BIBLIOTEKA L E G E N D E

MOA

PIJANE

OMILJENI IA JANKO

GORNJI MILANOVAC 1973.

BIBLIOTEKA

LEGENDE

Pripremio :
IVO MATOVIC
Direktor:
ALEKSANDAR LAZAREVlC
Odgovorni urednik:
RADMILO-LALE MANDI
Ureivaki odbor:
RADMILO-LALE MANDI, M ILIJAN JEREMI,
STAN ISLAV VUKELI I IVO MATOVI.
Korice:
A LEK SA N D A R SM ILJAN I
Tehniki urednik:
STAN ISLAV VUKELI
Korektor:
SVETLANA JOVANOVI
Izdava:
NIP D EJE NOVINE,
Gornji Milanovac, Takovska 6
tampa :
KULTURA,
Beograd, Makedonska 4

BIBLIOTEKA

LEGENDE

Lik Moe Pijade ostae u vjeitoj us

pomeni naih naroda i sluie kao uzor mla
dim generacijama. Njegova smrt za nas je
nenadoknadiv gubitak. Malo je tako sve
strano obdarenih i razvijenih komunista
medu nama. Za takav jedan individualni talenat teko je danas nai zam jenu. . .
(Tito, 1957)

Moa Pijade (Cia Janko)

Kao to je svaki narod nerazluno vezan za

svoju istoriju, tako je i Moa Pijade bio
linost neodvojiva od svojih naroda, od nji
hove borbe. Bio je ovek koji je u ostvare
nje istorijske misije radnike klase utkao
itav svoj ivot; linost koja je stvarala
istoriju svojih naroda.
(Iz knjige Moa Pijade i njegovo vreme )

PRVA KIICA
Mlai sin trgovca Samuila Pijade, Moa, jo kao osnovac
je voleo da crta krovove rodnog divnog beogradskog kraja Dorola, gde je roen 4. januara 1890. Za Dorol su pesnici govorili
da e trajati dotle dok Dunav tee kraj njegovih temelja**,
a Moa je voleo da slika svoju strmu, kaldrmisanu ulicu u kojoj
se rodio i u kojoj je odrastao. Tu ljubav mu je udahnuo jo
i stariji brat David, koji je esto uvee, kada su sedeli u sobi,
priao malianu o svetu umetnika, o veitom istraivanju neistraenog**, to je snano privlailo deaka. A kad je David
1901. otputovao u Be, na studije, Moa mu je, kao uenik
prvog razreda gimnazije klasinog smera, pisao: Ne traim
nita od tebe, kupi mi samo njihove slike. . . Ubrzo e David
poslati paket iz Bea, to e biti najdrai poklon** unutra
je bila hrpa divnih umetnikih monografija.
Sad je Moa itao studije o slikarstvu ,i o neobinim sud
binama slikara, i to do kasno u no, razmiljajui o njima, o
sebi. No je najvieo voleo, jer je danju, kako se kasnije priseao,
morao da ui dosadnu** algebru, da na sve gleda utvreno,
tano, bez unoenja sebe. Tek je nedelja za Mou bila osveenje,
pravi ivot**: rano ujutru, dok su ostali deaci iz ulice jo spa
vali, odlazio je na Dunav i tamo negde, iza osamljenih platana,
skicirao u bloku ribarske straare, oronule barake, razapete
mree.
Mladi slikar je u treem razredu gimnazije kupio masne
boje i pokuao da njima doara potkrovlja Dorola. Danima je
stajao na prozoru svoje dvospratne kue u kojoj je na spratu
bio stan, a u prizemlju oeva trgovina manufakturnom robom.
Crtao je dok na kraju nije otkrio da to nita ne valja**. Boje
su u njegovim rukama ispadale neposlune. Onda se opet vra
tio olovci i bloku.

VUNDERKIND
U petom razredu gimnazije Moa je poeo bezvoljno da
ui. Govorio je prisnijim drugovima da ga pritiska i gui tiina
kolskih asova, a jednog dana je pokupio knjige i banuo kod
oca, u trgovinu:
Ja ne mogu tamo vie!
Gde tamo? upitao je starac, udei se.
U kolu. Tamo se samo ui, a ne radi. Ja hou i da ra
dim, da slikam.

Uglednom dorolskom trgovcu je ova sinovljeva strast bila

poznata i ove reci ga nisu iznenadile. Ipak, naviknut da decu
smiljeno upuuje u ivot, ali i da ih pusti da sami ive, nije
mogao odmah da shvati deakovu matu. Bio je u nedoumici,
zamiljen, pomalo i zabrinut. Pa e:
Dobro, ali i za slikara se mora uiti?!
Znam, i uiu! spremno je odgovorio sin.
Starom Samuilu se svidela ta sinovljena samouverenost
i ve uleto 1905. ga je ispisao iz gimnazije i prebacio u Umetniku zanatsku kolu.
Ubrzo je Moa i novoj koli imao zamerke: protestvovao
je to im profesori ne daju ive modele, nego su sve morali da
rade umrtvljeno", u gipsu. Njegov nastavnik je pokuavao da
ga odvrati od toga:
Umetnost je disciplina, ne moe se preko noi postati
slikar! Strpljenje je potrebno.
Da, ali ne strpljenje pod staklenim zvonom rekao
je Moa. Umetnost je sloboda!
Razoaran, napustio je i tu kolu. Stigao je kod novog maj
stora slikara gde je dobio da crta ive modele, a uskoro i da
masnim bojama radi pejzae Beograda. No i odatle e ubrzo
u svet.
Onako nemirna duha, sa tafelajem preko ramena, u esna
estoj godini, odlutao je u svet- Time je odbacio elju za udob
nou i komforom koji mu je pruala porodica i stigao u
Minhen.

SLIKAR
U Minhenu, velelepnom gradu na reci Izaru, na domaku
romantinih alpskih jezera i tamnih breuljaka, poetkom ovog
veka je bio centar male kolonije slikara iz Jugoslavije. Tu se
mladi sa Dorola, uplaen velegrada i svoje odgovornosti, opet
upisao u pogrenu kolu kod privatnog majstora ijeg se
znanja i umea ubrzo zasitio i ve posle godinu dana zakucao na
vrata Dravne akademije likovne umetnosti, kod znamenitog
profesora Angela Janka. Uputio se pravo u dekanat, gde ga je
inovnica doekala dosta neljubazno:
Profesor danas ne prima stranke!
A sutra?
Ni sutra. Zauzet je slikanjem!
Moa joj onda prie blie i dovitljivo ree:
Znate, ja sam stranac. Donosim mu vanu poruku iz
Pariza.
uvi raspravu u sobi, profesor izae iz ateljea i obrati
se mladiu:

Moa Pijade u narodnoj nonji kad mu je bilo 5 godina (sa i bez crnogor
ske kape)

Pomenuste Pariz! Od koga dolazite?

Moa se zbuni, ali mu odmah prie i poluglasno objasni
razlog svoje lai. Iznese mu svoju elju da ui u njegovoj koli,
da je zbog toga doao ak iz Beograda, da natrag n.e iv.
Profesoru se dopala mladieva upornost. Okrenuo se inovnici
i naredio:
Upiite ga!
Onda se okrenuo presrenom Moi:
10

 Sutra poinju asovi!

Odmah se istakao svojom darovitou: samo za dva sata,
slikajui model enskog akta, prekrio je bojama dvometarsko
platno, zbog ega su ga kolege nazvale brzi slikar". Njegova
su platna uvek bila puna sonog kolorita i svetlosti, pa e kas
nije stari profesor Angel, uven kao autor scena iz lova i freski
na zidovima Parlamenta, govoriti:
Nisam se prevario kad sam, gledajui kako taj mladi
radi, pomislio da je vunderkind.
Profesor je bio nestabilne prirode, nije voleo da dugo raz
govara. Oseao je kod svojih aka izvestan nihilizam, izvesnu
zabludu mladih, koji su negirali sve i stare i nove galerije.

11

U malom Beograaninu, pak, otkrivao je druge crte: elju da

sazna tajne starih umetnika oduevljenje za Van Goga i Gogena, za uzdrljivost Kurbea. ali i neskrivenu tenju da prihvati
i oproba moderne struje, pre svega impresionista.

DOBROVOLJAC
Jugoslovenski slikari u Minhenu su mahom bili preispoljni
boemi i kadgod bi imali koji gro vie sastajali su se u popu
larnom restoranu ,,Simplicisimus, gde su se hranili, a posle
ruka zapoinjali duge bune razgovore o slikarstvu i svim gra
nama umetnosti. Moa se rado druio sa zemljacima, mada je
bio staloen i tih. Onako suvonjav i bledolik, on je govorio
poluglasno, bez elje da se namee, ali i bez namere da se preda.
Toga e se kasnije seati jedan od njegovih savremenika:
Samo kad se u debatama odlazilo predaleko, kad je to
liilo na unitenje slikarstva uopte, na oigledan nihilizam, onda
se i on meao u oluju.
Ba zato to je takav bio, Moa je u sedamnaestoj godini,
kao jedan od najmlaih slikara te kolonije, izabran za sekretara
akog udruenja Jugoslovena, budui da je, kako su aci go
vorili, bio socijalno najzreliji za akciju**.
Kada su i Minhen zapljusnule vesti o nasilju Austro
ugarske monarhije u naoj porobljenoj Bosni, Moa je poeo
da pakuje svoje stvari.
Kuda odjednom? pitali su ga nai aci.
U brda! Zar da ja slikam dok tamo krvare?!
Prijavio se odmah kao dobrovoljac, ali nije otiao, jer se
grozniava pretnja odgaala: velike sile su jo pripremale glavni
pakao rata.
iveo je i sam boemski, zalazci u zadimljene minhenske
krme, sluajui rei pesnika, upoznajui se sa slikarima. I stalno
je prieljkivao da opet odluta u svet, da traga ponovo za neis
traenim, da vidi Pariz, sretne njegove slikare, doivi slike
o kojima je sanjario, da zakorai na originalne puteve.

BRETANJSKI DORUAK
Stigao je Moa 1909. u Pariz, eljan novih saznanja
i steui u depu ono malo franaka to je dobio od oca iz Beo
grada. I sa prvim majskim suncem i sa ostalom slikarskom
bulumentom izvukao se iz potkrovlja na Monmartru i krenuo
u zagrljaj Seni, traei kutak za sebe i motive za svoje prve
slike iz prave postojbine najboljih umetnika. Ali ga je ivot grubo

12

oinuo: dobio je pismo od roditelja iz Beograda da im je trgo

vina pala pod steaj i da mu vie ne mogu slati ni franka.
Grubi uoiratni dani doveli su i trgovca Samuila Pijadu do
prosjakog tapa. Zbog toga je Moi bilo teko i preteko: on
u naponu stvaranja, a nema za ta da kupi ni boje za svoja
platna!
U nedoumici da li da ostane u Parizu, ili da se vrati u
Beograd, Moa se odluio za sasvim tree: spakovao je tafelaj,
strpao u zaveljaj neto stvari i odee i uputio se u seoce
Pon-Rean, u Bretanji. Naao je tihi kutak u ovoj modroplavoj
prirodi- meu kamenim breuljcima, smestivi se u skromnu
gostionicu artije", pored plahovite reke s bistrim virovima.
Gostioniar, ljudina ogromnih aka, rairenih ruku je do
ekao omalenog namernika sa pasoem stranca. I ve sutradan
ujutro mu je za doruak na plehanom posluavniku doneo lone
vrela mleka, kuvana jaja, svee prenu ribu, tanjir butera
i dosta voa. Ali se Moa, ushien bojama onog to je bilo na
posluavniku, odrekao doruka. Hitro je postavio tafelaj, za
kljuao se u sobu, i, ne oseajui vie omamljiv miris ribe i
mleka, uzbueno radio do prvih zvezda. A onda je umorno
rairio prozore, nepomino gledajui svoje platno, pitajui se:
da li je uspeo? Slika doruka na posluavniku, koju je video
pred sobom, bila je njegovo prvo dovreno delo Mrtva pri
roda". Tada je seo i veerao!
Kraj stare naputene vodenice na virovima Vileme. Moa
e, samo za mesec dana strpljivog rada, zavriti jo pet uljanih
slika- Tada je imao tek 19 godina. A onda e dobiti kratko pismo
iz Pariza, u kome su ga dvojica njegovih drugova, siromanih
studenata, koji su iveli pod tekim uslovima u Latinskom
kvartu. moliti da im pomogne:
Ostali smo odjednom bez prebijenog groa. Doslovno,
gladujemo u ovom lepom Parizu. Ti si nam poslednja nada.
Aman, dolazi ovamo to pre i spaavaj. Ne plaaj tamo nikome
nita. Ostavi stvari u zalog i smesta krei. Ne brini se, im od
kue dobijemo pare odmah emo to odavde urediti, asna re!
Oseaj drugarstva i socijalne-bede studenata, koji su bez
groa lutali svetom, eljni nauke, nadvladao je strast mladog
slikara. Rei u pismu iz Pariza ovog puta su bile jae od due
umetnika. Ne razmiljajui mnogo, Moa je spakovao neke
svoje slike i druge stvari, ostavio ih u maloj sobi artijea",
zajedno sa paletom i tafelajom- i otiao ve iste noi, kriom,
da ga gostioniar ne opazi, u Pariz. A te slike e, naalost, sve
propasti i Moa e ih kasnije, zajedno sa svojim prijateljima,
uzalud traiti na tavanu krme u Bretanji, a srce ga naroito
vuklo da nae svoje prvene Mrtvu prirodu".
U rano prolee 1910. Moa je morao da napusti grad umet
nika. Pre toga je pokuao da dobije neku skromnu stipendiju,
ali kako nije uspeo napustio je Pariz i krenuo za Beograd.
Sada je sve bilo drugaije nego ono ranije, u ranom detinjstvu.
13

Sada je u sobici na Dorolu ivela cela porodica. Sada ak ni

Dorol, ni njegov Dunav, nisu bili kao nekada lepi, jer su rodi
telji jedva sastavljali kraj sa krajem. Uto se i Moina elja da
i dalje ivi kao slikar rasprila: stigao je samo da izradi dva
auto-portreta i pejza sa ubure nazvan Labudov anac.
Paletu je morao da napusti- Od slikarstva je mogao da ivi
jedino onaj ko je radio ki-portrete prema fotografijama, koji
su uvek nalazili kupca u beogradskoj ariji. Mladi Moa, stras
tveni umetnik, ljubitelj del velikih svetskih slikara, i pored
svih materijalnih nevolja nije hteo da se odrekne svog talenta
i prihvati se poniavajueg poloaja za pravog umetnika.

NOVINAR MALOG URNALA

Ujesen 1910. Moa se, da bi preiveo, prihvatio novinar
skog posla. To mu, istina, nije bilo teko, jer je jo u gimnaziji
ispoljavao smisao za pisanu re, tenju da javno, preko tam
panih stubaca, iznosi svoja oseanja, svoje shvatanje ivota.
Uz to, uinili su svoje i boravak meu radnicima u minhenskoj
koloniji, a zatim zakljuci o drutvu do kojih je sam doao ita
jui knjige i gledajui otvorenim oima u oi zbilji, u kojoj je
jednima omoguavano bogaenje, a drugima samo glad i stra
hovanje. Sve ga je to nateralo da dublje razmilja o ljudima.
Razumljivo, on se opredelio za one koji su titili slabije, siro
manije, zbog ega nije mogao da bira redakciju. Morao je da
se zaposli u Malom urnalu", listu kojeg je vodio privatnik.
0 tome listu e Moa novinarima ,,Borbe priati gotovo posle
pet decenija:
..Bio je na glasu po tome to je donosio sve mogue intrige
1 spletke i ucenjivao ljude, pa je zbog takvih vesti" imao i
mreu dopisnika po unutranjosti. Oni bi satima znali da drede skriveni kraj udovikih kua da bi videli ko tim enama
dolazi nou u posetu, a onda bi javljali takve vesti redakciji,
koja je od njih pravila skandaloznu hroniku."

Moa Pijade u Lepoglavi 1934.

14

Zaposlivi se u urnalu", gde je gledan popreko, dobio

je tesnu, zaguljivu sobu i najniu platu. Zbog toga je, kako
piu njegovi biografi Slobodan Bosilji i Dragan Markovi,
morao ne samo da pie, nego i da prevodi feljtone sa stranih
jezika, da crta karikature i tako, koliko-toliko, unosi svoja mi
ljenja i stavove u list. Vlasnik je, inae, imao udna merila.
Kada bi mu saradnici doneli rukopise na pregled, on ih obino
nije itao nego ih je najpre stavljao na dlan i tako merio, kao
da eli da utvrdi kolika je njihova teina.
No, i u takvoj redakciji Moa nije bio sasvim sam: imao
je istomiljenike i prijatelje, koji su kao i on eleli pravo- isti
nito novinarstvo, iji e motivi biti socijalne teme, a ne skan
dali graanskog drutva. Njihov otpor dugo je bio oprezan, ali
kada su dva urednika iz lista morala da odu u Balkanski rat,
vlasnik vie nije imao kud: morao je redakciju da poveri Moi.
Ubrzo zatim, on je doveo nekoliko studenata u list i za kratko
vreme Mali urnal" je izmenio fizionomiju i svojim politiko-socijalnim temama stekao ugled kod publike i poveao tira.
Tada je, pored pozorinih recenzija, poeo da pie i politike
uvodnike, u kojima je otro i otvoreno propagirao jugoslovenstvo i otpor Austro-Ugarskoj.
Vi se igrate dravom! usprotivio se jednoga dana
vlasnik, kada je Moa objavio lanak o borbi za nacionalno
jedinstvo. Zar ne vidite da to drai Ugarsku?
Zar su Vam to oni prigovorili? ironino je upitao
Moa.
Ne oni, ali u ministarstvu se ljute nervozno je uzvra
tio vlasnik.
Tako znai! Nacionalno jedinstvo ulja ministarstvo,
a ne samo Ugarsku! Pa to mi to, zaboga, niste rekli!
Uvidevi da je rasprava o tome suvina, vlasnik je otiao,
ali je uskoro dao otkaz neposlunom uredniku". Moa se onda
zaposlio u Novom vremenu", a zatim je tri meseca ureivao
list revolucionarnih krugova Pijemont".

NASTAVNIK U OHRIDU
U Moinoj dui je- i pored sve darovitosti za novinarski
posao, iveo slikar, ivela elja za paletom. Zbog toga e napu
stiti radno mesto saradnika Pravde" i zaputiti se, ujesen 1913,
u Ohrid. Prihvatio se posla honorarnog nastavnika crtanja.
Privlaili su ga ljudi tog kraja, atmosfera tek osloboene varoi
od Turaka, njeno jezero dubokih voda, freske na zidovima ma
nastira, hladovina empresa i stare ulice.
Ambiciozni slikar spakovao je u svojoj sobici slikarski
pribor, oko 200 crtea, 40 platna i nekoliko gotovih slika, a zatim
15

Moa

P ijade:

Autoportret, ulje 1926. raen u

vodu u Sremskoj Mitrovici

Kaznenom za

je seo u voz. Prtljag je poslao gepekom". Ali, umetnik ni ovog

puta nije imao sree: umesto slikarskog pribora i slika, Moi
su elezniki inovnici u Bitolju isporuili bale sa seljakim
gunjevima i opancima. Uzaludna su bila nastojanja da pronae
izgubljeni sanduk. Morao se pomiriti da radi s pastelama: rano
ujutro, pre asova u koli, slikao je sa balkona hotela u kojem
je stanovao pejza Ohridskog jezera.
Kada se u leto 1914. osealo da je rat blizu, vojska je
rekvirirala hotel za bolnicu, pa se nastavnik Moa morao seliti.
To se dogodilo tako to je jednom predvee uao u hotel i na
vratima svoje sobe zatekao natpis: zarazno odeljenje". Upi
tao je vojnika na ulazu:
Tu mi je ostala jedna slika, zna li gde je?
Kakva slika?! zaudio se ovaj.
Pa, tako, vidi se jezero na njoj.
Vojnik ga je onda odveo do tavana, odakle je izvukao sliku.
Je li ova? upitao je.
Moa je razoaran zastao, gledajui dugo u mrlje i tragove
cokula na njoj. Zatim je rekao:
Da, ona je to bila!
U predveerje rata zaputio se k rodnom Beogradu.

KELNER U UPRIJI
Srbija je zaratila sa Austro-Ugarskom, ali je, posle sjajnih
poetnih uspeha i pred brojano i tehniki jaim neprijateljem
morala popustiti. Pred silom. A kad su moni topovi marala
Makenzena poeli da potresaju Beograd, Moa je, zajedno sa
srpskim vojnicima, krenuo k jugu. Prvo se s vojskom zadrao
u Kruevcu. Tu je morao da ostane nekoliko dana, jer mu se
drug s kojim je poao na put razboleo od tifusa, a on nije hteo
da ga napusti. U meuvremenu, trupe su otile dalje, a nepri
jatelj je okupirao elu unutranjost. Vie nije imao kud iz
obrua, a znao je da su pred njim sada teke godine ropstva.
Ubrzo je iz Kruevca otiao u upriju, gde se zaposlio Kao kelner u hotelu Central".
U upriji je doiveo jedan neobian susret s grupom zat
vorenih socijalista koje je Austrija premestila iz Bea na peri
feriju ovog gradia u dolini Morave. Onde im je omogueno
i povremeno kretanje po varoi, tako da su internirani socija
listi dolazili katkad i u Central". Meu njima se nalazio i Filip
Filipovi jugoslovenski student koji je ranije iveo u Rusiji,
gde se upoznao s idejama ruskih socijalista i postao lini pri
jatelj s Lenjinom i njegovim saborcima. Moa je Filipa upoznao
u kafani, znatieljno sluajui njegove razgovore o radnikom
pokretu i budunosti socijalizma. Kuvao mu je kafu i sprija
teljio se s njim, a kasnije e ga poblie upoznati kao prvu linost
jugoslovenskog komunistikog pokreta.
2

MoSa P i ja d e

17

Posle nekoliko meseci provedenih za ankom u upriji,

Moa se opet prebacio u Beograd. uvi za njegov dolazak, neki
novinari su ga potraili. Jedan mu je odmah rekao:
ekamo te ve dugo. Gde si se sklonio?
Zato? upitao je Moa, znajui za promaarsku orijentisanost tog svog kolege".
Pa da doe u redakciju!
Koju, kad ja ne znam da piem na nemakom!
odvratio je i otiao bez objanjenja.
Opet su ga traili da radi u okupatorskim novinama. Zato
je morao da se skloni iz Beograda.

FIRMOPISAC U VALJEVU
Uoi rata osiromaena porodica Samuila Pijade se prese
lila u Valjevo. Onde je najstariji sin David bio profesor, a naj
mlai lekar. Kad je rat poeo David je poao na front, a
najmlai Samuilov sin, lekar, teko se razboleo od pegavog tifusa,
dok je stari trgovac preivljavao svoje najtee dane. K njima
e Moa stii ujesen 1915, posle povratka iz uprije ali tako
osiromaena porodica, jo u ratnoj oskudici, nije mu mogla
pomoi kao slikaru. Naprotiv, on je morao njoj da pomae. Zbog
toga se vie nije mogao kolebati izmeu prave umetnosti i umetnosti po narudbini. Iskuenja u koje su ga stavili bolest brata
i iznemoglost oca bila su suvie teka da bi se dvoumio. Za
jedno sa jo jednim slikarom on je svakog dana odjutra odlazio
u ariju i ispisivao firme, iji su vlasnici tih dana oiveli trgo
vake poslove sa vojskom.
Dok je tako slikao firme u varoi jednom je Moi priao
njegov kolega" zaposlen u mesnoj upravi, i zajedljivo ga upitao:

Lik Moe Pijade sa jed

ne od dopisnica koju je
Par ija rasturala u na
rodu (dok je bio na
robiji).

18

 Je li- bre, otkad dobar slikar postade lo zanatlija?

Uvee je porodini prijatelj, inae slubenik u optini, do
ao Moi i savetovao mu:
Bolje je da to pre napusti Valjevo, jer se u ariji
ve zucka o tvojoj socijalistikoj opredeljenosti.
ta se zucka? interesovao se Moa.
Raspituju se iz policije o tebi. Pitaju da li si ti onaj
to je pisao u novinama.
To je bio razlog da nepoeljni slikar otputuje ve u prolee 1916. iz Valjeva u Bitolj, gde e provesti kratko vreme.
a zatim se, preko Kraljeva, vratiti rodnom Beogradu-

UREDNIK SLOBODNE
PRAVDE
Ratni vihor se polako stiavao. Austro-Ugarska vojska, koja
se povlaila s juga, zaglavila je u glavnom gradu Srbije, preba
cujui desetkovane trupe preko Save. Slikara, koji je i sada
kriom negovao svoja oseanja prema umetnosti, muila ie jedna
druga, rodoljubiva misao: kako da saopti narodu, preko novina
poraz neprijatelja?
Ta ga je misao progonila, njoj se svake noi i svakog dana
vraao, zamiljajui slobodni primerak Pravde", dok je u maloj
sobici na Obilievom vencu, nou i iza zamraenih prozora,
radio skice za kompoziciju i litografske crtee za ilustraciju
Buna na Dahije". Tu je, iako pod tekim uslovima, uspeo da
zavri i auto-portret s japanskim lutkama, dok je nou prevodio
istaknute francuske satiriare Rablea i Molijera, a pisao je i
opirnu studiju o naem vajaru Metroviu.
Ideju o prvom slobodnom primerku Pravde" poeo je
da ostvaruje krijui se od okupatorske vlasti. Nou je pisao
lanke, a ujutro ih je slagao na maini u zapeaenoj tampariji
aljivog lista avo" koja se nalazila u kui gde je stanovao.
Slog je uvao u podrumu zgrade, ekajui pogodan as da to
to je sloio tampa i da ljudima u ruke. Kada su se u jesen
1918. godine u Beogradu ve zauli prvi topovski pucnji srpske
vojske koja je nadirala s juga, Moa je poeo da tampa list,
okreui sam staru flah-mainu, koju su novinari ranije sakrili.
Tada se alio govorei:
Svi jure u jednom pravcu, odakle pristiu komitske ete,
a ja u suprotnom, zajedno sa Austrijancima, da bi to pre stigao
u tampariju!
Beograani su tada doiveli pravo oduevljenje: jo se
Austro-Ugarska peadija nalazila kod Zemuna, a na ulicama
njihovog grada ve su se uli povici prodavaa novina, Koji su
delili primerke Pravde". Na prvoj stranici lista, sa datumom

19

19. oktobar 1918, Moa je pod naslovom Ispunjen zavet i motoom da je danas u 10 asova srpska vojska ula u Beograd*',
pisao o osloboenju glavnog grada dotad okupirane Srbije. A u
komentaru Izmeu dva broja 24. septembra 1915. i 19.
oktobra 1918., mladi publicista pie:
Kako emo moi posluiti svom pozivu na ovakvom paretu hartije. Izostavljati, ekati! Ali, ta se moe izostaviti kad
nita nije za izostavijanje, a zar je malo bilo ekanja dok smo
imali samo list austrijske policije**.
Prvi put na poleini Pravde** publika je tada mogla pro
itati i fusnotu: Odgovorni urednik M- S. Pijade, Kosmajska 60.

SPREMNOST NA RTVE
Lenjinova Oktobarska revolucija uzdrmala je Evropu. Vre
nje se osealo i u Beogradu. Zemlja je osloboena, stvorena je
velika drava, ali u njoj slobode za narod nije bilo. Mladi ured
nik Pravde** od poetka je dolazio u sukob sa cenzurom. Odbivi da potpie novi kurs Pravde**, odbio je da slui i reimu,
pa naputa redakciju, ali ne i novinarstvo, ve pokree Slo
bodnu re**, pored komunistike tampe tada najnapredniji list u
zemlji. Iako jo nije bio postao lan Komunistike partije, Moa
ureuje list po direktivama partijskog vodstva i u lancima
otro napada vladu zbog socijalnih nevolja, jer fabrike su zamrle,
blizu devet desetina radnika je lutalo ulicama bez posla i hleba,
pekulanti su zgrtali bogatstvo, a sve je to izazivalo nezadovolj
stvo naroda. U Beogradu su se ak vojnici i oficiri jedne jedinice
stavili na raspolaganje Partiji. Mnogi andarmi su se takoe
kolebali. U Radnikim novinama** od 26. novembra 1919. jedan
od andarma je napisao lanak pod naslovom Pismo andarmima od andarma**:
Drugovi andarmi! Otvorimo oi da ne ostanemo slepi
za navek, da ne budemo sluge parazita i raja razne gospode...
Setimo se da smo i mi na Solunskom frontu davali svoje ivote,
mada smo bili prezirani od oficira i vojnika, jer astan ovek
danas prezire buroaskog plaenika andarma . . .
U takvim prilikama, Moa je pisao u uvodniku prvog bro
ja Slobodne rei :
Raskrstili smo s tradicijama naeg politikog ivota. to
treba da umre neka umre! Narodno predstavnitvo ivi je
dokaz kako su nae politike stranke preivele i koliko tonu
sve dublje u svojoj sopstvenoi rugobi. Na narod je bez kompasa.
Pokret za drutveni preobraaj zahvaa ceo svet. To nije pokret
nacionalan** nego ga takvim prikazuju klase protiv kojih je
uperen. Mi, aka mladih, hoemo da damo po dunosti svojoj
skroman prilog. Kao to smo bili tumai narodnog nacionalizma
tako hoemo da budemo i tumai oveanskih ideala**.

20

PRIJEM U KPJ
U januaru 1920. Moa Pijade je primljen za lana Partije,
a odmah zatim je postao sekretar partijske organizacije Du
nav" u Beogradu. Pola godine kasnije, na Vukovarskom kon
gresu KPJ, on je delegat i, zajedno sa ostalim jednomiljenicima,
borac za revolucionarnu partiju, protivnik svih neprijatelja
u krilu Partije, koja je onda brojila preko 60.000 lanova i od
koje je narod oekivao revolucionarnu akciju.
Zemlju zahvata val nemira, a reim odgovara hapenjima,
usvajanjem Obznane" kojom je K P J stavljena van zakona, a
sva njena imovina konfiskovana, uvoenjem zloglasnog Zakona
o zatiti drave", na osnovi kojeg e se dve decenije vriti ne
uveno nasilje nad komunistima i svim naprednim ljudima.
21

U svim tim dogaajima Moa se borio bez predaha, hrabro,

javno, u novinama, osuujui i Obznanu** i Zakon o zatiti
drave** bacajui se kamenom na policijske inovnike i izdajice
radnikih interesa.
Godine 1921. uhapen je, ba na osnovi Zakona o zatiti
drave**, ceo Izvrni odbor KPJ. Odmah je formirano novo ru
kovodstvo u koje je uao i Moa, sa zadatkom da radi na stva
ranju nezavisnih sindikata. Na taj nain je trebalo okupiti rad
nike u legalnoj organizaciji, iju e delatnost usmeravati ko
munisti. Moa je oseao znaaj tog pothvata za jaanje jedinstva
i klasne svesti radnika pa je, posle strpljivog povezivanja raz
bijenih radnikih saveza, uspeo da u oktobru 1921. u Beogradu
stvori Nezavisne sindikate.

Moa Pijade prvih dana po izlasku sa robije

(16. IV 1939.)

22

Svestan snage pisane rei i njenog znaaja za pokretanje

ljudi u revolucionarnu akciju, publicist, novinar i borac Moa
Pijade pokree 15. novembra 1921. i sindikalni list Organizovani radnik44, u kome, maksimalno se koristei svim legalnim
mogunostima koje je dozvoljavala cenzura, propagira politiku
liniju K PJ. Uskoro zatim, ponovo je poeo da ureuje i Slo
bodnu re koja je takoe predstavljala organ Partije. U tom
listu, pod naslovom Nasilje-demokratije", on pie:
Nikada nisam bio sentimentalan, pa neu ni ovom prili
kom to biti. Fraze su izline, neka govore fakta, a ko njih ne
razume taj nema graanske svesti.
Slobodna re pojavila se u vremenu iznimnih zakona.
Ona se bori protiv reakcije, ali strogo pazi da se o izline zakone
ne ogrei. Ne iz straha od kazne. Nego zato da ne bude uguen
njen glas u javnosti.
To se reimu ne svia. Sa zabranom dva broja, policija
nije imala sree. Sud je obe zabrane ponitio. Brukati se dalje
takoe nema smisla, makar da se listu ini materijalna teta.
Ali reim trai ma koji nain da nestane Slobodne rei. I na
lazi, tj. policija misli da je nala. Policija kae tampariji da
nam otkae dalje tampanje lista.
U petak izjutra saoptio mi je faktor tamparije Zanatlijskog saveza da je ovaj broj, koji je sad u rukama italaca, poslednji koji e nam tampati. Iznenaen ovakvim otkazom, jer
smo u Zanatlijsku tampariju preli na molbu njenog faktora,
pitali smo za razlog otkaza.
Priznato nam je tada da je otkaz uinjen po nalogu poli
cije. Dva detektiva su u etvrtak uvee preporuila tampa
riji da nam otkae, a kako smo docnije uli umean je i jedan
lan kvarta, razume se i on i detektivi kao organi uprave grada
Beograda.
Gde ne mogu zakonom oni nasiljem. Mi ih razumemo.
Nae stvarno i nije da protiv ovoga terora protestujemo:
protiv toga treba da protestvuje buroaska demokratija, oni
koji veruju jo u demokratiju. J a u nju ne verujem. A za to
nisam kriv ja, nego oni koji su je unitili".

STALNO POD PRISMOTROM

Godine 1923. Moa je, zajedno sa grupom beogradskih ko
munista, organizovao doek Filipa Filipovia i drugih politikih
zatvorenika koji su se vraali sa robije. U prvi mah izgledalo je
da e to biti mala akcija, koja nee naii na iroku podrku u
masama. Ali, ve posle nepunog sata, grupi demonstranata, koji
su pevali i izvikivali parole, spominjui i politike osuenike,
pridruilo se preko 20.000 Beograana.
23

Moa Pi jade 1931. godine

itave kolone kretale su se ulicama prema Savskom pri

stanitu, tako da je policija, po nareenju vlade, poela grubo
da intervenie. Vei broj organizatora doekao je uhapene i
strpan u elije Glavnjae. Zandarmi su tada u zatvor doveli
i Mou Pijade. Uvek odlunog duha, on je i u Glavnjai bod
rio ostale uhapenike, prkosei policiji. Zbog otpora na koji je
naila kod zatvorenika i radnika u gradu policija je morala
da pusti uhapene ve posle mesec dana.
Cim se u Beogradu ulo da je umro voa oktobarske revo
lucije Lenjin, Moa je, zajedno sa jo nekim komunistima, podi
gao na zgradi broj 38 u Kosovskoj ulici Crvenu zastavu na
pola koplja. Policija je opet pokuala da intervenie. Radnici
su tada napravili barikadu oko zgrade i pruili odluan otpor.
Tek kad je iz andarmerije stiglo vee pojaanje, barikada je
savladana i cela grupa je odmah sprovedena u zatvor. Meu
njima je bio i Moa Pijade.
Nedugo posle toga, s prolea 1924, Moa je imao jo je
dan susret sa beogradskom policijom pred istom zgradom u Ko
sovskoj ulici. Tada se na njenom poslednjem spratu nalazio se
kretarijat tek osnovane Nezavisne radnike partije. Nekoliko
dana pre toga dogaaja sekretaru je javljeno da e im doi
specijalni kurir iz Komunistike internacionale (Kominterne)
sa vanom partijskom porukom.
Znajui da su primenjene sve mere opreznosti, Moa i
grupa njegovih saboraca koji su se nalazili u zgradi, nisu nita
posumnjali kada je kurir doao i izmenjao sa njima ugovorene
24

Moa Pijade kao robija

u Mitrovici 1936.

znake. Meutim, nekoliko minuta kasnije, kelner iz kafane u

prizemlju dotrao je u sekretarijat i javio im da je kua opkoljenja od agenata. Dolo je do zabune. Moa, koji se inae u tak
vim situacijama retko kad gubio", brzo je zgrabio paket starih
novina Radnik", koji je ilegalno izlazio, i pruio ga kuriru.
Zatim je poao s njima na ulicu dok su ga ostali iz sekretarijata
zbunjeno posmatrali ne znajui ta namerava. Ideja se pokazala
dobrom. Moa je izaao s kurirom na kapiju, a kad su ga agenti
zaustavili, usprotivio im se:
Ostavite me na miru. Zakasniu da predam paket na
potu!
Kurir je za to vreme stajao kraj njega povijajui se pod
teretom starih novina. Agenti su ih posmatrali nekoliko trenuta
ka i, poto su se uverili da pogrbljeni nosa niim ne podsea
na stranca koga su pratili od eleznike stanice propustili
su ih da odu.

ILEGALAC
Vreme progona i terora koje je vrila policija na osnovu
Zakona o zatiti drave nateralo je i Mou u deliminu ilegal
nost. On e, u svojstvu predstavnika zabranjene Komunistike
partije Jugoslavije, prisustvovati 1922. Drugoj konferenciji Bal
kanske komunistike federacije, a odmah potom e se prihva
titi priprema za stvaranje Nezavisne radnike partije Jugosla
vije, koja je trebala da zameni zabranjenu i razbijenu KPJ. U to
vreme je u Jugoslaviji na vlasti bila vlada gladi i apsana",
kako su je. napredniji ljudi zvali, a oskudica se najbolje videla
u izlozima koji su na mnogim mestima zvrjali prazni. Hapenja
25

su bila svakodnevna, pa je povean i broj andarma, tako da se

bat cokula sve ee uo na ulicama.
U takvim uslovima su Moa i drugovi imali da ree sto
problema da bi se osnivaka konferencija nove napredne partije,
zakazana za 13. i 14. januar 1923, odrala u Beogradu bez ve
ih neprilika sa strane policije. I odrana je u prisustvu 74 dele
gata. Partija, koja se spremala da rasturi konferenciju, vesto
je obmanuta i nije mogla odmah da pronae mesto gde su se
delegati okupili.
No posle godinu i po dana rada te nove politike organi
zacije, koja je prihvatila i u najteim uslovima sprovodila
program i politiku liniju KPJ, policija je i nju zabranila, pa
se sad K P J ponovo morala da bori samo preko svojih ilegalnih
organizacija i sindikata. Poto je i list Okovani radnik" bio za
branjen, partijsko vodstvo je odluilo da pokrene tajno tam
panje organa CK Partije, Komunista".

Politiki osuenici iz mitrovakog zatvora iz raznih krajeva zemlje.

Sede sleva nadesno: Branko Solari, Franja Jelavi, Moa Pijade, Jovan-Jovica Trajkovi, uro Pucar, Ivan Milutinovi; stoje sleva nadesno:
Milorad Petrovi, Milko Gori, Vladimir Krizman, Boris Vojmilovi,
Antun S alaj, Radivoj Davidovi (sa naoarima) i Mita Aleksi (likove
utvrdio profesor Radivoj Davidovi)
26

RAANJE KOMUNISTA
Moa je dobio zadatak da organizuje tampanje organa CK
Partije. On je imao veliko iskustvo grafiara, jer je u listovima
radio gotovo deset godina. Ipak, sad je ovo bilo neto sasvim
drugo, jedan prekrupan zalogaj: trebalo je sprovesti odluku o
pokretanju potpuno ilegalne tamparije usred Beograda. Cen
tralni komitet je tada posedovao samo obian getetner, na kome
su umnoavane razne lekcije i materijal. Moa se kasnije toga
seao:
Imao sam u to vreme dva stana. Oba su bila dosta bli
zu. U jednoj nametenoj sobi iveo sam legalno prijavljen, kao
i svaki lojalan graanin", a u drugom stanu blizu Palilulskog parka, boravio sam neprijavljen.
To je u stvari bila prazna sobica, u kojoj sam namestio
obian krevet, amov sto, stolicu i jednu policu za knjige. Ipak,
iako se ovaj stan nalazio u pobonoj ulici, dobro sklonitoj od
pogleda ljubopitljivih suseda. morao sam da budem oprezan
i da pazim prilikom izlaenja i ulaenja u kuu. Nekoliko dana
sam proveravao svoj stanarski poloaj u tom kraju, pa kad sam
se uverio da je sve u redu poeo sam sa radom. Ustanovio
sam da je to najzgodnije mesto za pripremanje lista.
Do slova za slaganje doao sam preko jednog tipografa,
koji je imao malu privatnu tampariju u Deanskoj ulici. Ta
koliina slova, meutim, bila je dovoljna da se sloi samo jedna
strana lista, tako da smo posle njenog tampanja rasturili slog
da bi se mogla pripremiti nova stranica. Ve od prvog asa
imao sam tekoe. Kad sam od tipografa primio paketie slova,
napunio sam njima depove sakoa, pantalona i zimskog kaputa,
i natovaren krenuo u svoj stan. Olovna slova su me vukla nadole i prosto je bilo nemogue da idem ulicom uspravno, a da
ne odam da mi je teko koraati pod nevidljivim teretom.
Uvee, kad se ulica smiri, zamraivao sam prozore i tada
slagao rukopise, a zatim prenosio slog na votanu matricu. Raz
log ovakvom komplikovanju" posla bio je jednostavan: time
to smo prvo slagali tekst, pa ga tek onda otiskivali na getetner
matricama dobijao se utisak da je list raen u pravoj tam
pariji. Matrice je prenosio jedan drug u stan nekog mog poz
nanika, slikara, gde je bio montiran getetner.
Primitivna tehnika i stalna opasnost da ih ne otkrije po
licija. izazvali su niz tekoa ve prilikom tampanja prvih bro
jeva lista. Da bi izbegao sumnje i da bi se obezbedio u sluaju
iznenadnog upada agenata u stan, Moa je morao da odustane
od korienja pravog slovoslagaeg sanduka, u kome su sva slova
rasporeena po unapred utvrenom grafikom iskustvu. Takav
sanduk, podeljen na vie odeljenja", zauzeo bi i mnogo pro
stora. Umesto njega, Moa je napravio skicu racionalnije kutije,
27

Moa Pijade za radnim, stolom u mitrovakom zatvoru

koja je takoe imala sva slova, a ipak se mogla nositi pod mi

kom, kao obian koferi. To je, u stvari, bio runi orman
sa etiri fioke, koje su po ljebovima ulazile jedna u drugu.
Za vreme rada u sobi, sanduci su drani u stolu. Moa je
tada sedeo ispred njih, uzimao slova po potrebi i slagao ruko
pise. Ako bi neko zakucao na vrata, zakljuavao je sto i soba je
opet odavala izgled obinog, skromnog stana, a ne ilegalne
tamparije. Zajedno s njim na slaganju materijala je radio jedno
vreme i grafiar Ivan olovi. Iako je to bio dobar majstor, Moa
je morao da ga ui novoj tehnici", o emu e kasnije priati:
olovi je oekivao normalan raspored slova kao i u
svakoj tampariji. A pred njim je sad bio sasvim drukiji san
duk. Stalno me morao pitati: gde ti je ,,a, gde je ,,j, teko
se snalazio u mojoj azbuci. Onda mi je davao vrsta da vidi
kako ja radim. I kad se uverio da brzo baratam slovima rekao
mi je: Pa ta u ti ja onda, kad tako dobro slae!" Posle
toga sam, zaista, sve radio sam-

TAMPARIJA U URIEVOJ
Prvi broj ilegalnog lista Komunist" izaao je 1. januara
1925 i stigao u ruke lanova Partije i sindikata, u fabrike
hale, u kole. Ljudi su ga kriomice primali, itali, davali od ruke
do ruke na dalje itanje. No, njegova pojava nije mogla da
ostane nezapaena i od uvara zakona i reda".
Bojazan da policija ne otkrije tajnu tampariju i onemo
gui izlaenje Komunista" naterala je Mou da, posle nekoliko
meseci rada u kui kod Palilulskog parka, promeni stan i premo
sti u njega tehniku getetner i svoj sanduk sa slovima. Novo
boravite pronaeno je u Dalmatinskoj ulici. Ali, ve prvih
noi pokazalo se da je i to mesto nezgodno. Sobu u kojoj je
radio od susedne odaje, gde je stanovala neka vea porodica,
delio je samo tanak zid, kroz koji se mogla uti svaka re, svaki
um i korak. Te tekoe e se kasnije Moa ovako seati:
Nisam smeo ni da se nakaljem a kamoli da tampam
na getetneru koji je toliko lupao pri svakom pokretu bubnja
da mi ni zaseban stan ne bi bio ba povoljan. S velikom mu
kom da se bubnjanje ne uje, odtampao sam tu jedan hitan
protestni letak povodom posete bugarskog predsednika Beo
gradu. Na tom letku pisalo je ak smelo: tamparija Central
nog komiteta K P J".
Zbog te opasnosti Moa je, uz pomo Mesnog komiteta
Partije, otkupio kuu u urievoj ulici broj 8. na Bulbuderu,
gde su uslovi za rad bili mnogo povoljniji. Ta kua je imala
potpuno zaseban ulaz, dve sobe, kujnu i batu u dvoritu. Da
29

bi se otklonila svaka sumnja policije, kojoj je Moino ime bilo

poznato od ranije, kua je data pod zakup nezaposlenom sto
larskom radniku Kosti ipiu. Sada je u jednoj sobi i kuhinji
ivela porodica zakupca, a u drugoj sobi 'je smetena Moina
tamparija. O tome e on kasnije priati novinarima:
Iako bolji nego u Dalmatinskoj ulici, uslovi za rad su
ovde bili teko podnoljivi. Soba je kiptela od vlage, zelenela
se, a iz nje ja ipak nisam smeo da izlazim preko dana. Nou
sam, pak, zamraivao prozor ebetom i samo na jedan sat ietao kriom u dvorite da se nadiem sveeg vazduha. No, po
sao je ipak obavljan redovno. Komunist4* nije smeo da zakasni.
A tamparija je bila vie nego jadna. Trljanje jedne stranice
lista, umesto nekoliko minuta, trajalo je punih est sati.
Rukopise za slaganje donosila su Moi trojica lanova
Mesnog -komiteta Partije, koji su jedini znali za njegovo ilegalno
boravite, ime je bezbednost tamparije bila tako rei potpuno
osigurana. Pa ipak, i pored svih mera opreznosti, jedna sitnica
je zamalo sve dovela u pitanje, ega se Moa uvek seao:
Deavalo se esto da mi na nekom odtampanom primerku lista ostanu otisci prstiju, koje bih zaprljao tamparskom
bojom. Takav primerak bih guvao i bacao u ugao sobe pored
pei. Kasnije bih ga spalio. Jednom, pak, zaboravio sam da to
uinim. U sobu se uvuklo ipievo kuence, zgrabilo zguvani
list i istralo u dvorite. Muke smo imali da mu otmemo za
njega zanimljivu igraku44 koja je mogla, da je s njom izalo
na ulicu, skupo da nas kota.44
Beogradska policija, zaplaena pojavom ilegalnog Komu
nista44, uporno je pokuavala da ue u trag tampariji. List je
bio tako doteran da je izgledalo da se on kriom pravi u nekom
poznatijem preduzeu, pa su agenti dva-tri puta hapsili poznate
grafiare i pretresli sve tamparije u Beogradu. Za to vreme
Moa je, preko kurira CK KPJ, slao primerke Komunista44 na
periferiju grada, u jednu stolarsku radionicu starog lana KPJ,
odakle su oni rasturani po celoj zemlji. Tako su u kui na Bulbuderu odtampana tri broja Komunista" i dva letka, meu
kojima se nalazio i lanak posveen prvoj godinjici Lenjmo
ve smrti.

Policija je posle mesec dana, na osnovu nekih prijava svo

jih saradnika, posumnjala da se tamparija krije negde u Bulbuderskom kraju. Njene sumnje e se ostvariti kad joj je Vlada
Miti, sekretar Sindikata drvodeljskih radnika, koji je preko
ipia saznao gde se tampa Komunist44, odao elu tajnu Ali
dva dana pre toga Moa je, po nalogu CK Partije, napustio
kuu u urievoj ulici i, poto se nije mogao zaposliti kao
30

Moa Pijade i Josip Broz u Lepoglavi

novinar, preao u grafiki zavod Makarije" u Zemunu, da bi,

toboe, izuio zanat dubotiska.
Ujutro, 17. februara 1925. policija je opkolila usamljenu
kuu na breuljku u urievoj ulici, gde je stanovao stolar
Cipi sa enom. Kada su agenti upali unutra, u jednoj sobi su
nali zapakovane sanduke. Upitali su Cipia:
Gde je tamparija?
On im je, ne dvoumei se, odgovorio:
Sto mene pitate?! Ja sam stolar i ne znam nita o
tome.
A stvari? Sprema se da bei!
Spremam se za Kikindu. Tamo se selim, jer ovde ne
mam posla a otac mi je bolestan.
Policajci su tada uhapsili Cipia i njegovu enu, a uskoro
zatim jo 18 radnika, meu kojima i sekretara Mesnog komiteta
KPJ, koji je pomagao Moi u rasturanju tampanog materijala.
U blokiranom stanu, agenti su nali sva tri broja Komunista".
31

Je d n a od u spo m en a iz m u n ja re : slev a n adesn o : Jo sip Broz M osa

P ijad e i Jo s ip Sun i, radnik, osuen na ro b iju kao hrvatsk i
n acio n alista

OPTUENI OPTUUJE
Suenje Moi Pijade, uhapenom 17. februara u Zemunu,
poelo je 25. maja u Beogradu. Nekoliko dana pre procesa,
vlada je dovela iz unutranjosti pojedine sudije, odane reimu,
da bi osigurala ,.krivcima kaznu kakvu je dvor unapred odre
dio. Atmosfera u teskobnoj sudnici podseala je, kako se savremenici seaju, na ograeni ring iz koga se nije moglo izvui.
Kad je predsedavajui, posle vieasovnog itanja optunice,
upitao glavnog optuenog Mou Pijade osea li se krivim, on
je mirno rekao:
Nije nita istinito od svega toga. Nikada nisam stano
vao kod ipia, niti sam imao tampariju za koju sam optuen.
Dijalog koji je zatim usledio sadravao je, kako navode
Moini biografi Bosilji i Markovi u svojoj knjizi Moa Pijade
kratka biografija*', uglavnom ovakav iskaz:
Da li ste vi. Pijade bili lan Nezavisne radnike partije
Jugoslavije.
Priznajem, bio sam I posle zabrane?
Da, ja sam smatrao da zabrana NRPJ nije na zakonu
osnovana.
Objasnite nam kako je dolo do izlaenja lista Komu
nist" i gde je on tampan? upitao je dalje predsedavajui.
Ja sam ve izjavio u istrazi da mi nita nije poznato
o tom listu. Pri takvoj izjavi ostajem i sada. Inae, prema da
tumima koje pominjete u vezi sa izlaenjem Komunista**, ja
sam u to vreme stanovao kod advokata Rajka Jovanovia, u
Hilendarskoj ulici 22. Kostu ipia i njegovu enu, meutim,
uopte ne poznajem.
Pijade je zatim izjavio:
Polovinom januara, ba kad su tampani ti brojevi Ko
munista, koje navodite, boravio sam u inostranstvu. Prema
tome, bilo je nemogue da se nalazim na dva mesta.
Gde ste bili u inostranstvu? upitao je predsednik suda.
To ne mogu da kaem iz linih i politikih razloga,
iako dobro znam da me ovakva izjava tereti pred sudom.
Istiui i dalje da nema nikakve krivice i da je optuba
protiv njega falsifikovana lanim iskazima ipia i nje
gove ene, ije je svedoenje kontradiktorno, Moa je izjavio
pred prepunom salom publike i novinara:
Na osnovu takvih iskaza ja sam na optuenikoj klu
pi. Vi znate da batine igraju vanu ulogu u policiji pri davanju
iskaza. Mi, koji smo bili iza zidova i koji smo i danas iza ree
taka, imali smo prilike da se budimo nou od ljudskog urlikanja.
3 M oa P i ja d e

33

A da ste vi, sudi je, imali prilike da ujete ivotinjske krike

i komandu: Drukije e govoriti**, vae bi se slobodno ubeenje lake moglo stvoriti. Onaj ovek na suenju u tipu po
kazao je vaim kolegama izgoreline od vrelih jaja. Ali, fiziko
nasilje nije jedini nain. Sam vazduh iz sobe 5 u beogradskoj
Bastilji dovoljan je pa da oveku pokleknu kolena. Smrad i uas
gute. ovek je u takvim okolnostima gotov da kae sve to
oni zaele- Ako kae bie puten!** To ubeuje. To korum
pira. Te stvari na mene ne utiu, ali su uticale na ipia.

PRESUDA BROJ 25799

Beogradska tampa je sa procesa Moi i drugovima obja
vila samo ono to bi stroga cenzura propustila. Ipak, Beogradom
se brzo ulo za smelo i otvoreno dranje novinara Moe Pijade pred porotom**, tako da je soba gde se vodi pretres bila
uvek dupke puna publike, naroito radnika. Drugog dana sue
nja, 26. maja, itan je dokazni materijal. Pre svega, primeri
lista Komunist** u kome je pisano o borbi Lenjina za stvaranje
nove Sovjetske drave, o revoluciji kao jedinom sredstvu da se
srui kapitalistika eksploatacija, o potrebi jedinstva radnike
klase sa seljatvom.
Za sve to vreme Moa je mirno sedeo na optuenikoj
klupi, izvrgnuvi podsmehu publike Zakon o zatiti drave, koji
je uzeo od svog branioca i hladio se njime, kao da zaista samo
eli da se osvei. Posle itanja zaplenjenih letaka i Komunista, dobio je zavrnu re dravni tuilac:
Ima li greha da se branimo i da uklonimo one koje da
nas smatramo opasnim. Bolje je da nekoliko tih zabludnih ljudi
budu uklonjeni, nego da nas bace u krvoprolie. . .
Rei tuioca izazvale su revolt odbrane, koja je tvrdila da
se pred porotom nalazi nevin ovek, koga pomou falsifikata
i iznuenih priznanja svedoka hoe po svaku cenu da osude.
Takvo bezakonje se ne srne dozvoliti pred licem ele
javnosti uzviknuo je Moin branilac Grebenac.
Publika je pozdravila branioeve rei, na ta je predsednik
suda upozorio da e, ponove li se ti protesti, isprazniti salu. Na
to je advokat opet ustao:
Mi nismo vai egrti ili andarmi! otro se obratio
predsedniku. Meni zakon daje pravo da traim izuzee predsedavajueg zbog pristrasnosti.
Sutradan, advokat Moe Pijade rekao je pred sudom:
Ova del, koja se pripiusju mom branjeniku, kanja
vaju se po Zakonu o zatiti drave smru. Traei smrtnu
kaznu, dravni tuilac ne srne bez dokaza rei za optuene da su
strani agenti ..
34

Moa Pijade sa Josipom Brozom Titom, predvodnikom naroda u oruanoj borbi i revoluciji

U taj mah neko iz publike je dobacio:

Sud ga je ve unapred osudio!
Naljuen i zbunjen ovim protestom, predsedavajui se
okrenuo andarima:
Pronaite toga koji govori. Inae, udaljiu svu publiku
iz sale!
Ja sam govorio! dobacio je na to jedan novinar rad
nikih listova.
Zato ste to kazali? upitao je predsednik.
Zato to vam je potrebno da znate! glasno je rekao
novinar i napustio salu.
Odbrana je zatim iznela niz dokaza o nevinosi svog brabranjenika. Na kraju, predsedavajui se obratio Moi:
Pijade, imate li vi jo neto da kaete?
Imam!
Je li dugo? pokuao je da se snae predsedavajui.
Da, dugo je. Govorio bih itav sat, a moda i vie.
U redu, govorite!
Vie od jednog asa zatim Moa je pred sudom iznosio po
jedinosti iz svog ivota, rada u slikarstvu, u novinama, borbe
za opstanak, i najzad svoje optuujue doivljaje iz policije,
koja je muila svedoke i druge optuenike da bi dali lane
iskaze. Otro napadajui nasilje agenata Uprave grada i re
im koji je terao ljude na blaenje nevinih, Moa je izazivao
simpatije kod publike, u kojoj se za vreme njegove zavrne rei
ulo prigueno odobravanje negodovanjem.
Posle etiri dana pretresa sud je, 28. maja 1925., izrekao
presudu: bilo je vee, kada su policajci uveli strogu kontrolu po
okolnim ulicama i u hodnicima suda, putajui unutra samo
one koji su imali specijalne propusnice Uprave grada. Kada su
u malu zaguljivu sobu uveli Mou Pijade, porota je stala ispred
dugakog stola na podijumu i tada je predsedavajui, nakon op
irnog obrazloenja, proitao presudu broj 25799, prema kojoj
se Moa Pijade, novinar iz Beograda, kanjava sa 20 godina
robije.
Za vreme itanja presude u tesnoj sudskoj dvorani je vla
dao muk. I optueni je paljivo sluao. A kada je predsedavajui
izgovorio rei da se Pijade kanjava sa 20 godina robije, osueni
je uinio jedan nervozan pokret tela unazad, ali se odmah sa
vladao i ravnoduno osmehnuo na predsedavajueg. Dok su
andarmi praznili salu od publike, predsedavajui je ciniki
rekao osuenom:
Ko je nezadovoljan ima pravo albe u roku od tri dana.
Kako osueni nisu obratili panju na njegove rei, on je
blaim glasom dodao:
Imate pravo albe samo za tri dana.
36

Posle nekoliko trenutaka pustim hodnikom su proli osu

eni, praeni osmoricom andarma.
Na albu odbrane, Kasacioni sud je Moinu kaznu od 20
godina robije smanjio na 12.

U KUI OPLAKANOJ1'
Moa Pijade je bio poznata i popularna linost, naroito u
Beogradu. I njegova osuda na dugo zatoenitvo izazvala je potitenost. Meutim, on je svoju osudu primio realno, kao ne
minovnost s kojom se treba strpljivo boriti.
U decembru 1925. su ga spremili za transport u ozlogla
enu kaznionu u Sremskoj Mitrovici, gde ga je ekala elija-samica. Pritom su se agenti udom udili njegovom prtljagu:
u malom koferu bilo je, umesto vea, nekoliko debelih knjiga
Marksov Kapital" na nemakom jeziku i udbenici kineskog
jezika. Nije to bila samo elja za uenjem, ve i odlunost da
sam, pred ludilom mrane samice, u dugih 12 godina ne
poludi. I sad je imao plan: za 12 godina odvojenosti od sveta,
prevodie Marksove tomove, uiti kinesko pismo, prouavati
azijsku umetnost, ne ostajui ni jednog trenutka sam.
Kazniona ga je doekala na surov nain. I celih devet meseci je ostao zatvoren u samici sa betonskim podom, iza ijih se
reetaka mogao videti samo kvadrat neba i suri zidovi robijanice, ega e se seati do poslednjeg daha:
Dok sam se nalazio izolovan, u eliji, bilo je strano.
Sedeo sam potpuno sam, a nisam mogao nita da radim, nisam
imao ta. Sam, a ni slovca da proitam, ni crticu da povuem.
A vreme mili. Samo sam sluao kako sat na crkvi pored kaz
nionice izbija etvrt, pa pola, pa tri etvrti, pa itav sat. To
vreme bilo je prava venost.
Posle je reim postao neto blai, pa je preko dana mogao
da radi u tkaonici kaznione, to mu je omoguavalo da doe u
dodir sa ostalim osuenicima. A uvee, kada je ponovo zak
ljuavan iza reetaka samice, poinjao je njegov strpljiv rad na
prouavanju Marksovog Kapitala".
Kad su ga premestili u zajedniku sobu, revolucionaru se
probudila stara elja za slikanjem i tada bi razapinjao platno i
crtao portrete svojih drugova sa robije, ili radio njihove bi
ste. U to vreme meu robijaima u Mitrovici je, sem Moe i jo
est komunista, bio i Rodoljub Colakovi, koji je ovde zatoen
zbog uea u atentatu na tvorca Obznane. I Colakovi je u svo
joj Kui oplakanoj" o stanju u toj kaznioni pisao i ovo:
Poslije tekih dana u samici, u kojoj svaki robija
obino zapone svoje tamnovanje, u kojoj mu, na najsuroviji
nain, pokau da je doao na gujinu rupu", poslije tog betoni
ranog groba, kako prijatno prozvui re kua.
37

Ali ova naa ,,kua sasvim je neobina. Dvospratna, trokrilna zgrada od neomalterisane cigle gole fasade, s nizovima
reetkama okovanih prozora, lei ona u poljunanom dvoritu
kao oerupana ptiurina. Krila je rairila prema kapiji robijanice, a krug joj duboko zasijeca u dvorite. Sobe ,,u kui
su asfaltirane i ogromne: svaka hvata cijelo krilo, i u svaku
stane oko 80 robijaa. Du okreenih zidova eljezni kreveti sa
obinom slamaricom i dva ebeta, bez jastuka i arava. Svaki
osuenik ima svoj krevet, ali kad ima vie ljudi nego postelja
onda po trojica spavaju na dva kreveta. Na krevetima je dr
vena polica za stvari. Po sredini sobe dugaki stolovi i klupe.
Sasvim u dnu, odvojeno, umivaonica i zahod. Mali prozori s re
etkom probijeni su viosko u zidu, tako da se iz sobe ne vidi
napolje. . .
Za krenje kunog reda postoji itav niz raznih disciplin
skih kazni: post, tvrdole samotnik i tamni zatvor, kratko ve
zanje, okov, dupli okov, tj. okov i na noge i na ruke, luaka
koulja. Njima se ,,urazumljuju nepokorni robijai. Ali izme
u prekraja i disciplinske kazne postoji jo neto to gotovo
neizbjeno prati svaki prekraj. To je otresanje i samovolja i
tamniara, i upravnika . . .
Nije ni potrebno naglaavati da je Moa prolazio kroz sve
te faze urazumljivanja**.

BARBISOVO PISMO
Knjievnik Anri Barbis je 4. decembra 1925. odrao pre
davanje u Beogradu Komunizam ili Balkanska federacija**. Po
sle predavanja, u razgovoru sa novinarima i stranim dopisni
cima, Barbis se zainteresovao za Mou Pijade, prvog prevodioca
njegovih del u Srba. Reeno mu je da je u zatvoru u Sremskoj
Mitro vici osuen po l. 1. Zakona o zatiti drave na 20 go
dina robije. Dirnut, Barbis mu je iz Beograda uputio jedno pismo
koje je objavljeno preko Politike**:
Moj dragi drue, Vi bijaste jedan od onih ije mi je ime
bilo drago, koga ja smatrah svojim saradnikom i prijateljem
i namjeravao sam da se za vrijeme mog kratkog boravka u Beo
gradu vidim sa Vama. Sticajem prilika koje mi uzimaju mo
gunost da raspolaem svojim vremenom, primoran da se po
koravam vrlo strogoj upotrebi vremena, ta radost mi je odu
zeta. Ali ja mogu, ipak, nekoliko sati prije mog odlaska iz Beo
grada, da Vas uvjerim koliko su moje prijateljske simpatije uz
Vas u tamnici: gdje su Vas, ovjeka od srca, bacili kao kakvog
zloinca. Ja Vas bratim i toplo pozdravljam u ime naeg zajed
nikog ideala, istine i ovjeanskog osloboenja.
Va odani Anri Barbis**.
38

KRLEINA STUDIJA
U Zagrebakom ,,Obzoru je 25. februara 1927- godine knji
evnik i komunista Miroslav Krlea objavio studiju o Moi Pijade, u kojoj, izmeu ostalog, pie:
Moa Pijade lei ve vie od godinu dana u mitrovakoj
kaznionici, gde je osuen na 12 godina robije. Vrlo je veliki
razmak od njegovih blagih, minhenskih, pinzeru-triha, kakvi
se pokazuju na njegovu autoportretu, puni kolorita i leernosti
u savlaivanju likovne forme, do mitrovake samice, u kojoj
svjetluca beton na refleksu arulje i uje se po otroj akustici
hodnika zveket gvozdenih vrata, hod kljuara i dovikivanje
nonih straa, daleko vani u tmini. U toj velikoj samoi, u centru
toga za ivot pojedinca svakako ogromnog prostora od 12 godina
(etiri hiljade i etiri stotine dana), u centru te dugotrajne izo
lacije stoji danas Moa S. Pijade kao svijetli dokumenat, da
niti u ovoj naoj tmurnoj zemlji nisu jo sve zastave razdrte
ni sva svijetla pogaena.
Moa Pijade talentirani esteta, slikar i umjetnik, koji je
svojim talentom mogao da briljira u prvim redovima naeg
likovnog ivota. On je mogao danas da portretira kraljeve i
suverene u hermelinu i grimizu (kao svi nai artisti), da slika
crkvene zidove u ast Gospodnju, da svojim knjievnikim i pu
blicistikim sposobnostima bude redaktor velikih partijskih li
stova, ideolog, pokreta i partijska snaga, ministar i stup drutva.
Moa Pijade nije akademski slikar, nije odlikovan za svoje ta
lente, nije ministar ni stup drutva, nego robija sa svojim bro
jem na kanjenikoj vrei, ovjek osuen na 12 godina zatvora,
ovjek koji danas izmeu tolikih drugih anonimnih patnika
nosi na sebi sav teret svijetlih konstrukcija balkanske budu
nosti . . .
Moa S. Pijade klasian je primjer jednog talentiranog
otete i tankoudnog analitika, koji se je odrekao umjetnikog
subjekta za volju jedne vie koncepcije. On je svoju paletu, svoja
platna i krejone zamijenio sa robijakom vreom mitrovakog
kanjenika, mjesto umjetnika on je postao borac meunarodnih
politikih koncepcija i tako svojom linom razvojnom linijom
opisao onu istu crtu to danas markantno znai direktivu kojom
se giba evropski intelekt poslednjih stotina godina sve bre
i bre . . .
Znaenje Moe Pijade i jeste u tome to on naem savremenom mrtvilu i movari znai realno kretanje, potez preko
svog tog naeg klupka provincijalnih zapletenosti i ideinih ko
minosti. To je linija slikara koji fasciniran stvarnou baca
svoj talenat i tafelaj i b o je. . linija ponosa i junatva. I neka
se misli o tome kako se hoe, to je ipak linija ponosa i junatva!

TRAJK GLAU
Robijanica u Mitrovici bila je potpuno odvojena od spoljnjeg sveta, ali su njeni stanovnici" uspevali da na naj razliiti je
naine uju ta se dogaa u zemlji. Sem ostalog, uli su i za
borbenost zagrebake partijske organizacije i pobedu Josipa
Broza. Sluali su o tome, radovali se, pa se odluili da i sami
postanu borbeniji, da trae ovenije uslove ivota.
U aprilu 1928. Moa Pijade i Rodoljub Colakovi su odlu
ili da zajedno sa ostalom estoricom komunista, otponu u
robijanici trajk glau. Moa je napisao otru predstavku up
ravi kaznione, iznosei zahteve kanjenika za ovenije uslove u
tamnikim sobama, a Colakovi je otiao na raport kod uprav
nika. Uvidevi ozbiljnost ove situacije, policija u kaznioni je
pokuala da je ugui drastinim merama i time zapiai ostale
robijae. Njihove simpatije su bile oigledne. Kad su trajkae
ponovo bacili u samice, stalno im govorei da su prevareni, da
neki od njih kriom jedu i provociraju ih, da e biti osueni
ako ne odustanu od trajka. Pritisak policije nije ni malo
pomogao.
trajk politikih osuenika pratili su sa zebnjom i ostali
robijai. Njihove simpatije su bile oigledne. Kad su trajkae
izvodili u etnju, kanjenici su im skidali kape, mahali im sa
prozora elija i dovikivali:
Izdrite. Vi ete ih nauiti redu!
Trinaestog dana trajka u kaznionu je doao naelnik Mi
nistarstva unutranjih poslova iz Beograda. Kad se uverio da
komunisti ne misle da odustanu od svojih zahteva, odobrio je
da ih smeste u zajedniku sobu, u takozvanoj mladikoj zgradi".
Ali dotle je trebalo mnogo krvavih dana izdrati, mnogo ve
zivanja i ikaniranja.

PREVODILAC KAPITALA"
Nekoliko dana posle odmora" u mladikoj zgradi" Moa
je rekao trajkaima:
Lepo je to smo pobedili. da je lepo-lepo je, ali sada
valja organizovati ivot i uiti, raditi organizovano, kako bismo
napolju mogli bolje da posluimo pokretu. Valja nam dugo
robovati!
Tada se okrenuo olakoviu i pozvao ga:
Roko. da mi napravimo jedan plan, koji sam ja poeo
jo u samici: da uzmemo tri toma Kapitala", Ka kritici poli
tike ekonomije" i Bedu filozofije" i da ih prevedemo. Robije
je dosta u tebe, u mene jo vie, a kad to prevedemo videemo ta emo dalje.
40

Moa Pijade: Autoportret, ulje, 1922

Razgovarali su dugo o tome i odluili se. Moa je jo rekao:

Poto je knjiga teka, komplikovana, naroito u termi
nologiji, ja u uzeti tee glave, a ti lake istorijske. S tim
da ponemo s radom jo koliko sutra.
Vreme u zatvoru inae beskonano dugo poelo je
da nedostaje. Moa je strpljivo i pedantno tragao za to tanijim
prevodom Marksove misli, prepisivao, redigovao i opet sve iz
nova reavao dok ne nae sasvim odgovarajue definicije.
olakovi, koji je svakodnevno radio s njim, priao je kasnije:
Moa je imao itavu kutiju malih ceduljica, sloenih po
azbunom redu. U tim afiima bilo je napisano bezbroj varijanti
Marksovih termina, na primer, poevi od reci, tj. termina vrednost, pa onda: oblik vrednosti. viak rednosti, stotine tak
vih afia. Teko je bilo nai uvek odgovarajui izraz u srpskohrvatskom jeziku za Marksove termine. Vodili smo zbog toga u
sobi diskusije i po osam dana samo da naemo dobar izraz za
malo neuobiajene rei, kako bi taj prevod u celini, u kontekstu,
u smislu bio adekvatan ,da ne izneveri autora i da u isto
vreme u srpskohrvatskom jeziku izgleda to lepe.
Moa je sedamnaest puta prepisivao jednu glavu Kapi
tala" Robu da bi najzad bila potpuno jasna. Iako talentovani stilist, iskusan novinar, koji je ve godinama pre toga
izuio mnoge jezike finese, prevodilac je uvek kritiki pristu
pao svakom svom tumaenju Marksove reenice.
Prvi tom Kapitala" uzeo je najvie vremena prevodio
cima: raen je ele dve godine. Za sve to vreme vodile su se
duge diskusije o svakoj Marksovoj definiciji, naroito kad su u
u Mitrovicu baeni Rade Vujovi (prevodilac Engelsovog Anti-diringa") i Zlatko najder.
Ispisali smo brda hartije" pria olakovi jer smo
pravili verzije i verzije naeg prevoda. Hteli smo da bude to
bolji, to verniji. Prevedene glave Kapitala" koristile su se
odmah i za rad kruoka- Bilo je drugova koji su hteli da imaju
i svoj primerak Kapitala", pa su tako uporedo s nama ispisi
vali stotine i stotine stranica, prepisujui drugu, treu ili ne
znam ve koju verziju naeg prevoda.

U vreme diktature reim je fiziki unitio mnoge komu

niste- a one koje nije uspeo da ubije proterao je u robijanice: Sremsku Mitrovicu, Lepoglavu, Poarevac, Maribor, Ze
nicu i Ni. S njihovim maltretiranjem je nastavljeno i u kazne
nim zavodima. Politiki osuenici su u svim robijanicama, pa
42

i u Sremskoj Mitrovici, tretirani kao obini kriminalci, zbog ega

su se Moa i Colakovi, zajedno sa drugim komunistima, ve
u februaru 1930. poeli da pripremaju za nov trajk glau. Cilj
im je bio, pre svega ,da se svi politiki osuenici izdvoje u po
sebnu zgradu i na taj nain meusobno poveu u jedinstven
kolektiv. Time bi se sauvala njihova borbena otpornost, pro
duilo sa organizovanim partijskim radom, organizovali ideo
loki kursevi, i uopte bi se ivelo ivotom revolucionara.
Uplaena od tog trajka, policija je komuniste iz Sremske Mitrovice razbacala u vie kazniona. Moa je, recimo, u januaru
1930. prebaen u Lepoglavu, gde se ve godinu dana nalazio
na robiji Josip Broz.
Lepoglava je bila ozloglaena po svojoj robijanici, ali se
Moa, ipak, radovao to tamo odlazi, to je kasnije ovako ob
janjavao:
Dok je naa grupa bila na robiji u Mitrovici, redovno
smo vercovali novine i u njima itali izvetaje o suenju Jo
sipu Brozu, oveku koji je pred kraljevskim sudom rekao da
je lan ilegalne Komunistike partije, da buroaskom sudu ne
priznaje pravo da mu sudi, jer se smatra odgovornim samo svo
joj, Komunistikoj partiji. S nama je dotad bilo na robiji neko
liko radnika, ali se nisu drali najbolje, pa nam je Brozovo
dranje znailo velik dobitak. Govorili smo: Najzad nam dolazi
na robiju radnik koji je revolucionar". U januaru 1930, kada je
naa grupa bila prebaena iz Mitrovice u Lepoglavu, dok smo
Pero Grubor i ja kao ,,cuvaksi (novi ,tek prispeli robijai)
ekali pred kupatilom na red, priao nam je Broz i rekao svoje
ime: Joa".
Josip Broz je radio u Munjari", maloj elektrinoj cen
trali koja je snabdevala elektrikom zavod i okolna sela. U toj
Munjari" nalazila su se dva dizel-motora s generatorima.
U jednoj susednoj odaji nalazio se drebang, na kome je stalno
radio. On je bio rukovodilac partijske organizacije u kaznenom
zavodu. Tito, ja i jo jedan radnik sainjavali smo radioniku
eliju jer sam ja bio prebaen kao Titov pomonik u Munjaru".
Slobodno vreme popodne, naroito uvee, posveivali smo
naem obrazovanju. Sa ono malo sredstava koja smo tada imali,
sa ono malo knjiga ,ali i sa malo znanja, mi smo organizovali
kurseve i poeli da radimo. Napolju je situacija bila uasna:
partijske organizacije bile su razbijene, u Zagrebu nije posto
jalo skoro nita, tako da spolja nismo mogli imati gotovo ni
kakvu podrku. Cak neko vreme kasnije, preko drugova koji
su izlazili s robije, a i mi pismenim putem, mogli smo neto
da doprinesemo za oivljavanje organizacije Partije u Zagre
b u . . . Broz je svoje slobodno vreme provodio u itanju, kao
i svi drugovi ,vredno uei i spremajui se.
Imajui mogunosti da, kao elektriar, izlazi van zidova,
Tito se u Lepoglavi, u gostionici Fidlerice, a i u nekim privat43

nim stanovima, sastajao s drugovima iz Zagreba, kao, na primer,

s Pajom Gregoriem. U ,,Munjari, gde sam bio neka vrsta
Titovog pomonika, najvei deo vremena provodio sam u prevodu Kapitala", a, bogami, Tito me je poduavao u radu oko
pokretanja dizel-motora.
I taman kad sam bio savladao posao i kad je trebalo da
ja putam centralu u pogon, Tito je bio prebaen u Maribor,
a ja povuen s rada.

SVET UPOZNAJE MOU

Josip Broz je izdrao dugu robiju i 1935. godine stigao
u Moskvu, gde je napisao podui izvetaj pod naslovom Iz
ivota komunista na robiji u Jugoslaviji" u kome, sem ostalog,
pie:
Iznaam ovdje jedan kratak odlomak iz mog susreta i
doivljaja sa M. Pijade, i jo nekim drugovima u lepoglavskoj
kaznioni. elja mi je da bar priblino opiem neke drugove,
a naroito druga M. Pijade, koji ve deset godina ami u kaznionama Jugoslavije. Govorim zato u kaznionama, jer je drug
Pijade, zajedno sa jo nekim drugovima, ve dva puta baen
iz Mitrovice u Lepoglavu i obratno iz Lepoglave u Mitrovicu.
Ovo esto prebacivanje iz kaznione u kaznionu vri se zbog toga
to reim smatra da su ti ljudi opasni po mir i poredak u kaz
nioni, ako su dulje vremena na jednom mjestu- Ta prebacivanja
skopana su sa raznim maltretiranjima- kako od strane andarma na putu, tako i od strane uprave zavoda kamo drugovi dou.
Zbog takvih prebacivanja i maltretiranja izgubio je svoj mladi
viot drug Zlatko najder.
Evo jedan primjer kako se drugovi maltretiraju kod
prevoenja iz zavoda u zavod: drug Pijade mi je priao
im je doao prvi put u Lepoglavu: Kad su nas u Mitrovici
izveli u dvorite, andari nam poee prijetiti da e nas pobiti
kao zeeve ako samo mrdnemo na putu. Na to ih je jo hukao
upravnik zavoda, poznati sadista i krvnik komunista u Mitrovici,
Pui. andari nas itavim putem pratie prijetnjama i psov
kama. Dobili smo utisak, ja i moja tri druga, da se zaista
andarmi spremaju da nas pobiju i onda proglase da smo htjeli
bjeati. To je bilo u modi 1929. i 1930. godine. Kad smo stigli
na stanicu u Lepoglavi, bila je tamna no (do kaznione ima
nekih 800 koraka), andari se posta vie iza nas, zaprijetie da
e odmah pucati im vide kakav sumnjiv pokret. Tamo mi
proosmo, ovaj put u raspoloenju na smrt osuenih, oekujui
svaki as da e planuti hici ili bode u lea". To rade po nalogu
sluge krvavog reima, da na taj nain prirede borcima radnike
klase predsmrtne trenutke . ..
44

Moa Pijade uoi Prvog

zasedanja AVNOJ-a

Dolazak druga M. Pijade nas je mnogo razveselio, a spe

cijalno mene. Ja sam uspio da ga dobijem za rad u elektrinu
centralu kaznione, gde sam radio kao elektriar. Tu smo pro
veli zajedno sve do vremena kad sam bio po kazni baen
u mariborsku kaznionu. Tu sam imao prilike da upoznam karak
ter i ivot tog naeg druga, koji je 1925. osuen na 20 godina,
i to sve zbog efa reima, a kasnije mu je ta kazna skinuta
na 12 godina (prole godine osuen je izmeu ostalih i on na
dvije radi pjevanja revolucionarnih pjesama, tako da ima da
izdri 14 godina robije).
Drug Pijade ima sada oko 48 godina, ali izgleda mnogo
stariji zbog patnji koje je do sada pretrpio na ro b iji. . .
Kad je doao na robiju, on nije klonuo, on nije skrstio
ruke. On je vidio to manjka radnikoj klasi Jugoslavije, vidio
45

je da je potrebno prevaati marksistiku literaturu. Radnikoj

klasi u Jugoslaviji trebala je marksistika naobrazba, to najvee
oruje u borbi protiv buroazije. On se bacio na rad. Uz pri
pomo jo jednog druga, on je preveo na na jezik ogromno
djelo Marksa Kapital", preveo je dalje Bijedu filozofije" i jo
neke stvari. Tim svojim djelima on je uinio ogromnu uslugu
proletarijatu nae zemlje. On je dostojno vrio do sada svoju
komunistiku dunost.
Drug Pijade se bavi i slikanjem na robiji. Poto je kazniona
opkoljena visokim zidom, mi smo udesili tako da je on mogao
slikati sa krova centrale koji je ravan. Naslikao je nekoliko
krasnih pejzaa. Kad je iscrpeo vidokrug sa krova, onda je poeo
da slika oblake, u emu je zaista veliki umjetnik to su mu
najljepre slike. Kod mene u centrali je sa naroitom ljubavlju
pazio maine kad su bile u pogonu- esto je izraavao elju
da bude radnik, metalac. Inae je jo uvijek onaj stari borac.
Na kakvu nepravdu sa strane uprave znade planuti, bez ob
zira na disciplinsku kaznu koja ga eka. Jednom prilikom je
kaznioniki uitelj, koji je inae i reimski pijun, a u kaznioni
vri i cenzuru pisama, zlostavljao jednog mladog druga, zato
to ovaj nije neto po uiteljevoj volji napisao u pismu. Pijade
je otiao da intervenira kod uitelja, zbog ega je dolo do su
koba jer je taj uo nazvao komuniste banditima. Uitelj je dao
obojicu na raport. Kod raporta je upravitelj vidio da uitelj
nema pravo, te je htio da kazni samo onog mladog radnika, na
to je Pijade protestirao i traio da se i njega kazni. Razumije
se bilo mu je udovoljeno, i on je bio baen u samicu".

PREBIJENA REBRA
Moa je u Lepoglavi, zajedno sa ostalim komunistima organizovao trajk, protestvujui protiv bezdunog reima u kaz
nioni. Znajui da je on glavni buntovnik" uprava mu je namerno obukla preiroko i prljavo robijako odelo, ali se on,
neumorni trajka, na to nije obazirao, ve je i dalje, sa otvo
renim prkosom, osuivao nasilje andarma nad robijaima.
Uvee bi, posle napornih dnevnih poslova, prevodio drugi
i trei tom Kapitala", neprekidno razmiljajui o tome kako
da rukopis tajno proturi napolje, drugovima koji bi ga tam
pali. U tome mu je pomogla dovitljivost.
Kanjenici su imali pravo da od kue dobivaju knjige
i da ih posle itanja vraaju natrag. Moa je tada odluio da
u istom dozvoljenom paketu" provercuje i prevod Bede filo
zofije", kao prethodnicu i generalnu probu za prebacivanje
Kapitala". Poetak je, zbog nedovoljne budnosti straara,
uspeo. Ipak, sa Kapitalom" e malo priekati. ..
46

Zbog Moinog ogromnog i svestranog rada na robiji za

tvorenici su u njemu gledali ne samo svog druga u nevolji
nego i primer revolucionarne doslednosti. Kada bi se pojavio
u krugu kaznione, onako omalen i pogrbljen, robijai su katkad,
iza reetaka, skandirali njegovo ime. On e u prolee 1933. organizovati i masovne demonstracije protiv uprave kaznione zbog
zlostavljanja jednog osuenika. Da bi uguila taj protest, uprava
je u zatvoru hitno uvela ceo vod andarma koji su isterali
robijae u dvorite. Tu su poeli da ih premlauju kundacima.
Moi i jo nekolicini su slomili po vie rebara, a veinu povredili.
Mlai i neiskusniji osuenici teko su podnosili takav te
ror, a Moa im je, iako i sam iscrpen zbog slabog zdravlja, pri
lazio, bodrio ih, pazio da imaju sveeg vazduha i da im se
pobolja hrana. Pri tom je esto ak i od svoje zlehude porcije
odvajao deo po deo i davao slabijima i mlaima od sebe. I zbog
toga njegov duh nije poputao. On lino je i za vreme iscrpliujuih trajkova glau, kao specijalista" kome to nije bio velik
napor radio kao normalno, ak i za druge. O tome je kasnije
priao revolucionar i knjievnik Oskar Davio, onda takoe ko
munista robija:
Seam se da ga je Ognjen Pria korio u jednom trajku
koji se bio oduio. Savetovao mu je da prestane da se troi, jer
kad umre nikakvo mu znanje ne treba osim ako ne veruje
u nebo i mogunost komunistike propagande meu anelima.
Nije se dao omesti. Odgovorio je vicem na raun Ognjenovih
prigovora i produio da pie lanak za na teorijski asopis, iji
je bio redaktor i glavni saradnik-

SREAN PUT KAPITALA14

Posle onih demonstracija u Lepoglavi 1933, kada su mu
polomili vie rebara, Moa je, sa elom grupom pobunjenika,
prebaen u Sremsku Mitrovicu. Prilikom transporta oduzeli su
mu sve stvari, knjige i rukopise i strpali ih u kaznioniki pod
rum. Meu oduzetim knjigama nalazio se i dragoceni, sa naj
veom mukom i samoodricanjem sroen prevod drugog i tre
eg dola Kapitala".
Bio je skrhan strahom da e mu viegodinji trud propa
sti, kako j,e govorio drugovima negde pod cokulama kaplara".
Zbog toga je vie od mesec dana bio utuen. Iao je utke kroz
dvorite, neto savijenih lea, slabaak i krhkog tela. Nevolj
to sobom donosi robijanje poele su ga ozbiljno nainjati. Ali
tada se desila srea u nesrei: kada mu je jednog dana doao
u posetu advokat i saborac Bora Prodanovi, Moa je otiao kod
tamniara i zamolio ga da mu donese njegovo kofere sa stva
rima iz podruma, jer hoe da ga vrati kui.
47

Kljuar se nije dugo kolebao; pretpostavljajui da su to

stvari koje su Moi oduzete jo za vreme osude na robiji i da
se u njih nije moglo nita da ubaci iz kaznione, izneo mu ih je.
Tako je Bora odneo u Beograd drugu i treu knjigu Kapitala".

TRAJK ESTICE"
U Mitrovici je Moa opet bio jedan od organizatora novog,
snanog protesta. Nekako poetkom marta 1934. straari su ujutru pogledali na zidove robijanice, gde ih je iznenadio pogled
na prozor sobe est. Izmeu reetaka belelo se veliko platno na
kome su bili uoljivo ispisani zahtevi osuenika. Gorka revo
lucionarna pesma o ivotu u lancima, izmeu kundaka, orila se
celim dvoritem. estica" je demonstrirala zbog toga to su
joj uskratili pravo na primanje knjiga, paketa i poseta. Agenti
su upali u sobu i ciniki upitali:
Pevate, a?
Da- Pevamo, pevali smo i pevaemo! odgovorio im
je Mora.
Uznemireni vrstinom akcije robijaa i opasnou da pro
test zahvati elu robijanicu .agenti su odmah sroili izvetaj
i poslali ga u Beograd, a odande je uskoro stiglo nareenje:
Izolujte ih do suenja!"
Uskoro je 26 osuenika iz estice" izvedeno na sud. Optu
eni su za isticanje antidravnih parola" i pevanje pesama
koje pozivaju na ruenje dravnog poretka". Prvi na listi je
bio Moa Pijade. Kada su ga uveli u sudnicu, on se blago nasmeio ostalima.
Uzaludno su tuioci pokuavali da ga isprovociraju: Moa
se drao oporo, duhovito, tako da je duel s njim postajao iz
rei u re sve neprijatniji za protivnika. Za vreme sasluravanja
ostalih, sedeo je spokojno i elo vreme neto zapisivao u svoju
belenicu, a pojedince je i crtao. Verujui da ga je najzad
uhvatio na djelu", predsedavajui se naglo obratio Moi s podsmehom:
alite se da vam je onemogueno dranje hartije i pri
bora za pisanje! Otkuda vam onda naliv-pero i belenica?
Slabaak i malo pognut osuenik lako je primetio:
Milo mi je to ste i vi konstatovali da imam pero. Ova
ko e mi ga tee oduzeti. U stvari, nije mi teko da doem do
pera, samo mi je teko da ga ouvam.
Pokuaj da se trajkai iz estice" okrive za antidravnu zaveru" nije bilo lako dokazati. I andarmi i drugi svedoci davali su suprotne izjave. Neki su tvrdili da su na platnu
stajale protivdravne parole", a veina je dokazivala da su
48

bile ispisane samo rei: hleb, voda, knjiga. Materijalnih argu

menata nije bilo. Za vreme pretresa elija straa nije uspela da
pronae platno, ono je brzo sakriveno. Sutradan, kada su se
tuioci spremali da iskonstruiu dokaze. Moia Pijade se pojavio
u sudnici s velikim belim platnom, koje je izvukao ispod kou
lje. Na njemu su bile ispisane rei: Hleba, zraka, vode, knjiga".
Rairio ga je pred svima i rekao:
Eto, to su te antidravne parole!"
Zatim je hitro savio platno i dodao ga svom prijatelju
i braniocu na sudu, advokatu Bori Prodanoviu. Satima je posle
toga trajalo ispitivanje, pomou koga je tuba htela po svaku
cenu da skrene tok procesa na sporedna, formalna pitanja i da
onemogui nameru optuenih da igou teror i zlostavljanja
u robijanici. Optueni su, meutim, ba to uporno dokazivali.
.Moa je osujetio manevar suda i preao iz uloge optuenog u
(ulogu tuioca reima, podrobno opisujui premlaivanja u kaznioni, sistem gladi i luakih koulja. Sud mu je tada povisio
broj godina na robiji sa 12 na 14.
Kad su posle izricanja kazne advokati prili Moi, on im
je zadovoljno rekao:
Sve je dobro. Znaaj ovog procesa je u tome to smo
na njemu izneli sve ono to je trebalo izneti!

Revolucionar i publicista Boris Ziherl je s Moom pro

veo u zloglasnoj estici" u mitrovakoj kaznioni dugu robijaku
godinu dana i evo nekih pojedinosti iz njegovog seanja:
Nou, kad je u kraju sobe kiljila jedna slaba svetiljka,
koja je morala obavezno da gori da bi deurni kljuar mogao
da kontrolie stanje u sobi", mogao si Mou videti gotovo
svakog asa kako sedi za stolom, studira, prevodi i pie. Koristio
je i tu slaba: nu svetlost sijalice da bi radio. Spavanje je uvek
svodio na najmanje moguno vreme. Obino je legao svega na
pola asa ili na jedan as. Pred njim su rasle gomile ispisanih
listova. Radio je bez predaha da bi drugovima, okupljenim
iza tih zidina, predao naunu misao o socijalizmu njihovom
domaom reju.
Kad su robijai uspeli da u kaznionu provercuju i radio-aparat, Moa je organizovao prislunu i informativnu slu
bu. Izdavao je dnevne vesti, koje su upoznavale zatvorenike sa
vanim dogaajima u svetu i zemlji.
Svakog jutra bili smo nagnuti nad ispisanim kolonama
papira. Rukopis je u najveem broju sluajeva bio Moin. Plod
njegovog rada u toku noi.
50

Zajedno sa ostalim komunistima, Moa je tada razvio meu

politikim osuenicima u Mitrovici svestran ideoloki rad. Ob
razovao je katedre za izuavanje teorije marksizma-lenjinizma, drao je predavanja i organizovao mnogobrojne kruoke,
u kojima su se vodile polemike o raznim pitanjima vanim za
Partiju.
Znajui da komunistima predstoji jo duga i komplikovana/ borba za pobedu revolucije, a da je za tu borbu potrebna
ne samo hrabrost, nego i jasna ideoloka misao, on je strpljivo
uio mlae drugove nauci radnike klase. Imao je naviku da ne
lee u krevet, nego da za stolom, naslonjen na dolakticu, prodrema tokom noi sat-dva . . .
S Moom je u estici" bio i Oskar Davio, koji e kas
nije priati:
Kad bi se prenuo iz sna, video bih ga naguntog nad zasenjenom robijakom sijalicom, kako pie ita ili crta. Bio je
tada ef katedri (zvali smo ih katedralama, a njega efom kate
drala!). Plan za jedan sistematski, sloen, u pravom smislu uni
verzitetski rad napravio je on i uglavnom se sam brinuo za nje
govo ostvarenje."
Zatvor u Mitrovici tada je bio prepun. Tu je bilo oko 300
komunista osuenih na robiju, a sa njima i velik broj mladih
ljudi, koji nisu bili lanovi Partije, ali ih je reim liio slobode
jer su pripadali naprednoj radnikoj omladini. Moa je posebnu
panju obraao upravo takvim drugovima te ga se kasnije je
dan od njih, Pako Romac, sea:
Jednoga dana iao sam s grupom zatvorenika prema
svojoj sobi. Na vrhu stepenita stajao je bledolik, omanji ovek, kome su moji vrnjaci prili da ga pozdrave. Stanko Paunovi me je gurnuo:
Zna li ko je?
Ko? upitao sam.
Moa- Mitraljez"!
Zbunio sam se i zastao, dok mi je on prijateljski stiskao
ruku. Od tada sam esto razmiljao o njemu. Posle petnaestak
dana sreo me je u hodniku, zagrlio i rekao:
Sluaj, mi smo u Komitetu reili da te primimo u Par
tiju. Obavestiemo i CK o tome.
Odgovorio sam mu uzbuen:
Ali, jesam li ja zasluio to?
Jesi. Dobili smo tvoje dokumente. Vodi Partija rauna
koga prima u svoje redove..

BORAC PROTIV FRAKCIJA

U Mitrovici se nalazio veliki broj istaknutih komunista,
meu kojima i oni iz najvieg rukovodstva Partije, onda podeljenog na frakciju. A kako je to bilo vreme Titove uporne
borbe za ozdravljenje Partije- za likvidaciju frakcija, to je bilo
veoma znaajno da se stanje u partijskoj organizaciji mitrovake kaznione ozdravi, da se zdrave, komunistike snage izbore
protiv neprijatelja Partije iz njenih vlastitih redova, da se
spase to vei broj ljudi iz kandi onih koji su bili ogrezli u
frakcije, meu kojima je bio najozloglaeniji Petko Mileti.
Tito je taj zadatak poverio Moi, znajui ga kao iskusnog i ne
pokolebljivog revolucionara. Moa se sa nekompromitovanim
drugovima svim srcem i svom snagom bacio na taj zadatak i
posle teke borbe izaao kao pobednik, to je jedno od najsvetlijih mesta u njegovoj inae bogatoj i svetloj politikoj biografiji.
No, iako naporno angaovan radom u kaznioni, Moa je na
lazio vremena i za politike kontakte sa spoljnim saradnicima,
koji su bili privreni Partiji. On je, recimo, 13. maja 1938.
napisao pismo beogradskoj sekciji jugoslovenskog udruenja no
vinara u kome poziva svoje kolege po peru da interveniu u jav
nosti zbog pogoranog poloaja politikih osuenika, naglaa
vajui:
Reim pokazuje da tei da jednog skorog dana juria
na na poloaj. Zbog toga se obraam vama oekujui da ete
se zainteresovati, kao i tolika druga udruenja, za sudbinu po
litikih osuenika i uiniti sa vae strane to je u vaoj moi
za njihovu zatitu ..
U te tmurne dane na robiji, Moa je umeo da unese i ved
rog duha, da stvori dobro raspoloenje, da bodri. Kada je spre
man doek Nove 1939. godine (on je ve imao robijaki sta
od 14 godina) pojavio se pred zatvorenicima nasrnejan i rekao im:
Imam jedno iznenaenje. Neke e to moda malo i da
pecne, ali koga svrbi neka se i ee!
Kakvo je, kakvo? traili su nestrpljivo da uju ro
bijai, znajui za Moin humor.
Tada je iz depova povadio tridesetak hartijica na kojima
su bile ispisane aljive pesme i poeo da ih ita. To je izazvalo
buru smeha. ele te noi se nije spavalo, veselilo se, a razlog
tom veselju i humoru bilo je saznanje da revolucionarni po
kret snano raste, da je blizu as konanog obrauna, da robijanica nee jo dugo postojati.
52

HOCE PROMENU
Kad se Moa Pijade vratio s robije, drugovi su nastojali
da mu nau to bolji stan. Advokat Bora Prodanovi odveo
ga je na Dedinje, gde je, u vrlo zgodnoj vili s vrtom, pronaao
lepo nametenu i prijatnu sobu.
im su otvorili vrata i pokazali mu sobu, Moa se namrti i poe da vue Prodanovia za rukav.
Neu to rekao ie Moa.
to, ne svia ti se? iznenadio se Prodanovi. Pa
dobro, ta si imao na robiji?
To isto tuno se osmehnu Moa i pokaza na prozor
svoje nesuene sobeValjda radi obezbeenja od lopova, na prozoru je bila
gvozdena reetka.

* 2 r /v. *2
4L,'
etc

C. i/fu->

<1 *i.<e-UC4* WS
r 4-ttc* f* P *
<.&* (*/ /i t

Z-

* V VL'lfa f
A/*v.
>

r f ***/'?
ii.
M e*
?: , t . -/ * /' s
/ . .. i.
Cvctf*
K./U4'
o.
.*
<
/f
'f
b*
*
tu ,
, \/t+
* i'- ,i.lf /-vV
f "'free*, ^ 4 ' * f ; i.
iaj/ S il/ u,
a ,
/ *4./ AV~ /V*' r4 >.
/' f j 0 '
... / ,
s C
W
JUhL^'d-< S< ( , ~-V-.. A9%'f V ; *
ic-, A // *
>
i-ttTU 4
rr<'j,.. itSuJk , tosts. s -o,
'Prf/i,.. Mt>
&
ii/'U-'it fCK* *4
ACi }*>
Prva strana originalnog Moinog pisma Titu pisanoa

?<; u/

toj?

* ZOTU
53

^ "y
fd u )

;*tV v

Uj U VI i U. >*1

$ V n M > fy -*

*--*&- /- / f -

16-X4A.J

l a& t * f

V\\rt<

' t jv -

u p ~ u .e A C 4 '

^9 *&l -*S\*

k *-u < a t i/ tf.i/'*,

^

t '>/*/<
U . / J c U ^

- '

''

/^ v 7 v ^ / < * < / * /

.y r

**'' o '

/l ^

' 'Ig*-?-I ^ a u c ^ fi'ft

/'jM u ift J **/I * .

pt-tu

yf 0L+ i^ ^ t' UJ
<\

/'t r ,

u J J - U , ^ 4 , 'y-tM. / / ' i ' t x / s

^
$ /Jv

/' u
H4AA4 T i r ^ - k . ^

tc ^

Scu,- I * J e c J
_, ^
USJLA***

/>

US

tr

r , -.

& u u tu $ -t,
, tjp c s

r.

i^UjLr J * (<-**<
*< . d s U H 'o /,' uljU l/ f *
frSljfe.*:./ f t t i fo u A U J -^
j o 2 .*
$ f 6 o ^ . /'*c7.-e
c t, / * y s u * u Y /'
f , ' i/c c iy * ; try?au^~?os<')r

* f

,n

Z V / CShY*-4V4U *C
UkL+iHLC / * - * M

J L jj- 4 + ^ 4

f a / J i J i H i f c * , A W .#

*f

"

Jseci iz drugog pism a od 25. IV. 1942. pisanog ujutrua

SUSRET S DRUGOM TT
Moa je u Sremskoj Mitrovici zatoen u 35. godini, a odan
de je otputen 14 godina kasnije, 3. aprila 1939, kao pedeseto
godinjak, telesno iznuren, ali jo odluan, jak da nastavi sa
aktivnou revolucionara. U Beogradu je doekan samo od sta
rih prijatelja. Inae, u gradu se tada oseao zadah rata, narod
je guila sve vea ekonomska oskudica, faizam je pretio slo
bodi malih naroda. Komunisti, radnika klasa, studenti i sve
napredne snage su se organizovali za otpor, za borbu.
U takvoj situaciji Moa se odmah po dolasku u Beograd
povezao sa partijskim rukovodstvom. Tada je prvi put posle
robije video druga Tita, ega e se kasnije seati:
Rekli su mi da generalni sekretar CK K P J hoe da raz
govara sa mnom. Uputio sam se u stan kerke dra Ribara, gde mi
je saopteno da odem. Ona je ivela u Francusko] ulici. Nestrp
ljivo sam oekivao susret sa nepoznatim TT, naim generalnim
sekretarom.
54

Haano predseanistvo Pete zemaljske konjerencije. Sieva nadesno: t>uro Pucar, Musa
Pijade, Josip Broz Tito, Spasenija-Cana Babovi i Edvard Kardelj (snimak je iz
vremena VI kongresa KPJ, odranog u Zagrebu 1952.).

Kada sam uao unutara, video sam elegantnog gospodina,

koji mi se predstavio kao eki inenjer iz firme koda". Po
gledao sam ga malo due i nisam se prevario: bio je to Josip
Broz, Joa, moj majstor sa robije u ,,Munjari. Uzbueno sam
ga prigrlio i tada smo dugo ostali zajedno.
Drugovi su Moi nali skonite i ubrzo su se uverili da za
starog borca nema nita od mirovanja- esto je izlazio u grad
iz svoje sobe u ulici Prote Mateje i etao centrom. Stalno je
neto zagledao- traio je ta je novo dozidano, a posle je svojim
prijateljima priao kako je elo vreme tumarao po zgradama
u Knez-Mihailovoj ulici koje imaju dva izlaza. Spremao se da
nastavi ilegalni rad i ve je kovao planove kako da izmakne
policiji.

PREDAVA MARKSIZMA
im se povezao sa rukovodstvom Partije u Beogradu,
Moa je dobio odgovoran zadatak: da organizuje i predaje na
marksistikim kursevima za lanove rejonskih komiteta, koji
su se tajno odravali u gradu. Za iskusnog prevodioca Kapita
la", to i nije bio teak posao, ali je bio opasan. Uvek, kad god
bi polazio na predavanja, morao je da zaobilazi po nekoliko
ulica da bi izbegao svaku sumnju agenata koji su preplavili
grad. On je, zajedno sa Veselinom Masleom, radio u komisiji
Partije za selo koja je imala pune ruke posla oko izuavanja
seljakog pitanja, jaanja partijskih organizacija i propagande
na selu i izdavanja poluilegalnog lista Glas radnog naroda", za
koji je Moa vrlo esto pisao.
No i pored stalne zauzetosti na kursevima i u komisiji za
selo, ijem se radu tada posveivala velika panja, Moa je,
ipak, stizao i da slika. Ustajao je zbog toga vrlo rano, ili nije
ni legao, jer preko dana nije imao vremena: urio je na sasta
nke, predavanja, razgovore. Oskar Davio, koji ga je posle
putanja sa robije obiao nekoliko puta u njegovom stanu, kae:
Posetio sam ga jednom u maloj sobi, s prozorom prema
Dunavu. Nije bilo vie od sedam sati ujutru. Na tafelaju je
stajalo vlano platno: pejza s njegovog prozora dimnjak fab
riki ciglane i dunavske poljane. . . alio se da je iskoristio
sve uglove pejzaa i da e morati uskoro da trai drugi stan.
Bio je uvek oran za alu i imao je prema sebi samom i svom
ivotu jedan superioran, ironian stav".
56

Josiv Rus. dr Ivan Ribar. Moa Pijade, Rodoljub Colakovi i Marko Vujaci

ZATOENIK U BILEI
Beograd je zahvatio talas trajkova protiv uvoenja kon
centracionih logora, progona Jevreja, pribliavanja reima fa
istikoj Nemakoj, protiv vlade nasilja i gladi**- A vlada je
odgovorila hapenjima, obino iznenada. To nije mimoilo
ni Mou.
Januara 1940, uz pomo nekog provokatora, koji se bio
uvukao na ilegalni kurs gde je u Moi prepoznao starog partij
skog radnika, agenti su ga uhapsili i bacili u Glavnjau. Dugo
godinji robija bio je dovoljno poznat policiji da bi ga morala
ponovo sasluavati. Odmah su ga sproveli u koncentracioni lo
gor u Bilee. Tamo se, u logoru- naao s mnogim starim re
volucionarima i drugovima, meu kojima su bili Ivan Milutinovi, Ivo Lola Ribar, slikar ore Andrejevi Kun, koji e o
tom susretu s Moom priati:
Bilo je prolee kad smo uli da su ga doveli. Taman sam
bio dovrio svoj rad u drvorezu Mapa slobode**, posveen oslo
bodilakoj borbi panije. Naviknut na tamnovanja, Moa je lake
od drugih podnosio i ovaj logor. Ali po prirodi uvek spreman
na otpor, ubrzo je zatraio od upravnika logora, da donese logor
ski red. Posle upornog i svakodnevnog insistiranja izborio je
da moemo da razgovaramo u sobama. Dotad je to specijalni
straar, koga su nam nametali u eliji, zabranjivao. Onda su
nam dopustili i da izlazimo u etnju, da dobij amo novine, pa
aj i knjige.
Upravnik logora, kome se takav ,,red nije sviao, oseao
je opasnost od Moinog robijakog iskustva. Zato su ga jedne
noi i odveli. Posle smo uli da je pretuen i da lei bez svesti.
Odmah smo protestvovali, a ujutru smo organizovali kolektivan
zahtev da se Moa prenese na leenje u bolnicu. Objavili smo i
trajk glau- Kada se uverio u snagu otpora kanjenika, uprav
nik logora je morao da popusti. Moa se vratio iz bolnice posle
15 dana. Nije se alio, ali je jo bio modar po telu od udaraca.
Rekao nam je tada da su mu slomili dva rebra.**
O muenju Moe Pijade u Bilei, Lola Ribar je 12. fe
bruara 1940. pisao svom ocu, dru Ivanu Ribaru, poznatom po
tome to je ee branio pred sudom poznate komuniste:
Dragi moji, primio sam va list, a nadam se i vi moj.
Koristim ovu priliku da vam se javim radi jueranjih dogaaja
ovde, koji su bili strani i zahtevaju hitne intervencije u Beo
gradu . . . Mou Pijade i Ivana Milutinovia nasilno su odveli
u sreski zatvor, gde je Moa u toku noi tuen po tabanima
i muen, to je zvanino lekarski konstatovano.. . Vano je o
tome obavestiti javnost, komore, stranke i izvriti pritisak kod
nadlenih kako u cilju protesta protiv ovdanje andarmerije,
58

Rician aremac, povereniK za naroano zaravije nacionalnog Komiteta osioooaenja

Jugoslavije, Moa Pijade, Josip Rus i Marko Vujai, podpredsednik AVNOJ-a;
u drugom redu: Ivo Vejvoda i Franjo Gazi

ut

tako i u cilju reenja itavog naeg poloaja, u kome smo izlo

eni i takvim stvarima ..
Pisae Lola svom ocu i deset dana kasnije traei ponovo
zatitu Moine linosti, a drugog aprila ujutru dravnom tuiocu
u Trebinju je stigao, preko advokata iz Beograda, Moin zahtev
za krivino gonjenje andarma koji su ga batinali i uprave logo
ra koja je to podstakla. Istrani postupak je morao da se otvori,
to se nije smelo sakriti od javnosti. Na sasluanju pred islednim sudijom u Trebinju, Moa je tada izjavio:
Optuujem izvrioce gnusnog del premlaivanja nadamnom, andarmerijskog kaplara Dragiu urovia i optinskog
straara Duana Jokanovia, kao i njihovog duhovnog podstrekaa andarmerijskog kapetana Milana Lakovia. Optuujem
upravnika logora, sreskog naelnika Milivoja Jojia, jer je on
moralno odgovoran za itav ovaj dogaaj. Optuujem sreskog
naelnika i zbog prikrivanja direktnih izvrilaca krivinog del,
jer je spreio da budem rendgenski pregledan, ime bi se utvr
dile teke povrede. Traim krivini postupak protiv sve et
vorice ..
Reim je ipak uspeo da ceo ovaj odgaaj koliko-toliko
zataka. Krivini postupak je odugovlaen sve do poetka rata.
Pa ipak, Moa je uspeo da izae i pred Okruni sud u Beo
gradu, kada je ve bio puten iz Bilee i da izjavi, optuujui:
Predajem sudu krvavu koulju koja je bila na meni pri
likom zadobijenih povreda. Ostajem u svemu pri ranijem saslu
anju datom pred sudom u Trebinju".
To je bilo posle tri meseca tamnovanja u Bilei.

IZBOR U CK KPJ
Krajem oktobra 1940. u jednoj vili u zagrebakom pred
grau Dubravi okupilo se na Petu zemaljsku konferenciju KPJ
preko sto delegata iz svih krajeva zemlje. Meu delegatima
je bio i Moa Pijade, predstavnik beogradske partijske organi
zacije.
Konferencija je trajala tri puna dana. Radila je danonono,
i niko od prisutnih nije smeo za to vreme da izlazi iz kue.
Odrano je preko 11 referata o raznim pitanjima iz ivota i
borbe Partije, istaknuti su njeni uspesi i teki zadaci pred ko
jima je stajala. Odluke donete na Konferenciji imale su istorijski znaaj za dalji razvitak pokreta.
Treeg dana uvee izabran je novi Centralni komitet od
31 lana i 10 kandidata. Za lana CK K P J izabran je i Moa
Pijade, to je bilo veliko priznanje starom revolucionaru. Za
vravajui svoje izlaganje drug Tito je rekao:
Drugovi, pred nama su odluujui dani. Naprijed sada
u konanu borbu. Iduu konferenciju moramo odrati u oslo
boenoj zemlji i od tuina i od kapitalista!
60

Kada su se delegati poeli razilaziti, Tito je priao Moi

i pozvao ga da pou zajedno u varo. O tome e kasnije Moa
priati:
Pourio sam se tako da sam zaboravio u kui manu i
eir, pa sam izgledao vrlo loe pored elegantnog, ekog inenjera sa pasoem stranca. Slatko smo se smejali mojoj rasejanosti. Onda smo seli u Titov automobil Miki Maus i otili pravo
u radnju. Tada mi je Tito kupio i manu i eir. Doterao sam se
i dalje smo mogli zajedno.
Posle dolaska u Beograd, Moa opet nije imao mnogo
vremena za revolucionarni rad na slobodi. Ve u februaru 1941.
policija ga ponovo hapsi. Iz zatvora je puten dva dana uoi
napada Nemake na Jugoslaviju.

IA MARKO CRNOGORAC
Poetak rata Mou je zatekao u Beogradu, odakle je, po
sle mnogo nevolja, stigao u Crnogorsko primorje, gde ga je,
u selu Podgori, prihvatio Blao Hajdukovi, sekretar skojevske
organizacije, koji se toga kasnije seao:
Uvee smo dugo razgovarali, sve do dva sata ujutru,
a ve u pet asova Moa je krenuo ka Cetinju. Rominjala je
kia. Jedan od pratilaca, Duan Hajdukovi, bio je samo u
koulji. Moa je skinuo svoj kini mantil i na silu ga utrapio
Duanu. Na glavnom putu od Budve ka Cetinju stalno su nas
mimoilazile kolone italijanskih automobila i tenkova. Moa je
jaio na konju. Na Cetinju smo ga doveli u vezu sa drugovima
iz mesne partijske organizacije . . .
U dananjem Titogradu Mou je doekao sekretar Okru
nog komiteta KPJ, Savo Brkovi, i preveo ga u selo Rogame.
Smestio ga je u kuu seljaka Mitra Vuinia i tu je Moa za ne
koliko dana osvojio simpatije svih ukuana i komija, pred
stavljajui se kao izbeglica sa Kosova. Pomagao je svome do
mainu i u poljskim poslovima, i to prilino veto. U selo je us
koro doao i revolucionar i publicista Veselin Maslea. Ostao
je samo dva-tri dana u prisnom razgovoru sa Moom.
Posle mesec i po dana italijanske patrole su poele da za
laze u selo, pa se Moa prebacio u Stijenu Pipersku, gde ga je
doekao sekretar partijske organizacije i student prava Vojo Popovi, koji e danima s njim drugovati, a kasnije e, u svom
seanju na tog udnog iicu duge kose i u crnogorskoj kapi,
ovako govoriti:
Odmah sam uoio po liku da to nije Crnogorac. I osta
jao sam uporno pri prvoj misli: Ovo je Moa Pijade. Ali ni
kako se nism usudio da mu to kaem. Uto me on upita:
Je li, bre, zna li ti ko sam ja?
Meni je reeno da te zovem drug Marko.

61

 Tano. Dobro upamti: ja sam ia Marko. A da li ti je

poznato da niko ne srne znati za mene?
Drue Marko, to mi je poznato, ali ja moram neto
otvoreno da ti kaem.
Moa malo zastade ta to ima otvoreno" da mi kae?
Pa, eto, reeno mi je da te zovem ia Marko, ali i
ni mi se da ja znam ko si ti.
Vidi ti njega, a ko sam ja?
Ti si drug Moa Pijade!
Pogledao me je zaueno i gotovo ljutito.
E, nije tano! Kakav Moa Pijade!? ta tebi pada na
pamet?
Drue Stari, ja sam bio iskren. Morao sam da ti kaem
ta sam oseao ovih trenutaka od vienja s tobom. A ja nikome
ivom ne bih rekao.
Svejedno, ja nisam Moa Pijade. Ti zna ko sam ja:
ia Marko . . .
Uskoro sam mu saoptio:
Od noas se ne rastajemo s pukom. Direktiva je da svi
prihvate oruje!
Glas se zagrcnuo da preodoli suze u oima iinim:
Eto, najzad, kucnuo je as!
Sad sam znao sigurno: tu preda mnom je, nedostino ve
liki, stajao Moa Pijade.

S DURMITORSKIM
USTANICIMA
Kada je Politbiro CK K P J 4. jula 1941. pozvao jugoslovenske narode u borbu protiv okupatora, crnogorski narod se digao
13. jula listom na ustanak i u nekoliko dana borbe s Italijanima oslobodio gotovo elu teritoriju Crne Gore. I ve u avgustu Pokrajinski komitet Partije dao je uputstvo svim partijskim
organizacijama na teritoriji Crne Gore, Boke i Sandaka u kome
im ukazuje na zadatke o uvrenju jedinica, ali i o izboru
organa narodane vlasti. Ba u vezi s tim zadacima i Moa je
ubrzo stigao na Durmitor, o emu e se posle njegove smrti
pisati:
Tiho i neujno doao je u durmitorsko selo Malu Crnu
Goru sredovean ovek, na omalenom brdskom konju. Preko
obinog drvenog samara, na kome je jahao, bile su prebaene
seoske bisage, a u njima nekoliko kilograma duvana- Putnik
se ni po emu nije razlikovao od ljudi toga kraja, niti je skre
tao panju prolaznika: na glavi nacionalna crnogorska kapa ispod
62

koje je virila srebrnastobela kosa; ramena pognuta pod teretom

tekog ivotnog bremena; odelo od surog domaeg crnogorskog
sukna grube arape i opanci. Zastao je pred jednom kuom,
sjahao i privezao konjia uz ogradu. Domain je doekao gosta
i po obiaju ga uveo u svoj skroman dom. Pitao je putnika
ko je, odakle je, kuda se namerio.
Stari je odgovorio strpljivo:
Ja sam Janko Perovi iz Ljekopolja. Na du van uven
je nadaleko, pa eto nanese me namera i kroz ovaj kraj. Znam da
ljudima treba, a u ovom planinskom kraju ga nema.
Dao je domainu da proba. . .
Onda je, kad su sjeli za sto, poeo toboe sluajno raz
govor o situaciji.
Eto, ljudi govore o buni, pa da ujem ta se radi. Mo
da u neto saznati rekao je, tapui domaina po ramenu.
Iz susedstva se ubrzo skupilo nekoliko ljudi. Napravie
mu mesto. On izvadi limenu kutiju sa rezanim duvanom i prui
prisutnima. Starac Janko Perovi u poetku nije troio mnogo
rei- Vie je utao, a odgovarao samo na najnunija pitanja.
Seljaci su stizali u grupicama ili pojedinano. Prepriavali su
svoje svakodnevne brige i komentarisali dogaaje. Najzad, je
dan stariji seljak, prosedih brkova, obrati mu se:
ta misli ti na ovo nae, prijatelju?
Moa poe lagano i paljivo da izlae svoje misli o me
unarodnoj i unutranjoj situaciji, trudei se da to je moguno
vie bude blizak sredini koja ga slua. Prisutni su pomalo zaprepaeno gledali oveka, koji je odmereno i odseeno izlagao
dogaaje, sedei na niskoj trononoj stolici. Nisu ni slutili
da to govori Moa Pijade, stari iskusni revolucionar. Tiho i ne
ujno, potpaljivao je on iskre ustanka. Meu durmitorskim se
ljacima prepriavale su se tada prie, kao legende, o pametnom
ia Janku iz Ljekopolja. . .
U tim danima Moa predano radi na organizovanju ustan
ka. Njegovo viegodinje iskustvo od dragocene je vrednosti za
partijsku organizaciju u ovom kraju. A kad su ustanici zauzeli
Kolain, na zgradi biveg sreskog naelstva pojavila su se od
mah dva nova natpisa: Mjesni komitet Komunistike partije"
i Vojni komitet narodne revolucionarne vojske". Tamo se meu
prvima naao i ia Janko. I ba tih dana povea grupa roaka
iz jednog kraja Crne Gore, koja je protestvovala zbog osude
nekog svog lana, demonstrativno je dola pred osnovnu kolu
u kojoj se nalazio Moa. ia je paljivo sluao njihovo izlaga
nje. A kad su poeli povienim glasom da upozoravaju kako je
njihova porodica velika i jaka, i da se oni nikoga ne boje, ia
im je odgovorio:
Bilo bi pametnije, prijatelji, da spustite glas. U svetu
je najvea partizanska porodica. Pa ako imate pameti, priklju
ite joj se i vi i sve druge porodice!
63

PESNIK PARTIZANSKE
KORANICE
elu Crnu Goru je zahvatio plamen oruane borbe
Narod se jednoduno odazvao pozivu P artije...
Neoekivano, snage ustanka za nekoliko dana sabile su
neprijatelja u samo nekoliko uporita.
Moa je od radosti i sree bio van sebe. Pitao se: Da li
je to san ili java? jer ni on nije predviao tako munjevit
uspeh. Mesto ga nije dralo. I razumljivo: nastupali su dani
za koje je, kako se to obino kae, dao sve od sebe. Goreo je od
elje da odmah, istog asa, uskoi u kovitlac revolucije.
Pijade je 19. jula, jedne od revolucionarnih noi u Kolainu, sroio verovatno prvu partizansku koranicu, ubeen da
ve sutradan mora zapaliti mase, odueviti ih za borbu protiv
okupatora. I tako se na elu duge povorke, za nosiocima zasta
ve, kretao hor, pevajui crnogorsku Partizanku'*:
Na Moskvu je Hitler krenuo
AP je tamo nao grob;
I nijedan narod vie
Nee njemu biti rob.
Malena je Crna Gora,
Al se hrabro digla sva:
Sa svog kra nepobednog
Goni okupatora.
Crnogorski partizani,
Smjelo svi u okraj!
Ropstvu, gladi, siromatvu
Evo, najzad, doe kraj.
Ma kakva bila po umetnikim kriterijumima, ova pesma
je onda podizala duh, veru u uspeh borbe.

TVORAC FOANSKIH
PROPISA**
U kasnu jesen 1941. iz Vrhovnog taba je stigla poruka da
Moa odmah doe u Fou. Znao je ta ga oekuje- Uporedo sa
stvaranjem regularne armije iz partizanskih odreda, oseala se
neophodna potreba za stvaranjem nove, revolucionarne vlasti
narodnooslobodilakih odbora i organa vojne vlasti u pozadini,
koji bi regulisali potrebe vojske na slobodnoj teritoriji.
64

Uporedo sa radom na prvim zakonima" o narodnooslobodilakim odborima, Moa je tada poeo da stvara i propise o ko
mandama podruja, mesta i partizanskih straa.
Znameniti Foanski propisi", objavljeni februara 1942,
bili su rezultat napora Moe Pijade, nakon obrazovanja Prve
proleterske brigade i ve steenih dragocenih iskustava iz rada
odbora kao privremenih organa vlasti na tromei Sanaka, Bo
sne i Crne Gore. Mofa je o Foanskim propisima"^ kasnije pisao:
Potreba povezivanja slobodne teritorije nuno je zahtevala to vru organizaciju, obezbeen saobraaj i veze i iskoriavanje svih materijalnih izvora. A to se bez dobre organiza
cije celokupnog ivota u pozadini" nije moglo ostvariti. Ta je
organizacija ila u dva pravca: u pravcu organizovanja vojne
pozadine (komande mesta, komande podruja, mrea partizanskih
i seoskih straa) i u pravcu organizovanja optinskih, gradskih
i sreskih narodnooslobodilakih odbora. Bilo je zato sasvim pri
rodno to se u tom periodu javljaju, s jedne strane, vane na
redbe o organizovanju partijskih odreda i proleterskih briga
da, a s druge strane propisi o narodnooslobodilakim od
borima.
Ti propisi, poznati kao foanski",1 jer su nastali u Foi,
negde krajem februara 1942, nisu stvarali nita novo. ve su bili
izraz dotle steenog iskustva i dotle sprovedene organizacije,
izvesna kodifikacija pravila nastalih u razvitku nae borbe.
Ako sam ja i dobio zadatak da ih stavim na hartiju, a i to
sam radio zajedno s drugim drugovima, ipak mislim da ne tre
ba meni pripisivati neko autorstvo" . . . Tu se nije imalo ta
izmiljati, ve samo adekvatno izraziti samu stvarnost. Stvarnost
je bila tako snana da mi se ini da se moe rei kao da je ona
sama sve odreivala, a mi smo samoi to bez nekih tekoa
uspevali da je dobro izrazimo. Velika istorijska vrednost svih
tih dokumenata i sastoji se ba u tome to su bili tako potpuno
ogledalo stvarnog razvitka. Nicali su iz prakse, iz ive realnosti.
Zato su tako dobro i sluili kao orua politikog i drutvenog
kretanja, zato su to dokumenti nae narodne revolucije. .

AO MU ,,BILEANKE
U tek osloboenoj Foi, januara 1942, jedna eta Beograd
skog bataljona odmah poe pripremati program za priredbu.
Odabrani za hor izdvojie se zajedno sa horovoom u neku be
toniranu prostoriju da isprobaju pesme. A u toj prostoriji, ra
nijem etnikom magacinu, nala se velika gomila oraha- Pevai su, uz blagonaklonost horovoe, za vreme probe uzimali orahe,
krkali, jeli i mljackali do mile volje. U svakom sluaju, mnogo
vie i mnogo bolje nego to su vebali.
66

Za vreme jedne probe u magazu upade omanji, stariji ovek. ne ba naroito odeven. Protrlja ruke napolju je bilo
hladno. pogleda iznenaeno borce i orahe, pa sede na jednu
klupu blizu vrata, pored Milorada Drenjanina, koji nije mogao
stajati s horom zbog nekakvih ireva.
ta radite ovde? upita Cia Drenjanina.
to pita kad vidi! odgovori mu ovaj osorno.
Vebamo hor, spremamo se za priredbu.
A iz kojeg ste bataljona?
Iz Beogradskog ree Drenjanin krckaiui orahe i
pevuei sa horom, koji nije ni obraao panju na Ciu i njegov
dolazak.
Znam, nije trebalo ni da pitam primeti ia. Ta
ko bi drugi sem beogradskih mangupa pronaao magacin sa ora
sima da u njemu veba hor!
Uto hor poe ,,Bileanku. Sasvim loe, da gore ne moe
biti. Oteglo se ono Sred puaka, bajoneta kao cla se nikad
izmeu njih nee i ne moe izai. Zapanji se ia i uhvati Mi
lorada za ruku govorei:
Bre. bre, ajd to potamaniste orahe, nije mi ao, ali to
nagrdiste ,,Bileanku ! Zar se ona tako peva. Hajde ovamo da
uje kako se ona peva.
Zaboga, drugovi, zar je to ,,Bileanka? upita ia
pevae, na to oni umukoe. Pa to je revolucionarna pesma!
Moete li vi zamisliti drugove, okovane po zatvorima, kako enjivo oekuju borbu i slobodu? To treba da grmi. ekajte, da
pokuamo zajednoia dade intonaciju i iznenadi hor lepim i gromkim gla
som. Hor prihvati, i magazom zabruja prava ,,Bileanka kao
retko kad. Zadovoljan uspehom, ia nastavi svoju lekciju:
Tako, tako, drugovi proleteri! Kad je pesma, nek je
pesma! Neka osete njenu revolucionarnu snagu oni koji vas
sluaju. A sad: zavrite probu, uzmite po neki orah i, dok se vra
tim, da vas ovde ne zateknem!
ia izae, a hor poe da nagaa ko je. I tek to su hteli
izai, u magazu ue jedan drug i upita da li je ia Janko
navraao.
Bio je, bio je jedan ia. Sigurno je on, samo ko li je taj?
upita neko od pevaa.
Drug se napravi malo vaan i konspirativan, ali kad mu
pevai rekoe da su proleteri i da je ia pevao sa njima ,,Bileanku, on se odobrovolji i ree:
Pa to je Moa Pijade. Za njega ste, sigurno, uli.
67

EKANJE SOVJETSKIH
AVIONA
Saradnja starih poznanika iz tekog predratnog perioda,
Tita i Moe, bila je u Foi, pri Vrhovnom tabu, svakodnevna.
Tito je, pored stalnih saveta, pregledao odredbe ,,Foanskih
propisa, koje je Moa ispisivao, i unosio poslednje korekture u
konaan tekst, da bi se to odmah umnoavalo u foanskom ho
telu u kome je bilo sedite Vrhovnog taba. I Tito i Moa su
bili sreni to su komunisti i ceo narod zapoeli borbu, to je
stvorena slobodna teritorija, to su poeli da se ostvaruju njihovi
ivotni snovi. Pa je Moa i tu, kao nekad u lepoglavskoj i mitrovakoj eliji, provodio i dane i noi u radu. I esto se sretao
s Titom, ili mu pisao i odgovarao na pisma. Evo kako se Moa
sea jednog svog susreta iz tog vremena s Titom:
Trebalo je, ipak, u neemu izai pred drugove. Nisam
imao dobro odelo. A bilo je hladno. Poto nije bilo drugog izbo
ra, uzeo sam jedno zeleno ebe i dao se na posao. Mislio sam
kad mogu sliku naslikati, valjda u moi skrojiti i odelo.
Malo po malo, nacrtao sam na oji pantalone i kaput. Ali kad
je trebalo skrojiti poele su nevolje. Nigde makaza. Tada sam
jednom starom, tupom britvom srezao kaput i pantalone. Iglu
sam imao, ali konca gotovo ni malo. Zato sam oparao jednu
arapu i doao do konca. Kad sam stigao pred Tita, on me je,
smejui se, zapitao: ta je to, Moo? ta si to navukao?!" Svi
su se smejali, a ja rekoh: Bar je toplo".
Sredinom februara 1942. drug Tito je poslao Mou na novi
zadatak, u abi jak da stvori uslove za sputanje sovjetskih
aviona koji bi doneli pomo Narodnooslobodilakoj vojsci. On e
tamo stii tako rei trkom, izgraditi ratni aerodrom, postaviti
strae, obezbediti sredstva za paljenje buktinja kojim e se sov
jetskim avijatiarima obeleiti pista za sletanje i prostor za
bacanje paketa. ekae tamo ia Janko nou, esto i sam na
strai, po cii i zimi, u ambijentu koji je podseao na Severni
pol. ekae nervozno i nestrpljivo, piui gotovo svakodnevno
drugu Titu pisma puna elje da obeana pomo ve stigne, ita
e Titove odgovore svom dragom ikiju, kako je zvao Mou od
milja, a onda e, uoi etrdesete noi ekanja u snegu i ledu,
napisati drugu Titu:
Ja stojim svagda gotov, ali opet ih podseti (sovjetske pi
lote) da e danas biti etrdeseta no moje strae. Mogu me
uvek nai kod barake, na Petrovoj kosi, izmeu ponoi i dva
i po. eka ih topla pe bez aja i polarni sneg, a ujutro najlepi
prizor snenog Durmitora, rumenog od sunca."
68

Najzad, posle etrdeset sedam besanih noi, provedenih na

snegom zavejanoj abljakoj visoravni, Mou je Tito obavestio da vie ne eka sovjetsku pomo. Borci su rasturili priprem
ljene lomae i sklopili signalne znake, a Moa je, ljut i razo
aran, prestao da nou stalno oslukuje tajanstvene zvukove
avionskih motora. Ali je ostao meu Durmitorcima.

ORGANIZATOR POZADINE
Moa se pod Durmitorom aktivno ukljuio u sve poslove
oko organizovanja pozadine. On ve 9. marta javlja drugu Titu:
Saznali smo da su seljaci iz Leverina ve sve uzorali i posejali. Ostalo je i dosta neobraene zemlje. Staviemo u dunost
intendantskom odeljenju da predloi sandakom tabu da organizuje odmah zasejavanje svakog komada zemlje, jer je tu et
va ve o Ilin-danu, a seljaci nude seme i volove, samo nema
dosta radne snage koju bi vojska mogla dati ili organizovati.
To bi za nas imalo najvei znaaj.
Tih dana on putuje od sela do sela, od mesta do mesta,
ispod snenog gorostasa Durmitora. Sastaje se sa borcima, sa
narodom, uvek odeven u seljaku odeu, sa crnom ubarom na
glavi sa ogromnim pitoljem koji mu je visio sa desne strane.
Prisustvovao je formiranju omladinskih jedinica, organizovao
doek proleterima, radovao se susretu sa ljudima, interesovao se,
u pismu drugu Titu, da li su proleteri dobili kape, imaju li pro
leterske oznake, moe li on dobiti jednu od tih k ap a. . .
Nekako u to vreme se na osloboenoj teritoriji oko Foe i u
Crnoj Gori pojavila i neobina pota sa igovima na starim mar
kama. To je Moa organizovao prvu partizansku potu. Pisma
su slata u Crnu Goru, Hercegovinu, Sandak i Bosnu. Crnogorska
pota imala je jedan veliki ig sa likom crnogorskog partizana
sa podignutom pesnicom. Hercegovci su imali ig marke s peto
krakom zvezdom i potpisom partizan", ali jedina partizanska
pota koja je imala prave marke bila je u Foi. Moa je prona
ao zalihu starih jugoslovenskih maraka, na koje su ustae uda
rale svoj grb i natpis NDH, pa je preko toga stavljao petokraku
zvezdu.
Poetkom aprila obavetajna sluba NOVJ dobila je podat
ke da e uskoro poeti nova neprijateljeva ofanziva na slobodnu
teritoriju Crne Gore i Bosne. A u jeku ofanzive, Tito je saoptio
Moi jedno svoje razmiljanje:
Dragi Siki,
. . . smatram potrebnim stvoriti jednu novu narodnu vladu,
iji e lanovi biti veim'delom u zemlji. Pozdravlja te mnogo
tvoj Tito".

Moa je, pak, u isto vreme i ne brinui mnogo o ofanzivi

mirno razraivao organizaciju pozadinskih vlasti. Bili su to pro
jekti o partizanskim straama. Legitimacije je ve uveo, a dao,
je i da se izrade znake od bilijarske oje i crvene oje starih
crnogorskih damadana.
Vrhovni tab je tih dana, usred ofanzive, napustio Fou,
ali Moa ni u tim kritinim trenucima ne prestaje da brine za
.,svoju malu, osloboenu i dobro organizovanu teritoriju. On
se 14. maja 1942., u etiri asa ujtru, javlja Vrhovnom tabu:
abljak, kao centralna bolnica, ostala je, dakle, na samo
jednom lekaru. Ima li izgleda da dobijemo od vas bar jednog
(lekara) za abljak. . . Potrudiemo se da naemo seme od
povra i rasada, da zasadimo to vie bati za snabdevanje
bolnice."
Vrhovni komandant ga, i u tako dramatinoj situaciji, po
drava:
Dragi iki, onih naih 90 krava, ili koliko ih ima, treba
popovo prebaciti preko Krueva, na teren na kome su ranije
bile, jer tamo ima mnogo vie hrane za iskranu. .. Sa ovim
kravama mogao bi se tamo dati i jedan deo ovaca, koje e se
tamo upotrebiti za muu. Na farmi, gde su krave, treba odrediti
tanu meru mleka od pola na jedan litar za svakog od onih koji
uvaju tu stoku."
Moa odmah pristupa briljivom stvaranju partizanskih
stonih farmi.
Obrui neprijateljske ofanzive sve su se vie suavali. Na
malom partizanskom prostoru, izgladnelom i okrvavljenom, stek
le su se krupne vojnike jedinice. Ponestajalo je hrane. O tome
Moa pie Titu:
Svega ita od Plunika i Pivskog (manastira) do epanPolja ima oko 15.000 kilograma. Od toga treba hraniti. . . ukupno
5.299 ljudi i ena. Pozadina nije uraunata, a ona nije mala. Tu
je straa farme, komande, kuriri, radnici i izbeglice. Mislim da
ne preterujem, a podbaciti mogu, ako kaem da hranimo oko se
dam hiljada lju d i. . .
Moin raun je bio jasan: neto preko dva kilograma ita
na oveka, ili, za deset dana, ako bi se davalo samo 200 grama
ita dnevno zalihe bi bile iscrpene. Izvora za ito nije bilo,
a zalihe mesa su, kad se sabere sva stoka sa tog podruja, spale
na rezerve samo za nedelju dana! Zato Moa, veoma zabrinut,
javlja drugu Titu:
Posle nedelju dana sve farme jalove stoke bie pojedene!
Doao je momenat za velike odluke, za smele poteze, ma koliko
bili i tragini (mislim na sudbinu tolikih ranjenika, invalida,
onesposobljenih, bolesnih i izbeglih partizana). Probiti se nekud
sa svim tim naim snagama, skoncentrisanim na tako usko zem
ljite koje ne moe da ih hrani. Ja oekujem od tebe tu odluku,
taj smeli potez. Tvoj iki".
70

Proleterske brigade ve su se kretale na veliki mar prema

Bosanskoj krajini. Moa je i tada dobio od Vrhovnog taba spe
cijalni zadatak: evakuisati ranjenike. Tog posla se svesrdno pri
hvatio.

EKONOM VRHOVNOG TABA

Prilikom pokreta grupe proleterskih i udarnih brigada na
zapad, koji je otpoeo na osnovu Titove odluke od 22. juna 1942,
Mou je Vrhovni komandant postavio za efa Ekonomskog odseka Vrhovnog taba, to je saoptio svim jedinicama, nare
ujui im da sve nabavljene koliine hrane obavezno prijave
Cia Janku. A on je bio olienje potenja i potovanja narodne
imovine. Dogaalo se na dugom maru da partizanski konji skre
nu u ito, a ia Janko odmah intervenie, titei domaine.
Nekoj eni je u maru pogaena njiva i Moa joj je odmah poslao
25 kg kukruza. Kad su jedinice Prve proleterske brigade oslo
bodile Ostroac, u ruke im je pala i vea koliina kukuruza. Je
dan komandant bataljona obratio se ia Janku sa predlogom da

Sa jednog isp ra
aja Moe Fijade
na
beogradi koj
eleznikoj stani
ci. Kao gotovo
uvek i tada je
fotoreportera do
ekao dose kom:
Napravi Marka
(Vujaia)
mla
dim pa da po
ziramo/"

72

se kukuruz podeli jedinicama i stanovnitvu. Ovaj ga je blago

odbio s primedbom da jo ima vremena za to. Ali, komandantu
se urilo, bio je uporan, pa je poeo navaljivati da to zavri
pa da ide. ia tada skoi, lupi pesnicom o sto i ree:
Prvo vlast uzmi, pa onda deli kukuruz!
Ispod Treskavice, poele su da padaju bombe koje su ba
cali avioni izviai. Svi su polegali pod drvee da bi se to bolje
zaklonili, a ia je siao u jednu udoljicu i neto mirno poeo
da pie. Borci su mu dovikivali:
Skloni se, ia, vidi da bacaju bombe!
Moa je polako podigao naoare i pogledao one koji su
pretravali od jednog stabla do drugog:
Ne trkarajte vie. Legnite gde se ko naao! A za ku
kuruz emo lako!
Sa velikog mara na zapad, dugog 115 dana, zabeleena
je i pojedinost da je ia Janko napisao odu partizanskom
kamionu koji ide preko vrleti od Rora do Prekaje. Svi su se
slagali da su oferi koji voze tim putem pravi heroji, ali su
esto zadirkivali ia Janka zbog njegove pesmice koja se za
vravala stihom:
To je on,
to je on,
partizanski kamion!"
U ranu jesen 1942. stvorena je velika slobodna teritorija
i ve 22. oktobra Vrhovni tab je izdao obavetenje da je osno
van Privremeni upravni odsek iji je zadatak da vodi unu
tranje poslove na osloboenoj teritoriji: organizovanje i kon
trolu pozadinskih vlasti (komande podruja, komande mesta,
partizanske strae i seoske strae), davanje direktiva narodnooslobodilakim odborima, pomaganje odborima da postanu stvar
ni organi demokratske narodne vlasti, organizovanje slube
bezbednosti pozadine osloboenih teritorija, voenje propagande
u zemlji i inostranstvu.
Za rukovodioca Privremenog upravnog odseka odreen je
Moa Pijade i otad on danonono pomae, narodnooslobodilakim
odborima da preuzimaju rukovoenje privrednim, prosvetnim,
zdravstvenim i ostalim sektorima ivota na osloboenoj terito
riji. Oni organizuju snabdevanje vojske najnunijim potrebama,
zbrinjavaju ranjenike, obezbeuju izbeglice .brinu za letinu,
stvaraju magacine hrane .organizuju trgovinu, saobraaj, otva
raju kole i teajeve za opismenjavanje.
Mo:a putuje po selima i gradovima Bosanske krajine, Kor
duna, svuda gde je potrebna njegova intervencija. Nije bio re
dak sluaj da usred noi zatrai kakva kola, ili da mu osedlaju
konja pa da krene sam ili samo s jednim' pratiocem u neko uda
ljeno selo. Tu bi obino zorom traio da mu odbornici priaju
pojedinosti iz rada narodnooslobodilakog odbora.
73

POHOD NA ZAPAD
Rakitnica, 28. jun 1942.
Peti dan velikog mara.
Sino u ovoj rupagi, na maloj livadici, opkoljenoj buk
vama magla. Onda kia. Mi spavamo pod bukvom. Nemamo
atora. Vatra jedva tinja. Hartija ne moe da se zapali od silne
vlage. Robijaki reumatizam i partizanske rane bole. Koleno
mi eva. Kia rominja uporno i probija guste redove bukova
lia. Ve je 10,30. Navlaim ebe na glavu i pokuavam da
zaspim. Zima. Vlaga. Prve kapi probijaju i ebe. Budim se oko
dva. Od vatre nita. Leim u rupi. Poda mnom voda. Nada
mnom mokro ebe. Vake neumorno grizu. Naokolo testo
mrak i magla. Kao da sam na dnu okeana. Ali umor trai svoje.
Jo sat pretvaranja. Predmeti se pomalo raspoznaju. Prekoputa
ika Janko ve raspalio vatru. Tu dolazim na razgovor. Doneo
sam i komadinu sirovog goveeg mesa koju smo sino dobili
za dananji pokret. Reem je na krike, stavljam svaku na stenu,
i tucam kamenom da omeka. ika Janko mi pokazuje kako
treba meso spravljati:
Baci pare na krupnu ar od bukovine i posle neko
liko trenutaka die meso i odmah ga jede dok je toplo. Tako
se sauva sok.
Nabrali smo divljeg luka sremua, pa ga jedemo s poluivim mesom na kome se zadralo po koje pare uglja. Smeh.
Su'mo se. ta emo drugo raditi, nego smejati se. Mi smo ljudi
vedre prirode i na dnu okeana . . .
Hrane vrlo malo. Veliki napori. Opta izgladnelost. Ali,
svest! Sramota je za partizana da mu je glavna tema jelo; seanja ta si jeo pre pet, pre etiri, pre tri, pre dve godine. Ali
i glad! Hoe-nee opet ti jelo izie pred oi. ekaj. Trgne
se. Kraj kazana sino dug red supa bez soli i kaika jemenog kaamaka. Nisu svi ljudi podjednako svesni. Nae se
pojedinac kome trbuh govori a ne glava. To su kod nas bele
vrane. Seam se etnikog taba u Ljuljacima kraj oktobra
1941. Kako s grablo! Da su etnici u dananjoj naoj situaciji
revolver bi vadili jedni na druge. Ali, moramo se truditi
da to pitanje jela jo bolje reimo. Ne da ne sme govoriti
da si gladan, nego ne sme ni misliti na jelo. U ovim najsudbo
nosnijim asovima zasta ie glupost zavirivati da li je onaj
dobio kaiicu kaamaka vie ili manje.
Teko se peai. Gde je moja forma kad sam po brdima
iao po est kliometara ha sat. Sada jedva dva! Svi nemamo
konje. Meu nama je dosta slabih ljudi, koji su po 10 do 13
godina tamnovali u Mitrovici, drugova koji su na samrti bili
74

Podpredsednitk Prezidijuma Naroane skuptine F N R J, Mus a Pijade

daje novinarima izjavu o predstojeoj zakonodavnoj aktivnosti
Narodne skuptine FNRJ

od tuberkuloze. Za njih sat jahanja mnogo znai. I u tom po

gledu vlada kod nas pravo drugarstvo. Ali, eto, noas neki kuriri
iz komore etvrte brigade doli na nau livadu i pokupili 17
konja. Titovog konja i Markovog Micka pod samar. Mislili
su da je to deo plena iz Borija. Jedva se nekako objasnismo.
esti dan velikog mara.
im smo krenuli, jue posle podne, poela je sitna, dosa
dna kia. Prolazimo pored dva jezerceta. Ne izgledaju mnogo
lepa. Imaju neki rogoz s kraja. Penjemo se sve vie. Gazimo po
snegu. ika osi uzvikuje: Dete mu, gazim sneg o Vidovdanu
kao da je Sveti Sava. U udolici kuvari ustro iste kazane. Tu
sreemo Lekia, zamenika komandanta Prve brigade. Veli da
je jue sa 200 metara pokuavao da pregovara s milicijom iz
Dujmovia, ali nisu hteli uopte da razgovaraju. Mi emo se
pokazati kao prava narodna vojska. Neemo im uzeti 400 vo
lova i 120 konja koje smo nali kraj ovih jezera. Samo ia
Janku palo oko na jednu trupiranu ugavu kobilu. ak je do
veo i veterinara koji je obeao da e ugu zbrisati za dva dana.
Ta konj ina je ogromna. ika Janko bi trebalo da se merdevinama na nju penje. Sreom, spasosmo se bede. Konj ina uz put
izdade i ostavismo je . . .
(Iz Dnevnika" Vladimira Dedijera)

STROG KAO PARTIJA

Milisav Niki, prvoborac Prve proleterske brigade, ovako
se sea nekih ratnih susreta s ia Jankom:
Bilo je to maja 1942. Nprijatelj je napadao sa svih
strana. Ogromne snage faista kretale su se, potpomognute ten
kovima, artiljerijom i avijacijom, prema slobodnoj teritoriji koja
je zahvatala istonu Bosnu ,eo Hercegovine i severne krajeve
Crne Gore. Foa j e bila u to vreme centar slobodne teritorije.
U Foi je bio i Cia Janko. U svim selima bili su obrazovani
narodnooslobodilaki odbori, a ia Janko je bio tvorac prvih
propisa o njihovom radu. Prva proleterska borila se na poloa
jima oko Rogatice i Gorada. Najtee od svega bilo je to to
nismo imali hrane. Na dan jedan obrok, i to ne uvek. Pa i taj
jedan obrok bio je jadan: najee neslana orba s paretom
hleba. I hleb je bio slab, pravljen od brana koje se dobivalo
mlevenjem suvih kruaka. Odbori vlasti inili su velike napore
da nam nabave makar ta za ishranu. ia Janko je traio da
se u pribavljanju hrane niim ne krnji na poznati odnos prema
narodu, da se bude to taktiniji, da se to vie i uvek oslonimo
na nove organe vlasti. Iz svake jedinice odreeno je po neko
liko komunista koji e sa organima vlasti dobavljati hranu, koji
e i njima i narodu pravilno objasniti sve nae potrebe i tekoe.
Jednog dana pokupio je nas nekolicinu koji smo u bataljonu
76

Moa Pijade estita svom negdanjem efu lepoglavske munjare

Josipu Brozu Titu 56. roendan

bili zadueni za taj zadatak. Dobro nas je izgrdio zbog toga to

smo bez prisustva odbornika ili da prikupljamo priloge.
Zar vama nije jasno da mi, makar i ne dobili nita,
moramo potovati ono to nam uzdie ugled u narodu? Vi s tak
vim postupcima ne pomaete odbornicima. Ne smete br'z nji
hovog prisustva i znanja nita traiti. Dobili ste i novca, pa
kupujte, plaajte sve to moete dobiti. Ako jo jednom budete
ovako radili, onda mi se vie ne pojavljujte na oi.
Nismo imali kurai da mu i re kaemo. Stajali smo po
sramljeni oko njega. Bio je ljut na nas, imao je i razloga za to.
Pa ipak, on je znao da emo posluati njegov prekor, te nas
posle nekoliko trenutaka ponovo pozva.

77

 Znam ja ree da ste vi sada ljuti na mene to

sam vas grdio. Da se pogodimo: vi nemojte vie tako postupati,
a ja . . . malo se zamisli ja u, ipak, ponekad da vas izgrdim.
No, dobro bi bilo da se pobrinete da za borce nabavite to voa.
Ovde ima dosta jabuka, nabavite makar za pare. Ako drugovi
uz ovako slab ruak dobiju bar po jednu jabuku, bie dobro.
Ajd u zdravlje, do lepeg susreta!
. .. Pred veliki mar prema Bosanskoj krajini proveli smo
nekoliko dana na Lukim Kolibama, na Zelengori. Hleba nema,
soli nema. Na pustim terenima niotkud pomoi. Kopriva i srijemua taj umski luk jedina su hrana. Jedne veeri ko
mandant naredi da zakoljemo konja. Svako dobi po pare
sirovog mesa. Seam se: pred kolibom nas desetak naloili vatru
i peemo meso. Odnekud naie Cia. Vidi nekolicinu kako jedu
potpuno sirovo meso, samo malo zahvaeno plamenom.
Nemojte, drugovi, to jesti. Strpite se za koji minut,
neete umreti. Pa vi ete propasti od stomaka! izvika se na
njih, a onda malo tiim glasom nastavi: Imamo i previe
ranjenih i bolesnih. Zar i vi jo hoete svojim drugovima da
se na vrat natovarite? Znam ja ta je glad ,ali vam kaem da
je za vae dobro da se strpite desetak minuta vie, dok se meso
ispee. . .
. .. Januara 1943. nas nekoliko boraca 1. proleterske nali
smo se u Bihau. Bili smo ranjeni i neko vreme odleali smo
u bolnici. Naa brigada je tih dana bila daleko negde u cen
tralnoj Bosni, oko Teslica. Traili smo od uprave bolnice da nas
uputi u brigadu. Rekli su nam da je to nemoguno i da mo
ramo ostati na terenu Bosanske krajine, da e nas rasporediti
u neku drugu jedinicu. Nismo hteli da ujemo o tome. Hteli
smo u brigadu po svaku cenu, mada nismo znali tano ni gde
se nalazi.
O naoj tvrdoglavosti javili su ia Janku. Naredio je
da odmah doemo k njemu. Stigli smo brzo. Uz put smo se ve
selili jer smo se nadali da e nam on kazati gde je brigada
i da e nas uputiti u nju. Ali smo se prevarili. ia nas je ubrzo
uverio da od naeg puta u brigadu nema nita. Njemu je bilo
poznato koliko smo mi vezani za 1. proletersku, koliko je volimo:
to je bio na dom, naa porodica. I zato se nije na nas ljutio
to nismo posluali upravu bolnice. Dugo je s nama razgovarao.
Priao nam je o zasedanju AVNOJ-a, o kongresu omladine, o si
tuaciji na frontovima, o radu na slobodnoj teritoriji.
Znam ja kako vam je teko da se rastanete od brigade.
Mislite da ja ne bih voleo da sam negde kod Prve. Ali mora
se tako. U Prvoj su svi borci dobri, prekaljeni ratnici. Vi tamo
niste toliko potrebni. Ima tamo dosta drugova koji e vaspitavati one nove borce koji dolaze i koji e dolaziti u brigadu.
A ovde ste nam potrebniji. Stvaraju se nove jedinice, morate
78

Na jednom izletu: Josip Broz Tito, Moa i Le pa Pijade i Pepica

Kardelj

u njih otii. Mi vas u njih aljemo da se borite, da radite s no

vim borcima. Imamo poverenja u vas da ete biti i dobri ruko
vodioci. Tako ete najbolje pokazati i ljubav prema svojoj Prvoj
brigadi i prema Partiji, koja vas alje na nove dunosti.
Napisa svojom rukom svakom kuda e otii. I na rastanku
nas uputi da odemo u magacin, gde je bilo neke nove odee,
da se snabdemo onim to je bilo najpotrebnije.
Javiu da vam izdaju po jedno toplo odelo. Jo se niste
dobro oporavili, pa bar od hladnoe da se sauvate.

79

PARTIZAN JE RIBA
1. jul 1942:
Osmi dan velikog mara.
Evo leim izmeu dve stene na travi u selu Lukavcu. Put
smo prevalili za etiri sata. Neto oko 15 kilometara. Ovo je
staro ustaiko gnezdo. Nai su uli sino bez otpora. U selu je
zateeno sedam mukaraca. Ostali su pobegli s orujem. Inae,

Moa Pijade i Edvard Kardelj u razgovoru

80

Lukavac se nalazi na divnom mestu. S jedne strane Bjelanica,

na jugu Treskavica (vidi se otra strmen preko koje smo se
spustili one noi), a na zapadu Visoica. Na visoravni ume, pa
njaci, reke. . . Selo je bogato neto od sebe, a neto (vie) od
pljake. Nae jedinice su se svuda dobro drale. Zatiemo
jednog starog Muslimana koji se ali:
Odnijeli mi sve sudove!
Stari mu veli:
Sve e ti se vratiti, im skuvaju ruak.
ivjeli dobri ljudi! ivjeli! uzvikuju neke hanume.
ia Janko je izdao otra uputstva svim brigadama o po
stupcima pri prolazu kroz sela. Treba uvati ast partizana.
..Narod je voda, a partizani riba. Riba bez vode ne moe." Taj
princip kineskih partizana i kod nas vai.
(Iz Dnevnika" V. Dedijera)

RATNA KOSIDBA
Beogradski bataljon Prve proleterske brigade je oslobo
dio it, a to je inio ve sutradan, na zahtev Moe Pijade.
pria njegov borac Dobrivoje eki:
Ve sutradan odomaili smo se u itu, kao da smo u
naoj Posavini. Svud oko nas lelujaju se ita. Samo su nas
strmine podseale da smo negde daleko. Dolo je vreme etve,
trebalo je pomoi narodu i pripremiti ita za jedinice i bolnicu.
Staro ito je ve nestalo. Doao je i ia Janko da organizuje
kosidbu s manastirskih njiva za bolnicu koja je trebala za nama
da stigne. ,
Za kosidbu se zaas nalo dobrovoljaca meu Posavcima.
Pozajmljene su kose po selu. Uvee je odzvanjalo na sve strane
otkivanje kosa. Kao da smo zaboravili da je rat.
Ujutro su se borci budili i radoznalo pogledali nebo. Da
nas je dan etve.
Prvi snopovi su s pesmom pali. Zatim je nastavljena kosidba uz razgovor i zadirkivanje. Ali su se postepeno javljale
uspomene na prolost, na rodni kraj.
Kad sam ja sa Divnom kosio pria jedan mlad borac
to je bilo sevap videti. Kosi i kupi ceo dan, a uvee ona
jednim, a ja drugim putem, pa se opet u njivi sretnemo. Eh!
Njena vrstina, moja upornost, mesec. Eh, lju d i!. . .
Nas trojica smo ili zajedno na seoske mobe, a ovde se
ee radi nego u mom elezniku kae Prvulovi.^
Drue vodnie, ta u sa ovim mrtvim ustaama?
pita jedan vojnik Stanka.
ta e? Pitaj da li neki hoe da pomogne da se ito
sakuplja, a ako nee, namesti ih negde da vrane sakupljaju.
Svuda smeh i radost. Zrelo ito i sunce. etva. Novo zrno.
Divota i zadovoljstvo . . .
MoSa P i ja d e

81

DONESI DRVA, PA SE OGREJ!

Juna 1942. Prva proleterska brigada se zadrala dva dana
i dve noi na Treskavici. Na planini je zbog kie, koja je tih
dana obilno padala, bilo prilino hladno, pa su borci zaloili
nekoliko vatri.
Kada se vatra 1. ete razbuktala, naiao je stariji partizan
s namerom da se ogrej e.
Cia, najpre donesi drva, pa se onda ogrej! povika
neko od boraca koji su se bili okupili oko vatre i suili mokra
odela.
ia se okrenu i poe po drva.
ia Janko povika za njim komandir ete Gajo Vojvodi sjedi, ja u donijeti drva umjesto tebe.
ia Janko, smeei se, sede kraj vatre.

POSLEDNJA KAP
Beogradski bataljon Prve proleterske se priprema za juri
na Duvno. Evo ga na vrhu Jelovae. ta se dalje zbivalo pria
nam njegov komandant Miladin Ivanovi:
Pocrkali smo bez vode ova dva-tri dana. Na Jelovai je
nema. I kako to da se toliko snijega, koji je zimi pokriva, i to
liko proletnjih i jesenjih kia na njoj ne zadravaju?
Na stotinak metara ispod njenog vrha prosula se mala i
plitka bara. Eto, samo toliko i nita vie. I oko nje, tolike, a
bokreina se odavno osuila pa smrdi. Smrdi nesnosno. I zarazno.
U njoj se na milijarde sitnih vodenih vai ju i crvia koprcaju.
Svuda po njenoj razini narasle velike krpe te abokreine.
Kad goveda u nju uu, onda je pocijepaju i razbiju u male i sitne
krpice. I voda se jo vie zamuti. Zelena abokreina se izmijea
s muljem. Onda seoska goveda i nai konji zagaze u nju do
trbuha. I po svom konjskom i goveem obiaju u isto vrijeme,
tu, na licu mesta, obavljaju neke svoje poslove. Ne znaju oni
za red i poredak koje je, tu i tamo, ljudski rod nekako stvorio.
I ne misle na epidemioloke posledice. I tako tu. tu smrdljivu
i mutnu smjeu, vodu pomijeanu s balegom i mokraom, abo
kreinom i muljem, p iju . . . I usne ti se sasue kao u bolesnika
s visokom temperaturom. Stegnu se i smeuraju. I ispucaju.
I krv curi. I boli. Grlo se osui i stegne, pa se ni rije ne da
izustiti. Onda se neto suvo guta. Natee se i guta. I ne ide
dalje. Oi se nategnu, a svijest se tetura. U stomaku gori.
I ta ti preostaje nego da zahvati loni vode iz te lokve.
U njemu se na hiljade tih malih ivotinjica praaka i igra. Previjaju se i prevru kao zmijice. I jure gore-dole kao pomamne.
82

1 . . . ta e? Namrti se. Stisne zube, stegne grlo. Zamuri

1. . . pije! A ta moe drugo? Nita! Sa stisnutim zubima i us
nama kroz dosta prljavu maramicu srkue taj mulj! A uvjereni
smo da se dosta, dosta tih siunih gmazova provuklo kroz
maramicu. I izmeu zuba. Grozimo se. I pijemo. avolja je to
rabota. Otuno i gadno.
Kad nas je vidio ta pijemo sav je pretrnuo. Oi je razro
gaio kao da u nama vidi smrt.
ta radite to, nesrenici jedn i!. . . Pa to je otrov, alosna
vam majka! Potrovaete se, bog vas ubio! Svi ete se razboleti
od tifusa. Ko e posle da vas leci? Znate li da su nam bolnice
prepune bolesnika i ranjenika. Da vas vie nisam video da pi
jete ovaj o tro v ... Gubite se odatle! Vragovi jedni!
Zamahnuo je kamenom prema nama. Mi se kao postidjesmo
i razbjegosmo, onako kao djeurlija koja su, eto, neki prestup
napravili.
Beite, pobie vas.
Ne bojte se, drue Marko, nije ia Janko takav. Plai
nas samo.
Kad se ia Janko okrenuo na drugu stranu i poe na
trag ka svom logoru a mi brzo zagrabismo loni vode iz lokve,
pa opet kroz maramicu cijedimo i gutamo svu tu gadiju: i
crvie, i vodene vai, i balegu, i mokrau, i abokreinu, i . . .
sav taj mulj zajedno.
Zar i ti, Koragine! I ti, Lepa . . . O deco, deco! Pa vi
ete propasti, avoli jedni. Ovamo, za mnom!
U maloj udoljici, na stotinak metara ispod lokve, neko
je nakosio mali plast sijena. I zdjenuo ga. Pored njega je ia
Janko prostro malo sjena i tako sebi napravio dosta udobno
leite. Iz plasta izvadi sivu vojniku uturicu. U plehanu au
iscijedi zadnje kapi vode.
Evo! Malo je stara, ali je ista. Od prekjue je nosim
iz Duvna. Ali da mi obeate da vie neete ni pogledati onaj
smrdljivi otrov.
Na Lepinom i Koraginovom licu razli se djetinjski, ra
dostan osmijeh. Eto, i u ratu ima roditelja".
ia Janko, neemo vam, bogami, to malo vae sirotinje.
Nismo mi edni. Napili smo se mi dosta. Nee nam nita biti
ni od one vode u lokvi, ne bojte se. Navikli smo mi na sve.
Prekalili su se i ovi nai variaci, pa samelju i kamen, a kamoli
nee to malo crvia. Nema za nas zime dok nam je kembe
ovakvo.
Koragin se potapa po stomaku kao da ga miluje, pa
dodade:
Samo vi dajte vie leba i mesa, pa se ne bojte za nas;
lako emo mi za crvie. Od njih emo mi da se udebljamo kao
prasci.
Gleda ga kao u udu. Pazi ti balavca! ta ti on zna!
83

Nije jo ni iz pelena izaao, a pazi kako vergla kao matorac.

Ama uzmi, kad ti kaem. Evo, za nudu dosta. Pola
ae tebi, pola Lepi. Hajde, uzmite. Sutra emo ii odavde,
inae ete propasti. A najbolje je da vas dvoje i na spavanju
ostanete ovde, kod mene i Marka. Trebaete nam. Neete ii
tamo gore, jer ete se potrovati. Sedite tu.
E, Cia Janko! A mi noas idemo na Duvno. Znate...
Ostalo je tamo u samostanu ono malo vina to nam ga uzeste
kad smo prvi put uli u Duvno.
Na njegovom mravom i smeuranom licu razli se radostan
smijeh. Oi mu se prelie mladalakim sjajem. I ivahnue.
Eh, manguparijo beogradska! Ba ste vi, Beograani,
od najstarijeg do najmlaeg, svi jednaki mangupariia...
Hajte, brate, kud bilo samo da niste ovde. to dalje od onog
otrova . . .

DRUGOVANJE SA KURIROM
MIOM
Krajem novembra u Bihau se pristupilo uspostavljanju
novog politikog predstavnikog tela, kao nosioca vrhovne vla
sti u novoj demokratskoj narodnoj dravi. To je uinjeno zbog
toga to je bila osloboena velika teritorija, pa Vrhovni tab
vie nije mogao, pre svega zbog vojnih zadataka, da rukovodi
celokupnim ivotom na tako velikom prostoru. I 26. novembra
uvee je poelo Prvo zasedanje AVNOJ-a. Desetine hiljada ljudi
iz Bosanske krajine i Like sjatile su se u stari bosanski gradi
da bi bili ivi svedoci tog istorijskog dogaaja.
Od 71 pozvanog venika od Bihaa se probilo 53, a u radno
predsednitvo je, sem ostalih najistaknutijih revolucionara, iza
bran i Moa Pijade. Sutradan je Vee nastavilo rad itanjem
Moinog referata o organizaciji AVNOJ-a. On je podvukao to da
AVNOJ mora da se oslanja na narodnooslobodilake odbore, to
predstavlja demokratsku sutinu novog politikog predstavni
kog tela i nove vlasti.
Odmah posle zasedanja dobar deo poslova privremenog
Upravnog odseka preuzeo je Izvrni odbor AVNOJ-a, a pri Vr
hovnom tabu je formiran Pozadinski odsek iji je zadatak
bio da organizuje komande podruja i komande mesta i da
vodi kontrolu i nadzor nad njihovim radom. Moa je postavljen
za efa tog odseka i u tom svojstvu je odmah zahtevao od refe
renta saniteta pri Vrhovnom tabu da preuzme najsavremeniju
brigu oko zbrinjavanja boraca i suzbijanja zaraznih bolesti.
Radei odgovorne i naporne poslove, Moa je i u tim da
nima nalazio vremena i za line razgovore, za razumevanje
i nenost za malog oveka. Toga se sea i Mia Mirkovi, onaj
uveni kurir Save Kovaevia.
84

 ia Janko me je uzeo k sebi jo 1942. na osloboenoj

teritoriji u Bosanskoj krajini. Imao sam 11 godina, preivljene ratne strahote, patnje, glad i oevu smrt. Kada sam doao
kod druga Moe, od uzbuenja nisam mogao rei nita. Srce mi
je ekialo. On je to primetio i koraknuo mi ususret. Pruio
je ruku i zatim me pomilovao:
Nas dvojica emo ovde raditi. J a u nareivati, a ti e
sluati. Znam neto o tebi od drugih, ali mi ti sam priaj.
I Mia je onda ispriao svoju isto rij u. ia Janko ga je
prigrlio izgovarajui rei utehe. Mali kurir je otad brinuo da
u sobi svaka stvar bude na svom mestu. Znajui da rad mnogo
umara, Moa je slao Miu i da se poigra sa decom u susedstvu.
A ovaj je pomiljao: Pa ja sam vojnik, nosim puku, i sad da
se igram? !
Moa je to primetio i esto je zvao decu u svoju sobu.
Ona su u poetku bojaljivo dolazila, a potom su se oslobodila.
Tako je Mia, ipak, imao drutvo svojih vrnjaka.
Kad su iz Petrovca poli za Biha uz put su sretali mnoge
seljake:
Sigurno su to ded i unuk. Uskoro e neka furtutma
kad se oni se le . . . uo je Mia jednog metanina.
Moa i Mia e se rastati tek u etvrtoj ofanzivi. ia
Janko ga je vratio u brigadu Save Kovaevia, da bi bio to
sigurniji za Miin ivot. Pritom je naredio rukovodiocima da
ga svojski paze.
Moa je, inae, esto putovao i po selima Bosanske krajine.
Jednog od tih putovanja se seao pop Vlada Zeevi, lan Vr
hovnog taba:
Ujesen 1942. godine krenuli smo zajedno iz Bosanskog
Petrovca automobilima za Otrelj. ofer je zaustavio kola na
nizbrdici i izaao da uzme neke svoje stvari. ia Janko i ja
ostali smo u kolima. Razgovarajui, nismo odmah ni primetili
da su kola sama krenula nizbrdo, bez ofera. ia Janko me upita:
Pope, ume li ti da vozi?
Ne, a ti, ia?
Ni ja. Znai iskaemo!
Iskaui posle ie Vlada se prilino ugruvao, a poto
su stanovali zajedno, Moa je preuzeo brigu o njemu za vreme
oporavka. Tih veeri, pravei mu drutvo, ispriao bi poneki
odlomak iz svog ivota. Posle bi nastavio da radi.
Nekad je pisao, pa prekucavao na pisaoj maini, a po
nekad kucao direktno u mainu, zamiljajui tekst. A onda bi
maina uutala. Pogledam ia Janko spava presamien preko
pisae ma ne. Spavanje" i odmor" ia Janka trajao bi naj
vie pet do deset minuta, a onda bi ponovo radio seao se
pop Vlada.
85

U VRTLOGU SUTJESKE
Prilikom proboja na Sutjesci, u najdramatinijoj situaciji,
jedinice NOVJ su se kretale u dve kolone: na elu jedne je
bio Tito, a na elu druge Moa. A oko Moe Pratei bataljon
Vrhovnog taba i deo etvrte proleterske crnogorske brigade.
Nailaze talasi aviona. Bombarduju. Moina kolona se razreuje. Ljudi zaleu. Prva, Titova kolona je odmakla, veze
s njom su pokidane. Cia Janko neprestano alje kurire i govori
da treba uhvatiti vezu:
Mi moramo biti uz Vrhovnog komandanta!
Deset je sati pre podne. Negde na Ozrenu se uju stra
hovite eksplozije i tektanje rafala. Najgue je ispod MilinKlada. Tamo je, znai, teite napada. Moa se poverio drugo-

Moa Pijade pasionirani lovac

86

vima: moda je to udar na glavnu kolonu, koja kri put i pro

bija obru. Odgovor brzo dolazi. Donosi ga kurir iz prve, Ti
tove kolone. Nosi poruke Cia Janku. Stoji umoran i zadihan
pred njim i eka dok ovaj otvara pismo.
Stari (drug Tito) je ranjen, Englez poginuo, Nemci napaPratei bataljon . . .
ko stoji nepomian, kao gromom oinut. Ali samo
za trenutak. Ovrsli revolucionar brzo reaguje. Preleti jo jed
nim pogledom tih nekoliko redova koji kazuju sve, u kojima
se izlaz trai od kolone koju on vodi, od Prateeg bataljona,
umornog, bez hrane i desetkovanog u danononim borbama.
ia Janko zna da je svaki trenutak dragocen, da odluuju tre
nuci, da svako zakanjenje ovde znai poraz. Jer, drug Tito je
ranjen, Vrhovni tab je u opasnosti. I Cia Janko izdaje nare
enje Prateem bataljonu za pokret u susret Vrhovnom
komandantu.
Iscrpljeni i gladni borci kreu trkom.
Neizvesnost nije potrajala. Ubrzo je niz brdo siao drug
Tito. Ruka mu je bila u zavoju. Pitao je ranjenike kako im je,
a nije govorio o svojoj rani. Onda se susreo sa ia Jankom.
Pogledali su se i razumeli.

NAZOROVE
Posle proboja kroz neprijateljev obru na Sutjesci glav
nina nae vojske je izbila u istonu Bosnu. Tamo su opet bili
zajedno stari rodoljub, politiar i pesnik Vladimir Nazor i Moa
Pijade. Nali su se pred ozbiljnim zadacima .odluni za borbu
do pobede. O Moi e Nazor pisati:
Maleni i mravi drug ika Janko stari idealista i bun
tovnik Moa Pijade nosi gotovo uvijek opasan pitolj i bombe,
0 ramenu i po dve puke iz kojih puca ak i na neprijateljske
avione, kao da su vrap ci. . .
Mi smo legli, ali nismo zaspali, iako smo itavu no bez
odmora jahali, ili peaili. Diemo se utke i lutamo od hrpe do
hrpe, zagledajui u tue ruke i tue torbe. Gotovo smo svi posivjeli od gladi, pouteli i pozeleneli. Najtee je svima, a i ovima
koji nisu pravi puai, to smo ostali bez duvana: za cigaru
se daje i poslednji komad hljeba. Ugledao sam Mou, pa sam
se digao sa leaja. Vuem se k njemu, nadajui se da u dobiti
neto. Nije imao hljeba, ali mi je dao malo duvana.
Moo kaem mu to veli na to?
Ne brini! Kladanj e pasti do veeri, a kad se nasitimo
1 odmorimo bie bolje".
Jedna od ala na raun Moina rasta i izgleda, na koje
se on nikada nije ljutio (ve je uvek bio spreman da se na svoj
raun naali). Nazor je izrekao i neto ranije, u zamku u Os87

Moa Pijade medu om ladincim a g ra d iteljim a

trocu. Tamo se kao dete radovao to je dobio partizansku uni

formu, ali je traio i pitolj, govorei Titu:
Kad moe da ga nosi Cia Janko, mogu i ja!
Godinu dana kasnije, u Topuskom, Moa e, oevidno
s najveim potovanjem za Nazora, koje je i ovaj oseao za njega,
napisati:
Vladimir Nazor, pesnik koji nikada nije mislio da e
se baviti politikom i biti dravnik, a sada je predsednik jedne
drave i predsednik jednog politikog narodnog fronta, navrio
je, hteo ne hto, jo jednu godinu ivota i zakoraio u onu kojoj
neu da pominjem brojku, jer se iz nje pravo ulazi u sedamde
setu . . . Je li to starost?
Dosta je bilo videti ga ma u kojoj od toliko tekih situ
acija etvrte i Pete ofanzive, ili progovoriti s njim samo malo
rei, pa razumeti sve na ovom pesniku. . .
Bile su to strahote za najtvre isprobane borce, naviknute
na sve to bi slomilo svaku drugu vojsku, a kamoli nenog
starca. U graanskom odelu, sa sivim eirom sa ijeg se rupca
osmehivala crvena petokraka zvezda, udno je odskakao, pa
ipak bi pristajao zajedno sa onom bolesnom i ranjenom elja
di" koju je vojska vukla za sobom i od koje su se i sami borci
tako malo razlikovali. . .
Trebalo je krajnjih napora i svih telesnih snaga oveka da
sve izdri. Jo je vie trebalo vere, one vere koja je bila jedina
sila koja je toj nevienoj vojsci kroz krv i leeve, glad i bolest,
studen i dronjke, obeavala izlaz na sunana polja, u vonjake
i hleb, u pobedu.
Na stranoj Sutjesci Nazor proivljuje svoju pesmu Ti
tov naprijed" . . .

UREDNIK TANJUG-a
Ba nekako u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a Moa je,
sem ostalih poslova .radio i na osnivanju nae prve novinske
agencije. Nazvao ju je Telegrafska agencija nove Jugoslavije
TANJUG, mada je ispoetka mislio da je nazove i druga
ije, a bilo je toliko predloga da je i drug Tito, alei se na raun
starog aljivine Cia Janka, ili kako ga je on nazivao ikija,
dao svoj predlog da se nova agencija nazove Cikijank, to
jest skraeno ime Cia Janko.
To su bili Moini burni dani, moda i najburniji u nje
govom revolucionarnom ivotu, ali on nije prestajao da bude
i strastven novinar. Zajedno sa grupom drugova, organizovao
je izdavanje Biltena koji je u 400 primeraka upuivan irom
Jugoslavije. Stanovao je u istoj kui gde je bila i redakcija, a

pored ureivanja i izdavanja lista, on se brinuo za svaku sit

nicu, ak i kad je bilo u pitanju odravanje pisaih maina.
Dok se angaovao u prpiremanju odluka AVNOJ-a, on se,
u isto vreme, bavio i novinarskim poslovima. Sem ostalog, stva
rao je dokumentaciju fotografija iz oslobodilakog rata i pravio
,,pigl svake stranice. Sam je ispisivao i legende ispod foto
grafija. Ta dragocena zbirka fotografija propala je koji dan
pre zasedanja AVNOJ-a, prilikom napada na onaj ,,dornije na
Glamokom polju, kojim je Lola Ribar trebalo da odleti u
Kairo. A Lola je, pored svih poslova prvog efa nae misije kod
saveznika, mislio da preda na tampanje tu kolekciju kako bi
se sauvala kao dragocenost i kako bi ovo verno svedoenje
o partizanskoj borbi stiglo u sve krajeve sveta.
Iskusni novinar i ovrsli revolucionar itao je svaku re,
svaki red teksta u Biltenu, ali se u nain kazivanja, u stil no
vinara vrlo retko meao. Ocenjivao je samo pravilnost poli
tikih stavova, zahtevajui jasnost i jednostavnost u pisanju.

PODPREDSEDNIK AVNOJ-a
Krajem novembra 1943. u Jajce su stizale delegacije iz
pojedinih pokrajina. Mnoge su se s mukom, danonono i pod
borbom, probijale, a neke nisu mi uspele da se probiju preko
okupiranih teritorija. Uoi zasedanja predstavnici svih delega
cija su odrali sastanak gde su se dogovorili o sutranjem zasedanju. Sastanku su prisustvovali Edvard Kardelj i Moa Pijade. Moa e i sutra navee, kada su se delegati, mahom odeveni u vojnike uniforme, poeli skupljati u Domu kulture, u
salu ui pratei Tita. Te noi AVNOJ je postao vrhovno zako
nodavno i izvrno predstavniko telo naroda Jugoslavije, a za
njegovog prvog podpredsednika je izabran Moa Pijade. On je,
zajedno sa Kardelj om, ceo novembar radio na sadraju doku
menata usvojenih na zasedanju, ega se kasnije ovako seao:
Na nekoliko dana pred zasedanje, zajedno sa ostalim
drugovima, bio sam pod silnim utiskom oekivanja zasedanja,
kao dogaaja od vanrednog znaaja. Narodni ustanak .narodnooslobodilacki rat otelovljuje se u novoj dravnoj organizaciji.
Od tada postajemo drava . . .
On tada, sem ostalog, razmilja i o tome kako da se oda
priznanje Vrhovnom komandantu. Pomilja i na to da se Titu
da in, jer ga ve svet oslovljava kao generala. Uostalom, naa
vojska je godinu dana pre toga imala svoje prve generale, a
inove im je dao Tito. Tada je predloio, nekako ba uoi po
etka zasedanja, da Tito bude proglaen za marala. Svi prisutni
delegati su se s njim sloili, ali Tito nije hteo ni da uje. Morao
sam se pokoriti, zadravajui u sebi teko oseanje da e to
biti jedan manjak u odlukama zasedanja** govorio je kasnije
90

Sa prijema povodom 29. novembra 1952. godine: mariai Tito

u razgovoru sa Molom Pijade i dr. Ribarom

Moa. Odjednom, uoi samog zasedanja, slovenaka delegacija

je stigla sa predlogom da se Tito imenuje za marala. Bilo je tc
ne samo poasno priznanje za Tita lino, ve za itavu nau
mladu i slavnu armiju, za itavu borbu. Tito se ve tome nije
mogao odupreti, a Moa je zamiljao kako e to da lepo izrazi
u formulaciji, u odlukama: Maral Jugoslavije. Toga e se ka
snije rado seati:
Moram priznati da sam za sebe traio privilegiju da
proitam na plenumu zasedanja odluku o imenovanju Tita mar
alom. Sednica je reila da proitam sve odluke. Bila je prava
guva i graja na pozornici kad smo doneli prvu odluku i kad
smo radosni estitali drugu Titu. Ljubei ga ja nisam mogao
a da mu veselim prkosom ne kaem: Ipak si maral!
Bio sam uzbuen i razdragan, ali sam odluku dobro pro
itao, sveano i snanim glasom. Niko ko je bio prisutan na
zasedanju ne moe zaboraviti ono dugotrajno, urnebesno odu
evljenje koje je izazvalo itanje ove odluke. Ne moe se takoe
zaboraviti kako je skroman, i skoro skruen, pod ovacijama
koje nisu prestajale, stajao drug Tito na govornici, ne mogui
da doe do rei da se zahvali na priznanju koje mu je ukazano.
Oduevljenje koje je vest o tome izazvala i u vojsci i u narodu
irom zemlje, kao i brzo i jednostavno priznanje inostranstva,
pokazali su koliko je ta odluka bila prirodna i neophodna i
koliko je dola u pravi as.
Moa, koji je u Titu video retku istorijsku linost, rekao
je tada:
Budui s njime u svakodnevnom dodiru u Vrhovnom
tabu, naroito u foanskom periodu ,imao sam mogunosti da
se svakog dana uverim u njegov vojniki genij. Prisustvovao sam
mnogim dsikusijama kad su izraivani planovi i Tito je uvek
bio taj koji je davao plan operacije, a one su uvek bile uspene.
Mnogo puta mogao sam se uveriti da je to ovek koji je u sebi
sjedinio oveka-politiara, rukovodioca naroda, oveka or
ganizatora i vou Partije i oveka genijalnog vojskovou . . .

NEEMO IM SE NAMETATI
Prilikom Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra
1943. godine na kome se raspravljalo i o veim potrebama za
stvaranje narodne vlasti i na neosloboenim teritorij ama, jedan
od delegata za vreme pauze obrati se drugu Moi:
A kako emo stvarati vlast meu Nemcima?
Shvatajui da delegat misli na okupiranu teritoriju, drug
Moa se naali:
Meu njima je vala neemo ni stvarati, jer bi mu to
dolo kao da im se nameemo. . .
92

PRETERALI
Meu delegatima Drugog zasedanja AVNOJ-a, Moa je ug
ledao i jednog od svojih ljutih Krajinika", kako ih je nazivao,
u ijoj je etvrtoj krajikoj brigadi bio prole godine pred na
pad na Biha. Priao mu je i zagrlio ga.
Od onog vaeg hvatanja u nae kozarako kolo i pesme
ree mladi stvorena je prava legenda.
Kakva legenda? iuavao se Moa.
Kad smo onako radosni zaigrali to ste nam vi Cia
Janko doli u brigadu, mi vam u kolu, seate se, zapevasmo:
Ide Moa iz Srbije
Preko gore Romani je
Svojom vojskom vabe bije . . .
a vi nam kao iz puke pevajui odgovoriste:
Neka ivi Cia Moa
Mada tuda nije proa ..
I prasnu u novi spontani smeh.
Drue Moo, prilazei mu ree Josip Cazi htio bih
neto da ti objasnim iz onih davnih, robijakih dana.
Cazi je bio u Zabeli kod Poarevca i s drugovima nije pri
stao da raportom trai prelazak u Sremsku Mitrovicu.
Mani, Josipe, orava p osla. . . Sve sam to odavno zabo
ravio . . . Daj, to je novo: kako stoje nae stvari kod vas?
prijatno ga je iznenadio Moa. Bilo mu je milo to je tako olako
preao preko onoga to je Cazi ja godinama peklo i to je eleo
da jednom razjasni.
Ohrabren time, kako je umeo lepo i slikovito da pria,
Cazi je Moi veoma optimistiki prikazivao situaciju u svom
kraju, stavljajui naroiti naglasak na ogroman priliv boraca
u partizanske jedinice.
Po tebi vi sve ivo oteraste u partizane gotovo u ali
prekide ga Moa.
Sve to je sposobno za borbu, Cia, pohvali se venik.
Sluaj, Josipe, kad se vrati, opomeni te tvoje aktiviste
da to malo smanje, jer ako tako produite, ostaemo bez ljudi
za narodnu vlast u pozadini! potapao je Moa Cazi ja po ra
menu i uzeo pod ruku.
Izaoe iz dvorane i otpratie Tita do njegovog stana.

93

KOMANDANT KNJIGA
Jo se nije bio zavrio rat, a Moa Pijade, negde u prolee 1944. godine, zatekao se u okolini Jajca. U jednom selu Moa
se sastao sa seljacima i osveavao uspomene iz minulih ratnih
dana. Moa je govorio seljacima o novostima na raznim frontovima i davao savete i uputstva za organizaciju narodne vlasti
i predstojeu obnovu zemlje.
Na kraju razgovora upitao ga jedan seljak:
Je li, bolan, drue Moo, a gde ti je onaj starac koji
je veito jahao na onoj ragi? Je li ostao iv?
Moa je razumeo da ga pitaju za Vladimira Nazora, jer je
on sa njime esto tuda prolazio. Stoga mu odgovori:
On je otiao na slobodnu teritoriju Hrvatske za koman
danta svih knjiga!

ZAKONODAVAC
U KOEVSKOM ROGU
Jedne od prvih ratnih veeri 1944, nekako iza ponoi, vr
hovna rukovodstva revolucije su morala napustiti Jajce. Moa
je, sa Ivanom Ribarom, Rodoljubom olakoviem i grupom naj
istaknutijih rukovodilaca AVNOJ-a, krenuo, preko slobodne teri
torije Hrvatske, ka Koevskom Rogu, bazi rukovodstva revo
luciji u Sloveniji, gde su jo bile: bolnice, kole, redakcije listova.
To je bilo naselje od baraka, smeteno duboko u umi, pod za
titom slovenakih brigada, i tu je danonono brujalo od ivota.
Tu se Moa sa njemu svojstvenim oduevljenjem bacio na nov
posao, vodei prepisku sa Kardeljom, stvarajui projekte novih
zakona za novu dravu, pravei prvi grb nae drave, smilja
jui rei i melodiju nae nove himne.
ia Janko je dane u Sloveniji koristio i za obilazak dobro
organizovane velike slobodne teritorije, jaui, najee sam,
na bosanskom kljusetu koje je doveo iz Jajca i koje je mnogo
voleo.
Tu e ga jednog dana sresti Boidar Jakac i upustiti se
sa njim u razgovor o umetnosti, i toga e se kasnije Jakac
ovako seati:
Moa je sa velikim interesovanjem i oseanjem posmatrao ivopisni kraj kroz koji smo prolazili.
Zaeleo sam se slikanja rekao mi je tada ali ne
mam ni vremena ni uljanih boja.
Zato onda ne crta? upitao sam ga.
Ne, to ne radim sa ljubavlju. Boje su moja strast.
Portretirao sam tada ili gravirao nekoliko naih rukovo
dilaca, a meu njima i Mou. Teko sam to uspeo, jer je on
stalno bio prezaposlen. Naslikao sam ga u profilu, koji je vrlo
94

karakteristian. Za to vreme Moa je uporno neto zapisivao

i popravljao rukopise. Podizao je naoare i ponovo ih stavljao.
Odbio je da pogleda portret. Kao slikar nije voleo, a ni hteo
da vidi taj svoj naslikani profil.
U Koevskom Rogu razmiljao je kako da se resi pitanje
onih ljudi koji su postali invalidi u ratu, ili su izgubili zdravlje
u tekim uslovima borbe. Nalazio je reenje u tome da im se
posle rata omogui kolovanje, obezbede odgovarajua radna
mesta u dravnom i samoupravnom aparatu, u privredi i prosveti kako je pisao drugu Titu.
Tu je predavao i na Slovenakoj partijskoj koli. Tu je sva
kog jutra prvi u baraci ustajao, loio malu pe i spremao sobu,
tu je sa knjievnikom i politiarem Josipom Vidmarom vodio
duge razgovore o prevodu Molijera na slovenaki.
Jedne noi u toj Moinoj sobici njegovi najblii saborci,
okupljeni oko radioaparata, uli su i za jednu njegovu naklo
nost da mnogo voli meso. Iako nije obilno jeo, u hrani je
uvek prednost davao mesnim obrocima, to je ovde ovako ob
jasnio:
Davno, u vreme pred Prvi svetski rat, kao mlad novinar
u Beogradu, hranio sam se u restoranu Mali vojnik" u Sremskoj ulici. Da bih se sasvim obezbedio, pretplatio sam se unapred na 30 bifteka meseno.
Ve sredinom marta 1944. pola itelja Moine barake
otilo je na nove zadatke. On je jo ostao, i dalje od ranih ju
tarnjih asova radei na tekstovima novih dravnih zakona,
obino uz bledoukastu svetlost lojanice. Iz te sobice je pisao
Titu o tome kako treba reiti pitanje kralja, kako formirati
dravnu komisiju za ispitivanje ratnih zloina i koje joj za
datke dati.

PRAVAC-BEOGRAD
Krajem aprila Moa je, zajedno sa ostalim lanovima
Predstavnitva AVNOJ-a, krenuo iz Slovenije u Vrhovni tab na
Visu. U toku mara je trebalo prei prugu KarlovacZagreb.
Nju su osiguravale jake ustake i nemake jedinice, a njome
je patrolirao i oklopni voz. Komandant bataljona koji je sa
svojim borcima pratio lanove Predsednitva, predloio je: ili
da se vrate nazad, ili da prugu preu pod borbom. Moa se
smesta odluio:
Predsednitvo AVNOJ-a u strelce!
Bio je gust mrak. Kad je kolona, polako nastupajui, iz
bila na prugu, Moa se s komandantom bataljona dogovorio da
bar izvedu diverziju kad su ve stigli neopaeno. Brzo je pri
premljen eksploziv i posle nekoliko minuta mali propust na
pruzi odleteo je u vazduh.

95

Stari zakonodavac, radei propise o ustrojstvu nove dr

ave, nije propustio ni najmanju mogunost da ubrza propast
stare.
Prolaz je bio slobodan. Do Gline je Moa putovao na svom
konjiu, a tamo ga je saekao avion. Bio je to najzad kraj
peaenja i neugodnih putovanja. Za dva sata leta stigao je
kod Tita na Vis. Zadrao se svega jedan dan. Ve sutra ujutru
Vrhovni komandant poslao ga je avionom preko Italije u
Moskvu. Na nove, diplomatske zadatke.
A u osloboeni Beograd Moa se vratio 7. novembra 1944.
0 tome kako je izgledao i ta je radio govore i njegovi bio
grafi Slobodan Bosilji i Dragan Markovi:
Vie to nije bio bodar, zdrav mladi iz mitrovake
estice*1, koji je prkosio kaznionskom tribunalu. Godine su mo
rale da uine svoje, godine robijanja, trajkova, gladi i iskue
nja u ratu: stari revolucionar izaao je iz aviona povijenih le
a i sedih vlasi. Osmeh je ispunio oi; zar ima veeg radovanja
za oveka nego kad ugleda svoj grad slobodan i buan
posle 20 godina ekanja iza reetaka i u rovovima fronto va. ta
je oseao tih trenutaka? Da li se taj vrtlog doivljavanja moe
uopte objasniti; na ta je mislio: na detinjstvo kraj Dunava
1 tihe, zapupele ulice Dorola, na svoju prvu sliku, na sami
ce ili na suenje, kad su mu saoptili izgnanstvo na robiju, na
odlazak u Bileu ili na prvu slobodnu veeru, na rat, i sada,
evo na Beograd, razruen ali drag, pun ivotnog delirijuma,
kojim vrvi svet kao u nekoj velikoj pozornici odigrane drame".
etao je dugo to popodne gradom, razgledao je njegove
kue i parkove, seao se, obilazio ulice kojih vie nije bilo,
koje su sada leale u dimu. Tek predvee vratio se u svoj stan
u hotelu Maestik, gde je privremeno iveo. Tada je saznao
za jo jednu od hiljade tunih vesti ovog doba: u ratu mu je
poginula i neaka Alisa Pijade, koja je u 16 godini otila u
odred i negde na icama zavrrila svoj ivot, juriajui. Bila je
sedamnaesta rtva porodice Pijade u velikoj drami koju nazvae Drugim svetskim ratom.
Uvee, Moa je otiao na sveanu akademiju povodom pro
slave Oktobarske revolucije. Sedeo je u loi zajedno sa drugom
Titom. A kad se sveanost zavrila stari podpredsednik Prezidijuma AVNOJ-a izaao je sam na ulicu. Opet je etao dugo, kao
da ponovo prolazi ivotom koji ie ve proiveo. Kao da sanjari,
ili zamilja, moda, viziju budunosti."

DIPLOMATA BEZ RUKAVICA

Krajem jula 1946. poela je Konferencija mira u Parizu,
na kojoj je Moa Pijade, kao lan jugoslovenske dravne de
legacije, jedan od njenih najaktivnijih lanova i najeih go96

vornika. Sa strau polemiara branio je ne samo vitalne in

terese svojih naroda, ve je istupao i kao borac za pravedan
mir s pobeemm narodima. On je bio najreitiji zatitnik in
teresa naroda Albanije, Bugarske, Rumunije, iako su ove dve
poslednje zemlje uestvovale u ratu na strani faistike Oso
vine. Branio ih je, u ime bolje budunosti u interesu mira na
Balkanu.
Za istupanje na toj velikoj i veoma znaajnoj meuna
rodnoj politikoj pozornici Moa Pijade se strpljivo, studiozno
pripremao. Radovao se, kako je sam govorio, ne samo istorijskom spektaklu u Luksemburkoj palati, ve i dvobojima koje je
predoseao. Jedva je ekao da vidi Pariz, posle Beograda najvoljeniji grad. Jer, jo od prolea 1910, kada je kao mladi
prvi put kroio na njegove iroke bulevare eljan da se napoji
znanja s prvih slikarskih vrela, ovo mu je bio prvi ponovni
susret s gradom na Seni.
Dok se kao siromani student liavao i poslednjeg sua da
bi platio metro i ulaznicu za Luvr, sad je u Luksemburku
palatu ulazio sa svim poastima koje se odaju predstavniku
saveznikih naroda Jugoslavije.
Nimalo impresioniran velianstvenou ceremonijala i nakostreenom, preteom snagom velikih sila, on je ve od prvog
dana na tom svetskom skupu, onako siuan ali ivahan i du
hovito bodar, postao predmet panje mnogih delegacija. Roeni
parlamentarac ,,isprve je pronaao Ahilovu petu mehanizma
glasake maine velikih zapadnih sila koje su sada, suprotno
ranijem jednoglasnom zakljuku da Konferencija mira donosi
preporuke o vanim pitanjima dvotreinskom veinom, preko
nekih predstavnika malih drava predlagale samo prostu vei
nu, toboe u interesu malih naroda.
atrovaka igra velike diplomatije nazvao je Moa
te manevre. Njemu je pripala ast da otvori generalnu debatu,
da prvi zametne veliki dvoboj za pravian mir, za stvarna
prava malih naroda. On je korektnim francuskim jezikom izla
gao stav jugoslovenske delegacije, koja se zalagala ,,za dvo
treinsku veinu", koja pomae da idealni kriterij, naime,
potpuna saglasnost, postane istinska tenja svih delegacija", to
je istovremeno znailo da ni u kom sluaju nije mogue doz
voliti da se donesu zakljuci i preporuke obinom veinom..
Pri tome je Pijade izloio i specijalnu rezervu jugoslo
venske delegacije koja je zahtevala da se osim glasova potuje
i etniki princip:
Jugoslavija je bila ona saveznika sila" rekao je zatim
Moa Pijade koja je podnela glavni teret rata izazvanog
napadom faistike Italije, angaujui za vreme od dve i po go
dine ogroman broj italijanskih divizija na svom borbenom fron
tu. Jugoslovenski narodi su dali od svih Ujedinjenih nacija
srazmerno najvee rtve u ljudstvu u borbi protiv svog napadaa.

Pored toga, ugovorom o miru sa Italijom reava se o ivotnom

opstanku i nacionalnoj slobodi onih etnikih delova naroda
koji su sami uzeli aktivnog uea i neposrednog uea u borbi
za svoje osloboenje od italijanske dominacije. Ni u jednom
prostoru u toku ovog rata nije se dogodio sluaj da je narod
u dravnim granicama sila osovine aktivno uestvovao u borbi
protiv napadaa, kao to je to sluaj s narodom Julijske krajine,
koji se u toj borbi povezao s borbom naroda Jugoslavije, a pre
ko njih sa svim ostalim saveznicima."
Prva iskra je planula. Gladni rat e se za koji as, za koji
dan rasplamsati do nepomirljivosti. U dvorani pune dve nedelje trajala je diskusija o proceduri koju je zametnuo Moa
Pijade. Atmosfera se toliko zagrevala, poela je da pritiskuje,
gui:
. . . jugoslovenska delegacija izjavljuje proitao je
Moa njen stav da se nee smatrati obaveznom da prihvati
ona reenja koja e biti donesena veinom manjom od dve
treine glasova!
Bomba je pala! uo se, u optoj pometnji, glas jed
nog amerikog novinara . . .

DIVLJENJE
Kad je Moa Pijade 1945. godine doao u Sombor, prvo je
svratio u Gradski komitet.
Unutra, u zgradi, bilo je puno ormana s vitrinama punim
kristala, majolike, kineskog porcelana . . .
Moa je proao kroz sva odeljenja, panjivo razgledao
stvari, okrenuo se drugovima koji su ga pratili i rekao zna
ajno:
E, drugovi, divnu biblioteku imate.
Ve sutradan kristali su bili uklonjeni iz vitrine, a njihovo
mesto poele su polako da zauzimaju knjige.

DEMOKRATI JA
Posle skuptine seljake radne zadruge u selu Ravnom drug
Moa Pijade, za vreme ruka, na uporan pljesak i povike: Ho
emo Mou, hoemo Mou, podigao je au da odri zdravicu.
Diem ovu au . . . poeo je drug Moa.
No poto povici nisu nikako prestajali, on to ponovi ne
koliko puta. Poto je video da od silnih ovacija nikako nee
moi da doe do rei, on povika:
ta je ovo? Hoemo Mou, hoemo Mou stalno
viete. Sad ste Mou izglasali, a Moi ne date da govori. K a
kva je to demokratija?
Poklici prestadoe, i drug Pijade odra svoju zdravicu.

99

ODBRANA TRSTA
Godina 1945. jedinice Jugoslovenske narodne armije su se,
u cilju ouvanja mira i pod pritiskom zapadnih sila, povukle iz
Trsta i njegovog neposrednog zalea. Time je stvorena Slo
bodna teritorija Trsta" i podeljena na dva del zonu A pod
upravom saveznika i zonu B pod upravom JNA. Osam godina
e vlade Italije ucenjivati svet da im se vrati Trst i njegovo
zalee, a 1953. e uspeti da kod vlada u Londonu i Vaingtonu, suprotno ranijim deklaracijama i preuzetim obavezama pred
svetom, izdejstvuju reenje da se mandat nad zonom A prenese
na Italiju. U toj zakulisnoj diplomatskoj igri. u tom politikom
biznisu izvesnu ulogu imala je i gospoa Klara Ljus, tadanji
ameriki ambasador u Rimu.
Neoekivano saoptenje o ovom jednostranom savezni
kom inu izazvalo je silno uzbuenje i val protesta u celoj naoj
zemlji. Uznemirena je bila i evropska javnost, s obzirom na od
lunost naroda Jugoslavije da brani svoje ivotne interese.
Nastala je nova, veoma otra kriza oko Trsta.
U Beogradu kao i svim gradovima od evelije do Tri
glava odran je tog poznog, sunanog i toplog miholjskog leta
jedan od najveih poratnih protestnih mitinga. Trg Republike
prekrila je masa od vie stotina hiljada stanovnika glavnog
grada i ire okoline. Na sve strane prolamali su se uzvici:
Svoje ne damo tue neemo!", Svi smo armija ako zatre
ba", Trgujte vaim nemojte tuim,,, Smrt faizmu
sloboda Trstu". Bila je to dirljiva saglasnost svih naih naroda
sa oseajima napaenog naroda Julijske krajine i Trsta.
Glavni govornik bio je opet Moa Pijade. Njegovo istu
panje te druge nedelje oktobra 1953. ulo je istog dana u
anegdotu.
. . . Nije to (zona A) niija prija rekao je izmeu os
talog Moa Pijade uz burne aklamacije i frenetian aplauz koji
su se dugo prolamali trgom a da Jugoslavija po istom me
unarodnom mandatu ne dri zonu B, danas bi moda te dve sile,
uz naknadni pristanak Francuske, poklonile Italiji itavu Slo
bodnu teritoriju Trsta . . .
...A l i poto je mandat SAD, Velike Britanije i Jugosla
vije dobij en meunarodnim ugovorom, s kakvim pravom Veli
ka Britanija i SAD prenose taj mandat na Italiju? Taj prenos
je neovlaen, nezakonit, samovoljan i za nas nema vrednosti..."
Bio je shvaen i jednoduno podran.
Jo jednom e on toga dana posvedoiti pred masom svojih
Dorolaca, Savamalaca, Palilulaca, Mirjevaca, da je bio i zauvek
ostao dete Beograda i po srcu i po duhu. Izbacio je novu sonu

100

dosetku, koja nije objavljena u tampi, valjda iz protokolar

nih razloga, ali koja je, kako je zabeleio Slobodan Neovi,
ivela i ivi, koja se do dananjeg dana sa uivanjem prepriava:
Poklonili su ono to nije njihovo. . . planuo je kao
pravi tribun. A li. . . neka gospoa Ljus deli ono od ega
je ona gazdarica, a ne na T r st..

DOPUNA
Zboru biraa u jednom selu bio je prisutan i Moa Pijade.
Diskutovalo se o opravci puteva i drugim komunalnim pro
blemima. U diskusiji je uestvovao i Moa Pijade. Posle njega
govorio je i predsednik mesnog odbora. Poeo je sledeim re
cima:
1'
Drugovi i drugarice, hteo bih da dopunim druga
M ou. . .
Posle zavrenog zbora vraali su se zajedno kolima Moa
Pijade i predsednik. Put je bio vrlo lo, raskopan i pun rupa,
pa e Moa rei predsedniku:
More, kako bi bilo da ti dopuni ove rupe na putu?

UJED PSIA ZUBATOVIA

U svojoj knjizi Izgubljena bitka J. V. Staljina", publicista
i dugogodinji Moin saborac Vladimir Dedijer je, govorei o ot
poru Jugoslavije hegemonistikoj politici Staljina, zapisao i ovu
pojedinost koja verno ocrtava karakter ika Janka:
Kardelj me je zvao i poruio mi da dobro pazim da naa
tampa ne da bilo kakvog povoda SSSR-u za napad. Otvorio sam
tih dana etvore oi. Ali, avo nikad ne spava. U Knjievnim
novinama" se 6. setembra (1949) pojavio lanak pod naslovom
Krilov ili Ezop", u kome se od rei do rei veli:
Vraka je stvar diplomatska nota. Napie je, pregleda
elegantni asopis i misli: ko je pametan kao ja! Ko e ovo
nadmudriti. Naroito ako si ranije bio advokat.
Nevolja je to se obino dobij a i odgovor. Gle, gle. Kako
taj odgovara. Ba kao da misli: ala sam ga udesio!
Ima i slavnih ili bar uvenih nota. A ima i jo slavnijih
odgovora. Na primer, nota Austro-Ugarske Srbiji od jula 1914,
kojom je lija Austrija traila razne stvari: menjanje udbenika
u Srbiji i sline stvari, a izmeu ostalog i to da austrijski su
dovi vode u Srbiji istragu o sarajevskom atentatu i sasluavaju
srpske graane. Nota je uvena. uvena jedino po drskosti
kojom je velika sila Austro-Ugarska pokuala da se mea u
unutranje stvari male drave Srbije, jedino po tome to je
dovela do prvog svetskog rata. Ali, ako je ta austrijska nota
uvena, odgovor srpske vlade bio je slavan.

102

Predsednik Republike Tito s dr Vladimirom Bakariem i Antunom

Augustiniem u poseti slikarskom ateljeu Moie Pijade

Srpska vlada, vlada male zemlje, ija je prestonica le

ala na jednoj obali Save i Dunava, dok je druga obala bila
u rukama Ugarske, pa se s nje kamenicama mogla tui srpska
prestonica, srpska vlada je pristala na sve zahteve Austro-Ugarske na koje ne bi pristala da je velika sila (a onda joj valjda
ne bi ni postavljali tako bezobrazne zahteve?), a odbila je samo
jedan: da austrijske vlasti vre istragu na njenoj teritoriji. Tako
je mala Srbija odbila velikoj sili Austro-Ugarskoj da pogazi njen
suverenitet. Malo kuence usudilo se da zalaje na velikog slona
kae basna Krilova. A slon je poginuo, a malo srpsko ku
ence dobilo je dobar cerek slonovine. Sa karte Evrope ne
stalo je jedne velike sile kao da je nikad nije ni bilo. Nestalo
je, istina, i male Srbije, ali je zato na njeno mesto dola vea
Jugoslavija .. . Svretak prie ve nije bio prema basni Kri
lova . . .
.......Jo je daleko gluplje ako moderni diplomati, i to jo
oni koji se vaarski buno hvaliu svojim monopolom poznava
nja marksizma-lenjinizma i koji u svojim diplomatskim notama
rado daju marksistike lekcije, nemaju druga posla nego da se
dre Krilovljevih basana ..
Pogledam ja ko je potpisao lanak, zaista dobar lanak, a
tamo stoji potpis Psi Zubatovi. Ohladio sam se. Samo sam
pozvao ilasa telefonom:
Uzmi Knjievne novine" pa vidi ta je napisao Moa
Pijade. Potpisao se svojim pseudonimom jo iz mladih dana, od
pre prvog svetskog rata, kada je radio kao novinar kod Ljube
upe u Pijemontu": Psi Zubatovi.
Toga dana Javno tuilatvo je objavilo zabranu ovog bro
ja Knjievnih novina. A ja sam teio te veeri iu (tako smo od
milote zvali Mou Pijade) dok smo gledali u bioskopu jedan
kaubojski film:
Nita, ia. Boljeg lanka nije bilo u ovoj naoj tui
s Informbiroom, a kladim se da e jednog dana ui i u Prvu
antologiju jugoslovenske publicistike. . .
More, majku mu onom Staljinu. ta on misli. Nama da
preti! govorio je ia kroz sm eh. . .

HUMANOST
Moin biograf Slobodan Neovi pie:
,,U kabinet Moe Pijade u Predsednitvu AVNOJ-a u
Prezidijumu, Narodnoj skuptini, u Saveznom izvrnom veu kad
je bio podpredsednik, i do kraja ivota u Saveznoj narodnoj
skuptini, u kojoj je bio predsednik sticala su se mnoga
pisma iz naroda, molbe, albe, tube, izjave zahvalnosti. Mnogi
su od njega, ovekoljupca i zakonodavca, lino traili savet,
zatitu, pomo, utehu. Drao je itav mali aparat, koji je sa104

vesno pregledao, proveravao svu potu. Moa Pijade je sam

svako pismo i sve materijale itao, a odgovore ili intervencije
lino pisao, ili upuivao kako da se postupi.
Kad bi se neko poalio na povredu zakona ,odmah je, bez
obzira koja je institucija u pitanju, odgovarao:
Ako je na zakonu osnovano nita ne mogu pomoi,
niti u ma ta pokuati. Ako nije na zakonu ne brinite, idite
kui, zakon e biti zadovoljen.
I uvek bi odrao re.
Kad mu se neki drug iz detinjstva poalio na uinjenu
nepravdu, i, molei, rekao:
Molim te, iki, uini to zbog m ene. . . Moa je go
tovo podviknuo:
Neu zbog tebe, nego zbog nas, nije se ovaj narod
borio, nismo se mi borili, da bi se tako radilo. . .
Ponekad, kad bi od poslova za sebe ,,ukrao koji trenutak,
zalazio je s Lepom i unukom Vladom u trgovine, iao na pijacu
da vidi izbor namirnica, da osmotri cene, da se uveri kako,
koliko i ta narod kupuje, da izmeni po koju re s prodavcima,
sa seljacima, s ljudima s kojima se sluajno zajedno naao pred
istom blagajnom, tezgom ili ,,rafom.

105

Jednom je tako uao u delikatesnu radnju ,,Dorol. Pro

dava ih je prepoznao, s potovanjem priao, i kad je uo ta
Moa trai, predusretljivo ponudio:
Drue predsenie, dau vam drugu, bolju robu i
umesto da izmeri ono to je bilo izabrano, izvadio je bolji ko
mad sklonjen ispod tezge.
Ja u tebe zbog toga da uhapsim! ljutito se obrecnuo
i izaao iz radnje ostavljajui zabezeknutog prodavca u strahu
i nedoumici.
Proitao je jednom u novinama neku loe napisanu rub
riku. I, doavi ujutru u kabinet, odmah pozvao direktora
lista:
Ko ti je taj to ovako kraba? Gde ga, molim te, pro
nae?
Kad je dobio osnovne podatke o taze novinaru, vrisnuo je:
Kai ti onima koji ti takve alju da se novinari ne
mogu ukazom" postavljati. Ukaznih novinara bilo je samo u
doba kraljeva. Ako je on dobar drug", to moda i jeste, neka
ide tamo gde su takvi potrebni, a tampi su potrebni samo dobri
novinari!
Njegove reakcije na dogaaje, ljudske tekoe i radosti
bile su uvek kao iz rukava", u oi, na licu mesta", bez dvoum
ljenja, uvek s puno razumevanja za ljudske sudbine. Kao da
je saoseao sa svakim ovekom koji mu se obratio.
Poalila se neka ozlojeena ena, pa je u albi, u svojoj
velikoj muci, psovala i vlast i Mou Pijade, pominjui mu
i majku.
Slubenik umesto da pismo pokae predsedniku, poslao ga
je Odseku unutranjih poslova! Posle isleenja, ena je bila
osuena. Ali ona je Moi uporno i dalje, sad samo iz zatvora,
pisala i alila se.
Kad je jedno njeno pismo ipak dolo u njegove ruke, lju
tito je zapitao:
ta je to sa ovom drugaricom?
U zatvoru je promucao je slubenik.
Zbog ega? estio se Moa Pijade.
Znate, zbog. . . poeo je da uvija referent psovala
je i Vas, pa je Udba uzela u postupak. Kanjena je za delo
uvrede vlasti.
ta se tebe i Udbe tie moja majka? grunuo je kao
iz topa, i lupio o mapu na stolu. Ni moja majka Sara ni ja
nismo vlast! Putajte je ili ete u apsu vi umesto nje!
Samo posle pet dana Pijade je sa zadovoljstvom proitao
kratko pismo:
Hvala vam! Zbog nepravde sam i Vas, bez razloga, uvredila. Hvala Vam do groba. . .
106

Obratio se Moi Pijade poznati beogradski hidrolog, iz

loio mu nekorektan postupak nekog lica visokog ina" koje
ga je veli alilac protivzakonito izguralo iz sopstvenog
stana, steenog potenim linim radom.
Predsednik Prezidijuma je naredio da se sve okolnosti
pro vere. Kad je utvrdio da je graanin grubo povreen u svom
na zakonu osnovanom pravu, poskidao je sve zvezde s neba
javnom tuiocu:
Molim te, poto je ovo to je napisano proverom utvr
eno kao tano, mora odmah da popravi, da se sva ova svi
njarija poniti, da se sve vrati u preanje stanje inae u tebe
na robiju! skresao je Moa Pijade.
Ve posle nekoliko dana pravo graanina bilo je povraeno. Inenjer se 3. februara 1951. javio Moi Pijade:
Izvetavam Vas da se, zahvaljujui Vama i naim narod
nim vlastima, ponovo nalazim u svojoj kui. Zbog toga sam
srean i zadovoljan, a Vama iskreno zahvalan . . .
Tako, brate, ljudi u ovom naem socijalizmu treba da
budu zadovoljni i sreni! rekao je na to Moa.

FABRIKA RADNICIMA
Punih dvadeset posleratnih godina Moa, tako rei, nije
izbijao iz zgrade Savezne skuptine, radei danonono na stva
ranju novih zakona. On je u vanijim zakonima, kako se sea
Slobodan Neovi, obino sam pisao uvodni tekst, da bi ukazao
na drutveno-politiku vanost zakona i usmerio praksu.
U uvodu Opteg zakona o narodnim odbornicima naglasio
je da se on donosi u cilju daljeg uvrivanja i razvijanja na
rodnih odbora kao osnovnih organa dravne vlasti" i ,,u cilju
izgradnje dravne organizacije. . ali s tim da bi se narodnim
odborima dao jo iri osnov za aktivno uee naroda u vr
enju vlasti; da bi najire narodne mase, koje su vekovima
stajale van vlasti, bile ukljuene u dravnu upravu i nauile
se upravljanju dravom; . . . da bi se obezbedilo jedinstvo de
mokratskih naela u ustrojstvu i radu organa dravne vlasti i
dravne uprave . . .
Svi koji su pratili njegove zakonodavne preokupacije, ono
danonono bdenje nad zakonima, pa i na ovom o narodnim
odborima, ili prouavali nacrte i predloge zakona, izvetaje
odbora kojima je on davao konanu redakciju, i analizirali
diskusije voene o njima, dobij ali su pravu sliku njegovog
pregalakog i tolerantnog karaktera. Svoje tekstove nikad nije
smatrao ,,jevaneljem" kako je govorio nikad nije bio
uobraen i samouveren nikad trajno samozadovoljan, nikad
nije mislio da je najbolje ono to je on stvorio. Prihvatao je
bolja reenja ili se pogaao" o svakoj sitnici koja je doprino
sila usavravanju, po nekoliko puta menjao ono do ega je s na108

porom dolazio, pozivao je u pomo ak i kada tekoe u koje

je zapadao nisu bile nepremostive.
Najzad je doao as za donoenje opteg, osnovnog za
kona o narodnim odborima . . rekao je otvarajui naelnu
debatu o tim predstavnikim, zakonodavnim i ujedno izvrnim
organima preko kojih narod vri svoju vlast u dravi. Njime
se ostvaruje sama sutina nae nove narodne drave, naeg
novog istinski demokratskog poretka ..
Govorio je itav as. Mogao je i vie. Imao je ta da kae.
Ali je vodio rauna i o drugima.
Izlagao je ubedljivo, dokumentovano, teoretski dobro potkovan. Prikazao je idejne osnove, sutinu i demokratski ka
rakter narodne vlasti, polemisao i pobijao autore teorije o
spontanom postanku narodnooslobodilakih odbora, ukazujui
na njihov istorijski nastanak i prerastanje privremenih u stalne
organe jedine vlasti naroda, njihovu ulogu i znaaj u ratu
i revoluciji. Osvrnuo se i na uticaj koji su narodni odbori, kao
specifian oblik vlasti naroda, imali za izgradnju i razvitak naprednodemokratskih vlasti u drugim zemljama ..
Trenutke kad je prvi put oivotvorena Marksova parola
fabrike radnicima", kad je upravljanje sredstvima za proizvod
nju prestalo da bude privilegija dravnog aparata", a vlast u
fabrikama i uopte u proizvodnji preuzeli (su) radniki saveti
i drugi samoupravni organi. . . Moa Pijade je sa istinskim za
dovoljstvom to proivljavao, jer je i sam teio da se jo vie
ubrza zapoeti proces demokratizacije naeg samoupravnog
drutva.
Uvek nestrpljiv kad je trebalo ostvariti ma kakvo pobolj
anje, kad je trebalo uiniti korak napred, Moa je i tada bio za
akciju, vrstu, odlunu, brzu.
Treba ozakoniti sadanji stepen drutvenog razvitka:
samoupravljanje proizvoaa i radnog naroda u optini, gradu
i srezu, pa kad vidimo kako e to ii, onda nastaviti dalju de
mokratizaciju, tj. Ustavom proglasiti princip da radni narod
vri vlast i upravlja drutvenim poslovima" predlagao je
on jo krajem 1951. godine.

NEGOVANJE PRIJATELJSTVA
Publicista Slobodan Neovi pie o Moi:
Kao to je s ljubavlju svakodnevno zagledao, plevio,
okopavao i ogrtao svoje cvee i povre, od kojeg je viak pro
izvodnje" slao na dar jednom domu uenika u privredi, tako
je s nenou negovao i prijateljstvo sa svojim starim kolskim
drugovima, bez obzira na kojim su lestvicama drutvene hi
jerarhije" bili.

110

e So

.-o

g^o
r l~

o,^
s
O O O
?

Porui onom mom bucmastom drugu, Duku Blagojeviu,

da se ja jo seam njegovih amara iz osnovne kole, onih na
ih omiljenih igara krpiguza", ,,anidajesa, ,,s konja na ma
garca" pozdravljao bi redovno sa zadovoljstvom brkatog solunca, svog vrnjaka slovoslagaa.
Nije Moa zaboravljao ni svoje starije obolele i iznemogle
prijatelje koje je od mladosti potovao.
Ko ne potuje starije nema pravo da trai da i njega
mlai respektuju rekao bi koji put.
Koncem februara i poetkom marta 1951. zima je iskezila
zube i mnogim sranim bolesnicima ozbiljno zapretila. Moa
se setio teko bolesnog va jara Tome Rosandia, nekadanjeg
sekretara K P J Trie Keclerovia, i drugih koji su bili u nevolji.
Postarao se da im u sobama grane prolee".
im sam dobio ogrev zahvaljivao je Tria Keclerovi
odmah sam hteo da platim, ali je reeno da u lino dobiti
nalog za plaanje. Kako sam dugo bolovao, to je ova stvar
ostala. Od druga Peruniia sam, najzad, saznao da si ti platio .. .
Zar si spasao ivot i meni i deci, da, moj Moo, to je istina, jer
ja bih ve odavno bio na onom svetu, da tebe nije bilo...
iki, moj dragi iki pisao mu je 1. marta 1955. kolski
drug K o ta. . . ne doav sebi od prve iznenadne prijatnosti
evo i druge. Hvala ti na obema naroito toplo na prvoj ...
Primih lep poklon hvala i prijatno mi bi: pokree mi
se jabuica na suzu stegoh srce i ne ovlai mi oko . . .
U svoj kalendari-podsetnik svake godine unosio je ro
endane svojih prijatelja. Uvek bi ih, u uverenju da su zabo
ravljeni, prijatno iznenadio posetom, estitkama . . .
Dragi Moo pisao mu je vajar, istaknuti akademiar,
Doka Jovanovi, kome Moa nije zaboravio da estita ni deve
deseti roendan primio sam Vae pismo koje me je isto to
liko iznenadilo koliko i obradovalo kad ste se pored tolikih
vanih poslova, mogli i mene starog setiti. . .

AKADEMIK
etrnaestog novembra 1950. godine drug Moa Pijade iza
bran je jednoglasno za redovnog lana Srpske akademije nauka
i umetnosti. U obrazloenju koje je dalo Odeljenje drutvenih
nauka Akademije predlaui druga Mou Pijade za lana Srpske
akademije nauka kae se izmeu ostalog:
Drug Moa Pijade ide u red prvih dravnika nove Jugo
slavije. Nema ni jednog del dravne uprave u kojem on nije
saraivao i teorijski i praktino: i na novi Ustav, i zakonodav
ni poredak, i ekonomsko i kulturno ureenje nae zemlje u
velikoj su meri delo njegovog neposrednog uea. Poloaj Ju-

112

goslavije meu drugim zemljama, njene neposredne prijateljske

veze sa njima i odbrana od napadaa i neprijatelja nali su u
Moi Pijade reitog tumaa i sranog zastupnika. Zato je on dobio
ime puno asti i potovanja jednog od najzaslunijih neimara
nae savremene drave. Isto tako, u vreme koje je prethodilo
naem tvorakom i plodotvornom radu na podizanju zemlje,
Mora Pijade je bio jedan od najveih boraca za stvarno oslobo
enje nae zemlje od okupatora i njihovih domaih saradnika
i za teorijsko spremanje i reju i delom velike epohe socijali
stikog ureenja nae zemlje".

PARTIJSKA LEGITIMACIJA
BR. 000006
Ma koliko da je bio angaovan, Moa Pijade nije zapos
tavljao ni jednu svoju graansku, ni jednu svoju profesionalnu
obavezu, na primer, prema Udruenju likovnih umetnika, Udru
enju novinara, prema svojim mladim i starim drugovima i pri
jateljima, prema svom vrtu, pa i prema lovu, jo jednoj svo
joj pasiji. Za lov je poslednjih godina krao" svaki slobodan
trenutak.
Kao poreski obveznik bio je krajnje savestan i uredan.
Vodio je i precizne beleke o svim svojim prihodima. Kad bi
primao kakav honorar, uvek bi se parama pogladio po bradi,
kao to su to, verovatno, nekad inili njegov ded Uzijel i otac
Sami, pitajui redovno isplatioca:
Jeste li mi po zakonu sve opsigovali"? Jer, uvek tre
ba, kako narod kae, dati bogu boje a caru carevo. To treba da
vai i za nas koji nemamo bogova, a sami smo sebi i carevi
i kraljevi.
Moa je i svim linim javnim ispravama pridavao znaaj
koje oni imaju, kao i svaki uredan i savestan graanin. On je,
pre svega, posedovao linu kartu koju je na vreme zamenio. Uza
se nosio je i zdravstvenu legitimaciju, iako lekarima nije rado
odlazio niti je za lekove mnogo mario. Partijsku legitimaciju br.
000006, s Titovim potpisom, uvek je drao u buelaru. Nije
iao ni bez poslanike legitimacije, koju je, kao predsednik Sa
vezne skuptine, svojeruno potpisao svim poslanicima, pa i sebi
samom. Bio je i lan Drutva Crvenog krsta, Udruenja lo
vaca. itd. Sam je vodio brigu o svim ovim i drugim svojim
obavezama.
Kada je proslavljana 50-godinjica Saveza novinara Jugo
slavije, uprava je smatrala da sveanu akademiju treba da
otvori Moa Pijade, kao jedan od najstarijih i najzaslunijih
ivih novinara. Meutim, on je to izbegavao i na kraju odbio.
114

Na insistiranje uprave Saveza uinjen je jo jedan pre

pad na njega. Bio je, sreom, dobre volje.
Zar ti nije jasno zato ne mogu da se primim toga?
rekao je novinaru Umoran sam, nemam daha, nisam kadar
da napravim nijedan vic. Ako uspem, pristau. Doi preko
sutra.
Ugovorenog dana doekao je novinara, inae svog svako
dnevnog saradnika, odmoran, raspoleen.
tampajte pozivnice! Smislio sam ne jedan nego dva
vica.
Otvarajui akademiju na Kolarevom univerzitetu, burno
pozdravljen aplauzom, odmah je plasirao" prvi vic:
Dosta, dosta! Novinari nikad nikome ne treba toliko da
aplaudiraju da dobiju uljeve po dlanovima.
A onda je pao i drugi:
Antiki svet znao je za sedam uda, savremeni za se
dam sila. Ako bi me neko pitao za sedam uda, ja bih se ne
kako i mogao setiti nekoliko, ali dananja sedma sila tako se
rairila i osilila da e se teko nai neko ko e se setiti koje
su od onih prvih est. Jedino nova, osma sila, nuklearna ener
gija, moe imati neka prava na pretenziju da malo potamni
veliinu sedme sile . . .
To je profesija koja trai ne samo talenat, sposobnost i
brzinu, nego i drskost, ali ne samo drskost nego i znanje i vrlo
razvijeno oseanje odgovornosti.
Stara je izreka da je novinar univerzalna neznalica. Nije
to nimalo netano. Je r novinar mora da pie o svemu, a sve ne
moe da zna kao strunjak. A i dobro je to je tako, jer ako bi
bio strunjak, ne bi bio i ne bi mogao biti dobar novinar. . .
Kad se stiala bura od aplauza, Moa Pijade je nastavio:
Samo to nije sve. To je tek zanatska strana profesije.
Na to onda dolazi i ideja. Ideja kojoj slui, za koju gori, za
Koju se bori, koja te neumorno i neprekidno vodi, koja je u tebi
unutra, u srcu isto toliko koliko i u glavi, ideja koja od tebe
trai odanost i hrabrost, i oduevljenje i vrstinu, i ljubav i mr
nju, i drskost i umerenost i opreznost. Za naeg novinara to
znai sluiti socijalizmu . . .
I sam je bio takav, pripadao plejadi novinara majstora
svog zanata, novinara-borca. I ak vie od toga: uitelj toli
kih mladih drugova u surim robijakim odorama da bi na slo
bodi bili viniji saradnici i urednici, propagatori ideja naunog
socijalizma.
Biti lo novinar produio je Moa Pijade to
je laka stvar. Pisati lai strano je lako . . .
Teko je biti dobar novinar, a hteo bih da kaem da
je to kod nas danas ba i prilino teko. Lake je bilo grmeti
nekad protiv reakcionarnih reima, negoli danas pisati za dana
nji poredak osim ako bi se radilo o slavopojkama koje nae dru
tvo uopte ne trai i ne trpi. Biti konstruktivan u delatnosti
115

tampe na delu nae socijalistike izgradnje nije samo ozbiljan,

ve je i teak zadatak . . .
Od novinara je traio ne samo savesnost i idejnost, nego
i vitalnost i ekspeditivnost. Govorio je:
Ako novinar ne ide ukorak s dogaajima, ako trenutno
i to ispravno, ne reaguje, ako nije idejno potkovan** i ako ne
vlada besprekorno jezikom bolje neka pree na drugi kolosek . . .

JUNAK
SOCIJALISTIKOG RADA
Dana 29. novembra 1951. godine predsednik Prezidijuma
Narodne skuptine FNRJ dr Ivan Ribar predao je Moi Pijade
Orden junaka socijalistikog rada, kao visoko priznanje za nje
gov neumoran rad u izgradnji socijalizma, u jaanju nezavisnosti
i ugleda Jugoslavije. Dr Ivan Ribar se tada obratio drugu Moi
Pijade ovim recima:
Dragi drue Moo, predajem Ti ovo visoko odlikovanje
neu rei kao starom revolucionaru, ali kao dugogodinjem re
volucionaru, dugogodinjem borcu za osloboenje radnike kla
se, dugogodinjem borcu za osloboenje naeg radnog naroda.
Zaista, oko pola veka Ti radi i bori se za radniku klasu. I u
narodnooslobodilakom pokretu i u narodnooslobodilakoj borbi,
kao revolucionar, i posle rata dao si sve od sebe. Svuda, na sva
kom poslu bio si na svom mestu i naroito si mnogo doprineo
izgraivanju nae socijalistike domovine. Odluke i deklaraciju
koje smo doneli u Jajcu, uz druga Tita, delo je druga Moe. On
im je dao konanu redakciju, on ih je pisao, on ih je redigovao,
on je mnogo radio, i to je njgovo delo: mnoge nae rezolu
cije, mnogi nai socijalistiki zakoni u naoj socijalistikoj
otadbini. Drug Mora je uloio neizmeran napor kao to je to
dobro rekao drug Tito na jednoj veeri kod njega, onda kad
ga je Prezidijum odlikovao tim ordenom: Moa je radio i vie
nego svi mi, jer je radio i po danu i po noi**. I zaista, on i danas
radi i po danu i po noi. On je pravi pravcati revolucionar.
Drue Moo, od srca Ti predajem orden i radujem se to
Ti ga ja mogu lino predati. . .

ELNI PARLAMENTA
Saveznu skuptinu je Moa, kao njen predsednik, shvatio
Kao narodnu kuu u kojoj narodni predstavnici treba da odlu
uju ne samo o zakonima nego i da diskutuju i donose odluke
o svim vanim pitanjima ivota i napretka drutva. On je imao
oseanje i duboko razumevanje za organizaciju, za nain rada
116

Premijer Indije Davaharlal Nehru sa gospoom Indirom Gandi

u pratnji Moe Pijade u poseti Saveznoj narodnoj skuptini

parlamenta. Godinama se, s punim pravom, smatralo da Moa

Pijade najbolje zna ta i kako Skuptina treba da radi, u emu
je njena uloga kau vrhovnog tela naeg demokratskog dravnog
i politikog mehanizma. I to ne samo u postavljanju novog zako
nodavstva, u izgradnji novog drutveno-politikog sistema, nego
i u odnosu Skuptine prema pojedinim pitanjima drutvenog,
politikog, kulturnog i privrednog ivota zemlje, o njenom zna
aju za pravilno razvijanje meunacionalnih odnosa, a naroito
u ponaanju prema birakom telu, prema javnosti.
Da bi Skuptina mogla u punom smislu odgovoriti tim
politiki izvanredno znaajnim i osetljivim pitanjima, Moa je
organizaciji i funkcionisanju komplikovanog parlamentarnog
117

mehanizma posveivao naroitu panju. Do najsitnijih pojedi

nosti razraivao je metode rada svakog skuptinskog foruma,
svake skuptinske institucije, tragajui uvek za novim, boljim,
savrenijim. Nastojao je da svi uesnici u sloenom procesu
zakonodavne procedure budu neprekidno aktivni. Borio se za
stalnost Skuptine i njenog rada.
Sutina stvari uvek mu je bila glavna. Pri tome je vodio
rauna da se sauva i forma, da se ni u emu ne vreaju demo
kratska prava ljudi, da se obezbedi slobodna zakonodavna ini
cijativa svakog graanina. On je i sam, kao graanin i narodni
poslanik, esto istupao u javnosti podnosei predloge za regulisanje pojedinih pitanja koja je ivot stavljao na dnevni red.
Od narodnih poslanika je, isto tako, traio da se uvek stvara
laki aktivno angauju u radu svih skuptinskih tela.
Taj svoj kult rada predano je negovao, razvijao i kod dru
gih, i veoma mu je bilo ao kad su se na nevane stvari traili
i rasipali snaga i vreme,,. I nije se libio da to i javno kae.
Jednom je novom sekretaru Skuptine, koji ga je puna tri
asa davio" priom o tome kako mu kabinet prethodnika ne od
govara i kako treba da dobije vei, pored predsednikovog, ljutito odbrusio:
Sluaj ti, drue, narod misli da mi ovde reavamo
nekakve njegove vane stvari, a mi se, evo, pogaamo, nate
emo ko e gde stranjicu da smesti! Ej, razmisli, ko e gde da
sedi! Zar nas je zato narod birao? . . .
Skuptina za Mou nije bila samo kua u kojoj se glasa,
nego vaan politiki i narodni parlament u kojem se razvija
borba miljenja. To je za njega bio i hram i ring demokratije,
koju on nikad nije svodio samo na znaenje te esto politiki
zloupotrebljavane rei.
Govorei o nacionalnom sastavu Vea naroda, Moa je na
glaavao da se ravnopravnost nacije ne izraava u jednakom
broju poslanika po narodnosti, ve u jednakom broju poslanika
svake narodne republike. To je zato to je logino i demokratski
da u poslanikoj grupi jedne republike ili autonomne pokrajine
budu, srazmerno svojoj snazi, predstavljene sve narodnosti koje
ive u dotinoj republici. To pokazuje da je i najjaoj grupi
nemogue da ma na koji nain vri nadglasavanje drugih, jer
predstavlja manje od jedne treine.
Vee naroda predstavlja, prema tome, olienje nacio
nalne ravnopravnosti u naoj zem lji. . .
U obezbeenju potpune nacionalne ravnopravnosti svih na
cija u nacionalnosti Jugoslavije, Moa Pijade je video sutinu
demokratizma, a ne u onom demokratskom parlamentarnom
mehanizmu kad su se skuptine pretvarale u zanimljive svaaonice" poslanika razliitih partija i grupa.
Najmanje je podnosio utalice" u poslanikim i minis
tarskim klupama. Nastojao je da parlament postane stvarno
radno telo, i da se u njemu odvija borba miljenja.
118

Jednom su u Skuptini govorili podpredsednici Savezne

vlade Kardelj i Vukmanovi, a posle njih se za re javio Moi
jedan od poslanika, oevidno neodluan ta da kae:
Meni je vrlo teko, i ne znam da li mogu to da kaem
posle rei podpredsednika . . .
Upozoravam govornika da su svi poslanici ovde jednaki
i da je dunost svakog, bez obzira na red izlaska na govornicu,
da slobodno kae ta misli prekinuo ga je Moa.

SRNDA PITA DOLIJAO

Omanju, simpatinu priliku Moe Pijade dobro su pozna
vali mnogi lovci po vojvoanskim lovitima. Najee je dolazio
u lov sam i po nekoliko dana boravio u blatom oblepljenim trarama.
Lovci su mu ukazivali diskretnu panju u kojoj je bilo mno
go vie obine, prijateljske naklonosti, nego respekta prema
visokom dravnom rukovodiocu.'
Drug Moa je na ovu panju uzvraao mnogobrojnim aneg
dotama i alama. Polazei uz njega lovci bi oduevljeno govo
rili: Lepo je biti sa ovakvim ovekom.
Drug Moa se skoro uvek vraao s nekim trofejom u lova
ku kuicu. Pre nekoliko godina, odmarajui se u lovitima kod
Plavne odstrelio je jednog lepog jelena. Lovci su kasnije po
slali rogove jelena na izlobu u Diseldorf. Ovaj trofej je dobio
drugu nagradu.
Drugom prilikom u lovitima Kozara" kod Bezdana, lovci
su rekli drugu Moi da ve dugo lovitem luta stari srnda,
koga su nazvali Pita". Poli su u potragu za novim srndaem,
ali bez uspeha.
Kad je drugi put doao u ovo lovite, rekoe mu da je Pi
ta" jo iv. Ponovo su poli u lov, ali se posle uzaludnog
traganja vratie praznih ruku.
Izgledalo je da e ovaj stari srnda jo dugo poiveti.
Ali nije bilo tako. Drug Moa se zarekao da e ga uloviti, pa je
poao i trei put.
Ovoga puta srnda Pita" nije uspeo da izbegne lova
koj srei druga Moe.

VERNOST ISTORIJI
U monografiji Moa Pijade i njegovo vreme" zapisano je
da je on, pored snane pasije za pravo", imao jo jednu nita
manje razvijenu pasiju za istoriju".

119

Gotovo neprekidno brinuo je da se sauva sve to je od

znaaja za nau savremenost, naroito za slavne dane narodnoosloboilakog rata i sve znaajnije dogaaje koji su vezani za
stvaranje i izgradnju nove Jugoslavije. Veliku panju posve
ivao je nastojanju da se svi autentini materijali sakupe i smeste tamo gde im je mesto, da se nita ne ulepava, da se nita
ne frizira** kako je govorio. Njegova je zasluga to su mnogi
dokumenti spaseni, to su napisane mnoge knjige koje su ukra
sile police biblioteka, obogatile kole, institute, stanove. Nje
govom pomoi stvorene su edicije: Istorijski arhiv K P J, i
Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu
jugoslovenskih naroda, a da se i ne govori o stotini knjiga
stenografskih beleaka vrhovnih predstavnikih tela nove Ju
goslavije.
Kad je druga knjiga Zbornika dokumenata iz narodnooslobodilakog rata bila pripremljena, dokumenta savesno pre
pisana i proverena, loe pisana pedantno redigovana, jeziki
doterana i faktografski saglaena istorijskim injenicama, udeena za tampu, podnesen mu je rukopis na ocenu.
Kako ste radili? pitao je Moa Pijade Dimitriju Brajukovia, novog urednika Zbornika.
Dokumenti su najpre prepisani objanjavao je Brajukovi plavom olovkom su oznaene jezike korekture i
pogreke ratnih daktilografa, a ovo crnom bojom to su moja
doterivanja.
Aha, kao da se sloio Moa.
Ohrabren, urednik je nastavio:
Molio sam profesora doktora Mihaila Stevanovia da
rediguje rukopis, ali on se opirao, jer su, veli, dokumenti u
pitanju . . .
A vi ste mu malo pripretili, naterali ga, je li? ..
A zna li kakav je tvoj zadatak? upitao je Moa posle kraeg
predaha.
Da objavimo dokumenta . . .
A ta ti radi? pitao je Moa, pomalo i ljut. Ti
u stvari pie dokumenta!
Znai ovo nita ne valja razoarano procedi Brajukovi.
Vrati sve kako je bilo, pa e biti sve u redu! la
konski je objasnio Moa Pijade. Naravno treba komentarisati to pametnije. Onde gde neto fali, stavi tri take, i kvit. ..
Neemo mi kao to neki drugi ine, da dopisujemo i da u sva
kom novom izdanju briemo i menjamo tekstove prema tre
nutnom kursu praktine politike . . .
Tako je nastala edicija Zbornika dokumenata Narodnoslobodilakog rata, koji sa svojih sto dvadeset knjiga predstavlja
nepresuni izvor autentinih podataka o oslobodilakoj borbi i
revoluciji naih naroda.

120

 Mi koji smo istoriju kostima gradili i krvlju pisali

duni smo da je predamo onako kako je bilo, a oni koji e doi
da je piu mastilom neka ine kako im je volja ponovio
je i onog dana kad je uvideo da je neophodno izdati knjigu o
AVNOJ-u.
Bilo je to negde poetkom 1949. godine.
Pozvao sam te kazao je, bez ikakva uvoda uredniku
skuptinskih publikacija da se neto dogovorimo.
Sedajui u fotelju za okruglim stoiem, poeo je da vadi
iz antre kako je zvao svoju konu torbu neke hartije.
Bio je to omanji sveanj izbledelih papira.
To je sve to je od Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a
sauvano. Uzmi ovo, a za ostalim tragaj, i dok su jo uesnici
ivi sve ponovo proveri i ispitaj. Ta dva sudbonosna doga
aja, raanje nove Jugoslavije, treba sauvati za istoriju. Ja
u sastaviti red govornika jer ga se jo, uveren sam, seam.
Ali sve ponovo dobro proveri, ono to nije potpuno autentino
neemo unositi. Rekao sam: kad budu pisali istoriju oni to e
iza nas doi neka iz toga biraju to i kako hoe. . .
Posle tri godine rukopis je bio zavren. itao ga je,
sravnjivao i uporeivao sa originalima. Poto je sve proverio,
pozvao je autora rukopisa Prvo i Drugo zasedanje AVNOJ-a.
Dakle, sve je ovo dobro, i tano poeo je da daje
ocenu rukopisa. Ali, prokleto a li. . .
Znai ipak nije dobro?! procedio je pisac.
Ama nije re o tome nastavio je ve ja imam
jedan predlog i jednu molbu. Ako hoemo da nam ovo bude
sveska nae skuptinske edicije stenografskih beleaka, to u
stvari i treba da bude, jer je ovo na temelj, onda mora da
ovo preradi i da izloi tano onako hronoloki i tehniki
kako je bilo, da doara one velianstvene politike manifesta
cije u Bihau i Jajcu, dakle da vrati u tok Ribarevog pozorita. On je od skuptine uvek pravio ozbiljan teatar. I dobro
je to. Ne mogu se ovakvi istorijski dogaaji odigravati bez spe
ktakla. Dakle, sve kako je bilo. Jer, doi e neko nekad pa e
rei za ovo tvoje: Ne, nije tako bilo". A kad mi to sve ure
dimo onim redom kako je teklo, spustimo elu dramu u redo
van tok, onda udarimo dravni grb i damo kao slubeno iz
danje dajemo mu karakter zvaninog dokumenta. To je
predlog. A molba: da zbog toga rtvuje ime za istoriju. . .
ree nekako prisnije nego ikad dotad.
To znai jo pet-est meseci rada.
Ako treba i godinu dana, ali, ako pristaje uini to
i meni i istoriji za volju.
Tako je posle etiri godine od onog smotuljka pohabanih
listia nastala, pod njegovom optom redakcijom, knjiga Prvo
i Drugo zasedanje AVNOJ-a.
121

Posebna briga Moe Pijade bile su stenografske beleke.

0 njima se, pored svih svojih obaveza, naroito starao: da se
to aurni je izdaju, da budu strogo po poslovniku: verno ogle
dalo skuptinskog rada. Traio je od poslanika i ministara da
ponovo pregledaju ta su govorili pre nego to se publiku je, ali
nije dozvoljavao da se govori doteruju, nije dozvoljavao da se
pojedini delovi ekspozea ili govora sutinski menjaju ili izo
stavljaju . . .
Istorija e Moi jednog dana, ako ne ve i sad, biti i za to
zahvalna: mnogu je istinu Moa Pijade sauvao za one koji e
istoriju pisati mastilom.
I ne samo to. Njegovo interesovanje za istoriju, pogotovo
za istoriju Komunistike partije Jugoslavije, za istoriju sin
dikalnog i radnikog pokreta, za istoriju tampe kod nas i u
svetu, bilo je davnanje. On je po listovima pisao iz istorije
1 pre robije, istoriju je prouavao i pravio opirne beleke
skripta za svoje sluaoce na Komunistikom univerzitetu u mi
tro vakoj robijanici, sugerisao je da se izdaju razna del iz
istorije oslobodilakog rata i revolucije. Posle rata prvi je
drao predavanja iz istorije Partije, radio je na prvim tezama za
Pregled istorije S K J, na istraivanju istorijske grae. Lino
je veoma cenio taj mukotrpni rad, mada se obino to u nas
dovoljno ne priznaje.
Kad je jednom 1956. godine zamoljen da ili napie ili ispri
a neka svoja seanja na ljude, na dogaaje, on je sa izvesnom
setom rekao:
Lepo je to. Kamo sree da tome moemo pokloniti vie
panje. No, ja za to, dragi prijatelju, nemam vremena.
Rad na istoriji zahteva smiren, strpljiv, dugotrajan napor,
a on za to jednostavno nije imao vremena. Nedostajao mu je
jo itav jedan ljudski vek.

SUTINA DEMOKRATIJE
Moa je ostao poznat kao stvaralac gotovo svih naih za
kona. Te diskus'je o novim predlozima zakona u Saveznoj skup
tini bile su neobino ive, to je i prirodno kad se u norme
unosi nov kvalitet, nove institucije, nova sutina stvari. Tu
ivost dobrim delom stvarao je sam Moa Pijade. Kad bi vlada
podnela kakav dui zakon, on bi obino njenog poverenika
saekao s primedbom:
Znate li vi za onu staru istinu: Sto dui zakon to
je kraa sloboda!" A mi smo se drukije pogodili i s narodom
i s vladom . . .

122

On je zametao" diskusiju, pokretao razna pitanja, izazi

vao pa i provocirao" poslanike da govore, da kau to misle.
Kad je jedan od poslanika izjavio da mu nije sasvim
prihvatljiva jedna od formulacija u kojoj se na jednoj strani
kae da radni narod vri vlast i upravlja drutvenim poslo
vima preko predstavnika", a na drugoj kako to vri neposredno"
Moi Pijade se pruila prilika da kae ta misli:
Ako hoete jedno priznanje, mogu da kaem da sam ja
okapao na ovom poslu i ne znam da li sam ba sasvim zado
voljan, pa prema tome ima i ti pravo da bude nezadovoljan.
Duh je itavog Ustava da se ide uvek dalje ka direktnom od
onog posrednog. Ne smeta nita da se i u preduzeima stvari
tako razvijaju da se jednog dana doe do toga da itav kolektiv
reava . . .
A sad da ti neto kaem, ali to nije za slubene stenografske beleke rekao je, spustivi naoare na pola nosa, i
eretski se zagledavi u diskutanta:
Vidi, to ti se hvata ovako: ti i ja se sada, kao na
rodni predstavnici i svi direktori, vozamo kolima, pa se, eto
i preko nas posredno voze i nai birai i lanovi radnih ko
lektiva. To ti je, Grgo, posredna demokratija. A u neposrednu
demokratiju doi emo kad stignemo dotle da se sav narod
neposredno sam vozi automobilima . . . A dok to doe nee, verujem, protei mnogo vode Savom i Dunavom, samo ako budemo
vie zapeli i bolje radili nego dosad. Jesi li zadovoljan sad?
nasmejali su se s njim i svi poslanici.
Hroniar je zabeleio i ovo Moino objanjenje koje je
jo istog dana ireno kao uspeo vic, na koji su se neki uskogrudi" mrtili, jer je, toboe, reakcionaran.
Ako je vic istinit, ne moe biti reakcionaran, to je prvo,
a drugo, kako bi takav vic mogao potei od mene blago je
protestvovao na neka prva reagovanja povodom te njegove ale.

RED KAFE-RED PISANJA

Voleo je ivot ia Janko. Uivao celim biem u porodi
noj atmosferi. O njegovim navikama, poslovnosti, nainu rada,
hobiju, itd. pria njegova supruga Lepa:
Ustajao je rano, vojniki", i sa oljicom kafe koju je
sam pripremao prilazio krevetu svoje supruge:
Hajde, kominice govorio je obino vreme je da i
ti ustane!
Ko zna koja mu je po redu ova kafa bila te noi. Jer, neo
bian je bio taj njegov noni poinak. Legao je normalno"
negde oko 11 asova, ali se budio ve oko pola dva posle
ponoi, kuvao kafu na priboru u njegovoj sobi i nastavljao
123

zapoeto pisanje ili drugi posao. Poto tako provede negde oko
sat i po, uspavljivao bi se opet. U toku noi budio se i nastavljao
posao bar dva-tri puta.
Ova navika ostala mu je iz godina tamnovanja gde je
obino radio tek poto svi legnu i zavlada potpuni mir i ni
kakav savet tu nije pomogao.
Ostavljao je itave hrpe rukopisa i ponekad samo upozna
vao suprugu sa svojim radom. Ali je Lepa Pijade ponekad
preuzimala inicijativu" i zavirivala u njegov kabinet. Tako je
jednom bila zateena nad rukopisom koji je drug Moa pisao
te noi:
Sluaj rekao je toboe strogo kod nas cenzora
nema, a ti si izgleda preuzela ulogu mog linog cenzora!
Njegova privrenost porodinom ivotu je za priu. Umeo
je mnogo u tome da uiva, da se raduje svakoj sitnici.
Zadovoljstvo mu je inilo i to da svojeruno priprema jela
i pia za goste. Pripremio je, tako, dvostruki doek jedne nove
godine onda kada je otvorio svoj slikarski atelje. Na prvom
doeku bili su oni zvanini" drugovi, a drugi je organizovao
za slikare, glumce, saradnike iz Skuptine i druge.
Nikad nije dozvoljavao sebi da se lii poezije, da zaboravi
na literaturu. Radio je lavovski, ali pred poinak uvek se
prihvatao beletristike. Pratio je pomno naroito dramsku lite
raturu, nije proputao da mu promakne ni jedan knjievni a
sopis, a uz to stalno je proitavao ekspira, Hajnea i Balzaka.
Ba pred smrt, u Parizu, kupio je vrlo lep komplet Balzaka.
Svaki i najsitniji posao mnogo je cenio, i nije se libio
da prihvati neto to je za njegov kalibar, sa strane gledano,
izgledalo beznaajno.
Inae, umeo je da se raduje ivotu, bio je veoma zado
voljan kada mu poe za rukom da neto dobro napie. Raspo
loenog sam ga videla, izmeu ostalog, onda kada je doveo
jednog skromno obuenog oveka u kuu i rekao mi evo ti
gosta! Upitao me je odmah da li znam ko je to. A onda mi je
objasnio da je skromni ovek jedan od prvih prodavaa rad
nikih novina, i dodao da to nije bio samo obian prodava, ve
i agitator. Videla sam onda koliko voli oveka, koliko ceni
jedan toki u maineriji Partije.
Izuzetno je voleo Beograd, Dorol. Rado se seao i svih
mesta u kojima je u toku ivota boravio, naroito Nia, zatim
Paraina gde je bio kelner, Valjeva u kome se, zajedno
sa Ljubom Ivanoviem, jedno vreme bavio firmopisakim za
natom itd. Stalno se sekirao to zbog poslova ne stie da obie
Beograd, to jest mesta na kojima se mnogo gradi, i seam se
da me je jednom poveo na Zvezdaru da vidimo ta je tamo
izgraeno. . .
124

Kao svaki ovek koga sopstveni vek pretekne nije

uspeo da ostvari neke od svojih elja. Jedna od njih bila je da
napie pregled istorije Partije, od njenih ranih poetaka do
1941. godine. . . Poeo je da pie i neku vrstu memoara, ali se,
naalost, to zavrilo na svega nekoliko ispisanih stranica. . .
Jednom, u Rovinju, mnogo mu se dopao Stari grad, poeleo je
da tamo nae mira, preko leta, u jednoj od tih kuica u veneci
janskom stilu, dogovorio se o tome sa drugovima. Ali, kasnije,
kada se vratio u Beograd, predomislio se i napisao drugovima u
Rovinju da odustaje od svoje namere a meni je rekao da
ovo ne eli, jer zna kako bi se to loe tumailo. ..
Meutim, najvea njegova intimna elja, ona privatna"
bila je da slika to vie. Za to je nedostajalo vremena. I stoga
je govorio:
Kad odem u penziju, onda u slikati do mile volje. Ali,
mislim, ja nikad neu otii u penziju.
Razmiljala sam mnogo o tome kako bih ja o Moi dala
jednu uoptenu ali potpunu sliku. I sve se svodi na ovo: bio je
toliko raznovrstan, imao je razliitih interesa, a ipak je u mo
joj predstavi ostao jedan celovit, jedinstven, obian ovek."

REALNI ROMANTIK
to se tie stanovanja volio je udoban stan, ali nije traio
naroit komfor. Nije volio nikakva pretjerivanja .Eto, volio
je Rovinj, gradi slikara i ribara, rado je svraao tamo, ali
nije htio da primi kuu na poklon od opine. Bilo mu je nez
godno to su mu je ope nudili" pria njegova supruga Lepa.
Kada je komisija poslije smrti otvorila njegov radni stol,
nala je uredno sloene raune. Volio je platiti iz svog depa,
a brinuo se je o svojim obavezama. U Jugoslovenskoj knjizi"
dogovorio se je da mu nove knjige i asopise iz raznih oblasti
obavezno dostavljaju svakog meseca, a neke je uzimao i na kredit.
Mnogo je itao; tumaio je da je to neophodno da bi saznao
raspoloenje naroda, razna miljenja. Mnoge lanke je izrezivao, spremao, provjeravao neke pojedinosti, elio je o svemu
biti detaljno informiran.
Ljutio se na poslanike koji su dolazili na govornicu s una
prijed pripremljenim govorom. To ga je nerviralo. Govorio je
da je poslanik narodni tribun, da ne smije itati u Skuptini.
Borio se za to da se poslanik upozna s materijalima, proui, za
uzme stav, a ne da zabode nos i ita unaprijed napisan tekst.
Mo: a je bio jedan od onih koji je veoma razumio omladi
nu. Znao je shvatiti. Nije bio krut, nije volio s omladinom ra
diti ablonski. Znao je rei: Treba potivati dostojanstvo mla
dih, to su ljudi s malo iskustva i tu im treba pomoi". Poslednji put kad smo bili u Londonu, svratili smo u jednu prodavnicu ploa. On je uvijek kupovao ploe klasine muzike koju
125

je veoma volio. Najednom ga vieh kako ode u drugo odjeljenje,

gdje su ploe za mlade. Kupio je ploe zabavne muzike za
unuka. Kada se vraao iz lova rado je odsjedao u hotelu ,,Park
u Novom Sadu. Jednom je pozvao direktoricu i upitao je zato
je u hotelu tako mrtvo, nema muzike, dvorane za ples. Direkto
rica se branila da to moda nee biti po volji drugovima iz ko
miteta. Nagovorio ju je da organizira muziku i ples, a ako se
drugovi ljute, neka kae da je on kriv. I mladi su dolazili, za
bavljali se.
Volio je i ale, ohrabrivao satiriare. Ljutili su se neki
politiari to je doveo Pjera Kriania da crta njegove kari
kature. A on ga je ponovo pozvao. Doi pa crtaj mene po
ruio mu je. Moa je bio irok, smatrao je da ovjeku nije po
vrijeena linost ako mu se neto prigovori u ali. Smatrao je
primitivnim opiranje karikaturi, satiri. Volio se je nasmijati
i na svoj raun. Prialo se da su doveli neku seljanku, Koja je
opsovala zakonodavca, jer su joj neto uzeli, u poratnim go
dinama kolektivizacije. Uhapse je, pa dovedu kod Moe. A on
kae: Hajde, da ja sada tebe opsujem pa smo kvit!
Moa je imao veliku matu, bio je romantik, ali i realan.
Imao je osjeaj za ono to je mogue, kae drugarica Lepa. Moa
nije gajio iluzije da se demokrati ja moe razvijati bez tekoa,
i da u njoj nee biti i pogrenih shvaanja, otpora. Ali sve to nije
utjecalo na njega da pomisli kako se u tom pravcu ne bi tre
balo razvijati. Kod njega je bila razvena odgovornost za ono
to kae i radi. Ne sjeam se ni jedne izjave koju je dao a da
joj nije ostao dosljedan. Smatrao je da ovjeku nikada ne
treba lagati, da mu mora rei i najneprijatnije, nita ne pre
utjeti. Tu osobinu, odgovornost je jako cijenio/'

SMRT U PARIZU
Publicist i jedan od bliskih saradnika ika Janka, Slo
bodan Neovi, napisao je i 1969. godine izdao opirnu mono
grafiju Moa Pijade i njegovo vreme" u kojoj, sem ostalog,
pie o njegovim poslednjim danima:
Krajem 1956. i prvih zimskih dana naredne godine s nje
govog lica nestajalo je onog pitomog i uvek veselog izraza, s nje
govih uvek nemirnih i odve karakteristinih crta odlazila
je sveina, u njegovim oima sve je manje bilo onih iskri koje
su sevale, streljale, ali i milovale. Umesto ilih i brzih reakcija
oseala se neka laka tromost, uznemirenost pa i mrzovoljnost.
Nedostajala mu je vedrina duha, raspoloenje koje mu je bilo
neophodno da dovri portret svoje supruge zapoet prvih ja
nuarskih dana. 1957. godine. Kao da je postajao svestan svoga
zamora, kojeg se ljudski plaio.
126

Otuda je, valjda, i potekla ona Moina zabrinutost zbog

vremenskog tesnaca" koji ga je muio, otuda i ona njegova
unutranja melanholija, neko njemu posve strano neverovanje
u sebe: Neu stii da obavim sve to imam u planu. ak ga je
obuzimalo i neko posebno nestrpljenje, ne onakvo kakvo je bilo
deo njegove ive linosti, nego nekakvo udno, bez snage, bez
velikog ara . . .
Srenu Novu godinu elim i ja vama" rekao je saradnicima Borbe" nekako teko, umorno, bez vedrine s kojom je
uvek primao ljude. Ali za intervju nisam raspoloen, jer
sam i inae loeg raspoloenja. . . " objasnio je s tugom, koja
mu nije priliila.
Idem, duo, teka src a . . . Znaj da bolestan ia ide na
put (u London), jadao se, mimo obiaja, svojoj sekretarici.
Ispraen je s nekom strepnjom. Kao da nije eleo nikog da
ostavi u brinom raspoloenju, smejao se sa prozora salonskih
kola:
Do vienja, ostajte zdravo!
Oekivali su ga preoptereeni protokol i teak program. Od
toga se Moa Pijade sada bojao, iako se inae nikad u ivotu
nije plaio nikakvih tekoa i prepreka: znao je da se sve one
rue pred reenou i naporom ovekovim.
Ali on, oigledno, vie nije imao nekadanju snagu...
Tog njegovog poslednjeg petka, 15. m a rta 1957, samo ne
koliko asova pre nego to e se rastoiti njegovo telo koje se
itavog svog veka troilo pod tekim bremenom ivota, on je
to svoje oseanje jasno izrazio. Od zamorenosti vie no obino
poguren, s podbulim oima umornog pogleda, ali i sa armom
koji ga ni tada nije naputao, obratio se novinarima:
Gospodo kolege, vie bih voleo da sam meu vama pa
da postavljam pitanja nego da na njih odgovaram...
Jo jedan duboko ljudski trenutak iskrenosti: nije on samo
tada eleo da svoj javni rad zavri onako kako ga je zapoeo
kao novinar.
Meutim, iz Londona je poneo radovanje zbog uspenog
okonanja jo jedne svoje misije, posle susreta s tolikim ljudima
prilikom kojih se poslednjim snagama trudio da zadovolji tua
interesovanja za njegovu zemlju i njene trnovite puteve k na
pretku . . .
. . . Moda i ne nasluujete koliko ova misija znai za
nae odnose" priznao je laburistiki predsednik Spoljnopolitikog odbora Donjeg doma. ,,I ne znate moda koliki ste
posao obavili. . . "
Iskreno se radovao to se na londonskom,aerodromu opra
tao od mnogobrojnih prijatelja i zamornog protokola, to e moi
da odahne dva-tri dana u Parizu.
,,U Parizu u opet ivahnuti teio je druge zbog svog
loeg izgleda, a sebi ulivao snagu da izdri jo samo kratak put
preko Lamana. Ne bih mogao preiveti a da ne svratim
1 28

rekao je sa setom i radou koja se mogla proitati i na nje

govom premorenom, ve pomalo pomodrelom licu.
Karavela" ga je vinula u maglovita nebesa s nervima na
pregnutim od tolikih susreta, sa visokim pritiskom na krhke
krvne sudove, sa srcem koje je ve ko zna po koji put i pre
sedam dana za trenutak pretee zanemoglo . ..
Snana turbomlazna maina ga je naglo spustila na blis
tavu pistu Orlija.
Jo jedan, ko zna koji po redu Moin susret s Parizom,
u koji je uvek voleo da svrati, da ,,proskita starim dobrim
kvartovima, da pokae mesta na kojima je nekad, kao student,
provodio mnoge asove.
Izaao je sa suprugom Lepom iz aviona, s osmehom koji
su svi dobro znali, onim njegovim pomalo srdanim, pomalo
eretskim, ali ovog puta osmehom koji nije mogao da prikrije
teak umor.
Svi su bili zadovoljni to ga ponovo vide, trudili su se da
mu pomognu. . .
Pa dobro, majku mu, svi se smekate, svi pruate ruku,
a niko da se prihvati mog kofera, radosti za moje unuke! re
kao je s nekom ironijom ali i uz blag osmeh, oigledno uinjen
s naporom.
Kako je divan dan! zadivljeno je pogledao u visoko
plavetnilo parikog neba. Odmah u baciti eir i mantil, pa
u etnju. . .
Tek to je koji trenutak posle ruka predahnuo, predlo
io je Lepi:
Hajdemo sad do parka Monso, da ti pokaem klupe na
kojima sam spavao kad nisam imao ni za najjeftiniji aki
,,kvartir.
Priseao se studentskih dana:
U ovu kafanu je nekad esto navraao Volter pokazao
je Lepi staru zgradu odve posivele fasade, s patinom koju su
Pariani tada ljubomorno uvali. I mi smo u nju rado svra
ali . . .
Naalost, kad se vratio u sobu, obrati se naem ambasa
doru Aleu Bebleru:
Alee, pomozi m i. . . Teko mi j e . . . jedva je pro
govorio iznenadno otvarajui vrata svoje sobe.
Lepa je ve bila kraj njega, drala ga vrsto pod ruku.
Ambasador je hitno pozvao lekare. Bilo je tano 18 asova.
Vreme kada su u Parizu i telefonske linije i avenije zaguene.
Klonuo je u fotelju, a kad mu je ponovo pozlilo, pokuao
je da ustane. Lepa ga je zadravala i pola u kupatilo po
u brus. . .

129

 Neka, ja u . . . proaputao je.

I ustane. S mukom, s naporom je zakoraio...
Pokazao je i tim svojim poslednjim korakom ono to je
inio itavog ivota.
Zamalo nije umro stojei, u akciji. Ba kao to je i iveo,
sve do tog 15. marta 1957.
Klonuo je na Lepinim rukama, svalio se u fotelju.
Umre nam Cia potresno i tiho zajecala je Lepa,
dozivajui ambasadora dra Beblera."

POSLEDNJI POZDRAV
Beograd je pritisla neizreciva tuga.
Zastave su na pola koplja . . .
Velegrad se svrstao u kolone da prodefiluje kraj Moinog
odra u Skuptini. Duge, beskrajne, kao kad je nekad kretao na
mitinge da slua svog Dorolca. Zatvorene su sve kapije rado
sti. Beograd je alio iskreno, duboko . . .
U kolonama kao i nekad put Foe, Bihaa, Sutjeske i Jajca:
jedni za drugim stajali su radnici i seljaci u crnim amijama i
arenim pregaama, profesori, oferi, kelneri, nosai, seljaci i
rudari, studenti i penzioneri, aci i uitelji, svetenici i zanat
lije, umetnici i potari, tramvajdije, grafiari i novinari, majke
s decom u naruju ..
Gledaj sine, i pam ti. . . uie o njemu ...
Rastu redovi naroda. Poetni su ak tamo kod Pravnog
fakulteta. . .
Moa je poslednji put prolazio ulicama kpjima je vredno
iao u kolu, kojima je s prvim jutarnjim prolaznicima grabio
u redakciju, na kojima je organizovao demonstracije, kroz koje
je esto voen u zatvore, na kojima je s narodom delio radost
pobede, sa kojih je kao tribun mobilisao mase u odbranu slo
bode i nezavisnosti zemlje . . .
. . . Malo je linosti iji ivot i ivotno delo toliko sai
maju u sebi, i sobom inae nemirnu, teku, krvavu istoriju
Partije, radnike klase i naih naroda, kao to je to veliki
ivot, veliko ivotno delo. . . Moe Pijade" reci su oprotaja
i zahvalnosti srpskog naroda, iji je on voljeni i verni sin bio.
Moa, legendarni ia Janko, jedinstvena je pojava u
naoj najnovijoj istoriji reeno je u ime Srpske akademije
nauka i umetnosti.
Velianstvena tuna povorka zaustavila se na Kalemegdanu,
pred Grobnicom narodnih heroja.
Krajiak sunca to je probio oblake povrh Metrovievog
Pobednika rasuo se po odru prekrivenom trobojnicom...
Drevnom beogradskom tvravom, prostranom sremskom i
banatskom ravnicom zavladala je grobna tiina...
130

Posmrtna maska Moe Pijade

Nenadoknadiv je za nas ovaj gubitak. Malo je takvih

svestrano obdarenih i razvijenih komunista meu nam a. . . Za
takav jedan individualni talenat teko je danas nai zamjenu ...
Bio si jedan od najomiljenijih boraca nae Partije i najomiljeninijih sinova naih naroda. O tome svjedoi ova tuga s kojom
te svi ispraamo .. . Tvoj lik ostae u vjenoj uspomeni naih na
roda i sluie kao uzor mladim generacijama . . . rekao je
s dubokim bolom Tito, izraavajui time oseanja naih naroda,
ukazujui u sutini na nepopunjivu prazninu koju je Moa Pi
jade za sobom ostavio u Partiji, u Skuptini, u naem drutvu.
131

S A D R A J

Prva kiica

Vunderkind

Brzi slikar

Dobrovoljac

Bretanjski doruak
Novinar Malog urnala"

N astavak u Ohridu
Kelner u upriji
Fim ropisac u Valjevu

Urednik slobodne Pravde"
Sprem nost na rtve
Prijem u K P J

Stalno pod prismotrom
Ilegalac
R aanje Kom unista"

tam p arija u urievoj
Policija u akciji
Optueni optuuje

Presuda broj 25799
U Kui oplakanoj"
Barbisovo pismo
Krleina studija
trajk g au
_
Prevodilac K apitala"

S Brozom u Lepoglavi
Svet upoznaje Mou
Prebijena rebra
Srean put K apitala"
^

trajk estice"

Sef katedre na robiji
Borac protiv frak cija

Hoe promenu

Susret sa drugom TT
Predava m arksizm a
Zatoenik u Bilei
Izbor u CK K P J
Cia Marko Crnogorac
S durmitorskim ustanicima
Pesnik partizanske koranice
Tvorac Foanskih propisa"
Zao mu Bileanke"
ekanje sovjetskih aviona

132

3
8
9
12
12

14
15
17
18
19
20
21
23

25
27
29
30
33
34
37
38
39
40
40
42
44
4G
47
48
50
52
53
54
56
58
60
61
62
f>4
64

68

Organizator pozadine

Ekonom Vrhovnog tab a

Pohod na zapad
_ _ _ _ _
Strog kao P artija

Partizan je riba

Ratna kosidba
_ _ _ _ _ _ _
Donesi drva, pa se ogrej!

Poslednja kap

Drugovanje sa kurirom Miom

U vrtlogu Sut jeke

Nazorove beleke
_ _ _ _

Urednik T A N JU G -a

Podpredrednik A V N O J-a

Neemo im se nam etati

Preterali


K om andant kn jiga

Zakonodavac u K oevskom Rogu

Pravac Beograd

D plom ata bez rukavica
D ivljenje


Dem okratija
_ _ _
O dbrana T rsta

Dopuna


Ujed psia zubatovia

Humanost


F abrika radnicim a

N egovanja p rijate ljstv a

Akadem ik


Partizan ska le gitim acija br. 00006
Ju n ak socijalistikog rad a

elni parlam enta

Srnda P ita" dolijao

Vernost istoriji

Sutina dem okratije

Red kafe red p isan ja
Realni rom antik
_ _ _ _ _
Sm rt u Parizu

Poslednji pozdrav

_ _


_




_ _









_

69
72
74

76
80
81
82
82
84
86

87
89
90
92
93

94
94
95

96
99
99

100
102
102
104

100
110
112
114
116
116
119
119
122
123
125
126
130

133

BIBLIOTEKA LEGENDE

I KOLO

1. Ivo Lola Ribar

2. Moa Pijade
3. ikica Jovanovi panac
4. Sava Kovaevi
5. Rade Konar
6. Vladimir Peri Valter

IZDAVA:
NIP DEJE NOVINE
GORNJI MILANOVAC
TAKOVSKA BR. 6

134