Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija Visan

SEMINARSKI RAD

Predmet:Zdravstvena nega
Tema: Nega pacijenata posle operacije dojke
- sestrinske intervencije

Profesor:

Student:

Dr sc med.urica Mati

Marica Kutlai
41-II/2014

Beograd,2014

Sadraj

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Uvod...3
Faktori rizika......4
Mere prevencije.6
Samopregled dojki.....7
Sestrinske intervencije u postoperativnom toku..11
Zdravstveno vaspitni rad..13
Zakljuak..14
Literatura..16

1.UVOD
Dojka je parna.mlena lezda smetena u potkonom sloju prednjeg predela grudi.Spolja,na
dojci,zapaamo sisnu bradavicu(papilla mamae)oko koje se nalazi pigmentovan prsten
koe(areola mamae).Dojke su sainjene od renjeva,kanalia,vezivnog tkiva,limfnih
vorova,miia i masnog tkiva.
Tokom ivota dolazi do mnogih promena u dojkama:
-u pubertetu sa rastom i razvojem,
-u trudnoi i nakon poroaja,
-sa starenjem i ulazkom u menopauzu,broj renjeva se smanjuje,tkivo dojke biva zamenjeno
masnim,dojke se smanjuju i menjaju oblik.
Rak dojke je esta maligna bolest ena u razvijenom svetu. Svake godine u svetu oko milion
ena oboli od ove bolesti. Moe nastati kod ena svih godina.
Od carcinoma dojke godinje u Srbiji oboli 4000 ena a 1600 umre.
.
Rak dojke - esto maligno
oboljenje

Od svih malignih oboljenja u ena

25,7% je rak dojke - svaka etvrta
ena sa malignim oboljenjem ima rak
dojke!

Rak dojke - est uzrok smrti

Od svih ena koje boluju od

malignih oboljenja 22,2% umire od raka dojke svaka
peta
umrla
ena
sa
malignim
oboljenjem
umire
od
raka
dojke!

2. FAKTORI RIZIKA

Faktori na koje moete uticati:

-nepravilna ishrana (bogata holesterolom i mastima ivotinjskog porekla, kao i crveno meso,
-ishrana siromana vlaknima, sveim voem i povrem)
-preterana gojaznost
-puenje
-prekomerna upotreba alkohola
-preterana izloenost ultravioletnim zracima (sunanje bez zatitnih preparata),
-dugotrajni stres,

-fizika neaktivnost
-prvi poroaj posle 30 godina
4

-nedojenje
-uzimanje kontraceptivnih pilula 5 i vie godina,
-hormonska terapija u menopauzi

Faktori na koje ne moete uticati

- starenje,
- rak dojke u prolosti,
- sluajevi raka dojke u porodici,
- nasleeni mutirani gen za karcinom dojke BRCA1 ili BRCA2,
- prva menstruacija pre 12.godine ivota,
- menopauza nakon 55.godine.

3. MERE PREVENCIJE

- usvajanje zdravog naina ivota i zdravog odnosa prema zdravlju,

- poveati obuhva ena skrining programom na rano otkrivanje raka dojke.
Kako postoje faktori rizika na koje ne moemo uticati,to je glavna prevencija kod raka
dojke,njegovo rano otkrivanje.
SPREITI NASTANAK KARCINOMA DOJKE NIJE MOGUE !! Upravo zbog toga je
vano rano otkrivanje bolesti.
Prevencija kod carcinoma dojke podrazumeva;
-Izbegavanje faktora rizika na koje moemo uticati:
-nepravilna ishrana,gojaznost,puenje,upotreba alkohola,fizika neaktivnost

-Preventivne preglede
-samopregled,
-kliniki pregled
-ultrazvuni pregled dojki,
-mamografija.

-Sistematske preglede.

Cilj svakog preventivnog pregleda je da se bolest otkrije u najranijij fazi kada je mogunost
njenog izleenja 100%.U poetnoj fazi bolesti nema nikakvih simptoma.

4.SAMOPREGLED DOJKI

Samopregled dojki obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i pregled jagodicama

prstiju.Savetuje se da svaka ena jednom meseno radi samopregled dojki. Kod ena koje imaju
menstruaciju, pregled se vri u drugoj nedelji (7.-10. dana) od zapoinjanja menstruacije

Pregled se radi na sledei nain: stojei ispred ogledala prvo sa sputenim, a potom sa
podignutim rukama, posmatramo da li postoji asimetrija u dojkama, kao novi momenat, da li je
koa crvena, zadebljala ili na nekom mestu namrekana i da li postoji uvlaenja bradavica;
potom se radi palpacija leve dojke dlanom desne ruke horizontalnim i vertikalnim klizeim
pokretima u stojeem stavu, pri emu je leva ruka podboena, vodei rauna da li se pipaju neka
otvrdnua (tvrdine) ili vorovi, a pritiskom prstima iza bradavice proveri se da li postoji iscedak;
potom se ovo isto ponovi sa desnom dojkom i levim dlanom i isti pregled u leeem poloaju;
pregled pazunih jama radi se vrhovima prstiju suprotne ruke s tim da je ruka na strani pregleda
na boku, a rame sputeno (obratiti panju da li se pipaju tvrdine pri tom pregledu koje bi
ukazivale na uveane limfne vorove). Obratiti panju na sve to nije uobiajeno na dojkama i
okolnom tkivu.
Samopregled ne moe biti zamena za redovne klinike preglede koje obavlja lekar.

Kliniki pregled dojke obavlja Va lekar tokom redovnih pregleda. Tokom klinikih pregleda
lekar ispituje veliinu, oblik i boju dojki, kao i pazune jame. U sluaju da pregledom uoi
neuobiajene promene, lekar treba da Vas uputi specijalisti za bolesti dojke.
Pregledi mogu biti:
-rutinski,za ene bez poveanog rizika,
-individualni reim pregleda kod ena sa poveanim rizikom,gdje se ranije otpoinje
skrining,rade se dodatne metode,i krai su intervali izmeu pregleda.

Ultrazvunim pregledom mogu se razlikovati ciste ispunjene tenou od vrstih otvrdlina u

dojci. Ispitivanje je bezbolno i bezbedno i obavlja se prevlaenjem ultrazvune sonde preko
specijalnim gelom premazanih dojki. Ultrazvuk dojke je pogodan za praenje dobroudnih
promena i kontrolu zdravlja dojki.
7

Mamografija je danas najbolji naina za rano otkrivanje raka dojke kod ena starijih od 35-40
godina, a to je doba iznad koje uestalost raka dojke poinje naglo da raste. Kod ena starijih od
40 godina redovinim mamografskim pregledima rak dojke moe se otkriti i do dve godine pre
nego to tumor toliko naraste da se moe napipati
Skrining za rak dojke sprovodi se organizovanjem mamografskih pregleda kod zdravih ena
odreene starosne dobi Otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, pored visoke anse za izleenje,
omoguava i primenu potednih hirurkih intervencija, bri oporavak, smanjenje
invalidnostibolji kvalitet ivota kao i smanjenje trokova leenja i indirektnih trokova bolesti.

Sistematski pregled pre svega podrazumeva redovan pregled, konsultacije i detaljnu edukaciju
u cilju spreavanja raznih obolenja, kako benignih, tako i onih najteih.
Statistike pokazuju da ene u razvijenim evropskim dravama, u kojima se akcenat prvenstveno
stavlja na edukaciju i prevenciju, znatno manje obolevaju od malignih bolesti. U tim zemljama
smanjen je broj karcinoma dojke, jer redovni pregledi pomau ranom dijagnostikovanju, i samim
tim spreavanju dalji razvoj bolesti

TABELA 1.Naini otkrivanja tumora dojke(anketa-savetovalite Jefimija Uice).

ISPITANIKA

SAMOPREGLE
D

KLINIKI

UZ

SISTEMATSKI

20

MAMOGRA
F
5

Kod uoenih promena na dojci,u bolnikim uslovima se rade:

-biopsija dojke tj promene.
8

Biopsija podrazumeva uzimanje uzoraka tkiva dojke. Tokom procedure lekar uzima uzorak tkiva
iglom ili skalpelom. Tkivo se ispituje mikroskopski i pregleda na prisustvo karcinoma ili
prekanceroznih elija. Biopsija generalno nije bolna, ali moete oseati neugodnost.
Biopsija je jedini nain da se odredi da li je promena dobroudne ili zloudne prirode. Vano je
da znate da je 4 od 5 biopsiranih otvrdlina dobroudne prirode.
TABELA 2.Odnos benignih i malignih tumora dojke 2013.god u OB Uice
UKUPNO
OPERISANIH
2013 OB UICE
274

BENIGNI

MALIGNI

176 (64,24%)

98 (35,76%)

BENIGNO
MALIGNO

Veoma je vano kod otkrivenog carcinoma dojke zapoeti blagovremeno i efikasno

leenje,spreavanje razvoja bolesti i komplikacija.
Operativni zahvati koji se izvode u tu svrhu su:
-potedna tumorektomija,
-radikalna tumorektomija(mastektomija).

Potedne operacije se ponekad izvode iz jednog reza, istovremenim odstranjivanjem tumora

dojke i limfnih vorova pazuha.Nekada je,meutim,potrebno napraviti dva reza,jedan nad
tumorom i drugi,za lezde pod pazuhom.

Mastektomija je otklanjanje itave dojke.

Posle izvedenih operacija,bilo da je re o potednoj ili radikalnoj tumorektomiji sprovodi se
hemio i hormonska terapija,a kod potedne i radioterapija ostatka dojke.
0 terapiji odluuje konzilijum. To je skup lekara razliitih specijalnosti koji su ukljueni u
leenje.
Blagovremeno leenje spreava razvoj oboljenja i komplikacija,ograniavajui nesposobnost za
dalji ivot.

5. SESTRINSKE INTERVENCIJE U POSTOPERATIVNOJ NEZI

10

Poinju ve po izlazku iz operacione sale:

-.Pacijent se smeta u krevet , sestra ga utopljava(pacijenti se najpre ale na
hladnou posle operacije).
-Poloaj je horizontalan,na ledjima.
-Ruka sa operisane strane se postavlja na jastuk,da bi se smanjio pritisak i bol.
-Ukoliko pacijent prima infuziju,obratiti panju da nesmetano tee.
- Neposredno posle operacije pacijentkinja moe imati muninu, povraanje,( to
je najee posledica dejstva anestetika),sestra je tu da prui pomo.
-Pratiti operisano polje,da bi na vreme reagovali,ako doe do krvaranja
-Pratiti poloaj drena i oticanje sadraja(ako se pojavi krv u veoj koliini
obavestiti operatora ili deurnog lekara). Dren je cevica kroz koju se drenira
sadraj koji nastaje ispod koe. U poetku je to krv, zatim sukrvica, a kasnije
bistra, ukasta tenost koju zovemo serom.
-Redovna kontrola temperature i tano ubeleavanje (uvek u isto vreme u toku
dana ,pri porastu i ee)
-Kontrola tenzije
NIKADA NE MERITI TENZIJU NA RUCI SA STRANE KOJA JE
OPERISANA!!!!(prevencija limfedema zbog disekcije aksile).

11

Limfedem je otok ruke na strani gde su vaene limfne lezde iz pazuha. Razvija se
kod 5-20% ena kao stalan otok obino oko 2 godine posle operacije. Oko 7% ena
ima prolazni otok ruke.
Vano je znati da otok ruke moete spreiti ili znaajno umanjiti ako se pridravate
nekih osnovnih pravila.
-Kotrola diureze(da li pacijent nesmetano izmokrava,jer se retko plasira kateter kod
ovih operacija),u sluaju retencije plasirati kateter.
-Kontrola stolice(kod konstipacije problem reava po nalogu lekara davanjem
laksantnih sredstava ili klizme kod duih konstipacija ).
-Terapija bola koji se javlja u predelu rane,ramena,nekada se iri i u ruku i ka
leima.To je posledica rada u blizini nerava koji inerviu ove regije (analgetici po
nalogu lekara u propisanoj dozi i odreenom razmaku).Vano je da prvih dana
posle operacije pacijenti dobijaju analgetike da bi se to pre aktivirala ruka.
-Obezbediti komfor bolesniku,odravanjem odgovarajue higijene postelje,pomo
pri ustajanju iz postelje, odravanju line higijene (zbog ogranienosti pokreta
operisane ruke),.
-Dan posle operacije je previjanje i tada se pacijentkinje prvi put suoavaju sa
novim izgledom.potrebna im je podrka kako doktora tako i medicinske sestre.
Zajedno je lake!
-Jedna od najznaajnijih intervencija sestre jesu pokazne vebe za osposobljavanje
operisane ruke.Zahvaljujui angaovanju na tom polju ne dolazi do invaliditeta
ruke(skvrenosti zbog oiljka).U poetku pomau pacijentkinjama pri izvoenju
vebi , istovremeno ih obuavajui za samostalno vebanje u kunim uslovima.

12

Medicinske sestre su osobe koje pacijentkinjama posveuju najvie vremena i

panje posle operacije i niko nije vaniji za uspenost njihovog boravka u bolnici i
pripreme za ivot posle operacije.

Medicinske sestre su motorna snaga svake bolnice. Nosioci velikog obima posla i
optereenja kako u nezi, tako i obavljanju administrativnih poslova, socijalnih
funkcija, komunikacije.edukacije.

6. ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD

Osnovni zadaci medicinske sestre,u okviru zdravstveno vaspitnog rada,,ma gdje ga

sprovodila(savetovalita,patronaa,radno mesto,kao i svako drugo mesto gdje se moe vaspitno
delovati) jesu:

-promocija zdravog stila ivota (pravilna ishrana,ne puenje,fizika aktivnost i dr.),

-obuiti ene za samopregled dojki,
-razvijanje svesti o linoj odgovornosti,
-podizanje nivoa zdravstvene kulture(preventivni pregledi zdravih ena),
-podizanje svesti o znaaju redovnih kontrola i posle intervencija.
-edukacija bolesnika o pravilnom uzimanju lekova(analgetika,nolvadex)) u kunim uslovima,

-odravanju higijene operisane regije(topla voda , blag sapun) izbegavanje korienja

antiperspiranata,brijanja pazune regije

13

-upoznati pacijentkinje o prevencij limfedema: operisanu ruku ne koristiti prilikom vaenja

rezultata,merenja tenzije).na toj ruci ne nositi nakit(sat,narukvice kao ni torbu,niti neki
teret),uvati se povreda.
Pored razgovora vano je i korienje materijala, u vidu vodia,plakata,broura,flajera koji
treba da su razumljivi i da podstiu motivaciju.

7.ZAKLJUAK

Prevencija carcinoma dojke u smislu nastanka bolesti je jako teka s obzirom na

faktore rizika na koje ne moemo uticati.U vezi sa tim glavni cilj treba da bude
rano otkrivanje i blagovremeno leenje obolelih.
Primena samopregleda i skrininga ,uz visok obuhvat ciljne populacije,je jedan od
uslova za rano otkrivanje bolesti.

NAJVEI REZULTAT PRUA LINA ZAINTERESOVANOST

PROBLEM I LINA ODGOVORNOST ZA SVOJE ZDRAVLJE!

ZA

14

 RAZMILJAJ
SVAKOGA DANA BRINE O SVOJIM BLINJIMA
MISLI NA SEBE JEDNOM MESENO(SAMOPREGLED)
POSET I IZABRANOG LEKARA JEDNOM GODINJE
MISLI NA VREME
TVOJ IVOT JE U TVOJIM RUKAMA
RANO OTKRIVENA BOLEST JE IZLEIVA
Literatura;
15

1ivanoviB.Vida,Zdravstvena
izdanje,Beograd,2004 .

nega

ginekologiji

akuerstvu,Autorsko

2. www.savetovalistejefimija.rs

16