Budimpeta

Turistiki vodi
Mavanska 33 Tel: 381 11 24 38 500 www.byzantinetravel.com

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Budimpeta

Budimpeta (Budapest), glavni grad Maarske nastao je

1873. godine spajanjem tri grada: Buda, Obuda i Pesta. Ima
oko 2 miliona stanovnika i predstavlja administrativni, kulturni, nauni, privredni, trgovinski i saobraajni centar.
Grad se prostire na obalama Dunava, i administrativno se
deli na 23 kvarta, od kojih se 16 nalazi na petanskoj strani, 6 na budimskoj i 1 na ostrvu Csepel na Dunavu. Budim
se prostire na brdima na zapadnoj obali Dunava, a Peta je
na levoj obali reke u niziji. U Budimu na samoj obali reke
izdie se brdo (Gellrt-hegy) koje je visoko 235 m i sa kojeg se prua izuzetan vidik na ceo grad. U Budimpeti ima 7
mostova i 2 eleznika mosta. Izuzev jednog mosta (Erzsbet hd), svi mostovi porueni za vreme drugog svetskog rata obnovljeni su originalnom stilu.

Meu mnogobrojnim znamenitostima grada Kraljevska palata na uzvienju pored Dunava sa budimske strane zauzima
izuzetan znaaj. Tu je smetena Nacionalna galerija (Magyar Nemzeti Galria) i najvea biblioteka u zemlji (Orszgos
Szchenyi Knyvtar). Preko puta palate na petanskoj obali
Dunava nalazi se zgrada Parlamenta sagraena u neogotskom stilu. Nedaleko od Parlamenta na Dunavu nalazi se ostrvo (Margit sziget) koje je dugo 3 km, jedno od najlepih delova grada sa hotelima, bazenima i banjom.
U Budimpeti je sedite dravnih naunih i kulturnih ustanova meu kojima su po znaaju na prvom mestu Akademija
nauke (Magyar Tudomnyos Akadmia) sa svojim brojnim
naunim institutima i razni univerziteti, na kojima studira velika veina studenata u Maarskoj.

Glavni grad Maarske je od 19. veka saobraajni centar drave: od 8 magistralnih puteva u zemlji 7 kree iz
Budimpete i u Budimpetu vode 9 glavnih eleznikih
pravaca. Ova nepovoljna situacija u saobraaju potie iz
prolosti, i zahteva postepenu izmenu pomou novih trasa
autoputeva. Glavni grad raspolae sa 3 metro linije koje u
znatnoj meri rastereuju promet u gradu.
Zahvaljujui termalnim i mineralnim izvorima Budimpeta
je s pravom nazvana banjskom prestonicom. Ovdanje
banje su bile poznate ve u vreme Rimskog carstva. Danas postoji 80 otkrivenih termalnih izvora u kojima se temperatura vode kree izmeu 24-78 C. Od 47 banja 12 su termalne, odnosno lekovite banje. Lekovite vode uglavnom se
preporuuju za leenje vazomotornih oboljenja, oboljen-

ja zglobova, organa za varenje, vaskularnih oboljenja i za

leenje odreenih ginekolokih oboljenja.
Budimpeta je zahvaljujui arhitektonskim i prirodnim lepotama, svojevrsnom okruenju grada postala centar turizma.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vaa mesta za odmor i obilaske

Istorijat Budimpete

do 1301.godine , vladali Arpadovii, nakon ega dolaze na vlast vladari stranih

dinastija.
Godine 1241., u vreme kralja Bele IV , koga u maarskoj istoriji smatraju drugim
osnivaem Maarske , Tatari pustoe
prostor Panonske nizije, pa kralj Bela
zapoinje izgradnju utvrenja i kraljevog
dvora na Budimu.

Tragovi prvih naseobina nam mestu dananje Budimpete

datiraju jo iz kamenog doba, ali tokom istorije u duim ili
kraim periodima smenjivali su se mnogi narodi.
Meutim, poznata istorija Budimpete poinje sa rimskim
gradom pod imenom Aquincum, osnovanim oko 89. godine nove ere, na mestu stare keltske naseobine , blizu mesta gde je nastala Obuda. Aquincum je od 106. do kraja 4.
veka bio glavni grad pokrajine donje Panonije.
Na mestu dananje Pete je bio izgraen grad
Contra Aquincum (ili Trans Aquincum).U 5. veku , pod vostvom poznatog vojskovoe Atile,
u podrje Panonske nizije nadiru Huni.
Nakon Atiline smrti Huni nestaju sa istorijske scene, a njihove teritorije zauzimaju druga plemena.Avarska plemena , zajedno sa
potinjenim Slovenima ,u VI veku osnivaju svoj
kanat, koji su 2 veka kasnije unitili Franci. U VII
veku prostor Panonske nizije naseljavaju slovenski narodi. U IX veku Panonija je deo Velike
Moravske drave.
Godine 896. Ugri, dananji Maari, pod
vostvom Arpada, sa podruja Donjeg Dnje-

pra i Dunava, prelaze Karpate i naseljavaju podruje dananje

Panonije izmeu Dunava i Tise, gde osnivaju dravu.
Ovi veti konjanici prodiru ak u srednju Evropu, gde ih,
955. godine , u bici kod Lehfelda, blizi dananjeg Augsburga,
zaustavlja Oton I Veliki . Vrlo brzo, 1001. godine , za vreme
vladavine Svetog Stefana. Maari su primili hrianstvo, istovremeno primajui od pape i krunu. Ugarskom su, od 1001.

Od svog osnivanja , pa sve do Mohake

bitke, maarska drava je veoma uticajna na balkanskom i evropskom prostoru.
Pojavom Turaka i njihovim prodorom
na sever, Maarska dolazi pod direktne
udare. Ve 1521. godine Turci osvajaju
ugarski Beograd u Mohakoj bici, 1526.
godine, Turci opet odnose pobedu, kojom prilikom gine i kralj Lajo II Jagelovi,
a Maarska prestaje da postoji kao nezavisna drava. Nakon
Mohake bitke jedan deo Maarske pada pod vlast Otomanskog carstva, drugi ulazi u sastav Habzburke monarhije, dok
trei postaje polunezavisna drava pod vrhovnom vlau
Otomanskog carstva . Turski paa stoluje u Budimu sve do
1686. godine.

U bitkama kod Sente 1697. godine , Petrovaradina 1716. godine i Beograda 1717. godine turska vojska je slomljena i
nepovratno naputa ovaj deo Panonske nizije.
Krajem XVII i poetkom XVIII veka , Habzburka monarhija zaposeda Transilvaniju i otomanske teritorije u Panonskoj niziji, tako svi Maari dolaze pod vlast Habzburga.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Zbivanja u Evropi tokom 1848. godine nisu mimoila ni

Maare. Pod vostvom Lajoa Kouta i Lajoa Batijanija oni
podiu bunu protiv Habzburga, zahtevajui nacionalna prava. Meutim, ono to su Maari traili od Habzburga , nisu
davali nemaarskom stanovnitvu tadanje Ugarske, to je
jedan od razloga zbog kojeg su ostale narodnosti tadanje
Ugarske stale na stranu Habzburgovaca. Pobuna je surovo uguena, ali se nakon 1860. godine ,Habzburka politika prema Maarima ipak menja. Godine 1867. Habzburka
monarhija je transformisana u Austro Ugarsku, u kojoj je
Ugarska dobila veliki stepen autonomije. U procvatu ekonomskog razvoja , posle revolucije i stvaranjem dvojne
monarhije, Budim i Peta se razvijaju u evropsku metropolu.
1873. godine nezavisni gradovi Peta, Buda i Obuda spajaju
se u jedan grad pod nazivom Budimpeta . Grade se mostovi, vodovod i kanalizacija, palate bogate vlastele i trgovaca, posebno u petanskom delu. Prvi tramvaj sa konjskom
vuom proao je gradom 1886. godine, da bi godinu dana
kasnije konjsku vuu zamenio elektrini pogon. Povodom
1000 godinjice dolaska Maara na ove prostore,1896. godine , Budimpeta dobija drugi metro U Evropi, nakon Londonskog . Do izbijanja I svetskog rata Budimpeta doivljava
ekonomski procvat i biva svrstana meu vodee metropole
izmeu dva rata. Budimpeta postaje glavni grad obnovljene i samostalne maarske drave. Tridesetih
godina 20. veka grad broji preko milion stanovnika.
U prvom svetskom ratu (1914. 1918.
god), Austro Ugarska je, zajedno sa
Nemakom, Bugarskom i Turskom
bila lanica poraenih Centralnih sila. Po zavretku rata i raspada Austro
Ugarske, Maarska postaje samostalna i nezavisna drava. U posleratnom periodu Trianonskim sporazumom se definiu granice nove
drave, Maarska ostaje bez dve
treine svoje teritorije. Nakon kratkotrajnog ivota maarske sovjetske
Republike pod vostvom Bele Kuna,
u maarskoj je obnovljena monarhija, s tim da je do odreivanja nosioca krune ulogu namesnika obavljao

Miklo Horti. Maarskom prevejava izrazito desniarska i antisemitska politika to rezultira time da tokom II svetskog rata Maarska, zajedno sa Bugarskom , Finskom i Rumunijom
bude saveznica Nemake i Italije, Sila osovine. Po zavretku
II svetskog rata od 1945. do 1989. godine, Maarska je bila
deo sovjetske interesne sfere i lanica Varavskog ugovora.
Do anti komunistike i antisovjetske pobune je dolo 1956.
godine. Pobuna je surovo uguena , a tadanji predsednik
vlade Imre Na je osuen na smrt.
Krajem 1989. godine , u politikom ivotu Maarske dolazi
do krupnih promena. Daju se vee slobode u organizovanju
i politikom delovanju, potpisuje se dogovor o povlaenju
sovjetske vojske, a drava menja ime u republika Maarska.
Komunisti gube vlast, a Maarska postaje lanica NATO i Evropske Unije.

Peta

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Vaci ulica

Trg Slobode

Budimpeta je poznata ne samo po svojoj arhitekturi, muzejima, terme i blagom klimom, ali i za veliki izbor kafiima,
restoranima i trnim centrima. Moete lako da pronaete
mesto gde moete popiti kafu, prijatno i prodavnice u isto
vreme, i to mesto se zove Vaci ulici.

Jedan je od lepih trgova u Budimpeti.

U neposrednoj blizini su zgrada
bive berze, zgrada maarske televizije, maarska nacionalna banka, na
ovom trgu podignut je spomenik Imre
Nau, maarskom politiaru i rtvi pobne 1956.godine.

Vaci ulice (na maarskom zove Vaci utca,) je glavna ulica

u centru grada sa ogromnom peaki deo, to dovodi do
Vorosmart kvadrata, puna kafia, prodavnica, hotela i koncertne dvorane. Vaci ulica u Budimpeti Arbat je kao u Moskvi, Kartnerstrasse u Beu ili an Elsees u Parizu. Ovaj bulevar se gradi u 18. veku, dok je veina za arhitekturu, koja danas privlai turiste ovde je napravio u 19. i 20. veka.
Ulica je uvek pun turista i graana Budimpete. etnje Vaci uvek e uiniti da se oseate kao da ste na odmoru.
Vorosmart kvadratnih je poznat po Gerbeaud kafe, osnovan 1884 od strane Emila Gerbeaud, vajcarski poslastiara,
kafia i unutranjost nije promenilo za 100 godina: da e
tamo pronai isti stoii, stare slike i portret u jedan od
osnivaa sale.

Ali, Vaci ulica je sama po sebi zanimljivo posetiti i etnja. Vi

ete tamo nai evropskim buticima, odee i obue, suvenira i umetnikih slika, nacrtana upravo tu za vas, za 20 minuta. Ako elite da osetite atmosferu u Budimpeti u celini,
morate posetiti i uivati u ulici Vaci svojoj lepoti i ivost.

Srpska pravoslavna crkva

Izgraena je na temeljima stare srpske crkve. Crkvu su podigli Srbi
iz Pete u periodu 1695. -1698.godine, osvetao ju je patrijarh Arsenije arnojevi. Unutranjost je uraena u tradicionalnom ,,pravoslavnom stilu, sa podelom na ensku i muku stranu. Stari ikonostas je uniten u poplavi 1838. godin, a novi je rad Mihaila Janjia ikz
1845. godine. Ikone su delo Karolja Steria, a isti umetnik je oslikao
i klupe u pevnici, Marijin i vladianski presto. Radovi su pod jakim
uticajem neorenesanse.
Meu umetnikim dagocenostima koje se uvaju u crkvi spada
bakrorezna grafika iz 1701. godine sa prikazom svetog ora.

Tekelij Anum
Nalazi se uz srpsku crkvu, zadubina je Save Tekelije, osnovana sa ciljem da se pomogne u
kolovanju spske talentovane dece ali i siromanih djaka. Godinje je stipendirano tridesetak
uenika. U zgradi su aci imali inernatski smetaj, besplatno kolovanje i deparac. Od 1864. godine do preseljenja, Matica srpska bila je smetena u ovoj zgradi.

Bazilika Svetog Stefana

Posveena je svetom Stefanu, prvom
hrianskom vladaru Maarske. Izgradnja crkve
je trajala dugo.Gradnja je poela 1851. godine. Crkva je graena u klasicistikom stilu.
Unutranjost crkve je bogato ukraena skulpturama, mozaicima i zidnim slikama sa likovima
svetaca, prizorima iz njihovog ivota i biblijskim
temama. U bazilici, u posebnoj kapeli, uva se
desna aka prvog kralja Maarske.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Velika Sinagoga

Zgrada Maarskog Parlamenta

Posle Emanu El sinagoge u Njujorku,

druga je po veliini u svetu. Podignuta
je izmeu 1854. i 1859. godine po projektu bekog arhitekte Ludviga Forstera. Pod jakim je uticajem mavarskog
stila,sa vizantijskim, gotskim i romanickim elementima.Kompleks obuhvata
Veliku Sinagogu, Muzej Jevreja i Hram
heroja posveen jervrejima poginulim
u I svetskom ratu, kao i jevrejsko groblje, na kojem je sahranjeno preko 2000
Jevreja nastradalih u jevrejskom getu, u
periodu od 1944. do 1945. godine.

Je jedna od najveih i najstarijih zgrada parlamenta u Evropi, ona je takoe simbol Maarske i Budimpete.Izgradnja je
zapoeta 1896.godine a zavrena 1904.god.na izgradnji je
uestvovalo oko 1000 ljudi, uzidano je oko 40 miliona cigala, za pozlatui ukraavanje je utroeno 40 kg zlata i oko pola miliona komada poludragog kamenja.Zgrada je raena u

Etnografski muzej
U poetku je bio u okviru narodnog muzeja, Kako je kolekcija rasla, tako je i muzej dobijao
na znaaju i prerastao u jednu od
najpoznatijih institucija tog tipa u
svetu.

Srpska gimnazija
Na trgu Rua nalazi se zgrada srpskog zabavita, osnovne kole i gimnaziji. Dravna uiteljska kola, sa srpsko
hrvatskim nastavnim jezikom, osnovana je 1946. godine u Peuju.1950. godine
premetena je u Budimpetu. Do 1992. godine funkcionisala je kao zajednika kola
za srpsku i hrvatsku manjinu u Budimpeti,
a razdvajanjem postaje kolski centar za
srpsku manjinu.

gotskom stilu. Duine je 268 m. irine 123 mera i broji 691

prostorija.Visoka je 96 m.Unutra i spolja zgrada je ukraena
sa 242 skulpture poznatih linosti , a na prozorima su grbovi
vladara i plemikih kua. Glavne ulazne stepenice krase lavlje skulpture.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Bulevar Andrai

Potanski muzej

Ako je ulica Vaci najpoznatija, Andrai Bulevar

je, verovatno, najlepi budimpetanski bulevar. Oivien zelenilom i brojnim lepim zdanjima, prav i irok, protee se od trga Erebet
do trga Heroja, u duini od oko 2.5 km. Pored
znaajnijh kulturno istorijskih zdanja u Bulevaru se nalazi veliki broj ambasada, a na njegovom kraju se nalazi i ambasada Srbije. Sa izgradnjom bulevara poelo se 1872 .godine, pod rukovodstvom poznatog arhitekta Inl Mikloa.
Radovi su privedeni kraju 1884. godine, a bulevar je ime dobio po grofu uli Andrai koji je
u to vreme bio ministar u vladi i zalagao se za
njegovi izgradnju. Prva podzemna eleznica u
kontinentalnoj Evropi izgraena je 1896, upravo ispod Andrai bulevara.

Na samom poetku bulevara, sa desne strane, nalazi se palata, nekada vlasnitvo porodice Sakslener, a danas je u njoj, na prvom sprartu, smeten Muzej pote. Potanski muzej, vredno mesto za posetu. Ovo je mala ali zanimljiva zbirka raznih eksponata - ne samo
potanskih marki.Pored eksponata, velianstven je izgled enterijera
to je nezaboravno iskustvo samo po sebi!

etnja ovim putem je dobar nain da se ovek

upozna sa gradom i znamenitostima koje
se niu du Bulevara. Neke od najinteresantnijih kulturno-istorijskih lokacija maarskog
glavnog grada (priznate kao svetske batine)
su du ovog puta. Za sada, mi emo istraiti samo deo koji lei na elegantnoj Andrai Aveniji,
u Peti poznat kao Andrai Kulturni Bulevar.

Opera
Nekoliko koraka dalje, na levoj strani, nailazimo na zgradu maarske
dravne Opere u renesansnom stilu. Neki smatraju da je ovo jedan od najvelianstvenijih objekata u Budimpeti, i da se samo
zgrada opere u Parizu moe porediti sa njom. Graena je u periodu izmeu 1875. i 1884. godine. Po projektu arhitekte Mikloa Ibla, u neorenesansnom stilu sa elementima baroka. Predstavlja visoko arhitektonsko dostignue
svog vremena, kako po eksterijeru i ureenju enterijera, tako i po
izvanrednoj akustici, pa je razumljivo to je svrstavaju meu najuspelije zgrade opera u Evropi.

Drehsler palata
Preko puta zgrade Opere je monumentalna Drehsler palata,
izgraena 1886. godine u stilu francuske renesanse. Danas je
u njoj baletska kola.
Idui od zgrade Opere ka Trgu Heroja, na raskrsnici sa
Naimeze ulicom je nevelik trg ispunjen interesantnim
skulpturama sa pozorinim temama. Tu je i pozorite, opereta, kopija Mulen rua, kao I muzej fotografije Mani.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vaa mesta za odmor i obilaske

Trg Franca Lista

Trg heroja
Na sledeoj raskrsnici u pravcu Trga Heroja
smetena su dva trga. Onaj sa leve strane nosi
naziv po maarskom pesniku Jokai Mori, ija
skulptura i krasi ovaj trg. Desno je trg Franca Lista, uvenog maarskog kompozitora klasine
muzike. Na trgu je i skulptura kompozitora. Listov poslednji dom bio je u Budimpeti u sporednoj ulici malo dalje, gde je iveo od 1881 do svoje
smrti. U blizini je Listov Memorijalni muzej, nalazi se na prvom spratu zgrade Stare Muzike akademije. Listov Memorijalni muzej uva neke
od originalnih muzikih instrumenta kompozitora, njegov nametaj, knjige, muziku-partiture i
razliite line predmete.

Trg Oktogon
Zatim dolazimo do trga koji se naziva Oktogon, dalje u ulici
na levoj starni je Kua Terora. Sadri eksponate vezane za period faizma i komunizma u Maarskoj i svojevrstan je spomenik rtvama tih reima. U jednom trenutku sedite tajne
policije biveg komunistikog reima.
Dalje, posle prelaska malog krunog parka nazvanog po
maarskom kompozitoru Zoltanu Kodalju, na desnoj strani je muzej Istone Azije, u kome su smetene kolekcije
kineske i japanske umetnosti zajedno sa predmetima indijske, korejske, vijetnamske, indonezijske i islamske kulture.

Najpoznatiji Trg u Budimpeti je Trg heroja. Njegova gradnja zapoeta je 1896. godine a zavren je 1924. god. Raen je
po projektu arhitekte Alberta ikendana. Ovaj trg posveen
je hiljaditoj godinjici dolaska maara
u Panoniju.
Trg Heroja predstavlja kratku istoriji Maarske sa statuama najvanijih
linosti u maarskoj istoriji. U centralnom delu je obelisk sa anelom Gabrijelom na vrhu, on simbolizuje jedinstvo drave I crkve, u jednoj ruci
dri krst, a u drugoj krunu. U podnoju
obeliska se nalaze statue sedam
maarskih ratnih voa, sa Arpadom
na elu, a u pozadini su postavljene
skulpture maarskih vladara I znamenitih linosti, od svetog Stefana do
Kout Lajoa. Prekid izmeu kolonada
predstavlja period turske vladavine.

Na gornjem delu kolonade postavljene su skulpture koje

simbolizuju: rad I blagodeti, rat, mir i nauku. Na trgu se nalazi jo i kameni spomenik grob neznanog junaka.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vaa mesta za odmor i obilaske

Muzej lepih umetnosti

Seenji kupalite

Muzej lepih umetnosti nalazi se na levoj strani Trga

Heroja, sagraen je s poetka XX veka u eklektiko
klasicistikom stilu. Muzejska zbirka se sastoji od est
postavki: egipatska, antika, stara galerija skulptura,
stara slikarska galerija, zbirka moderne umetnosti i
grafika zbrka. Obuhvata vie od 100 hiljada eksponata svetske umetnosti. panska zbirka sadri ne
manje od sedam remek dela El Greka.

Seenji kupalite je prvo budipetansko, termalno kupatilo i jedno od najveih spa centara Evrope. Temperatura vode u bazenima
je izmeu 27 i 38 stepeni, a u termalnim kupatilima izmeu 20 i 40 stepeni. Kupalite
je dizajnirano u neobaroknom stilu, bogato ukraene i luksuzne unutranjosti .Postoji od 1881. godine , ubrzo se javila potreba za proirenjem kapaciteta i 1913. godine dograeno je
jo jedno kupatilo. U narednim decenijama kupalite
je proirivano i modernizovano, pa pored
rekreacione
ima
zdravstvenu funkciju
i kapacitete.

Galerija savremene umetnosti

Nalazi se preko puta Muzeja, na desnoj strani Trga Heroja, takodje je
gradjena u eklektiko klasicistikom stilu. Osnovana je 1877. godine, a
zgrada je podignuta 1896. godine povodom proslave 1000 godinjice
maarske dravnosti.U njo se odravaju izlobe savremenih umetnika iz celog sveta.

Ambasada Republike Srbije

Preko puta gradskog parka i spomenika rtvamaiz 1956. godine nalazi se zgrada ambasade Republike Srbije . Objekat je na spisku UNESCO-a kao kulturno istorijski spomenik.Prvobitno je imala kitnjast izgled, u stilu secesije, ali je tridesetih godina prolog veka, preradom, dobila dananji umereniji i moderniji izgled. Unutranjost je od
izuzetne umetnike i arhitektonske vrednosti.

Gradski park
Odmah iza kolonada na Trgu Heroja nalazi se gradski park, prvi veliki javni park . U okviru parka su brojni
sportski tereni i biciklistike staze. Ovde se nalazi i prvo termalno kupatilo, Seenji kupatilo. Osim toga ovde
moete nai jedan i jedini stalni cirkus Budimpete,
kao i Zabavni park, Zoloki vrt i najvee klizalite u
Budimpeti.

Dvorac Janoa Hunjadija

Nalazi se nedaleko od Trga Heroja , dvorac
je sagradjen povodom 1000 godinjice dolaska Maara, od kartona i drveta ali je kasnije obnovljen od cigle. Predstavlja meavinu
razliitih stilova: romanike, gotike, renesanse
i baroka.
u njemu se danas nalazi poljoprivredni
muzej. U okviru zdanja nalazi se spomenik
Anonimus.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Zooloki vrt
Zooloki vrt i Botanika bata nalaze se u severozapadnom uglu velikog gradskog parka. Datira iz 1866, i jedan je od najstarijih zoolokih
vrtova na svetu . Nedavno je renoviran, i ZOO vrtu vraen je stari sjaj,
ivotinje su smetene u prava mala remek dela secesije, koja su kreirali Kornel Nojlos i Karolj Kos. Danas poseduje 733 ivotinjskih vrsta.

Restoran Gundel
Iza Muzeja lepih umetnosti nalazi se
jedan od najboljih restorana ne samo
Maarske nego i, po miljenju eminentnih strunjaka iz oblasti gastronomije ,
jedan od najboljih restorana u srednjoj,
pa i istonoj Evropi.

Budim

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Dvorac Budim

Crkva kralja Matije

Budimska tvrava je istorijski kompleks palata maarskih

kraljeva u Budimpeti. Od 1987. godine deo je svetske kulturne batine. Izgraena je na junom delu Budimskog brda.
Nakon tatarske nejezde 1241. godine kralj Bela IV seli prestonicu iz Estergama u Budimpetu , i gradi kraljev dvor.Kralj
igmund Luksemburki obnavlja i znatno uveava palatu.
Poslednja faza graditeljske aktivnosti odvijala se u doba kralja Matije Korvina. U to doba Budim postaje centar renesanse
seerno od Alpa. Palata se jo jednom proiruje, ovog puta
u renesansnom stilu.Godine 1715 . kralj Karlo III zapoeo je
izgradnju novog kompleksa. 1748. godine u vreme vladavine Marije Terezije pokree se akcija za zavretak Kraljevske
palate.1912. godine Nova palate je zavrena.Dalja izgradnja i rekonstrukcija trajala je sve do poetka ovog veka. Krajem II svetskog rata dvorac Budim je bio poslednje veliko
uporite nacistikih snaga u Budimpeti, pa je u zavrnim
borbama za osloboenje grada palata teko oteena. Palata je onovljena 1966. godine ,ali je unutranjost zavrena
tek 1980. godine.

Posveena je Mariji, majci Boijoj, ali je u narodu

zaiveo naziv Matijina crkva. Ovo je crkva u kojoj su
se enili maarski kraljevi,
izgraena je 1247. godine u
gotskom stilu. U vreme turske vladavine bila je pretvorena u damiju, ali nije pretrpela tetu tom prilikom. Unutranji zidovi bili su
prekriveni ilimima i tepisima, hrianska obeleja su uklonjena, a sveto mesto je preureeno.Kandelabri i lusteri
skinuti su i preneti i Istanbul u Aja Sofiju, gde se i sada nalaze. Godine 1686. predata je franjevcima koji su je preuredili u baroknom stilu. Temeljna rekonstrukcija Matijine crkve
obavljena je izmeu 1873. godine i i 1896. godine .Stakleni mozaici na crkvenim prozorima prikazuju istorijske i
crkvene linosti.

U okviru kompleksa su sledi objekti: Maarska nacionalna galerija smetena u sredinjem delu palate. Istorijski
muzej Budimpete, u okviru kojeg su i Kikel muzej i Akvinkum muzej.Dravna biblioteka Seenji u zapadnom krilu
kraljeve palate. Muzej Budimskog utvrenja , kapela svetog
igmunda, Palatinska kripta, Fontana kralja Matije, Spomenik princu Eugenu Savojskom i skulptura iko krotitelj divljih konja.

Ribarski bastion
Ribarski bastion podignut je
izmeu 1899. i 1905. godine na
mestu srednjevekovnih zidina
tvrave, graen je u neoromanskom stilu od belog, brakog kamena. Ovaj bastion sa svojih sedam
kula ima nekoliko asocijacija, prvo
podsea na sedam voa plemena
koji su od 896. godine , na elu sa
Arpadom, doli na ove prostore.
Podsea takoe na ribare, branioce
tvrave koji su iveli u podnoju
utvrenja , i bili zadueni za odbranu budimske tvrave. U njihovu ast komleks i nosi ime Ribarski bastion.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Brdo Gelirt

Citadela

Brdo Gelert je najvia taka

gradskog jezgra Budimpete,
na kojem se uzdie jedinstven
spomenik.U samom podnoju
brda nalazi se peina brda Gelert. Peina svetog Jovana. Ime je
dobila po pustinjacima koji su u
srednjem veku u njoj iveli, a termalne izvore u blizini peine koristili za leenje ljudi.

Ovaj objekat sagraen je u periodu

od 1850. do 1854. godine po projektu italijanskog vojnog arhitekte Emanuela Zita a po nalogu generala Julijusa
Hajnau.Sagraen je u vojne svrhe . Po
zavretku II svetskog rata Citadela ulazi
u turistiku ponudu grada i danas je vidikovac, istorijski muzej i hot

Spomenik Osloboenja

Hotel Gelert i kupalite

Hotel Gelert je smeten u podnoju istoimenog brda,
spada u najlepe maarske hotele. Hotel je izgraen u
periodu od 1916. do 1918. godine. Izgraen je u stilu secesije. Poznat je po svojoj banji-kupatilu sa otvorenim i
zatvorenim bazenima, sa temeraturom vode od 27 do
48 stepeni.

Spomenik palim borcima za slobodu nalazi se na kraju Citadele, okrenut ka Dunavu i Pesti. Predstavlja enu koja u rukama, visoko podignutim iznad glave , dri palminu granu.
Rad je maarskog vajara igmonda Kifaludija trobla, visok
je 14 metara i raen u maniru socrealizma. Stazom od Citadele prema Tabanu stie se do spomenika Svetom gelertu,
sveteniku koji je odigrao veoma vanu ulgu u prevoenju
maara u hrianstvo. Podignut je 1904. god. , na mestu sa
kojeg se veruje da je sveti Gelert baen sa brda. Spomenik je
rad vajara ule Jankovia i prikazuje sveca sa krstom u ruci,

ispred koga klei upravo krten Maar.

U nastavku se nalazi i deo grada Budima zvani Taban , koji se prostire izmeu
brda Gelert i budimske
tvrave, sa jedne strane
i sa druge Naphegy brdo. U ovom delu Budima naseobine
Srba datiraju jo iz XV veka . Poetkom XX veka ovo je bila
boemska etvrt sa malim krmama
i krivudavim ulicama , ovde su dolazili umetnici i gospoda eljna provoda. U ovom delu grada iveli su
ili ak bili i roeni mnogi znameniti Srbi: episkopi, slikari, muziari:
Georgije Zubkovi, Dionisije
Popovi, Stefan Stratimirovi, Lukijan Bogdanovi, Platon Atanckovi,
Pavle Nenadovi, Sima Milutinovi,
Vuk Karadi, Jakov Ignjatovi.
Interesantne graevine u Tabanu su: kupalite Ruda, Lekovito kupalite Rac, Kua Jelen Gostionica Zlatni Jelen , i kameni srpski krst.

Budimpeta
Budimpeta

Budimpeta
Budimpeta

Vaemesto
mestozazaodmor
odmori obilaske
i obilaske
Vae

Vae
Vaemesto
mestoza
zaodmor
odmori iobilaske
obilaske

Obuda

Mostovi Budimpete

OBUDA ili stari Budim je najstariji deo Budimpete. Ovde je osniovan Akvinkum , prvo rimsko
naselje. Nakon rimljana na ovom
prostoru se smenjuju Huni, langobardi, Avari, Sloveni. Ovde se
mogu videti: Rimski vojni amfiteatar, Sinagoga, parohijalna crkva
Obude, dvorac Zici, Crkva i manastir Svetog trojstva Muzej kikel.

Mostovi Budimpete zasluuju posebnu panju. Svojom

atraktivnou predstavljaju pravu turistiku atrakciju.
Predstaviemo ih od najjunjeg do najsevernijeg.

Ostrvo Margit
Margit ostrvo nalazi se u sredinjem delu Budimpete, izmeu mostova Margit i Arpad. Dananji izled dobio je spajanjem tri ade. Ostrvo
je duine 2.5 km, irine do 500 m, a povrine 96.5 hektara. Ime Margi
dobija u XIV veku po svetoj Margiti, erki Bele IV , ugarskog kralja, koja
je ivela u benediktanskom samostanu podignutom na ostrvu.
Ostrvo je pravi raj za ljubitelje prirode i rekreacije. Tu su napravljeni
sportski tereni, kompleks otvorenih bazena, trim steze, pored sportskih
tu su i mali japanski vrt, mali zoovrt, muzika fontana, otvorena pozornica...

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Ladjimano Most

Erebet Most

Most slui za drumski , elezniki

i peaki saobraaj. Sagraen je
1995, godine povodm Svetske
izlobe, koja nije ni odrana.
Meutim njegova je uloga bila da
rastereti Petefi most.

Dobio ime po kraljici Elizabeti ( ma.Erebet) poznate

jo i kao SISI.Njena statua se nalazi sa budimske
strane mosta. Prvobitan most graen je u stilu secesije, u II sv.ratu je poruen ali nije rekonstruisan, ve
je izgraen novi visei most.Most Erebet je najelegantniji most Budimpete koji svojom lepotom i belom bojom zaslueno privlai panju turista.

Lanani Most Seenji Most

Most Petefi
Izgradnja je zapoela 1933. godine
u vreme velike ekonomske krize,
cilj je bio da se napravi funkcionalan most, zavren je 1937. godine.
Dobio je ime po pesniku andoru
Petefiju.I ovaj molst kao i ostali
srueni su u vreme II sv.rata. Onovljen je izmeu 1950. i 1952. godine.

Lanani most je najstariji most u

Budimpeti, most je graen izmeu 1839.
i 1849. godine , po projektu engleskog
inenjera Tenej Vilijema Klarka.Duina
mosta je 380 metara a irina 14.8m., kameni stubovi visoki su 48 m i raeni u
klasicistikom stilu. Lanani nosai prolaze
kroz kamene stubove.Most je ukraen lavljim skulpturam poetku mosta, i jedan je
od najlepih mostova Budimpete.

Most Slobode
Ovo je bio trei sagraen most u
Budimpeti, dug je 334 m i to je najkrai
most u Budimpeti.Gradjen je u periodu od 1894 do 1896 godine, u art nova stilu po projektu Janoa Fekethazija.Navrhovima nosaa postavljen
maarski grb i skulptura mitske ptice
turul.

Margit Most
Ovaj most graen je izmeu 1872.
i 1876. godine po projektu francuskog ininjera Ernesta Goina, u
neobaroknom stilu. Oslanja se na
sedam stubova koje je dizajnirao
francuski vajar Tabard.Duina mosta je 637 m , irina 25 m .

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Arpadov most

Stadion Ferenc Puka

Arpadov most - Dobio je naziv po Arpadu , voi ujedinjenih maarskih plemena

i rodonaelnika dinastije Arpad. Izgradnja dananjeg mosta zapoeta je 1939. godine po projektu maarskog graditelja
Janoa Koalka, zavren je 1950. godine.
Danas je to najdui i najoptereeniji most
na Dunavu, on prespaja Dunav oslanjajui
se na severni kraj ostrva Margit.

Stadion Puka Ferenc je vienamenski stadion u Budimpeti.

Stadion se nalazi na petanskoj strani prestonice, izmeu
eleznikih stanica Stadionok i Keleti Paliaudvar. Trenutno
se koristi za fudbalske utakmice.
Stadion je sav u seditima i ima kapacitet za 68.976 mesta, iako pravi kapacitet ovog stadiona prevazilazi 100.000
mesta. Na ovom stadionu se 24. Novembra 2009. godine
odravala se Liga ampiona izmeu Liverpula i ampiona
Maarske Fudbalske Lige 2009. godine Debreceni VSC.Stadion je izgraen u periodu izmeu 1948 - 1953. godine gde
je uestvovalo mnogo volontera, ukljuujui i vojnike.

Ujpeti elezniki Most

Nalazi se u severnom delu Budimete, kao to mu
ime kee namenjen je eleznikom saobraaju.
Graen je izmeu 1893. i 1896. godine, a onovljen u periodu od 1952. do 1955. godine.

Maarski Most
Ovo je naseverniji most, nalazi se na krajnjoj periferiji grada,
na samo par kilometara od Sent
Andreje.Ovo je ujedno i najmoderniji most ,koji je sagradjen 2008. godine.

Manje od godinu dana kasnije, 23. Maja 1954. godine engleski fudbalski tim je pretrpeo svoj najgori poraz na ovom
terenu (7-1). Stadion nosi ime po Ferencu Pukau, koji se smatra najboljim svetskim napadaem tih vremena i
najboljim fudbalerom Maarke svih vremena. Ferenc je bio
zvezda maarske reprezentacije za vreme njenog zlatnog
doba 1940-ih i ranih 1950-ih. Stadion je 2001. godine preimenovan u njegovu ast, a prethodno se zvao Nepstadion
(Narodni Stadion).

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Metro

Njugati stanica

Budimpetanski metro je drugi najstariji na svetu 1894

(posle londonskog). Ta metro linija na dubini od samo
nekoliko metara je prvih godina bila sa konjskom vuom.
Polazna stanica je sa Vrsmarthy Tera (Trg Veresmartija) gde se nalazi i najstarija poslastiarnica u Maarskoj
erbo koja je poznata po kolau erbo kocke. Kraj linije
je u Varoligetu - parku blizu Trga Heroja. Prva metro linija
se sada zove M1 ili uta linija. U potpunosti je restaurisana u originalno stanje, zbog istorijskih vonji. Druge dve
linije, M2 (crvena) i M3 (plava) su kasnije izgraene i vode
ka drugim delovima grada.

Impresivna zgrada Njuugati stanice

je izgraena u periodu 1874 - 1877
od strane Ajfela. To je tipian primer
zgrade od gvoa. Odmah do glavnog
ulaza u elezniku stanicu je restorana
MC Donalds-a. Sa svojom ogromnom
gvozdenom strukturom zgrade postala je glavni evropski model eleznikih
stanica i jedna je od najlepih graevina
u Budimpeti. Danas, iza stanice postoje oping centri, bioskopi, hoteli.

West end centar

U neposrednoj blizini zapadnog dela grada u blizini Njugati eleznike stanice nalazi se West end Gradski centar srednje Evrope, najvei (i verovatno najimpresivniji)
trni centar.
U centru se nalazi preko 400 radnji.

Keleti stanica

Keleti stanica je naziv istone stanice u

Budimpeti koja je ujedno i najvea meu tri
glavne eljeznike stanice. Nalazi se u 8. okrugu (Jzsefvros), na Trgu Baross.
Zgrada je izgraena u eklektinom stilu u periodu 1881 - 1884 i bila je jedna od najmodernijih
eljeznikih stanica u Europi u to vreme.
Na glavnoj fasadi nalaze se statue Jamesa Watta
i George Stephensona.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Dunavski kej

Ecseri flea market - buvlja pijaca

Izgradnja pristanita u Peti na kraju Lananog

mosta poela je 1860, kada su betonirani delovi obale. Hoteli u eklektinom stilu izgraeni su
kasnije. Sa novim etalitem (Korzo) bivsi neoklasian izgled grada je promenjen. Zajedno sa
veinom hotela, Korzo je bilo uniteno tokom
1944-1945. godine. Jedini preostali hotel Bristol, zamenjen je hotelo Meriot 1969. godine.
Na severu Interkontinental Hotel je podignut
poetkom 1980.

Buvlja pijaca je jedna od najboljih u Europi.

U tritu Ecseri Buha nai ete stare instrumente,
stolice, stolove, slike, nacistike i komunistike
simbole kao i druge stare stvari. Cenkanje je dozvoljeno i preporuljivo!

Zelena pijaca - Fovam TER

U podrumu se nalaze ribarnice, u prizemlju
moete pronai meso i voe, a na prvom spratu su turistike eksponate.

Hala Laslo Pap

Budimpetanska sportska arena je vienamenski zatvoreni prostor u Budimpeti,

najvea takve vrste u zemlji. Moe da primi 12.500 ljudi za vreme koncerta. Izradnja
Arene zapoela je 30. aprila 2001. godine, nakon to je izvorna arena koja je sagraena
1982. godine izgorela do temelja 1999. godine. Sportska dvorana je dovrena u roku
od godinu i po dana, a od 2004. godine arena nosi ime maarske legende u boksu
Lasla Papa.

Spomenik 0 km
Skulptura Nultog kilometara je 3 m visoka
skulptura u Budimpeti. Ovaj kip pretstavlja
referentnu taku iz koje se mere sve udaljenosti od Budimpete do ostalih mesta u zemlji.
Ova skulptura je delo Miklsa Borsosa i podignuta je 1975. godine.
Nalazi se u malom parku na Clark dm tr
(Adam Clark trg), odakle polazi iara za Budimski dvorac.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Gul Baba Turbe

Grob turskih dervia kao svetilite je izgraeno 15431548. godine. To je sada muzej i mesto hodoaa za muslimane.

Tunel ispod brda u Budimu

Tunel prolazi kroz Budimsko brdo. Izgraen je od istog
arhitekta kao i Chain Bridge, Adama Clarka. Zavren
je 1856. godine. Sa svojih 350 metara, tunel je vana
saobraajna arterija.
Tunel pretstavlja direktnu vezu Pete sa Budimom.

Hoteli u Budimpeti
Na osnovu dugogodinje saradnje sa odreenim hotelima u Budimpeti preporuujemo vam sledee hotele:

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Hotel Papillon***

Hotel Swing***

Hotel Swing *** nalazi se u trgovakom centru Pete,

pogodan je za kombinaciju opinga i odmora od
dugih etnji. Poseduje dvokrevetne, trokrevetne
sobe, restoran, bazen i fitnes centre.

Hotel Papillon*** nalazi se u mirnom kraju Budima.

Zbog povoljne cene ga preporuujemo za letnje obilaske Budimpete s obzirom na izuzetno zelenu okolinu i otvoren bazen koji ine atraktivnim boravak u
njemu.
Hotel se sastoji od dvokrevetnih i trokrevetnih soba
i etvorokrevetnih apartmana. Poseduje restoran za
doruak i obezbeen parking.

Budimpeta

Budimpeta

Vae mesto za odmor i obilaske

Vae mesto za odmor i obilaske

Hotel Castle***

Hotel Petnehazi***

Nalazi se na Citadeli, izuzetan pogled na Dunav i Budimpetu.

Poseduje dvokrevetne i trokrevetne sobe, restoran i fitness centar sa jacuzzijem.

Hotel je idealan za dui boravak u Budimpeti. Postoji kombinacija smetaja u zasebnim bungalovima
ili hotelskoj zgradi. Objekat poseduje otvoren i zatvoren bazen, restoran, teniske terene i kolu jahanja.

PREDUZEE ZA TURIZAM I USLUGE

Jedna od najstarijih turistikih agencija

Letovanja:

Italija:

Grka:

Elba

Edipsos

Vieste

Trizonia

Como

Elafonisos
Nea Epidavros
Ierisos
Hanioti
Korint

Austrija:
Wolfgangsee

Francuska:
Adresa: Mavanska 33
www.bizantinetravel.com
e-mail:
info@byzantinetravel.com

Telefon: +381 11 24 38 500

+381 11 24 38 501

St. Tropez
Antibes