2.

VREMENSKI
PROMENLJIVE
PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE STRUJE

PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE
STRUJE

Vremenski promenljive elektrine struje

svakom trenutku vremena menjaju intenzitet..

Naizmenine elektrine struje su one vremenski

promenljive struje koje pored intenziteta
povremeno menjaju smer. One mogu biti
neperiodine ili periodine, a periodine mogu
biti sloenoperiodine i prostoperiodine.

Mi emo prouavati samo prostoperiodine

elektrine struje (struje sinusnog i kosinusnog
oblika). Ove struje se koriste u elektrotehnici, jer
su samo za njih na svim elementima u kolu
(otpornik, kalem, kondenzator), oblici napona i
struje isti.
i

Grafiki prikaz elektrine struje i napona ima isti

oblik u zavisnosti od promene vremena i u
zavisnosti od promene faze. Zato se nekad crta
grafik i t , a nekad i t

()

( )

i (t ) je u stvari grafik istog oblika kao grafik i (t )

ta je trenutna vrednost elektrine struje i ?

Vrednost koju struja ima u nekom trenutku vremena.
i

i (t ) = I m sin(t + )

ta je amplituda prostoperiodine elektrine

struje Im?
Maksimalna vrednost koju struja moe imati (kada
je sin t + = 1 .

Amplituda je iskljuivo
pozitivna veliina.

ta je trenutna faza?
Faza koju ima struja u nekom trenutku vremena:

t +

ta je poetna faza ?

To je faza (ugao) koju struja ima u poetnom

trenutku posmatranja.
Poetna faza moe biti i pozitivna i negativna i
jednaka 0.

>0

<0

=0

ta je kruna uestanost ?

To je brzina rotacije generatora naizmeninog

(prostoperiodinog) signala:

2
= 2 f =
T

gde je:

f uestanost (frekvencija) [Hz]

T period oscilacija [s]

Koja je jedinica za krunu uestanost?

rad
s

ili

-1
s

ta je period funkcije T ?
Vreme za koje se funkcija pone ponavljati na isti
nain.
i

ta je uestanost (frekvencija) f ?
Broj ponavljanja perioda u jednoj sekundi.

Uestanost je obrnuto srazmerna periodu:

f =

Koja je jedinica za uestanost?

Herc [Hz]

ta je srednja vrednost elektrine struje?

I sr =

(
)
i
t
dt

Srednja vrednost sinusoide je 0, pa je zato i

srednja vrednost prostoperiodinih struja i
napona jednaka 0.

ta je efektivna vrednost elektrine struje?

Matematiki izraz za srednju kvadratnu vrednost:

I =

(
)
i
t
dt

Efektivna vrednost elektrine struje sinusnog

oblika je:

I =

Im
2

Sve ove definicije vae i za napone.

u

u (t ) = U m sin(t + )

Elektrine struje i naponi mogu se porediti po

amplitudi i po fazi.
Primer 1:
u1
u2

Napon u1 ima veu

amplitudu od napona u2.

Primer 2:

Fazna razlika izmeu

struje i1 i i2 je

= 1 2

i1
i2

Vai da je
t

pa je i

1 > 2
> 0

Tada kaemo da struja

i1 fazno prednjai
struji i2 za

odnosno da struja i2 fazno kasni za strujom i1 za

Za
trenutne
vrednosti
prostoperiodinih
napona i struja vae Omov, 1. i 2. Kirhofov
zakon.

ZADACI:
1.1 Na slici je prikazan grafik zavisnosti
vremenske promene napona izmeu dve take u
jednom kolu.
a) Odrediti amplitudu, efektivnu vrednost,
poetnu fazu, krunu uestanost i frekvenciju
ovog napona.
b) Napisati izraz po kome se menja trenutna
vrednost ovog napona.
c) Kolika je trenutna vrednost napon u trenutku
t = 10 ms?

u [V]
5

-5

-5

10

15

20

25

30

t [ms]

1.2 Trenutna vrednost struje u jednoj grani kola

menja se po zakonu:

4
i (t ) = 0,1 sin10 t A
3

a) Nacrati grafik zavisnosti vremenske promene

ove struje
b) Na istom grafiku nacrtati promene struje i 1

koja prednjai struji i t za

(t )

c) Na istom grafiku nacrtati promene struje i 2

koja kasni za strujom i t za 3

(t )

()

()

OTPORNIK U KOLU
PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE
STRUJE

Napon na krajevima otpornika i elektrina struja

koja protie kroz njega povezani su Omovim
zakonom:

u = R i

u = R i
u (t ) = U m sin(t + )

i (t ) = I m sin(t + )
u = R i = R I m sin(t + ) = U m sin(t + )

Iz gornje jednaine vidimo da je amplituda

napona:

Um = R Im

a poetna faza napona jednaka je poetnoj fazi

struje:

Kako se fazno porede naponi i struje?

Uvodi se fazna razlika napona i struje .

To je razlika poetnih faza napona i struje:

 =0

Kod otpornika je

to znai da su kod otpornika napon i struja u fazi.

u
i

ta je R?

Aktivna otpornost otpornika (rezistansa). Moe

biti iskljuivo pozitivna veliina.

ZADACI:
2.1 U otporniku otpornosti R = 1 k
uspostavljena je prostoperiodina struja efektivne
vrednosti I = 10 mA, uestanosti f = 200 Hz i

poetne faze =
.
8

a) Napisati izraz po kome se menja trenutna

vrednost struje kroz otpornik
b) Odrediti napon izmeu krajeva otpornika
c) Nacrtati na istom grafiku promene trenutnih
vrednosti napona i struje kroz otpornik

2.2 Napon na otporniku otpornosti R = 5

menja se po zakonu

u (t ) = 5 sin(300t

)V

a) Odrediti zakon po kom se menja struja kroz

otpornik.
b) Koliko iznose efektivne vrednosti struje i
napona na otporniku.
c) Nacrtati na istom grafiku promene trenutnih
vrednosti napona i struje kroz otpornik.

KALEM U KOLU
PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE
STRUJE

Napon na krajevima kalema i elektrina struja

koja protie kroz njega povezani su odreenom
zakonitou:

C
C
C

di
u =L
dt

di
u =L
dt

u (t ) = U m sin(t + )

i (t ) = I m sin(t + )
di
= L Imcos (t + ) =
u =L
dt

= L Imsin t + + = Umsin(t + )
2

Iz gornje jednaine vidimo da je amplituda napona:

U m = L I m

a poetna faza napona:

= +

Kakva je razlika faza napona na kalemu i struje

kroz njega?

= = +

Kae se da napon na kalemu fazno prednjai

struji za

u
i

ta je

Kolinik amplitude napona Um i amplitude

struje Im je proizvod L .

To
je
(Um/Im =
otpornost
toplotnu
otpornost
kalema:

po
dimenzijama
otpornost
otpornost). Ali to nije termogena
(ne pretvara se elektrina energija u
kao kod otpornika). Zato se ova
zove reaktivna otpornost (reaktansa)

Kako koristimo kalem u kolu s obzirom na

njegovu reaktivnu otpornost?
Izborom induktivnosti kalema, a u zavisnosti od
uestanosti na kojoj kolo radi, moemo
odreivati elektrine struje u granama kola.
Kalem je propusnik niskih uestanosti.

ZADACI:
3.1 U kalemu induktivnosti L = 10 mH,
zanemarljive elektrine otpornosti, uspostavljena
je prostoperiodina struja efektivne vrednosti I = 5 2
4 1

=
10
s
mA, krune uestanosti
i poetne faze

=
3
a) Napisati izraz po kome se menja trenutna
vrednost struje kroz kalem.
b) Odrediti napon izmeu krajeva kalema.
c) Nacrtati na istom grafiku promene intenziteta
napona i struje kroz kalem.

3.2 Napon na kalemu se menja po zakonu

u (t ) = 5 sin(500t ) V .
2

Pri tome je reaktansa kalema

X L = 50

a) Odrediti induktivnost kalema.

b) Odrediti zakon po kom se menja struja kroz
kalem.
c) Odrediti uestanost promene napona,
odnosno struje.

KONDENZATOR U KOLU
PROSTOPERIODINE
ELEKTRINE
STRUJE

Napon na krajevima kondenzatora i elektrina

struja koja protie kroz granu sa kondenzatorom
povezani su odreenom zakonitou:

u
u =

idt

dq
du
i =
=C
dt
dt

du =

u =

idt

idt

u (t ) = U m sin(t + )

i (t ) = I m sin(t + )
Im
Im

u = idt =
cos(t + ) =
sin(t + )
C
2
C
C
1

Iz gornje jednaine vidimo da je amplituda napona:

Um

Im
=
C

a poetna faza napona:

Kakva je razlika faza napona na kondenzatoru i

struje
koja
protie
kroz
granu
sa
kondenzatorom?

= =

Kae se da napon na kondenzatoru kasni za

strujom za

2
u
i

ta je

Kolinik amplitude napona Um i amplitude

struje Im je

To je dimenziono otpornost ( Um/Im = otpornost).

To nije termogena otpornost (kao kod otpornika),
pa se zato zove reaktivna otpornost (reaktansa)
kondenzatora:

XC =

Koja je jedinica za reaktivnu otpornost

kondenzatora?
Om []

Kako koristimo kondenzator u kolu

prostoperiodine elektrine struje (s obzirom na
njegovu reaktivnu otpornost)?
Izborom kapacitivnosti kondenzatora, prema
zadatoj uestanosti kola, mogu se regulisati
naponi i struje u kolu.
Kondenzator je propusnik visokih uestanosti.

Vano je uoiti da se na reaktivnoj otpornosti

kalema i kondenzatora ne stvaraju gubici.
Gubici nastaju na: termogenoj otpornosti ice, na
parazitnoj
kapacitivnosti
izmeu
zavojaka
kalema.
Gubici su i struje
kondenzatora...

curenja

dielektriku

Uoi da je:

X L = L > 0
XC =

>0

( jer je > 0 i L > 0 )

( jer je > 0 i C > 0 )

ZADACI:
4.1 Izmeu elektroda kondenzatora
kapacitivnosti C = 100 nF napon je
prostoperiodian efektivne vrednosti U = 1.2 V,
5 1

krune uestanosti = 10 s i poetne faze =

a) Napisati izraz po kome se menja trenutna

vrednost napona na kondenzatoru
b) Odrediti zakon po kom se menja struja u
prikljunim provodnicima kondenzatora
c) Nacrtati na istom grafiku promene intenziteta
napona na kondenzatoru i struje u prikljunim
provodnicima kondenzatora

4.2 Amplituda struje u prikljunim provodnicima

kondenzatora kapacitivnosti C = 0.5 F
je Im = 0.01 A, frekvencija je f = 50 Hz i poetna

faza je =
3
Odrediti zakon po kom se menja napon na
kondenzatoru. Nacrtati na istom grafiku
promene intenziteta napona na kondenzatoru i
struje u prikljunim provodnicima
kondenzatora..

REDNA R, L, C VEZA

Ako imamo prijemnik koji se sastoji od redne

veze otpornika, kalema i kondenzatora, onda taj
prijemnik ima svoju aktivnu, reaktivnu i prividnu
otpornost i razliku faza napona na krajevima
prijemnika i struje koja protie kroz njega.

C
C
C

ta je impedansa prijemnika Z ?
To je prividna otpornost prijemnika. Definie se
kolinikom amplitude napona i struje na
prijemniku:

Um U
2
2
=
= R +X
Z =
Im I

Impedansa je uvek pozitivna (amplitude Um i Im

su uvek pozitivne).
R je aktivna otpornost prijemnika i uvek je
pozitivna.

X je reaktivna otpornost prijemnika:

X = X L X C = L


> 0,

X = 0,

< 0,

1
L >
C
1
L =
C
1
L <
C

kolo je preteno
induktivno
rezonantno
kolo
kolo je preteno
kapacitivno

Reaktivna otpornost moe biti pozitivna (kada je

induktivni deo vei od kapacitivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao
induktivnost.

Reaktivna otpornost moe biti negativna (kada

je induktivni deo manji od kapacitivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao
kapacitivnost.

ta je rezonantno kolo?
To je redno RLC kolo u kome kalem i
kondenzator imaju takve vrednosti
induktivnosti i kapacitivnosti da je reaktivna
otpornost kola jednaka 0.

Koje su glavne karakteristike rezonantnog kola?

Da je impedansa minimalna, a elektrina struja u
grani maksimalna.

Kakva je fazna razlika napona i struje rednog

RLC prijemnika?

X
= arctg
= = arctg
R

L
R

Svi ovi obrasci mogu se pamtiti pomou trougla

impedansi:

Z = R +X
2

X
tg =
R

R = Z cos

X = Z sin

X
= arctg
R

ZADACI:
5.1 Otpornik otpornosti R = 50 , kalem
induktivnosti L = 10 mH i kondenzator
kapacitivnosti C = 2 F
vezani su na red. U ovoj rednoj vezi je
uspostavljena prostoperiodina struja
efektivne vrednosti I = 4 mA, krune
Uestanosti = 5000 s-1 i poetne faze

= /6

prema usvojenom referentnom smeru. Odrediti

napon izmeu krajeva ove redne veze. Kakvog je
karaktera ova veza elemenata?

i(t)

L
C
C
C

u(t)

PARALELNA R, L, C VEZA

Ako imamo prijemnik koji se sastoji od paralelne

veze otpornika, kalema i kondenzatora, onda taj
prijemnik ima svoju aktivnu, reaktivnu i prividnu
provodnost i razliku faza elektrine struje i
napona na njemu.

i
+

C
C
C

ta je admitansa prijemnika Y ?

To je prividna provodnost prijemnika. Definie se

kolinikom amplitude struje i napona na
prijemniku:

Im I
2
2
Y =
=
= G +B
Um U

Admitansa je uvek pozitivna (amplitude Im i Um su

uvek pozitivne).

G je aktivna provodnost prijemnika (konduktansa)

i uvek je pozitivna.

B je reaktivna provodnost prijemnika (susceptansa):

B = B C B L = C


>
0,

B = 0,

< 0,

1
C >
L
1
C =
L
1
C <
L

kolo je preteno
kapacitivno
antirezonantno
kolo
kolo je preteno
induktivno

Reaktivna provodnost moe biti pozitivna (kada je

kapacitivni deo vei od induktivnog). Tada
kaemo
da
se
prijemnik
ponaa
kao
kapacitivnost.

Reaktivna provodnost moe biti negativna (kada

je kapacitivni deo manji od induktivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao induktivnost.

ta je antirezonantno kolo?
To je paralelno RLC kolo u kome kalem i
kondenzator imaju takve vrednosti
induktivnosti i kapacitivnosti da je reaktivna
provodnost kola jednaka 0.

Koje su glavne karakteristike antirezonantnog

kola?
Da je admitansa minimalna (impedansa
maksimalna), a elektrina struja u napojnoj grani
minimalna.

Kakva je fazna razlika struje i napona

paralelnog RLC prijemnika?
Za paralelnu vezu se definie fazna razlika
struje i napona:

B
= = arctg = arctg
G

C
G

Svi ovi obrasci mogu se pamtiti pomou

trougla admitansi:

Y = G +B
2

B
tg =
G

G = Y cos

B = Y sin

B
= arctg
G

ZADACI:
6.1 Otpornik provodnosti G = 1 mS, kalem
induktivnosti L = 100 mH i kondenzator
kapacitivnosti C = 200 nF vezani su paralelno, a
izmeu njihovih krajeva je uspostavljen
prostoperiodian napon efektivne vrednosti U =2 2
V, krune uestanosti = 104 s-1 i poetne faze
= /4
prema usvojenom referentnom smeru. Odrediti
struju napojne grane ove paralelne veze. Kakvog
je karaktera ova veza elemenata?

i(t)

C
C
C

u(t)

PRETVARANJE
PARAMETARA REDNE VEZE
U
PARAMETRE PARALELNE VEZE

Kada su prijemnici napravljeni od kombinacija

redne i paralelne veze elemenata ili kada u kolu
imamo redno - paralelnu vezu prijemnika, javlja
se potreba tokom prorauna da parametre redne
veze R, X, Z, prebacimo u parametre paralelne
veze G, B, Z.
To se radi pomou obrazaca:

R = Z cos =

cos( ) =

cos

Y Y cos
G
G
=
=
=
Y
Y2
Y 2 G2 +B2

Y
Y sin
B
B
= 2 = 2
X = Z sin = sin( ) = sin =
2
Y
Y
Y
Y
Y
G +B2
1

G = Y cos =

B = Y sin =

cos ( ) =

sin( ) =

Z Z cos
R
R
=
= 2 = 2
cos
2
Z
Z
Z
Z
R +X2
1

sin

Z
Z sin
X
X
=
=

Z
Z2
Z2
R2 + X 2

Pri tome:

Z =

Y =

ZADACI:
7.1 Prijemnik se sastoji od redne veze otpornika
otpornosti R = 30 , kalema induktivnosti
L = 6.5 mH i kondenzatora kapacitivnosti C = 4 F.
Kruna uestanost je = 104 s-1.
a) Odrediti impedansu i razliku faza izmeu napona i
struje ove veze. Kakvog je karaktera ovaj prijemnik?
b) Odrediti ekvivalentne parametre paralelne veze za
posmatrani prijemnik.

7.2 Prijemnik se sastoji od paralelne veze

otpornika provodnosti G = 4 mS, kalema
induktivnosti L = 2.5 mH i kondenzatora
kapacitivnosti C = 20 nF. Kruna uestanost je
= 105 s-1.
a) Odrediti admitansu i razliku faza izmeu struje i
napona ove veze. Kakvog je karaktera ovaj
prijemnik?
b) Odrediti ekvivalentne parametre redne veze za
posmatrani prijemnik.

REDNA VEZA
DVA PRIJEMNIKA

Ako imamo rednu vezu dva RLC prijemnika,

onda prilikom prorauna vae sledea pravila:

R1

L1

C1

R2

L2
C
C
C

C
C
C

i
+

C2

Aktivne otpornosti u rednoj vezi se smeju

sabirati:

R e = R1 + R 2

Reaktivne otpornosti u rednoj vezi se smeju

sabirati:

Xe = X1 + X2

Impedanse u rednoj vezi se ne

smeju sabirati:

Ze Z1 + Z2

Fazne razlike u rednoj vezi se ne

smeju sabirati:

e 1 + 2

U rednoj vezi se
paralelne veze!!!

ne smeju sabirati parametri

PARALELNA VEZA
DVA PRIJEMNIKA

Ako imamo paralelnu vezu dva RLC prijemnika,

onda prilikom prorauna vae sledea pravila:

i
+
C
C
C

G1

L1

C1

G2

C
C
C

L2

C2

Aktivne provodnosti u paralelnoj vezi se smeju

sabirati:

G e = G1 + G2

Reaktivne provodnosti u paralelnoj vezi se smeju

sabirati:

B e = B1 + B2

Admitanse u paralelnoj vezi se

sabirati:

ne smeju

Y e Y 1 +Y 2

Fazne razlike u paralelnoj vezi se ne

sabirati:

smeju

e 1 + 2

U paralelnoj vezi se
parametri redne veze!

ne smeju

sabirati

SNAGE U
PROSTOPERIODINOM
REIMU

Koja je jedina realna snaga u prostoperiodinom

reimu?
Trenutna snaga p. To je snaga u nekom trenutku
vremena:

p (t ) = u (t ) i (t )

Koje jo snage uvodimo u proraun?

Aktivnu snagu

P = UI cos = S cos

Akivna snaga je korisna snaga na potroau

(elektrina
energija
prelazi
u
toplotnu).
Matematiki se definie kao srednja snaga u
okviru jednog perioda.

Reaktivnu snagu

Q = UI sin = S sin

Reaktivna snaga je snaga koju generator

izmenjuje sa reaktivnim elementima (kalemovima
i kondenzatorima). U jednoj poluperiodi
generator njima predaje energiju, a u drugoj
poluperiodi kalemovi i kondenzatori vraaju
energiju generatoru.

Prividnu snagu

S = UI

Prividna snaga je maksimalna aktivna snaga

(

cos = 1 ).

Koje su jedinice za snage?

Za aktivnu:
Za reaktivnu:

wat [W]

volt-amper reaktivan [VAr]

Za prividnu: volt-amper [VA]

ta je

cos

Faktor snage. Pokazuje koliko prijemnik odstupa

od savrenog.
Idealno je kada je cos = 1

Moe se vriti i popravka faktora snage

prijemnika dodavanjem elemenata tako da se
dobije cos = 1

Postoje jo neki obrasci koji se koriste tokom

prorauna:

S = P +Q
2

Q
= arctg
P

S = UI = Z I I = ZI

S = UI = U Y U = YU

P = UIcos = Z I Icos =
2

= ZI cos = RI

P = UIcos = U Y Ucos ( ) =
2

=YU cos = GU

Q = UIsin = Z I Isin =
2

= ZI sin = XI

Q = UIsin = U Y Usin ( ) =
2

= YU sin = BU

Za rednu ili paralelnu vezu dva RLC prijemnika

prilikom prorauna vae sledea pravila:

aktivne snage pojedinanih prijemnika se smeju

sabirati:

Pe = P1 + P2

reaktivne snage pojedinanih prijemnika se

smeju sabirati:

Q e = Q1 + Q2

prividne snage pojedinanih prijemnika se

ne smeju sabirati:

S e S1 + S2

ZADACI:
10.1 Dva prijemnika koja se sastoje od redne
veze elemenata, R1 = 80 , L1 = 1 mH i C1 = 250 nF
R2 = 60 , L2 = 1.2 mH i
C2 = 50 nF, vezana su redno i prikljuena u kolo
naizmenine struje krune uestanosti = 105 s1.
Odrediti:
a) impedanse i razlike faza napona i struje pojedinih
prijemnika
b) impedansu, razliku faza napona i struje i karakter
redne veze

c) efektivnu vrednost napona na svakom od

prijemnika, kao i efektivnu vrednost napona
redne, veze
d) ekvivalentne paralelne parametre i admitansu
cele veze
e) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu svakog
prijemnika i redne veze, ako je efektivna
vrednost struje I = 1 A

10.2 Dva prijemnika vezana su redno i prikljuena

su na napon efektivne vrednosti U = 50 V i
uestanosti f = 50 Hz. Ako je R1 = 20 ,
L1 = 100 mH i R2 = 15 , C2 = 100 F, odrediti:
a) impedanse pojedinih prijemnika, Z1 i Z2
b) faktore snage pojedinih prijemnika
c) impedansu redne veze
d) faktor snage redne veze
e) napon na pojedinim prijemnicima
f) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu svakog
prijemnika i redne veze

10.3 Dva prijemnika koja se sastoje od paralelne

veze elemenata: R1 = 100 ,
C1 = 100 nF i L1 = 20 mH i R2 = 200 ,
C2 = 1000 nF i L2 = 40 mH, vezana su paralelno i
prikljuena u kolo naizmenine struje efektivne
vrednosti I = 0.5 A i frekvencije f = 1.5 kHz.
Odrediti:
a) admitanse i razlike faza struje i napona pojedinih
prijemnika
b) admitansu, faznu razliku struje i napona i
karakter paralelne veze

c) efektivnu vrednost struje kroz svaki od

prijemnika, kao i efektivnu vrednost napona na
prijemnicima
d) ekvivalentne parametre i impedansu cele veze
e) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu i faktor snage
svakog prijemnika i paralelne veze

10.4 Za vezu elemenata sa slike odrediti:

a) ekvivalentnu impedansu, rezistansu i reaktansu
b) karakter kola
c) efektivnu vrednost struje kroz napojnu granu
d) aktivnu, reaktivnu, prividnu snagu i faktor
snage cele veze
Poznato je: R1 = 30 , L1 = 6 mH, C11 = C12 = 2 F,
R21 = 10 , R22 = 40 , L21 = 8 mH,
L22 = 2 mH, C2 = 2 F, U = 100 V i =
104 s -1.

I
+

R1
C
C
C

C 11
C 12

L 21
C1

C
C
C

C
C
C

L1

R2

L 22

10.5 Tri prijemnika karakteristika R1 = 20 ,

XL1 = 20 , R2 = 80 , XC2 = 80 , R3 = 50 ,
XL3 = 50 , XC3 = 100 ,
vezana su paralelno i prikljuena na
prostoperiodini napon

5
u (t ) = 50 2 sin10 t + V
4

Odrediti:
a)ekvivalentnu impedansu kola

b) karakter kola
c) izraz po kome se menja trenutna vrednost
struje u napojnoj grani
d) faktor snage kola
e) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu kola

REAVANJE SLOENIH
ELEKTRINIH KOLA
PRIMENOM
KOMPLEKSNOG RAUNA

PREDSTAVLJANJE
PROSTOPERIODINIH VELIINA
KOMPLEKSNIM IZRAZIMA

Reavanje sloenih elektrinih mrea primenom

trigonometrijskog rauna dosta je sloeno. Zato
se uvodi reavanje sloenih mrea primenom
kompleksnog rauna.

Kako se realne fizike veliine predstavljaju

kompleksnim izrazima?
Kompleksni izrazi za napon i elektrinu struju su
eksponencijalni oblici kompleksnog broja:

U = Ue

I = Ie

U efektivna vrednost prostoperiodinog

napona
I efektivna vrednost prostoperiodine struje
- poetna faza napona
- poetna faza struje

Im [I ]

Re [I ]

Im [U ]

Re [U ]

Kompleksni izraz za impedansu dobija se kao

kolinik kompleksnih izraza za napon i struju:

U Ue
U j ( )
j
=
e
=
Ze
=
Z = =
j
I Ie
I
= Zcos + jZsin = R + jX

Kompleksni izraz za admitansu dobija se kao

kolinik kompleksnih izraza za struju i napon:

I Ie
I j ( )
j
= e
=Ye =
Y = =
j
U Ue
U
=Ycos + jYsin = G + jB

Kompleksni izraz za prividnu snagu dobija se kao

proizvod kompleksnog izraza za napon i
konjugovano kompleksnog izraza za struju:

S = U I = Ue Ie
= UIe
= Scos + Ssin = P + jQ

j ( )

= Se

Sve ove veliine se proraunavaju

pravilima o kompleksnim brojevima.

prema

Iz kompleksnih izraza za impedansu, admitansu i

prividnu snagu sledi:
Realni deo kompleksnog izraza odgovara aktivnoj
veliini (otpornost, provodnost ili snaga).
Imaginarni deo kompleksnog izraza odgovara
reaktivnoj veliini (otpornost, provodnost ili
snaga).
Prividne veliine se dobijaju po pravilu prorauna
realnih veliina (ili prorauna modula
kompleksnog broja, to je isto):

Z = R +X

Y = G +B

S = P +Q
2

ZADACI:
11.1 Za sledee struje i napone, za koje su dati
izrazi po kojima se menjaju njihove trenutne
vrednosti, napisati izraze u kompleksnom
obliku:
a)

4
i 1 (t ) = 2 2 sin10 t + A
6

b)

u 1 (t ) = 4 sin 314t V
2

c)

i 2 (t ) = sin t A

11.2 Za sledee struje i napone koji su dati u

kompleksnom obliku napisati izraze po kojima
se menjaju njihove trenutne vrednosti:
a)
b)

U 1 = (5 + j 5) V

I 2 = 2 j2 3 A

c)

U 2 = 10 V

d)

I2 = 2 A

e)

U3 = j3 V

POSTUPCI ZA PRORAUN
SLOENIH ELEKTRINIH
MREA

Od zakona se primenjuju Omov, 1. i 2. Kirhofov

zakon za kompleksne izraze prostoperiodinih
veliina.

Od postupaka emo primenjivati:

Metod konturnih struja
Transfiguracije
Tevenenovu teoremu

Sve ove postupke smo uili kod jednosmernih

elektrinih struja, pa emo ih se sada samo
podsetiti.

ZADACI:
12.1 Za deo kola prostoperiodine struje sa slike
poznato je :

E = (10 j 20 ) V

Z 1 = 100 (1 + j 3)

I = ( 20 j 40 ) mA

Odrediti efektivnu vrednost i poetnu fazu napona

U12.

U12

12.2 Redna veza RLC elemenata R = 10 ,

L = 10 mH i C = 500 F prikljuena je na
mapon U = 100 V.
Napisati izraz za trenutnu vrednost struje
ako je f = 100 Hz.

METOD
KONTURNIH STRUJA

Broj jednaina koje piemo je

n g (n 1)

Opti sistem, na primer drugog reda, je:

Z 11 I I + Z 12 I II = E I
Z 21 I I + Z 22 I II = E II

gde su:
Z11 kompleksni izraz za impedansu prve
konture. Uvek je pozitivan.
Z22 kompleksni izraz za impedansu druge
konture. Uvek je pozitivan.
Z12 = Z21 kompleksni izraz za impedansu
zajedniku za prvu i drugu konturu.
Moe biti i pozitivan i negativan.

EI kompleksni izraz za elektromotornu silu

naponskih generatora u prvoj konturi
prema usaglaenom referentnom smeru
EII kompleksni izraz za elektromotornu silu
naponskih generatora u drugoj konturi
prema usaglaenom referentnom smeru

Kada reimo kompleksne izraze za konturne

struje, onda preko njih dobijamo kompleksne
izraze za struje grana.

Efektivne vrednosti prostoperiodinih struja

moemo izraunati iz kompleksnih izraza za
struje grana:

I = Re [I ] + Im [I ]
2

Ako u nekoj grani kola postoji strujni generator,

ne smemo zaboraviti da samo jednu konturu
smemo da provuemo kroz tu granu. Elektrina
struja strujnog generatora bie jednaka toj
konturnoj struji.
Broj jednaina e se tako smanjiti za broj
idealnih strujnih generatora u kolu nS.

ZADACI:
13.1 U kolu na slici poznato je:

E 1 = (10 + j 20 ) V

Z 1 = (1 + j 2 )

E 2 = j 30 V

Z 2 = (2 + j 4 )

= 314 rad/s

Z 1 = (1 + j 2 )

a) Odrediti kompleksne izraze za struje u kolu

primenom metode konturnih struja.
b) Odrediti kompleksnu, aktivnu, reaktivnu i
prividnu snagu prijemnika Z2 i generatora E2. Da
li se elektromotorna sila ponaa kao generator
ili kao potroa?

Z1
Z3

E1

Z2

E2

13.2 Za kolo prikazano na slici metodom konturnih

struja odrediti kompleksne izraze za struje u svim
granama kola. Odrediti kompleksnu snagu
strujnog generatora Ig1. Poznato je:

I g1 = 250(1 + j 1) mA

g2

Z 1 = (200 j 300 )

= 100(1 j 2 ) mA

= (100 + j 200 )

= 15 V

= (200 j 100 )

= j5 V

= (300 j 400 )

Z 5 = (200 j 100 )

Z3
E5

Z2
+

Ig1

E4

Z4

Z1

Z5

I g2

13.3 Za kolo prikazano na slici odrediti struje svih

grana.

I g1 = 1 A

I g2 = j 2 A

Z 1 = 10
Z

= (5 + j 5 )

=5

= 15

TRANSFIGURACIJE
KOLA

TRANSFIGURACIJE
IMPEDANSI

Kod transfiguracija impedansi vae ista pravila

kao i kod jednosmernih elektrinih struja ukoliko
aktivne otpornosti u formulama zamenimo
kompleksnim izrazima za impedanse.

REDNA VEZA

Z1

AB

Z2

=Z

+Z

B
2

PARALELNA VEZA

Z1
A

Z2
1
Z

AB

1
1
=
+
Z1 Z2

AB

Z 1Z 2
=
Z 1 +Z 2

MEOVITE VEZE

Z2
A Z1

Z3

Z2Z3
Z AB = Z 1 +
Z 2 +Z 3

TRANSFIGURACIJA ''TROUGAO U ZVEZDU''

Z 12

Z 23

Z2
Z1

Z 13

Z3
3

Z 12 Z 13
Z1 =
Z 12 + Z 13 + Z 23

Z2

Z 12 Z 23
=
Z 12 + Z 13 + Z 23

Z3

Z 23 Z 13
=
Z 12 + Z 13 + Z 23

TRANSFIGURACIJA ''ZVEZDA U TROUGAO''

Z2
Z1
1

Z 12

Z 23

Z3
3

Z 13

Z 12

Z 1Z 2
=Z1 +Z2 +
Z3

Z 13 = Z 1 + Z

Z 23

Z 1Z
+
Z2

Z 2Z 3
=Z2 +Z3 +
Z1

ZADACI:
14.1 Dva prijemnika koja se sastoje od redne
veze elemenata: R1 = 80 , L1 = 1 mH, C1 = 250
nF i R2 = 60 , L2 = 1.2 mH, C2 = 50 nF,
vezana su redno i prikljuena u kolo naizmenine
struje krune uestanosti = 105 s -1.
Ako je efektivna vrednost struje I = 1 A, a
poetna faza = 0 , odrediti:
a) kompleksni izraz za napon na rednoj vezi
dva prijemnika,

b) kompleksne izraze za napone na pojedinim

prijemnicima
c) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu svakog
prijemnika i redne veze

14.2 Impedanse

Z 1 = (2 + j 2 )

= (5 j 10 )

= (8 j 12 )

vezane su redno na napon

u (t ) = 625 2 sin t + V
3

Napisati izraz za trenutnu vrednost struje

i (t )

14.3 Dva prijemnika, kompleksnih impedansi

Z 1 = (9 j 12 )

Z 2 = (3 j 4 )
vezana su redno i prikljuena su na
prostoperiodini napon. Ako je reaktivna snaga
drugog prijemnika
-100 VAr, odrediti:
a) efektivnu vrednost napona na krajevima redne
veze
b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu celog kola

14.4 Dva prijemnika, kompleksnih impedansi

Z 1 = (6 j 8 )

Z 2 = (6 + j8)
vezana su paralelno i prikljuena su na napon

U = (100 + j100 ) V
Odrediti:
a) kompleksnu ekvivalentnu admitansu kola
b) kompleksni izraz za struju napojne grane
c) kompleksne izraze za struje svakog od prijemnika

TRANSFIGURACIJE
GENERATORA

Kao i u elektrinim kolima jednosmernih struje i

ovde
emo
transfigurisati
samo
realne
generatore.

TRANSFIGURACIJA NAPONSKOG U STRUJNI

GENERATOR

UAB

Zg

Zp

ZIg

UAB

Zp

E
=
Z g

Ig

=Z

TRANSFIGURACIJA STRUJNOG U NAPONSKI

GENERATOR

ZIg

UAB

Zp

Zg

E =I

Ig

UAB

Zp

=Z

Ig

Sve transfiguracije se obavljaju tako da se napon

i struja u ostatku kola koji se ne transfigurie, ne
promene.

ZADACI:
15.1 Za kolo prostoperiodine struje prikazano na
slici odrediti struju I1. Poznato je:

Ig = j8 A

Z 1 = (5 j 5 )

E 1 = j 50 V

= j 10

= (5 j 5 )

= (5 j 5 )

= 10

= 100 V

Z4

E1

Ig

Z2
+

I1
Z1

E3

Z3

TEVENENOVA
TEOREMA

Ova teorema je teorijski potpuno identina kao u

kolima jednosmernih elektrinih struja, samo
umesto aktivnih otpora imamo impedanse.

ET

ZT
B

AB

AB

| =E

| =Z

OK

OK

ET

ZT

Ip
Zp

Ip =

E
Z T +Zp

ZADACI:
16.1 Za kolo prostoperiodine struje, prikazano
na slici, primenom Tevenenove teoreme odrediti
struju I1. Poznato je:

I g = 0,1(1 + j ) A

Z1 = j5

E1 = j2 V

= 10

= (4 j 7 )

= (3 + j 4 )

= j V

Ig

Z5

Z1

Z2
+

Z4

I1

E4

E1

PRILAGOENJE PRIJEMNIKA
PO
AKTIVNOJ SNAZI

Uslov prilagoenja po snazi je da je

ZP =Z

*
g

Tada se na prijemniku razvija maksimalna aktivna

snaga:

Pmax

E
= I RP =
4RP
2

Opet koristimo Tevenenovu teoremu za lake

proraunavanje otpornosti prijemnika kada
elimo da se na njemu razvija maksimalna
aktivna snaga:

ZP =Z

*
T

ZADACI:
17.1 Za kolo prostoperiodine struje sa slike
poznato je:

E 1 = (100 + j 100 ) V

= (40 j 30 ) V

Ig =5A

Z 1 = 20

= j6

= (200 j 100 )

= j 10

Z4
E1

I2

Ig

Z2
Z1

Z3

a) Odrediti kompleksni
izraz za impedansu Z2
tako da se na njoj
razvija maksimalna
aktivna snaga i odrediti
tu snagu.
b) Odrediti kompleksni
izraz za struju I2 za tako
odreeno Z2.
c) Ako je uestanost u
kolu f = 50 Hz napisati
izraz po kome se menja
trenutna vrednosti
struje I2.

E4

PITANJA
ZA
PROVERU ZNANJA

1. Veliina prikazana na slici je:

amplituda
period
poetna faza

2. Veliina prikazana na slici je:

amplituda

period
poetna faza

3. Veliina prikazana na slici je:

amplituda
period

poetna faza

4. Poetna faza napona prikazanog na slici je:

- 2

3
2
3

5. Za struje prikazane na slici vai:

struja i1 prednjai struji i2 za

struja i1 kasni za strujom i2 za

i 1(t )
i 2(t )
3

6. Na slici su prikazane promene trenutnih

vrednosti struje i napona jednog prijemnika.
Pijemnik je:
isto otpornog karaktera

preteno kapacitivnog karaktera

preteno induktivnog karaktera

u (t )
i (t )

7. Prostoperiodine elektrine struje su:

vremenski promenljive struje

vremenski konstantne struje

8. Amplituda je:
minimalna vrednost prostoperiodine struje

maksimalna vrednost
prostoperiodine struje
efektivna vrednost prostoperiodine struje

9. Poetna faza struje je:

fazna razlika poetnih faza napona i struje
ugao za koji u poetnom trenutku struja prednjai
ili zaostaje u odnosu na referentni
jedna od tri faze trofazne naizmenine struje

10. Poetna faza struje obeleava se sa:

11. Poetna faza napona obeleava se sa:

12. Kod otpornika u naizmeninom reimu su:

napon i struja u fazi

napon prednjai struji
struja prednjai naponu

13. Kod kondenzatora u naizmeninom reimu su:

napon i struja u fazi
napon prednjai struji

struja prednjai naponu

14. Kod kalema u naizmeninom reimu su:

napon i struja u fazi

napon prednjai struji

struja prednjai naponu

15. Otpornost R prijemnika je:

aktivna otpornost
reaktivna otpornost
prividna otpornost

16. Otpornost X prijemnika je:

aktivna otpornost

reaktivna otpornost
prividna otpornost

17. Otpornost Z prijemnika je:

aktivna otpornost
reaktivna otpornost

prividna otpornost

18. Aktivna otpornost prijemnika R je:

uvek pozitivna
uvek negativna
moe biti i pozitivna i negativna

19. Reaktivna otpornost prijemnika X je:

uvek pozitivna
uvek negativna

moe biti i pozitivna i negativna

20. Prividna otpornost prijemnika Z je:

uvek pozitivna
uvek negativna
moe biti i pozitivna i negativna

21. Provodnost G prijemnika je:

aktivna provodnost
reaktivna provodnost
prividna provodnost

22. Provodnost B prijemnika je:

aktivna provodnost

reaktivna provodnost
prividna provodnost

23. Provodnost Y prijemnika je:

aktivna provodnost
reaktivna provodnost

prividna provodnost

24. Aktivna provodnost prijemnika G je:

uvek pozitivna
uvek negativna
moe biti i pozitivna i negativna

25. Reaktivna provodnost prijemnika B je:

uvek pozitivna
uvek negativna

moe biti i pozitivna i negativna

26. Prividna provodnost prijemnika Y je:

uvek pozitivna
uvek negativna
moe biti i pozitivna i negativna

27. Snaga P prijemnika je:

aktivna snaga
reaktivna snaga
prividna snaga
trenutna snaga

28 Snaga Q prijemnika je:

aktivna snaga

reaktivna snaga
prividna snaga
trenutna snaga

29. Snaga S prijemnika je:

aktivna snaga
reaktivna snaga

prividna snaga
trenutna snaga

30. Snaga p prijemnika je:

aktivna snaga
reaktivna snaga
prividna snaga

trenutna snaga

31. Aktivna snaga prijemnika P je:

uvek pozitivna
uvek negativna
moe biti i pozitivna i negativna

32. Reaktivna snaga prijemnika Q je:

uvek pozitivna
uvek negativna

moe biti i pozitivna i negativna

33. Prividna snaga prijemnika S je:

uvek pozitivna
uvek negativna
moe biti i pozitivna i negativna

34. Ako je u rednoj RLC vezi reaktivna

otpornost prijemnika 0, to kolo se zove:

rezonantno
antirezonantno

35. Ako je u paralelnoj RLC vezi reaktivna

provodnost prijemnika 0, to kolo se zove:
rezonantno

antirezonantno

36. Ako je u rednoj RLC vezi prijemnika

to kolo je preteno:

induktivno
kapacitivno
aktivno

L >

37. Ako je u rednoj RLC vezi prijemnika

to kolo je preteno:

induktivno

kapacitivno
aktivno

L <

38. Ako je u paralelnoj RLC vezi prijemnika C >

L
to kolo je preteno:

induktivno

kapacitivno
aktivno

39. Ako je u paralelnoj RLC vezi prijemnika C <

to kolo je preteno:

induktivno
kapacitivno
aktivno

40. Fazna razlika napona i struje (u rednoj vezi)

obeleava se sa:

41. Fazna razlika struje i napona (u paralelnoj vezi)

obeleava se sa:

42. Ako je u kolu sa slike

L =

onda je to kolo:

rezonantno

antirezonantno
C
C
C

43. Ako je u kolu sa slike L =

onda je to kolo:

rezonantno
antirezonantno

C
C
C

44. Trenutna snaga je:

srednja vrednost trenutne snage u okviru
jednog perioda

proizvod trenutnih vrednosti

napona i struje
proizvod efektivnih vrednosti napona i struje

45. Aktivna snaga je:

srednja vrednost trenutne

snage u okviru jednog
perioda
proizvod trenutnih vrednosti napona i struje
proizvod efektivnih vrednosti napona i struje

46. Prividna snaga je:

srednja vrednost trenutne snage u okviru
jednog perioda
proizvod trenutnih vrednosti napona i struje

proizvod efektivnih vrednosti

napona i struje

47. Jedinica za aktivnu snagu je:

W
VAr
VA

48. Jedinica za reaktivnu snagu je:

W

VAr
VA

49. Jedinica za prividnu snagu je:

W
VAr

VA

50. Jedinica za trenutnu snagu je:

W
VAr
VA

51. Jedinica za aktivnu otpornost je:

52. Jedinica za reaktivnu otpornost je:

53. Jedinica za prividnu otpornost je:

54. Jedinica za aktivnu provodnost je:

55. Jedinica za reaktivnu provodnost je:

56. Jedinica za prividnu provodnost je:

57. Kompleksni izraz za snagu definie se kao:

P =UI
Q =UI

S =UI

S =UI

58. Kompleksni izraz za impedansu definie se kao:

Um
Z =
Im

U
Z =
I

U
Z =
I

59. Kompleksni izraz za admitansu definie se kao:

Im
Y =
Um

I
Y =
U

I
y =
U

60. Kompleksni izraz za struju je:

I = Ie
I = I me

I = I me

61. Kompleksni izraz za napon je:

U = Ue
U = U me j

U = U me j

62. Kompleksni izraz za impedansu je:

Z = Z e j

Z = Z e
Z = Z e j

Z = Z e j

63. Kompleksni izraz za admitansu je:

Y = Y e j

Y = Y e j
Y =Y e

Y =Y e

64. Kompleksni izraz za snagu je:

S = S e j

S = S e
S = S e j
S = S e

65. Aktivne otpornosti u rednoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

66. Reaktivne otpornosti u rednoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

67. Prividne otpornosti u rednoj vezi se:

smeju sabirati

ne smeju sabirati

68. Aktivne provodnosti u paralelnoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

69. Reaktivne provodnosti u paralelnoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

70. Prividne provodnosti u paralelnoj vezi se:

smeju sabirati

ne smeju sabirati

71. Aktivne snage u rednoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

72. Reaktivne snage u rednoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

73. Prividne snage u rednoj vezi se:

smeju sabirati

ne smeju sabirati

74. Aktivne snage u paralelnoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

75. Reaktivne snage u paralelnoj vezi se:

smeju sabirati
ne smeju sabirati

76. Prividne snage u paralelnoj vezi se:

smeju sabirati

ne smeju sabirati

77. Omov zakon u elektrinim kolima

naizmeninog reima vai:

samo za trenutne vrednosti

napona i struje
samo za efektivne vrednosti napona i struje
i za trenutne i za efektivne vrednosti napona i
struje

78. 1. i 2. Kirhofov zakon u elektrinim kolima

naizmeninog reima vai:

samo za trenutne vrednosti

napona i struje
samo za efektivne vrednosti napona i struje
i za trenutne i za efektivne vrednosti napona i
struje