Docslide - Us Psihometrija-I

PSIHOMETRIJA I
Nastavnici
Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@EUnet.yu
cpijm.org.yu/sstaff/sstanef.htm
Mr Bojan Janii
janicic@uns.ns.ac.yu
http://www.psihologija.edu.yu
Okt. 2006.
SF - FF UNS - Psihometrija I
Okvirni plan rada u III

semestru
Uvod, teorija merenja, IR, varijabla
Uvod u modele merenja, KTT, model
paralelnih indikatora, model
uzorkovanja iz domena, osnovi TAO
Osnovna merna svojstva: teina,
diskriminativnost, homogenost,
reprezentativnost, pogaanje
Psiholoki test
Uvod u konstrukciju mernog
instrumenta
Okt. 2006.
Predispitne obaveze
2 kolokvijuma, kraj novembra i
polovina januara
Aktivnosti u nastavi, prisustvo,
testiranje
Domai zadaci: evaluacija testa,
prikaz testa, predlog testa (sa
nekoliko ajtema), testovi sa
Interneta (prevod, primena,
evaluacija), obrada i prezentacija
tema. . .
Okt. 2006.
Ocenjivanje
Na svim obavezama se skupljaju bodovi
Kolokvijumi se iskazuju u bodovima. Meutim,
kolokvijum mora da se poloi da bi se njegovi
bodovi raunali
Na kraju semestra se pravi rang lista
Oni koji skupe dovoljno bodova, predloi im se
ocena
Ako student nije zadovoljan ocenom, moe izai
na usmeni ispit gde su ispitna pitanja iz celog
gradiva
Oni koji nemaju dovoljno bodova polau ispit
pismeno, gde su pitanja iz celog gradiva. Ako
se ispit poloi, njegovi bodovi se sabiraju sa
prethodnim i formira se ocena
Sve obaveze se moraju izvriti u datim
Okt. rokovima.
2006.
SF - FFnaknadnog
UNS - Psihometrija Ipredavanja
5
Nema
radova.
Ocenjivanje
Kolokvijumi nose najvie bodova.
Otprilike, sa dva odlino poloena
kolokvijuma moe se dobiti 6.
Domai radovi pojedinano nose
srednju koliinu bodova
Prisustvo nosi najmanje bodova
Panja: pola boda moe da znai
ocenu manje ili vie
Okt. 2006.
Obavezna literatura
Fajgelj, S. (2005). Psihometrija: metod i
teorija psiholokog merenja, II izdanje,
Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd.
Gradivo prezentirano na predavanjima i
vebama kao i dopunski izvori, lanci,
knjige, publikacije na Internetu i ostalo
to je potrebno za izradu seminarskog
rada.
Okt. 2006.
7
Dodatna literatura.
..
Istorijat psihometrije
poeci
1882 Francis Galton prve skale
za objektivno merenje niih
kognitivnih procesa
1904 Charles Spearman prvi
merni model i poetak faktorske
analize
1905 Alfred Binet i Theodore
Simon merna skala
inteligencije. . .
Okt. 2006.
Francis Galton, 18221911
Okt. 2006.
Charles Spearman, 1863

1945
Okt. 2006.
10
Istorijat razvoj testova

Grupni testovi inteligencije od
Prvog svetskog rata
Grupni testovi linosti
Woodworthova skala 1920. g.
Projektivni testovi mrlje mastila
Hermanna Rorschacha 1921. g.
Kliniki individualni testovi MMPI
1940. g.
Okt. 2006.
11
Hermann Rorschach, 1884

1922
Okt. 2006.
12
Testovi dananje stanje

Buros Institute
U tekuem katalogu 4000 testova

Od 1935. g. 11.000 testova
The Educational Testing Service
20.000 testova
Directory of Unpublished
Experimental Mental Measures
7000 testova
Okt. 2006.
13
Istorijat razvoj modela

merenja
Klasina teorija testa Charles
Spearman, 1904. g. model
paralelnih indikatora
Teorija uzorkovanja iz domena
druga polovina XX veka
Image teorija Guttmana

Teorija generalizabilnosti Cronbacha
Teorija ajtemskog odgovora

druga polovina XX veka
Okt. 2006.
14
Ciljevi predmeta
Razumevanje koncepta
psiholokog merenja
Praenje i razumevanje gradiva iz
psiholokih strunih predmeta
Pravilna primena testova,
interpretacija i upotreba rezultata
Ovladavanje konstrukcijom,
standardizacijom i evaluacijom
testova
Okt. 2006.
15
Dva modela psihometrije

Funkcionalistiki pristup ne ulazi u
to ta test meri nego da li obavlja
svoju funkciju
Osobinski pristup konstruie test
sa ciljem da meri psihiku osobinu
Okt. 2006.
16
Teorija testova
psiholoko ocenjivanje
Teorija testova
Metodologija psiholokog merenja

Psihometrija se bavi konstrukcijom i
evaluacijom testova
Predmet psihometrije su testovi a ne
ljudi
Psiholoko ocenjivanje
Psihometrija se bavi i primenom
testova
Testiranje je samo deo ocenjivanja
Ocenjivanje je integracija razliitih
Okt. 2006.
17
podataka
Opti problemi merenja

psihe
Problem razumevanja pojedinca
Psihologija u oima javnosti
Psihologija, umetnost i religija
Prirodna ili drutvena nauka
Redukcionizam i realnost psihikih
osobina
Psihologija kao profesija
strunost je stvaralaka primena
znanja
Okt. 2006.
18
Nomotetski idiografski
pristup
Nomotetski pristup
Traganje za optim zakonima

Primena merenja
Psihologija je prirodna nauka, naglasak na
objektivnosti, presudan uticaj naslea,
preferencija eksperimentalne metode...
Idiografski pristup
Nema optih zakona

Merenje se ne koristi
Psihologija je drutvena nauka, presudan uticaj
sredine, preferencija klinike metode...
Okt. 2006.
19
Zadaci merenja u
psihologiji
Postizanje praktinih ciljeva
Klasifikacija ispitanika, predvianje,

ocenjivanje, selekcija. . .
Komunikacija znanja
Ujednaavanje referentnog okvira

iskustava
Evaluacija znanja
Verifikacija iskustava
Razvoj psihologije
Proveravanje
hipoteza
SF - FF UNS
- Psihometrija I
Okt. 2006.
20
Teorija merenja definicije

Klasina definicija primena
gotove skale
Merenje je postupak kojim se
mereni objekt uporeuje sa
standardnom skalom
Reprezentacijske i
operacionalistike definicije
merenja odnose se na
konstrukciju standardne skale
Okt. 2006.
21
Campbellova
reprezentacijska teorija
merenja
Merenje je dodeljivanje
numerala sistemima, saglasno
naunim zakonima
Numeral je cifra, slovo ili znak
kojim se moe predstaviti broj
Broj je oznaka koliine i na njemu
se mogu obavljati aritmetike
operacije sabiranje
Dodeljeni numerali reprezentuju
svet
Okt. 2006.
22
Campbellova teorija
merenja
Sastoji se od dva zakona merenja:
zakona poretka i zakona aditivnosti
Skala koja je konstruisana tako da
zadovoljava oba zakona je
brojana
Merenje koje zadovoljava oba
zakona rezultira brojanim
veliinama dodeljeni numerali su
brojevi
Takvo merenje
fundamentalno
Okt. 2006.
SF - FF UNS -je
Psihometrija
I
23
Kvantitativno svojstvo
Michell: svaka nauka ima dva
glavna zadatka
Nauni da formulie svojstvo kao

kvantitativno
Instrumentalni da razvije empirijske
procedure za merenje svojstva
Tek ako imamo dokaz da je

svojstvo kvantitativno, merenje
moe biti fundamentalno
Okt. 2006.
24
Dokaz kvantitativnosti preko

aditivnosti drai
Okt. 2006.
25
Stevensova operacionalistika
teorija merenja
Stanley Smith Stevens,

19311973
Okt. 2006.
26
Stevensova
operacionalistika teorija
merenja
etiri nivoa merenja noir
Nominalni, ordinalni, intervalni i racio
Definiu ih:
Operacije dodeljivanja numerala

objektima
Dozvoljene operacije na dodeljenim
numeralima dozvoljene
transformacije
Okt. 2006.
27
Stevensova teorija
merenja
Primer:
Prvi trka koji stigne na cilj dobija broj
1
Drugi trka koji stigne na cilj dobija broj
2...
Dodeljeni numerali X = 1, 2, ... su na
ordinalnom nivou merenja rangovi
Rangovi mogu da se transformiu, npr.:
2X, X2 itd. i da poredak trkaa ostane
isti
Ali... transformacija 1/X nije dozvoljena
Okt. 2006.
28
Stevensova teorija
merenja
Za svaki nivo merenja definisane
su:
Operacije dodeljivanja numerala

Dozvoljene transformacije
Dozvoljene statistike tehnike
Na primer:
Na nominalnim podacima mogu se
raunati frekvencije, mod i koeficijent
kontingencije
Na ordinalnim podacima: percentili,
Mdn i SF - FF UNS - Psihometrija I
Okt. 2006.
29
Kritike Stevensove teorije

Dozvoljene transformacije i operacije
dodeljivanja numerala ni na koji nain
ne dokazuju da je svojstvo kvantitativno
Izbor statistikih tehnika je suvie strog
za stvarne podatke
Psiholozi se vie bave odreivanjem
nivoa merenja i izborom statistikih
tehnika nego to proveravaju merljivost
svojstva
Nominalna skala ne ispunjava ni jedan
od Campbellovih zakona. . .
Okt. 2006.
30
Kritike Stevensove teorije

Postoje i druge podele mernih
skala
Dihotomne (binarne) i multitomne

skale
Kategorijalne i merne skale
Brojanje i merenje
Diskretne i kontinuirane skale
Kvalitativne i kvantitativne skale
...
Okt. 2006.
31
Ipak. . .
Nominalni nivo merenja se zasniva
na identifikaciji i klasifikaciji
objekata
Klasifikacija je osnova i poetak
svakog merenja
Utvrivanje poretka meu
objektima daje slabu
kvantitativnu skalu ordinalnu
Psiholozi mogu dostii ordinalni
nivo
Okt. 2006.
32
Realnost psihikih osobina

Psiholozi moraju prvo da dokau da
psihika svojstva postoje
Na osnovu toga to se ljudi ponaaju

dosledno u razliitim situacijama
homogenost, korelacije, FA. . .
Na osnovu biohemijskih, genetskih i
fiziolokih korelata. . .
Okt. 2006.
33
Merljivost psihikih
osobina
Dokazivanje da je psihiko svojstvo
merljivo moe se obaviti jedino
empirijski (eksperimentalno)
Svojstvo se smeta u sve ire
kontekste i utvruje se njegova
povezanost sa drugim pojavama i
osobinama
Prave se pretpostavke i predvianja i
proveravaju se
Primer inteligencije i introverzije
Okt.ekstraverzije
2006.
34
ta je sluaj?
Sluaj nastaje tokom svrsishodne
praktine delatnosti, kao odstupanje
od oekivanja ili odstupanje od cilja
Primer: kad se izvlae listii iz eira
sluaj doivljavaju igrai, a ne osoba
koja ih izvlai
Svaki dogaaj je svet u malom
(preplitanje kauzalnih lanaca)
Okt. 2006.
35
Individualne razlike su
sluajne pojave
IR su nuan ishod svrsishodne i
praktine delatnosti kao to je
merenje
Najbolji alat za njihovu analizu je
statistika
One su odjeci iz dubina,
njihovom analizom otkrivamo
njihove izvore
Ako izmeu dve varijable postoji
korelacija, one ili dele zajednike
Okt. 2006.
36
izvore ili je
jedna izvor drugoj
Izvori individualnih razlika

Prvi izvor je sam postupak merenja. IR
koje potiu iz tog izvora nazivamo
grekama merenja jer su neeljene i
nepotrebne
Drugi izvor je interakcija individue i
merne procedure. IR koje potiu iz ovog
izvora obino su neeljene, ali ne uvek
Trei izvor je razvoj individue, splet
naslednih, fiziolokih i sredinskih
uticaja. Ovaj izvor odreuje nivo osobine
Okt. 2006.
37
Dve paradigme psiholokog

merenja
Prva. Paradigma spoljnog
ocenjivanja ili paradigma
maksimalne aktivnosti.
Druga. Paradigma unutranjeg
ocenjivanja ili paradigma tipine
aktivnosti
Okt. 2006.
38
Greke merenja
Klasina podela
Sluajne greke. Njihova AS je nulta

pa ne menjaju aritmetiku sredinu
osobine
Sistematske greke menjaju lokaciju i
oblik distribucije osobine
Sutinski:
Greke su neoekivane i zato
neeljene individualne razlike
to znai da mogu da potiu iz
svakog odSF izvora
Okt. 2006.
- FF UNS - Psihometrija I
39
Analiza individualnih
razlika
Analiza individualnih razlika
omoguuje pristup skrivenim i
nepoznatim uzrocima manifestnog
ponaanja
Statistika je osnovni alat za analizu
individualnih razlika u psihologiji
Osnovni pojam na osnovu koga
identifikujemo latentne osobine je
KORELACIJA
Okt. 2006.
40
Praktina teorija
merenja
Campbellova teorija merenja nastoji da
zaboravi na to ta se meri, ne obazire se
na greke merenja i deterministika je aksiomatska
Zato je Campbell smatrao da psiholoko
merenje nije fundamentalno
Osnovni prigovori takvim teorijama
merenja:
merenje je aktivan i praktian odnos sa
stvarnou
kod njih postoji stalna tenzija izmeu teorije i
Okt. 2006.
SF - FF UNS -teorijskih
Psihometrija I zahteva
41
prakse merenja,
i
Problem usklaivanja mernih

skala i statistikih tehnika
Jednostavno: kad god u formuli
postoji sabiranje sirovih podataka,
oni moraju biti kvantitativni, tj.
moraju biti brojevi
Preciznije: najbolje statistike
tehnike, bazirane na korelaciji,
zahtevaju numerike, kontinualne,
normalno raspodeljene podatke
Okt. 2006.
42
Meutim. . .
Monotone transformacije skale ne
menjaju znaajno r-ove, F i t
testove, kovarijanse. . .
Dakle, podaci mogu biti i slabo
kvantitativni rangovi i da
zakljuci jo uvek budu prihvatljivi
Okt. 2006.
43
Monotono rastua
ln(X+10)
Okt. 2006.
44
Monotono neopadajua X3
Okt. 2006.
45
Nemonotona 1/X
Okt. 2006.
46
Takoe. . .
Svako merenje je praktino
kategorijalno
Brojanje i merenje
Normalna distribucija je odlika

merenja a ne svojstva
Na velikim uzorcima vlada linearni
model
Okt. 2006.
47
Dva stanovita
Recenzentskostatistiko zahteva
da primenjene statistike tehnike
strogo odgovaraju prirodi podataka
Pragmatiko gledite tolerie
izvesnu neusaglaenost, a na
osnovu korisnosti,
interpretabilnosti, konvencije i
ouvanja znaenja
Okt. 2006.
48
Ipak. . .
Statistika je modeliranje i model e dati
najbolje rezultate ako dobro fituje podatke
Podaci se mogu transformisati da bi se
prilagodili statistikoj tehnici: binarizacija,
normalizacija, peglanje, preifriranje. . .
Izbor odgovarujue tehnike:
neparametrijske, optimalno skaliranje,
MDS, analiza nominalnih varijabli...
Ukratko: izbor statistike tehnike je
kreativan zadatak treba ouvati
znaenje
Okt. 2006.
49
Varijabla
Entiteti i atributi. Entitete saznajemo
preko njihovih atributa, a atributi ne
mogu da postoje bez entiteta
Entiteti su diskontinuirani, tipovi,
klase, a atributi su kontinuirani
Pridruivanje atributa entitetima
izvreno je zahvaljujui empirijskom
metodu
Jedinstvo odslikava matrica: entiteti
atributi
Okt. 2006.
50
Aristotel, sin Nikomahov, 384322

p.n.e
Diskontinualni nain miljenja
Okt. 2006.
51
Galileo Galilei, 1564

1642
Kontinualni nain
miljenja
Okt. 2006.
52
Entiteti u psihologiji
Ljudi
ivotinje
Grupe. . .
Ispitanici, subjekti
Ali i: objekti, sluajevi
Okt. 2006.
53
Atributi u psihologiji
Psihike i druge osobine entiteta,
svojstva, crte, karakteristike. . .
Poto su esto nedostupne,
predstavljaju se naunim
pojmovima konstruktima
Konstrukti, kada se mere, esto se
nazivaju varijablama
Okt. 2006.
54
Sluajna varijabla
varijabla je rezultat merenja
nekog atributa na skupu
entiteta
Dakle, postoji dvojnost upotrebe
pojma varijable nekada se
varijablom naziva konstrukt, a
nekada rezultat merenja tog
konstrukta
Okt. 2006.
55
Manifestne i latentne
varijable
Psiholozi mere manifestno
ponaanje da bi pomou njega
doprli do latentnih osobina koje
generiu ili moduliu to ponaanje
Latentne varijable se definiu na
osnovu kovarijacija manifestnih
ponaanja
Okt. 2006.
56
Tipovi latentnih varijabli

Hijerarhijski sistemi
U osnovi su obino manifestna

ponaanja
Zatim idu nivoi latentnih varijabli
razliite optosti i obima facete
Na vrhu su tipovi
Multipolarni sistemi, morfoloki,

funkcionalni. . .
Razliita trajnost varijabli
Pitanje osnovnih jedinica linosti
Okt. 2006.
57
Tipovi latentnih varijabli

Unipolarne, bipolarne i
multipolarne
Za bipolarnost nisu dokaz razliiti
predznaci koeficijenata
Nije dokaz ni negativna formulacija
ajtema
Mora se postaviti pitanje: ta je
suprotno od. . .?
Mora postojati teorijska i empirijska
drugi
polI
Okt. 2006.podrka za
SF - FF
UNS - Psihometrija
58
Od konstrukta do ajtema
Konstrukt se, po pravilu, ne moe
meriti direktno (npr. kolika Vam je
inteligencija)
Konstrukt treba ralaniti (na
osnovu teorije ili ad hoc) na tipove
ponaanja indikatore ili znake
Indikatori su formulisani na jeziku
teorije i njih treba prevesti u
ajteme
Okt. 2006.
59
Crta, osobina, tip, stanje. .

.
Crta: osobina linosti koja ima
direktivan karakter na ponaanje
Osobine usmeravaju, podstiu ili
moduliu ponaanje
Sposobnosti odreuju domete tog
ponaanja
Stanje je, za razliku od crte,
kratkotrajno uglavnom strah ili
bes
Okt. 2006.
60
Emergentne i latentne
varijable
Latentne varijable: smer kauzalnosti ide
od latentnih ka manifestnim varijablama
crta izaziva ponaanje
Emergentne varijable: indikatori su
deskripcija emergentnih varijabli,
kauzalni smer ide od indikatora ka
varijabli
Emergentne varijable su stanja odnosno
statusi (stanje zdravlja, materijalni
status, aberantno ponaanje dece. . .)
Okt. 2006.
61
Modeli psiholokog
merenja
Psihometrijska dogma
U odgovaranju na stavke
uestvuje
itava linost
Psihometrijska definicija merenja
Merenje je praktina delatnost
koja ima za cilj objektivno
prikupljanje podataka o nekom
svojstvu ili pojavi
Okt. 2006.
62
ta je model merenja u
psihometriji?
Matematiki ili statistiki model
koji numeriki kombinuje
nezavisne varijable, sa ciljem da se
predvidi zavisna varijabla
NV je obino latentna osobina
ZV je obino odgovor, odnosno
ponaanje, odnosno skor
Okt. 2006.
63
Dva glavna modela merenja

u psihometriji
Klasina testna teorija KTT,
odnosno klasini merni model,
odnosno teorija pravog skora
Teorija ajtemskog odgovora TAO,
odnosno teorija latentne crte
Okt. 2006.
64
Klasina teorija testa

MODEL
Z=T+E
Pretpostavke
S2 = EtE = diag
Tt E = 0
ZtE = (T + E) tE = S2
Konsekvence
P = ZtT = Zt(ZE) = ZtZ ZtE = R S2
C = TtT = (ZE)t(ZE) =
= ZtZ EtZ ZtE + EtE = R S2
R = ZtZ = (T+E)t(T+E) = C + S2
Okt. 2006.
65
Nedostaci KTT
Uvek je tana
Meuzavisnost mera osobine od uzorka
Lak test je teak loim ispitanicima. . .
Platonski pravi skorovi
Ne mogu se direktno izraunati, postoji vie

koncepcija i naina izraunavanja (npr.
interna konzistencija i test-retest)...
Nekoreliranost greaka
Preplitanje definicija mernih svojstava
Okt. 2006.
66
Nedostaci KTT
Da bi se otklonili, stvoren je niz
pomonih modela, pre svih:
Model paralelnih indikatora
Model uzorkovanja iz domena
Okt. 2006.
67
Modeli paralelnih
indikatora
Paralelni indikatori
Tj = T k
j2 = k2 iste varijanse
jk = lk iste kovarijanse
rjk = rtt = 2 / 2
Pouzdanost nekog indikatora
jednaka je njegovoj korelaciji sa
nekim drugim, njemu paralelnim
indikatorom
Okt. 2006.
68
Modeli paralelnih
indikatora
Tau ekvivalentni indikatori
Tj = T k
j2 k2 razliite varijanse
jk = lk iste kovarijanse
Za ocenjivanje pouzdanosti testa
najee se koristi upravo model ekvivalentnih indikatora
Okt. 2006.
69
Modeli paralelnih
indikatora
Kongeneriki indikatori
Tj T k
j2 k2 razliite varijanse
jk lk razliite kovarijanse
Jedini zahtev je da indikatori imaju
samo jedan zajedniki izvor
(predmet merenja)
Okt. 2006.
70
Model uzorkovanja iz
domena
Druga populacija i drugi uzorak
Domen crte ine sva ponaanja
koja izaziva ili na koja utie ta crta
Test obuhvata jedan uzorak tih
ponaanja
Pravi skor je onaj koji bi
ispitanik dobio kad bi bio
ispitan svim ajtemima iz
domena
Okt. 2006.
71
Model uzorkovanja iz
domena
Ajtemi
r1. = r2. = ... = rj. = rjk
rjk je prosena korelacija u
matrici
rj(1...m) = rjT = sqrt(rjk) = sqrt(rj.)
m
Testovi
rj. = rjk = rjT2
j-togI testa
Okt. 2006. rjT je korelacija
SF - FF UNS - Psihometrija
72 sa
Okt. 2006.
73
Osnove teorije ajtemskog

odgovora TAO
Item Response Theory IRT
Osnovne karakteristike:
Skaliranje
Modeliranje
Statistiki pristup dodeljivanju
numerala
Specifina objektivnost
invarijantnost poretka
Okt. 2006.
74
TAO
Strogi modelski pristup se ogleda u
tome to osnovna jednaina
modela direktno izraunava
verovatnou da e ispitanik i
zaokruiti odreenu alternativu na
ajtemu j.
To daje osnovu za poreenje
modela i podataka
Okt. 2006.
75
Ocena osobine i teine po

KTT
Ajtem
1
Osoba
1
1
Osoba
0
2
Osoba
0
3
Osoba
0
4
Osoba
0
5
Osoba
1
6
Teina
Okt. 2006. 0,33
Ajtem 2 Ajtem
3
1
1
Ajtem
4
1
Ajtem 5 Ajtem
6
1
0
Skor
5
0,5
0,5
0,67 I
SF - FF UNS
- Psihometrija
0,83 76 0,17
Problemi
Osoba 6
Ajtem 6
Okt. 2006.
77
Ocena osobine i teine u

TAO
ajtema = ln[pkolone / (1 pkolone)] = j
ispitanika = ln[preda / (1 preda)]= i
p
Okt. 2006.
ij
(i j )
1 e
(i j )
78
TAO reenje (bez

problema)
Ajtem
1
Ajtem
2
Ajtem
3
Ajtem
4
Ajtem
5
Osoba
1
0,83
0,93
0,97
0,99
1,00
Osoba
2
0,50
0,73
0,86
0,94
0,99
1,39
Osoba
3
0,27
0,50
0,69
0,86
0,97
0,41
Osoba
4
0,14
0,31
0,50
0,73
0,93
-0,41
Osoba
5
0,06
0,14
0,27
0,50
0,83
-1,39
Teina
1,39
0,41
-0,41
-1,39
-3
Okt. 2006.
79
Osobin
a
Ocena osobine i teine u

TAO
Raschov model, program Winsteps
Metoda: JMLE, iterativno
Okt. 2006.
80
Reenje prvog problema

-prilagoavanje ajtemskih teina
-misfit (oseneno)
Ajtem
1
Ajtem
2
Ajtem
3
Ajtem
4
Ajtem
5
Osoba
1
0,83
0,94
0,94
0,98
0,99
3,20
Osoba
2
0,52
0,79
0,79
0,91
0,97
1,72
Osoba
3
0,25
0,53
0,53
0,76
0,91
0,54
Osoba
4
0,11
0,29
0,29
0,53
0,79
-0,50
Osoba
5
0,03
0,11
0,11
0,25
0,52
-1,73
Osoba
6
0,11
0,29
0,29
0,53
0,79
-0,50
Logita
1,64
Okt. 2006.
0,40
0,40
-0,63
81
-1,82
Logita
Reenje drugog problema

-prilagoavanje osobine
-misfit (oseneno)
Ajtem
1
Osoba 0,59
1
Osoba 0,29
2
Osoba 0,11
3
Osoba 0,03
4
Osoba 0,03
5
Logita 1,55
Okt. 2006.
Ajtem
2
0,85
Ajtem
3
0,95
Ajtem
4
0,98
Ajtem
5
1,00
Ajtem Logita
6
0,59
1,90
0,61
0,84
0,95
0,99
0,29
0,63
0,33
0,61
0,85
0,96
0,11
-0,54
0,11
0,29
0,59
0,86
0,03
-1,91
0,11
0,29
0,59
0,86
0,03
-1,91
0,17
-1,00
-2,27
-3,76
1,55
82
Oba problema spojena

- obostrano prilagoavanje
- mnogo misfita (oseneno)
atem
1
osoba
0,76
1
osoba
0,51
2
osoba
0,30
3
osoba
0,15
4
osoba
0,15
5
osoba
0,15
6
logita
0,84
Okt. 2006.
ajtem
2
0,89
ajtem
3
0,89
ajtem
4
0,95
ajtem
5
0,98
ajtem
6
0,51
logita
0,72
0,72
0,85
0,94
0,25
0,89
0,51
0,51
0,70
0,87
0,12
0,00
0,30
0,30
0,50
0,73
0,05
-0,89
0,30
0,30
0,50
0,73
0,05
-0,89
0,30
0,30
0,50
0,73
0,05
-0,89
-0,03
-0,03
-0,87
-1,89
1,99
83
2,02
Osnovne pretpostavke
Jednodimenzionalnost
Svi ajtemi moraju imati zajedniko

jezgro
Lokalna nezavisnost
Korelacija izmeu ajtema mora biti

nulta ako se osobina dri
konstantnom
Okt. 2006.
84
Fitovanje modela
Modelski pristup merenju se oituje
u tome to se sistematski
proverava da li podaci odgovoraju
modelu (ili obrnuto)
Uporeuju se modelske predikcije
(verovatnoe odgovora) i dobijeni
podaci - vidi reenja prvog i drugog
problema
Okt. 2006.
85
Karakteristina kriva ajtema

KKS
Okt. 2006.
86
3PL TAO model za dihotomne

ajteme
p ( x ij 1 ) c j ( 1 c j )
a j( i j )
1 e
a j( i j )
je parametar ispitanika nivo

osobine
, a i c su parametri ajtema:
Teine
Diskriminativnosti
Pogaanja
Okt. 2006.
87
Raschov model
1PL model
i j l o g i t
l n
1 p ij
Okt. 2006.
ij
ij
(i j )
1 e
(i j )
88
Raschov model
Najblii ideji modela merenja
slian psihofizikim modelima
modelira odnos drai (stavke) i
odgovora
Najblii konceptu invarijantnosti
poretka, odnosno specifinoj
objektivnosti
Najblii Thurstoneovoj definiciji
dobrog merenja
Okt. 2006.
89
Ostali TAO modeli

1P, 2P i 3P modeli
Logistiki i normalni
Za dihotomne i polihotomne
ajteme
Za nominalne (PVI) i ordinalne
ajteme
Viedimenzionalni i
neparametrijski
Okt. 2006.
FF UNS
- Psihometrija
90 format
TendencijaSF -je
da
se zaI svaki
ta je psiholoki test
Uvod
Psiholoki test definicije

Psiholoki merni instrument
Sredstvo za objektivno prikupljanje
podataka o ponaanju ljudi
Procedura pomou koje se uzima
uzorak ispitanikovog ponaanja i
skoruje i intrepretira na
standardizovan nain. . .
Okt. 2006.
92

Vane komponente svih definicija
Standardizovanost, kao vana

komponenta objektivnosti
Testovi sadre proverene drai na koje
ispitanici reaguju
Uzima se uzorak ponaanja iz domena
osobine
Ispitanici se porede na osnovu
rezultata
Okt. 2006.
93
Delovi testa
Stavka, ajtem, estica. . .
Paketi ili testleti
Podtestovi i podskale
Uputstvo, primer i veba
Baterije testova
Okt. 2006.
94
Vrste stavki i format stavki

Format ocenjivanja
Binarni
Ordinalni
Nominalni
Stepenovano ocenjivanje
Format prezentiranja
Okt. 2006.
95
Stavke dihotomnog
formata
Sastoje se od stabla i ponuena
dva odgovora
Liste oznaavanja ili kontrolne liste
Stavke sa prisilnim izborom
Skale sa prisilnim izborom
Stavke sa alternativnim izborom
Okt. 2006.
96
Pitanja sa viestrukim izborom

PVI
Ocenjuju se nominalno
(nekognitivna) ili binarno
(kognitivna)
Sastoje se iz stabla i tri ili vie
alternativa
U binarno ocenjivanim PVI jedna od
alternativa je najtaniji odgovor
Ostale alternative su distraktori
Okt. 2006.
97
Stavke sa ureenim
kategorijama
Alternative su poreane po nekom
kriterijumu
Skale procene
Likertove skale
Binomni pokuaji, brojanje tanih
odgovora u nekom zadatku. . .
Ali ne i: stavke sa stepenovanim
ocenjivanjem koje predstavljaju
nain ocenjivanja
Okt. 2006.
98
Stavke sa konstruisanim
odgovorima
Stavke sa otvorenim ili slobodnim
odgovorima (podrazumevaju se
kognitivne stavke)
Postoji stablo (eksplicitno ili
implicitno) i mesto za upisivanje
odgovora
Ajtemi sa kompletiranjem
Ajtemi sa kratkim odgovorom
Ajtemi sa proirenim odgovorom
esejska pitanja
Okt. 2006.
99
Osnovna merna svojstva
Okt. 2006.
100
Osnovna merna svojstva

Stavki
Testova
Po KTT koeficijenti ili statistici
Po TAO parametri
Okt. 2006.
101
Teina stavke KTT

Kod binarnih stavki proporcija
pozitivnih odgovora p vrednost
U optem sluaju: aritmetika
sredina ajtemskih skorova
Za binarne var. M=p
Za polihotomne var. umesto M
mogu se koristiti Mdn ili Mod
Okt. 2006.
102
Teina stavke i testa KTT

Teina
kao
lokacija
na
kontinuumu
osobine
Okt. 2006.
103
Teina stavke KTT

Protivrenost: vei p ili M manja
teina
Teina nije dobar naziv za stavke
koje ne mere sposobnosti
Alternativni nazivi: indeks teine,
popularnost, indeks lakoe, pvrednost...
Okt. 2006.
104
Teina stavke KTT

Teina je jedan od dva osnovna
kriterijuma za izbor stavki u test
Biraju se stavke razliitih teina, ali
tako da im prosena teina bude p
= 0,50
Izbegavaju se ekstremno lake i
ekstremno teke stavke (npr. 0,10 i
0,90)
Okt. 2006.
105
Teina testa KTT

Prosena teina stavki u testu ili:
aritmetika sredina ukupnog
skora
Zavisi od teine stavki
Okt. 2006.
106
Diskriminativnost stavke
KTT
Svojstvo stavke da razlikuje
ispitanike sa niskom i visokom
osobinom
Alternativni naziv osetljivost (da se
razlikuju ispitanici sa razliitim
nivoom osobine)
Okt. 2006.
107
KTT
Klasini pokazatelj: diskriminativna
mo (DP), tj. indeks
diskriminativne moi, tj. indeks
diskriminativnosti ajtema
DP = (G D)/n, pri emu je G
frekvencija pozitivnih odgovora u
grupi sa najviim ukupnim
skorom. . .
DP se kree u rasponu od 1 do +1
Okt. 2006.
108
KTT
Danas se kao pokazatelj
diskriminativnosti koristi korelacija
stavke sa ukupnim skorom, tj.
korelacija ajtemtotal
Najee se koriste r (ili njegova
modifikacija rpbis), ili rbis
Faktorsko optereenje, takoe
Korelacija sa spoljanjim
standardom, takoe
Okt. 2006.
109
KTT
Preporuuje se korekcija ajtemtotal korelacije putem uklanjanjem
tog ajtema iz ukupnog skora
Diskriminativnost je povezana sa
teinom: vrlo laki i vrlo teki ajtemi
ne mogu imati visoku ajtem-total
korelaciju (osim rbis)
Okt. 2006.
110
KTT
Visoko diskriminativne stavke su
redundantne (testleti)
Nisko diskriminativne stavke su
beskorisne
KKS stavki sa visokim razlikama u
diskriminativnosti se seku
Lordov paradoks
Okt. 2006.
111
KTT
Biraju se ajtemi ije su
diskriminativnosti u opsegu
umerenih koeficijenata npr. 0,30
do 0,80.
Ako se kao koeficijent koristi r i ako
se koristi korekcija, minimalna
prihvatljiva vrednost je 0,30
Meutim, postoje miljenja da su
prihvatljivi i nii, ali i vii
koeficijenti
Okt. 2006.
112
Diskriminativnost testa
KTT
Nije teorijski i praktino vrsto
utemeljena
Zavisi od: duine testa, greaka
merenja, distribucije skorova i
namene testa (normativni ili
kriterijumski)
Distribucija skorova testa zavisi od
ajtemskih teina i njihovih
interkorelacija
Okt. 2006.
113
Homogenost testa
Alternativni naziv:
jednodimenzionalnost
Svojstvo testa:
Da se cela njegova prava varijansa

moe objasniti delovanjem samo jedne
osobine, ili
Da svi njegovi ajtemi imaju samo jedan
zajedniki predmet merenja zajedniko
jezgro
Okt. 2006.
114
Homogenost stavke
Moe se definisati kao uee
zajednikog predmeta merenja u
njenoj varijansi
Ne koristi se esto kao merno
svojstvo
Okt. 2006.
115
Homogenost testa
Tautologije i semantika homogenost
nisu homogenost
Potpuna homogenost nije mogua zbog
psihometrijske dogme
Meutim, homogenost dramatino
olakava evaluaciju testa
Multidimenzionalnost, potrebna za
ocenjivanje linosti, postie se
korienjem baterije jednodimenzionalnih
testova
Okt. 2006.
116
Homogenost i prosena
korelacija
Savreno homogen test je skup
paralelnih indikatora ije su greke nulte
intekorelacije su jedinine
Savreno heterogen test je skup
paralelnih indikatora iji su pravi skorovi
nulti interkorelacije su nulte
Dakle, na ocenu homogenosti po KTT
utiu greke merenja a to nije poeljno
Zato prosena interajtemska korelacija
nije dobra mera homogenosti
Okt. 2006.
117
Homogenost kroz faktorski

model
Test je homogen ako fituje
jednofaktorski model
Test je homogen ako u njegovoj
pravoj (ili ukupnoj) varijansi
ubedljivo najvie uestvuje prvi
faktor glavna komponenta
Okt. 2006.
118
Ocenjivanje homogenosti u
KTT
Faktorska analiza je optimalna
alatka za analizu dimenzionalnosti
testa
Ako ima vie faktora sline duine:
Ako su korelirani, mogua je

hijerarhijska faktorska analiza
Mogu da predstavljaju facete iste
osobine
Koeficijenti homogenosti se obino

zasnivaju na odnosu varijanse
Okt. prvog
2006.
SF - FF UNS
- Psihometrijaukupnoj
I
119
faktora
prema
Reprezentativnost testa
Vezana je za model uzorkovanja iz
domena, specifino za Guttmanov
model
Uproeno, to je odnos antiima
varijanse i ukupne varijanse to
test ima manje unikne varijanse,
vie je reprezentativan za domen
Najei pokazatelj je Kaiser-MeyerOlkinov (KMO) measure of
sampling adequacy (MSA)
Okt. 2006.
120
ta su ima i antima
ajtema
Skup svih ajtema: 1, ..., j, ..., m
Skup svih ajtema osim j-tog: m~j
R2j,m~j = koeficijent determinacije =
ima
(1 R2j, m~j) = koeficijent alijenacije
= koeficijent nedeterminacije =
antiima
Okt. 2006.
121
Pogaanje
Samo u oblasti kognitivnog testiranja
Klasina definicija podrazumeva slepo
pogaanje, odnosno jednake
verovatnoe biranja alternativa
Abbottova formula:
Tt = T [P / (k 1)]
Korekcija nema efekta kada je korelacija
T i P jedinina, tj. kada ispitanik pokua
da rei sve zadatke
Okt. 2006.
122
Pogaanje
U stvarnosti, pogaanje nije slepo
Tee da pogaaju loi ispitanici na
tekim ajtemima
Ispitanici koriste testovnu mudrost
i ne pogaaju na slepo
Postoje testovna anksioznost i
nepaljivost koje mogu delovati u
razliitim uslovima primene testa
Okt. 2006.
123
Umanjivanje efekta
pogaanja
Klasina preporuka je da se: a)
ispitanicima dadne instrukcija
protiv pogaanja i b) da se primeni
Abbottova formula
Suprotno, postoji i preporuka da se
od ispitanika trai da pokuaju da
ree svaki zadatak (da bi korelacija
T i P bila -1)
Okt. 2006.
124
Umanjivanje efekta
pogaanja
Danas se preporuuje sledee:
Koristiti PVI
Paljivo formulisati distraktore
Koristiti PKO sa dopunjavanjem
Dati dobro uputstvo, obezbediti pravilnu
atmosferu. . .
Ako se daje instrukcija protiv pogaanja
(ili suprotna), mora biti jasna i precizna
Test mora biti prilagoen uzorku ne
preteak (ali ni prelak)
Primeniti 3P TAO model
Okt. 2006.
125
Definicija testa brzine

Test je ubrzan onoliko koliko
vremensko ogranienje:
utie na konaan rezultat ispitanika,

odnosno koliko uestvuje u varijansi
ukupnih skorova,
a to se vidi po tome koliko smanjuje
korelaciju ukupnog skora sa ukupnim
skorom dobijenim bez ogranienja
vremena
Okt. 2006.
126
Testovi brzine problemi

Nameu razne probleme:
1. ta mere
2. Kako im se odreuju merna
svojstva
Asimetrija distribucije utie na

korelacije
Faktori brzine
Pouzdanost se moe odrediti

metodom testa i retesta ili
alternativnih formi
Okt. 2006.
127
Postoje koeficijenti
brzine
i
Testovi brzine neke

napomene
Testovi brzine su obino znatno dui od
testova snage
Praksa je pokazala da skraivanje vremena
za 1/3 ili ak za ne menja znatno merna
svojstva testa
Ispitanici se ale na prekratko vreme, ali
im uinak ne bude bitno smanjen
Skraivanje vremena moe da promeni
predmet merenja, jer: a) laki ajtemi (sa
poetka testa) mogu da mere neto drugo
i b) mogu da utiu faktori faktori linosti
Okt. 2006.
128
PSIHOLOKI TEST

Psiholoki merni instrument
Sredstvo za objektivno prikupljanje
podataka o ponaanju ljudi
Procedura pomou koje se uzima
uzorak ispitanikovog ponaanja i
skoruje i intrepretira na
standardizovan nain. . .
Okt. 2006.
130

Vane komponente svih definicija
Standardizovanost, kao vana

komponenta objektivnosti
Testovi sadre proverene drai na koje
ispitanici reaguju
Uzima se uzorak ponaanja iz domena
osobine
Ispitanici se porede na osnovu
rezultata
Okt. 2006.
131
Testiranje i ocenjivanje
Testiranje je: administriranje,
ocenjivanje i tumaenje psiholokih
testova
Ocenjivanje je prikupljanje
podataka razliitim metodama,
njihova analiza, tumaenje i
objedinjavanje nalaza
Okt. 2006.
132
Vrste testova
Testovi sposobnosti testovi linosti
Verbalni testovi neverbalni testovi
tampani testovi testovi izvoenja
Strukturirani testovi nestrukturirani
testovi
Testovi sa slobodnim odgovorima testovi
sa predloenim odgovorima
Grupni testovi individualni testovi
Kliniki testovi nekliniki testovi
Testovi brzine testovi snage
Raunarski podrani i adaptivni testovi. . .
Okt. 2006.
133
Testovi sposobnosti
Prva paradigma: maksimalna
aktivnost i spoljno ocenjivanje
Sposobnosti su kapaciteti da se
izvede neko ponaanje:
senzomotorne, perceptivne, panja,
inteligencija. . .
Kognitivni testovi
Ajtemi se nazivaju zadacima
Testovi podobnosti, testovi
postignua i neuropsiholoki testovi
Okt. 2006.
134
Primeri kognitivnih ajtema

_____ je prema eiru kao kua prema
_____
1. odelo A. prozor
2. glava B. vrt
3. iviluk C. krov
4. rupa D. dimnjak
JIRE : KIRE = FORA : KORE KORA LIRE GORA GIRE
pots stop
avum muva
acvo ________
Sto puta meri, a jednom seci.
a) Pre nego to neto uini, dobro
promisli
b) Ko hita, vrat lomi
Okt. 2006.
- FF UNS - Psihometrija I
135
c) Re se SF
meri,
a ne broji.
Guilfordov ajtem za
divergentnu produkciju
Navedite to vie mogunosti
upotrebe navedenog predmeta
(ta sve moete uiniti sa ciglom).
Za reavanje imate 2 minuta.
CIGLA moze posluiti za:
Okt. 2006.
136
Testovi linosti
Druga paradigma: tipina aktivnost
i unutranje ocenjivanje
Osobine (crte) se definiu kao
dispozicije
Konativni testovi
Upitnici, inventari ili skale
Ajtemi se nazivaju pitanjima
Okt. 2006.
137
Verbalni testovi
Sadre ajteme koji su formulisani
prirodnim jezikom
Zahtevaju poznavanje jezika
Problem nepismenosti, hendikepa. .
.
Mogu da se zadaju usmeno
Slova i brojevi se mogu koristiti kao

simboli i test tada nije verbalni
Nema potpuno neverbalnog testa
Verbalni
testovi
su
tampani
testovi
Okt. 2006.
138
Neverbalni testovi
Ajtemi su ikoniki, figuralni,
simboliki...
Eliminiu potrebu za pismenou,
poznavanjem jezika i manje su
zasieni kulturom
Po kriterijumu pismenosti,
numeriki testovi su verbalni. Po
kriterijumu vrste sposobnosti,
neverbalni su
Okt. 2006.
139
tampani testovi testovi

izvoenja
tampani, papir-olovka ili papirni
testovi
Testovi izvoenja: manipulativni
testovi i test aparati
Okt. 2006.
140
Strukturirani testovi
Svi ispitanici jednako razumeju ta
je pitanje i kakav odgovor moraju
da daju
Objektivni testovi
Neprojektivni testovi
Testovi sa predloenim odgovorima
Okt. 2006.
141
Nestrukturirani testovi
Svaki ispitanik moe razliito da
shvati ta znae pitanja i kako na
njih da odgovori
Subjektivni testovi
Projektivni testovi
Testovi sa slobodnim odgovorima
Okt. 2006.
142
Testovi sa predloenim
odgovorima
Testovi sa zatvorenim pitanjima
Ajtemi se sastoje iz stabla i dve ili
vie alternativa
PVI
Okt. 2006.
143
Testovi sa slobodnim
odgovorima
Testovi sa otvorenim pitanjima
Ajtemi se sastoje od stabla, a odgovor
smilja, formulie i upisuje sam ispitanik
Pitanja sa konstruisanim odgovorima
PKO
Da bi se test ocenio, otvorene odgovore
treba zatvoriti
Psihometrijski problem nije koliko su
odgovori slobodni, nego koliko se mogu
objektivno oceniti
Okt. 2006.
144
Grupni i individualni
testovi
Grupni testovi su konstruisani tako
da mogu da se administriraju
grupno
Individualni testovi su pogodni
samo za individualnu primenu
Okt. 2006.
145
Kliniki i nekliniki testovi

Kliniki testovi su namenjeni klinikoj
populaciji i daju se individualno
Meutim, vanija je razlika u predmetu
merenja nekliniki mere crte linosti, a
kliniki mentalne poremeaje
Ekstremni skorovi na neklinikim
testovima nisu dovoljni za indikaciju
mentalnog poremeaja
Nekliniki testovi mogu posluiti u klinike
svrhe ako im se primena i tumaenje
rezultata prilagodi (trajanje, ponaanje,
marker ajtemi...)
Okt. 2006.
146
Testovi brzine i testovi

snage
Podela se odnosi samo na testove
sposobnosti
Idealan test brzine se sastoji od
vrlo lakih stavki, ali je vreme rada
ogranieno
Idealan test snage ima stavke
poreane od najlake do najtee i
vreme rada nije ogranieno
Okt. 2006.
147
Raunarski podrani i
adaptivni testovi
RBT i KAT
U adaptivnim testovima se zadaju
ajtemi koji su prilagoeni ispitaniku
Okt. 2006.
148
Delovi testa
Paketi ili testleti
Podtestovi i podskale
Baterije testova
Okt. 2006.
149

Osnovni deo svakog testa
Dilema:
ono to ispitanik vidi, ili

ono to psiholog ocenjuje
Kod strukturisanih, objektivnih,

tampanih testova... stavka je
pojedinano pitanje ili zadatak
Okt. 2006.
150
Paketi ili testleti

Grupa ajtema koji se odnose na isti
sadraj, ili koji predstavljaju celinu,
ili na koje ispitanik odgovara
sledei isti tok razmiljanja (isti
misaoni proces)
Namena im je u poveanju
pouzdanosti ili u alternativnim
formama (KAT)
Tautologije nisu dobar nain
konstrukcije
testleta
Okt. 2006.
151
Podtestovi ili podskale

Mere razliite osobine
Mere razliite facete, faktore ili
nivoe iste osobine
Imaju stavke razliitog formata
Zasebno se skoruju
Okt. 2006.
152

Odtampani su na samom testu
(priruniku) i administrator ih ita
takve kakvi jesu
Oni su delovi testa jer mogu
dramatino da utiu na odgovore
Uvodno uputstvo i standardno
uputstvo
Testovi sposobnosti obino imaju
primer i vebu
Okt. 2006.
153
Baterije testova
Omnibus testovi
Nekada konstruktori sami prave sloene
testove koje nazivaju baterijom
Vanija je situacija kada psiholog
kombinuje vie testova za odreenu
namenu (ad hoc)
Takvoj bateriji nisu odreena merna
svojstva
Problem formiranja kompozitnog skora
Prirodan nain da se homogenim
Okt. 2006.
SF - FF UNS
- Psihometrija
I
154
testovima meri
iri
repertoar
osobina
Vrste stavki i format stavki

Format ocenjivanja
Binarni
Ordinalni
Nominalni
Stepenovano ocenjivanje
Format prezentiranja
Okt. 2006.
155
Stavke dihotomnog
formata
Sastoje se od stabla i ponuena
dva odgovora
Liste oznaavanja ili kontrolne liste
Stavke sa prisilnim izborom
Skale sa prisilnim izborom
Stavke sa alternativnim izborom
Okt. 2006.
156

PVI
Ocenjuju se nominalno
(nekognitivna) ili binarno
(kognitivna)
Sastoje se iz stabla i tri ili vie
alternativa
U binarno ocenjivanim PVI jedna od
alternativa je najtaniji odgovor
Ostale alternative su distraktori
Okt. 2006.
157
PVI pitanje broja

alternativa
Ako nema pogaanja dovoljne su
tri
U praksi, dovoljne su etiri
Istraivanja pokazuju da PVI obino
sadre jedan do dva dobra
distraktora, a ostali su obino nulti
distraktori
Ne mora biti isti broj kod svih
pitanja (paziti
na Abbottovu
Okt. 2006.
158
Kako pisati dobra PVI

Timski rad
Ako je jedna alternativa najtanija,
to znai da ostale nisu besmislene
Besmisleni, providni, gramatiki
pogreni itd. distraktori ine itavo
PVI loim
Dobri distraktori ine PVI dobrim
Atraktor je alternativa koja je
posebno privlana ispitanicima sa
Okt. poluznanjem
2006.
159
Stavke sa ureenim
kategorijama
Stavke sa ordinalnim kategorijama
Alternative su poreane po nekom
kriterijumu
Skale procene
Likertove skale
Binomni pokuaji, brojanje tanih
odgovora u nekom zadatku. . .
Ali ne i: stavke sa stepenovanim
ocenjivanjem koje predstavljaju nain
ocenjivanjaSF - FF UNS - Psihometrija I
Okt. 2006.
160
Skale procene
Politomne stavke sa ureenim
kategorijama
Procenjuje se neko svojstvo ili
ponaanje drugih ljudi za koje
postoji teorijski okvir da se tretira
kao kvantitativno
Okt. 2006.
161
Skale procene
Skalu ini stavka koja ima stablo i
skalu odgovora
Skalu odgovora ini skup
alternativa koji moe biti:
semantiki, numeriki ili grafiki
Da bi skala odgovora postala skala
merenja moraju postojati teorijski i
empirijski dokazi
Okt. 2006.
162
Standardni problemi
procenjivanja
Popustljivost strogost
velikodunost
Ekstremnost greka centralne
tendencije
Halo efekt
Procenjivako usmerenje
Oportunizam
Nestabilnost
Okt. 2006.
163
Pravila dobre skale

procene
Skala, posebno skala odgovora
mora biti takva da za sve uesnike
ima isto znaenje
Da bude multiajtemska
BARS
Bipolarne skale, skale sa prisilnim
izborom. . .
Okt. 2006.
164
Stavke sa konstruisanim
odgovorima
Stavke sa otvorenim ili slobodnim
odgovorima
Podrazumevaju se kognitivne
stavke
Postoji stablo (eksplicitno ili
implicitno) i mesto za upisivanje
odgovora
Okt. 2006.
165
Ajtemi sa kompletiranjem
Primer:
Ova stavka naziva se ajtem sa
_________
Linija moe biti na poetku ili
sredini reenice
Lako se ocenjuju
Okt. 2006.
166
Ajtemi sa kratkim
odgovorima
Sastoji se od pitanja koje zahteva
kratak odgovor:
Struni izraz
Frazu
Reenicu
Pasus
Duina linije sugerie koliko dug

odgovor se oekuje
Okt. 2006.
167
Esejska pitanja
Ajtemi sa proirenim odgovorom
to je odgovor dui:
Tee ga je objektivno oceniti

Nepogodniji je za velike grupe
Duina zavisi i od namene, predmeta

merenja, osobina ispitanika
Dovoljno je pola strane do jedne strane
Najbolje je ako se zahteva komparacija,
ocena i lino miljenje ispitanika o nekoj
kontroverzi, problemu. . .
Okt. 2006.
168
Ocenjivanje pomou
dosijea
Dosijei su zbirka ili uzorak radova
prikupljenih tokom vremena
Bliski su metodi praktinih
zadataka
Pravila za formiranje dosija moraju
da budu jasna i precizna
Kriterijumi ocenjivanja dosijea
moraju biti definisani unapred,
jasno i precizno
Okt. 2006.
169
Psihometrijsko
autentino ocenjivanje
Postoji jak antitestni pokret u
oblasti pedagokog testiranja (i
ire)
Pristalice tog pokreta ne odriu
najvii znaaj evaluaciji znanja i
sposobnosti ali kritikuju
standardizovane testove
Neke od kritika testova su
opravdane
Okt. 2006.
170
Psihometrijsko
autentino ocenjivanje
Najvei broj kritika testovima se
mogu otkloniti:
Boljom validnou
Boljom pouzdanou i
Pravilnom primenom testova
Alternative sadrane u
autentinom ocenjivanju:
Ne poseduju dokazanu viu validnost

Poseduju dokazano niu pouzdanost
Okt. 2006.
171
PVI ili PKO

PVI se teko prave a lako ocenjuju
PKO se lako prave a teko ocenjuju
PVI nisu pogodna za kompleksne
vetine, divergentno miljenje i
stvaralatvo
PKO mogu da imaju vrlo nisku
pouzdanost, ne mogu da pokriju
svo gradivo, ne mogu na velikim
grupama...
Okt. 2006.
172
Banke ajtema
Banka ajtema je strukturisani skup
ajtema ija su merna svojstva poznata
Banka ajtema je namenjena da se iz nje
izvlae alternativne forme testova sa
poznatim mernim svojstvima
Banke ajtema su danas implementirane
na raunarima
Banka ajtema moe biti
jednodimenzionalna ili
viedimenzionalna
Okt. 2006.
173
Banke ajtema
Kalibracija banke ajtema
100 do vie stotina ajtema, u
zavisnosti od kvaliteta ajtema,
namene banke, predmeta merenja
itd.
Najjednostavniji nain biranja
ajtema iz banke je na osnovu
teine ajtema
Danas se najee koristi funkcija
informativnosti
Okt. 2006.
174
Raunarsko adaptivno testiranje

KAT
Svakom ispitaniku se zadaju ajtemi
ija je teina prilagoena nivou
osobine kod tog ispitanika
Svaki ispitanik dobija svoj test
Procedura startovanja
Procedura selekcije ajtema
Kriterijumi zaustavljanja
Okt. 2006.
175
KAT sa binarnim ajtemima
Okt. 2006.
176
Raunarski zasnovano
testiranje
RBT
Tu spadaju i banke ajtema i KAT
Pomo u zadavanju testova
Pomo u skorovanju i interpretaciji,
ekspertski sistemi
Automatsko generisanje ajtema
Okt. 2006.
177
Testovi orijentisani na norme

i na kriterijum
Testovi orijentisani na norme se
tumae tako to se skor poredi
sa normom, tj. sa drugim
ispitanicima
Testovi orijentisani na kriterijum se
interpretiraju tako to se utvruje
da li je ispitanik dostigao neki
kriterijum:
nauio celo gradivo
ovladao nekom vetinom
neki
posao,
zavri
Okt. 2006.u stanju da
SF - FFobavlja
UNS - Psihometrija
I
178
Reperkusije na konstrukciju
testa
Testovi orijentisani na norme su:
univerzalni u pogledu oblasti primene

ciljani na jednu osobinu
diskriminativni u celom opsegu osobine
Testovi orijentisani na norme su:

ciljani na jednu oblast primene,
profesiju, strunu oblast, kolu
obino obuhvataju irok dijapazon
ponaanja
diskriminativni samo u oblasti
razdvajanja
pao--proao
Okt. 2006.
179
Reperkusije na merna
svojstva
Testovi orijentisani na norme su
laki za odreivanje mernih
svojstava i na njima se mogu
odrediti sva svojstva
Testovi orijentisani na kriterijum su
obino binarne varijable, dakle:
manja varijabilnost, nie korelacije,
nia pouzdanost, nia valjanost...
Okt. 2006.
180
Konstrukcija testa
Za konstrukciju je relevantno
celokupno gradivo predmeta
Psihometrija
Konstrukcija testa je kolektivni
poduhvat
Nema jednog naina, pristupa i
recepta za konstrukciju testa
Svaki revidirani, prevedeni,
skraeni... test treba tretirati kao
nov test SF - FF UNS - Psihometrija I
Okt. 2006.
181
Glavne faze konstrukcije

testa
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Priprema i plan
Definicija varijable
Operacionalizacija varijable
Izbor vrste i formata testa i stavki
Pisanje stavki
Pisanje uputstva, primera i vebi
Probna (pilot) testiranja
Okt. 2006.
182
Faze konstrukcije testa

8. Primena na konstrukcionom
uzorku
9. Ajtem analiza
10.Konaan izbor stavki
11.Primena na normativnom uzorku
12.Odreivanje mernih svojstava
13.Izrada normi
14.Pisanje prirunika
15.Revizije testa
Okt. 2006.
183
Definicija varijable
Definicija predmeta merenja
Na osnovu teorije, iz teorije se
izvode predikcijeponaanja,
induktivni nain
Prikupljaju se ponaanja ili
simptomi, piu se stavke, pa se
analizom dedukuju osobine
deduktivni nain
Eklektiki, kombinacijom teorija i
postojeih stavki
Okt. 2006.
184
Obino mora
postojati ciljna
Odreivanje vrste i
formata
Banka ajtema, fiskni test, adaptivni
test, raunarski test, prevedeni
test, modifikovani test, normativni
ili kriterijumski. . .
Namena testa (istraivaka,
selekciona, klinika...)
Konana ciljna populacija(e)
Nain primene (grupno,
individualno)
Okt. 2006.
185
Pisanje stavki
Obino timski
Znaajan doprinos mogu dati nepsiholozi,

strunjaci za datu oblast, dobri posmatrai,
oni koji razumeju ljude...
Problem organizacije rada tima
Leksika hipoteza, etic-emic, problem

prevoda
Idiomatski prevod, dvostruki prevod...
Pisanje lakih i tekih ajtema

Trik pitanja
Okt. 2006.
186
Pilot testiranja
Uvek postoje pilot testiranja
Primenjuje se probna ili pilot
verzija testa, ili se
Primenjuje test na probnom ili pilot
uzorku
Stavke se modifikuju, izbacuju,
ubacuju, pravi se uputstvo,
odreuje vreme trajanja...
Okt. 2006.
187
Pilot testiranja
Pilot verzija testa je prototip, jo
nije stabilna i definitivna
Tokom pilot testiranja nije
obavezna ozbiljna statistika
analiza; dovoljni su teina stavki,
frekvencije distraktora, korelacije
sa svojstvima ispitanika...
Okt. 2006.
188
Primena na uzorku za
konstrukciju
Nakon to se formira relativno
stabilna verzija testa
Konstruktivni uzorak mora biti
reprezentativan za ciljnu
populaciju testa
Na osnovu ove primene se vri
konaan izbor stavki
Okt. 2006.
189
Ajtem analiza
Prvenstveno se odreuju merna
svojstva stavki
Prirodan nastavak ajtem analize je
i odreivanje internih mernih
svojstava testa u celini
Dve varijante
Po KTT
Po TAO
Okt. 2006.
190
Ajtem analiza
Odreuju se:
Teina stavki
Diskriminativnost stavki
Faktorska struktura (valjanost) stavki
Reprezentativnost, homogenost,
pogaanje...
Fitovanje stavki
DIF . . .
Okt. 2006.
191
Faktorska ajtem analiza

Optimalna alatka za procenjivanje
svojstava testa u celini
Faktorska optereenja su
pokazatelji:
Faktorske sloenosti stavke

(jednodimenzionalnosti)
Diskriminativnosti stavke
Faktorske valjanosti stavke. . .
Iz prateih matrica se obino mogu

utvrditi teina i reprezentativnost
Okt. 2006.
192
stavki

Izbor poetnih koeficijenata r, ,
rtet
Utie na otklanjanje faktora teine

Nema definitivnog reenja
izglaani rtet se moda pokau
dobrim
Izbor faktorskog reenja

(inicijalnog faktorisanja)
U okviru KTT: ML, GLS, ima, alfa. . .
Okt. 2006.
193
U okviru TAO: FA pune informacije

Odreivanje broja faktora
Odreivanja vrste rotacije
Ortogonalne verovatno bolje za

proveru konstrukta (formiranje naeg
znanja)
Kosougle verovatno bolje za
rekonstrukciju stvarnih mera
(opisivanje stvarnosti)
Okt. 2006.
194
Okt. 2006.
195

Docslide - Us Psihometrija-I

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Docslide - Us Psihometrija-I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PSIHOMETRIJA I

Okvirni plan rada u III

Francis Galton, 18221911

Charles Spearman, 1863

Istorijat razvoj testova

Hermann Rorschach, 1884

Testovi dananje stanje

U tekuem katalogu 4000 testova

The Educational Testing Service

Istorijat razvoj modela

Image teorija Guttmana

Teorija ajtemskog odgovora

Dva modela psihometrije

Metodologija psiholokog merenja

Opti problemi merenja

Traganje za optim zakonima

Nema optih zakona

Klasifikacija ispitanika, predvianje,

Ujednaavanje referentnog okvira

Teorija merenja definicije

Nauni da formulie svojstvo kao

Tek ako imamo dokaz da je

Dokaz kvantitativnosti preko

Stanley Smith Stevens,

Nominalni, ordinalni, intervalni i racio

Operacije dodeljivanja numerala

Operacije dodeljivanja numerala

Kritike Stevensove teorije

Kritike Stevensove teorije

Dihotomne (binarne) i multitomne

Realnost psihikih osobina

Na osnovu toga to se ljudi ponaaju

Izvori individualnih razlika

Dve paradigme psiholokog

Sluajne greke. Njihova AS je nulta

Problem usklaivanja mernih

Normalna distribucija je odlika

Aristotel, sin Nikomahov, 384322

Galileo Galilei, 1564

Tipovi latentnih varijabli

U osnovi su obino manifestna

Multipolarni sistemi, morfoloki,

Tipovi latentnih varijabli

Crta, osobina, tip, stanje. .

Dva glavna modela merenja

Klasina teorija testa

Lak test je teak loim ispitanicima. . .

Platonski pravi skorovi

Ne mogu se direktno izraunati, postoji vie

Model paralelnih indikatora

Model uzorkovanja iz domena

Osnove teorije ajtemskog

Ocena osobine i teine po

Ocena osobine i teine u

TAO reenje (bez

Ocena osobine i teine u

Reenje prvog problema

Reenje drugog problema

Oba problema spojena

Svi ajtemi moraju imati zajedniko

Korelacija izmeu ajtema mora biti

Karakteristina kriva ajtema

3PL TAO model za dihotomne