старата българска, руска и сръбска литература, 2, София 1967; Ђ.

Трифуновић, Кратак преглед југословенских књижевности средњега

века, Београд, Филолошки факултет, 1976 [четврто издање 1994], 28-
29; Черноризец Храбър, О писменехь, Критическо издание, изготвила
Алда Джамбелука-Коссова, Българска академия на науките, Институт
за литература, София 1980; B. Lomagistro, La questione della lingua
sacra nella christianizzazione della Slavia, Studi sull‘Oriente Christiano,
2, 1, Roma 1998, 41-65; 2, 2, 31-62; G. Ziffer, Ancora intorno alle fonti
chrabriane, Словенско средњовековно наслеђе, Зборник посвећен
професору Ђорђу Трифуновићу, Издање пријатеља и „Чигоја штампе“,
Београд 2002, 707-710.

О писменима Црнорисца Храбра

Раније, дакле, Словени не имаху књига, него цртама и

резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху
принуђени писати латинским и грчким писмом словенску
реч без устројавања. Али како се може писати добро грчким
писмом Бог, или живот, или дзело, или црков, или чајаније, или
широта, или јед, или онду, или јуност, или јензик, или друго
слично овоме. И тако беше много година.
Потом човекољубац Бог, који устројава све, и не оставља
људски род без разума, него све разуму и спасењу приводећи,
смиловав се на род словенски, посла им светог Константина
философа, названог Ћирила, праведног и истинитог човека.
И створи им 38 слова, једна по изгледу грчког писма, а друга
према словенским речима. Од првог почевши по грчком:
они, дакле, алфа, а овај аз, од аза обоје поче. И као што они
створише писмо угледајући се на јеврејска, тако и овај према
грчким. Јевреји за прво слово имају алеф, које се казује детету
када се уводи у учење, говорећи му: „Учи се!“, што је алеф.
И Грци, угледајући се на то, алфа рекоше. И догоди се да оно
што је речено јеврејски изговори се грчким језиком, те се детету
уместо учења каже ишти, јер ишти каже се грчким језиком
алфа. Угледајући се на то, свети Ћирило створи прво слово
аз. Али као што је прво слово аз од Бога дато роду словенском
за отварање уста оних који се разумно уче словима, оно се

26
изговара великим отварањем уста, а нека друга слова казују се
и изговарају малим отварањем уста.
А ово су слова словенска која треба овако писати и изговарати:
a, b, v, g и друга све до A. И међу њима двадесет четири су налик
на грчка слова, а она су: a, v, g, d, e, z, i, T, I, k, l, m, n, K, o, p, r,
s, t, u, f, h, P, w. А четрнаест су према словенском језику, и то
су: b, /, Z, c, ;, [, {, x, X, q, y, }, \, A.
Неки пак говоре: Зашто је створио 38 слова, а може се писати
и са мање од тога, као што и Грци пишу? И не зна са колико слова
пишу Грци. Јесу двадесет и четири слова, али не испуњавају се
само њима књиге, него им се прилаже једанаест двогласа, и у
бројевима три – за 6, 90 и 900 – и сабраних је 38. Стога, слично
томе и на такав начин створи свети Ћирило 38 слова.
А неки говоре: Чему су словенске књиге, јер их није Бог
створио, нити анђели, нити су од искони, као што су јеврејска,
и латинска и грчка, која су од вајкада и примљена су од Бога?
А други мисле да је Бог сам створио писмо, а не знају шта
говоре кукавни. И веле како је Бог заповедио да књиге буду на
три језика, пошто у Јеванђељу пише: „И беше даска написана
јеврејски, латински и грчки“, а словенски није ту. Зато мисле да
словенске књиге нису од Бога.
Шта њима да говоримо и шта да кажемо таквим безумницима?
Ипак, да кажемо да се научисмо из светих књига, пошто све по
реду бива од Бога, а не од другог. Није Бог створио јеврејски
језик раније, нити латински, нити грчки, него сиријски, којим и
Адам говораше, и од Адама до потопа, и од потопа док Бог не
раздели језике при зидању Куле, као што пише, када помешани
беху језици. И као што се помешаше језици, тако се учини са
навикама, и обичајима, и уставима, и законима и вештинама
код народа. Египћанима се даде земљемерије, а Персијанцима и
Халдејцима и Асирцима читање звезда, Јеврејима свете књиге,
а у њима је писано да Бог створи небо и земљу и све што је на
њој, и човека и све по реду, као што пише; Грцима граматику и
философију. Али пре овога Грци не имаху писмо за свој језик,
него феничанским писмом писаху своју реч. И тако беше много
година. Дошавши после Панамид и почевши од алфе и вите,
изнађе Грцима сам шеснаест слова. А Кадам Милисије додаде

27
им три слова. Тако много година писаху са деветнаест слова. И
потом Симонид, изнашавши, приложи два слова. А Епихарије
тумач три слова створи. И сабра их се двадесет и четири. После
много година Дионис граматик шест двогласних слова изнађе,
а затим других пет, и друга три за бројеве. И тако многи кроз
много година једва сабраше 38 слова. Када потом прође много
година, Божијом заповешћу, нађе се 70 мужева који преведоше
са јеврејског на грчки језик. А словенске књиге сам свети
Константин, назван Ћирило, и писмо створи и књиге преведе за
кратко времена. А они многи више година – седам њих писмо
састави, а седамдесет преведе [Свето писмо]. Зато је словенско
писмо светије и часније, јер их је створио свети муж, а грчко
пагани Грци.
Ако ли неко каже да није саставио добро, јер се још
поправља, овима ћемо одговорити: и грчко су такође више пута
поправљали, Акила и Симах и затим многи други. Јер лакше је
касније поправити, него најпре створити.
Ако упиташ учене Грке: Ко вам је створио писмо, или превео
књиге, или у које време, то ретки од њих знају. Ако ли упиташ
учене Словене: Ко вам је створио писмо или превео књиге,
то сви знају, и одговоривши кажу: Свети Константин, звани
Ћирило, он нам писмо створи и преведе књиге, и његов брат
Методије. Јер има још живих који су их видели. И ако упиташ
у које је то време било, и то знају, и рећи ће да је било у време
грчког цара Михаила, и бугарског кнеза Бориса, и моравског
кнеза Растислава и панонског кнеза Коцеља, 6363. (863) године
од створења целог света.
Има и других одговора, које ћемо рећи на другом месту, а
сада није време.
Такав је разум, браћо, Словенима дао Бог, коме слава, и част,
и сила и поклоњење, сада, и увек и у бесконачне векове. Амин.

28