u Beu, vojnim odnosima i u eleznikom saobraaju (stanice su imale dvojne nazive, a osoblje je bilo sastavljeno iskljuivo od Poljaka i jednim delom i Ukrajinaca) korien je iskljuivo nemaki jezik. Ako se porede autonomije Galicije i Hrvatske, uoava
se slinost u vidu ministara koji su bili zadueni za obe zemlje. Ali, dok je
hrvatski ministar u ugarskoj vladi imao ba takav naziv, ministar za Galiciju
u bekoj vladi je uvek bio ministar bez portfelja.
Takoe, u svom autonomnom podruju Hrvati su imali pravo na upotrebu grba i nacionalne zastave. Nasuprot tome, u Galiciji su slubeno upotrebljavani iskljuivo austrijska zastava i grb, a upotreba poljskih nacionalnih
amblema nije dozvoljavana na dravnim zgradama. inovnici su u najveem
broju sluajeva bili Nemci ili germanizovani esi.26
Odreene vidove samostalnosti koje su Galicijski Poljaci izborili bili
su dodeljeni jednostranim aktima ili naredbama vlasti.27 Pored toga, samo
je jedan, i to manji deo Poljaka iveo pod upravom monarhije. Od ukupnog
broja Poljaka pre Prvog svetskog rata (23 miliona), u Austro-Ugarskoj ih je
ivelo svega 5 miliona.28 Imajui u vidu ovu injenicu, bilo je teko zamislivo
ostvarenje poljskih politikih ciljeva i interesa u okviru Austro-Ugarske.
Poloaj eha u Bohemiji i Moravskoj
esi u Bohemiji su bili izrazito nezadovoljni svojim poloajem i traili
su vei stepen autonomije, slino Galiciji i Hrvatskoj. Takoe, 1867. godine
25
Henryk Batkowski, Hrvati i Poljaci u okviru Austro-Ugarske monarhije, Historijski
zbornik, Godina XXIX-XXX, 1976-1977., Zagreb, str. 447-454, str. 449.
26
Ibidem, str. 451.
27
Ibidem, p. 450. Citat Nije bilo nijednog opte-dravnog pravnog akta koji bi
povlastice za Galiciju uinio sastavnim dijelom carevinskog dravnog ustrojstva. Galicijska
autonomija je bila zapravo autonomija de facto. U stvar to je bila samouprava u najirem
smislu rijei, naroito to se tie upotrebe poljskog jezika, ali nita vie..
28
Keely Stauter-Halsted, The Nation In The Village: The Genesis Of Peasant National
Identity op. cit. str. 73.
186
. , . : ...
usvojen je Osnovni dravni akt (Staatsgrundgesetz) koji je primenjivan samo

u austrijskom delu monarhije. lan 19. akta navodi da svi narodi carstva
imaju jednaka prava, i svaki narod ima neotuivo pravo na korienje i ouvanje sopstvenog jezika i nacionalnosti. Jednakost svih uobiajnih jezika u
kolama i javnom ivotu je priznata od strane drave.29 U delovima carstva
u kojima ivi nekoliko naroda predvia se da javne i obrazovne institucije treba da budu ureene tako da svaki narod dobija neophodna sredstva za obrazovanje na sopstvenom jeziku, bez preke potrebe za uenjem drugog jezika.30
Primena ovog lana bila je sporna, jer je bilo teko odrediti ta se podrazumeva pod uobiajnim jezikom. S jedne strane, Nemci su traili priznanje
svog jezika na celokupnoj teritoriji monarhije, a bili su voljni da prihvate upotrebu italijanskog jezika, kao jezika kulture. Posebne potekoe su postojale u
prihvatanju upotrebe i jednakosti slovenskih jezika.
Jezike nesuglasice su bile posebno zastupljene u Bohemiji, gde su
esi, kao veinsko stanovnitvo, zahtevali ravnopravan status ekog i nemakog jezika. Stanovnitvo koje govori nemaki bilo je u manjini na teritoriji Bohemije (osim u gradu Brnu).
Kako bi smanjila nezadovoljstvo, Vlada u Austriji je 1871. godine
predloila da sva pitanja koja su vezana za Bohemiju ne budu smatrana
zajednikim poslovima koje e vlada u Beu da razmatra, nego da potpadaju
pod nadlenost vlasti u Bohemiji.31 U istom periodu je izraen nacrt Zakona
o nacionalnostima koji je davao jednaka prava esima i Nemcima u Bohemiji. Svi zvaninici i sudski inovnici koji su obavljali delatnost u Bohemiji po
odredbama nacrta Zakona morali su znati i eki i nemaki jezik, a u narodnoj
skuptini su bila predviena dva doma- eki i nemai.32 Maari i Nemci iz
Bohemije su se otro protivili ovim predlozima smatrajui da je dvojezini
sistem direktan atak na njih, a navedene zakonske predloge ocenili su kao
krajnje destruktivne. Maari su strahovali da bi priznavanje bilo kakvog vida
autonomije esima moglo da predstavlja opasan presedan za ostale etnike
grupe, posebno za Slovake u severnoj Ugarskoj.
Nakon ovih neostvarenih ideja, esi postaju najvei kritiari Austro-Ugarske i dualistikog sistema monarhije. U kasnijem periodu, 1897.
proglaeno je da svi inovnici u Bohemiji i Moravskoj moraju znati oba jeziBasic Law of 21 December 1867 on the General Rights of Nationals in the Kingdoms and
Lnder represented in the Council of the Realm. Internet: https://www.ris.bka.gv.at/Dokumente/Erv/ERV_1867_142/ERV_1867_142.pdf 05/12/2014.
30
Ibidem, lan 19 stav 3.
31
Monarchy before 1914: Nations and ethnic conflicts, p. 5., Internet: http://
hungarianpublications.org/uploads/text/authors/Romsics_Dism_First.pdf , 16/11/2014.
32
Ibidem, str. 6.
29
, . 8, , 2014.
187
ka, to je dovelo u nepovoljan poloaj one koji su znali samo nemaki jezik.33
Kako bi obezbedili mir u podruijma koje su naseljavali esi, 1905. godine
dolazi do tzv. Moravskog kompromisa. Ovim politikim aktom vlast Moravskoj skuptini je bila podeljena izmeu Nemaca i eha.34 Prilikom glasanja za
lanove parlamenta, sva lica koja su imala pravo glasa morala su prethodno
da se izjasne kao Nemci ili kao esi, i glasali bi za svoje nacionalne predstavnike. Iako se smatra dokazom da Austro-Ugarski etniki problemi nisu bili
nereivi, Moravski kompromis ima i svoje kritiare. Uveo je nedemokratski
izborni sistem koji, uslovljavajui stnovnitvo da se prethodno nacionalno
izjasni, pozicionira nacionalni identitet izvan svih ostalih interesa. Sporazum
je dao zadovoljavajue rezultate u Moravskoj (zbog veeg broja ekog stanovnitva i manjeg stepena nacionalizma), ali se u Bohemiji pokazao kao
neuspean.35 1907. godine uvedeno univerzalno pravo glasa za sve mukarce,
koje je ranije pripadalo samo bogatijoj nemakoj manjini. Ove mere ipak,
nisu bile dovoljne. Javile su se organizacije i politike stranke poput Mladih
eha, Nacional- socijalista ili progresivista koji su bile pro ruski nastrojeni. Neki od lidera ovih organizacija, meu kojima su najznaajniji Karel
Kramar i Vaclav Klofac su imali ideje o stvaranju Slovenske konfederacije ili
Slovenskog carstva, koje bi zamenilo Austro-Ugarsku monarhiju.
Ukrajinci u Galiciji
Slino tandencijama meu ostalim slovenskim etnikim grupama i
meu Ukrajincima pojavljuju se razliiti pokreti predvoeni svetenstvom
koji su se zalagali za ujedinjenje Ukrajinaca iz Galicije sa Rusijom. Pravoslavna crkva postaje aktivnija meu ukrajinskim unijatima.36
Ove tendencije su imale dvostruke posledice po Ukrajince u Galiciji. S
jedne strane, rezultiralo je mnogobrojnim sudskim procesima za izdaju, naroito u oblasti Saras. S druge strane, 1914. godine je dolo do Galicijskog
kompromisa koji je omoguio veu zastupljenost Ukrajinaca u pokrajinskoj
skuptini i uveo princip nacionalnosti i u druga vladina tela.37
33
Hugh LeCaine Agnew, The Czechs and the Lands of the Bohemian Crown, Hoover
Institution, 2004., p. 70.
34
Detaljnije videti kod: T. Mills Kelly, Last Best Chance or Last Gasp? The Compromise
of 1905 and Czech Politics in Moravia, Austrian History Yearbook, Volume 34, January
2003, p. 279-301.
35
Hugh LeCaine Agnew, The Czechs and the Lands.. op. cit., p. 78.
36
Ivan L. Rudnytsky, The Ukrainians in Galicia Under Austrian Rule In Andrei S. Markovits,
Frank E. Sysyn (eds.), Nationalbuilding and the politics of nationalism: essays on Austrian
Galicia. Harvard University Press, 18982., p.55.
37
O Galicijskom kompromisu videti detaljnije kod: Ivan Monolatii, Institutionalization of
188
. , . : ...
Slovenci u Austro-Ugarskoj
Od svih slovenskih etnikih zajednica moe se rei da su Slovenci bili
najlojalniji Austro-Ugarskoj monarhiji iz prostog razloga to ranije nisu imali
svoju nacionalnu dravu. Pred samo izbijanje prvog svetskog rata jedan deo
Slovenaca je bio nezadovoljan monarhijom, ali nisu u potpunosti teili njenoj
dezintegraciji.
Jedan deo slovenake politike elite na elu sa Ivanom uteriem
imalo je na umu trialistiko reenje, koje bi slovenske zajednice uinilo ravnopravnim sa Nemcima i Maarima, tj. Austrijom i Maarskom. Drugi deo,
na elu sa Antonom Koroecom bio je za odvajanje Slovenije od monarhije i
jaanje ideje jugoslovenstva.38
Ideje reorganizacije Austro-Ugarske monarhije
arolika etnika struktura monarhije bila je sloena za upravljanje i poloaj pojedinih etnikih zajednica to je bio uzrok brojnih nezadovoljstava.
Krajem 19. veka javile su se ideje o moguoj reorganizaciji monarhije. Tako
Austrijska socijaldemokratska partija u Brum programu iz 1899. narodi da
Austro-Ugarska mora da se transformie u demokratsku, multietniku, federativnu dravu.39 Umesto istorijskih granica, monarhija treba da poiva na
etnikim granicama. Hriansko socijalistika partija je bila znatno konkretnija. Platformom iz 1905. smatrali su da Monarhija treba da se reorganizuje
po vajcarskom modelu federacija. Prema njihovom predlogu federacije bi
bile sainjene od: nemake Austrije, nemake Bohemije, nemake Moravske i leske, Bohemije, Maarske, Transilvanije, Hrvatske, Poljske zapadne
Galicije, Ukrajinske istone Galicije, Slovenije, Slovake, Vojvodine, Szeklji
zemalja, Trenta i Trsta.40
Ugarska je bila protiv bilo kakvih programa i reformi i snano je ostajala pri ideji jedne politike nacije. Zakon o nacionalnostima iz 1867. godine
formalno izjednaava sve etnike zajednice i daje im izvesni stepen autonoethnic political actors in Austria-Hungary:The examplesof Galicia and Bukovyna, Scientific
Horizons, V. 2, Issue 1, 2014., p. 1-10., p. 9. Internet: http://www.anvsu.lviv.ua/anvsu/sc_hor/
sh_pdf/2014_1/sh_0101_2014.pdf 05/12/2014.
38
Predrag Peji, Neodvisni hoe sve, Novosti 05. decembar 2009. Internet: http://
www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280018-quotNeodvisniquot-hoce-sve
05/12/2014.
39
Jack Jacobs, On Socialists and the Jewish Question After Marx, NYU Press, 1993, str. 36.
40
Detaljnije videti: The Austro-Hungarian Monarchy before 1914:Nations and ethnic
conflicts, p. 21. Internet: http://hungarianpublications.org/uploads/text/authors/Romsics_
Dism_First.pdf 05/12/2014
, . 8, , 2014.
189
mije.41 Proces maarizacije je tee sprovoen meu Rumunskim i srpskim etnikim zajednicama usled religijske i jezike razliitosti. Razvoj rumunskih i
srpskih nacionalnih pokreta bi je dodatno pojaan injenicom da je rumunska
nacionalna drava nastala 1859. godine ujedinjenjem Vlake i Moldavije, i da
je Srbija ostvarila nezavisnost. I Srbi i Rumuni iz Ugarske su bili u aktivnom
kontaktu sa predstavnicima svojih nacionalnih drava. Lideri nemaarskih
etnikih zajednica u Ugarskoj zahtevali su da na teritorijama na kojima ive
administrativne vlasti i sudovi koriste jezik etnike zajednice koja ivi na toj
teritoriji.42 Agoston Trefort, ugarski ministar vera i obrazovanja, okarakterisao je sve viejezike aspiracije nemaarskih etnikih zajednica kao politiku ludost.43
Meu ugarskom intelektualnom i politikom elitom javile su se ideje
o daljem irenju uticaja. Gustav Beksiks (Gusztv Beksics) lider i ideolog
ugarske Liberalne partije, u budunosti je video Ugarsku kao vodeu silu u
Srednjem podunavlju i na Balkanu na osnovama geografskog determinizma.
Pal Hoici (Pl Hoitsy), ugarski novinar i politiar je, u svojoj knjizi Velika
Maarska (Nagymagyarorszeig) objavljenoj 1902. godine, smatrao da e
Ugarska proiriti svoje sfere uticaja na jugu i istoku- pre svega na Rumune,
Srbe, Bugare, i slovensko stanovnitvo u Dalmaciji i Hrvatskoj.44
Iako su ove ideje dobile veliku popularnost u javnosti, javili su se i
stavovi koji kritikuju ugarske represivne zakone prema nemaarskom stanovnitvu. Ideoloki jaz je postojao vremenom sve vei i vei, tako da je premijer
Itvan Tisa (Istvn Tisza) u periodu od 1912-1914. godine ponudio odreene ustupke nemaarskim etnikim zajednicama- poveanje broja nemaara
zaposlenih u dravnoj administraciji, priznanje politikih stranaka etnikih
zajednica, ublaavanje maarizacije u obrazovanju. Srpski i rumunski nacionalni lideri se nisu slagali sa ovakvim predlozima, i zahtevali su teritorijalnu
i politiku autonomiju, to se ugarski nacionalisti smatrali za neprihvatljivo.45
U Ugarskoj su se pojavile i tenzije izmeu Liberalne stranke, koja je
podravala zajednicu sa Austrijom i opozicione Partije za nezavisnost. Njihov konflikt je paralisao rad Parlamenta 1904. i rezultirao anti-monarhijskom
atmosferom u Ugarskoj. Svi ovi dogaaji su doprinosili postepenom slabljenju moi Austro-Ugarske.
41
Mark Cornwall, Last Years of Austria-Hungary: A Multi-National Experiment in Early
Twentieth-Century Europe, 2nd ed, University of Exeter Press, 2002, str. 83.
42
The Austro-Hungarian Monarchy before 1914:Nations and ethnic conflicts op. cit., p.
21.
43
Ibidem.
44
Andrew C. Janos, The Politics of Backwardness in Hungary, 1825-1945, Princeton
University Press, 1982., p. 138.
45
Ibidem, p. 140.
190
. , . : ...
Zakljuak
Istorija je pokazala da su multietnike drave na dug vremenski period
esto predstavljaju neodrivu konstrukciju. Prostor Austro-Ugarske je naseljavalo dvanaest etnikih i sedam religijskih grupa.
Veliki broj tih etnikih grupa je u prolosti imao svoju dravu, ili je
njihova drava ve postojala, van granica monarhije. Takvi narodi su teko
podnosili stranu, nametnutu vlast. Zabrane ili ogranienja upotrebe vlastitog
jezika, pisma, verskih obiaja, kao i slaba zastupljenost u upravi, izazivala je
gnev i strah za nacionalni identitet. Posebno su bili ugroeni Srbi i Hrvati, naseljeni u ugarskom delu monarhije, koji se bili izloeni konstantnom procesu
maarizacije.
Meu slovenskim etnikim zajednicama u monarhiji jaao je nacionalni duh, i budila se nacionalna svest, to je bio proces kome ni Austrija ni
Ugarska nisu mogle efikasno da se odupru. Meu Hrvatima, esima, Poljacima, Srbima formiraju se nacionalni pokreti i grupacije poput Mladih eha,
nacionalsocijalista, Mlade Bosne, hrvatskog narodnog pokreta koji zapoinju
i konkretne akcije za osloboenje od Austro-Ugarske vlasti i formiranje sopstvenih drava. Ideja jugoslovenstva, koja se pojavila u obrisima jo polovinom XIX veka, povezuje i poziva na saradnju Srbe, Hrvate i Slovence.
Svesni slabljenja monarhije, u bekom politikom vrhu javljaju se ideje o federalnom ureenju monarhije. Ipak, one nikada nisu zaivele. Ali, ne
moe se sa sigurnou rei da bi federalno ureenje, sprovedeno na odgovarajui nain, donelo neku promenu i moda preokrenulo tok istorije. Ono to
je sigurno jeste da dualistiko reenje nije bilo adekvatno, kako za Nemce i
Maare, tako i za sve ostale zajednice..
Ubistvo Franca Ferdinanda (Franz Ferdinand) nije prouzrokovalo Prvi
svetski rat. Taj dogaaj je samo pokazao da je nemogue postojanje multietnike drave na nedobrovoljnoj osnovi. Akt Gavrila Principa je samo
oznaio da je dolo odgovarajue vreme. Da nije bilo Principa, desio bi se
neki drugi uzrok.46
Akt nijednog malog naroda nije mogao da prouzrokuje tako duboku i
svetsku krizu. Temelji Austro-Ugarske su bili uzdrmani prvenstveno etnikom arolikou. Nezadovoljstvo svih etnikih zajednica je tim inom doivelo svoj vrhunac. Nikakav narod nije do svoje sree doao utanjem ni
tuenjem, nego otvorenom borbom protiv svakoga ko mu stoji na putu i prijei
George Friedman, The Necessity of World War I, Horizons, Autumn 2014, Issue no. 1,
Center for Internetional Relations and Sustainable Development, Belgrade, p. 20-28., p. 24.
46
, . 8, , 2014.
191
mu se da se moe pravilno razvijati.47 Ove su rei, objavljene 1905. godine

u sarajevskom listu Srpska rije na pravi nain opisuju slobodarske tenje
pokorenih etnikih zajednica u okviru Austro-Ugarske monarhije i njihovu
elju sa slobodom i ostvarenjem nacionalnog identiteta.
Literatura
1. Avramov, S., Krea, M., Meunarodno javno pravo, Slubeni Glasnik,
Beograd, 2007.
2. Batkowski, H., Hrvati i Poljaci u okviru Austro-Ugarske monarhije,
Historijski zbornik, godina XXIX-XXX, 1976-1977., Zagreb, str. 447454.
3. Basic Law of 21 December 1867 on the General Rights of Nationals in
the Kingdoms and Lnder represented in the Council of the Realm,
Internet: https://www.ris.bka.gv.at/Dokumente/Erv/ERV_1867_142/
ERV_1867_142.pdf, 12/11/2014.
4. Bradonji, S., Pucanj u Principa(e), 29. April 2014., Srpski akademski
krug on line. Internet: http://akademskikrug.rs/pucanj-u-principae/
19/10/2014.
5. Vladisavljevi, M., Hrvatska autonomija pod Austro-Ugarskom, Biblioteka Politike, Beograd, 1939.
6. Volkszhlung vom 31. Dezember 1910, verffentlicht in: Geographischer Atlas zur Vaterlandskunde an der sterreichischen Mittelschulen. K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Wien
1911.
7. Jack Jacobs, On Socialists and the Jewish Question After Marx, NYU
Press, 1993.
8. Janos, A. C., The Politics of Backwardness in Hungary, 1825-1945, Princeton University Press, 1982.
9. Kirilovi, D., Pomaarivanje u bivoj Ugarskoj, Novi Sad - Srbinje,
1935. Reizdanje 2006.
10. LeCaine Agnew, H., The Czechs and the Lands of the Bohemian Crown,
Hoover Institution, 2004.
11. Mills Kelly, T., Last Best Chance or Last Gasp? The Compromise of
1905 and Czech Politics in Moravia, Austrian History Yearbook, Volume 34, January 2003, pp. 279-301.
12. Monolatii, I., Institutionalization of ethnic political actors in Austria-Hungary:The examplesof Galicia and Bukovyna, Scientific Hori-
47
Vladislav Skari, Osman Nuri-Hadi, Nikola Stojanovi, Bosna i Hercegovina pod
Austro-Ugarskom upravomop.cit. str. 107.
192
. , . : ...
zons, V. 2, Issue 1, 2014., p. 1-10. Internet: http://www.anvsu.lviv.ua/

anvsu/sc_hor/sh_pdf/2014_1/sh_0101_2014.pdf 05, 12/11/2014.
13. Peji, P., Neodvisni hoe sve, Novosti, 05. decembar 2009. Internet:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280018-quotNeodvisniquot-hoce-sve, 12/11/2014.
14. Rakovi, A., Jovan Dui o austrougarskoj okupaciji i aneksiji Bosne
i Hercegovine, Pravoslavlje, Novine srpske patrijarije, br. 1141,
Beograd, Internet: http://www.pravoslavlje.rs/broj/1141/tekst/jovan-ducic-o-austrougarskoj-okupaciji-i-aneksiji-bosne-i-hercegovine/,
12/11/2014.
15. Rudnytsky, I. L., The Ukrainians in Galicia Under Austrian Rule, In:
Andrei S. Markovits, Frank E. Sysyn (eds.) Nationalbuilding and the
politics of nationalism: essays on Austrian Galicia, Harvard University Press, 1982.
16. Skari, V., Nuri-Hadi, O., Stojanovi, N., Bosna i Hercegovina pod
Austro-Ugarskom upravom, Izdavako knjiarsko preduzee Gece
Kona, Beograd, 1938.
17. Shepherd, W.R., Historical Atlas, Henry Holt and Company, New York,
1911.
18. Stauter-Halsted, K., . The Nation In The Village: The Genesis Of Peasant National Identity In Austrian Poland, 1848-1914. Cornell University Press 2005.
19. Stijepovi, N., Hercegovako-bokeljski ustanak 1882, Vojno delo, Beograd, 1963.
20. The Austro-Hungarian Monarchy before 1914: Nations and ethnic conflicts. Internet: http://hungarianpublications.org/uploads/text/authors/
Romsics_Dism_First.pdf, 12/11/2014.
21. Friedman, G., The Necessity of World War I, Horizons, Autumn 2014,
Issue no. 1, Center for International Relations and Sustainable Development, Belgrade, p. 20-28.
22. Hrvatsko-ugarska nagodba 1868., Internet: http://www.crohis.com/
izvori/nagodba2.pdf, 12/11/2014.
23. Cornwall, M., Last Years of Austria-Hungary: A Multi-National Experiment in Early Twentieth-Century Europe, 2nd ed, University of Exeter
Press, 2002.
24. Crowley, D., National Style and Nation-state: Design in Poland from
the Vernacular Revival to the International Style, Manchester University Press ND, 1992.
oko Tripkovi1
Kratki nauni rad

UDK 94 (497.11) 1914/1918
doi 10.7251/POL1408193T
SRBIJA U VRTLOGU OBRAUNA VELIKIH SILA

U PRVOM SVETSKOM RATU RATNI CILJEVI,
REZULTATI POSLEDICE
Opti pogled
Smatram nepotrebnim i nekorisnim, barem s naune take gledita,
iznova otvarati pitanje krivice, odnosno odgovornosti za otpoinjanje Prvog
svetskog rata, to se povremeno ini, kao to je to sluaj i sada povodom
stogodinjice od poetka toga rata. Najkompetetniji istoriari evropski i
sa naih prostora su ve poodavno s tim u vezi na, osnovu neporecivih relevantnih injenica, utvrdili i razjasnili istorijske tokove i dogaaje koji su
prethodili tom velikom oruanom sukobu. Njihov opti zakljuak (tzv. Fierova kola, prema nemakom istoriaru Fricu Fieru) uz odreene razlike u
pristupu i akcentiranju glasi: uzrok ovog do tada najstranijeg rata u istoriji
koji je prouzrokovao tolika stradanja i patnje ljudi kao i materijalna razaranja
leao je u estokoj borbi velikih evropskih sila za prevlast, za preraspodelu
moi, za proirenje interesnih zona. Za meusobni oruani obraun intenzivno su se pripremale unazad nekoliko decenija - sklapale vojno-politike
saveze, ubrzavale programe naoruanja, razraivale ratne vojne planove). U
svemu tome posebno od poslednje decenije 19. veka prednjaila je Nemaka
- nova, sve monija sila koja je svoju nabujalu snagu elela da materijalizuje
kako irenjem i jaanjem uticaja u Evropi tako i revizijom postojeeg stanja
u raspodeli kolonijalnih poseda irom sveta u svoju korist. To je, s druge
strane, podsticalo sile koje su se oseale ugroenim, Veliku Britaniju i Francusku, stare kolonijalne sile da zakopaju stara rivalstva i udrue se u cilju
odbrane steenih pozicija. Francuska je dodatno bila motivisana eljom za
revanom za poniavajui poraz u francusko-pruskom ratu i povraaj tada
izgubljenih pokrajina Alzasa i Lorene. Vrlo ambiciozni programi jaanja nemakih pomorskih snaga su izazivali sve vee uznemirenje u Londonu jer su
u tome videli direktnu pretnju za odravanje ve vekovne britanske supremacije na svetskim morima. I Rusija se, kao trea stara sila, plaei se nemake
1
Nauni savjetnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu
194
: ...
ekspanzije prema evropskom istoku, opredelila za saveznitvo sa zapadnim

silama (Antanta). Budui da je Nemaka prednjaila u ratnim pripremama,
kao i zbog injenice da je svoje pretenzije mogla realizovati samo vojnom
pobedom nad rivalskim silama, od nje je na prvom mestu zavisila odluka o
otpoinjanju rata. Njeno politiko i vojno vostvo procenilo je da atentat u
Sarajevu u kojem je 28. juna 1914. Franca Ferdinanda, prestolonaslednika
Austro-Ugarske, ubio Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna
srpske nacionalnosti, pogodan povod za takvu odluku. Spremnost Nemake
za rat presudno je uticala u tom istorijskom trenutku na dinamiku odvijanja
dogaa, prvenstveno za korienje toga povoda od strane nemakog dravnog i vojnog vostva za punu podrku Beu u ultimativnom nastupu prema
Beogradu i objavi rata Srbiji, to je neizbeno u postojeoj konstelaciji znailo pokretanje lanca ratnih saveznitava mehanizama za oruani obraun izmeu suprotstavljenih sila. U svakom sluaju, niko ne spori da bi neki drugi
dogaaj umesto onog u Sarajevu bio iskorien kao povod za vojni obraun
velikih sila, samo sto bi moda neka druga sila tada forsirala njegovu upotrebu u tu svrhu. Sukob velikih evropskih sila u Prvom svetskom ratu bio je u
osnovi nastavak i kulminacija njihove vievekovne meusobne borbe za prevlast i sfere uticaja koja se kontinuirano odvijala uz isvesne promene glavnih
aktera u koncernu sila, s tim to su se po prvi put u ratni sukob pored njih
ukljuile i vanevropske sile (SAD, Japan) dajui ovom ratu svetski karakter.

Prvi svetski rat je svakako jedan od najkrupnijih dogaaja u svetskoj
istoriji ije su se posledice direktno odrazile na tok politikih zbivanja i drutvenog razvoja u proteklih stotinu godina. Najvanije neposredne posledice
bile su: destrukcija ekonomije, jaanje totalitarnih ideologija fundiranih na
nacionalnoj, socijalnoj i politikoj demagogiji iz ega su proistekle velike
ekonomske krize, uspostavljanje faistikih reima u Italiji i Nemakoj, te
komunistikog u Rusiji. A samo dve decenije po svretku Prvog zapoeo je
Drugi svetski rat kao njegov nastavak. Radikalno je izmenjena politika karta
Evrope, (nestale su neke stare drave a nastale nove), kao i istorijska sudbina mnogih evropskih naroda i drava. Krupne i dalekosene promene posle
Velikog rata zahvatile su ostale delove sveta: Bliski istok (stvaranje moderne
Turske, jaanje nacionalnih pokreta kod Arapa i Jevreji), Daleki istok ( masovna nacionalna i socijalna previranja u Kini, ekspanzija Japana), stvaranje
snanog antikolonijalnog pokreta u Indiji.
Srbija
Srbija je bila mali igra sa prevelikim udelom u ovoj velikoj svetskoj
igri, to je sa sobom povlailo i prevelike, gotovo nepodnoljive ljudske i ma-
, . 8, , 2014.
195
terijalne gubitke, kao i neizvesnosti i strepnje u pogledu zatite nacionalnih i

dravnih interesa i ostvarenja ratnih ciljeva.
Navodi o odgovornosti Srbije za izbijanje Velikog rata nemaju nikakvo
utemeljenje u injenicama. O njenoj ulozi u dogaajima koji su prethodili otpoinjanju rata moe govoriti samo u kontekstu povoda (i to kao indirektnog
inioca), a nikako uzroka. Isuvie su krupni bili interesi, izazovi, ambicije i
rizici velikih sila, njihove sujete i sebinosti, da bi dopustili da ih u jedan tako
opasan i neizvestan meusobni oruani obraun uvue jedna mala zemlja sa
Balkana. Takvi navodi i tvrdnje koji se s vremena na vreme podgrevaju i plasiraju u javnost, i to mahom od strane novinara i publicista, ree istoriara,
jednostavno nisu odraz realnog i objektivnog sagledavanja istorijskih injenica i okolnosti, ve se plasiraju iz politikantskih i senzacionalistikih pobuda,
a katkad su puki odraz nacionalistikih optereenja i frustracija. Uveren sam
da je domet njihovih aktivnosti vrlo ogranien, da nemaju uporite ni u istorijskim injenicama, niti da postoji odgovarajui politiki i drutveni prostor i
ambijent koji bi omoguio da izvre neku ozbiljniju reviziju pogleda na istorijske okolnosti vezane za poetak Prvog svetskog rata. Istoriari, publicisti
i drugi delatnici koji se bave ovom materijom, drei se pri tome kriterijuma
objektivnog i analitikog sagledavanja istorijskih injenica, nemaju nikakvog
osnova da na Srbiju stavljaju teret odgovornosti za zapoinjanje prvog rata
svetskih razmera koji je sa sobom nosio toliko krvoprolia, razaranja, patnje
i nesree. O Srbiji u Velikom ratu se s punim pravom moe govoriti kao o
rtvi, jer je oevidno susedna velika sila, Habzburka carevina, iskoristila
prvu priliku da svoj dugotrajni agresivni odnos prema Srbiji pretoi u oruanu
kampanju kojom bi jednom zauvek bio skren otpor tog malog ali nezgodnog
suseda i time bila uklonjena znaajna prepreka u ostvarenju ciljeva njene imperijalne politike prema regionu Balkana. Ovakav zakljuak jasno proizilazi
i iz ultimativnog ponaanja i postupanja vlade u Beu u kritinim danima
uoi rata - od nasilnih postupaka protiv Srba u Bosni i Hercegovini ije je
sprovoenje zapoeto neposredno posle atentata u Sarajevu, izjava zvaninika i pokretanja antisrpske kampanje u javnosti Monarhije, preko zahteva u
ultimatumu srpskoj vladi koji nisu mogli biti prihvaeni jer bi time bio teko
naruen dravni suverenitet i dignitet, do objave rata Srbiji.

Ratni ciljevi
Uvuena u oruani obraun velikih, izloena smrtonosnom napadu desetostruko nadmonijeg neprijatelja, Srbija, odnosno njeno politiko vostvo
nije imalo ni vremena ni volje ni snage da u poetnoj fazi rata formulise i de-
196
: ...
klarie ratne ciljeve koje eli da postigne angaovanjem u ovom ratu. Glavni
cilj i zadatak koji je u tom trenutku stajao pred njima bila je odbrana zemlje,
zaustavljanje austrougarskih divizija generala Pooreka koje su nadirale preko Drine u Srbiju, bitka za goli opstanak. Ipak se, kako to moemo videti iz
temeljne studije Milorada Ekmeia i u to vreme razmiljalo o potrebi definisanja ratnih ciljeva, pri emu se na prvom mestu razmiljalo o stvaranju jugoslovenske drave kao glavnom cilju. Krajem prve ratne godine, odmah posle
velike pobede na Suvoboru i Kolubari i proterivanju austrougarskih napadaa
preko Drine, srpsko dravno vostvo je zakljuilo da je to pravi momenat za
izlazak u javnost sa jasno formulisanim ratnim ciljevima koji bi odraavali dravne i nacionalne aspiracije Srbije u tekuem ratu. U deklaraciji (Nika deklaracija) koju je Narodna skuptina usvojila 14. decembra 1914. kao
glavni ratni cilj Srbije istaknuto je osloboenje i ujedinjenje ne samo srpskog
ve i ostalih junoslovenskih naroda i stvaranje njihove zajednike drave.
Bio je to ambiciozan i teko ostvariv cilj. Njegova realizacija zavisila je
od ishoda rata, tj. pobede Saveznika, odnosa saveznikih sila prema jednom
tako krupnom politikom projektu, udela Srbije u ratnim naporima i njenom
doprinosu pobednikom ishodu. Kako se pokazalo u daljem toku rata, dugo
je vladala neizvesnost u pogledu krajnjeg pobednika, to se isto moe rei
i u vezi uloge i doprinosa Srbije. Odnos saveznikih sila takoe je bio neizvestan sve do samog kraja rata: nikada se tokom rata nisu ni zvanino ni
nezvanino izjasnili u prilog formiranja jedinstvene junoslovenske drave,
a sama injenica da su tajnim ugovorom koji su potpisali u prolee 1915. sa
Italijom, povodom njenog ulaska u rat, ovoj zemlji obeali znaajna proirenja na istonom Jadranu, na oblasti koje su bile predviene za ulazak u sastav
novoformirane jugoslovenske drave, dovoljno govori o neodlunom i ambivalentnom stavu zapadnih saveznikih sila u vezi ovog pitanja.
Posveenost srpskog vostva ostvarenju ovog cilja bila je apsolutna o
emu svedoe sledee injenice: odluka o povlaenju vojske, vlade i kralja iz
zemlje posle vojnog sloma u jesen 1915. bila je motivisana, kako je saopteno u samoj naredbi o povlaenju, procenom da se jedino nastavkom uea
Srbije u ratnim naporima na strani Saveznika moe izvriti osnovni nacionalni zadatak, tj. stvaranje jugoslovenske drave; ulaganje velikih diplomatskih
napora u ubeivanju Saveznika da prihvate stvaranje junoslovenske drave;
pregovori sa predstavnicima Hrvata i Slovenaca (Jugoslovenski odbor, Krfska
deklaracija); dinamina i osmiljena aktivnost srpske vojske nakon proboja
Solunskog fronta, do prodora u zapadne delove teritorija predvienih da uu
u sklop nove drave.
Najvee tekoe i izazovi na putu ostvarenja glavnog ratnog cilja bili
su vojni slom i okupacija Srbije 1915. ime je uneta velika doza neizvesnosti
, . 8, , 2014.
197
i nesigurnosti u pogledu njegove ostvarivosti i same opravdanosti postavljanja takvog cilja, zatim gubljenje oslonca na Rusiju njenim ispadanjem iz
rata 1917, kao i uporno odbijanje zapadnih sila da jasno i javno podre ideju
stvaranja jugoslovenske drave sve do kraja rata. Na kraju se ispostavilo da je
za ostvarenje toga cilja od presudnog znaaja bila odluka o povlaenju vojske
iz zemlje, ime je ona sauvana i potom vraena na ratnu pozornicu kada je u
leto 1916. 150.000 srpskih vojnika izlalo na liniju Solunskog fronta; ta vojska je u jesen 1918. dala puni doprinos proboju toga fronta, a time i konanoj
pobedi Saveznika u Prvom svetskom ratu.
Rezultat angaovanja Srbije u ratu, gledano sa aspekta postizanja osnovnog ratnog cilja - osloboenja i ujedinjenja junoslovenskih naroda bio je vrlo
uspean: 1. decembra 1918. u Beogradu je proglaeno stvaranje Kraljevine
Srba Hrvata i Slovenaca, a taj in formiranja prve zajednike junoslovenske
drave u istoriji meunarodno je priznat sledee godine na mirovnoj konferenciji u Versaju od strane pobednikih sila. Bilo je to izuzetno ostvarenje,
kolosalni uspeh srpske drave, vojske i naroda, kao i njenog politikog i vojnog vostva. Od posebnog znaaja bila je injenica da se ovim aktom gotovo
celokupan srpski narod naao pod jednim i to vlastitim dravnim krovom.
Formiranje jugoslovenske drave bilo je od istorijske vanosti i za druge junoslovenske narode, naroito Hrvate i Slovence koji su na taj nain sauvali znaajne teritorije koje su smatrali delom svog nacionalnog teritorijalnog
korpusa, a koje bi, da nije bila formirana zajednika drava sa Srbijom koja je
imala pobedniki status, moda ule u sastav neke druge drave.
Posledice
Strahovite su posledice u pogledu ljudskih rtava i materijalnih razaranja koje je Srbija podnela u Velikom ratu. Od ukupno mobilisanih 985.000
oficira i vojnika, to je inilo skoro 22% od ukupno 4.500.000 stanovnika,
poginulo je 3645.164 ili oko 37% od broja mobilisanih, a po raznim osnovama ivot je izgublo 871.271 civila. Ukupno je tokom Prvog svetskog rata
Srbija izgubila 1.236.435 lica to je inilo gotovo treinu od ukupnog broja
stanovnika. Zbog ovako velikih ljudskih gubitaka, uz one slinih razmera
iz Drugog svetskog rata, jako je oslabljen reproduktivni potencijal Srbije i
srpskog naroda, to se veoma negativno odrazilo na demografska kretanja u
sledeim decenijama, sve do dananjeg dana. Usled ogromnih materijalnih
gubitaka i privredne devastacije, socijalno i ekonomsko stanje u zemlji neposredno po svretku rata bilo je krajnje teko to je neminovno generisalo
porast socijalnih i politikih tenzija i konfrontacija a time i optu nestabilnost
u novoformiranoj dravih.
198
: ...
to se tie dugoronijih posledica one se pre svega odnose na one vezane za ostvarenje glavnog ratnog cilja, tj. formiranja jugoslovenske drave.
Pripadnici generacije koje su bile savremenici njenog stvaranja pa i onih docnijih tokom postojanja te drave taj in su veinski pozitivno ocenjivali,
oseali je kao vlastitu dravu, sa dosta optimizma gledali na perspektivu njenog daljeg opstanka i razvoja. Meutim, ta drava, koja je mnogima izgledala kao veliko i trajno istorijsko dostignue, raspala se samo sedamdesetak
godina posle nastanka i nestala sa istorijske scene.
Mnogi su se naunici, analitiari, publicisti bavili pitanjem uzroka i
istorijskih okolnosti koji su uticali na raspad te drave. Posmatrali su i analizirali tu materiju sa razliitih aspekata, vie ili manje argumentovano, ali ne
retko i optereeni nacionalnim ili politikim pristupom i predrasudama. Mada
je teko sve to sistematizovati, ipak se kao glavni predmet panje i analize
u njihovom pristupu mogu izdvojiti nekoliko pitanja na koja su pokuali da
daju odgovor:
Koliki je bio uticaj turbulentnog opteg istorijskog toka i dejstva spoljnih faktora na umanjenje anse da se ta drava politiki i drutveno integrie u meri koja bi omoguila dugoronost njenog trajanja. Izrazito negativnu
okolnost u tom smislu predstavljala je pojava faistikih sila sa izrazito agresivnom politikom i pretenzijama prema Jugoslaviji koja je do punog izraaja
dola u vreme Drugog svetskog rata kada je posle napada tih sila Jugoslavija
bila raskomadana i okupirana, da bi potom zemlja bila zahvaena oruanim
dejstvima koja su bila izraz antifaistike borbe, ali i ona koja su imala karakter graanskog rata. Pokazalo se da su posledice tog rata, pored pokuaja
sanacije pod komunistikim reimom Josipa Broza Tita, imale dugorone negativne efekte koji su do punog izraaja doli u godinama pred raspad Jugoslavije. Posebno je kompleksno i znaajno pitanje uloge i delovanja spoljnog
faktora u procesu razgradnje i raspada Jugoslavije krajem 80-ih i poetkom
90-ih godina 20. veka. Mada je u vezi s tim dosta toga utvreno i izneto u javnost, ipak se na pouzdane ocene i odgovore na ovo pitanje mora saekati dok
istraivaima ne bude na raspolaganju relevantna arhivska dokumentacija.
Postavlja se, naravno, i pitanje dejstva razliitih unutranjih faktora na
sudbinu i neslavni kraj jugoslovenske drave, meu kojima se izdvajaju sledei:
Sposobnost srpske politike i intelektualne elite da na pravi nain sagleda i proceni relevantne i objektivne injenice i okolnosti u pogledu interesa srpskog naroda za formiranje jugoslovenske drave i mogunostima
njenog funkcionalnog opstanka i to: prilikom deklarisanja stvaranja jugoslovenske drave kao glavnog ratnog cilja Kraljevine Srbije u Prvom svetskom
, . 8, , 2014.
199
ratu; sposobnost izrade jasnog politikog koncepta i praktinih postupaka

koji bi na adekvatan nain odgovorili na krupne spoljne i unutranje izazove
kojima je novonastala drava bila izloena u meuratnom periodu kako na
unutranjem tako i na spoljnom planu; pogubne posledice ideolokog i oruanog obrauna unutar srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata; uloga i
ponaanje srpske komunistike nomenklature i inteligencije u vreme Titove
Jugoslavije i njihova sposobnost da uoe tendencije politikog i drutvenog
razvoja koje nisu u interesu srpskog naroda to je podrazumevalo i jasno formulisanje i odbranu tih interesa; aktivnosti srpske nacionalne i intelektualne
elite u godinama raspada Jugoslavije.
Interes ostalih naroda za opstanak zajednike drave delovanje njihovih politikih i intelektualnih elita u tom pogledu - od deklarisanja i delovanja
u prilog odranja jugoslovenske drave do motiva i aktivnosti usmerenih na
njeno ruenje.
Na kraju svakako treba rei da je nama danas, posle svega to se desilo,
daleko lake da sudimo i vrednujemo tok istorijskog procesa kroz koji su
proli srpski i ostali narodi koji su iveli u bivoj Jugoslaviji, nego onima koji
nisu doiveli da vide njen raspad, a pogotovo onima koji su bili uesnici i savremenici osnivanja jugoslovenske drave. Regent Aleksandar Karaorevi
i Nikola Pai, kljune linosti u ostvarenju projekta stvaranja prve junoslovenske drave, kao i gro srpske politike i intelektualne elite su iskreno verovali da takva drava predstavlja izraz istorijskih tenji i interesa ne samo srpskog ve i ostalih junoslovenskih naroda. Smatrali su da Veliki rat sa sobom
nosi i potencijal velikih promena, te da tu jedinstvenu priliku treba iskoristiti
za osnivanje jugoslovenske drave. Bilo je u njihovim pogledima svakako i
zabluda i nedovoljnog poznavanja politikih tenji ostalih naroda, precenjivanja snage jugoslovenske ideje koja je nesumnjivo jaala u godinama pred
Balkanske i Prvi svetski rat, prenabregavanja tekoa i izazova koje e sa
sobom nositi ivot u zajednikoj dravi. Ipak sve to nije sutinski devalviralo
validnost jugoslovenske drave, razloge njenog osnivanja, niti predskazivalo
turbulentan i relativno kratkotrajan ivot te dravne tvorevine. Na istorijski
neuspeh toga projekta znatno vie su uticali spoljni i unutranji faktori, o kojima smo ranije neto rekli, koje je bilo teko a neke od njih nemogue videti
iz vizure aktera iz vremena Velikog rata i stvaranja jugoslovenske drave.

UDK 329+94 (497.1) 1914
doi 10.7251/POL1408201M

IDEOLOGY OF YOUNG BOSNIA
Abstract: Ideology of Young Bosnia originated from intellectual
youth which came from the countryside and had multiple phases. First phase
consisted of cultural development where high school and faculty students,
primarily in Prague, alongside with newly formed Croat-Serb Coalition,
connected with reform movement of professor Tom Masaryk and his petty
labour. After the annexation crisis intelligent youth connected with foreign
revolutionaries, like Vladimir Gainovi did with Russian revolutionaries in
Switzerland, which caused Young Bosnia to abandon the petty labour
ideology and involve in revolutionary work for freedom, Serbia and Yugoslavia
with all means of that time, including assassinations.
Key words: Young Bosnia, Bosnia and Herzegovina, Sarajevo,
Mostar, Yugoslavia, Vladimir Gainovi, Bogdan eraji, Gavrilo Princip,
assassination, freedom, youth
:
, , .
,
, - ,
.
,
,
, , ,
, .
: , , , , , , , ,
, , , .
1
202
,
, , , , .

.
,

. ,
, ,
, .
.
,
, ,
, . 1904. 1906. , ,
, , .
, , , .2
, , , (
) .
XIX .
1911. ,
1906,
,
.3

, , , ,
. 1910. ,
, ,: , 1929, . 202.
3
, 1915, . 868, 97.
2
, . 8, , 2014.
203
.
,
, .
, ,
, .
. , , .4 , , , , :
.5
, .
,
, , ,
.6
,
, .
.
7

.
. , , , :
,
.
,
,
. 8

,
. , ,
, , :
, , , 1922, 69.
, , 1923, 35.
6
. , , , , 1938, 51.
7
, , : , 1921, 57.
8
, , 46.
4
5
204
, .
, , , . ,
, :
,
.9 : , ,
.10
,
,
,
,
.
. , ,
, .
.11
, . , , . . ,
. , , , . , , , .12 , ,
, , , , , .
, :
, , , , ,
, . ,
, . ,
. : , , , , . 13

. ,
. , , , , , 34.
, , : , 51.
11
. , : , 1937, 54.
12
, , : , 1929, 200.
13
, , 1945, 151152.
9
10
, . 8, , 2014.
205
, ,
. ,
, .14
, . , , ,
.
,
.
, ,
,
. , : .
; ,
, , ...15
, , , : ,
, ,
, : , , ,
. ,
,
.16
,
, ,
, , ,
, .17
,
, .
,
, ,
.
, ,
14
15
16
17
, , : , 47.
, , 18.
, , : , 44.
, , , 36.
206
.
,
,
.
.
, , , ,
. , , .18
,
. , 1906.
.
, 2. 1909,
, .
... ,
.
1910, ,
: , .19
, 1911,
,
, . , . , :
, , ,
. . :
, , . .20

,
, .21

,

, , 1945, 147.
, , : , 192 193.
20
, , : , 44, 48.
21
, , 22. 1937. , : ,
1937, 32.
18
19
, . 8, , 2014.
207
,
, , .

, .
, , ...22

, , : , ? , .23

, . ,
,
, , ,
,
, .

. :
,
,
, , , .
, ,

, , .
.
,
, ,
,
, ,
.
, ,
22
23
, , 148.
, , : , 51.
208
, , ,
,
.
. . , ,
.
.
, .
,
, .

.24
,
,
, , ,
,
. , .
. , ,
.
. , , ,
. .
.
.
. ,
, : .
, , :
, ,
. , ,
, , . ,
. . .
, 24
, : , 1937, 54.
, . 8, , 2014.
209
, ,
,
. .25
. 1910. :
, , .26
,
,
.27
, ,
. , 1912. 1913,
,
.

.
, .
, .
.
, . .
, . :
,
, , ,
, .
, .
, .28
,

.
.29
25
26
27
28
29
, , 172173.
, , : , 32.
, , 155.
, . , 188190.
, , 157.
210

,
. 1913, ,
;
, 1907. 1908. .30
, :
,
, , ,
.
, ,
, , .31
,
.32
, : , , ,
, . ,
.
: ,
.
, , , ... ,
- ,
, . ,
. . ,
.
, 30
31
32
, . 1, 28. 1907; , . 8, 12. 1908.

, , 155156.
, , , 188.
, . 8, , 2014.
211
.
,
.33

, ,
, , .

, ,
,
,
. , , , ,
, 1929.
: . 34
1937. ,35 , :
,
. ,

. , ,
, . ,
, ,
.

, . ,
: , . ,
,
. ,
, , 154158.
, , : , 191.
35
, . : ,
32.
33
34
212
, , , , .
,
.
,
,
.
, , ,
.
. 1875.
1918. . , ,
.
,
.

.36
,
, , ,
. , , , ,
, .
, .
.
, ,
.
. , .
. ,
. . 37
,
.
36
37
, , 164165.
, , 32.
, . 8, , 2014.
213
,
. .

: !
1914. , .
, .

.38
,
1914, , ,
: ,

, , .
; ,
...
, , : .
. .
1912. :
.
, 1913. .39
,
60- , .
.

. . , ,
.
, 38
, , , 31. III 5.
IV 1928.
39
, , ..., 208.
214
, .

.
.40
,
, .
, .
,
, .
, .
. ,
, , , , . ,
,
.

.
,
.41
, ,
, , , ,
.42 ,
,

,
,
, ,
.
XX , , ,
. , .
, , ,
, , 34, 37, 42.
, 167, 169.
42
, , 1926, 106.
40
41
, . 8, , 2014.
215
, .
.
, , , , ,
,
(218).

UDK 323.1+329:94 (450)
doi 10.7251/POL1408217J

2
ITALIAN IRREDENTISM IN PEOPLES LIBERATION MOVEMENTS
IN AUSTRIA-HUNGARY
Abstract: Movements among the Italian irredentism in Austria-Hungary acted parallel with similar movements in the Austro-Hungarian Monarchy.
This movement has its roots in Italian Risorgimento and processes characteristic to large number of European countries from the Napoleon wars to World
War I. Considering the movements of Italian irredentism partially helps in understanding of the processes which led to activities of Young Bosnia. Also,
understanding the wider European context in which Italian, Serbian and other organizations sought liberation and creation of national states based on
people as the carrier of statehood further explains the circumstances in which
World War I started.
Keywords: Giuseppe Mazzini, Risorgimento, irredentism, Young Italy, peoples liberation movements, Austria-Hungary, Freemasonry
: , .
. . ,
1
- ,
.
2
: , , , , . . 179029,
2011-2014. .
218
: ...
,

.
: , , ,
, , , .

. . ,

, 1831. ,
(GiuseppeMazzini 18051872). . ,
,
. ,
(, , )3,
, , , , , .4
(+2011).5
.
, , .
5
, ,
, 2005, . 71-72, . 173-180. Antonio
DAlessandri, Leuropeismo mazziniano tra teoria e realt: il caso degli slavi del Sud,
inDalla Giovine Europa alla Grande Europa, a cura di Francesco Guida, Roma, Carocci,
2007, pp. 129-146: Wolfango Giusti, Politica internazionale, 1940, p. 110; Giuseppe
Pierazzi (Joe Pirjevec), Mazzini e gli slavi dellÀustria e della Turchia, in Mazzini e il
mazzinianesimo, Atti del XLVI Congresso di storia del Risorgimento italiano, Roma, Istituto
per la storia del Risorgimento italiano, 1974, pp. 301-412; Nika Stipevi, Dva preporoda.
Studije o italijansko-srpskim kulturnim i politikim vezama u XIX veku (I due Risorgimenti.
Studi sui contatti culturali e politici serbo-italiani nel XIX secolo), Beograd, Prosveta, 1979;
ID., Serbia e Italia nel XIX secolo, in Quaderni giuliani di storia, XXI, n. 1, 2000, pp. 7-22.
R.M.
Johnston, The Napoleonic Empire in Southern Italy and the Rise of Secret Societies, Vol.
II, London Macmillan 1904, p. 232; Wolfango Giusti, Mazzini e gli slavi, Milano, Istituto
per gli studi di politica internazionale, 1940, p. 110; Giuseppe Pierazzi (Joe Pirjevec), Mazzini e gli slavi dellÀustria e della Turchia, in Mazzini e il mazzinianesimo, Atti del XLVI
3
, . 8, , 2014.
219
, .6
, , , , ,
,
- , 16
1866. .7
, . 1872.
.

.

.

,
.
.
.

.

.
Congresso di storia del Risorgimento italiano, Roma, Istituto per la storia del Risorgimento
italiano, 1974, pp. 301-412; Nika Stipevi, Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim
kulturnim i politikim vezama u XIX op., cit.
6
, -, , /2013, . 292-93.
7
Antonio DAlessandri, Leuropeismo mazziniano tra teoria e realt: il caso degli slavi del
Sud, op., cit, pp. 5-6; Bonnie G. Smit, The Oxford Encyclopedia of Women in World History,
4 Volume Set, Oxford University Press, 2008, pp. 189.
220
: ...
o , .
() 18. a .
.

.
,
18. . 18.
.
, , ,
. ,
. / , , , , , .
19.
()
.
, .8 , ,
.
,
.9

, .
, ,
.10 ,
8
R.M. Johnston, The Napoleonic Empire in Southern Italy and the Rise of Secret Societies,
op., cit, p. 7.
9
Ivan Mui, Masonstvo u Hrvata, 6. izdanje, Laus, Split 2000.
10
: Ibid, p. 14-15.
, . 8, , 2014.
221
.
. ,
, ,
.
,
,

.
, (
) .11 .
, .12 ,
. ,
(1811-1815)
1814. .13
.
.14
19.
( 1820-,
1830) 1848. .

. , ,
.15
(1814-1815)
I.H. Hersh, The French Revolution and the emancipation of the Jews, The Jewish
Quarterly Review, Vol. 19, No. 3, apr .1907, pp. 540-565; Suzette Blom, Jews, Divorce
and the French Revolution, Eras Edition 12, Issue 1, December 2010, pp. 32; Annalisa
Libertella, Convegno di studi su LEmancipazione ebraica in Toscana e la partecipazione
degli ebrei allUnit dItalia, Pisa 2011.
12
Ivan Mui, Masonstvo u Hrvata, op., cit, . 16-17.
13
Ibidem, p. 17; Vis, Hrvatska enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krlea, , http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=64803, : 14/12/2014.
14
Idem.
15
19.
(1645-1711) .
11
222
: ...
. ,
1815. ,
, , . ,
(). , 1815.
. ,

. .

,
, . , . ,
.
,
(Italycos)
,
, .

,
, .
. 774 ,
.
567. .

,
, 1071.
. (cristiani), .
. (
, . 8, , 2014.
223
) (Romani).16
, , ,
,
(natio) , , ,
. ,
(gens, gentium).17
14. .18 o ( 16. ) .19
. (Carlo Lenzoni, +1551),
, e
(
),
.20
(1543-1563),
.21
, , ,
() .
,
Stefano Gasparri, Prima delle nazioni: Popoli, etnie, e regni fra Anticita` e Medioevo,
Carocci, Roma 2000 (241), pp. 142, 146, 148-158., 200-202.
17
, , , 20. .
18
Ahi serva Italia, di dolore ostello,
nave
sanza nocchiere in gran tempesta,
non
donna di provincie, ma bordello, ( , ,
, ),
,, VI, 76-78(1304-1320).
. , ,
146.
19
Bibliotheae Philosophicae Struviane emendatae atque ultra dimidiam partem auctae a
Lud. Mart. Kahl. P.P.O. Tomus II, Gottingae MDCCXL (1740), p. 7: ebreos, Arabicos, Graecos, Latinos, Italicos ili Antoninus archiepiscopus Florentinus Pierozzo, Chronicorum opus ... nunc quidem quanta fieri potuit diligentia emendatum & auctum,
atque annotationibus illustratum ... opera & studio Petri Matvri presbyteri Societatis Iesu,
Tertia Pars, p. 788: Italici
() (-). .
20
(a cura di P.F. Giambullari e C. Bartoli) Carlo Lenzoni, In difesa della lingua fiorentina et
di Dante, con le regole da far bella et numerosa la prosa, Firenze 1556, pp. 18-19.
21
14-16 .
16
224
: ...
, ,
. ,
, . ,

. . ,
(1848-49, 1858-1860 1866),
,
, .22
,
.

,
. . , . () . ,

.
(Klemens Wenzel
Lothar Graf/Frst von Metternich), .23
(Ancien Rgime)

. (- ) 1815. .

.
22
Rivolte popolari, Isco.fe, , http://www.ottocentoferrarese.it/home/il-gruppo/
item/41-rivolte-popolari.html, : 02/05/2014.
23
R.M. Johnston, The Napoleonic Empire in Southern Italy and the Rise of Secret Societies,
op., cit, pp. 14-15.
, . 8, , 2014.
225

( ) , , , . , ,
,
,
- .

19. ,
.
: . ,

( 1867. -)
,
.
, , , .
,
, , , (Filippo
Giuseppe Maria Ludovico Buonarroti 1761-1837)24 , (1848-1849).
1827. 1831.
1872.
, ,
, , , , .25 ( 1831.)
(1834) (1836).
(1869) 24
Paolo Benvenuto, The suicide of power and the birth of democracy. Buonarroti, Mazzini
and Montanelli, in: Mauro Lenci and Carmelo Calabr (eds.), Democracy and Risorgimento, Storia e Politica, Universit di Pisa, 2011, pp. 173-187.
25
Stefano Recchia and Nadia Urbinati, (eds) A Cosmopolitanism of Nations: Giuseppe
Mazzinis Writings on Democracy, Nation Building, and International Relations,. (Princeton,
N.J.: Princeton University Press), (pp. 260), pp. 1-2.
226
: ...
. .
.26 (il Comitato
Centrale Democratico Europeo), 1850.
. ,
, .
.
.27 ,
. , ,
.28

. .
,
( )
, 33. .29 ,
, .

.
, ,
26
Antonio DAlessandri, Mazzini e lEuropa sud-orientale nella storiografia degli ultimi
trentanni, in: Giuseppe Mazzini e la democrazia in azione, La Capitanata Rassegna Di Vita
E Di Studi Della Provincia Di Foggia, Foggia 2006, pp. 146-148, 152-154.
27
To the patriots of Serbia and Hungary (1863), : Stefano Recchia and Nadia Urbinati,
(eds) A Cosmopolitanism of Nations: GiuseppeMazzinis Writings on Democracy, Nation
Building, and International Relations, op., cit, pp. 141-142.
28
Stefano Recchia and Nadia Urbinati, (eds) A Cosmopolitanism of Nations:
GiuseppeMazzinis Writings on Democracy, Nation Building, and International Relations,
op., cit, pp. 132-35.
29
Giuseppe Garibaldi Libero Muratore (1807-1882), Gran Loggia DItalia, Roma 2007,
,
http://www.granloggia.it/sites/default/files/documenti/garibaldi_santoro.pdf,
: 05/08/2014.
, . 8, , 2014.
227
.
1815. . III, 1859.
, ,
.
,
( ) .
1861. .
1866. , , . . , 1870.

, .
,
,
().30
.

1870. 1878. .31
(Matteo Renato Imbriani),
. 1876. (LItalia
degli italiani) ,
.32 1877, ,
, ()
. , ,
.
Sac. dott. Luigi Villa, Paolo VI beato?, Editrice Civilt 2010, p. 302.
C. Grove Haines, Italian Irredentism during the Near Eastern Crisis, 1875-78, The
Journal of Modern History, Vol. 9, No. 1 (Mar., 1937), The University of Chicago Press, p.
23.
32
Lezione della Professoressa Catalan, Analisi dellirredentismo triestino, Scienze
Politiche, Universit degli Studi di Trieste, , www.sp.units.it/.../CATALAN%20
rivisto.doc, : 20/12/2013.
30
31
228
: ...
. 1877, ,
(Giuseppe Avezzana 1797-1879) , (Associazione in pro dellItalia
Irredenta) .
-.33
, - .
, , .34

1860.
- . ,
, : (Circolo Garibaldi), 1880.
. (
).35 , , .36
(1885), 1890.
. (Lega Nazionale).
, , , 1889. .37 , (
Attilio Tamaro, Irredentismo, Treccani: LEnciclopedia Italiana, 1933.
La storia della Comunit Ebraica di Trieste, Comunita ebraica di Trieste, ,
http://www.triestebraica.it/storia/8, : 15/12/2014; Lirredentismo a Trieste,
, http://www.carducci-ts.it/oberdan/irredentismo.htm, : 09/12/2014.

(Giacomo e Felice Venezian), ( Camillo Ara)
(Teodoro Mayer) Il Piccolo, 1881.
.
35
Eva Cecchinato, Daniele Ceschin, Guglielmo Oberdan, in Dizionario Biografico degli Italiani, vol.79, Roma,Istituto dellEnciclopedia Italiana, 2013, , http://www.
treccani.it/enciclopedia/guglielmo-oberdan_%28Dizionario-Biografico%29/,
:
04/11/2014.
36
Luca G. Manenti, Irredentismo e Massoneria: Il Circolo Garibaldi di Trieste alla luce di
nuovi documenti, Hiram Rivista del Grande Oriente dItalia n. 3/2012 pp. 70-72.
37
Attilio Tamaro, Irredentismo, op., cit.
33
34
, . 8, , 2014.
229
,
)
, 1882. , . , 1882. - .
.

.38
, (Tommaso, Niccol 1802-1874).
.
. , ,
.39
,
()
1861. . ,
. , , 1870.
.
1883. .40
, (Roberto Ghiglianovich), 1891. ime Perii, O broju Talijana/talijanaa u Dalmaciji XIX. stoljea, Rad. Zavoda povij.
znan. HAZU Zadru, sv. 45/2003., str. 327355.
39
Nika Stipevi, Tommaseo e la Serbia, in: (a cura di R. Turchi e A. Volpi) Firenze, Leo
S. Olschki Niccol Tommaseo e Firenze. Atti del Convegno di studi, Firenze, 12-13 febbraio 1999, Editore, MM, pp. 253-271, , http://italia.rastko.net/delo/12251, :
03/09/2013.
40
Dieta della Dalmazia, Internet, http://it.wikipedia.org/wiki/Dieta_della_Dalmazia,
: 16/12/2014.
38
230
: ...
. (Luigi Ziliotto),
(
1860-1880).
1895, La Rivista Dalmatica
(1900-1922) .41

, 1866.
( ) ,
( ) :

,
, ,
(, )
, .42
450
, .
, Luigi Ziliotto, , http://it.wikipedia.org/wiki/Luigi_Ziliotto, :
15/12/2014; Maura Elise Hametz, In the Name of Italy:Nation, Family, and Patriotism in
a Fascist Court:Nation, Family, and Patriotism in a Fascist Court, Fordham Univ Press,
2012, (pp.278), p. 137.
42
. : Se. Majestt
sprach den bestimmten Befehl aus, dass auf die entschiedenste Art dem Einflsse des in
einigen Kronlndern noch vorhandenen italienischen Elementen entgegentreten durch
geeinignete Besetzung der Stellen von politischen, Gerichtsbeamten, Lehrern sowie durch
den Einfluss der Presse in Sdtirol, Dalmatien und dem Kstenlande auf die Germanisierung
oder Slawisierung der betreffenden Landesteile je nach Umstnden mit aller Energie und
ohne alle Rcksicht hingearbeitet werde. Se. Majestt legt es allen Zentralstellen als strenge
Plifcht auf, in diesem Sinne planmig vorzugehen. Essa si ritrova in Die Protokolle
des sterreichischen Ministerrates 1848/1867. V Abteilung: Die Ministerien Rainer und
Mensdorff. VI Abteilung: Das Ministerium Belcredi, Wien, sterreichischer Bundesverlag fr
Unterricht, Wissenschaft und Kunst 1971; la citazione compare alla Sezione VI, vol. 2, seduta
del 12 novembre 1866, p. 297.; : Marco Vigna, Lagonia della Dalmazia italiana sotto
Francesco Giuseppe, Nuovo monitore Napoletano 20 Ottobre 2013, , http://www.
nuovo
monitorenapoletano.it/index.php?option=com_content&view=article&id=1339:lagonia-della-dalmazia-italiana-sotto-francesco-giuseppe&catid=85:storia-delrisorgimento&Itemid=28, : 15/12/2014.
41
, . 8, , 2014.
231
,

, .43 1865, , 12,5
(55.020) 1910. 2,7 (18.028).44
, 1910.
36,5
41,6 .45

.

. (Cesare Battisti 1875-1916) , .

. .
.

,
/
1920. 1924. ,
.
, .
1922.
. 43
: Marco Vigna, Lagonia della Dalmazia italiana sotto Francesco Giuseppe, op., cit. 451 : Declino
dellitalianit in Dalmazia, http://vps.arcipelagoadriatico.it/storia/dalmazia/4g.html,
: 13/12/2014.
44
ime Perii, O broju Talijana/talijanaa u Dalmaciji XIX. stoljea, op., cit.
45
, http://it.wikipedia.org/wiki/Istria#Periodo_asburgico.
232
: ...
19. .
,
, , , , .46

.

.

.
.
. ,
( ).
, . ,
-, ( ).
. , ,
- . ,

.
,

: Deborah Paci, Corsica e Malta tra politica e cultura nel ventennio
fascista, Universit Degli Studi Di Padova, Universit De Nice Sophia-Antipolis, 2013, pp.
539.
46
, . 8, , 2014.
233

.
, , , . .
,

.
.
, , ,
, ,
.
Benvenuto, Paolo, The suicide of power and the birth of democracy.

Buonarroti, Mazzini and Montanelli, in: Mauro Lenci and Carmelo
Calabr (eds.), Democracy and Risorgimento, Storia e Politica,
Universit di Pisa, 2011, pp. 173-187.
Bibliotheae Philosophicae Struviane emendatae atque ultra dimidiam partem
auctae a Lud. Mart. Kahl. P.P.O. Tomus II, Gottingae MDCCXL (1740).
Blom, Suzette, Jews, Divorce and the French Revolution, Eras Edition 12,
Issue 1, December 2010, pp. 32.
Vigna, Marco Lagonia della Dalmazia italiana sotto Francesco
Giuseppe, Nuovo monitore Napoletano 20 Ottobre 2013,
, http://www.nuovomonitorenapoletano.it/index. php?
option= com_content&view=article&id=1339:l-agonia-delladalmazia-italiana-sotto-francesco-giuseppe&catid=85:storia-delrisorgimento&Itemid=28, : 15/12/2014.
Villa, Sac. dott. Luigi, Paolo VI beato?, Editrice Civilt 2010, pp. 358.
, ,
-, , /2013.
Gasparri, Stefano, Prima delle nazioni: Popoli, etnie, e regni fra Anticita` e
Medioevo, Carocci, Roma 2000, pp. 241.
Giusti, Wolfango Politica internazionale, 1940, p. 110;
DAlessandri, Antonio, Leuropeismo mazziniano tra teoria e realt: il caso
degli slavi del Sud, inDalla Giovine Europa alla Grande Europa, a
cura di Francesco Guida, Roma, Carocci, 2007, pp. 129-146:,
234
: ...
Johnston, M, The Napoleonic Empire in Southern Italy and the Rise of Secret
Societies, Vol. II, London Macmillan 1904, p. 232, Pisa 2011
(a cura di P.F. Giambullari e C. Bartoli) Lenzoni, Carlo, In difesa della lingua
fiorentina et di Dante, con le regole da far bella et numerosa la prosa,
Firenze 1556.
Lezione della Professoressa Catalan, Analisi dellirredentismo triestino,
Scienze Politiche, Universit degli Studi di Trieste, , www.
sp.units.it/.../CATALAN%20rivisto.doc, : 20/12/2013.
Mui, Ivan, Masonstvo u Hrvata, 6. izdanje, Laus, Split 2000.
Paci, Deborah, Corsica e Malta tra politica e cultura nel ventennio fascista,
Universit Degli Studi Di Padova, Universit De Nice Sophia-Antipolis,
2013, pp. 539.
Perii, ime, O broju Talijana/talijanaa u Dalmaciji XIX. stoljea, Rad.
Zavoda povij. znan. HAZU Zadru, sv. 45/2003., str. 327355.
Pierazzi (Giuseppe Joe Pirjevec), Mazzini e gli slavi dellÀustria e della
Turchia, in Mazzini e il mazzinianesimo, Atti del XLVI Congresso
di storia del Risorgimento italiano, Roma, Istituto per la storia del
Risorgimento italiano, 1974, pp. 301-412.
Recchia, Stefano, and Urbinati, Nadia, (eds) A Cosmopolitanism of Nations:
Giuseppe Mazzinis Writings on Democracy, Nation Building, and
International Relations,. (Princeton, N.J.: Princeton University Press),
pp. 260.
Rivolte popolari, Isco.fe, , http://www.ottocentoferrarese.it/
home/il-gruppo/item/41-rivolte-popolari.html, : 02/05/2014.
Smit, Bonnie G, The Oxford Encyclopedia of Women in World History, 4
Volume Set, Oxford University Press, 2008, pp. 189.
, ,
, , 2005.
Stipevi, Nika , Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim kulturnim i
politikim vezama u XIX veku (I due Risorgimenti. Studi sui contatti
culturali e politici serbo-italiani nel XIX secolo), Beograd, Prosveta,
1979; ID., Serbia e Italia nel XIX secolo, in Quaderni giuliani di
storia, XXI, n. 1, 2000, pp. 7-22.
Haines, C. Grove, Italian Irredentism during the Near Eastern Crisis, 187578, The Journal of Modern History, Vol. 9, No. 1 (Mar., 1937), The
University of Chicago Press, pp. 23-47.
Hametz, Maura Elise, In the Name of Italy:Nation, Family, and Patriotism
in a Fascist Court:Nation, Family, and Patriotism in a Fascist Court,
Fordham Univ Press, 2012, pp.278.
Hersh, I.H, The French Revolution and the emancipation of the Jews, The
Jewish Quarterly Review, Vol. 19, No. 3, apr .1907, pp. 540-565.
Vladimir Trapara1

UDK 94 (497) 1914/1918
doi 10.7251/POL1408235T
OFANZIVNI REALIZAM I MALE DRAVE: SLUAJ

BALKANA U PRVOM SVETSKOM RATU
OFFENSIVE REALISM AND SMALL STATES: CASE OF BALKANS IN
WORLD WAR I
Abstract: Author strives to use the theory of offensive realism in context
of roles and behaviors of small Balkan states (Serbia, Romania, Bulgaria
and Greece) in World War I which points to futility of discussion whether the
blame for starting the war should be attributed to great Germany or small
Serbia. Analysis shows that small Balkan states behaved totally according
to offensive realism theory they were even directed towards expansionism
more than most great powers, whose expansionism was primarily defensive.
Yet, their role in causing the war was smaller than the role of great powers as
key actors of international relations, which excludes the guilt of any of them,
including Serbia. As Germany was the most powerful state at the time, her
role was most significant but Germany cant be blamed as the culprit of war.
Cause of World War I lies in the fact that international system of that time
had the characteristics of unbalanced multipolar system, and that the most
powerful force in it, Germany, resorted to policy of hegemony in order to secure its own safety. Analysis offers series of lessons for modern international
relations, especially for roles and behaviors of small states in those relations.
Example of Balkans in World War I and of latter events shows how intemperance in expansionist ambitions of small states can be disastrous for them.
Keywords: offensive realism, great powers, small states, World War I,
Balkan, Serbia, Romania, Bulgaria, Greece
Apstrakt: Autor nastoji da primenom teorijskog pravca ofanzivnog realizma na ulogu i ponaanje malih balkanskih drava (Srbije, Rumunije, Bugarske i Grke) u Prvom svetskom ratu ukae na neplodnost rasprave o tome
je li za ovaj rat kriva velika Nemaka, ili mala Srbija. Analiza pokazuje da
1
Autor je istraiva-saradnik na Institutu za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
236
: : ...
su se male balkanske drave u ovom ratu ponaale sasvim u skladu sa oekivanjima ofanzivnog realizma ak su bile i ekspanzionistikiji usmerene od
veine velikih sila, iji je ekspanzionizam prevashodno bio defanzivno motivisan. Ipak, njihova uloga u izbijanju rata bila je manja od uloge velikih sila
kao kljunih aktera meunarodnih odnosa, to iskljuuje krivicu bilo koje od
njih, ukljuujui i Srbiju. Kako je Nemaka bila samo jedna od velikih sila tog
doba ona najmonija njena uloga bila je najvea, ali se ne moe govoriti
o tome da je ona krivac za rat. Uzrok rata lei u injenici da je meunarodni
sistem tog doba imao karakter neuravnoteenog multipolarnog sistema, te da
je najmonija sila u njemu, Nemaka, pribegla hegemonistikoj politici da bi
osigurala sopstvenu bezbednost. Analiza nudi niz pouka za savremene meunarodne odnose, a naroito za ponaanje i ulogu malih drava u njima, jer
primer Balkana u Prvom svetskom ratu i potonjih zbivanja pokazuje koliko
neumerenost u ekspanzionistikim ambicijama malih drava moe da bude
pogubna za njih same.
Kljune rei: ofanzivni realizam, velike sile, male drave, Prvi svetski
rat, Balkan, Srbija, Rumunija, Bugarska, Grka
Uvod
Stogodinjica izbijanja Prvog svetskog rata dobra je prilika da se podsetimo kako je dolo do ove velike evropske tragedije i pokuamo da iz nje
izvuemo neke pouke za sadanjost i budunost. Za tako neto bilo bi neophodno utvrditi stvarne uzroke sukoba i objasniti ulogu i ponaanje velikih
sila i malih drava u njemu. Naalost, veina vremena i energije se troi na
neplodnu raspravu o tome je li krivac za rat velika Nemaka (kako je to vailo
nekada), ili moda mala Srbija (kako neki danas pokuavaju da prikau). Cilj
ovog rada jeste da pokae da ni jedno ni drugo nije tano, te da su uzroci sukoba i politike koje su njegovi uesnici vodili mnogo sloeniji. Nain na koji
emo to uiniti jeste originalan. Primeniemo jedan teorijski pravac u nauci
o meunarodnim odnosima po imenu ofanzivni realizam za koji smatramo
da na jako dobar nain objanjava ponaanje velikih sila i uzroke njihovih
sukoba na etiri male balkanske drave koje su takoe uestvovale u Prvom
svetskom ratu, a to su: Srbija, Rumunija, Bugarska i Grka. Primena ofanzivnog realizma trebalo bi da skine i sa male Srbije i sa velike Nemake epitet
krivca za rat, ali i da ode dalje od toga ukae na stvarne uzroke rata i pouke
istog za ukupne meunarodne odnose, a naroito za ulogu malih drava u
njima, u koje spada i ondanja i dananja Srbija.
, . 8, , 2014.
237
U nastavku rada, najpre emo izneti osnovne pretpostavke ofanzivnog

realizma, i to dve njegove varijante Mirajmerovu i velerovu, a zatim ukazati na to kako se one mogu primeniti na analizu Prvog svetskog rata i ponaanja velikih sila i malih drava u njemu. Nakon toga emo i sprovesti tu
analizu najpre uloge i ponaanja velikih sila, a zatim i malih drava (koje i
jesu osnovna tema ovog rada) u Prvom svetskom ratu. Na samom kraju emo
sumirati zakljuke i izvui pouke za savremene meunarodne odnose.
Ofanzivni realizam
Osnovna pretpostavka ofanzivnog realizma jeste da anarhini meunarodni sistem to znai odsustvo sredinjeg autoriteta kome bi se drave
pokoravale prua snane podsticaje za ekspanziju.2 Prema ovom shvatanju, ofanzivno ponaanje, tj. ekspanzija je najbolji nain da drava osigura sopstvenu bezbednost napad je najbolja odbrana. Ofanzivni realizam
se na ovaj nain suprotstavlja defanzivnom realizmu, prema kome drave za
osiguranje bezbednosti preteno biraju umerene, defanzivne strategije na
ekspanziju se odluuju samo onda kada je prisutna bezbednosna dilema, tj.
kada nisu sigurne u pogledu namera drugih drava.3 Ofanzivni realisti kritikuju ovo stanovite, navodei nesigurnost kao jedno od stalnih obeleja
anarhinog meunarodnog sistema, usled ega je i podsticaj za ekspanziju
stalan.4 Bezbednosnu dilemu smatraju unutar sebe protivrenim konceptom,
jer ona polazi od pretpostavke da su sve drave zapravo defanzivne, zainteresovane za ouvanje statusa quo, a ipak se boje da bi meu njima moglo
biti i onih drava koje imaju agresivne namere.5 Po naem miljenju, istorija
meunarodnih odnosa prua mnogo vie materijala u prilog ofanzivnog, nego
defanzivnog realistikog stanovita. U njoj su ekspanzija i borba za prevlast
izmeu drava, posebno velikih sila, gotovo opte mesto, dok je defanzivno
ponaanje ree i uslovljeno je specifinim okolnostima.
Ofanzivni realizam javlja se u dve varijante: tvroj, neorealistikoj;
mekoj, neoklasinoj realistikoj. Predstavnik ofanzivnog neorealizma
je Don Mirajmer. Njegovu varijantu ofanzivnog realizma smatramo tvrJeffrey W. Taliaferro, Security Seeking under Anarchy: Defensive Realism Revisited,
International Security, Vol. 25, No. 3, Winter 2000-2001, pp. 128-129.
3
Ibid, p. 129.
4
Mirajmer, na primer, nesigurnost u pogledu namera drugih u anarhinom sistemu navodi
kao jednu od pet osnovnih pretpostavki svoje teorije. John J. Mearsheimer, The Tragedy of
Great Power Politics, Norton, New York, 2001, p. 31.
5
Na ovaj nain veler kritikuje koncept bezbednosne dileme: Randall L. Schweller,
Neorealisms Status Quo Bias: What Security Dilemma? in: Realism: Restatements and
Renewal, Benjamin Frankel (ed.), Frank Cass, London and New York, 1996, p. 117.
2
238
: : ...
om, jer su po njemu sve drave (velike sile) ekspanzionistike ekspanzija,

sa krajnjim ciljem uspostavljanja hegemonije, jeste jedini pouzdan nain da
se obezbedi opstanak u uslovima nesigurnosti u anarhinom meunarodnom
sistemu.6 Status quo sile u izvornom smislu ne postoje, osim eventualnih hegemona, a drave vode status quo politiku samo onda kada su trenutne okolnosti za ekspanziju nepovoljne, tj. kada proraunaju da bi cena ekspanzije u
datom trenutku bila prevelika u odnosu na koristi od nje.7 Poto je globalna
hegemonija teko ostvarljiva, usled stopirajue moi vode tekoe projektovanja moi preko velikih vodenih povrina,8 svet je osuen na stalno
takmienje velikih sila oko nikad dostignute prevlasti, usled ega Mirajmer
svom glavnom delu daje naslov Tragedija politike velikih sila. Ipak, nije svaki tip meunarodnog sistema podjednako nestabilan, tj. podloan izbijanju
hegemonistikog rata meu velikim silama. Na osnovu kriterijuma raspodele
moi, Mirajmer razlikuje tri osnovna tipa meunarodnog sistema: bipolarni, uravnoteeni multipolarni i neuravnoteeni multipolarni.9 Neuravnoteeni
multipolarni sistem, u kome je jedna drava znaajno monija od ostalih,
to je ini potencijalnim hegemonom, posebno je nestabilan veliki hegemonistiki ratovi meu velikim silama najee izbijaju upravo u uslovima
neuravnoteene raspodele moi u meunarodnom sistemu.10
Rigidnost Mirajmerovog ofanzivnog realizma, tj. posmatranje svih drava kao ekspanzionistikih, potie od toga to je on neorealista. Neorealizam
inioce koji utiu na ponaanje drava trai iskljuivo na nivou meunarodnog sistema, to ima za posledicu posmatranje drava jedinica sistema kao
bilijarskih kugli, koje se u istoj vrsti sistema ponaaju na isti nain. Kako je
meunarodni sistem konstantno anarhian, i ponaanje drava je konstantno
kod Mirajmera smo videli da je ono ofanzivno. Jedino to se razlikuje jesu
ishodi meudelovanja drava, u zavisnosti od toga kakva je raspodela moi
u meunarodnom sistemu, odnosno koji tip sistema je u pitanju. Neoklasini
realizam, pak, pored sistemskih uzima u obzir i inioce sa jedininog (dravnog) nivoa analize, da bi utvrdio varijacije u spoljnim politikama drava, tj.
objasnio zato se razliite drave, ili ista drava u razliitim periodima, razliito ponaaju pod istim sistemskim uslovima.11 Otuda neoklasinog realistu
Randala velera12 moemo smatrati mekom varijantom ofanzivnog realiJohn J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, op. cit, pp. 2, 22, 32-36.
Ibid, pp. 2, 37-40.
8
Ibid, pp. 41-42.
9
Ibid, pp. 337-347.
10
Ibid, pp. 344-346.
11
Jeffrey W. Taliaferro, Security Seeking under Anarchy: Defensive Realism Revisited,
op. cit, pp. 133-134.
12
velerovom teorijom bavili smo se ovde: Vladimir Trapara, Teorija ravnotee interesa
6
7
, . 8, , 2014.
239
ste, jer po njemu ne moraju nuno sve drave da budu ekspanzionistike. U

njegovoj teoriji ravnotee interesa, to su samo one drave veler ih naziva
revizionistikim koje su nezadovoljne postojeim meunarodnim poretkom,
odnosno svojim mestom u njemu, te su zbog toga spremne da podnesu mnogo
vee trokove da pribave nova dobra (tj. krenu u ekspanziju), od onih koje
bi podnele da bi sauvale ono to ve poseduju. Drave koje su zadovoljne
svojim mestom u aktuelnom poretku veler naziva status quo dravama one
mnogo vie cene ono to poseduju od onog to bi mogle da dobiju, te nisu
sklone ekspanziji.13 Uzimanje u obzir, dakle, inioca zadovoljstva ili nezadovoljstva drave postojeim poretkom, koji pripada jedininom nivou analize, relaksira Mirajmerov rigidan stav o nunom ofanzivnom ponaanju svih
drava, koji poiva iskljuivo na iniocu nesigurnosti drava u anarhinom
meunarodnom sistemu.
Kao i Mirajmer, i veler smatra neuravnoteene sisteme posebno nestabilnim, s tim to on neravnoteu ne utvruje iskljuivo raspodelom moi
izmeu drava, ve i njihovih interesa neuravnoteen je onaj sistem u kome
su revizionistike drave jae od status quo drava.14 U situaciji kada jedna
snana revizionistika sila (u velerovoj klasifikaciji drava ivotinja, to bi
bila drava vuk)15 krene u hegemonistiki pohod, tj. u ruenje postojeeg
meunarodnog poretka koji prevashodno titi mona status quo sila (drava lav),16 manje sile biraju kojoj e se strani prikloniti na osnovu kompatibilnosti interesa s njom. Tako e se manje revizionistike sile (akali)17
prikloniti onoj strani koja im obea ekspanziju, tj. podelu plena s njima u
sluaju pobede u ratu, to je fenomen koji se u teoriji meunarodnih odnosa
naziva lepovanjem (bandwagoning) i suprotstavljen je uravnoteivanju
(balancing) na koje se odluuju status quo sile u elji da spree monu revizionistiku silu da ostvari hegemoniju.18 veler testira svoju teoriju na primeru
Drugog svetskog rata i pokazuje kako je dinamika sklapanja saveza uoi i za
Randala velera, u: Meunarodna bezbednost: teorijski pristupi, Milan Lipovac i Dragan
ivojinovi (urs.), Inovacioni centar Fakulteta bezbednosti, Akademska knjiga, Beograd,
2014, str. 161-178.
13
Randall L. Schweller, Bandwagoning for Profit: Bringing the Revisionist State Back In,
International Security, Vol. 19, No. 1, Summer 1994, pp. 99-100.
14
Ibid, p. 104.
15
Ibid, pp. 103-104.
16
Ibid, p. 101.
17
Ibid, p. 103.
18
Prema veleru, ...najvanija odrednica odluka o stupanju u savez je kompatibilnost
politikih ciljeva, a ne neravnotea moi ili pretnji. Zadovoljne sile pridruie se status
quo koaliciji, ak i kad je ona jaa strana; nezadovoljne sile, motivisane pre profitom nego
bezbednou, lepovae se uz revizionistiku dravu u usponu. Ibid, p. 88.
240
: : ...
vreme istog u potpunosti odgovarala njegovoj teoriji manje revizionistike

sile ule su u savez sa nacistikom Nemakom, umesto da joj se suprotstave,
jer su kao i ona bile nezadovoljne svojim mestom u postojeem meunarodnom poretku, oekujui da e biti nagraene sopstvenom ekspanzijom ukoliko Nemakoj budu pomogle u njenom hegemonistikom pohodu.19
Po naem miljenju, velerov i Mirajmerov ofanzivni realizam su podjednako korisni za analizu ponaanja drava i ishoda njihovog meudelovanja, jer polaze od zajednikih, istorijski potvrenih pretpostavki: da anarhini meunarodni sistem podstie drave na ekspanziju; da su neuravnoteeni
meunarodni sistemi nestabilni. velerovoj varijanti dajemo blagu prednost,
jer uzima u obzir i inioce sa jedininog nivoa analize, koji mogu da objasne
zato su neke drave ipak status quo orijentisane, te zato su meu revizionistikim dravama neke manje, a neke vie okrenute ekspanziji. Mirajmerov i velerov pristup imaju jo jednu zajedniku odliku u prouavanju
ponaanja drava naglasak stavljaju na velike sile kao najznaajnije aktere
u meunarodnim odnosima.20 Kako su velike sile najmonije drave u meunarodnom sistemu, to bi bilo zdravorazumski oekivati da za njih vae
pretpostavke ofanzivnog realizma, jer bi najpre one trebalo da su u prilici
da vode ekspanzionistiku politiku. Da li to znai da ofanzivni realizam ne
vai za male drave? Po naem miljenju ne, jer bi to onda dovelo u pitanje
univerzalno vaenje ovog pristupa, a ne verujemo da je elja njegovih predstavnika bila da ga ogranie iskljuivo na velike sile. To to se Mirajmer
i veler uglavnom ne bave manjim dravama, samo nam otvara prostor da
se mi tim pitanjem pozabavimo. Na primeru etiri male balkanske drave u
Prvom svetskom ratu pokazaemo da pretpostavke kako Mirajmerove, tako
i velerove varijante ofanzivnog realizma, itekako vae i za njih. Zanimljivo
je da nam sam Mirajmer daje podsticaj za to. On se u razmatranju politike
velikih sila posebno osvre na sluaj Italije, ukazujui na to da je njena politika u periodu od nastanka drave pa zakljuno sa Drugim svetskim ratom
bila izrazito ekspanzionistika, uprkos tome to se radilo o najslabijoj meu
velikim silama tog doba.21 Time to bismo otili korak dalje i utvrdili da su se
i jo slabije sile od Italije u tom vremenu male balkanske drave ponaale
izrazito ekspanzionistiki, samo bismo poduprli Mirajmerove nalaze. S tim
to bismo, sledei velerov neoklasini realizam, tj. uzimajui u obzir ini19
Videti: Randall L. Schweller, Deadly Imbalances: Tripolarity and Hitlers Strategy of
World Conquest, Columbia University Press, New York, 1998.
20
Mirajmer i eksplicitno kae da se ofanzivni realizam fokusira na velike sile, jer one imaju
najvei uticaj na meunarodnu politiku. John J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power
Politics, op. cit, p. 5.
21
Ibid, p. 171.
, . 8, , 2014.
241
oce sa jedininog nivoa analize, objasnili zbog ega se Italija ponaala ak i

revizionistikije od ostalih velikih sila, to pokazaemo kasnije vai i za
male balkanske drave.
Velike sile u Prvom svetskom ratu
Rekli smo da ofanzivni realizam posmatra velike sile kao najznaajnije
aktere u meunarodnom sistemu. Otuda je i njihova uloga u oblikovanju ishoda meudelovanja drava, ukljuujui i izbijanje velikih ratova, presudna.
Sa druge strane, iako i male drave ponekad mogu imati znaajnu ulogu u
ovakvim ratovima, ona nikako ne moe biti presudna. Ofanzivnom realizmu
(a i svakom realizmu) strano je stanovite po kome jedna ili vie malih drava
mogu da budu odgovorne za izbijanje hegemonskog rata meu velikim silama do ovakvog rata ne moe da doe ukoliko ga jedna ili vie velikih sila
ne eli. U tom smislu se mala Srbija nikako ne moe smatrati krivcem za Prvi
svetski rat. Meutim, analiza sa stanovita ofanzivnog realizma pokazae da
se iskljuivo odgovornom ne moe se smatrati ni Nemaka, iako se radilo o
pojedinano najmonijoj sili u sistemu u trenutku izbijanja rata. Ova injenica da je meunarodni sistem uoi Prvog svetskog rata bio neuravnoteeni
multipolarni, sa Nemakom kao znaajno monijom silom od ostalih moe
se smatrati osnovnim sistemskim uzrokom rata, te bi shodno tome Nemakoj trebalo pripisati najveu pojedinanu ulogu u njegovom izbijanju. No, o
iskljuivoj odgovornosti, a pogotovo krivici Nemake za rat, ne moe se govoriti, iz prostog razloga to je njen revizionizam bio prevashodno motivisan
defanzivnim razlozima, dok su u sistemu pored nje postojale i druge velike
sile, od kojih su neke takoe bile manje ili vie revizionistike.
Najrevizionistikija meu velikim silama, naizgled paradoksalno, bila
je najslabija meu njima Italija. Njen revizionizam bio je izvorni, jer je na
njega pored nesigurnosti u anarhinom meunarodnom sistemu uticao i bitan
inilac sa jedininog nivoa analize ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja. Italija je bila jedina etno-nacionalna drava meu velikim silama tog
doba. Svrha njenog postojanja bila je u objedinjavanju italijanskog etnikog
prostora. Stoga se ona jo od svog nastanka sredinom devetnaestog veka nalazila u konstantnoj teritorijalnoj ekspanziji. Ovu ekspanziju je ostvarivala
na raun Austrije, lepovanjem uz vee sile (Francusku i Prusku) u ratovima
koje su ove vodile protiv nje. Uoi Prvog svetskog rata, proces nacionalnog
osloboenja i ujedinjenja Italije bio je daleko od dovrenog na teritoriji
Austrougarske nalazilo se jo teritorija (severna i istona obala Jadrana) koje
je naseljavalo italijansko stanovnitvo, ili su istorijski pripadale italijanskim
242
: : ...
zemljama. Stoga je saveznitvo Italije i Austrougarske u okviru Trojnog saveza (kome je jo pripadala i Nemaka) bilo potpuno neprirodno,22 te su neutralnost Italije na poetku rata i kasnija promena strane bili sasvim u skladu sa
velerovom teorijom o izboru saveznitava. Jedini uslov koji se ekao je da
druga strana u ratu Antanta ponudi Italiji austrougarske teritorije koje je
ova elela.23 To se dogodilo Londonskim sporazumom 1915. Kako je Antanta
dobila rat, Italija je ostvarila teritorijalna proirenja, ali ne sva koja su joj bila
obeana, to e u meuratnom periodu i u Drugom svetskom ratu dodatno
podgrejati njen revizionizam.
Ideja nacionalnog osloboenja i ujedinjenja bila je upadljivo odsutna
kod svih ostalih velikih sila, pri emu se na drugom nivou analize ne mogu
uoiti ni neki drugi jaki inioci koji bi uticali da revizionizam ovih sila bude
izvorni. Njihov revizionizam bio je prevashodno defanzivnog karaktera reakcija na nesigurnost u anarhinom sistemu ako je uopte i bio revizionizam.
Na primer, Velika Britanija je bila klasina status quo sila, zadovoljna svojim mestom u meunarodnom poretku, iji su elementi izmeu ostalog bili
njen relativno bezbedan geografski poloaj i veliko kolonijalno carstvo.24
Ona e ui u rat tek kada Nemaka krenjem belgijske neutralnosti ozbiljno
zapreti ovom poretku i bezbednosti same Britanije.25 Francuska je takoe bila
primarno status quo sila, te je u decenijama uoi rata nastojala i uspela da
sklopi saveze sa drugim status quo silama radi uravnoteavanja narasle moi
Nemake. Meutim, kod nje je postojala i elja za povratkom teritorija Alzasa
i Lorene, koje joj je Nemaka otela, to se ve moe smatrati ogranienim
revizionizmom. Rusija se takoe primarno mogla smatrati status quo silom,
22
Italija je ula u taj savez 1882. nakon sukoba sa Francuskom oko Tunisa. Ibid, p. 206. Ipak,
imperativi nacionalnog osloboenja i ujedinjenja su vremenom oigledno imali prednost u
odnosu na tenje za kolonijalnom ekspanzijom na severu Afrike, pa e Italija naposletku
oceniti da joj je Austrougarska vei protivnik od Francuske.
23
Nemaka je jedno vreme pokuavala da predupredi ovo, vrei pritisak na Austrougarsku
da ustupi odreene teritorije Italiji. Don M. Roberts, Evropa 1888-1945, CLIO, Beograd,
2002, str. 323.
24
Prema Mirajmeru, Britanija se itekako ponaala prema pretpostavkama njegovog
ofanzivnog realizma, o emu svedoi upravo njena kolonijalna ekspanzija. Razlog zato ona
nije vodila ekspanzionistiku politiku u Evropi lei u pomenutoj stopirajuoj moi vode
ostrvski poloaj Britanije efikasno je spreavao da se upusti u takvu ekspanziju, ali i evropske
sile da sprovedu ekspanziju na njen raun, dogod je na kontinentu vladala ravnotea snaga.
Britanija je zato primarno brinula o ouvanju te ravnotee, to Mirajmer naziva strategijom
ofor uravnoteivanja. John J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, op. cit,
pp. 237-238, 261-264.
25
Prema Kisinderu, ulazak Britanije u rat radi zatite Belgije nije iznenadio nikoga, osim
nemakih lidera. Henry Kissinger, Diplomacy, Simon and Schuster Paperbacks, New York,
1994, p. 216.
, . 8, , 2014.
243
multietnikom imperijom koja je elela da opstane kao takva i bude bezbedna

od ugroavanja sa zapada, to je vodilo ka sklapanju saveza sa Francuskom i
Britanijom da bi obuzdala pretnju koju je videla u jedinstvenom germanskom
bloku Nemake i Austrougarske.26 Njeno nastojanje da izae na topla mora
moe se smatrati ogranienim revizionizmom, ali je ono tokom decenija primarno sukobljavalo sa Britanijom, ne nuno i sa dravama s kojima e se
naposletku nai u ratu.27 Austrougarska je klasian primer drave koja posee
za revizionizmom iz defanzivnih razloga anahrona multietnika imperija
suoena sa unutranjim razaranjem u vidu buenja nacionalne svesti pojedinih njenih naroda, odluila se za ekspanziju na susedni Balkan kao slamku
spasa, u nadi da e tako eliminisati uticaj susednih drava (Srbije i Rumunije)
na njihove sunarodnike u okviru imperije.28
Napokon, Nemaka je bila drava koja je ispoljavala defanzivno motivisani revizionizam prema oekivanju Mirajmerove teorije. Moglo bi se
tvrditi da je njen zahtev za preraspodelom kolonija bio element izvornog revizionizma, meutim i on je bio defanzivno motivisan, kako bi se Nemaka
izvukla iz geopolitikog zaokruenja u kome se nala i sa kopna i sa mora.
Upravo je ovo zaokruenje motivisalo Nemaku da svoju mo, veu od one
koje su imale ostale velike sile, stavi u slubu hegemonistike politike.29 Jedino hegemonija u Evropi mogla je da garantuje bezbednost zemlji koja se
nalazila u srcu Evrope, a iji su susedi Rusija, Francuska i na moru Britanija formirali savez uperen protiv nje. Poraz Nemake u ratu nije bio praen
obnavljanjem ravnotee snaga i formiranjem koncepta sila koji bi doneo veu
bezbednost velikim silama koje su bile status quo orijentisane, ili su ispoljavale revizionizam iz defanzivnih razloga. Naprotiv, Nemakoj je pripisana
nepostojea krivica za rat, a poredak je radikalno preoblikovan na njenu tetu,
26
Percepcija postojanja ovog bloka zaela se u glavama ruskih vojnih lidera, koji su smatrali
da Nemaka stoji iza reenja Berlinskog kongresa 1878. uperenih protiv Rusije, te da bi u
sluaju sukoba Austrougarske i Rusije ponovila neto slino. Zato su vojni planovi koje je
razradio general Obruev podrazumevali da se u sluaju krize koja bi dovela do opasnosti
rata sa Austrougarskom mobilizacija sprovede protiv Austrougarske i Nemake zajedno.
Ibid, pp. 202-204.
27
Dodue, najozbiljnija kriza u odnosima Nemake i Rusije uoi rata izbila je kada je 1913.
nemaki general postavljen za komandanta Konstantinopolja. Ibid, p. 198.
28
Austrijski vojni krugovi su jo u vreme aneksije Bosne i Hercegovine 1908. zagovarali
ratnu opciju za razreavanje pitanja ko upravlja Balkanom. Don M. Roberts, Evropa 18881945, op. cit, p. 296.
29
Kao i u sluaju Rusije, i kod Nemake su vojni imperativi diktirali politiku. Fon lifenov
plan podrazumevao je izvlaenje iz geopolitikog zaokruenja ofanzivnim ratom na dva
fronta, i to najpre brzom pobedom protiv Francuske, a zatim preusmeravanjem glavnine snaga
protiv Rusije, za koju se oekivalo da e sporije sprovesti mobilizaciju. Henry Kissinger,
Diplomacy, op. cit, pp. 204-206.
244
: : ...
i tetu drugih poraenih, ali i nekih pobednikih sila. Status quo sile, Britanija
i Francuska, meutim, nisu bile dovoljno mone da bi branile poredak koje
su same kreirale, jer ih je napustio saveznik ija je ideologija bitno uticala na
njegovo kreiranje Sjedinjene Drave.30 To e uvesti Evropu i svet u novu
radikalnu neravnoteu, gde e se na strani sada izvorno revizionistike nacistike Nemake nai svi nezadovoljnici iz Prvog svetskog rata.
Male balkanske drave u Prvom svetskom ratu
Za nau studiju odabrali smo etiri male balkanske drave Srbiju,
Rumuniju, Bugarsku i Grku iz dva osnovna razloga. Prvo, radi se o dravama koje su imale znaajnu ulogu u Prvom svetskom ratu, iako je ta uloga
iz pomenutih razloga bila manja od one koju su imale velike sile. Drugo, zato
to je balkansko podruje specifino po tome to je jedino na njemu jo od tridesetih godina 19. veka, pa zakljuno sa Prvim svetskim ratom, dolo do usitnjavanja politikog prostora. U ostatku Evrope i sveta, svuda je vaio trend
ukrupnjavanja, kroz ujedinjavanje feudalnih dravica (nastanak Nemake i
Italije) i teritorijalno irenje kolonijalnih imperija. Jedino je na Balkanu bilo
obrazovano nekoliko novih malih drava, usled specifinih okolnosti injenice da se sa ovog prostora postepeno povlaila nekadanja velika sila u
opadanju, Osmanlijska imperija. Ovakav razvoj situacije za posledicu je imao
da su novonastale male drave u toku veeg dela 19. i na poetku 20. veka ispoljile savrenu dinamiku Mirajmerovog ofanzivnog realizma. Naavi se u
nesigurnim anarhinim uslovima nakon povlaenja imperije, one su se poele
ponaati slino kao i velike sile zapoele su defanzivno motivisanu ekspanziju, pri emu je svaka sanjala da bude regionalni hegemon i tako popuni vakuum moi koji je pratio povlaenje Turske. Kako drugaije oceniti rat Srbije
i Bugarske 1885. nego kao ekspanzionistiki poduhvat kralja Milana Obrenovia izazvan strahom od hegemonistikih potencijala ujedinjene Bugarske.31
Ili, Drugi balkanski rat otimanje Srba i Bugara oko vardarske doline, koja je
Vudro Vilson uveo je SAD u rat ne da bi obnovio ravnoteu snaga, ve da bi je potpuno
ukinuo i radikalno izmenio meunarodni poredak. Ameriki Senat ipak nee ratifikovati Pakt
Drutva naroda, koji je sastavljen prema Vilsonovoj idealistikoj zamisli, te e se SAD u
meuratnom periodu povui u izolaciju i paradoksalno odbiti da brane poredak koji su same
kreirale. teta je ve bila uinjena klauzula o moralnoj krivici Nemake iz Versajskog
mirovnog ugovora uinie od najmonije drave u Evropi nepomirljivog protivnika
meuratnog sistema i radikalnog revanistu. Videti: Ibid, pp. 218-245.
31
Milan je jo kao knez govorio: Ja smatram Veliku Bugarsku, koja bi se pribliila
granicama sanstefanskim kao grob srpskog naroda. Navedeno prema: Duko Lopandi,
Posluiti svome dragom oteestvu: iz istorije diplomatije Srbije 1804-1914, Slubeni glasnik,
30
, . 8, , 2014.
245
percipirana kao strateki znaajna za kontrolu itavog Balkana.32

Pored nesumnjivog uticaja anarhinih balkanskih odnosa, ofanzivno
ponaanje ovih drava bilo je motivisano i tenjama za nacionalnim osloboenjem i ujedinjenjem. Sve etiri su razvile velikodravne ambicije, usmerene na objedinjavanje prostora na kome su iveli pripadnici njihovih naroda,
ali i teritorija koje su im istorijski pripadale. Istorija devetnaestog i poetka
dvadesetog veka jeste istorija konstantne ekspanzije ovih drava voene pomenutim ciljem, to ih je najpre sukobilo sa Turskom, pa meusobno, a na
kraju neke od njih i sa Austrougarskom. U tom smislu sve etiri drave nalikuju na Italiju sve su bile voene izvornim revizionizmom, koji je na taj nain bio vei od onog koji je ispoljavala veina velikih sila. Ovakvo ponaanje
kulminirae u Prvom svetskom ratu. Pitanja ulaska u rat i izbora saveznika
svake od ove etiri drave, kao i njihovi ratni ciljevi, u potpunosti se uklapaju
u oekivanja velerove teorije. Svaka od njih je imala za cilj odreeno teritorijalno proirenje, i svaka je ula u rat na onoj strani koja bi joj to proirenje
obeala to je standardni primer akalskog lepovanja. Krenimo redom.
Srbija je jedina od pomenute etiri drave koja nije sama donela odluku
o ulasku u rat, ve joj je isti bio nametnut. Nakon iscrpljujuih balkanskih
ratova, ona jednostavno nije bila spremna za novi, pogotovo ne protiv jedne
velike sile kakva je bila Austrougarska. Meutim, do sukoba Austrougarske i
Srbije pre ili kasnije je moralo da doe, usled nepomirljivo sukobljenih interesa ovih dveju drava. Nakon zavretka irenja na jug, logian pravac dalje
borbe za nacionalno osloboenje i ujedinjenje vodio je na sever i zapad, gde
je ivela glavnina srpskog stanovnitva van Srbije a to su teritorije koje je
kontrolisala Austrougarska, i koje su 1908. uveane za Bosnu i Hercegovinu. Nakon aneksije BiH i balkanskih ratova, situacija u kojoj izbija veliki
evropski rat, a Austrougarska i Srbija se u njemu nalaze na istoj strani, bila je
nezamisliva. Sluaj je presudio da ove dve zemlje ak i zaponu Prvi svetski
rat. Atentat na Franca Ferdinanda bio je dobar povod za Be da se obrauna
sa Srbijom, ije je samo postojanje video kao smrtnu pretnju za opstanak
multietnike monarhije.33 Srbija, pak, jednom kada joj je rat nametnut, nije
imala razloga da krije svoje politike ciljeve. U Nikoj deklaraciji objavie da
kao rezultat rata eli da vidi osloboenu i ujedinjenu srpsku i junoslovensku
Tadanji predsednik vlade Srbije, Nikola Pai, smatrao je da bi Srbija bez Vardarske
Makedonije u svom sastavu izgubila svaku perspektivu za samostalan razvoj. Ibid, str. 186.
33
Austrougarski ministar spoljnih poslova Berhtold je posle Balkanskih ratova govorio:
Sad je stvar u ovome: da li e se izvriti ujedinjenje jugoslovenske rase u okviru Austrije,
dakle na tetu Srbije, ili pod zatitom Srbije, na tetu Monarhije. Ako Monarhija hoe da rei
ovo ivotno pitanje, to mora bez ikakvog razmiljanja otpoeti rat sa Srbijom dvanaesti je
as za napad. Navedeno prema: Ibid, str. 193.
32
246
: : ...
dravu,34 to je automatski podrazumevalo ruenje Austrougarske. Od ovih

ciljeva Srbija nee odustati ak ni kada je saveznici iz Antante budu pritiskali
na to. Pobeda Antante, kojoj je srpska vojska u zavrnim borbama 1918. nemalo doprinela, znaila je i ostvarenje ratnih ciljeva, odnosno eljene ekspanzije. Stvorena je kraljevina Junih Slovena, koja e u meuratnom periodu
delovati kao izrazito status quo drava, zbog ega e do kraja dvadesetog
veka dvaput stradati u sukobu sa revizionistikim silama u Drugom svetskom ratu od Nemake i njenih revanistikih saveznica, a nakon zavretka
Hladnog rata od za stvaranje novog svetskog poretka zainteresovanih Sjedinjenih Drava.
Sluaj Rumunije u Prvom svetskom ratu jako je slian sluaju Italije.
Rumunija je bila pridrueni lan Trojnog saveza, ali je na poetku rata izbegla da ue u njega, pozivajui se na odredbu prema kojoj je na to obavezna
samo u sluaju da Austrougarska bude napadnuta, ne i ako je ona agresor.35
No, nevezano za tumaenja pravnih odredbi, Rumunija je imala jak interes da
ne ue u rat na strani Austrougarske teritorije koje je prieljkivala u sklopu
borbe za nacionalno osloboenje i ujedinjenje preteno su se, kao i u sluaju
Italije i Srbije, nalazile u sastavu dvojne monarhije. Ono to je bilo potrebno
Rumuniji jeste obeanje druge strane da e eljene teritorije i dobiti u sluaju
njene pobede, ali i odgovarajui izgledi za tu pobedu. Ovo poslednje Rumuni
e osetiti u vreme Brusilovljeve ofanzive 1916.36 Ui e u rat uvereni da je
pobeda blizu, to se nije ispostavilo kao tano, ali e konana pobeda koju e
Antanta naposletku izvojevati Rumuniji dati teritorije na koje je raunala. U
meuratnom periodu, Rumunija e biti status quo sila, primarno zainteresovana da sauva ostvarena teritorijalna proirenja od revizionistikih suseda,
radi ega e sa Jugoslavijom i ehoslovakom ui u Malu Antantu, ali e
naposletku biti prinuena na savez sa Hitlerom, koji e joj ispostaviti cenu u
vidu odricanja od veine teritorija zauzetih u prethodnom ratu.
Bugarska se za razliku od Srbije i Rumunije nije graniila sa Austrougarskom, niti elela njene teritorije, pa nije imala razlog da ue u rat protiv
nje, ali je zato imala vrlo jak razlog da ue u rat na njenoj strani. To se moglo
predvideti istog trenutka kada su zaratile Srbija i Austrougarska. Revizionizam Bugara bio je usmeren protiv balkanskih suseda koji su je porazili u Drugom balkanskom ratu, a naroito protiv Srbije, koja je kontrolisala za bugarski nacionalni projekat toliko znaajnu Vardarsku Makedoniju. Razlog zato
Bugarska nee odmah ui u rat protiv Srbije bio je taj to je njoj Makedoniju
Stevan K. Pavlovi, Istorija Balkana, CLIO, Beograd, 2001, str. 307.
Ibid, str. 311.
36
Francuska i Rusija u avgustu 1916. priznae Rumuniji pravo da prisajedini sve
austrougarske teritorije na kojima ivi rumunsko stanovnitvo. Ibid, str. 311-312.
34
35
, . 8, , 2014.
247
obeavala i Antanta, i vrila pritisak na Srbiju da se ove teritorije odrekne.37

Kako Srbija nije poputala, ulaza u rat na strani Centralnih sila bie logian
izbor za Sofiju, iako se dugorono nije pokazao kao pametan. Centralne sile
su izgubile rat, a Bugarska bila kanjena oduzimanjem dodatnih teritorija.
Ovo e produiti njen revizionizam i na meuratni period i razumljivo svrstati
na stranu Hitlerove Nemake u Drugom svetskom ratu. Bugari ni ovoga puta
nisu imali sree da sprovedu svoj velikodravni projekat, jer je strana koju su
izabrali izgubila i ovaj rat.
Napokon, Grka. Za razliku od prethodno razmotrene tri balkanske drave, Grka nakon balkanskih ratova i dalje nije imala raiene raune sa
Turskom. Njen revizionizam jo uvek je bio usmeren protiv njenog velikog
istonog suseda, sa ciljem pripajanja istorijskih grkih teritorija na zapadnoj
obali Male Azije, a najvei san Grka bio je Istanbul, odnosno Konstantinopolj.
Stoga bi bilo za oekivati da se, nakon ulaska Turske u rat na strani Centralnih
sila, Grka opredeli za Antantu. Meutim, to se dugo nije desilo, usled unutranjeg raskola izmeu premijera Venizelosa i pronemaki nastrojenog kralja
Konstantina.38 Naposletku se dogodilo neminovno Grka e ugostiti trupe
Antante koje e probiti solunski front, a zatim nastaviti svoj rat protiv Turske
da bi osigurala eljene teritorije, koje su joj kasnije garantovane ugovorom u
Sevru. Naalost po Grke, njihov velikodravni projekat doivee poraz, jer se
turska armija, konsolidovana pod Kemal paom, pokazala isuvie tekim protivnikom. Rezultat grko-turskog rata bio je revidiranje sporazuma iz Sevra u
Lozani 1923, povratak na preanje granice i velika razmena stanovnitva.39
Grki revizionizam verovatno do danas nee nestati, te e ova zemlja ostati u
konstantno problematinim odnosima sa Turskom, uprkos tome to e se dve
drave nakon Drugog svetskog rata (u kome se Turska nije nala na poraenoj
strani, pa Grka nije mogla da na kraju rata zahteva njene teritorije), usled
zajednike pretnje od Sovjetskog Saveza i voljom monih SAD nai u istom
vojnom savezu NATO.
Zakljuak
Naa analiza pokazuje da su za ponaanje malih balkanskih drava u
toku Prvog svetskog rata (ali i u periodu koji mu je prethodio i sledio) u potpunosti vaile pretpostavke ofanzivnog realizma, kako Mirajmerovog, tako i
velerovog. Ove drave su shvatile rat kao priliku za dalju ekspanziju, voeIbid, str. 308.
Istina, ni Antanta u poetku nije hrabrila Grku da joj se prikljui, jer je strahovala da bi to
ubrzalo ulazak Turske i Bugarske u rat na strani Centralnih sila. Ibid, str. 312-313.
39
Ibid, str. 349-350.
37
38
248
: : ...
nu (kao i kod velikih sila) nesigurnou u uslovima anarhinog meunarodnog i regionalnog sistema, ali i (u emu od velikih sila nalikuju jedino Italiji)
idejom nacionalnog osloboenja i ujedinjenja. Uticaj ovih dvaju inioca ini
ih revizionistikijim od velikih sila tog doba (sem Italije), ali to ne znai da je
njihova uloga u izbijanju i toku rata bila vea od njihove to jednostavno nije
mogue, jer su one male drave, naspram velikih sila kao kljunih igraa u
meunarodnim odnosima. Zato se nijedna od ovih drava, ukljuujui i Srbiju, ne moe smatrati krivom za Prvi svetski rat. No, ne moe se krivom smatrati ni Nemaka, iako je njena uloga pojedinano bila najvea jer je njen
revizionizam bio defanzivno motivisan, a pored nje u sistemu su postojale i
druge velike sile, od kojih su neke takoe ispoljavale revizionizam. Umesto
voenja jalove rasprave je li krivac za rat Nemaka ili Srbija, bilo bi pametnije da izvuemo neke pouke iz Prvog svetskog rata, kako za meunarodne
odnose uopte, tako i za male drave i posebno Srbiju.
Prvo, Prvi svetski rat nam pokazuje koliko neuravnoteena mo moe
da bude opasna. Ovoga bi trebalo da se podsetimo danas, kada upravo najvea svetska sila, zapravo jedina supersila Sjedinjene Drave vodi revizionistiku politiku, sa ciljem uspostavljanja svetske hegemonije. Najnovija
etapa hegemonistikog pohoda Vaingtona odvija se u vidu ukrajinske krize i
graanskog rata, te sankcija i drugih mera koji ovaj preduzima protiv Rusije,
status quo sile koja se grevito bori za ouvanje ravnotee snaga u Istonoj
Evropi. Ova situacija je vrlo opasna po svetski mir, zapravo nikad opasnija
jo od Kubanske krize 1962, upravo stoga to neravnotea u moi dovodi do
toga da SAD upute bezbednosni izazov Rusiji u njenom neposrednom susedstvu, tamo gde lee njeni vitalni interesi i gde je samim tim vea njena spremnost da ue u rat da bi te interese odbranila. Drugo, iskustvo sa periodom
nakon Prvog svetskog rata ui nas koliko opasno moe da bude ustrojiti svetski poredak tako da bude uperen protiv jedne znaajne velike sile, i pritom
istu nepravedno oznaiti kao krivca za rat. injenica da je to uinjeno Nemakoj u Versaju 1918. predstavlja kljuni uzrok Drugog svetskog rata, daleko
razornijeg i pogubnijeg od Prvog. Ovo je razlog vie da danas na besmislene
optube da je Srbija kriva za rat ne odgovaramo kontraoptubama na raun
krivice Nemake, jer to prvo nije istina za rat nije kriva Nemaka, ve neuravnoteeni multipolarni sistem i donekle sukob imperijalne i nacionalne
ideje a drugo, to bi pokazalo da na ranijim grekama nismo nita nauili, te
da dolazimo u opasnost da ih u nekoj novoj prilici ponovimo.
Glavna pouka za male drave bila bi da u ekspanzionistikim ambicijama ne treba biti neobuzdan i neumeren, ak i kada se one mogu opravdati
plemenitom idejom nacionalnog osloboenja i ujedinjenja. Jer, male drave
, . 8, , 2014.
249
nisu dovoljno mone da te ambicije i ostvare bez pomoi velikih sila, tako da
e i njihova sposobnost da sutra sauvaju plodove svoje ekspanzije zavisiti od
podrke tih istih sila a ona je varljiva. Bugari su se dvaput opekli uavi u
rat na strani koja e izgubiti, te nikada nisu dobili eljene teritorije. Grci i pored ulaska u rat na pobednikoj strani nisu ostvarili teritorijalne ambicije, jer
saveznike velike sile nisu bile voljne da zarad tih ambicija ratuju sa Turcima
do kraja. Rumunija je moda prola i ponajbolje, jer je sauvala veinu zauzetih teritorija, ali je i ona morala da proe kroz privremeni raspad u narednom
ratu. Srbija je verovatno prola najgore namesto stare, kreirala je novu multietniku dravu, ali nije bila sposobna da je sauva, niti e za to u kritinim
trenucima imati podrku relevantnih velikih sila. Ona e biti jedina od tri
balkanske drave pobednice koja e osim veine teritorija zauzetih u Prvom
svetskom ratu, krajem veka izgubiti i teritorije iz Balkanskih ratova. Danas
su umerenost u nacionalnim ciljevima i pragmatizam u pogledu sredstava za
njihovo ostvarivanje Srbiji potrebniji nego ikad pre, jer bi u protivnom i postojee dravne granice, pa i sam opstanak zemlje, mogli da se nau na kocki.
Literatura
Kissinger, Henry, Diplomacy, Simon and Schuster Paperbacks, New York,
1994
Lopandi, Duko, Posluiti svome dragom oteestvu: iz istorije diplomatije
Srbije 1804-1914, Slubeni glasnik, Beograd, 2010.
Mearsheimer, John J, The Tragedy of Great Power Politics, Norton, New
York, 2001
Pavlovi, Stevan K, Istorija Balkana, CLIO, Beograd, 2001.
Roberts, Don M, Evropa 1888-1945, CLIO, Beograd, 2002.
Schweller, Randall L, Bandwagoning for Profit: Bringing the Revisionist
State Back In, International Security, Vol. 19, No. 1, Summer 1994,
pp. 72-107
Schweller, Randall L, Deadly Imbalances: Tripolarity and Hitlers Strategy
of World conquest, Columbia University Press, New York, 1998
Schweller, Neorealisms Status Quo Bias: What Security Dilemma? in: Realism: Restatements and Renewal, Benjamin Frankel (ed.), Frank Cass,
London and New York, 1996, pp. 90-122
Taliaferro, Jeffrey, Security Seeking under Anarchy: Defensive Realism Revisited, International Security, 25 (3), Winter 2000/2001, 128-161
Trapara, Vladimir, Teorija ravnotee interesa Randala velera, u: Meunarodna bezbednost: teorijski pristupi, Milan Lipovac i Dragan ivojino-
250
: : ...
vi (urs.), Inovacioni centar Fakulteta bezbednosti, Akademska knjiga,

Beograd, 2014, str. 161-178.

UDK 316.7 (497.11)
doi 10.7251/POL1408253T
, ?
( )
, ,
.

( , , 1888, 9)

,
, , . ,
,
XX ,
, ( .
. , .
, , 2011,21). , ,
, ,
, ()

, .

, , ,
,
,
. ,

,
. ,

,
254
: , ?
,
,

.

,
,
.
,
.

,
,
,
- ,
()
, . , , , . ,
, ,
.
, , ,
,
, ,
(. , ,
, , , 1977,15). ,
, ,
,
, ,
, . , , ,
. -

, , , ,
, . 8, , 2014.
255
.
/
, . , ,
.
. :

(, 2004), , , .
, , , .
, ,
, , ,
,
.
(18021874),
:
? ,
,
?
, ,
: , , ;
, ,
; , ,
,
; , ,
( , , , 1967,162).
, , (, 2012, 398) :
, 1. 1909 , ,
. , ,
, ,
. , -
256
: , ?
, ,

.
? , ,
() .
, , ,
. ,

( ).
,
, , , , . , !
( ) ,
( ) , ( )
.
, ,

, , ,
,
. , ,
.
, ,
,
/
, ,
. ,
, ,
,
, . 8, , 2014.
257
, .
,
, , ,
,
, , /,
(). Nihil sub
sole novum!
, ,
, . ,
, ,

, , , , , ... , , , , ,

(. , ,
, 1900-1950, , 2014).
, ,
,
,
,
, , , . , ,
,
, . ,
, , .
, ,
, ,
. ,
258
: , ?
.

( ), ,
, 1910. . ,
, ,
, ,
(. , 394). , ,
? , , ,

, ,
, !
, ,

. ? ,
, , , , , , ,

,
,
. ,

. , ,
,
, , , (. ), ,
. ,
, , :

.

, . 8, , 2014.
259
, . ,
/ .
,
.
, ,
.
, ,
.
()
() . ,
,
, , . , ,
, ,
, .
,
/ , , ,
.
.
, , ,
.
- .
, ,
,
, , , ,
,
, ,
.
-
260
: , ?
,
(. ), -. , ,
, - , ,
,
,
. , , , , , ,
,
, ,
. ,
,
. , , , ,
, ,

, .
, ,
, ,

,
, . ,
, , ,
, , . , ,
(
), ( !),
- (. ).
,
, , , ,
/ /
, . 8, , 2014.
261
. , ,
, , , per
se .
,

,
,
.
( , )
, , , ,

.
,
!
,
, ,
, . , , , ,
.
- XX
,
. ,
, , ,
. ,
.
/, , , , , .
, , ,
, , ,
262
: , ?
, - .
,
.
*
/ - ,

, , :
, , (
, /), ,
(
). , , ,
,
, , , ,
.
, ,
() ,
, ,

.
, - (), , ,
/ / , ,
, .

, . 8, , 2014.
263
, / , , . , ,
, - , , ,
.
().
. ,
,
, .
,
,
() , ,
,
, , , ,
,
.
,
, , ( )
. ( ! )
,
, .

80%. , , ,
?
, ,
,
, -
264
: , ?
,
, .
Vukain Pavlovi1
Pregledni nauni rad

UDK 316.334.3:321.7
doi 10.7251/POL1408265P
TOKVILOV DOPRINOS POLITIKOJ SOCIOLOGIJI*

Po mnogima je francuski politiki mislilac Aleksis de Tokvil (Alexis de
Tocqueville) pretea sistematske politike sociologije.2 Ejbrahem Ajzentat
(Abraham Eisenstadt) izriito kae za Tokvilovu uvenu knjigu Demokratija
u Americi : Tokvil je napisao studiju o drutvu i politici, koja se tano moe
klasifikovati kao politika sociologija3. U uvodnom predgovoru za englesko
izdanje ove knjige Don Stjuart Mil (John Stuart Mill) kae da je to takva knjiga
kakvu bi jo samo Monteskje mogao da napie.4
Ako je, kako veli Moris Divere, Monteskje osniva moderne politike
sociologije, onda je Tokvil jedan od prvih i najistaknutijih pripadnika te kole. I Monteskje i Tokvil su istinski izdanci evropskog prosvetiteljstva. Obojica
dele istu kosmopolitsku orijentaciju. Doba prosvetiteljstva je bilo ne samo doba
neogranienog poverenja u obrazovanje i nauku ve, takoe, i doba putovanja
i upoznavanja razlika meu civilizacijama, nacijama, kulturama, religijama. I
Tokvil je, kao i Monteskje, voleo da putuje i da upoznaje druge narode i kulture.
Otuda ne iznenauje da su obojica odbacivala evropocentrizam i delila stanovite kulturnog relativizma, koje uvaava sve osobene kulture i koje ne gleda sa
visine na kulturu, navike i obiaje drugih naroda.
Obojica su ponikla iz aristokratskih porodica, ali su obojica bili otri kritiari apsolutne vlasti i svakog despotizma, i obojica stala na stranu demokratije.
Zanimljivo je da su obojica uzimali za uzor demokratiju u drugim zemljama;
Monteskje u Engleskoj, a Tokvil u Americi. Mnogi im obojici pripisuju da su,
kao stranci, previsoko ocenjivali demokratska dostignua zemalja koje su uzimali za uzore.
Pripadnici, u osnovi, velike francuske moralistike tradicije, obojica su
Autor je profesor-emeritus na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu
*Ovaj tekst predstavlja poglavlje iz knjige Politika sociologija na kojoj radim
Cheryl Welch, Tocqueville, u: Political Thinkers, From Socrates to the Present, Edited by David
Boucher and Paul Kelly, Oxford, Oxford University Press, 2003, str.288.
3
Abraham S. Eisenstadt, Bryces America and Tocquevilles, u: Reconsidering Tocquevilles
Democracy in America, Edited by Abraham S. Eisenstadt, New Brunswick and London,
Rutgers University Press, 1988, str. 238
4
John Stuart Mill, Introduction, u: Alexis de Tocqueville, Democracy in America, New
York, Schocken Books, 1964 (first edition 1961), str.XIV
1
2
266
delila uverenje da su politika i etika isprepletene. Tokvil je izuzetno cenio Monteskjeove sposobnosti da uoi skrivene i meusobno povezane uzroke istorijskih deavanja, i nastojao je da i sam tako misli i pie. Kao i Monteskje, i Tokvil
je koristio istraivanje istorije da bi jae osvetlio savremene dogaaje. Tokvila
mui isto pitanje kao i Monteskjea: koliko se od istorije moe pripisati izuzetnim linostima, a koliko pak dubljim uzrocima i okolnostima koje ih stvaraju.
Samo su se u primeru razlikovali - Monteskje je imao u vidu Luja XIV, a Tokvil
Napoleona. Isto tako, obojica su smatrala da blagotvorni duh trgovine pogoduje
duhu slobode i demokratije. Istina, u Tokvilovo vreme trgovako drutvo ustupa
mesto industrijskom, ali to Monteskje nije mogao da zna.
U pogledu metoda istraivanja i naina obrade empirijskog materijala postoji neobino velika slinost izmei njih dvojice. I Tokvil je, kao i Monteskje,
vie verovao svojim bazinim idejama (idees-meres), a empirijske injenice su
mu sluile samo kao ilustracija ili potvrda stavova do kojih je doao razmiljajui o stanju i poretku stvari i pojava kojima se bavio. Obojica su se vie oslanjala
na svoj prirodni talenat i senzitivnu intuiciju, nego na skrupoluzan i sveobuhvatan uvid u injenice o kojima su raspravljali. Otuda se obojici mogu uputiti sline zamerke u pogledu uverljivosti i dovoljnosti empirijske grae koju koriste
da bi doli do svojih zakljuaka. Kao obdareni posmatrai ljudskih ponaanja
i prilika bili su spremni i sposobni da podjednako dobro uoavaju zanimljive
detalje i formuliu vrlo obuhvatne ideje i teorije. Obojica su u pogledu metoda i
naina miljenja verni sledbenici francuske kartezijanske tradicije i Dekartovih
kanona deduktivnog zakljuivanja.
Najzad, i u pogledu samog stila postoje velike slinosti, koje nisu samo
rezultat injenice da obojica potiu iz francuskog kulturnog i jezikog miljea,
ve i neosporno slinih linih sklonosti i umea da se na lep, ubedljiv i uman
nain, a opet jednostavnim i razumljivim jezikom, iskau i najdublje misli i
najznaajnija teorijska stanovita.
Postoji, sigurno, i mnogo razlika izmeu Monteskjea i Tokvila, ali ovde
ukazujem samo na dve. Prva je, da za razliku od Monteskjea, koji je ubeen
da je republiko ureenje mogue i poeljno samo u dravama malog obima,
Tokvil na primeru Amerike dokazuje upravo suprotno: on analizira Sjedinjene
Drave kao demokratsku republiku ogromnih razmera. No, uprkos ovoj razlici, meu njima izgleda postoji bazina slinost u linim naklonostima i izboru
najpoeljnijeg oblika vladavine: obojica su intimno, ili bar kada je re o Francuskoj, bili za ustavnu monarhiju. Kod Monteskjea je to jasnije vidljivo. Kod
Tokvila to nije tako oito, jer u mnogim analizama deluje nadahnuto ponesen
republikanskim demokratskim uverenjima. Eksperti za Tokvila se, meutim,
pozivaju na sledeu njegovu izjavu: Konano, uvek sam smatrao da je repu-
, . 8, , 2014.
267
blika vladavina bez protivtee, koja redovno obea vie, ali uvek prui manje
slobode od ustavne monarhije. 5 Da li je ovaj navod dovoljan da se ospore
Tokvilova republikanska uverenja, to je teko rei, ali ostaje injenica da je njegov republikanizam bio neobinog aristokratskog kova.
Druga razlika se sastoji u tome to kod Tokvila mnogo vie ima stavova
koji se odnose na budunost i koje on iskazuje bilo u obliku predvianja, bilo
u formi strahovanja i brige. Za razliku od Monteskjea i njegovog doba, kada se
demokratska revolucija samo moe nazreti na horizontu, Tokvilovo vreme je
vreme posle revolucije, kada se brinu druge brige i kada su otvorene mogunosti
da se pogled baci i daleko unapred. Otuda ne treba da udi ta profetska, ili kako
bi se danas reklo, futuroloka dimenzija prisutna u Tokvilovom delu. Uostalom,
Pariz je u njegovo vreme bio rasadnik utopija, ideologija, revolucionarnih ideja
i projekata, pa nije ni udo to je bio pun drutvenih i teorijskih proroka - da
pomenemo samo Sen-Simona, Furijea, Sismondija, Blankija, Ovena, Marksa.
Nova demokratija i stari poredak
Tokvil je svakako najznaajniji politiki sociolog prve polovine devetnaestog veka. Oba njegova glavna dela su nezaobilazno ugraena u same temelje
politike sociologije: Demokratija u Americi (prvi tom 1835, drugi 1840) 6 i
Stari reim i revolucija (1856) 7. Kao to se ve iz naslova da zakljuiti, prvo
delo je posveeno demokratiji u Novom svetu, a drugo je okrenuto Francuskoj
i problemima promene jednog politikog poretka u drugi. Harold Laski je jednom prilikom za Demokratiju u Americi rekao da je to verovatno najvee delo
ikad napisano o jednoj zemlji od graanina druge zemlje.8
Tokvilov doprinos postavljanju temelja politike sociologije je viestruk i
odnosi se na nekoliko velikih i znaajnih tematskih oblasti. Za Tokvila moe,
najpre, da se kae da je prvi novovekovni politiki sociolog demokratije i demokratske jednakosti. Lok i Ruso su vie doprineli filozofskom utemeljenju
demokratskih ideja nego to su se bavili sociolokim dimenzijama demokratije.
5
Tocqueville, Souvenires, ed. Luc Monnier, Paris, 1942, str. 189 (navedeno prema: Bernard
Brown, Tocquille and Publius, u Reconsidering Tocquilles Democracy in America,op.cit. str.
60).
6
Ve objavljivanje prvog toma De la democratie en Amerique (kao to se vidi taan prevod
originalnog francuskog naslova ovog Tokvilovog dela bio bi O demokratiji u Americi, ( ali ja
sam se zbog jednostavnosti kao i zbog poznatog Milovog uvoda oslonio na ameriko izdanje
koje je objavljeno pod naslovom Democracy in Amerika) ) donelo je Tokvilu slavu i lanstvo u
Francuskoj akademiji besmrtnika.
7
LAncien regime et la revolution , Tokvil je objavio tri godine pre no to je umro u svojoj 54oj godini. Delo je u javnosti doekano sa velikim pohvalama i odobravanjem.
8
Navedeno prema Bernard Brown, Tocqueville and Publius, op.cit. str. 43
268
Tokvil je, zatim, dao izuzetno vaan i osoben, i kao to e se kasnije pokazati, i
danas aktuelan teorijski doprinos razumevanju graanskog, civilnoga drutva.
Potom, velika oblast njegovog doprinosa politikoj sociologiju odnosi se na
izuavanje onog to je Tokvil zvao naravi (mores),a to se danas moe priblino, i u savremenom tumaenju, oznaiti kao politika kultura. Najzad, Tokvil je
politiki sociolog demokratske revolucije i prelaska starog reima u novi.
Verovatno da u irini teorijskog zahvata, kao i u inspirativnoj ubedljivosti
njegovih analiza, a moda i u injenici da su se mnoga njegova predvianja i
strahovanja kasnije potvrila, treba traiti razloge trajne popularnosti i konstantnog uticaja Tokvilovog teorijskog dela. Uz sve to, postoji jo jedan razlog zbog
koga Tokvilovo delo deli sudbinu svih velikih mislilaca politike. To je moralna
dubina i ozbiljnost njegovih upozorenja protiv jednoumlja rulje i tiranije, protiv
narastajue moi drave i protiv erozije javnog ivota i oseke posveenosti javnom dobru. Zato moda i nije tako preuveliana ocena Roberta Nisbeta, prema
kojoj je Tokvil genije koji na policama naih biblioteka s puno prava moe da
zauzme mesto odmah do Aristotela, Makijavelija i Monteskjea.9
Obnavljanje teorijskog interesa za Tokvila je u dvadesetom veku imalo
tri talasa. Najpre, tokom tridesetih godina kada se u evropskom politikom
prostoru javljaju faizam i nacizam na Zapadu (Italija i Nemaka) i staljinizam
na Istoku (Sovjetski Savez) i kada se obistinjuju Tokvilove slutnje o opasnosti
uspostavljanja totalitarizma uz masovnu podrku veine. Zatim, nakon Drugog
svetskog rata, a naroito u periodu takozvanog hladnog rata i blokovskih podela, kada je Tokvilovo delo sluilo kao vodi i itanka amerike demokratije u
politikom obrazovanju, ali i kao dokaz prednosti zapadnog nad istonim politikim modelom. To je, istovremeno bilo i doba kada se obistinilo i jedno od
Tokvilovih predvianja da e dva velika naroda, Angloamerikanci i Rusi, igrati
najznaajniju ulogu u svetu.10 Kada je re o Tokvilovim sposobnostima predvianja ne mogu a da ne pomenem i detalj koji se odnosi na buduu ameriku
talasokratiju, to jest prevlast Amerikanaca na moru: Ne mogu da ne verujem
da e oni jednog dana postati prva pomorska sila sveta. Sve ih goni da ovladaju
morima, kao to je Rimljane gonilo da osvoje svet.11
Najzad, krajem dvadesetog veka, a naroito nakon opadanja uticaja
marksizma, Tokvilova politika misao doivljava ponovnu punu afirmaciju u
sve etiri, napred navedene oblasti: (a) u teoriji demokratije koja se suoava
sa nesagledivim opasnostima proizvedenog, manipulisanog, kontrolisanog i inRobert Nisbet, Tocquevilles Ideal Types, u, Reconsidering Tocquevilles Democracy in
Amerika, op. cit. 176
10
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci i CIID, Titograd, 1990, str.349
11
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 345
9
, . 8, , 2014.
269
strumentalizovanog javnog mnjenja veine; (b) u teoriji o civilnom drutvu,

sa novim pristupom pod kategorijom drutvenog kapitala (social capital approach); (c) u istraivanjima politike kulture i studijama kulture uopte (culture
study approach), novoj i vrlo plodnoj oblasti koja prekorauje mnoge uspostavljene disciplinarne granice u drutvenoj teoriji; i (d) u sociologiji revolucije
i teoriji tranzicije starog, autoritarnog poretka u novi. Razmotrimo malo blie
Tokvilovo delo u odnosu na svaku od ovih oblasti ponaosob.
TOKVILOVA POLITIKA SOCIOLOGIJA DEMOKRATIJE
Tokvil je prvi veliki politiki mislilac modernoga doba svestan sveopteg i neodoljivog nastupanja demokratije u svetu. Jedna od njegovih polaznih
i bazinih premisa je ideja da je demokratski proces, gledano dugorono, nezaustavljiv i nepovratan. To je univerzalni, transnacionalni pokret i trajan proces,
12
koji obeleava vreme u kome sam Tokvil pie, ali i budunost svih drutava.
Oslanjajui se na svoju visoko osetljivu i imaginativnu intuiciju Tokvil se bacio u neprozirnu budunost demokratije. Budunost je podrala njegovu intuiciju i opravdala taj skok.13
itavom svojom knjigom Demokratiji u Americi Tokvil iskazuje vrsto
ubeenje da je demokratska revolucija neotklonjiva i da protiv nje ne bi bilo
ni mudro ni poeljno boriti se. Unapred odgovarajui na primedbu zato povremeno upuuje tako stroge kritike demokratskim drutvima , on odgovara
jednostavno ba zato to nije protivnik demokratije i to eli prema njoj da
bude iskren. Dakle, iako je bio na samom poetku procesa novovekovne demokratske revolucije, Tokvil je bio svestan snage, ali i slabosti demokratije, njenih prednosti, ali i njenih nedostataka, njenih postignua ali i njenih posrnua,
njenih dobrih strana , ali i njenih mana. Na primeru Amerike on pokazuje sve
dobrobiti demokratije za slobodu pojedinca i drutva, ali ukazuje i na opasnosti
koje od nje prete za tu istu slobodu, jer demokratija ide na ruku demagogiji i
mediokritetstvu i omoguava najopasniji oblik despotizma - tiraniju veine.
Suverenost naroda i graanska jednakost kao polazni postulati

Tokvil prihvata postulat o suverenosti naroda, koji je u vreme to mu je
neposredno prethodilo, ne samo teorijski uoblien nego i praktino potkrepljen
dvema velikim novovekovnim revolucijama (Amerikom i Francuskom). Ali
Seymour Drescher, More than America: Comparison and Synthesis in Democracy in
America, u Reconsidering Tocquevilles Democracy in America, op.cit. str. 85
13
Abraham Eisenstadt, Introduction, Reconsidering Tocquevilles Democracy in America,
op.cit. str. 6
12
270
sredinju taku tog postulata vidi u naelu graanske jednakosti, iz kog izvorita kao da proizilaze sve pojedinosti. Graanska jednakost isto tako mono
dejstvuje na graanstvo koliko i na vladu.14 Demokratske ustanove bude i
uljuljkuju udnju za jednakou a da nikada ne mogu potpuno da je zadovolje.15
Smisao, sadraj i znaaj tog naela on uveliava do te mere da veli kako je postupni razvoj graanske jednakosti delo Provienja, s obzirom na svojstva koja
ima: sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi; sva zbivanja i svi
ljudi slue tom razvoju.16 Provienje ovde ne znai boju ruku, ve kako lepo
tumai Folkman-ulk, to je sama povest ili povesni usud: to to snalazi ljude
ve je skrovito pohranjeno u povesti, koja pred narode postavlja svoje zadatke,
a narodi ih ili reavaju ili podbacuju u tome.17
Ideja drutvene jednakosti je po Tokvilovom miljenju glavna pokretaka
snaga demokratije. Ali i vie od toga: ona je glavna dinamika snaga istorije.
Osnovna i dominantna injenica koja oblikuje te vekove jeste drutvena jednakost; glavna strast koja pokree ljude u takva vremena jeste ljubav prema
toj jednakosti.18 U Tokvilovom delu ideja jednakosti ima istu onu ulogu pokretake poluge drutvenog razvoja i istorijske modernizacije kakvu, recimo,
ima klasni konflikt u Marksovoj , odnosno, princip racionalizacije u Veberovoj
filozofiji istorije.19
Odluujui peat demokratskom politikom poretku u Novom svetu dali
su, po miljenju Tokvila, doseljenici koji su se nastanili na obalama Nove Engleske.20 To su bili pripadnici engleskih srednjih slojeva, obrazovani i relativno
imuni, ali bez velikih socijalnih razlika u bogatstvu. Sa sobom su doneli ne
samo svoja verska puritanska ubeenja ve i ideje suverenosti naroda i drutvenog ugovora, 21 komunalne samouprave i politike demokratije, jednakosti
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str.9.
16
17
Karl-Heinz Volkmann-Schulck, Politika filozofija, op.cit. str. 91
18
Aleksis De Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 454
19
Robert Nisbet, Tocquevilles Ideal Types, op.cit. str.189
20
Prva engleska naseobina u Americi stvorena je u Virdiniji 1607, od pripadnika niih slojeva
koji su u Novi svet doli u potrazi za zlatom i brzim bogatstvom. Prva grupa koja je stigla na
obale Nove Engleske 1620 godine i osnovala naseobinu kod dananjeg grada Plimut bila je
sastavljena od 15o doseljenika (to ljudi, to ena i dece) koji su sebe nazivali hodoasnicima
(pilgrims) jer su je sainjavali pripadnici puritanske verske sekte.
21
Praktinu primenu ideje drutvenog ugovora Tokvil ilustruje sledeim primerom: Odmah
po iskrcavanju u Novu Englesku doseljenici su doneli akt koji glasi: Mi, potpisani, koji smo u
slavu Boju, radi razvoja hrianske vere i u ast nae otadbine, preduzeli da uspostavimo prvu
naseobinu na ovim dalekim obalama, ovim ugovaramo, meusobnim i sveanim dogovorom,
i pred Bogom, da obrazujemo politiku drutveni zajednicu u svrhu da upravljamo sobom i
da radimo na izvrenju naih zamisli; i na temelju ovog ugovora saglasni smo da donosimo
14
15
, . 8, , 2014.
271
i slobode. Ve iz ovoga moemo izvui nekoliko vanih teorijska nalaza: prvi,

o vanosti odnosa jednakosti i slobode; drugi, o znaaju politike slobode za
demokratiju i individualne slobode; trei, o neophodnosti politikih ideja za demokratski projekt drutva; etvrti, o potrebi izgradnje demokratskih institucija;
i peti, o znaaju srednjih slojeva za demokratiju.
Sloboda i jednakost
Tokvil je bio svestan sloenosti odnosa slobode i jednakosti i tenzije meu
njima. Strasno posveen slobodi brinuo je kako da se ona obezbedi u dobu jednakosti. Smatrao je da demokratski narodi gaje prirodnu ljubav prema slobodi.
Ali je, istovremeno, oseao da ljudi gaje arku i nezasitu strast prema jednakosti: ljudi hoe jednakost u slobodi, a ako ne mogu tako da je postignu, hoe jo
jednakost ma i u ropstvu.22 Dakle, u doba demokratije sloboda moe postojati
samo sjedinjena sa jednakou, ali je jednakost mogua i u savezu sa despotizmom, to jest, uz odricanje od slobode. Tokvil jo kae: Jednakost se moe
uspostaviti u graanstvu, a da ne bude u svetu politike. I dodaje: Neka vrsta
jednakosti moe se ak uspostaviti i u svetu politike, a da u njemu ipak ne bude
slobode. Svi su meusobno jednaki, osim jednoga, koji je gospodar svih bez
razlike.23 Izgleda da je sudbina slobode da uvek bude nesigurna i u opasnosti.
Posebno ga je brinulo pitanje zato demokratski narodi pokazuju vatreniju i trajniju ljubav prema jednakosti nego prema slobodi.24 Na ovo pitanje on
nudi koliko jednostavan, toliko i ubedljiv odgovor. Na jednoj strani, prednosti
jednakosti oseaju svi i to odmah, a dobra koja sloboda donosi pokazuju se tek
vremenom i ne uvek svima na isti nain. Na drugoj strani, zla koja sloboda ponekad donosi, neposredna su i vidljiva svima; a zla kojima moe uroditi krajnja
jednakost ispoljavaju se tek malo po malo, a kad postanu velika, navika uini
da ih ne oseamo.25
Tokvil je shvatao da demokratska revolucija povezuje slobodu s jednakou. Ali mu se, isto tako inilo kao da se sloboda i jednakost stalno razilaze.
Tokvil je bio svestan da slobodu i jednakost nije lako pomiriti, pogotovu u
Evropi. Bio je uveren da iskljuivi zahtev za jednakou zavrava u ropstvu.
Svestan da izmeu slobode i jednakosti ne postoji saglasnost ve napetost,
Tokvil u radikalnom egalitarizmu vidi opasan put koji vodi najgoroj vrsti tirazakone, odluke i uredbe i da po potrebi postavljamo zvaninike, kojima obeavamo pokornost i
poslunost.(Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit., str. 36)
22
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 455,456
23
24
25
272
nije. Njegove su brige razapete izmeu dve opasnosti: da jednakost ne zavri u

despotizmu, a da se sloboda ne izrodi u anarhiju. Meutim, on uvia da od svih
opasnosti koje prete modernoj demokratiji, anarhija je, kako sam kae, uistinu
ona najmanja. Iza nje se skriva istinska i mnogo vea opasnost koja dolazi od
narastanja moi moderne centralizovane drave.26
Smatrao je da Amerikanci imaju prednost to su ve roeni jednaki, a da
nisu morali revolucijom da dou do jednakosti. Ali je i u Americi, po Tokvilovoj bojazni, sloboda ugroena od duha jednakosti. On ukazuje na nekoliko
opasnosti koje i u amerikom drutvu prete slobodi.
Na prvo mesto neprijatelja slobode koji se raa u polju demokratske jednakosti Tokvil stavlja opasnost od tiranije veine i onoga to e nazvati demokratski despotizam. Zbog znaaja ovog pitanja o njemu e posebno na
narednim stranicama biti vie rei.
Na drugo mesto stavlja onu vrstu loeg egoizma, ili kako ga jo naziva
imbecilnog egoizma, koji vodi u negativnu vrstu individualizma, u zatvoreni
i izolovani individualizam. To nije individualizam koji zahteva ili brani lina
prava, nego individualizam koji oznaava povlaenje iz javnog drutvenog polja u polje privatnosti (uskog kruga porodice i prijatelja). Individualizam je
demokratskog porekla i preti da se sve vie razvija to je vea drutvena jednakost.27 Osnovu te vrste individualizma, koja je opasna po slobodu, Tokvil nalazi u onome to naziva pogreno shvaeni lini interes. Taj pogreno shvaeni
lini interes ugroava i naruava osetljivu ravnoteu izmeu vrline i interesa, a
na optem planu izmeu slobode i jednakosti. Rodno mesto pogreno shvaenog linog interesa je jurnjava za materijalnim blagostanjem i poriv gramzivosti koji se manifestuje kao preterana ljubav prema novcu. A posledica toga je
politika apatija civilna ravnodunost i povlaenje graana u privatnost, to
je samo drugo ime za gubitak interesa za sudbinu drave i slobode u njoj. To je
situacija u kojoj samo trite i porodica odreuju ivot ljudi. Ili, kako kae sam
Tokvil: to vie brinu o svom sopstvenom biznisu, oni zapostavljaju svoj glavni biznis, da ostanu sopstveni gospodari nad sobom. I zakljuuje da politika
apatija podjednako ravnoduno poploava put ka anarhiji ili tiraniji.
Re je dakle o individualizmu nove vrste, ili jo preciznije, egoizmu nove
vrste, koji po Tokvilovim uvidima proistie iz samog demokratskog ustrojstva
politikog ivota. To je za njega pre svega politika i drutvena pojava, mnogo
opasnija od samoljublja kao moralnog fenomena. On isprva, i zadugo, jo ne
Vidi o tome ire u odlinoj analizi Folkman-luka (Politika filozofija, op.cit.str. 108,109)
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 457 Na istom mestu Tokvil kae da
je individualizam nov izraz koji se rodio iz jedne nove ideje, a da su nai dedovi znali samo
za egoizam.
26
27
, . 8, , 2014.
273
dira privatne vrline iako unitava, dodue polako ali postojano, vrelo politikih
vrlina koje izviru iz odgovornog sudionitva pri zajednikim stvarima28.
Za razliku od tako shvaenog individualizma, koji je vei posle demokratske revolucije nego u koje drugo doba, Tokvil govori o doktrini dobro shvaenih
interesa. To je pragmatina i kako kae Tokvil ne mnogo uzviena doktrina
koja i u vrlini nalazi korisnost: Amerikanci ne poriu da svaki ovek sme ii za
svojim interesom, nego se upinju da dokau da je u svaijem interesu da bude
poten.29 Tokvil je svestan injenice da su antike politike zajednice, polis pre
svega, bile zasnovane na vrlini, a da je moderna nacionalna drava formirana na
interesima. Osnovni princip antikih republika je bio rtvovanje privatnih interesa za opote dobro. U modernim republikama, iji primer su Sjedinjene Drave, osnovno naelo je u harmonizovanju privatnih interesa sa optim interesom.
Dobro shvaeni interes je bio Tokvilov klju ravnotee izmeu vrline i interesa,
odnosno slobode i jednakosti u trinoj demokratiji. No, bio je svestan krhkosti
te ravnotee. Uviajui da je ta ravnotea nesigurna i neizvesna Tokvil se pita
kako ju je mogue relativno stabilno odravati, i da li se uopte ova dva principa
individualne dobrobiti i opteg dobra mogu trajno spojiti. Kod odgovora na
ovo pitanje ustee se od svoje uobiajene slobode predvianja, i krajnje oprezno
konstatuje da e to samo budunost moi da pokae.
Na tree mesto stavlja opasnost od centralizacije politike i drave. Tokvil
je prvi koji razlikuje dve vrste centralizacije: centralizam vlasti i upravni centralizam. Centralizam vlasti je kada se na jednom mestu reavaju pitanja koja
se tiu svih graana, a centralizam uprave je kada se na centralizovan nain
reavaju pitanja koja zanimaju samo odreene delove nacije (optinu ili pokrajinu). Po njemu naroito je opasan upravni centralizam, a najopasnije je kada
se centralizovana vlada zdrui s centralistikom upravom. Glavno negativno
dejstvo centralizma je to neprestano oslabljuje politiki smisao graana i odvikava ih od upotrebe politike volje.
Tokvil smatra da su ideje demokratskih naroda o politikom ureenju
prirodno naklonjene koncentraciji vlasti. to se vie izjednauje drutveni poloaj ljudi u jednom narodu pojedinci se ine sve manji, a drutvo sve vee. Po
njemu, da bi vlast u jednom drutvu uspela da centralizuje u svojim rukama
drutvenu mo, prvi i takorei jedini nuan uslov je da voli jednakost ili bar
da pokazuje da je voli. Tako se umee despotizma, nekad tako komplikovano,
uproava: ono se svodi takorei na jedno jedino naelo.30 I zakljuuje s puno
pesimizma: Mislim da e u demokratskim vekovima koji e nastupiti lina
Karl-Heinz Volkmann-Schluck, Politika filozofija, op.cit. str. 105
Aleksis de Tokvil,Demokratija u Americi, op.cit. str. 475
30
28
29
274
nezavisnost i lokalne slobode uvek biti samo vetake tvorevine. Prirodno ureenje bie centralizam.31
Strateki pravci odbrane slobode u doba jednakosti su, prema Tokvilu:
razvijanje slobodnih institucija; korienje politikih prava i udruivanja graana; sloboda tampe; obrazovanje za demokratiju; aktivno uee graana u
politikom ivotu.
Politika sloboda i demokratija
Po svom osnovnom opredeljenju Tokvil je pre svega liberalni mislilac.
Sloboda je za njega osnovno politiko naelo i najvia vrednost. Njegov drugi
teorijski nalaz tie se odnosa politike slobode i demokratije. Ako bi morao
da bira izmeu jednakosti, demokratije i slobode uvek bi izabrao slobodu. Za
razliku od Konstana, na jedan, i od Rusoa, na drugi nain, obe vrste slobode su
mu dragocene: i ona opta ili politika, i ona lina, individualna. Svestan je da
se individualna sloboda ne moe ouvati bez optedrutvene politike slobode. I
obrnuto, opta sloboda je prazna i nema mnogo smisla bez individualne slobode
svakog graanina. Bez obzira to je uvaavao demokratiju, on je po naslednim
genima u dubini due bio aristokrat koji je pomalo prezirao mase, rulju pogotovu. Jednom je priznao: Ja gajim strasnu ljubav prema slobodi, zakonu i potovanju prava ali ne i prema demokratiji.32 U takvom stavu prema masama on
se potpuno izjednauje sa Medisonom, koji je, kao to je dobro poznato, rekao:
Da je svaki atinski graanin bio Sokrat, ipak bi svaka atinska skuptina bila
jedna rulja.33
Usput da pomenem da se u procenjivanju Tokvila mnogo diskutuje o
uticaju Federalista na njegovo delo. Jedan od najveih amerikih autoriteta za
tumaenje Tokvilovog dela, Dord Pirson (George Pierson)34 smatra da je ovaj
uticaj samo indirektan. Dejms lajfer (James Schleifer)35 je, meutim, pouzdano utvrdio da je Tokvil ve tokom putovanja po Americi kupio Federalistike
spise. Poznato je, takoe, da je Tokvil rekao da je to knjiga koju, mada je jedinstveno amerika, treba da poznaju dravnici svih zemalja. Po lajferovom
miljenju Tokvil je u toj meri upio mnoge ideje Federalista, da nije vie mogao
da ih razlikuje od sopstvenih, i da ih zato nije previe citirao. Bernard Braun
Navedeno prema J.P.Mayer, Alexis de Tocqueville: A Biographical Study in Political
Science, New York, 1963, str. 13
33
Medison, No 55, vidi: Hamilton, Medison, Dej, Federalistiki spisi, redakcija i uvodna
studija Vojislav Stanovi, Radnika tampa. Beograd, 1961 str.354
34
George Pierson, Tocqueville and Beaumont in America, New York, 1938
35
James Schleifer, The Making of Tocquevilles Democracy in America, Chapel Hill, N.C.,
1980
31
32
, . 8, , 2014.
275
slino smatra da je Tokvil primio duplu dozu federalista direktno, i indirektno

preko knjige Dozefa Storia (Joseph Story) Komentari Ustava (Commentaries
on the Constiotution). Sve u svemu, znatan uticaj Federalista na Tokvila mislim
da vie nije sporan.36
Najvaniji stub demokratskog politikog poretka u Novom svetu je koncept politike slobode. Naela demokratije zasaena na obalama Novog sveta
mogla su, kako ukazuje Tokvil, da rastu u slobodi, bez stalekih, despotskih i
drugih stega karakteristinih za Evropu . Po njemu, revoluciju u Sjedinjenim
Dravama ostvarila je zrela i promiljena ljubav prema slobodi. Za razliku od
nje, u Francuskoj revoluciji bila su dva kretanja u suprotnim pravcima, koje
ne treba brkati: jedan naklonjen slobodi, drugi naklonjen despotizmu.37 Novu
vlast ne zasniva samo sila nego i dobri zakoni, konstatuje Tokvil.
Engleske naseobine su, prema Tokvilovom uvidu, oduvek uivale vie
unutranje slobode i vie politike nezavisnosti nego naseobine drugih naroda.
Njegov je zakljuak da naelo slobode nigde nije potpunije primenjeno nego u
dravama Nove Engleske i da je to bio jedan od glavnih uzroka njihovog prosperiteta. Plodna klica slobodnih institucija je optina, koja je u svemu to se nje
tie ostala nezavisna zajednica. Optinska nezavisnost je polazno naelo, ali i
realni ivot amerike slobode. Smatrao je da su Amerikanci imali veliku srenu
okolnost da to su postigli slobodu pre demokratije.
Kritikujui svaku vrstu izopaene slobode koja se sastoji u tome da se
radi to se kome svidi, Tokvil stavlja akcenat na onu graansku i duhovnu
slobodu koju ameriko drutvo i drava imaju obavezu da tite: to je sloboda da
se ini sve to je pravo i dobro. Tako je ameriko drutvo uspelo da postigne da
vlast bude velika, a izvritelj mali, kako bi drutvo i dalje bilo dobro ureeno, a
ostalo slobodno.38
Brinula ga je i sudbina slobode u demokratiji, ali i budunost slobode u
industrijskom drutvu. Sloboda moe, po njegovom miljenju, biti sauvana u
demokratiji samo ako se sauvaju vrline graana. Smatrao je da na dugi rok svako drutvo zavisi od vrlina graana i njihovog zdravog razuma, jer, kako kae,
nema zemlje gde zakon moe sve da predvidi, i gde institucije u potpunosti
mogu da zamene razum i obiaje.39 to se tie napretka industrije on, slino
Marksu, uoava da industrijsko umee neprestano srozava klasu radnika, a
istovremeno uzdie klasu vlasnika.40 Radnik postaje sve slabiji, sve ograni36
Detaljnije o uticaju federalista na Tokvila u: Bernard Brown, Tocqueville and Publius, u
Reconsiderig Tocquevilles Democracy in America,op.cit. str. 43-73
37
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 65 i 86
38
39
Aleksis de Tokvil, Dedmokratija u Americi, op.cit. str. 107
40
276
eniji i sve vie zavisan.41 Industrijska aristokratija, koja nastaje pred naim
oima, jedna je od najsurovijih to su se ikad pojavile na svetu. 42
Jedini nain da se predupredi ili pobedi zlo koje jednakost moe da proizvede je, po Tokvilu, politika sloboda. A ouvanje politike slobode lei u
civilnoj participaciji, u direktnom i aktivnom ueu graana u politikim procesima.
Tu, u ovoj poenti o politikim suverenom i aktivnom graaninu, moda
lei i direktna dodirna taka izmeu Tokvila i Marksa. Uporeujui ova dva
velikana drutvene misli devetnaestog veka, Robert Nisbet dolazi do nekoliko
zanimljivih komparativnih linija.
Po njemu, iznenaujue privlai panju koliko su Tokvil i Marks slini
u otkrivanju dinamike istorijskog razvitka i u odreivanju onoga to se moe
nazvati teleoloki momentum predvidive i dogledne budunosti: za Tokvila jednakost i homogenost, za Marksa socijalizam i komunizam. Za Tokvila su glavna
jedra u istorijskom konvoju politika , za Marksa ekonomska. Efikasni uzrok
promena za Tokvila je gvozdeni proces ujednaavanja, a za Marksa klasni konflikt. Obojica vide modernu istoriju kao trijumf snaga koje su najpre prisutne
embrionalno u drutvu koje je Tokvil zvao aristokratsko, a Marks feudalno, a
onda su se te snage oslobodile u demokratiji (Tokvil) , odnosno kapitalizmu
(Marks). I Tokvilova, kao i Marksova, filozofija istorije su pune determinizma.
Najzad, svaki je radio polazei od, ivom matom i bojama, zamiljenog idealnog tipa: demokratije, u Tokvilovom sluaju, odnosno socijalizma u Marksovom sluaju. Obojica su iz ovako sveobuhvatnih i beskrajno plodnih konstrukata izvlaili i dedukovali duge serije manjih idealnih tipova. 43
Nisbet dodaje da je tokom vie od veka i po teorijski interes Zapada za
svaki od ova dva izuzetna uma stalno menjao fokus na ono to su oni mislili
kao bitno. To objanjava zato u oba sluaja postoji niz razliitih naglasaka i
inerpretacija njihove teorijske misli.
Znaaj politikih ideja za demokratiju
Trei vaan teorijski nalaz odnosi se na neophodnost razvijenih i jasnih
politikih ideja za svaki demokratski projekat koji eli uspean praktini ishod.
Ili kako to Tokvil kae, iseljenici koji su doli u Ameriku izdvojili su naela
demokratije od svih onih protiv kojih su se borili u starim evropskim drutvima, pa su jedino njih presadili na obale Novog sveta. Oni koji su doli u Novu
Englesku, nisu to uradili samo iz nude, niti samo da bi poboljali svoj poloaj i
43
Robert Nosbet, Tocquevilles Ideal Types, op.cit. str. 190
41
42
, . 8, , 2014.
277
uveali svoje bogatstvo - liili su se miline ivota u zaviaju da bi se povinovali

jednoj isto intelektualnoj potrebi; izlaui se neizbenim nevoljama u tuini,
hteli su da postignu trijumf jedne ideje .44
Tokvil zna da bez zajednikih ideja nema zajednikog delanja, a bez zajednikog delanja postoje samo ljudi kao pojedinci, ali ne i drutvena zajednica.
Da bi postojalo drutvo, a jo i vie da bi to drutvo cvetalo, treba, dakle, da
neke glavne ideje okupljaju i dre u zajednitvu duh svih graana.45
Uoavajui da je Amerikancima teko da se bave samo svojim linim
poslovima Tokvil kae kako je teko opisati koliko mesta u ivotu oveka u
Sjedinjenim Dravama zauzima briga o politici. Uestvovati u upravljanju
drutvom i govoriti o tome, to je za Amerikanca glavna stvar i takorei jedino
zadovoljstvo.46
Izgradnja demokratskih institucija
etvrti vaan teorijski nalaz je u znaaju izgradnje demokratskih institucija. Jednome sasvim novom svetu treba novo politiko umee, kae Tokvil. U
veini evropskih nacija politiko ureenje i ustrojstvo drave ilo je od njenog
vrha, zapoevi u viim delovima drutva. U Americi je proces bio obrnut: optina (township) se organizovala pre okruga, okrug pre drave, drava pre Unije.
Podseajui da je u Novoj Engleskoj najpre optina potpuno i konano uspostavljena, Tokvil konstatuje: Oko optinske individualnosti okupljaju se i snano povezuju interesi, strasti, dunosti i prava.47 Istaknuta odlika javne uprave u
Sjedinjenim Dravama je da je ona neverovatno decentralizovana. Ono emu
se Tokvil najvie divio u institucionalnom ustrojstvu drave u Americi, nisu
samo upravne posledice decentralizacije, nego njene politike posledice. I to
ne samo to se otadbina osea svugde, kae on, nego jo vie to Evropljanin
u javnom slubeniku vidi samo silu; Amerikanac u njemu vidi pravo. Moe
se, dakle, rei da se u Americi nikad ovek ne pokorava oveku, nego pravdi i
zakonu.48 Bloku formativnih ideja za ustanovljavanje amerikih demokratskih
institucija, na koje ukazuje i koje analizira Tokvil, pripadaju i ideje izbornosti,
podele vlasti i stroge podele nadlenosti, nezavisnosti sudstva i sudskih porota,
federalnog ustrojstva, bikameralnog parlamenta, i uopte participacije graana
u vlasti.
Republikom velikog obima, kao to su Sjedinjene Drave, moe se vladati samo kombinacijom dva principa: principa lokalne samouprave i principa
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit., str. 34
46
47
48
44
45
278
jake nacionalne vlade. A ta se kombinacija najbolje ostvaruje u federalnom naelu. Za ideju federacije Tokvil kae da predstavlja novu teoriju i veliko otkrie
moderne politike nauke, uspeno primenjeno u amerikom modelu politikog
ivota .
Srednji slojevi - drutvena osnova demokratije
Srednji slojevi su, po Tokvilovom miljenju, najbolja socijalna osnova za
demokratiju, i to je potpuno u skladu sa svim uvidima moderne politike sociologije. Sastavni deo ovog petog nalaza je i ideja da drutva sa manjim stepenom socijalnih nejednakosti predstavljaju bolji ambijent za demokratiju, nego
po imovini i bogatstvu otro podeljena i unutar sebe suprotstavljena drutva. U
naelu, opte blagostanje pogoduje stabilnosti svih ureenja, a po Tokvilovom
uvidu to naroito vai za demokratiju. Sve to daje za pravo onima koji pripisuju
Tokvilom shvatanju demokratije ire znaenje od politikog; on na demokratiju
gleda kao na termin koji ima i drutveno znaenje, referirajui na drutvo obeleeno jednakou socijalnih, a ne samo politikih uslova za sve. 49
Snaga i slabost demokratije
Francuskom misliocu drave i povesti Aleksisu de Tokvilu moemo da
zahvalimo to je dao do sada najobimniju i najdublju analizu sutine moderne
demokratije i demokratske revolucije rei su uglednog nemakog politikog
filozofa Karl-Hajnca Folkman-luka (Karl-Heinz Volkmann-Schulck).50 On takoe uoava da Tokvil povezuje demokratiju i jednakost: Ve kada prvi put
oznauje bit demokracije, Tocqueville je zahvaa rijeima egalite des conditions, jednakost (drutvenih) uvjeta, i ta se oznaka zatim neprestano ponavlja. 51
Tokvil smatra da demokratija, naroito na dui rok, pogoduje uveavanju unutranjih snaga drave i drutva; ona iri blagostanje, razvija graansku
svest, ojaava potovanje zakona u raznim drutvenim klasama.52 Mane i slabosti demokratskog ureenja, kae on, lako se vide, dok se njihovo blagotvorno
dejstvo vri neosetno i takorei skriveno. Mane odmah padaju u oi, a vrline se
otkrivaju tek vremenom. 53
Prema Tokvilovom shvatanju za demokratiju je neophodan jedan vaan
uslov: Demokratska vlast, koja se zasniva na jednoj tako prostoj i tako prirodCheryl Welch, Tocqueville, op.cit. str. 289
Karl-Heinz Volkamnn-Schulck, Politika filozofija, Tukidid, Kant,Tocqueville, Zagreb,
Naprijed, 1977, str. 83
51
Karl-Heinz Volkamnn Schluck, Politika filozofija, op.cit., str. 86
52
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str.199
53
49
50
, . 8, , 2014.
279
noj ideji, uvek pretpostavlja, meutim, postojanje veoma civilizovanog i veoma

obrazovanog drutva.54
U demokratiji on vidi i prednost najekonominijeg poretka. Upozoravajui da despotizam upropauje ljude spreavajui ih da proizvode i oduzimajui
im steeno bogatstvo, Tokvil kae da sloboda, naprotiv, raa hiljadu puta vie
bogatstva nego to ih unitava. ini mi se da bi vlast srednjih klasa morala biti,
meu slobodnim ureenjima, neu rei najmudrija, niti, naroito ne, najvelikodunija, nego najekonominija.55
Ono to esto nedostaje demokratiji je jasno sagledavanje budunosti,
zasnovano na znanju i iskustvu. Narod mnogo vie osea nego to razmilja.56
Demokratija uveava sklonost ka promenama do strasti: retki izbori izlau dravu velikim krizama, a njihova uestanost dri je u grozniavoj uzburkanosti.57
Evo kako Don Stjuart Mil tumai Tokvilovo shvatanje snage i slabosti
demokratije. Po njemu, Tokvil uoava sledee tri glavne prednosti demokratije:
prvo, u poreenju sa drugim oblicima vladavine, sistematski i stalni cilj demokratije je dobro neizmernog mnotva; drugo, ni jedna druga vlada ne moe da
rauna na tako iroku i toplu podrku veine ljudi, kao u demokratiji; i tree, demokratija funkcionie ne samo za narod nego i putem naroda. Na drugoj strani,
po Milu, Tokvil sagledava i dve najvee slabosti demokratije: prvo, politika u
demokratiji je nagla, prevrtljiva i kratkovida, mnogo vie nego u aristokratskom
ureenju; i drugo, interes veine ne mora uvek da bude identian sa interesom
sviju i optim interesom.58
Jedna od velikih slabosti demokratije, o kojoj e na narednim stranicama biti vie rei, je i u opasnosti da veina nadglasa one koji su intelektualno superiorniji ime se ojaavaju dispozicije demokratije ka mediokritetstvu i
osrednjosti. U modernim drutvima dva su glavna izvora socijalne heterogenosti: intelekt i bogatstvo. Demokratija uspenije reava problem heterogenosti u
bogatstvu, jer glas bogatog i siromanog u demokratskoj proceduri isto vredi.
Problem je to demokratska procedura nivelira i intelektualne potencijale drutva. Ili kako kae Ceterbaum: Ljubav prema jednakosti moe da se izrazi na
dva naina, kao plemenita strast prema jednakosti koja nastoji da sve podigne
na nivo najveeg, i kao iskvarena sklonost ka jednakosti, koja se trudi da sve
svede na najmanji zajedniki imenilac.59 Ova druga vrsta elje ka jednakosti
priprema ljude da se u ime jednakosti i njenog ouvanja odreknu svoje slobode.
56
57
58
John Stuart Mill, Introduction, op.cit. str. XXIX
59
Martin Zetterbaum, Alexis de Tocqueville, op.cit. str. 769
54
55
280
Demokratija moe doi do istine samo kroz iskustvo. Veliko preimustvo

Amerikanaca je, prema Tokvilu, ne samo u tome to su prosveeniji od drugih
nego i to imaju mogunost da ine popravljive greke, to jest da ue na iskustvu, bez rizika da propadnu zbog greaka koje ine. 60
Politiki zakoni Sjedinjenih Drava uvek su polazili od principa suverenosti naroda. Tokvil istina priznaje da je volja naroda jedna od onih rei koju
su smutljivci svih vremena i despoti svih doba najobilnije zloupotrebljavali. On
dalje kae, da ima ak i onih koji su je otkrili potpuno izraenu u utanju naroda,
pa su smatrali da iz injenice pokornosti proizilazi za njih pravo zapovedanja.61
Tokvil odaje priznanje amerikom drutvu to je uspelo da izbegne zamke despotizma. Okolnosti, poreklo, prosveenost, a naroito obiaji, omoguili su im
da izbegnu apsolutistiku vlast i zasnuju i odre suverenost naroda.
Tokvil zakljuuje: Demokratska sloboda ne izvrava svaki svoj poduhvat
onako savreno kao prosveen despotizam; esto odustaje od njih pre no to im
je ubrala plodove ili se uputa i u opasne; ali na dui rok ona ostvaruje vie
nego on; ona svaku stvar uradi ne toliko dobro, ali uradi vie stvari. Pod njenom
vladavinom nije pre svega veliko ono to izvri javna uprava, nego ono to se
izvri bez nje i izvan nje. Demokratija ne prua narodu najviniju vlast, ali ini
ono to je esto i najvinija vlast nemona da stvori: ona iri po celoj drutvenoj zajednici nesmirenu delatnost, preobilje snage, energiju, sve to to nikad ne
postoji bez nje i to moe stvoriti uda, ako su okolnosti iole povoljnije. U tome
su njena prava preimustva.62 Ili, kao to kae na drugom mestu: Sredstva
demokratije su, dakle, nesavrenija od sredstava aristokratije: esto ona, i ne
znajui, radi protiv sebe same; ali cilj njen je korisniji.63

Tiranija veine i demokratski despotizam
Iz irokog spektra Tokvilovih ideja ovde treba izdvojiti jednu po kojoj je
on na istaknut nain prepoznatljiv u politikoj sociologiji. Re je o kritici demokratije kao mogue tiranije i despotizma veine.
Analizi svemoi veine, i posledicama takve veine po politiki ivot
Sjedinjenih Drava, Tokvil posveuje izuzetno veliku panju. U prvoj knjizi
Demokratija u Americi, iz 1835, on koristi izraz tiranija veine. U drugoj, iz
1840, umesto tog izraza on govori o despotizmu koji se raa iz demokratije,
o demokratskom despotizmu. Izraz demokratski despotizam uao je u iroku
upotrebu i esto se sree u literaturi o Tokvilu, mada kao termin predstavlja
62
63
60
61
, . 8, , 2014.
281
svojevrsni contradictio in adjecto. Uporedo s tim, ali istina mnogo ree, sreu
se i sintagme prikriveni despotizam (Valentini) ili nenasilni despotizam (Volkmann-Schluck), a ponekad i meki despotizam ili novi despotizam (Zetterbaum).
Tokvil polazi od ocene da je u sutini demokratskih ureenja da vlast veine u njima bude apsolutna, jer, kako kae, izvan veine u demokratijama nema
nieg to bi joj se oduprlo.64 Fundamentalni paradoks demokratije, onako kako
ga Tokvil razume, je u tome to je jednakost uslova podjednako kompatibilna
i sa tiranijom i sa slobodom. Ili, kako kae Martin Ceterbaum (Martin Zetterbaum), Tokvil je svestan da je demokratija u stvarnosti sklona da uspostavi
tiraniju, bilo jednog nad svima, manjine nad veinom, veine nad manjinom ili
ak svih nad svima.65
Ista ona jednakost koja graanina ini nezavisnim od svakog sugraanina
uzetog ponaosob, izruuje ga samog i bez ograde, dejstvu veine. Javnost ima,
dakle, u demokratskih naroda neobinu mo, kakvu aristokratske nacije nisu
mogle ak ni zamisliti. Ona ne ubeuju u svoja verovanja, ona ih namee i utiskuje u due nekom vrstom ogromnog duhovnog pritiska svih na svaiji um.66
Opasnost od demokratske tiranije veine Tokvil uoava na mnogim punktovima amerikog politikog ivota i civilnog drutva. On kae da su demokratije prirodno sklone da svu drutvenu mo usredsrede u rukama zakonodavnog
tela. Tu se vidi direktan uticaj Monteskjea, na jednoj, i Medisona i federalista,
na drugoj strani. Od svih politikih vlasti, zakonodavstvo se najradije povinuje veini.67 Takva koncentracija vlasti moe da nakodi dobrom voenju javnih
poslova, a istovremeno je i osnova despotizma veine.68 Citirajui Defersona,
koga smatra apostolom demokratije, Tokvil skree panju na najstraniju opasnost od tiranije zakonodavca; a to se tie opasnosti od izvrne vlasti, ona e,
po njemu, nastupiti mnogo kasnije. Uverili smo se da su se u nae vreme mnoga
od tih upozorenja obistinila, a posebno bojazan od enormnog porasta uloge i
uticaja izvrne vlasti.
Veina u Sjedinjenim Dravama prua pojedincima mnotvo ve stvorenih shvatanja i rastereuje ih potrebe da misle svojom glavom i stvaraju sopstvena. Veina dakle, zakljuuje Tokvil, u Sjedinjenim Dravama ima ogromnu
stvarnu mo, a i skoro isto tako veliku mo u javnom mnjenju. To dovodi ne
samo do zakonodavne i upravne nestabilnosti, koja je prirodna za demokratiju,
Martin Zetterbaum, Alexis de Tocqueville, u: History of Political Philosophy, Edited by
Leo Strauss, Joseph Cropsey, Chicago and London, The University of Chicago Press, 1987,
str. 768
66
67
68
64
65
282
nego i do tiranije veine. 69 Moe se govoriti o tiraniji veine u politikom

smislu, ali i o tiraniji veine u drutvemom smislu. Prva se ispoljava i ostvaruje
kao tiranije politike veine u politikim organima drave, a druga, kao tiranija
javnog mnjenja veine u graanskom drutvu.
Prema tome, on demokratiji u Americi ne zamera slabost, ve naprotiv
njenu neodoljivu snagu. Izriito tvrdi da u Sjedinjenim Dravama mo veine
prevazilazi sve moi koje poznajemo u Evropi. Za razliku od Evrope, gde ni
najapsolutniji vladari nisu mogli da spree miljenja suprotna njihovoj vlasti
da potajno krue dravom, u Americi nije tako: dokle god je veina sumnjiva, ljudi govore; ali im se ona neopozivo izjasnila, svako uuti, pa i prijatelj
i neprijatelj kao da se slono upregnu u njena kola. I zakljuuje da u Americi
veina ini strahovit obru oko misli. U tom okviru pisac je slobodan; ali teko
njemu ako se usudi da iz njega izae. 70
Ima autora koji smatraju da je pitanje kako spreiti zloupotrebu vlasti od
strane onih koje su je demokratskim putem stekli, jedno od sredinjih pitanja u
Tokvilovoj politikoj filozofiji.71 Drugi, opet, misle da je sr Tokvilovog uenja
o demokratiji u ukazivanju na one odlike koje niu ili dobijaju snagu iz uslova
jednakosti i individualizma, kao to su: materijalizam, mediokritetstvo, ljubav
prema domu i izolacija u privatnosti porodice.72
Za razliku od ranijih tiranija koje su se sluile grubim sredstvima okova i delata, nova civilizacija usavrava despotizam, a demokratske republike
umesto primene materijalizovane sile ustremljuju se na duu i misao. Podstaknut izjavom lekara Stjuarta iz Baltimora koji je navodno rekao Tokvilu Javno
mnenje nam radi ono to inkvizicija nikad ne bi mogla,73 Tokvil formulie sledei tvrdi zakljuak: Inkvizicija nikad nije uspela spreiti da po paniji krue
knjige protivne religiji veine. Carstvo veine u Sjedinjenim Dravama uspeva
vie: oduzelo je ljudima ak i pomisao da ih objavljuju.74 Jedno od Tokvilovih
zabrinjavajuih proroanstava upozorava da ako sloboda ikad propadne u Americi, za to valja okriviti svemo veine.
Iza politike svemoi veine Tokvil ponovo otkriva jednakost, koja istovremeno proizvodi dve tendencije: jednu, koja svaiji um vodi novim mislima;
Roders otkriva da je istoriar iz Bostona J. Sparks ponudio Tokvilu formulaciju fraze
tiranija veine, ali da je zakljuio, nakon itanja Demokratije u Americi, da je Tokvil
potpuno promaio njegovu glavnu ideju (Daniel Rodgers, Of Prophets and Prophecy, op.cit.
str. 199).
70
71
Vojislav Kotunica, Demokratija i njene granice Aleksis de Tokvil i problem tiranije
veine, u knjizi, Vojislav Kotunica, Ugroena sloboda, politike i pravne rasprave, Beograd,
Filip Vinji, 2002, str. 18 i 19
72
Martin Zeterbaum, Alexis de Tocqueville, op.cit. str. 768
73
Navedeno prema Daniel Rodgers, Of Prophets and Prophecy, op.cit. str. 198
74
69
, . 8, , 2014.
283
i drugu, koja bi ga rado svela na to da vie ne misli. Ako demokratski narodi

zamene individualni razum apsolutnom vlau veine, zlo bi samo bilo druge
prirode. I nazirem kako bi, pod dejstvom izvesnih zakona, demokratija uguila slobodu miljenja, kojoj demokratsko drutveno ureenje pogoduje, te bi se
ljudski um, poto je raskinuo okove to su mu ih nekad nametale klase i ljudi,
sada okovao optom voljom mnotva.75 Ovim je, tano jedan vek unapred,
predskazana pojava totalitarizma u dvadesetom veku, a Tokvilovo nasluivanje
se, na drastian nain, pokazalo tanim.
Psiholoka mo veine zasniva se na dve problematine ideje: prvo, da
vie znanja i mudrosti ima u mnotvu, nego u jednom ili nekolicini izabranih; i
drugo, da su interesi veeg broja iznad interesa manjine.76 to se prve ideje tie
Tokvil je kvalifikuje kao teoriju jednakosti primenjenu na pamet. Svoju legitimnost ona, kao i svaka vlast, moe da zahvali samo dugom trajanju. Kada je re
o drugoj ideji, ona ima podrku u Sjedinjenim Dravama jer se svaka manjina
nada da moe postati veina. U aristokratskom drutvu takva ideja bi izgubila
smisao, jer aristokratija ne moe postati veina i sauvati svoje privilegije, kao
to se ne moe odrei privilegija, a da ne prestane biti aristokratija. Ovaj tip
Tokvilovog argumenta bi danas mogao da se primeni i za vienacionalna drutva, gde manjine nemaju ansu da postanu veine. U osnovi, on vai za sve
kulturne manjine, kao i za one podele u drutvu koje imaju oblik rascepa ili-ili,
to jest gde kompromis nije mogu (pitanje upotrebe nuklearne energije, prava
na eutanaziju, prava na abortus, pitanje smrtne kazne, isl.).
Mada i sam priznaje da je u volji veine izvor svih vlasti, Tokvil kae:
Smatram bezonom i odvratnom maksimu po kojoj, u stvarima vladanja, veina u nekom narodu ima pravo da sve ini.77 On postavlja naelo da je pravda
vii zakon od zakona veine i da pravda ini granicu prava svakog naroda. Kad,
dakle, odbijem da se povinujem nekom nepravednom zakonu, ne osporavam
veini pravo da zapoveda; u odnosu na suverenitet naroda, pozivam se na suverenitet ljudskog roda.78 I dodaje, da ako uskrauje svakom pojedincu pravo
da vlast ini sve to hoe, nee to pravo i takvu vlast nikad priznati ni mnotvu.
Smatrajui da je svemo zlo, a vlast bez ogranienja po sebi loa i opasna,
Tokvil u pravdi kao opteljudskoj vrednosti i normi vidi silu koja je i iznad prava veine. U neto irem tumaenju, a sledei opti duh Tokvilovog dela, moe
da se kae da iznad svemoi veine u moralnoj ravni stoje pravda i humanost, a
u politikoj, ustanovljena (prirodna) prava i razum. Ako vlast ne nalazi pred sobom nikakvu prepreku, onda je sloboda ozbiljno ugroena. Kad, dakle, vidim
77
78
75
76
284
da se pravo i mogunost da se sve ini priznaje bilo kojoj sili, zvala se ona narod
ili kralj, demokratija ili aristokratija, vrila se ona u monarhiji ili republici, kaem: tu je klica tiranije, i idem da ivim pod drugim zakonima.79
CIVILNO DRUTVO I DEMOKRATIJA
Druga velika tema kojom je Tokvil zaduio politiku sociologiju odnosi
se na oblast civilnog, graanskog drutva. Sam Tokvil ukazuje da je prva knjiga Demokratije u Americi posveena analizi politikog poretka, a druga studiji
graanskoga, odnosno civilnoga drutva.
Njegova polazna teza je da se pod uticajem demokratskog drutvenog
ureenja u SAD izgled civilnog drutva promenio ne manje nego fizionomija
sveta politike.80 S druge pak strane, opravdano smatra (kao to je napred ve
jednom istaknuto) da ideja demokratije pretpostavlja postojanje civilizovanog i
obrazovanog drutva. U osnovi ovoga, kao i itave Tokvilove teorije, lei opta
ideja o mogunosti ovekovog usavravanja, po kojoj se ljudi sutinski razlikuju od ivotinja.
U vezi sa mogunostima ovekovog usavravanja, zanimljivo je njegovo zapaanje kako se razliiti politiki poreci odnose prema obrazovanju: aristokratija ima prirodne sklonosti da suava granice ovekovog usavravanja, a
demokratija da ih iri (razmiui ih nekad i preko mere). 81
Umee udruivanja kao osnovno civilno umee
Po Tokvilu, u demokratskim zemljama umee udruivanja je osnovno
umee; napredak svih ostalih umea zavisi od njegovog napretka. Neposredno
nakon toga, nudi formulaciju jednog od zakona koji vladaju u ljudskim drutvima. Taj zakon ima formu instruktivnog naela i glasi: da bi ljudi postali i ostali
civilizovani treba umee udruivanja meu njima da se razvija i usavrava srazmerno poveanju drutvene jednakosti.82
Tokvilova civilna teorema koja utvruje odnose izmeu jednakosti i graanskog drutva, dakle, glasi: to je drutvena jednakost vea to i udruivanje graana treba da bude razvijenije. I obrnuto, tamo gde nema demokratske
jednakosti, tamo su mogunosti graanskog udruivanja slabe ili vrlo skuene.
Despotizam, kae Tokvil, podie pregrade izmeu graana da bi ih razdvojio.
Despotizam, koji je po svojoj prirodi pun pribojavanja, vidi u osamljivanju
81
82
79
80
, . 8, , 2014.
285
ljudi najsigurniju zalogu svoga trajanja, pa obino i ulae veliki trud da ih usami...Despot lako prata svojim podanicima ako ga ne vole, samo ako se ne vole
ni meusobno.83 Zato zakljuuje da u svih naroda gde je politiko udruivanje
zabranjeno, graansko udruivanje je retko.
Umetnost udruivanja nije za Tokvila prazni purlartizam. Upravo obrnuto, umetnost udruivanja je istinska majka socijalne akcije.
Civilno drutvo kao kola demokratije
Za ameriku naciju Tokvil kae da su njeni graani reeni da stalno koriste pravo udruivanja u civilnom ivotu, pa su tako uspeli da sebi pribave sve
blagodeti koje civilizacija moe da prui. On konstatuje da se Amerikanci svih
uzrasta, svih stalea i svih nastrojenja neprestano udruuju. I duhovito primeuje da gde se na elu kakvog novog poduhvata u Francuskoj vidi vlast, a u Engleskoj neko od uglednih velikaa, raunajte da ete u Sjedinjenim Dravama
ugledati neko udruenje.
Tokvil dolazi do tanog uvida da udruivanje graana olakava politiko
udruivanje, i obrnuto, da slobodno politiko udruivanje neobino razvija i
usavrava graansko udruivanje. 84 On vidi politika udruenja kao velike
besplatne kole za graansko udruivanje, a mnogobrojna udruenja graana
kao velike drutvene kole za demokratiju.
Tokvil stavlja pravo na udruivanje u red neotuivih prava, smatrajui da
se ono moe staviti po vanosti i teini odmah iza line slobode.Posle slobode
da sam dela, oveku je najprirodnija sloboda da svoje napore udrui sa naporima svojih blinjih i da delaju udrueno.85
Ukazujui na pragmatinu stranu amerikog duha, on primeuje da se
u Sjedinjenim Dravama gotovo i ne govori da je vrlina lepa tvrdi se da je
korisna i to se svakodnevno dokazuje. Ne porie se da svaki ovek sme i treba
da ide za svojim interesom. Prema Tokvilovom tumaenju, dobro shvaeni interes, kao to je ve reeno, nije neka uzviena doktrina, ali je jasna i pouzdana.
Ona ne tei da postigne neke visoke ciljeve; ali bez odvie napora postie sve
one koje sebi postavlja.86 Zato je, po njegovoj oceni, Amerika zemlja u kojoj se
najvie na svetu izvlai korist iz udruivanja i gde se to mono sredstvo akcije
primenjuje u najrazliitije svrhe.87 Ono je ulo u navike i obiaje.
Za razliku od graanskog udruivanja politiko udruivanje je uvek opasnije po postojei poredak. Svaka vlast sa podozrenjem gleda na politiko udruAleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 460
85
86
87
83
84
286
ivanje, jer se tu okupljaju ljudi koji ele da upravljaju dravom. Ne treba kriti,
kae Tokvil, da je neograniena sloboda politikog udruivanja poslednja od
svih sloboda koju neki narod moe podneti. Ako usled nje i ne padne u anarhiju, on je se takorei svakog asa dotie.88 Za razliku od toga, i to Tokvil vrlo
pronicljivo uoava, na graanska udruenja vlast gleda blagonaklono, zato to
su lako otkrili da ta udruenja, umesto da misli graana usmeravaju ka javnim
poslovima, slue tome da im panju od njih odvrate, a time to ih sve vie zaokupljaju zamislima koje se ne mogu izvesti bez javnog mira, odvraaju ih i od
revolucija.89
No, Tokvilov zakljuak u pogledu vanosti udruivanja je jasan i nedvosmislen: Pravo udruivanja je u nae doba postalo nuna garancija protiv
tiranije veine.90
Sloboda tampe

Sloboda tampe je, po Tokvilu, nuna posledica suverenosti naroda. Kao
to su suverenost naroda i sloboda tampe dve stvari koje su meusobno potpuno povezane, tako suverenost naroda i cenzura ne idu zajedno. Cenzura i demokratija zasnovana na suverenosti naroda i optem pravu glasa su, po miljenju
Tokvilovom, protivurene jedna drugoj i ne mogu zajedno opstati u politikim
ustanovama istog naroda.
Sloboda tampe je mono oruje kojim raspolae graansko drutvo, ona
je u najpotpunijem smislu orue slobode, ocenjuje s pravom Tokvil. Njeno
uvek otvoreno oko neprestano obnauje tajne mehanizme politike i prisiljava
javne linosti da izlaze pred sud javnosti.91
Prve amerike novine, prema Tokvilovom uvidu, pojavile su se aprila
1704 godine u Bostonu. Konstatujui da je Amerika zemlja u kojoj nalazimo u
isti mah i najvie udruenja i najvie listova, Tokvil uoava vanu demokratsku
vezu meu njima. Postoji, dakle, nuna veza izmeu udruenja i novina: novine stvaraju udruenja, a udruenja stvaraju novine; pa ako je tano to smo rekli
da udruenja treba da se umnoavaju to vea biva drutvena jednakost, isto je
tako sigurno da i broj listova raste to se vie mnoe udruenja.92
Mo slobode tampe se ispoljava na dvostruk nain: tampa formira javno
mnjenje i mono utie na oblikovanje svih ubeenja ljudi. Kako kae Tokvil,
ona ne menja samo zakone nego i obiaje. I dodaje, na svoj po malo sarkastian
90
91
92
Alekis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 469
88
89
, . 8, , 2014.
287
nain: Volim je imajui u vidu zla koja spreava, mnogo vie nego zbog dobra
koja ini.93
tampa je izuzetna drutvena sila, posle naroda, prva meu svim silama,
kako bi rekao Tokvil. Zato, po njegovom miljenju, samo udruivanje graana
predstavlja veu silu. U tampi su na udan nain pomeane dobre i zle strane,
a opet, po Tokvilovom dubokom uverenju, bez nje sloboda ne bi mogla iveti, a
sa njom red jedva moe da se odri. Ipak zakljuuje: U pogledu tampe, stvarno nema sredine izmeu potinjenosti i slobode. Da bi se pobrali neprocenjivi
plodovi koje prua sloboda tampe, treba umeti podneti i neizbene nedae koje
ona izaziva.94
POLITIKA KULTURA DEMOKRATIJE
Kao to je ve reeno, u najnovije vreme se posebna panja poklanja
Tokvilovom prouavanju kulture. Tokvil je u dejstvu kulturnih inilaca nalazio
jedan od glavnih optih uzroka kojima se moe pripisati odranje demokratske
republike u Sjedinjenim Dravama.
U njegovim analizama akcenat je stavljen na kategoriju naravi. Tokvil
koristi taj termin u znaenju koje odgovara staroj rei mores , ali mu pridaje i
ire znaenje, podrazumevajui pod tim sveukupno moralno i intelektualno stanje jednog naroda.95 Dakle, mores ili naravi je kod njega u upotrebi sa potpunijem znaenjem od latinskog termina za obiaje, navike; a to e se sredinom
dvadesetog veka u uem znaenju nazvati politika kultura; da bi se krajem
tog istog veka, itava ta oblast nazvala studij kulture (culture studies) - ovoga
puta u mnogo irem znaenju od Tokvilovog. Znaajan deo prve i pretean deo
druge knjige Demokratije u Americi posveeni su istraivanju naravi shvaene
u smislu koji je negde na sredokrai izmeu politike kulture i kulture uopte.
Tokvil tvrdi: Znaaj naravi je jedna opta istina, kojoj nas neprestano vraaju i
prouavanja i iskustvo. ini mi se da u svojim mislima nailazim na nju kao na
jednu sredinju taku: zapaam je na kraju svih svojih ideja.96
Iz iroke lepeze pitanja politike kulture kojima se bavio, ovde e biti
ukazano samo na nekoliko, koja se ine najvanija za studij politike sociologije. To su: drutvena i politika uloga religije u demokratiji; meurasni odnosi i
osuda ropstva; poloaj ena i pitanje ravnopravnosti polova; politika kultura i
duh demokratskih naroda.
(a) Kada je re o religiji, Tokvil ocenjuje da je amerika civilizacija proizvod dva odeljena, ali komplementarna i meusobno kombinovana duha: sloAleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 159
95
96
93
94
288
bodarskog i religioznog. Ta dva elementa, sloboda i religija, se u amerikom

drutvu uzajamno podupiru i dobro slau. Religija vidi u graanskoj slobodi i
svoju slobodu. Sloboda vidi u religiji moralnu potporu, uvarku morala, a moral
jemcem svojih zakona i zalogom svoje trajnosti. Moral je esto u puritanskoj
Americi bio stroiji i od zakona.97 Tokvil kae: Despotizam moe i bez vere,
ali sloboda ne. Ili: u Novoj Engleskoj obrazovanje i sloboda su keri morala
i religije. Dakle, Tokvil ne sumnja da je vrlo strogom, puritanskom moralu u
Sjedinjenim Dravama glavni izvor u veri. Siguran je da Amerikanci smatraju
religiju neophodnom za opstanak republikanskih institucija.
(b) U amerikom drutvu Tokvil uoava gotovo neprijateljske meurasne
odnose. Poloaj Crnaca i Indijanaca usred demokratskog naroda je ne samo besramno nii od poloaja belog oveka, nego takav da su meu njima podignute
nepremostive prepreke. Crnci i Indijanci su dve zlosrene rase koje nemaju
nita zajedniko ni u pogledu porekla, ni u pogledu izgleda, ni jezika, ni naravi;
jedino su im nesree sline. Obe zauzimaju podjednako nizak poloaj u zemlji
u kojoj ive; obe trpe dejstvo tiranije; pa iako su im nevolje razliite, mogu za
to da optue istog vinovnika.98
Mada je hrianstvo najpre unitilo ropstvo, hriani esnaestog veka su
ga ponovo uspostavili. Veliki deo novovekovnog uspona Evrope i Amerike bio
je zasnovan na radu crnaca robova iz Afrike. Prema Tokvilovom uvidu prvi
crnci su dovedeni u Virdiniju 1621. godine. On ukazuje i na tane razloge zbog
kojih se ropstvo najpre rodilo na jugu: tamo se gaje duvan, pamuk i eerna
trska, usevi koji iziskuju neprestanu negu i trae veliki broj ive radne snage.
Tokvil smatra da je ropstvo veliko drutveno zlo i da se mora ukinuti, ne samo
u interesu crnaca, nego i u interesu belaca. U protivnom on predvia da e se
Sjedinjene Drave suoiti u budunosti sa velikim nevoljama.99
Osvajanjem Divljeg zapada, unitavanjem uma i istrebljenjem Indijanaca Amerikanci su, po Tokvilovom miljenju, osudili indijansku rasu Severne
Amerike na izumiranje. Po njegovom sudu divlji narodi Severne Amerike su
mogli samo na dva naina da izbegnu unitenje: ratovanjem ili civilizovanjem.
Kako su u ratovanju bili slabiji i morali su stalno da se povlae, a kako nisu prihvatali civilizovanje, to jest da ive na nain i po obiajima belih ljudi, osueni
su na postepeno iezavanje. Tokvil uoava da se nikad meu nacijama nije
video takav raskorak izmeu dinovskog razvoja, na jednoj, i brzog unitenja,
na drugoj strani. On podsea na rei Vaingtona u poruci Kongresu: Mi smo
prosveeniji i moniji od indijanskih nacija; naa ast zahteva da prema njima
Aleksis de Tokvil, demokratija u Americi, op.cit. str. 273
99
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 291-309
97
98
, . 8, , 2014.
289
budemo dobri i plemeniti. I, naravno, zamera to takva plemenita i vrla politika nije bila primenjena.100
Opti kritiki stav prema stanju meurasnih odnosa u Sjedinjenim Dravama toga vremena Tokvil je saeo u sledeem iskazu: Crnac je sateran na
najnii stupanj ropstva; Indijanac na krajnje granice slobode.101
(c) Nastavljajui prosvetiteljsku tradicuju Monteskjea, Didroa i Rusoa,
koji su svi pisali o enskom pitanju, Tokvil nekoliko poglavlja posveuje uticaju
demokratskih promena na porodicu i poloaj ene u Sjedinjenim Dravama.
On konstatuje da drutvena jednakost i demokratsko ureenje neumitno
menjaju meusobne odnose ne samo svih graana, nego i odnose u porodici, a
posebno odnose izmeu mukaraca i ena.
Uporeujui porodicu u aristokratsko i demokratsko doba Tokvil uoava
bitnu razliku. U aristokratskim narodima, kae on, vlast zna samo za oca, koji je
ne samo glava porodice, nego i nastavlja tradicije, tuma obiaja i presuditelj u
vladanju. Kad drutveno ureenje postane demokratsko nestaje ili se umanjuje
oinska vlast, pa se neka vrsta jednakosti uspostavlja i oko domaeg ognjita. I
ocenjuje: Ne znam da li, sve u svemu, drutvo neto gubi tom promenom, ali
sklon sam verovati da pojedinac dobija.102
Tokvil odaje priznanje vaspitanju devojaka u Sjedinjenim Dravama,
koje od njih stvaraju samopouzdane, nezavisne i zrele osobe. Svestan je i priznaje da u njegovim oima ima veliki politiki znaaj sve to utie na poloaj
ene, na njene navike i shvatanja, jer, kako voli da kae, ena tvori moral. Ali,
ve u tom stavu se naziru ostaci starog aristokratsko-patrijarhalnog pogleda na
odnose meu polovima.
ini se da je u pravu Gita Mej kada kae da Tokvil ima u osnovi ambivalentan odnos prema ravnopravnosti polova. Neravnopravnost u braku Tokvil
tumai kao bioloku sudbinu zasnovanu na mnogobrojnim prirodno uslovljenim razlikama u fizikoj i moralnoj konstituciji mukaraca i ena. Svoje aristokratsko-patrijarhalno vrednosno naslee nije uspeo potpuno da sakrije iza
svog prosvetiteljsko-demokratskog lika. 103
d) Na politiku kulturu i duh demokratskih naroda Tokvil obraa stalno
panju, pogotovu u drugom tomu Demokratije u Americi. Tu on ima mnogo
tanih i interesantnih zapaanja, ali i promaaja. Tako mu mnogi , s pravom,
zameraju da je podcenio mogunosti razvoja knjievnosti i umetnosti u Sjedinjenim Dravama. Njegove tvrdnje da Amerikanci nemaju knjievnost, da
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. 280-286
102
103
Gita May, Tocqueville and the Enlightenment Legacy, u Reconsidering Tocquevilles
Democracy in Amerika, op.cit. str. 37
100
101
290
su jedini pisci koji tamo postoje novinari, da nema povoljnih uslova za razvoj
pozorine umetnosti, 104 i slino, pokazale su se kao netane i prestroge. U tom
istom veku u kome Tokvil pie, Amerika dobija tako velika knjievna imena
kao to su, recimo, Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson), Henri Toro
(Henry Thoreau), Edgar Alen Po (Edgar Allan Poe), i drugi. Istina neto kasnije,
pozorini ivot na Brodveju u Njujorku postae svetski poznat i uvaavan.
Ali su zato zanimljiva njegova zapaanja o pragmatizmu i ambicioznosti
Amerikanaca, o uurbanosti u trci za materijalnim dobrima i sklonosti ka lakim
uspesima i uivanjima u sadanjosti, o moralnoj osudi besposlenosti, o nacionalnoj sujeti i shvatanju asti, o osobenosti politikog govora i ljubavi prema
slobodnim institucijama.
Posebno su, mislim, vana njegova zapaanja o razvoju one vrste mentaliteta koju Tokvil naziva trgovaka narav, koja je odmerena, sklona kompromisima i protivna estokim strastima. Jasno je da su trgovake naravi suprotne
ratnikim, i da mnogo vie odgovaraju demokratskim drutvima. On uoava da
odnosi meu ljudima u demokratiji postaju neusiljeni, ali i solidarni, i da prevladavaju smirene nad plahovitim vrlinama. Njegov je opti zakljuak da se naravi
upitomljuju to vea biva drutvena jednakost.105

STARI POREDAK I REVOLUCIJA
Francuska revolucija je izbila dva veka nakon Nizozemske i vek nakon
Engleske takozvane slavne revolucije, a zapoinje, kako kae Tokvil, tano u
momentu kada se Amerika revolucija zavrila.
Uzroci revolucije
Tokvil smatra da je filozofija osamnaestog veka jedan od glavnih uzroka revolucije, jer ju je pripremila svojim idejama koje se odnose na poloaj
drave i drutva i naela politikih i graanskih zakona. On tu, pre svega,
misli na ideju prirodne jednakosti ljudi, ideju suverenosti naroda, kao i na
zahteve za ukidanjam svih kastinskih, klasnih i profesionalnih privilegija i
povlastica.106
Pored filozofa vanu ulogu su imali ekonomisti, posebno ona kola miljenja poznata pod nazivom fiziokrati. Fiziokrati su ponudili niz praktinih
106
Aleksis de Tokvil, Stari reim i revolucija, IKZS, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994, str.
37
104
105
, . 8, , 2014.
291
odgovora na pitanja javne uprave i javnog obrazovanja i pripremili zamisli

socijalnih i administrativnih reformi koje je revolucija izvrila. 107
Filozofi i ekonomisti su, meutim, bili samo deo jednog ireg i trajnijeg duhovnog i kulturnog pokreta, evropskog pokreta Prosvetiteljstva, ije se
glavno arite od polovine osamnaestog veka, a pogotovu od Enciklopedista,
nalazi upravo u Francuskoj. Prosvetiteljstvo je do kraja dovelo proces koji je
zapoeo jo u Renesansi: nauka i obrazovanje su preuzeli od religije i crkve
vodeu ulogu u duhovnom ivotu. Prosvetiteljstvo je stvorilo duhovnu osnovu za Francusku revoluciju, izmeu ostalog, svojom neogranienom verom
u razum, a od Rusoa i u dobrotu oveka, svojim odbacivanjem religije i istorijske tradicije, svojim naelima jednakosti, slobode i demokratskih prava.
To da su politiko vaspitanje jednog velikog naroda u potpunosti stvorili ljudi od pera, po Tokvilovoj oceni, stvara novu okolnost u istoriji i omoguava da Francuska revolucija zadobije svoj sopstveni duh. Priznajui znatan uticaj Amerike revolucije Tokvil ipak kae: U naoj revoluciji esto se
razabirao odjek one amerike,...ali taj uticaj dugovao se manje onome to se
tada radilo u Sjedinjenim Dravama, negoli onome to se u tom asu mislilo
u Francuskoj...Tamo je ona zapanjila, ovde konano ubedila. Amerikanci kao
da su samo izvravali ono to su nai pisci zamislili; oni su samo u stvarnosti
otelotvorili ono to smo mi upravo sanjali. 108
Prema Tokvilovim nalazima Francuska revolucija je u sutini bila
socijalna i politika revolucija.109 Socijalnu sliku Francuske pre revolucije
izuzetno dobro daje Slobodan Jovanovi u svojim Primerima politike sociologije. Uz dva povlaena stalea, plemstvo i svetenstvo, u Francuskoj je,
kao i svuda u Evropi u porastu trei stale, koga uz buroaziju i graanstvo
ine i radnitvo i seljatvo. Francuska u to vreme dosta zaostaje za Engleskom
u pogledu industrijskog razvitka, jer joj nedostaju ugalj i gvoe. Njen glavni
izvozni proizvod je eer; polovina ponude na svetskom tritu dolazi iz francuskih kolonija. Uz to, izvoze se jo vino i svila. U privredi dominiraju mala
preduzea i zastarelo esnafsko ureenje. U gradovima, koji se inae sporije
razvijaju nego u Engleskoj, umesto industrije niu banke, berzanski poslovi
i trgovaka drutva. U drutvenom ivotu mnogo veu ulogu od plemstva
ima buroazija, koja je ne samo najimunija klasa, nego i najobrazovanija; iz
njenih redova potie najvei broj naunika i knjievnika. 110
Tokvil u predgovoru za svoje delo Stari reim i revolucija kae da su
Francuzi 1789 godine preduzeli najvei napor koji je ijedan narod ikad uloio
Aleksis de Tokvil, Stari reim i revolucija, op.cit. str. 161,162
Aleksis de Tokvil, Stari reim i revolucija, op.cit. str. 151
109
Aleksis de Tokvil, Stari reom i revolucija, op.cit. str. 49
110
Slobodan Jovanovi, Primeri politike sociologije,Beograd, Geca Kon, 1940, str. 189-201
107
108
292
ne bi li svoju sudbinu takorei raspolutili, te ponorom razdvojili ono to su

dotad bili od onoga to su ubudue hteli da budu. 111
Zanimljivo je Tokvilovo zapaanje da neposredno uoi revolucije, nikome u Francuskoj nije jo bilo posve jasno ta e ona doneti.112 Jedan od
razloga za revoluciju (teko je rei koliko jedan od uzroka, a koliko povod)
bio je u ravom stanju dravnih finansija. Politika apsolutizma Luja XVI je
dovela dravu do bankrotstva. Kada se kruna odluuje da uvede nov porez
na zemlju nailazi na estok otpor plemstva, koje se, na svojoj Skuptini uvaenih, poziva na to da jedino Opta skuptina svih stalea moe da donese
takvu odluku. Kralj najzad posle dugo vremena saziva skuptinu svih stalea
za poetak maja 1789. u Versaju. Ali ni on ni plemstvo nisu predvideli na ta
e to da izae. Sukob plemstva i buroazije se razbuktao i pre skuptine, oko
broja poslanika kao i procedure njenog rada. Atmosferu revolucionie spis
opata ozefa Sijejesa ta je trei stale. Na to pitanje on odgovara reju: sve.
Na pitanje ta je trei stale bio do sada u politikom ivotu, opet jezgrovit
odgovor: nita. Najzad na pitanje ta taj stale trai, opat odgovara: da bude
neto u politikom ivotu. Sijejes tvrdi da trei stale predstavlja sve to je
potrebno da se stvori narod, da e stei slobodu ukidanjem privilegovanih
stalea, da predstavlja dvadesetpet miliona ljudi, dok druga dva (plemstvo
i kler) imaju svega dvestotine hiljada.113 To da su mnogi pripadnici povlaenih klasa stali na stranu neophodnosti promena dobro ilustruje i injenica
da meu poslanicima treeg stalea ima i plemia i svetenika. Mada veinu
poslanika ovog stalea ine advokati, trgovci i inovnici, grof Onore Mirabo,
poznati kritiar starog reima i privilegija, postaje jedna od vodeih linosti
treeg stalea.114 I pre poetka rada skuptine trei stale ostvaruje dve vane
pobede: izjednauje se po broju poslanika sa druga dva stalea uzeta zajedno,
i ostavlja otvorenim pitanje da li stalei glasaju odvojeno (kao to su traili
kruna i povlaeni stalei) ili ne. U toku rada same skuptine trei stale odbija diktate kralja i plemstva i sredinom juna se proglaava Narodnom skuptinom. Na njegovu stranu staje naroito i deo svetenstva. Kralj to mora da
prihvati, ali se ne miri sa takvim stanjem. Poziva trupe koje se okupljaju u
Versaju i okolini Pariza, to na ve zapaljenu revolucionarnu atmosferu, iju
temperaturu podie i vrtoglavi rast cena hrane i nedostak posla, predstavlja
konano dolivanje ulja na vatru. Pariske mase pljakaju zgradu Invalida, a
narednog dana, 14 jula, uz veliki broj rtava, pada i Bastilja. To ima ogroman
113
Dragoljub ivojinovi, Uspon Evrope(1450-1789), Beograd, Slubeni list SRJ, 1995, str.
431
114
Dragoljub ivojinovi, Uspon Evrope, op.cit. str. 431
111
112
, . 8, , 2014.
293
politiki i simboliki znaaj za dalji tok revolucije.115 Nepredvidivost revolucionarnih dogaaja u francuskom sluaju se potvruje u paradoksu da je
plemstvo bilo to koje je trailo saziv skuptine svih stalea, raunajui da e
to iskorititi da uvrsti i povea svoju mo na raun kralja i krune. Ono to se,
meutim, dogodilo u stvarnosti, dovelo je do poetka pada feudalnog poretka,
politikog uspona treeg stalea, a posebno buroazije, ukidanja privilegija
povlaenim staleima (plemstvu i svetenstvu) i uvoenja politike i pravne
jednakosti svih graana.
Portret starog reima koji Tokvil nudi u knjizi Stari reim i revolucija
pokazuje da je revolucija proizala bezmalo sama od sebe. Sve klase i stalei
starog reima bili su nezadovoljni i spremni za promene. ak i svetenstvo,
koje e se, uz monarhiju, prvo nai pod udarom naleta revolucije, kao jedan
od vanih stubova staroga reima. Unutarnji genij revolucije je ve bio obuzeo onu staru vlast koju e revolucija uskoro sruiti. 116
Tokvil dolazi do zakljuka da su Francusku revoluciju pripremile najcivilizovanije, a sprovele najneobrazovanije i najneotesanije klase nacije.117
Ovakav zakljuak deluje kao da je dat sa aristokratskih visina autora, ali ima
potkrepu u injenici da je nakon propasti monarhije sve postalo mogue. U
svakom sluaju, Tokvil u toj injenici nalazi objanjenje za surovosti najkrvolonije revolucije, koja je na kraju u jakobinskom teroru poela, kako to
uobiajena metafora kae, da jede i sopstvenu decu. Stari je reim pruio
revoluciji brojne svoje forme, a ona je pridodala samo krvolonost svog genija.118
O kontinuitetu izmeu starog i postrevolucionarnog poretka
Ono to, meutim, Tokvil svojim istraivanjima dokazuje, a to je izuzetno vano za politiku sociologiju, to je da u drutvenom razvoju ne postoji
i nije mogu potpuni diskontinuitet; ak ni revolucije ne mogu da unite sve
veze izmeu starog i novog drutva. On tvrdi i vie od toga: da je revolucionarna generacija njegovih sunarodnika od staroga reima zadrala veinu
oseanja, navika pa i ideja pomou kojih su vodili revoluciju to je taj reim
razorila. Graevinu novog drutva su zapoeli ne na potpunim ruevinama,
nego na preostalim i preivelim elementima staroga reima i njegovim krhoDragoljub ivojinovi. Uspon Evrope, op.cit. str. 432
117
118
Aleksis de Tokvil, Stari reim i revolucija, op.cit., str. 187
115
116
294
tinama.119 Tokvil uvia da je Francuska revolucija imala dve jasno odvojene

faze: prvu, za koje Francuzi kao da hoe da ukinu sve to je bilo u prolosti,
a onda drugu, u kojoj e iz prolosti preuzeti deo onoga to su ostavili netaknutim. 120
Najvaniji primer i potvrdu za ove ocene Tokvil nalazi u injenicama
vezanim za administrativnu centralizaciju drave. On dokazuje na ubedljiv
nain da je administrativna centralizacija postignue staroga reima, a ne,
kao to se uobiajeno misli i kae, delo revolucije ili Napoleonovog carstva.
Centralizacija je, naprotiv, plod starog reima i, dodao bih, jedini deo politikog ureenja koji je nadiveo revoluciju.121 Tokvil demonstrira itav
niz injenica kojima dokazuje da je ve u osamnaestom veku, u poslednjim
decenijama staroga reima, javna uprava bila vrlo centralizovana, mona i
aktivna.122
Proces administrativne centralizacije je naroito za doba vladavine
Luja XIV dobio na snazi i intenzitetu. Glavna lokalna figura tog procesa,
koja predstavlja sve centralizovaniju dravu, je visoki inovnik, intendant. U
vreme apsolutne monarhije skoro sva ovlaenja lokalne vlastele, ukljuujui
i sudsku, prelaze u ruke dravne administracije. Dok je na terenu celokupna
stvarna vlast u rukama intendanata123 kralj namee lokalnoj vlasteli obavezu da boravi na dvoru. Kao to uoava Slobodan Jovanovi, uoi revolucije
plemstvo nije vie ispunjavalo nikakvu vaniju funkciju, ni ekonomsku ni
politiku.124 Skoro itava srednja klasa, u ekonomskom i finansijskom usponu, ivi u gradovima, a Pariz kao prestonica ve u doba staroga reima dobija
ogromnu prevlast, da bi pred i u vreme revolucije postao sama Francuska.
Tokvil zapaa: Politika prevlast prestonice nad ostatkom drave ne duguje
se ni njenom poloaju, ni veliini, niti pak bogatstvu, ve prirodi vladavine.
125
Revolucija je u svom prvom naletu pokuala da razori dravnu administraciju, tu veliku ustanovu apsolutne monarhije. Ali, samo desetak godina
kasnije, dakle od 1800-te ona je vaspostavljena. U tom razdoblju, pa i docnije, u pogledu ustrojstva administracije, nisu pobedu odneli principi 1789-te,
ve, naprotiv, naela staroga reima, koja sva odreda tada ponovo stupie na
121
122
Tokvil navodi primer glavne slube centralne vlasti zaduene za javne radove, koja je
bila , kako pre, tako i posle revolucije, Uprava za mostove i puteve. (Aleksis de Tokvil, Stari
reim i revolucija, op.cit., str. 66)
123
124
Slobodan Jovanovi, Primeri iz politike sociologije, op.cit. str. 194
125
119
120
, . 8, , 2014.
295
snagu i ostadoe da vae.126 Iz ovoga Tokvil izvlai zakljuak koji pretenduje na ire vaenje. Ako je za svake revolucije administracija bivala obezglavljena, kae Tokvil, telo joj je ostajalo nedirnuto i ivo; isti slubenici obavljali
su iste funkcije. Sudili su i upravljali u ime kralja, potom u ime republike,
najzad u carevo ime.127
Sledei vaan Tokvilov uvid tie se politikih sloboda. Ukidanje politike slobode i razdvajanje klasa prouzrokovali su, po njegovom miljenju
bezmalo sve boljke kojima je podlegao stari reim. Istina, ideje slobode se,
po Tokvilovom priznanju, obino javljaju poslednje, ali iezavaju prve. On
konstatuje da su Francuzi zaiskali reforme pre nego to su se poeleli slobode.128
Analizirajui stari reim Tokvil je svuda sretao korene dananjeg drutva duboko usaene u to drevno tlo.129 U okviru starog reima, Tokvil je
naao da su se rodile i razvile, naroito tokom osamnaestog veka, dve osnovne strasti. Jedna ukorenjenija i vremenija, jeste estoka i neugasiva mrnja
prema nejednakosti... Druga, novija i manje ukorenjena strast, sklanjala je
Francuze elji da ive ne samo meusobno jednaki ve i slobodni.130 No, u
pravu je Robert Nisbet kada tvrdi da je Tokvilovo osnovno stanovite u pogledu glavnog uzroka i motiva revolucije okrenuto jednakosti, a ne slobodi.131
Tokvil esto ponavlja da su sve revolucije u istoriji uzrokovane ne strau za
slobodom, ve enjom i eljom ljudi za jednakou.
To dokazuje i injenica da je ova druga strast, strast za slobodom, splasnula vrlo brzo, a nova apsolutna vlast je nala uporite sred anarhije i narodske diktature. To je razabrao genij onoga koji e uskoro postati u isti mah
nastavlja revolucije i njen ruitelj. Tu, naravno, Tokvil misli na Napoleona
koji je omoguio da se iz utrobe nacije koja tek to je oborila kraljevsku
vlast odjedared izae jedna jo opsenija, sitniavija i apsolutnija vlast negoli
ona koju je sprovodio bilo koji od naih kraljeva. 132
Bernard Braun (Bernard Brown) uoava da Tokvil u svojoj analizi
posebnu panju posveuje postrevolucionarnom momentu.133 To je kritiki
osetljiv period nakon revolucije kada se mora ponovo uspostaviti autoritet
javne vlasti. Tokvil upozorava da zbog revolucionarnih vrenja i u uslovima
nereda i nasilja ljudi izgube sigurnost i ponu da ale za starim vremenima.
128
129
130
131
Robert Nisbet,Tocquevilles Ideal Types, op.cit. str. 189
132
133
Bernard Brown, Tocqueville and Publius, op.cit. str. 67
126
127
296
Tada u ime revolucije i slobode moe doi ak i vei despotizam od onoga

koji je zbaen. Imajui u vidu iskustvo Francuske koje to potvruje, Tokvil u
tom smislu istie da su Amerika i Francuska revolucija imale potpuno razliite ishode.
Komparacija Francuske i Engleske revolucije
Za razumevanje osobenosti Francuske revolucije izuzetno su znaajne
komparativne analize Slobodana Jovanovia u kojima ovu uporeuje sa Engleskom revolucijom. Tri komparativne linije mi se ine posebno znaajnim
za objanjenje ovih revolucija sa stanovita politike sociologije.
Prvo, Slobodan Jovanovi uoava da su u Engleskoj ekonomska obnova i industrijsko-tehniki napredak prethodili obnovi politikih ustanova. U
Francuskoj je bilo obrnuto: revolucijom je izvrena socijalna i politika obnova, a da joj nije prethodila, kako Jovanovi kae, obnova privredne tehnike. 134
Drugo, Engleska slavna revolucija je u borbi protiv kralja oslabila vojsku i inovnitvo i kontrolu nad njima stavila u ruke parlamenta. Francuska
revolucija je, naprotiv, ojaala i vojsku i administraciju, to je, po Jovanoviu,
bilo kompenzacija za izgubljeno moralno jedinstvo nacije. Engleska revolucija je u vojsci i inovnitvu videla glavne poluge vladalakog apsolutizma,
pa je svojim promenama uinila nemoguim ne samo kraljevu, nego bilo iju
svemo. Francuska revolucija je oslabila apsolutnu monarhiju, ali, ne samo
da nije iskljuila uslove za svemo vlasti, nego je i ojaala javnu vlast.135
Tree, u Engleskoj je slavna revolucija izvedena nagodbom izmeu
povlaene plemike aristokratije i buroazije i jednom vrstom istorijskog
kompromisa, koji je obezbedio politike promene mirnim putem. Dakle, tu
mirnu revoluciju je pravilo plemstvo zajedno sa buroazijom. U Francuskoj
do takve nagodbe nije dolo, jer su plemstvo i kralj, odbijajui kompromis,
gurali buroaziju ka radikalnoj poziciji. U Francuskoj je buroazija, za razliku od Engleske, pravila revoluciju protiv plemstva. Da bi realizovala svoje
zahteve za ravnopravnou i veim politikim uticajem, francuska buroazija
je, kako kae Jovanovi, podbunila radnike i seljatvo, i to je radikalizovalo Francusku revoluciju.136 Francuska se pocepala na dve krvno zavaene
stranke: stranku revolucije i stranku njenih protivnika. Stranku revolucije nije
inila sama buroazija, nego trei stale dakle, i buroazija, i seljatvo, i
radnitvo. Protivnici revolucije bili su povlaeni stalei, plemstvo i svetenSlobodan Jovanovi, Primeri politike sociologije, op.cit. str. 202,
Slobodan Jovanovi, Primeri politike sociologije, op.cit. str. 11,12, 212,213
136
Slobodan Jovanovi, Primeri politike sociologije, str. 10 i 205
134
135
, . 8, , 2014.
297
stvo.137 Mada je pobedila, stranka revolucije nije odnela potpunu prevagu

sve do konane pobede i uvrenja republike, itav vek kasnije, to jest do
izbora ila Grenija za predsednika, kada je 14 juli, dan pada Bastilje proglaen dravnim praznikom, a Marseljeza postala dravna himna. A u periodu
od 1789 do 1889 Francuska revolucija je prolazila kroz mnoge konvulzije,
padove i uspone.
Po miljenju Melvina Rihtera (Melvin Richter) Tokvil je otkrio ambivalentno naslee koje je za sobom ostavila Francuska revolucija. Ona je,
naime, uspostavlila dve razliite tradicije demokratije. Po jednoj, demokratija
se sastoji u vladanju samih graana nad sobom i u punom uivanju slobode, vladavine prava i individualnih prava. Po drugoj, demokratija je vladavina pojedinaca, grupa ili partija u ime naroda. U ovom drugom sluaju esto
se deava da se vlast sa omalovaavanjem odnosi prema naelu narodnog
suvereniteta, na koje se toboe poziva kao na glavni izvor svoje moi. Re
je, dakle, o liberalnom i neliberalnom nasleu Francuske revolucije. Primer
neliberalne tradicije Tokvil nalazi u Napoleonu i njegovoj vladavini koja je:
do perfekcije centralizovala administrativnu maineriju; kodifikovala civilno
pravo da bi ohrabrila individualno bogaenje, ali i ograniila slobodu tampe
i udruivanja; koja je izmislila plebiscitarnu diktaturu kao pseudo-demokratsku alternativu predstavnikoj vladavini; koja je upotrebljavala revolucionarno i politiko nasilje i podcenjivala individualna prava i konstitucionalnu
vladavinu.138
Poslednji pasai Tokvilove knjige Stari reim i revolucija sadre i izvesnu notu pesimizma, koji se najjasnije oitava u konstataciji da svaki put
kada se docnije pokuavalo sruiti apsolutnu vlast, samo se glava Slobode
posaivala na jedno slugansko telo.139 Taj pesimizam kao da nije u neskladu
sa onim to je istakao u predgovoru, kada kae da nasluuje tri vrlo jasne istine: Prva, glasi da su svi dananji ljudi poneseni jednom nepoznatom silom
za koju se moemo nadati da emo je obuzdati i usporiti, ali ne i savladati,
silom koja ih as blago gura, as strmoglavljuje u pravcu unitenja aristokratije; druga kae da e od sviju drutava u svetu, vazda najtee biti da umaknu
apsolutnoj vlasti upravo onima u kojima aristokratije vie nema, niti je moe
biti; tree nam pak veli da despotizam ne moe nigde proizvesti pogubnije
posledice negoli u tim drutvima, jer vie nego bilo koja druga vrsta vladavine on u njima pospeuje razvoj sviju mana kojima su ona naroito sklona,
te ih na taj nain potiskuje upravo na onu stranu kojoj su, zahvaljujui jednoj
Slobodan Jovanovi, Primeri politike sociologije, op.cit. str.205,206
Melvin Richter, Tocqueville, Napoleon and Bonapartism, u Reconsidering Tocquevilles
Democracy in America, op.cit. str. 115
139
137
138
298
prirodnoj sklonosti, ve teila. 140

Tu pesimistiku notu kao da potvruje i savremena ocena koja dolazi iz
pera Ejbrahema Ajzentata: Francuska koja je prola kroz etiri monarhije,
pet-est republika, dve carevine i seriju revolucija, graanskih ratova i dva
svetska rata, nije uspela da rei problem koji je toliko muio Tokvila: kako
da se uspostavi dijalektika ravnotea izmeu slobode obiaja i vladavine
demokratije.141
ZAKLJUAK O TOKVILU
Tokvil pripada onoj liberalnoj tradiciji u drutvenoj nauci koju e kasnije Veber oznaiti sintagmom etika odgovornosti , kao suprotnost etici
krajnjih ciljeva, koja karakterie autoritarne lidere i njihove oboavaoce i
sledbenike.
Kao to e za Marksa krajnja destinacija istorijskog razvoja biti drutvo
socijalizma i komunizma, a za Vebera drutvo monolitne birokratske racionalne
organizacije, tako je za Tokvila krajnje istorijsko odredite svet demokratske
jednakosti i slobode.
Vrlo su vane, a i danas aktuelne, pouke o slobodi koje moemo izvui
iz Tokvilovog dela. Tokvil nas ui da sloboda nije nasledstvo, ve se mora
neprestano sticati. Ona nije povlastica ve prirodno pravo svakog oveka da
uestvuje u javnim poslovima. Ona se ne razvija sama od sebe, ve se oko
nje mora truditi. Sloboda nije jednom za svagda data, ve se mora neprestano
braniti. Liberteri se ne raaju, ve se stvaraju.
Jo su znaajniji i originalniji njegovi uvidi o snagama ali i slabostima
demokratije, o njenim postignuima, ali i opasnostima koje lee u njoj samoj.
Dejms lajfer je prvi i dobro primetio da Tokvil voli da izlae svoje
misli i ideje u kontrastima. Tu moda lei i jedan od razloga privlanosti
njegovog dela. Mnogi poznavaoci Tokvila uistinu se slau oko onog to
se inae lako uoava, da je voleo da u svom kategorijalnom reniku koristi
parove napetosti (pairs of tension), ali malo je onih koji e se sloiti oko
odgovora na pitanje koji to suprotstavljeni pojmovi ine glavnu kategorijalnu
osovinu u njegovom delu. Evo nekoliko razliitih odgovora koji nam se nude.
Za Sejmora Dreera osnovni konceptualni par napetosti kod Tokvila ine
centralizacija i individualizam. Istina, on pre toga kae, da je najfundamentalniji par napetosti onaj koji ine dva, po orijentaciji vrlo razliita toma njegove
knjige Demokratija u Americi (ali to pitanje ostavljamo istoriarima politikih
teorija).
140
141

Abraham Eisenstadt, op.cit. str. 9
, . 8, , 2014.
299
Ejbrehem Ajzentat kae da je glavna Tokvilova tema bila analiza ideje

drutvene jednakosti, kao osnovne pokretake snage demokratije i dinamike
snage promena i modernizacije. Unutar toga, njegova trajna tema je kritika
pretnja koju demokratski despotizam postavlja demokratskoj slobodi. Ajzentat, inae, smatra da Tokvilova misao uspostavlja mostove izmeu agrarizma i industrijalizma, patritoizma i nacionalizma, lokalizma i centralizacije,
aristokratije i demokratije, kolektivizma i individualizma, dravnog establimenta i liberalizma.
Robert Nisbet smatra da se Tokvilova misao kree oko sledea dva para
napetosti: etatizma i individualizma, i aristokratije i demokratije.
Kljuno pitanje oko koga se kod Tokvila sve okree je pitanje mogunosti slobode u egalitarnoj demokratiji smatra Folkman-ulk.142 Iz ovoga je mogue izvui dva kategorijalna para napetosti: sloboda naspram jednakosti, i
sloboda naspram demokratije.
Artur lezinder se slae da je jedan od osnovnih parova napetosti onaj
izmeu slobode i jednakosti, ali tome dodaje i napetost izmeu javnih vrlina i
privatnih interesa, i iz toga izvedene kategorijalne parove: tenzija izmeu participacije i individualizma, odnosno izmeu aktivizma i apatije.
ta moe da se kae u komentaru navedenih tumaenja? Tano je da
Tokvil sve vreme uporeuje dve razliite epohe, aristokratsku koja nepovratno
odlazi i demokratsku koja nezadrivo dolazi. Mada kod njega ponekad izmeu
redova izbija al za nekim odlikama aristokratskog doba, svestan je neumitnog
nastupanja demokratije. Istorijski gledano on smatra da je tenzija izmeu aristokratije i demokratije definitivno reena u korist demokratije. Zbog toga mislim da je u teorijskom smislu njegova osnovna i najproduktivnija kategorijalna
osa napetosti izmeu slobode i jednakosti. Ili kako je to otprilike Folkman-ulk
rekao, osnovno pitanje koje Tokvila mui je kako obezbediti opstanak slobode
u uslovima demokratske jednakosti. Svi drugi navedeni konceptualni parovi napetosti mogu se, manje ili vie neposredno, dedukovati iz ove osnovne suprotnosti, ili se na nju svesti.
U odnosu na Sjedinjene Drave Amerike Tokvil povremeno deluje kao
ushieni putnik-turista koji je previe blagonaklon prema zemlji koju upoznaje.
To je svakako velikim delom tano, i tu lei jedan od razloga to je njegova knjiga i danas toliko draga Amerikancima. Za njih, Tokvil je briljantan istraiva
koji je otkrio kamene temeljce amerikih institucija i pomogao Amerikancima
da saznaju ko su i kako i zato deluju tako kako deluju. U tom smislu na Tokvila
se gleda kao na osnivaa amerikih studija. Sve to, meutim, zamagljuje onaj
deo Tokvilovih analiza koje sadre gorke istine i zabrinuta upozorenja, koja
142
Karl-Heinz Volkmann-Schulck, Politika filozofija, op.cit. str. 83
300
kao da mnogi Amerikanci nisu spremni da vide i prihvate. Ilustrovau to samo

jednim Tokvilovim stavom: Za vreme svog boravka u Sjedinjenim Dravama
primetio sam da bi takvo demokratsko drutveno ureenje kao to je ameriko
moglo pruati izvanredne mogunosti za uspostavljanje despotizma, a po povratku u Evropu video sam koliko se veina naih vladara, da bi proirili opseg
svoje vlasti, ve koristi idejama, oseanjima i potrebama koje takvo drutveno
stanje stvara.143
Jedna od najznaajnijih pouka koju dugujemo Tokvilu vai i danas, moda jo vie nego u njegovo vreme: Despotizma, koji je opasan u svako doba,
valja se, dakle, osobito bojati u demokratskim vekovima.144 I predviam, ako
vremenom ne uspemo da u nas zasnujemo miroljubivu vlast veine, da emo
ranije ili kasnije dospeti do neograniene vlasti pojedinca.145
Istina, pri kraju ivota Tokvil se vie bojao novog despotizma centralizovane drave, nego linog despotizma; dakle vie je strahovao od novog Levijatana no od novog Cezara.
Ali sve ovo ne znai da na Tokvila treba gledati samo kao na pesimistikog proroka demokratskog masovnog drutva koje gui duhovnu kulturu,
individualnost i stvaralatvo, kako ga je interpretirao Burkhart (Burckhardt).
Tokvilova intencija je da ukae na opasnosti koje prete od demokratije kako bi
pokazao u njoj pohranjene mogunosti slobode.146
Zbog strasnog verovanja u individualnu slobodu blii je Monteskjeu
nego Rusou. Zbog podjednakog uvaavanja politike i individualne slobode,
blii je Loku nego Konstanu. Zbog rezervi prema masama i zbog bojazni od
tiranije veine blii je Medisonu i Federalistima nego Marksu. Zbog straha
od narastajue centralizacije drave blii je Veberu nego Hobsu.
Tokvil je smatrao da je nova politika nauka potrebna za potpuno novi
svet, za onaj koji se izmenio nakon Amerike i Francuske revolucije. Svojim
delom je to na najuverljiviji nain potvrdio, ugraujui ugaone kamenove za
temelje politike sociologije i moderne politike teorije uopte.

145
146
Karl-Heinz Volkamnn-Schluck, Politika filozofija, op.cit. str. 84
143
144
1*
2**

UDK 342.849.2 (497.11) 2014
doi 10.7251/POL1408301J
2014.
3***
SERBIAN PARLIAMENTARY ELECTIONS 2014 POLITICAL
CASTLING MOVE
Summary: Tenth elections for the National Assembly of the Republic of
Serbia since the reestablishment of a multiparty system were held on March
16th, 2014, under a proportional electoral system. Electoral model essentially
established in 2000 also included a single electoral district, closed party lists,
five percent electoral threshold for non-minority parties and a use of DHondt
formula for distribution of seats. Most important results of the March elections
include: the lowest voter turnout and close to half of the votes won by the
Serbian Progressive Party (which, in turn, gave them 63% of parliament
members). Moreover, more than 80 percent of the seats was won by lists led by
governing parties, i. e. Progressive or Socialist party. Elections were also not
just a disaster for Democratic party, but also for Democratic Party of Serbia,
Liberal Democratic Party, and United Regions of Serbia, which all lost seats
in the National Assembly. Traditional success of the minority parties of most
numerous national minorities (i.e. Hungarians, Bosniaks and Albanians) was
noted. Also, for the first time, the parliament will convene without so-called
sovereignists and opponents of European integration process. Finally, March
elections were marked by a large number of squandered votes.
Keywords: elections, election results, political consequences
: , 16 . 2014. ,
.
A .
3 ***

, 179009,
,
, .
1*
2**
302
. , . : 2014. ...
,
, , ,
2000. . , 63% ,

, , -, , , ,
, ,
, , , ,
2014. .
: , ,
, 16. 2014. , .
. , , ,
,
(, 2014, . 10).
. ,
,
.
,
. , , ,
, .
, , ,
, ,
, .
,
.
, . 8, , 2014.
303
.
, ,
, , .
, ,
.
, .
,
-, , , , , . .
.
. -,
(, 2014.).

(: , 2014).
, .
.

, ,
, ,
,
( , 2014). 29. 2014.
(
, 2014).
304
. , . : 2014. ...

. , ,
.
,
, , , ,
, ,
. ... , ...
, ...
. ,
, , ,
; , , , , ,
, ,
.
, . ,
,

,
. , , ,
.
, , ...

- ( , 2012) 27. 2013.
.
, . 8, , 2014.
305
2012. , ,
.
, .

,
,
(:
, 2014). , ,
, , ,
, .
. .
, .
, ,
, .
, ,
, 15 ,

. ,
,

, . , . ,

, , (
, 2013).
.
, .
, , : ... -
306
. , . : 2014. ...
... ,
... (
, 2013). ,
,
, , ,

. ,

, .
.

. , .
, 624.
,
.
,
28. . , , ,
(
, 2013).
.
, , ,
.
, .
, .
,

.
, , , .. -
, . 8, , 2014.
307

, .
,
( ,
2012). 24 2011. , , , ,
, , , , , , , , , , -,
...
, , ,
,

( 24 , 2013). ,
,
,
, .
,

, , . , , , ,
.
,
.
, ,
, , ,

.
2014. .

.
308
. , . : 2014. ...
.
, ,
. .
2018.
35 2020. (, 2014). ,
, , ,

, , .
,
,
, , , , .

.

, , .

.
. ,
,
2013.
17,6 20,08 , 59,3% 61,2%
-. - 2%
, (, 2014, . 48).

, , . , ,
, , .
, . 8, , 2014.
309
11 , 18 22 .

. , , ,
. 13 ,
.
, . , . , ,

. - .
,
.
,
2012. .
. -
, .

. , , , , , 2014. . -,
-
. . ,
(
, 2014). .
. - .
: -
310
. , . : 2014. ...
,
, . ( , 2013).
-, -, -, - .
. , . , ,
, ,
.
, ,
.
, ,
, .
:
, ;

;
, , ,
, ,
; -, , , ,
, .
, . , ,
-, ,
- , .

(, 2014).
- ,
. ,
, . , , , ;
.
, . 8, , 2014.
311

. () , , ,

(: , 2014).

, ,
, 2000. .
, .
, , , ,

.
.

. , .

;
.
. 40%
, , .

(, 2008, . 117-132).

.

.

312
. , . : 2014. ...
. ,
100,
.
. , , ,
, . , , ,
.

19
. 3.020 :
12 .

2012. . ,
18 22.
, , ,
.
,

.

.
, ( [], 2014).
2014. .
11 .
: , , ,
, :
, . 8, , 2014.
313
, . ,
.
,
, , . ,
, 17 . ,
, -.
, ,
, , , , , . -
, .
. ,
, .
,
.
, ,
. - ,
, ,
, ,
, ,
, .
,

. , , , ,
, . ,
, , ,
: , ,
,
314
. , . : 2014. ...
, (,
2014).

,
. 43 98 .
13 ,
. . ,
,
,

.
, 45 ,
(,
2014, . 21). ; ,
; ;
, .
, , 2012. .
.

.
, ,
.
-
.
.
68%
, .
74% - ,
15% ,
, , .
, . 8, , 2014.
315
67% . 56% 41%. -

-.
, 8% . -.
: 57% - , 17% , 11% , 10% 1% . ,
, (, 2014, . 32-33).

.
, , 17%. : 41% -.
: 15%,
12% ,
(, 2014, . 32).
, . ,
.
, , (. ),
, ( ), (, 2014, . 22).
.
,
, . , ,
.
- - ,
, , , , . ,
.
, , ,
2014. ,
(, 2014, . 23).
316
. , . : 2014. ...

1990. ,
63% , ,
, -, , , , , , ,
, ,
2014. .
6.765.998 , 3.592.375 53,09%. 4,68%
.

. , ,
, .
.
.
, .

4.000 .

. . 2011. 7.186.862 .
94,1% ,
420.000 (
, 2014). 10 20% , , ( , 2012).

.
,
, . 8, , 2014.
317
,
, ,
. ,

.
53,09%
.
320.000 (4,71%) 2012.
3,55% 2008. . , , ,

.
, ,
.
, ,
, - , ,
, ...

.
318
. , . : 2014. ...
1. (1990-2014)
(4,21%) (6,74%),

(1,92%). , ,
: , ,
60%
. 70% , , , , , , .
: ,
10% .
, . 8, , 2014.
319
.
,

.
. . - .

.
, .
(6.808) 20 , (1.280) (999).
2. (2012-2014) (, 2012, 2014)
-
-
-
-
-
-
2012 (%)
54,58
56,72
59,10
59,30
55,44
58,42
57,77
62,16
59,93
59,40
55,18
55,97
61,13
58,53
49,69
57,78
60,36
2014 (%)
50,68
48,50
52,31
51,32
48,35
52,74
52,23
54,24
53,21
55,98
51,94
52,21
56,56
53,46
53,66
52,82
55,93
320
. , . : 2014. ...
-
-
59,23
59,35
63,64
60,92
71,23
69,52
69,08
55,05
25,31
24,86
9,33
40,24
33,08
70,77
77,16
54,30
53,23
57,53
56,03
61,68
62,49
63,23
57,48
30,66
40,92
14,27
35,74
39,08
70,89
74,87
,
:
, , . 179.619
11 . , ,
. .

. , 699.036 , ,
. , ,
. , .
.

. 21
, 12 .4
4
:
, , , , , ,
, . 8, , 2014.
321
48,35% 63,20% .
. 12
.
: , , , (),
(), (),
: () ().

: , , .
. 2012. . ,
, 796.000 ,

.
, ,
. ,
50% .
,
.

. , ,

.
.
--, ,
. - 62% . 80.000
, , ,
, , , , , ,
, , , ,
, , , .
322
. , . : 2014. ...
.

-,
-.
, ,
.
. , , , , ,
, ,
. 2012. 442.000 ,
.
. .

.
3. 2014.
(, 2014)
%

%

---1.736.920
48,35
158
63,2
--
484.607
13,49
44
17,6
----
216.634
6,03
19
7,6
204.767
5,70
18
7,2
152.436
4,24
128.458
3,58
--
120.879
3,36
109.167
3,04
75.294
2,10
2,4
74.973
2,09
1,2
, . 8, , 2014.
323
72.303
2,01
0,8
35.157
0,98
24.301
0,68
16.206
0,45
6.547
0,18
6.388
0,18

---
-
4.514
0,13
3.983
0,11
3.182
0,09
,
.
7.000 .
11% je .
.
, -, , ,
. , 8.000
2012. ,
. , ,
,
.
2012. .
121.000 2012.
,
. ,
,
. ,
(135.000) 2012.
324
. , . : 2014. ...
.
. - ,
, , .

. ,
, , .
. , ,
, .
106.000 . -
, , .

2012. .
40.000
-.
-

.
.

. , , ,
.
,
.
.
2012. .
. ,
, . 8, , 2014.
325
.

. .

.
2014. .
. , , , , .
, , , ,
. ,
.
, .
.
-
2012. .
90-, .
.
. , ,
. , , , .

, , . , ,
,
, .
.
.
.
. .
326
. , . : 2014. ...
.
: ,
, , ,
, , .
,
.
.
. ,
. , , . ,
.
.
,
.
, . (2014). 2014: . ,
11, 29-35.
. (2014, 28. ). . http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1506203/Vla
da+zatra%C5%BEila+raspu%C5%A1tanje +parlamenta.html
[ ]. (2013, 28. ). http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?pf=1&id=193063&url
=%2Fvesti%2Fvest.php%3Fpf%3D1%26id%3D193063
: . (2014, 26. ).
. http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/
Vucic-Nisam-zeleo-da-budem-premijer-bez-izbora.sr.html
, . (2014). 2014.
, 17, 46-53.
: . (2014, 26. ). .
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dacic-Vanredniizbori-najbolje-resenje.lt.html
: . (2012, 7. ).
. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/332066/DacicEnigma-je-sta-Tadic-radi-na-skupu-gde-je-i-Taci
, . 8, , 2014.
327
. (2012, 30. ). 92. http://

www.b92.net/info/dokumenti/index.php?nav_id=630723
24 . (2013, 28. ). .
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1162898
. (2014). . http://www.arhiva.drzavnauprava.
gov.rs/article.php?id=784
, . (2008). . 2008, 117-132.
, . (2014). 2014. :
. , 11, 9-19.
. (2013, 19. ). . http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/
aktuelno.289.html:430347-Novosti-prenose-tekst-sporazuma
. (2014). . http://www.slglasnik.info/sr/8-29-012014/22288-odluka-o-raspisivanju-izbora-za-narodne-poslanike.html
, . (2014, 21. ). . .
http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Pocelipregovori-Srbija-EU.lt.html
, . (2012, 14. ). . . http://pescanik.net/pravne-crtice-oizborima-2012-%E2%80%93-drugi-deo/
. (2013,
19. ). . http://www.novosti.
rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:430258-Reakcije-napotpisivanje-sporazuma-Beograda-i-Pristine
. (2014). 2011.
http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Popisni%20
atlas%202011.pdf
. (2012). , 6.
2012. . http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/
propisi_frames.htm
. (2014). 16. 2014. . http://rik.parlament.gov.rs/
cirilica/propisi_frames.htm
328
. , . : 2014. ...
. (2014).
, 16.
2014. . http://www.rik.parlament.gov.rs/
cirilica/propisi_frames.htm
, . (2014). 2014. . , 11,
19-27.
. (2013, 29. ). . http://
www.vreme.rs/cms/view.php?id=1139646
, . (2012, 24. ). . http://www.blic.rs/Vesti/
Politika/334665/Usvojene-izmene-zakona-o-sluzbi-bezbednosti-vecaovlascenja-predsedniku
, . (2014, 26. ). - . . http://www.politika.rs/rubrike/
Politika/Kriminalizacija-kadrova-SPS-a-postaje-zamorna.lt.html
, . (2014, 25. ). : . . http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Naprednjacidanas-biraju-rukovodstv

UDK 316.334.3+321.01
doi 10.7251/POL1408329K

.

.
THE ORDER AND THE ALTERNATIVES
Exemplary case of the Serbian thinker Svetozar Stojanovic. Enclosure to the
history of ideas and human character in the era of historical demision of the
world system.
Abstract. Humanity is in the moment of the epochal transition from
the state of historical demission of the old capitalist order in the state
of formation and stabilization of the new one. Forms, internal architectonics
and shape of a new world that is looming on the horizon of events in the literal
sense depends on the knowledge and moral values underlying our present
actions and decisions. Svetozar Stojanovic know about this rule. Therefore,
he undertaken so large activity such as the search for alternatives to the ruling
order of the global corporate dystopia that has captured humanity. Freedom,
individual and social, is the ultimate regulation and the building principle
of the world sought by Stojanovic. According to this general philosophical ,
theoretical and moral position, Stojanovi has held active opposition to the
ruling world order of corporate dystopia and all its ideological and structural
derivatives deployed between the Ideal West and the Ideal East. Acceptable
way out of that trap is and can only be the historical alternative to the least
possible human and material losses exceeding the permitted oppressive ,
totalitarian and apocalyptic drama of todays human and humanity in general.
For Svetozar Stojanovic, this acceptable way out is the global democratic
socialism.
Keywords: criticism, order, alternative, capitalism, corporate world
order, historical demission of world system, dystopia, freedom, global
democratic socialism.
, ,
330
. . ,

.
.
. , ,
. , ,

.

, . ,
.
: , , , ,
, ,
, , .
1.
1.1.
, ,
, (, 1931 , 2010).2 , , , , ,
2
-
, 78. 2013, : ,
. ,
, ,
, , ,
- ( ) .
: academia.edu, http://www.academia.
edu/5982979/POREDAK_I_ALTERNATIVA_6.
, . 8, , 2014.
331
.3
,
, 20. 21. .4
,

5 , , , ,
,
. ,
.
, , , ,
, , .
1.2. , , , , , , ,

.6
Stojanovi 2002:137164, Stojanovi 2006, In memoriam: Svetozar Stojanovi 2010:
3102, ureti, Cvijetkovi, Aranitovi 2012, Popov 1988, Mekbrajd 2007, Popov 2008,
2008, Dakovi 2011, Jaki 2012, Oluji, Stojakovi 2012.
4
Stojanovi 2006, IV:320337, ureti, Cvijetkovi, Aranitovi 2012:2936, 37157.
5
, . kritos kritikos , ,
. krinein , , krei , , , krisis , , ; .
criticus , , ; ,
, .
6
, ,
19,
20. , 20.
. , Teorije sloma (1981)
[Marx, Lenjin, Bernstein, Kautsky, Hilferding, Luxemburg, Buharin, Cunow, Bernstein,
Sternberg, Grossmann, Pollock, Dobb, Sweezy, Varga, Mandel, Amin, Baran, Mattic, Jacoby],
Caratan, Branko, Rade Kalanj, Vjekoslav Mikecin, prireivai, Duan Pirec, Razmatranja
o dijalektici krize i sloma, predgovor, Zagreb: Globus.
, , , Wallerstein, Immaneul: A World-System Perspective in Social Science,
The British Journal of Sociology (27), 3 (Special Issue, History and Sociology, Sept. 1976):
343352; Walerstein, Immanuel, Historical Systems as Complex Systems, FBC, SUNY,
Paper presented at Workshop on Modelling Complex Systems, Ilya Prigogine Center for Stu3
332
, ,

, ,

, ,
.

, ,
, , .
, .
1.3. ,

20. .
,
1945,
,
.7
dies in Statistical Mechnanics, University of Texas, Austin, March 1013, 1985; Wallerstein,
Immanuel, coords.(1996), The Age of Transition: Trajectory of the World-System, 1945 2025, London: Zed Books; Wallerstein, Immanuel (1998), Utopistics, or, Historical Choices
of the Twenty-first Century, New York: New Press; Wallerstein, Immanuel(1999), The End
of the World As We Know It: Social Science for the Twenry-first Centrury, Minneapolis:
University of Minesota Press; Immanuel Wallerstein on World-Systems, the Imminent End
of Capitalism and Unifying Social Science, Theory Talk #13, Monday, August 4, 2008, : http://www.theory-talks.org/2008/08/theory-talk-13.html, : 10. 09.
2012; Modern capitalism has reached the end of its rope, Immanuel Wallerstein explained
his theory to RT, October 04, 2011, : http://rt.com/news/end-capitalism-systemreplace-999/, : 10. 05. 2012; Volerstin 2012. ,
2005, 2011.
7
, One World or None. A Report to the Public on the Full Meaning of the Atomic
Bomb (1946), Edited by Dexter Masters and Katharine Way, Contributors: Foreword by
Niels Bohr, Introdction by Arthur H. Compton, H. H. Arnold, Hans Bethe, E. U. Condon,
Albert Einstein, Irving Langmuir, Walter Lippmann, Philip Morrison, J. R. Oppenheimer,
Louis Ridenour, Frederick Seitz, Harlow Shapley, Leo Szilard, Harold Urey, Eugene
P. Wigner, Gale Young and the Federation of American Scientists, New York: Whittlesey
House, McGraw-Hill Book Company, Inc.; : http://www.fas.org/
oneworld/index.html, : 10. 2005.
, . 8, , 2014.
333
,
20. ,
, . 20. , -, , ,
. , ,
,
.

, , , ,
, . ,
( ) ,
, ,
,

.
2.
2.1.
,
,
, - ,
-, , .
, ,
, , , , , ...
. ,
.
1931. 2010, 78 ,
,
334
, , , , , ,
, ( ), ( ),
, (
1991 2001, ,
, 1999)... .

, ,
, 100 , , ,
20. , .
2.2. 2002, 2006,
:
(
) , .
. ,
,
.

. , ,

, .8
, , 1988,
,
, ,
,9 , Stojanovi 2002:164, Stojanovi 2006, IV: 319, ureti, Cvijetkovi, Aranitovi 2012:28.
Da li je socijalizam mogu, i kakav? (1988), Gledita, XXIX (910): 3193;
Istorija i partijska svest (1988), Beograd:
8
9
, . 8, , 2014.
335
,
1998. ,
2010,10 2002, 2006.11
2.3. , , ,
1988,
- :
.
,
.
, , ...
. .
. ( )
.
, , 1945. :
.
. 12
:

.
, , ,
. . Filozofsko drutvo Srbije, Od marksizma do etatizma sa ljudskim licem (1987), Beograd:
Filozofsko drutvo Srbije; : , ,
, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
.
10
In memoriam: Svetozar Stojanovi 2010:3570.
11
Stojanovi 2002:137164; Stojanovi 2006, IV:303319, ureti, Cvijetkovi, Aranitovi
2012:728.
12
Da li je socijalizam mogu, i kakav? (1988), Gledita, XXIX (910):145146.
336
,
.

. ?
. . , . .
, , .
. ,
.
. , ,
.
, , , .13
,
() . ,
.
, ,

. , , , ,
.

, .
13
Da li je socijalizam mogu, i kakav? (1988), Gledita, XXIX (910):193.
, . 8, , 2014.
337
3.
3.1. , ,
20. ,

.14

2013,
, , ()
.15
3. 2013, , , , , University College Dublin, UCD,
, Ulysses Medal,
, , ,
. , ?16 ,
,
, 1967. ,
1971. , , Russell Lectures, ,

, , . , Chomsky, Noam (1967), A Special Supplement: The Responsibility
of Intellectuals, New York: The New York Review of Books (February 23, 1967) (8), 3,
: http://www.nybooks.com/articles/archives/1967/feb/23/a-specialsupplement-the-responsibility-of-intelle/, : 16. 03. 2013; Chomsky, Noam
(1971), Problems of knowledge and freedom: The Russell lectures, Cambridge Review,
Cambridge, England, The first [Bertrand] Russell lectures, originally presented ... at Trinity
College, Cambridge, in early 1971; Chomsky, Noam (1972), Problems of knowledge and
freedom: The Russell lectures, New York: Vintage; Chomsky, Noam, Vladimir Dedijer and
Jean-Paul Sartre (1971), Russell Memorial Symposion, New York: The New York Review
of Books (December 30, 1971), : http://www.nybooks.com/articles/
archives/1971/russell-memorial-symposium, : 10. 2010,
, 2011: 328330.
15
25. 2000, , ,
1999.
omski, Noam (2000), Novi militaristiki humanizam. Lekcije Kosova, Beograd:
Filip Vinji [Chomsky, Noam (1999), The New Military Humanism. Lessons from Kosovo,
Monroe, ME: Common Courage Press]. ,
; , 2005 [
]: 189202.
16
Noam Chomsky: Can civilisation survive really existing capitalism? UCD Philosophy
14
338
, , 25. 2013,
, The
Future of Global Capitalism.17 ,
, 5. 2013.
?, Can
Civilization Survive Capitalism?. , :
, .
.
,
: 20 , 200
, . (Robert V.
McChesnei) (. Digital
Disconnect, . ..)
: , , ,
, (Gar Alperovitz)
.
19. 20. ,
(John Dewey), .
,
, , , . , ,
.
Society Inaugural Lecture 2013, Apr 3, 2013, : http://www.
ucd.ie/news/2013/04APR13/0...,
http://www.youtube.com/watch?feature=player_
embedded&v=_uuYjUxf6Uk, : 10. 2013.
17
2nd Annual Boston Symposium on Economics: The Future of Global Capitalism. Presented
by the Northeastern University Economics Society, Monday February 25, 2013,
: http://www.northeastern.edu/econsociety/?page_id=92 https://www.youtube.
com/watch?v=nE6jUrlbhzg, : 08. 2013.
, . 8, , 2014.
339
,
.
,
. -
, ,
.

. (. really existing capitalist democracy, . ..)
(. RECD, . ..)
: .
(RECD) .
, ?
(....)
(
, . ..)
, .
. ,
.
,
, (Piyush Amrit Bobby Jindal),
,
... .
(RECD) , , , .

(RECD),
, .18
18
Chomsky, Noam (2013), Can Civilization Survive Capitalism? Capitalism as it
exists today is radically incompatible with democracy., AlterNet, March 5, 2013, : http://www.alternet.org/noam-chomsky-can-civilization-survivecapitalism?paging=off&current_page=1#bookmark, : 10. 2013;
.
340
3.3. ,
, , , 4. 2013. ,
:
?
. , ,

, , 100
100
,
. .
,
. 1945. ,
, , ,
, ...
19
. , , ,
, ,
() .
,

1910.20 .21
Chomsky, Noam (2013), Humanity Imperiled The Path to Dissaster, TomDispatch,
June 4, 2013, : http://www.tomdispatch.com/post/175707/tomgram:_
noam_chomsky, : 04. 06. 2013.
20
Hilferding 1971, Chossudovsky 2008, Klein 2008, Galtung 2009, Chossudovsky, Marshall
2010, 2011, Volerstin 2012, Harvi 2012
21
Vitali, Glattfelder, Battiston 2011, Coghlan, Andy and Debora MacKenzie (2011),
Revealed the capitalist network that runs the world, New Scientist (No. 2835, 24 October
2011), : http://www.newscientist.com/article/mg21228354.500revealed--the-capitalist-network-that-runs-the-world.html#.Uu6T5vuGeOI, :
01. 2011, .
19
, . 8, , 2014.
341
,
600
, .
, 46%
1% .22 , , 85
3,5 ,
.23
,
.24
,
,
, , ,
.
. , . , ,
, .
.
,
, .

, . . ,
22
Global Wealth Report 2013, Keating, Giles, Michael OSullivan, Anthony Shorrocks,
James B. Davies, Rodrigo Lluberas, Antonios Koutsoukis, authors, Zurich: Credit Suisse,
Research Institute, October 2013, : https://publications.credit-suisse.
com/tasks/render/file/?fileID=BCDB1364-A105-0560-1332EC9100FF5C83, : 10. 2013.
23
Fuentes-Nieva, Galasso 2014.
24
Dev, Freitas 2012, 16 51
, . . Dev, LeBlanc 2013,
19 49

, . .
342

.
.
,
,
. , , .
4.
4.1. ,
, , , .

.
, , ,
, ,
,
, , ,
, .
, 1904. glorious company,
. ; ,
, ; ,
, , , .
,
,
?25
4.2. , , .
( ) [ . daimn, ,
, , , -, . ..] 94. . ,
Russell, Bertrand (1904), On History, Independent Review, July 1904:213214;
Bertrand Russell (1966), On History, Philosohical Essays, New York: Touchstone, 6069;
, The Bertrand Russell Dictionary of Mind, Matters & Morals, edited, with
an introduction by Lester E. Dennon, 1993, New York: A Citadel Press Book: 85.
25
, . 8, , 2014.
343
,
,
. 26 , .
, 98. :
. 27
, ,
. , .
4.3.
, ,28
, , , .
,
, , -
, , . ,
, . - , , , ,
.
, , .
, .
, ,
,
.
Markovi, Miroslav (1983), Filozofija Heraklita Mranog, Beograd: Nolit, 190191.
Markovi 1983:195.
28
, (1998, 2004), Velika Slika. Ritam strukture, ritam promene. Prilog
metodologiji postavljanja `velike slike`. Sluaj Dimitrije Mitrinovi. Neka otvorena pitanja
istraivanja kulturne evolucije. Sluaj Balkan., Balkan kao evropski region, zbornik,
priredio Jovan Teokarevi, : Institut za evropske studije: 57102; , (2010), ..., : http://www.scribd.com/doc/36757147/
--- (: 01. 2010), :
21. 2014; , (2004, 2010), . . 16.
21. . , , , , , . 2050. , ., : http://
www.scribd.com/doc/37296972/ --- (:
12. 2010), : 21. 2014.
26
27
344

. ,
.
4.4. , () ,
, ,
. , ,
, ()
,
, , , ,
. , , , , ,

.
/.
,
, .
20. , ,
...,29 16. (1509, 1510),
, Scuola di Atene.
4.5. /,
, ,
. , aurea catena
( , , , Aurea Catena
Homeri),30 , , ,
, , , 31 , , ,
1960.
(1985), , . , , :
, , 1., 17 27: 202.
31
Piko dela Mirandola, ovani (1994), Govor o dostojanstvu oveka, Sinan Gudevi, prevod,
uvod i beleke, Ljubomir Tadi: ovani Piko dela Mirandola i italijanski humanizam,
predgovor, Beograd: Filip Vinji; Bruno, Giordano (1985), Optimizam slobodnog miljenja,
Branko Bonjak: Giordano Bruno Prometej Renesanse, predgovor, Mate Zori, prevod
i beleke, Zagreb: Naprijed; , (2004), ,
, , , , : ; Pejn, Tomas (1987), Prava oveka, Dragoljub Miunovi,
29
30
, . 8, , 2014.
345

.32

, ,
, ,
,
- . ,
, - /

, , .33 , , ,
/ / , ,
, .
/ / , ,
- . , ,
,
,
6. ...,34 predgovor, Jelena Kovaevi, Dubravka Miunovi, prevod, Beograd: Filip Vinji.
32
Bloch 1981.
33
2. , : : 822/ 8 /
. (...) / 9 / ., Markovi 1983:48, 49.
34
,
, , , 6.
...
,
, , . (? 600),
(582 493), ( 570 ?), ( 560 480), -,
(551 479), ,
, .
6. ... , , , ( ? 597. 585) ( 610 528. 525),
, ( 570 460),
. (540 480) (525 456),
.
6. ..., ( ,
346
.35
6. ..., .36
, ,
.
/
,
/.
.
, , ,
,
, ,
. , ,
.
,
, , , .
,
, , ,
560 527). , (625 587) (591 570),
, 6. ... 6.
..., , Rasel, Bertrand (1962), Istorija zapadne filozofije, Duanka Obradovi,
prevod, Jovan Hristi, predgovor, Beograd: Karijatide, Kosomos: 33.
., , (1982) , : : 182183.
35
Platon (1981) Timaj, Marjanca Paki, prevod i objanjenja, Branko Pavlovi: Tajne
dijaloga Timaj, predgovor, Beograd: Velika edicija Ideja, Mladost.
36
6. ...,
,
: ,
. ,
, . , .
. ,
.
... Rasel 1962:56.
, . 8, , 2014.
347
,
.
, , .

1. Bloch, Ernest (1981), Princip nada, IIII, Hrvoje arini, prevod, Gajo
Petrovi: Nada u misli Ernsta Blocha, predgovor, Ljubomir Tadi,
redakcija, Zagreb: Naprijed.
2. Chossudovsky, Michel (2008), Globalzacija bijede i novi svjetski poredak,
Zoran Bonjak, prevod, Zagreb: Prometej.
3. Chossudovsky, Michel and Andrew Gavin Marshall, editors (2010), The
Global Economic Crisis. The Great Depression of the XXI Century,
Montreal: Global Research Publishers, CRG.
4. Dev Kar and Brian LeBlanc (2013), Illicit Financial Flows from Developing
Countries: 2002-2011. A December 2013 Report from Global Financial
Integrity, dostupno na adresi:
http://iff.gfintegrity.org/iff2013/Illicit_
Financial_Flows_from_Developing_Countries_2002-2011-HighRes.pdf ,
: 03. 2014.
5. Dev Kar and Sarah Freitas (2012) Illicit Financial Flows from Developing
Countries: 2001-2010 A December 2012 Report from Global Financial
Integrity, dostupno na adresi: http://iff.gfintegrity.org/documents/
dec2012Update/Illicit_Financial_Flows_from_Developing_
Countries_2001-2010-HighRes.pdf, : 10. 2013.
6. ureti, Jago (gl.ur), Jovo Cvijetkovi (ur.), Dobrilo Aranitovi
(bibliografija) (2012), Svetozar Stojanovi (1931 2010). ivot i delo,
Beograd: Albatros Plus.
7. , . (1960), ,
: , , . CCCXXXIV, , . 11.
8. Filozofija prakse. Zbornik (2011), Nenad Dakovi, prireiva, Beograd:
Dom omladine Beograda.
9. Fuentes-Nieva, Ricardo and Nick Galasso: Working for the few. Political
capture and economic inequality, 178 Oxfam Briefing Paper, 20 January
2014, : http://www.oxfam.org/sites/www.oxfam.
org/files/bp-working-for-few-political-capture-economic-inequality200114-en.pdf, : 22. 2014.
348
10. Galtung, Johan (2009), Mirnim sredstvima do mira. Mir i sukob, razvoj
i civilizacija, Lidija Kljaki, prevod, Beograd: Slubeni glasnik,
Jugoistok XXI.
11. Harvi, Dejvid (2012), Kratka istorija neoliberalizma, Viktor Radun Teon,
prevod, Novi Sad: Arhipelag, Mediterran Publishing.
12. Hilferding, Rudolf (1971), Finansijski kapital. Studija o najnovijem
razvoju kapitalizma, arko Mrkui, prevod, Radivoj Uvali, predgovor,
Beograd: Institut ekonomskih nauka.
13. In memoriam: Svetozar Stojanovi, Filozofija i drutvo, XXI (3): 3102
(Ini, Trivo, 38, Aranelovi, Jovan, 934, Nikitovi, Aleksandar,
3570, Loli, Marinko Sofija Mojsi, 7180, Bokovi, Duan, 81
92, uri, Jelena, 93102).
14. Jaki, Boidar (2012), Praxis Miljenje kao diverzija, Beograd:
Slubeni glasnik.
15. Klein, Naomi (2008), Doktrina oka. Uspon kapitalizma katastrofe, Petar
Vujai, prevod, Zagreb: V.B.Z.
16. , (2005), 1987 2004, , .
17. , (2011), . ,
: , .
18. Mekbrajd, Vilijam (2007), Od jugoslovenskog Praxisa do globalnog
patosa. Zbirka antihegemonijskih postmarksistikih eseja, Natalija
Miunovi, prevod, Dragoljub Miunovi, predgovor, Beograd: Agape,
Hedone.
19. Popov, Neboja (1988), Contra fatum. Sluaj grupe profesora Filozofskog
fakulteta u Beogradu 1968 1988, Beograd: Mladost.
20. Popov, Neboja (2008), Drutveni sukobi izazov sociologiji. Beogradski
jun 1968, Beograd: Slubeni glasnik.
21. Praxis. Drutvena kritika i humanistiki socijalizam. Zbornik radova sa
Meunarodne konferencije o jugoslovenskoj ljevici: Praxis-filozofija i
Korulanska ljetnja kola (1963-1974) (2012), Dragomir Oluji Oluja,
Krunoslav Stojakovi, urednici, Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung.
Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu.
22. Stojanovi, Svetozar (2002), O filozofskom i politikom identitetu (Od
disidentskog marksiste do revolucionarnog demokrate), Filozofija i
drutvo XIII (21): 137164.
23. Stojanovi, Svetozar (2006): Izabrana dela, IIV, 17 [I, 1, Savremena
metaetika,1964; II, 24, Marksistika kritika komunizma (Izmeu ideala
, . 8, , 2014.
349
i stvarnosti, 1969, Istorija i partijska svest, 1981, Od marksizma do

etatizma sa ljudskim licem, 1988); III, 5, Propast komunizma i razbijanje
Jugoslavije, 1995; IV, 67, Od Titonika do srpske demokratske (r)
evolucije (Na srpskom delu Titonika, 2000, Demokratska (r)evolucija u
Srbiji (2000-2005), 2006], Beograd: Zavod za udbenike.
24. . (2008), ,
: - 2, .
25. Vitali, Stefania, James B. Glattfelder and Stefano Battiston (2011), The network
of global corporate control (ETH Zurich, Switzerland), arXiv 1107.5728v2
[q-fin.GN] 19 Sept 2011, : http://arxiv.org/PS_cache/
arxiv/pdf/1107/1107.5728v2.pdf, : 01. 2011.
26. Volerstin, Imanuel (2012), Moderni svetski sistem, III (knj. IIV) ,
Slobodan Divjak, prevod, Ljubomir Kljaki, Magnum opus Imanuela
Volerstina, predgovor, Podgorica: CID

UDK 316.74:2 (497.6)
doi 10.7251/POL1408351S

RELIGIOUS SHAPING OF BOSNIAK NATION
Abstract: Three nations exist in Bosnia and Herzegovina today: Serbs,
Croats and community of Bosnian Muslims or Bosniaks. First two were
nationally constituted in the 19th century during the formation of most
European nations, while the third was recognized one century later. Reasons
for the late formation of muslim, and later on Bosniak nation in Bosnia and
Herzegovina is the issue which is being researched in this paper. Paper
provides an overview about formation of Bosniak nation while taking into
account the parallel constitution of muslim nation where, in both cases, the
basic construct comes in the shape of Islam. This confirms the historic thesis
which states that religion in Bosnia and Herzegovina is the watershed of
nation and that is why this paper primarily elaborates religious foundations.
Perception of language and territorial identity is not neglected because only
through these institutions modern European nation can be identified. Paper
emphasizes the question of Bosnian language as a stumbling stone in
profiling the present and linguistically announced future nation. This
nation will also be shaped by Islamic spirituality and legal contention, like
the Muslim and Bosniak nations were too.
Keywords: religion, Islam, nation, identity, Serbs, Croats, Muslims,
Bosniaks, Bosnians, Bogomils, heretics, Patarens, dualism, language, state,
Orthodoxy, Catholicism, Proselytism, Sharia law, Tanaskovi, Jefti
: : ,
. XIX , ,
. ,
,
,
,
352
.

, ,
.

. , .

.
, ,

: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , .
I

(), () .
()
. ,
, ,
.
, , ( ) (
) . ,
,
(, 1996:146).

XIX
- .
, . 8, , 2014.
353
1878. .

, - , .
, ( ,
). , , (: , 1999.) , , ,
.
()
()
,
.
, ,

. , ,

(). , , , , , . , ,

.
.
,
,
.
, , (, , ,
...) , ,
: )
; ) ,
, , , ; )
354

; )
, ; )

; )
, ,
.
II

, ,
.
.
, .
. ,
, . . ,
.

. ,
,
(, 2008:178).
. ,
. ,
(, 2008:178). ,
: ,
, , ()
, ,
, ,
, . 8, , 2014.
355
(= )
. , ,
. , , , , , .
-
, , , , .
, ,
, ,
, 1878, ,
,
... ,
, , (,
2006:40-41)

1804. .

.

:
,
(, 2007:148).
, ,
.

( ) . ,
(, ) . -
356
(, , ) (
). , ,
, (
)
, .

( )
, , .2
,
, , , ,
.

,
. ,
1971. ( ) ( )
.
,
. ,
, . ( ) ,
, . , . , ,
,
.

.
:
, ,
(, 1990:7).

:
, ,
, , .
2
, . 8, , 2014.
357
, , ,

.
(, 1990:7-8).
. 20. , , :
, ,
...
, , ,
... (: , 2006:37). ,
.
( !) ( ) , .
.
, , . ,
, .
,
:
...,

. , (, 1990:25).
,
( ),
1990, 1996. ,
1992 1995 . , , , . (

358
). :
:

... ...
, ,
, , ,
... ...
, .
, , ... -...
.
. .
.
(: , 2010:83-84).

, .
, ,
,
.

, 1971. , , , .

, ( )
. , ,
, , , , .
III
, ( ) -
, . 8, , 2014.
359
1978. .

, , - .

, .
/

. , , , ,
. , ,
. , ,
,
. , , ,
.

.3 :
- , -
(,
1977:166). :
, , ,
. , , , , ,
XIII-XV , , ,
(, 1925).
, ,
, , : - , ,
; ( ),
, , ( 1664.
, 1941. ), .
3
360
, , ( ),
, , ,
, ( ),
,
() .
, ,
,
: ,
( ),
(, 1998:42)
,
;
,
,
(, 1998:80)
,
. XIX , ,

(, , ) (, , ).
, , .

., . ,
, (,
1998:85). . , ,
. , ...
, , ,
. , , ,
... ( ) , . (, 1998:86)
, . 8, , 2014.
361
. . ,
,
, , .
, , .
4 , - ,
.
,
, . . 1883.
1902.
. ,
. ,
. ,
,
( 2007:313). 4
, , 22. 1939 ,
. . (
) . , ,
(1878). .
. , , , (1868)
. . 1882 .
-
. , , .
, ,
.
.
13. 1903 (: , 2006:27-44).
362
1999

( 2007:313). -
( , )
, 1971. , .
1994. - .
,
(2008), , ,
.

. , : , , , ,
,
.
, , (, 2008:31). , .
, ,
.
,
, . , 2004

,
, , .
,
,
, ,
, . 8, , 2014.
363

.
163 ( ),
19. (, 2004:11).

.
, . :
, ,
, ,
6-7 , 12
- (, 1976:71).
, ,
. :
.
.
,

(, 2004:14-15). , ,
. , :
(), .
.
, . ,

(, 2008:81).
, , .

, . ( )
.
364
:
() , , , , , ,
.
,
, ( 1990) ,
, 1991. ,
,

(, 2006:160).
, ,
. , , , (28.09.1993)
.

( , )

.
IV
, , .
,
, XVIII
, , .
. XVIII
, XIX, .
.
: , .

. XVIII 30- , . , ,
, . 8, , 2014.
365
, , . , , . : , .
.
XVIII XIX , , , . , , .
, , XVIII

.
.
XIX . ( , ).

, . , , . ,
, , . ,
, ,
.
, ,
: .
,
, .
, , , ; ;
, , , , ,
.
. , . ,
, .
(: , 2011)

-
. , , ,
- . ,
, . -
366
. ( ), ,
, -
. - . , ,
.
XX . , , , ,
, . ,
, ,
? 1967.
(, 1967: 3-19)
,
,
, , .

.5
, () - .
, , , ,
(,
1967:4). ,
, , .
,
, ,
. ,
, ,
.

, ,
, (: , 1948).
5
, . 8, , 2014.
367
, , , , , , .

(1995).
: , , . ,
. ,
,
. . , ,

, : , , , , ? ,

? , ,
.
:
, ,
.
, . . ,
, ,
,
(: , 2007),
. ,
,
, . .

M, ,
, ,
.
, (, 2005). .
2006. ,

, (,
368
). , , ,

,
(, 2006).

( 16.8.2007) .
!
,
. , ,
. () ,
, .
(1990) , ,
(1948) ,
,
(2006) , ,
(2006) , 18. 11.,
(2008) , ,
(2008) , ,
,
. (1999) , ,
(1996) ,
,
(2006) ,
1878. 1918.,
,
(2007) :
, ,
. (1998)
,
(2007)
, . , ,
, . 8, , 2014.
369
(2008)
, : 2008,
,
(2009) ,
,
(2010) ,
,
(1977) , ,
(1976)
1878. 1914., ,
(1998) ,
,
(1967) , :
, . XVI, . 3,
, (2004) ,
,
(1925) , ,
(1926-1931) , I, II, ,
(1967) , :
, . XVI, . 4,
(2011) , ,
, -,
, . (2000)
, ,
(1998) ( 960-1930).
1

UDK 321.6/.7:323.2(497.6)
doi 10.7251/POL1408371S

-
CAN DEMOCRATIZATION LEAD TO VIOLENCE EXAMPLE OF
BOSNIA AND HERZEGOVINA
Abstract: Question we are facing in this paper is this: can democratization
and democratic changes lead to violence? First of all, it is necessary
to emphasize the conditions in which democratization and democratic
changes can lead to violence. Then we will realise that democratization
can indeed lead to violence in multiethnic societies which are divided in
terms of ethnicity, history, culture and politics. On example of Bosnia and
Herzegovina we can see how one multiethnic society, deeply divided, which
existed in supranational entity of Yugoslavia, tucked in communist ideology,
experienced failure and violence after democratization. After the fall of Berlin
Wall and breakdown of communism in Eastern Europe comes the breakdown
of Yugoslavian communist party and therefore the beginning of democratic
transition. Democratization in Bosnia and Herzegovina enabled the victory
of national parties which achieved consensus in taking down the communists
in power, but failed to do so in other social and political issues.
Key words: democratization, violence, Bosnia and Herzegovina,
ethnical conflict, civil war
: ,
?
, . .
, , , . 1
372
, ,
, , .
, ,
. ,
- .
: , , ,
, .

2, (-),
.

, ,
,
3 .

( ) .
- .

, , , .
.

.

Nenad Kecmanovi, Demokratija i nasilje, u Godinjak/ Fakultet politikih nauka
Beograd. igoja tampa, 2007, Beograd. str.43-53.
3
-
( ) .
2
, . 8, , 2014.
373
. . , -
( 1992. )
.
, ,
.

.

- .
: ,,
- ,,4 . ,

. ,
.
, ,
, , ,

.

, , ,
, .
.
5 , ,
: , ( ), , , 2005,.366.
5
ErnestGellner,Ploug, SwordandTheBook, TheUniversityPress,Chicago, 1988,p. 20.
4
374
, . ,
.
,

. 6 ,
.

, , ,
.

,
: ,,
, -; .7
.
,
,
.

: ,, , , , ,
. ,
. ,
, . ,

.8 : , ( ), , , 2005,.367.
7
Prema: Samjuel Hantington, Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog vijeka,
CID,Podgorica, 2004, str. 19.
8
, , , , ,1997..118-119.
6
, . 8, , 2014.
375

. . ,
1918.; 1941.; 1991.. : ,, , ,
( -)
( ),
, , .9
, ,
, , .

, .

, , ,
,
.
:
,
, , .
:
, ,
,
, ,
.
, , ,
.
: () ,
.

9
, , , 2007, . 30.
376
, , , , , .
,
. :,,
. - . , ,

. ,
,
, .10
, , ,
. ,
.
,
, . ,, ,
, . ,
.11

.
,
, , , , , 1997, . 21.
: ., ., , , 2007, .165.
10
11
, . 8, , 2014.
377
12. : ,, .
, ,
, .
, ,
.13

:
.14

. , 12

,
, . : .
.
: ,, , , , ,
. , , , ,
. , ,,,, ,,. (Tanja Topi, ,,Hibridni reim i politike partije u
Bosni i HercegoviniuSran Puhalo, Socio-psiholoki profil glasaa i apstinenata u Bosni i
Hercegovini, Art Print, Banja Luka, 2007,str.23.)
. ( , ,
, a, 2000, . 18.)

.
13
., ., ,
, 2007, .166.
14
Donald L. Horowitz, ,,Democracy in dividedsocietiesinJournalofDemocracyVol. 4, No.
4, Washington, 1993,p. 19.
378
.

.
, : ,,
, .15
, :,,
, , ,
, . , , ,
.
,
.16
, ,
.
, , ,
.
,
. , .
,, , , , , , , ,
, - ,
. ,
. ,
-, - - , ,
.17 : ,,
Endru Hejvud, Poltiika, Clio, Beograd 2004, str. 231.
, - ,
, 2011, . 313.
17
., ., ,
, , 2007, . 15.
15
16
, . 8, , 2014.
379
: ,, , . .18
, .
.
, .
.19
, ,
. : ,, ,
, , ,
.
,
, , .
- .
.
,
.20
, ,
-. .

.
21

, ,
18
Prema :Kumar Rupensighe, heories of conflict resolution and their applicabiliti to
protracted ethnic conflicts, International Peace research Institute, Oslo, 1987, p.530.
19
., ., ,
, , 2007, . 15.
20
., ., ,
, , 2007, .254.
21
LarryDiamond, The GlobalDivergenceofDemocracies MuslimsandDemocracy,
TheJohns Hopkins UniversityPress, Baltimore, 2001. p.37.
380
,
. .

.

, .
. ,

, , ,
,
.
, - ,
.
.
, 22,
,

.
, ,
,
( ,, ).

,
,
.
22
, 1970. , -
.Alija Izetbegovi, Islamska eklaracija, OKO, Sarajevo, 1990.
, . 8, , 2014.
381

,
. ,
. ,,
. : ,,
. . . . . 23
,
,. .,
,
. ,
,
, . . ,
,
, , ,
. , , ,
.
,
.
,
.
1974.
,
. ,
, 23
, , ,, 2005, .25-38.
382
. , .

.

,
,
, , , .
.

, .
,,
( )

.

.

,
,
.
,
, . : ,,
24
.
. ,
, , , , . ,

.
- - .
24
, , , , 2001, . 213.
, . 8, , 2014.
383
. ()
,
.
.
:,, ,
,
,
.25
,
. . .

, .
.

,
,
.
.
,

.

.

. .
25
Huan Linc, Alfred Stepan, Demokratska tranzicija i konsolidacija, Filip Vinji, Beograd,
1998, str.21-28.
384
, .
: ,,- . ,
, .26 .
. ,,

, ,
. , .
.27 , : ,,
,
. , , ,
,
-.28
,
. , , ,
.29
,
.
, .
,
. .
26
.16.
27
.16.
28
. 17.
29
. 18
, , , , 2006,
, , , , 2006,
, , , , 2006,
, , , , 2006,
, . 8, , 2014.
385

.
: ,,
, -
. (, , , , ) ,
,
, .

,

, .30
1991., . ,,
, , , , .31
1991.
, , ,
. , ,
,
, ,
. ,
.
,
, ,, , - -
84% , 16
% . - , ,
, - .
. : ,,
30
,, , - , , , 2006, . 61.
31
, , , , 2007, . 25.
386
, ,
- : , ,
,
1990. .
. .32

. . .
, .
, .
.
,
,
, , .
, ,

.
,
,
,
, .
32
Mirko Pejanovi, ,,Geneza razvoja politikog pluralizma u Bosni i Hercegoviniu Zoran
Lutovac, Politike stranke i birai u dravama bive Jugoslavije, Institut drutvenih nauka,
, . 8, , 2014.
387
.

-
. , . , - . ,
,
,
,
. ,
, ,
. ,
,

,
. ,

.
. ,

, .
, .
Donald L. Horowitz, ,,Democracy in dividedsocietiesinJournalofDemocra

cyVol. 4, No. 4, Washington, 1993
EndruHejvud, Poltiika, Clio, Beograd 2004
ErnestGellner,Ploug, SwordandTheBook, TheUniversityPress, Chicago, 1988
Zoran Lutovac, Politike stranke i birai u dravama bive Jugoslavije,
Institut drutvenih nauka, Beograd, 2006
, , , , 2006
388
,, , - ,
, , 2006
Kumar Rupensighe, heories of conflict resolution and their applicabiliti to
protracted ethnic conflicts, International Peace research Institute, Oslo,
1987
LarryDiamond, The GlobalDivergenceofDemocracies Muslimsand
Democracy, TheJohns Hopkins UniversityPress, Baltimore, 2001
, ,
, a, 2000
, ,
, , 2001
Nenad Kecmanovi, Demokratija i nasilje, u Godinjak/ Fakultet politikih
nauka Beograd. igoja tampa, 2007, Beograd
, ( ), , , 2005
, , , , 2005
, - , , 2011
, , , 2007
., .,
, , 2007
, , , ,
, 1997
Samjuel Hantington, Trei talas, demokratizacija na izmaku dvadesetog
vijeka, CID,Podgorica, 2004
Sran Puhalo, Socio-psiholoki profil glasaa i apstinenata u Bosni i
Hercegovini, Art Print, Banja Luka, 2007
Huan Linc, Alfred Stepan, Demokratska tranzicija i konsolidacija, Filip
Vinji, Beograd, 1998
, , , , 1997
Dragana Vili1

UDK 37.013:316.3
doi 10.7251/POL1408389V
ULOGA ZNANJA I OBRAZOVANJA U SAVREMENOM

DRUTVU
ROLE OF KNOWLEDGE AND EDUCATION IN MODERN SOCIETY
Summary: This paper discusses the role of knowledge and education
in contemporary society. They are prerequisites for its development. Thanks
to the knowledge and education of the individual can actively participate in
society, to assume different social roles and orient in it. As the result of scientific knowledge and technological development, it is rapidly changing, and
it requires individuals constantly learning and improving - the acquisition
of new knowledge, skills, competencies, and their applications in practice.
In todays society, education is being transformed into a broader concept of
learning in and out of institutional, physical and timeframes. This enabled
the development of modern information technology. Individuals who possess
knowledge and skills is represented by a valuable resource, contribute to cohesion and the development of society. Therefore, investment in science and
education, and therefore in human resources, brings great benefits to individuals and society as a whole. Individuals and social groups occupy a certain
place in society based on the knowledge that they have. It improves all areas
of human life and activity.
Keywords: Knowledge, education, science, technology, modern society.
Saetak: U radu se govori o ulozi znanja i obrazovanja u savremenom
drutvu. Oni su pretpostavke njegovog razvoja. Zahvaljujui znanju i obrazovanju pojedinac moe aktivno da se ukljui u drutvo, preuzme razliite
drutvene uloge i orijentie se u njemu. S obzirom da su znanja rezultat nauno-tehnolokog razvoja, ona se ubrzano mijenjaju, pa to zahtijeva od pojedinaca neprestano uenje i usavravanje sticanje novih znanja, vjetina,
kompetencija i sposobnost njihove primjene u praksi. U savremenom drutvu
obrazovanje se transformie u iri koncept uenja u i van institucionalnih,
fizikih i vremenskih okvira. To je omoguio razvoj savremenih informacionih
1
Docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci.
390
tehnologija. Pojedinci koji posjeduju znanja i vjetine predstvaljaju vrijedan

resurs, doprinose koheziji i razvoju drutva. Zato ulaganje u nauku i obrazovanje, a samim tim i u ljudske resurse, donosi veliku korist za pojedince i
drutvo u cjelini. Pojedinci i drutvene grupe zauzimaju odreeno mjesto u
drutvu na osnovu znanja kojim raspolau. Ono unapreuje sve oblasti ovjekovog ivota i djelovanja.
Kljune rijei: Znanje, obrazovanje, nauka, tehnologija, savremeno
drutvo.
Uvod
Savremeno drutvo jeste drutvo znanja, pa su, stoga, znanje i kompetencije2 osnovne pretpostavke njegovog razvoja. Oni omoguuju pojedincima
da se aktivno ukljue u drutvo preuzmu radne i druge drutvene uloge.
Ovo podrazumijeva neprestano uenje i usavravanje (usvajanje i sposobnost
primjene novih znanja, vrijednosti, sticanje vjetina i sl.). Pojedinci vrsto integrisani u drutvo, opremljeni novim znanjima i vjetinama predstavljaju
vrijedan ljudski resurs. Oni doprinose razvoju drutva u cjelini - poboljanje
materijalnog poloaja i kvaliteta ivota, razvoj i unapreenje ljudskih potreba. Zato je neophodno da se u svim drutvima znanje i obrazovanje prepoznaju kao bitne poluge razvoja, te da se za njih izdvaja znaajan dio javnih
sredstava, da se ostvari prisna povezanost obrazovnih institucija, naroito,
visokoobrazovnih s tritem rada, i saradnja razliitih drutvenih subjekata
(obrazovne institucije, privredni subjekti, socijalni partneri i sl.). Razvoj ljudskih resursa treba da se ostvaruje u pravcu prepoznavanja sposobnosti, mogunosti, interesovanja i potreba pojedinaca, te da se kroz obrazovni proces
oni usmjeravaju i osposobljavaju za razliite drutvene uloge.3 Znanje (nauka, obrazovanje, kreacija) je oduvijek bilo snani pokreta drutvenog razvoja. Meutim, znanje je u savremenom drutvu postalo optedrutvena potreba
- ima ekonomski, politiki i kulturni znaaj (omoguuje zaposlenje, socijalnu
koheziju, stvaranje ekonomskog bogatstva, razvoj raznovrsnih potreba, raKada je rije o kompetencijama, misli se prije svega na one koje predstavlaju spoj znanja
(teorijsko znanje i razumijevanje) i mogunost njegove primjene. Ovo znai da pojedinci
imaju razvijene odreene vjetine i stavove, kao i razvijenu odgovornost, a to ih ini
sposobnim za obavljanje odreenih radnih zadataka. Vie vidjeti u: Marta Rai, Modeli
kompetencija za drutvo znanja, suvremene TEME, Centar za politoloka istraivanja, Broj
1, Godina 6, 2013, Zagreb.
3
Glasnik, List Privredne komore Crne Gore, Visoko obrazovanje uskladiti sa potrebama
privrede, Konferencija Ekonomija Crne Gore 2012 Put do privrednog rasta, Broj 5, Godina
HLVI, maj 2012.
2
, . 8, , 2014.
391
zliite vrste aktivizma i sl.). Pojedinci i drutvene grupe se pozicioniraju

u drutvu znanjem kojim raspolau. Ono unapreuje sve oblasti ovjekovog
ivota i djelovanja.4 Ulaganje u nauku, istraivanje i obrazovanje u razvijenim zemljama se ne tretira potronjom, ve investicijom. Ovo se pokazalo
ispravnim, jer posljedice aktuelne svjetske ekonomske krize u znatno manjoj
mjeri su osjetile zemlje koje ulau sredstva u nauku i istraivanje i vre promjene u obrazovanju u skladu s tehnolokim promjenama. iroko rasprostranjene koristi za drutvo nose i istraivaka otkria visokoobrazovanih ljudi na svim znanstvenim poljima. Sve navedene drutvene koristi ine razlog
za financiranje obrazovanja iz javnih fondova.5 U veini razvijenih zemalja,
veliki udio u ostvarenju poslovnih rezultata imale su na znanju zasnovane
industrije (visoka tehnologija, obrazovanje i osposobljavanje, istraivanje i
razvoj, finansijski i investicioni sektor). Nove tehnologije pomjeraju granice
u obrazovanju (elektronska komunikacija, razmjena raznovrsnih aktivnosti
u uenju i sl.), dovode do promjena u vezi s radnim mjestima i vrstama poslova.6 One su ukljuene na svim nivoima obrazovanja, to daje mogunost
za veu dostupnost znanja i uenja za sve. Ovo dalje treba da ima za rezultat smanjenje klasnih razlika/podjela u drutvu. Ipak, nemaju, jo uvijek, svi
jednak pristup novim tehnologijama, pa se informacijsko siromatvo javlja
kao ozbiljan problem i prepreka u smanjivanju klasnih razlika.7 U razvijenim
zemljama, stopa funkcionalne pismenosti je visoka (s tim to postoje razlike
prema polu, ivotnoj dobi, socijalnom porijeklu), ali to nije sluaj i u nerazvijenim zemljama. Prema najnovijim istraivanjima UNESCO-a, u svijetu ima
4
Ivan ijakovi i Dragana Vili, Sociologija za ekonomiste, Banja Luka: Ekonomski
fakultet, 2013, str. 96.
5
Irena Kiss, Financiranje obrazovanja u Europi i u Republici Hrvatskoj, EKONOMIJA/
ECONOMICS, 1/IX, str. 71. pdf., RIFIN, www.rifin.com.
6
Entoni Gidens, Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet, 2005, str. 512 - 513.
7
Na znanju zasnovana globalna ekonomija moe da dovede do jo veeg potiskivanja
siromanih zemalja na margine privrednog razvoja, a kao razlog za to jeste njihovo
informacijsko siromatvo. Na drugoj strani, ljubitelji informacijske tehnologije ne dijele ovo
miljenje i smatraju da upotreba kompjutera ne mora da dovede do veih nacionalnih i
globalnih nejednakosti njihova snaga lei u povezivanju ljudi i stvaranju novih mogunosti.
Oni su miljenja da kole u Aziji i Africi, u kojima nedostaju udbenici i kvalifikovani
nastavnici, mogu imati velikih koristi od interneta. Programi uenja na daljinu i saradnja
sa kolegama iz inostranstva, mogli bi biti klju prevazilaenja siromatva i drugih tekoa.
Kada se tehnologija nae u rukama pametnih, kreativnih ljudi, mogunosti su neograniene.
I dok nove tehnologije mogu izazvati divljenje i otvarati mnoga vana vrata, mora se
priznati da ona ne nudi uvek laka reenja. Nedovoljno razvijenim podrujima koja se
bore sa masovnom nepismenou i nedostatkom struje i telefonskih linija, potrebna je bolja
obrazovna infrastruktura da bi zaista imali koristi od programa za uenje na daljinu. U takvim
okolnostima, internet ne moe da zameni direktan kontakt izmeu nastavnika i aka. Entoni
Gidens, Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet, 2005, str. 513.
392
781 miliona odraslih nepismenih osoba (oko 15,7% odraslog stanovnitva).

Najvie nepismenih se nalazi u regionu podsaharske Afrike i zapadne Azije.8
Cilj obrazovanja u savremenom drutvu jeste, prije svega, sticanje znanja i vjetina koje su u skladu s potrebama poslovanja i podsticanje razvoja
kreativnih sposobnosti ljudi. Meutim, nikako se ne smiju zanemariti i humanistiki ciljevi obrazovanja, u smislu postizanja vrline, spoznaje moralnih
i kulturnih vrijednosti, na ta su nam ukazivali, jo, Platon i Aristotel, a s im
su saglasni mnogi savremeni teoretiari.9
Znanje i obrazovanje osnov razvoja savremenog drutva
U svakom drutvu institucije su oblikovane u skladu s njegovim potrebama, tako se i kroz obrazovne institucije i njihove aktivnosti pojedinci
pripremaju i osposobljavaju da mogu da doprinesu razvoju drutva. Na razvoj
sistema obrazovanja od poetka 19. vijeka u velikoj mjeri imali su procesi industrijalizacije i urbanizacije, koji su zahtijevali obrazovanu i sposobnu radnu
snagu (funkcionalna pismenost, opta znanja, vjetine i sl.).10 Razvoj nauke i
tehnologije u savremenom drutvu mijenja u znaajnoj mjeri pojam i ulogu
obrazovanja. Savremeno obrazovanje ne podrazumijeva samo funkcionalnu
pismenost i enciklopedijsko znanje, socijalizaciju, ve i razvoj kreativnih potencijala pojedinaca, njihovih sposobnosti i ambicija, sticanje praktinih i primjenjivih znanja. Znanje se nalazi u svim segmentima savremenog drutva,
jer rad i poslovne aktivnosti u ovom drutvu zahtijevaju obrazovane i kompletne osobe. Tako se kroz proces obrazovanja pojedinci osposobljavaju za
profesionalne i druge uloge. Znanje se tretira kao osnovni resurs privrednog i
svakog drugog razvoja. Ono je nerazdvojno povezano sa obrazovanjem. Kao
neposredan rezultat nauke i naunih istraivanja, znanje pokree i usmjerava
sve drutvene tokove, podie ukupan nivo razvoja drutva, jer ono proizvodi
inovacije i nove informacije. Ono se neprestano mijenja i napreduje.11 Zato
se i obrazovanje ne moe ograniiti na formalno kolovanje, ve mora da se
odvija tokom cijelog ivota. Kako bi se upratile brze promjene u drutvu, neophodno je da neprestano usvajamo nova znanja i vjetine. Znanje/a u savremenom drutvu ukljuuju kritiko miljenje, inovacije, sposobnost rjeavanja
UNESCO Institute for Statistics, INERNATIONAL LITERACY DAY 2014, 05/09/2014,
http://www.uis.unesco.org/literacy/Pages/literacy-day-2014.aspx [23/09/2014.]
9
Vie vidjeti u: Maja itinski, Obrazovanje je moralni pojam, Nae more, 53 (3
4)/2006, str. 141. pdf.
10
Vie vidjeti u: Entoni Gidens, Obrazovanje i industrijalizacija; u: Sociologija, Beograd:
Ekonomski fakultet, 2005, str. 496 497.
11
fakultet, 2013, str. 305 306.
8
, . 8, , 2014.
393
sloenih problema, sposobnost snalaenja i reagovanja u nepredvienim situacijama, korienje informacija, analizu, sintezu, samostalni i timski rad,
razvijanje razliitih vjetina i kompetencija, koja treba da se stiu kroz obrazovni proces. Ovdje su vani mogunost i sposobnost transfera i primjene
steenih znanja u drutvenoj stvarnosti.12 Ova znanja (sveukupnost injenica,
informacija i vjetina steenih obrazovanjem i iskustvom) treba razvijati od
samog ukljuivanja pojedinca u obrazovni proces (modelovanje, oblikovanje) i dalje kroz sve faze ovog procesa, ali, svakako, panju treba usmjeriti
na visoko i cjeloivotno obrazovanje.13 Dakle, u savremenom drutvu pojam obrazovanja se u znaajnoj mjeri transformie u jedan iroki koncept
uenja u i izvan formalnih institucija, kako to primjeuje E. Gidens. Pojam
obrazovanja koji podrazumeva jasno strukturisani prenos znanja u okviru
formalnih institucija uzmie pred jednim irokim konceptom uenja koje
se odvija u razliitim okruenjima. Uenje tokom celog ivota trebalo bi, i
mora, da igra ulogu u prelazu na drutvo znanja. Uenje ne sme biti obrazovanje u uskom smislu dobro obuene, motivisane radne snage, ve jedan sistem
koji se posmatra u kontekstu irih ljudskih vrednosti.14 U savremenom dobu
se formiraju i razvijaju globalna znanja (skup mnotva pojedinanih znanja
i vjetina), koje nisu u zavisnosti od karaktera nacionalnih drava, socijalnih,
kulturnih, lokalnih karakteristika i sl. Ona omoguuju ovjeku lake snalaenje, prilagoavanje, razumijevanje i uestvovanje u svaremenim drutvenim
procesima koji se odvijaju na globalnom nivou, kao i spremnost da odgovori
na razliite izazove (terorizam, kriminal, separatizmi, podjele i sl.).15
Nauka i nove tehnologije imaju uticaj na sve sfere savremenog drutva.
U njegovom razvoju, kako primjeuje Ivan ijakovi, glavnu ulogu imaju
istraivaki centri, laboratorije, eksperimentalni i simulatorski centri. Potiskuje se klasina radnika klasa i niz drugih zastarjelih profesija i zanimanja,
a pojavljuju se strunjaci, naunici, eksperti i sl. U savremenoj drutvenoj
strukturi (u ekonomskoj, nauno-tehnolokoj i klasnoj) dolo je do promjena zahvaljujui razvoju novih tehnologija. Poveava se udio intelektualnog
rada u razvijenim ekonomijama, tako da osnovni kriterijum klasne podjele
nije vie proizvodni rad (neposredni utroak fizike radne snage). Vea teh12
S. Lonar-Vickovi i Z. Dolecek-Aiduk, Ishodi uenja prirunik za nastavnike, Osijek:
Sveuilite J. J. Strossmayera, 2009, str. 24 30. U: Marta Rai, Modeli kompetencija za
drutvo znanja, suvremene TEME, Centar za politoloka istraivanja, Broj 1, Godina 6,
2013, Zagreb, str. 89 - 90. pdf.
13
Marta Rai, Modeli kompetencija za drutvo znanja, suvremene TEME, Centar za
politoloka istraivanja, Broj 1, Godina 6, 2013, Zagreb, str. 90. pdf.
14
Entoni Gidens, Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet, 2005, str. 533.
15
fakultet, 2013, str. 305 306.
394
nizacija proizvodnje (robotizacija i informatika) dovela je do transformacije

upravljanja i pada njegovog znaaja.16 Elektronsko poslovanje, komunikacija, informatika pismenost i sl. u velikoj mjeri utiu na promjene u radu, poveanje produktivnosti i efikasnosti. Savremena etapa ekonomskog razvoja
karakterie se ostvarenjem tree nauno tehnoloke revolucije. Dostignuti
stepen u razvoju informatike, robotike i biotehnologije i sl. nuno menja nain proizvodnje, odnose rada i kapitala i utie na prilagoavanje ljudi novoj
tehnolokoj osnovi.17 Nove tehnologije i ekonomija znanja zahtijevaju uenje tokom ivota. S obzirom da nova ekonomija zahteva kompjuterski obrazovanu radnu snagu i sve vie postaje jasno da obrazovanje moe i mora da
ima presudnu ulogu u zadovoljavanju pomenute potrebe.18
Blagostanje poveavaju inovacije, a ne kapital sam po sebi. One ne
mijenjaju drutvo samo u oblasti ekonomije nego i daleko izvan nje. Ono to
je dovelo do ekonomskog rasta u razvijenom dijelu svijeta jeste proces uenja koji nastaje tamo gde se susreu inovacije, ekonomija obima i sinergijski
efekti/efekti klastera.19
U svim strategijama i planovima razvoja savremenog drutva obrazovanje zauzima sredinje mjesto.20 U periodu konstituisanja Evropske unije
podrazumijevano je samo povezivanje srednjo-evropskih zemalja u oblasti
privrede, i u neto manjoj mjeri, politiko-institucionalnoj, pri emu je obrazovanje ostalo izvan tih procesa. Tek od 1987. godine povezivanje zemalja
- lanica se proirilo i na podruje kulture, a to je obuhvatalo i oblast obrazovanja. Obrazovna politika se postepeno obrazovala, uglavnom podreena potrebama trita rada i poveanju privredne konkurentnosti zemalja, a to ima
Ivan ijakovi, arm srednje klase, Beograd: Prometej, 1999, str. 68.
oko Slijepevi i dr., Nova ekonomija u uslovima globalizacije i informatikog drutva,
Banja Luka: Ekonomski fakultet, 2008, str. 39.
18
19
Ekonomija obima od poveanja trita zavisi poveanje standarda i poveanje efikasnosti,
jer to je vee trite i to postoji mogunost da se vie proizvede, roba i usluge u proizvodnji
bie jeftiniji. Sinergijski efekti - pozitivni efekti do kojih se dolazi u interakciji izmeu
razliitih privrednih djelatnosti, javne sfere, nauka i sl. Erik Reinert, Globalna ekonomija
kako su bogati postali bogati i zato siromani postaju siromaniji, Beograd: igoja tampa,
2006, str. 59.
20
Obrazovanje, struno osposobljavanje i doivotno uenje, zauzimaju znaajnu ulogu
u ekonomskim i socijalnim strategijama EU - konsolidovanje svih resursa, povezivanje
obrazovnih sistema sa potranjom na tritu rada, povezivanje rada profesionalaca, postizanje
odrivog ekonomskog rasta i sl. Ana Lovakovi, Strategija fokusirana na regionalne
ciljeve ekonomskog razvoja , SETimes. com The news and views of Southeast Europe,
03/10/2013,
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/
features/2013/10/03/feature-02 [30/06/2014]
16
17
, . 8, , 2014.
395
za cilj postizanje konkurentnosti Evrope na globalnom tritu.21 Meutim,

od 2000. godine zapoinje Lisabonski proces kao rjeenje za nepostojanje
zajednike obrazovne politike u Europskoj uniji, ime se pokree i sustavno
ulaganje u ljudski i socijalni kapital. Bitno uporite gospodarskog razvoja postaje drutvo znanja, zapoinju vea ulaganja u obrazovanje uz naglaavanje
uloge cjeloivotnog uenja, ime se mijenja i uloga visokog obrazovanja koje
postaje dijelom kontinuiteta, a ne vie krovna razina obrazovnog sustava. Nizom dokumenata obrazovanje ulazi u sredite politikog interesa. Razraene
su obrazovne strategije i definirana podruja koja treba poboljati. Utvreni
su obrazovni ciljevi koji se odnose na razvoj pojedinca, razvoj gospodarstva
i drutva, uz postizanje ravnotee na tritu rada.22
Ulaganje u obrazovanje/obrazovane ljude kao vaan resurs (pokreta
i osnov razvoja) drutva, jeste dio politike svih razvijenih zemalja. Ljudi
sa svojim intelektualnim i kreativnim potencijalima predstavljaju strateku
osnovu razvoja drutva, jer oni su nosioci ideja, znanja i informacija. Sve
razvijene zemlje i one koje streme k tome, uoile su vanost znanja i njegove
primjene u pogledu razvoja i prevazilaenja kriza.23 Ulaganje u nauku, istraivanje i obrazovanje treba shvatiti kao investiciju, jer oni nesumnjivo doprinose razvoju drutva u cjelini. U veini razvijenih zemalja na znanju zasnovane
industrije (visoka tehnologija, obrazovanje i osposobljavanje, istraivanje i
razvoj, finansijski i investicioni sektor) imale su znaajan udio u rezultatima
poslovanja. Razvijene zemlje ulau znaajna sredstva u ekonomiju znanja,
tj. u javno obrazovanje, u istraivanje, u razvoj, u razvijanje kompjuterskih
softvera.24 Njihov primjer treba da slijede manje razvijene zemlje, kako bi
to prije ostvarile zadovoljavajui nivo razvoja (ekonomija, socijalni odnosi,
kultura). Budetsko izdvajanje za nauku iznosi, na primjer, u Japanu 3,3%
BDP-a, a iznad 1,0% izdvajaju, na primjer, Kina, Slovenija,
eka, Hrvatska. U Srbiji su izdvajanja, jo, daleko ispod 1,0% BDP-a
(0,30% - 2010, 0,57 2011, 0,64 2012), Albanija izdvaja manje od 0,5%.25
21
22
Preporuka EU, 2006. Recommendation 2006/962/EC of European Parlament and of the
Council of 18 December 2006 on Key competences for lifelong learning, http://europa.eu/
legislation_ summaries/education_training_youth/lifelong_learning/c11090_en.htm (16.
srpnja 2013.) U: Marta Rai, Modeli kompetencija za drutvo znanja, suvremene TEME,
Centar za politoloka istraivanja, Broj 1, Godina 6, 2013, Zagreb, str. 88. pdf.
23
24
25
Stalno zaposlenih istraivaima sa punim radnim vremenom u zemljama EU na 10.000
stanovnika dolazi u prosjeku 24,8, a u Srbiji 11,55, u Hrvatskoj 16,07, Sloveniji 19,19, a u
396
U 2009. godini u svijetu je potroeno na istraivanje i razvoj 1.277 milijardi

dolara, odnosno 1,8% GDP (globalni drutveni proizvod). U zemljama u razvoju su se u periodu od 2002. do 2009. godine izdvajanja za istraivanje i
razvoj po glavi stanovnika poveala sa 27 dolara na 62 dolara. Taj iznos je u
2009. godini u razvijenim zemljama bio 757 dolara. U istom periodu u Kini
se za istraivanje i razvoj povealo izdvajanje sa 1,1% na 1,7% BDP-a. U
Africi se samo 0,4% BDP-a troi na istraivanje i razvoj, daleko ispod cilja
afrike unije od 1,0%. Manje razvijene zemlje su u 2009. godini potroile oko
0,2% BDP-a na istraivanje i razvoj, to je isti nivo kao u 2002. godine.26
O nivou i pravcima razvoja jednog drutva moemo da steknemo uvid
na osnovu toga kako se odnosi prema ljudskim resursima, kakve uslove i prilike obezbjeuje za njihov razvoj i sl. Vrhunski strunjaci svojim znanjem i
radom pridonose poveanju stupnja razvoja zemlje i standarda stanovnitva.
Stoga, njihov odlazak neizbjeno uzrokuje usporavanje ili ak nazadovanje
gospodarstva matine zemlje, odnosno napredak gospodarstva zemlje u koju
su otili. Za rjeavanje ili ublaavanje tog problema potreban je, izmeu
ostalog, sustav odgoja i obrazovanja koji potie povoljne prilike za razvoj
ljudskog bia tijekom cijelog ivota, a sve u cilju osobnog sudjelovanja u intelektualnom, emotivnom, fizikom, moralnom i duhovnom djelovanju kako
bi se postigla to via kvaliteta ivota. Takvo drutvo omoguuje koritenje
steenih znanja i vjetina nakon kolovanja, radni uvjeti i plae osoba s posebnim profesionalnim sposobnostima su stimulativni, pa se nastoji postii optimalan odnos izmeu broja stanovnika zemlje i stope zaposlenosti.27

Ipak, osim ovih praktinih ciljeva obrazovanja, ne smiju se zanemariti
njegove ostale dimenzije, svrhe i ciljevi. Vrijednosti jednog drutva, takoe,
treba da budu ukorijenjene u cjelokupan obrazovni sistem (uvaavanje razliMakedoniji 7,05. Slavoljub Vujovi, Biznis od nauke i obrazovanja, 09/01/2014, http://www.
politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Biznis-od-nauke-i-obrazovanja.lt.html [11/09/2014.]
26
Zemlje u razvoju izdvajaju oko 137 dolara po istraivau, to je oko dvije treine iznosa
u razvijenim zemljama 208 dolara. Najvie istraivaa ima u Aziji 38% od ukupnog broja
u svijetu, zatim u Evropi 31% i Sjevernoj i Junoj Americi 27%. U zemljama u razvoju je
bilo 452 istraivaa na milion stanovnika u 2009. godini, u poreenju sa 3.637 istraivaa
na milion stanovnika u razvijenim zemljama. Izmeu 2002. i 2009. godine zemlje u razvoju
su poveale broj istraivaa u ukupnom broju istraivaa u svijetu za 5,4% - sa 30,6% na
36,0%. Broj istraivaa u razvijenim zemljama je u periodu 2002. 2009. godine porastao
za 12%. Treinu istraivaa u svijetu ine ene. Uee ena u istraivanju u Zajednici
nezavisnih drava (the Community of Independent States) iznosio je 43%, to je vie od
svjetskog prosjeka 30%. U Latinskoj Americi i Karibima, 45% istraivaa su ene, to je
preko svjetskog prosjeka (30%). UNESCO, Science, technology and innovation, http://www.
uis.unesco.org/ScienceTechnology/Pages/default.aspx?SPSLanguage=EN, [17/09/2014.]
27
Sandra Bebek i Guste Santini, Predgovor; u: Vodi za razumijevanje obrazovanja, RIFIN
d.o.o, Zagreb, 2012.
, . 8, , 2014.
397
itosti, drutveno odgovorno ponaanje, etinost poslovanja i sl.). Promocija

ovih vrijednosti u drutvu se postie njihovim planskim uvrtavanjem u nacionalne obrazovne planove i programe.28
Problem finansiranja obrazovanja u savremenom drutvu
drutveni problem
Razvoj socijalne drave koja je preuzela na sebe finansijski teret obrazovanja, omoguio je omasovljen pristup visokom obrazovanju od sredine
prolog vijeka. Njenim slabljenjem i prebacivanjem finansijskog tereta obrazovanja na pojedince, domainstva, obrazovne institucije i druge organizacije, zaustavljen je ovaj proces.29 Izdvajanja javnih sredstava za obrazovanje
u mnogim dravama su znaajno smanjena.30 Tako su, na primjer, u Velikoj Britaniji izdvajanja drave za obrazovanje, od sredine 70-ih pa do ranih
90-ih godina dvadesetog vijeka, pala sa 6,3 procenta celokupnih dravnih
izdataka, na neto vie od 5 procenata. Godine 1998, ukupno izdvajanje za
obrazovanje uestvovalo je sa 4,8 procenata u bruto domaem proizvodu.31
U sljedeem grafikonu su prikazana ukupna izdvajanja sredstava za obrazovanje (% BDP-a) vlada drava - lanica Evropske unije (EU-28).
28
29
Andrea Milat, Obrazovanje u EU izmeu trinog i javnog dobra, Tekst je objavljen kao
dio temata o EU S onu stranu Schengena u Zarezu br. 302, http://www.slobodnifilozofski.
com/2011/05/andrea-milat-obrazovanje-u-eu-izmeu.html [10/07/2014.]
30
U pogledu organizacije visokog kolstva (obrazovanje nakon srednjih kola, obino na
univerzitetima ili koledima) postoje velike razlike izmeu pojedinih drutava od onih
u kojima su skoro svi univerziteti i koledi javne institucije finansiraju se direktno iz
vladinih izvora (na primjer, Francuska), do onih koji imaju veliki broj koleda i univerziteta
u privatnom sektoru (na primjer, SAD).
31
398
Grafikon 1. Ukupna vladina potronja na obrazovanje, % od BDP-a, EU 28
Izvor: General government expenditure on education, % of GDP V2.png,

3 April 2014, http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/
File:General_government_expenditure_on_education,_%25_of_GDP_V2.png
[10/07/2014.]
Ukupno izdvajanje za javnu potronju u EU-27 u 2012. godini iznosilo

je 49,4% BDP-a, a za obrazovanje je izdvojeno 5,3% BDP-a (za srednje obrazovanje 1,9% BDP-a, predkolsko i osnovno obrazovanje 1,7%). Naravno,
prikazana sredstva (Grafikon 1) ne oznaavaju ukupna sredstva koja su utroena na obrazovanje. Ovdje se, svakako, moraju uzeti u obzir i sredstva koja
za obrazovanje i usavravanje izdvajaju pojedinci, domainstava, preduzea
i druge organizacije. Kao to smo ve rekli, razvijene zemlje ulau znaajan
dio sredstava za obrazovanje, jer se na znanju i obrazovanju zasniva njihov
ukupni razvoj. Iz Grafikona 1 se moe vidjeti da su Danska (7,9% BDP-a),
vedska (6,8% BDP-a) i Kipar (6,7% BDP-a) zemlje u kojima se najvei dio
BDP-a troi za obrazovanje, a s najmanjim izdvajanjem za obrazovanje izdvajaju se: Rumunija (3,0% BDP-a), Bugarska (3,5% BDP-a) i Slovaka (3,9%
BDP-a). Od 2009. godine poeo je da opada procenat BDP-a na rashode vlada za obrazovanje. Najvei pad zabiljeen je u Rumuniji (1,1% od BDP-a),
Portugalu (-0,9% BDP-a), Kipru (0,5% BDP-a), i Maarskoj (-0,4% BDP-a).
Ukupna potronja za visoko obrazovanje u 2012. godini u EU iznosila je
16,5%. Udio potronje za visoko obrazovanje u ukupnoj potronji zabiljeen
je najvie u: u Finskoj (28,4%), Hrvatskoj (28,2%), Poljskoj (27,6%), Estoniji
, . 8, , 2014.
399
i Rumuniji (po 26,3%).32 Ulaganje u obrazovanje ima za rezultat ostvarenje

kvaliteta ljudskog kapitala, od ega dalje zavisi uspjenost koritenja raspoloivih prirodnih resursa, tehnologije i novanog kapitala neke zemlje. Zato
je danas najvee bogatstvo razvijenih zemalja njihovo stanovnitvo.33
Smanjivanje izdvajanja javnih sredstava za visoko obrazovanje, podrazumijeva da se univerziteti sami treba da staraju o svojoj odrivosti, to jest
da sami obezbjeuju izvore prihoda, prije svih, svojim mjestom na tritu,
poveanjem kolarine za domae studente i privlaenjem stranih studenata.34
Prebacivanje tereta finansiranja obrazovanja na studente i njihove porodice
(naroito, poveanje kolarine) jeste drutveni problem i moe da uspori razvoj drutva (onemoguuje nastavak kolovanja, a samim tim dovodi do pada
kvaliteta ljudskih resursa). Univerziteti su uvijek bili dio svjetske mree znanja, uestvovali su u meunarodnoj interakciji mobilnou nastavnika, istraivaa, studenata. U globalnom drutvu raste potreba za visokoobrazovanim
strunjacima, pa i univerziteti treba da budu spremni na nove izazove. Zemlje
podiu nivo svog ekonomskog razvoja, kako primjeuje Andrea Milat, time
to razvijaju svoj visokoobrazovni sistem koji odgovara socijalnoj potranji
za visokim obrazovanjem. Danas se putem mobilnosti naunika, predavaa,
studenata i sam usluge ostvaruje internacionalizacija obrazovanja, ali, istovremeno, i trite obrazovanja. U osnovi ove mobilnosti se ne nalaze socijalni, politiki i kulturni razlozi, ve iskljuivo ekonomski i finansijski. To
je u svim lanicama Evropske unije sastavni dio politike visokog obrazovanja. Panja univerziteta u dravama u Evropskoj uniji (dravnih institucija
i razliitih agencija) usmjerava se na privlaenje studenata iz finansijski razvijenih zemalja pruanjem usluga koje omoguuju transnacionalno obrazoOd ukupnih trokova u obrazovanju, 60,8% trokova ine nadoknada zaposlenima
(zarada i drugih srodnih trokova), koja su u periodu 2011 2012. porasla za 0,9%
u EU-27, zatim socijalna davanja, subvencije, kapitalne investicije (u istom periodu
manje za 3,7%) i sl. Evolution of general government expenditure on education by
country, 2006-2012, Source: Eurostat, April 2014,http://epp.eurostat.ec.europa.eu/
statistics_explained/index.php/File:Evolution_of_general_government_expenditure_
on_education_by_country,_2006-2012_V2.png, Statistics in focus 5/2014; Authors: M.
MAROTTA, M. R. DIAS, M. ASSUNO, L. FREYSSON, I. KOSTADINOVA, L. WAHRIG
ISSN:2314-9647Catalogue number: KS-SF-14-005-EN-N [18/06/2014.]
33
Sandra Bebek i Guste Santini, Predgovor; u: Vodi za razumijevanje obrazovanja, RIFIN
d.o.o, Zagreb, 2012.
34
Iznos kolarina za domae (na tritu obrazovanja EU studenti iz lanica EU) i strane
studente nije isti - u veini zemalja iznosi dvostruko vie za strane studente. Obrazovno trite
razvijeno je u Velikoj Britaniji, Njemakoj i Francuskoj (vee je od obrazovnog trita SAD).
Andrea Milat, Obrazovanje u EU izmeu trinog i javnog dobra, Tekst je objavljen kao
dio temata o EU S onu stranu Schengena u Zarezu br. 302, http://www.slobodnifilozofski.
com/2011/05/andrea-milat-obrazovanje-u-eu-izmeu.html [10/07/2014.]
32
400
vanje, a to obezbjeuje trinu odrivost univerziteta. Odliv mozgova daje

mogunost ostvarenja viestrukog profita atraktivnim tritima obrazovanja:
ostvaruju prihode od izuzetno visokih kolarina, dobijaju visokoobrazovane
mlade strunjake i naunike, a zapoljavaju ih po nioj cijeni rada za isti nivo
obrazovanja u odnosu na domae stanovnitvo. Ipak, ne moe se zanemariti
znaaj mobilnosti studenata i strunjaka u pogledu internacionalizacije visokog obrazovanja, olakanog umreavanja.35
Obrazovanje i drutvena iskljuenost
Kao jedan od znaajnih uzroka koji dovodi pojedince i drutvene grupe
u stanje socijalne iskljuenosti jeste obrazovni status. On u znaajnoj mjeri
utie na njihov drutveni status, a samim tim i drutvo u cjelini. Obrazovna
struktura i obrazovni status bilo koje drutvene grupe, skupine ili sloja bitno utie na mogunost obavljanja raznovrsnih drutvenih uloga, od radnih i
ekonomskih, do politikih i socijalnih. Ova lina, grupna ili slojna obeleja
utiu i na mogunost drutvene promocije, kao i na stilove ivota, socijalne
interakcije i veze i na ukljuivanje u razliite oblike drutvenog ivota u zajednici.36 Nivo obrazovnog uspjeha utie na pozicioniranje pojedinaca na
drutvenoj ljestvici. Obrazovno postignue je u vezi s socijalnom pokretljivou pojedinaca. Rezultati istraivanja pokazuju da se s poveanjem nivoa
obrazovanja pojedinca smanjuje rizik od siromatva. Broj osoba s niskim nivoom obrazovanja izloenih riziku siromatva u 2011. godini bio je najmanji
u Holandiji (12%) a najvie u Bugarskoj (44%), dok je ovom riziku najmanje
bilo izloeno osoba sa srednjim nivoom obrazovanja na Malti (8%) a najvie
u Litvaniji (21%). Kada je rije o visokoobrazovanim osobama, najmanje ih
je bilo izloeno riziku od siromatva u Rumuniji (2%) a najvie u paniji i
Portugalu (po 10%). U pogledu izloenosti riziku siromatva izmeu onih s
najniim stepenom obrazovanja i visokoobrazovanih, razlike se najvie mogu
uoiti u sljedeim zemljama: Bugarska (44% za niskoobrazovane i 4% za visokoobrazovane), Rumunija (35% prema 2%), Kipar (29% prema 4%). Ove
razlike se najmanje mogu uoiti u Holandiji (12% prema 6%) i Danskoj (17%
prema 9%).37 Iako je u savremenom drutvu prisutna tendencija kod mladih
Isto.
Milosav Milosavljevi i Aleksandar L. Jugovi, Izvan granica drutva: savremeno drutvo
i marginalne grupe, Beograd: Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju/Izdavaki centar (CIDD), 2009, str. 141 142.
37
Eurostat, European social statistics pocketbook All social statistics on the EU in one
publication, 112/2013, 17 July 2013, http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/317072013-BP/EN/3-17072013-BP-EN.PDF [13/02/2014.]
35
36
, . 8, , 2014.
401
da nastavljaju sa obrazovanjem i poslije perioda obaveznog kolovanja, postoji i odreeni broj pojedinaca koje se iskljue iz obrazovnog procesa prije
ili neposredno posle dostizanja najnieg nivoa obrazovanja (period obaveznog kolovanja). To predstavlja veliki problem, jer oni teko mogu da nau
zaposlenje, to ih dovodi u povean rizik od siromatva. Kao razlozi ranog
iskljuivanja iz obrazovnog procesa mogu se navesti: socijalno porijeklo, etnika pripadnost, neopravdano izostajanje iz kole, delinkvencija i sl. Sve
ovo povlai za sobom iskljuivanje iz drugih segmenata drutva: ekonomija,
organizacija, kultura i sl. Socijalno porijeklo djece ne bi trebalo da bude prepreka za postizanje obrazovnih postignua, to jest sticanje kvalifikacija koje
se priznaju na tritu rada. Ipak, jo uvijek, rano naputanje kolovanja u vezi
je sa socijalnim porijeklom nego s kolskim uspehom.38
Uprkos znaajnim poboljanjima u pogledu stope pismenosti na globalnom nivou39, danas ima 781 milion odraslih i 126 miliona mladih koji ne znaju da proitaju i napiu jednostavnu reenicu. Od toga dvije treine ine ene.
Ovo dodatno oteava napore za smanjivanje siromatva.40 Ipak, u pogledu
pismenosti, raste stopa pismenosti ena mlae ivotne dobi - sve vie su osposobljene i stiu vjetine koje su im neophodne da uestvuju u svakodnevnom
ivotu i da mogu da pronau posao. U ukupnoj populaciji, tri petine mladih
ena ne zna da ita i pie. Stopa pismenosti mladih ena je, jo, uvijek izuzetno niska u nerazvijenim zemljama ona je rezultat kontinuirane iskljuenosti
38
Vie vidjeti u: Entoni Gidens, Poglavlje 16: Obrazovanje; u: Sociologija, Beograd:
Ekonomski fakultet, 2005.
39
Program i pokret Obrazovanje za sve(Education for All) ima za cilj da se kroz osnovno
obrazovanje iskorijeni nepismenost u svijetu, naroito nepismenost djevojica i ena. Kako
bi se to ostvarilo, podstie se razvoj savremenih obrazovnih programa i metoda. Ovaj
pokret djeluje na globalnom nivou, a usmjeren je na to da se osigura osnovno obrazovanje
visokog kvaliteta za sve ljude. Njegove ciljeve prihvatilo je 164 vlada zemalja na Svetskom
obrazovnom forumu odranom 2000. godine u Dakaru. Tom prilikom je identifikovano
nekoliko ciljeva, ija realizacija je zamiljena do 2015. godine, uz saradnju vlada, razvojnih
agencija, civilnog drutva i privatnog sektora. UNESCO-u je povjeren mandat da koordinira
ove subjekte, u saradnji sa UNDP, UNFPA, UNICEF i WB. Svoje aktivnosti UNESKO je
usmjerio na pet osnovnih oblasti: politiki dijalog, monitoring, zastupanja, mobilizacija
sredstava i razvoj kapaciteta. Education for All Movement, http://www.unesco.org/new/
en/education/themes/leading-the-international-agenda/education-for-all/
[22/09/2014.]
Milenijumske ciljeve razvoja, koje su sve zemlje lanice Ujedinjenih nacija (191) prihvatile
da provedu do 2015. godine, ini osam ciljeva: iskorijenjivanje ekstremnog siromatva i
gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje jednakosti polova,
smanjenje smrtnosti kod djece, poboljanje zdravlja majki, borba protiv HIV/Side, malarije
i drugih oboljenja, obezbjeenje ekoloke odrivosti i stvaranje globalnog partnerstva za
razvoj.
40
International Literacy Day 2014, 05/09/2014, http://www.uis.unesco.org/literacy/Pages/
literacy-day-2014.aspx, [17/09/2014.]
402
iz obrazovanja.41 Pismenost mladih se znatno bre poveava u ekonomski razvijenim zemljama. Rezultati istraivanja pokazuju da je s poveanjem stope
pismenosti povezano smanjenje broja ljudi koji ive u siromatvu, naroito
meu mladim ljudima. Rast BDP-a po glavi stanovnika u vezi je sa porastom
stope pismenosti mladih, jer djeca u razvijenijim drutvima imaju veu priliku da pohaaju kolu.42
41
Najnie stope pismenosti zabiljeene su u podsaharskoj Africi i zapadnoj Aziji. U regionu
june i zapadne Azije nalazi se vie od jedne polovine nepismenog stanovnitva u svijetu
(53%). Od ukupnog broja odraslih nepismenih stanovnika u svijetu, 24% ivi u podsaharskoj
Africi, 12% u istonoj Aziji i Pacifiku, 6,6% u arapskim dravama i 4,2% u Latinskoj
Americi i na Karibima. Procjenjuje se da manje od 2% nepismene populacije u svijetu ivi
u preostalim regionima zajedno. Arapske drave i juna i zapadna Azija su napravile najvei
napredak u prethodne dvije decenije u pogledu poveanja pismenosti odraslih i omladine.
U periodu izmeu 1990. i 2012. godine, stopa pismenosti odraslih u arapskim dravama je
porasla sa 55% na 78%, a stopa pismenosti omladine sa 74% na 90%. U istom periodu, stopa
pismenosti odraslih u junoj i zapadnoj Aziji je porasla sa 47% na 63%, a stopa pismenosti
mladih sa 60% na 80%. U manjoj mjeri, napredak je primjetan u svim regionima. UNESCO
INSTITUTE FOR STATISTICS, ADULT AND YOUTH LITERACY, National, regional and
global trends, 1985 2015, June 2013. http://www.uis.unesco.org/Education/Documents/
literacy-statistics-trends-1985-2015.pdf [23/09/2014.]
42
Od 1980. godine u Indoneziji je porasla stopa pismenosti mladih sa 85% na 99%, a to je
u skladu sa znaajnim poveanjem BDP-a po stanovniku. Rezultati istraivanja pokazuju se u
svijet nee ostvariti cilj da do 2015. godine sva djeca pohaaju kolu. Prema podacima Zavoda
za statistiku UNESCO (UIS), skoro 58 miliona djece kolskog uzrasta (obino izmeu 6 i 11
godina) ne pohaa kolu, a to ne predstavlja znaajniji pomak u odnosu na 2007. godinu.
Mnoga od njih nee (43% - 15 miliona djevojica i 10 miliona djeaka), vjerovatno, nikada ui
u uionicu, ako se ovakvi trendovi nastave. Nemogunost da se ostvari napredak, uglavnom, je
rezultat visokog rasta broja stanovnika u podsaharskoj Africi, gdje je trenutno ima vie od 30
miliona djece koja ne pohaaju kolu. Veina ove djece nee nikada poi u kolu, a i ona koja
pou, u velikom su riziku od njenog naputanja. Vie od jedne treine djece koja su u ovom
regionu upisana u kolu 2012. godine napustie kolu prije nego to stigne do posljednjeg
razreda. UNESCO, Reaching out-of-school children, 26/06/2014, http://www.uis.unesco.org/
Education/Pages/reaching-oosc.aspx [17/09/2014.] Najnie stope pismenosti zabiljeene su u
podsaharskoj Africi i zapadnoj Aziji. U regionu june i zapadne Azije nalazi se vie od jedne
polovine nepismenog stanovnitva u svijetu (53%). Od ukupnog broja odraslih nepismenih
stanovnika u svijetu, 24% ivi u podsaharskoj Africi, 12% u istonoj Aziji i Pacifiku, 6,6% u
arapskim dravama i 4,2% u Latinskoj Americi i na Karibima. Procjenjuje se da manje od 2%
nepismene populacije u svijetu ivi u preostalim regionima zajedno. Arapske drave i juna i
zapadna Azija su napravile najvei napredak u prethodne dvije decenije u pogledu poveanja
pismenosti odraslih i omladine. U periodu izmeu 1990. i 2012. godine, stopa pismenosti
odraslih u arapskim dravama je porasla sa 55% na 78%, a stopa pismenosti omladine sa 74% na
90%. U istom periodu, stopa pismenosti odraslih u junoj i zapadnoj Aziji je porasla sa 47% na
63%, a stopa pismenosti mladih sa 60% na 80%. U manjoj mjeri, napredak je primjetan u svim
regionima. UNESCO INSTITUTE FOR STATISTICS, ADULT AND YOUTH LITERACY,
National, regional and global trends, 1985 2015, June 2013. http://www.uis.unesco.org/
Education/Documents/literacy-statistics-trends-1985-2015.pdf [23/09/2014.]
, . 8, , 2014.
403
Umjesto zakljuka uenje tokom cijelog ivota

Intenzivan razvoj znanja i savremenih tehnologija daje dinamiku razvoja drutva, unosi promjene u sve njegove sfere obrazovanje, zanimanj, obavljanje posla i sl. Stoga je neophodno da pratimo njihove promjene i
usavravanje, a to zahtijeva da neprestano usvajamo nova znanja i vjetine,
te da se znamo njima koristiti. Nova znanja i tehnologije nam omoguuju da
se lake orijentiemo u profesionalnom i svakodnevnom ivotu. Usvajanje
novih znanja, ovladavanje vjetinama sticanje potrebnih kvalifikacija, najbolje se moe ostvariti kroz obrazovni proces, ali, sada, transformisan u jedan
iri koncept uenja koji se ne ograniava samo na institucionalne, fizike i
vremenske okvire. Dakle, od nas se zahtijeva da uimo tokom cijelog ivota
u i van fizikog okruenja uionice, kako to primjeuje Entoni Gidens, a to
nam je omogueno zahvaljujui savremenim informacionim tehnologijama
(uenje preko interneta: on-line kursevi, uenje na daljinu, samostalno uenje
i istraivanje, elektronski univerziteti i sl.). irenjem znanja i interesovanja
moe se ostvariti cjelovit razvoj pojedinca (profesionalni, struni, socijalni,
psiholoki i sl.), a to i jeste imperativ u savremenom drutvu. Opremljeni
novim i razliitim znanjima i vjetinama, ljudi predstavljaju znaajan resurs i
osnovu za razvoj drutva.
Literatura
Bebek, Sandra i Guste Santini. Vodi za razumijevanje obrazovanja. RIFIN d.o.o,
Zagreb, 2012.
Eurostat. European social statistics pocketbook All social statistics on the EU in one
publication, 112/2013, 17 July 2013, http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/
ITY_PUBLIC/3-17072013-BP/EN/3-17072013-BP-EN.PDF [13/02/2014.]
Europska komisija. Prema drutvu koje ui: pouavanje i uenje: bijeli dokument
o obrazovanju. Zagreb: EDUCA, 1996, str. 22 30. U: Marta Rai, Modeli kompetencija za drutvo znanja, suvremene TEME, Centar za politoloka
istraivanja, Broj 1, Godina 6, 2013, Zagreb, pdf.
General government expenditure on education, % of GDP V2.png, 3 April 2014,
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/File:General_government_expenditure_on_education,_%25_of_GDP_V2.png
[10/07/2014.]
Glasnik - List Privredne komore Crne Gore. Visoko obrazovanje uskladiti sa potrebama privrede. Konferencija Ekonomija Crne Gore 2012 Put do privrednog
rasta, Broj 5, Godina HLVI, maj 2012.
International Literacy Day 2014, 05/09/2014, http://www.uis.unesco.org/literacy/
404
Pages/literacy-day-2014.aspx, [17/09/2014.]
Kiss, Irena. Financiranje obrazovanja u Europi i u Republici Hrvatskoj. EKONOMIJA/ECONOMICS, 1/IX, str. 71. pdf., RIFIN, www.rifin.com.
Loncar-Vickovic, S. i Z. Dolecek-Aiduk, Ishodi ucenja prirucnik za nastavnike,
Osijek: Sveucilite J. J. Strossmayera, 2009, str. 24 30. U: Rai, Marta. Modeli kompetencija za drutvo znanja. suvremene TEME, Centar za politoloka
istraivanja, Broj 1, Godina 6, 2013, Zagreb, str. 89 - 90. pdf.
Lovakovi, Ana. Strategija fokusirana na regionalne ciljeve ekonomskog razvoja.
SETimes. com The news and views of Southeast Europe, 03/10/2013, http://
www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2013/10/03/feature-02 [30/06/2014.]
Milat, Andrea. Obrazovanje u EU izmeu trinog i javnog dobra. Tekst je objavljen
kao dio temata o EU S onu stranu Schengena u Zarezu br. 302, http://www.
slobodnifilozofski.com/2011/05/andrea-milat-obrazovanje-u-eu-izmeu.html
[10/07/2014.]
Milosavljevi, Milosav i Aleksandar L. Jugovi. Izvan granica drutva: savremeno
drutvo i marginalne grupe. Beograd: Univerzitet u Beogradu Fakultet za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/Izdavaki centar (CIDD), 2009.
Preporuka EU. 2006. Recommendation 2006/962/EC of European Parlament and of
the Council of 18 December 2006 on Key competences for lifelong learning.
http://europa.eu/legislation_summaries/education_training_youth/lifelong_
learning/c11090_en.htm (16. srpnja 2013.) U: Rai, Marta. Modeli kompetencija za drutvo znanja. suvremene TEME, Centar za politoloka istraivanja, Broj 1, Godina 6, 2013, Zagreb, str. 88. pdf.
Rai, Marta. Modeli kompetencija za drutvo znanja. suvremene TEME, Centar za
politoloka istraivanja, Broj 1, Godina 6, 2013, Zagreb, pdf.
Reinert, Erik. Globalna ekonomija kako su bogati postali bogati i zato siromani
postaju siromaniji. Beograd: igoja tampa, 2006.
Vili, Dragana. Savremeni drutveni procesi i promjene: Posljedice i reakcije. Banja
Luka: Kasper, 2009.
Slijepevi, oko i dr. Nova ekonomija u uslovima globalizacije i informatikog
drutva. Banja Luka: Ekonomski fakultet, 2008.
ijakovi, Ivan. arm srednje klase. Beograd: Prometej, 1999.
ijakovi, Ivan i Dragana Vili. Sociologija za ekonomiste. Banja Luka: Ekonomski
fakultet, 2013.
UNESCO INSTITUTE FOR STATISTICS, ADULT AND YOUTH LITERACY,
National, regional and global trends, 1985 2015, June 2013. http://www.
uis.unesco.org/Education/Documents/literacy-statistics-trends-1985-2015.
pdf [23/09/2014.]
UNESCO, Reaching out-of-school children, 26/06/2014, http://www.uis.unesco.
org/Education/Pages/reaching-oosc.aspx, [17/09/2014.]
itinski, Maja. Obrazovanje je moralni pojam. Nae more, 53 (3 4)/2006, pdf.
Ljiljana Stevi1

UDK 327 (510:520)
doi 10.7251/POL1408405S
OTVORENA PITANJA U ODNOSIMA NR KINE I JAPANA

ONGOING QUESTIONS IN RELATIONS BETWEEN PEOPLES
REPUBLIC OF CHINA AND JAPAN
Abstract: This paper presents the history issue in the relations
between the Peoples Republic of China and Japan, and aims to provide objective view of individual open issues. Different view of both common history
and history of Asia disturbs the relations between the two countries and is
important for understanding the dispute. However, it does not represent the
sole cause of disturbed relations. The role of history in political discourse has
been used by both countries for strengthening issues of nationalism and relativization or concealment of certain internal issues. The paper presents open
issues in the relations of the two countries thus presenting territorial dispute
about Diaoyu/Senkaku Islands, history issue, history textbooks issue, Yasukuni shrine visits issue, comfort women, Manchurian Orphans.
Keywords: open issues, history, reconciliation, Diaoyu/Senkaku Islands,
Yasukuni Shrine, comfort women
Abstrakt: Cilj rada je da putem analize pitanja istorije u odnosima
NR Kine i Japana, ponudi objektivan prikaz pojedinanih otvorenih pitanja u
odnosima dvije zemlje. Razliito vienje zajednike i istorije Azije naruava
odnose dvije zemlje, i vano je za razumijevanje sukoba, ali nije jedini razlog
poremeenih odnosa. Uloga istorije u politikom diskursu se u obe zemlje do
odreene mjere koristi i za jaanje nacionalizma i relativizovanje ili prikrivanje odreenih unutranjih pitanja i problema.U radu se analiziraju otvorena pitanja u odnosima dvije zemlje Spor oko Diaoyu/Senkaku ostrva, Pitanje istorije, Pitanje udbenika istorije, Pitanje odavanja poasti japanskih
zvaninika u Jasukuni svetilitu, Pitanje iskoritavanja ena kao seksualnog
roblja tokom II Svjetskog rata, Pitanje Mandurske siroadi.
Kljune rijei: otvorena pitanja, istorija, pomirenje, Diaoju/Senkaku
ostrva, comfort women, Jasukuni svetilite
1
Autorka je politikolog regionalnih studija Azije
406
1. Spor oko Diaoju(Diaoyu) /Senkaku ostrva

Pitanje spora oko Diaoju/Senkaku ostrva je pitanje koje je ostalo nerijeeno nakon Drugog svjetskog rata, a predstavlja spor oko suvereniteta izmeu
Kine i Japana nad ostrvima koje Kina naziva Diaoju(Diaoyu), a Japan Senkaku ostrva. Diaoju/Senkaku ostrvo i pridruena ostrva se nalaze u Istonom
kineskom moru, oko devedeset dvije nautike milje sjeveroistono od Tajvana, i sastoje se od pet ostrva i tri grebena, ukupne povrine od 6,3 kvadratna
kilometra. Od svih ostrva, Diaoju/Senkaku ostrvo je najvee sa povrinom
koja iznosi oko 4,3 kvadratna kilometra. Kina i Japan su u sporu oko suvereniteta nad Diaoju/Senkaku ostrvima i pomorskih prava u Istonom kineskom
moru. U sporu Kine i Japana oko ovih ostrva, veliku ulogu imaju i Sjedinjene
Amerike Drave, te sam spor predstavlja predmet trilateralnih odnosa pa je
samim tim mnogo tee i doi do rjeenja ovog spora. Tejlor Fravel (M. Taylor
Fravel)2 objanjava da poto se teritorijalni sporovi zasnivaju na najvitalnijem
nacionalnom interesu, suverenitetu, samim tim odraavaju i namjere i ambicije drava ukljuenih u tu vrstu sporova. U trilateralnim odnosima eskalacija
Diaoju/Senkaku spora moe predstavljati veliki izazov za buduu saradnju tri
drave, i postavie na neki nain, Kinu nasuprot Japana i SAD.3
Profesor Dragana Mitrovi4 objanjava da regionalne integracije i ira
saradnja meu zainteresovanim dravama ublaavaju granina sporenja ali
samo do odreenog nivoa. Dalje od toga, granina pitanja i dalje ostaju jedno
od najizazovnijih pitanja u unutranjoj politici modernih drava ali i u meunarodnim odnosima, geopolitici i prevladavajuoj interpretaciji meunarodnog prava, sa izuzetkom u sluajevima kada mo nadvlada zakon.5
U ovom sporu Japan tvrdi da su ostrva bila nenaseljana i terra nullius
1885. godine, kada Japan poinje da ih ukljuuje u svoju sferu uticaja, kao i
onda kada su formalno pripojena Japanu 1895. godine. Kina tvrdi da su ostrva
otkrivena tokom Ming dinastije, da su bila deo kineskog sveta i da su nejednakim ugovorom ustupljena Japanu zajedno sa Tajvanom 1895. godine
M. Taylor Fravel, Explaining Stabiliy in the Senkaku Diaoyu Islands Dispute
M. Taylor Fravel, Explaining Stabiliy in the Senkaku Diaoyu Islands Dispute, dostupno na
http://taylorfravel.com/documents/research/fravel.2010.stabiltiy.senkakus.pdf, pristupljeno
3.10.2013., p. 144
4
Mitrovi Dragana, Geopolitics of Energy as Border Issue in: Duko Dimitrijevi,
Dragana Mitrovi, Ivona Laevac (ed), The Meaning of Borders and Borders Issues in the
Age of Globalization: Asia and Europe
5
Mitrovi Dragana, Geopolitics of Energy as Border Issue in: Duko Dimitrijevi,
Age of Globalization: Asia and Europe , Institute of International Politics and Economics,
Belgrade, 2012, p.140
2
3
, . 8, , 2014.
407
Ugovorom iz imoneskija, ali su vraena NR Kini nakon Drugog svjetskog

rata. Od 1945. do 1972. godine ostrvima su upravljale Sjedinjene Amerike
Drave kao dijelom Rijuku (Ryuku) ostrvlja (koje ukljuuju i Okinavu). Sa
zakljuenjem sporazuma o povratku Okinave iz 1972. godine, i ova ostrva se
vraaju na upravljanje Japanu.
U periodu pribliavanja dvije zemlje i ponovnog uspostavljanja zvaninih odnosa, tokom sedamdesetih godina, dvije strane su izbjegavale sukobe
u vezi Diaoju/Senkaku ostrva. Prilikom posjete Deng Sjaopinga (Deng Xiaoping) Japanu, i tokom sastanka sa tadanjim japanskim premijerom Tako
Fukudom, Deng je izjavio da obje strane treba da ostave mlaim generacijama da rijee problem Diaoju/Senkaku ostrva. U to vrijeme, ovakvo rjeenje je
imalo smisla, imajui u vidu ekonomsku reformu i proces otvaranja NR Kine,
te saradnju i pomo koju je Japan pruao u tom periodu. Mir, dobri odnosi i
obostrana korist su bili prioriteti za obje zemlje. Meitim, ovo pitanje je iz
pomenutih razloga imalo iri strateki smisao, koji je prevazilazio interese
ove dve zemlje. Japan, kao kljuni saveznik SAD i geopolitika osovina
u Aziji, je sve vie zabrinut u vezi rasta Kine, koja ga je pretekla na poziciji
druge svjetske ekonomije 2011. godine, i dodatno postala vodea vojna sila
meu susedima, te je njegova pozicija promenjena. Dodatno, rast nacionalizma u odreenim politikim i vojnim krugovima u Japanu je uinio da sadanje, tj. najavljene mlae generacije u Kini i Japanu, kojima je ostavljeno
da rijee ovo pitanje, su daleko vie nacionalistiki nastrojene i nastupaju sa
mnogo drugaijih pozicija u odnosu na svoje pretke i slavne prethodnike iz
1970-tih.6
Kina smatra da je Diaoju/Senkaku ostrvlje sastavni dio kineske teritorije. Kina se pri tome poziva na dogovor koji su dvije strane postigle u cilju
ouvanja kinesko-japanskih odnosa i koji sadri tri sutinski bitna saglasja:
1. Da e se pitanje Diaoju/Senkaku ostrva rjeavati u budunosti; 2. Da nijedna strana nee preduzimati unilateralne aktivnosti; 3. Dvije strane treba da
sprijee da ovo pitanje postane remetilaki faktor u bilateralnim odnosima.7
U septembru 2012. godine, nakon to je japanska vlada usvojila odluku o
nacionalizaciji ostrva, Kina je postavila na stranicama ambasada prevod Bijela knjige o Diaoju ostrvima sastavnom delu kineske teritorije, u kojem
objanjava kinesku stranu istine o ovim ostrvima.
Jin Kai, Structural Distrust: Undermining s Senkaku/Diaoyu solution, 6/10/2013, Dostupno
na: http://thediplomat.com/2013/10/06/structural-distrust-undermining-a-senkakudiaoyusolution/. Pristupljeno 6.oktobra 2013.
7
Ministry of Foreign Affairs of the Peoples Republic of China, VI Some sensitive issues,
dostupno na: http://www.fmprc.gov.cn/eng/wjb/zzjg/yzs/gjlb/2721/2722/t15974.shtml
(pristupljeno 30. avgusta 2013)
6
408
S druge strane, japanska verzija o Diaoju/Senkaku ostrvima koja se nalazi na stranici japanskog ministarstva vanjskih poslova u obliku dokumenta
pod nazivom Tri istine o Senkaku ostrvima, istie japanski suverenitet nad
pomenutim ostrvima. Prva istina, u skladu s ovim dokumentom, je da su Senkaku ostrva neodvojivi dio teritorije Japana na osnovu istorijskih injenica i
injenica zasnovanih na meunarodnom pravu. Druga istina je da kupovinom
ostrvlja vlada Japana nastoji da mirno odrava i upravlja ovim ostrvima i
trea istina je da se ni pod kakvim uslovima nee opravdavati inovi nasilja
usmjereni protiv japanske vlade. Pod ovim se misli na demonstracije protiv
japanske vlade u razliitim dijelovima Kine, gdje se navodi kamenovanje i
drugi nasrtaji na objekte, automobile, filijala japanskh firmi u Kini.8
Ovi apsolutno razliiti zvanini stavovi ukazuju da se ovo pitanje nee
rijeiti u skorijoj budunosti, te je zbog, kako je ve reeno osjetljivog pitanja
suvereniteta, te interesa i uloge Sjedinjenih Amerikih Drava, teko predvidjeti njegov ishod. Iako obje strane pokazuju interes za dijalog, nema jo
ozbiljnog pomaka.
Na ovaj spor se, meutim, moe gledati i kao na nadmetanje za energetskim resursima druge i tree najvee ekonomije svijeta. U maju 1969. godine
Ekonomska komisija UN-a za Aziju i Daleki istok je izvjestila o potencijalnim rezrevama nafte i gasa u spornom podruju, to je dodatno zakomplikovalo ovo pitanje i faktiki ga aktuelizovalo.
Krajem 1990-ih, a pogotovo poetkom ovog stoljea, meunarodna politika ekonomija energenata, a naroito nafte, dobija novu dinamiku koju
najpre stvara veliki rast tranje, koji su neki analitiari nazvali okom tranje je 2004. godine i velike napetosti na tritu nafte, koja je nalikovala
onome iz vremena 1970-ih godina.9 U posljednjih deset godina svjedoci smo
velikog energetskog takmienja izmeu Kine i Japana. Osim takmienja oko
rute ruskog naftovoda iz Angarskog naftnog polja u Sibiru, obje zemlje su
ule u ozbiljan sukob oko iskoritavanja unsjao (Chunxiao) gasnih polja u
Istonom kineskom moru. Iako je odran niz bilateralnih pregovora od 2004.
godine, nije bilo konkretnog rjeenja. Ovo pitanje popraeno sa Diaoju
sporom, komplikovanije je nego to se naizgled ini jer ukljuuje i snane politike elemente. Iako obje zemlje pokazuju dobru volju da rijee spor dijalogom, pregovori su malo napredovali usljed osjetljivog pitanja suvereniteta. 10
Ministry of Foreign Affairs of Japan, Three truths about Senkaku Islands , 4/10/2012/
dostupno nahttp://www.mofa.go.jp/region/asia-paci/senkaku/three_truths_1.html
(pristupljeno 30.avgusta 2013).
9
Dragana Mitrovi, Meunarodna politika ekonomija, FPN, igoja tampa, Beograd,
2012, str. 304
10
Mitrovi, Dragana, Geopolitics of Energy as Border Issue in: Duko Dimitrijevi,
8
, . 8, , 2014.
409
Kako smo ranije naveli, ovaj spor se ne moe gledati iskljuivo samo
kao bilateralni jer su Sjedinjene Amerike Drave vrlo vaan faktor. Iako ne
osporavaju suverenitet nad ovim teritorijama ni Japanu ni Kini, kao saveznik
Japana i zemlja sa vlastitim interesima u ovom regionu, utiu da se ovaj spor
posmatra kroz trilateralne odnose. Fravel navodi da su interesi SAD u sporu
oko Senkaku/Diaoju ostrva zasnovani na dva principa: principu neutralnosti
u smislu konanog suvereniteta nad spornim podrujem i principu mirnog
rjeavanja spora bez prinude i vojnog sukoba. Vrlo vano je napomenuti da
bez obzira na neutralnost koje se SAD u poetku formalno drala povodom
ovog pitanja, posle skoranjih japanskih pritisaka zvanino navode da sporna
ostrva spadaju pod pitanja regulisana Zajednikim sporazumom o bezbjednosti sa Japanom. Prema lanu V sporazuma, SAD i Japan se slau da naoruani napad protiv bilo koje strane na teritoriju pod administracijom Japana
moe biti opasan, te da e svaka strana djelovati kako bi se se suprotstavila
zajednikoj opasnosti. Nekoliko puta, 1996. i zatim 2004. godine iz Stejt departmenta su stizale izjave da se lan V Zajednikog sporazuma o sigurnosti
odnosi na Senkaku ostrva. Sline izjave su uslijedile i 2007. i 2008. godine
nakon to su dva kineska izviaka broda ula u teritorijalne vode ostrva.11
Tenzije u vezi ostrva u Istonom kineskom moru su naglo i drastino
porasle u septembru 2012. godine kada je japanska vlada izglasala nacionalizaciju tri ostrva. Paradoksalno, ovo se deavalo u vreme okruglog jubileja
etrdesetogodinjice uspostavljanja diplomatskih odnosa. Osim nacionalnih resursa u okolnim vodama, sama istorijska i politika pitanja su mnogo
sloenija. Za Kinu, ovo pitanje takoe predstavlja i podsjeanje na prolost i
japanski imperijalizam. Za Japan, ova ostrva predstavljaju strateku ispostavu
u lancu ostrva, i kritinu geopolitiku taku u nastojanju da izbalansiraju brzi
uspon Kine. Za SAD, odravanje status quo, to znai produavanje japanske
jurisdikcije nad ostrvima jeste dio ire geostrategije SAD. Nacionalizacija
ostrva od strane Japana u 2012. godini, izazvala je reakciju NR Kine koja je
odluila da se prestane sa pasivnim pristupom i aktivira se povodom ovog
problema. Kina je pojaala patrole Kineske pomorske agencije za nadzor i
Komande za primjenu zakona u oblasti ribarstva, dvije najvee kineske pomorske agencije. Do tada, odnosi NR Kine i Japana su se mogli opisati kao
vrua ekonomija, hladna politika. Uslijedio je niz dogaaja u pravcu zaotravanja situacije, a jedan od najozbiljnijih je uspostavljanje identifikacione
Age of Globalization: Asia and Europe , Institute of International Politics and Economics,
Belgrade, 2012, p 146
11
M. Taylor Fravel, Explaining Stabiliy in the Senkaku Diaoyu Islands Dispute, op.cit., p
148
410
zone vazdune odbrane (Air Defence Identification Zone) od strane NR Kine,

nad gotovo itavim Istono kineskim morem 23. novembra 2013. godine. Japan je zatraio povlaenje ADIZ-a, dok su SAD izjavile da e ignorisati zonu
i da nee potovati propise NR Kine koji se odnose na zonu (iako je Vaington
preporuio svim komercijalnim linijama da potuju ADIZ koji je uspostavila
NR Kina.)12
U sluaju da se kriza u odnosima NR Kine i Japana produbi i nastavi,
osim daljeg uveanja ve velike ekonomske tete13 (samo trgovinska razmjena je od 334 milijardi US dolara u 2012. godini je opala za 10,8% na 147
milijardi US dolara poetkom 2013. godine)14 koju e obje zemlje pretrpjeti,
spor e unazaditi postojeu saradnju i marginalizovati napore za uspostavljanje bolje ekonomske saradnje Kine i Japana, ugrozie proces uspostavljanja slobodne trgovinske zone i samim tim uticati i na Junu Koreju koja je
ukljuena u pregovore, a ostale azijske ekonomije e biti takoe pogoene.
Ekonomska teta, koja je do sada uinjena, je vidljiva u obje zemlje. Kao
neto izvoznik u Kinu, Japan je pretrpio posljedice usljed rastueg anti-japanskog raspoloenja javnosti u Kini. Japanski izvoz u Kinu je do septembra
2012.godine opao za 14,1% u odnosu na prethodnu godinu, to je znatno vei
pad nego u ostalim destinacijama u Aziji, to ukazuje da pad nije uslovljen
samo ekonomskim faktorima. Pad u potranji proizvoda iz japanskih fabrika
ili filijala u Kini dovodi do smanjenja potranje za komponentama od kineskih snabdjevaa, a ometanje japanskih proizvoaa dovodi do nemogunosti
snabdjevanja kineskih kupaca sa neophodnim proizvodima.15 U oba sluaja
rezultat je nia prodaja i niska profitabilnost za kineske kompanije sa posledicama po zapoljavanje i optu ekonomsku aktivnost. Isto tako, negativno
iskustvo japanskih kompanija u Kini moe uticati i na ostale strane firme koje
posluju u Kini i one koje su planirale da tamo posluju.16
12
Michale D Swaine, Chinese Views and Commentary on the East Sea Air Defence
Identification Zone, Carnegie Endowment for International Peace, 3 February 2014,
dostupno na: http://carnegieendowment.org/2014/02/03/chinese-views-and-commentary-oneast-china-sea-air-defense-identification-zone/h01f (pristupljeno: 3.02.2014)
13
Procjena iznosa tete do sada je priblino 345 milijardi US dolara. Vie o ovome u: Adam
Westlake, China-Japan Economic Distpute Estimated to Cost 345 milijardi US dolara,
Japan Times,18/09/2012, dostupno na: http://japandailypress.com/japan-china-economicdispute-estimated-to-cost-345-billion-1812431/ (pristupljeno:20. 06.2014.)
14
Michael Schuman, China and Japan may not like each other, but they need each other,
World Time, aurirano,1.12.2013., dostupno na: http://world.time.com/2013/12/01/chinaand-japan-may-not-like-each-other-but-they-need-each-other/ ( pristupljeno: 15.06.2013.)
15
Michael Schuman, China and Japan may not like each other, but they need each other,
World Time, aurirano,1.12.2013., dostupno na: http://world.time.com/2013/12/01/chinaand-japan-may-not-like-each-other-but-they-need-each-other/ ( pristupljeno: 15.06.2013.)
16
Eoin McDonnell ,Prepare for the Worst?-The Sino Japanese Dispute in the East China
, . 8, , 2014.
411
Kina je drugi najvei trgovinski partner Japana, odmah nakon SAD,

a vrijednost obima trgovine je 2011. godine iznosila 345 milijardi US dolara, to je 9% kineske ukupne trgovine17 Ukupna trgovinska razmjena izmeu
NR Kine i Japana je 2013. godine iznosila 312 milijardi US dolara.18 Prema
poslednjim podacima Japanske organizacije za vanjsku trgovinu JETRO,
ukupna trgovina izmeu dvije zemlje je opala za 6,5% u poslednje dvije godine.19 U sluaju konflikta izmeu NR Kine i Japana postavlja se i pitanje
koji uticaj e imati sukob druge i tree najvee ekonomije na globalnu ekonomsku stabilnost. Postavlja se i pitanje koja e biti posljedice po globalnu
cijenu nafte s obzirom da je Kina najvei svjetski uvoznik nafte. U sluaju da
Japan i zemlje koje bi eventualno bile saveznici Japana u ovom sukobu, blokiraju morske energetske puteve snabdjevanja NR Kine, cijeli svijet bi osjetio
posljedice zbog rasta cijene nafte, te posljedice po globalnu proizvodnju ili
lanac snabdjevanja.
Kada govorimo o vojnoj prijetnji, analizom literature moemo izvesti
zakljuke da s obzirom na trenutne okolnosti u Istonom kineskom moru postoji nekoliko moguih opasnosti. Najpre, sluajni ili nenamjerni incident na
i oko spornih ostrva koji bi mogao pokrenuti vojnu eskalaciju krize. Zatim,
jedna od zemalja u sporu bi mogla napraviti politiku greku u nastojanju
da demonstrira suverenu kontrolu. Incidenti koji su se nedavno desili20, su
dodatno uinili odnose NR Kine i Japana rizinim i osjetljivim na sluajne
ili nenamjerne incidente, neeljene vojne interakcije, pa se opasna tenzija nastavlja budui na intenzitet emotivnog i politikog angaovanja obe strane,
kao i prisustvo vojnih snaga NR Kine, Japana i SAD u blizini. Za sada se dvije
zemlje vrsto dre svojih pozicija i ciljeva, bez izraenih namjera da ustuknu.
Japan je odluan u namjeri mijenjanja tumaenja Ustava i promjene statusa
Snaga za odbranu, a Kina ne moe da dozvoli da pokae slabost u ovom trenutku kad je unutranja situacija osjetljiva, usljed usporavanja ekonomskog
Sea, Instutute for the International and European Affairs, March 2013, Dublin, p 20
17
Whats at Stake in China-Japan Spat: $345 Billion to Start, The Wall Street Journal, China
Real Time 17/11/2012, dostupno na: http://blogs.wsj.com/chinarealtime/2012/09/17/whatsat-stake-in-china-japan-spat-345-billion-to-start/,/?mg=blogs-wsj&url=http%253A%25
(pristupljeno 3.03.2014.)
18
Japan External Trade Organization: Jetro Survey: Analasys of Japan-China Trade in 2013
and outlook for 2014, aurirano 28.03.2014., dostupno na: https://www.jetro.go.jp/en/news/
releases/20140228009-news, (pristupljeno: 3.03.2014.)
19
Japan External Trade Organization: Jetro Survey: Analasys of Japan-China Trade in 2013
and outlook for 2014, aurirano 28.03.2014., dostupno na: http://www.jetro.go.jp/en/news/
releases/20140228009-newa, (pristupljeno: 3.03.2014.)
20
China, Japan exchange barbs over actions by warplanes in East China Sea,Reuters,
aurirano 25.05.2014., dostupno na: http://www.reuters.com/article/2014/05/25/us-japanchina-idUSBREA4O01920140525 (pristupljeno: 15. 06. 2014)
412
rasta, i kad KP Kine nastoji da ostvari kineski san i vraanje pozicije Kine
u svijetu. U stresnim vremenima kada je donoenje odluka kombinovano sa
brzinom modernog naoruanja, rizik od ljudske greke je visok. Iako izgleda
da ni Tokio ni Peking ne ele da koriste silu da ostvare svoje interese u politikom sporu, ne moe se garantovati da se jedna strana nee odluiti za to u
narednom periodu.
2. Pitanje istorije u odnosima NR Kine i Japana
Nepostojanje jedinstvene i za obe strane prihvatljive verzija dogaaja
iz istorije, predstavlja sutinu takozvanog pitanja istorije u odnosima NR
Kine i Japana. Kineska interpretacija rata je takva da kineski narod vidi sebe
kao pobjednika u ratu, ali i rtvu japanske agresije. Otpor protiv Japana se
posmatra kao dio vijeka dugog ponienja koji je Kina doivjela od strane
imperijalista. Kineska istorija i udbenici se detaljno bave Odbrambenim ratom i borbom protiv kolonijalizma. U kineskim oima, masakr u Naningu
(Nanjing) je strani podsjetnik na zloine japanske vojske, te svaki pokuaj
njegovog ignorisanja ili umanjenja se doivljava u Kini kao jaanje japanskog militarizma.
Japanska interpretacija rata je mnogo sloenija. Dok kineski narod sebe
vidi kao rtvu, Japance kao poinioce, japanski narod sporije prihvata ulogu poinoca zloina. U ranom poslijeratnom periodu vienje istorije je bilo
takvo da su Japanci sebe vidjeli kao rtve japanskih lidera (koji su bili odgovorni za to to su zemlju poveli u rat, ekonomski je iscrpeli i koristili vlastito stanovnitvo kao taoca svoje politike), te rtve okrutnog eksperimenta
dvostrukog bombardovanja atomskim bombama. Osim u vezi neslaganja u
vezi broja kineskih vojnika i civila koji su ubijeni tokom rata, postoje i druga
alternativna vienja istorije, koje se zasniva na premisi da protekli rat za
Japan nije bio agresija nego rat za osloboenje, a Japan je vrio svoju dunost
u oslobaanju Azije od zapadnih kolonijalista i kineskog komunizma.21
Time se objanjava i oklijevanje sukcesivnih japanskih vlada, do 1993.
godine, da ponude izvinjenje svojim azijskim susjedima. Poetak problema u
odnosima izmeu dvije zemlje nazire se poetkom 1980-ih, kada rastu tenzije, a otvaranje pitanja istorije se poklapa sa odreenim unutranjim procesima
i problemima u obe zemlje.
Kineski odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama su 1982. godine
bili zategnuti, dok su se odnosi sa Sovjetskim Savezom poboljali, i u tom
smislu Dao Cijang je nastojao da istakne vanost stabilnih odnosa i saradnje
21
Caroline Rose, Interpreting History in Sino-Japanese Relations, Nissan Institute/Routlage
Japanese Studies Series, 1998, e-eddition 2005, p. 15
, . 8, , 2014.
413
sa Japanom. Situacija tokom te decenije u Japanu se takoe mijenja, i to ne

samo zbog pritiska SAD i politike predsjednika Regana nego je i ekonomski
uspjeh i rast uticao na promjenu stava meu japanskim politiarima i narodom koji trae promjenu dotadanjeg pasivnog statusa Japana na meunarodnoj sceni. 22 LDP tokom 1980-ih godina ponovo jaa, a njihova vlast se podudara sa optim stavovima o Japanu kao ekonomskom dinu i politikom
patuljku i nastojanju Japana da tu sliku promjeni. U Japanu se vode debate
o tome da li Japan treba da jaa vojnu mo da ne bude vie vulnerabilan u
odnosu na druge nacije, a pitanje odbrane, revizija ustava i promjene u obrazovnom sistemu su pitanja koja LDP partiji daju samopouzdanje, pogotovo
kad se zna da su ta pitanja do tada bila tabu tema. U tom periodu LDP pokree
i pitanje istorijskih udbenika i upuuje kritike zbog nedostaka patriotizma u
njima. 23 Nakon naftnog udara 1978-1979. godine japanski odgovor na skok
cijena nafte je bio drugaiji i to vrijeme poinju i prve rasprave u vezi nacionalne bezbjednosti tj. odbrane pomorskih puteva.
U isto vrijeme i Kina je prolazila kroz poetni period ekonomske reforme, a etiri modernizacije, te politika otvorenih vrata sutinski menjaju
kinesku politiku, ekonomiju, obrazovni sistem, odbranu i vanjsku politiku.
Prema tome, ciljevi vanjske politike Japana i Kine su krajem 1982. godine
promijenjeni, to je ukazivalo da obe zemlje trae veu ili drugaiju ulogu u
meunarodnim odnosima. Unutranja situacija i prilike u obje zemlje donekle
objanjavaju novonastale probleme i naglaavanje nerijeenih pitanja i razliite interpretacije istorije.
Karolin Rouz (Caroline Rose) istie da se kolektivna amnezija generacije koja je poinila zloin ili stradala ne prenosi na sljedeu generaciju i u
tom smislu navodi primjer Kine i Japana. Dok je u ranom posljeratnom periodu ovaj problem zaboravljen, ponovo se raa 1980-ih i 1990-ih, te rekonstruie na razliitim nivoima u obje zemlje kroz razliite medije: monografije,
svjedoenja, dokumentarne filmove, izlobe i muzejske postavke. 24
Profesor Rana Miter (Rana Mitter)25 kao razloge potenciranja i oivljavanja rata kroz medije i ubenike u Kini navodi da KP Kine koristi Odbrambeni rat, slino kao to koristi i konfuijanizam - radi pribliavanja s Tajvanom, odnosno da jaa konfuijanizam i zajedniku istoriju kao poveznicu sa
Tajvanom. Odbrambeni rat je u neku ruku logian izbor, jer je to poslednji
dogaaj gdje su Kinezi bez obzira da li su bili nacionalisti ili komunisti bili
ujedinjeni protiv zajednikog vanjskog neprijatelja.26
Caroline Rose, Interpreting History in Sino-Japanese Relation, op.cit.p.18
Ibidem, p. 18
24
Ibidem, p. 21
25
Mitter Rana, A Bitter Revoultion-Chinas Struggle with the Modern World
26
Mitter Rana, A Bitter Revoultion-Chinas Struggle with the Modern World, Oxford
22
23
414
U anketi koju je sproveo Genron NPO, japanski neprofitni privatni

think tank u saradnji sa ajna Dejli (China Daily), vidimo da je skoro polovina ispitanika kao izvor problema u odnosima dvije zemlje vidjela u istoriji.
Kada je ovo ispitivanje poelo 2005. godine, meu ispitanicima je postojalo
optimistino vienje rjeavanja pitanja istorije. Manji broj japanskih ispitanika sada oekuje da e se pitanje istorije rijeiti postepeno sa poboljanjem
bilateralnih odnosa. Kineski ispitanici su takoe pesimisitini i tvrde da se
bilateralani odnosi nee dalje ni razvijati ako se ne rijee pitanja istorije. Kao
istorijska pitanja koja su nerijeena meu dvije zemlje, 60% Japanaca je navelo antijapansko obrazovanje u Kini i udbenike istorije u Kini. Kineski
ispitanici su izjavili da je jedno od krucijalnih pitanja potreba da Japan uputi
odgovarajue izvinjenje i izrazi aljenje zbog invazije na Kinu. Vie od polovine kineskih ispitanika je izrazilo da Japan treba da potuje ustanovljenu
istorijsku teoriju u vezi japanske invazije na Kinu. Omjer ispitanika koji je
naveo probleme unutar vlastitih zemalja, poput izjava politiara koje moraju
da budu umjerenije, ove godine je smanjen. 27
Slika 1: Vienje odnosa Kine i Japana i istorijska pitanja, izvor: Genron NPO,
China Daily
University Press, 2004, p 15
27
The Ninth Japan China Public Opinion Poll, The Genren NPO, Public Opinion Research
Institute Corporation, China: China Daily, Horizon Research Consultancy Group, 13/8/2013,
, . 8, , 2014.
415
2.1 Udbenici istorije

Kao to je navedeno u prethodnim poglavljima, pitanje razliitog razumijevanja istorije postaje kljuno u bilateralnim odnosima NR Kine i Japana
tokom 1980-ih i 1990-ih i odnosi se na veoma razliite interpretacije istorijskih dogaaja. Problem udbenika istorije se odnosi na ispravljanje udbenika u Japanu pod uticajem revizionistike struje u okviru LDP stranke i
insistiranje na potenciranju japanskih zloina tokom Drugog svjetskog rata u
kineskim udbenicima. Dvije struje u okviru LDP partije u Japanu, progresivna i revizionistika, vode bitku oko interpretacije istorije u obrazovanju, no s
vremenom progresivna struja slabi, a revizionisti nastoje da objasne japanske
akcije tokom rata u smislu borbe protiv kolonijalizma i oslobaanju Azije od
zapadnih imperijalista. Od normalizacije bilateralnih odnosa Kine i Japana,
1972. godine, japanska vlada je revidirala udbenike istorije etiri puta, 1982,
1986, 2001. i 2005. enmin ibao od 30. juna 1982. tako navodi sledee izmene u ovim udbnicima: u tekstu koji se odnosi na Naning masakr izbrisane su rijei silovanje, paljenje, otimaina, ne pominje se broj ubijenih, a kao
uzrok Naning masakra navodi se gubitak koji je japanska vojska doivljela
usljed otpora kineske vojske. Invazija u Sjevernu Kinu je izmjenjena i preimenovana u napredovanje. 28
Problemi sa udbenicima istorije koji se pojavljuju krajem 1990-ih i
poetkom XXI vijeka su slini onima iz 1980-ih i zapoeli su unutranjim
problemima u Japanu, odnosno kao rezultat akcije LDP politiara koji su kritikovali stanje obrazovanja u oblasti istorije i grupe koje su traile vei patriotizam u istorijskim udbenicima. Kineski odgovori na ova pitanja su bili kao
i 1982. godine, kroz diplomatske kanale i uz spisak zahtjeva i amandmana na
problematine knjige. U zvaninim obraanjima, kineski predstavnici navode
grupu ili aicu japanskih militarista koji nastavljaju da izvru istorijske
fakte i povreuju osjeanja kineskom narodu.29
S druge strane, kineski kolski udbenici intenzivno se bave Drugim
svjetskim ratom, vijekom ponienja, japanskim agresorom i kolonizatorom, to Japanci doivljavaju kao produavanje neprijateljskih osjeanja prema japanskom narodu i nepostojanje elje za istinskim izmirenjem.
Profesor Deng Vang (Zheng Wang)30 ide korak dalje i smatra da je
KP Kine vrila ideoloko re-obrazovanje javnosti tako to su eksploatisali
28
Caroline Rose, Sino-Japanese Relations, Nissan Institute/Routlage Japanese Studies
Series, 2005, e-eddition 2005, p.54.
29
Caroline Rose, Sino-Japanese Relations, op.cit., p.55
30
Zhang Wang, Never Forget National Humiliation: Historical Memory in Chinese Politics
and Foreign Relations
416
kinesko ponienje i Drugi svjetski rat. Smatra da je istorijsko sjeanje institucionalizovano i da je ukorjenjeno u kineski obrazovni sistem, kulturu i
medije.31 Vang navodi da su ponos zbog drevne i bogate civilizacije i kolektivno sjeanje u vidu vijeka ponienja, u kome se Kina prikazuje kao rtva
imperijalistikih sila, glavni pokretai u oblikovanju kineskog nacionalnog
identiteta.32 Istorijsko sjeanje se navodi kao osnovna sirovina za konstruisanje kineskog nacionalnog identiteta. Reforma istorijskog obrazovanja u
vidu Patriotske obrazovne kampanje je zvanino zapoela u avgustu 1991.
godine. Izdavanjem Obavjetenja o sprovoenju patriotskog obrazovanja i
poduke o revolucionarnoj tradiciji i Opteg nacrta jaanja obrazovnog sistema u oblasti kineske moderne i savremene istorije33.
Zajednike aktivnosti u cilju postizanja razumijevanja u tumaenju
istorije su poele 1980-ih ali su se rairile i dobile na zamahu 1990-ih i poetkom XXI vijeka. Instituti za istoriju, japanske studije i azijsko-pacifike
studije u Pekingu, angaju i Naningu su organizovali brojne zajednike
radionice i konferencije. Kineski akademici su ukljueni u Azijski nevladin
pokret koji je nastao iz Azijske konferencije o solidarnosti, odrane u Tokiju
2001. godine. Prvi takav sastanak Japansko-kineskog zajednikog odbora za
istorijsko istraivanje je odran 26. i 27. decembra 2006. godine na Kineskoj
akademiji za drutvene nauke u Pekingu, a zakljuak je bio da je mogue
postii zajedniko vienje istorije do odreenog nivoa, iako se ne moe postii potpuna saglasnost.34 Jedan od naina rjeavanja ovih problema je, kako
predlae Rouz, i putem meunarodnog civilnog drutva koje e pomoi u
postizanju razumijevanja izmeu dvije strane, npr. putem UN komisije za
ljudska prava. S druge strane, aktivnosti koje sprovode same vlade i nalaenje
dobre volje unutar svake zemlje, bez uplitanja zapadnih zemalja, predstavljaju potencijalan nain rjeavanja ovih pitanja. Profesor Vang se takoe bavi
pitanjem razliitog razumijevanja istorije i navodi rjeenje, u skladu sa osnivaem teorijskih studija rijeavanja konflikta (conflict resolution) Dona Bartona (John Burton), za duboko ukorijenjen konflikt kroz metod analitikog
razumijevanja konflikta i zajedniki pristup rijeavanju problema. U skladu s
tim Vang ukazuje na zajednike napore za rijeavanje konflikta i pomirenja.35
31
and Foreign Relations,Columbia University Press, 2012, p. 241
32
and Foreign Relations, op.cit., p. 37
33
Ibidem,. P. 97
34
Ministry of Foreign Affairs of Japan, The First Meeting of the Japan China Joint History
Research Committee, 12/2006, Dostupno na : http://www.mofa.go.jp/region/asia-paci/china/
meet0612.html. (pristupljeno 29.08. 2013).
35
, . 8, , 2014.
417
Prva zajednika knjiga istorije u Istonoj Aziji, Moderna i savremena istorija

tri Istono-azijske zemlje36, je objavljena u maju 2005. godine, i to istog dana
u NR Kini, Japanu i Koreji na tri jezika, nakon tri godine pripreme. U ovom
nevladinom projektu je uestvovalo pedeset nezavisnih uitelja, istoriara,
lanova civilnih grupa iz tri zemlje. Projekat je poeo u martu 2002. godine
nakon konferencije o obrazovanju iz oblasti istorije u Kini, a knjiga nastala u
ovom procesu predstavlja tumaenje zajednike istorije tri naroda. Fokusira
se na interakcije izmeu tri zemlje, a u uvodu se navodi da ova tri naroda imaju bliske geografske i istorijske veze i da se njihove istorije ne mogu odvojeno
gledati. Ono to je takoe vano za ovu knjigu, je kako Vang navodi, da ona
koristi introspektivnu naraciju koja zamjenjuje naraciju pobjednika i rtve
koja se dosad koristila u udbenicima istorije u zemljama Istone Azije.37 Bez
obzira na odreena neslaganja o vienjima izraenim u ovoj knjizi, ona i dalje
predstavlja primjer uloenog napora i zajedniki projekat da se promovie
razumijevanje i tolerancija u Istonoj Aziji.
Bez saznanja o sri problema, teko je popraviti odnose. Smatramo
da Kina i Japan treba da osim nastojanja da saznaju vienja i percepcije i
jedne i druge zemlje, treba da uloe napore da se kroz djelovanje medija,
nevladinih organizacija, kroz obrazovni sistem i na druge sistemske naine
stvori atmosfera i uini pokuaj da domaa javnost uje i razloge za takva
miljenja i stavove druge strane. Nalazimo da je nemogue uspostaviti zdrave
i dugorone veze izmeu dva drutva i drave bez bavljenja ovim pitanjima
na svim nivoima i pokuaja da se nae razumijevanje za razliite stavove i
interpretaciju zajednike istorije u obe zemlje.
2.2 Pitanje odavanja poasti japanskih zvaninika Jasukuni
svetilitu
Jasukuni (Yasukuni) svetilite u Tokiju je into hram u kome poivaju
zemni ostaci Japanaca vojnika i civila, koji su tokom moderne istorije svoje
zemlje, pa i tokom Drugog svjetskog rata poginuli u tim ratovima, ukljuujui i visoke oficire koji su klasifikovani kao ratni zloinci B i A klase. Ovo
svetilite je specifino i po tome, to se ono smatra utoitem dua svih stradalih za Japan, ukljuujui i one iji zemni ostaci nikada nisu pronaeni ili
su ostali izvan granica Japana. Pitanje Jasukuni svetilita tj. posjeta japanskih
zvaninika svetilitu izaziva zategnute odnose i probleme u odnosima izmeu NR Kine i Japana. Jasukuni svetilite je uspostavio Car Meii kako bi se
and Foreign Relations,Columbia University Press, 2012, p 210
36
Ibidem, p.215
37
Ibidem, p. 215
418
odala poast pojedincima koji su dali ivot u slubi Japanskog carstva tokom
perioda koji se naziva Meii obnova. Svetilite sadri imena, porijeklo, datum roenja i mjesto smrti 2.466.532 mukarca, ena, djece i obuhvata rtve
od Boinskog (Boshin) rata iz 1867. godine do rtava iz Drugog svjetskog
rata. U skladu sa intoistikim vjerovanjem, posveivanjem kamija, Jasukuni
svetilite prua trajno boravite duama onih koji su se borili i dali ivot u
ime cara ili stradali kao Japanci u svim ratovima. Japanski narod vjeruje da
se potovanje prema mrtvima najbolje iskazuje tako to se mrtvi tretiraju kao
da su ivi i iz tog razloga se vre rituali u kojima se duama mrtvih posveuje
hrana i rijei uvaavanja. Dva puta godinje, u proljee i jesen, obavljaju se
glavni rituali.38
Prva zvanina posjeta Jasukuni svetilitu se odigrala 1975. godine od
strane premijera Miki Takea, kada nije bilo burnih reakcija u kineskim novinama koje su ovaj dogaaj okarakterisale kao matanje male grupe ljudi
o oivljavanju militarizma.39 Uslijedile su posjete premijera Japana 1982.
godine i 1985. Tokom 1990-ih nevladine organizacije obje zemlje su odravale razliite konferencije i okrugle stolove, kao i proteste. Radna grupa
za rijeavanje pitanja odavanja poasti mrtvima u Jasukuni svetilitu je uspostavljena u julu 2000. godine i sastojala se od deset lanova predstavnika
Nippon Izokukai (Japansko udruenje porodica nastadalih u ratu), LDP, i lanova Dieta40. U meuvremenu je guverner Tokija Iihara intaro (Ishihara
Shintaro) posjetio svetilite (avgust 2000. godine), a nakon toga je to uinio
novoizabrani ministar Koizumi (13. avgusta). Koizumi je najavio posjetu
svetilita jo tokom izborne kampanje za 15. avgust, to je izazvalo reakciju
kineskih zvaninika, te je ministar vanjskih poslova NR Kine Tang asuan
(Tang Jiaxuan) na sastanku u Japanu istakao da Kina ne moe da prihvati da
lider Japana posjeuje Jasukuni svetilite gdje se nalazi posveta ratnim zloincima klase A.41 Koizumi je izdao zvanino saoptenje i odustao od odluke
da posjeti svetilite na taj dan, te izjavio da e ovu posjetu upriliiti neki
drugi put.42 Posjeta je opet izazvala reakcije i u Kini i u Republici Koreji.43
Posjete Koizumija koje su uslijedile 2002. godine su takoe izazvale brojne
38
About Yasukuni Shrine, Yasukuni Shrine, dostupno na: http://www.yasukuni.or.jp/english/
about/index.html (pristupljeno: 15.6.2014.)
39
Series, 2005, e-eddition 2005, p. 113
40
Caroline Rose, Sino-Japanese Relations, op.cit. p. 113
41
Ibidem, p. 113
42
Japanese Ministry of Foreign Affairs, Statement of Prime Minister Junichiro
Koizumi,13/08/2001, dostupno na; http://www.mofa.go.jp/announce/pm/koizumi/state0108.
html (pristupljeno: 13.10.2013.)
43
Ibidem, p. 116
, . 8, , 2014.
419
reakcije u Kini i Koreji, ali i u Japanu. Koizumi je nastavio da poseuje ovo

svetilite obrazlaui to religijskim razlozima, inei to 13, a ne 15. avgusta i
u privatnom svojstvu. Konzervativni birai u Japanu, prema Rouz su smatrali
da kineski i korejski protesti predstavljaju mijeanje u japanska unutranja pitanja.44 Koizumijev nasljednik inzo Abe (Shinzo Abe), posjetio je svetilite
2006. godine, malo prije nego to je postao premijer po prvi put. On je javno
podrao posjete svog prethodnika svetilitu mada ga sam nije posjeivao tokom svog prvog mandata. Premijer Jasuo Fukuda (Yasuo Fukuda) se zarekao da nikad nee posjetiti Jasukuni svetilite, to je nailo na dobar prijem
kod azijskih suseda. Ostali politiari su nastavili sa praksom posjeta svetilitu
Jasukuni. lan LDP partije je u julu 2005.godine pokrenuo inicijativu za izmjetanje ostataka etrnaest ratnih kriminalaca klase A na posebno grobno
mjesto. intoistiki svetenici su ovu inicijativu odbili i pozvali se na prava
na religijsko opredjeljenje i slobodu u okviru Japanskog ustava. inzo Abe je
posjetio Jasukuni svetilite u decembru 2013. godine i izjavio da je posjeta
predstavljala antiratni in. Posjetu je u svojim izjavama osudila osim Kine i
Republika Koreja, a izazvala je i zahlaenje u odnosima sa administracijom
predsednika Obame. Posjeta koja je upriliena u 2013. godini je bila prva posjeta zvaninog premijera svetilitu nakon posjete premijera Koizumija 2006.
godine. U svjetlu svih ovih dogaaja, teko je predvidjeti dalji razvoj ovog
problema izmeu Japana i susjeda uzimajui u obzir njegovu sloenost, znaaj za unutranju politiku u Japanu, te uticaj koji ove posjete imaju na susjede
u Aziji.
injenica da Japan i Kina ne vide ovaj in jednako, je precizno predstavljena i u ovogodinjoj, devetoj po redu anketi, koju je sproveo Genron NPO u
saradnji sa ajna Dejli (China Daily), kada se pokazalo da 50% Japanaca ne
vidi nita loe u tome da japanski premijer posjeuje Jasukuni svetilite. Vie
od 70% Japanaca smatra da nije problem ako se posjeta uprilii u svojstvu
privatnog lica. Procenat kineskih ispitanika koji smatra da posjeta Jasukuni
svetilitu u svojstvu premijera ili graana nije primjerena iznosi 62.7%. Ovaj
procenat se poveao u odnosu na prethodne ankete i pokazuje da sve vei broj
Kineza ima tvri stav prema posjetama Jasukuni svetilitu.45
Ibidem, p. 117
The Genron NPO, The 9th Japan-China Opinion Poll, Analysis Report on the Comparative
Data, 12/8/2013, Japan: Public Opinion Research Institute Cooperation, China: China Daily,
Horizon Research Consultancy Group
44
45
420
2.3 Pitanje iskoritavanja ena kao seksualnog roblja tokom

Drugog svjetskog rata
Koritenje eufemizma comfort women ili ene za pruanje utjehe
se smatra netanim i uvredljivim opisom seksualnog iskoritavanja i porobljavanja ena od strane japanske vojske tokom rata.46 Ovaj termin se koristi
i zvanino u literaturi Japana i Kine i zahtjevima rtava za kompenzaciju.
Termin comfort women se odnosi na ene koje su bile prisiljene na prostituciju i inile su dio korpusa za prostituciju koje je oformilo Japansko carstvo
tokom Drugog svjetskog rata.47
Procjene broja ena koje su bile nasilno odvedene, kidnapovane ili odvedene pod lanim obeanjima da e raditi u fabrici se kreu od dvadeset
hiljada do etiri stotine hiljada, kako tvrde kineski naunici, ali taan broj je
jo predmet rasprava. Prva takva stanica za pruanje utjehe ili vojni bordel
je osnovana u angaju 1932. godine. ene su dovoene iz Kine, Koreje, Tajvana, Mandurije (Manuguo), Filipina i Indonezije.48
Veina ena koje su bile rtve i prisiljene na prostituciju iz June Koreje, Filipina i Indonezije su odbile da prime kompenzacije koju je ponudio
Azijsko-pacifiki fond za ene jer je to privatni fond koji je uspostavio japanski Crveni krst, a ne japanska vlada. Japanska vlada jo nije prihvatila odgovornost koju je imperijalna japanska vojska imala u formiranju takozvanih
centara za pruanje utjehe vojnicima ili vojnih bordela japanskih logora,
to je traeno od strane rtava i vlada njihovih zemalja.49 Krajem 1990-ih godina pronaena je dokumentacija u vezi vojnih bordela u Tjeninu, angaju
i Naningu, a kineski i japanski akademici su sproveli istraivanja fenomena
ratne prisilne prostitucije u Kini. Meunarodni simpozijum o pitanju iskoritavanja ena kao seksualnog roblja je odran u aprilu 2000. godine, a u
decembru je u Tokiju uspostavljen Sud za ratne zloine za oblast iskoritavanja ena kao seksualnog roblja od strane japanske vojske. Ova istraivanja
su otkrila mnoge informacije o obimu i sistemu seksualnog porobljavanja.
Stanice su uspostavljene u dvadeset jednom gradu u Kini, dok je samo u
angaju procjenjeno da ih je bilo sedamdeset sedam, a u Vuhanu izmeu e46
Sarah Soh, Japans Responsibility towards Comfort Women Survivors, Japan Policy
Research Institute,aurirano, maj 2001, dostupno na: http://www.jpri.org/publications/
workingpapers/wp77.html (pristupljeno 13.09.2013)
47
Series, 2005, e-eddition 2005, p 87
48
Caroline Rose, Sino-Japanese Relations, op.cit., p 87
49
Ibidem, p.88.
, . 8, , 2014.
421
trdeset i pedeset. Ukupan broj ovih stanica je procjenjen na izmeu hiljadu do

deset hiljada, od kojih su neke radile tokom cijelog rata, a neke samo nekoliko
mjeseci. Iako je veliki broj ena govorio o svojim iskustvima, samo mali broj
je bio spreman da podnese tubu na japanskim sudovima, a prve tube su
podnesene 1995. godine.50
Do sada je podignuto deset tubi od strane preivjelih. 2. juna 2013.
godine Komitet UN protiv torture UN CAT (UN Committee Against Torture) izdao je zvanino saoptenje u kome poziva japansku vladu da ispuni
svoje obaveze u okviru Konvencije i prizna pravnu odgovornost za zloine
seksualnog porobljavanja ena tokom Drugog svjetskog rata kroz podizanje
pozornosti ire javnosti o ovom pitanju i njegovim ukljuivanjem u udbenike istorije, priznanjem prava rtvama na odtetu i obezbjeivanjem odtete,
kao i prestankom poricanja injenica jer se na taj nain ponovno nanosi tetu
rtvama.51
Smatramo da se na ovaj nain pokazuje da se ovim pitanjem jo uvijek
aktuelno bave nadlena tijela OUN , te da su aktivnosti civilnog drutva, bez
obzira na njegovu veliinu u Japanu vane, i da daju doprinos u rjeavanju
ovog pitanja.
2.4 Pitanje izvinjenja i ratne odtete
Prema Rouz, i kineska i japanska vlada esto navode pitanje usaglaenog vienja zajednike prolosti, ukazujui da su spremne da pristupe finalnoj fazi idealnog modela izmirenja u kome se izvinjenja daju (i prihvataju),
prolost se obiljeava i usaglaavaju se istine u vezi istorijskih dogaaja.52
Japanska vlada je usvojila niz pristupa - od uspostavljanja fondova, preko
davanja zvaninih i linih izvinjenja, do sprovoenje edukativnih programa
i razmjena. Unato tome, Japan se esto pominje u kontekstu nemogunosti Japanaca da ponude izvinjenje ili da se suoe sa prolou. Tako Barkan
Elazar53 smatra da se Japan razlikuje od drava koje se predstavljaju kao liberalna drutva, i koja su priznala nepravedne i diskriminatorne politike u
prolosti i dogovorili uslove za restituciju ili odtetu za rtve na osnovu
moralnih uvaavanja. Ovaj autor navodi upravo primjer pitanja comfort women, kao pitanje koje Japan nije uspio rijeiti zbog unutranjih politikih
Ibidem, p.88
UN Committee Against Toruture issued recommendation to Japan on the comfort women,
2/6/2013, dostupno na http://wam-peace.org/eng/20130602. (pristupljeno: 10.06.2013.)
52
53
Barkan Elazar, The Guilt of Nations: Restitution and Negotiating Historical Injustices
50
51
422
pritisaka, koje, kako smatra Barkan, onemoguavaju Japanu da se suoi sa

ratnom krivicom.54 Rouz tvrdi kako se japanski pristup pomirenju u negativnom kontekstu poredi sa njemakim i u tom smislu spominje nemogunost
Japana da se suoi sa prolou kao temu koja se ponavlja u meunarodnim
medijima i akademskoj literaturi.55 Tomas Berger (Thomas Berger)56 objanjava da su sloene mree kulture, politike i geografije uticali na Japan kao
oteavajue okolnosti za izmirenje sa prolou i upuivanje izvinjenja susjedima za zloine poinjene tokom rata. On takoe poredi Japan sa Njemakom
iji su zloini nadilazali japanske, a koja je uspjela da izmiri prolost i ponudi
adekvatno izvinjenje rtvama.57
Uspjeh kineskih i japanskih pokuaja da pomire svoja vienja zajednike prolosti varira i uslovljeno je razliitim unutranjim i vanjskim prilikama.
Rouz navodi tri aspekta i faze procesa pomirenja: 1) izvinjenje za prolost, 2) obiljeavanje prolosti i 3) sjeanje. tj. ponovna prezentacija prolosti
u muzejima.58 Rouz dalje navodi da isti politiki faktori koji uzrokuju sporove
u vezi udbenika istorije, predstavljaju problem i kad se radi o formulaciji
izvinjenja i drugih spornih pitanja iz zajednike prolosti.59
Kao to je ve pomenuto, pitanje izvinjenja nije bilo problem 1972. godine, nije bilo centralno u pregovorima prije potpisivanja Zajednike izjave,
a sama formulacija izvinjenja se smatrala zadovoljavajuom od obje strane.
Tokom 1990-ih godina situacija u obje zemlje se izmijenila, meunarodna
situacija je promijenjena, a zahtjevi za izvinjenjima su postali norma. Rouz
smatra da nije samo pitanje izvinjenja predstavljalo problem, nego se esto
radilo o formulaciji, vremenu i nainu izvinjavanja. Zvanino izvinjenje jednog kolektiva drugom, prema Tavuisovom (Tavuchis) kriteriju podrazumijeva: 1. zvanino, premijer Japana (ili osoba koja predstavlja dravu) djeluje
kao ovlateno tijelo kolektiviteta i neoptereen pojedinac; i 2) zvanino
izvinjenje podrazumijeva da je ono obavezujue. Bez takvih odreenja, izviBarkan Elazar, The Guilt of Nations: Restitution and Negotiating Historical Injustices,
Johns Hopkins University Press, 2000, p. 317
55
56
Tomas Berger je profesor meunarodnih odnosa na Boston univerzitetu i gostujui profesor
na Keio fakultetu u Tokiju, autor knjige War, Guilt and Politics After WWII (Rat, krivica
i politika nakon II svjetskog rata)
57
Kirk Spitzer, Why Japan is still not sorry enough, The Time, 11.09.2012. dostupno
na: http://nation.time.com/2012/12/11/why-japan-is-still-not-sorry-enough/ (pristupljeno:
17.06.2014.)
58
Series, 2005, e-eddition 2005., p. 100
59
Ibidem, p. 100
54
, . 8, , 2014.
423
njenje nita ne vrijedi jer predstavlja neovlatenog pojedinca i nema mandat

veine.60Izvinjenje jednog kolektiviteta drugom je etvrti oblik izvinjenja
u tipologiji koju Tavuis navodi i jedini gdje pojedinac ne djeluje kao glavna strana u procesu nego kao izvrilac ili agent.61 Kolektivno izreena Mea
culpa predstavlja posveenost izvan normativnog domena neposrednog vlastitog interesa, te premjeta teret na oteenu stranu, fokusirajui se na pitanje
oprotaja.62 Objanjavajui mo i paradoks izvinjenja, Tavuis kae da izvinjenje bez obzira kako bilo iskreno ili djelotvorno ne moe izbrisati uinjeno,
a ipak to ini na misteriozan nain i u skladu sa posebnom, sebi svojstvenom
logikom63 Izvinjenje je esto popraeno uvjeravanjem da nee biti ponavljanja iako je takvo razuvjeravanje suvino ako poinilac iskreno ali zbog
uinjenog. Ako se takvo izvinjenje usvoji od strane rtve, izvinjenje moe da
promijeni odnose meu dravama. Vrednovanjem i pokazivanjem potovanje
za rtvina osjeanja i identitet, i priznanje nepravdi iz prolosti predstavlja
klju restitucije, prema Rouz. Ona tvrdi da je priznanje to to transformie
traumu viktimiziranja u proces aljenja i omoguava oporavak.64
Kineska strana smatra da je ova vrsta priznanja ono to nedostaje japanskom pristupu. Iskreno izvinjenje, kako to Kinezi oekuju, treba da bude
potkrepljeno aktivnostima i radnjama, poput prestanka posjetama Jasukuni
svetilitu, koje vrijea osjeanja rtvi. S druge strane, japanski zvaninici i
politiari, mediji pa donekle i javnost, smatraju da su se dovoljno izvinili u
raznim prilikama, i da Kina koristi istorijsku kartu kad smatra da joj je to
od politike koristi.
Najznaajnije izvinjenje prema kome se mjere ostala je ono iz 1995.
godine, koje je u ime japanskog naroda uputio tadanji premijer Murajama.
Premijer Murajama Tomiii (Murayama Tomiichi) iz SDP partije je organizovao projektni tim za pisanje rezolucije za odricanje od rata. U to vrijeme u
Japanu je na vlasti bila koalicija (SDP, LDP i Sakigake). Usljed unutranjih
partijskih sukoba, te nekih desniarskih lanova LDP-a, sama rezolucija je
razvodnjena i nije sadravala izraze kao to su izvinjenje, odricanje od
rata, kako je to u poetku bilo planirano. Rezolucija sadri dubok osjeaj
aljenja iskazan prema azijskom narodu, ali ne predstavlja korak naprijed,
dok je termin agresija izbjegnut. Kineska vlada je pratila usvajanje ove
Series, 2005, e-eddition 2005, p.100
61
Nicholas Tavuchis, Mea Culpa: Sociology of Appology and Reconciliation, Stanford
University Press, Stanford California, 1991, p. 98
62
Nicholas Tavuchis, Mea Culpa: Sociology of Appology and Reconciliation, Stanford
University Press, Stanford California, 1991, p. 113
63
Nicholas Tavuchis, Mea Culpa: Sociology of Appology and Reconciliation, op.cit. p. 5
64
Ibidem, p.100
60
424
rezolucije od strane Dieta i izrazila aljenje zbog odbijanja LDP partije da

usvoji prvobitnu formulaciju kako je predloio SDP. Sam premijer Murajama
je u posjeti Kini ublaio cijelu situaciju i izrekao lino izvinjenje u kome se
navodi: U nadi da se slina greka nee ponoviti u budunosti, ja prihvatam,
uz svu dunu poniznost, nepobitne istorijske injenice i izraavam jo jednom
osjeaje dubokog aljenja i upuujem iskreno izvinjenje.65 Ovo izvinjenje
je na neki nain postalo reper u odnosu na koji je kineska vlada mjerila sve
ostale izjave u vezi rata. Meutim, ova izjava, kao i druge koje su uslijedile
(Koizumijeva iz 2001), su sve bile usmene, a rijei koje Kinezi oekuju jo se
nisu pojavila u pisanom obliku.
Pitanje izvinjenja ostaje veliki kamen spoticanja u odnosima Kine i Japana. Osnovni problem je to japanska strana smatra da potezanje za izvinjenjem nema vie smisla, jer kineska strana nije spremna da ga prihvati kako
bi i dalje manipulisala ovim iz pozicije rtve i da su se dovoljno izvinili, a
s druge strane kineska strana smatra da izvinjenja nisu dovoljno iskrena jer
iza njih slijede nova dela koja ne odslikavaju iskreno aljenje - npr. posjete
Jasukuni svetilitu.66
Iako je Zajednikom izjavom iz 1972. godine rijeeno pitanje dravnih
reparacija, krajem 1980. grupe kineskih graana su poele podnositi zahtjeve
za pojedinane kompenzacije. Rouz navodi da su tube podnoene od strane
graana koji su bili prisilno odvedeni na rad tokom II svjetskog rata, ena
koje su seksualno iskoritavane u vojnim bordelima i rtava biolokih i hemijskih eksperimenata, te rtava ije su povrede naneene hemijskim orujem
koje je japanska vojska ostavila iza sebe. Predato je preko esdeset tubi u
okrunim sudovima i viim sudovima u Japanu, a petnaest do dvadeset predmeta je predato sudu u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Samo mali broj je
bio uspjean gdje su tuioci dobili nadoknadu, a veina je odbaena. Iako su
sudije donosile odluke gdje se priznaje patnja rtve, nikad nisu naloili dravi
da preduzme pravnu odgovornost.67
Rouz, koja se detaljno bavi sudskim predmetima za kompenzaciju, zakljuuje da - iako se rezultati pokreta za ratnu odtetu ne mogu odbaciti - bez
politikog rijeenja, bilo da se ono nametne japanskoj vladi putem sudske
odluke, ili pritiska SAD ili NR Kine, ili aktivnostima meunarodnih nevladinih organizacija koje pozivaju na senzibilizaciju javnosti oko ovih sluajeva
kompenzacije, ovi sudski predmeti i tube e i dalje biti neuspjeni.68 Sma65
66
Ibidem, p. 100
67
Ibidem, p. 70
68
, . 8, , 2014.
425
tramo da se finansijska nadoknada pojedinanim rtvama za preivljeni bol

takoe moe smatrati jednom fazom u procesu pomirenja dvije zemlje.
2.5 Problem Mandurijske siroadi
Pitanje siroadi iz Mandurije, civila, djece i ene koji su ostali u Kini
nakon povlaenja japanske vojske i dravne administracije iz Mandurije u
avgustu 1945. godine kada je Crvena armija izvrila napad, se ne nalazi u
vrhu liste otvorenih pitanja dvije zemlje, niti ovo pitanje ima publicitet kao
prethodna. Bez obzira na to, tragine sudbine ovih ljudi, i strahote koje su deavale njima i njihovim porodicama, te teak poloaj preivjelih, ukazuje na
odgovornost obje drave koje nisu uspjele da na vrijeme rijee status i umanje
muke preivjelih. Radi se o Japancima, uglavnom djeci, koja su zaboravljene
rtve Drugog svjetskog rata. Japansko ministarstvo zdravlja ih je nazivalo
japanskom siroadi, koja su ostavljena u Kini.
Majumi Ito (Mayumi Itoh)69 opisujui stradanja i strahote koje su ovi
ljudi preivjeli navodi da je od 1,550.000 japanskih civila koji su ivjeli u
Manduriji, 245,000 stradalo nakon povlaenja japanske vojske iz Mandurije. Malo je poznata injenica da je najvei broj japanskih civila koji su stradali u Drugom svjetskom ratu, stradao upravo u Manduriji. Nakon povlaenja Kvandung (Kwantung) armije i administracije u avgustu 1945. godine, u
Manduriji su ostali djeca, ene i starci koji nisu bili sposobni za teak, dugaak i neizvestan povratak, odnosno beg u Japan, koji neki od njih nikada nisu
ni videli. Kako pie Ito, japanska ratna siroad i djeca koja su ostala u Kini su
proli su kroz neke od najgorih moguih patnji zabiljeenih u ljudskoj istoriji. Od masovnih samoubistava, masakra, grupnog silovanja, do patnji koje
su prolazili kao raseljena lica u njima neprijateljskoj zemlji.70 Kraj njihovih
muka nije doao sa zavretkom rata, jer su ostali da ive na teritoriji koja je
poslije Drugog svjetskog rata vraena Kini. Kako Japan i Kina nisu sklopili
ugovor o prijateljstvu i saradnji do 1978. godine, nerijeavanje ovog pitanja
dodatno je pogoralo stanje ove grupacije. Ito tvrdi da postoji veza izmeu
situacije ili neprilika u kome su se nala japanska siroad ostavljena u Kini
i kinesko-japanskih odnosa u celini, a naroito, pitanje istorije. Upravo je
pitanje ispravljanja udbenika i njihovo odobrenje od strane japanskog ministarstva obrazovanja uzrokovalo zaustavljanje potrage za japanskom siroadi
69
Mayumi Itoh, Japanese War Orphans in Manchuria: Forgotten Victims of the World War
II, Palgrave MacMillan, 2010
70
II, Palgrave MacMillan, 2010, p. 208
426
1982. godine, na zahtjev kineske vlade koja je traila prekid saradnje po tom
pitanju. Kineska vlada je takoe uloila albu na nain na koji je japanska
vlada obavljala repatrijaciju i naseljavanje u Japanu, kao i pitanje brige o
roditeljima tj. starateljima te djece, nakon to se oni vrate u Japan. Nerijeena
pitanja oko usklaivanja istorije su predstavljala bilateralni problem koji je
donekle zaustavio repatrijaciju siroadi iz Mandurije, koja su ostala izgubljena u ovom procesu.71
Status ove grupe u Manduriji (sadanja sjeveroistona Kina) je bio
interno raseljena lica, zbog nisu se mogli preseliti ili traiti azil u drugoj
zemlji. Moe se rei da su bili zarobljeni tri decenije na neprijateljskoj teritoriji. Djeca su uglavnom odrastala u kineskim porodicama, i esto nisu znali
za pravi identitet. Tokom Kulturne revolucije, i oni su bili rtve maltretiranja,
optubi da su pijuni itd. Mnogi su bili prisiljeni da daju lana priznanja da su
pijuni, nakon ega bi bili pogubljeni ili primorani da poine samoubistvo. Ni
nakon repatrijacije u Japan, situacija ovih ljudi se nije mnogo poboljala. U
Japanu su bili tretirani kao stranci, japanski Kinezi i bili diskriminirani. Ito
navodi podatke iz januara 2009. Godine, kada je prema Ministarstvu zdravlja Japana bilo registrovano 2.815 siroadi, ukljuujui i one koji jo ive u
Kini i koji su repatrirani u Japan. Od tog broja, 1.282 pripadnika ove grupe
je pronalo svoj identitet u Japanu (45,5%). Japansko ministarstvo zdravlja
je u junu 2009. godine zvanino iznelo da je 285 siroadi ostavljeno u Kini.72
Pitanje mandurijske siroadi je bitno pitanje kinesko-japanskih odnosa, ali se nije moglo rijeiti bez uzimanja u obzir i odnosa SAD prema dvije
Kine, i saveza SAD i Japana tokom Hladnog rata, te sovjetske politike u
Manduriji nakon operacije avgustovska oluja koja je poela 9. avgusta
1945. godine, i proirila se na Sahalinsko ostrvo i Kurilska ostrva. Nakon predaje Japana, 400.000 japanskih stanovnika sa ostrva je takoe deportovano,
a oni koji su ostali, imali su isti status kao mandurijska siroad.73Pitanje
mandurijske siroadi i njihova repatrijacija nije zapoela do 1978. godine i
potpisivanja Sporazuma o miru i prijateljstvu kada se prvi put zvanino otvara. Zvanine potrage za preivjelim roacima su zaustavljene sa poetkom
diplomatskih sporova oko neusaglaenog vienja istorije NR Kine i Japana i
revizije istorijskih podataka u udbenicima istorije u Japanu. Kako Ito pie,
japanska vlada je izazvala ogorenje kineskih zvaninika zaduenih za pitanje siroadi, koji su japansku stranu optuili za odugovlaenje repatrijacije i
71
II, op.cit. p. 6
72
Ibidem, p. 210
73
Ibidem, p. 210
, . 8, , 2014.
427
nedovoljnu pomo u prilagoavanju u Japanu.74 Na taj nain je pitanje siroadi iz Mandurije, ljudska tragedija nesagledivih razmjera, postalo jo jedno
otvoreno pitanje bilateralnih odnos i poprite nadigravanja dvije zemlje.
ZAKLJUAK
Teorijskom analizom kao osnovnim naunim metodom koji je korien
u radu i sintezom rezultata kojim smo dokazivali osnovne hipoteze, formulisali smo sljedei zakljuak. Kina i Japan su danas druga i trea ekonomija
svijeta. Saradnja i odnosi dvije zemlje su od presudne vanosti za region i svijet. Njihova uloga u meunarodnoj politici je od nepobitnog znaaja, samim
tim bilateralni odnosi dvije zemlje privlae sve vie panje, kako regionalno,
tako i globalno.
Iako smo naveli da je pitanje istorije u odnosima NR Kine vano i
prisutno u bilateralnim odnosima od njihovog zvaninog uspostavljanja zakljuujemo da nije i presudno za njihove loe odnose, ali bi njegovo rijeavanje predstavljalo znaajan pomak. Smatramo da se istorija u politikom
diskursu obe zemlje do odreene mjere koristi za jaanje nacionalne kohezije
i relativizovanje ili prikrivanje odreenih unutranjih pitanja i problema. U
sluaju NR Kine ta pitanja su ekonomske prirode, tj. usporavanje ekonomskog rasta,75 a u sluaju Japana promjena Ustava, tj. njegove interpretacije i
promjena statusa Snaga za samoodbranu.76 Nalazimo da je nemogue uspostaviti zdrave i dugorone veze izmeu dva drutva i drave bez bavljenja
ovim pitanjima na svim nivoima i pokuaja da se nae razumijevanje za razliite stavove i interpretaciju zajednike istorije u obe zemlje.
Navoenjem primjera iz literature pokazali smo da se problem istorije
javlja tokom 1980-tih i 1990-tih i da je uslovljen unutranjom situacijom i prilikama u obe zemlje, promjenama u ciljevima vanjske politike, to je dovelo
do toga da obe zemlje trae veu ili drugaiju ulogu u meunarodnim odnosima.77 Otvorena pitanja koja smo analizirali u radu (udbenici iz istorije, odavanje poasti japanskih zvaninika Jasukuni svetilitu, pitanje iskoritavanja
ena kao seksualnog roblja tokom II svjetskog rata, pitanje izvinjenja i ratne
odtete i problem Mandurske siroadi), a koja spadaju u kategoriju pitanja
Ibidem, p 210
76
77
74
75
428
istorije se mogu iskljuivo rijeiti zalaganjem obe drave i drutva i konkretnim mjerama koje e zadovoljiti obe strane. Osim nastojanja da uvae vienja
i percepcije i jedne i druge zemlje, brojni autori (Karolin Rouz, Dang Vang,
Rana Miter, Majumi Ito) zakljuuju da je takoe nuno da se uloe i napori da
se kroz djelovanje medija, nevladinih organizacija, kroz obrazovni sistem i na
druge sistemske naine stvori atmosfera i uini pokuaj da domaa javnost u
obe zemlje uje i razloge za takva miljenja i stavove druge strane.
Da bi dva susjeda uspostavila stabilniju bilateralnu saradnju, izbjegla
dalja zaotravanja odnosa i smanjila mogunost sukoba, te uspostavila dijalog i konsenzus na viem nivou, trebalo bi da napuste stanovite nacionalistike interpretacije istorije i korienje istorije u politikom diskursu.
Na taj nain bi sumnja i meusobno nepovjerenje bili svedeni na minimum.
Zajedniki rad na otvorenim pitanjima i uvaavanje spornih dogaaja iz prolosti predstavljao bi put ka smanjivanju tenzija izazvanih razliitim vienjem
pitanja iz prolosti.78 Politike voe u obe zemlje moraju ulagati neprestane
napore u pravcu jaanja bilateralnih odnosa, kako bi to ee odravali dijalog i konano postigli konsenzus u vezi problematinog vienja istorije i time
smanjili tenzije i eventualna budua diplomatska sporenja.
Spisak selektivne literature
Atanassova - Cornelius Elena, Dynamics of Japanese and Chinese Security Policies in East Asia and Implications for Regional Stability, in Asian Politics
and Policy, Volume 2, Number 3, PCO, Washington DC, 2010.
Beasley W. G., Japanese Imperialism 1894-1945, Claredon Press, Oxford, 1987.
Bell Daniel A., Chinas New Confucianism, Politics and Everyday Life in a Changing Society, Princeton University Press, Princeton and Oxford, 2008.
Curtis Gerald L, The Logic of Japanese Politics, Columbia University Press, New
York, 1999.
Eberhard Wolfram, A History of China, London Routledge & Kegan Paul Ltd,
London, 1950.
Eoin McDonnell ,Prepare for the Worst?-The Sino Japanese Dispute in the East
China Sea, Instutute for the International and European Affairs, Dublin, 2013.
Fravel M Taylor, Explaining Stabiliy in the Senkaku Diaoju Islands Dispute, dostupno na:http://taylorfravel.com/documents/research/fravel.2010.stabiltiy.
senkakus.pdf, (pristupljeno 4.1.2014.)
Hughes Christopher W., Japans response to Chinas rise: regional engagement,
global containment, dangers of collision, the Author(s) Journal Compilation, 2009 Blackwell Publishing Ltd/Royal Institute of International Affairs,
Oxford, 2009.
78
, . 8, , 2014.
429
Itoh Mayumi, The Origin of Ping-Pong Diplomacy, Palgrave Macmillan, New

York, 2011.
Itoh Mayumi, Japanese War Orphans in Manchuria: Forgotten Victims of the
World War II, Palgrave MacMillan, New York, 2010.
John McKay, APEC:Success, Weaknesses and Future Prospects, Southeast Asian
Affairs, pp.42-53, p.43, Ekonomski politiki i bezbjedonosni regionalni mehanizmi-Rider, Master studije Regionalne studije Azije, Fakultet politikih
nauka Beograd
Jones, Jeffrey M, Far Fewer Americans Say Iran is Number one Enemy, Gallup
Politicks, aurirano 20.fabruara 2014.dostupno na: http://www.gallup.com/
poll/167501/far-fewer-americans-say-iran-no-enemy.aspx,(
pristupljeno
2.2.2014)
Kato Akira, The United States: The Hidden Actor in the Senkaku Islands, Asia
Pacific Bulletin, 2/4/2013/, dostupno na: http://www.eastwestcenter.org/sites/
default/files/private/apb205.pdf (pristupljeno 4.1.2014.)
Kilibarda Zoran, Osnovi geopolitike, Fakultet bezbednosti, Slubeni glasnik, Beograd, 2008.
Kilibarda Zoran, Integrativni procesi u regionu Jugoistone Azije, Vojno delo
optevojni nauno-teorijski asopis, jesen/2010, UDK 355/359, str. 147-165
Lafcadio Hearn, Glimpses of an Unfamiliar Japan, Tuttle Publishing, North Clarendon, 2009.
Maaike Okano Heijmans, Projecting Economic Power: Japans Diplomacy
towards North Korea, Netherland Institute of International Relations
Michalel F Martin, CRS Report for Congress, APEC ad 2007 Meeting in Sydney,
Australia, 21/9/2007, Ekonomski politiki i bezbjedonosni regionalni mehanizmi-Rider, Master studije Regionalne studije Azije, Fakultet politikih nauka Beograd
Mitrovi Dragana, Opte odlike politikog sistema NR Kine, u Rider Politiki
sistemi zemalja Azije, Mitrovi, D., (ur.), FPN, Beograd, 2013.
Mitrovi Dragana, Kineska reforma i svet, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 1995.
Mitrovi Dragana, Geopolitics of Energy as Border Issue in: Dimitrijevi D.,
Mitrovi D., Laevac I. (ed), The Meaning of Borders and Borders Issues in
the Age of Globalization: Asia and Europe , Institute of International Politics
and Economics, Belgrade, 2012.
Mitrovi Dragana, angajska organizacija za saradnju nastanak, ciljevi i dometi
nove bezbednosno-ekonomske strukture Azije, u Rider Geopolitika i geoekonomija zemalja Azije, Mitrovi, D., (ur), FPN, Beograd, 2013.
Mitrovi Dragana, Meunarodna politika ekonomija, FPN, Beograd, 2012.
Mitter Rana, A Bitter Revoultion-Chinas Struggle with the Modern World, Oxford
University Press, Oxford, 2004.
MitterRana, Forgotten Ally, China World War II, 1937-1945, Houghton Mifflin
Harcourt, New York, 2013.
430
Mulgan, A. G., Why Japan still matters? Asia-Pacific Review, Institute for International Policy Studies, published online 8/8/2006/, 12, p 104121, Tokyo,
2005. DOI: 10.1080/13439000500394162
Przystup James, China, Japan, and the United States, in: Michael J. Green and
Patrick M. Cronin (ed), U.S. Japan Alliance Past, Present and Future, Council on Foreign Relations Press New York, 1999.
Przystup James, John Bradford, and James Manicom, Sino-Japanese Deals Hold
Water, Asia Times Online, last update 23 August 2013, dostupno na http://
www.atimes.com/atimes/China/CHIN-01-210813.html (pristupljeno 28.8.13)
Ramo Joshua Cooper, The Beijing Consensus, Foreign Policy Centre, London,
2004.
Rose Caroline, Interpreting History in Sino-Japanese Relations, Nissan Institute/
Routlage Japanese Studies Series, 1998, e-edition London, 2005.
Rose Caroline, Sino-Japanese Relations, Nissan Institute/Routlage Japanese Studies Series, 2005, e-edition London, 2005.
Samuels J. Richard, Securing Japan-Tokyo's Grand Strategy and the Future of
East Asia, Cornell University Press, Ithaca and London, London, 2008.
Shamshad Khan, Japans Response to US Pivot to Asia, in D Muni, Vivek Chanda
(ed), US Pivot and Asian Security, Institute for Defense Studies and Analyses, New Delhi, 2014.
Stefanovi-tambuk Jelica, Regioni u starom i novom meunarodnom regionalizmu: uspostavljanje novog nivoa analize svjetske politike, Srpska politika misao, br. 3, str103-134, Fakultet politikih nauka Beograd, Beograd,
2009.
Takeshi Hamashita, The intra-regional system in East Asia in Modern Times, in
Peter j. Katzehstein and Tahakshi Shiraishi (ed.), Network Power Japan and
Asia, Cornell University Press, Ithaca and London, London1997.
Vogel Ezra F., Deng Xiaoping and the Transformation of China, Belknap Press
Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts and London England,
London, 2011.
Wang Zhang, Never Forget National Humiliation: Historical Memory in Chinese
Politics and Foreign Relations,Columbia University Press, New York, 2012.
Wormack Brantly, Assimetry and China Tributary System, The Chinese Journal
of International Politicks,Volume 5, Issue 1, p.37-54, dostupno na:
http://cjip.oxfordjournals.org/content/5/1/37.full(pristupljeno 4.1.2014.)
Ivana Mari1
Pregledni nauni rad

UDK 658.8:32
doi 10.7251/POL1408431M
PRIMJENA MARKETINGA U POLITICI

USAGE OF MARKETING IN POLITICS
Summary: Multi-party political system led to competition between
political parties which caused the need for marketing in politics that improves
political reputation. Politics, based on rich experience of political practice,
used existing, developed methods and techniques of commercial marketing.
Political marketing openly admits that politics and politicians are simply
goods that are being sold on a political market. Political marketing is a whole
way of operation by political parties which ask these questions: how do the
voters choose; what affects their preference and how that preference can be
influenced. Usage of political marketing in Bosnia and Herzegovina is still
not on a satisfactory level but the knowledge about the importance of political
marketing is increasing.
Keywords: political marketing, elections, political parties, voters
Saetak: Viestranaki politiki sistem doveo je do potrebe nadmetanja
politikih stranaka pa se u skladu s tim javila i potreba za marketinkim
pristupom u politici koji pomae boljoj politikoj prodaji. Politika se na osnovu
bogatog iskustva politikog djelovanja posluila postojeim, razvijenim
metodama i tehnikama komercijalnog marketinga. Ono to politikom
marketingu daje dra je otvorenost priznanja da su politika i politiari roba
koja se prodaje na politikom tritu. Politiki marketing je cjelokupan nain
djelovanja politikih stranaka koji pred sebe postavlja sljedea osnovna
pitanja: kako se birai opredjeljuju; ta utjee na njihovo opredjeljenje i
kako se na njega moe djelovati. Primjena politikog marketinga u Bosni i
Hercegovini jo uvijek nije na zadovoljavajuem nivou, ali spoznaja o znaaju
primjene marketinga u politici je u porastu.
Kljune rijei: politiki marketing, izbori, politike stranke, birai,
glasai
Autorka je politikolog
432
UVOD
Politiki marketing nije proizvod savremenog doba, on je, na nioj razini razvoja, prisutan od najranijih oblika politikog organiziranja. Razliku u
tumaenju vremenskog perioda u kojem se politiki marketing prvi put pojavio moemo objasniti injenicom da je termin politiki marketing relativno
nov i da se tek u posljednjih nekoliko decenija koristi u literaturi. Politiki
marketing je aktivnost koja je nastala prodiranjem marketinga na politiku
scenu. Nastao je kao posljedica shvatanja da se na politikom tritu nalaze
glasai ije povjerenje politike stranke ili politike linosti trebaju pridobiti
za odreenu politiku ideju ili politiki program. Politiki marketing svoj razvoj doivljava u neposrednoj interakciji s drutvom u kojem se primjenjuje
tako da vrsta politikog marketinga i mogunost njegove primjene zavise od
prirode politikog sistema, izbornog modela, poloaja, uloge i razvijenosti
sredstava komuniciranja, tradicije i kulture, kao i ekonomskog razvoja.
Politiki marketing koristi osnovna i dokazana naela i tehnike marketinga za ostvarenje svojih ciljeva. Da bi zadovoljstvo i povjerenje graana
prema politikim strankama poraslo, a to bi vodilo rastu njihove popularnosti i podrke javnosti, politike stranke moraju popraviti svoju stvarnu i
oekivanu izvedbu. To se najlake postie prihvatanjem mehanizama kojima
se slui privatni sektor u cilju uspjenog voenja poslovnih subjekata. Tako
se politiki marketing razvija na bazi bogatog iskustva, visoko razvijenih i
usavrenih metoda i tehnika komercijalnog marketinga i svih oblika medijske
prezentacije i promoviranja proizvoda i firmi, ali uz uvaavanje specifinosti
politikog trita.
MARKETING
Marketing je sveprisutan i izuzetno zanimljiv pojam, bilo da se radi o
marketingu dobara, usluga, nekretnina, plasiranju informacija, ideja, politikih stranaka ili kandidata. Iako se pojam marketing esto koristi, teko ga je
precizno definirati. Rije marketing potjee iz njemake rijei markt i engleske rijei market to u prevodu znai trite. U literaturi postoji veliki broj
razliitih definicija marketinga. Marketing je, prije svega, disciplina koja se
javlja kadgod pojedinac ima potrebu da utjee na ponaanje drugih (Andreasen & Kotler, 2003, p. 5). Philip Kotler marketing definira kao drutveni i
upravljaki proces kojim - putem stvaranja, ponude i razmjene proizvoda od
vrijednosti s drugima - pojedinci i grupe dobijaju ono to im je potrebno ili
to ele (1994, str. 4).
, . 8, , 2014.
433
Marketing se kontinuirano usavrava u svim podrujima primjene kako

bi se anse za uspjeh poveale. Uloga marketinga u dananjem biznisu nije
ista kao prije 50 godina. Marketing u 21. vijeku se prilagoava karakteristikama savremenog okruenja. Glavni zadatak savremenog marketinga je stvaranje dugoronog zadovoljstva, a ne kratkorone obmane. Efikasan marketing
nije sluajnost, ve je rezultat paljivog planiranja i provoenja.
KOMERCIJALNI VS. POLITIKI MARKETING
Tradicionalni marketinki pojmovi, pored privatnog, dobro funkcioniraju i u javnom sektoru. U privatnom sektoru koristi se marketinka formula:
zadovoljstvo klijenta i stvaranje vrijednosti za iste, dok ova formula u javnom
sektoru glasi: zadovoljstvo graana i stvaranje vrijednosti za graane (Kotler
& Lee, 2007, str. 11). Komercijalni marketing je pospjeio i usavrio metode i
tehnike politikog djelovanja, a sve vea demokratizacija drutva je postavila
znatno vee imperative i limitirajue faktore nekontrolirane politike djelatnosti te je voenje efikasne politike danas u uvjetima parlamentarne demokratije prava mudrost (Spahi, 1990, str. 65).
Ideja o primjeni marketinga u neprofitnom sektoru, pa samim tim i u
politikim strankama roena je u lancima Kotlera i Levyja (Kotler & Levy,
Broadening the Concept of Marketing, 1969), zatim Kotlera i Zaltmana (Kotler & Zaltman, Kotler, Philip i Zaltman, Gerald. Social Marketing. An Aproach to Planned Social Change, 1971) i Shapiroa (Shapiro, 1973). U ovim
lancima oni navode da se marketing jednako primjenjuje u politici, na fakultetima, vladinim i nevladinim organizacijama, kao i na proizvodima iroke
potronje.
Paralele izmeu ekonomskih i politikih procesa nalaze se u radovima
pojedinih autora ve poetkom tree i etvrte decenije XX vijeka. E. Bernays
(Crystallizing Public Opinion, 1923) liderima preporuuje da se u komuniciranju s glasaima koriste iskustvima komercijalnih propagandista, a propagandu smatra sredstvom kojim se uvodi red u opi haos u drutvu te tvrdi da
se dobra vlada moe prodavati na tritu kao i svaka druga roba (Propaganda,
1928, str. 105). Analogno komercijalnom marketingu, odreenje politikog
marketinga poiva na est kljunih termina.
1. Politiko trite u najirem smislu podrazumijeva cjelokupnu politiku
javnost;
2. Politika roba tj. politike stranke, kandidati, programi i ideje, a koji
se oblikuju, promoviraju i razmjenjuje na tritu;
434
3. Potroa je bira koji svojim glasom kupuje poboljanje svoga poloaj,

a koje mu pojedinane stranke i kandidati stavljaju u izgled. Glasa
nema pasivnu ulogu na tritu ve njegove elje i oekivanja postaju
presudni za oblikovanje robe koja mu se nudi.
4. Pozicioniranje predstavlja jasno razgranienje niza elemenata marketinki uobliene politike robe u odnosu na konkurenciju, a u cilju
poveanja njene prepoznatljivosti i isticanja prednosti. Rije je o naglaavanju komparativnih prednosti jednog politikog programa, ideje,
stranke u cjelini ili politiara u odnosu na druge. Znaaj ovog elementa
politikog marketinga je toliki da su pojedini autori spremni da cjelokupan politiki marketing svedu na njega. Tako J. P. Bobin pie: Marketing je prije svega umjetnost pozicioniranja (Slavujevi Z. ., 1999,
str. 26).
5. Prodaja u politikom marketingu podrazumijeva organiziranje znanja i
ideja odreenog politikog subjekta te njihovo prezentiranje u javnosti
u svrhu pridobijanja politike podrke. Najee je rije o pridobijanju
biraa da na izborima daju svoj glas odreenoj stranci ili kandidatu.
6. Profit se sastoji u koristi koju ima cjelokupna zajednica, odreena drutvena grupa ili pojedinac od toga to je odreen politiki subjekt izabran i to je u prilici da realizira svoj politiki projekt.
Tabela 1: Uporedni prikaz marketinga u ekonomiji i politici
Ekonomija
Politika
trite
proizvod
potroa
razlikovanje
prodaja
profit
politika
javnost
ideja,
program,
kandidat,
stranka
bira
pozicioniranje
u odnosu na
druge
upoznavanje
javnosti
podrka
Izvor: (Bongrand, 1998, str. 15-17)
Bez obzira na niz slinosti izmeu komercijalnog i politikog marketinga, potrebno je ukazati i na njihove razlike:
~ dok je komercijalni marketing usmjeren na realizaciju konkretnog
proizvoda, rezultat uspjenog politikog marketinga je promjena ukupnog ili
veeg dijela drutvenih uvjeta ivota;
~ u politikom marketingu treba voditi rauna o mnogo veem broju
odrednica konkretnoga politikog ponaanja nego to je to sluaj kod ekonomskog ponaanja;
~ emocionalna ukljuenost ljudi i njihove temeljne vrijednosti su prisutnije u politici nego u ekonomiji;
, . 8, , 2014.
435
~ odgovornost pojedinaca i grupa, kako u samom procesu politikog

marketinga tako i u realizaciji obeanih ciljeva, mnogo je vea nego u ekonomiji;
~ u politikom marketingu kandidat, njegova biografija, porodica, imovina, line vrijednosti i moral su izrazite karakteristike politike ponude, to
dovodi do bespotedne provjere;
~ u politikom marketingu je prisutna tzv. negativna propaganda, odnosno pokuaj dezavuiranja i raskrinkavanja politikog protivnika, to u ekonomiji nije doputeno;2
~ fluidnost, kako samog proizvoda tako i mogunost vrednovanja konkretnog ponaanja i postignutih ciljeva je mnogo vea u politikom marketingu (iber, 2000, str. 152).
PRIMJENA MARKETINGA U POLITICI
Politika je proces razmjene politikih stranaka, njihovih ideja, kandidata i biraa. Ona je podruje konflikta interesa, usmjeravanja i pridobijanja
podrke, nametanje svoga vienja svijeta i prioriteta razvoja, odreivanja aktuelnih i potencijalnih saveznika i protivnika. Ona je takoer i pokuaj nametanja odreenih interesa kao prioritetnih i opih (Edelman, 1988, str. 2). Ekonomska teorija i praksa imale su presudan utjecaj na uobliavanje koncepcije
politikog marketinga. Primjena marketinga u politici znai unoenje racionalnosti u politiko djelovanje radi lakeg postizanja politikih ciljeva. Interes je pragmatian i razumljiv, a sastoji se od prouavanja opredjeljenja biraa
i mogunosti djelovanja na njihovo odluivanje, kako bi se odreena stranka,
ideje ili ljudi probili u prvi plan i zadobili politiku vlast u odreenom drutvu. Cilj marketinga u politici je pomo politikim strankama u ostvarivanju
pobjede na izborima ili strankama na vlasti da bolje kotiraju na politikom
tritu. Osnovna pitanja koja pred sebe postavlja politiki marketing su:
~ Zato se ljudi opredjeljuju na odreen nain?
~ Kako se njihovo opredjeljenje oblikuje?
~ Kako se na njega moe djelovati?
Politiki marketing se odnosi na orijentaciju politiara prema politikom tritu, poznavanje i uvaavanje tog trita. Politiko trite podrazumijeva politiku javnost ili graane. Kao proizvoai na politikom tritu
pojavljuju se politike stranke. Bit koncepcije marketinga u politici je odrePostoje znaajne razlike izmeu evropske tradicije i SAD po ovom pitanju. U Evropi
najee postoje zakonske norme koje zabranjuju negativnu ekonomsku propagandu, dok u
SAD-u to nije sluaj.
436
ivanje preferencija, interesa izraenih u politikim programima, i ciljnih politikih skupina na politikom tritu radi prodaje imida nekog kandidata ili
politikog programa. Ono to daje dra politikom marketingu je otvorenost
priznanja da su politika i politiari roba, da se prodaju na tritu te da se njihova promocija vri prema pravilima komercijalnog marketinga (Slavujevi,
i dr., 1990, str. 10).
Za primjenu marketinga u politici znaajno je to to ovakav koncept
djelovanja predstavlja djelatnost kojoj prethode brojna istraivanja, prikupljanje relevantnih injenica, kreiranje vlastitoga politikog proizvoda i njegovo
prilagoavanje politikom tritu, sistemski proces djelovanja na trite kako
bi se upravo odreeni politiki proizvod prihvatio te donoenje konanih odluka vodei rauna prvenstveno o realnim interesima onih prema kojima je ta
djelatnost usmjerena. Prema I. iberu (Politiki marketing i politiki sustav,
2000, str. 150) pretpostavke za primjenu politikog marketinga su postojanje:
~ demokratskog drutva,
~ politiara svjesnih metoda prodaje,
~ politiara spremnih da svoje stavove prilagode rezultatima istraivanja,
~ komercijalnih medija i reklamnih agencija,
~ odreenog iznosa novca koji se moe upotrijebiti u kampanji,
~ opadanja uea graana u politici i potrebe da se apeli dramatiziraju,
~ znatnog broja biraa koji mijenjaju svoje opcije od izbora do izbora.
Kao to smo ve naveli injenicu da politiki marketing slijedi logiku
marketinga u ekonomiji, isto tako je osnovna karakteristika svih pokuaja definiranja politikog marketinga u prilagoavanju razliitih definicija komercijalnog marketinga. Politiki marketing moe se odrediti kao komercijalna
varijanta politike propagande, fokusirana na konkretne politike ciljeve i na
kraa vremenska dejstva, koja se, u uvjetima politikog pluralizma i autonomije medija, realizira publicitetom i plaenim oglaavanjem (Slavujevi Z.
., 1999, str. 22). T. orevi (Marketing politikih ideja i vrednosti, globalni model, 1990, str. 15) navodi da se pod pojmom marketinga, u sektoru
politike prakse, oznaava i definira veoma sloen mehanizam promocije politikih ideja, vrijednosti i doktrina, na osnovu kojih politike stranke, koje u
sjeni tih vrijednosti i ulaze u konfrontacije sa sebi slinim grupnim strukturama, u borbi za vlast, identificiraju sopstveni politiki kredo, model politike
vladavine, kojem streme na putu ka vladajuoj poziciji u drutvu. B. Spahi
(Izazovi politikog marketinga, 1990, str. 65) politiki marketing definira kao
skup analitikih, kreativnih i planskih akcija kojima politiki subjekt nastoji
da osigura to veu podrku sljedbenika i najire javnosti u to efikasnijoj
, . 8, , 2014.
437
realizaciji politikih ciljeva, konkretnog politikog programa ili pak u osvajanju politike vlasti na parlamentarnim izborima, uz istovremeno osiguravanje
materijalne baze svoga djelovanja.
Politiki marketing nije samo angairanje agencija koje u medije plasiraju reklame politiara koji ih plaaju, ve je to cjelokupan nain djelovanja
politikih stranaka. On pokuava osmisliti, povezati i sistematizirati rezultate,
praktine postupke i tehnike raznih naunih disciplina: ekonomije, socijalne i
politike psihologije, sociologije politike, komunikologije, politologije i sl, a
posebno iskustva komercijalnog marketinga. Politiki marketing:
1. ima striktno odreene i vremenski dimenzionirane ciljeve,
2. brzo reagira na probleme u drutvu i automatski se prilagoava politikom trenutku,
3. odmah primjenjuje rezultate istraivanja, nove tehnike pronalaske i
tehnoloke postupke, neprestano razvija podjelu rada, specijalizaciju i
profesionalizaciju sve brojnijih uesnika marketinkih aktivnosti,
4. koristi sva sredstva uvjeravanja ljudi koja stoje na raspolaganju,
5. doivljava stalnu, neposrednu valorizaciju u politikom ivotu, odnosno insistira na istraivanju efekata svojih aktivnosti itd. (Slavujevi Z.
., 1999, str. 45).
Prema F. Vregu (1990, str. 36) koncepcija politikog marketinga je doprinijela odreenim pozitivnim osobinama politikog komuniciranja. Prije
svega istakla je linost kandidata, omoguila bolje odnose s javnou, traila
kandidatovu sposobnost za komunikacijsku interakciju i u prvi plan postavila
potrebe i interese graana. Politiki marketing stoji na stanovitu neophodnosti koritenja svih oblika utjecaja na svijest, miljenje i ponaanje ljudi te
promjene njihovih stavova u pravcu sklonosti podravanja ciljeva zacrtanih
programom politikog subjekta. Politiki marketing je postao nezaobilazna
komponenta politikog ivota, koji bi trebao biti proces demokratskog uvjeravanja, a ne, kako ga neki teoretiari doivljavaju, oblik manipulacije svijesti i ponaanja ljudi.
Marketing je kao modus djelovanja neutralan, ali moe sluiti i pozitivnim i negativnim ciljevima, zavisno s kog aspekta taj cilj posmatramo (Spahi, 1990, str. 66). Pozitivne ili negativne konotacije politikom marketingu
daju ciljevi i sadraji na strani onoga ko organizira aktivnost. U literaturi se
moe nai identificiranje marketinga sa skalpelom. Skalpel nosi izrazito pozitivnu konotaciju. U ruci hirurga skalpel pomae odravanju ljudi u ivotu,
dok, taj isti skalpel u rukama zloinca moe da bude oruje, tj. neto to bi
moglo ugasiti ljudski ivot.
438
Ogranieno djelovanje Politikog marketinga

Ljudsko ponaanje je izrazito sloeno, pa se stoga postavlja pitanje da
li se njime uope moe upravljati i manipulirati, i u kojoj mjeri je to mogue.
Ono o emu u dostupnoj literaturi ne postoji suglasnost je koliina utjecaja
politikog marketinga na promjenu izbornog opredjeljenja biraa.
U savremenoj teoriji se govori o ogranienom utjecaju politike propagande. Pod tim se podrazumijeva da je maksimalan efekt koji politiki marketing moe imati na formiranje izborne odluke biraa ograniena promjena
stava, koja se ispoljava kao uvrivanje ve formirane izborne orijentacije
i kristalizaciju izborne odluke neodlunih. Prema ovoj teoriji, politiki marketing uglavnom pomae odravanju, jaanju i produbljivanju racionalnosti
postojeih stavova i sistema vrijednosti biraa.
Politiki marketing u BIH
Prvi viestranaki izbori u Bosni i Hercegovini odrani 1990. godine
natjerali su politike stranke s ovih prostora da se bave politikim marketingom. Po prvi put vie stranaka se nalo u izbornoj igri koja se sastojala od
pridobijanja povjerenja biraa kako bi na izborima glasali za njih. Domae politike snage su se tada po prvi put susreli s politikim pluralizmom i
politikom trinom privredom. Glasovi graana se nisu mogli jednostavno
skupiti, za njih se moralo izboriti. Oito je bilo nesnalaenje stranaka u politikom marketingu. Iako u poetku demokratskog odrastanja drave nije bilo
govora o ozbiljnom izbornom marketingu i profesionalnom voenju izbornih
kampanja, ipak je tu bilo znaajnih marketinkih elemenata. Uvoenjem viestranaja nisu bili zateeni samo politiari, i graanima je to bilo potpuno
novo podruje koje zahtijeva drugaiju vrstu politike aktivnosti, graanskih
prava dunosti.
Odreene osobine drutva uvjetuju vrstu i razvijenost politikog marketinga. Na samom poetku razvoja viestranake demokratije i nije bilo velike potrebe za politikim marketingom. Politike stranke su se formirale na
principima etnike homogenizacije. Politiki prostor Bosne i Hercegovine je
apriori segmentiran i to prvenstveno prema nacionalnom kriteriju, a svaki narod je imao svoju stranku. Ovo je nacionalnim strankama znatno olakavalo
posao jer nije bilo stvarne konkurencije. Tako segmentirano trite oteava,
a ak bismo mogli rei i onemoguava, politiko djelovanje na itavom dravnom prostoru. Jedva da postoji stranka koja moe biti prihvaena irom
zemlje. Graani su bili ve toliko podijeljeni i odluni u svojim stavovima za
, . 8, , 2014.
439
koga e glasati da je za pridobijanje njihovih glasova nacionalnim strankama

bilo dovoljno da organiziraju javne skupove te printaju i podijele promotivni
materijal. Sofisticiranijih metoda i tehnika politikog marketinga nije bilo niti
je bilo potrebe za profesionalnijim pristupom. Ovo je potpuno razumljivo jer
je za zemlju koja se nalazi u politikoj tranziciji teko govoriti o razvijenom
politikom marketingu i usporeivati ga s kriterijima razvijenim u zemljama
dugotrajne i stabilne demokratije.
Vea potreba za savladavanjem politikog, a prije svega izbornog marketinga, pokazala se razvojem demokratske svijesti kod graana i formiranjem stranake konkurencije. Aktuelne promjene i pokretljivost drutva dovele su do gubljenja osnova ranije lojalnosti. Promjene do kojih je dolo na
dravnoj i meunarodnoj drutveno-politikoj sceni, evolucija sistema medija, kao i transformacija birakog tijela, prisilili su stranke da na nov nain
pristupe izbornoj kampanji i strategijama za osvajanje i odravanje naklonosti glasaa. Svijest o neophodnosti primjene marketinkog pristupa poela je
da se razvija. Politiari su postali svjesni metoda prodaje politike. Opadanje
uea birakog tijela u politici dovelo je do potrebe da se odreene politike
poruke oblikuju na nain koji e privui birae da izau na izbore. Za pridobijanje glasova je bilo potrebno uvesti sve vie elemenata izbornog marketinga.
Znaaj adekvatnog utjecaja na javnost i predstavljanja politiara u to boljem
svjetlu, poeo je da raste.
Odnosi izmeu politikih stranaka u izbornoj kampanji se zaotravaju,
pa se i utjecaj politikih stavova na izborno ponaanje poveava. U istraivanjima u kojima se mjerio utjecaj stavova prema posebnim politikim pitanjima na izborno ponaanje pokazalo se da su politika pitanja kljune odrednice izbornog ponaanja. Glasai u BiH su veoma zainteresirani za pojedina
politika pitanja, o kojima stranke preteno imaju suprotstavljane stavove.
Politika pitanja koja najvie utjeu na izborno opredjeljenje graana su nacionalna pitanja, pitanja o ureenju drave, socijalna politika i dr.
Iako kvalitet politikog marketinga, zbog specifinosti politike situacije u BiH, ne moe imati presudan utjecaj na rezultate izbora, on ipak moe
u odreenoj mjeri popraviti izborne rezultate stranaka koje pravilno koriste
njegove tehnike. Izborne kampanje u BiH sa strunog aspekta su sve bolje,
ali veina politikih stranka i dalje zaostaje po nekoliko godina u odnosu na
Srbiju i Hrvatsku, a o Evropskoj uniji ili SAD suvino je i govoriti. Politike
stranke iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske ne ulaze u kampanje bez angamana
strunjaka iz agencija koje se bave politikim marketingom.
Usluge koritenja marketinkih agencija u BiH zavise od finansijske situacije. Veliki broj stranaka zbog nedostatka novca radije koristi matovitost
440
svog lanstva nego usluge profesionalaca. Angairanje marketinkih agencija

jo uvijek se smatra luksuzom. Malo ko brine o profesionalnom planiranju
i voenju kampanje, istraivanjima koja moraju da ih prate gotovo svakodnevno, izradi strategije izborne kampanje te formiranju i odravanju imida.
Upravo zato su tokom prethodnih izbora politike stranke u kampanjama
imale veoma sline programe, a najveu panju poklanjali su sloganima koji
su takoer bili slini. Za veinu stranaka u BiH jo uvijek je najvanije kako
e slogan izgledati u tampanom obliku i na plakatu. Moda i ima sluajeva u
kojima lanstvo smilja slogane, a to je situacija u kojoj samo sluajno moe
da se desi da formira pobjedniki slogan.
Strankama je potrebna podrka nekog sa svjeim idejama, podrka nekog ko ima realniji pogled, nekog ko je struniji i ko ima vie znanja i iskustva u marketingu. Stoga bi posao organizacije i provedbe kampanje trebalo
prepustiti renomiranim marketinkim agencijama. Pri tome je pogreno oekivati da e angairanje profesionalnih agencija rijeiti sve probleme. Marketinke agencije su samo partner koji moe da donese kvalitet u kompletan
sadraj kampanje, ali glavnu rije i dalje mora voditi politika stranka.
ZAKLJUAK
Efikasan politiki marketing nije sluajnost, ve je rezultat paljivog
planiranja i provoenja. To je djelatnost kreiranja vlastitog politikog proizvoda, njegovog prilagoavanje politikom tritu, isticanja komparativnih
prednosti u odnosu na konkurenciju i sistemsko djelovanje na trite kako
bi prihvatilo upravo taj politiki proizvod. Primjenom znanja i pozitivnih
iskustava iz komercijalnog marketinga politike stranke nastoje uvrstiti i
motivirati svoje birako tijelo, zatim, nastoje pridobiti neodlune birae, a
istovremeno kod glasaa protivnikih stranaka ubacuju crv sumnje u ispravnost njihovih stavova kako bi ih doveli u dilemu za koga glasati. Pri svemu
tome se ipak vodi rauna da se kod biraa stvori dugorono zadovoljstvo, a
ne kratkorona obmana.
Politike stranke primjenom politikog marketinga mogu u izvjesnoj
mjeri djelovati na izborno ponaanje biraa. Nijedna ideja ne moe biti tako
dobra i uvjerljiva da bi mogla opstati bez marketinga, kao to ni marketing
nikad ne moe biti tako dobar i uvjerljiv da bi za jednu bezvrijednu ideju postigao trajno priznanje.
Primjena politikog marketinga u Bosni i Hercegovini je jo uvijek na
niskom nivou. Meutim, s obzirom da kod svih ozbiljnih politikih stranaka u
BiH raste svijest o utjecaju metoda i tehnika politikog marketinga na izborno
, . 8, , 2014.
441
ponaanje biraa sigurno je da e se nivo i kvalitet primjene marketinga u

politikoj sferi poveati.
LITERATURA
Andreasen, A. R., & Kotler, P. (2003). Strategic marketing for nonprofit
organisation (6th ed.). New Jersey: Prentice Hall.
Bernays, E. L. (1923). Crystallizing Public Opinion. New York: Liveright.
Bernays, E. L. (1928). Propaganda. New York: Horace Liveright.
Bongrand, M. (1998). Politiki marketing. Beograd: Plato -XX Vek.
orevi, T. (1990). Marketing politikih ideja i vrednosti, globalni model.
U Z. Slavujevi, & Z. . Slavujevi (Ur.), Politiki marketing, Zbornik
radova sa naunog skupa Putevi i stranputice politikog marketinga
(str. 15-29). Beograd: Radnika tampa.
Edelman, M. (1988). Constructing the Political Spectacle. Chicago:
University of Chicago Press.
Kotler, P. (1994). Upravljanje marketingom. Zagreb: Informator.
Kotler, P., & Lee, N. (2007). Marketing u javnom sektoru, Put do bolje
izvedbe. Zagreb: MATE.
Kotler, P., & Levy, S. J. (1969, januar). Broadening the Concept of Marketing.
Journal of Marketing, pp. 10-15.
Kotler, P., & Zaltman, G. (juli 1971). Kotler, Philip i Zaltman, Gerald.
Social Marketing. An Aproach to Planned Social Change. Journal of
Marketing, str. 3-12.
Pusteto, M. B. (1996). Politiki marketing: prirunik politikog kandidata.
(S. Slatinac, & A. Srbinovi, Prev.) Beograd: CLIO.
Shapiro, B. (septembar-oktobar 1973). Marketing for Nonprofit Organisation.
Harvard Bussines Review, str. 223-232.
iber, I. (2000). Politiki marketing i politiki sustav. Politika misao,
XXXXVII(2), 149-167.
Slavujevi, Z. . (1999). Politiki marketing. Beograd: igoja tampa.
Slavujevi, Z. ., orevi, T., Vreg, F., Veri, D., Spahi, B., Plejnskovi, M.,
. . . Ljuhar, K. (1990). Politiki marketing. Zbornik radova sa naunog
skupa PUTEVI I STRANPUTICE POLITIKOG MARKETINGA.
Beograd: Radnika tampa.
Spahi, B. (1990). Izazovi politikog marketinga. U Z. . Slavujevi (Ur.),
Politiki marketing, Zbornik radova sa naunog skupa Putevi i
stranputice politikog marketinga (str. 64-72). Beograd: Radnika
tampa.
442
Vreg, F. (1990). Politiko ubeivanje i politiki marketing. U Z. Slavujevi,

& Z. . Slavujevi (Ur.), Politiki marketing, Zbornik radova sa
naunog skupa Putevi i stranputice politikog marketinga (str. 2938). Beograd: Radnika tampa.
doi 10.7251/POL1408445B
(. :

,
, , 2014.)
, ,
,
, , -
.
, ,
, ,
,
. ,
() -
,
, .
. ,
-, , , ,
. - ,
(
,
),
, , : ,
, .
, ()
446
: -
,
, ., (, )
(. ), ,
-. ,
, ,

, ,
.
- , ,
,
- - , -
,
, ,
, , ,
,
( , , ),
.
-, , ,
, , . ,
,

, , 1992-1995. ,
, ,
.
, , ,
(, , , , 2004.)
- , - ,
. , ,

, . 8, , 2014.
447
-
, . . ,
.
- . ,
- ,
.
, ,

,
.
- , , -
- -

, ,
, :

, , inclusive
-,
,
, , , ,
. , ,
, ,

- - , ,
-. , , , -
/ , -
448
: -
,
/ , ()

- ,
,
, , posteriori. ,
-, . -
, , , -
. , ,
,
()
,
. - , , ,
.

. ,
- ,
-
- . , , ,
,
, - . , .
, , .,
, ,
, - .
- , .
, la Zola, ?

, . 8, , 2014.
449
,

- , , , ,
, (-, , .)
1992-1995.
,
.
: .
-
, -
,

, , , , -:
- , , , :
, ,
,
,
,
, , .

1.
, , -
,
/
, ()-, .

.
, , , , a-pro-pos
, . .
, , , ,
, , , , ,
:
1. , .
fus-nota ,
,
fus-note,
2. fus-nota,

.
.
. IMRAD (Indtroduction, ethods,
Results and Discussion) ,
/,
, , ,
452
,
, ()
,
.
, , .
.
:
406
) 1
-Line Spacing (1). Times New Roman (
), ,
, , .
12, fus-nota 10.
) , ,
16 ( 500 , 6000 ,
40 000 ).
) .
) ( 41 2
),
fus-nota, , fus-notam.
) .
.

. ,
.
) , / , , , -
, . 8, , 2014.
453
,
.
) ,
, , 100 250 ,
, , , , , . , (,
, , , .)
. .
) , ( 52), .
.
(, ) , , , .
10.
. , .
) ( ) .
1/10 . , , , .
) ( 57). , ,
, , ().

. .
, .
) ( 53). ,
, (
),
, .
) .
:
454
( 41. 1
).
2.
( 62. 2)
, , , ,
, , , , .
. , ,
.
( 62 1) ,
, ( 61, 2) :
- , ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .
( , , , ) ,
, ( 61 3).
(, )
3.
,
, , /
, ,
47 ,
, :
)

, . 8, , 2014.
455
.
, .
IMRAD (Introduction, Methods, Results and
Discussi-on).
) , , , , ,
,

.
) , IMRAD-

.
) //
,
/,
, , , ,
,
.

, , . . . .
, , . . .
, ,
, ,
, ,
, , . . .
, , . .
456
, , .
, , . . .
, , . . .
, , . .
, ,

, ,
, ,

, , . . . .
, ,

, ,
, , . .
, , . .
, , .
, ,
, ,

, , . .
- ,

, , , ,
. .
, , .
, . 8, , 2014.
457
, -,
e .

Politeia 8 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Politeia 8 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

: 07.030053-85-7/11, 23. 5. 2011. ,

UDK 32(05) POLITEIA

Theme contributions: THE YOUNG BOSNIA AND THE IDEA

oko Tripkovi, Serbia in whirlpool of clashes between the great powers in

ARTICLES AND DISCUSSIONS

OVERVIEWS AND REVIEWS

, 10MOSCOW 305_a, 11. 2010, 08:29 ().

Originalni nauni rad

BEZBEDNOSNA DILEMA U UKRAJINI DRUGO

Kljune rei: Ukrajina, Rusija, Beri Posen, etniki konflikt, bezbednosna

vozila. Iz tog razloga poveanje defanzivnih kapaciteta jedne drave navodi

Matrica 1: Bezbednosna dilema kao zatvorenikova dilema

nja. Dva glavna faktora su tehnologija i geografija. Tehnologija je univerzalni

Prozori ranjivosti i mogunosti14

Eng. Windows of Vulnerability and Opportunity.

1. Denuklearizacija Ukrajine i rast nacionalizma

su prepoznavi nadolazeu potencijalnu opasnost, preduzeli akcije za zatitu

3. Teroristike ili paramilitarne grupe

ske politike. U takvim okolnostima do izraaja je poeo da dolazi anti-ruski

Derusifikacija ukrajinske vojske se nije dogodila, pa etvrti indikator

1. F. Neumann, Rechtsstaat, Gewaltenteilung und Sozialismus, Frankfurt,

Make Great Multilateralists, Global Governance 2000.

1. e. Charter of the United

(Angst vor Kinder) ( II, 1989: 681).

Berajev, Nikolaj (1989) Izvori i smisao ruskog komunizma, Beograd:

Gleni, Mia (1999) Balkan 1804-1999 (Nacionalizam, rat i velike sile),

Originalni nauni rad

POLOAJ SLOVENSKIH ETNIKIH ZAJEDNICA U

Vii nauni saradnik na Institutu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu

Austro-Ugarska nagodba doekana je sa neodobravanjem neaustrijskih

Stanovnitvo Hrvatske je bilo razjedinjeno. Pored prostora Hrvatske u

Nezadovoljstvo finansijskom zavisnou od Ugarske, razjedinjenou

Galicija je, meutim, imala odreeni stepen samostalnosti, koji nije

usvojen je Osnovni dravni akt (Staatsgrundgesetz) koji je primenjivan samo

mu se da se moe pravilno razvijati.47 Ove su rei, objavljene 1905. godine

zons, V. 2, Issue 1, 2014., p. 1-10. Internet: http://www.anvsu.lviv.ua/

Kratki nauni rad

SRBIJA U VRTLOGU OBRAUNA VELIKIH SILA

Nauni savjetnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu

ekspanzije prema evropskom istoku, opredelila za saveznitvo sa zapadnim

terijalne gubitke, kao i neizvesnosti i strepnje u pogledu zatite nacionalnih i

ratu; sposobnost izrade jasnog politikog koncepta i praktinih postupaka

, . 1, 28. 1907; , . 8, 12. 1908.

Benvenuto, Paolo, The suicide of power and the birth of democracy.

Originalni nauni rad

OFANZIVNI REALIZAM I MALE DRAVE: SLUAJ

Autor je istraiva-saradnik na Institutu za meunarodnu politiku i privredu, Beograd

U nastavku rada, najpre emo izneti osnovne pretpostavke ofanzivnog

om, jer su po njemu sve drave (velike sile) ekspanzionistike ekspanzija,

ste, jer po njemu ne moraju nuno sve drave da budu ekspanzionistike. U

vreme istog u potpunosti odgovarala njegovoj teoriji manje revizionistike

oce sa jedininog nivoa analize, objasnili zbog ega se Italija ponaala ak i

multietnikom imperijom koja je elela da opstane kao takva i bude bezbedna

percipirana kao strateki znaajna za kontrolu itavog Balkana.32

dravu,34 to je automatski podrazumevalo ruenje Austrougarske. Od ovih

obeavala i Antanta, i vrila pritisak na Srbiju da se ove teritorije odrekne.37

vi (urs.), Inovacioni centar Fakulteta bezbednosti, Akademska knjiga,

Pregledni nauni rad

TOKVILOV DOPRINOS POLITIKOJ SOCIOLOGIJI*

strumentalizovanog javnog mnjenja veine; (b) u teoriji o civilnom drutvu,

i slobode. Ve iz ovoga moemo izvui nekoliko vanih teorijska nalaza: prvi,

nije. Njegove su brige razapete izmeu dve opasnosti: da jednakost ne zavri u