Никола Машић ,сликар и почасни члан Српске краљевске академије.

Rodio se u Otoccu 1852. godine kao blizanac sa bratom Aleksandrom, od oca Steve,
imucnog i poznatog trgovca i majke Ane Susnjar iz Petrinje. Studirao je slikarstvo u Beču,
Münchenu i Parizu, te putovao Italijom (Napulj, Pompeji, Herculanum). U Zagrebu je od
1884. godine bio profesor crtanja, a od 1894. do smrti ravnatelj Strossmayerove galerije.
Njegovo slikarstvo može se okarakterizirati kao idilični akademizam, a glavni motivi su
seoske, uglavnom posavske idile i studije običnih ljudi, najčešće žitelja Like i Posavine.
Zajedno s J. Vancašem napisao je knjigu o đakovačkoj katedrali.
Godine 1891. u zemunskom listu "Novo vreme", dr Vladimir Nikolić je objavio opširni članak
o slikaru Nikoli Mašiću, a nešto kasnije, 1895. isti članak je preštampan u dragocenoj
knjižici Srpski slikari. U njemu su sabrani glavni podaci o Mašićevom rođenju "od srpskih
roditelja" u Otočcu 15/27. novembra 1852, do smrti 1902. u Zagrebu.
Nikolić je prvi dotakao pitanje, kome narodu Mašić pripada? Svoje stanovište obrazložio je
na najtolerantniji način, rekavši: "To je i takav je Nikola Mašić. Po narodnosti Srbin a po veri
pravoslavan, ne sudeluje on kao ni njegove slike u današnjoj borbi, koja mimo njega prolazi
kao posve dnevna larma mimo umetnosti. On poštuje na Hrvatima i Srbima one strane koje
se dobrima nazivaju i ljubi i jedan i drugi narod podjednako. On ispoveda načelo da umetnik
ne treba da je političar i da je za političare borba, a za umetnike mir. U ovome se ugledao
na Đuru Daničića. Za to se i Srbi i Hrvati prepiru, ko će više tu umerenost da poštuje i zato
ga rado i jedni i drugi nazivaju
svojim. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276937-Umetnik-izvan-politike

Ličanin, 1881.ulje na platnu, 46x33 cm (Moderna galerija, Zagreb)

Aleksandar Mašić,rodjen 28. novembra 1852. godine u Otoccu,bio je profesor

"prostorucnog risanja" u zemunskoj gimnaziji od 1878. do 1894. godine.

Zbog oboljenja ociju rano je otisao u penziju,a umro je 1902. godine gotovo potpuno
slep.Slikarsku akademiju je zavrsio u Becu i Minhenu,ali se nije isticao posebnim
talentom,za razliku od njegovog brata blizanca,Nikole,koji je postao slavan slikar.
Ipak,Aleksandar Masic je bio korektan crtac i odlican pedagog,koji je zapamcen kao
organizator prvih likovnih izlozbi u Zemunu.

Na tim izlozbama izlagali su njegovi djaci,medju kojima je bilo i kasnije veoma cenjenih
slikara,poput dr Petra Markovica.Od Masicevih dela nastalih u Zemunu najznacajnije su dve
velike slike koje su do skoro bile u kontumackoj kapeli Svetog Roka,kao i jedan crtez
gimnazije iz 1885. godine.Jedan od dva profesora koji se na tom crtezu vide kako setaju je
on licno(sa rukom u dzepu),dok je drugi njegov kolega Julije Domac.