Medicinski Otpad

BEZBEDNO UPRAVLJANJE
MEDICINSKIM
OTPADOM
Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim
otpadom
septembar 2008
Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom
SADRAJ
RE AUTORA ..............................................................................................................6
PREDGOVOR ...............................................................................................................7
UVOD ............................................................................................................................9
1. MEDICINSKI OTPAD..............................................................................................10
1.1. Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom......................................11
1.2. Ciljevi i obuhvat Nacionalnog vodia dobre prakse......................................12
1.3. Definicija medicinskog otpada ......................................................................13
1.4. Kategorije medicinskog otpada ....................................................................14
1.4.1.
1.4.3.
1.4.4.
1.4.4.
1.4.6.
1.4.7.
1.4.8.
Opasan medicinski otpad................................................................................... 17

Farmaceutski otpad............................................................................................ 21
Radioaktivni otpad iz zdravstvenog sektora................................................... 22
Citotoksiki i citostatiki otpad............................................................................ 25
Patoanatomski otpad ..................................................................................... 26
Neopasan medicinski otpad ........................................................................... 26
Otpad koji potie iz lokalne zajednice ............................................................ 27
1.4.8.1.
1.4.8.2.
1.4.8.3.
1.4.8.4.
1.5.
1.6.
1.8.
Komunalni otpad ................................................................................................... 27

Klasifikacija otpada koji potie iz lokalne zajednice............................................... 27
Medicinski otpad koji potie iz domova pacijenata ................................................ 28
Opasan otpad iz lokalne zajednice........................................................................ 29
Uloge ministarstava ......................................................................................29

Zakonodavno-pravni okvir upravljanja medicinskim otpadom u
Republici Srbiji ...............................................................................................33
Aktuelna situacija u zemlji u pogledu upravljanja medicinskim otpadom.....37
1.8.1.
1.8.2.
1.8.3.
1.8.4.
Stanje na deponijama .................................................................................... 38

Stanje u vezi sa stvaranjem infektivnog medicinskog otpada ........................ 39
Koliine infektivnog medicinskog otpada ....................................................... 39
Mere za uspostvaljanje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom
39
2.
Operativno upravljanje: SISTEM UPRAVLJANJA MEDICINSKIM

OTPADOM ..........................................................................................................41
Uvod .........................................................................................................................41
2.1. Koncept Centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada .....42
3.
PROCENA RIZIKA ............................................................................................51
Uvod .........................................................................................................................51
3.1. Procena rizika u kontekstu medicinskog otpada ..........................................52
3.2. Pet koraka u proceni rizika ...........................................................................53
3.2.1.
3.2.2.
3.2.3.
3.2.4.
3.2.5.
3.2.6.
Korak br. 1: Identifikovanje opasnosti (hazards) ................................................ 53

Korak br. 2: Utvrivanje ko/ta moe biti oteeno ili povreeno i na
koji nain ........................................................................................................ 53
Korak br. 3: Procena rizika i odluivanje o tome da li su postojee mere
predostronosti odgovarajue ili je potrebno preduzeti dodatne mere........... 54
Korak br. 4: Beleenje postupaka i aktivnosti ................................................ 56
Korak br. 5: Proveriti sopstvenu procenu i revidirati je ukoliko je to potrebno 56
Uputstva ......................................................................................................... 56
4.
RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM........................................................58
Uvod .........................................................................................................................58
5.
RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA ................................................59
Uvod .........................................................................................................................59
6.
PRIKUPLJANJE I SKLADITENJE MEDICINSKOG OTPADA......................61
Uvod .........................................................................................................................61
6.1. Opti principi skladitenja .............................................................................63
6.2. Prostor za skladitenje..................................................................................64
6.3. Kontejneri za prikupljanje otpada .................................................................65
6.4.
Obeleavanje otpada....................................................................................66
7.
TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA..........................................................68
7.1.
7.2.
7.3.
7.4.
7.5.
8.
Transport opasnih materija ...........................................................................68

Transport medicinskog otpada .....................................................................70
Transport infektivnog medicinskog otpada do mesta tretmana u autoklavu 71
Sistemi rada ..................................................................................................73
Odobrenje UN za kontejnere za otpad .........................................................75
OBRADA I ODLAGANJE MEDICINSKOG OTPADA ......................................78
8.1.
8.2.
8.2.1.
Opcije za odlaganje otpada ..........................................................................78

Odlaganje otpada na deponiju......................................................................78
Direktiva o deponijama................................................................................... 80
8.3. Obrada infektivnog otpada pomou sterilizacije parom (u autoklavu) ..............81

8.4.
Spaljivanje .................................................................................................84
9.
NESRENI SLUAJEVI, IZLIVANJE, DEZINFEKCIJA I IENJE .............86
9.1.
9.1.1.
9.1.2.
9.1.3.
9.1.4.
9.1.5.
9.1.6.
9.2.
9.2.1.
9.2.2.
9.2.3.
9.2.4.
9.2.5.
9.3.
9.3.1.
9.3.2.
9.3.3.
9.3.4.
9.3.5.
9.3.6.
9.3.8.
10.
Nesreni sluajevi .........................................................................................86

Karakteristike odabrane politike bezbednosti na radu ................................... 86
Procedure pri nesrenom sluaju................................................................... 86
Prijavljivanje nesrenog sluaja ..................................................................... 86
Istraivanje nesrenog sluaja ....................................................................... 86
Obuka............................................................................................................. 87
Uputstvo ......................................................................................................... 87
Izlivanje / curenje ..........................................................................................87

Uputstva kod izlivanja .................................................................................... 87
Izlivanje ive................................................................................................... 88
Izlivi krvi i telesnih tenosti ............................................................................. 89
Izliveni urin zagaen krvlju ............................................................................. 89
Izlivene telesne tenosti koje nisu vidljivo zagaene krvlju ............................ 90
Dezinfekcija...................................................................................................90
Definicija......................................................................................................... 90
Kada treba primeniti dezinfekciju ................................................................... 90
Kako vriti dezinfekciju................................................................................... 91
Aparat za pranje i dezinfekciju ....................................................................... 91
Para niske temperature.................................................................................. 91
Potapanje u teno dezinfekciono sredstvo..................................................... 92
Vrste dezinfekcionih sredstava ...................................................................... 93
HIGIJENA U BOLNICI I KONTROLA INFEKCIJA......................................96
Uvod .........................................................................................................................96
10.1.
Etiologija....................................................................................................97
10.2.
Prevencija..................................................................................................99
10.3.
Standardne mere opreza ..........................................................................99
10.4.
Lina zatitna oprema .............................................................................100
10.5.
Oprema i instrumenti/ureaji za pruanje zdravstvene nege .................101
10.6.
Kontrola bolnike sredine........................................................................101
3
10.7.
10.8.
Posteljina.................................................................................................102
Bezbedne procedure davanja injekcija ...................................................102
11.
MEDICINSKI OTPAD I RIZIK KOJI NOSE KRV I DRUGE TELESNE
TENOSTI ................................................................................................................103
Uvod .......................................................................................................................103
11.1.
Virus hepatitisa B ...................................................................................104
11.2.
Virus hepatitisa C ....................................................................................104
11.3.
Virus humane imunodeficijencije ............................................................105
11.4.
Epidemiologija perkutanih povreda.........................................................105
12.
12.1.
12.2.
12.3.
12.4.
OBUKA.......................................................................................................107
Stavovi o upravljanju otpadom................................................................107
Identifikovanje potreba za obukom zaposlenih......................................108
Formalna obuka za lica odgovorna za upravljanje otpadom ..................109
Zadaci za tehniare, nadlene rukovodioce i menadere
(rukovodioce CMT ustanove) za medicinski otpad ...............................110
13.
REFERENCE..............................................................................................113
15.
RENIK TERMINA.....................................................................................119
Prilozi
Prilog A:
Prilog B:
Prilog C:
Prilog D:
Prilog E:
Lista ustanova imenovanih u CMT i LMT prema modelu okruga

Pitanja za utvrivanje opasnih svojstava medicinskog otpada
Preopruke za transport malih koliina infektivnog medicinskog otpada
Higijena ruku
Deklaracije-nalepnice za obelezavanje medicinskog otpada
RE AUTORA
Obzirom da je opti cilj projekta Ministarstva zdravlja Tehnika podrka u upravljanju

medicinskim otpadom, koji finansira Evropska unija razvoj uspenog i efikasnog
sistema za razdvajanje, sakupljanje, obeleavanje, skladitenje, tretman i odlaganje
medicinskog otpada u skladu sa nacionalnom zakonskom regulativom i preporukama
iz zemalja Evropske unije, radna grupa forirana decembra 2007.godine okupila je
poznavaoce pomenute oblasti i predstavnike ministarstava i organizacija, kako bi se i
ovim putem pruila podrka implementaciji projektnih aktivnosti.
Osnovni podciljevi projekta su:
Podrka Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja
Republike Srbije u izradi zakonske regulative (primarna i sekundarna regulativa) koja
uredjuje oblast upravljanja medicinskim otpadom
Izrada nacionalnog vodia dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim
otpadom u skladu sa zakonskim mogunostima i podrka implementaciji vodia i
njegovih preopruka
Podrka zdravstvenim ustanovama u uredjivanju sistema upravljanja medicinskim
otpadom kroz izgradnju kapaciteta postojeeg kadra
Podrka efikasnoj implementaciji i korienju opreme za tretman infektivnog
medicinskog otpada
Unapreenje znanja i vetina zdravstvenih radnika i saradnika za poslove na
zbrinjavanju medicinskog otpada koji se stvara svakodnevno u zdravtsvenim
ustanovama kroz organizovanje obuke i obezbeenje odrivosti njenog programa
Poveanje nivoa informisanosti o medicinskom otpadu i nainima adekvatnog
manipulisanja i zbrinjavanja istog
Poveanje bezbednosti zaposlenih u zdravstvu, korisnika zdravstvene zatite, kao i
celokupnog stanovnitva Srbije uvodjenjem jedinstvenog metoda i sistema
upravljanja medicinskim otpadom, sa posebnim akcentom na infektivni medicinski
otpad.
PREDGOVOR
Nacionalni vodi dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom
nastao je kao rezultat timskog rada domaih i stranih strunjaka pre svega na
definisanju preporuka za postupanje sa medicinskim otpadom, a u skladu sa
domaom zakonskom regulativom, mogunostima i potrebama ustanova
zdravstvenog sektora i medicinske delatnosti. Pomenuti tim formiran je na inicijativu
projekta Ministarstva zdravlja Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom,
koji finansira Evropska unija, a radio je u sledeem sastavu:
Predsednik radne grupe:
Prim. mr sc. dr Slobodan Toovi, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd
Sekretar: dr Verica Jovanovi, MSc, Nacionalni koordinator projekta
lanovi radne grupe:
Dr Svetlana Mijatovi, Ministarstvo zdravlja, pomonik ministra za sanitarni
inspekcijski nadzor, Beograd
Prof. dr Ljiljana Markovi-Deni, Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu; Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut,
Beograd
Doc. dr Vesna uljagi, Vojnomedicinska akademija, Odeljenje za prevenciju i
kontrolu bolnikih infekcija, Beograd
Radmila erovi, Naelnik sektora za otpad, Ministarstvo zatite ivotne sredine i
prostorno planiranje, Beograd
Mr sc. Hristina Radovanovi Jovin, Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne
sredine i odrivi razvoj, Novi Sad
Dr Miroslav Tanaskovi, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd
Dr Dejan ivadinovi, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut,
Beograd
Dr Miroslav Rakoevi, Dom zdravlja Ni, Ni
Duko Kouti, Institut za nuklearne nauke Vina, Beograd.
Scott Crossett, rukovodilac projekta Tehnika podrka u upravljanju medicinskim
otpadom,
Jan Gerd Kuhling, Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom,
Viktor Hristov, Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom,
UVODNA RE MINISTARSTVA
Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije, koje brine o zdravlju svih graana
zemlje, podrava projekat pod nazivom Tehnika podrka u upravljanju medicinskim
otpadom u Republici Srbiji.
Cilj projekta je uspostavljanje bezbednog sistema upravljanja infektivnim
medicinskim otpadom uz primenu metoda sterilizacije infektivnog medicinskog
otpada (vodenom parom u vakumu pod visokim pritiskom) koji nastaje pri pruanju
zdravstvene zatite u zdravstvenim ustanovama na celokupnoj teritoriji Republike
Srbije.
Bezbedno upravljanje otpadom, kako iz ustanova dravnog tako i privatnog sektora
u Republici Srbiji, jedan je od glavnih ciljeva Ministarstva zdravlja u stalnim naporima
na prevenciji bolesti i spreavanju irenja bolnikih i drugih infekcija. Ovaj projekat,
koji finansira Evropska unija, omoguie Srbiji da ide u korak sa razvijenim
evropskim dravama kada je u pitanju zbrinjavanje infektivnog medicinskog otpada.
Preporuke koje sadri vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom rezultat
su zajednikog rada predstavnika dva ministarstva, Ministarstva zdravlja i
Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja.
Ovakav meuresorni i multidisciplinarni pristup obezbeuje angaovanje svih
kljunih aktera u uspostavljanju jedinstvenog sistema upravljanja infektivnim
medicinskim otpadom, zasnovanog na strunim preporukama, zakonskoj regulativi i
finansijskim resursima Republike Srbije.
Beograd, septembar 2008.
UVOD
Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom predstavlja vaan
izvor informacija i strunih preporuka za zbrinjavanje medicinskog otpada u Republici
Srbiji.
Reforma sistema zdravstvene zatite u naoj zemlji ima za cilj unapreenje kvaliteta
zdravstvenih usluga, kako u dravnom, tako i u privatnom sektoru zdravstvene
zatite. Vaan element unapreenja kvaliteta zdravstvenih usluga predstavlja i
adekvatno zbrinjavanje medicinskog otpada, koje je u skladu sa domaom
zakonskom regulativom kao i sa osnovnim principima profesionalne prakse
upravljanja medicinskim otpadom, prevencije zaraznih bolesti i promocije zdravlja.
Uvoenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom
sektoru u Republici Srbiji, jedan je od preduslova za ureenje sistema upravljanja
medicinskim otpadom u celini. Konsenzusom, unutar radne grupe sainjene od
eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti, dogovoreno je korienje Evropskog
kataloga otpada koji definie osnovnu kategorizaciju medicinskog otpada, kao i
stavove u vezi sa segregacijom odnosno razdvajanjem, obeleavanjem i tretmanom
razliitih kategorija medicinskog otpada, za primenu u zdravstvenim ustanovama u
Srbiji. Ovaj katalog je inae u primeni u Republici Srbiji od 2005.godine a njegove
kategorije otpada preuzete su objavljivanjem pomenutog domaeg kataloga otpada
(Pravilnik o uslovimai nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina, Slubeni glasnik Republike Srbije, br.55/2001), sa malim razlikama.
Ciljevi ovog vodia su smanjenje koliine otpada koji se stvara u ustanovama u
kojima se prua zdravstvena zatita, posebno razdvajanjem otpada na osnovne
kategorije na mestu stvaranja, pravilno pakovanje istog, obeleavanje i odlaganje,
izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, reciklaa, kao i korienje istijih
tehnologija za sterilizaciju odnosno dekontaminaciju infektivnog medicinskog otpada.
Krajnji cilj ove publikacije je doprinos zatiti i unapreenju zdravlja celokupne
populacije, kao i zatita i ouvanje ivotne sredine, odnosno unapreenje zdravlja,
kao i smanjenje i kontrola zagaivanja ivotne sredine.
Primena Nacionalnog vodia za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom u
svakodnevom radu pre svega zdravstvenih ustanova, a potom i svih ustanova u
kojima se prua zdravstvena zatita a primarno pripadaju grupi ustanova socijalne
zatite, dae sledei doprinos:
Omoguie iznalaenje uniformnog pristupa u upravljanju infektivnim medicinskim

otpadom i uspotstavljanje bezbedng sistema upravljanja medicinskim otpadom,
poveae bezbednost u radu zaposlenih,
unapredie bezbednost korisnika zdravstvene zatite,
smanjie rizik od irenja zaraznih bolesti i
u smanjenju koliine medicinskog otpada i
unaprediti stanje ivotne sredine.
1. MEDICINSKI OTPAD
Postoji vie definicija medicinskog otpada koje se smatraju prihvatljivim prilikom
kategorizacije i razvrstvanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim
ustanovama.
Medicinski otpad se definie kao: sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generie
pri pruanju zdravstvenih usluga (dijagnostika, prevencija, leenje i istraivanja u
oblasti humane i veterinarske medicine)". Drugim reima, pod medicinskim otpadom
se podrazumeva sav otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama (dravnim ili
privatnim), medicinskim istraivakim centrima ili laboratorijama.
To je heterogena meavina otpada, pri emu 1025% ini opasan otpad rizian po
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Medicinski otpad jednom reju nastaje prilikom postavljanja dijagnoza, leenja ili
pruanja medicinske nege, kao i prilikom istraivanja
koja se sprovode u
zdravstvenim ustanovama naune, terapijske, dijagnostike ili sline medicinske
delatnosti. Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad koji nastaje prilikom pruanja
zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama ili van njih (kuna nega), u
domovima za smetaj starih lica ili u ustanovama u kojima se prua medicinska nega
u bilo kom obliku.
Prema zakonu o otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, Republika Srbija,
2008. godina), otpad se definie kao svaka materija ili predmet sadran u Evropskom
katalogu otpada koju vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa
zakonom.
Otpad koji potie iz zdravstvenih ustanova samo jednim delom je medicinski otpad
koji se dalje moe razsvrstati u vie razliitih kategorija.
Prema predlogu zakona o otpadu komunalni otpad jeste otpad iz domainstva (kuni
otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slian otpadu iz
domainstva.
Komunalni otpad je veoma zastupljena kategorija otpada koja takoe potie iz
zdravstvenih ustanova i ustanova socijalne zatite (ustanova za smetaj obolelih ili
starih lica, kao i otpad koji potie iz drugih oblika smetaja obolelih osoba), kao i iz
domainstava pacijenata (otpad koji nastaje pri kunom leenju). Komunalni otpad se
esto u literaturi naziva otpadom iz crnih kesa.
U ostali medicinski otpad spada: zeleni otpad koji nastaje prilikom odravanja
zelenih povrina u krugu zdravstvenih ustanova, kao i otpad koji nastaje prilikom
izgradnje i/ili ruenja graevinskih objekata koji pripadaju zdravstvenim ustanovama.
Profesionalcima u zdravstvenom sektoru, nadlenim za upravljanje medicinskim
otpadom, neophodna su znanja i vetine za smanjenje stvaranja koliine
medicinskog otpada, njegovo razvrstavanje, prikupljanje, skladitenje, transport,
preradu i privremeno ili konano odlaganje, kao i odgovarajua struna uputstva i
preporuke u vezi sa primenom adekvatnih metoda i tehnika za upravljanje otpadom.
10
Vaan delokrug rada profesionalaca zaduenih za rukovanje i zbrinjavanje

medicinskog otpada je i procena rizika i obezbeenje mera prevencije u cilju zatite
zaposlenih pre svega u zdravstvenom sektoru i korisnika zdravstvenih usluga, kao i
zatita ivotne sredine.
1.1.
Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom
Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su:
Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se otpad

razdvaja prema razliitim nainima prerade i odlaganja i usmerava u
pravcu razliitih tokova;
Smanjivanje proizvodnje i koliine medicinskog otpada;
Upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna
sredina;
Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji nain u okviru
razliitih tokova otpada;
Priprema ili sanacija neureenih privremenih ili trajnih skladita otpada;
Voenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa upravljanjem
medicinskim otpadom;
Praenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom
otpada;
Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (izrada
plana upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i ustanovu
socijalne zatite i sl.);
Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godinjem nivou;
Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obeleavanja, pakovanja,
odlaganja i tretmana medicinskog otpada;
Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom;
Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom;
Multidisciplinarna saradnja u cilju ureivanja sistema upravljanja
medicinskim otpadom, kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na
teritoriji administrativnog okruga.
S obzirom na to da veina zdravstvenih radnika upravljanje medicinskim otpadom

smatra esto ne tako vanom i sporednom aktivnou, primena i praenje energinih
mera u razvrstavanju i zbrinjavanju medicinskog otpada predstavlja ozbiljan test
upravljakih vetina.
Za dobru praksu upravljanja otpadom od kljunog je znaaja da zdravstveni radnici i
saradnici tano znaju ta se od njih oekuje u vezi sa razvrstavanjem otpada, da
budu motivisani i propisno obueni za navedene aktivnosti, kao i da imaju adekvatnu
saradnju sa upravom zdravstvene ustanove po pomenutim pitanjima.
Pripreme i obuka za uvoenje dobre prakse u upravljanju medicinskim otpadom
treba da budu dovoljno energine kako bi proizvele kako promene u stavovima i
ponaanju samih zaposlenih, tako i promene u preradi i odlaganju medicinskog
11
otpada.
Mehanizmi praenja i kontrole aktivnosti u domenu upravljanja medicinskim otpadom
u svakoj ustanovi koja generie medicinski otpad su zasnovani na saradnji,
multidisciplinarnosti i partnerskim odnosima u cilju uspostavljanja upravljanja
medicinskim otpadom kako proizvoaa medicinskog otpada, tako i lokalne
samouprave, ekolokog sektora i svih subjekata upravljanja otpadom.
1.2.
Ciljevi i obuhvat Nacionalnog vodia dobre prakse
Nacionalni vodi dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom ima za

cilj da ponudi sveobuhvatan i jedinstven pristup bezbednog upravljanja medicinskim
otpadom kako u dravnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama
socijalne zatite irom Republike Srbije.
Ovaj dokument upotpunjen je i preciziran posebno sa dva podzakonska akta, u
izradi: Pravilnikom za upravljanje medicinskim otpadom i Pravilnikom za upravljanje
farmaceutskim otpadom.
Vodi predstavlja osnovni alat i izvor strunih preporuka za sva lica zaposlena u
zdravstvenom sektoru ili sektoru socijalne zatite koja rukuju sa medicinskim
otpadom.
Publikacija odraava aktuelne mogunosti u Republici Srbiji u domenu zbrinjavanja
medicinskog otpada, a u skladu sa potrebama, kao i neposrednu budunost u
srpskom zakonodavstvu, takoe u istoj sferi rada. Nacionalni vodi dobre prakse za
bezbedno upravljanje medicinskim otpadom zasnovan je na najboljim primerima iz
prakse, pre svega zemalja Evropske unije, kao i preporukama vodia Svetske
zdravstvene organizacije.
Nacionalni vodi dobre prakse sadri preporuke koje se odnose na:
Definiciju medicinskog otpada

Klasifikaciju medicinskog otpada
Upravljanje medicinskim otpadom (razliitim tokovima otpada)
Uspostavljanje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom
(obeleavanje bojama, razdvajanje otpada, pakovanje prema propisima,
transport i tretman infektivnog medicinskog otpada)
Definisanje odgovornosti i obaveza u upravljanju medicinskim otpadom
Planiranje aktivnosti u upravljanju medicinskim otpadom
Izvetavanje o upravljanju medicinskim otpadom
Nadzor nad upravljanjem medicinskim otpadom.
12
1.3.
Definicija medicinskog otpada
Prema Zakonu o medicinskom otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, 2008)

medicinski otpad je heterogena meavina klasinog smea (komunalnog otpada),
infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa
i ambalae, kao i radioaktivnog i opasnog hemijskog otpada. T otpad koji se
potpuno ili delimino sastoji od ljudskih ili ivotinjskih tkiva, krvi i drugih telesnih
tenosti, ekskreta i sekreta, lekova i drugih farmaceutskih preparata, briseva, tupfera,
gaza, zavoja, igala, skalpela, lanceta i drugih otrih instrumenata. Medicinski otpad je
i bilo koji drugi otpad koji potie od medicinske, stomatoloke, veterinarske (otpad
nastao prilikom pruanja veterinarskih pregleda ili tretmana), farmaceutske ili sline
prakse, istraivanja, tretmana, zatite ili uzimanja krvi za transfuzije, a moe inficirati
osobu koja sa njim doe u kontakt.
U osnovi, postoje sledea dva tipa medicinskog otpada:
Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada i slian je

otpadu koji se stvara u domainstvima)
Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji

opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje
ljudi i najmanje ima jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim
propisima, ukljuujui i ambalau u kojoj je opasan otpad bio ili jeste
upakovan).
Ovi tipovi otpada se zatim dalje dele na podvrste, pri emu se koriste odrednice iz
Evropskog kataloga otpada koji je prihvaen kao najprikladniji sistem klasifikacije
otpada za korienje u Republici Srbiji.
Evropska komisija je jo 1994. godine definisala sveobuhvatan Evropski katalog
otpada kako bi uvela zajedniku terminologiju irom zemalja Evropske zajednice i
poboljala upravljanje otpadom (direktiva Saveta br. 2000/532/EC). Ovaj dokument
predstavlja spisak otpada i u skladu je sa Evropskom direktivom u vezi sa otpadom,
br. 75/442/EEC. Dokument nije konaan i povremeno se dopunjava i menja (revizija
Evropskog kataloga otpada). Jedna revizija je do sada ve objavljena i to je Evropski
katalog otpada 2002.
U osnovi, u Evropskom katalogu otpada, otpad se definie na osnovu sledea tri
kriterijuma:
1. Poreklo otpada tj. definisanje industrijske grane ili sektora iz koga potie
otpad (prve dve cifre zdravstveni sektor 18).
2. Proces tokom kojeg nastaje otpad (druge dve cifre otpad koji nastaje pri
pruanju zdravstvenih usluga u porodilitima, iz dijagnostike, leenja ili
prevencije bolesti kod ljudi 18 01).
3. Tip otpada (trei par cifara neinfektivni otpad otpad ije sakupljanje i
13
odlaganje ne podlee posebnim zahtevima za spreavanja infekcija, 18 01

04).
Prema Evropskom katalogu otpada, svaki tip otpada poseduje klasifikacioni broj ili
sopstveni kod koji se sastoji od 6 cifara (primer, 18 01 03).
Ukoliko izvesne kategorije otpada pored klasifikacionog broja sa 6 cifara poseduju i
zvezdicu koja stoji iza cifara, zvezdica oznaava da taj otpad spada u opasan otpad
(primer: 18 01 03*, Infektivni otpad).
1.4.
Kategorije medicinskog otpada
Kategorije medicinskog otpada koje se preporuuju za korienje u Republici Srbiji

baziraju se na kategorizaciji iz prethodno opisanog Evropskog kataloga otpada.
Prema Evropskom katalogu otpada medicinski otpad definisan je kao otpad koji
nastaje pri pruanju zdravstvene zatite u medicini i veterini (ljudima i ivotinjama) i/ili
srodnim istraivanjima i zaveden je pod brojem 18 00 00 sa podskupovima.
U propisima kojima se definiu, kategorije otpada mogu imati i specifina pravna
znaenja.
Otpad prema Direktivi (Kontrolisani otpad)
Otpad koji potpada pod odredbe Okvirne direktive Evropske unije br. 75/442/EEC i na
koji se odnose kasnije usvojeni amandmani naziva se Otpad prema Direktivi.
Otpad prema Direktivi obuhvata:
1. Komunalni vrsti otpad
Ponekad se naziva kunim otpadom ili otpadom iz domainstva.
2. Komercijalni otpad
Ova kategorija koristi se za otpad koji potie iz komercijalnih ustanova, radnji,
kancelarija itd.
3. Industrijski otpad
Otpad koji potie iz industrijskih delatnosti.
4. Otpad od izgradnje/ruenja
Obuhvata otpad koji potie iz graevinarstva i predstavlja najvei pojedinani
izvor kontrolisanog otpada.
Ovaj otpad dalje moe da se klasifikuje kao:
aktivni otpad (koji sadri drvo, biorazgradljivi materijal, plastiku, rastvarae i
sl.) i kao
inertni otpad (otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili
biolokim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki
ili hemijski reaguje, primer: kamen, cigla, beton itd);
14
5. Opasan otpad
Spada u kontrolisani otpad koji se smatra opasnim ili tekim za uvanje,
preradu ili odlaganje.
Klasifikacija medicinskog otpada prema Evropskom katalogu otpada
SVRHA
RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA
PATOANATOMSKI OTPAD:
OTPAD:
PREPOZNATLJIVI DELOVI
TELA, PLACENTE, ITD.
INFEKTIVNI OTPAD:
OTPAD:
ZAVOJI, TUPFERI, O
OTRI
PREDMETI, OTPAD SA
DIJALIZE, INFICIRANA
KRV
KOMUNALNI OTPAD:
OTPAD:
UOBI
UOBIAJENO SME
SMEE,
OTPAD IZ KUHINJE,
ITD.
OTPAD ZA RECIKLA
RECIKLAU:
PLASTIKA, PAPIR,
KARTON, STAKLO, ITD.
OPASNI OTPAD:
OTPAD:
RADIOAKTIVNI OTPAD,
FARMACEUTSKA
SREDSTVA, HEMIKALIJE
IDR.
Odeljak br. 18: Otpad koji nastaje pri pruanju zdravstvene zatite u medicini i
veterini (ljudima i ivotinjama) i/ili srodnim istraivanjima zaveden je pod brojem 18
00 00 sa pododeljcima.
Pododeljak br. 18 01: Otpad iz bolnica i/ili domova zdravlja, otpad koji nastaje pri
postavljanju dijagnoza, leenju ili pri obavljanju preventivnih zdravstvenih usluga kod
ljudi (u humanoj medicini).
15
18 01 01*
Otri predmeti (izuzev 18 01 03*)
18 01 02
Delovi tela i organi, ukljuujui i kese sa krvlju i krvnim derivatima

(izuzev 18 01 03*)
Infektivni otpad, otpad ije sakupljanje i odlaganje podlee posebnim
zahtevima zbog spreavanja infekcije
Neinfektivni otpad (otpad ije sakupljanje i odlaganje ne podlee
posebnim zahtevima zbog spreavanja infekcija npr. zavoji, gipsevi,
posteljina, odea za jednokratnu upotrebu, pelene)
18 01 03*
18 01 04
18 01 06*
Hemijski otpad koji sadri opasne supstance
18 01 07
Ostali hemijski otpad
18 01 08*
18 01 09
18 01 10
Citotoksini lekovi i citostatici

Lekovi izuzev onih navedenih u 18 01 08
Amalgamski otpad iz stomatoloke zatite
Pododeljak 18 02: Otpad koji nastaje pri pruanju zdravstvene zatite u veterini
(otpad iz istraivanja, dijagnostike, leenja ili prevencije bolesti u veterini)
18 02 01
18 02 02*
18 02 03
18 02 05*
18 02 06
18 02 07*
18 02 08
Otri instrumenti (izuzev 18 02 02)

Otpadi ije sakupljanje i odlaganje podlee posebnim zahtevima zbog
spreavanja infekcije
Otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podlee posebnim zahtevima
zbog spreavanja infekcija
Hemikalije koje se sastoje od opasnih supstanci ili ih sadre
Hemikalije drugaije od onih navedenih u 18 02 05
Citotoksici i citostatici lekovi
Lekovi drugaiji od onih navedenih u 18 02 07
Izvod iz Kataloga otpada sa opisanim kategorijama otpada (Pravilnik o uslovimai

nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br.55/2001).
16
1.4.1. Opasan medicinski otpad
Otpad iz ustanova u kojima se prua zdravstvena zatita obavezno se razvrstava na

mestu stvaranja na opasan i neopasan medicinski otpad.
Opasan medicinski otpad ukljuuje infektivni, patoloki, hemijski, toksini ili
farmaceutski otpad, kao i citotoksine lekove, otre predmete i instrumente za
jednokratnu upotrebu i drugi opasan otpad.
U cilju svrstavanja medicinskog otpada u kategoriju opasnog otpada koristi se upitnik
od est pitanja kao dopunski instrument i metod utvrivanja opasnih svojstava
medicinskog otpada. Istovremeno upitnik predstavlja pomono sredstvo
profesionalcima za laku klasifikaciju otpada (prilog B).
1.
Ukoliko Okvirnom direktivom Evropske unije br75/442/EEC o otpadu (i u

njenim kasnijim amandmanima) otpad nije definisan kao kontrolisani otpad,
onda takav otpad ne spada u kategoriju opasnog otpada.
2.
Iz kategorije opasnog otpada izuzima se odmah komunalni otpad, koji nastaje

leenjem pacijenata i slinim medicinskim procedurama, bilo u zdravstvenim
ustanovama ili domovima pacijenata prilikom kune nege ili leenja.
3.
Definisanje kategorije otpada:

(I)
Neopasan otpad (obeleen crnom bojom bez zvezdice):

obuhvata sav otpad koji je oznaen kao otpad koji nije opasan
(nije potrebno postavljati dalja pitanja)!
(II)
Apsolutno opasan otpad (oznaen crvenim slovima sa zvezdicom):

sav otpad koji je oznaen ifrom za apsolutno opasan otpad je
opasan otpad (nije potrebno postavljati dalja pitanja)!
(III)
Naknadno zaraeni otpad (oznaen plavim slovima sa zvezdicom):

bilo koji otpad koji je klasifikovan kao naknadno zaraeni otpad
(otpad prema refleksiji).
17
4.
Sastav otpada je takoe vaan parametar za odreivanje pripadnosti otpada

kategoriji opasnog otpada.
Sastav otpada moe biti poznat ili se moe utvrditi na sledei nain:
1. poznavanjem procesa ili aktivnosti koje dovode do nastanka te vrste otpada,
i/ili
2. hemijskom ili mikrobiolokom analizom datog otpada i/ili
3. pomou podataka sa pakovanja datog otpada tj. sa deklaracije o osnovnim
karakteristikama sastava materijala, koje je isporuilac sredstava/prodavac u
obavezi da dostavi kupcu tj. zdravstvenoj ustanovi (MSDS, Material Safety
Data Sheets).
Vaan parametar za definisanje kategorije opasnog otpada je i podatak da li

otpad sadri opasne supstance.
Najbolji nain za utvrivanje tog parametra je da se proveri prisustvo opasnih

supstanci (spisak opasnih supstanci dat u dodatku I Direktive Evropske unije o
opasnim supstancama (67/548/EEC).
18
UKOLIKO NEMA SASTOJAKA KOJI SE NALAZE U DODATKU I OVE DIREKTIVE,

ISPITIVANI OTPAD NIJE OPASAN!
UKOLIKO SASTAV OTPADA NIJE POZNAT!

Ukoliko sastav otpada nije poznat, neophodno je ispitati sastav otpada, kako bi se
utvrdilo da li otpad ima svojstva opasnog otpada.
Prvi korak u ovom postupku je
1) Utvrditi da li otpad ima bilo koje od svojstava opasnog otpada navedenih
od H1 do H14?
Ukoliko otpad ima bilo koje od sledeih svojstava opasnog otpada (od H1 do H14, uz
granine vrednosti koje su prethodno date), smatra se opasnim otpadom:
H1
H2
H3A
H3
H4
H5
H6
H7
H8
H9
H10
H11
H12
H13
H14
eksplozivnost
sposobnost oksidacije supstanci
visoka zapaljivost (temperatura paljenja ispod 21oC)
zapaljivost (temperatura paljenja < 55oC)
iritantanost
tetnost
toksinost
kancerogenost
korozivnost
infektivnost
toksinost za reproduktivni sistem
mutagenost
supstance i preparati koji u dodiru sa vodom, vazduhom ili kiselinom
otputaju otrovne gasove
supstance i preparati koji stvaraju proizvod spiranja koji ima bilo koju od
gorenavedenih osobina
ekotoksinost
Drugi korak u ovom postupku je prepoznavanje neke od navedenih vrsta otpada

prema spisku koji sledi.
2) Neke vrste otpada koje nastaju u zdravstvenom sektoru ve spadaju u
opasan otpad i nije potrebno vrsiti analizu sastava tih kategorija otpada, kao
na primer:
baterije koje se pune (npr. baterije koje sadre nikl, kadmijum, ivu, cink ili
19
1.4.2.
litijumske baterije iz slunih aparata, pejdera itd.);

olovne baterije (na primer, u vozilima na elektrini pogon i pomonim
generatorima);
iva (na primer: slomljeni termometri, neiskoriene amalgamske smee);
hemikalije i boje, jedinjenja srebra, neiskorieni barijum, kontrastne
tenosti itd. koje se koriste u odeljenju za radiologiju;
hemikalije koje se koriste prilikom razvijanja fotografija (razvija, fiksir,
izbeljiva, jedinjenja srebra);
hemikalije koje se koriste u mrtvanicama i odeljenjima za patologiju;
deterdenti, izbeljivai, na primer, iz praonica;
delimino iskorieni rastvori izotopa koji se koriste u nuklearnoj medicini;
neiskorieni lekovi iz apoteka, vraeni preparati napravljeni prema
receptima magistralni lekovi, lini lekovi pacijenata;
laboratorijski otpad, na primer, reagensi, rastvori;
otpad od bolnikog smetaja /ulja za kuvanje iz kantina;
otpad iz slube za odravanje/izvoenje radova, na primer, boje, rastvori,
razreivai, sredstva za odravanje drveta, maziva, ulja, lepkovi i sredstva
za zaptivanje, proizvodi za zatitu od prodiranja vode, fluorescentne cevi i
sijalice koje sadre ivu;
otpad koji potie od odravanja zemljita, a koji sadri pesticide;
otpad sastavljen od elektrine i elektronske opreme.
Infektivni medicinski otpad
Prilikom procene da li odreeni otpad treba da bude klasifikovan kao infektivni

medicinski otpad, potrebno je imati u vidu sledee aspekte:
a.
b.
c.
d.
Zatitu zdravstvenih radnika i zaposlenih na poslovima u pruanju zdravstvene

zatite u vezi sa rukovanjem otpadom;
Mogue klasifikovanje otpada kao opasnog otpada, radioaktivnog otpada ili
otpada druge kategorije;
Potovanje zakonskih propisa koji se odnose na transport opasnih materija
(pre svega propisi ADR-a za transport opasnih materija drumskim
saobraajem);
Proces odluivanja strunjaka koji uestvuje u pruanju zdravstvene usluge i
stvaranju otpada, o nainima odlaganja otpada;
Postoji potreba da se, u svakom pojedinanom sluaju, procena vri u
20
odreenim okvirima koji omoguavaju doslednost u praksi.

Ovo se moe postii definisanjem i primenom Politike upravljanja otpadom u
datoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj se tano definie:
ta se moe proglasiti visoko infektivnim, infektivnim i neinfektivnim bez

potrebe za posredovanjem drugih autoriteta, bez obraanja upravi zdravstvene
ustanove ili strunjacima specijalizovanim za pojedine grane medicine, u kojima se
stvaraju razliite kategorije opasnog medicinskog otpada;
Okolnosti u kojima se otpad stvara.

U formulisanju Politike upravljanja otpadom, uprava zdravstvene ustanove
mora da uzme u obzir lokalne specifinosti ustanove, kao i profesionalne
preporuke specijalista klinikih i preventivnih grana medicine, profesionalaca
zaduenih za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, kao i strunjaka za
bezbednost na radu.
1.4.3. Farmaceutski otpad
U ovom momentu, sav farmaceutki otpad koji nastaje u zdravstvenim ustanovama i

apotekama u Srbiji tretira se i odlae kao opasan otpad, a shodno sa vaeom
zakosnkom regulativom u Republici Srbiji.
Farmaceutski otpad moe da sadri supstance iz dodatka I Direktive o opasnim
supstancama (67/548/EC), to ukljuuje i druge opasnosti pored H9 infektivno.
21
Citotoksini otpad i druge hemikalije koje se koriste u laboratorijama takoe se

smatraju opasnim otpadom.
Sa sledeim vrstama otpada takoe se mora postupati kao sa opasnim otpadom (a
treba da se skladite kao opasan otpad): na primer, barijum, kadmijum, kobalt, olovo,
iva (ukljuujui i amalgam), nikl, srebro i veina njihovih jedinjenja, itd. (ali ne i
barijum sulfat).
1.4.4. Radioaktivni otpad iz zdravstvenog sektora

Upravljanje radioaktivnim otpadom u zdravstvu u Republici Srbiji regulisano je
Zakonom o zatiti od jonizujuih zraenja (Slubeni list SRJ, br. 46/96 i Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 101/2005 dr. zakon i 85/2005 dr. zakon).
22
Ovim zakonom propisuju se:
mere zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine od tetnog dejstva jonizujuih zraenja
u proizvodnji, prometu i korienju izvora jonizujuih zraenja,
mere sigurnosti pri korienju nuklearne energije i
nadzor nad sprovoenjem tih mera i odgovornost za tetnosti od dejstva
jonizujueg zraenja.
Uslovi za sakupljanje, skladitenje i odlaganje ovog otpada definisani su u

Ovlaenju koje se izdaje zdravstvenim ustanovama koje se bave dijagnostikim
postupcima i terapijskim procedurama u okviru kojih se koriste radionuklidi.
Kontaminacija ivotne sredine radioaktivnim supstancama podrazumeva prisustvo
radionuklida u ivotnoj sredini u koncentracijama koje prevazilaze odreene vrednosti.
Nivo zagaenja radioaktivnou u uvezenoj hrani, lekovima, pomonim medicinskim
sredstvima, predmetima koji se nalaze u optoj upotrebi i drugoj robi ne sme da bude
vii nego to je dozvoljeni nivo kontaminacije radioaktivnou za sline predmete u
domainstvu.
Radioaktivni materijal je materijal koji sadi jedan ili vei broj radionuklida ija je
specifina aktivnost (Bq/g) i ukupna aktivnost (Bq) via od propisanih graninih
vrednosti.
Radioaktivni otpad (RadioActiveWaste) je materijal koji nije namenjen za dalju
upotrebu, a iji sadraj radioaktivnih izotopa prelazi naznaene granine vrednosti.
uvanje radioaktivnog otpada je bezbedno odlaganje ovih materijala u prostorijama
korisnika, do trenutka njegove predaje licu ovlaenom za skladitenje, obradu i
odlaganje radioaktivnog otpada.
Radioaktivni otpad se klasifikuje prema:
Metodi i mestu nastanka (u nuklearnom zapaljivom ciklusu, industriji,
naunim istraivakim laboratorijama, medicini itd.)
Fizikim osobinama (vrst, tean, gasovit, zapaljiv, nezapaljiv, stiljiv i
nestiljiv)
Hemijsko-biolokim osobinama (organski, neorganski, toksian, agresivan,
eksplozivan, isparljiv itd.)
Koliinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su prisutni.
Prema koliinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su prisutni, radioaktivni otpad
se deli u sledee kategorije:
Radioaktivni otpad I kategorije (LILW-SL) sadri radioaktivne izotope sa

kratkim periodom poluraspada (kraim od 30 godina), sa niskom i srednjom
aktivnou, ija je toplotna mo manja od 2 kW/m3. Koncentracija
dugoiveih alfa emitera za ovu kategoriju RAW ograniena je na 4000
Bq/g kod svakog pojedinanog pakovanja RAW, tj. na 400 Bq/g za ukupnu
koliinu RAW.
Radioaktivni otpad II kategorije (LILW-LL) sadri radioaktivne izotope sa
23
dugim periodom poluraspada (preko 30 godina), srednje ili niske aktivnosti i

toplotne moi od manje od 2 kW/m3. Koncentracija dugoiveih alfa emitera
za ovu kategoriju RAW prevazilazi granine vrednosti koncentracije
dugoiveih alfa emitera u RAW I kategorije.
Radioaktivni otpad III kategorije (HLW) RAW visoke aktivnosti sa
koncentracijom dugoiveih izotopa koja prelazi granine vrednosti zadate
za RAW I kategorije, sa toplotnom moi veom od 2 kW/m3 i bez potrebe za
hlaenjem.
Pravna lica i korisnici ijim poslovnim delatnostima nastaje radioaktivni otpad,

obavezni su da sakupljaju, obeleavaju i uvaju radioaktivni otpad dok ga ne prepuste
zvanino ovlaenom pravnom licu.
vrsti radioaktivni otpad srednje i niske aktivnosti skuplja se u plastina pakovanja i
pakuje u metalne kontejnere standardizovanih dimenzija (metalnu burad od 200 l sa
poklopcem).
vrsti bioloki otpad koji sadri radioaktivni otpad pakuje se u plastine kese ili se
potapa u formalin. Period uvanja ovakvih materijala u plastinim kesama ne moe da
bude dui od 3 dana, nakon ega se ovaj otpad tretira kao bilo koji drugi vrsti
radioaktivni otpad.
Svako mesto na kome nastaje teni radioaktivni otpad mora da bude opremljeno tako
da sakupljanje tenog radioaktivnog otpada smanjuje, na najmanju moguu meru,
mogunost njegovog prosipanja, kao i mogunost izlaganja zraenju.
Ukoliko se, u toku rada, radioaktivni otpad kontinuirano stvara, a dnevna koliina
nastalog radioaktivnog zagaivaa prelazi 200 l za RAW I i II kategorije i 100 l za
RAW III kategorije, neophodno je da postoji odvojen, zatvoren sistem odvoda za
uklanjanje ovog materijala i njegovo prenoenje do rezervoara za sakupljanje.
Ukoliko se, u toku rada, radioaktivni otpad ne stvara neprekidno, izvori radioaktivnog
otpada treba da budu opremljeni odgovarajuim posudama za sakupljanje tenog
radioaktivnog otpada.
Korisnici koji proizvode, tj. sakupljaju, uvaju, prerauju, skladite ili odlau
radioaktivni otpad treba da obezbede proces rada kojim se koliina radioaktivnog
otpada smanjuje na najmanju moguu meru, te su duni da vode zapisnike o svakoj
koliini proizvedenog, sakupljenog, uvanog, skladitenog ili odloenog radioaktivnog
otpada.
Korisnici u ijim poslovnim aktivnostima nastaje radioaktivni otpad duni su da
sakupljaju i uvaju RAW na opisani nain do njegove predaje pravnom licu koje je
ovlaeno za transport, uvanje, obradu, skladitenje i odlaganje RAW.
Korisnici u ijim poslovnim aktivnostima nastaje RAW mogu da ga uvaju na propisani
nain dok ne sakupe koliine koje su dovoljne za transport, ali ne due od godinu
dana.
Nadlena institucija za zbrinjavanje radioaktivnog otpada u Srbiji je Institut za
24
nuklearne nauke Vina, Laboratorija za zatitu od zraenja i zatitu ivotne sredine

Zatita (tel. 011/2453-867, 011/2458-222 (472).
1.4.4. Citotoksiki i citostatiki otpad
Citotoksini i citostatski otpad je jedna od kategorija medicinskog otpada.

Ovoj kategoriji pripada svaki farmaceutski proizvod koji ima jedno ili vie opasnih
svojstava toksino, kancerogeno, toksino po reprodukciju, mutageno.
Tu mogu spadati i lekovi iz odreenih farmaceutiskih klasa, kao to su
antineoplastini agensi, antivirusni lekovi, imunosupresivi, niz hormonskih lekova i
ostali.
Tamo gde je prisutan neki citotoksini agens (npr. Fluorouracil, Cisarabine itd.)
protokol za upravljanje otpadom mora ukljuivati i procenu rizika koja mora uzeti u
obzir i injenicu da prilikom rukovanja ovim lekovima i kada je u pitanju otpad,
postoji opasnost od dejstva toksinih materija (npr. agensi su teratogeni, mutageni i
kancerogeni) na ljudski organizam.
Ukoliko govorimo o citototoksinim lekovima i sredstvima (na primer: Fluorouracil-5FU
Cisarabin i slino), u proceni rizika neophodno je naznaiti da postoji opasnost od
toksinih supstanci (na primer, treba navesti da su citotoksina sredstva teratogena,
mutagena i karcinogena).
Pri proceni rizika u ovakvim okolnostima obavezno treba voditi rauna o:
1.
Propisanom protokolu terapije/protokolu leenja i nege (koji su sainili lekari ili

oni koji imaju obavezu adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera,
to u praksi esto znai stanje kada se produava bolniki program
hemoterapije u leenju malignih bolesti);
2.
Zdravlju i bezbednosti osoblja koje neposredno obavlja leenje i prua negu;
25
3.
Zdravlju i bezbednosti osoba koje su u kontaktu sa pacijentima i

osobama u njihovom okruenju;
4.
Kretanju i prenoenju citotoksinih sredstava;
5.
Bezbednom skladitenju citotoksinih sredstava u okruenju pacijenata;
6.
Upotrebi citotoksinih i citostatskih sredstava;
7.
Medicinskom nadzoru nad svim licima koja rade sa citotoksinim sredstvima;
8.
Pripremi citotoksinih sredstava za propisanu aplikaciju terapije;
9.
Merama za prevenciju nus efekata;
10.
Proceduri odlaganja citotoksinog otpada koja je vaea u zemlji, a koja

obuhvata osnovne principe:
nabavku i skladitenja materijala,
odlaganje citotoksinog otpada u posebne kese,
odlaganje kesa u nepropusne kontejnere,
obeleavanje kontejnera,
skladitenje,
planiranje i ugovaranje konanog odlaganja,
beleke o svim fazama zbrinjavanja ove kategorije otpada,
protokole o odlaganju.
11.
Odlaganju na centralno mesto za odlaganje u ustanovi.
1.4.6. Patoanatomski otpad

Ovaj otpad se sastoji od prepoznatljivih delova tela, organa i/ili tkiva. Trebalo bi da
bude odvojen, obeleen, stavljen u braon plastine vree i treba da se bezbedno
uva u rashlaenoj sredini (zamrzivaima) pre nego to ga nadlene osobe odnesu
van zdravstvene ustanove radi konanog uklanjanja.
Prema vaeem zakonu patoanatomski otpad se u Republici Srbiji sahranjuje ili
spaljuje u spalionicama koje rade prema principima dobre prakse. U prilogu ovog
vodia nalazi se izvod iz aktuealnog vaeeg zakona za zbrinjavanje
patoanatomskog otpada.
1.4.7. Neopasan medicinski otpad

Neopasan medicinski otpad koji potie iz zdravstvenih ustanova obino podrazumeva
otpad koji ne predstavlja posebnu opasnost prilikom rukovanja ili odlaganja, ali koji
poseduje i reaktivna svojstva, to znai da nije inertan (drvo, papir).
26
1.4.8. Otpad koji potie iz lokalne zajednice

1.4.8.1. Komunalni otpad
Komunalni otpad je otpad iz domainstva, kao i svaki drugi otpad koji je zbog svoje
prirode i sastava slian otpadu iz domainstva.
Mere za razvrstavanje otpada u bolnicama, domovima pacijenata, ordinacijama opte
medicinske prakse i stomatolokim ordinacijama, kao i u slinim institucijama, treba
da budu dovoljno precizne i stroge da obezbede da opasan otpad ne ulazi u tokove
komunalnog otpada.
Mere za odlaganje nekih vrsta medicinskog otpada iz domova pacijenata mogu,
meutim, da obuhvate i mogunost odlaganja zajedno sa ostalim otpadom iz
domainstva, pod uslovom da je procena rizika ukazala da je takav pristup bezbedan.
Mere za odlaganje e iz tokova komunalnog otpada, meutim, iskljuiti otre
predmete, neiskoriene lekove i sav ostali otpad za koji se na osnovu procene rizika
utvrdi da predstavlja opasnost za nastanak potencijalne infekcije.
1.4.8.2. Klasifikacija otpada koji potie iz lokalne zajednice
Otpad koji potie iz lokalne zajednice zahteva da struno lice, koje ima obavezu
adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera/"duty of care, odredi
odgovarajui put za odlaganje takvog otpada, nakon obavljanja procedure koja se
zove procena rizika.
1. Otpad iz zdravstvenih ustanova, lekarskih ordinacija, stomatolokih ordinacija i
slino (privatne prakse).
Medicinsko osoblje koje prua kunu negu ili prua zdravstvene usluge u kolama ili
drugim nemedicinskim ustanovama (pri emu se stvara medicinski otpad) treba da
postupa sa nastalim medicinskim otpadom na isti nain kao i sa otpadom koji nastaje
u zdravstvenim ustanovama (bolnicama ili domovima zdravlja).
2. Otpad koji nastaje izvan zdravstvenih ustanova, na primer, u kuama i
stanovima pacijenata, domovima za smetaj lica i prihvatilitima.
Sa ovakvim otpadom, poto potie od pruanja zdravstvenih usluga, postupa se kao
sa medicinskim otpadom, bez obzira na mesto njegovog nastanka.
Struna lica koja rade na procenama rizika svakako treba da donesu odluku o
odlaganju odreene kategorije otpada koja treba da bude u skladu sa preporukama i
politikom odlaganja otpada ustanove ili poslodavca, tj. onoga ko prua zdravstvenu
uslugu.
Pri tome treba uzeti u obzir obavezu adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih
mera koju imaju svi oni koji su ukljueni u lanac odlaganja otpada, zatim aktuelne
dogovore sa nadlenim organima zaduenim za prikupljanje i odlaganje otpada, kao i
27
preporuke Ministarstva zdravlja i Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog

planiranja. Proizvoa otpada zadrava iskljuivu odgovornost za nain i postupke
odlaganja otpada.
1.4.8.3. Medicinski otpad koji potie iz domova pacijenata

Medicinski otpad koji potie iz domova pacijenata ne treba uklanjati spaljivanjem ili
ukopavanjem na licu mesta.
Odreene vrste otpada koje potiu iz domova pacijenata mogu biti
odlaganje zajedno sa vrstim komunalnim otpadom.
pogodne za
U ovu kategoriju otpada koja se moe odloiti sa komunalnim otpadom iz

domainstva spada sledei otpad:
a. pomagala koje se koriste za skupljenje i odlaganje urina i fekalija (pelene,
kese za stomu, uloci za inkontinenciju);
b. pomagala koja se koriste za sakupljanje drenane tenosti iz telesnih
upljina;
c. pomagala koja se koriste za sakupljanje respiratornog sekreta;d.medicinski
ubrusi, tamponi;
e. zavoji, tupferi, materijal za pedikir, manikir i slino.
Obavezno treba naglasiti da se ove vrste medicinskog otpada koje nastaju pri
pruanju zdravstvene usluge u domovima pacijenata mogu odloiti kao komunalni
otpad, jedino pod sledeim uslovima:
a. da otpad koji se odlae kao komunalni nije infektivan niti tetan, te da je to
naznaeno u proceni rizika; i
b. da vlasti nadlene za prikupljanje otpada nisu naloile drugaije.
U nekim podrujima Republike Srbije, neke od navedenih vrsta otpada mogu se
odlagati na posebne naine a preko posebno dogovorenih protokola koji su
dogovoreni sa nadlenim bolnicama ili slubama zaduenim za prikupljanje otpada.
Preporuuje se, ukoliko ovakvi ugovori postoje, da ostanu i dalje na snazi i da se i
dalje koriste.
Prilikom pruanja kunog leenja u domovima pacijenta neophodno je i obavezno da
zdravstveni radnici koji pruaju zdravstvenu uslugu zbrinu opasan medicinski otpad
koji tom prilikom nastaje. To istovremeno kazuje da e zdravstveni radnici prenositi
male koliine medicinskog otpada, automobilima ili drugim vozilima, koja koriste
prilikom kunih poseta. Prilikom transporta ovakvog otpada neophodno je potovati
osnovne principe bezbednosti i preporuke za adekvatno pakovanje, pre svega
infektivnog medicinskog otpada.
U sluaju sporadinog prikupljanja i prenosa malih koliina infektivnog medicinskog
otpada nije neophodno primenjivati posebne mere za transport ove kategorije otpada.
U sluaju da se radi o transportu neto vee koliine infektivnog medicinskog ili
drugog opasnog medicinskog otpada, posebnim vozilom ija je jedina namena
28
transport infektivnog medicinskog otpada, neophodno je primenjivati preporuke za

pakovanje, obeleavanje i transport opasnih materija, a prema vaeoj ADR
zakonskoj regulativi za transport opasnih materija drumskim saobraajem. Dodatne
informacije o transportu manjih koliina infektivnog otpada videti u prilogu (prilog C).
1.4.8.4. Opasan otpad iz lokalne zajednice
Ukoliko se na osnovu procene rizika utvrdi da van zdravstvene ustanove, a pri
pruanju zdravstvene zatite, u lokalnoj zajednici (domovima pacijenata, kunom
leenju) nastaje opasan otpad ili ukoliko se sa sigurnou moe tvrditi da takav otpad
sadri odreene koliine patogenih klica ili je otpad potencijalno opasan zbog svojih
fizikih, biolokih ili hemijskih svojstava, neophodno je opasnost istai u proceni rizika
i potrebno je preduzeti posebne mere za rukovanje, tretman i odlaganje otpada u
dogovoru sa zdravstvenim radnikom, koji je nadlean za pruanje zdravstvenih
usluga pri kojima ovakav otpad nastaje.
1.5.
Uloge ministarstava
1.5.1. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
Uvodi jedinstven sistem upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenim

ustanovama dravnog i privatnog sektora u Republici Srbiji u saradnji sa
nadlenim organima dravne uprave na svim nivoima (Republika, Pokrajina,
lokalne samouprave).
Uvodi obavezu razdvajanja infektivnog medicinskog otpada od ostalih

kategorija otpada u dnevnom radu i obezbeivanja tretmana istog do
pretvaranja u komunalni, bezopasni otpad.
Uvodi jedinstven sistem obeleavanja i pakovanja infektivnog medicinskog

otpada prema preporukama Nacionalnog vodia za bezbedno upravljanje
medicinskim otpadom.
Obezbeuje primenu preporuka u procesu razvrstavanja, pakovanja i

obeleavanja medicinskog otpada (Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje
medicinskim otpadom).
Realizuje projekat Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom i

obezbeuje njegovu odrivost, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim
otpadom, u saradnji sa nadlenim organima dravne uprave na svim nivoima
(Republika, Pokrajina, lokalna samouprava).
Kontrolie upravljanje medicinskim otpadom i primenu propisa kojima se

regulie ova oblast.
Odobrava planove upravljanja medicinskim otpadom za postrojenja za obradu

otpada u okviru bolnica ili drugih ustanova koje su imenovane u centralna i
29
lokalna mesta tretmana infektivnog medicinskog otpada, na

administrativno upravnih okruga.
teritoriji
Odobrava planove za upravljanje medicinskim otpadom u drugim

zdravstvenim ustanovama, koje ne poseduju autoklave za tretman infektivnog
medicinskog otpada.
Uspostavlja partnerske odnose sa drugim organima dravne uprave koji

uestvuju u upravljanju medicinskim otpadom.
Institucionalizuje obuku za potrebe kvalitetnog upravljanja medicinskim

otpadom.
Obezbeuje odrivost ostvarenih rezultata uvoenjem modela okruga i

primenom tehnologije toplotnog tretmana infektivnog medicinskog otpada u
zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Prati primenu domae zakonske regulative i usaglaavanje iste sa EU

zakonodavstvom, sa ciljem bezbednog i kvalitetnog upravljanja medicinskim
otpadom u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji.
1.5.2. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja

Priprema nacionalnu strategiju upravljanja otpadom i podnosi je na
odobravanje Vladi Republike Srbije.
Koordinira postupcima upravljanja otpadom, vri monitoring, inspekcijski
nadzor u skladu sa postojeom zakonskom regulativom.
Odgovorno je za primenu meunarodnih sporazuma i ugovora u oblasti
ivotne sredine.
Obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na proizvodnju i promet
otrova i drugih opasnih materija, upravljanje hemikalijama, upravljanje
otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom.
Formira informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike i izvetava o
stanju ivotne sredine Agencija za zatitu ivotne sredine.
Izdaje saglasnost na elaborate o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
U Odeljenju za upravljanje otpadom obavljaju se poslovi koji se odnose na:
Pripremu strunih osnova za izradu zakona i drugih propisa u oblasti

upravljanja otpadom;
Izradu i sprovoenje stratekih dokumenata za integrisano upravljanje
otpadom i njihovo povezivanje sa drugim stratekim dokumentima;
Razvoj operativnih planova za posebne tokove otpada;
30
Praenje rada i uestvovanje u radnim telima vezanim za Bazelsku

konvenciju, Stokholmsku konvenciju u delu koji se odnosi na
upravljanje otpadom i Program UN za ivotnu sredinu;
Razvoj odrivog sistema za stalno pruanje pomoi privrednim
subjektima i drugim subjektima za sprovoenje propisa iz oblasti
upravljanja otpadom
Sprovoenje Bazelske konvencije;
Upravljanje industrijskim otpadom;
Upravljanje komunalnim otpadom i posebnim tokovima otpada;
Prekogranino kretanje otpada, izdavanje dozvola za uvoz, izvoz i
tranzit otpada (lista potrebne dokumentacije kao i informacija o
proceduri za izdavanje dozvola, nalazi se na sajtu ovog ministarstva
www.ekoserb.sr.gov.yu).
Vezano za procenu rizika u oblasti upravljanja otpadom moe se konstatovati

da s obzirom na to da se opasan otpad u Republici Srbiji samo privremeno
skladiti i izvozi, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja upuuje
na postupanje sa opasnim otpadom u skladu sa:
A) Uredbom o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom
saobraaju (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.53/2002) vezano za
prevoz;
B) Zakonom o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije,
br.135/04) u taki 3.2. Postupanje sa opasnim materijama i lanu 38.
Procena opasnosti od udesa;
C) Saglasnou na Studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu vezano
za skladitenje.
Zakonom o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine (Slubeni glasnik
Republike Srbije, br.6/02) blie se definiu nadlenosti AP Vojvodine, posebno u
oblastima u kojima Republika ureuje sistem, izmeu ostalih i u oblastima zdravstva i
zatite ivotne sredine. Vrenje poverenih poslova u ovim oblastima AP Vojvodina
obezbeuje preko Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Pokrajinskog sekretarijata
za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj.
31
1.5.3. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo
Kontrolie upravljanje medicinskim otpadom i primenu propisa kojima se

regulie ova oblast u zdravstvenim ustanovama u dravnom sektoru na
teritoriji APV iji je ona osniva, kao i u privatnom sektoru.

uestvuju u upravljanju medicinskim otpadom (Republika i lokalne
samouprave).
Uestvuje u uvoenju jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom

u zdravstvenim ustanovama dravnog sektora na teritoriji APV iji je ona
osniva, kao i u privatnom sektoru.
Uestvuje u realizaciji projekta Tehnika podrka u upravljanju medicinskim

otpadom, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom, za teritoriju
APV.
1.5.4. Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj
Obezbeuje praenje stanja inilaca ivotne sredine na teritoriji APV, izmeu

ostalog i u oblasti upravljanja otpadom.
Daje saglasnost na studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu, za

projekte za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleni organ APV.
Obrazuje informacioni podsistem za zatitu i unapreenje ivotne sredine za

teritoriju APV koji obuhvata i oblast upravljanja otpadom, kao deo jedinstvenog
informacionog sistema Republike.
Vri inspekcijski nadzor u oblasti upravljanja otpadom na teritoriji APV.

uestvuju u upravljanju otpadom.
Kontrolie upravljanje otpadom ukljuujui i medicinski otpad, kao i primenu

propisa kojima se regulie ova oblast na teritoriji APV.
Uestvuje u uvoenju jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom

u zdravstvenim ustanovama dravnog sektora na teritoriji APV iji je ona
osniva, kao i u privatnom sektoru.
Uestvuje u realizaciji projekta Tehnika podrka u upravljanju medicinskim

APV.
32
1.5. 5. Organi lokalne samouprave
Usvajaju lokalno zakonodavstvo u oblasti upravljanja komunalnim vrstim

otpadom.
Definiu lokalnu politiku i usvajaju akcione planove za teritoriju optine u
oblasti upravljanja otpadom.
Izdaju dozvole za sakupljanje i tretman komunalnog otpada i graevinskog
otpada.
Sprovode inspekcijski nadzor radi provere usaglaenosti sa zahtevima u
izdatoj dozvoli.
Kontroliu aktivnosti preduzea sa kojima su ugovorili usluge o sakupljanju,
prevozu i odlaganju komunalnog vrstog otpada.
Upravljaju ukupnom organizacijom u pruanju usluga za komunalni vrsti
otpad, ukljuujui sakupljanje razdvojenog otpada.
Ustanovljavaju takse i kazne u oblasti upravljanja komunalnim vrstim
otpadom.
Uspostavljaju partnerske odnose sa drugim organima dravne uprave koji
uestvuju u upravljanju otpadom.
Uestvuju u realizaciji projekta Tehnika podrka u upravljanju medicinskim
lokalne samouprave.
1.5.6. Generatori medicinskog otpada /zdravstvene ustanove
Preduzimaju mere upravljanja generisanim otpadom u smislu spreavanja ili

smanjenja nastajanja, ponovne upotrebe ili reciklae, izdavajanja sekundarnih
sirovina i korienja kao energenta, odnosno njegovog konanog odlaganja (u
skladu sa osnovnim naelima zatite ivotne sredine, naelom prevencije i
predostronosti, naelom odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog
sledbenika, naelom zagaiva plaa).
Dostavljaju propisane podatke Agenciji za zatitu ivotne sredine za izradu
integralnog katastra zagaivaa.
Uestvuju u realizaciji projekta Tehnika podrka u upravljanju medicinskim
otpadom, sa ciljem unapreenja upravljanja medicinskim otpadom.
1.6. Zakonodavno-pravni okvir upravljanja medicinskim otpadom u

Republici Srbiji
Upravljanje otpadom ureeno je velikim brojem propisa koji neposredno ili posredno
ureuju ovu oblast. Kompleksnost i znaaj ureivanja ove oblasti ukazuje na
neophodnost
preispitivanja
postojeeg
zakonodavno-pravnog
sistema
i
uspostavljanja novih okvira za pravno zaokruivanje te oblasti.
33
1.6.1. Propisi koji neposredno ureuju upravljanje medicinskim otpadom

1. Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekograninom kretanju opasnih
otpada i njihovom odlaganju (Slubeni list SRJ, meunarodni ugovori, br. 2/99)
2.
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04)
3.
Zakon o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 107/05)
4.
Zakon o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti (Slubeni glasnik Republike Srbije,

br. 125/04).
5.
Zakon o sanitarnom nadzoru (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 125/04), Zakon
o sahranjivanju i grobljima (Slubeni glasnik SRS, br. 20/77, 24/85,6/89 i Slubeni
glasnik Republike Srbije 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 dr. zakon).
6.
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Slubeni list SRJ, br. 15/95,
28/96, 37/02 i Slubeni glasnik Republike Srbije 101/05 dr. zakon).
7.
Zakon o lekovima i medicinskim proizvodima (Slubeni glasnik Republike Srbije,

br. 84/04, 85/05 dr. zakon).
8.
Zakon o prevozu opasnih materija (Slubeni list SFRJ, br. 27/90, 45/90, Slubeni
list SRJ 24/94, 28/96 dr. zakon, Slubeni list SCG 1/03 Ustavna povelja)
9.
Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.

25/96, 26/96, 101/05 dr. zakon)
10. Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja (Slubeni list SRJ, br. 46/96, Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 101/05 dr. zakon, 85/05 dr. zakon)
11. Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 12/95)
12. Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 55/01)
13. Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih
sredstava i
medicinskih sredstava (Slubeni list SRJ, br. 16/94, 22/94, Slubeni list SCG 1/03
Ustavna povelja)
14. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za
odreivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (Slubeni list SFRJ, br. 79/91)
15. Pravilnik o nainu unitavanja neupotrebljenih otrova i ambalae koja je
upotrebljena za pakovanje otrova i o nainu povlaenja otrova iz prometa (Slubeni
list SFRJ, br. 7/83, Slubeni list SCG 1/03 Ustavna povelja)
16. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz,
izvoz i tranzit otpada (Slubeni list SRJ, br. 69/99, Slubeni list SCG 1/03 Ustavna
povelja)
17. Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih
materija (Slubeni glasnik Republike Srbije, 54/92)
18. Pravilnik o nainu i postupku za utvrivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju
lea kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela (Slubeni glasnik
Republike Srbije, 9/99, 10/99)
19. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 53/02).
34
1.6.2. Propisi koji posredno ureuju upravljanje medicinskim otpadom

1.
2.
3.
4.
5.
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.
135/04)
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 135/04)
Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04)
Zakon o komunalnim delatnostima (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 16/97,
42/98).
Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 47/03, 34/06).
1.6.3 Ostali propisi

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine (Slubeni

glasnik Republike Srbije, br. 6/02)
Zakon o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 129/07)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.
101/05)
Pravilnik o postupku utvrivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 60/06)
Pravilnik o sadraju i nainu izdavanja obrasca izvetaja o povredi na radu,
profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom (Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 72/06, 84/06).
Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 72/06, 84/06)
Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne
okoline (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 94/06, 108/06).
1.7 Meunarodno zakonodavstvo

1.7.1 EU direktive
Osnovi politike upravljanja otpadom u Evropskoj uniji sadrani su u Rezoluciji vea
Evrope o strategiji upravljanja otpadom (97/C76/01) koja se bazira na Okvirnoj direktivi o
otpadu (75/442/EEC) i ostalim propisima o upravljanju otpadom u EU.
Utvreno je pet osnovnih naela:
hijerarhija upravljanja otpadom,
samoodriva postrojenja za odlaganje,
najbolja dostupna tehnologija,
blizina odlaganja otpada i
odgovornost proizvoaa.
Uz navedena nastoje se ostvariti i sledea naela: zajednika definicija otpada u svi
dravama lanicama, podsticanje istije proizvodnje i korienja istih proizvoda,
podsticanje korienja ekonomskih instrumenata, regulisanje transporta otpada, kao i
35
zatita ivotne sredine i unutranje trite.

EU zakonodavni okvir koji obuhvata bezbedno upravljanje otpadom i zatitu zdravlja i
bezbednosti definisan je sledeim propisima:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Direktiva 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva)

Direktiva 99/31/EC o deponijama otpada
Direktiva 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu
Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagaenja
Direktiva 97/11/EC o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na
ivotnu sredinu kojom se menja i dopunjuje Direktiva 87/337/EEC
Direktiva 2001/42/EC o proceni uticaja odreenih planova i programa na
ivotnu sredinu
Direktiva 91/689/EEC o opasnom otpadu izmenjena direktivom 94/31/EC
Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada
Direktiva 94/67/EC o spaljivanju opasnog otpada
Direktiva 89/369/EEC o redukciji zagaenja iz novih gradskih postrojenja za
spaljivanje otpada i Direktiva 89/429/EEC o redukciji zagaenja iz postojeih
gradskih postrojenja za spaljivanje otpada
Direktiva 2004/37/EC o zatiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem
karcinogenima ili mutagenima na radnom mestu
Direktiva 2000/54/EC o zatiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem
biolokim sredstvima na radnom mestu
Direktiva 98/24/EC o zatiti zdravlja i bezbednosti radnika izloenih rizicima
od hemijskih sredstava na radnom mestu
Uredba 259/93/EEC o nadzoru i kontroli isporuka otpada unutar zemalja EZ,
kao i pri ulasku i izlasku iz njih.
Uredba 2150/2002 o statistici otpada
1.7.2. Bazelska konvencija

Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnog otpada i
njegovog odlaganja (1989) je jedan od najvanijih meunarodno prihvaenih
pravnih akata u oblasti upravljanja opasnim otpadom, koji je u naoj zemlji na snazi
od 1999. godine i koji, izmeu ostalog, regulie i prekogranino kretanje i odlaganje
medicinskog otpada (kao vrste opasnog otpada). Sporazum je potpisalo preko 100
zemalja, koje su prihvatile princip da je jedini legitimni transport opasnog otpada,
izvoz iz zemalja koje nemaju postrojenja ili struni kadara za pouzdano odlaganje
otpad, u zemlje koje imaju i postrojenja i struni kadar.
1.7.3. Prilagoavanje meunarodnom zakonodavstvu
Postojea zakonska regulativa ne obuhvata sve aspekte upravljanja medicinskim
otpadom i ne daje preporuke za tretman posebnih tokova otpada, to predstavlja i
medicinski otpad. Neophodno je njeno usaglaavanje sa evropskim direktivama i
meunarodnim standardima, to podrazumeva jasno definisanje opasnog
medicinskog otpada i njegovih razliitih kategorija, uvoenje sistema integralnog
upravljanja (razdvajanje, sakupljanje, skladitenje, postupanje, tretman, odlaganje,
transport), sistema evidencije, principa pravne i finansijske odgovornosti generatora
36
otpada, inspekcijskog sistema koji e obezbediti efikasno sprovoenje zakona, kao i

kaznenih odredbi.
Takoe, upravljanje medicinskim otpadom mora biti usaglaeno sa ostalim
relevantnim zakonima koji se odnose na upravljanje otpadom generalno, uticaje na
javno zdravlje i ivotnu sredinu, kvalitet vazduha, prevenciju i kontrolu infektivnih
bolesti i upravljanje radioaktivnim materijama.
Usvajanjem Predloga zakona o upravljanju otpadom, koji je u skuptinskoj proceduri,
bie uinjen znaajan pomak ka usklaivanju s pravnim nasleem EU na podruju
upravljanja otpadom, a proces e se nastaviti donoenjem niza propisa i dokumenata
za njegovo sprovoenje. Celoviti proces usklaivanja nacionalnog zakonodavstva s
pravnim sistemom EU, prema rokovima utvrenim Predlogom zakona o upravljanju
otpada, trebao bi biti zavren do 2015. godine.
lan 56. Predloga zakona o upravljanju otpadom, koji se odnosi na upravljanje
otpadom koji potie iz zdravstvenih ustanova, uvodi obavezu in situ razdvajanja
otpada na opasan i neopasan, izrade planova upravljanja, kao i evidentiranja koliina
opasnog otpada. Planove upravljanja za zdravstvene ustanove koje generiu vie od
500 kg opasnog otpada na godinjem nivou odobrava Ministarstvo zdravlja
Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom ivotne sredine i prostornog planiranja
Republike Srbije.
1.8.
Aktuelna situacija u
medicinskim otpadom
zemlji
pogledu
upravljanja
Uvod
Medicinski otpad u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji se stvara u
neravnomernim koliinama, u zavisnosti od tipa ustanove, broja kreveta, vrste
oboljelja i stanja koje se zbrinjavaju, kao i vrsta usluga koje se u zdravstvenim
ustanovama pruaju.
Odlaganje razliitih kategorija medicinskog otpada u Srbiji se do 2008. godine
obavljalo na razliite naine u razliitim zdravstvenim ustanovama. Ministarstvo
zdravlja Republike Srbije je 2007. godine zapoelo specifine aktivnosti na uvoenju
uniformnog sistema upravljanja medicinskim otpadom, a posebno kategorijom
infektivnog medicinskog otpada.
Pojedine kategorije medicinskog otpada mogu biti znaajna pretnja zdravlju
zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Pored zdravstvenih rizika koji su posledica direktnog kontakta, medicinski otpad
moe imati nepovratne indirektne zdravstvene efekte putem kontaminacije vodenih
tokova i zemljita tokom tretmana i konanog odlaganja ili zagaivanjem vazduha
putem emisije visoko toksinih gasova prilikom insineracije.
Dokazano je da ne postoji metod tretmana otpada ili odlaganja koji u potpunosti
eliminie sve rizike koje medicinski otpad nosi u sebi za populaciju ili ivotnu
sredinu.
37
Generalno, u zavisnosti od vrste tehnologije za tretman medicinskog otpada, rezidue

se mogu prenositi iz jedne faze tretmana otpada u drugu. Na primer, prilikom
insineracije tj. spaljivanja medicinskog otpada, sagorljive komponente otpada se
pretvaraju u gasovite sporedne proizvode (CO2, H2O, CO i drugi gasovi), a
nesagorljive komponente ostaju kao pepeo.
Pod odreenim uslovima, kada se otpad spaljuje na niskim temperaturama ili kada
se spaljuje plastika koja sadri polivinilhlorid, moe doi do emisije dioksina, furana,
polihlorovanih bifenila i drugih toksinih aeropolutanata. Ovi polutanti klasifikovani su
kao humani kancerogeni i spadaju u perzistentne supstance koje se ne razgrauju
lako u ivotnoj sredini i koje se bioakumuliraju u lancu ishrane. Isto tako, odlaganje
opasnog medicinskog otpada na nekontrolisan nain direktno ugroava ivotnu
sredinu kontaminacijom zemljita i podzemnih voda.
Pojedine zdravstvene ustanove koriste metod spaljivanja celokupnog otpada u
postojeim sopstvenim spalionicama, kao osnovni i jedini metod zbrinjavanja
medicinskog otpada. Pomenute spalionice najee rade na temperaturama koje
nisu adekvatne za bezbedno spaljivanje medicinskog otpada, pa postoji tendencija
njihove dodatne kontrole kvaliteta rada i zatvaranja. Ministarstvo zatite ivotne
sredine sprovodi nadzor nad radom pomenutih bolnikih spalionica.
Samo u odreenom broju zdravstvenih ustanova u Srbiji se obavlja sterilizacija
infektivnog medicinskog otpada, i to najee u autoklavima koji su vrlo stari, ali koji
se redovno kontroliu i odravaju. Ovakvu praksu imaju instituti i zavodi za javno
zdravlje, kao i pojedine mikrobioloke laboratorije. Nakon sterilizacije, otri predmeti
se odlau u obine kontejnere za komunalni otpad.
Upotrebljene igle i pricevi, tupferi od vate, zavojni materijali i druge kategorije
uglavnom infektivnog otpada se u pojedinim zdravstvenim ustanovama ne
razdvajaju niti steriliu ve se meaju se sa komunalnim otpadom. Sav medicinski
otpad se zatim odnosi na gradsku deponiju.
1.8.1. Stanje na deponijama

Na deponijama u Srbiji se ne obavlja razdvajanje medicinskog od komunalog
otpada.
Postojea praksa meanja medicinskog otpada sa komunalnim otpadom na
deponijama sa neodgovarajuim sistemom rada, moe takoe dovesti do brzog
irenja infektivnih bolesti, prenosom mikroorganizama putem vazduha (tako to
mikroorganizmi dospevaju u vazduh kroz emisije izazvane tinjanjem zapaljenog
otpada).
irenje infekcija preko direktnog kontakta zaposlenih na deponijama i drugih
posetilaca koji nisu svesni rizika, a sakupljaju i odnose otpad sa deponija, kao i
preko ivotinja i ptica (vektora) koje po deponiji lutaju u potrazi za hranom, takoe je
jedan od prepoznatih puteva irenja infekcija.
38
Veina deponija u Republici Srbiji nisu sanitarne deponije i na njima se jo uvek ne

zakopava svakodnevno otpad, niti se dodatno tretira. Ovakva praksa je prisutna na
sanitarnim deponijama. Mnoge deponije nemaju ureen pristup, a na njima takoe
esto dolazi i do nekontrolisanog sagorevanja odloenog otpada.
1.8.2. Stanje u vezi sa stvaranjem infektivnog medicinskog otpada

U bolnicama u Srbiji postoji 50.988 kreveta sa priblinim brojem od 15 miliona
bolnikih dana. Prosena zauzetost kreveta je 72% na godinjem nivou.
Prema postojeim podacima iz zdravstvenog sektora postoji i dodatnih 2700
kreveta, koji se nalaze u vojnim bolnicama i privatnim klinikama. Na osnovu ovih
podataka napravljena je procena koliine medicinskog otpada koji se stvara u
zdravstvenim ustanovama.
U skladu sa procenama Svetske zdravstvene organizacije, u bolnicama u Srbiji se
stvara proseno 1,8 kg medicinskog otpada po bolesnikom krevetu dnevno. Ova
koliina srazmerna je koliini i proseku koji vai za zemlje Istone Evrope.
1.8.3. Koliine infektivnog medicinskog otpada

Procenjuje se da sve zdravstvene ustanove u Srbiji godinje stvaraju oko 48 tona
otpada. Oko 9600 tona ovog otpada moe se smatrati opasnim otpadom.
Nepravilno rukovanje medicinskim otpadom moe biti znaajan faktor kod irenja i
prenoenja infektivnih bolesti.
Uvoenje sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom u Srbiji je od velikog
znaaja za unapreenje zdravlja stanovnitva Srbije i unapreenje kvaliteta
zdravstvenih usluga.
Aktivnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog
planiranja Republike Srbije na uvoenju sistema upravljanja infektivnim medicinskim
otpadom, na jedinstven nain u svim administrativno upravnim okruzima u Srbiji, u
zdravstvenim ustanovama dravnog ali i privatnog sektora omoguie pre svega
znaajno smanjivanje koliine stvaranja infektivnog medicinskog otpada.
1.8.4. Mere za uspostvaljanje sistema upravljanja infektivnim

medicinskim otpadom
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 16. juna 2007. godine pokrenulo projekat
Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom, koji prua tehniku pomo
Ministarstvu zdravlja u uspostavljanju sistema upravljanja infektivnim medicinskim
otpadom u Republici Srbiji.
Projekat se realizuje u tesnoj saradnji Ministarstva zdravlja sa Ministarstvom zatite
ivotne sredine Republike Srbije, kao i sa Ministarstvom poljoprivrede, umarstva i
39
vodoprivrede. Projekat finansira Evropska unija i ovaj Nacionalni vodi dobre prakse
za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom je jedan od rezultata projektnih
aktivnosti.
Opremanje 55 zdravstvenih ustanova kompletnim sistemima za tretman infektivnog
medicinskog otpada (autoklavima i drobilicama), kao i opremanje 25 zdravstvenih
ustanova imenovanih u CMT-ustanove vozilima za transport infektivnog medicinskog
otpada na teritoriji administrativno upravnih okruga, nabavka dodatnog broja drobilica
za zavode i institute za javno zdravlje (ukupno 78 autoklava i 78 drobilica), nabavka
potronog materijala za razdvajanje infektivnog medicinskog otpada (ute kese,
kontejneri za otre predmete u utoj boji, crne kese za komunalni otpad, kao i metalni
kontejneri za sterilizaciju u autoklavima 20 komada po autoklavu) samo je deo
donacije koja podrazumeva opremanje ustanova neophodnim aparatima i potronim
materijalom za sterilizaciju infektivnog medicinskog otpada.
Distribucija opreme i spisak ustanova koje su imenovane u centralna odnosno
lokalna mesta tretmana otpada, nalazi se u prilogu ovog vodia (prilog A).
TOKOVI OTPADA I MESTA GDE SE POPUNJAVA
DOKUMENTACIJA
Zapisnik o odbijanju otpada
Dnevnik o
ulazu otpada
Dokumentacija
procesa
Dnevnik o svim
procesima
tretmana otpada
Technical Assistance for Healthcare Waste Management
A Project funded by the European Union
40
2.
Operativno upravljanje:
MEDICINSKIM OTPADOM
SISTEM
UPRAVLJANJA
Uvod
Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od prepoznatih problema sa
aspekta zatite ivotne sredine Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog
planiranja Republike Srbije, kao i sa aspekta Ministarstva zdravlja i zahteva
definisanje stava drutva u celini prema otpadu.
Problem upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji prepoznat je takoe kao
jedan od vanih zadataka svih struktura koje uestvuju u njegovom stvaranju i
zbrinjavanju.
Medicinski otpad, kako opasan, tako i neopasan, stvara se u zdravstvenim
ustanovama u razliitim koliinama, to zavisi od tipa ustanove, broja postelja, bolesti
koje se lee i tipa medicinskih usluga koje se pruaju.
Rukovanje opasnim medicinskim otpadom, kao i tretman opasnog medicinskog
otpada pre odlaganja je u Srbiji do 2008. godine bilo neadekvatno pre svega zbog
nepostojanja odgovarajuih sistema za tretman ove kategorije otpada, a takoe i
zbog neuvoenja obaveznih procedura u rad zdravstvenih radnika i saradnika za
razdvajanje medicinskog otpada na mestu stvaranja. U procesu zbrinjavanja
medicinskog otpada nedostajale su i mere za njegovo obeleavanje, transport i
adekvatan tretman za pretvaranje kategorije opasnog u kategoriju neopasnog
medicinskog otpada.
Prema tome, opasni medicinski otpad predstavlja ozbiljan zdravstveni i higijenski rizik
za zdravstvene radnike, osoblje, pacijente i osobe koje se bave prikupljanjem,
skladitenjem i odlaganjem medicinskog otpada. Neodgovarajue odlaganje opasnog
medicinskog otpada predstavlja i izvor zagaenja ivotne sredine.
Vlada Republike Srbije usvojila je 2003. godine Nacionalnu strategiju za upravljanje
otpadom koja predstavlja osnov za odluke koje su u vezi sa upravljanjem
medicinskim otpadom (MWM Medical Waste Management) (Nacionalna strategija
upravljanja otpadom, usvojena na sednici vlade 4.VII 2003, 05 broj 353-4070/2003001).
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 2007. godine pokrenulo projekat Tehnika
podrka u upravljanju medicinskim otpadom, koji finansira Evropska unija, a koji se
bavi uvoenjem sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom primenom
jedinstvenog metoda razdvajanja, obeleavanja, pakovanja, transporta i tretmana
infektivnog medicinskog otpada iz zdravstvenih ustanova uz primenu metoda
dekontaminacije ove kategorije otpada, u autoklavima obezbeenim donacijom
Evropske unije.
Krajnji cilj ovog projekta je tehnika podrka Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu
41
zatite ivotne sredine u uspostavljanju jedinstvenog sistema upravljanja infektivnim

medicinskim otpadom, koji nastaje pri pruanju zdravstvene zatite u medicini.
2.1.
Koncept Centralnog
medicinskog otpada
mesta
za
tretman
infektivnog
Procena koliine infektivnog medicinskog otpada koja se stvara u zdravstvenim

ustanovama ne raunajui privatni sektor i sektor veterinarske medicine, zasnivala se
na pretpostavci proizvodnje 0,7 kg otpada po postelji dnevno.
Pri tome je ta koliina bila raspodeljena izmeu primarnog i sekundarnog/tercijernog
nivoa u odnosu 30% prema 70%.
Istraivanje koje je obavljeno tokom 2008. godine u beogradskim domovima zdravlja
pokazalo je da se na 100 registrovanih poseta domovima zdravlja proizvede 1000 g
infektivnog medicinskog otpada. To pokazuje da se u proseku po jednoj poseti
ustanovi primarne zdravstvene zatite generie oko 10 g infektivnog medicinskog
otpada (Istraivanje u vezi koliina stvaranja infektivnog medicinskog otpada u
beogradskim domovima zdravlja, mart 2003, Tehnika podrka u upravljanju
medicinskim otpadom).
Sistem Centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, predstavljenog
na slici koja sledi u daljem tekstu, razraen je s ciljem najboljeg mogueg korienja
raspoloive tehnologije i kapaciteta za transport i tretman infektivnog medicinskog
otpada. Navedeni plan predstavlja najefikasniji i najefektivniji metod pokrivanja
ceokupne teritorije Republike Srbije odabranom tehnologijom.
42
Slika 1. Plan raspodele opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada u

Republici Srbiji
43
Plan raspodele opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada

Sistem centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, koji je
uspostavljen u Republici Srbiji podrazumeva postojanje Centralnog mesta za tretman
otpada prema modelu administrativno upravnog okruga.
U svakom od spomenutih okruga imenovana je i opremljena najmanje po jedna
zdravstvena ustanova dravnog sektora, koja je i proizvoa najvee koliine
infektivnog medicinskog otpada u datom okrugu, u Centralno mesto tretmana
infektivnog medicinskog otpada. Imenovana ustanova Centralno mesto tretmana ima
obavezu tretmana sopstvenog infektivnog otpada, kao i otpada koji se stvara iz
zdravstvenih ustanova dravnog sektora iz okruga, a prema mrei zdravstvenih
ustanova i vaeoj uredbi Uredba o planu mree zdravstvenih ustanova" (na osnovu
lana 47. Zakona o zdravstvenoj zatiti, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
107/05).
U pojedinim administrativno upravnim okruzima imenovane su dodatne zdravstvene
ustanove u Lokalna mesta tretmana, sa kapacitetima za tretman infektivnog
medicinskog otpada koji se stvara kako u istoimenim ustanovama, tako i infektivnog
medicinskog otpada koji nastaje iz nekoliko manjih okolnih zdravstvenih ustanova.
Ministarstvo zdravlja je ovakav model prihvatilo kao optimalan nain zbrinjavanja
infektivnog medicinskog otpada u dravnom sektoru zdravstvenih ustanova u
Republici Srbiji.
Prema ovom sistemu, autoklavi se postavljaju na mestima na kojima se proizvodi
najvie infektivnog medicinskog otpada. U ovom sluaju, odabrano je kompromisno
reenje prema kome su autoklavi smeteni unutar bolnica i klinikih centara, koji su
daleko najvei proizvoai otpada.
Postoje etiri osnovna razloga zbog kojih je odabran upravo ovaj pristup:
1. Opte bolnice su najvei proizvoai infektivnog medicinskog otpada na
teritoriji svakog administrativnog okruga. Zato se oprema instalira najpre u
ovim ustanovama na teritoriji veine upravnih okruga, kako bi se eliminisao
potencijalni rizik za rasejavanje potencijalno infektivnih i infektivnih agenasa
dodatnom manipulacijom, ukoliko ona nije neophodna.
2. Primena principa: transport infektivnog medicinskog otpada svesti na minimum
odnosno prevoziti to manje koliine ove kategorije otpada. (S obzirom da je
transport u potpunosti bezbedan ukoliko se otpad adekvatno upakuje, ovaj
model prevoza adekvatno upakovanog i obeleenog otpada, moe se
primenjivati i u primeni je na teritoriji svakog upravnog okruga u Srbiji, kako bi
se sve zdravstvene ustanove zbrinule postojeim kapacitetima za tretman
otpada. Kapaciteti za transport infektivnog medicinskog otpada u Srbiji su
ipak slabi, pa je donacijom obezbeeno 25 vozila za transport infektivnog
medicinskog otpada. Male koliine otpada koje proizvode ustanove primarne
zdravstvene zatite (domovi zdravlja i pripadajue zdravstvene stanice i
ambulante) mogu efikasnije da se prikupljaju uz pomo obezbeenih vozila.
44
3. Instituti/zavodi za javno zdravlje tretiraju sopstveni infektivni i potencijalno

infektivni otpad primenom autoklava, to je standardna praksa u radu ovih
institucija. Na ovaj nain, navedene institucije mogu posluiti kao model rada
koji treba primeniti i u drugim zdravstvenim ustanovama, kada je upitanju
tretman infektivnog medicinskog otpada.
4. Autoklavi su instalirani u domovima zdravlja ili institutima-zavodima za javno
zdravlje samo kada u datom gradu (obino centralnom gradu u okrugu) nema
ustanova sekundarnog nivoa zdravstvene zatite.
Sistem upravljanja medicinskim otpadom zasnovan je na proceni i analizi aktuelne
situacije u Republici Srbiji, koje uzimaju u obzir ogranienja koja namee oprema
koja je nabavljena za termiku obradu infektivnog medicinskog otpada.
45
Slika 2. Plan Centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada model

okruga
46
Konceptualni model se oslanja na generiku tematiku sa tri sledee varijante:

1. Grad/zdravstvena oblast sa ustanovom tercijarnog nivoa zdravstvene zatite
(Ni, Kragujevac i Novi Sad)
47
2. Model upravljanja medicinskim otpadom za grad Beograd
48
3. Zdravstvena oblast sa ustanovom sekundarnog nivoa zdravstve zatite, opte

bolnice, kao Centralnog mesta tretmana
49
Sve varijante konceptualnog modela zasnovane su na istim principima:
Infektivni medicinski otpad iz ustanova koje se smatraju manjim proizvoaima

otpada, prikuplja se i prenosi u postrojenja za tretman koja se nalaze u
ustanovi koja je
najvei proizvoa otpada u administrativnoj oblasti.
Neophodno je da svaka ustanova koja se smatra Centralnim mestom tretmana
ili Lokalnim mestom tretmana razradi plan upravljanja medicinskim otpadom
koji ukljuuje i plan transporta istog a u cilju efikasnog korienja resursa
(opreme, potronog materijala, zaposlenih).
Ovaj sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom baziran je injenici
da e zakonska regulativa koja je u pripremi, Ministarstva zdravlja i
Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog planiranja, klasifikovati
medicinski otpad na nain koji je predstavljen u ovom vodiu.
Medicinski otpad bie razvrstan prema sistemu koda boja koji je prikazan u
tabeli sa sistemom obeleavanja kategorija medicinskog otpada bojama: crna
boja komunalni otpad, uta boja infektivni otpad, crvena boja citostatki i
citotoksian otpad, hemijski, radioloki otpad, braon boja patoanatomski
otpad).
Pored toga, predloeni konceptualni modeli uzimaju u obzir i ograniavajue

faktore sadanje faze uvoenja predloenog sistema upravljanja infektivnim
medicinskim otpadom kroz obezbeivanje investicija, opreme i vozila.
50
3.
PROCENA RIZIKA
Uvod
Pri izradi i formulisanju politike bezbednosti na radu a s tim u vezi pri izradi predloga i
definisanju procedura za bezbedno upravljanje i rukovanje medicinskim otpadom,
neophodno je punu panju posveti definisanju medicinskog otpada u skladu sa
Evropskim katalogom otpada.
Kategorije medicinskog otpada koje su definisane Evropskim katalogom otpada i
definisane u ovom vodiu imaju za cilj definisanje osnovnih postavki procedura za
procene rizika.
Stvarni nivo rizika varira u razliitim kategorijama otpada, a da bi se osigurale mere
prevencije i zatite od rizika koji nosi medicinski otpad neophodno je definisati
odgovarajue mere kontrole i zatite.
Procena rizika predstavlja kombinaciju razliitih odluka i analiza koje se dobijaju

korienjem metode procene rizika s ciljem postizanja bezbednosti u radu.
U ovaj proces su ukljueni ekonomski, zakonski, politiki, zdravstveni i socijalni

aspekti.
Rizik predstavlja verovatnou da doe do optereenja izazvanog nesrenim
sluajevima koji mogu da dovedu do povrede, bolesti ili ekoloke tete.
Procena rizika koja se odnosi na opasne aktivnosti predstavlja proces kojim se rizik
odreuje na osnovu verovatnoe da doe do nesrenog sluaja i potencijalnih rizika
po ivot i zdravlje ljudi, kao i po ivotnu sredinu.
Osnovni elementi procene rizika su verovatnoa i posledice.
Upravljanje rizikom znai preduzimanje preventivnih mera i procedura, pripremu za
incident i za reagovanje na njega, kao i poboljavanje sadanje situacije s ciljem
smanjivanja rizika i stvaranja uslova pod kojima je rizik prihvatljiv.
Prihvatljivost rizika je kategorija kojom upravljaju svojstva svakog drutva, ciljevi
njegovog razvitka, ekonomske mogunosti itd.
Samo rizik kojim se moe upravljati predstavlja prihvatljiv rizik, to jest rizik koji
podrazumeva da se mogue posledice po ljudsko zdravlje i materijalna dobra nalaze
u okvirima prihvatljivog.
51
Ekoloki kapaciteti oznaavaju sposobnost ivotne sredine ili bilo kog njenog dela da
prihvati odreenu koliinu zagaujuih agensa u okviru jedinice vremena i jedinice
prostora i da ih degradira na takav nain da se izbegne nepopravljiva teta.
Ekoloko optereenje predstavlja samostalni ili kombinovani efekat odreenih
aktivnosti na ivotnu sredinu i moe biti predstavljeno kao totalno (nekoliko slinih
komponenti), zbirno (nekoliko razliitih komponenti), dozvoljeno (u okviru odreenih
granica) ili preterano optereenje (ono koje premauje definisane granice).
Reenja za obradu i odlaganje otpada treba da vode rauna o ekolokim,
zdravstvenim, kao i bezbednosnim zahtevima.
U okviru zakonske regulative, kako u domenu zdravstva i medicine, tako i u oblasti
zatite ivotne sredine, postoji potreba za izradom procene rizika od strane svih
subjekata koji se bave upravljanjem otpadom.
Neophodno je takoe, da meu razliitim resorima postoji stalna saradnja strunjaka
koji uestvuju u upravljanju otpadom.
3.1.
Procena rizika u kontekstu medicinskog otpada
Svrha sprovoenja postupka Procene rizika je da pomogne u iznalaenju razumnih

odluka sa ciljem zatite stanovnitva i ivotne sredine. Vano je da se procena vri
aktivno i uz razmiljanje, umesto da se jednostavno zaokruuju dati odgovori.
Za Procenu rizika neophodno je uzeti u obzir kako opasnosti, tako i rizike.
OPASNOST (HAZARD) je neto to potencijalno moe da izazove tetu.

PRETNJA koju donosi opasnost opisuje PRIRODU TETE koja moe da nastane.
RIZIK predstavlja kombinaciju procene ozbiljnosti pretnje i verovatnoe (stepena do
koga je verovatno) da e se ove pretnje realizovati.
Prema tome, procena rizika je proces u kome se:
Identifikuju opasnosti;
Identifikuju i procenjuju pretnje koje su sa tim povezane;
Procenjuju rizici;
Procenjuje znaaj tih rizika u okolnostima o kojima se raspravlja.
Rezultati procene rizika treba da budu redovno beleeni, tj. da budu evidentirani.
52
3.2.
Pet koraka u proceni rizika
Pri proceni rizika, preduzima se sledeih pet koraka:
KORAK BR.1: Identifikovati opasnosti;

KORAK BR. 2: Utvrditi ko/ta bi moglo biti oteeno/povreno i kako;
KORAK BR. 3: Proceniti rizike i odluiti da li su postojee mere predostronosti
adekvatne ili bi trebalo preduzeti dodatne mere;
KORAK BR. 4: Zabeleiti zakljuke i rezultate procene;
KORAK BR. 5: Proveriti napravljene procene i revidirati ih ukoliko je potrebno.
3.2.1. Korak br. 1: Identifikovanje opasnosti (hazards)
Identifikovati koje su supstance ili oblici biolokih agenasa prisutni;

Identifikovati sve prisutne bioloke opasnosti;
Identifikovati potrebne kategorije ograniavanja;
Proceniti postojee mere za ograniavanje opasnosti;
Sakupiti informacije o karakteristikama opasnosti.
U opasnosti (hazard) od medicinskog otpada spada:
infektivna priroda otpada;

otri predmeti ili seiva, staklene boce itd.;
agresivna priroda otpada.
3.2.2. Korak br. 2: Utvrivanje ko/ta moe biti oteeno ili povreeno i
na koji nain
Razliite grupe lica mogu biti potencijalno izloene opasnostima.
Njih ine:
mladi i neiskusni radnici, pripravnici, majke po povratku sa porodiljskog

odsustva i trudnice, osoblje u laboratorijama, fiziki radnici koji prenose otpad,
pomoni radnici koji manipuliu otpadom, radnici na deponijama, opta
populacija, ivotna sredina uopte;
istai, posetioci, radnici u slubi odravanja koji nisu stalno na radnim
mestima;
ostali.
Vano je naglasiti da svi koji se mogu nai u zdravstvenim ustanovama gde se

stvara medicinski otpad nemaju odgovarajua znanja o potencijalnim opasnostima
istog, niti e se sva ta lica ponaati na isti nain. Na primer, meu pripadnicima opte
populacije koji imaju pristup otpadu mogu da se nau ljudi sa posebnim potrebama,
53
koji imaju tekoe u primanju novih informacija, kao i pacijenti koji pate od
narkomanije i mogu da se ponaaju na drugaiji nain.
3.2.3. Korak br. 3: Procena rizika i odluivanje o tome da li su postojee

mere predostronosti odgovarajue ili je potrebno preduzeti
dodatne mere
Kvantitativna procena rizika moe da se dobije odreivanjem verovatnoe odvijanja
za svaku pojedinanu opasnost, a potom mnoenjem dobijene vrednosti sa merom
ozbiljnosti verovatnih posledica. Ovi faktori mogu da se izraze kvantitativno (brojanim
vrednostima) ili kvalitativno (opisno), kao to je navedeno u tekstu koji sledi.
Tabela ozbiljnosti
Ocena
1
Kvalitativni opis
Neznatne
Umerene
Ozbiljne
Veoma ozbiljne
Katastrofalne
Ozbiljnost
Nema povreda ili tete, samo za
sluajeve u kojima je teta jedva
izbegnuta.
Povrede koje se saniraju prvom
pomoi, manje ozbiljne bolesti i
mali gubici.
Povreda ili bolest koja zahteva
kratko bolovanje. Znaajna teta ili
gubici.
Veoma ozbiljni nesreni sluajevi,
hendikepiranost, velika teta ili
gubici.
Jedna ili vie ljudskih rtava,
katostrofalni gubici.
Matrica rizika
Verovatnoa
5
4
3
2
1
Sigurna
Izrazito verovatna
Verovatna
Malo verovatna
Izrazito malo verovatna
1
5
4
3
2
1
Ozbiljnost
2 3 4
10 15 20
8 12 16
6 9 12
4 6 8
2 3 4
5
25
20
15
10
5
Boje koriene u ovoj tabeli ne odgovaraju emi boja po kojoj se obeleavaju tokovi
medicinskog otpada.
Rezultati procene rizika mogu da pokau da je odreeni rizik neprihvatljiv te da ga je
neophodno smanjiti primenom metoda kontrole, pre nastavka daljih aktivnosti.
54
Prioritetni
rizik
Nedopustiv
rizik
Znaajan rizik
Umereni rizik
Rad ne treba da pone, ili, ukoliko

je ve zapoet, treba ga odmah
zaustaviti. Ukoliko je ovaj rizik
nemogue smanjiti ak i uz
neograniena
materijalna
sredstva, rad mora da bude trajno
zabranjen.
Rad ne bi trebalo da pone dok se
rizik ne smanji. Mogue je da e,
za
smanjivanje
rizika,
biti
neophodno da se odvoje znaajna
sredstva. Ukoliko je rad u toku,
razmotrite
zaustavljanje
svih
aktivnosti bez odlaganja.
Pokuajte da dalje smanjite rizik,
ali trokovi spreavanja treba da
budu odmereni i ogranieni. Sve
mere za smanjivanje rizika trebalo
bi da budu primenjene u tano
definisanom roku.
U sluajevima u kojima je rizik

povezan sa izrazito tetnim
Umereni rizik
posledicama, neophodna je dalja
procena, kako bi se preciznije
utvrdila verovatnoa da e doi do
tete, kao osnov za odreivanje
da li ima potrebe za poboljanjem
kontrole.
Nije neophodna dodatna kontrola.
Razmotrite reenja koja su
Podnoljivi rizik finansijski isplativija i efikasnija, ili
mere za poboljanje koje ne
zahtevaju
dodatne
trokove.
Nastavite sa praenjem da biste
osigurali da se mere kontrole
sprovode.
Trivijalni rizik
Ocena
rizika
Opis
Ne zahteva nikakve mere.
25
VISOK
20
1316
SREDNJI
812
26
NIZAK
01
55
Prilikom kontrole rizika potrebno je primenjivati dole navedene principe, i to pratei

sledei redosled:
Odabrati opcije koje nose manji rizik (u potpunosti odstraniti rizik, primer:
koristiti bezbednosne igle sa samozatitom);
Spreiti pristup izvoru opasnosti (obezbeenje skladita za opasan, radioaktivni
ili infektivan medicinski otpad);
Organizovati radne aktivnosti tako da se smanji izloenost opasnosti (npr.
koristiti kontejnere sa tokiima za infektivni medicinski otpad, spreiti pristup
ljudi koji ne dobijaju zdravstvene usluge u delovima zdravstvene ustanove gde
se pruaju zdravstvene usluge);
Obezbediti korienje opreme za linu zatitu;
Obezbediti olakice (na primer: opremu za pranje kontejnera u cilju uklanjanja
kontaminacije, prvu pomo itd.).
3.2.4. Korak br. 4: Beleenje postupaka i aktivnosti

Mada zakljuak iz procene rizika moe da da bude zasnovan na strunom miljenju
osoba koje rade samu procenu, vano je istai da se svaka procena bazira na
dokazima i evidenciji o adekvatno sprovedenoj proceni rizika.
Procedure i evidencija treba da budu veoma jednostavne, tako da obezbede pisani
trag koji je lako pratiti. Odgovarajui nain voenja pisanih beleki je onaj koji
omoguava licu koje sa tree strane vri procenu da prati proces donoenja odluka.
Procenu rizika treba da vre ljudi koji poseduju odgovarajue kvalifikacije i iskustvo,
odnosno tim sastavljen od takvih lica.
3.2.5. Korak br. 5: Proveriti sopstvenu procenu i revidirati je ukoliko je

to potrebno
Neophodno je proveriti procene rizika u sledeim sluajevima:
ukoliko nove supstance, oprema ili procedure izazivaju nove opasnosti;

ukoliko doe do znaajne izmene prirode posla ili naina na koji se vre
procedure;
periodino, da bi se obezbedilo da su postojee procedure i dalje efikasne.
3.2.6. Uputstva
Postoje argumenti za korienje lista za proveru i formulara prilikom procene rizika.
Isto tako, postoje i argumenti prema kojima liste za proveru i formulari samo
poveavaju obim administrativnih poslova i obeshrabruju fleksibilnost u razmiljanju
koja je neophodna za procenu rizika.
56
Meutim, procena rizika moe da bude zabeleena u standardnom formatu.

Evidencija koju treba voditi prilikom obavljanja procene rizika sadri sledee podatke
i objanjenja:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
i.
j.
k.
l.
m.
n.
o.
p.
q.
Svrhu procene rizika;

Nosioca obaveze adekvatnog sprovoenja zakonom propisanih mera;
Take kontakta sa planom obrade/leenja i nadlenim lekarom;
Prostor na kome se proizvodi otpad;
Vremenski period u toku kojeg je nastao/nastaje;
Kategorija otpada;
Opis prirode opasnosti;
Lista osoba koje mogu biti ugroene;
Bilo koju dodatnu informaciju;
Spisak strunih savetnika koji su konsultovani;
Relevantne naune informacije;
Kako bi opasnost mogla da se pretvori u realnost;
Rizik (to jest, verovatnoa) da e se opasnost realizovati;
Zakljuak;
Preporueni put za odlaganje otpada;
Ko je izvrio procenu;
Potpis i datum.
Opta preporuka je da za potrebe izrade procene rizika treba dodatno obuiti kolege
koji bi bili zadueni za izradu ove procedure kao i za predloge revizije politike
upravljanja otpadom, ukoliko se metodama procene to pokae potrebnim.
57
4.
RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM
Uvod
Po obavljenoj identifikaciji odreene kategorije otpada i obavljenoj proceni rizika,
neophodno je sa otpadom postupati na ispravan i bezbedan nain.
U skladu sa tim, potrebno je obezbediti neophodnu obuku i linu zatitnu opremu za
sva lica koja neposredno rukuju medicinskim otpadom, kako bi im se omoguilo da
obave svoj posao bezbedno i odgovorno.
58
5.
RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA
Uvod
Efikasno upravljanje medicinskim otpadom se zasniva na kljunoj aktivnosti koju ine
razvrstavanje (segregacija) i obeleavanje otpada.
Odgovarajue rukovanje, obrada i odlaganje otpada prema kategoriji otpada
smanjuje trokove i pomae ouvanju i zatiti javnog zdravlja.
Razdvajanje uvek mora da bude odgovornost proizvoaa ili stvaraoca otpada.
Razdvajanje medicinskog otpada treba obaviti to je mogue blie mestu njegovog
nastanka.
Kljuni dogovor koji definie uniformnost u upravljanju medicinskim otpadom je
sistem razdvajanja medicinskog otpada i obeleavanja istog dogovorenim bojama
prema kategorijama, a koji se primenjuje u svim zdravstvenim ustanovama, dravnog
i privatnog sektora.
Najpogodniji nain razdvajanja medicinskog otpada na razliite kategorije je
razvrstavanje otpada u plastine vree ili posude razliite boje.
Imajui u vidu raspoloivu tehnologiju za tretman odreenih kategorija medicinskog
otpada i ljudske resurse, predloeni sistem razdvajanja medicinskog otpada i
obeleavanja razliitim bojama, predstavlja primer preporuene prakse u upravljanju
medicinskim otpadom za primenu u Republici Srbiji.
Uopteno govorei, hladne boje kao to su crna, zelena i plava dodeljene su
kategorijama otpada koje nisu opasne: na primer, komunalni otpad, otpad koji moe
da se reciklira itd. Opasan otpad obino se oznaa toplim bojama u kodu boja, kao to
su uta, i crvena: na primer, infektivni otpad (uta boja), opasan otpad (crvena boja) i
slino.
59
BOJA KAO
KOD
Tok otpada
Vrsta otpada
Vrsta
kontejnera
Procedura
sakupljanja
Uklanjanje
CRNA
ZELENA
UTA
CRVENA
BOJA KAO
KOD
Komunalni otpad
Komunalni otpad
koji se reciklira
kad god je to
mogue
Infektivni medicinski otpad/opasni otpad
Opasni otpad
Tok otpada
Papir i papirni ubrusi

Nekontaminirana voda
Obian otpad
Cvee
Plastine boce
Zaprljana ambalaa
Neinficirani zavojni materijal,
uloci za inkontinenciju i pelene
Novine
Konzerve
Staklene boce
Karton
ista ambalaa
Kertridi za toner
U nekim sluajevima
papir i izvesna
elektrina oprema
recikliraju se u plavim
kontejnerima ili kantama
Zavojni materijal i tupferi ukoliko se radi o sigurnoj

infekciji kod pacijenta
Uloci za inkontinenciju, pelene od potvreno
infektivnih pacijenata
Predmeti za jednokratnu upotrebu
Laboratorijski otpad (ostaci krvi u epruvetama,
epruvete od vakutajnera, petri olje, pipete)
Upotrebljeni otri predmeti
i polomljene ampule od lekova
pricevi za jednokratnu upotrebu
Sistemi za infuziju
Krv i kontaminirane tenosti (ukljuujui kese &
cevice)
Neprepoznatljivo tkivo
Otpad nakon dijalize kategorisan kao veoma
infektivan otpad
Inficirana krv
Ploice sa razmazima briseva
Ploice od patohistolokih pregleda
Citotoksini otpad
Farmaceutski
Ostali otpad iz apoteke
Hemijski
Radioaktivni otpad
iva i drugi teki
metali, npr.
nikl-kadmijumske
baterije i sl.
Zakljuana apotekarska kutija

do apoteke, specijalni
uti kontejneri s
oznakom Opasno iz apoteke
Crne kese ili prigodno

obeleene i zatvorene
kartonske kutije (za otre
i slomljene delove)
Kese ili kutije koje

odgovaraju
emi recikliranja
ute kese
ute kante/Posebni uti kontejneri
Obino ga sakuplja gradsko

komunalno preduzee.
Prema emi
recikliranja
Interno sakupljanje i uvanje na privremenom mestu

skladitenja pre nego to ga odnese CMT ustanova
ili se dostavi LMT ustanovi
Privremeno skladitenje
DEPONIJA
PONOVNA
UPOTREBA
TERMIKI TRETMAN / DEPONIJA
SPALJIVANJE/DEPONIJA
Vrsta otpada
Vrsta kontejnera
Procedura sakupljanja
Uklanjanje
60
6.
PRIKUPLJANJE I SKLADITENJE MEDICINSKOG

OTPADA
Uvod
Medicinski otpad, ma gde nastao, treba odloiti im je to mogue. Medicinsko
osoblje koje odlae otpad treba da proveri da li su kese za infektivni medicinski
otpad adekvatno postavljene na svim mestima u zdravstvenoj ustanovi gde se
stvara infektivni otpad.
Takoe, zadatak zdravstvenih radnika je i da odrede mesta gde se stvara otpad
sastavljen uglavnom od otrih predmeta, to je naroito vano zbog postavljanja
kutija za prikupljanje ove kategorije medicinskog otpada. Uloga zdravstvenih
radnika je i u proveri da li su po obavljenom prikupljanju infektivnog medicinskog
otpada kese vrsto zatvorene i da li se u okiru njihovih slubi ili odeljenja kese
pune do tri etvrtine njihove zapremine.
ute kese sa prikupljenim infektivnim
vezivanjem vrata (vrha) kese. Kese ne
Ukoliko je mogue i ukoliko je neka od
zatvoriti i moe se ubaciti u drugu utu
(poluprazna).
medicinskim otpadom zatvaraju se

smeju da se zatvaraju spajalicama.
utih kesa poluprazna, ista se mora
kesu, koja je slino i malo punjena
Veoma vaan parametar kvaliteta prikupljanja infektivnog medicinskog otpada je

i to to se nikada ne sme dozvoliti da se otpad nagomilava na mestu nastanka.
Rutinski program i dinamika za skupljanje otpada mora da bude ustanovljena od
strane zaduenog lica u zdravstvenoj ustanovi, odnosno od strane zdravstvene
ustanove. Dinamika odnoenja i prikupljanja infektivnog medicinskog otpada u
zdravstvenoj ustanovi je deo plana upravljanja medicinskim otpadom
zdravstvene ustanove.
Odreene preporuke se moraju potovati i od strane pomonih radnika
zaduenih za skupljanje otpada, to takoe mora biti obezbeeno u svakoj
zdravstvenoj ustanovi.
Infektivni medicinski otpad mora da se skuplja svakodnevno (ili koliko god esto
je potrebno) i svakodnevno se mora odnositi na privremeno mesto skladitenja u
datoj zdravstvenoj ustanovi, gde ostaje do dana predaje Centralnom mestu
tretmana (ukoliko ne postoji drugaiji dogovor u datoj zdravstvenoj ustanovi).
Nijedna vrea ne sme da se ukloni sa odeljenja ili iz slube u zdravstvenoj
ustanovi, ukoliko nije oznaena nalepnicom na kojoj je obeleeno mesto
nastajanja (bolnica i odeljenje) i sadraj kese, odnosno plastinog kontejnera za
odlaganje otrih predmeta. ute kese ili posude moraju odmah da budu
61
zamenjene novim, iste vrste.

Mere za odlaganje i skladitenje medicinskog otpada do momenta odlaganja,
razliite su i zavise od mesta nastanka otpada (u domovima pacijenata ili u
bolnici, domu zdravlja, ambulanti ), zatim od prirode i koliine otpada, a ponekad i
od geografskih karakteristika terena i ogranienja koja potiu od lokacije
zdravstvene ustanove gde se otpad stvara.
Veoma je vano potovati princip tokova medicinskog otpada i razdvajanje
medicinskog otpada na tako definisane tokove.
TOKOVI MEDICINSKOG OTPADA

(sistem obele
obeleevanja bojama u Srbiji)
PATOANATOMSKI OTPAD:
OTPAD:
PREPOZNATLJIVI DELOVI
TELA, PLACENTE ITD.
INFEKTIVNI OTPAD:
OTPAD:
ZAVOJI, TUPFERI, O
OTRI
PREDMETI, INFICIRANA
KRV
KOMUNALNI OTPAD:
OTPAD:
UOBI
UOBIAJENO SME
SMEE,
OTPAD IZ KUHINJE,
ITD.
OTPAD ZA RECIKLA
RECIKLAU:
PLASTIKA, PAPIR,
KARTON, STAKLO, ITD.
OPASNI OTPAD:
OTPAD:
RADIOAKTIVNI OTPAD,
FARMACEUTSKA
SREDSTVA,
HEMIKALIJE, ITD.
Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom
Projekat finansira Evropska unija
62
6.1.
Opti principi skladitenja
Po obavljenom razdvajanju medicinskog otpada, kategorija infektivnog

medicinskog otpada mora se uvati u skladitima koja zadovoljvaju sledee
kriterijume:
Uslovi skladitenja u za to odreenim prostorima unutar zdravstvene

ustanove su strogi i bezbedni;
Skladite omoguava bezbedno uvanje kontejnera namenjenih iskljuivo
za prikupljanje infektivnog medicinskog otpada. Svi isti neupotrebljavani
kontejneri moraju biti odvojeni od korienih/punih kontejnera;
Skladite omoguava jasno razdvajanje razliitih kategorija otpada koje
treba odlagati na razliite naine (u sluaju skladitenja otpada u
stanovima pacijenata, treba obezbediti odvajanje medicinskog otpada od
otpada koji potie iz domainstva, jer su naini odlaganja razliiti);
Lokacija skladitenja otpada je poseno odreena u za to namenjenim i
ograenim prostorima, u bezbednoj sredini bez mogunosti potencijalnog
irenja agresivnih mirisa;
Svako skladite poseduje uputstva o bezbednosti (na primer, proceduru u
sluaju izlivanja i mere predostronosti zbog prisustva krvi i telesnih
tenosti);
Svako skladite je odgovarajuih dimenzija tako da obezbeuje dovoljno
prostora za uvanje kontejnera u sluajevima stvaranja poveane koliine
infektivnog medicinskog otpada ili u sluajevima kanjenja u odnoenju
otpada na druge destinacije.
63
6.2.
Prostor za skladitenje
Lokacija, dimenzije i tip konstrukcije prostora za skladitenje zavise od mnogo

razliitih faktora (potrebe bolnike ustanove ili doma zdravlja i potrebe za
skladitenje medicinskog otpada u domu pacijenta su razliite).
U svakom sluaju, mesto za skladitenje infektivnog medicinskog otpada ne bi
smelo biti dostupno neovlaenim licima, ivotinjama, pticama i drugim vektorima
raznoenja infektivnih agenasa.
Prostori za skladitenje kabastog (uglavnom komunalnog otpada) treba da se
nalaze u blizini svakog odlagalita otpada, na nepropustljivom tlu sa dobrom
drenaom na kome postoje mogunosti za pranje, odgovarajue osvetljenje,
ventilacija i jasni znakovi upozorenja.
Temperatura na kojoj se odlae infektivni medicinski otpad treba da bude takva
da ne dozvoli da otpad postane opasniji i jaeg mirisa u periodu skladitenja i
uvanja do transporta koji e zatim uslediti.
Prilikom odreivanja uslova skladitenja, treba imati u vidu lokalne okolnosti,
prirodu i koliinu otpada koji treba da bude skladiten.
Kada je to potrebno, mogu se potraiti saveti u vezi sa skladitenjem od Komisije
za kontrolu bolnikih infekcija i/ili od sanitarnog inspektora Ministarstva zdravlja.
Privremeno skladite infektivnog otpada na otvorenom prostoru
64
6.3.
Kontejneri za prikupljanje otpada
Najpogodniji nain identifikacije kategorija medicinskog otpada je razvrstavanje

otpada u plastine vree ili posude razliite boje.
Prema preporukama Ujedinjenih nacija medicinski otpad treba odlagati u
kontejnere ili kese sa sledeim karakteristikama:
a. otre predmete treba odlagati u kontejnerima sa UN kodom koji su
neprobojni i koji ne proputaju tenost /ne cure (boja kontejnera uta);
b. otpad za spaljivanje treba da bude upakovan u kesama sa UN kodom, (BS
381C) ili u kontejnerima takoe sa UN kodom;
c. otpad za tretman u autoklavima (toplotnu obradu putem sterilizacije) treba
upakovati u ute kese ili ute kontejnere za jednokratnu upotrebu sa UN
kodom;
d. komunalni otpad treba odlagati u crne kese za komunalni otpad.
Plastini kontejner za odlaganje otrih predmeta
Plastina kesa za odlaganje infektivnog medicinskog otpada i tretman u autoklavu
65
Primer obeleavanja razdvojenog infektivnog medicinskog otpada prema propisanim

pravilima
6.4.
Obeleavanje otpada
Kada se kategorija otpada ispravno identifikuje, infektivni medicinski otpad bi

trebalo odloiti u kesu ili plastian kontejner odgovarajue vrste i boje.
Kesu ili mali kontejner treba ispravno oznaiti deklaracijom odgovarajue boje,
koju je potrebno ispuniti na sledei nain:
Datum:
Kategorija otpada
prema
Evropskom
katalogu:
Izvor otpada:
Ime osobe koja

popunjava
deklaraciju:
66
U kontejnere za otre predmete treba odlagati igle, skalpele i polomljeno staklo

najee od ampula lekova za parenteralnu upotrebu, ili epruveta koje se koriste
u laboratorijama.
Primer deklaracija koje e se najee koristiti za prikupljanje razdvojenog
medicinskog otpada nalaze se u prilogu ovog vodia (prilog E).
67
7.
TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA
Deo donacije Evropske unije,

25 automobila za transport infektivnog medicinskog otpada
7.1.
Transport opasnih materija
Jedinstveni sistem klasifikovanja, pakovanja i obeleavanja opasnih materija radi

njihovog transporta drumskim saobraajem i eleznicom uveden je 1996. godine,
ime su propisi u Republici Srbiji usklaeni sa Okvirnim direktivama Evropske
unije za transport opasnih materija.
Okvirne direktive poznate pod imenom ADR (za drumski transport) i RID (za
elezniki transport) i same su zasnovane na modelima propisa Ujedinjenih
nacija.
Ovi propisi nameu uslove i zabrane koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i
obeleavanje opasnih materija u vezi sa njihovim transportom autoputem ili
eleznicom.
ADR propisuje da svi poiljaoci opasnih materija moraju da se postaraju da te
materije budu kategorizovane prema prirodi opasnosti i adekvatno upakovane i
obeleene.
ADR propisuje posebne zahteve u pogledu podobnosti kontejnera koji se koriste
za prevoz opasnih roba drumskim saobraajem.
68
Verovatno je da medicinski otpad ima bar jedno opasno svojstvo usled kojeg
spada u domen ovih propisa i zbog koga je obuhvaen nazivom Kliniki otpad,
nespecifikovani otpad, N.O.S. u okviru Liste materija za iji prenos je
neophodno odobrenje (gde N.O.S znai nije drugaije odreen).
Preporuke za transport infektivnog medicinskog otpada nalaze se u prilogu C
ovog vodia.
Kategorije medicinskog otpada koje se smatraju opasnim, uopteno govorei
zahtevaju transport u specijalnim kontejnerima ute boje, napravljenim od
vrstog materijala, koji su rigidni sa oznakama UN 3291, visoki rizik. U spisak
navedenih
kategorija medicinskog otpada za transport spadaju sledee
kategorije:
Bioloki otpad tkivo i krv (18 01 02);

Gaze i zavoji (18 01 04);
Otri predmeti (18 01 01 ili 18 01 03*);
Infektivni otpad (18 01 01 18 01 10*).
Grupe otpada 18 01 02 ili 18 01 04 iz kategorija Evropskog kataloga otpada ne

smatraju se opasnim za prenoenje i transport. Metod obeleavanja bojama treba
da se potuje prema usvojenom sistemu obeleavanja bojama (videti tabelu
obeleavanje bojama)
Kategorije otpada 18 01 06* ili 18 01 10* (farmaceutski otpad) ne predstavljaju
infektivne supstance, iako bi neke vrste bile klasifikovane kao otrovne i, prema
tome, opasne za transport.
Prema propisima ADR-a sav medicinski otpad koji se prenosi drumskim
saobraajem treba da bude smeten u sekundarno, tvrdo pakovanje (kontejner)
sa odgovarajuim kodom Ujedinjenih nacija, i sa odgovarajuim karakteristikama
koje kontejneri za transport poseduju (da ima kod UN, da je nepropusan tj. ne
curi, kapaciteta ne veeg od 3 m3).
Okvirna direktiva ADR dakle dozvoljava transport infektivnog medicinskog otpada
u krupnijoj ambalai, pod uslovom da se otpad prenosi u: specijalno opremljenim
vozilima i kontejnerima na takav nain da se izbegavaju rizici za ljude, ivotinje i
ivotnu sredinu".
69
Vozilo za transport infektivnog medicinskog otpada
7.2.
Transport medicinskog otpada
Procedure prikupljanja i transporta medicinskog otpada treba da budu u skladu

sa:
merama predvienim za skladitenje otpada;
"duty of care principima tj. obavezom adekvatnog sprovoenja zakonom

propisanih mera predvienom podzakonskim aktom o upravljanju
medicinskim otpadom, kako bi se omoguilo brzo prebacivanje otpada u
postrojenje za obradu ili njegovo odlaganje koje je unapred dogovoreno;
oekivanjima pacijenata (posebno u sluaju otpada koji potie iz domova

pacijenata), kao i sa oekivanjima zdravstvenih radnika kada je u pitanju
70
zbrinjavanje nastalog infektivnog medicinskog otpada,
zakonskom regulativom i preporukama dobre prakse, posebno u pogledu

zdravlja i bezbednosti pacijenata, osoblja koje manipulie otpadom, kao i u
skladu sa principima ouvanja ivotne sredine.
Mere za skladitenje, prikupljanje i transport ovog otpada mogu da obuhvataju i

odgovornost osoblja zaposlenog u zdravstvenom sektoru, kao i ostale uesnike u
ovom procesu, ukoliko ih ima (sve partnere u poslu, osobe I subjekte zaduene
za prikupljanje i odlaganje otpada, kao i ugovarae koji se bave otpadom).
U zajednikom interesu uspenog poslovanja, kao i da bi se doprinelo
usklaivanju sa zakonskim zahtevima, treba da postoji stalna saradnja svih
poslovnih partnera i praenje transporta.
NAPOMENA: Medicinski otpad koji se transportuje drumskim saobraajem treba
da bude smeten u tvrdi kontejner koji poseduje adekvatan kod Ujedinjenih
nacija za datu namenu ili u vree za kabasti transport, sa UN kodom, u zavisnosti
od tipa prevoznog sredstva koje se za to koristi.
Transport infektivnog medicinskog otpada specijalnim vozilom koje se koristi
samo u ove namene praen je dokumentom koji se zove tovarni list ("transfer
note) i prati transport opasnih materija, a izraen je prema principima ADR-a.
7.3.
Transport infektivnog medicinskog otpada do mesta

tretmana u autoklavu
Mere za prevoz otpada drumskim, eleznikim, renim i morskim saobraajem

treba da obezbede da je:
prenosilac otpada registrovan prema zahtevima domae zakonske

regulative, ukoliko nije CMT ustanova;
prenosilac otpada registrovan prema propisima ADR, ukoliko je to

potrebno.
Vozila koja se koriste za prevoz medicinskog otpada treba da:
omogue bezbedan i lak utovar, prenoenje i istovar otpada;
zadre unutar vozila infektivni medicinski otpad, ukoliko doe do izlivanja

istog (npr. iz oteenih kontejnera);
71
budu tako dizajnirana da se izbegava zaglavljivanje delia otpada i

zadravanje insekata ili crva;
dozvole, tamo gde je to mogue, korienje sekundarnog pakovanja

otpada;
omogue jednostavnu dezinfekciju ili ienje parom;
budu podvrgnuta redovnim inspekcijama istoe i programu ienja koji

odgovara stepenu i prirodi korienja.
U veini sluajeva, dobra praksa zahteva da se vozila koja se koriste za otpad

koriste samo za tu namenu, to jest samo za transport infektivnog medicinskog
otpada.
Takoe principi dobre prakse u transportu infektivnog medicinskog otpada istiu
znaaj nemeanja vrstih kontejnera sa infektivnim medicinskim otpadom i
infektivnog medicinskog otpada koji je upakovan samo u kese, a prenosi se bez
sekundarnog pakovanja tim istim vozilom, osim ako se prethodno vozilo ne podeli
na odeljke vrstim paravanom.
U sluajevima gde se vozilo ne koristi samo za prevoz otpada (na primer, kada
se otpad prenosi u vozilima za optu namenu ili u automobilima, kada je re o
manjim koliinama, primer prevoz infektivnog medicinskog otpada iz
zdravstvenih ambulanti do centralne zgrade doma zdravlja), posebnu panju
treba posvetiti zatiti osoblja koje vozi automobil ili onog koje se istim prevozi. To
ukljuuje i posebne mere za dodatno sekundarno pakovanje infektivnog
medicinskog otpada za potrebe transporta i bezbednosti, kao i mere za redovno
provetravanje vozila i ienje.
Oznaka na namenskom vozilu za transport infektivnog medicinskog otpada
72
7.4.
Sistemi rada
Prikupljanje i transport otpada je u nadlenosti ustanove koja se zove Centralno

mesto tretmana.
Upravljanje celokupnim sistemom zbrinjavanja medicinskog otpada, ukljuujui i
sistem obuke osoblja, trebalo bi da bude dovoljno efikasan da osigura stalno
potovanje naela dobre prakse kada je u pitanju upravljanje medicinskim
otpadom.
Posebno je vano da lica koja su zaduena za upravljanje otpadom i ona koja
prikupljaju otpad sa mesta na kome on nastaje, kao i lica koja potom prevoze isti,
imaju ustanovljene sisteme rada koji obezbeuju da navedeno osoblje upozna:
a.
Prirodu otpada koji se prevozi na taj nain to e biti jasno istaknuti

znaci sa obavetenjem o biolokoj opasnosti (ukoliko je ta opasnost u
pitanju), kao i svim rizicima koji su s tim povezani;
b.
Sistem serijskih brojeva Ujedinjenih nacija od 4 cifre. Na ovaj nain,

obezbeuje se nain identifikacije opasnih materija to diktira nain
prevoza. Na primer:
Kada se prevozi farmaceutski otpad, najverovatnije je da e biti
upotrebljen znak UN 1851 lekovi, teni otrovni otpad koji nije obeleen
na drugi nain (N.O.S.);
Kada se prevozi infektivni otpad iz grupa opasnosti od 2 do 4, tada je
najverovatnije da e biti upotrebljene sledee tri oznake:
UN 2814 infektivne materije, koje utiu na ljude;
73
UN 2900 infektivne materije, koje utiu na ivotinje;

UN 3291 neprecizirani medicinski otpad, koji nije drugaije oznaen
(N.O.S.); regulisani medicinski otpad (N.O.S.); biomedicinski otpad
(N.O.S.).
Veina infektivnog otpada u grupama opasnosti od 2 do 4 prevozie se
pod oznakom UN 3291, pri emu veina patogena kojima je otpad
zagaen ne moe ili verovatno nee biti odreena.
c.
Preporuke, ta uiniti u sluaju izlivanja ili nesrenog sluaja, kao i kako

koristiti bezbednosnu opremu i zatitnu odeu koja je prilagoena
otpadu koji se prenosi, a nalazi se u vozilu;
d.
Telefonski broj za hitne sluajeve koji treba da obezbedi ustanova koja

organizuje prevoz tj. Centralno mesto tretmana, a pomou koga se moe
dobiti pomo ukoliko je to potrebno. U veini sluajeva, vozaima koji
prevoze otpad u drumskom saobraaju bie potrebna specijalna obuka
za upoznavanje sa osnovnim principima zatite i mera bezbednosti, a u
vezi sa otpadom koji e prevoziti (projekat Tehnika podrka u
upravljanju medicinskim otpadom obezbedila je obuku za sve vozae
koji e uestvovati u transportu infektivnog medicinskog otpada, a koji su
zaposleni u ustanovama Centralnih mesta tretmana).
74
7.5.
Odobrenje UN za kontejnere za otpad
Odobrenje-kod tipa UN za kontejnere transport infektivnog medicinskog otpada

predstavlja meunarodni standard i neophodno je da se potuje prilikom nabavke
ovakvih kontejnera od strane svih korisnika.
ifra tj. odgovarajui kod, obino je utisnut na kontejner tokom njegove
proizvodnje.
Karakteristina ifra koja se moe nai na kontejneru koji je odobren odobrenjem
UN tipa izgleda kao u zapisu koji sledi:
1H2/Y1/S/02/GB/4532.
Tumaenje cifara u navedene oznake
Prva cifra (1) odreuje tip kontejnera:
1 = bubanj; 2 = bure; 3 = kanister; 4 = kutija; 5 = dak.
H oznaava materijal od koga je kontejner napravljen:
A = elik; H = plastika.
2 se odnosi na dimenzije otvora:
1 = manje od 7 cm (kada se podigne poklopac); 2 = vie od 7 cm.
75
Y1 = kategorija pakovanja.
S = vrsti objekti; L = tenosti.
02 = datum proizvodnje.
GB = Velika Britanija.
4532 = ifra pojedinane ambalae za svaki proizvod.
Meutim, postoji mogunost korienja kombinovanih kontejnera, na primer, sa

utom unutranjom postavom koja poseduje odobrenje UN tipa. Ovakav
kontejner, meutim, mora da proe testove kao kombinovana jedinica kako bi se
koristio za datu namenu.
Oznaavanje i obeleavanje ambalae II

Deklaracije, koje se nalaze na najmanje 2 strane
kontejnera, moraju biti vidljive i itke
uti kontejneri
odobreni od
strane UN za
pakovanje
infektivnog otpada
UN 3291
uti kontejner se na
ispravan nain
oznaava i
obeleava
Infektivni otpad se
bezbedno pakuje u
primarno pakovanje
(kese i kontejneri za
otre predmete) koje se
zatim stavlja u uti
kontejner
Technical Assistance for Healthcare Waste Management

A Project funded by the European Union
PLANIRANJE MERA: Zdravstvene ustanove moraju biti sigurne da li koriste

ispravne kontejnere za svaki tip otpada kontejner koji je potvren za P621,
IBC620 ili LP621 za medicinski infektivan otpad, ili UN2814 ili UN2900 za
farmaceutski otpad i druge opasne materije.
Slino tome, ukoliko se za odlaganje infektivnog medicinskog otpada koriste ute
plastine kese i kante za smee koje su namenjene za jednokratnu upotrebu,
76
mogu da se prevoze u kontejnerima sa tokiima koji su sa odgovarajuim UN

kodom, ali u sluaju da je kapacitet kontejnera manji od 450 litara/400 kg
neophodno je da se takav kontejner testira kao kombinovana jedinica. Kada
kontejner ima kapacitet vei od 450 litara/400 kg, tada se u njega moe staviti bilo
koji manji kontejner koji poseduje odobrenje UN tipa.
77
8.
OBRADA I ODLAGANJE MEDICINSKOG OTPADA
8.1.
Opcije za odlaganje otpada
Prilikom izbora naina konane obrade i odlaganja medicinskog otpada, uprava

zdravstvene ustanove treba da ima u vidu sledee kriterijume:
Potovanje vaee zakonske regulative;

Ponaanje u skladu sa prihvaenim preporukama vodia dobre prakse za
upravljanje medicinskim otpadom,
Korienje sredstava i tehnologija koje su, pored toga to zadovoljavaju
prethodna dva uslova, ujedno i ekonomski isplativa.
Prilikom pravljenja takvog izbora, kljunu ulogu u tom procesu e igrati struno i
komercijalno rasuivanje, kao i znanje o tome ta je usklaeno sa zakonskom
regulativom i sa preporukama dobre prakse.
Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja ima znaajnu ulogu u uspostavljanju
sistema upravljanja infektivnim medicinskim otpadom i kontroli procesa.
Saradnja sa ekolokom inspekcijom Ministarstva zatite ivotne sredine takoe
ima znaajnu ulogu u uspostavljanju opisanog sistema.
Dunost svih rukovodilaca zaposlenih u zdravstvenim ustanovama je da se
postaraju da svaki otpad odlazi u pravi tok otpada.
Sluajne ili namerne greke u sistemu mogu dovesti do znaajnog poveanja
opasnosti i rizika koji su povezani s upravljanjem medicinskim otpadom.
Najue rukovodstvo zdravstvene ustanove bi, naravno, trebalo da ima jasno
definisane ciljeve u vezi upravljanja infektivnim medicinskim otpadom, a ti ciljevi
treba da budu sastavni deo dokumenta koji se zove Politika o upravljanju
otpadom date zdravstvene ustanove.
8.2.
Odlaganje otpada na deponiju
Neke kategorije opasnog medicinskog otpada mogu se adekvatno odloiti i na

deponiji.
Ali mogunosti za odlaganje opasnog medicinskog otpada na deponiji su esto
ograniene.
Neki od razloga za to su sledei:
78
a.
b.
c.
nedovoljna bezbednost zaposlenih koji rukuju ovom kategorijom otpada, a

rade na deponiji
mogunost povredjivanja usled neovlaenog uzimanja materijala sa
deponije, a naroito otrih predmeta;
neodgovarajua priroda nekih vrsta otpada za odlaganje na deponiji,
recimo delova tela.
Deponija je, meutim, trenutno najdostupnije reenje za konano uklanjanje

otpada iz spalionica i produkata iz procesa sterilizacije parom.
Ovi procesi bi trebalo da budu u skladu sa okvirnim Uputstvom Evropske
komisije za otpad i Nacionalnom strategijom Republike Srbije za upravljanje
otpadom, u skladu sa usvajenom politikom kretanja ka nuli kroz ponovno
korienje ili recikliranje nekih kategorija otpada, tamo gde je to mogue.
Rukovodioci odgovorni za upravljanje medicinskim otpadom, trebalo bi da budu
sigurni da je proces spaljivanja ili sterilizacije parom tehniki adekvatan za tu
svrhu i da postoji odgovarajui nadzor nad tim procesom, kako neadekvtno
tretirani otpad ne bi bio ponovno upoterebljen, recikliran ili odloen na deponiju.
.
Neophodo je da Ministarstvo za zatitu ivotne sredine i prostorno planiranje ima
informaciju o poetku rada svih postrojenja za obradu infektivnog medicinskog
otpada u autoklavima (CMT I LMT ustanove).
Donacijom Evropske unije imenovano je i opremljeno 55 ovakvih ustanova na
teritoriji 25 administrativno-upravnih okruga u dravnom sektoru zdravstvenog
sistema Srbije..
Deponije predstavljaju mesto za konano odlaganje ostataka iz procesa
sterilizacije parom infektivnog medicinskog otpada. To znai da se sav otpad koji
je tretiran u autoklavima u ustanovama u kojima se nalaze ova postrojenja,
odlae kao komunalni otpad po zavrenoj obradi na lokalnim deponijama.
Ovi procesi treba da obuhvate mere za primenu odredbi Okvirne direktive
Evropske komisije (EC) o otpadu i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom
Republike Srbije, putem usvajanja politike voenja deponija.
Lica odgovorna za proizvodnju otpada tj. ustanove koje su proizvoai, treba da
budu sigurni da je proces autoklaviranja bio adekvatan. Time se spreava da se
otpad koji je tretiran na neodgovarajui nain ponovo koristi ili odlae na
deponije.
79
8.2.1. Direktiva o deponijama

Direktiva Evropske unije br. 1999/31/EC od 26. aprila 1999. godine (Direktiva o
deponijama) odnosi se na sve deponije u koje se odlae otpad poev od,
odnosno posle 16. jula 2001. godine.
Ova Direktiva ima za cilj smanjivanje koliine medicinskog otpada koja se odlae
na deponije i zabranu odlaganja nekih drugih vrsta otpada. Ukratko, ona
ukljuuje:
progresivno smanjivanje koliina biorazgradljivog komunalnog otpada koji

se sme odlagati u deponije tokom pet, osam i petnaest godina;
zabranu odlaganja u deponije infektivnog otpada koji potie iz medicinskih
ustanova i veterinarskih stanica, tenosti, guma i otpada koji je
eksplozivan, rajui, oksidirajui ili koji je zapaljiv;
zahtev da se sav otpad obradi pre odlaganja na deponiju;
klasifikaciju mesta za odlaganje otpada na inertne, one koji nisu opasni ili
opasne;
testiranje otpada pre prihvatanja obaveze zadovoljavanja kriterijuma
prihvaenih irom Evrope o tome ta se moe prihvatiti kao mesto za
odlaganje otpada u okviru svake klasifikacije.
Odlaganje medicinskog otpada koji potie iz medicinskih ustanova a koji se

definie kao infektivan, na deponije, bie zabranjeno. Datumi do kojih vae ove
restrikcije zavise od toga da li je re o novoj ili staroj deponiji.
Restrikcije za nove deponije stupile su na snagu jula 2001. godine. Ali postoji
mogunost da se postojee deponije koriste do 2002. godine.
U praksi, meutim, u Republici Srbiji postoji plan da se od 2009. godine vrlo
malo infektivnog medicinskog otpada odlae na deponije. Korienje kapaciteta
autoklava koji su instalirani u 55 zdravstvenih ustanova u Srbiji za tretman
infektivnog medicinskog otpada, omoguie da se ovaj cilj ostvari.
80
8.3. Obrada infektivnog otpada pomou sterilizacije parom (u

autoklavu)
Infektivni medicinski otpad moe biti opasan po ljude koji dolaze u dodir sa njim i koji
njime manipuliu.
Glavni cilj obrade ove kategorije medicinskog otpada je sterilizacija, putem koje se
medicinski otpad pretvara u bezopasni komunalni otpad.
Ukoliko infektivni medicinski otpad najpre sterilie, a zatim i tako usitni da se ne
moe prepoznati kao otpad koji je medicinskog porekla, tada se on moe odloiti
na deponijama.
Aparat u kome se vri sterilizacija otpada parom (autoklav) ne sme da nosi rizik
za osoblje koje se radi na njemu, za osoblje koje se bavi upravljanjem otpadom ili
za optu populaciju.
Osnovni zahtev je da proces sterilizacije parom dovede do dovoljnog stepena
smanjenja sadraja biolokih agenasa u otpadu (deaktiviranje test spora do
smanjenja od 4 log10 ili do jo veeg smanjenja).
Taj zahtev podrazumeva da i operativni uslovi, na primer, temperatura, kao i
period tokom koga se ta temperatura odrava, moraju biti ispotovani i da otpad
mora da bude u takvom obliku da u celini tj. svakim svojim delom, dostigne
naznaene uslove.
U skladu s tim, prema ovom vodiu, sledee kategorije otpada mogu se obraivati
putem sterilizacije parom u postrojenjima koja imaju odgovarajuu dozvolu za
ovaj proces;
a.
upotrebljeni optri predmeti, pricevi, cevice i ampule od upotrebljenih

lekova/ukoliko lekovi nisu citotoksini
81
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
i.
slomljeno staklo, manji polomljeni predmeti iz zdravstvenih ustanova

krv i kontaminirane tenosti, stabilizovane radi spreavanja curenja iz
kesa ili cevi i sl.;
neprepoznatiljivo tkivo iz dijagnostikih procedura, nehirurkih
otpad nastao iz hemodijalize i peritonealne dijalize
zavojni materijal i tupferi, umrljani krvlju i drugim telesnim sekretima i
ekskretima;
uloaci, pelene umrljane telesnim tenostima i/ili ekskretom;
kliniki otpad iz klinikih tj istraivakih laboratorija, koji moe da sadri
patogene iz
Opasne grupe 1 3 (izuzev mikrobiolokih kultura i ostalog patogenog
klinikog otpada i Krojcfeld-Jakobove bolesti Creutzfeldt-Jakob Disease
(CJD i ostali agensi);
mikrobioloke kulture i ostali patogeni medicinski otpad iz klinikih i
istraivakih laboratorija, za koji je utvreno ili se sumnja na infekciju koja
spada u Opasnu grupu patogena 2 4 nakon obrade u autoklavu na
mestu nastanka (izuzev CJD i ostalih povezanih agenasa).
Sterilizacija parom, a potom odlaganje na deponiju

Radi verifikacije kvaliteta procesa obrade infektivnog medicinskog otpada,
oprema se mora redovno podvrgavati fizikim testovima, koji e potvrditi da su
radni uslovi adekvatni za potrebe postizanja nivoa mikrobioloke inaktivacije
(deaktiviranje test spora do smanjenja od 4 log10 ili do jo veeg smanjenja).
8.3.1. Kontrola rada sterilizatora (autoklava)
Proces rada autoklava je potpuno automatski. Meutim, ureaj omoguuje
kontrolu svakog dela procesa rada i to treba da obavlja za to odgvorna osoba.
Proizvoa je duan da pre isporuke ureaj obavi predviene testove koji e
82
garanovati uspenost rada autoklava. Pored toga, na mestu gde se instalira,

ponovo se vri testiranje rada ureaja i to ini ili proizvoa ili dobavlja.
Tokom upotrebe autoklava, nophodno je vriti nekoliko oblika testiranja njegovog
rada:
a) periodino testiranje reima rada
b) testiranje prilikom svake promene u radu ureaja
c) regularna (rutinska) kontrola procesa sterilizacije
a) Periodino testiranje reima rada. Tokom korienja autoklava neophodno je
vriti periodino testiranje njegovog procesa rada u vremenskim razmacima
ne kraim od est meseci. Cilj je da se utvrdi da ureaj dobro funkcionie i da
ne moe prouzokovati bioloki hazard, tj. usloviti nastanak infekcija. U tu
svrhu se koriste bioloki indikatori, a jednom godinje kontroliu se i fiziki
parametri. Ovu kontrolu vri proizvoa ili dobavlja-serviser.
b) Testiranje prilikom svake promene u radu ureaja. Ovo testiranje se vri uvek
kada se promeni tip, koliina ili nain pakovanja medicinskog otpada koji
treba sterilisati parom (autoklavirati), ako postoji sumnja da je u smanjena
efikasnost rada ureaja, kao i uvek nakon njegove popravke. Testiranje se
vri biolokim indikatorima a rezultati testa moraju biti upisani u odgovarajuu
dokumentaciju koja se uva 5 godina.
c) Regularna (rutinska) kontrola procesa sterilizacije obuhvata kontrolu
temperature procesa (koju ureaj belei na odgovarajuoj traci koja se uva u
knjizi evidencije svakog procesa rada ureaja), kontrolu protoka pare-vakum
test, hemijsku kontrolu i kontrolu biolokim indikatorima.
Test kontrole protoka vazduha se koristi da bi se utvrdilo da koliina vazduha
koja ulazi u sterilizator u periodu kada treba da je postignut vakum, ne prelazi
nivo koji bi onemoguio prodor pare u sterilizator. Noviji tipovi autoklava imaju
ugraeno automatsko testiranje koje se vri jednom dnevno, tj. obino ujutru,
pre poetka procesa rada ureaja.
Hemijska kontrola podrazumeva korienje hemijskih indikatora ija promena
boje potvruje da je para uspeno ubaena u autoklav. Potrebno je vriti
hemijsku kontrolu svakog procesa sterilizacije primenom bar jednog
hemijskog indikatora, odnosno broja koji je naveden u uputstvu proizvoaa.
Bowie and Dick test je vrsta hemijskog testa koji se stavlja unutar pakovanja
unetog u autoklav kojim se utvruje da li je para prodrla u pakovanje.
Promena boje indikatora predstavlja pozitivan nalaz. Test se izvodi jednom
nedeljno.
Bioloka kontrola procesa sterilizacije izvodi se primenom biolokih
indikatora. Indikator sadri spore Bacillus stearothermophilus-a ije
inaktiviranje govori o uspenosti procesa rada ureaja. Primenjuje se po
uputstvu proizvoaa. Ova kontrola se izvodi jednom meseno.
83
Pored svega navedenog, potrebno je da druga nezavisna institutcija vri jednom

u est meseci kontrolu temperature koju ureaj postie da bi se obezbedila
sigurna dekontaminacija infektivnog otpada. Ova kontrola se moe vriti u okviru
periodinog testiranja reima rada ureaja.
8.4. Spaljivanje
Spaljivanje(insineracija) predstavlja odgovarajui nain eliminacije veine
medicinskog otpada ukljuujui tu i neke vrste hemijskog otpada, ali ne i
radioaktivni otpad. Svaka spalionica treba da zadovoljava uslove za postrojenje
za spaljivanje, u skladu sa zakonom, i svaka spalionica se posmatra posebno.
Postrojenja za spaljivanje treba da funkcioniu prema principima kojima se
zadovoljavaju zahtevi iz Okvirne direktive Evropske komisije o otpadu i
Nacionalne strategije Republike Srbije u vezi sa otpadom putem usvajanja
tehnologije stvaranja energije iz otpada.
U skladu sa preporukama ovog vodia, sledee kategorije otpada mogu biti
spaljene u postrojenjima koja imaju odgovarajuu dozvolu za rad:
a.
sav medicinski otpad visoko infektivne prirode, to jest, od pacijenata koji

su u strogoj izolaciji i boluju od poznate infektivne bolesti ili sa sumnjom na
neko infektivno oboljenje iz patogena grupe opasnosti 4 (na primer, Lassa,
Ebola i virusi hemoragine groznice, itd);
b.
sav medicinski otpad koji potie od pruanja zdravstvenih usluga

pacijentima obolelim
od oboljenja Creutzfeldt-Jakob (CJD) kao i
medicinski otpad koji potie od istraivanja u vezi sa ovom boleu;
c.
svi leevi ivotinja iz klinikih i istraivakih laboratorija, sa poznatim

infekcijama ili onima na koje se sumnja u okviru patogena iz grupa
opasnosti od 2 do 4;
d.
sve mikrobioloke kulture koje nisu prole sterilizaciju u autoklavu i drugi

patogeni medicinski otpad iz klinikih i istraivakih laboratorija, sa
poznatim oboljenjima ili infekcijom na koju se sumnja u okviru patogena iz
grupa opasnosti od 2 do 4;
e.
zagaeni vei metalni predmeti (na primer: proteze, igle, hirurki

instrumenti za jednokratnu upotrebu itd);
f.
inficirana krv, stabilizovana da bi se izbeglo izlivanje (ukljuujui kese i

epruvete) sa poznatom infekcijom ili onom na koju se sumnja iz grupe
opasnosti 4;
84
g.
svi prepoznatljivi delovi tela posle hirurkih intervencija iz hirurkih sala ili
drugih hirurkih prostora, sala za autopsiju i iz laboratorija;
h.
fetalno tkivo i placenta iz porodilita i ginekolokih ordinacija;
i.
sav opasni otpad, na primer, citotoksini otpad, farmaceutski otpad,

ukljuujui farmaceutske hemikalije, barijum, kadmijum, kobalt, olovo, ivu
(ukljuujui amalgam), nikl, srebro i mnoge druge komponente itd. (ali ne i
barijum sulfat).
NAPOMENA: Prilikom odlaganja patogena iz grupa opasnosti 4, procena rizika

mora da obuhvata i savet odnosno miljenje specijaliste mikrobiologije.
85
9.
NESRENI SLUAJEVI, IZLIVANJE,

DEZINFEKCIJA I IENJE
9.1.
Nesreni sluajevi
9.1.1. Karakteristike odabrane politike bezbednosti na radu

Stav zdravstvene ustanove u vezi bezbednosti na radu zaposlenih istie sledee
ciljeve i opte principe o zdravlju i bezbednosti:
preduzimanje svih praktinih koraka, u razumnim okvirima, kako bi se

osiguralo zdravlje, bezbednost i blagostanje svih zaposlenih i drugih lica
na koje utiu aktivnosti institucije;
ispunjavanje odgovornosti prema zaposlenima i drugim licima na nain
koji priznaje da zakonski uslovi predstavljaju minimalni standard.
9.1.2. Procedure pri nesrenom sluaju

Ako doe do nesrenog sluaja ili do incidenta koji je doveo do povrede,
institucija e obezbediti pruanje odgovarajue prve pomoi.
9.1.3. Prijavljivanje nesrenog sluaja

Postoje ustanovljene odgovarajue procedure u svakoj zdravstvenoj ustanovi
kojima se obezbeuje da se o svim nesrenim sluajevima i incidentima
(povredama na radu) do kojih doe u prostorijama institucije, ili koji su povezani
sa aktivnostima institucije, vodi odgovarajua evidencija i dokumentacija.
9.1.4. Istraivanje nesrenog sluaja

Zajedno sa merama za voenje evidencije o nesrenim sluajevima i
incidentima, postoje protokoli koji se primenjuju ukoliko do povrede ili nesrenog
sluaja doe, u svakoj zdravstvenoj ustanovi.
Preispitivanje i analiza sluaja:
da se odredi sled dogaaja koji je doveo do nesrenog sluaja ili povrede;

da se u okviru tog sleda iznau svi nebezbedni postupci ili uslovi koji su
mogli da izazovu nesrean sluaj;
86
da se utvrde koji su ljudski i organizacioni faktori, kao i faktori vezani za

radno mesto, doveli do nebezbednih postupaka i uslova rada;
da se pokrene kratkorona akcija za odstranjivanje direktnih uzroka i
dugoroni program iji je cilj ispravljanje i kontrola faktora koji lee u
osnovi nesrenog sluaja, kako bi se spreilo ponavljanje neeljenih
dogaaja.
9.1.5. Obuka
Zdravstvena ustanova e obezbediti da svi zaposleni budu na odgovarajui nain
obueni za upravljanje medicinskim otpadom, kako bi svoj posao mogli da
obavljaju na bezbedan nain, kao i da budu upoznati sa osnovnim principima
bezbednosti na radu, bezbednom radnom praksom i prevencijom nesrenih
sluajeva.
9.1.6. Uputstvo
Bie izdata uputstva u vezi sa primenom sledeih aspekata ove politike
zdravstvene ustanove:
9.2.
Informacija gde se mogu dobiti formulari za prijavljivanje nesrenog

sluaja;
Ko je odgovoran za prijavljivanje i registrovanje nesrenog sluaja I kome
sluaj prijaviti;
Informacije o proceduri izvetavanja;
Informacije o potrebi analize sluaja.
Izlivanje / curenje
9.2.1. Uputstva kod izlivanja

Od kljune je vanosti da se kod svakog izlivanja to pre preduzmu neophodne
mere. Odgovorna lica treba da razviju i primenjuju lokalne mere u sluaju
izlivanja i da obezbede da rizici kojima se izlau zaposleni, pacijenti i posetioci
budu svedeni na najniu moguu meru. Svi zaposleni moraju da se pridravaju
ove politike, a oni koji su angaovani na poslovima brige o pacijentima ili koji
rukuju otpadom, moraju da budu upoznati sa merama koje treba da preduzmu
ukoliko doe do izlivanja.
87
Neophodno je da, u okviru politike upravljanja otpadom, postoje jasne procedure

za mere koje treba preduzeti u sluaju izlivanja ili nesrenog sluaja. Bilo koji
nesrean sluaj ili izlivanje moraju biti prijavljeni licu koje je nadleno na
lokalnom nivou.
Potrebno je obezbediti specijalnu opremu za sluaj izlivanja kako bi se
obezbedila zatita od izlivanja ive iz sfigmomanometara i iz druge opreme koja
sadri ivu.
Moraju se uvati izvetaji i beleke o svim izlivanjima i nesrenim sluajevima.
Pacijenti i posetioci ne smeju ni na koji nain imati dodira sa nesrenim
sluajevima i incidentima koji se tiu izlivanja.
9.2.2. Izlivanje ive

Ako se koristi oprema koja sadri ivu (na primer: termometar sa ivom),
potrebno je osigurati se da je pri ruci komplet za sluaj izlivanja ive. Ukoliko
doe do izliva veih koliina (na primer, iz sfigmomanometra), treba da ih reava
specijalizovana sluba. Pre nego to stigne specijalista, treba uiniti sledee:
Evakuisati ugroeno podruje i obeleiti ga kako bi se onemoguio ulazak;

Provetriti prostoriju otvaranjem vrata i prozora;
Ukloniti sve izvore toplote iz ugroenog prostora, na primer, tako to e se
iskljuiti ili odstraniti oprema.
Obueno osoblje treba da bude u stanju da samo rei problem manjeg izlivanja
ive (na primer, iz termometra), i to na sledei nain:
Izbegavati dodir koe sa ivom (odmah isprati svu ivu sa koe ukoliko je
dolo do dodira).
Upotrebiti odgovarajuu zatitnu odeu (na primer, kecelju i rukavice za
jednokratnu upotrebu).
Upotrebiti komplet za prvu pomo kod izlivanja ive, paljivo sunerom
pokupiti ivu i dobro zatvoriti kutiju;
Staviti kutiju u plastinu kesu, dobro je zatvoriti i oznaiti napisom:
Zagaeno ivom.
Organizovati odnoenje prema usvojenoj lokalnoj proceduri.
Ukloniti linu zatitnu opremu i dobro oprati ake i ruke.
Popuniti formular za nesrene sluajeve (u skladu sa onim to predvia
politika ustanove i protokol).
88
9.2.3. Izlivi krvi i telesnih tenosti

Potrebno je odmah ukloniti svu izlivenu krv i druge telesne tenosti. Uvek treba
slediti protokol kue i lokalnu proceduru koja se odnosi na izlive, a koja upuuje
na naine kako treba ograniiti, neutralisati i bezbedno odlagati ovaj materijal.
Koje e biti odgovarajue dezinfikujue sredstvo za neutralisanje izlivenog
materijala zavisi od prirode tog materijala. Mogue je primeniti natrijum hipohlorit
(sredstvo koje oslobaa hlor) da bi se neutralisala krv i izlivene telesne tenosti
(osim mokrae za koju treba pogledati uputstvo nie u tekstu).
Treba odabrati visoku koncentraciju (1% ili 10.000 ppm raspoloivog hlora), jer
organske materije brzo deaktiviraju sredstva koja otputaju hlor. Meutim, nie
koncentracije mogu da budu korisne kod dekontaminiranja zaprljanih povrina,
nakon prethodnog uklanjanja izlivenog materijala i ienja povrine. Ukoliko
postoji namera da se sredstvo koje otputa hlor koristi u zatvorenoj prostoriji,
treba osigurati dobro provetravanje te prostorije. Sredstva koja oslobaaju hlor
ne treba da se koriste direktno na mestu na kome je dolo do izlivanja mokrae,
jer bi to moglo da dovede do brzog oslobaanja hlora to bi moglo da izazove
iritaciju. Natrijum hipohlorit izaziva koroziju metalnih povrina, a moe da oteti i
gumu i ostale materijale. Ukoliko primena sredstava koja otputaju hlor nije
praktina, mogu se upotrebiti bistri rastvorljivi fenolici, peroksidi, jedinjenja
kvarternernog amonijaka i jodofori.
Procedure koje se navode u nastavku teksta predstavljaju uputstva koja treba da
poslue samo kao orijentacija. Zaposleni moraju da se upoznaju sa lokalno
usvojenim procedurama i da koriste sredstva za dezinfekciju koja nee otetiti
povrine ili opremu ispod tenosti koja se izlila. Ukoliko postoji nedoumica, treba
zatraiti savet od lokalnog Tima za kontrolu infekcije.
Kada god doe do izlivanja, ukoliko je to izvodljivo, treba odmah zabraniti pristup
mestu izliva. Uvek treba obui zatitnu odeu pre pristupa mestu na kome je
dolo do izlivanja. Ukoliko u izlivenom materijalu ima slomljenog stakla, ne treba
ga doticati rukama. Moe se upotrebiti komad kartona ili plastini predmet da bi
se uklonilo staklo i odloilo u odgovarajuu kutiju za otre predmete.
Obavezno treba dezinfikovati ruke posle rada sa izlivenim materijalom i potpuniti
neophodnu dokumetaciju u vezi sa izlivanjem (u skladu sa lokalnom praksom)
9.2.4. Izliveni urin zagaen krvlju
Papirnim ubrusima upiti urin koliko je god to mogue;

Oistiti okolinu deterdentom i vodom;
89
Ukoliko je to potrebno, upotrebiti neko sredstvo koje oslobaa hlor za

dezinfekciju pogoenog mesta i okoline (potraiti savet od lokalnog Tima
za kontrolu infekcije, ukoliko ima pitanja);
Staviti otpadni materijal u vreu za infektivni medicinski otpad zajedno sa
svojom uprljanom linom zatitnom odeom.
9.2.5. Izlivene telesne tenosti koje nisu vidljivo zagaene krvlju
9.3.
Ovde spadaju fekalije, sadraj izbaen povraanjem, mokraa i materijal

izbaen iskaljavanjem;
Papirnim ubrusima upiti materijal koliko je god to mogue;
Baciti upotrebljene papirne ubruse u vreu za za infektivni medicinski
otpad, kao i sve ostalo to je zaprljano iscurelim materijalom;
Oistiti okolinu deterdentom i vodom;
Baciti upotrebljenu zatitnu odeu u vreu za otpad.
Dezinfekcija
9.3.1. Definicija
Dezinfekcija je proces eliminacije ili destrukcije veine ili svih mikroorganizama
izuzev bakterijskih spora sa neive sredine (kojim se smanjuje broj
mikroorganizama na medicinskim instrumentima koji e se ponovo koristiti, ali
nema garancije da e na taj nain biti uniteni i neki virusi i bakterijske spore).
Dezinfekcija obino nije efikasna u smanjenju mikrobne kontaminacije kao
sterilizacija (proces pri kome se vri eliminacija ili destrukcija svih
mikroorganizama, ukljuujui i sporogene oblike).
9.3.2. Kada treba primeniti dezinfekciju

Dezinfekciju se obino primenjuje za dekontaminaciju medicinske opreme koja
nije direktno invazivna, ali dolazi u kontakt sa mukoznim membranama, krvlju,
telesnim tenostima i drugim potencijalno infektivnim materijalima (tj. opremom
koja nosi srednji rizik od prenoenje infekcija). Iako to nije najefektivnija mera
prevenicija irenja infekcije, u nekim okolnostima dezinfekcija moe da se
primeni za dekontaminaciju medicinske opreme ija upotreba nosi visok rizik od
nastanka infekcije. To se pre svega odnosi na situacije u kojima ne postoji
mogunost za sterilizaciju, na primer, za medicinsku opremu koja je osetljiva na
visoke temperature i paru pod pritiskom.
90
9.3.3. Kako vriti dezinfekciju

Mehaniko ienje predstavlja osnovni i prvi pripremni korak za dezinfekciju sve
medicinske opreme predviene za ponovnu upotrebu i neive sredine u
zdravstvenim ustanovama.
Dezinfekcija moe biti termika (dezinfekcija toplotom) ili hemijska.
Medicinska oprema moe da se dezinfikuje korienjem aparata za pranje i
dezinfekciju, putem pare na niskim temperaturama, ili potapanjem u teno
dezinfekciono sredstvo.
Termika dezinfekcija ima prednost nad hemijskom jer moe da se kombinjuje sa
ienjem u za to namenjenim aparatima .
Korienje hemijskih dezinfekcionih sredstava treba primenjivati samo za
reprocesovanje medicinske opreme koja je osetljiva na temperaturu, kada
alternativni postupci nisu dostupni ili odgovarajui.
9.3.4. Aparat za pranje i dezinfekciju

Korienje aparata za pranje i dezinfekciju omoguuje ienje i dezinfekciju
medicinske opreme. Termika dezinfekcija je metod izbora. Meutim, za
dezinfekciju medicinske opreme koja je osetljiva na visoku temperaturu, esto je
neophodna primena hemijske dezinfekcije.
9.3.5. Para niske temperature

Dezinfekcija putem pare niske temperature predstavlja automatizovan fiziki
proces koji moe da se koristi za reprocesovanje medicinske opreme namenjene
ponovnom korienju, pod uslovom da se ona u tom procesu ne oteuju.
Proces se odvija na taj nain to se prvo eliminie vazduh i sve povrine
instrumenta izloe zasienoj pari pod atmosferskim pritiskom na 73C tokom
deset minuta. Medicinska oprema koja je zapeaena ili zamaene, kao i ona
koja zadrava vazduh nije pogodna za dezinfekciju putem pare na niskim
temperaturama.
Aparati za ovakav nain dezinfekcije moraju da funkcioniu na reproduktivan
nain, kao i da belei svoj rad prema odreenim parametrima. Greke samog
ureaja i greke u obradi otkrivaju se automatski i prijavljuju signalom, da bi
proces zatim bio zaustavljen. Iskusni ininjeri treba, da bez odlaganja, ispitaju i
isprave greke ureaja, a u to se moe ukljuiti i proizvoa ukoliko se ukae
potreba. Neophodno je slediti instrukcije proizvoaa za rukovanje, testiranje i
odravanje ureaja. Samo obueno osoblje treba da rukuje aparatom.
Po zavretku procesa, treba popuniti svu dokumentaciju kako bi se registrovao
odreeni proces dezinfekcije
91
9.3.6. Potapanje u teno dezinfekciono sredstvo

Potapanje u teno dezinfekciono sredstvo koristi se jedino kod reprocesovanja
medicinske opreme koja nije su osetljiva na visoke temperature, kada alternativni
metod ne postoji ili se smatra neodgovarajuim.
Hemijsko dezinfekciono sredstvo je jedinjenje koje je, pod odreenim uslovima, u
stanju da unitava mikroorganizme svojim hemijskim ili fiziko-hemijskim
svojstvima.
Sredstva za dezinfekciju se meusobno razlikuju prema osobinama i spektru
mikrobiolokih dejstava, to znai da je vrlo vano odabrati pravo sredstvo za
dezinfekciju za svaki konkretan zadatak. Izbor e zavisiti od tipa i obima
zaprljanosti i kompatibilnosti sredstva za dezinfekciju sa medicinskom opremom
ili neivom sredinom koju treba dezinfikovati (uvek treba pogledati uputstva
proizvoaa).
Ovaj proces je efikasan jedino ukoliko se instrument prvo dobro mehaniki oisti,
ako se odabere odgovarajue dezinfekciono sredstvo, ako se koristi naznaena
koncentracija i ostvari dobar kontakt izmeu dezinfekcionog sredstva i svih
delova medicinske opreme i povrna, pri emu je odreeno minimalno trajanje
dejstva.
Hemijsku dezinfekciju treba da vri samo ono osoblje koje je obueno da je
izvodi
Procedura ukljuuje sledee korake:
Nosei odgovarajuu linu zatitnu opremu, napuniti odgovarajuu posudu

(posuda treba da ima poklopac i da bude dovoljno velika da se u nju moe
potpuno potopiti medicinska oprema) dovoljnom koliinom dezinfekcionog
rastvora (pripremljenog prema uputstvima proizvoaa) da bi se
omoguilo potpuno potapanje medicinske opreme koja se na ovaj nain
dezinfikuje.
Potpuno potopiti mehaniki oieni medicinski instrument u rastvor iz
kojeg je prvo izbaen sav zaostali vazduh.
Staviti poklopac na posudu i ostaviti je da stoji tokom vremena koje je
navedeno u uputstvu.
Izvaditi instrument i saekati da se vikovi dezinfikujueg sredstva ocede
u posudu.
Preneti instrument u drugu istu posudu u kojoj se nalazi voda
odgovarajueg mikrobiolokog kvaliteta kako bi se odstranili svi tragovi
dezinfekcionog sredstva.
Izvaditi instrument iz vode, pustiti ga da se ocedi od vika vode i paljivo
osuiti sve povrine instrumenta koristei upijajuu krpu za jednokratnu
92
upotrebu, industrijski sua sa vrelim vazduhom, ili stavljanjem

instrumenta u sunicu.
Detaljno oprati, osuiti i dezinfikovati ili sterilisati posude (ta se ve
pokae odgovarajuim) i ostaviti ih na suvoj i istoj povrini.
Skinuti odeu za linu zatitu i obaviti higijenu ruku.
Popuniti svu neophodnu dokumentaciju u kojoj je zabeleeno da je
instrument dezinfikovan i navesti koji je metod i koji rastvor korien.
9.3.8. Vrste dezinfekcionih sredstava

U nastavku vodia sledi nekoliko bitnih informacija o osnovnim karakteristikama
razliitih dezinfekcionih sredstava.
Gluteraldehid 2%
Gluteraldehid 2% ima irok spektar mikrobiolokog dejstva,. On je sve manje
redovnoj upotrebi u klinikoj praksi a, povlai se iz upotrebe zbog negativnih
efekata po zdravlje osoblja.
Orto-ftalaldehid
Orto-ftaldehid je dezinfekciono sredstvo koje postie visoki nivo dezinfekcije sa
skraenim vremenom izlaganja. Njega nije potrebno aktivirati. To je bistra tenost
bledo-plave boje koja sadri 0,55% aktivne suspstance. Ima irok spektar
mikrobiolokog dejstava i potrebno mu je krae vreme dejstva nego to je to
sluaj kod gluteraldehida. Moe da izazove iritaciju koe, oiju, grla i plua kod
radnika koji dolaze u kontakt sa njim i zbog toga mora da se koristi uz strogo
potovanje bezbednosnih uputstava koja su dostavljena uz proizvod.
Upozorenje u vezi sa medicinskim sredstvima koje je izdato 2004. godine
odnosi se na rizike za pacijente koji pate od preosetljivosti odnosno koji imaju, u
svojoj anamnezi, rak beike, a kod kojih je ponavljana cistoskopija i gde su
uroloki instrumenti ponovo korieni uz upotrebu orto-ftalaldehida.
Persiretna kiselina od 0,2 do 0,35%
Persiretna kiselina predstavlja korisnu alternativu gluteraldehidu jer je manje
toksina. Ona takoe ima irok spektar mikrobiolokog dejstva,.. Meutim, nije
tako stabilna kao gluteraldehid i moe da bude blago korozivna i tetna.
Alkohol
Alkohol, obino u vidu izopropil alkohola od 70%, ili 60 do 80% etil alkohola
(etanola) moe da se nae kao tenost ili impregnirana u alkoholnim ubrusima ili
tupferima. Alkohol se brzo aktivira protiv veine bakterija i virusa, ali ne ubija
spore i slabo mo prodiranja. Prema tome, njegova glavna upotreba je u cilju
93
brze dezinfekcije istih povrina (na primer, draa za zavoje, makaza i slino) i
za ienje elektro opreme koja ne moe da se oisti potapanjem. Alkohol brzo
isparava i za sobom ostavlja suve povrine. Kako je alkohol zapaljiv, ne treba da
se koristiti u velikim koliinama (na primer, u aparatu za hemijsko pranje i
dezinfekciju).
Peroksidi
Peroksidi ne ubijaju spore i imaju slabo dejstvo protiv mikobakterija. Nisu
iritirajua sredstva u koncentracijama u kojima se koriste. Meutim, izazivaju
koroziju nekih metala. Ova jedinjenja treba upotrebljavati samo ukoliko je nizak
rizik od infekcije rezistentnim organizmima.
Sredstva koja oslobaaju hlor (> 1000 ppm raspoloivog hlora)
Sredstva koja oslobaaju hlor imaju irok spektar antimikrobnog dejstva.
Sredstva koja se najee koriste su natrijum hipohlorit i natrijum
dihlorizocijanurat. Oni su korisni za dekontaminaciju krvi i izlivenih telesnih
tenosti i imaju irok spektar upotrebe u zatiti ivotne sredine (na primer, za
dezinfekciju radnih povrina, pomagala za pacijente, madraca, posteljine koja je
osetljiva na visoku temperaturu, za ienje kupatila, toaleta i lavaboa). Meutim,
hipohlorit moe da oteti i izbledi mnoge tkanine i da ostavi fleke/rupice na
metalu. Organska materija deaktivira sredstva koja oslobaaju hlor, tako da su
za direktnu primenu po izlivenom materijalu ili u sluaju jako zagaenih povrina
potrebne visoke koncentracije ovog dezinficijensa. Kada je hlor u obliku tableta
ima dui vek trajanja nego kada je u tenom obliku. Rastvori sredstava koja
oslobaaju hlor su nestabilni (njihova efikasnost prestaje u roku od 24 asa),
tako da je neophodno uvek koristiti svee pripremljen rastvor. Ova sredstva ne
smeju da se meaju sa toplom vodom, kiselinama ili urinom, jer moe da doe
do brzog oslobaanja iritirajueg hlora.
Bistri rastvorljivi fenoli od 0,6 do 2%
Bistri rastvorljivi fenoli nemaju sporicidno dejstvo, niti dejstvo protiv virusa bez
omotaa. Dejstvo protiv virusa sa omotaem je slabo. Meutim, oni deluju protiv
bakterija, ak i u sluaju umerene zaprljanosti. Mogu da se koriste za optu
dezinfekciju u zatiti ivotne sredine i za dezinfekciju mesta izlivanja telesnih
tenosti (posebno fekalija i sadraja izbaenog iskaljavanjem). Oni nisu pogodni
za ienje izlivene krvi zbog toga to imaju slabu mo unitavanja virusa.
Kvartenerna jedinjenja amonijuma
Antimikrobno dejstvo kvartenernih amonijumovih jedinjenja varira sa
koncentracijom proizvoda. Meutim, oni obino imaju slabo antimikrobno dejstvo
i organska materija ih deaktivira. Ova jedinjenja treba koristiti samo u dezinfekciji
neive sredine i to tamo gde je rizik od infekcije rezistentnim organizmima nizak.
94
Asepsol, rastvor bezalkonijum-hlorida u odgovarajuoj koncentraciji, koji je u

irokoj upotreb i u naim bolnicama kao antiseptiko sredstvo, ima potpuno
pogrenu namenu, jer se ne moe koristitimkao antiseptik, ve mu je namena
dezinfekcija neive sredine.
Hlor dioksid
Hlor dioksid ima sline osobine kao persiretna kiselina. Ima irok spektar
dejstva, brzo unitava spore i aktivan je protiv nesporuliuih bakterija,
ukljuujui tu i mikobakterije i viruse u odgovarajuoj koncentraciji (150 i 350
ppm). Potencijalno je korozivan, ali komercijalni preparati sadre i inhibitor
korozije.
95
10.
HIGIJENA U BOLNICI I KONTROLA INFEKCIJA
Uvod
Upravljanje medicinskim otpadom je integralni deo bolnike higijene i kontrole
infekcija.
Medicinski
otpad
treba
smatrati
rezervoarom
patogenih
mikroorganizama, sa koga se oni, ukoliko se optadom neadekvatno rukuje,
mogu dalje preneti i kod osetljivih osoba izazvati kolonizaciju, a i infekciju. Putevi
prenoenja su direktni kontakt, vazduh ili razliiti vektori Na ovaj nain, infektivni
medicinski otpad predstavlja rizik za nastanak bolnikih (nozokomijalnih,
intrahospitalnih) infekcija kako kod zdravstvenog osoblja, tako i kod pacijenata.
Bolnike infekcije su infekcije koje nisu bile prisutne kod pacijenta u vreme
prijema na bolniko leenje, ve su se razvile u tokom njegove hospitalizacije
(najmanje 48 asova nakon prijema na leenje). Pored toga, bolnike infekcije
mogu nastati i kod zdravstvenih radnika i kod posetioca. Postoje dva tipa ovakvih
infekcija: endogene infekcije ( autoinfekcije) i egzogene (koje nastaju unakrsnom
kontaminacijom).
Endogene infekcije su prouzrokovane mikroorganizmima koji su prisutni u
organizmu pacijenata kao deo njegove normalne bakterijske flore, ali na prijemu
u zdravstvenu ustanovu nema vidljivih znakova infekcije. Ona se razvija u toku
bolnikog leenja, kao posledica smanjene otpornosti pacijenta.
Egzogene infekcije nastaju kao rezultat kontakta pacijenata sa mikroganizmima
koji potiu iz bolnike sredine, zdravstvenog osoblja ili drugih pacijenata.
Iako se ova dva tipa infekcija kliniki ne razlikuju, ipak postoje razlike u smislu
mogunosti za njihovu prevenciju. Endogene infekcije se ne mogu prevenirati, te
je prevencija uglavnom usmerena na drugi tip infekcija.
Zdravi ljudi prirodno su kontaminirani mikroorganizmima. Feces sadri 1013
bakterija po gramu, a broj mikroorganizama na koi se kree izmeu 100 i
10.000 po cm2. Mnogi mikroorganizmi se nalaze i na mukoznim membranama
gde ine normalnu floru. Nijedno od ovih tkiva, meutim, nije inficirano.
Mikroorganizmi mogu prodreti kroz kou ili mukozne membrane u sredine koje
su normalno sterilne (krv, pleura, peritoneum, beika) i izazvati lokalnu ili optu
reakciju koje mogu biti praene klinikim simptomima bolesti.
Da li e se u odreenom tkivu razviti infekcija ili ne, zavisi od interakcije izmeu
mikroorganizma i domaina. Zdrave osobe imaju optu otpornost prema
infekcijama. Meutim, pacijenti koji ve imaju neko osnovno oboljenje,
novoroena deca i starije osobe imaju smanjenu otpornost, te i vei rizik od
nastanka bolnike infekcije. Verovatnoa da e se kod zdravstvenih radnika
96
razviti infekcija manja je od verovatnoe da e se ta infekcija razviti kod

pacijenata.
10.1. Etiologija
Prouzrokovai bolnikih infekcija mogu biti:
Konvencionalni patogeni mikroorganizmi
Izazivaju oboljenje kod zdravih osoba u odsustvu specifinog imuniteta.
(Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Salmonella spp., Shigella
spp., Corynebacterium diphtheriae, Mycobacterium tuberculosis, Bordetella
pertussis, virusi hepatitisa A i B, virus rubella, rotavirusi, virus humane
imunodeficijencije- HIV).
Uslovno patogeni mikroorganizmi
Izazivaju nastanak oboljenja kod osoba sa smanjenom otpornou (ukljuujui
novoroenad) ili ukoliko se unesu direktno u tkivo ili deo tela koji je u normalnim
uslovima sterilan (Streptococcus agalactiae, Enterococcus spp., Clostridium
tetani, Escherichia coli, Klebsiella spp., Serratia marcescens, Acinetobacter
baumanii, Pseudomonas aeruginosa, Candida spp.)
Oportunistiki mikroorganizmi
Izazivaju oboljenja samo kod pacijenata koji imaju izrazito smanjenu otpornost
prema infekcijama (atipine mikobakterije, Nocardia asteroides, Pmeumocystis
carinii).
Izvor bolnikih infekcija i putevi prenoenja
U zdravstvenim ustanovama, izvori infekcije, kao i kontaminacije koja joj je
prethodila, moe biti osoblje, pacijenti i neiva bolnika sredina,ukljuujui i
medicinski otpad.
Putevi prenoenja bolnikih infekcija su kontakt, kapljice, vazduh i vektori (u
zemljama sa mnotvom insekata, artropoda i drugih parazita).
Najei put prenoenja je kontakt koji moe biti direktni ili indirektni.
Direktni kontakt izmeu pacijenata je rei, ali je mogue da inficirani
zdravstveni radnik direktnim kontaktom prenese mikroorganizme nekom
pacijentu.
Indirektni kontakt je ei put prenoenja. Inficirani pacijenti kontaminiraju
povrine ili instrumente sa kojih se mikroorganizmi mogu preneti na druge
97
pacijente. Ukoliko ne obave higijenu ruku nakon nege jednog pacijenta ili
nakon kontakta sa infektivnim otpadom, zdravstveni radnici mogu svojim
rukama preneti mikroorganizme na druge pacijente ili kontaminirati
bolniku sredinu i medicinsku opremu sa kojih se prouzrokovai prenose
na pacijente.
Putevi prenoenja nozokomijalnih infekcija prikazani su na slici 1. Mnoge od
navedenih bolesti mogu se preneti na vie naina tj. razliitim putevime
prenoenja. Na slici je prikazano samo prenoenje oboljenja u hospitalnoj
sredini.
Slika 1. Put prenoenja bolnikih infekcija
Nemogue je izbei sve kontakte sa inficiranim tkivima ili potencijalno zaraenim

telesnim tenostima, izluevinama i sekretima. ak i ako se ne dodiruju golim
rukama, ova tkiva/tenosti mogu da dou u dodir sa instrumentima,
kontejnerima, posteljinom itd.
Sve predmete koji dou u dodir sa pacijentima treba smatrati potencijalno
98
kontaminiranim. Ukoliko je taj predmet za jednokratnu upotrebu, on se mora

nakon upotrebe tretirati kao medicinski otpad i pravilno ukloniti. Ukoliko se koristi
za viekratnu upotrebu, neophodno je da se pravilno isti, dezinfekuje ili
sterilie.
10.2.
Prevencija
Jedna od najvanijih mera spreavanja irenja bolnikih infekcija je izolacija

inficiranih pacijenata.
Pod pojmom izolacija podrazumeva se irok spektar mera. Mere izolacije
ukljuuju mere opreza u odnosu na odreene puteve irenja (kontakt, kapljice i
vazduh).
Pored njih, postoje i tzv.standardne mere opreza koje slue za zatitu
zdravstvenih radnika od bolesti koje se prenose krvlju, a koje izazivaju virus
humane imunodeficijencije (HIV) i virusi hepatitisa B i C.
10.3. Standardne mere opreza

Standardne mere opreza zasnivaju se na principu da sva krv i telesne tenosti,
sekreti, ekskreti (osim znoja), ledirana koa i mukozne membrane mogu da
sadre infektivne agense koje se prenose putem krvi, bez obzira da li se krv
njima moe videti ili ne. Obuhvataju grupu procedura koje se primenjuju se u
svim ustanovama u kojima se pruaju zdravstvene usluge i u radu sa svim
pacijentima, bez obzira na to da li se sumnja, ili je potvreno da su pacijenti
inficirani ili oboleli.
Takoe, i sa opremom ili predmetima koji su doli u dodir sa pacijentima i
njihovom okolinom, a za koje se pretpostavlja da su kontaminirani infektivnim
telesnim tenostima, neophodno je postupati na nain koji onemoguava prenos
prouzrokovaa infekcije (npr. neophodno je nositi rukavice pri neposrednom
kontaktu, ograniiti pristup opremi koja je jako zaprljana, pravilno oistiti i
dezinfikovati, ili sterilisati opremu za viekratnu upotrebu pre njenog korienja
na sledeem pacijentu).
Standardne mere opreza treba, takoe, da zatite i pacijente, jer se
onemoguava da zdravstveni radnici prenesu uzronike oboljenja drugom
pacijentu rukama ili opremom koju su kontaminirali tokom nege prethodnog
pacijenta.
Zdravstveni radnici treba da se pridravaju standardnih mera opreza bez obzira
da li je, ili nije poznat zdravstveni status pacijenta.
99
Standardne mere opreza obuhvataju:
higijenu ruku,
noenje line zatitne opreme,
rukovanje opremom i instrumentima/ureajima za pruanje zdravstvene nege,
pravilno odlaganje posteljine,
kontrolu bolnike sredine i
bezbedne procedure davanja injekcija.
Higijena ruku predstavlja osnovnu meru prevencije bolnikih infekcija. Preporuke

za higijenu ruku date su u prilogu ovog vodia (prilog NN)
10.4. Lina zatitna oprema

Zdravstveni radnici treba da nose linu zatitnu opremu pri kontaktu sa krvlju,
telesnim tenostima, izluevinama, sekretima (osim znoja), mukoznim
membranama ili lediranom koom. Lina zatitna oprema obuhvata:
Rukavice
1. Rukavice se nose u onim situacijama u kojima je realno pretpostaviti da
moe doi do kontakta sa krvlju ili drugim potencijalno infektivnim
materijalima, mukoznim membranama, lediranom koom ili potencijalno
kontaminiranom intaktnom koom (npr. kod pacijenta koji pati od
inontinencije urina ili stolice).
2. Rukavice treba da budu adekvatne veliine i da su dovoljno izdrljive za
datu primenu.
3. Pri pruanju neposredne nege pacijetu, nose se rukavice za jednokratnu
upotrebu.
4. Za ienje bolnike sredine ili medicinske opreme, nose se rukavice za
jednokratnu ili viekratnu upotrebu.
5. Rukavice se skidaju nakon kontakta sa pacijetom i/ili njegovom
neposrednom okolinom (ukljuujui I medicinsku opremu), vodei rauna
da se ruke ne kontaminiraju. Nikada ne nositi isti par rukavica za negu
vie od jednog pacijenta.
6. Rukavice ne treba prati sa namerom da se ponovo koristite, jer ova praksa
moe dovesti do prenoenja patogena.
7. Rukavice treba promeniti i tokom pruanja nege istom pacijentu, kada se
prelazi sa kontaminiranog na isto mesto na telu.
Zatitni mantili za jednokratnu upotrebu
1. Zatitni mantili se nose u cilju spreavanja kontaminacije koe i radne
odee tokom procedura ili nege pacijenata za koje se pretpostavlja da
100
2.
3.
4.
5.
moe doi do kontakta sa krvlju, telesnim tenostima, sekretima ili

izluevinama.
Zatitni mantili se nose u toku procedura koje zahtevaju neposredan dodir
sa pacijentom koji ima inkontinenciju.
Zatitni mantil se skida i obavlja se higijena ruku pre nego se napustiti
soba u kojoj se nalazi pacijent.
Nakon skidanja, zatitni mantil za jednokratnu upotrebu se ne koristi
ponovo, ak iako se neguje isti pacijent.
Ne preporuuje se rutinsko oblaenje mantila pri svakom ulasku ni u
odeljenje visokog rizika (npr. odeljenje intenzivne nege, odeljenje
neonatalne intenzivne nege).
Maske, zatitne naoare, zatitni titovi za lica

Zatitne maske i naoare ili titnici za lice se nose u cilju zatite mukoznih
membrana oiju, nosa i usta tokom procedura za koje se pretpostavlja da e
doi do prskanja krvi, telesnih tenosti, sekreta ili ekskreta.
10.5. Oprema i instrumenti/ureaji za pruanje zdravstvene

nege
Neophodno je da zdravstvena ustanova ustanoviti politiku i procedure za
prikupljanje, transport i rukovanje opremom i instrumentima/ureajima za
pruanje zdravstvene nege koji su mogli da budu kontaminirani krvlju ili telesnim
tenostima.
Potrebno je ukloniti organski materija sa kritinih ili polukritinih
instrumenata/ureaja, upotrebom preporuenih sredstava za ienje pre
dezinfekcije visokog nivoa i sterilizacije, kako bi se osigurala efikasnost procesa
dezinfekcije i sterilizacije.
Lina zatitna oprema (npr. rukavice, mantili) se nose prema oekivanom nivou
kontaminacije, kada se raditi sa opremom i instrumentima/ureajima za pruanje
zdravstvene nege pacijentima koji su vidljivo zaprljani ili se pretpostavlja da su
doli u dodir sa krvlju ili telesnim tenostima.
10.6. Kontrola bolnike sredine

Bolnica mora da ima pisane procedure za rutinsko odravanje, ienje i
dezinfekciju povrina, kreveta, rukodraa na krevetima, dodatne opreme koja se
nalazi uz krevete, kao i drugih povrina koje se esto dodiruju. Takoe je
neophodno obezbediti potovanje ovih procedura.
101
10.7. Posteljina
Posteljinom koja je uprljana krvlju, telesnim tenostima, sekretima i ekskretima
neophodno je rukovati (ukljuujui i transport i tretman) na nain koji
onemoguava izlaganje koe i mukoznih membrana ovim tenostima, kao i
kontaminaciju odee, ime se izbegava prenoenje mikroorganizama na druge
pacijente i bolniku sredinu.
10.8. Bezbedne procedure davanja injekcija

Prikikom upotrebe igala, skalpela i drugih otrih instrumenata ili ureaja, treba biti
veoma oprezan kako bi se izbegle povrede. Isto vai i za rukovanje otrim
instrumentima nakon procedura, ienje korienih instrumenata, kao i
odlaganje korienih igala. Nikada ne treba vratiti poklopac na korienu iglu; pri
rukovanju iglom ne treba koristiti obe ruke. Ne treba primenjivati nikakve tehnike
koje zahtevaju upravljanje vrha igle ka bilo kom delu tela. Umesto toga, treba
odloiti iglu jednom rukom u za to odreeni kontejner korienjem ljeba na kutiji
za otre predmete za odlaganje otrih predmeta. Ne savijajti i ne lomiti koriene
igle rukama. Upotrebljene igle za jednokratnu upotrebu, skalpele i druge otre
predmete odloiti u pogodne kutije-kontejnere koje su otporne na probijanje i koji
treba da se nalaze to je blie mogue radnom mestu (uti kontejneri za otre
predmete), a priceve za jednokratnu upotrebu odloiti u ute kese). priceve i
igle za viekratnu upotrebu treba staviti u kutiju otpornu na probijanje, za prenos
do mesta obrade.
Kutija za otre predmete sa sistemom za odvajanje igala
102
11.
MEDICINSKI OTPAD I RIZIK KOJI NOSE KRV I

DRUGE TELESNE TENOSTI
Uvod
Pravilno rukovanje medicinskim otpadom je od posebnog znaaja za nastanak
infekcija koje se mogu preneti putem krvi i drugih telesnih tenosti. U riziku za
nastanak ovog tipa infekcija nastalih u zdravstvenim ustanovama su, pre svih
zdravstveni radnici, kao i drugi zaposleni u ovim ustanovama, ali mogu biti i
pacijenti. Rizini kontakt osobe osetljive na infekcije koje se prenose krvlju i
telesnim tenostima koje je sadre, predstavlja svaki kontakt koe osetljive
osobe koja nema kontinuitet (ubod iglom, posekotina) i sluzokoe (oi, usta, nos)
sa krvlju i telesnim tenostima koje sadre mikroorganizme.
Pored direktnog kontakta sa inficiranom osobom i njenim telesnim tenostima, od
posebnog je znaaja indirektan kontakt sa predmetima, pre svega razliitom
medicinskom opremom kontaminiranom krvlju i drugim telesnim tenostima.
Jedan od najrizinijih indirektnih kontakta jesu i perkutane povrede (PP). Pod
perkutanim povredama se podrazumevaju 2 osnovne vrste povreda: povrede na
igle koje se koriste u terapiji i dijagnostici i povrede na otre predmete (skalpeli,
staklo itd.)
Centri za prevenciju i kontrolu bolesti iz Atlante (CDC) ukazuju da se dnevno u
bolnikim uslovima, u Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD), dogodi oko 1000
PP. Studije sprovedene u tri zemlje sveta tokom 1998. godine, pokazale su da se
stopa PP zaposlenih u bolnicama na 100 bolnikih postelja kretala, od 3.3 u
Japanu, 14.0 u Italiji i 32.8 u SAD-u. Meutim, realan broj ovih incidenata je
teko proceniti jer veliki broj uopte ne bude prijavljen, a uvid u stopu PP u
zdravstvenim ustanovam koji nisu bolnikog tipa je nepoznat.
Danas se u litereturi pominje najmanje 30 mikroorganizama ili bolesti koji su
posledica PP. Ovaj put prenosa je opisan kod infekcije kao to su
Blastomycosisi, Cryptococcosis, Diphtheria, infekcije izazvane virusima
hemoraginih groznica (npr. Ebola), Gonorrehea, hepatitis B, hepatitis C,
infekcija izazvana Humanmi Imunodeficijentmi Virusom (HIV), Herpes,
Leptospirosis, Malaria, infekcije uzrokovane Mycobacterium tuberculosis,
groznica Rocky Moutain, pegavi tifus, Syphilis, Toxoplasmosis, nekrotzujui
fasciitis uzrokovan streptokokom grupe A, itd . PP kao put prenosa priona,
uzronika Creutzfeldt-Jakob-ove bolesti, u zdravstvenim ustanovama je
razmatran kao potencjalni i tretira se u priruniku Svetske Zdravstvene
Organizacije za prevenciju i kontrolu ove bolesti. Na osnovu molekulranobiolokih analiza, ak su postavljene hipoteze da se pojedini tumori mogu javiti
kod zdravstvenih radnika kao posledica PP. Broj uzronika iji je potencijalni put
irenja PP u budunosti moe postati i vei, pogotovu ako se uzme u obzir strah
koji u svetu postoji od potencijalnih bioteroristikih napada.
103
Ipak, po svojoj uestalosti, kao i po riziku koji svakodneno preti u zdrastvenim

ustanovama od irenja infekcija PP, najznaajniji su infekcije uzrokovane sa 3
mikroorganizma: virusom hepatitisa B (HBV), C (HCV) i HIV-a. Rizik za sticanje
infekcija koje oni izazivaju u zdravstvenim ustanovama zavisi kako od primene
preporuenih efektivnih mera prevencije, tako i od prevalencije infekcija u
populaciji i verovatnoi inokulacije mikroorganizma tokom rizinog kontakta.
11.1.
Virus hepatitisa B
Iako je danas prevencija hepatitisa B u veini zemalja sveta zakonski regulisana

obaveznom vakcinacijom zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, treba naglasiti
da u postoji deo osoba koje i dalje odbijaju da primene ovu meru prevencije
hepatitisa B, pa su u riziku za infekciju. Treba naglasiti da je ovo veoma
kontagiozna infekcija, zbog visoke koncentracije HBV u perifernoj krvi kod
inficiranih. Pored krvi, telesne tenosti sa kojima kontakt nosi visoki rizik za
infekciju su: saliva (pljuvaka) (posebno u toku stomatolokih procedura),
cerebrospinalana, peritonelana, pleuralna, perikardijalna, amnionska, sinovijalna
tenost, sperma, vaginalna tenost i bilo koja druga koja sadri vidljivu krv, kao i
organi i tkiva koja nisu na odgovarajui nain pripremeljena za patohistoloki
pregeled. Neadekvatno odlaganje i tretiranje ovih telesnih tenosti i tkiva kao
medicinskog otpada, poveava rizik za infekciju HBV-om, kako zaposlenih u
zdravstvenim ustanovama, tako i pacijenata, pa ak i za epidemijsko irenja
bolesti u obe populacije.
Izlaganje urinu, fecesu, nosnom sekretu, suzama, sputumu ili povraenom
sadraju nose minimalan rizik za infekciju, ukoliko nisu kontaminirane krvlju.
Treba naglasiti da je HBV stabilan i do 7 dana u osuenim kapljicama krvi, tako
da kontakt sa neivom sredinom kontaminiranom krvlju koja sadri HBV takoe
je rizian za infekciju, to je tipino za jedinice za hemodijalizu.
Rizik za infekciju osetljivih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nakon
perkutanog izlaganja krvi bolesnika zaraenih HBV-om, koji su HBSAg pozitivni,
je 6-30%, a najvii je u sluaju da je bolesnik i HbeAg pozitivan, pod uslovom da
se ne primeni postekspoziciona profilaksa.
11.2. Virus hepatitisa C

Pre nego to je uvedena obavezna primena standardnih mera izolacije
(predostronosti) i otkrivanja HCV 1990. godine, uoeno ee javljanje
hepatitisa nepoznate etiologije (non A, non-B) u osoba koje obavljaju poslova
povezane sa negom i leenjem pacijenata, ili rade u biomedicinskim
laboratorijama.
104
Danas se zna da je HCV efektivno prenosi jednokratnim izlaganjem velikim

koliinama krvi inficiranih osoba (primena transfuzija netestirane krvi i produkata
krvi), ili pri ponovljenim direktnim perkutanim ekspozicijama manjim koliinama
krvi inficiranih, kao u sluaju intravenskih korisnika droge. Opisane su i infekcije
nastale preko salive (ekspozicija tokom ugriza), kao i ekspzicijom konjuktiva
krvlju inficiranih osoba.
Podaci iz razliitih delova sveta ukazuju da prokuenost osoba zaposlenih u
zdravstvenim ustanovama prati prevalenciju populacije u regionu. Tako je u
SAD-u 1% zdravstevnih radnika inficirano HCV-om.
Prospektivne studije ukazuju da je rizik za infekciju nakon PP na HCV pozitivan
izvor 1.8% (0-7%). Za nastanak HCV infekcije istie se i znaaj povreivanja na
igle sa haloom (upljinom).
11.3. Virus humane imunodeficijencije

Prvi sluaj prenoenja ovog virusa sa pacijenta na zdravstvenog radnika
zabeleen je 1986. godine. Do decembra 2001. godine CDC registrovao, na
dobrovoljnom principu prijavljivanja, 57 dokumentovanih i 138 verovatnih
infekcija HIV-om zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u SAD-u.
HIV je 100 puta manje kontagiozan od HBV. Nakon PP kod zaposlenih u
zdravstvenim ustanovama, prospektivne studije su pokazale da je rizik za
nastanak infekcije 0.3%. Retrospektivna anamnestika studija sprovedena na
zdravstvenim radnicima koji u imali PP na HIV pozitivne izvore, je pokazala da su
faktori rizika za nastank infekcije bili: dubina povrede, prisustvo krvi na igli,
procedure koje obuhvataju plasiranje igle u arteriju ili venu i terminalna bolest
pacijenta koji je izvor.
Ekspozicija mukoznih membrana krvlju i telesnim tenostima udruena je sa
rizikom od nastanka HIV infekcije od 0.09%.
11.4. Epidemiologija perkutanih povreda

Podaci dobijeni na osnovu nadzora nad povredama zaposlenih u zdravstvenom
sistemu SAD-a (National Surveillance System for Health Care Workers NaSH)
opisuju epidemiologiju PP.
U najveem riziku za PP medicinske sestre, a samim tim i za infekcije koje se
prenose ovim putem. U riziku su i zaposleni u zdravstvenim ustanovama koji su
ukljueni u negu i terapiju pacijenta (doktori medicine i drugi medicnski tehniari),
osoblje koje radi u biomedicinskim laboratorijama i osoblje koje prua logistiku
105
podrku dijagnostici i leenju (npr. slube za odravanje higijene u zdravstvenim

ustanovama). To su ciljne grupe za edukaciju u oblasti pravilnog rukovanja
Pravilnosti se uoavaju i u odnosu na mesto deavanja PP. Iako se one mogu
deavati u svim delovima zdravstvenih ustanova, veina, oko 40%, se dogodi u
onim delovima gde se odvija terapija i nega obolelih, pre svega, u 21% sluajeva
na odeljenjima gde su pacijenti hospitalizovani, a u 13% u jedinicama intenzivne
nege i terapije. U opercionim salama dogodi se 25% PP.
Podaci CDC-a ukazuju da prema vremenu javljanja do PP najee dolazi
neposredno nakon upotrebe i pre odlaganja igala i otrih predmeta (41%), tokom
neposrednog izvoenja odreene procedure (39%) i tokom i nakon njihovog
odlaganja (16%).
Najvei deo svih nastalih povreda kod zaposlenih u zdravstvenim ustanovama,
oko 80%, nastaje upotrebom 6 vrsta medicinskih instrumenata: pricevima i
iglama za jednokratnu upotrebu (32%), iglama za uivanje (19%), iglama koje su
deo sistemima za davanje terapije (12%), skalpelima (7%), intravenskim
kateterima (6%), iglama za vaenje krvi (3%). Meutim, ukupno gledano 69% PP
su posledica povreda na igle sa haloom (upljinom), meu kojima najvei rizik
nosi upotreba igala za vaenje krvi i za intravensko plasiranje katetra. Ovo
najbolje dokumentuju primeri PP nakon kojih je dolo do infekcije zdravstvenih
radnika HIV-om. Od 57 dokumentovanih sluajeva nastalih ekspozicijom na
radnom mestu, PP je registrovana u 88% sluajeva, od ega je 90% bilo rezultat
povreda na igle sa haloom (upljinom). Sline podtake prijavljuju nadlene
zdravstvene slube u Italiji.
Ve je istaknuto da se od svih registrovanih PP 25% javlja u operacionim sala.
Epidemiologija PP u operacionim salama se razlikuje od onih u drugim delovima
zdravstvenih ustanova i one su ovde uglavnom izazvane iglama za ivenje. Neke
studije ukazuju da se one javljaju u 43% od svih PP u operacionim salama.
Iz svega navedenog proizilazi da je rizik za nastanak infekcija koje prenose
putem krvi i telesnih tenosti u direktnoj vezi sa rukovanjem medicinskim
otpadom u zdravstvenim ustanovama, te bi mere prevencije ovih infekcija trebalo
zasnovati na definisanju svih procedura u ovoj oblasti .
106
12.
OBUKA
12.1. Stavovi o upravljanju otpadom

Promena stepena informisanosti, znanja, vetina i stavova o rukovanju
medicinskim otpadom je preduslov za kvaliteno rukovanje i zbrinjavanje
medicinskog otpada.
Unapreenje odgovarajueg rukovanja i odlaganja medicinskog otpada je put
ouvanja i unapreenja javnog zdravlja i svaki lan zajednice ima pravo da bude
obaveten o moguim opasnostima za zdravlje.
Ciljevi javnog obrazovanja o medicinskom otpadu su sledei:
1.
2.
3.
Spreiti izlaganje medicinskom otpadu i izlaganje opasnostima po

zdravlje.
Stvoriti svest i podstai odgovornost meu pacijentima i posetiocima
zdravstvenih ustanova u vezi sa higijenom i upravljanjem medicinskim
otpadom.
Obavestiti javnost o rizicima vezanim sa medicinskim otpadom,
fokusirajui se na ljude koji ive u neposrednoj blizini, ili poseuju
zdravstvene ustanove, porodice pacijenata koji se lee kod kue, i
skupljae otpada na deponijama otpada.
Veoma vaan cilj informisanja o medicinskom otpadu je motivisanje medicinskog

osoblja da usvoji dobar praktini pristup upravljanju otpadom. Zaposlene treba
ohrabriti i podstaknuti da slede dobru praksu u upravljanju otpadom na taj nain
to e ona biti prikazivana u pozitivnom svetlu i kao doprinos kvalitetnijem i
bezbednijem radnom okruenju.
Pozitivni i negativni stavovi u odnosu na dobru praksu upravljanja otpadom uvek
su pod snanim uticajem onih ljudi koji se nalaze na rukovodeim poloajima i
koji definiu politiku upravljanja otpadom jedne zdravstvene ustanove, odnosno
koji odluuju o raspodeli resursa.
Prema tome, treba istai da zaposlenima na svim nivoima treba upuivati
iskljuivo koncizne i relevantne informacije koje se odnose na upravljanje
Pokazalo se da je dobra praksa, za sve zdravstvene ustanove koje proizvode
vie od 500 kg opasnog otpada godinje, da postave najmanje jedno lice
odgovorno za upravljanje otpadom. Lice odgovorno za upravljanje otpadom
imae sveukupnu odgovornost za procedure upravljanja otpadom i podnosie
izvetaje upravi svoje zdravstvene ustanove o svim pitanjima koja se tiu
upravljanja otpadom.
107
U svakom odeljenju/slubi zdravstvene ustanove potrebno je imenovati osoblje

odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom, koje bi pomagalo licu
odgovornom za upravljanje medicinskim otpadom na teritoriji okruga. Lokalno
osoblje (rukovodioci za medicinski otpad) odgovorno za kontrolu otpada
delovae kao lokalni punktovi kontakta za sve zaposlene u vezi ovih aktivnosti.
Adekvatna obuka je neophodna za sva lica odgovorna za upravljanje otpadom
kako u CMT i LMT ustanovama, tako i u svakoj zdravstvenoj ustanovi.
12.2.
Identifikovanje potreba za obukom zaposlenih
Priroda i domet obuke i treninga osoblja u vezi sa upravljanjem otpadom

oigledno e biti razliiti i zavisie od poloaja i nadlenosti pojedinaca o kojima
je re. U nekim sluajevima, uputstva treba samo da utiu na zaposlene da
postanu svesni svojih odgovornosti u nadgledanju upravljanja otpadom, dok e u
drugim sluajevima, uputstva biti praktina i usmerena na specifine zadatke.
S obzirom da veina zaposlenih na upravljanje otpadom gleda kao na neku
manje vanu aktivnost, obuka i obrazovanje tih zaposlenih treba da budu
usmereni na praktine savete koji obuhvataju sledee:
a.
b.
c.
odgovornosti i zadaci ta se od njih oekuje;

gde mogu da dobiju savet i pomo;
ta je potrebno da uine za sopstvenu bezbednost i bezbednost
pacijenata, ostalog osoblja itd, kao i za bezbednost ivotne sredine.
Obuka treba da obuhvati:

a.
b.
c.
d.
e.
f.
rukovodioce u ovom poslu na nekoliko nivoa, direktore, ukljuujui i

tehnike rukovodioce;
lekare, medicinske sestre i zaposlene u mikrobilokim i biohemijskim
laboratorijama;
medicinsko osoblje koje radi u terenskoj slubi;
stomatologe i pomono stomatoloko osoblje;
osoblje angaovano u transportu otpada u okviru zdravstvenih ustanova,
kao i izmeu zdravstvenih ustanova i pogona za obradu ili odlaganje
otpada;
zaposlene koji se bave prikupljanjem i odlaganjem otpada.
Broj zaposlenih koji e biti ukljueni u obuku moe da otea prenos i pruanje
informacija. tampani materijal u vidu preporuka za razdvajanje otpada (poster,
agitka) je veoma koristan podsetnik za sprovoenje dobre prakse u
svakodnevnom radu na segregaciji otpada.
108
Direktori i rukovodioci za upravljanje medicinskim otpadom treba da podstiu i

zahtevaju odgovarajue oblike obuke o upravljanju medicinskim otpadom od
zvaninih institucija.
12.3. Formalna obuka za lica odgovorna za upravljanje

otpadom
Preporuuje se da svaki proizvoa medicinskog otpada imenuje dva lica kao
lica odgovorna za upravljanje otpadom. Zdravstvene ustanove koje proizvode
vie od 500 kg opasnog otpada godinje, te koje tretiraju opasni otpad, kao i
ustanove koje igraju ulogu Centralnog mesta za tretman, dune su da imenuju
najmanje dva odgovorna lica.
Za odgovorne osobe za upravljanje medicinskim otpadom u datoj zdravstvenoj
ustanovi mogu da budu imenovane samo osobe koje imaju diplomu za
upravljanje medicinskim otpadom, izdatu od nadlenih organa. Stepen diplome
mora da odgovara nivou usluga u vezi sa medicinskim otpadom koje prua data
zdravstvena ustanova. Za sticanje diplome neophodno je ispuniti sledee uslove.
Stepen sertifikata:
Technician, HWT)
Tehniar
medicinskog
otpada
(Healthcare
Waste
Za lica odgovorna za upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj

ustanovi koja proizvodi vie od 500 kg opasnog otpada godinje, ali ne
tretetira opasni otpad.
Najmanje tri meseca radnog iskustva u oblasti zbrinjavanja medicinskog
otpada.
Uee na osnovnoj obuci za upravljanje medicinskim otpadom, koja ima
najmanje 16 teorijskih nastavnih jedinica i 8 praktinih nastavnih jedinica.
Poloen ispit zasnovan na specifinim zahtevima za tehniare
medicinskog otpada.
Stepen sertifikata: Rukovodilac za medicinski otpad (Healthcare Waste

Officer, HWO)

instituciji koja prozvodi vie od 500 kg opasnog otpada godinje i tretira
opasni otpad.
Neophodna je prethodno steena diploma Tehniara medicinskog otpada.
Najmanje 6 meseci radnog iskustva u oblasti medicinskog otpada, od
ega najmanje 3 meseca u ustanovi koja ima pogon za obradu otpada.
Uspeno zavrena opta obuka o upravljanju medicinskim otpadom, koja
ima najmanje 16 nastavnih jedinica.
Poloen ispit zasnovan na specifinim zahtevima za nadleno lice za
109
medicinski otpad.
Stepen sertifikata: Menader (Rukovodilac CMT ustanove) medicinskog
otpada (Healthcare Waste Manager, HWM)

instituciji koja prozvodi vie od 500 kg opasnog otpada godinje i
funkcionie kao Centralno mesto za tretman za okrug u kome se nalazi.
Neophodna je prethodno steena diploma rukovodioca za medicinski
otpad.
Najmanje 9 meseci radnog iskustva u oblasti medicinskog otpada, od
ega najmanje 3 meseca u ustanovi koja funkcionie kao Centralno mesto
za tretman otpada.
Uspeno zavrena napredna obuka o upravljanju medicinskim otpadom,
koja ima najmanje 24 nastavne jedinice.
Poloen ispit zasnovan na specifinim zahtevima za menadera
medicinskog otpada.
Predvieno je da jedna nastavna jedinica traje najmanje 45 minuta. Jedan

nastavni dan u toku kursa ne sme da sadri vie od 8 nastavnih jedinica.
Uesnici koji uspeno zavre obuku za HWT, HWO i HWM bie registrovani pri
Ministarstvu zdravlja, te e im biti uruena zvanina diploma koja e im omoguiti
da rade kao nadleni za upravljanje medicinskim otpadom u toku dve godine.
Preko odgovarajuih postupaka obnavljanja ovih diploma svake dve godine od
strane nadlenih organa, lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom
moi e da dokae da je, u poslednjih 6 meseci pre isteka vaenja diplome
pohaalo obuku za obnavljanje, te da je poloilo odgovarajue ispite.
Obuka ne bi smela da sadri manje od 8 nastavnih jedinica za tehniare
medicinskog otpada i 16 nastavnih jedinica za rukovodioce/menadere za
medicinski otpad. Nov period vaenja diplome poinje sa datumom isteka
prethodnog roka vaenja te diplome. Poetna obuka, ili obuka za obnavljanje,
kao i poetna specijalizovana obuka i obnovljena specijalzovana obuka mogu da
se organizuju u obliku sveobuhvatnih kurseva i da se sprovode integralno.
12.4. Zadaci za tehniare, nadlene rukovodioce i menadere

(rukovodioce CMT ustanove) za medicinski otpad
Direktor zdravstvene ustanove zvanino e imenovati osobu nadlenu za
upravljanje medicinskim otpadom (tehniar medicinskog otpada, rukovodilac za
medicinski otpad ili menader medicinskog otpada, u zavisnosti od ustanove).
110
HWT, HWO ili HWM bie lino i pravno odgovoran/a za implementaciju i

funkcionisanje sistema upravljanja medicinskim otpadom unutar svoje institucije.
Ovo lice je odgovorno za nadgledanje uvedenog sistema upravljanja
medicinskim otpadom, za uvoenje novih metoda upravljanja otpadom i za
obuku zaposlenih u bolnici (obuka u okviru matine ustanove).
Tehniar za medicinski otpad i rukovodilac za medicinski otpad e blisko
saraivati sa okrunim rukovodiocem iz CMT ustanove za medicinski otpad
(HWM).
Tehniari
za
medicinski
otpad
saraivae
sa
lokalnim
institutom/zavodom za javno zdravlje u vezi sa obukom uvek kada je to potrebno.
Glavni zadaci koji se postavljaju pred odgovorna lica mogu da se ukratko
predstave na sledei nain:
1. Informisanje i motivacija
Informisanje zaposlenih, pacijenata i opte javnosti o aktivnostima u vezi
sa upravljanjem medicinskim otpadom koje bolnica sprovodi.
Sprovoenje obuke za upravljanje medicinskim otpadom i programa za
podizanje svesti o ovom problemu unutar zdravstvene ustanove.
Motivisanje osoblja i podizanje njihove svesti o problemima u vezi sa
2. Inicijativa i inovacija
Stimulacija novih i sve boljih principa upravljanja medicinskim otpadom i
metoda obrade.
Preporuivanje i savetovanje pri nabavci materijala za jednokratnu
upotrebu i opreme, nekodljivih po ivotnu sredinu.
Uvoenje procedura koje su nekodljive za ivotnu sredinu, zamena
materijala za jednokratnu upotrebu, opreme koja sadri ivu, sakupljanje
vrednog otpada, itd.
3. Praenje i nadzor
Nadzor unutranjeg sistema logistike podrke upravljanju medicinskim
otpadom, ukljuujui razdvajanje, sakupljanje i odlaganje otpada.
Nadzor nabavke materijala koji se koristi pri upravljanju medicinskim
otpadom.
Praenje izgradnje kapaciteta zatite ivotne sredine u bolnici.
4. Izvetavanje i evidencija
Obavetavanje o nesrenim sluajevima i incidentima u vezi sa
Dokumentacija o aktivnostima date ustanove u vezi sa medicinskim
otpadom, uspostavljanje sistema praenja stanja medicinskog otpada i
analize protoka otpada.
Provera koliina medicinskog otpada koje se stvaraju.
111
5. Praktino upravljanje medicinskim otpadom

Organizacija i upravljanje dnevnim aktivnostima koje se odnose na
medicinski otpad.
Odgovorni za uspostavljanje i izvravanje programa sakupljanja otpada.
Odgovorni za bezbedno rukovanje sakupljenim medicinskim otpadom.
Ukoliko su dve osobe imenovane da se bave sistemom upravljanja medicinskim
otpadom, preporuuje se da jedna od njih bude odgovorna za praktine aspekte
upravljanja otpadom, i da ta osoba bude odgovorna tehnikom direktoru
zdravstvene ustanove.
Druga imenovana osoba bie odgovorna za izgradnju kapaciteta i nadgledanje
aktivnosti u vezi sa medicinskim otpadom, a bie odgovorna Komisiji za kontrolu
bolnikih infekcija u datoj zdravstvenoj ustanovi. Bie objavljen detaljan opis
radnih zadataka za sve osobe zaposlene u oblasti upravljanja medicinskim
otpadom.
112
13.
REFERENCE
[1]
Mayhall CG. Hospital Epidemiology and Infection Control. 3rd ed. Philadelphia: Lippincot
and Williams & Wilkins, 2004.
[2]
Damani NN. Mannuel of Infection Control Procedures. 3rd ed. London, San Francsico:
GMM, 2003.
[3]
Wenzel RP. Prevention and Control of Nosocomial Infections. 4th ed. Philadelphia:
Lippincot and Williams & Wilkins, 2003.
[4]
Panlilio AL, Cardo DM, Campbell S, Srivastava PU, Jagger H, Orelien JG et al.
[5]
Estimate of the annual number of percutaneous injuries in U.S. healthcare workers

[Abstract S-T2-01]. In: Program and abstracts of the 4th International Conference on
Nosocomial and Healthcare-Associated Infections; Atlanta, March 5-9, 2000:61.
[6]
Collins CH, Kennedy DA. Microbiological hazards of occupational needlestick and other
sharps injuries. J Appl Bacteriol 1987;62:385-402.
[7]
Pike AM. Laboratory-associated infections: summary and analysis of 3921 cases. Health
Lab Sci 1976;13:105-14.
[8]
Hagberg C, Radulescu A, Rex JH. Necrotizing fasciitis due to group A after an accidental
needle-stick injyru. N Engl J Med 1997; 337:1699.
[9]
World Health Organization. WHO Infection Control Guidelines for Transmissible

Spongiform Encephalopathies: Report of a WHO Consultation, Geneva, 1999.
[10]
Gugel EA, Sanders ME. Needle-stick transmission of human colonic adenocarcinoma

[Lettter]. N Engl J Med 1986; 315:1487.
[11]
Gartner HV, Seidl C, Luckenbach C et al. Genetic analysisi of sarcoma accidentally

transplanted from patients to surgeon. N Engl J Med 1996; 335: 1494-1496.
[12]
Ippolito G, Puro V, Heptonstall J et al. Occupational human immunodeficiency virus

infection in health care workers: worldwide cases through September 1997. Clin Infect
Dis 1999;28:365-83
[13]
Cardo DM, Culver DH, Ciesielski CA, Srivastava PU, Marcus R et al. A casecontrol study
of HIV seroconversion in health care workers after percutaneous exposure. N Engl J Med
1997;337:1485-90.
[14]
White MC, Lynch P. Blood contacts in the operating room after hospital-specific data
analysis and action. Am J Infect Control 1997;25:209-14.
[15]
CEFIC, European Chemical Industry Council, Brussels, 2007: http: www.ericards.net
[16]
European Agreement concerning the international carriage of dangerous goods by road

(ADR)
and
protocol
of
signature,
New
York
2007:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/adr/adr2007/07ContentsE.html
[17]
LO, International Labour Organisation, Encyclopaedia of Occupational Health and Safety,

Vol I - III, Geneva 1983
[18]
IPCS, International Programme on Chemical Safety and CEC, Commission of the

European Communities, International Chemical Safety Cards
[19]
Law on carriage of dangerous goods, Republic of Serbia, 2002
113
[20]
WHO, Epidemic-prone & pandemic-prone acute respiratory diseases; Infection

prevention & control in health-care facilities, 2007
[21]
WHO, Guidance on regulations for the Transport Infectious Substances, Communicable

Disease Surveillance and Response, 2007:
[22]
http://www.who.int/csr/resources/publications/biosafety/WHO_CDS_EPR_2007_2/en/ind
ex.html
[23]
WHO, Laboratory biosafety manual, 3rd ed., Geneva, World Health Organization, 2004
[24]
WHO, Technical Guidelines on the Transport of Infectious Waste UN 3291 (Draft), 2008
[25]
Ahmed, R., Hospital Waste Management in Pakistan: Case Study Report Special Waste
Fractions: Hospital Waste, WASTE, August 1997
[26]
Blackman, W.C., Jr., Basic Hazardous Waste Management, 2nd Ed., Chapter 12, Lewis
Publishers, CRC Press, NY, 1996.
[27]
Griffin, R.D., Principles of Hazardous Materials Management, Lewis Publishers Inc.,

Michigan, USA, 1989.
[28]
Iyer, A., Community Participation In Waste Management Experiences: of a Pilot Project

in Bangalore, India, WASTE, September 2001.
[29]
Lee, C.C. and G.L. Huffman, Medical Waste Management/ Incineration, Journal of
Hazardous Materials, 48, 1996, 1-30.
[30]
Llyod, L., Working Paper on Small-Scale Incineration, Paper Presented to the East &
Southern Africa Healthcare Waste Management Meeting, Peacock Hotel, Dar es Salaam,
9th-11th June, 2003.
[31]
Manyele, S.V., H. Anicetus, and M.H. Bilia, Globalization and its Effects on Medical
Waste Management in Tanzania, IET Annual Conference and General Meeting, 4th-5th
December, 2003, AICC Arusha, Tanzania, (2003), 76-92.
[32]
NHCWMP (2003), National Healthcare Waste Management Plan, Ministry of Health,

2003.
[33]
U.S. Environmental Protection Agency, 1986, EPA Guide for Infectious Waste
Management. Office of Solid Waste and Emergency Response, Washington, D.C. EPA
530-SW-86-014.
[34]
Van Veen, F., Definition of Hazardous Waste: The Issues of Western Europe, in
Hazardous Waste: Detection, Control and Treatment, R. Abbou, (Ed.), Elsevier, Oxford
(1998), pp. 75-100.
[35]
Westlake, K., Waste Management for the Health Sector in Tanzania, Tanzania Family
Health Project, Mbeya (1994-2001), Published by East African Movies Ltd., 2001.
[36]
CEFIC, European Chemical Industry Council, Brussels, 2007: http: www.ericards.net
[37]
European Agreement concerning the international carriage of dangerous goods by road

(ADR)
and
protocol
of
signature,
New
York
2007:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/adr/adr2007/07ContentsE.html
[38]
ILO, International Labour Organisation, Encyclopaedia of Occupational Health and

Safety, Vol I - III, Geneva 1983
[39]
IPCS, International Programme on Chemical Safety and CEC, Commission of the

European Communities, International Chemical Safety Cards
[40]
National Guideline for the Safe Management of Healthcare Waste from the human
114
healthcare sector, Safe Management of Healthcare Waste, Ministry of Health, 2008

(Draft)
[41]
Ordinance on carriage of dangerous goods, Republic of Serbia, 2002
[42]
WHO, Epidemic-prone & pandemic-prone acute respiratory diseases; Infection

prevention & control in health-care facilities, 2007
[43]
WHO, Guidance on regulations for the Transport Infectious Substances,

Communicable
Disease
Surveillance
and
Response,
2007:
http://www.who.int/csr/resources/publications/biosafety/WHO_CDS_EPR_2007_2/en/ind
ex.html
[44]
WHO, Laboratory biosafety manual, 3rd ed., Geneva, World Health Organization, 2004
[45]
WHO, Technical Guidelines on the Transport of Infectious Waste UN 3291, 2008 (Draft)
[46]
Klangsin, P; Harding, A. Medical waste treatment and disposal methods used by

hospitals in Oregon, Washington and Idaho. Journal of the Air and Waste Management
Association. 1998;48:516526. [PubMed]
[47]
Levendis, Y; Atal, A; Carlson, J; Quintana, M. PAH and soot emissions from burning
components of medical waste: examination/surgical gloves and cotton pads.
Chemosphere. 2001;42:775783. doi: 10.1016/S0045-6535(00)00251-4. [PubMed]
[48]
Askarian, M; Vakili, M; Kabir, G. Results of a hospital waste survey in private hospitals in

Fars
province,
Iran.
Waste
management.
2004;24:347352.
doi:
10.1016/j.wasman.2003.09.008. [PubMed]
[49]
Mato, RRAM; Kaseva, ME. Critical review of industrial and medical waste practices in
Dar es Salaam City. Resources, Conservation & Recycling. 1999;25:271287. doi:
10.1016/S0921-3449(98)00068-8.
[50]
Or, I; Akgill, M. An optimisation approach for locating a hazardous waste disposal facility
in Istanbul province. Waste Management Research Journal. 1994;12:495506.
[51]
Henry, G; Heinke, GW. Environmental Science and Engineering. 2. Englewood:

Pretence-Hall; 1996.
[52]
Prss, A; Giroult, E; Rushbrook, D. Safe Management of Wastes from Health-care

Activities. World Health Organization: Geneva; 1999.
[53]
Almuneef, M; Memish, ZA. Effective medical waste management: it can be done.

American Journal of Infection Control. 2003;31:188192. doi: 10.1067/mic.2003.43.
[PubMed]
[54]
Patil, GV; Pokhrel, K. Biomedical solid waste management in an Indian hospital: a case
study. Waste management. 2005;25:592599. doi: 10.1016/j.wasman.2004.07.011.
[PubMed]
[55]
Coronel, B; Durosellet, P; Behrt, H; Moskovtchenko, JF; Freney, J. In situ

decontamination of medical wastes using oxidative agents: a 16-month study in a
polyvalent intensive care unit. The Journal of Hospital Infection. 2002;50:207212. doi:
10.1053/jhin.2002.1188. [PubMed]
[56]
Muhlich, M; Scherrer, M; Daschner, FD. Comparison of infectious waste management in

European hospitals. The Journal of Hospital Infection. 2003;55:260268. doi:
10.1016/j.jhin.2003.08.017. [PubMed]
[57]
Chintis, V; Chintis, S; Vaidya, K; Ravikant, S; Patil, S; Chintis, DS. Bacterial population

changes in hospital effluent treatment plant in central India. Water Research.
2004;38:441447. doi: 10.1016/j.watres.2003.09.038. [PubMed]
115
[58]
Sigsgaard, T; Malmros, P; Nersting, L; Petersen, C. Respiratory disorders and atopy in

Danish refuse workers. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine.
1994;149:14071412. [PubMed]
[59]
Ray, MR; Roychoudhury, S; Mukherjee, G; Roy, S; Lahiri, T. Respiratory and general

health impairments of workers employed in a municipal solid waste disposal at an open
landfill site in Delhi. International Journal of Hygiene and Environmental Health.
2005;208:255262. doi: 10.1016/j.ijheh.2005.02.001. [PubMed]
[60]
Massrouje, HTN. Medical waste and health workers in Gaza governorates. Eastern
Mediterranean Health Journal. 2001;7:10171024. [PubMed]
[61]
Becher, S; Lichtnecker, H. Immunological aspects and affections of rubbish collectors

caused by Bioaerosols. Journal of Occupational Health. 2002;44:125130. doi:
10.1539/joh.44.125. [PubMed]
[62]
Tamplin, SA; Davidson, D; Powis, B; O'Leary, Z. Issues and options for the safe
destruction and disposal of used injection materials. Waste Management. 2005;25:655
665. doi: 10.1016/j.wasman.2004.07.007. [PubMed]
[63]
WHO. Basic Steps in the Preparation of Health Care Waste Management Plans for
Health Care Establishments. Amman: World Health Organization; 2002.
[64]
Blenkharn, JI. Standards of clinical waste management in UK hospitals. The Journal of

Hospital Infection. 2006;62:300303. doi: 10.1016/j.jhin.2005.08.005. [PubMed]
[65]
Da Silva, CE; Hoppe, AE; Ravanello, MM; Mello, N. Medical wastes management in the
south of Brazil. Waste Management. 2004;25:600605. [PubMed]
[66]
Mukesh, Y. Hospital waste a major problem. JK-Practitioner. 2001;8:276202.
[67]
Lawson, A. UN tackles Dhaka's medical waste. (BBC correspondent in Dhaka). 2003.

http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/3180972.stm (Last updated: 10 October
2003, GMT 15:16).
[68]
Mato, RRAM; Kassenga, GR. A study on problems of management of medical solid

wastes in Dar es Salaam and their medical measures. Resources, Conservation &
Recycling. 1997;21:116. doi: 10.1016/S0921-3449(97)00010-4.
[69]
Tudor, TL; Noonan, CL; Jenkin, LET. Healthcare waste management: a case study from
the national health service in Cornwall, United Kingdom. Waste Management.
2005;25:606615. doi: 10.1016/j.wasman.2004.10.004. [PubMed]
[70]
Miyazaki, M; Imatoh, T; Une, H. The treatment of infectious waste arising from home
health and medical care services: Present situation in Japan. Waste Management.
2007;27:13034. doi: 10.1016/j.wasman.2005.12.018. [PubMed]
[71]
Borg, MA. Safe disposal of clinical waste: where is the science? The Journal of Hospital
Infection. 2006;62:243244. doi: 10.1016/j.jhin.2005.07.014. [PubMed]
[72]
Blenkharn, JI. Lowering standards of clinical waste management do the hazardous

waste regulations conflict with CDC universal/standard precautions? The Journal of
Hospital Infection. 2006;62:467472. doi: 10.1016/j.jhin.2005.09.024. [PubMed]
[73]
Lee, B; Ellenbecker, M; Moure-Eraso, R. Analyses of the recycling potential of medical

plastic wastes. Waste Management. 2002;22:461470. doi: 10.1016/S0956053X(02)00006-5. [PubMed]
[74]
Jang, YC; Lee, C; Yoon, OS; Kim, H. Medical waste management in Korea. Journal of
Environmental Management. 2006;80:107115. doi: 10.1016/j.jenvman.2005.08.018.
[PubMed]
116
[75]
Abdulla, F; Qdais, HA; Rabi, A. Site investigation on medical waste management

practices in northern Jordan. Waste Management. 2008;28:450458. [PubMed]
[76]
World Bank. Health Facility Waste Management Study in Bangladesh. Dhaka: World
Bank Plc; 2002.
[77]
PRISM Bangladesh. Survey Report on Hospital Waste Management in Dhaka City

Unpublished Report. Dhaka: PRISM Bangladesh; 2005.
[78]
Brown, LM; Gilligan, C. Meeting at the Crossroads: Women's Psychology and Girls'
Development. Cambridge (MA): Harvard University Press; 1992.
[79]
Levins, R; Lewontin, R. The Dialectical Biologist. Cambridge (MA): Harvard University

Press; 1985.
[80]
Martin, J; Nakayama, T; Flores, L. Readings in Intercultural Communication: Experiences

and Contexts. New York: McGraw-Hill; 2002. A dialectical approach to intercultural
communication.
[81]
Neuman, WL. Social Research Methods: Qualitative and Quantitative Approaches.

Needham Hights: Allyn and Bacon; 1994.
[82]
Holstein, JA; Gubrium, JF. The Active Interview, Qualitative Research Methods Series.
Newbry Park: Sage; 1995.
[83]
Chen, P; Hinton, SM. Realtime interviewing using the world wide web. Sociological
Research Online. 1999;4 http://www.socresonline.org.uk/socresonline/4/3/chen.html
[84]
Mohammadi-Baghaee, D. Principles of Medical Waste Management. Shaharab: Tehran;

2000.
[85]
CDC. Isolation Techniques for Use in Hospitals. Centers for Disease Control: Atlanta,
USA; 1991.
[86]
Environmental Protection Agency. Medical waste management and disposal Pollution

Technology Review No 200; Washington DC: USA. 1991.
[87]
Liberti, L; Tursi, A; Costantino, N; Ferrara, L; Nuzzo, G. Optimization of infectious hospital

waste management in Italy; Part II. Waste characterization by origin. Waste Management
Research. 1996;14:417431.
[88]
Ponka, A; Kaski, A; Lahdevirta, J. Recommendation for the management of waste from

healthcare facilities in Helsinki. Waste Management Research. 1996;14:145150.
[89]
World Health Organization. Practical Guidelines for Infection Control in Health Care
Facilities SEARO and WPRO Publication No 41. New Delhi: India and Manila: The
Philippines; 2004.
[90]
Bakoglu, M; Karademir, A; Ayberk, S. An evaluation of the occupational health risks to

workers in a hazardous waste incinerator. Journal of Occupational Health. 2004;46:156
164. doi: 10.1539/joh.46.156. [PubMed]
[91]
Karademir, A. Health risk assessment of PCDD/F emissions from a hazardous and

medical waste incinerator in Turkey. Environmental International. 2004;30:10271038.
doi: 10.1016/j.envint.2004.05.008.
[92]
Maoa, IF; Chena, CN; Linb, YC; Chena, ML. Airborne particle PM2.5/PM10 mass
distribution and particle-bound PAH concentrations near a medical waste incinerator.
Atmospheric Environment. 2007;41:24672475. doi: 10.1016/j.atmosenv.2006.04.064.
[93]
Mohee, R. Medical wastes characterisation in healthcare institutions in Mauritius. Waste

Management. 2005;25:575581. doi: 10.1016/j.wasman.2004.10.003.
117
KORISNE ADRESE
118
15.
RENIK TERMINA
Komunalni otpad u ustanovama koje pruaju zdravstvene usluge: Ukljuuje

sav vrsti otpad osim infektivnog, hemijskog i radioaktivnog otpada. Takav otpad
se odlae na optinskoj deponiji, nakon to se iz njega odstrani materijal koji e
biti ponovo korien odnosno recikliran.
Opasni medicinski otpad: Sastoji se od nekoliko razliitih podvrsta; infektivni,
otri predmeti, patoloki, farmaceutski, hemijski, citotoksini, teki metali,
radioaktivni.
Infektivni otpad: Materijali koji su odbaeni tokom pruanja zdravstvenih usluga,
a koji potencijalno mogu da prenesu infektivne agense na ljudska bia. Takav
materijal potie od procesa dijagnostifikovanja, leenja ili spreavanja bolesti,
procene zdravstvenog stanja ili od postupaka iji je cilj identifikacija uzronika
bolesti, kod pacijenata koji su bili u kontaktu sa krvlju i njenim derivatima, sa
tkivima, telesnim tenostima ili ekskretima ili sa otpadom vezanim za infekcije u
odeljenjima. Takav otpad obuhvata, ali se ne ograniava na kulture ili ostale
materijale natopljene krvlju, igle za priceve, skalpele, kese sa krvlju.
Otri predmeti: Bez obzira da li su kontaminirani ili nisu, ovi predmeti se
smatraju podgrupom infektivnog bolnikog otpada. Ukljuuju igle za priceve,
skalpele, komplete za infuziju, noeve, otrice, slomljeno staklo.
Patoloki i anatomski otpad: Patoloki otpad sastoji se od organa, tkiva,
delova tela ili telesnih tenosti kao to je krv. Iako patoloki otpad moe da sadri
zdrave delove tela, on e se smatrati infektivnim otpadom iz razloga
predostronosti. Anatomski otpad predstavlja podgrupu patolokog otpada i
sastoji se od prepoznatljivih delova ljudskog tela, inficiranih ili ne. Potujui
princip predostronosti, anatomski otpad se uvek smatra potencijalno infektivnim
otpadom.
Farmaceutski otpad: Sastoji se od ili sadri farmaceutske proizvode, ukljuujui
one kojima je istekao rok vanosti, one koji vie nisu potrebni, boice i/ili
ambalau, objekte koji su kontaminirani ili koji sadre farmaceutske proizvode
(flae, kutije).
Citotoksini otpad: Oznaava materijal koji je zagaen ostacima ili preparatima
koji sadre supstance koje su otrovne za elije, posebno prilikom reprodukcije
elija. Ovde su ukljueni svi ostaci citotoksinih lekova i sav odbaeni materijal
koji je na bilo koji nain korien u pripremi ili primeni citotoksinih lekova.
119
Hemijski otpad: Sastoji se od ili sadri hemijske supstance, ukljuujui

laboratorijske hemikalije, razvijae filma; sredstva za dezinfekciju kojima je
istekao rok vaenja ili koja vie nisu potrebna, rastvarae, sredstva za ienje i
ostalo.
Teki metali: Sastoje se kako od materijala, tako i od opreme koja sadri teke
metale i njihove derivate, ukljuujui baterije, termometre, manometre.
Radioaktivni materijali: Ukljuuju neiskoriene tenosti iz radioterapije ili
laboratorijskih istraivanja; zagaeno staklo, pakete ili upijajui papir; urin i
ekskremente pacijenata koji se lee ili pregledaju otvorenim izvorima
radioaktivnih izotopa; zatvoreni izvori radioaktivnih izotopa.
Razvrstavanje otpada: To je praksa klasifikovanja otpada i njegovog odlaganja
u odgovarajui kontejner ili kesu za otpad neposredno po nastanku tog otpada.
Autoklaviranje: Ovo je efikasan proces sterilizacije u vlanoj atmosferi na
povienoj temperaturi. Specijalni medicinski otpad se zagreva parom u
zatvorenom kontejneru, napravljenom od elika debelih zidova, pod visokim
pritiskom. Sistem ukljuuje vakuum pumpe i dovod elektrine energije. Pritisak i
temperatura se kontroliu i prate tokom procesa, a odvijanje procesa moe da
bude automatizovano. Optimalni uslovi za rad mogu da se postignu kada se
otpadom napuni ne vie od polovine zapremine autoklava.
Tretman: To je svaki postupak, tehnika ili proces kojim se menjaju bioloke,
hemijske, ili fizike karakteristike otpada kako bi se umanjile opasnosti koje on
predstavlja i kako bi se olakali ili smanjili trokovi odlaganja otpada. Osnovni
ciljevi tretmana ukljuuju smanjivanje zapremine, dezinfekciju, neutralizaciju ili
druge promene u sastavu kako bi se smanjile opasnosti, ukljuujui i uklanjanje
radionuklida iz radioaktivnog otpada.
Upravljanje otpadom: Sve aktivnosti, administrativne i operativne, koje se tiu
rukovanja, razdvajanja, pakovanja, obeleavanja, skladitenja, tretmana i
odlaganja otpada (ukljuujui i transport otpada).
Pakovanje otpada: Proizvod prilagoavanja otpada, to ukljuuje oblik otpada,
kontejnere za otpad, i sve unutranje barijere, ako postoje (na primer,
apsorbujui materijal ili aure/postave), pripremljen u skladu sa zahtevima koji se
tiu rukovanja, transporta, skladitenja i/ili odlaganja.
Skladitenje: Ostavljanje otpada na pogodnoj lokaciji ili na prostoru na kome je
obezbeena izolacija, zatita ivotne sredine i zdravlja stanovnitva, kao i
kontrola strunog osoblja (na primer, prati se njegova radioaktivnost, ograniava
se pristup otpadu itd.). Ovo se ini s namerom da se otpad kasnije podvrgne
obradi i adaptira i/ili konano odloi (ili da bi se oistio od radioaktivnih
supstanci).
120
Sanitarne deponije: Proces za odlaganje vrstog otpada na tlu na takav nain

da se time titi ivotna sredina. Na primer, putem rasprostiranja otpada u tankim
slojevima, zgunjavajui ga tako da se svede na najmanju moguu zapreminu ili
pokrivajui ga zemljom na kraju svakog radnog dana, postavljajui barijere koje
spreavaju infiltraciju i irenje gasova koji se tu stvaraju.
Kontejner: Vea posuda u koju se ostavlja otpad radi razvrstavanja,
transportovanja, skladitenja i/ili konanog odlaganja. Kontejner za otpad
predstavlja jednu komponentu pakovanja otpada.
Citostatik: Izaziva smanjenje rasta i umnoavanja elija.
Citotoksian: Onaj koji poseduje specifino destruktivno delovanje na neke
elije. Posebno se koristi u smislu procesa koji obuhvataju liziranje, a odnose
se na dezintegraciju ili rastvaranje elija do koga dolazi zbog fenomena vezanih
za imunitet, kao i kod antineoplastinih lekova koji ubijaju selektivno one elije
koje se dele.
Dekontaminacija: Smanjivanje mikrobiolokog zagaenja do bezbednog nivoa.
Higijena ruku: Opti pojam koji obuhvata:
a) pranje ruku vodom i tenim sapunom b) antiseptino pranje ruku c) higijenu
ruku sredstvom na bazi alkohola d) hirurku preoperativnu pripremu ruku.
Aktivnost radionuklida: Rastavljanje na sastavne delove odreene koliine
radionukleida u odreenom energetskom stanju za dato vreme u vremenskom
intervalu za dato vreme.
Dozvoljeni nivoi aktivnosti (u kontekstu upravljanja radioaktivnim
otpadom): Skup vrednosti ustanovljen od zakonodavne vlasti i izraen u
jedinicama koncentracija aktivnosti i/ili ukupnih aktivnosti, na ili ispod kojih izvori
zraenja mogu da budu osloboeni nadzorne kontrole.
CMT: Centralno mesto tretmana, zdravstvena ustanova koja prikuplja i obavlja
tretman infektivnog medicinskog otpada na teritoriji administrativno upravnog
okruga a u skladu sa uredbom o planu mree zdravstvenih ustanova.
LMT: Lokalno mesto tretmana, zdravstvena ustanova koja tretira sopstveni
infektivni otpad i infektivni otpad jo dve do tri okolne zdravstvene ustanove, koje
su po lokaciji u blizini navedene zdravstvene ustanove na teritoriji administrativno
upravnog okruga a u skladu sa uredbom o planu mree zdravstvenih ustanova.
121
Tehniar za medicinski otpad: Lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi koje je

zadueno za uvoenje i praenje sistema upravljanja medicinskim otpadom u
datoj ustanovi, obueno prema programu obuke za sticanje ovog zvanja.
Rukovodilac za upravljanje medicinskim otpadom: Lice zaposleno u
zdravstvenoj ustanovi koja obavlja funkciju lokalnog
122
PRILOZI
SPISAK ZDRAVSTVENIH USTANOVA OPREMLJENIH SISTEMIMA ZA TRETMAN
INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA (AUTOKLAV I DROBILICA) Tehnika
podrka u upravljanju medicinskim otpadom
I
1.
Severnobaki upravni okrug

Opta bolnica Subotica*
II
1.
Srednjebanatski upravni okrug

Opta bolnica Zrenjanin*
III
1.
2.
Severnobanatski upravni okrug

Opta bolnica Kikinda
Opta bolnica Senta*
IV
1.
2.
3.
Junobanatski upravni okrug

Opta bolnica Vrac
Opta bolnica Panevo*
Specijalna bolnica za plune bolesti Bela Crkva
V
1.
Zapadnobaki upravni okrug

Opta bolnica Sombor*
VI
1.
2.
3.
Junobaki upravni okrug

Kliniki centar Vojvodine, Novi Sad
Institut za plune bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica
Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad*
VII
1.
Sremski upravni okrug

Opta bolnica Sremska Mitrovica*
VIII
1.
2.
Mavanski upravni okrug

Zdravstveni centar Loznica
Opta bolnica abac*
* Centralno mesto za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju administrativnog

okruga
IX
1.
Kolubarski upravni okrug

Zdravstveni centar Valjevo*
X
1.
2.
Podunavski upravni okrug

Zdravstveni centar Smederevo*
Opta bolnica Stefan Visoki Smederevska Palanka
XI
1.
Branievski upravni okrug

Zdravstveni centar Petrovac
123
2.
Zdravstveni centar Poarevac*
XII
1.
2.
3.
umadijski upravni okrug

Dom zdravlja Kragujevac*
Zdravstveni centar Aranelovac
Kliniki centar Kragujevac*
XIII
1.
2.
3.
Pomoravski upravni okrug

Zdravstveni centar Parain
Opta bolnica Jagodina*
Opta bolnica uprija
XIV
1.
2.
3.
Borski upravni okrug

Zdravstveni centar Bor*
Zdravstveni centar Kladovo
Zdravstveni centar Negotin
XV
1.
2.
3.
Zajearski upravni okrug

Zdravstveni centar Knjaevac
Zdravstveni centar Zajear*
Specijalna bolnica za plune bolesti Ozren, Sokobanja
XVI
1.
2.
Zlatiborski upravni okrug

Zdravstveni centar Uice
Opta bolnica Prijepolje*

okruga
XVII
1.
2.
Moraviki upravni okrug

Zdravstveni centar aak*
Opta bolnica Gornji Milanovac
XVIII Raki upravni okrug

1.
Zdravstveni centar Kraljevo*
2.
Zdravstveni centar Novi Pazar
XIX
1.
Rasinski upravni okrug

Zdravstveni centar Kruevac*
XX
1.
2.
Niavski upravni okrug

Dom zdravlja Ni*
Kliniki centar Ni*
XXI
1.
Topliki upravni okrug

Zdravstveni centar Prokuplje*
XXII
1.
Pirotski upravni okrug

Zdravstveni centar Pirot*
124
XXIII Jablaniki upravni okrug

1.
Opta bolnica Leskovac*
XXIV Pinjski upravni okrug
1.
Zdravstveni centar Vranje*
XXX grad Beograd
1.
Dom zdravlja Vodovac*
2.
Specijalna bolnica za interne bolesti Mladenovac
3.
Kliniko-bolniki centar Beanijska kosa
4.
Kliniko-bolniki centar Dr Dragia Miovi Dedinje
5.
Kliniko-bolniki centar Zvezdara
6.
Kliniko-bolniki centar Zemun
7.
Kliniki centar Srbije*
8.
Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije Dr Vukan upi
9.
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje
10.
Institut za ortopedsko-hirurke bolesti Banjica
11.
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut*
okruga
125
SPISAK PILOT USTANOVA OPREMLJENIH SISTEMIMA ZA TRETMAN

INFEKTIVNOG MEDICINSKOG OTPADA (AUTOKLAV I DROBILICA)
Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom
I
1.
Severnobaki upravni okrug

Opta bolnica Subotica*
II
1.
2.
Mavanski upravni okrug

Zdravstveni centar Loznica
Opta bolnica abac*
III
1.
2.
3.
umadijski upravni okrug

Dom zdravlja Kragujevac*
Zdravstveni centar Aranelovac
Kliniki centar Kragujevac*
IV
1.
2.
3.
Zajearski upravni okrug

Zdravstveni centar Knjaevac
Zdravstveni centar Zajear*
Specijalna bolnica za plune bolesti Ozren, Sokobanja
V
1
Rasinski upravni okrug

Zdravstveni centar Kruevac*
VI
1.
2.
3.
Grad Beograd
Dom zdravlja Vodovac*
Kliniko-bolniki centar Beanijska kosa
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut*
* Centralno mesto za
administrativnog Okruga
tretman
infektivnog
medicinskog
otpada
za
teritoriju
Ostale ustanove imae funkciju Lokalnog mesta za tretman medicinskog otpada i

zbrinjavae infektivni medicinski otpad iz nekoliko okolnih ustanova, a prema
planu
126
Jednostavna uputstva koja slede namenjena su bezbednom transportu malih koliina infektivnog
otpada javnim drumskim saobraajem.
Male koliine infektivnog otpada nastaju svakodnevno, redovnim aktivnostima u pruanju
zdravstvenih usluga u zdravstvenim stanicama, ambulantama i u domovima pacijenata. Ove male
koliine infektivnog otpada je neophodno razdvojiti na mestu nastanka i bezbedno prevesti do
domova zdravlja gde e biti skladitene i kasnije obraene u sklopu CTP sistema.
Infektivni otpad obuhvaen je Meunarodnim propisima za prenos opasnih supstanci drumskim
saobraajem, koji su poznati pod skraenicom "ADR". Ovi propisi donose veoma stroga uputstva
za transport infektivnog otpada drumskim saobraajem, koja bi, kada bi se primenjivala u svim
sluajevima, dovela do ogromnih logistikih problema. Ovi propisi ipak dozvoljavaju odreenu
fleksibilnost u sluaju da se prevozi mala koliina infektivnog otpada, a uputstva koja slede
postavljena su tako da nam omogue primenu razliitih izuzetaka koje predviaju ADR.
Korak 1: Unutranje pakovanje
Sav infektivni otpad mora da bude vrsto i bezbedno
upakovan u odgovarajuu ambalau (oznaene ute kese i
kontejneri za otre predmete) koja mora da bude jasno
obeleena, sa mestom i vremenom nastanka otpada itd.
Ovakvo pakovanje naziva se unutranje pakovanje".
Korak 2: Spoljanje
pakovanje
Unutranje pakovanje neophodno je postaviti u
odgovarajue spoljanje pakovanje. Ovo spoljanje
pakovanje ne zahteva odobrenje UN, ali mora da ispunjava
sledee uslove:
1. mora da bude vrsto;
2. mora da ima mogunost zatvaranja (poklopac itd.);
3. mora da bude nepropusno za vodu.
Spoljanje pakovanje moe da bude bilo koje boje (ali mi
preporuujemo da bude uto, ukoliko je mogue) i ne mora da bude obeleeno ni na koji nain
(mada mi preporuujemo da poklopac bude obeleen meunarodnim simbolom za infektivni
otpad). Takoe preporuujemo da bude napravljeno od materijala koji omoguava lako ienje i
dezinfekciju (plastika ili metal, itd). Unutranje i spoljanje pakovanje zajedno se nazivaju
kombinovano pakovanje".
Korak 3: Utovar otpada u vozilo
Kombinovano pakovanje (sa vrsto zatvorenim poklopcem)
treba paljivo utovariti u vozilo za transport do skladita
infektivnog otpada u domu zdravlja. Kontejner mora da se
postavi u odeljak koji je odvojen od vozaa i eventualnih
putnika (npr. u prtljanik), a treba voditi rauna o tome da se
ne stavlja blizu hrane ili tekih predmeta koji bi mogli da
otete kombinovano pakovanje u toku transporta.
Ukoliko se prate ova uputstva, mogue je bezbedno prevoziti
otpad bez potrebe za:
1. Posebno modifikovanim i obeleenim vozilima,
2. Obuenim vozaima (mada mi preporuujemo da se vozai u svakom sluaju obue za
primenu postupaka pri nesrenim sluajevima, kao to su izlivanja itd.)
3. Posebnom dokumentacijom, kao to su otpremnice itd.
4. Posebnom bezbednosnom opremom.
127
Primedba 1: Prenoenje kontejnera za otpad u

kombinovanom pakovanju u istom odeljku sa vozaem ili
putnicima (npr. na zadnjem seditu ili suvozaevom seditu)
je strogo zabranjeno.
Primedba 2: Takoe je strogo zabranjen prevoz infektivnog
otpada koji je upakovan samo u kese i kontejnere za otre
predmete (tj. samo u unutranje pakovanje) i tako
neobezbeen utovaren u vozilo.
Primedba 3: Spoljanje pakovanje moe da se koristi vie
puta, ali ga je neophodno redovno istiti i dezinfikovati.
Ukoliko Vam je potrebno jo informacija ili saveta, molimo
Vas da se obratite okrunom Menaderu za medicinski
otpad (HWM) ili Timu za pruanje tehnike podrke u
upravljanju medicinskim otpadom.
128
HIGIJENA RUKU
(izvod iz: Republika struna komisija za nadzor nad bolnikim infekcijama, radna grupa za
higijenu ruku. Preporuke za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama. Institut za javno zdravlje
Srbije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Beograd, 2007.)
1. DEFINICIJE TERMINA
Higijena ruku (hand hygiene) je opti pojam koji obuhvata:
a) pranje ruku vodom i tenim sapunom,
b) antiseptino pranje ruku (antiseptic handwashing),
c) higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola (HRA) (CDC: antiseptic
hand rub, WHO: antiseptic handrubbing) i
d) hirurku preoperativnu pripremu ruku (HPPR) (CDC: surgical
hand antisepsis, WHO: surgical hand antisepsis/surgical hand preparation).
a) Termini vezani za higijenu ruku
Pranje ruku vodom i tenim sapunom (hand washing):
Pranje ruku vodom i obinim sapunom. Cilj je da se mehanikim putem odstrani vidljiva neistoa
i smanji prolazna (engl. transient) flora ruku.
Antiseptino pranje ruku (antiseptic handwashing):
Pranje ruku vodom i antimikrobnim sapunom. Cilj je da se eliminie ili smanji prolazna flora ruku.
Higijena ruku sredstvom na bazi alkohola (antiseptic hand rub):
Utrljavanje sredstva na bazi alkohola na sve povrine ruku u cilju smanjenja broja ili inhibicije
porasta mikroorganizama bez upotrebe vode (ni za pranje ni za ispiranje) i ubrusa dok preparat
ne ispari, tj. ruke postanu potpuno suve.
Hirurka preoperativna priprema ruku (surgical hand hygiene antisepsis/preparation):
Pranje ruku antiseptinim sapunom ili utrljavanje sredstva na bazi alkohola i/ili antiseptika lanova
operativnog tima. Cilj je eliminacija prolazne flore i smanjenja trajne (engl. resident) flore ruku.
Antisepsa/dekontaminacija ruku (hand antisepsis/decontamination):
Smanjenje broja ili inhibicija porasta mikroorganizama na rukama korienjem antiseptika za
utrljavanje ili antiseptinim pranjem ruku.
Nega ruku (hand care):
Postupci iji je cilj smanjenje iritacije koe.
b) Termini vezani za sredstva za higijenu ruku
Sredstva za pranje ruku:
Dostupna su u tri oblika: obini sapun (tean ili vrst), antimikrobni sapun i sredstvo na bazi
alkohola.
Obian sapun (plain soap):
Sapun koji ne sadri antimikrobne sastojke. Preporuuje se korienje tenog sapuna koji se
uva u dispenzerima. Poeljno je koristiti dispenzere koji se bacaju. Ukoliko se dispenzeri koriste
viekratno, oni se nakon pranjenja moraju oistiti i osuiti pre nego se ponovo napune, da bi se
izbegla kontaminacija. Pumpa dispenzera moe biti izvor infekcije, te se posebna panja mora
obratiti na njeno ienje.
c) Termini vezani za mikroorganizme na rukama flora koe
Trajnu floru ruku ine mikroorganizmi koji predstavljaju normalnu floru i obino su smeteni
duboko u epidermisu, ali se mogu nai i na povrini koe. Retko izazivaju infekcije, osim kada se
radi o oku ili lediranoj koi.
129
Prolaznu floru ruku ine mikroorganizmi koji nisu deo normalne flore, ve su rezultat
kontaminacije njenih povrinskih slojeva. Na ruke zdravstvenih radnika se prenose direktnim
kontakom sa pacijentima ili radnim povrinama. Obino se ne razmnoavaju na koi i mogu se
odstraniti pranjem ruku.
2. PREPORUKE ZA HIGIJENU RUKU
2.1. Indikacije za pranje ruku
A. Ruke prati vodom i obinim ili antimikrobnim sapunom kada da su vidljivo zaprljane ili
kontaminirane.
B. Ukoliko ruke nisu vidljivo zaprljane, preporuuje se upotreba sredstva na bazi alkohola (Ca-f).
Ukoliko ova sredstva nisu dostupna, kao alternativa, ostaje upotreba sapuna i vode.
C. Obaviti higijenu ruku:
a) pre i posle direktnog kontakta sa pacijentom,
b) nakon skidanja rukavica,
c) pre obavljanja invazivnih procedura (plasiranje perifernog venskog katetera, centralnog
venskog katetera, arterijske linije, urinarnog katetera itd.) bez obzira da li se koriste rukavice
ili ne,
d) nakon kontakta sa telesnim tenostima ili ekskretima, mukoznim membranama, lediranom
koom i nakon obrade rane,
e) prilikom prelaska sa prljavog na isto mesto kod jednog pacijenta,
f ) nakon dodira opreme i povrina u neposrednoj blizini pacijenta.
D. Oprati ruke obinim ili antimikrobnim sapunom i vodom ili izvriti higijenu ruku sredstvom na
bazi alkohola pre rukovanja lekovima i pripremanja hrane.
E. Ukoliko je ve upotrebljeno sredstvo na bazi alkohola, ne koristiti istovremeno i antimikrobni
sapun.
2.2. Tehnika pranja ruku
A. Prilikom higijene ruku sredstvom na bazi alkohola, sredstvo naneti na suve ruke u dovoljnoj
koliini da se obuhvate sve povrine ruku i prstiju. Slediti preporuke proizvoaa po pitanju
volumena i vremena trajanja utrljavanja.
B. Pri pranju ruku vodom i sapunom, najpre nakvasiti ruke vodom, te naneti odreenu koliinu
sapuna da se prekriju sve povrine ruku i prstiju. Trljati ruke krunim pokretima obuhvatajui
itave ruke i prste. Isprati vodom i osuiti papirnim ubrusom (za jednokratnu upotrebu). Uvek
kada je to mogue koristiti tekuu vodu. Ubrusom zatvoriti slavinu, ili laktom ukoliko su slavine za
to prilagoene.
C. Nakon pranja ruku, one moraju da budu suve. Voditi rauna da se ponovo ne kontaminiraju.
Ubrusi ne smeju da se koriste vie puta od strane jedne ili vie osoba. Ne preporuuje se
korienje vrue vode, jer ona poveava rizik za pojavu dermatitisa.
D. Kada se ruke peru vodom i sapunom, preporuuje se upotreba tenog sapuna. Ukoliko to nije
mogue, koristiti vrst sapun. Neophodno je da on stoji na draima za sapun koji omoguavaju
oticanje vode, a sami sapuni treba da budu manjih dimenzija da bi se esto menjali.
2.3. Hirurka preoperativna priprema ruku
A. Skinuti prstenje, sat i narukvicu pre hirurkog pranja ruku. Vetaki nokti su zabranjeni.
B. Ukoliko su ruke vidljivo zaprljane, oprati ih obinim sapunom pre pristupanja preoperativnoj
pripremi ruku. Ukloniti prljavtinu ispod noktiju istaem za nokte
(nailcleaner) pod mlazom vode.
C. Hirurku preoperativnu pripremu ruku izvriti antimikrobnim sapunom ili preparatom na bazi
alkohola (koristiti sredstvo sa produenim delovanjem); zatim navui sterilne rukavice.
D. Ukoliko zdravstvena ispravnost vode za pranje ruku nije pouzdana, koristiti sredstvo na bazi
alkohola pre navlaenja sterilnih rukavica.
E. Ukoliko se za preoperativnu pripremu ruku koristi antimikrobni sapun, trljati ake do lakta 25
130
minuta (potujui preporueno vreme proizvoaa). Due pranje ruku nije neophodno.
F. Ukoliko se koriste sredstva na bazi alkohola sa produenim dejstvom, slediti preporuke
proizvoaa. Primeniti sredstvo samo na suvu kou. Ne kombinovati hirurko pranje ruku i
upotrebu preparata na bazi alkohola.
G. Ukoliko se koriste sredstva na bazi alkohola, uzeti dovoljnu koliinu sredstva da nakvasi ake i
podlaktice.
H. Sredstvo na bazi alkohola utrljavati dok se ruke i podlaktice ne osue, a zatim navui sterilne
rukavice.
2.4. Izbor sredstava za higijenu ruku
A. Pri odabiru sredstva za higijenu ruku mora se voditi rauna o efikasnosti tog sredstva, kao i o
njegovoj potencijalnoj alergijskoj komponenti.
B. Ukoliko su preparati za pranje ruku prijatnijeg mirisa i ne iritiraju kou, zdravstveno osoblje e
lake prihvatiti i poboljati naviku pranja ruku. Cena ne treba da bude presudna u odabiru
ovakvog preparata.
C. Od proizvoaa preparata za higijenu ruku zatraiti informacije o moguim interakcijama
izmeu produkata (neantimikrobni sapun, antimikrobni sapun i alkoholni preparati).
D. Obezbediti dovoljan broj dispenzera za dezinfekciju ruku.
E. U ispranjeni dispenzer za dezinfekciju ruku ne dolivati nove koliine preparata za dezinfekciju
ruku, jer moe doi do kontaminacije istog. Ispranjen dispenzer zameniti novim ili oprati, pa tek
nakon toga usuti sredstvo.
2.5. Nega koe ruku
A. Neophodna je nega koe kremama i losionima nakon higijene ruku u cilju smanjena rizika od
nastanka kontaktnog dermatitisa.
2.6. Korienje rukavica
A. Noenje rukavica nije zamena za higijenu ruku.
B. Nositi rukavice pri kontaktu sa krvlju ili drugim potencijalno infektivnim materijalom, mukoznim
membranama ili lediranom koom.
C. Nakon zavretka obrade (nege) pacijenta promeniti rukavice. Ne nositi jedne iste rukavice u
radu sa vie pacijenata.
D. Ukoliko se nose rukavice, promeniti ih i kod nege jednog pacijenta ukoliko se prelazi sa
prljavog na isto mesto tj. deo tela, ili se dodiruju radne povrine nakon nege prljavog mesta.
E. Koristiti rukavice za jednokratnu upotrebu. Ukoliko to nije mogue, primeniti adekvatne
procedure koje e osigurati njihovu antimikrobnu dekontaminaciju.
2. 7. Ostali aspekti nege ruku
A. Zaposleni ne smeju da imaju vetake nokte pri direktnom kontaktu sa pacijentom.
B. Preporuuje se da prirodni nokti ne prelaze ivicu jagodice prsta (duina manja od 0,5 cm).
2. 8. Programi edukacije i motivacije zdravstvenih radnika
A. Sprovoditi edukaciju zdravstvenih radnika o nainima kontaminacije ruku tokom nege
pacijenata, kao i o prednostima i nedostacima razliitih naina higijene ruku zdravstvenog
osoblja.
B. Kontrolisati pridravanje preporuka o higijeni ruku.
C. Informisati pacijente i lanove njihovih porodice o postojeim protokolima higijene ruku.
2.9. Administrativne mere
a) za bolnice
131
A. Postaviti higijenu ruku kao prioritetan problem zdravstvenih ustanova i obezbediti finansijsku
podrku.
B. Obezbediti bakterioloki ispravnu tekuu vodu na svim mestima gde je neophodno obaviti
higijenu ruku. Obezbediti osoblje sa dovoljnom kolinom sredstava na bazi alkohola za higijenu
ruku.
D. Uvesti multidisciplinarni program koji e kod zdravstvenih radnika poboljati potovanje
preporuka za higijenu ruku.
F. Posebno insisitirati na potovanju preporuka higijene ruku zdravstvenog osoblja na odeljenjima
intenzivne nege. Na odeljenjima obezbediti preparate na bazi alkohola na ulazu u sobe
pacijenata, pored kreveta i na drugim dostupnim mestima, a takoe obezbediti i depna
pakovanja.
G. Voditi rauna o bezbednom lagerovanju sredstava na bazi alkohola, jer su zapaljiva.
132

Medicinski Otpad

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medicinski Otpad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BEZBEDNO UPRAVLJANJE

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Opasan medicinski otpad................................................................................... 17

Komunalni otpad ................................................................................................... 27

Uloge ministarstava ......................................................................................29

Stanje na deponijama .................................................................................... 38

Operativno upravljanje: SISTEM UPRAVLJANJA MEDICINSKIM

Korak br. 1: Identifikovanje opasnosti (hazards) ................................................ 53

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

PRIKUPLJANJE I SKLADITENJE MEDICINSKOG OTPADA......................61

TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA..........................................................68

Transport opasnih materija ...........................................................................68

OBRADA I ODLAGANJE MEDICINSKOG OTPADA ......................................78

Opcije za odlaganje otpada ..........................................................................78

8.3. Obrada infektivnog otpada pomou sterilizacije parom (u autoklavu) ..............81

NESRENI SLUAJEVI, IZLIVANJE, DEZINFEKCIJA I IENJE .............86

Nesreni sluajevi .........................................................................................86

Izlivanje / curenje ..........................................................................................87

HIGIJENA U BOLNICI I KONTROLA INFEKCIJA......................................96

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Lista ustanova imenovanih u CMT i LMT prema modelu okruga

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Obzirom da je opti cilj projekta Ministarstva zdravlja Tehnika podrka u upravljanju

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Beograd, septembar 2008.

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Omoguie iznalaenje uniformnog pristupa u upravljanju infektivnim medicinskim

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Vaan delokrug rada profesionalaca zaduenih za rukovanje i zbrinjavanje

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su:

Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se otpad

S obzirom na to da veina zdravstvenih radnika upravljanje medicinskim otpadom

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Ciljevi i obuhvat Nacionalnog vodia dobre prakse

Nacionalni vodi dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom ima za

Definiciju medicinskog otpada

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Definicija medicinskog otpada

Prema Zakonu o medicinskom otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, 2008)

Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada i slian je

Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

odlaganje ne podlee posebnim zahtevima za spreavanja infekcija, 18 01

Kategorije medicinskog otpada

Kategorije medicinskog otpada koje se preporuuju za korienje u Republici Srbiji

Otpad prema Direktivi (Kontrolisani otpad)

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

Otri predmeti (izuzev 18 01 03*)

Delovi tela i organi, ukljuujui i kese sa krvlju i krvnim derivatima

Hemijski otpad koji sadri opasne supstance

Ostali hemijski otpad

Citotoksini lekovi i citostatici

Otri instrumenti (izuzev 18 02 02)

Izvod iz Kataloga otpada sa opisanim kategorijama otpada (Pravilnik o uslovimai

Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

1.4.1. Opasan medicinski otpad

Otpad iz ustanova u kojima se prua zdravstvena zatita obavezno se razvrstava na

Ukoliko Okvirnom direktivom Evropske unije br75/442/EEC o otpadu (i u