-

. ()
. ()
. ( / )
. ()
Prof. dr Bogusaw Zieliski (, )
. (, )

178018: :
, ,
, .

2015.

 .
, : !, . , , , , ,
, ,
( ), , :
, , , , .
, ,
, .
, , ,
. , , , . .
, , ,
, , . , . , ,
.
, 2015.

1
Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

13

DA LI JE SREA LEPA SAMO DOK SE EKA

ILI JE SVAKO KOVA SVOJE SREE:
O (ne)agentivnoj konceptualizaciji sree u anglo-kulturi
Slobodan V. VLADUI
SREA I MO

31

41

51

, ,

61

2
.

75

81

( )
. A

95

105

.
DONT WORRY, BE HAPPY:

115

123

:
?
.

141

155

169

3
.

185

Nikola BUBANJA

201

GHOSTBUSTERS GLEE
Katarina V. MELI

211

BONHEUR, LENTEUR ET VITESSE

OU VIVANT DENON REVU PAR MILAN KUNDERA
.

221

/:


Tomislav M. PAVLOVI

237

DIMENZIJA (NE)SREE U
DEZ(INTEGRACIJI) JEDNOG SOPSTVA U ROMANU NOVAC,
BELEKA O SAMOUBISTVU MARTINA EJMISA
.

249

811.111373.612.2:17.023.34

Biljana . ORI FRANCUSKI1

Univerzitet u Beogradu
Filoloki fakultet
Odsek za anglistiku

Jelena M. RAKI
Filoloka gimnazija
Beograd

DA LI JE SREA LEPA SAMO

DOK SE EKA ILI JE SVAKO
KOVA SVOJE SREE:
O (ne)agentivnoj
konceptualizaciji sree u anglokulturi2
U ovom radu e putem analize primera koji sadre konceptualne metafore pronaenih u za tu svrhu izdvojenom korpusu na engleskom jeziku biti prikazana dva
naina jezike konceptualizacije sree kao primarne
emocije u anglo-kulturi: agentivan i neagentivan. U
prvoj grupi primera bie predstavljena srea konceptualizovana kao predmet, odnosno entitet bez agentivnih svojstava, a u drugoj su primeri u kojima se srea
konceptualizuje kao entitet sposoban za svesno i voljno
delovanje, to jest, sa agentivnim svojstvima. Na osnovu rezultata ovde prikazanog istraivanja zakljueno
je da se srea u anglo-kulturi konceptualizuje kao plod
ovekovih napora, kao i da preovlauje neagentivno vienje sree u konceptualnim metaforama na engleskom
jeziku.
Kljune rei: srea, emocije, jezika konceptualizacija,
anglo-kultura, konceptualne metafore, agentivnost, neagentivnost

1
b.djoricfrancuski@fil.bg.ac.rs
2
Ovaj rad je deo istraivanja koja se izvode na projektu Drutvene krize i savremena srpska
knjievnost i kultura: nacionalni, regionalni, evropski i globalni okvir (178018) Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvooja Republike Srbije.

13

1. Uvod
Srea se u savremenom dobu istrauje s jedne strane kao inilac subjektivne dobrobiti (subjective well-being), a s druge se smatra i bitnim faktorom
za unapreenje kvaliteta ivota i ekonomskog rasta. S tim u vezi sainjavaju se
upitnici, skale i kriterijumi merenja sree (v. Tinkler i Hiks 2011). Gert Hofstede, jedan od najpoznatijih naunika u oblasti prouavanja modela kulture, bavi
se dimenzijama vrednosti nacionalnih kultura sa fokusom na korporativnoj
kulturi. Jedna od dimenzija, koju on naziva preputanje zadovoljstvima nasuprot suzdravanju (Indulgence vs. Restraint), ispituje se i samoevaluacijom
nivoa sree kod ispitanika (Hofstede, Hofstede i Minkov 2010: 281). Meutim,
posmatranjem indeksa za ovu dimenziju u razliitim zemljama mogu se uoiti
pravilnosti koje ukazuju na vezu izmeu jezika kojim se u jednoj kulturi govori
i dobijenih rezultata: na primer, govornici engleskog jezika po pravilu imaju
vii indeks preputanja, to jest oseaju se srenije nego govornici slovenskih
jezika. Mi smatramo da ove razlike nisu iskljuivo posledica razlika meu kulturama, ve postoje razlike u samoj konceptualizaciji sree, to znai da se pod
leksikom oznakom za sreu krije razliit konceptualni sadraj, a to direktno
utie na rezultate i interpretaciju upitnika.
Jezik i kultura meusobno su povezani, poto jezik ne samo da preslikava
spoljni svet i objektivnu kulturoloku stvarnost, ve je i njen sastavni deo, tako
da se svet i kultura konstruiu i tumae kroz jezik (up. Bajram 1991: 18; Barker
i Galasinjski 2001: 1). Jeziki podaci koji se odnose na domen emocija ukazuju
na funkcionisanje kulturnih obrazaca u vezi sa emocijama, a rei-oznake za
emocije, poput sree u srpskom, ili happiness u engleskom, zapravo su kulturni
artefakti kulturno-jezike zajednice kojoj pripadaju (v. Vjebicka 1992: 546).
Slino tome, iz ugla kognitivne lingvistike, metafore su prevashodno stvar miljenja, a u jeziku postoje upravo zato to postoje u miljenju. Metafora je kljuni mehanizam za razumevanje apstraktnih pojmova, budui da omoguava
mentalno manipulisanje njima na isti nain na koji manipuliemo konkretnim
entitetima iz stvarnosti. Stoga analiza jezikih podataka moe pruiti znaajne
uvide u to kako se u jednoj kulturi gleda na sreu, a to je injenica koju Hofstede u svojim istraivanjima potpuno zanemaruje.
Iz tog razloga odluili smo da u ovom radu istraimo na koji nain se u
engleskom jeziku konceptualizuje srea, i to analizom konceptualnih metafora koje se javljaju u knjigama za samopomo (self-help books) britanskih i
amerikih autora. Izabrana je jedna knjiga britanskih i dve knjige amerikih
autorki, tako da britanski i ameriki korpus imaju priblino jednak broj strana.
Za ovakav korpus odluili smo se poto se veliki broj ovakvih knjiga upravo
14

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

bavi sreom i nainima za unapreivanje stepena subjektivnog oseanja sree

u svakodnevnom ivotu. Ovakva popularna literatura pisana je za laike, to
znai da se u njoj ne koristi terminologija psiholoke ili psihijatrijske struke
koja je poznata samo ogranienom broju strunjaka. Takoe, ciljnu grupu ovih
knjiga ine itaoci razliitog uzrasta, pola, obrazovanja i socijalnog statusa, te
se u njima koriste pojmovi i izrazi o ijem znaenju postoji preutni konsenzus u itavoj kulturno-jezikoj zajednici. Istovremeno, ovakva literatura bavi se
optim pitanjima vezanim za sreu, a ne konkretnim problemima konkretnih
pojedinaca, to opet povlai za sobom injenicu da su metafore koje se u njima
pojavljuju razumljive svima, da su u optoj upotrebi i da zapravo predstavljaju
skup ustaljenih jezikih obrazaca koji pruaju uvid u to kako se u anglo-kulturi
konceptualizuje srea.
U ovom radu emo se koristiti pojmom anglo-kultura na nain na koji to
ini Ana Vjebicka u svojim delima navedenim u literaturi, a pod njim emo
podrazumevati konstrukt nastao na osnovu jezika i kulture takozvanog ueg
kruga (the Inner Circle) zemalja u kojima se govori engleski, pre svega Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Amerikih Drava (v. Karu 1992: 356). Ovakvo vienje ne podrazumeva istovetnost kultura na ovim prostorima u svim
svojim pojedinostima, ali polazi od teze da, kao to e biti dokazano i u ovom
radu, uprkos postojeim razlikama upravo zajedniki jezik i zajedniki metaforiki obrasci prisutni u jeziku ine njihov zajedniki podtekst.
Za predmet ovog rada izabrali smo agentivnu i neagentivnu konceptualizaciju sree, posvedoenu konceptualnim metaforama za sreu u engleskom
jeziku. Agentivna i neagentivna konceptualizacija sree mogu se dovesti u vezu
sa teorijama o odrivom modelu sree, ili subjektivnoj dobrobiti, u kojima se
kao inioci sree izdvajaju: (1) fiksni nivo (set point), koji je odreen crtama
linosti i genetikom, (2) ivotne okolnosti, poput zdravstvenog ili materijalnog stanja i (3) aktivnosti koje su pod ovekovom kontrolom, a koje doprinose
poboljanju sopstvene dobrobiti (up. Hedi 2006; Nori i Vela-Broderik 2008;
Ljubomirski i Dela Porta 2010). Prva dva inioca odgovarala bi agentivnom
modelu sree, budui da ovek uopte ili gotovo uopte nema kontrolu nad njima. Srea se u ovom modelu posmatra kao da je svestan i voljan entitet odvojen od oveka-doivljavaa, sposoban za samostalno delovanje. Trei inilac
odgovara neagentivnoj konceptualizaciji sree: ovek-doivljava ima kontrolu
i mogunost da utie na stepen oseanja sree kod sebe, a srea se konceptualizuje kao neivi entitet koji e doivljava zadobiti u zavisnosti od svog umea
i sposobnosti.
Ljubomirski i Dela Porta (2010: 452) navode rezultate istraivanja po kojima nasledni faktori utiu na subjektivno oseanje sree sa ak 50%, okolnosti
15

sa 10%, a aktivnosti sa 40%, iz ega bi se moglo pretpostaviti da e i agentivna i neagentivna konceptualizacija sree biti podjednako prisutne. Meutim, prilikom analize renikih definicija lekseme HAPPINESS u Vebsterovim
(Webster) renicima u periodu 18501961. godine (v. Oii, Grejam, Kesebir i
Galinja 2013), uoeno je pomeranje znaenja tokom vremena, a samim tim i
konceptualizacije od bogomdane sree (the fortune concept of happiness) do
one u kojoj je doivljavaeva delotvornost u centru panje (the agentic concept
of happiness).
U delu koji sledi analiziraemo primere i konceptualne metafore iz korpusa
da bismo pokazali koji model sree je dominantan u savremenoj anglo-kulturi.

2. Srea kao entitet bez agentivnih svojstava

2.1. Srea kao objekat transfera
Srea konceptualizovana kao predmet veoma esto se pojavljuje u metafori
transfera, koju Goldberg (1995: 144145) formulie kao kauzativni dogaaji
su transferi (causal events as transfers). Doivljava se konceptualizuje
kao recipijent sree, koja je konceptualizovana kao predmet. Sintaksiki doivljava i srea realizuju se kao indirektni i direktni objekat ditranzitivne konstrukcije. Ono to sreu izaziva kod doivljavaa konceptualizuje se kao davalac i jeziki realizuje kao subjekat, ali bez nuno prisutnih agentivnih svojstava.
U korpusu3 je najvei broj primera sa glagolom bring (doneti), a pronali
smo i primere sa glagolima give (dati) i get (nabaviti). Iz primera (1d) vidi se da
davalac ne mora biti jeziki profilisan ako na njemu nije fokus u datoj situaciji:
(1) a.To illustrate how important Purpose is, think about what happens
when people achieve the things that they mistakenly think will
bring them happiness. (HSAW)
b. Parenthood brings happiness to a great many of us. (AS)
c. Can you imagine giving a greater gift to your children and those
around you than happiness? (HSAW)
d. If were not getting the happiness we want and we dont know how
to change what were doing, then things are not likely to change for
the better. (HSAW)

3
Radi ekonominijeg predstavljanja primera, izvor je obeleen samo inicijalima autora jednog
od tri dela navedenih u Literaturi pod Korpus, gde su za svako delo dati i korieni inicijali u zagradi, dok
su rei kljune za analizu primera podvuene u njima.

16

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

Srea koja je prisutna kod vie doivljavaa istovremeno konceptualizuje

se kao predmet koji oni dele (up. Stefanovi 2006):
(2)

If we can share our happiness we will experience great joy. (AS)

Ako je u fokusu ono to izaziva oseanje sree kod drugih, mogua je

tranzitivna konstrukcija sa glagolom spread (iriti), kada se kao subjekat
realizuje ono to inicira i kontrolie proces irenja sree. U pitanju moe biti i
ovek i apstraktni entitet:
(3) a. The way we pursue happiness is to generate it and spread it wherever
we are, whoever we are with right now. (AS)
b. Are my thoughts and feelings spreading light and joy to myself and
others? (AS)

Manje eksplicitno konceptualizovanje sree kao objekta transfera

prisutno je u primerima u kojima se srea konceptualizuje kao dragocenost
ili kao roba:

(4) a. Misery is free and so is happiness! (HSAW)

b. Weve all heard that money cant buy happiness, but most people
dont really believe it. More money wont make me happyare you
nuts? (CS)
c. Happiness, universally, is thought to be the most desirable of all
things. (AS)
Ovakva konceptualizacija podvlai odvojenost doivljavaa i sree, a iako
to nije nigde eksplicitno kodirano, stie se utisak da se srea kao predmet nalazi izvan doivljavaa, pri emu je eljeno stanje ono u kojem srea dospeva u
posed doivljavaa ili oni istovremeno borave na istom mestu.

2.2. Srea kao ista supstanca ili smea

Srea bez agentivnih svojstava moe biti konceptualizovana kao gradivna
materija, bez odreenog oblika i bez fokusa na njenu koliinu.
Srea se u psihologiji definie kao jedna od primarnih emocija4, a kao
jedno od svojstava primarnih emocija navodi se i nesvodivost na neku drugu,
to ove emocije ini istim (up. Engelen i dr. 2009: 26). Iz toga sledi da je i
jezika realizacija sree kao iste supstance oekivana:
4
Primarne emocije su vrsta emocija (na primer radost, bes, strah, alost) koje se obino
smatraju za najosnovnije, najjednostavnije i najprimitivnije i koje su po pravilu povezane sa tenjom ka
cilju i visokim stepenom tenzije (Kre i Krafild 1980: 271).

17

(5) a. Undiluted happiness in a cloudless sky with none of the problems

of everyday life to cast a shadow thats the world of fairy tales.
(HSAW)
b. There will even be days of pure joy. (AS)
Meutim, ovo su jedina dva primera u korpusu u kojima se srea ovako
konceptualizuje. Smatramo da je to sluaj upravo zbog toga to se srea smatra
istom supstancom, to jest takvo shvatanje je nemarkirano. Pridevi poput undiluted (nerazblaen) i pure (ist) imaju funkciju intenzifikatora, a srea bi se
shvatila kao ista i bez njih.
U mnogo vie primera u korpusu srea se konceptualizuje kao smea:
(6) a. There is a secret formula for happiness. (HSAW)
b. We can develop a happiness formula for ourselves that works in the
good times and that helps guide and encourage us in the sad, low
times. (AS)
c. Research shows that having a best friend at work is a key ingredient
of happiness at work. (HSAW)
d. Is this the recipe for enduring happiness, being thankful for the
simple and ordinary as well as the euphoric? (HSAW)
Imenice formula, ingredient (sastojak) i recipe (recept) nedvosmisleno ukazuju da se srea shvata kao smea iji sastav je unapred poznat i koju doivljava
moe sopstvenim angaovanjem da pripremi. Izbor leksema ukazuje da se radi
o srei shvaenoj kao hrani ili nekoj drugoj supstanci blagotvornoj za doivljavaa. U korpusu smo pronali i primere u kojima se srea kao supstanca konceptualizuje kao lek, budui da se upotrebljava uz lekseme injekcija (injection)
i doza (dose):
(7) a. Sometimes the fact that something is hard, requiring real effort,
overcoming obstacles and triumphantly reaching a conclusion is
what gives a huge injection of happiness. (HSAW)
b. The Victorians knew how to short-cut their way to laughter and give
themselves a dose of instant happiness. (HSAW)5
Ostali primeri iz korpusa koji podravaju ovakvu konceptualizaciju sadre
lekseme bit (deli), part (deo) i half (polovina):
(8) a. Maybe what we learnt from Polly is that an essential part of happiness
is having a bit of misery along the way. (HSAW)
5
U oba primera, a naroito primeru (7a), mogue je i tumaenje sree kao izvora energije, kada
je po sredi metonimija uzrok za efekat (cause for effect), kao to to na primer formuliu Raden i
Kevee (1999: 38).

18

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

b. The largest part of our happiness is found at home. (AS)

c. How we nurture our lives through the choices we make about where
we live, the mood, spirit, and energy of our house, the rooms we
decorate and occupy, the food we eat, the rituals we perform, the
clothes we wear, and the colors we select to uplift us, make up
approximately half of our happiness. (AS)
Srea konceptualizovana kao ista supstanca podrava statiku sliku sree koja se shvata kao diskretna i potpuno odvojena od doivljavaa. S druge
strane, iz sva tri primera pod (8) vidimo da se srea shvata kao smea razliitih
inilaca. Interesantno je da u sastav sree kao smee ne ulaze druga emotivna
stanja ili iskustva6, to je u skladu sa psiholokim shvatanjima o primarnim
emocijama. Leksema happiness istovremeno je oznaka za dva oznaena za automatsko, neposredno oseanje i za stanje sree koje ukljuuje i kognitivne procese vieg reda, kada obuhvata i situacione i kulturoloke komponente onoga
to izaziva oseanje sree, drutveno prihvatljive reakcije pri njenom doivljaju
i slino. Srea kao smea predstavlja konceptualizaciju ovog drugog sluaja, to
je komplementarno sa ostalim konceptualizacijama sree u engleskom jeziku
i kulturi, koje sreu prevashodno stavljaju u pasivan odnos spram doivljavaa i u kojima ostvarenje eljenog stanja oseanja sree i zavisi prvenstveno od
doivljavaa.

2.3. Srea kao plod ovekovih napora

Treu grupu primera neagentivno konceptualizovane sree ine oni u
kojima se srea shvata kao rezultat ovekovih napora. ovek je sposoban da
upravlja svojim ivotom i da ga kontrolie na nain koji e mu obezbediti sreu:
(9) a. In order to be happy, we have to take our lives in our own hands. We
have to take responsibility for our own happiness, and ultimately,
our own destinies. (CS)
b. No matter what your circumstances, you have the power to make
yourself happier. (CS)
U nekim primerima precizira se da je srea predmet koji je sadran u
doivljavau nad kojim doivljava ima kontrolu:
(10) a. We, on the other hand, believe that happiness comes from within
and that we have control over it. (HSAW)
6
Iz ireg konteksta u vezi sa primerom (8a) vidi se da se misery ne odnosi na oseanje tuge, ve
neprijatnosti u svakodnevnom ivotu.

19

b. Rather than allowing yourself to be swept along by events, emotions

and experiences, decide now that happiness is inside you and within
your control. (HSAW)
Mogunosti su sledee:
U veem broju primera srea se konceptualizuje kao rezultat ili proizvod
odreenih obrazaca ponaanja:
(11) a. Tony is 24 and believes that happiness comes from the pursuit of
personal enjoyment and that the world owes him a living. (HSAW)
b. A great deal of happiness comes as a result of the things we are not
consciously searching for but discover with surprise. (AS)
U skladu sa konceptualizacijom sree kao objekta transfera, koja podrazumeva da je srea konkretan opipljiv predmet, ona se konceptualizuje kao proizvod rada doivljavaa, sa glagolima create (stvoriti), generate (proizvoditi),
assemble (sklopiti) i construct (konstruisati), pri emu je potreban izvestan alat
(tools):
(12) a. If we are to create happiness in others we cannot assume that what
makes us happy will have the same effect on them. (HSAW)
b. Life, liberty and the pursuit of happiness is our birthright and
privilege. The way we pursue happiness is to generate it and spread
it wherever we are, whoever we are with right now. (AS)
c. Happiness does not assemble itself automatically. All the components
are here for you to construct your own happiness. (HSAW)
d. Live your life according to your values, take action to make your life
what you want it to be, and use the happiness tools. (CS)
U ovakvoj konceptualizaciji fokus je na itavom procesu koji prethodi
samom doivljaju sree, a primeri impliciraju da ovek njima rukovodi svesno
i voljno.

2.4. Srea kao graevina

Kao posebna podvrsta proizvoda ovekovih napora izdvajaju se graevine. Ve pomenuta konceptualizacija kombinuje se sa potencijalno univerzalnom konceptualizacijom po kojoj su stvari pozitivne za oveka poput sree ili
zdravlja konceptualizovane kao da se nalaze gore na zamiljenoj skali. Srea
se tako u naem korpusu pojavljuje kao objekat glagola graditi (build), ili ima
temelj (base) i konstrukciju (structure), a gradi se blokovima (building blocks):
20

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

(13) a. By understanding what happiness means at each Step and by taking

action to address the personal issues you identify, you will be using
your own personal power to take control of and build your own
happiness.
b. These are the two pillars of our vital base for greater happiness and
a richer, deeper, and more meaningful life. (AS)
c. Nonetheless the structure of happiness remains the same for all of
us.
d. All these aspects of our environment are the building blocks for our
happiness. (HSAW)
Iz ovih primera vidi se da anglo-kultura prebacuje na pojedinca obavezu da
sam stvori okolnosti za doivljaj sree, istovremeno mu pripisujui i sposobnost
i mo da to uini.

2.5. Srea kao biljna kultura

Iako su biljke iva bia, one se ne percipiraju kao sposobne za samostalno
voljno delovanje. Srea se u naem korpusu konceptualizuje kao biljka koju
ovek gaji i za ije napredovanje je odgovoran:
(14) a. It does not arrive on a plate but needs to be developed, worked at and
grown. (HSAW)
b. Simple, everyday activities are where happiness thrives. (AS)
c. We must cultivate happiness in our external world. (AS)
d. Our home can always be in bloom, full of springtime, fresh beginnings, plants growing, and happiness flowering. (AS)

2.6. Srea kao bogatstvo

Ova konceptualizacija na motivisan nain povezuje konceptualizaciju sree kao predmeta, objekta transfera i ploda ovekovih napora. Rekli smo ve
da je u metafori transfera optimalno stanje kada je doivljava u posedu sree,
a takoe smo primetili i da se srea kao predmet moe specifikovati u pravcu
dragocenosti. U kombinaciji sa obavezom i mogunosti doivljavaa da doe u
posed sree, ili da je sam stvori, dobija se metafora da je srea bogatstvo. U primerima u korpusu govori se o koliini sree (amount), kako je uveati (increase,

21

add to) i ta je moe ograniiti (restrict), smanjiti (reduce), od te koliine oduzeti

(take away) ili kako sreu stei (gain):
(15) a. Low energy results in feeling low, feeling tired and therefore reduces
the amount of happiness we have access to. (HSAW)
b. We can increase our happiness enormously by becoming more
aware of what colors make us feel good and what colors dont. (AS)
c. Decide now what new Behaviours you will adopt that are most likely
to add to your happiness. (HSAW)
d. Its surprising how many people restrict the amount of happiness
in their lives by allowing feelings of failure to flood what they do.
(HSAW)
e. So decide now if they are really true or whether or not they are
adding to your happiness or taking away from it. (HSAW)
f. You could try saying what you want and need from the other person
in order to gain greater happiness from the relationship. (HSAW)

2.7. Srea kao vetina

Konceptualizacija sree kao zavisne od napora doivljavaa implicira da
on moe da unapredi svoje sposobnosti, pa se metonimijom rezultat za proces
(result for process; up. Panter i Tornburg 2001: 166) srea shvata kao vetina, pri
emu se vetina odnosi na sve one pretpostavljene obrasce ponaanja koji treba
da rezultiraju oseanjem sree. Uspeno ovladavanje vetinom znai da srea
postaje navika doivljavaa:
(16) a. Happiness is a skill. Although some people appear to be naturally
happier than others, the good news is that happiness is also a skill
that can be learned. (HSAW)
b. Happiness can become a habit. When it does, we can attain endless
joy. (AS)

2.8. Dostii sreu znai pronai je

Stefanovi (v. 2006: 93) zakljuuje da se srea izmeu ostalog konceptualizuje
kao eljeni predmet do kog doivljava sopstvenim naporima treba da doe
ili treba da ga pronae. Fokus je na proaktivnoj ulozi doivljavaa, jer da bi
doiveo sreu on mora da je pronae:
22

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

(17) Because happiness is always to be found wherever we are, the most

ordinary time can become a magical moment. (AS)
U prvi plan moe biti stavljen sam proces traganja:
(18) a. In the pursuit of this kind of happiness many people actually end up
in misery. (HSAW)
b. Life, liberty and the pursuit of happiness is our birthright and
privilege. The way we pursue happiness is to generate it and spread
it wherever we are, whoever we are with right now. (AS)
I u ovom sluaju srea se konceptualizuje kao predmet, to se vidi iz mogue upotrebe glagola koji oznaavaju kontakt ili pokuaj ostvarivanja fizikog
kontakta, sa ciljem da srea doe u posed doivljavaa:
(19) a. These experiences as a young child made me aware that happiness
doesnt just come upon us automatically; we have to choose it and
reach out and grasp it. (AS)
b. The only way to obtain lasting happiness is to acquire self-knowledge
through regularly looking inward. (AS)
U apstraktnijem smislu, srea se shvata kao cilj (purpose) koji doivljava
pokuava da ostvari (achieve, attain, attempt):
(20) a. Our ultimate Purpose as human beings is to achieve happiness.
(HSAW)
b. The first requirement of attaining happiness is a nurtured and
cultivated mindfulness. (AS)
c. People try a lot of things in attempt to become happy. (CS)
Sam proces pronalaenja sree moe se konceptualizovati kao teak jer se
na tom putu mogu nalaziti prepreke. Konceptualizacija sree ovde se pribliava
konceptualizaciji lokacije, i to odredita kretanja:
(21) a. If youre sitting in a mess with papers strewn everywhere and things
lying around, it could be a source of stress for you and stand in the
way of a feeling of happiness. (HSAW)
b. Most of us are overtaxed and stressed, scheduled to the max
and rushed during most of our time. That, too, is an obstacle to
happiness. (CS)
Sline implikacije postoje i kada je za sreu potreban klju, ili kada je
potrebno odgonetnuti njenu tajnu:
23

(22) a. Money will give them the key to the happiness door, removing
anxiety about bills or lack of cash and it will enable them to live
their dreams, exploit their potential and pave the way to Shangri-La.
(HSAW)
b. At the end of this book I list keys to finding true happiness. (AS)
c. The secret of happiness is that it is always a choice. (AS)

2.9. Srea kao odredite

Govorei o strukturi dogaaja i optim metaforikim preslikavanjima u
vezi s tim, Lejkof (v. 2007: 283 i dalje) kae da se stanja konceptualizuju kao
lokacije, odnosno ograniene oblasti u prostoru. To vai i za emocije, koje se
mogu konceptualizovati kao boravita, polazita, odredita i lokacije kroz koje
se prolazi (up. Perez Rul 2001; Raki 2015). Iako se srea moe konceptualizovati i kao lokacija u kojoj se boravi i kao bilo koja od lokacija du putanje
kretanja (v. Raki 2015), u naem korpusu prisutni su samo primeri sree kao
odredita kretanja.
Konceptualizacija sree kao odredita komplementarna je sa shvatanjem
po kome je srea rezultat ovekovih napora ili potrage za njom. Stefanovi
(2004: 145) ih objedinjuje u metaforu proces zadobijanja sree je put ka
njoj (the process of attaining e is a journey to e).
U svim primerima u korpusu ovek-doivljava kree se sam, svesno i
voljno. injenica da se u primerima javljaju lekseme path (staza), road (put),
gateway (ulaz) i fast track (brza traka) implicira da postoji ispravna putanja do
sree koju ovek treba da pronae, naui ili savlada:
(23) a. Anything we do with care becomes a pleasure and a path to happiness
now. (AS)
b. This is the true road to happiness. (HSAW)
c. Money is often seen as the gateway to happiness and it is true that
it can certainly make life more comfortable. (HSAW)
d. There are also other gratitude exercises that can put you on the fast
track to happiness. (CS)
Na putu ka srei doivljava moe naii na prepreke ili mu moe biti teko:
(24) By understanding what happiness means at each Step and by taking
action to address the personal issues you identify, you will be using
24

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

your own personal power to take control of and build your own
happiness. This is not a moving escalator. To reach where you want
to go you have to keep moving and that requires energy and effort.
(HSAW)
Vremenska komponenta takoe moe biti prisutna u ovoj konceptualizaciji,
preko metafora vreme je prostor (up. Lejkof i Donson 1980: 135) i prolazak
vremena je kretanje u prostoru (flow of time is movement in space, v. Vilkoks
2007: 1123), ime se naglaava potreba za istrajnou:
(25) Another trick that can help speed things along on the journey to
happiness is looking for the lesson and the gift in everything. (CS)
Mogue su i apstraktnije konceptualizacije sree kao odredita ili polazita,
kao u ovim primerima:
(26) a. The reason for being on a stairway is because you are going somewhere. In this case your ultimate destination is happiness. (HSAW)
b. The starting point for happiness has to come from within. (HSAW)
c. Good decisions lead to happiness. (HSAW)

U primeru (26a) eksplicitno je profilisano kretanje nagore, to je u

skladu sa metaforom po kojoj se srea nalazi gore na zamiljenoj vertikali.
3. Agentivna svojstva sree
Drugu grupu primera ine oni u kojima se srea konceptualizuje sa
agentivnim svojstvima, odnosno kao entitet sposoban za svesno i voljno
delovanje. Tipino, agentivna srea konceptualizuje se kao ivo bie ili prirodna
sila, sposobna za samostalno kretanje.
U naem korpusu ovakvih primera je izuzetno malo, to ukazuje na
prevashodno neagentivnu konceptualizaciju sree u anglo-kulturi.
U vezi sa sreom i kretanjem, pronali smo samo tri primera u primeru
(27a) srea je sposobna da dolazi i odlazi sama od sebe, u primeru (27b) re
je o pratnji (accompanied motion, v. Levin 1993: 270), dok u primeru (27c)
imamo glagol carry (nositi), kojim se oznaava podstaknuta pratnja (caused
accompanied motion; v. Levin 1993: 135136):
(27) a. Happiness comes and goes; sometimes it is more intense than others.
(HSAW)
b. Learn how to act happy and happiness feelings will follow. (HSAW)
25

c. I seemed to have worked with an effortless ease, my happiness

carrying me along as I filled the wheelbarrow with the fruits of my
labor. (AS)
Dok primer (27a) podrazumeva veu samostalnost agentivne sree, koja
dolazi i odlazi po volji, u primeru (27b), u kombinaciji sa metaforom kojom se
vreme preslikava na prostor, srea se konceptualizuje kao entitet koji sledi neko
drugo prethodno stanje. U ovom primeru mogue je i rezultativno itanje, to
umanjuje agentivnost sree i odgovornost opet prebacuje na doivljavaa. U
primeru (27c) srea se konceptualizuje poput energije, dok ovek-doivljava
ima pasivnu ulogu.
Skrenuemo panju na to da u naem korpusu nema nijedne konkretnije
antropomorfne konceptualizacije sree, to ve samo po sebi ukazuje na
injenicu da agentivna konceptualizacija sree u engleskom jeziku nije
primarna.
Druga grupa agentivnih metafora kojima se strukturira domen emocija
u engleskom je ona po kojoj se emocije shvataju poput prirodnih pojava, to
potcrtava njihovu nezavisnost u odnosu na oveka s jedne strane, a s druge im
pripisuje sposobnost delovanja na oveka-doivljavaa.
U naem korpusu nali smo primere u kojima se srea poredi sa vodom.
Prirodna sila vode, koja moe imati razorne posledice po okolinu, pogodan
je ciljni domen za konceptualizaciju emocija (up. Kevee 2002; Omori 2008;
Raki 2015). Meutim, kada se srea konceptualizuje kao voda, u fokusu nije
njena razorna snaga, to takoe predstavlja slabiji pojavni oblik ove agentivne
metafore. U korpusu smo pronali samo primere u kojima se ono to izaziva
sreu realizuje kao njen izvor:
(28) a. The most powerful source of happiness is human contact, whether it
is with friends, family or closer relationships. (HSAW)
b. Flowers are a vital source of my happiness, helping to keep me
centered, to be true to my own nature. (AS)

4. Zakljuak
Nai nalazi iz korpusa potvrdili su tezu o zajednikoj konceptualizaciji
sree i u amerikoj i u britanskoj kulturi budui da smo i u britanskom i u
amerikom korpusu pronali istovetne konceptualne metafore kojima se strukturira ovaj domen. Istovetna je i srazmera agentivno i neagentivno konceptualizovane sree: na osnovu primera iz korpusa, srea se u anglo-kulturi tipino
konceptualizuje bez agentivnih svojstava. Ona se prvenstveno konceptualizuje
kao rezultat ovekovih napora, koji moe biti raznorodno kodiran: od opte
26

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

usredsreenosti ka ostvarenju cilja ili savladavanju vetine do konkretnijih

mentalnih slika, poput graevine ili biljne kulture. Sve ove konceptualizacije
podvlae odgovornost doivljavaa, kao i potrebu za istrajnou.
Pozitivna vrednost sree u anglo-kulturi vidi se i u konceptualizaciji sree kao bogatstva koje doivljava tei da stekne ili da zadri, a doivljava se
konceptualizuje i kao recipijent u metafori transfera. Na putu zadobijanja sree
doivljava moe naii i na prepreke koje treba da savlada, ili apstraktnije, srea
moe biti odredite zamiljenog usmerenog kretanja. Osim toga, neagentivnost
sree vidi se i iz konceptualizacije poput gradivne materije, pri emu se izdvaja
koncepualizacija sree kao smee, kada se opet doivljavau pripisuje sposobnost i obaveza da tu smeu pripremi.
Iz svih neagentivnih konceptualizacija sree sledi da se srea smeta izvan
doivljavaa. Malobrojne agentivne konceptualizacije takoe podvlae odvojenost izmeu doivljavaa i sree. U naem korpusu nije bilo primera antropomorfno konceptualizovane sree7. Kako je ljudsko bie prototipini agens, srea sa agentivnim svojstvima iz naeg korpusa nije najbolji primer agentivnosti.
Druga mogunost u naem korpusu je konceptualizacija sree poput prirodne
sile, ali ni u ovim primerima u fokusu nije njena razorna mo, to opet sreu
udaljava od tipinog agensa. Sve u svemu, i malobrojnost i stepen prototipinosti primera agentivno konceptualizovane sree pokazuju da u anglo-kulturi
ovakvo vienje ne zauzima centralno mesto, ve se u anglo-kulturi srea tipino konceptualizuje kao neanimatni predmet koji doivljava eli da stvori,
zadobije ili poseduje.
Ovakav rezultat ne poklapa se sa rezultatima istraivanja koje navode
Ljubomirski i Dela Porta (2010: 452), to pokazuje da slika sveta koja izranja
iz analize jezikih podataka ne mora odgovarati objektivno izmerenim iniocima. Drugim reima, konceptualne metafore za domen sree pruaju uvid
u specifinosti toga kako se u anglo-kulturi razmilja o njoj. U svetlu takvih
razmiljanja, a u vezi sa anrom knjiga za samopomo, smatramo da je ovakva neagentivna konceptualizacija sree i stvorila plodno tlo za nastajanje ovog
popularno-psiholokog anra u anglo-kulturi: kada se od oveka-doivljavaa
oekuje i zahteva da sam stvori okolnosti u kojima e se oseati bolje, kada se na
njega prebacuje odgovornost za sopstveno duevno blagostanje, ne iznenauje
to ovakva literatura nudi neku vrstu algoritma koji vodi do ostvarenja cilja.
Ovo istovremeno podrazumeva da je i sam pojam anglo-sree kulturoloki specifian i da u sebi sadri mnogo vie inilaca od objektivno merenih
psiho-fiziolokih faktora za koje se pretpostavlja da su zajedniki za sve ljude,
nezavisno od kulture kojoj pripadaju ili jezika kojim govore. Stoga smatramo
7

Raki (2015: 482483, 495) belei i ovakvu konceptualizaciju, odreujui je kao retku.

27

da bi sastavljanju upitnika kojim se meri nivo sree kod pripadnika razliitih

kultura i koji govore razliitim jezicima, trebalo da prethodi odreivanje kulturnog modela sree, kao i to preciznije odreivanje znaenja osnovne lekseme kojom se srea u toj jeziko-kulturnoj zajednici oznaava.
Hteli bismo da istaknemo jo neto vano u vezi sa predmetom naeg
istraivanja i prirodom korpusa. Naime, na engleskom govornom podruju
svake godine izda se nekoliko hiljada knjiga za samopomo, od kojih se dobar deo bavi sreom. Ova literatura u poslednjih dvadesetak godina postala je
popularna irom sveta. Ne ulazei u kvalitet i strunu opravdanost saveta koji
se u ovakvom tivu nude, eleli bismo da skrenemo panju na to da prevoenje ovakvih knjiga uvodi u kulturu ciljnog jezika i elemente anglo- pogleda na
svet, koji mogu u veoj ili manjoj meri odstupati od onog koji je u datoj kulturi
uobiajen, a to moe izneveriti oekivanja italaca i ne ispuniti cilj pisca i/ili
izdavaa. Iz tog razloga smatramo da su mogunosti interdisciplinarnog istraivanja odnosa izmeu kulture u kojoj je neotuivo pravo traganje za sreom8 i
one u kojoj je srea lepa samo dok se eka mnogostruke, pri emu jezika istraivanja zauzimaju znaajno mesto.
LITERATURA
Barker i Galasinjski 2001: C. Barker and D. Galasiski, Cultural Studies and Discourse
Analysis: A Dialogue on Language and Identity, London: SAGE Publications.
Bajram 1991: M. Byram, Teaching Culture and Language: Towards an Integrated Model,
in: D. Buttjes and M. Byram (eds.), Mediating Languages and Cultures: Towards an Intercultural Theory of Foreign Language Education, Clevedon and Philadelphia: Multilingual
Matters Ltd, 17-30.
Engelen i dr. 2009: E.-M. Engelen et al., Emotions as Bio-cultural Processes: Disciplinary
Debates and an Interdisciplinary Outlook, in: B. Rttger-Rssler and H. Jrgen Markowitsch (eds.), Emotions as Bio-cultural Processes, New York: Springer, 23-53.
Goldberg 1995: A.E. Goldberg. Constructions: A Construction Grammar Approach to Argument Structure, Chicago: University of Chicago Press.
Hedi 2006: B. Headey, Happiness: Revising Set Point Theory and Dynamic Equilibrium
Theory to Account for Long Term Change, Discussion Papers 607, Berlin: DIW,
<https://www.diw.de/documents/publikationen/73/diw_01.c.44536.de/dp607.pdf>
(13. 10. 2015).
Hofstede, Hofstede i Minkov 2010: G. Hofstede, G.J. Hofstede and M. Minkov, Cultures
and Organizations Software of the Mind: Intercultural Cooperation and Its Importance
for Survival, New York: McGraw Hill.
Karu 1992: B.B. Kachru, Teaching world Englishes, in: B.B. Kachru (ed.), The Other Tongue:
English Across Cultures, Urbana and Chicago: University of Illinois Press, 355-366.
8
Druga reenica Deklaracije nezavisnosti SAD glasi: Mi smatramo da su ove istine same po
sebi oigledne, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da im je Tvorac podario odreena neotuiva prava, te da su
meu njima ono na ivot, slobodu i traganje za sreom. (We hold these truths to be self-evident, that all
men are created equal, that they are endowed by their Creator with certain unalienable Rights, that among
these are Life, Liberty and the pursuit of Happiness., kurziv dodat i u originalu i u prevodu).

28

Biljana . ORI FRANCUSKI, Jelena M. RAKI

Kevee 2000: Z. Kvecses, Metaphor and Emotion: Language, Culture, and Body in Human
Feeling, Cambridge: Cambridge University Press.
Kre i Krafild 1980: D. Kre i R. Krafild, Elementi psihologije, prev. S. Radonji, Beograd:
Nauna knjiga.
Lejkof 2007: G. Lakoff, The Contemporary Theory of Metaphor, in: V. Evans, B.K. Bergen,
and J. Zinken (eds.), The Cognitive Linguistics Reader, London & Oakville: Equinox,
267-315.
Lejkof i Donson 1980: G. Lakoff and M. Johnson, Metaphors we live by, Chicago: Chicago
University Press.
Levin 1993: B. Levin, English Verb Classes and Alternations: A Preliminary Study, Chicago:
Chicago University Press.
Ljubomirski i Dela Porta 2010: S. Lyubomirsky and M.D. Della Porta, Boosting Happiness, Buttressing Resilience: Results from Cognitive and Behavioral Interventions, in:
J.W. Reich, A.J. Zautra and J.S. Hall (eds.), Handbook of Adult Resilience, New York: The
Guilford Press, 450-464.
Nori i Vela-Broderik 2008: J.M. Norrish and D.A. Vella-Broderick, Is the Study of Happiness a Worthy Scientific Pursuit?, Soc Indic Res 87(3), 393-407.
Oii, Grejam, Kesebir i Galinja 2013: S. Oishi, J. Graham, S. Kesebir and I.C. Galinha,
Concept of Happiness Across Time and Cultures, Personality and Soc Psychol Bulletin
39, 559-577.
Omori 2008: A. Omori, Emotion as a Huge Mass of Moving Water, Metaphor and Symbol
23(2), 130-146.
Panter i Tornburg 2001: K.-U. Panther and L.L. Thornburg, A conceptual analysis of
English -er nominals, in: M. Putz, S. Niemeyer, and R. Dirven (eds.), Applied Cognitive
Linguistics II: Language pedagogy, Berlin New York: Mouton de Gruyter, 149-200.
Perez Rul 2001: J.C. Prez Rull, The Conceptualization of Emotions as Locations in English, RESLA 14, 353-363.
Raden i Kevee 1999: G. Radden i Z. Kvecses, Towards a theory of metonymy, in: K.
Panther and G. Radden (eds.), Metonymy in Language and Thought, Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 17-58.
Raki 2015: J. Raki, Kulturoloki aspekti konceptualizacije prototipinih emocija u engleskom jeziku (neobjavljena doktorska disertacija, Beograd: Filoloki fakultet Univerziteta
u Beogradu).
Stefanovi 2004: A. Stefanowitsch, Happiness in English and German: A Metaphorical
pattern Analysis, in: M. Achard and S. Kemmer (eds.), Language, Culture, and Mind,
Stanford: Center for the Study of Language and Information, 137-149.
Stefanovi 2006: A. Stefanowitsch, Words and Their Metaphors: A Corpus-based approach,
in: A. Stefanowitsch and S.T. Gries (eds.), Corpus-Based Approaches to Metaphor and
Metonymy, Berlin & New York: Mouton de Gruyter, 63-105.
Tinkler i Hiks 2011: L. Tinkler and S. Hicks, Measuring Subjective Well-being, London:
Office for National Statistics, <http://www.ons.gov.uk/ons/guide-method/user-guidance/
well-being/wellbeing-knowledge-bank/understanding-wellbeing/measuring-subjectivewell-being.pdf> (13. 10. 2015).
Vilkoks 2007: S. Wilcox, Signed Languages, in: D. Geeraerts and H. Cuyckens (eds.), The
Oxford Handbook of Cognitive Linguistics, Oxford: Oxford University Press, 1113-1136.
Vjebicka 1992: A. Wierzbicka, Defining Emotion Concepts, Cognitive Science 16, 539-581.
Vjebicka 2002: A. Wierzbicka, Russian Cultural Scripts: The Theory of Cultural Scripts
and its Application, Ethos 30(4), 401-432.
29

KORPUS
Stajn 2011: C. Stein, How to be Happy: (No Fairy Dust or Moonbeams Required), CreateSpace Independent Publishing Platform, Datoteka Kindle. (CS)
Stodard 2002: A. Stoddard, Choosing Happiness: Keys to a Joyful Life, New York: Harper
Collins Publishers Inc. (AS)
Samers i Votson 2006: H. Summers and A. Watson, The Book of Happiness: Brilliant Ideas
to Transform Your Life, Chichester: Capstone. (HSAW)

IN THE PURSUIT OF HAPPINESS: ON

AGENTIVE AND NON-AGENTIVE
CONCEPTUALISATIONS OF HAPPINESS
IN ANGLO-CULTURE
Summary
It is the purpose of this paper to explore the agentive
and non-agentive linguistic conceptualisations of happiness as a basic emotion in Anglo-culture. These are
two possible conceptualisations corresponding to the
distinction between a happiness set-point theory and
voluntary factors in psychology. To this aim, a corpus
consisting of three self-help books about happiness by
both British and American authors has been compiled,
and examples illustrating the relevant conceptual metaphors have been extracted. The first group of examples
describes happiness as an object, or an entity without
any agentive characteristics, while the second group
represents happiness as an entity that is conscious and
that acts with volition, which are both characteristics of
agentivity. The results of our research show that there
is no difference with regard to agentivity of happiness
in the British and American corpora: in Anglo-culture happiness is typically conceptualised as a result
of human endeavour, and the non-agentive conceptual
metaphors are prevalent in the English language. What
follows is that conceptual metaphors for happiness are
culture-specific, and that further interdisciplinary analyses are required before any tools for measuring happiness are employed in international researches of cultural models.
y words: happiness, emotions, linguistic conceptualisation, Anglo-culture, conceptual metaphors, agentivity, non-agentivity
Biljana . ori Francuski
Jelena M. Raki
30

Slobodan V. VLADUI1

159.9:929 Freud S.
159.923.2.2:316.73
17.023.34

Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za srpsku knjievnost

SREA I MO
Tekst sa bavi kritikom analizom koncepta sree u Frojdovom tekstu Nelagodnost u kulturi. Pokazuje se da
Frojd usko definie sreu i da je takvom definicijom
odvaja od moi; istovremeno, on oveka osuuje na
ivot u trenutku. U radu pokuavamo da ukaemo na
alternativno itanje Frojda, koje ima sluha za ono to je
Frojd tek priapnuo a to sreu ponovo ujedinjuje sa instancom moi kao i irim oseanjem vremena. Kljuna
sintagma u tom novom razumevanju odnosa sree i
moi jeste sintagma stav prema moi.
Kljune rei: mo, srea, Frojd, stav moi, kultura, vreme

Nestanak proste svesti, koja kao projekat sree bezrezervno prihvata normu sree koja zajednica propisuje jedinki, ini da sreu i pitanje sree danas
doivimo kao neto potpuno individualno i subjektivno. Tome doprinosi svakako i prevlast liberalnog pogleda na svet u kome je vrsta i priroda sree ono to
pojedinac prividno sam odreuje i koncipira.2 Iz dve uvodne napomene moe
se naslutiti kako se oko pitanje sree polako kreira odnos izmeu zajednice i
pojedinca kao odnos sukobljenih strana, pri emu dominantni liberalni pogled
na svet ini da se taj sukob razrei u vidu happy end-a, odnosno, pobede pojedinca koji e se izboriti za pravo da sam odredi sadraj pojma srea. Meutim,
ovakva jednostavna fabula o tri junaka srei, pojedincu i zajednici prikriva
bazinu kompleksnost pojedinaca. Ta kompleksnost pojedinca postaje izvesna
u okviru Frojdove psihoanalize. Spoljanji odnos izmeu pojedinca i zajednice
u kome se odluuje pitanje i koncept sree, prati unutranji odnos izmeu Ja i
Ono, u samom pojedincu, koji se takoe pita za prirodu sree.
To je posebno vidljivo u poznatom Frojdovom tekstu Nelagodnost u kulturi u kome se, izmeu ostalog, daje definicija sree, u kontekstu pitanja smi1
svladusic73@gmail.com
2
Ono to se u okviru liberalne paradigme ree spominje, jesu izuzetno fine, suptilne i rafinirane
tehnike manipulacije/propagande, koje dovode u pitanje ideje o autonomnom subjektu koji sam donosi
odluke, tim pre to sama liberalna paradigma, ostavljajui slobodu subjektu, istovremeno, ostavlja i subjekta na milost i nemilost tehniarima manipulacije/propagande.

31

sla ivota. Frojd pie: ,,Smisao ivota, kao to vidimo, jednostavno proizilazi
iz programa principa zadovoljstva. Taj princip od poetka vlada delatnou
psihikog aparata. (Frojd 1984: 277). Nakon to je principu zadovoljstva dao
ovako znaajnu ulogu, Frojd iz njega izvodi i definiciju sree: ,,Ono to se naziva sreom, u najuem smislu te rei, potie obino od iznenadnog zadovoljenja
jako nagomilanih potreba, a po svojoj prirodi je mogua samo kao epizodini
fenomen (Frojd 1984: 277). Srea je, dakle ugraena u princip zadovoljstva kao
njen najintenzivniji oblik te se upravo po toj intenzivnosti razlikuje od spokoja
stanja u kome smo poteeni od bola i patnje.3
Definicija sree i njen karakter zanimaju Frojda u kontekstu jednog drugog pitanja, a to je odnos prema kulturi. Osnovna Frojdova teza razotkriva
se u samom naslovu njegovog spisa: to je nelagodnost u kulturi. Nelagodnost
poiva na tezi da kultura zapreava ispunjene nagona. ini mi se da je simptomatino to to Frojd posebno lementira na ogranienjima koja kultura namee
seksualnom ivotu oveka,4 to verovatno moemo povezati sa injenicom da
zadovoljstvo koje donosi seksualni in u potpunosti ispunjava Frojdovu definicije sree u njenom najuem znaenju: kao zadovoljenje nagonskih potreba.
Tako se nesumnjivo Frojdove refleksije o srei uklapaju u liberalni pogled na
svet, jer na kulturu gledaju kao na represivni/regulacioni mehanizam koji dovodi u pitanju ljudsku slobodu,5 odnosno slobodu za sreu, shvaenoj u svom
najuem smislu kao zadovoljavanje nagona.
Tu dolazimo do vane take u Frojdovom tekstu. U njoj je mogue primetiti jednu zapanjujuu kontradikciju, koja ima i svoje reperkusije i po razumevanje sree. Mesto kotradikcije vezano je za Frojdovo tumaenje kulture i napretka. Frojd najpre kulturu dovodi u vezu sa ovekom eljom da postane nalik
bogu: ,,Budua vremena e doneti novi, verovatno nepojmljivo veliki napredak
u ovoj oblasti kulture i poveati jo vie slinosti bogu (Frojd 1984: 296). Vidimo da Frojd implicira da kultura ima vie oblasti, pa iznosi pretpostavku da
e ova, uslovno reeno, tehnika kultura, vremenom samo poveavati slinost
3
Frojd dozvoljava jo dve mogunosti sree: jedna je zasnovana na sublimaciji nagona, kada se
zadovoljenje bazinih nagona koje spoljanost prei, kompenzuje njihovim premetanjem u druge sfere.
Druga mogunost je da se do sree stigne uz pomo hemijskih sredstava koje menjaju hemizam naeg tela
izazivajui oseanje sree, odnosno blokirajui oseanje patnje i bola.
4
Vidi: Frojd, Iz kulture i umetnosti, 311.
5
Zanimljivo je proitati ta Frojd kae o odnosu izmeu slobode i kulture: ,,Lina sloboda nije
proizvod kulture. Razvojem kulture ona doivljava ogranienja, a pravda iziskuje da niko ne bude povlaen od tih ogranienja. (Vidi: Frojd 1984: 300) Ova Frojdova opaska je dobar primer za psihoanalitiko
suavanje perspektive sa kolektiva na individuu, koje dobro primeuje Majnham, kada kritikuje pojam
psihike geneze: ,,Njegovo sutinsko ogranienje nalazi se u vanom opaanju da svaki smisao treba razumeti u svetlosti njegove geneze u izvornoj povezanosti ivotnog iskustva koje ini njegovu pozadinu. Ali to
u sebi sadri nezgodno suavanje po kojem je ovaj metod primenjiv samo za individue. U najveem broju
sluajeva geneza smisla se stoga traila pre u individualnom doivljavanju nego u njenom kolektivnom
kontekstu. (Manhajm 1968:23).

32

oveka i boga, odnosno, da e oveku stavljati na raspolaganje sve veu koliinu

moi, i sve vie mogunosti da menja parametre planete, koji su do sada bili
izvan njegovih moi modifikacije. U citiranoj Frojdovoj tvrdnji vidi se, sasvim
jasno, ideja napretka u moi, napretka u obogotvorenju oveka.
Meutim, samo nekoliko stranica kasnije, Frojd rezimira svoje izlaganje
o kulturi, i pri tom kae: ,,Pri tome smo pazili da se i sami ne saglasimo sa
predrasudom da kultura znai isto to i usavravanje, da je ona put ka savrenstvu koje je predodreeno oveku (Frojd 1984: 301). ta je iznenaujue u ovoj
reenici? Videli smo da Frojd kreira naraciju o obogotvorenju oveka putem
kulture, u smislu uveanja moi oveka. Na taj nain on nedvosmisleno upuuje na to da se kultura razvija u vremenu, da ovek putem nje usavrava svoju
mo. Kako je Frojd iz tako jasnog naglaavanja ovekovog usavravanja u moi
dospeo, samo nekoliko stranica kasnije, do tvrdnje da se uzdrao da kulturu
opie kao usavravanje? Komparacija ova dva odlomka sugerie da Frojd nije
iskoristio momenat razliitih sfera kulture koji je nagovestio u citatu koji govori o obogotvorenju oveka (kada kae ,,napredak u ovoj oblasti [podvukao S.V.]
kulture). Naprotiv, rezimirajui svoje izlaganje o kulturi Frojd uopte ne belei
impliciranu svest o tome da postoje razliite oblasti kulture, niti to da kultura
doprinosi uveanju ovekove moi.
Ova kontradikcija postoji, jer Frojd sa njom, svesno ili nesvesno, pokuava
neto da prikrije: prikriva mogunost razumevanja kulture po kome ona ne bi
bila tek sistem zabrana koji prei zadovoljavanje nagona, nego sistem odlaganja zadovoljenja nagona, kako bi se usled tog odlaganja stekla mo.6 Ukoliko
bi ovaj mehanizam trebalo pokazati na primeru iz knjievnosti, to bi svakako
najasnije bilo vidljivo u nizu tvrdo-kuvanih krimi romana Rajmonda endlera
u kojima se kao glavni junak pojavljuje detektiv Filip Marlou. endler svog
junaka gotovo lajtmotivski stavlja u situacije kada treba da odoli zadovoljenju
svog seksualnog nagona, kako bi sauvao operativnost koja mu je potrebna za
nastavak istrage; ne radi se, dakle, o potrebi da se odoli nagonu iz moralnih
razloga, ve upravo zato da bi se sauvala mo delovanja, koja je tim nuenjem
6
Zanimljivo je ovde videti razliito razumevanje zadovoljena nagona, kod Frojda i Bergsona, uz
napomenu, da do Bergsona ovde stiemo preko Vinavera. Naime, piui o Bergsonovoj estetici, Vinaver
belei i ovo: ,,ovek postaje sve vie nezavisan od spoljnih utisaka, od svoje materijalne neophodne navlake. Slobodan nije u tom da se uini ta bilo: to bi bio sluaj, to ne bi bio zreli izraz jednog bia. Slobodan
je u neodoljivosti, u mogunosti neodreenosti, u raskrsnici prilikom akcije. (...) U danom trenutku bie
ima naina da ne primi (ili da ne primi u tom obliku) naredbu neposrednog dejstva, grube mehanike,
oko nas. Time je to bie neminovno bogatije no bie koje se mora neminovno pokoriti. Bogatije je jer ima
prostranije polje rada. Bogatstvo izbora slui mu u za opstanak (Vinaver 2012: 17). Vinaver ovde govori o
spoljanjim utiscima, o naredbama koje nam isporuuje spoljanji svet. Ono to je izvesno u ovom odlomku jeste, meutim, slavljenje neodreenosti, odnosno mogunosti da se odoli tim utiscima ili naredbama;
slavi se dakle sloboda, ali ne kao kod Frojda, sloboda zadovoljena nagona, odnosno ispunjena odreenosti,
nego naprotiv sloboda neodreenosti. Metafora bogaenja upuuje na bogaenje u moi koju subjekt stie
nezavisnou od onoga to trai njegovu instinktivnu reakciju.

33

zadovoljena nagona, implicitno dovedena u pitanje.7 Na taj nain endlerov

junak slobodu implicitno tumai kao slobodu za delovanje, a ne kao slobodu za
zadovoljenje nagona.
Akcentujui kulturu pre svega kao represivni mehanizam, Frojd slobodu
odvaja od delovanja, pa samim tim i od moi, i pridodaje je srei zamiljenjoj,
pre svega, u formi zadovoljena nagona. U Frojdovoj raunici, srea i sloboda su
suprotstavljeni kulturi, a kako pojam kulture nije do kraja razraen u smislu
njenih sfera, onda samim tim to suprotstavljenje kulturi sugerie i odvajanje od
moi delovanja u svetu. ak i momenat sublimacije, koji upuuje na mo da se
deluje, biva oznaen je kao neto to je slabijeg intenziteta u odnosu na zadovoljavanje nagona.8 Frojd dakle, sreu povezuje sa inom zadovoljena nagona,
te stoga ona kao svoju osnovnu vremensku jedinicu, ima upravo trenutak. Zato
Frojd naglaava da je srea mogua samo kao epizodini fenomen. Prema tome,
iz njegove koncepcije sree proizilazi da je nesrea konstituivni element sree,
jer srea podrazumeva ispunjene ,,jako nagomilanih potreba (Frojd 1984: 277)
koje se negomilavaju upravo usled nemogunosit da ih ispunimo, odnosno u
toku vremena kada nismo sreni. Ukoliko bismo zamislili da subjekt poseduje
neko apsolutno stanje slobode, u kome kultura ne prei ispunjene njegovih nagona, onda bismo doli do paradoksalnog zakljuka da ne bi bilo ni sree, jer
se potrebe ne bi mogle nagomilati one bi se ispunjavale trenutno. Samim tim,
njihovo zadovoljavanje ne bi moglo da dovede do one eksplozije zadovoljstva
koju Frojd imenuje kao sreu.
Odvajajui sreu od kulture, Frojd je odvaja i od moi, a time i od ivotnog
kontinuiteta. Posledino, srea postaje vezana za trenutak, za epizodu ivota,
koji se sada kree u poput sinusoide: od minimuma sree, do maksimuma sree i nazad. To znai da Frojdova definicija sree kreira jedan koncept oveka
koji u najveoj meri ispunjavaju erotoman ili narkotiki zavisnik, u potpunosti
zavisan od trenutka: ritam intenzivnog doivljaja sree i propadanja u nita.
Prema tome, ova koncepcija sree posreduje i dominantan doivlja vremena
koji oveka vezuje za trenutak (v: Eriksen 2003) koga prati vremenska praznina
desakralizovanog vremana, iji opis nalazimo kod Elijadea: ,,Kada Vreme vie
nije sredstvo da se uspostavi prvobitna situacija i pronae misteriozno prisustvo bogova, kada je desakralizovano, ono postaje uasavajui krug koji se beskonano vrti oko samoga sebe, koji se beskonano ponavlja (Elijade 2004:79).
Da li narkotiar i erotoman zbilja oseaju uas u beskonanom ponavljanju up
7
Moda treba napomenuti i injenicu da je Frojdov spis Nelagodnost u kulturi nastao 1930. godine, a da je endler svoj prvi roman, Veliki san, objavio devet godina kasnije. U tom savremenitvu dvojice autora iji se tekstovi dodiruju oko pitanje odnosa moi i nagona, moda moemo naslutiti i znake
duha vremena.
8
Frojd decidirano tvrdi da je intenzitet sublimnih zadovoljstava ,,priguen u poreenju sa intenzitetom zadovoljavanja sirovijih, primarnijih nagona (Frojd 1984: 281).

34

i down faze? Ili moda uas nije u oseanju ponavljanja praznine, ve u onom
beznadno praznom vremenom izmeu dva srena trenutka, praznom vremenu
koje je izgubilo dostojanstvo spokoja.
To je onaj trenutak kada se u Frojdov koncept sree, kao epizodinog momenta ispunjena nagomilane potrebe, ukljuuje fenomen zabave. Ona je mehanizam ubijanja praznog vremena te i sama predstavlja jednu vrstu radikalnog
distanciranja od vremena, od prostora, od celine drutvenog procesa. To nije
promaklo Adornu i Horkhajmeru: ,,Zabavljati se znai biti suglasan. To je mogue samo tako da se zabava izolira od cjeline drutvenog procesa, da se napravi nemutom, i od samog poetka napusti neumitni zahtjev svakog djela: da
u svojoj ogranienosti reflektira cjelinu. Zabavljenje uvek znai: ne misliti na
to, zaboraviti na patnju, ak i ako se ona prikazuje. Njegova je osnova nemo
(Horkhajmer, Adorno 1989: 150).
Nemo, dakle. Nemo nas vraa na poetak ovog teksta, jer kao to smo
videli, distanciranje od kulture, koje implicira Frojdova koncepcija sree, jeste
i distanciranje od moi. Nemo je ugraena i u doivljaj vremena koji poiva na
trenucima ispunjenim sreom i praznim vremenom koje te trenutke okruuje
izazivajui uas. To prazno vreme ubija se zabavom, koja u sebi nosi istu onu
nemo koja se prikriva Frojdovom koncepcijom sree.
Ispostavlja se dakle, da Frojdov koncept sree implicira i jedan koncept
vremena, kao i jedan koncept oveka to je nemoan ovek, ovek-rob koji ivi
u trenucima sree, izolovan od moi, od kontinuiteta vremena, odnosno od
mogunosti da se srea oseti i u duem vremenskog intervalu, kao zadovoljstvo
koje ne bi imalo epizodian karakter. Promocija Frojdovog koncepta sree jeste
prema tome i jedna vrsta filozofske agitacije u smislu u kome je antika filozofija bila zainteresovana da ljudima preporui ili propie jedan koncept ivota;
to isto ini i Frojdova psihoanaliza u formi ,,objektivnog naunog znanja, koje
autoritet propisivanja naina ivota sa boanske instance ili razuma, prebacuje
na autoritet libida. Tako se oslobaajua misija Frojdovog teksta Nelagodnost u
kulturi, koja zapoinje dekonstrukcijom poslednjih ostataka religioznog oseanja zavrava pred autoritetom libida, koji sada propisuje i definiciju sree i
smisao ivota, pretei oveku ne vie Stranim Sudom, ve neurozom.
Frojdov tekst se, dakle, obraa ljudima, da bi ih u krajnjoj instanci pretvorio u robove: svaki put kada vam neko kae da se ovek treba prepustiti
zadovoljstvu, ,,zato to je ivot samo jedan, znajte da imate posla sa ko zna kojom otelotvorenom kopijom Frojdovog teksta, sa robom koji ne zna nita drugo
nego da se zabavlja i predaje trenucima sree, od kojih usled nemogunosti
potreba da se nagomilaju, ostaju samo ,,sitnice koje ivot znae. Prema tome,
i sam ivot postaje sitnica, kao i onaj koji ga ivi. Stoga se Frojdov tekst moe
35

itati kao izvanredno rafinirani propagandni tekst koji mo i kulturu odvaja

od veine, da bi je rezervisao za nepomenutu manjinu, kojoj e ostati bliski i
kultura, i mo, i srea trenutka, ali i zadovoljstvo u vremenu.
Upravo zato, zbog te veine, potrebno je misliti odnos kulture i sree drugaije od Frojda, ili tanije, reeno, potrebno je Frojda proitati bolje nego to
je on samoga sebe itao. Nuno je najpre razumeti da se zadovoljenje nagona
ne suprotstavlja tek kulturnim ogranienjima koje bismo nazvali moralom,
ve tehnici prikupljanja moi, putem kulture, koja se zasniva na privremenom
odricanju od nagona.
Razume se, ve sam pojam moi, izaziva tekoe upravo zbog savremenih
teorijskih odjeka ovog pojma razliitih diskursima. Primera radi, u sociolokom diskursu aktuelna je podela na tri dimenzije moi koje su povezane sa
imenima Roberta Dala, zatim Pitera Bakraka i Mortona Baraca, te na kraju,
Stivena Luksa: Dal govori o dimenziji moi u kojoj A navodi B da uini neto
to inae ne bi uinio. Bakrak i Barac pod drugom dimenzijom moi vide sposobnost A da uokviri javnu raspravu tako da pitanje koja su opasna po njegove
interese, nikada i ne dou na dnevni red. Najzad, trea dimenzija moi po Stivenu Luksu, jeste sposobnost A da sistematski uobliava preferencijale B tako
da ovaj nikada ne bude ni svestan vlastitog interesa koji ga potie na sukobljavanje sa A (Antoni 2006: 7-33). U politikoj filozofiji (ali i praksi) razmilja se
o razlikovanju tvrde i meke moi, pa tako svaka od pobrojanih dimenzija moi
dobija svoju ,,meku i ,,tvrdu varijantu (Naj 2012: 119).
U filozofskom diskursu, akcenti se menjaju. Kod Fuka u predavanjim sakupljenjim u knjizi Treba braniti drutvo, vlast/mo se najpre ,,analizira kao
neto to krui, ili tanije, kao neto to funkcionie lanano. Ona nikada nije
lokalizovana ovde ili tamo, nikada nije u rukama izvesnih ljudi i nikada nije
prisvojena kao nekakvo bogatstvo ili dobro. Vlast funkcionie. Vlast se vri u
mrei i uz toj mrei pojedinci ne samo da krue, ve su uvek u poloaju da i da
podnose i da vre vlast (Fuko 1998: 43-44). Meutim, u kasnijim predavanjima, Fuko poinje da govori o biopolitici, koja implicira biomo, odnosno mo
da se nekome ivot da, ili da se taj neko pusti da umre. Odavde moemo da
naslutimo da biovlast ima sasvim drugaiji karakter nego vlast koja se odvija
u mrei; dok vlast u mrei obezbeuje strujanje moi po svim njenim takama
inei da se take u toj mrei pojavljuju istovremeno u dvostrukim ulogama
ulozi onoga koji mo poseduje ili mo trpi dotle biomo ukida mreu i
strujanje moi tako to jedan deo objekata svoje moi trajno iskljuuje iz same
mree time to ih puta da umru. Drugim reima, oigledno da mrea kao horizontalna metafora mree ipak ne odgovara razumevanju biomoi.

36

Ovaj najkrai mogui prikaz uticajnih teorijskih razmatranja fenomena

moi koja pokrivaju razliite diskurse, na prvi pogled pokazuje kako izmeu tih razmatranja nema puno dodirnih taaka, ba kao to ih nema, na prvi
pogled, ni izmeu suprotstavljenih diskursa. Meutim, sva ova razmatranja
poinju od pozicije u kojoj postoji neko A koje ima mo i neko B koje tu mo
trpi: socioloka razmatranja moi upuuju na dimenzije putem kojih A utie
na B; politiko tumaenje moi razrauje tehnike kojima A utie na B, dok
fukoovsko filozofsko tumaenje mo naglaava reverzibilnost izmeu A i B,
da bi potom u igru uvelo i pojam biomoi/biopolitike koji dovodi u pitanje tu
naznaenu reverzibilnost.
Cela ova pria o moi priprema je za pitanje koje se moe formulisati ovako: da li se mo i srea nekako mogu povezati? Podsetimo se: Frojdov koncept
sree kao naglog zadovoljenja nagomilanih potreba podrazumeva odvajanje od
kulture koja je shvaena pre svega kao sistem ogranienja koja ometaju zadovoljenje nagona. Meutim, videli smo da kultura istovremeno jeste i mehanizam prikupljanja moi, a ne samo sistem zapreavanja zadovoljenja nagona.
Dakle, Frojdovo tumanje dozvoljava da sreu zamislimo i kao nemo, to nas
upuuje na pitanje: da li je zbilja neko moe biti srean zbog svoje nemoi. Ili
drugaije, da li se srea moe rastegnuti u vremenu, kako bi prevazili njen
epizodini karakter. Tu dolazimo do pitanja odnosa moi i sree.
Prvo to nam pada na pamet jeste ideja da je mo povezana za sreom
utoliko to onaj ko ima mo ima i sposobnost da zadovoljava svoje nagone,
na raun drugih osoba. Meutim, takvo razmiljenje bi nas dovelo do toga da
mo predstavimo kao neto iskljuivo to pripada manjini, ime samo produbljujemo procep izmez nemone veine i mone manjine koji se nasluuje u
Frojdovom tekstu. Kada bismo link izmeu moi i sree bio samo u tome da
se mo svede na frekventnije ispunjavanje nagona, onda bi takva mo ukinula
sreu jer bi ukinula i vreme nagomilavanja nagona, koje je neophodno da se
njihovo zadovoljenje ispuni kao srea.
U tom smislu, moda bismo mogli da setimo Niea, koji volju za mo ne
vidi kao ovladavanje ljudima, ve kao izolovanje od njih. To dobro pokazuje
jedno mesto iz Sumraka bogova gde u liku psihologa (koji je suprotstavljen politiaru) prepoznajemo koncept nadoveka: ,,Eto, to je poznavalac ljudi: zato ih,
on, zapravo, prouava? On hoe da od njih izvue male koristi, ili ak i velike
on je politiar!... Eto i onaj je poznavalac ljudi: a vi od toga kaete da on od
toga nee nita da izvue za sebe, da je on veliki bezlini. Pogledajte paljivije!
Moda on hoe jo goru korist: da se osea kao da je iznad ljudi, da sme da gleda
sa njih sa visine, da ga vie ne zamenjuju sa njima. Ovaj bezlini prezire ljude:

37

a onaj prvi je humanija specija, to bi i sam izgled mogao rei. On je u najmanju

ruku ravan njima, staje u njihove redove.... (Nie 1999: 83).
Nieovo reenje ipak ne moe da bude zadovoljavajue reenje, budui da
on previa da volja za mo nije usmerena samo nasuprot nemoi ili bezvoljnosti za mo, ve i prema moi kojom neko ve raspolae, bilo supstancijalno bili
poziciono. Zato treba govoriti o stavu (prema) moi, koji se definie kao opozicija i prema onima koji su nemoni i bezvoljni, koji sreu tee da ostvare upravo prihvatajui tu nemo i bezvoljnost, ali i kao opoziciju prema moi kojom
raspolae neko drugi. Stav moi podrazumeva svest o tome da se mo jo uvek
nema, ali istovremeno i svest da se mo eli i da se mo moe stei pribiranjem
moi. To pribiranje e se ostvariti tako to e se subjekt suprostaviti Frojdovom
konceptu sree kao zadovljavanju nagona, i to ne aksetizmom, koliko tretiranjem kulture pre svega, kao mehanizma za sticanje moi.
Na prvi pogled, stav moi predstavlja samo varijantu sublimacije koju
je Frojd predloio kao kompenzaciju za princip zadovoljstva shvaen kao zadovoljenje nagona; to meutim nije tano. Naime, sublimacija je, po Frojdu,
ograniena na pojedince koji poseduje talenat koji je potreban za sublimaciju
nagona. Tako se sublimacije pojavljuje kao neto to je dostupno samo izolovanoj manjini, koja svoj manjinski status bazira na retkom talentu. Stav moi se
od sublimacije razlikuje upravo po tome to on subjekt usmerava pre svega ka
ostalim nemonicima kod kojih pokuava da pobudi isti stav, kako bi se zajedno usmerili ka ve steenoj moi i onome ko je poseduje. To znai da stav moi
socijalizuje subjekt, i to ne tako to ga tek usmerava ka zajednici nego tako to
je takorei kreira. Istovremeno, u ovoj taki se vidi u emu je razlika izmeu
stava prema moi, i nieanske volje za mo, koja subjekta osamljuje u figuri
,,psihologa iz citiranog odlomka.
Najzad, stav moi ukida i epizodinu prirodu sree koju podrazumeva Frojdov koncept principa zadovljstva: vreme sada nije podeljeno na obilje
praznog vremena i trenutke ispunjenosti nagona, ve na kontinuirano vreme
pribiranja moi, irenja zajednice, koje je proarano trenucima ispunjenosti nagona, iji je pritisak smanjen, budui da je razblaen u jednom punom, kontinuiranom vremenu koje stremi ka moi.
Stav moi je dakle, figura koju Frojdov tekst implicira, ali je ne pominje: to
je ono prazno mesto gde psihoanaliza, skoncentrisana na pojedinanog oveka,
ak i kada ga analizira u kolektivu nastalom na erosu, dolazi do do svojih granica: to su granice moi psihoanalitiara, koje on pre uspostavlja u osobi, nego
to ih otkriva. Iza tih granica, zainje stav moi, kao osobeni vid sree koji nadilazi koliko nelagodnost u kulturi, toliko i osamljenost nieanskog nadoveka.

38

LITERATURA
Antoni 2006: S Antoni, Tri lica moi, NSPM, Nova edicija, vol. XIII, no. 1-4. str. 7-33.
Elijade 2004: M. Elijade, Sveto i profano, Beograd: Alnari.
Eriksen 2003: T. H. Eriksen, Tiranija trenutka, Beograd: XX vek.
Frojd 1984: S. Frojd, Iz knjievnosti i umetnost, Novi Sad: Matica srpska.
Fuko 1998: M. Fuko, Treba braniti drutvo, Novi Sad: Svetovi.
Horkhajmer, Adorno 1989: M. Horkhajmer, T. Adorno, Dijalektika prosvetiteljstva, Sarajevo: Svijetlost, Veselin Maslea.
Manhajm 1968: K Manhajm, Ideologija i utopija, Beograd: Nolit.
Naj 2012: D. Naj, Budunost moi, Beograd: Arhipelag.
Nie 1999: F. Nie, Sumrak bogova, Novi Sad: Svetovi.
Vinaver 2012: S. Vinaver, Videlo sveta, Dela Stanislava Vinavera, knjiga 6, Beograd:
Slubeni glasnik.

HAPPINESS AND POWER

Summary
The text commences with the Freudian definition of
happiness as the satisfaction of accumulated instincts.
Such a definition of happiness is hostile towards culture
since it is one sided: it perceives it as a inhibitory mechanism of instincts. However, if we go through Freud more
thoroughly, we will discover such a notion of culture
too narrow, since it excludes the connection between
power and culture. In this aspect, we wish to ponder
upon a novel relation between happiness and culture:
a relationship in which culture is a mechanism of generating power, and ultimately a way of organizing life
and bringing forward a different, more complete form
of happiness than a mere satisfaction of instincts. It is
more complete because it does not exclude the instinctual happiness, but rather assigns it a role Freud had
tried to erase and isolate completely by marking it as
subliminal. We have provisionally defined this intricate
relation between happiness and power as attitude (towards) power, which from one point of view supersedes
Freuds definition of happiness, but from the other, argumentatively relates to Nietzsches will to power and
the figure of the Overman.
Key words: power, happiness, Freud, attitude power, culture, time
Slobodan V. Vladui
39

1 Foucault
17.023.34

. 1

-

2


,
, . ,
.

, , ,

.

, ,
.

, .
: , , , , ,

1
djurannikola@yahoo.com
2

: , , (178018), ,
.

41

I

.
, ,

.
, , , , , .
, - ,
.
II , ,
. . ,
,
.
-
.

,

- (. 2001: 45).
,
, , , , ,
logos-
, .
;
.

.
42

, , , , ,
:
. .
,
(cogito)
. , ,
,
, .

, , , ,
,
.

, (nous)
,
(eidos).
,
, .

, : ( 2014: 36). , ,
:


43

.
: ,
,
, , , ,
,
, (.
1994: 259). , , malin gnie ,
, ,
, , , ,
( 2014: 38) .

II ?
, ,
, , .
, ,
, . , , , ,

, . , ,
, , .
, .
:
, .
.
,
.

, . , ,
(. 2014: 43).
44

.
:
, , ,
, ,
[]
, [] [ ]; ,
, ;
(. 2014: 44).

,
, .
, ,
, , . , , , ,
, :

,
(. 2013: 253), .

, ,
, , , (. 2014: 169). -
, ,
: , , ,
, [. ], , (. 2005: 25).
;
.
45

, , , , .
, . ,
: ,
, ,
. , , , :
, . -, ,
( 2005: 2)
,
.
, ,
.
, ,
,
, ,
. -
(. 2005: 7),
,
.
, ,

,
(esprit) , ,
,
,
. ,
;

46

. , ,
, .
,
,

,
. ,
.

III
?

,
, .
, , -
, ,
, , ,
.
, , .
,
. [] ,
. []
( 2005: 81).

, ,
: , , . XX XXI , 47

,
,
, , , , .
,

. , ,
, ,
The American Spectator,
.
, . ,
. [] ,
. , .
. ,
(. , ).

- ,
; , , ,

(. 2005: 114).
-
-
, (. 2005: 162)
.
, ,

, ,
: ,
o
.
48

,
?
,
. ,


, , Aufhebung (. 2008:
10).
, , , . , ,
, , , , .
, , , . ,
( 2011:
158). , , .
,
,
, , , , , (. . ,
).

2001: D. Allison, Reading the New Nietzsche, Lanham: Rowman and Littlefield
Publishers.
2005: E. Van Grassdorf, African Renaissance and Discourse Ownership in the
Information Age, New York City: Lit Verlag.
2005: S. Westwood, Power and the Social, London: Routledge.
2001: W. Gabardi, Negotiating Postmodernism, Minnesota: The University of Minnesota Press
2005: G. Gutting, The Cambridge Companion to Foucault, Cambridge: Cambridge
University Press.
2011: D. Dragunoiu, Vladimir Nabokov and the Poetics of Liberalism, Evanston:
Northwestern University Press.
49


2014: L. Zevnik, Critical Perspectives in Happiness Research: The Birth of Modern
Happiness, New York City: Springer International Publishing.
Calb, J. Liberalism Depends on That Which It Destroys, http://www.crisismagazine.
com/2013/liberalism-depends-on-that-which-it-destroys, 14.10.2015.
2008: J. Nealon, Foucault Beyond Foucault: Power And Its Intensifications Since
1984, Stanford: Stanford University Press.
2005: B. Pickett, On the Use and Abuse of Foucault for Politics, Lanham: Lexington
Books
Ross, R., Liberalism and Happiness Dont Mix, http://spectator.org/articles/63870/liberalism-and-happiness-don%E2%80%99t-mix, 14.10.2015.
1994: B. Smart, Michel Foucault, Volume 1, London: Routledge.
Taylor, C., Overcoming Epistemology, https://www.marxists.org/reference/subject/philosophy/works/us/taylor.htm, 12.10.2015.
2013: M. Foucault, Politics, Philosophy, Culture: Interviews and Other Writings, 19771984, London: Routledge.

CONTINUITY OF IDEA OF HAPPINESS

BETWEEN WEST EUROPEAN AND LIBERAL DISCOURSE
Summary
The paper elaborates the idea of liberal emancipation
of the experience of happiness as proposed by Michel
Foucault. The mainstream postmodern suggestion that
human experience is to set itself free from the traditional quanta of Western culture is increasingly challenged
by the criticism of conservative thinkers, who reject the
view of liberal democratization as iconoclastic and alienating. The Foucauldian concept of liberal subject
has eventually become the opponent of traditionalist
structures in that it abandons its defining instructions
of differentiation for the sake of a Universalist approach
to human experience. The core question stemming from
the debate between the opposing interpreters of Foucauldian theories is concerned with whether the subject
(supposed to engage in experiencing happiness) is the
product of his/ her surrounding culture or of its ontological sublimation into the ahistorical sphere. Possibly
the main object of traditionalist criticism is the late XX
century political discourse of liberalism, i.e. its popularly discussed blunders made on behalf of universal
happiness.
Keywords: Foucault, happiness, liberalism, culture,
West, system, Empiricism
Nikola M. uran
50

111
17.023.34

. 1

, , 2

,
, ,
, .
,
,
,

,
: , ,
? , ,
,
,
, , (
) ?
: , , , , ,

: ?
- : .
... : ?
- , .
?
- , , : .

? .
. .
.
.
1
zelimirvukasinovic@fil.bg.ac.rs
2
O 178018
: , ,
.

51


,
. a eros
.
...
.

3, ,
,
, , ,
, . , , ; , ,
, ...? ,
, , ? ,
, - , , ,
, . , , . , ,
, . , , : , , () , () ?
, , ,
,
, , :
, , ?
,
, , ...
, , ? ,
, ?, : , , ? (. 2015: 29, 30)
, , , ,
, , ,

.
, ,
, , ... ()
3
, , IX ,
- , , 2015, . 29-34.

52

(). , . , , ,
, , .
,
.
, , , , , .
, ,
. : , ,
, , 4 ,
, . (
) - - , , ,
, , . , , ,
, : ,
, ,
, , , ,
.
, , : , , ? , , ,
, , , ( ) ?

4
-
- , ,
.
,
, .
. ,
, ...
, ,
, ,
19. , .

53

;
.
.
. ; .
... . .
; . ( 2014:
138, 142)

, o , . , ,
, , . , , , , , ;
, () , , ?
, , ?
, , ,
, ... .
: , , .
. , , () . ,
, ,
, , , . , , ,
, , . ,
, , . :
, :
... ,
, ,
, , , , . , ,
,
, ,
.
, ,
. ( 1993: 227)
54

...
:
. , . .
. : .
:
.
. .
: .
, ,
. .
. ( 2010: 15)

,
, .
() , .
, , ,
, , , , ,
: . ,
, , . ,
, , . :
, ,
(philomaths), (t
on), ? , , (rs), ,
,
. (t n ntos),
(nos) , , ,
, . ( 1993: 181)

,
, , , 55

, ,
, , ,
.
, ,
- , .
,
, . . , , ,
.
, ,
!,
.
,
.
, . ,
,
...
: , , Dilige
et fac quod vis. ,
, , ()
.
, ... ,
,
. ( 2014: 148)

, , , , .
,
. , () .
. ,
,
.
. , , , , ,
... .
56

, , , -,
. O
. a priori ,
.
, , , , ,
, ,
() . , (. techne),
(. episteme) , , ,
, , . , , , ,
. ,
, .
, , ,
: . , :
,
. ,
. , ,
, .
, . , ;
. , :
, . , :
. ( 1985: 20)

, ,
: ( ) , . ( 1985: 22) ,
,
. , , :
, .
57

, ,
. ,
, () . , ,
, :
. ,
, ; , , ,
() , -, . :
, , . , ,
,
, . , ,
, , . , , ,
( 2011: 10).
, , , ,
. ( ) .
:
, , ...
:
. :
. :
...
: ...
; , ... : ,
...
... ,
, ,
... ,
: . ( 1992: 102, 103)

58

, . ( ) ,
, .
()
! (. 1992: 43) . ,
, ,
.
,
,
. , ,
:
.
; , . ( 2014: 148)

... , , ,
, ,
: () !

1988: Aristotel, Nikomahova etika, Zagreb: Globus.

2015: , . , , 29-34,
IX , : .
2007: Gadamer, H. G. Poetak filozofije, Beograd: Fedon.
2014: Jaspers, K. Mala kola filozofskog miljenja, Beograd: Laguna.
2008: Kami, A. Eseji, Mit o Sizifu, Beograd: Paideia.
1985: Kant, I. O lepom i uzvienom, Beograd: Grafos.
1992: Nie, F. Tako je govorio Zaratustra,Beograd: BIGZ.
2010: Nie, F. Knjiga o filozofu, Beograd: Slubeni glasnik
1993: Platon, Drava, Beograd: BIGZ.
1994: Platon, Gozba, Beograd: BIGZ.
2010: , O , , : .
2003: , . , , : .
2011: , . . ( ), : .

59

LOVE, BEAUTY, GOODNESS

- phenomenology of happiness Summary
Beyond the subjective and objective claim for the
truth, this paper tends to illuminate the nature of the
experience of unity of love, beauty and goodness, or the
phenomenon of happiness. Methodologically composed
as a descriptive interpretation, this (existential) analysis
does not intend to postulate universal principle of
understanding the meaning of life, nor to prescribe the
proper form of living, but it responds to a dilemma:
are we, after all, in our historical existence, capable to
believe in eternal love? Do we have, in fact, existential
courage to suspend a suspicion in the eternal love,
therefore, to unconditionally surrender ourselves to the
(correspondent) other?
Key words: love, beauty, goodness, life, death, happiness
elimir D. Vukainovi

60

autor

.

, , , ,
.
: , , , ,
, , ,

, ,
,
.
, .

.
, ,
, .1 ,
, , ,
, ,
.2
, , .
.
: !
1
2

, , , 1982, . 12
, , , , . 14

61

! , ! :
, .3

. ,
... ? O
.4 ,
.
, .
. .
, , .

.

2000 20.000 . .
, , ,
.
, . , ,
,
,
, . ,
, : .5
.
, ,
. .
.
. . , ,
, .
3
4
5

62

, , , 2000, . 180
, . 179.
, , , , 1995, . 40.

. . ,
, :
; ,
.
, ,
, , !
!
,
!
,
. , ,
.
, : .
.6

. .
,
. ,
.

. , , .
.
, .

. , ,
.
: ,
,
. , .
. ,
.
6

, . 43

63

,
?
.
.
. ,
. .
. , .
: .
.
, .
. : ,
. :
? , . .
, .
.
. :
, !
.
?
. , .7

, , .
,
. , , .
, .
.
,
, ... ,
,
.8

7
, , , 1996 (
).
8
, , . 20.

64

.
,

. , . . ,
, ,
.9

. , .
, . :
,
(glech alles zusammen).
. ,
, ,
,
.
(
)
.
. , , ,
. :
. , ,
. . ,
. ,
. , . ,
.
, . .
9

, . 50.

65

. , ,
. .
.

,

... . . ,
. ,
.
.10

,
.

, ,
, , .11
,
, .
. .
.12
, ,
.
: lecture with alternate currents. , , .13
1892. , 1895. :
.14

, , ...15 10
11
. 131.
12
13
14
15

66

, , . 21.
, , , , 1965,
, , . 28.
, , CVIII, 262, 263.
, CVIII, 271, 272.
, , , 1961, . 75.

.
,
, - ...
.
, ,
...16

.
,
.
( ), ,
. , , ,
, ...

. , .17

, , ,
, .
, .
, , .18
.

,
, ,
? ,
, ,
, , , ,

16
, , , , 1995, . 285.
17
, , , . 299.
18
, , , , 1960,
. 353.

67

, ,
, ?19

. ,
, ,
.
,
, ...20
,
.

. , , , ...
,
.
.
, .21

,
. . . ,
, Theoria Philosophiae Naturalis
,
.22
.
,
.
19
, , , 1965, . 22.
20
, . 22.
21
, , . 57
22
, ,
, .

68

. . . .
.
.
.
,
.
. Religo
. ,
. .
,
.
?
. , .
, .23
(religo) .
? : ? :
,
?
.
() .
, , .
24. 1893. .
()
,
...
, 23

, , , 1995, . 62

69

. ,
, ,
. . ,
.
, .
...
, 200.000 ,
,
.24

.


.



.

?
.
:


( )

,

.
.
. .

24
, , ,
, 1995, . 187.

70

. , , . , , , , . ,
, ,
.
.
. .

, , , 1973.
, , , 1965
, , , 1961
, , , 1981.
, , , 2000
, , 9/2000.
, , , 2005.
, , , 2002.
, , , 1995
, , , 1995
, , , 1995
, , , 1996.
, , , 1996.

ABOUT THE SETTING SUN AND

FRIENDS OF EIDOS
Summary
The paper discusses the issue of the happiness based
on phenomenology of religion. It searches for the core
of the creative process of Nikola Tesla who initiated
change of the world and its image. It is noted that
the sources of his inspiration lie in his experiences
of early childhood, as well as in Voltaire, Goethe,
Laza Kostic works, and undoubtedly correspond to
the Platonic paradigm and Serbian cultural pattern.
Keywords: Tesla, Voltaire, Laza Kostic, Faust, emerald
table, the sun, electricity, religion
Aleksandar Petrovi

71

82:17.023.34

.

-

, . ,
.
: , , , , ,


.

-
(
) .
,
, .
, 7 77 . ,
, .
. : , ,
. , ,
, () .
, .
, , ,
, ( )
75

.
. ( CV)
. .

(),
, ,
. ,
.
,
(. ).

,
.
,

, .
.
.
, , , , , ,
. , ,
.

. [...]
, . ,
.
,
, .
,
. ,
,
76

, . , :
, , ,
. ,
: !
: . , . , .
, , ! ,
.
. , :
, . ,
. , ,
, .
,
.

, , . , ,
, .
,
.
, ,
.
, . .
() .
( ) , , ,
.1

.
, .
.
1
!

, : -

77

, , . , .
:
.
, , . ,
, .

. .

. .
, , . , , .
. ,
, .

, , , 2005.
, , , , , 2009.
, , , , 1978.
, , , , , 1991.
, , , , , 1981.
, , , , , 1962.
, , , , , 2002.
, , , : , ,
, 1969.
, , , , , 1938.
, , , , , 1958.
, , , ,
, 2011.
, , , , , 1976.
, , , , , 2002.
, , , ,
, 1981.

78

HAPPINESS IS A RISKY SPICE

Summary
Happiness as a subject matter of the paper Happiness
is a Risky Spice is presented in musical form of Rondo
with one theme, including examples from Indian epic
Mahabharata and a short story of M. Nastasijevi
A Worrd about Father Todor of This and the World
Beyond as periods. The periods form the basic theme
which is accompanied by three episodes, walking
out in the fields, Mozart and A. Artaud. The episodes
contribute to the motif of the main theme and provide
the opportunity to the elements to harmonise and
consolidate in Coda.
Key words: Happiness, dog, Putko, Mozart, Artaud, rondo
Slobodan M. Lazarevi

79

811.163.41:39
821.163.41.09:398
392.6

. 1

(
)
2 , : .
: , . .
(
).

(
),
.
: , , , , ,
(: ) .
(, . 4, . 142)

1. .


.
1
vid.nik47@gmail.com
2
178014:
,

81

2.
, . ,
, ,
.
2.1.
(1852) ,
( 1975: 709).
2.2. ,
, : [ ] ( 1972: 306)
.
2.3.
(. 5, . 971):
.
3.
, (, , 1320):

:
, ,
, .
,
,
,
, .
3.1. , ,
:
(1)
(2)
(3)

.
( 1979: 267).
: .

3.2. , , :
(1)
(2)
82

.
.

3.3. , ,
, . (.
1988: 9296).
: , /
( 1979: 61).
3.4. ,
. : ,
( ).
4. : ( 1975: 20), .
4.1. : , .
, ( 1994: 132133).
4.2. ,
, 1. ( 1972:
153), , , ,
.
, / , / ,
( 1975: 62).
4.3. ,

, . .
( )
. , ,

( ).
( 1983: 500):
!
,
,
:
,
...
83

4.3. , ,
( 1972: 93):


.
,
:
,
,
,
,
.
4.4. ,
/
() . , ,
: .
: , ( )
.
5. ,
, , , . .
5.1. () :
(1)
(2)
(3)

84

.
.
[]
(impatiens noli tangere). ,
, ,
,
, , ,

(: 1985: 333).

5.2. ()
:
(1)
(2)

,
.

.

6. ,
, , :
(
).
:
, .
7. , ,
( ), .
,
,
( ) . ,
,
, , , , (
).
8.
:
.
, ,
.
,
.
( ),
: , .
,
(, . .: 167171).
9. ,

(1)
(2)

( ).
( 1975: 18).

85

(3)

,

( 1969: 122):
:
, ,
,
.

10. ( ) () , , ()
() :
9.1. ,
( 1969: 9798):
, !
,
,
!
9.2. (
, . . 9), , , ,
( 1969: 123124):
, ,
?
, ,
, ?
, , ,

, ,
,
.
9.3. , ( 1979: 227), ,
: : , :
86

, : , : ,
( : ):
,
, ;
,
.
10. , (. 1999).
:
(1)
(2)
(3)

( 1975: 102).
, ( 1975: 102)
: , ! ( 1975: 103).

10.1. , ( 1994: 41).

: (. 1999: 831). 99 , , ,
,
.
99 .
10.2. , ,
,
. .
10.3.
, ,
.
10.4. :
10.4.1.
( 1987: 216):
, !
,
, !
,
87

,
,
,
!
10.4.2. . ( ) :
(: ) (, . 4, 142).
,
, , .

.
(1) ( 1975: 24),
, , ( , ).
(2) :
? (
1975: 22).
,
, ( ),
. , :
( 1975: 45).
11. ()
, Nomen est omen ( ): (1) (2)
.
(1)

(2)

88

(. . ), ,
( : ) .


,
. -

( ), ( )
.
12. : , , , , , . ( 1985).
12.1. :
(1)
(2)

: , : , ! ! ( 1985: 182).
:
, ( 1985: 81).

12.2. ( ) ,
, :
, ( 1985: 112).

13. , (J. W. Goethe):

Ljubavne pesme, koje se takoe mogu uzimati preda se, itati s uivanjem i
ceniti, ali ne pojedinano nego u itavoj masi, u najveoj su meri lepe. One nam
pre svega objavljuju da su zaljubljeni, bez ikakve ograde, savreno dovoljni jedno
drugome, one su u isti mah duhovite, aljivo-ljupke; veta izjava s jedne, ili s druge
strane, iznenauje i naslauje; ima se dovoljno mudrosti i smelosti da se savladaju
sve prepreke i doe do elejenog poseda; naspuprot tome rastanak kome nema
leka i koji se bolno osea, ublaava se izgledima na sastanak s one strane groba
(: 1975: 87).

13.1. .
13.1.1.
( 1969: 165):
,
,
,
,
!
89

13.1.2. ,
,
( 1969: 401):
, !

,
, ;

;

,
!
13.2. ( )
- ( ).
13.3.
( 1969: 169170):
:
, , .
, , , ;
, , ,

.
, , , !

.
14. , ,
() .
14.1.
. ,
, ( 1979: 83):
. ,
. , , .
90

, ,
:
, ,
,
,
.
14.2.
, . , , ( 1979: 84).
14.3.
, , ,
( 1979: 85):
,
,
,
,
.

.
15. ,
, ,
. ( 1983: 340341):
?
, ,
?
,
;
, ,
,
, ,
;
;


91

,
.
16. . ,
:
( ).

.

.
, ,
: ( 1975: 17).

1975: . , , : .
1983: . , , : .
1975: A. Isakovi, Hasanaginica 17741974, Sarajevo: Svjetlost.
1969: . , , , : .
1972: . , , : .
1975: . , , : .
1988: . , , : .
1987: . (): .
, : .
(. .): . . : , , :
, : , : , . 167171.
(. .): . . , , : , . I, : , :
, . 109180.
1999: . , , , . 4/12,
. IV, .831846.
1969: . , , : .
1979: . , , : .
1979: . , . , :
.
1985: . , ,
: .
1994: . , , :
.

92

THE CONCEPT OF MAIDEN

FORTUNE IN SERBIAN TRADITION
(ETHNOLINGUISTIC AND CULTURAL
ASPECTS)
Summary
The paper investigates the concept of maiden fortune in
Serbian tradition, whereby the phenomenon is explored
in the ethnolinguistic and cultural context. In Serbian
tradition, the system of domestic education of a female
child in the so called folk pedagogy has but a single
goal of her getting married, that is to say finding maiden
fortune for a female is regarded as a foreign home.
To speak ill of a maiden female is considered to be the
greatest of the sins (it is greater a sin to speak ill of a
female than to tear down a church). The material for the
paper has been collected from ethnolinguistic literature
and the authors records on The Old Vlah (the region
in southwestern Serbia), as well as from the examples
taken from folk literature and literary art.
The traditional approach toward the concept of maiden
fortune suggests that the notion on the phenomenon is
ethnically differentiated, and that it slightly diverges
from the norm in regard to the concept of fortune
(happiness) generally speaking. Thus established
attitude on marriage remains to be one of the traditional
values incorporated into the religious and cultural code
of maiden fortune in Serbian tradition.
Key words: fortune, the concept of maiden fortune,
maiden curse, Serbian tradition, ethnolinguistic aspect,
cultural aspect
Vidan V. Nikoli

93

821.163.41.09:398]:17.023.34

. A1

-

?


,
,


. , ,
,
.
: , , , , ,

, , , . Eudaimon i dysdaimon, //,
,
. ,

, , ,
1

matic.aleksandra@yahoo.com

95

, .
, ,
,
, .
,
,
, .
/
, , ,
,
, .
, ,
,
.
, , ,

.
2
( 2013: 50),
, ,
, , . ,
, .
, ,
.
, .
2
: , , , ,
(, 2001: 555). , je , ,
, .

96

.
,
, . ,
, , (,
, , ), ,
, , , ,
, ( 2011: 87),
. ,
[]
. ( 1988: 14)

, :
: , , , ,
. ( 1977: 38) , , . ( 2007: 20) ,

( 2007: 101), . ,
, ,
.

.
, .
, .
, , , , , , ( 1977: 38),
(1977: 38). , , , .
, ,
,
, - ,
97

. , ,
. :
, , ,
,
. ? ?,
.
, ,
, ( 2012: 330), ,
, .
,
. ,

. ,
, , , :
. ; ()
, , .

: :
. ( 2005: 23)

,
/
. ,
, . , ,
, ,
. , ,
(98

),
.

( 2012: 333340), , ,
,
,
,
.
,
,
.

, ,
.
,
,

.
, ( 1977: 3940).
, ,
,
,
,
.
, , ,
,
,
.

,
:
? : .
: ? :
.
99

[...] : , !
? : .
: ? : .
. . ( 1977: 39)

.
. ,
. , je je ,
(, 2001: 510).

,
,
, .
, ,
.
,
, .

, . , , .
; , . ( 2012: 335)

,
/ , () ,
. ,
, , . , , ,
, . ,
, .

100

//
,
, . ,
,
. , - ()

, , , :
,
. , .
, . ( 1977: 39)
, .

, ,
.

, . , , ,
. ( 2012: 335) , ,
,
, ,
,
.
, .
,
,
.
,
, , ,
101

.
,
: ,
: ! ! ,
. ,
, ,

.
, , . ,

. ,
( 1988: 15, 2007: 55), ,
. , , .
,
, . , ,
, . ,
,
,
(. ).
, ,
3. ,
, .
, ,
( , ,
), , ,
,
, . .
, ,
3
, , , , , . (, 2001: 180)

102

.

,
. , . , ,
. ( 2012: 329) , ,
,
.
,
, ,
, .

,
.

1988: Aristotel, Nikomahova etika, Zagreb: Globus.

2013: . , , :
.
1977: V. Stefanovi Karadi, Narodne srpske pripovjetke, Beograd: Nolit.
2007: D. Mekman, Istorija sree, Beograd: Geopoetik.
2005: F. Nie, Zora, Beograd: Dereta.
2012: . , , :
(.), , :
, 311402.
, 2001: , ,
, , : Zepter book world.
2011: O. Hefe, Umijee ivljenja i moral ili usreuje li vrlina?, Novi Sad: Akademska
knjiga.

103

WHERE RESIDES HAPPINESS? ORALLY

NOVEL FATUM FROM FATUME TO
VIRTUE
Summary
This paper examines ethnological assumptions pursuit
of happiness in an orally short story Fatum, which range
from a fatalistic view of world and predestined predestination to transform the Christian ideals of acquiring
virtue and grace of God in normative ethics archaic
patriarchal community. Dominant places of narrative
text, bearing mythical core conflict brothers and an
encounter with destiny reveal didactic relationship to
narrative or short story form as trans-religious exemplary on acquisition of happiness. The aim is to show that
residence area of luck in traditional patriarchal communities Asked outside human body, but also shows signs
of gradual humanization, so that pursuit of happiness
begins to realize mans effort, although principles by
which one attains happiness given from outside, i.e.
allocated by deity. Teleological vision of happiness in
novel called Fatum is complemented by ethical layer
of selfless sharing and ideology of patriarchal community organized on principles of solidarity. Research has
shown that through narrative achieves cyclic movement
of man from initial image of prosperity, which is being
edited by division of brothers and discovering good and
severe/bad luck, or destiny, to heros journey and pursuit of happiness overcame what he granted and proper
treatment reached final bliss.
Keywords: happiness, Fatum, destiny, virtue, ethics, tradition.
Aleksandra D. Mati

104

821.163.41-31.09 Sremac S.
821.163.41.09:17.023.34

2

. ,


.
: , ,
, ,

, .

.
,

, -.
, ,
, , .
.
, 1
perisigor@gmail.com
2

(178013), ,
.

105

--, .
1. . ,
, .
:
[...] ; , . ,
,
, . , . (8)3

, ,
,
,
. ,
,
. , ,
. ,
.

. , ,
, .
:
. ; ! (36).
: , ! (51);
. (53) ,
,
.
,
, 3

: 2007.

106

.
,
, , -, .
,

. ,
, :
, ,

(255256).
2. .
, .
. , ,
, , , :
,

. ,
,
-
. ,
. ,
, .
. ,
: -. (3839)

, .
. ( )
, , ,
,
107

.

.
, , ,
. ,
.
. (
,
.)
-
, , ,
. , ,
. ,
( )
: .
, ,
(14).
status quo ante (234),
.
, , , ,
.
,
. ,
: . , ,
(258).
,
. : ,
,
.
, . ( .) (258)
, ,

108

, ,
.
3. .
. , : . , .
, , ,
. , . ,
, , .
:
, , ,
,
. ! , ! , !
, , ,
. (47)

, .
,
.
,
,
,

. ,
. , ,
( 2004: 122; 2010: 120),
.

.
, . ,
[...] ,
109

(255).
. ,
:
, . ,
, ,
` (268). , ,
.
,
.
***
, ,
, . ,
.
( (264)),

. : ,
?! (264),
- ,
, , :
, , ! ! (265)

,

! .
, ,
, ,
, ... (269).

. ,
? .
110

.
.
, . ,
, ,

.
, .
, .
. ,
. , ,
, ( )
( )

. , , .
? . .
, .
,
, ,
, ,
. , .

. ,4 ,
4
. : 2007,
.

111

. , -
, , ,
(104), , . ,
. ,
;
.

. ,
,
.
.

,
, .
. ,
, , .
, ,
. , ,
( 2013: 438).
, 26.
:

, , (,
, : ). (257, . .)

,

, . ,
, ,
112

.

,
.
, ,
. ,
,

, . , ,
, : , ,
, ? ,
, , . ( 2004: 261) ,
, ,
. , ,
(263) ,
,
.

2004: , , . , : .
2004: , , . . ,
: .
2007: , , : ,
, : , 291304.
2007: , , . ,
: .
2010: , :
, : .
2013: , :
,
, : .
113

RECIPES FOR HAPPINESS: ON ENDING

OF THE NOVEL POP IRA I POP SPIRA BY
STEVAN SREMAC
Summary
The paper singled out three models on which can be seen
how the author of Pop ira i pop Spira leads his heroes
to a happy end. These are models: 1. happiness of patriarchal idyll, 2. happiness of comic pragmatic idyll, 3.
happiness in consistency of character. On this basis, the
question is why the final chapter of the novel focuses on
hero who did not receive happy ending in any of these
matrices, which is in some disharmony with comic symmetry in a system of rewards and punishments for the
characters that had previously consistently performed.
There are two possible answers: 1. this is because of the
authors ideological intervention, 2. it is a procedure
that, consciously or unconsciously, has a deeper connection with the insights of the metaphysical characteristics
of laughter, of his ambivalent nature.
Key words: Stevan Sremac, Pop ira i pop Spira, happy
ending, laughter, utopia of laughter
Igor Perii

114

821.163.41.09 Andri I.
821.163.41.09:17.023.34

. 1

DONT WORRY, BE HAPPY:

, ,

. ,

,
, . ,
,
.
: , , , ,

,

.
, , ,
, ,
,
.
.
, ,
(ndri 1988: 192)
,

.
, ,
, , 1

sekulic.aleks@gmail.com

115

, . ,
.
, ,
,
.
, ,
;
, , .
,
, , , ,
( 2007: 223).

, ,
, ,
:
, , , ,
. .
, (Andri 1988: 193).

,
. ,
, ,

.
,
,

, (Sloterdijk 2010: 476).
( ) ,
. ,
,
116

, :
,
(Andri 1988: 192).
, , ,
.
;
(Andri 1988: 192).
,
.
( 2007: 212).

,

.
, ,
, , ,
,
, . , , ,
, , ,
, ,
.
, ,
,

, :
,

. ? ( 2007: 214)
!
, .
, . !
. (Andri 1988: 193)
117

, ,
, , , ,
. , ,

. , ,
, :
( 2010: 59).
, , , ,
, ,
, ,
.
! ,
. . , , ! (Andri 1988: 194).

, , , , , ,
.
, ,
, , :
,

(Andri 1988: 195).

, . . ,
( )
:
,
,
(Andri 1988: 195).
118

, , , , . , ,
.
, , ,
(Sloterdijk 2010: 477).

,
, - .
,
.
,
. : , , ,
(Andri 1988: 198).

, , .
, ,
,
.
.
,
, , ,
( ) ,
: , . ,
.
, .
, ,
119

.
, ,
.
, :
( 2004: 189). ,
,

( 2004: 190).
, .
, ,
,
. , ,
( 2004: 190).
, . ,
, . .
. , , (Andri 1988: 206).

.
, e , o
, o , ,

. post scriptum
. ,
,
. ,

, . ,
, ,
, , .

120

2007: . , , : .
Andri 1988: I. Andri, Jelena, ena koje nema, Sarajevo: Svjetlost, Beograd: Prosveta.
2004: . , , : .
2010: . , , : .
Hajdeger 2007: M. Hajdeger, Ontologija. Hermeneutika faktinosti, Novi Sad: Akademska
knjiga.
Sloterdijk 2010: P. Sloterdijk, Sfere I. Mehurovi, Beograd: Fedon.

DONT WORRY, BE HAPPY:

ORKAN CASE
Summary
This paper is about moduses of care and carelessness,
which Andri uses as a substitution or even as ontological
denial of authentic fortune or misfortune mediated in
the character of orkan. Naivety of an idiot, interpreted
from the idiocy viewpoint of which Sloterdijk talks, here
does not bring the conclusion in the form of transformed
angel of immanence, but, it also does not let orkan
stay a simple idiot, fool without symbolic responsibility.
Why, and what about does orkan worry so much, and
where is the root to his carelesness are the questions to
which this text tries to give an answer to with the help of
Sloterdijk, Haidegger and Blumenberg.
Keywords: orkan, care, carelessness, happy, unhappy
love
Aleksandra S. Sekuli

121

821.163.41-31.09 Crnjanski M.
821.163.41.09:17.023.34

. 1

-

:
?2
,
.



. ,
,
.
, ,
, ( )
( ),


.
,

. ,
,
,
,
. .
: , , , ,

1
caslav.nikolic@gmail.com
2
178018
: , ,
, .

123


, .
Marjory, this is Prince Nicholas.
( )

, ,
, , ,
, , , , ,
, ,
.
, , ,
,
, .
, ,
, ,
,
,
,
.
, , , , . , , , ,


,
. , , ,
, ,
,
, , , , 124

, .

,
Homo felixa,
.
, ,
, , ,
,
,
,
, , ,
, , ,
. ,

, --
, ,
,
. , ,

, , ,
, , , ,
: ? ,
, , , , , ?
? ( 2004: 20)

*
,
,
. ,
: , , 125

,
,
() , . ,
, .

,
, . ,
, ,
, , ,
, , .

, , , .
,
, , , , .
,
, , , , ,
, , , , : ,
. ( 2015: 63) Homo felix.
, . ,
, :
, , ,
, , , , , .
. ( 2004: 251)

126

, , ,

,
, .
, , ,
,
( ) , ,
.
, , , . , , , , ,
, , .

,
,
.

, , , ,
,
.
,
. , , -, ( 2005: 37),
, , .
, --,
,
, ,
, .
,
. ( 2005: 35)
, , ,
, -
, -
127

. , ,
,
.
, ,
, -,
, , ,
, , , , , , , , : . The
Crimea ( 2004: 251). , ( 2005: 46),
,
, ,3
, .
:
, , , , , , , . ,
3
() , ,
20.
, ,
, :
, , , , ,
, , , .
, , . ,
. , , ,
. , ,
. , , .
, , , .
, . , , . ( 2004: 14-15)
, , , ,
. ,
:

, . , , , , .
.
, , , ,
. , , .
, , , ,
: ,
! ( 2005: 20-21)

128

. , , .
, .
. . .
, , , ,
. , .
. ( 2004: 251)

,
, , , :
, , , ,
. ( 2015: 63)
( 2011: 234), ,

, . ,
, , ,
, , ,
,
( ),
, ,
. -- , . , , ,
, , :
? ,
,
,
, , , 4 .
, 4
, ,
, :
, , , , , ,
, , , , ,
. , , , , . ,
, , , , , . , , , ,

129

( )
,
: , . -
, , ,
.
, , , . ,

( 2005: 45). ,
,
, , , , . ,
, , , ? ( 2004: 252),

.
, , ( 1995: 142).
,
, ,
:
, , , , ,
, , . ,
, , , , , ,
, , ,
, . ,
, , ,
, , , , , .
, , , .
, , , , , , , , ,
,
. ( 2004: 251-252)
, . : . Making love. (
2004: 252)

130

, ( 2004: 262),

, , , ,
, , , ( 2004: 253).

,

,
: .
. , , ,
. . ( 2004: 253) ,




, , .
, , . , ,
, , , . , ,
. , ,
. ( 2004: 254)

, ,
, ,
, ,
. ,
,
,
, , - ( 2013: 11-12)

: , , , ,
. ( 2005: 13)
131

. , . ( 2005:
19)
(hieros gamos),
poiesisa. ,
:
,
. ( 2010: 162)
, ,
,
, .
: , . ,
, , . ( 2015: 140)
, . ,
,
, , ,
,
: , ,
, , . ( 2015: 143)
, ,
, ,
( 2010: 165),
, ,
, .
18.
, .

, .
132

, :
, . , Homo
felix ,
. ( 2008: 387) , , , , ,
: , .
- ?
Homo felixa ? ( 2008: 389)
,
, ( 2008: 429).
,
.

, , ,
. ,
, ,
( ), (
). , , ,
: , .5
, ,
, , , ,
5
, , , , ,
, , , ,
, , , , . ( 2004: 334)

133

.
, ()
, , , ,
. , ,
. . ( 2004: 255) ,
, , () ,
, ,
, .
, , ,
, , , , ,
. , , ,
, , , , , , , . (, , .)
( 2004: 255)

.
, , , ,
,
: ( 2010: 165).
, ,
.
, ,
,
, ,
.
, ,
, , ,
.
,

.

134

,
, , , (
2007: 145).
, , ,
, , .
,
. , , ,
, , ,
. ,
, ,
.
, , , ,
( 2015: 144).
, .
,
, .


,
.
, ,
. , , ,
, .
,
, ,
( 2015: 143). ,
, ,
, ,
135

. , , , , , , ,
. , ,
,
, ,
, : , .
, , ,

.
, 6, , ,
, ,

, . ,
, ,
.
.
,
,
, , ,
, , . ,
, , , , 7.
, ,
, , , ,
, , , , , ,
,
. , , ,
, , ,
6

.
, , . ( 2005: 15)
7
,
.

136

,
, ,
, (.
)
, :
, , . ( 2008: 391)
,
-
, , . ,
, ,
. , , ,
,
, , , , ,
, , ,
,
, .
*
, ,
, ,
.

,
. , ,
, , .
. ,
.

137

2015: J. i W. Grimm, Bajke, preveo Viktor Kralj, Zagreb: eLektire.skole.hr.

2004: . , , : .
2005: . , , : ,
.

2013: D. Antonijevi, Antropoloko poimanje bajke kao optimistikog

anra, Beograd: Antropologija, br. 13, sv. 1, Centar za etnoloka i antropoloka
istraivanja Filozofskog fakulteta, Beograd, 9-22,
2005: G. Balar, Poetika prostora, prevela s francuskog Frida Filipovi, Beograd: B.
Kuki, aak: Gradac.
2015: D. Bokovi, Zablude itanja, Beograd: Slubeni glasnik.
2011: . , , , : .
2008: . , ,
, , :
.
2007: . , , : .
2010: . , , : .
, . . .
, 2015. 11. 2015.
2005: . , , :
, : , .
1995: . , , :
.

NOVEL ON LONDON:
WHERE IS THE HAPPINESS?
Summary
The problem of happiness in the Novel of London Milo
Crnjanski almost non-existent, because the world is not
possible to be happy and find the meaning of life. Novel
about Rjepninu reduced and abolished section in which
the heroes of the first books of Crnjanski get rid of the
weight of historical and existential experience and find
an area of peace. However, as if just in a place of deprivation of heroes, holy and poetic design of all happiness
can be rounded understanding of happiness. As if on the
verge of her disappearance, her showing as possible, establish some mindless passion for happiness, as heroes
138

and readers and interpreters, to be just in the novel that

in its beginning talks about the ontological certainty
gaps seek examples of a phenomenology of the absence
of happiness she would just about what we irreversible
missing. But that we said and that Novel about London
is a book that strongly than the other prevents the reader
to leave the premises opinions about the meaning and
happiness to silently leave the area of the world and gave
the certainty of nothingness. The book that earthquake
intimate space, which horrifies and that dream that fulfills every wish and again troublesome new desire, which
is only a book but is in volebnoj reciprocity with the
rhythms of the world that was read, which requires sacrifice but which also delights. The book that youre here.
Keywords: happiness, meaning, fairy tale, the house, the
victim
aslav V. Nikoli

139

821.163.41-31.09 Petkovi R.
821.163.41.09:17.023.34

. 1
Universit degli Studi G. dAnnunzio Chieti-Pescara
Dipartimento di Lingue, Letterature e Culture Moderne

-
,
(2008).

,

,
VI , (VII
. . .), ,
.

,

.
: ,
: .
[], VI . . . .
,
.
[], . XV . . .

VI . . , , , , ,
. ,
, , .
(),
, 1

p.lazarevic@unich.it

141

.
, .
, , ,
, , (
2008), , 1422.
,
(: 75). , , . ,
,
: , ! (: 84)

,
, , (: 34), ,
( 2000: 401), :
, / (: 134).
( 1355-1452),
, ,
. XV , (1996:
284), [...]
, , .
,
---

, , , , . ( 2014: 232),
XV , , ,
, (
2004: 342),
, ,
,
142

( 2008:
52). ,
,
( 1991: 157). ,

(. 2008: 247-248).
,
:
, , ;
,
. ,
,
.
, , ,
.
, ;
, .
,
; , . . (: 249-250)

, (), (felicitas) (beatitudo), (fortuna), .

, . ,
, , , , a
,
. I
, , (.
2014: 49). , , , .

,
143

. , (: 51).
,
,
;
( 2008: 431),
;
( 1973: 251-252).
,
( 2008: 266),
, (: 208), . ,
.
: , ,
.
? (: 250) , ,
:

, .
VI
. .
, , ,
.
;

, , ,
, ,

, ,
(: 165).
(),
- :

(: 423). VI .
, , .
:

144

,
.
, . ,
,
. . []
,
,
. ,
. [...]
. , . , .
, ,
. , ,
. , .
, . ,
.
,
. ( 2002:
131-132)

:
, , . [...]
(: 134). ,
, .
,
?

,
,
(. 2011: 325). 1460. ,
,
, VIII ,
[] .
, . [...]
145

[],

. ( 2008: 48)

:
, ;
. , ; , ,
. ,
;
, .
,
.
.
; ,
,
.
.
.
.
.
(: 71)

, , : ; [...] //
.
; (: 351).
-
,
, , .
,
nomina sunt omina, Institutiones : nomina sunt consequentia rerum.
, (. 2014:
235), (), ,
philosophia perennis ,

: ,
:
( 2008: 76);
146

,
, , , .
, ,
, (. : 511),

,
.

.
, , ,
( 2009; 2009; 2010; 2013; 2013), () , ,
, , . ,
: ;
, ;
;
( 2008: 167).
,
(
1965: 293). ( 1980: 126-130)
( 1983: 89-97).

,
. VII
, , ( 2002: 255). , , (. 1998: 36).
, . -
- , ,
( 2008:
181), , , ,
, ,
,
, . , 147

, ,
.


(: 163). ,
, , , :
, .
, ,
[...] (: 57),
:

,
, , .
.
... .
. . .
, . (: 58)

. - ,

, , , , , ,
.
. ,
, .
(: 237), (: 245).
, ,
(:
440). ,
, , ; ()
(. : 424, 502)
148

. , ,

, , , ,
, ,
: [...] , [] , .
; (: 439).
,
: , , , .
.
, :
,
.
; , , ,
. , , , , ;
; ;
, ,
; ,
? (: 425)

,
.
, ,
.
, , ,
. . ,
, ,
, (: 393). , ,
(: 168) (:
383). , ,
; , , ,
, - ,
,
:
149

.
.
, . . (: 159; 383)

,
() , .
, ,
XIII
, , , :
,
,
[.] (: 211)

, , ,
, ,
,
, ,
,
, (: 513).
,
,
, ,
, (: 514). -
, ,
, ()
:
, .

,
.
, , , ,
, :
?
150

,
,
: .
,
, ,

, (: 515). ,
, . ,
, (: 460),
23: , .

1998: J. Woodill, The Fellowship of Life: Virtue Ethics and Orthodox Christianity,
Washington D. C.: Georgetown University Press.
2009: J. Gligorijevi, Bezbrojne linije bezbrojnih mogunosti, Vreme, 942,
22.1.
2009: . Despi, Mistini romaneskni mauzolej, Polja, LIV/456, mart april, 160163.
1973: . M. Dillon (ed.), Iamblichi Chalcidensis, In Platonis dialogos commentariorum fragmenta, Leiden: E. J. Brill.
1991: M. Dbrowska, Hellenism at the Court of Despots of Mistra in the
First Half of the Fifteenth Century, : . Salamon (Hrsg.), Paganism in the Later Roman
Empire and Byzantium, Cracow: Uniwersitas, 157-167.
2013: . . ,
, : . (.), ()
, : -
, 173-186.
2011: H. Lagerlund (ed.), Encyclopedia of Medieval Philosophy: Philosophy
Between 500 and 1500, Volume 1, Dordrecht, Heidelberg, London, New York: Springer.
2013: . . , :
, : . (.), ()
, :
- , 187-196.
2002: . (.),
, : .
2004: D. M. Nicol, The Last Centuries of Byzantium: 1261-1453, Cambridge: Cam151


bridge University Press.
2000: J. J. Norwich, Bisanzio. Splendore e decadenza di un impero 330-1453, Milano:
Mondadori.
2008: . , , : .
1937: , , . . . , :
.
1983: C. Segre, Persons and Voices in Literary Communication, The American Journal of Semiotics, 2/3, 89-97.
2010: J. Soublin, Souvenir parfait de la mort, de Radoslav Petkovic: la magie
sournoise du Moyen Age grec, Le Monde des livres, 28.10.
1996: . , , :
.
1965: B. Tomaschevsky, Thmatique, : T. Todorov (ed.), Thorie de la littrature. Textes de formalistes russes, Paris: Suil.
2014: V. Hladk, The Philosophy of Gemistos Plethon: Platonism in Late Byzantium,
between Hellenism and Orthodoxy, Farnham: Ashgate Publishing Limited.
1980: S. Chatman, Story and Discourse: Narrative Structure in Fiction and Film,
Ithaca: Cornell University Press.

THE MAGIC ARCHER OR HAPPINESS

IN THE PERFECT REMEMBRANCE OF
DEATH
Summary
This paper analyzes the concepts of happiness (felicitas),
beatitude (beatitudo) and fate (fortuna) in Radoslav Petkovis novel, Savreno seanje na smrt ([Perfect Remembrance of Death], Belgrade 2008). Although this work
is dominated by the by pre-Christian and neo-Platonic
philosophy and oriental mysticism (Hermes Trismegistus, Pythagoras, Plato, Iamblichus) that the important
Byzantine philosopher, George Gemistos Plethon, diffused among his disciples, the key idea present in the
novel comes from a work by John Climacus, Ladder of
Divine Ascent (7th century A. D.) and, more specifically,
from the 6th chapter of that work, The Remembrance
of Death.

The novel also deals with metempsychosis or reincarnation. This notion of remembering death has
to do with Climacus precept that a blind archer is
useless. Functionally, these ideas in the novel are
connected by the main and the only non historical
character, Philarion, who was forced to become a
monk against his will, but also remains a skilled
152

archer, and as such is led to meditate on a number

of theories about the nature of the dividing line between life and death. Reduced, however, formally
and structurally to the essential, he is aware that as
a human being he does not know where the boundary with death is to be found.
Key words: Petkovi, Savreno seanje na smrt, Climacus
Persida Lazarevi Di Giacomo

153

821.163.41-31.09 Petrovi G.
821.163.41.09:17.023.34

. 1

2


.
,
, , ,

, - . ,
,
.
.
: , , , ,
,

: ()
...
, ,
, .
, 1
jelena.mladenovic.1417@gmail.com
2

: , , (178018)
, .

155

,
,
. , , ,
,
, : ?
, 3, , ,
/ . , ( 1997: 188-192).
, . , ,
, . , ,
. (2000: 4). ,
, , ,

,
.
. ? , , . ,
, , , , ,
, .

, ,
. , ,
. ( 2001: 37)4

,
, , ,
5. 3
.
4
, (1989),
,
.
5
,
, . , ,

156

, ,
,
[...] ( 2001: 40)6, .
,
, ()
, ( )
. ,
,
.

,
.
,
(. 2001), ( 2013: 12).
,
( 2013: 12).

,
,
,
.

( ), , . ( 2014: 31)
- . . 7 , ( 2007: 1262).
6
, ,
, ,
, .
7
: Ryan, Mari-Laura. Possible Worlds: Artificial Intelligence and Narrative
Theory, Bloomington, Indiana University Press, 1991.
Ryan, Mari-Laur. Cyberage Narratology: Computers, Metaphor, and Narrative, : David Herman (ed.),
Narratologies: New Perspectives on Narrative Analysis, Ohio State University Press, 1999.

157

(immersion) ,
, (
2014: 33).
:
, , ( ) .
: , , . ( 2014: 33) ( )
. ,
: , (. 2014: 34).

, , ,
, . ()
, , .
,
. ,
,
,

.
, . ,
-
( ).

, 8. ,
, .
, , ,
Ryan, Mari-Laur. Narrative as Virtual Reality, Immersion and Interactivity in Literature and Electronic
Media, The Johns Hopkins University Press, Baltimore and London, 2001.
Marie-Laure Ryan, Immersion vs. Interactivity: Virtual Reality and Literary Theory, Postmodern Culture,
v.5 n.1 (September, 1994)
8
.

158

,
,
, .
, , ,
. [...]
, .
,
. [...] , (
2002: 322-323).
,
.
.
, ,
. , , ,
.
.

, ,
,
( 2001: 10).
, .
(
2001: 54), . . , ( 2001: 49), ,
. , ,
9. .
, . :

9
, , , ,
. ,
, .

159

, ? , , ,
, , , ,
,
, ,
,
, , ...
, . ,
, . [...] , ,
, ,
. . [...] ,
. , , .
( 2001: 49-50)

,
, :
. ,
, .
.
, , ,
. ( 2001: 9)

,
. ,
, , . , , ,
, .
. ,
.
, , ,

. ,
, 160

, , , , ,
. , - .

( 2001:
140). , ,
,
( 2000: 4) ,
(
2009: 364) .

( 2005: 141). .
,
,
.
10.

. ,
( = = ; =),
( 2005: 18)
. ( 2000: 53)

.
10

. ( )
,
, .
, .
, - .
, . .
,
.

161

,
locus amoenus. 11,
,
.
,
, . ,

. ,
.

, .
. ,

, ,
,

, , .
,
: [...] ,

, ,
.
( 2008: 10) ,
.
.
,
, 12.
.
.
,
, ( ) , .
, , 11
Locus amoenus , ,
, , ,
, , .
, . ( 1992: 429)
12

. (, )

162

, .
( ):
,
, , ,
... (
2001: 37)
, , , .
( 2001: 67)

: . ( 2005: 284) ,
, .
, , ,
, , , , , . ,
, ,
, .
, ,
,
.
. ( 1989: 5)
, . ,
, ,
(Secondary World),
, , , . ( 1989: 29-30)

, . ,
, ,
.

163

: -, , -
, (2001: 318-322), (2001: 5). , ( 2001: 305),
.

XVIII .13
,
,
. .
, , , ,
. ( 2001: 63-64) ,
, ,
:
. ( 2001: 63)
, .
, , ,
. .
,
.


13
,
: () .
,
.
XIX e , , ,
.

164

.
, . ( 2010: 258)
,
( 2001: 63)
(
) ,
.

.
.
, , , .

. , .


( 2001: 63).
?

, ,
, . ( 2002: 79).
,
,
,
, ,
. ,
, .
,
, ,

( 2001: 63). ,
. ( 2001: 63). 165

, ( 2001: 321), ,
:
. (
2001: 63)
.
?
, .
, . :
. , ...
( 2001: 305)

. .
. ,
.

, , ,
,
, .
(2001: 321) ,
.

- , , ,
. ... ( 2001: 305)
, .
...

166

2009: H. P. Abot, Uvod u teroju proze, Beograd: Slubeni glasnik.

2013: . , : ,
.
2000: S. Vladui, Bajka o itanju, Reporter, god. 4, br. 137, Banja Luka, 53.
2001: . , , : . ,
, : : , 318322.
2008: L. Doleel, Heterokosmika: Fikcija i mogui svtovi, Beograd: Slubeni
glasnik.
2002: . , ,
, . 397/398/399, , 7880.
2005: . , , ,
: . , : , :
, 139-148.
2001: . , , , . 527, , 6364.
2014: . ,
, : . , . , :
, : , 29-52.
2002: . , , : .
2001: . , , , . 1, , 45.
1989: . , , : . (.),
: , :
, 9-31.
1989: . , , : .
(.), : ,
: , 3-7.
2001: . , , :
: .
2001: . , ,
, , , . 2613,
, 3538.
2010: . Popovi, Renik knjivnih termina, Beograd: Logos Art.
1982: Renik knjievnih termina, D. ivkovi (ur.), Beograd: Nolit.
2007: , : .
2005: . Servije, Istorija utopije, Beograd: Clio.
1997: . , , , . 173,
.459, . 12, , 188192.
2000: . , , , . 97, . 31282, :
, , 4.

167

HAPPY END IN LUCKY HANDS

Summary
The postmodern novel Sitniarnica Kod srene ruke
written by Goran Petrovi belongs to the field of poetic
fantasy. Througt the action of complete reading, the
characters enter the possible parallel world. This action is
represented like the realisation of the metaphor and the
materialization of the phenomenon called immersion,
which comes from the field of cognitive narratology and
the theory focused on the readers role in the process
of making a meaning. The irony on the forms of the
presented reality as well as the irony on the certain
novelistic tradition and the fairy tales is formed through
the materialization of the metaphoric layer of the story.
The aim of this paper is to present the alternative world as
the world of happiness which can be accessed by reading
and then to point out the potential of its irony that makes
the notion of happiness being reconceptualized. In this
way, the question of happy end as the possible end of
the novel is also problematized. However, it represents
the metaphor for the defending the mother tongue and
in this way its humanistic orientation is represented.
Keywords: happiness/luck, reading, immersion,
metaphor, happy end, irony
Jelena S. Mladenovi

168

82:17.023.34

. 1

,
.
,

, writting cure,
.

, . ,
, .

.

.
: , , - , ,
,

: .
, .

.
( , 21:6)

, , , , , , , , , ,
. ,
, ,
. ,
1

srp1974kg@gmail.com

169

. , ,
, :
, , , ,
( 2011:
104), , , ,
, ,
,
( 2011: 6). ,
, , , . , ,
, .
,
,
, .
.

, , , ,
( 2015: 36).
, ,
, . ,
, .

, , , , . ,
. , .
. ,
Consolatio philosophiae ,
, , ,
170

, , .
, ,
,
? () ()
, ,
- .


.
,
, . . , (
) ( ).
,
, ,
.
, .
. . fortuna luck
, beatitudo happines .
, , (. eudajmonija),
,
. ,
( ) ,
, , , .
, .
. , ,
,
,
, , (
2003: 23).

. ,
171

. , , ,
, .
. , ,
- . , :
. ? : ,
. .
. ( 1979: 115)

,
:
, , .
, / (Mutterkuchen,
, ),
(die Mutter) . ( 2010: 34)

*
, . ( )
. , ( , ), ,
,
.

,
.
()

,
.
. 172

,
.

?
, , , . , ,
. ,

.
, ,
,

, . ,
. ,
. ,
.
, ,
, . ,
. .
: . ?
,
, . ;
?
.
( 1994: 11).
( 2014: 13) ,
.
? ( 2014: 13). , ,
,
,
, , .
, , ,
, , . ,
173

,
, melaina kole.
,
,
.
, . , ,
. ,
, ,
. .
,
? :
,
, , . ( 1994: 35).
/ ,
, .
, ,
. ,
, ( 1994: 48).
,

() ,
( 1994: 59). . , ,
. : ,
, ( 1994: 69). , , poeta minor,

, , .


. .
? ,
, . 174

.
, --- .
, ,
.

, ,




.
, ,






.
, ,
,

.
(. , )

, , ? , ( , , ). . . , , ,

. ,
. . , , .

175

, , : .
; , , .
, . , ( 2008: 125).

. , , ,
. ,
, ,
( 2008: 128). ,
, .
, , ,
, ( 2008: 132).
.
.
,
. .
, , : nostos, . algiji, , (
2005: 86), ; ,
, .
( ,
,
,
. -, , , ...), .
, .
? , , , . , /
. ,
. ,
, . ,
176

, ,
. . , ,
. , , ,
. .
, .
/
. . , ,
. . , ,
, , , . ,
. , . ,
, .
, .
, ,
, .
.
. ,
. , ,
. , ,
, ,
:
Omnia tempus habent, et suis transeunt universa sub caelo. Tempus nascendi
et tempus moriendi et tempus flendi et tempus perdendi et tempus destruendi et
tempus plangendi et tempus perdendi et tempus moriendi et tempus destruendi
et tempus flendi et tempus tacendi et tempus destruendi et tempus moriendi et
tempus perdendi flendi plangendi scindendi flendi moriendi et omnia pegunt ad
unum locum de terra facta sunt et in terram pariter revertentur ( 2014: 24).

? , . ? . .
, ,
, . -
,
,
, , .
177

,
. , ,
( 2014: 115).
, ,
, , .
()
,
, ,
.
,
. , , .
, .
2. , ; ,
;
3. , ; ,
;
4. ; ;
5. , ;
, ;
6. , ; ,
;
7. , ; , ;
8. , ; .
11. , ,
, .
( 1945: 552)

, ,
, .
, , , , /
.
, ,
.
kenosis.
, . , , ,
( 2009:
77). . ,
, .
178

, ,
, .
20. , , , ( 2009: 76),
20. .
. , , nostos. ,
.
, .
Vanitas vanitatum et omnia vanitas,
(),
, .
, .
. ) , ; )
, ; ) , ; )
, ( 2014: 107) , , , .
,
, ,
,
, , , ,
, ()
(),
-, - ( ),
( ) mimesis, , . . ,
,
, , ,
179

,
, , ,
, ,
.
,
, , .

?
( )

, ,
, , , . , , ,
.
.
. ,
, . . ,
, ,
, .
- , , ,
.
. . , , - .
,
, ,
. ,
, .,
. (
, , ,
, , ). , . .
, ,
, , . ,
180

, , . , ,
.

.
, , ,
.
, .
, , , , , . , ?

***
(), . .

2011: . , :
( ). :
.
, (.) 1945: .
, : .
Bojm 2005: S. Bojm, Budunost nostalgije, Beograd: Geopoetika.
Hajdeger 1979: M. Hajdeger, Stvar, Delo, XXV/5, Beograd 115-116.
Horvat 2014: O. Horvat, Sabo je stao, Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada.
1994: . , : , : .
2011: . , :
, , :
.
Petrov 2015: A. Petrov, Bruno Latur, Beograd: Orion Art, Fakultet za medije i komunikacije.
Rigoti 2010: F. Rigoti, Filozofija malih stvari, Beograd: Geopoetika.
2008: . , , , :
.
Tatarkjevi 2003: V. Tatarkjevi, O srei, Beograd: JP Slubeni list SCG, Podgorica: CID
Vatimo 2009: . Vatimo, Vjerovati da vjeruje, Beograd: Fedon.

181

AND THERES NO ME
BUT THERES MY LOVE
Summary
Conceptual dispersion of happiness leads us to the
conclusion that it is not possible, or as a complete
happiness or possible in their specific manifestations. It
is revealed in various ways in the fields and small things
and we have to observe in relations with things, time
and space as categories that make it possible. Depressed
subject of a split identity, unable to symbolize the loss
of object that is equated with the times, the times of
happiness, thus negating the divine Time, not able to
implement writting cure because they dropped out of
the time that is considered its a great Time does not
know how to accept because is wicked. Psychoanalysis
explains this process by aphasia, becomes an foreigner
in language. Thus no language can no longer produce
luck. Space making movement and attempt to produce
another, after a loss, not a realistic possibility for the
return of happiness. Acceptance Time and believe
that you believe are the possibility of a happines eudaimonie, possessing good. Thats what were talking
interpreting the novel by Oto Horvat Sabo stopped and
my own poem Fields.
Keywords: happiness, time, the real object, space, story,
poem
Svetlana M. Rajii Peri

821.131.1-193.3.09 Michelangelo Buonaroti

821.131.1.09:17.023.34

. 1

-

2


,
: )
, ,
,
; )

; )

; )
; )


; ) ,
.


.
: , ,
, , , ,

1
rzivkovic1@sbb.rs
2
178018
: , ,
, .

185

1.
, (Michelangelo di
Lodovico Buonarroti Simoni, 14751564) ,
, , ,
3.
(. 1991), ,
(. 2008), , (. 20124), (.
20135),
,
(. 1969). ,
( , , ),
,
,
.
6 , ,
7,
, 8.
,
,
, (. 1991), , ,
, .
, ,

, , , ,
.
3
: http://www.britannica.com/biography/Michelangelo, 30.10.2015.
4
: http://chroniquesitaliennes.univ-paris3.fr/PDF/Web23/Moroncini-le-rimespirituali-di-Michelangelo.pdf, 30.10.2015.
5
: http://edoc.hu-berlin.de/kunsttexte/2013-1/tarsi--maria-chiara--1/PDF/tarsi-.
pdf,30.10.2015.
6
,
,
7
: http://www.letteraturaitaliana.net/pdf/Volume_4/t83.pdf, 30.10.2015.
8
, , ,
, .

186

, , , , , ,
, : ) , , ,
; )
; )
; ) ; )

; ) , .

2.
, ,
, ,
, fortuna: 1. ; affidarsi alla fortuna [] 2. ; per fortuna:
( 2000: 323) felicit: , ; 2. ;
, ( 2000: 303). , fortuna ( ) , felicit , , . ,
Fortuna (
1965: 353).
, fortuna
, ,
felicit
. felicit
, fortuna
, .
187

3.


, , ,
(. 1991: 383-397)
, .
,
, .
, ,
, , .
, ,
. ( 1980: 40)9. ,

,
,
:
,
, `, .
( 1969: 10)

,
, , , ,
, , ,
, ,
,
.
, I
, ,
, , , , :
9
,
, , , (. http://
www.britannica.com/topic/Cupid, 30.10.2015.).

188

, ,
` `.
[]
, , ,
,
, .
( 1969: 3)

,
, , , je
,
. , , , ,
, ,
,
:
. , , .

(Vittoria Colonna, 14921547), , . , , ,
, , ,
:
, , ,
, , ,
,
, ,
, ,
, , .
XXVIII, ( 1969: 30)10

, ,
10

, , 1547. .

189

, .

(
)
(, , , ).
, ,

, ,

, , , ,
, , ( ) ( )
,
,

.
X, , , , :
,
,
, []
( 1969: 12)

, LV, ,
11:

.
( 1969: 57)

, , 1546, ,
, 11
, ,
( 1969: 89).

190

,

.
, ,
: ( I)
, . ,
, ,
,
,
.

4.
, , ,
, , ,
,
, ,
, .
, VII
. : , VII ( 1969: 9).
,
. , , , ,
, ,
, ,
, ,
, .
191

, 1525. ,
. , XLIII ( 1547. 1550. )
, :

,

, .
( 1969: 45)

, LXXI,
, :
,
,
, , ,
.
( 1969: 73)

, , :
,

.
( 1969: 73)

, , , LXXIX ( 1556)
,
, , , (.
1969: 92), :
, ,
,
,
.
( 1969: 81)

192

,
, ,
, ,
;
( 11: 9).
, , , , , , , .
, :
,

.

5.
, , ,

:


;
.
( 1969: 35, XXXIII)12

( ) , , ,
: , , (. 2012) ,
12

. . ( 1969: 87).

193

, , XXVII ( 1969: 29),

, ,
, ,
, .
, ,
, . ,
,
,
, , ,
. ,
, .

6.

(Dante Alighieri, 12651321) ,

,
. ,
. , , , , , - ,
, (. 1991), , ,
, :
194

, , ,
, ( ,
),
- ,
.
, - ,
,
, , ,
, XLIV:
, ....
! ,

.
( 1969: 46, )

, XLVI ,
,
, :
,
, ,
,
.
,
, ,

( 1969: 48).
[] .
( 1969: 48)

, , , , . ,
, , .
195

7.

(Francesco Petrarca, 13041374),
, , , ,
, . ,
, , , , ,
,
, , , .
,
, III

( 1969: 83),
.
, ,
,

16.
,

, .
, , ,
, ,
, , .

8. , ,
, 196

, , ,
.
, , , 13,
, III,
, XXIX,
, .
, ,

,
!
( 1969: 31)

( 1969: 86). , ( , ,
( 1969: 86)). ,
, , ,
,
,
, , , , ,
, , ,

, ,
.
,
, .

13
, . 1507. ,
( 1969: 83).

197

9.
, , - , ,
, ,

,
.

, .
, .
, , , (. 2013), ,
, , , , ,
, , ,
.
, ,
, ,
,
,
,
,
, .
,
.
, , , , , a o e ,
. , .

198

2007: D. Aligijeri, Boanstvena komedija, Beograd: Dereta.

1995: , , ,
, : .
1969: M. Buonaroti, Soneti, Beograd: Rad.
Buonarroti, Michelagnelo. Rime, http://www.letteraturaitaliana.net/pdf/Volume_4/t83.pdf,
30.10.2015.
1996: . , , :
.

A 1990: Aristotel, O pesnikoj umetnosti, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna

sredstva.
1969: . Delorko, Napomene u: Mikelanelo, Soneti, Beograd: Rad,. 83-93.
1991: E. N. Girardi, Letteratura come bellezza. Studi sulla letteratura italiana del
Rinascimento, Roma: Bulzoni.
1991: , G. Jung, Psihologija i poezija, u: Petar Milosavljevi (red.), Teorijska misao o
knjievnosti, Novi Sad: Svetovi, 383-397.
2000: . , , : Zepter book world.
Moroncini, Ambra. Le rime spirituali di Michelangelo e gli affreschi della Cappella Paolina:
cangiar sorte per sol poter divino.http://chroniquesitaliennes.univ-paris3.fr/PDF/Web23/
Moroncini-le-rime-spirituali-di-Michelangelo.pdf, 30.10.2015.
1980, . , , : ,
(: ).
1985: , , , , : .
1969: R. Simeon, Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, Zagreb: Matica
hrvatska.
Britannica. http://www.britannica.com/topic/Cupid, 30.10.2015.
2000: I. Klajn, Italijansko-srpski renik, Beograd: Nolit.
Creighton, Gilbert. Michelangelo (Italian artist), http://www.britannica.com/biography/
Michelangelo, 30.10.2015.
Tarsi, Maria Chiara. Per il commento delle rime di Michelangelo: il madrigal Gli sguardi
che tu strazi, 2013.http://edoc.hu-berlin.de/kunsttexte/2013-1/tarsi--maria-chiara--1/
PDF/tarsi-.pdf,30.10.2015.
2008: . , , : ;
: .

199

RELATIONS BETWEEN FIGURATIONS

OF HAPPINES AND MYTHOLOGICAL
TRANSFORMATIONS IN
MICHELANGELOS SONNETS
Summary
This research represents an analysis of the nature and
function of the figurations of happiness and mythical
transformations in Michelangelos sonnets, regarding
the following aspects: a) reception of the concept of art,
happiness, love and freedom in Renaissance, as well
as a hint of the transition period between Renaissance
and Baroque: a) specificity of showing a fortune in
transformations of ancient myths b) understanding of
the similarities and differences and present a fortune
in intrferenciji of ancient and Christian heritage; c)
poetic application of Christian heritage d) the relations
between the notions and images of happiness in the
context of mythical transformation towards Dantes
and Petrarkas works. e) universal, timeless shows and
conceptions of happiness. This interference can be
interpreted as Michelangelos emotional and spiritual
transformation in the construction of dynamism and
layered context of erudite poetry.
In terms of happiness, art, love, beauty, transience
and death, lyrical subjectivity mitpoetskih image is
transformed into subjetivne generality in the spirit of
the epoch, to the poetic figuration of universal suffering
and joy. Thus Michelangelo simultaneously achieves
reversible, diffuse dialogue with the literary tradition
and future epochs.
In terms of happiness, art, love, beauty, transience
and death, lyrical subjectivity mitpoet image is
transformed into subjetivne generality in the spirit of
the time, to the poetic figuration of universal suffering
and joy. Thus Michelangelo simultaneously achieves
reversible, diffuse dialogue with the literary tradition
and future epochs.
Duan R. ivkovi

200

82:111.852

Nikola BUBANJA1
Univerzitet u Kragujevcu
Filoloko-umetniki fakultet

GHOSTBUSTERS GLEE2
The paper aims to isolate and highlight some of the general issues arising from interrupted textual experiences,
particularly the experiences of interrupted writing. It
aims to focus on the subsequent dynamics between the
interrupted text and its subject, initially hypothesizing
that long term interruptions emphasize the lack of closure and cause subjects to renegotiate the gap, supporting the assumption with several examples of authorial
rewritings and peritextual recontextualizations of their
texts. The analysis also acknowledges the view that ultimately all texts are interrupted, and that some, perhaps
many, authors chose not to succumb to the urge to renegotiate them. Finally, the paper also takes into account
the technological changes in the cultural landscape and
acknowledges the need for further research and statistical data for further analysis on the effect of these changes on the problems and dynamics tackled in the paper.
Keywords: interrupted reading, interrupted writing,
peritext, closure

Introduction
I believe, enough to assume the belief worthy of sharing via the sacramental space of a-should-be scholarly introduction, that authors, as well as readers,
are haunted by abandoned (interrupted / unfinished) texts. It is difficult, at
this point, to resist the urge and push the humble turn of phrase to a full blown
conceit (I have always been an admirer of Donne): unfinished texts as the living
dead; unfinished texts as restless ghosts stuck in the middle world, struggling

1
nikola.bubanja@gmail.com
2
Ovaj rad je deo istraivanja koja se vre u okviru projekta 178018 Drutvene krize i savremena
srpska knjievnost i kultura: nacionalni, regionalni, evropski i globalni okvir, koji finansira Ministarstvo za
nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

201

for closure. But I do promise not to exploit the figure past saying that some poltergeists are more violent, or at any rate, louder, more noticeable, than others.
The desire places itself in the absence, even if it is the desire for the end. As
Kermode (2000: 6) notices, the Bible as a model of history, begins with in the
beginning and ends with the Apocalypse. It is precisely this that makes the
book a whole, a unity which makes one sense and gives it completeness (Kermode 2000: 193). Men crave the end, especially fictive or fictional: we agree,
says Kermode (Kermode 2000: 44-45), that the clock says tick-tock, clearly
inventing the different sound of tock for the sake of making sense of the period by providing it with an end (tick-tick would obviously be more end-less
in this sense. As Kermode (2000: 7) puts it, men rush into life in medias res and
rush into death in medias res, and to make sense of their span they need fictive
concords with origins and ends, such as give meaning to lives and to poems.
Perhaps that is why readers and writers alike (subjects of text) crave closures: perhaps it is because fractures, fringes, discontinuities are, as Barthes
(1975: 12) put it, erotic, erogenous: ruptures and discontinuities are like the
interruptions of naked skin between the shirt and trousers. Because, narratives carry within themselves a kind of tmesis (Barthes 1975: 13-14), a source
or figure of satisfaction. (Though Barthes (1975: 67) will also say that every
completeness is in danger of becoming ideological)
I will not offer a make-shift list not even one apologetically styled preliminary of scenarios of interrupted, end-less textual experiences. Nevertheless, as much as anyone, I also feel the pull of progressively structured presentation, and succumbing to it, begin with, as it were, lesser, or basic kinds of
textual interruption.
Certainly, the shortest interruptions are those deriving from the fact that
a reading rarely has a constant rhythm: we move with regard to our own pleasures, agendas, or whims, without much care about the integrity of the text (cf.
Barthes 1975: 13). The interruptions of this kind allow a particular degree of
satisfaction.
Then, one would also have to consider the everyday variety of textual interruption, short term text abandonment, of the kind Poe thought would ruin
the unity of effect / impression.
One hardly needs to be reminded of Poes insistence on one-sitting reading and of the antagonistic affairs of the world, which I can now imagine
as forever militantly lurking just beyond the corners of the pages. Rereading
Poes passages, I can persuade myself I sense an urgency behind the earnest
argumentation an insistence on, or a plea for, efficacy of experiencing, or, in

202

Nikola . BUBANJA

terms of this paper, finishing a text. There is (cf. Poe 743), it seems to me, almost
a frenetic sort of a hurry up, seize the text undertone to it:
If any literary work is too long to be read at one sitting, we must be content to
dispense with the immensely important effect derivable from unity of impression
for, if two sittings be required, the affairs of the world interfere, and everything
like totality is at once destroyed. But since, ceteris paribus, no poet can afford to
dispense with anything that may advance his design, it but remains to be seen
whether there is, in extent, any advantage to counterbalance the loss of unity
which attends it. Here I say no, at once.

As the underlined part of the quotation implies, Poe did stop to think of
the possible benefits of multiple-sitting reading. Furthermore, despite the
zealously offhanded dismissal of this possibility in the passage quoted above,
he did offer an intriguing argument: that long poems, such as Paradise Lost, are
but a succession of shorter poems. It does not seem necessary to lay bare the
syllogism implied in the assumption that this also translates to multiple-sitting
readings being several different readings of, in effect, different, even if successive, texts.
In other words, it would be rather unwary to underestimate the significance of the dynamics, tensions and relations brought about, magnified or
erased by interrupted reading even of the kind we practice in the classroom.
This dynamics can be broadly seen as part of the Horizontverschmelzung
process, interrupted reading in the classroom being a case in point. Dividing a
passage of text into short portions and pausing the reading after each of them to
summarize, comment, explain, can obviously turn reading interruptions into
prejudices entering the hermeneutic circle. Modify existing prejudices, at any
rate. And, if it is not about negotiating common ground too, whatever remains
can be thought away, for better or worse, in terms of frustrated expectations of
consummation, or delayed consumption.

Long term interruptions

It seems only natural to begin a consideration of long term textual interruption in Poes terms, or, at any rate, in terms of amplified disunity effect and
hypertonic distancing from the reading / writing experience. The logic should
be straightforward: whatever applies to short term interruptions, applies to the
longer variety more intensely.
Thus, with a long term textual interruption, the disunity of a reading (and
writing) experience would be brought to an extreme, and possibly the same
would happen with the multiplication by division process of textual fragmen203

tation or diversification. The affairs of the world framed in years instead of

hours seem strangely to loom above and beyond Gadamer. Rereading or rewriting a text after long interruptions will perhaps mean rereading them from
scratch or rewriting or modifying the existing fragments as well.
It is not to say, of course, that the issue has not been touched upon before.
There is no shortage of examples of interrupted writing, whether temporary or
final, in the history of literature: texts have been revised, retouched and abandoned for good. Miltons poetry, for example, has been examined with a view
to the long delays between composition and publication. This consideration
obviously presumes that finishing a text, means publishing it (and leaving it be,
after publication).
Comus seems to be a case in point. Carey (1976: 42-43), pointing out that
Milton blotted out the dashing moments, stiffening the fabric of his work,
and discussing the possibility of picking out the first draft of the Trinity manuscript from under all Miltons crossing out, concludes that it still would not be
the original Comus, but a later transcript. Comus, designed for a single occasion, is strictly a lost work (Carey 1976: 42). The subsequent Comuses are but
different works. Explaining the phenomenon away in these terms seems hardly
adequate, but launching an impromptu philological endeavor to uncover Miltons agendas would be out of proportion and beside the point. But it seems obvious that the case of Comus illustrates Miltons authorial anxiety about letting
a text be, finishing it and sending it away.
I have argued elsewhere (cf. Bubanja 2013) that peritext, even when allographic, can be an extension of the original text itself. The argument seems
even more in place when it comes to authorial peritextual extensions, no matter
how removed in time form the original text. And the peritextual position
itself implies a distance, or a bridging of the distance.
When, in 1645, Milton finally published his early poetry, he modified some
of the poems in the peritextual spaces. Peritextual modifications of Lycidas
(in reference to the text published in 1637), for example, appear in the form
of a short foreword, meant to give the readers a heads-up about the prophetic
achievements of the poem when it came to corrupt clergy.
Coleridges much debated 1816 peritextual addition in the form of a preface to Kubla Khan (1797) details a now famous, and much debated interruption. It is hardly necessary to repeat the well-known details here. It seems to
the point, though, to emphasize a small and, I dare speculate, less often pointed
out passage (Coleridge 1912: 296-297) irrelevant for the debates on intended
meaning, authenticity and theoretical implications:

204

Nikola . BUBANJA

Yet from the still surviving recollections in his mind, the Author has frequently
purposed to finish for himself what had been originally, as it were, given to him.
But the to-morrow is yet to come.

The passage clearly laments the supposed fragmentary, unfinished state of

the poem, but also underscores the authors frustrated attempts to renegotiate
the poem and reach a kind of closure. It does not appear to me too fanciful to
suggest that the entire preface was at least partly conceived as a substitute for
the forever eluding to-morrow. Simple expounding of the problem seems a
way of tackling it, if not exactly coming to terms with it.
In a comparable gesture, Isaac Asimov appended the forth reissue of his
short story Eyes do more than see with a comparatively long note. In fact, the
gloss seems to be about half as long as the text of the story itself. It tells the
story of the storys inception, but also, and, arguably, even more importantly,
the story of its authors experience with interrupted publishing. Eyes do more
than see, ordered by Playboy with three other stories, based on a photograph
provided by the magazine, was rejected with muscular vigor (refer): the manuscript came flying through my window all the way from Chicago, bounced off
the wall and lay there quivering, it seemed to Asimov (1969). In a wonderful,
true or construed confession, Asimov also writes how he secretly savored his
storys quick subsequent publication elsewhere; how he daydreamed of people
noticing the repeated motifs of the other three stories in Playboy and sending
angry letters to the editorial board protesting about the stories plagiarizing an
Asimov text; how he considered writing such a letter himself, but, he does not
forget to add, never did. He continues by saying that the publication at hand is
the fourth publication of the story, and concludes with a challenge: and how
do you like that, Mr. Hefner? (Asimov 1969).
But of course he did write such a letter: he did it with this gloss. Eyes do
more than see, and stories have more to say. Asimov felt the story was unfinished, that it was still with him, and decided to negotiate the anomaly, to write
away the specter. Hence the glee of the final, childish, gloating challenge (how
do you like that, Mr. Hefner?).
On the other hand, when I was myself engaged in the typical classroom
kind of interrupted reading of the very same Asimov note with my students, I
used to point out for them that the final challenge has been falling flat for quite
some time now, Asimov being long dead, and Hefner liking it comparatively
well. But in this context, the death of the author does appear to mark an end of
at least a part of the dynamics caused by interrupted writing as here conceived.
The author cannot hope to, like the Finished man of Richard Wilburs poem,
outlive the witnesses of this or that appalling gaffe.
205

These post-writing interventions can be more subtle, however. In the

1645 volume, for instance, Milton dated some of the more immature poems
(Hanford 1961: 133-134), presumably in an apologetic effort. This ostensibly
neutral, pedantic gesture, opens to the readers some of the tensions caused by
interrupted publishing, and lay bare Miltons effort to renegotiate them. Even
if the readers are not aware that these dates are not wholly to be trusted
(Hanford 1961: 133). Milton seem to have been prone to pushing these dates
to earlier times than can be supported by textual evidence. This opens up the
possibility to interpret any kind of subsequent authorial additions, even if apparently unrelated, even if peritextual, as a part of the process of renegotiating
interrupted textual experiences.

All the interrupted texts

Authors of PhD theses and most of their mentors should know about interrupted writing, and should be aware of all the various layers, various texts,
by the same candidate, contained in the final product. A five year old passage,
or page, or pages, might prove the opening of a newly minted thesis. One is, I
suppose, irreparably vain and forever insecure about what one writes, and is
reluctant to blot larger chunks of ones own text for good, invariably hoping to,
one day, do something about it. Thus, pieces of text to be rewritten (or reread)
await on bookshelves or on hard drives, somewhat like old staff in the attic, in
case they should ever come in handy.
Huxley, reportedly, commented that he felt strongly against rereading, not
to mention renegotiating, ones own writing, since the two possible responses,
dissatisfaction and satisfaction, were in fact both disagreeable: dissatisfaction,
for relatively obvious reason of exposing to ones advanced self, the earlier,
more basic self; the satisfaction, for its perhaps less obvious implication that
the later self is not necessarily more advanced.
In other words, one could argue that ultimately all texts are abandoned:
they are all items of vanity and insecurity, and they are either patiently endured, or periodically renegotiated.
Horace famously advises the poet to refrain from publication for a number of years, for the unpublished text can be modified, corrected, whereas the
published cannot be unpublished. But, at the very least, this has been untrue
for quite some time.
Herrick, for instance, appends his volume of poetry with an errata list,
opening it with accusatory lines: for these transgressions which thou here dost
see / blame the printer, reader, and not me. Even if the traditional view of Her206

Nikola . BUBANJA

rick as a meticulous and possessive author (cf. Marcus 1993: 174) is held questionable (cf. Dobranski 2005: 154), the possibility to correct a published text
was there, and was commonly used, at least by the printers (Dobranski 154ff).
One certainly does not need to dwell too much on the post-publishing possibilities in a paper to be included in a scholarly publication: scholarly publishing has seen an increase in the number of errata, corrigenda and retractions,
which were uncommon before the 1980s, and by 1988, only 70 retractions had
appeared in the MEDLINE database for medical journal articles (Graf 2012: 5).
In other words, what has been published can nowadays not only be corrected
after publication, but completely unpublished as well.
Electronic text, internet and digital technologies help make sure that this
kind of post-publication correction or retraction does not stay restricted to notes
in later journal issues, leaving the original published text untouched. Rather,
the original, unpublished texts get branded as unpublished for an unforeseeable amount of time. In scholarly publishing at least, this unpublishing has
palpable consequences in the form of bibliographic data, extent of citation, and
ultimately the authors career. Take it back you can; or others can do it for you.
Which seems only to be in accord with the spirit of the age. We seem to live
in an age of the repeatable experiences: the time itself, so long held irretrievable, seems almost to bow before the repeatability of our increasingly virtualized lives. As Eva Hofman observes (2009: 143ff), the TV shows or movies, for
example, if missed, can be downloaded from the net, or consumed via YouTube
or similar online services. Better yet, they can simply be rerun at any time (not
to mention fast-forwarded, paused, rewound) via the Set-Top-Box option if the
service is included in your monthly plan. The decisiveness of the moment, its
separating, unbridgeable-gap-creating nature seems to have lost its edge somewhat.
That hypertextual reading, pause, fast-forward, rewind (live) media consumption lessens the peculiarity of the experience of interrupted reading seems
a reasonable assumption. That the repeatability and retractability of experiences and texts, for better or for worse, quickens publication, seems obvious.
Ways in which this affects the dynamics of interrupted writing sketched above
also seem discernable. Yet all of it remains to be shown by additional research
and statistical work beyond the scope of this paper.

Conclusion
There are examples enough of interrupted textual experiences in the history of literature: texts have been and certainly still are revised, retouched and
207

abandoned for good. Interruptions, especially long term or final interruptions

of textual experiences can be related with the subsequent dynamics between
the interrupted text and its subject. Humans crave the end to make sense of
time, of narrative, of their lives. They crave the fringes, the ruptures, with erotic
zeal, quite beyond the simple expectations of the denouement of a plot. Interruptions can be examined in terms of their potential to produce or emphasize
the frustrated closure and cause subjects to attempt to renegotiate the gap.
Examples to support and illustrate the hypotheses above, range from thorough authorial rewritings (as in the case of Miltons Comus) to apparently unrelated additions and peritextual recontextualizations (Asimov, Miltons subsequent dating of his poems). It can be speculated that the interruptions motivate
the authors to retackle the gap and negotiate the anomaly, to write away, as it
were, exorcise the specter(s), even without retouching the text in question, but
by going around it.
At the same time, it must be acknowledged that all texts can ultimately be
seen as interrupted (certainly as riddled with white spaces, fringes, ruptures),
and that authors may also chose not to renegotiate the interruptions, but simply
to wait them out, or even to savor them. Finally, it must also be acknowledged
that, taking into account the technological changes in the contemporary cultural landscape, additional research and statistically processed data is necessary for further analysis on the effects of these changes on the problems and
dynamics touched in the paper.
REFERENCES
Barthes 1975: Rolan Bart, Zadovoljstvo u tekstu, preveo Jovica Ain, Ni: Gradina.
Bubanja 2013: . ,
, : , , ,
: , (, 18-19. 2012)
7, 1, : , 397-404.
Carey 1976 (1969): John Carey, Milton, (Literature in Perspective, General Editor Kenneth
H. Grose), Evans Brothers Limited, London.
Dobranski 2005: Stephen B. Dobranski, Readers and Authorship in Early Modern England,
Cambridge University Press.
Graf 2012: Jocelyn Graf, How to Write Errata, Corrigenda, and Retractions, The 5th Korean Council of Science Editors Workshop, September 4-5, 2012, 1-5. (file:///D:/Downloads/Browser%20Downloads/5%C8%B8_12%20(Handout)How%20to%20write%20errata,%20corrigendum,%20and%20retraction-Jocelyn%20Graf%20(1).pdf 10. 11. 2015).
Hanford 1961 (1926): James Holly Hanford, A Milton Handbook, New York: Appleton-Century-Crofts.
Kermode 2000 (1967): Frank Kermode, The Sense of an Ending: Studies in the Theory of
Fiction, New York: Oxford University Press.
208

Nikola . BUBANJA

Marcus 1993: Leah S. Marcus, Robert Herrick, The Cambridge Companion to English Poetry, Donne to Marvell, edited by Thomas N. Corns, Cambridge University Press, 171-182.
Hoffman 2009: Eva Hoffman, Time, London: Profile Books.

SOURCES
Poe 2001: Edgar Allan Poe, The Philosophy of Composition, Norton Anthology of Theory
and Criticism, Vincent B. Leitch (General Editor), New York: W.W. Norton & Company,
Inc., 742-749.
Coleridge 1912: Kubla Khan: Or, A Vision in a Dream. A Fragment, The Complete Poetical
Works of Samuel Taylor Coleridge, Oxford at The Clarendon Press, 295-297.
Asimov 1969: Isaac Asimov, Eyes Do More than See, Nightfall and Other Stories, Doubleday Science Fiction (http://c3jemx2ube5v5zpg.onion.nu/?document=view&id=44&section=40 12. 11. 2015)

, .
,

, .

, , . ,
. ,


.
: , ,
,
.

209

autor

Katarina V. MELI1
Filoloko-umetniki fakultet
Katedra za romanistiku
Univerzitet u Kragujevcu

BONHEUR, LENTEUR
ET VITESSE OU VIVANT
DENON REVU PAR MILAN
KUNDERA
Peut-on tre vivre dans le plaisir et par le plaisir, tre
heureux? Lidal de lhdonisme est-il ralisable? Tels
sont les questions que se pose le narrateur dans le roman de Milan Kundera, La lenteur, publi en 1995. Pour
essayer de rpondre ses questions, Kundera reprend
dans son roman, le conte de Vivant Denon, Point de
lendemain. Philippe Sollers commente son retour le
conte dans son livre, Le Cavalier du Louvre. Par le biais
dune lecture entrecroise des uvres de Kundera et de
Sollers, nous aborderons les questions poses en nous
concentrant sur le rapport bonheur lenteur vitesse.
Mots-cls: Kundera, Denon, Sollers, bonheur, lenteur,
vitesse, plaisir, libertinage, idylle, public.

Peut-on tre vivre dans le plaisir et par le plaisir, tre heureux? Lidal de
lhdonisme est-il ralisable? Telles sont les questions que se pose le narrateur
dans le roman de Milan Kundera, La lenteur, publi en 1995. Pour essayer de
rpondre ses questions, Kundera reprend dans son roman, le conte de Vivant
Denon, Point de lendemain. Philippe Sollers commente son retour le conte
dans son livre, Le Cavalier du Louvre. Par le biais dune lecture entrecroise des
uvres de Kundera et de Sollers, nous aborderons les questions poses en nous
concentrant sur le rapport bonheur lenteur vitesse.

katarinamelic@yahoo.fr

211

Pour vivre heureux, vivons cach Point de lendemain

Point de lendemain est crit pour la premire fois en 1775 et publi anonymement. Il est longtemps attribu Dorat, et ce nest quen 1812 que Vivant
Denon restitue la paternit de cet crit; en fait, il le rcrit et le fait paratre sous
son propre nom. Sil existe une diffrence entre ces deux crits, principalement
sur le ton de lcriture, le rcit est le mme: cest lhistoire dune libertine qui
se sert dun jeune homme pour dtourner lattention et les soupons de son
mari de son vritable amant. Ils passent une nuit pleine de tension, de passion
et de jouissance. Leur nuit damour est comme une partie de musique, il y a des
changements de rythme, des retours, des rptitions, tout est bien pens, rien
nest laiss au hasard. Dabord ils se promnent dans le jardin, le chevalier demande madame de T. un baiser, elle le lui accorde. Cest tout un art de la mise
en scne du plaisir et du bonheur diffr. La tension monte, et sapprochant du
chteau, madame de T., pour prolonger la promenade, fait semblant dtre en
colre contre le chevalier. La conversation est renoue et nouveau les amants
sloignent du chteau. Discrtement, madame de T. donne un cours dducation sentimentale au chevalier; elle lui apprend sa philosophie de lamour quil
faut librer de la tyrannie des rgles morales et protger par la vertu suprme, la
discrtion. Elle parvient lui expliquer comment se comporter naturellement
le lendemain avec son mari. Marchant dans la nuit, madame de T. conduit le
chevalier devant un pavillon. Ils y entrent et sadonnent aux plaisirs de lamour,
mais madame de T. fait une deuxime interruption. Ils sortent du pavillon,
reprennent la conversation et se promnent de nouveau. Madame de T. conduit
son amant au chteau dans un cabinet secret attenant sa chambre. Comme
si madame de T. voulait prolonger le plus possible le temps de lexcitation et
du plaisir, elle lentrane nouveau vers une nouvelle pice. Cest l quils font
lamour, longtemps et lentement, jusquau petit matin. Sachant trs bien quil
ny a pas de lendemain pour eux dans cette relation, que cela nest quun jeu de
sduction, madame de T. et son jeune chevalier ne courent ni aprs lorgasme,
ni aprs livresse. Il nest jamais question de vitesse, ils savourent les moments
de lexcitation, les gestes et les paroles. Ce qui compte, cest le prsent et le plaisir absolu. Peut importe ce qui va se passer demain, la seule chose qui compte,
cest le moment prsent et le plaisir absolu qui sy attache. Le lendemain de cette
nuit de plaisir, le chevalier croise sur le chemin de dpart le Marquis, le rel
amant de madame de T. Celui-ci lui apprend que cette nuit le chevalier leur a
servi pour dtourner lattention du mari de madame de T. Tout a t planifi
et construit. Le chevalier est stupfait. Le Marquis continue parler de sa matresse, de sa bont et de sa loyaut, mais en mme temps il se plaint aussi de sa
212

autor

frigidit. Or, le chevalier na ressenti aucune froideur du ct de madame de T.

et quitte le chteau, heureux.
La structure mathmatique et libertine de Point de lendemain de Vivant
Denon se prte particulirement bien aux variations dinterprtation et de rcriture. Le sicle des Lumires sestime libre pour la recherche du bonheur et
de la libert et pour la qute de la vrit. Got de vivre et got des ides, limite
floue entre plaisir et raison. Cest lindividu qui est au centre de la philosophie
des Lumires et la prminence du concept dindividualit conduit une rhabilitation du plaisir. Le libertinage au XVIIIe sicle revendique le droit au
plaisir, et lide que lon sen fait au XXIe sicle est celle dun raffinement et dun
hdonisme. Kundera sattarde dans son premier roman crit en franais, La
lenteur (1195), sur le conte Point de lendemain, et Philippe Sollers commente
son tour ce conte dans le livre quil consacre, la mme anne, lauteur, Le
Cavalier du Louvre. Il crit un chapitre, une propre variation, intitul: Une
leon de nuit. Il nous semble important de mentionner que Balzac sest dj
servi de ce rcit quil a insr en 1829, sous une forme condense et plus neutre,
censure, dans sa Physiologie du mariage. Comme

Une leon dpicure ou le monde idyllique de La lenteur

Kundera situe lhistoire de son roman dans le mme chteau o Vivant Denon situa son rcit. Lidylle est dans la lenteur avec laquelle sadonnent les deux
amoureux au plaisir de la jouissance. Kundera choisit le XVIIIe sicle pour reprsenter le monde idyllique parce que ce sicle, sicle de la rvolte contre les
murs, revendique une libert de pense et une rflexion indpendante: Le
XVIIIe sicle, dans son art, a fait sortir les plaisirs de la brume des interdits moraux ; il a fait natre lattitude quon appelle libertine [...] (Kundera 1995:17).
Cest le sicle qui clbre lhdonisme. Avec son art de sduction, de savourer
les moments de la passion, madame de T. est llve par excellence dpicure:
[...] elle a menti son mari, elle a menti son amant le Marquis, elle a menti
au jeune chevalier. Cest elle le vrai disciple dpicure. Aimable amie du plaisir. Douce monteuse protectrice. Gardienne du bonheur. (Kundera 1995: 167).
Madame de T. sait trs bien ce veut dire la premire rgle qupicure ordonne
ses levs: tu vivras cach ! (Kundera 1995: 20)
Le monde idyllique est ben sr reprsent par la nuit qua passe madame
de T. avec son chevalier. Franois Ricard note ce point:
Tels sont Mme de T. et le chevalier. Leur nuit damour, ils la savent dpourvue
de lendemain comme de gravit. Ils ne sen affligent pas, ils ne se jettent pas de
hauts cris contre la condition humaine. Au contraire, ils jouissent dautant plus
213

de leur rencontre que rien dimportant ne sy attache, rien dautre que sa douceur
passagre, que le temps savamment mesur dans lequel se droule, que les gestes
et les paroles prvisibles qui laccompagne et que le plaisir inoubliable quils en
retirent. (Ricard 1995: 246)

Dans un article consacr La lenteur, Franois Ricard dveloppe une rflexion selon laquelle il est question de deux modes existentiels:
En particulier, ce roman joue sur deux grands modes du non-srieux, dont la
combinaison contrapuntique est dailleurs une des cls de sa composition. Ces
deux modes, je les appellerai, lun, le mode parodique, lautre, le mode idyllique.
Ils correspondent deux attitudes devant le non-srieux du monde [] (Ricard
1995: 246-247)

Daprs Ricard, ces mondes, placs aux antipodes, spars de deux sicles,
ne se contrarient pas, mais se compltent car ils ont le mme regard sur le
non-srieux du monde et de lexistence. Chez Kundera, ce non-srieux ce
traduit de plusieurs manires: par lhyperbole, par la parodie, par les scnes
grotesques, , etc. Sur ce sujet, Kundera insre la conversation entre lui-mme
et sa femme qui lui dit:
Tu mas souvent dit vouloir crire un jour un roman o aucun mot ne serait srieux. Une Grande Btise Pour Ton Plaisir. Jai peur que le moment ne soit venu.
Je veux seulement te prvenir : fais attention. [...] Te rappelles-tu ce que te disait
ta maman? Jentends sa voix comme si ctait hier. Milanku, cesse de faire des
plaisanteries. Personne ne te comprendra. Tu offenseras tout le monde et tout le
monde finira par te dtester. (Kundera 1995: 111)

Voil ce que dit Vra Milan lors de son premier rveil dans le chteau de
Denon. De cette phrase on peut tirer lide principale de la potique de Kundera. Dans ses essais (spcialement Lart du roman et Les testaments trahis) Kundera parle souvent du roman comme dun territoire dans lequel la fantaisie est
libre de la raison, un territoire o le srieux est suspendu. Ce serait une sorte
de roman pur, libr de tout ce qui nest pas de son propre ordre, cest--dire
de lordre de la prose, de lordre du rire et de lincertitude. Dans Les testaments
trahis, Kundera prcise sa pense sur le roman: territoire o le jugement moral est suspendu. (Kundera 1993: 17).
Pour Kundera et Sollers, lhommage rendu Point de lendemain se confond
avec lloge du plaisir. Si le narrateur de Denon ne trouve pas de morale finale
son aventure, Sollers et Kundera se chargent de la trouver. Pour Kundera,
madame de T. donne son jeune amant un cours condens dducation sentimentale: elle lui apprend sa philosophie pratique de lamour quil faut librer
de la tyrannie des rgles morales (Kundera 1995: 41). Lhistoire nest donc pas
214

autor

sans morale, mme si celle-ci est amorale, et le romancier daujourdhui peut

rtablir celle qui se trouvait dans le conte dhier: Pourtant, la morale est l:
cest madame de T. qui lincarne: elle a menti son mari, elle a menti son
amant de Marquis, elle a menti au jeune chevalier. Cest elle le vrai disciple
dpicure. Aimable amie du plaisir. (Kundera 1995: 141). Ces conclusions ne
sont pas tout fait claires, et Kundera peut sinterroger son tour sur la possibilit de concilier le plaisir et le bonheur (Kundera 1995: 141).

Le monde de la vitesse ou Le Cavalier du Louvre

Philippe Sollers rpond directement Kundera ce sujet dans son rcit
biographique sur Vivant Denon, Le Cavalier du Louvre, en linterpellant directement:
Dans son roman La Lenteur (qui aurait pu aussi bien sappeler Le Silence ou La
Discrtion) qui fait de Mme de T... une disciple dpicure Milan Kundera finit
par se poser cette question angoisse: Peut-on vivre dans le plaisir et par le plaisir, et tre heureux ? Lidal de lhdonisme est-il ralisable ? Cet espoir existe-t-il
? Existe-t-il au moins une frle lueur despoir ?
Mais oui, cher Milan, et pour ten convaincre, je vais te renvoyer (puisque tu
nas jamais eu le temps de les lire, pas plus dailleurs que la plupart de mes proches
ou de mes amis), un certain nombre de mes romans: Portait du Joueur, Le Cur
Absolu, Les Folies Franaises, La Fte Venise, ou, mieux encore, Le Lys dOr. Tu
verras que ces frles lueurs sont bel et bien des lumires, et tu me rassures en
mapprenant quelles sont dissimules en pleine vidence. (Sollers 1995: 104-105)

La solution pour retrouver un XVIIIe sicle qui na pas t vraiment perdu

pour Sollers est donc dans ses propres romans. Il dfend ainsi une conception
contraire celle de Kundera sur le contact avec le XVIIIe sicle: celui-ci est
possible par lcriture, la conversation est ouverte est entretenue dans les romans. En leons de bonheur, cest Sollers qui a le dernier mot. Dans La lenteur,
Kundera appelle judo moral (Kundera 1995: 26), la lutte des stars actuelles
pour la domination mdiatique. Lauteur de La lenteur construit son roman sur
le contraste entre le sicle heureux du libertinage et les drives de la socit de
spectacle contemporaine. Sollers lemporte largement sur Kundera en ce qui
concerne la proclamation dun hdonisme suprieur. Il poursuit sa pense:
Je ne peux pas mempcher de penser que tu tadresses quand mme moi quand
tu te mets tutoyer le narrateur de Denon: Je ten prie, ami, sois heureux. Jai
la vague impression que de ta capacit tre heureux dpend notre seul espoir .
Merci. (Sollers 1995: 105)
215

Aussi surprenante que cette identification directe avec Vivant Denon

puisse tre, elle rgne toutefois dans tout son livre sur la vie du personnage.
En effet, la rcupration du XVIIIe sicle passe souvent chez Sollers par une
identification personnelle avec ses auteurs. Si le narrateur-Kundera sadresse
directement au narrateur de Point de lendemain, ou au personnage de chevalier
quil en fait, cest lorsque celui-ci sloigne, sans le voir, et il nentre donc pas en
dialogue avec lui. Chez Sollers, ce dialogue est non seulement possible, mais
ralisable:
Je me souviens du chteau de R..., sur les bords de la Loire, o, un t, jcrivais,
pour tre sur le terrain , certaines pages du Lys dOr. Javais avec moi, quelle
concidence, Point de lendemain. Jtais avec une dlicieuse et dcente Mme de
T., que tu ne connais pas et dont personne ne parlera jamais. Le matin, nous prenions notre petit djeuner sur la terrasse litalienne, colonnade et glycine, en
regardant, de lautre ct du fleuve le chteau de la Belle au Bois Dormant. Tu ne
connais pas cet endroit ? Je ty emmnerai si tu veux. Sois tranquille: l, pas denfants criards, [], pas de colloque, pas de piscine, pas de moto, pas de nvrose.
[] Ah, les bords de la Loire, cher Milan, les contes de Perrault ! Comme Kafka
aurait t heureux de venir se promener par ici ! Quelle vie de chteau ! (Sollers
1995: 105)

Cest un XVIIIe sicle non touch, apparemment, par la modernit qui rapparat. Ainsi, alors que le romancier Kundera se sert du XVIIIe sicle pour
lopposer par contraste lpoque contemporaine, Philippe Sollers fait des figures de libertins du XVIIIe des modles auxquels il sidentifie.
Donc, Kundera et Sollers racontent, chacun sa manire, lhistoire de
Point de lendemain. Le deuxime chapitre de La lenteur dbute ainsi: Voici
ce que raconte la nouvelle de Vivant Denon: un gentilhomme de vingt ans se
trouve un soir au thtre. (Ni son nom ni son titre ne sont mentionns mais je
limagine chevalier.) (Kundera 1995: 12-13). Sollers, lui, fait alterner citations
et commentaires:
Notre jeune hros est donc embarqu comme nous, en vitesse. Je suis dj hors
de la ville avant davoir pu minformer de ce quon voulait de moi. Et encore:
Chaque fois que je hasardais une question, on me rpondait par un clat de rire.
Voil, on court, on change de chevaux: Nous repartmes comme lclair. (Sollers 1995: 88)

Entre le Denon de Kundera et le Denon de Sollers, la diffrence est grande.

Kundera voit dans Point de lendemain, lexemple dun sicle o lart de vivre
reposait sur la sagesse de la lenteur. Sollers associe le libertin la vitesse et la
leon dune nuit un apprentissage acclr: La voiture roule vivement, on
216

autor

a dj chang deux fois de chevaux, notre cavalier et sa rapteuse entrent donc

dans la nuit qui est le grand personnage du rcit [] (Sollers 1995: 89). ce
point, Sollers respecte plus le texte de Denon le rcit suit la brivet dune
poque o lon a hte de vivre pleinement et de jouir de chaque instant. Kundera fait ralentir Point de lendemain pour ses besoins dcrivain: la vitesse est
pour lui une tentation coupable du monde contemporain. En ralentissant par
divers moyens la course de la nuit, madame de T. du roman La lenteur montre
le lien secret entre la lenteur et la mmoire, entre la vitesse et loubli (Kundera
1995: 44). Ceci illustre la mathmatique existentielle dont Kundera tire la leon:
Dans la mathmatique existentielle cette exprience prend la forme de deux quations lmentaires: le degr de la lenteur est directement proportionnel lintensit de la mmoire; le degr de la vitesse est directement proportionnel lintensit de loubli. (Kundera 1995: 45)

La mathmatique existentielle est dj prsente dans un autre roman de

Kundera, Limmortalit. Sorte de mthode philosophique ou scientifique, elle
est souhaitable, mais difficilement ralisable; elle sinscrit dans la logique des
parties qui portent dans ce livre sur le judo moral, la lenteur, la vitesse. partir
de cette mthode exprimentale, Kundera dveloppe lide principale de son
uvre: la lenteur qui mne la conscience soppose la vitesse qui nous jette
dans le trou de linconscience. Dans le premier chapitre du livre, Kundera crit
La vitesse est la forme dextase dont la rvolution technique a fait cadeau
lhomme. Contrairement au motocycliste, le coureur pied est toujours prsent
dans son corps, oblig sans cesse de penser ses ampoules, son essoufflement;
quand il court il sent son poids, son ge, conscient plus que jamais de lui mme et
du temps de sa vie. Tout change quand lhomme dlgue la facult de la vitesse
une machine: ds lors, son propre corps se trouve hors du jeu et il sadonne une
vitesse pure, vitesse en elle-mme, vitesse extase. (Kundera 1995: 10)

La vitesse, cest le vertige, cest lextase du moment qui nous chappe et

qui peut-tre nexiste mme pas. La lenteur des mondes dantan signifie lart
de vivre, de penser, de savourer, cest le temps de loisivet. La vitesse des temps
modernes fait du monde un pige: [...] jet dans la misre du monde, lhomme
constate que la seule valeur vidente et sre est le plaisir, si menu soit-il, quil
peut lui-mme ressentir: une gorge deau frache, un regard vers le ciel [...],
une caresse. (Kundera 1995: 17). Le plaisir en temps que la valeur suprme,
lidal de lhdonisme, cest sur cet arrire-plan que Kundera met en scne ses
personnages et leurs histoires.
La rfrence Denon a pour une part une fonction critique: dnoncer le
sicle de la vitesse et la socit du spectacle. Cest dans la discrtion que Kun217

dera voit la vertu suprme, alors que le monde daujourdhui est caractris par
limpossibilit de lhdonisme libertin, par le besoin de sexhiber, dtre vu et
admir:
Car le public quil veut sduire, ce ne sont pas quelques femmes concrtes et visibles, mais la grande foule des invisibles! coute, cest encore un chapitre laborer sur la thorie du danseur: linvisibilit de son public! Cest l que rside
leffrayante modernit de ce personnage! Il ne sexhibe pas devant toi ou devant
moi mais devant le monde entier. Et quest-ce que cest que le monde entier? Un
infini sans visages! Une abstraction. (Kundera 1995: 36)

Cest un monde pris par lextase de la vitesse et de loubli, un monde o

lon nagit pas selon les convictions, mais selon les situations. Lattitude dun
personnage, Pontevin, qui refuse de diffuser ses ides voque celle de Vivant
Denon qui a publi Point de lendemain anonymement dabord. La paternit ne
lui a t attribue quaprs sa mort. Denon navait pas cherch la gloire, selon le
narrateur, qui profite de loccasion pour poursuivre sa rflexion:
Car la gloire ne concerne pas seulement les gens clbres, elle concerne tout le
monde. Aujourdhui, les gens clbres se trouvent sur les pages des magazines,
sur les crans de tlvision, ils envahissent limagination de tout le monde. []
Cette possibilit suit comme une ombre tout un chacun et change le caractre de
sa vie; [] chaque nouvelle possibilit qua lexistence, mme celle qui est la moins
probable, transforme lexistence. (Kundera 1995: 46-47)

Le destin mme de Point de lendemain et de son auteur est exemplaire

de la discrtion que Kundera associe aux qualits majeures du XVIIIe sicle.
Denon na jamais rclam la proprit artistique de la nouvelle, lhistoire
du texte est voile par la pnombre [...] de lanonymat (Kundera 1995: 45).
On est bien loin de certains crivains daujourdhui avides de gloire, prts
tout pour la publicit. Aux antipodes de ce monde idyllique, Kundera place
le monde daujourdhui qui est caractris par limpossibilit du hdonisme
libertin, par le besoin de sexhiber, dtre vue, admir. Le monde daujourdhui
est un monde parodique, qui est reprsent par les personnages contemporains. Plein de mouvement, il est bruyant, fragment, caricatur et grotesque.
Berck, Cechoripsky, Immaculta, le camraman, Vincent, Julie,..., ce sont l des
personnages qui se prsentent dans une perspective ironique. Toujours selon
Ricard, ces personnages [] agissent et pensent comme si leur vie et leur personne avaient rellement limportance ou la signification quils leur accordent,
ce qui les oblige de constantes et dsopilantes simulations pour garder
leur srieux leurs propres yeux comme ceux dautrui. (Ricard 1995: 247).
218

autor

Que Kundera apprcie Denon, cela peut se voir dj dans LArt du roman.
Dans le chapitre intitul Soixante et onze mots, dans larticle intitul Rptitions, il donne des exemples emprunts Tolsto, Pascal et lincipit de Point
de lendemain, le raffinement ludique de la rptition dans le premier paragraphe dune des plus belles proses franaises (Kundera 1986: 174). Kundera
apprcie le XVIIIe sicle parce que Le XVIIIe sicle, dans son art, a fait sortir
les plaisirs de la brume des interdits moraux. (Kundera 1995: 17). En citant
Denon, Kundera associe un art du rcit et sinscrit sa suite. Il place son nouveau dpart en littrature La lenteur est le premier crit en franais par Kundera en prenant pour modle ce conte de Denon. Cet hommage touche les
thmes amoureux quexplore la littrature libertine. La structure du conte permet les variations que ce soit sur la thmatique de lamour, la fois codifie et
ouverte, et prsente une matire pour dautres variations dans dautres sicles.
Kundera met en scne le XVIIIe et le XXe sicle; la rencontre entre les deux
est en fait impossible cause de lcart entre vitesse et littrature, mmoire et
oubli). Cette rencontre sert de contrepoint, dans son idal de la lenteur, de la
discrtion et du secret, lpoque contemporaine, obsde par le regard des
autres et par la vitesse. Bonheur, amour, lenteur, vitesse. Le romancier de La
lenteur, rve madame de T. en regardant sa femme dormir
BIBLIOGRAPHIE
Bakhtine 1978: M. Bakhtine, sthtique et thorie du roman, Paris: Gallimard.
Bosquet 1995: A. Bosquet, La dsinvolture passionne, Le magazine littraire, no 329,
fvrier, 79-80.
Boyer-Weinman 2009: M. Boyer-Weinman, Lire Milan Kundera, Paris : Armand Colin.
Chvatik 1995: K. Chvatik, Le monde romanesque de Milan Kundera, Paris: Gallimard.
Denon 1993: V. Denon, Point de lendemain, in Romans libertins du XVIIIe sicle (dir. Raymond Trousson), Paris: Robert Laffon, 1299-1313.
Kundera 2005: M. Kundera, Le rideau. Essai en sept parties. Paris: Gallimard.
Kundera 1995: M. Kundera, La lenteur, Paris: Gallimard.
Kundera 1993: M. Kundera, Les testaments trahis, Paris: Gallimard.
Kundera 1986: M. Kundera, Lart du roman, Paris: Gallimard.
Le Grand 1995: E. Le Grand, Kundera ou la mmoire du dsir, Montral: XYZ diteur.
Maixent 1998: J. Maixent, Le XVIIIe sicle de Milan Kundera ou Diderot investi par le roman
contemporain, Paris: PUF.
Nemcova Banerjee 1993: M. Nemcova Banerjee, Paradoxes terminaux. Les romans de
Milan Kundera, Paris: Gallimard.
Ricard 2003: F. Ricard, Le dernier aprs midi dAgns. Essai sur luvre de Milan Kundera.
Paris: Gallimard.
Ricard 1995: F. Ricard, Le roman o aucun mot ne serait srieux. Notes sur La lenteur de
Milan Kundera, in Miscellanes en lhonneur de Gilles Marcotte (dir. B. Melanon et P.
219


Popovic), Montral: Fides, 241-250.
Riendau 2014: P. Riendau, Le romanesque et la pense dans La lenteur de Milan Kundera, Temps zro, no8, 2014, http://tempszero.contemporain.info/document1184
16.09.2015
Sollers 1995: P. Sollers, Le Cavalier du Louvre. Vivant Denon, Paris: Plon.
Rizek 2001: M. Rizek, Comment devient-on Milan Kundera? Images de lcrivain, crivain de
limage, Paris: LHarmattan.

BRZINA, SPOROST I SREA ILI VIVAN

DENON U OIMA MILANA KUNDERE
Rezime
Da li je mogue imati ivot pun zadovoljstava i sree? Da
li je ideal hedonizma dostupan i dostian? Ovo su pitanja
koja postavlja narator romana Sporost Milana Kundera.
Nastojei da odgovori na ova pitanja, Kundera u jednom
delu svog romana ponovo pie delo pisca iz XVIII veka,
prvog direktor muzeja Luvra, Vivana Denona, Point de
lendemain. Kunderin savremenik, Filip Solers, takoe
se osvra na Denonovo delo u knjizi posveenoj ovom
piscu, Le Cavalier du Louvre, objavljenoj iste godine
kada i roman Sporost. Uporednim itanjem i analizom
ovih dela, u radu se nastoji odgovoriti na pokrenuta
pitanja, sagledavajem odnosa izmeu sree, sporosti i
brzine.
Kljune rei: Kundera, Denon, Solers, srea, sporost,
brzina, zadovoljstvo, libertenstvo, idila, javnost.
Katarina V. Meli

220

821.134.2-31.09 Goytisolo J.
821.134.2.09:17.023.34

. 1

-

/:

2

,
, . ,
,
,
. .

.

, .

,
,
, . ,
,
,
1
jelica.veljovic@outlook.com
2
178018
: , ,
.

221


.
: , , ,
, , ,
;

.
( , )

, .
, , (2011: 87; 2008: 247) ,
.
, , , ,
. ,
,
,
. , (10, VII: 219, 220)
,
, .
,
(1998: 31) , ,
826-828 , ,
.
:
: // .
(1988: 82).

,
,
. De vita beata . ,
222

(1981: 37). , ,
(, 1981: 40). a
,
: :
! ,
, , .
,
?
( 2005: 191)?
- ,

;
, ...
.
3 1970. ,
.

:

, ,
- .

.
, , , .
,
3
, Conde don Julin,
.
Reivindicacin del conde don Julin,
. (Triloga de lvaro Mendiola), (Seas de identidad) 1966.
, (Juan sin Tierra) 1975. .

223

-
(, 2001: 83) ,
( 2001:
102).

( 1981: 291-292),
, .
,
() .
.
, (2012: 133) ,
, . ,
,

, .
, ,
, : : , : , 4 ( 2012: 484). , , (1987: 195)
.
,
, , , , ,
, ,
. , .
, ( 2009: 58), 4
costa enemiga venenosa cicatriz que se extiende al otro lado del mar: herida ms bien,
infectada y abierta: borrosa, distante, . :
,
.

224

,
, ,
j 711.
1492. ,
.
, / ,
5.
, , ,
, .
, :
: : , :
6 ( 2012: 477). ,
,
-, , ( 2006: 433).

, ,
, . ,
.
5
. , 1270.
X ,

711. . ,
, 16.


(: M. de Luna, La historia del rey don Rodrigo y la prdida de Espaa, p. 18-19 http://www.
bibliotecavirtualdeandalucia.es/catalogo/catalogo_imagenes/grupo.cmd?path=158254 ).
,
, (. . , . . , , : , . 53-54; . , , :
, . 70).
6
el laberinto est en ti: que t eres el laberinto: minotauro voraz, mrtir comestible: juntamente
verdugo y vctima ( ).

225

,
,
( 2006: 378).
, , ,
, (2008: 183) , . ,
, ,
, , :
7,
( 2012: 461). ,
, ( 2008: 176),
.

,
.
, ,
711.
. , -,
- , ,
.
... , ,
(2005: 163): The enemy is oneself, I myself am my own enemy.
,
, - -, ,

( 1976:138).
, ,
, ,
7

226

intuyendo la cercana y letal presencia del enemigo ( ).

/ ()
.
,
,
.

: a
, , ,
, , ,
. ,
, ,
( 2013: 229). , ( 2005:
287). ,
, :
... , ;
: , ...8 ( 2012: 532),

,
. (2005: 135)
,
-,
( 2005: 508).


, , ,
: ... :
, : ,
,
[]/ , : ,
8
la patria no es la tierra, el hombre no es el rbol: aydame a vivir sin suelo y sin races: mvil,
mvil ( ).

227

: , : []/ ,
9 ( 2012: 540). ,
... ,
,
, o .
, , (1972: 409)!

-, , ,
. ,

,
. , .
,
.
,
.
,
, ,
.

. , ,
:
, , :
10, , :
9
placer de la traicin: de liberarse de aquello que nos identifica, que nos define: que nos
convierte, sin quererlo, en portavoces de algo que nos da una etiqueta y nos fabrica una mscara: ()
traicin grave, traicin alegre: traicin meditada, traicin sbita: traicin oculta, traicin abierta: ()
rehusar la identidad, comenzar a cero: ( ).
10

, Poeta, ,

228

, 11 ( 2012: 490).
, , ,
,
, 12, ,
, (

1936-1939. ).
,
, ,

. : , ,
13 ( 2012: 568)
,
,
, .
-, ,

, (1561-1627), (cultismo)
. '27. (Generacin del 27), ,
, , , , . (: R. O. Jones,
Historia de la literatura espaola: Siglo de oro: prosa y poesa, Vol. 2, Barcelona, Ariel, 2000, 293-306.)
11
feliz de olvidar por unos instantes el ltimo lazo que, a tu pesar, te une irreductiblemente a
tu tribu: idioma mirfico del Poeta, vehculo necesario de la traicin, hermosa lengua tuya: instrumento
indispensable del renegado y apstata, esplendoroso y devastador a la vez ( ).
12
I (1451-1504), , , 1469. , (reconquista).
(Reyes catlicos)
VI 1496. . , 1492.
,
. (: . , , : , 2004, 45-48.)
13
...violad la basin y el alczar, la ciudadela y el antro, el sagrario y la gruta (
).

229

. ,
,
. , ,
, , ,
, / . ,
-, , . -,
. ,
,

14 -.

,
,
( 2005: 175).
,
.
,
,
. , ,
-,
. : - - .
, , -
,
14
Caperucito rojo,
(Caperucita
roja) . :
,
.

230

,
, .
, .
,
, - ,

.

. ( 2012: 242), , , -,
.
,
(Ulbn , ) . , /, ,
.
- ( ) , , ,
,
, ,
15 ( 2012: 593)
() ,
. ( 2005: 73),
, - .

,
. 15

un nio, el ms hermoso que la mente humana pueda imaginar ( ).

231

,
.
-
, -
. ,
: , , ,
, . ( 1996:
94), : , , , : ,
, , ,
16 ( 2012: 608). , :
, .

,
, ,
.
,
, . ,

, , , , .
,

() ? ( 1987: 205-207).
, .
() 16
...rbol joven, en plena primavera, ve mustiarse sus hojas, ve secarse sus ramas: sin capullo, sin
follaje, sin flores, mortalmente herido en el tronco, perdiendo gota a gota la savia vital: (
).

232

,

. ,
, ,
. , , ,

.
,
,
.

***

. ,
. , ,

.
,

.

, , , , , , ,

, .
?
.

233

2003: , , , : .
2001: S. Black, Juan Goytisolo and the Politics of Contagion, Liverpool: Liverpool
University Press.
2012: J. Goytisolo, Conde don Julin, en: Triloga de lvaro Mendiola,
Barcelona: RBA Libros, 437-622.
1976: L. Gould Levine, Juan Goytisolo: la destruccin creadora, Mxico:
Joaqun Mortz.
2005: A. Ribeiro de Menezes, The author as a dissident, Suffolk; Rochester:
Tamesis.
, 1972: El Anti Edipo, Barcelona, Buenos Aires, Mxico: Paids.
-------- 1987: G. Deleuze, F. Guattari, A Thousand Plateaus: Capitalism and Schizophrenia,
Minneapolis, London: Minnesota University Press.
1981: J. Derrida, Dissemination, London: Athlone Press.
--------- 2005: J. Derrida, The Politics of Friendship, London, New York: Verso.
1996: B. Epps, Significant violence: oppression and resistance in the narratives of Juan
Goytisolo, Oxford: Clarendon Press, New York: Oxford University Press.
2008: . , , : .
--------- 2012: . , . , :
.
----------2011: . , , : .
2009: J. Carrin, Viaje contra espacio. Juan Goytisolo y W.G. Sebald, Madrid:
Iberoamericana; Frankfurt: Vervuert.
2006: J. Lacan, crits, New York, London: Norton & Company Inc.
2005: . , , : .
2013: E. W. Said, Reflections on Exile and Other Essays, London: Granta books, 225239.
1981: . . , , : .
1988: , , : .
1998: , , : .

LOS JUEGOS DE LA NO/

PERTENENCIA: LA FELICIDAD
DETERRIOTORIALIZADORA EN LA
NOVELA CONDE DON JULIN DE JUAN
GOYTISOLO
Resumen
El objetivo de este trabajo es el anlisis de los nuevos
mtodos de alcanzar la felicidad y placer que se revelan a travs de la narrativa postmodernista, partiendo
ms precisamente en el hroe de la novela Conde don
234

Julin del ao 1970 de Juan Goytisolo. Esta novela forma parte de la famosa Triloga de lvaro Mendiola,
siendo la novela mencionada marcada por el paso hacia
postmodernismo del autor. Tomando como punto de
partida la nocin antigua de la felicidad tal y como fue
pensada por Aristteles, Hesodo, Seneca y otros, vemos como la felicidad del hombre iguala a la tendencia
hacia lo divino, o hacia el Dios. Sin embargo, a partir de
Nietzche y del comienzo de la filosofa contempornea,
se revela el cambio de rumbo del pensamiento sobre la
felicidad, que representa el fin de una larga tradicin
humanista. El protagonista autoficticio de Goytisolo,
lvaro Mendiola, confirma que la felicidad est dentro
de la destruccin y violencia hacia la identidad de uno
Mismo, porque esta se encuentra como una trauma que
lo persigue tras el exilio y tras la prdida de la primera
base simblica, que es la del Hogar. Es precisamente en
el punto de la autoviolencia y de la autodestruccin donde descubrimos que el suicidio identitario es el nico
deseo del protagonista desdoblado y diseminado, y que,
terminando en la epifana de lvaro Mendiola, resulta
ser la nica condicin de la felicidad. Dirigindose por
el concepto de la deterritorializacin de Gilles Deleuze,
veremos cmo el protagonista de la novela Conde don
Julin vive dentro de la ficcin sobre la destruccin de
Espaa como parte de s mismo, convirtindose as en
una mquina deseante y guerrera en relacin con el orden simblico de su Hogar. Al lado de la destruccin
imaginada, lvaro fantasea sobre el nuevo Ser que nacera despus del trauma, definido por la muerte y abandono anterior el Ser que se refugia en el marginado
enemigo mtico de Espaa conde Don Julin.
Palabras claves: identidad, destruccin, violencia, felicidad, diseminacin, deterritorializacin, Goytisolo
Jelica A. Veljovi

235

821.111-31.09 Amis M.
821.111.09:17.023.34

Tomislav M. PAVLOVI1
Univerzitet u Krgujevcu
Filoloko-umetniki fakultet
Katedra za anglistiku

DIMENZIJA (NE)SREE
U DEZ(INTEGRACIJI)
JEDNOG SOPSTVA U
ROMANU NOVAC, BELEKA
O SAMOUBISTVU MARTINA
EJMISA
Cilj ovog rada je koreliranje kategorije sree, onako kako
ju je definisao Frederik Dejmison, sa postupkom karakterizacije koju sprovodi engleski pisac Martin Ejmis
u romanu pod naslovom Novac. Doivljavajui postmodernu epohu kao period komodifikacije i konzumerizma ali i traume, Ejmis svog junaka struktuira kao
osobu podvojenog identiteta iju egzistencijalnu paradigmu sainjavaju besprimerni hedonizam i njemu
suprotna tenja za duhovnijim ivotom. U radu se
analiziraju scene u kojima se glavni junak prolazi kroz
iskuenja u cilju ostvarenja (ne)sree kao a tehnike kojima se pisac koristi dovode se u vezu sa savremenim
trendovima u kritici.
Kljune rei: lik, sopstvo, postmoderna, (ne)srea,
nasilje, konzumerizam, novac

Junak romana Martina Ejmisa (Martin Amis 1949) Novac, beleka o samoubistvu Don Self (self eng. sopstvo) se autorovoj postmodernoj fikcionalnoj
perspektivi identifikuje sa nizom likova koji nastanjuju stranice proze njegovih angloamerikih kolega po peru poput Tomasa Pinona (Thomas Pynchon,
1937), Grejema Svifta (Graham Swift, 1949), Dona Barta (John Barth, 1930
) i drugih, a ija je egzistencija obeleena onim to Frederik Dejmison naziva
bedom sree (1991: 280). Pod tim pojmom Dejmison podrazumeva oseaj
zadovoljstva (nalik Markuzeovoj lanoj srei) koja proistie iz posedovanja
1

tomislavmp@gmail.com

237

robe iroke potronje i njene konzumacije (281). Vreme objavljivanja romana

(1984) je u zemljama Zapada poznato kao epoha liberalizacije ekonomije, razdoblje takozvane reganomike i taerizma koji su ljudima ponudili, kako se inilo, idealan recept za osvajanje sree a ija je primena rezultirala apatijom, indiferentnou sa jedne a sa druge strane, upravo suprotno tome, narastajuim,
upravo grozniavim konzumerizmom.
Don Self i njegova sabraa su, dakle, najavili raanje novih kulturnih paradigmi koje su postale vladajue u prvoj deceniji dvadeset prvog vek. Jedan
od najradikalnijih vidova pomenutih trendova ispoljio se u gotovosti da se i
sam identitet na ovaj ili onaj nain proda ili otui u svrhu ostvarenja line slobode i sree. Entoni Eliot je primetio da se od Najk kulture oliene u maksimi
samo uradi do napravljenog da ugodi mikro sveta Ajpodova, sopstvo reklamira i razmatra kao glavno srestvo (dez)integracije i uivanja u dananjem svetu.
(2007, 3-4)
Roman je odmah nakon objavljivanja privukao panju eminentnih kritiara. Ijan Hamilton ga poredi sa urbanom apokaliptinom groznicom2, dok
za Dejvida Loda roman predstavlja skaz naraciju u maniru Zapisa iz podzemlja, jedan demonski karneval, beleku o samoubistvu jednog oveka koji
se uputa u sve vidove telesnih zadovoljstava.3 (Keulks 2006: 175). Drugi pak
autori stavljaju naglasak na Ejmisove pripovedake tehnike koje njegovo tivo
ine parodinim, aluzivnim, metafikcionalnim. Dejms Didrik ga sagledava
kao primer originalnog postmodernog romana autorefleksivnog u najveoj
moguoj meri budui da se autor kao i njegov dvojnik direktno pojavljuju u
pripovesti. (1995: 6-7) Osim toga, roman je proet tipino postmodernim oseanjem neispunjenosti, nedovoljnosti i propadanja.
Televizijski producent Don Self, autentini predstavnik postmodernog
etosa, ivi na relaciji London Njujork, pokuavajui da organizuje snimanje
svog prvog filma, neke vrste autobiografske drame pod simbolinim naslovom
Dobri novac. Uveren od strane svog ko-producenta, amerikog milijardera Fildinga Gudnija, da e film finansijski potpomoi moni investitori, Self poinje
nemilice da troi novac iz fondova za finansiranje filma ponaajui se u skladu
sa maksimom Novac je sloboda. Istina je. Ali sloboda je novac4. (Ejmis 2010:
91) Ne znajui da ga Gudni obmanjuje i da film, kao i pomenuti novac, ne mogu
biti realizovani, Self poinje da troi vlastiti novac na ve pomenuta zadovoljstva koja za njega u prvi mah predstavljaju neku vrstu odistinske (ne)sree,
svojevrsnog artifcijelnog raja. Stvari u kojima Self uiva su: brza hrana, seks
2
urban apocalyptic fever. (Prevod autora)
3
skaz narrative in the Notesfrom Underground tradition, a demonic carnival, a suicide note
from a character who indulges in ever excess of the lower body. (Prevod autora)
4
Money is freedom. Thats true. But freedom is money. (Prevod autora)

238

Tomislav M. PAVLOVI

performansi, video igre, internet igre, poker automati, porno filmovi, erotski
asopisi, pie, kafane, borbe, televizija, onanija.5 (19, 67) Promiskuitetna Selina Strit (street eng. ulica), devojka sa kojom je u vezi, otelotvorenje je Selfove
projekcije o idealnoj ljubavi. Opisujui intimne trenutke sa Selinom, Self kae:
Dok vodimo ljubav, esto priamo o novcu. Volim to. Volim taj bezobrazni
razgovor.6 (51) Selina se, kao dostojan Selfov partner, u jednom trenutku dri
na distanci sve dok ne dobije ovlaenje da koristi njegov tekui raun nakon
ega poinje da stie novo dostojanstvo i samopotovanje.7 (85)
Kritiar Tama Banjai ukazuje na neutentinost elje u svetu kakav je Selfov. Na distopijskom obzorju junakovog sopstva, primeuje Banjai, elja je
uvek ve transformisana u pornografiju odnosno konzumerizovana (2006: 48).
an Bodrijar tvrdi da je jedna takva vrsta seksualnosti ponajbolje reprezentuje
potroako drutvo samo po sebi (1998: 143). Primer takvog devijantnog odnosa prema seksualnosti u romenu nalazimo u situaciji kada glavni junak od
tajanstvenog darodavca prima na poklon seks-lutku koja treba da mu poslui
kao sredstvo ostvarenja sree. Takva porno-igraka, prema Bodrijaru, najbolje
iskazuje odnos konzumerijanske civilizacije prema seksualnosti a taj odnos determinie process simulacije i kompenzacije (149). Pokretaka sila tih procesa
ispoljena je u vetakoj, ekstatikoj elji za realnou: seksualnost je pobrkana,
u vim sluaju, sa objektivnom realnou seksualnih organa.8 (149)
Nije teko uoiti da je glavni junak, uprkos svim porocima koji ga raspinju,
zapravo rtva ne samo prevrtljive okoline ve pre svega novca koji se vaspostavlja kao neka vrsta zlog boanstva. U tom smislu simbolina je i junakova
elja da naslov svog filma izmeni tako da scenario za pomenuti film umesto
Dobar novac biva preimenovan u Ravi novac. Ne moe se, takoe, zanemariti
ni Ejmisov lini, naglaeno nipodatavajui, odnos prema novcu. U jednom od
intervjua Ejmis izjavljuje da se u mitu novac uvek poistoveuje sa izmetom.9
(Fini 1998: 79)
Ne treba se uditi to u ovakvom okruenju Ejmisovi junaci govore turim
obezduhovljenim jezikom, svedenim, u najveem broju sluajeva, na kratke
iskaze. Ipak, povremene meditacije Dona Selfa nisu liene izvesne misaonosti
pa i vie od toga. Kritiar Dejms Didrik tvrdi da je pisac u Selfove solilokvije

5
fast food, sex shows, space games, slot machines, video nasties, nude mags, drink, pubs,
fighting, television, handjobs. (Prevod autora)
6
While making love, we often talk about money. I like it. I like that dirty talk. (Prevod autora)
7
new dignity and self-respect about the place. (Prevod autora)
8
an artificial, mad desire [vertige] for realism: sexuality is confused, in this case, with the
`objective' reality of the sexual organs. (Prevod autora)
9
money is always connected with excrement in myth. (Prevod autora)

239

ispunio zapanjujuom elokvencijom jedne pank poezije.10 (1995:75) O tome

svedoi Ejmisov opis Njujorka dungle:
Njujork je dungla kau. Idi gde hoe ali reci da je Njujork dungla. Njujork
je dungla. Ispod palisada stare kine ume sainjenih od istopljenog makadama podmukli Limpopo movarne Devete avenije nosi jednu estoku lau punu
krokodila i zmajeva, tigrastih riba, drekavaca i oznojenih dodola. Na drugom
uglu stoje lovci na vetice i ljudske glave, pobenaveli vudu vrai uroenici, ljudi
dungle. A nou, pod prekrivaem od ekvatorijalnog rastinja i oblaka koji rasprostiru vlagu uju se automobilske sirene nalk na prodorno kretanje papagaja
i udaljeni zvuci koji lie na dreku majmuna. Onda iznenada blesne plamen koji
dri zveri na pristojnoj udaljenosti. uvaj se: ulice su pune jarkova, mrea i zamki. Unajmi vodia.11 (Ejmis 2010: 65)

Obuzet porocima i neprijemiv za bilo ta drugo, Self svakako ne moe pobuditi simpatije. Objanjenje za takva zastranjivanja, ne samo Selfa ve i itavog
mnotva njemu slinih likova, nalazimo u tvrdnji Entonija Eliota da junaci postmoderne proze nemaju, a ne mogu ni imati, bilo kakvu moralnu autonomiju
dok narcisoidno sopstvo traga za potroakim surogatima kako bi prebrodilo
duboki emotivni jaz12 (2007: 78). Ova konstatacija bi se, to se Dona Selfa
tie, mogla uzeti kao apsolutno tana. Meutim, u jednom trenutku saznajemo
da Self, uprkos nesumnjivoj (ne)srei svog bivstvovanja, sanja o tome da ivi
nekim drugaijim ivotom. U trenutku iskrenosti on izjavljuje: Dok su drugi obuzeti umetnou ili itaju knjige ili se predaju klasinoj muzici, moj um
me maltretira novcem, Selinom, erekcijom i fijaskom. Ja nastojim, ali nastoji i
on.13(Ejmis 2010: 301) Ovom ispoveu Self transcendira svoju postmodernu
jednodimenzionalnost i postaje, makar u nekoj ogranienoj meri, puniji lik.
Self se dakle prevashodno samodefinie kao ovek podeljenog sopstva ali
moda sposoban da stvara uslove za neku svoju buduu (ne)sreu. Kao takav
on poinje da pobuuje saoseanje i mi postajemo skloni da o njemu da razmiljamo kao o rtvi negativnih civilizacijskih tokova, kao nekom ko je na alost
suvie slab da taj maltene kosmiki usud izbegne. Ovo tim pre to znamo da
10
his soliloquies with a dazzling punk-poetic eloquence. (Prevod autora)
11
New York is a jungle, they tell you. You could go further, and say that New York is a jungle.
New York is a jungle. Beneath the columns of the old rain forest, made of melting macadam, the mean
Limpopo of swamped Ninth Avenuebears an angry argosy of crocs and dragons, tiger fish, noise machines,
sweating rainmakers. On the corners stand witchdoctors and headhunters, babbling voodoo-men the
natives, the jungle-smart natives. And at night, under the equatorial overgrowth and heat-holding cloud
cover, you hear the ragged parrot-hoot and monkeysqueak of the sirens, and then fires flower to ward off
monsters. Careful: the streets are sprung with pits and nets and traps. Hire a guide. (Prevod autora)
12
the narcissistic self instead seeks out consumer substitutes to sill a profound emotional gap.
(Prevod autora)
13
While others look at art or read books or surrender to serious music, my mind just razzes me
about money, Selina, hard-ons, the Fiasco. I'm trying, but that's trying too. (Prevod autora)

240

Tomislav M. PAVLOVI

Donu Selfu apsolutno nita ne polazi za rukom ime se proces njegove viktimizacije definitivno zaokruuje. Njegov film nikada nee biti snimljen, umesto
da popravi stanje svojih finansija Self bankrotira, Selina ga naputa pa ak ni
pokuaj samoubistva ne uspeva. Priajui svoju ivotnu priu, fragmentarnim
stilom, koja nas ni trenutka ne ostavlja u sumnji o konanom ishodu, junak
zapravo kao da upisuje svoje beleke o (ne)uspelom samoubistvu odnosno istoriju svoje beskonane traume. Filip Tju savremenu kulturu naziva kulturom
traume14 koja, pre nego sama trauma koja pobuuje empatijsku identifikaciju,
poziva na neku vrstu drutvenog angamana kako bi se globalna traumatizacija blie upoznala i svela na ravan linog iskustva (2007: 202). Knjievno
postignue Martina Ejmisa svakako predstvlja znaajan iskorak u tom pravcu.
Analizi Ejmisovog tiva korisno mogu posluiti i klasifikacije traumatinog, istorijskog ivotnog iskustva koje je ponudio Dominik La Kapra u studiji
Pisanje istorije, pisanje traume (2001). Pomenutu klasifikaciju ameriki autor
je, meutim, primenio na istorijske romane koji se tiu Holokausta i istorijske romane u uem smislu. Ako se uzme da je u Ejmisovom romanu prisutno
upisivanje Selfove line a moe se rei i tragine istorije u jedan opti postmoderni (anti)istorijski kontekst, primena La Kaprinih kriterijuma je, smatramo,
opravdana.
Istorijske tekstove (romane) koji se odnose na pomenutu tematiku La Kapra deli na one koji: 1) piu o traumi; 2) piu (upisuju) traumu; i 3) promiljaju
traumu. (2001: 138-139) Prvu grupu sainjavaju tekstovi koji sainjavaju relevantnu istorijsku grau koja se odnosi na neki dogaaj i oslanjaju se na neposredna svedoanstva ovidaca i zabeleene i snimljene materijale koji pomau u
rekonstrukciji onoga to se odista dogodilo. Drugu vrstu tekstova ine uglavnom knjievni tekstovi koji se usmeravaju na metaforini nivo nasilja odnosno
traume, tako da se samim inom pisanja na neki nain stvara distanca od dogaaja koji se opisuje. Ispisujui traumu, ovakva tiva se usmeravaju ka estetikim, filozofskim i politikim faktorima koji figuriraju u naraciji. Pisac koji
upisuje traumu to ini iz odreenog stanovita, rekreira (istorijski) dogaaj i
ini da se italac otvori ka izvesnim emocijama. Trauma koja se tada dogaa
izgleda nerazreiva sa naznakama da e rtva zanavek ostati zarobljenik datih
traginih okolnosti. U treoj grupi tekstova (romana) gde se trauma promilja protagonista stie kritiku distancu u oodnosu na zaplet i omoguuje mu
(bio on rtva ili posmatra) da traumatine epizode odvoji od vlastitog ivota.
Time on nikada ne ostaje zarobljen u prolosti i njenim posledicama. (143-144)
Svesni injence da La Kaprinu podelu u ovom sluaju moemo primeniti
samo uslovno, smatramo da je Ejmisov roman najblii drugoj grupi. Narator
14

traumatological culture. (Prevod autora)

241

i glavni lik, Don Self, koji pripoveda u prvom licu doslovno ispisujuje svoj
ivot (traumu) ali se povremenim refleksijama kritiki udaljava od njega (nje).
Pri tom on voljno ostaje doivotni zatoenik vlastitog postmodernog prosedea mada se ne moe rei da mu se nije pruila prilika da se izvue iz okvira
zadatih samim romanom. Time to ni u emu ne uspeva i ne moe pobei od
sebe samog, Self najvie izneverava svog tvorca Martina Ejmisa. U jednoj od
poslednjih scena romana uprilien je susret autora i Dona Selfa koji o tome
ivopisno pripoveda:
Zamisli, video sam ga [Martina Ejmisa] jednom. Otiao sam u pab dole kod
Londonskog egrta ili moda Isusa i strpljivo gurao zadnje pare u poker automat. Onda nekako osetih da je doao iza mene. Nisam se osvrtao. Ej ta radi
ovde? upitao je. Trebalo je da si do sada ve napustio scenu. Pogledao sam ga
preko ramena i rekao ne znam zato, mora da je u pitamju neki aavi gen
Gledao sam ga u krivom ogledalu iza bara kako odlazi ukruen, nakostreen,
zastraen.15 (Ejmis 2010: 129)

Razume se da je i ova simbolina pobeda lika nad autorom samo privremena i, to je najvanije, prividna jer se u svetu traume od (ne)sree zapravo ne
moe pobei. Dona Selfa, razume se, opet eka neka slina matrica (ne)sree.
Dominik La Kapra razlikuje dve vrste traume, takozvanu strukturalnu
i istorijsku (2001: 52). Prva se odnosi na stanje koje dovodi do oseanja strepnje
i nasilje predstavlja kao transistorijsko. Kao takva ona je istrgnuta iz relevantnog istorijskog scenarija to e rei da se ne odnosi na bilo koju vremensku
perspektivu. (52) U tom smislu traumatina epizoda se odraava na ivot pojedinca, u celini i, shodno tome, ne moe se definisati. Iz tog razloga ona ostavlja
u nedoumici osobu koja eli da identifikuje specifine okolnosti u kojima se
trauma dogodila. (58) Strukturalnu traumu, kako vidimo, karakterie odsustvo (absence) dok istorijsku karakterie gubitak (loss). Transformacija odsustva u gubitak deava se kad se oseanje zebnje i neizvesnosti potiskuje uz
pomo prisustva objekta koji se moe identifikovati, izgubljenog objekta, pa se
stie utisak da se to oseanje zebnje moe prevladati odnosno eliminisati. Pomenutom transformacijom strukturalne i istorijsku traumu odreeni istorijski
dogaaj se moe reaktivirati odnosno rekonfigurisati u sadanjoj ili buduoj
vremenskoj perspektivi. (58-61)
15
Mind you, I did see him [Martin Amis] once. I was down the drinker, the London Apprentice
or maybe the Jesus Christ, drinking beer and patiently feeding the last of my dole into the fruit machine.
Then I felt his force field behind me. I didn't turn. 'Hey, what are you doing here?' he asked. 'You're meant to
be out of the picture by now.'I just glanced over my shoulder and said I don't know why: some deep yob
gene must have prompted me ... 'In the bendy mirror behind the bar I saw him leave, woodenly, stung,
scared. (Prevod autora)

242

Tomislav M. PAVLOVI

U Ejmisovom romanu sa traumom se deava se upravo suprotno. Pojedinani sluajevi nasilja o kojima Self govori na osnovu vlastitog iskustva koji
su, da tako kaemo, vremenski utemeljeni, i odredivi u smislu da znae gubitak, odnosno odsustvo suprotnog kvaliteta (civilizovanosti, duhovnosti) to je
u savremenom svetu latentno. Ti modeli ponaanja,verbalna i fizika agresija,
postaju deo sveopteg performansa beskonano perpetuiranog od strane masmedija i porno-industrije. Pretnja takvim nasiljem, koje je uvek aktuelno u Ejmisovom romanu, ini da trauma koja se javlja kao njena posledica dobije obol
transistorijskog, dekonkretizovanog fatuma koji se nadvija nad svima.
Paradoksalno je da se re srea u romanu pominje samo nekoliko puta i
to u situacijama koje su idikativne za junakovo stanje duha obeleeno ne samo
(ne)sreom odnosno (ne)zadovoljstvom koje mu nakazni konzumerizam prua
ve i narastajuim bolom usled odsustva bilo kakve alternative takvom conditio
humana. U prvo vreme svako zadovoljenje potreba, kako banalnih tako i onih
koje se mogu smatrati potrebama malo vie vrste, Self naziva sreom. Suprotstavljanje i maltene poistoveivanje pomenutih potreba podsea nas na Dona
Selfa sa poetka romana: Taj zub sa desne strane, taj to me je toliko boleo
smirio se pre par dana i uinio me srenim, o ba srenim. ... Selina radi isto
tako. Nanese mi bol. Onda me isceli. Jesam li srean? Nisam siguran.16 (Ejmis
2010: 26)
Drugi put kada glavni junak pominje sreu je scena njegovog monologa u kojem se reprodukuje deo razgovora sa devojkom Martinom Tvejn koji
se deava u drugom delu romana. Pomenuti razgovor nagovetava mogunost
zaceljenja Selfove traume, uspostavljanja njegovog celovitog sopstva, to moda odlomak koji se citira ne pokazuje u dovoljnoj meri. Junakov solilokvijum
zapravo implicira sueljavanje dva diskursa, Selfovog ignorantskog i Martininog isprva tajnovitog i pomalo ironinog, koji se, budui produhovljen, docnije
konstituie kao definitivna antiteza prvog:
Odabrao sam temu i pitao Martinu o filozofiji. Ne njenoj filozofiji filozofiji
uopte. Dala mi je nekoliko primera o tome ime se filozofi bave. Recimo, kako
neko moe da tvrdi da su Morning Star i Ivning Star isti? Odgovorio sam da oni
sasvim sigurno nisu isti; iako imaju istog vlasnika ta dva lista su potpuno razliita
i treba ih posebno razmatrati zbog pitanja budeta, oporezivanja i slino. Martina
se nasmeila i klimnula glavom u znak odobravanja. Nasmejala se, na nov nain,

16
That tooth on my upper west side, the one that brought me so much pain it calmed down a
fewdays ago, bringing me happiness instead, oh such happiness. ... Selina has this knack also. She brings
me pain. She relieves it. Am I happy? I'm not sure. (Prevod autora)

243

ime je izgleda izrazila sreu ili ravnodunost. Filozofija je maiji kaalj, mislio
sam i rekao Dobro.17 (112)

Pomenuta Martina Tvejn, jedina je koji gaji iskrene simpatije prema junaku iako je svesna svih njegovih poroka. Uoivi analogiju u samom imenu
kritiari su odmah uoili da, kao takva, ona predstavlja jo jedno, ovoga puta
ensko, otelotvorenje samog autora. (Kojlks 2003: 180) Za razliku od onog prvog (Martina Ejmisa autora), koji uglavnom nema simpatija za junaka, Martina
pokuava da Selfa fiziki i mentalno oporavi upuujui ga na zdravstvene tretmane, okruujui ga literaturom i umetnikim delima koje junak nikada nije
imao prilike videti. Kao ena superiornog intelekta ona iskuava Selfovu spremnost da izmeni svoj ivot postavljajui neku mu vrstu uslova. Njihov naredni
sastanak naime zavisi od toga da li e Self proitati Orvelov alegorijski roman
ivotinjska farma. U nastojanju da uslov ispuni Self sa velikim naporom dovrava itanje dela ali ga, na nesreu, ne razume. Uronjen u konzumerizam on
ne shvata smisao Orvelove politike alegorije. Dubina nerazumevanja ukazuje
se u junakovom gotovo grotesknom komentaru koji izrie o knjizi prilikom
ponovnog susreta sa Martinom: Zapravo sam ba uivao. ta je sledee? Meda
Rupert? Ma hajde, pusti. Kako bi bilo da probamo s nekom ozbiljnom knjigom
naredni put? Mator sam za basne. Mislim ne moramo ba da se vraamo u
detinjstvo, zar ne?18 (71)
Selfu je, kako vidimo, pruena mogunost da besmislenu priu svog ivota transformie u priu sa znaenjem, da se drugaije postavi u odnosu na
(ne)sreu vlastite egzistencije ali ga u tome ometaju, izmeu ostalog, i njegove
nevelike moi aproprijacije tekstova sline vrste. Drugim reima, ivotna pria
Dona Selfa e ostati neka vrsta mikrodiskursa (petit recits Liotarovim jezikom
reeno) koji se nikako ne moe uklopiti ili dati svoj makar i neznatni, receptivni doprinos nekoj vrsti metadiskursa sainjenog od dela poput Orvelovog,
Frojdovog, penglerovog koja omoguavaju razumevanje sutine dvadesetog i
dvadeset prvog veka. Ejmisov roman naime nudi mnotvo mikrodiskursa implicirajui da metadiskurs i ne postoji to korespondira sa Liotarovom tvrd17
I picked a topic and asked Martina about philosophy. Not her philosophy just philosophy.
She gave me some examples of the sort of thing philosophers got up to. Like, how can you tell that the
Morning Star and the Evening Star are really the same thing? I bounced back by saying that surely they
weren't the same thing: even if they shared a parent company they were still two separate titles and
would therefore be considered quite distinct for budgeting and tax purposes and so on. Martina smiled
and nodded in agreement. She gave a laugh, a new one, which seemed to express simple happiness or
resignation. Philosophy's a doddle, I thought, and I said, 'Okay. (Prevod autora)
18
Actually I quite enjoyed it. What next? Rupert the Bear? Come on, give me a break. How about
a real book next time? Porker and Squeaky and the rest of the guys. I'm too old for animal stories. I mean,
we don't have to start that far back, do we? (Prevod autora)

244

Tomislav M. PAVLOVI

njom da je doba postmoderne zapravo doba gladi za metadiskursom. (Lyotard

1984: XXIII).
Selfovo nerazumevanje teksta ukazuje ukazuje da samo puka elja za promenom ne moe dovesti do duhovnog preobraaja i nagovetava njegovu dalju
sudbinu. Iako se divi Martini Tvejn, on je ostavlja odnosno izneverava (kao
to je izneverio i autora teksta) i priklanja se promiskuitetnoj Selini Strit. Taj
niz junakovih izdaja vodi, ini se, u definitivni poraz koji je opet samo prividan. Iako bez prihoda i prijatelja Don Self, u zadnjoj sceni romana, ne lii na
slomljenog oveka ve, naprotiv, na nekog koji je spreman da kao podvojena
linost opet odigra iste ili sline uloge balansirajui na ivici vlastite (ne)sree.
Iako je prolo vie od trideset godina od njegovog objavljivanja roman i dalje privlai panju kritiara. Potencijali za njegovu analizu izgledaju upravo neiscrpni. Tako je Gavin Kojlks, u duhu jedne socijalne kritike, a to je samo jedan
od kritikih modela koje primenjuje, sklon da delo smatra napadom na klasnu
podelu i trini kapitalizam i to upravo na temelju Dejmisonovih razmatranja
izloenih u knjizi Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma. S
tim u skladu on centralne enske likove Selinu Strit i Martinu Tvejn vidi kao
predstavnice dveju suprotstavljenih klasa: jedne retrogradne koja konzumira
komodifikovane entitete i pseudoideoloke sisteme i druga koja stremi viim
idealima olienih pojmom kultura. (2003: 182) Tama Banjai pak glavnog junaka Selfa vidi kao otelotvorenje postmodernog Everyman-a dok celokupni
proces proizvodnje znaenja u postmodernom svetu zavisi od uloge novca kao
monog sredstva u procesu alegorizacije (2006: 39). Ema Parker ukazuje na
interpretacije u kojima su Martina Tvejn i rano preminula majka Dona Selfa
zapravo neka vrsta junakovog iskupiteljskog potencijala dok se decentriranost
glavnog junaka pripisuje upravo njenom odsustvu. Smrt Selfove majke, prema
Emi Parker, predstavlja simbolinu represiju nad enskim principom u tipino
maskulinoj kulturi. (2006: 60)
Sigurni smo da e se grupacija kritiara, spremnih da se uhvate u kotac sa
Ejmisovim delom, i u narednim decenijama postojano uveavati. Tome zahvaljujui delo stie obol kultnog romana to je status unekoliko atipian za doba
u kojem smo sada. Ubeeni smo takoe da e se slini trendovi pisanja romana
i kritika nastaviti dok god protagonisti mikronarativa, vlasnici decentriranog
sopstva i pomalo umorni tragaoci za (ne)sreom, pustinju neistorije moda zamene pustinjom istorije.

245

LITERATURA
Banjai 2006: T. Benyei, The Passion of John Self, Allegory, Economy, and Expenditure in
Martin Amiss Money, u G. Kuelks (ed.), Postmodernism and Beyond, London: Palgrave
& Macmillan, 36-55.
Bodrijar 1998: J. Baudrillard , The Consumer Society, Myths and Structures, London: Sage
Publications.
Didrik 1995: J. Diedrick, Understanding Martin Amis Columbia, SC: University of South
Carolina.
Ejmis 2010: M. Amis, Money, A Suicide Note, London: Penguin Books.
Eliot 2007: A. Elliott, Concepts of the Self , Cambridge: Polity.
Fini 2008: B. Finney, Martin Amis (Routledge Guides to Literture), London: Routledge.
Dejmison 1991: F. Jameson, Postmodernism or the Cultural Logic of Late Capitalism,
London: Verso.
Kojlks 2003: G. Keulks G. Father and Son, Kingsley Amis, Martin Amis, and the British
novel Since 1950, Madison: University of Wisconsin Press.
Kojlks 2006: G. Keulks, W(h)ither Postmodernism: Late Amis u G. Keulks (ed.) 2006,
Martin Amis, Postmodernism and Beyond, London: Palgrave Macmillan, 158 - 180.
La Kapra 2001: D. LaCapra, Writing History, Writing Trauma, Baltimore: Johns Hopkins
University Press.
Liotar 1984: J. F. Lyotard, The Postmodern Condition: A Report on Knowledge, Minneapolis:
University of Minnesota Press.
Parker 2006: E. Parker, Money Makes the Man: Gender and Sexuality in Martin Amiss
Money u G. Keulks (ed.) 2006, Martin Amis, Postmodernism and Beyond, London: Palgrave Macmillan, pp. 51-77
Tju 2007: P. Tew, The Contemporary British Novel, London: Bloomsbury Academic.

THE DIMENSION OF (UN)HAPPINESS IN

THE (DIS)INTEGRATION OF A SELF IN
MARTIN AMISS MONEY,A SUICIDE NOTE
Summary
The purpose of the analysis was to correlate the idea of
happiness as defined by the philosophers of the postmodern epoch with the narrative strategy of characterization applied by Martin Amis in his Money, A Suicide
Note. The process commodification and consumerism
is shown in the novel as an over imposing, irresistible
force of which the hero himself falls a victim. Although
debilitated by the spiritual degradation the hero proves
to be strong enough to express the wish to change his life
which marks the beginning of his everlasting ordeal to
bridge the gap of his divided self. His painful existence
in the culture of trauma is analyzed according to the
premises laid by Dominick La Capra and J. F. Lyotard,
246

Tomislav M. PAVLOVI

Jean Baudrillard and others. Besides, the analysis concentrates on the crucial situations when John Self is confronted with other characters struggling to recuperate.
The one that contributes to the metafictionality of the
story to the greatest extent is the situation when the hero
encounters Martin Amis himself. The emphasis is laid
on the fact that John Self, like most of postmodern heroes, fails in his intentions to attain happiness and that
his defeat is but a deceiving one. The hero, as it seems, is
ready to play out the same patterns all over again.
Key words: character, selfhood, postmoderism, (un)happiness, violence, consumerism, money
Tomislav M. Pavlovi

247

821.111-31.09 Ishiguro K.
821.111.09:17.023.34

. 1

-

2
()o
.
, ,
,
, . ,
(,
, ) / .


, ,

.
: , , , ,
, ,

Cogito ergo sum, , mythos- logos-, ,

, ,
. , 1
tijana_matovic@yahoo.com
2
. 178018:
: , , ,
, .

249

(. 1988: 1-23),
,
, , ,
. ,
,
,
.

( 2006: 433) ,
.
, :
tuch,
,
[] .3 ( 1978:
55) ,
. locus
, /
, locus ( 1978: 56),
locus (
1987: 82). ,

/ 4, ()

, ,
.
,
. []
. ( 1979: 198) ,
, , .
,
5, , ,
3
.
4
,
,
. ( 2001: 56)
, .
5
, ,
, , .

250

,
,
. ( 2005: 370) ,
,
,
.
, 20.
,
,
,
, , . (,
2011: 8-9) Unclaimed Experience (1996)
,
[ ],
,
. ( 2014: 1) , ,
,


. ,
,
,
: ,
. ( 1993: 16)

,
: []
. (, 2011: 16)

*

(2005)
, 20.
, , , , , . , . .
Bonheur augurum, . Glck
gelck. Happiness happen; , , ,
, . ( 1992: 13)

251

, , ,
/ ,
.
, ,

, :
. ( 2009: 16)
,
, , . /
,

, ,
, , ,
. . , ,
31. ,
, , . , .
,
, . ,
, ,

. , ,
, .

. ,
(. 2011; 2011; 2010), , .
21. , ,
.
252

, ,
,
.
, .
( 2010: 320) ,
conditio humana, , ,
, ,
, . ,
, .

, -, , ,
,
, / . - ,
. ,

, ,
. , , .
,
; , , ; ,
, , ,
.
,
, . ( 2009: 262) ,
,
. , ,
, , , . (
253

2010: 319)
; , locus-
, ; ,
,
,
.
(Hail-sham
),
.
, ,
,
, ,
,
, , .
, .
,

.
6 , .
,
, , . , , /
.
,
,
( 2009: 52).
, ,
, . , , ,
6
, ,
, .
, ,
,
.

254

.
,
( 1993: 55), ,
. , , , /, ,
, , , , .

, ()
.
, , : ( 2009: 40), ( 2009: 43), ( 2009: 143),

( 2009: 281). , , ,
. , , ,
.

. , , ,
.
, . ,
; ,
; ,
,
, , .

, , ,
255

. , ,
, , ,
, .
,
[] . ( 2009: 262) ,
,
, , , ,
.
, , :
.
, ,
. . ,
. . , , .
, . ( 2009: 284)

.
,

: , . , , .
. . ,
, , .
. ( 2009: 287)
, ,
, .

*
, ,
( 1991: 70). ,
, ,
. , ,
256

, , .
. :
,
, , .
. ( 1992: 294)
.
, , , ,
. , , -,
, ,
, .
(Norfolk /north-folk,
/no(r)-folk)
, ( 2009: 68) , , . , , , , .
, ,
. , ,
, ( )
, []. ( 2009:
289)

, ,
, ,
, , , , , .
, .

2014: M. Balaev, Literary Trauma Theory Reconsidered, in: Michelle Balaev (ed.),
Contemporary Approaches in Literary Trauma Theory, New York: Palgrave Macmillan.
1979: P. de Man, Allegories of Reading: Figural Language in Rousseau, Nietzsche,
Rilke, and Proust, New Haven: Yale University Press.
1988: J. Derrida, Limited Inc, Evanston, IL: Northwestern University Press.
1993: J. Derrida, Memoirs of the Blind: The Self-Portrait and Other Ruins, Chicago:
The University of Chicago Press.
257


2005: J. Derrida, Structure, Sign and Play in the Discourse of the Human Sciences,
in: Writing and Difference, London, New York: Routledge, 351-370.
2009: . , , : Plato Books.
1991: A. Camus, The Myth of Sisyphus: And Other Essays, New York: Vintage.
1996: C. Caruth, Unclaimed Experience: Trauma, Narrative, and History, Baltimore
and London: Johns Hopkins University Press.
1978: J. Lacan, The Seminar Of Jacques Lacan, Book IX: The Four Fundamental Concepts of Psychoanalysis, J.-A. Miller (ed.), New York, London: W.W. Norton & Company.
1992: J. Lacan, The Seminar Of Jacques Lacan, Book VII: The Ethics of Psychoanalysis
1959-1960, J.-A. Miller (ed.), New York, London: W.W. Norton & Company.
2006: J. Lacan, crits: The First Complete Edition in English, New York, London:
W.W. Norton & Company.
2011: T. Levy, Human Rights Storytelling and Trauma Narrative in Kazuo Ishiguros
Never Let Me Go, Journal of Human Rights, 10, 1-16.
1987: E. Levinas, Time and the Other, Pittsburgh, PA: Duquesne University Press.
2011: Z. Luki, Human Condition in Kazuo Ishiguros Never Let Me Go, Philologia,
IX/9, Beograd, 123-133.
2010: S. Morikawa, The Fragility of Life: Kazuo Ishiguros Worldview in Never
Let Me Go, Language and Information Sciences, 8, Tokyo, 315-331.
2010: J. Mullan, On First Reading Kazuo Ishiguros Never Let Me Go, in: S. Matthews, S. Groes (eds.), Kazuo Ishiguro: Contemporary Critical Perspectives, London, New
York: Continuum International Publishing Group, 104-113.
2001: . , , : .
, 2011: S. Onega, J. M. Ganteau (eds.), Ethics and Trauma in Contemporary
British Fiction, New York: Editions Rodopi.
1993: S. Felman, What does a Woman Want?: Reading and Sexual Difference,
Baltimore: Johns Hopkins University Press.

THE TRAGEDY OF BEING AS THE

CONDITION OF HAPPINESS IN KAZUO
ISHIGUROS NOVEL NEVER LET ME GO
Summary
The author of this paper aims to bring into question
the idea of happiness and the realization of that idea in
Kazuo Ishiguros novel Never Let Me Go (2005), via the
postulates of the (post)structuralist current within the
interpretative theories regarding literary texts. Drawing
upon the writings of Lacan, Derrida, as well as the
258

theoretical conclusions of trauma theory, the narrative

structure of Ishiguros novel will be analyzed through
the progression of its protagonists, Kathy H, Tommy D,
and Ruth, clones whose growing up and maturing within
the systemically maintained institutions (Hailsham,
the Cottages, recovery centres) mimics/simulates the
temporal progression of human life. The tragic quality
which haunts the clones lives proves comparable to
the tragic quality of the human, ontologically nongrounded existence, and from a distance enabled by the
otherness which the clones emulate, it opens up a virtual
space which allows the interpretation of happiness as
conceived within the trauma of subjectivity.
Key words: Kazuo Ishiguro, Lacan, Derrida, happiness,
tragic, trauma, clones
Tijana Z. Matovi

259

.


.

-

..

34000


. ,

150
ISBN

978-86-85991-86-8