12-PULSNI KONTROLISANI ISPRAVLJAI

Trofazni mostni punoupravljivi ispravljai imaju 6-impulsni izlazni napon. Za visokonaponske

primene ispravljaa, kao to su sistemi za jednosmerni prenos energije (HVDC) i napajanje snanih
jednosmernih motora, zahteva se u optem sluaju 12-impulsni izlazni napon. Ovakav izlazni napon
ima manju talasnost i veu frekvenciju talasnosti, to je pogodno sa stanovita filtriranja ovakvog
napona. Kvalitetan 12-impulsni izlazni napon moe se dobiti paralelnom ili rednom vezom dva 6impulsna mostna kontrolisana ispravljaa. Ove dve mogue konfiguracije prikazane su na slici
2.2.8. Fazni pomeraj od 30o izmeu sekundarnih namotaja moe biti ostvaren vezom jednog
sekundara u zvezdu, a drugog u trougao, na isti nain kao kod diodnih nekontrolisanih 12-impulsnih
ispravljaa.

Slika 2.2.8. Redna (a) i paralelna (b) konfiguracija 12-impulsnih kontrolisanih ispravljaa
1

BIPOLARNI ISPRAVLJAI
Jednofazni bipolarni ispravljai
Tokom analize jednofaznih mostnih punoupravljivih ispravljaa sa induktivnim optereenjem
istaknuto je da je mogu dvokvadrantni rad ovih ispravljaa. Ukoliko se dva ovakva ispravljaa
poveu tako da su suprotno orjentisani kao na slici 2.2.9a, i izlazni napon i izlazna struja u tom
sluaju mogu menjati smer. Ovakva konfiguracija u sluaju jako induktivnog potroaa omoguava
etvorokvadrantni rad ovog kola, koje se najee naziva bipolarnim ispravljaem. Bipolarni
ispravljai se obino koriste za pobudu snanih motora. Ukoliko su 1 i 2 uglovi paljenja tiristora
u prvom i drugom ispravljau, respektivno, odgovarajue srednje vrednosti njihovih izlaznih
napona su Upsr1 i Upsr2. Uglovi paljenja tiristora se biraju tako da jedan ispravlja radi u
ispravljakom, a drugi u invertorskom modu. Meutim, oba ispravljaa imaju istu srednju vrednost
izlaznog napona (po modulu). Na slici 2.2.9b prikazani su talasni oblici izlaznih napona oba
ispravljaa. Slika 2.2.9c prikazuje u-i karakteristiku bipolarnog ispravljaa.
Ispravlja 1

Ispravlja 2

Izlaz
ispravljaa 1

Izlaz
ispravljaa 2

Napon koji generie

krunu struju

Slika 2.2.9. Kolo jednofaznog bipolaranog ispravljaa (a),

njegovi karakteristini talasni oblici (b) i u-i karakteristika (c)
Na osnovu ve izvedenih izraza za srednju vrednost napona na izlazu jednofaznog mostnog
kontrolisanog ispravljaa, srednje vrednosti izlaznih napona za dva prikazana ispravljaa su:
2

U psr1 =

2 2U

cos 1 i U psr 2 =

2 2U

cos 2 .

Kako jedan ispravlja radi u ispravljakom, a drugi u invertorskom modu, vai da je

U psr1 = U psr 2 , odnosno cos 2 = cos 1 = cos( 1 ) , tako da je 2 = 1 . Promenom ugla
paljenja tiristora u opsegu od 0 do , srednja vrednost napona potroaa varira od 2 2U / do
2 2U / . Poto trenutni izlazni naponi ovih ispravljaa nisu u fazi, postoji dakle trenutni napon
koji predstavlja njihovu razliku, to dovodi do pojave strujnog kruga (struje) izmeu ispravljaa.
Ova struja ir ne moe proticati kroz potroa i obino je ograniena induktivnou Lr, kao to je
prikazano na slici 2.2.9a.
Za 1 = 0 radi samo ispravlja 1, dok za 1 = radi samo ispravlja 2. Za 0 1 < / 2
ispravlja 1 napaja potroa pozitivnom strujom i0, i tada e kruna struja ir biti pozitivna. Kada je
/ 2 1 < , ispravlja 2 napaja potroa negativnom strujom -i0, i tada e proticati samo
negativna struja ir. Pri 1 = / 2 ispravlja 1 omoguava pozitivnu struju ir tokom pozitivne
poluperiode ulaznog napona, a ispravlja 2 omoguava negativnu struju ir tokom negativne
poluperiode. Trenutna vrednost struje ir zavisi od ugla paljenja tiristora.
Bipolarni ispravljai mogu da rade sa krunom strujom ir ili bez nje, odnosno struja moe tei
kroz potroa ili van njega. U sluaju rada bez te struje, samo jedan ispravlja je aktivan u nekom
trenutku i provodi struju potroaa. Drugi ispravlja je potpuno blokiran zabranom impulsa na
gejtovima njegovih tiristora. Meutim, ovakav rad bez struje ir ima izvesnih prednosti: (1) struja ir
dovodi do kontinualnog provoenja oba ispravljaa u celom kontrolnom opsegu, nezavisno od
potroaa; (2) kako jedan ispravlja uvek radi kao ispravlja, a drugi kao invertor, omoguen je
protok energije u oba smera u bilo kom trenutku; (3) kako oba ispravljaa stalno provode (rade),
prelaz funkcionisanja iz jednog u drugi kvadrant je bri.
Trofazni bipolarni ispravljai

Kod raznih pobuda motora, generalno se zahteva etvorokvadrantni rad konvetora, i najee se
koriste trofazni bipolarni ispravljai za primene sa snagama do 2000kW. Na slici 2.2.10a prikazano
je kolo trofaznog bipolarnog ispravljaa, gde su meusobno povezana dva suprotno orjentisana
trofazna mostna ispravljaa. Kao i u sluaju jednofaznog bipolarnog ispravljaa, zbog postojanja
razlike trenutnih izlaznih napona ispravljaa, kruna struja protie kroz ispravljae. Ova struja je i
ovde obino ograniena induktivnou Lr, kao to je prikazano na slici 2.2.10a. Ispravljai su
kontrolisani na takav nain da je 1 ugao paljena tiristora u ispravljau 1, dok ugao paljenja tiristora
u ispravljau 2 iznosi 2 = 1 . Na slici 2.2.10b prikazani su talasni oblici ulaznog napona,
izlaznog napona i napona na induktivnosti Lr. Rad svakog od ispravljaa identian je radu
pojedinanog trofaznog mostnog ispravljaa. Tokom intervala / 6 + 1 t / 2 + 1 meufazni
napon u12 se javlja na izlazu ispravljaa 1, a napon u23 se javlja na izlazu ispravljaa 2 (a, b c na
slici je ekvivalentno 1, 2, 3, respektivno).
Ukoliko su naponi up1 i up2 izlazni naponi ispravljaa 1 i 2 respektivno, trenutni napon na
induktivnosti tokom intervala / 6 + 1 t / 2 + 1 je:

u Lr = u p1 + u p 2 = u12 u 23 = 2 3U sin t + sin t = 3 2U cos t

6
2
6

Kruna struja zavisi od ugla paljenja tiristora 1 i od vrednosti induktivnosti Lr. ak i bez
spoljanjeg optereenja, ispravljai e raditi neprekidno zbog krune struje, kao rezultat talasnosti
napona na induktivnosti. Ovo omoguava ravnomerno okretanje (invertovanje) struje potroaa
tokom predacivanja rada iz jednog u drugi kvadrant, pri emu je omoguen brz dinamiki odgovor,
pogotovu kod pobude elektromotora.
3

Izlaz ispravljaa 1 za =60o

Izlaz ispravljaa 2 za =120o

Slika 2.2.10. Kolo trofaznog bipolaranog ispravljaa (a) i

njegovi karakteristini talasni oblici (b)

KOMUTACIJA U KOLIMA ENERGETSKE ELEKTRONIKE

Pojam komutacije je preuzet iz teorije elektrinih kola i maina za jednosmernu struju. Kod tih
maina kolektor prebacuje struju sa jednog namotaja na drugi, tako da postoji vremenski interval
kada provode dve strujne grane istovremeno, a ova pojava je nazvana komutacijom.
Komutacija je spoljanji prelazni proces u kolu energetske elektronike, pri kome se struja
optereenja prebacuje sa jedne komponente na drugu. U energetskoj elektronici uobiajeno je da se
pod terminom komutacija podrazumeva iskljuivanje komponente. Komutacija diode koja provodi
vri se automatski kada se na nju prikljui inverzni napon. Slino se vri i komutacija tiristora koji
provodi, jer se on ne moe iskljuiti gejtom. U tiristorskim kolima esto postoje dve ili vie grana sa
tiristorima. U idealnom sluaju preuzimanje struje jednog tiristora od drugog je trenutno. U realnim
sluajevima vremenski interval kada jedan tiristor, koji se gasi, predaje struju drugom tiristoru, koji
se ukljuuje, je konaan i naziva se komutacionim intervalom, a sama pojava se naziva
komutacijom. Razlog tome je postojanje odreenih induktivnosti u komutacionom kolu, koje
predstavljaju zbir induktivnosti mree svedenih na sekundarnu stranu transformatora i rasipnih
induktivnosti namotaja. Proces komutacije unosi bitne promene u rad ureaja energetske
elektronike, pri emu zbog njega dolazi do promene strujnih i naponskih talasnih oblika, pojave
viih harmonika napona i struja, a dolazi do promene i upravljakih karakteristika.
Komutacija moe biti prirodna i prinudna. Prirodna komutacija se deava spontano, i moe se
izvriti dvojako, mreom i optereenjem. Prinudna komutacija se izvodi posebnim elementima,
najee kondenzatorom, kada treba naglo ukinuti struju tiristora pomou kondenzatora.
Da bi komutacija uopte bila mogua, treba da budu ostvarena dva uslova: (1) da u kolu
tiristora postoji napon koji inverzno polarie tiristor koji treba ugasiti; (2) da postoji pozitivan
upravljaki impuls na gejtu tiristora koji treba ukljuiti.

Prirodna komutacija

Mrena komutacija
Mrena komutacija je mogua kada jedan ili vie naizmeninih izvora ve postoji u kolu
konvertora, i kada se oni mogu primeniti i za iskljuivanje tiristora u konvertoru. Npr. ako se radi o
ispravljau, izvor naizmeninog napona je ve dostupan na ulaznim prikljucima ispravljaa koji
ostvaruje AC/DC konverziju. Tiristor se moe gasiti mrenim naponom tokom intervala kada je
inverzno polarisan. Na slici 3.4.1 prikazane su dve grane (faze) sa tiristorima koji su podvrgnuti
procesu komutacije. Neka vodi tiristor T1, tako da je upu1, i sa uglom ukljuuje se tiristor T2.
Komutacija poinje kada je tiristor T2 u drugoj grani ukljuen, a zavrava se kada je struju
kompletno preuzela druga grana kola, odnosno kada je tiristor T1 potpuno ugaen. u1 i u2 su fazni
naponi u dve grane trofaznog mrenog napajanja. Zbog jednostavnosti, pretpostavljeno je da su
ostali tiristori u drugim granama (fazama) iskljueni, pa je njihov uticaj zanemaren. Pretpostavljeno
je da svaka grana (faza) kola ima na red povezanu komutacionu induktivnost i komutacionu
otpornost, koja je zanemarljiva. Komutaciona induktivnost je ukupna induktivnost na sekundarnoj
strani transformatora i smatra se da je ista u obe grane kola. Period komutacije zavisi od struje
potroaa, pri emu u kolu sa slike 3.4.1 u toku intervala komutacije struja potroaa Ip ne menja
bitno svoju vrednost, odnosno moe se smatrati priblino konstantnom. Tiristor T2 moe provesti
pri uglu ukljuivanja ukoliko je u2>u1 (uT2=u2-u1) i ako je struja gejta vea od minimalne struje
gejta koja obezbeuje ukljuivanje tiristora. Ukoliko se zanemare otpornosti u kolu i padovi napona
na tiristorima u stanju provoenja, u toku komutacije, dok provode oba tiristora, vae sledei izrazi
(Lk1=Lk2=Lk, Rk1=Rk2=Rk0):
5

u1

Rk1

Ip

i1

u2
Lk2

Lk1

Rk2 i2
P

up

Slika 3.4.1. Mrena komutacija tiristora

di1
u p = 0,
dt
di
u 2 Lk 2 u p = 0,
dt
i1 + i2 = I p .
u1 Lk

Sabiranjem prve dve jednaine dobija se:

di di
u1 + u 2 Lk 1 + 2 = 2u p ,
dt
dt
d (i1 + i2 )
= 2u p .
u1 + u 2 Lk
dt
Poto vai da je zbir struja i1+i2=Ip konstantan (potroa je induktivnog karaktera),
eliminisanjem izvoda u poslednjoj jednaini dobija se da je napon na potroau za vreme
komutacije jednak polovini zbira ulaznih faznih napona:
u +u
up = 1 2 .
2
Ovo stanje je prikazano na slici 3.4.2, pri emu su prikazane karakteristine naponske i strujne
promene za kolo sa slike 3.4.1. Sa slike 3.4.2 moe se uoiti period u kome nastaje proces
komutacije. Interval u kome nastaje preuzimanje struje jednog tiristora od drugog tiristora se
izraava u radijanima i naziva se uglom komutacije, a oznaava se sa . Bez procesa komutacije
prelaz izlaznog napona up sa u1 na u2 je trenutan, kao i pad struje i1 i porast struje i2. Na slici su
rafirano prikazani gubici napona usled komutacije.
umax

u1

u2

u3

Ip

Slika 3.4.2. Talasni oblici napona i struja prilikom mrene komutacije

Pomeranjem koordinatnog poetka grafika sa naponskim talasnim oblicima sa slike 3.4.2 u
trenutak kada poinje komutacija (tada je t=0 i i=0), i definisanjem struje i=i2=-i1 kao na slici 3.4.1,
meufazni napon u2-u1 u tom sluaju je:
di
u 2 u1 = 2 3U sin (t + ) = 2 Lk ,
dt
6

odnosno vai da je:

di =

2 3U
sin (t + ) ,
2 Lk

gde je U efektivna vrednost napona u1 i u2. Integraljenjem obe strane prethodnog izraza dobija se:
2 3U cos(t + )
i=

+C

2 Lk

Integraciona konstanta C odreuje se iz poetnog uslova da je u trenutku t=0, i=0, tako da je:
i=

2 3U
[cos cos(t + )].
2Lk

Prema tome, promene struja tiristora tokom komutacije su kosinusne funkcije vremena, kao to
je i prikazano na slici 3.4.1, mada su takve promene vie karakteristine za sluaj diodnog kola
(=0), kada je ugao vei. U sluaju tiristora, je manje, tako da su promene struja tokom
komutacije skoro linearne vremenske zavisnosti. Komutacija se zavrava pri t=, kada je i=Ip,
tako da se ugao komutacije moe odrediti iz izraza:
2 3U
[cos cos( + )] .
Ip =
2Lk
Komutacija optereenjem
Komutacija optereenjem koristi se kod pretvaraa koji rade u rezonantnom reimu rada. Kod
ovog naina komutacije, u procesu gaenja komponenata (tiristora) uestvuje i optereenje kola.
Poto su potroai u kolima energetske elektronike uglavnom otpornog ili otporno-induktivnog
karaktera, rednim vezivanjem kondenzatora C sa potroaem P moe se ostvariti redno rezonantno
kolo kao na slici 3.4.3. Na taj nain i potroa uestvuje u gaenju oba tiristora.

Slika 3.4.3. Komutacija optereenjem

Pod pretpostavkom da je polaritet napona na kondenzatoru na poetku komutacije kao na slici
3.4.3, ukljuivanjem tiristora T1 ostvaruje se redno rezonantno kolo koje ine umetnuti kondenzator
i potroa. Struja rezonantnog kola, koja tee iz izvora E preko tiristora T1 je sinusna funkcija
vremena i njen talasni oblik prikazan je na slici 3.4.4. Za to vreme napon na kondenzatoru se menja
po kosinusnom zakonu i po isteku polovine periode oscilacija rezonantnog kola izvrena je promena
polariteta napona na kondenzatoru, dok struja rezonantnog kola po isteku polovine periode
oscilacija pada na nulu. Tiristor T1 ne provodi struju potroaa u suprotnom (inverznom) smeru.
Meutim, smanjenjem struje tiristora ispod struje dranja poinje iskljuivanje tiristora T1, a kako
njegovo gaenje nije trenutno, protekne zanemarljiva inverzna struja oporavka kao na slici 3.4.4.
Poto je sada promenjen polaritet napona na kondenzatoru, direktno je polarisan tiristor T2, tako
da ukljuenjem tiristora T2 ponovo tee struja rezonantnog kola zbog pranjenja kondenzatora, ali u
suprotnom (negativnom) smeru, sve do isteka polovine periode oscilacija rezonantnog kola i

ponovnog prepolarisanja kondenzatora, kada struja rezonantnog kola, koja je za tiristor T2 inverzna,
gasi tiristor T2 na isti nain kao i tiristor T1 u prethodnom sluaju. Za razliku od prinudne (hard)
komutacije, kod ove (soft) komutacije optereenjem struja tiristora se eliminie u konanom
(duem) vremenskom intervalu.

Slika 3.4.4. Talasni oblici struja tiristora prilikom komutacije optereenjem

Kondenzator se puni na velike vrednosti napona (1000 do 2000V pri mrenom napajanju),
zavisno od njegovog Q faktora, koji je u opsegu od 5 do 10. Ovakav princip komutacije, gde se
kondenzator ubacuje u rezonantno kolo sa potroaem, primenjen je npr. u rednim rezonantnim
invertorima, koji se koriste u sistemima indukcionog grejanja.
Prinudna komutacija

Tiristor se moe prinudno iskljuiti dovoenjem inverznog napona na njega, ime se on

primorava na gaenje. Za to se koriste specijalno projektovana kola, koja omoguavaju dovoenje
inverznog napona na glavne izvode tiristora, anodu i katodu. Inverzni napon se primenjuje u
vremenskom intervalu koji je vei, ili najmanje jednak, od vremena oporavka tiristora, koji je
dovoljan da se tiristor ugasi, i da se ponovo ostvari mogunost kontrole ukljuivanja tiristora
pomou gejta. Ukoliko se tiristor iskljuuje na ovakav nain, takva komutacija se naziva prinudnom
komutacijom. Za primenu ove komutacije, prinudno komutaciono kolo treba da omogui inverzne
naponske impulse u tano definisanom trenutku, kada tiristor treba da bude ugaen.
Pretvarai koji koriste kola prinudne komutacije za gaenje tiristora se zovu i prinudno
komutiranim konvertorima. U kolima DC/DC pretvaraa jednosmernih naponskih nivoa (kolima
opera), kada se tiristori koriste kao prekidaki elementi, primenjuje se prinudna komutacija
tiristora. Isto vai i za invertorska kola, koja pretvaraju jednosmerni napon u naizmenini napon
eljene frekvencije. Dakle, prinudna komutacija vezana je za kola sa tiristorima koja rade sa
jednosmernom pobudom, kada se tiristori koji provedu ne mogu iskljuiti gejtom. Postoji vie
varijanti ovih kola za prinudnu komutaciju, a principska ema osnovnog kola sa paralelnim
vezivanjem kondenzatora prikazana je na slici 3.4.5a. Glavni tiristor T1 sa uokvirenim kolom za
gaenje sa slike 3.4.5a, moe se ematski predstaviti kao na slici 3.4.5b.

(a)
(b)
Slika 3.4.5. Prinudna komutacija tiristora: principska ema kola za prinudnu komutaciju (a);
kolo sa ematskim simbolom kola za gaenje tiristora (b)
T1 u kolu sa slike 3.4.5a je glavni tiristor, i kada je ukljuen on provodi struju potroaa P i
struju RC kola, ime je omogueno punjenje kondenzatora C sa polaritetom kao na slici (T2 ne
8

vodi). Brzina punjenja kondenzatora odreena je vremenskom konstantom RC kola (C ima vrednost
oko 100F). Posle dovoljno dugog vremenskog perioda u kome provodi tiristor T1, kondenzator je
napunjen na vrednost napona izvora E i struja RC kola pada na nultu vrednost.
Gaenje glavnog tiristora T1 vri se ukljuivanjem pomonog tiristora T2 impulsom na
njegovom gejtu, ime je negativni napon sa kondenzatora doveden na tiristor T1, tako da se tiristor
T1 gasi velikom inverznom strujom pranjenja kondenzatora (zbog male otpornosti tiristora u stanju
voenja, kondenzator je praktino kratkospojen). Ova struja pranjenja kondenzatora (slika 3.4.5a)
mora biti vea od struje potroaa, i oduzima se od struje potroaa koja protie kroz tiristor T1, to
dovodi do toga da njegova stuja pada na nulu, zbog ega se tiristor T1 gasi. Kada tiristor T2 provede,
tiristor T1 postaje inverzno polarisan negativnim naponom sa kondenzatora, tako da su ispunjena
oba uslova za gaenje tiristora T1 (negativan napona na tiristoru i obaranje struje tiristora).
Nagomilano naelektrisanje u tiristoru T1 je eliminisano veoma brzo (skoro trenutno). Struju
potroaa veoma brzo preuzima od tiristora T1 tiristor T2. Uokvireni deo kola sa slike 3.4.5 je kolo
za gaenje tiristora T1, tako da se korienjem simbola tiristora sa spregom za gaenje, kolo sa slike
3.4.5a moe predstaviti kao na slici 3.4.5b.

RAD ISPRAVLJAA
U dosadanjem izlaganju iznete su osnovne karakteristike pojedinih jednofaznih i trofaznih
ispravljaa, bez razmatranja efekata koji proistiu zbog gubitaka u kolu usled komutacionih
procesa, padova napona na realnim komponentama, uticaja parazitnih impedansi (otpornosti) u kolu
i uticaja impedanse izvora. Dakle, do sada je panja koncentrisana samo na opte karakteristike
ispravljakih kola. U nastavku, analiza ovih kola je proirena tako da su ukljueni prethodno
nabrojani uticaji, pri emu je ovo razmatranje uopteno, odnosno odnosi se na sve tipove
razmatranih ispravljaa.
U prethodnom poglavlju je detaljno objanjeno da proces prebacivanja (ili komutacije) struje
jedne diode (ili tiristora) drugoj diodi (ili tiristoru) u kolu nekog konvertora nije trenutan. U praksi,
mogu biti prisutne induktivnost i otpornost izvora napajanja, tako da je potrebno izvesno vreme za
uspostavljanje (dostizanje) zahtevane struje u kolu. Kao krajnji rezultat toga, komutaciona struja je
zakanjena, tako da se javlja konano vreme opadanja do nulte vrednosti struje komponente koja
prestaje da vodi, dok u istom intervalu sa istom brzinom raste struja komponente koja poinje da
provodi.
Lk
Lk

Lk

period preklapanja

Slika 4.2.8. Trofazni diodni ispravlja sa srednjom takom (a)

i karakteristini talasni oblici ovog ispravljaa u periodu komutacije (b)
10

Naravno, induktivnost izvora napajanja je mnogo vea od njegove otpornosti, i kako je

induktivnost ta koja dovodi do kanjenja promene struje, otpornost izvora napajanja se najee i
zanemaruje. Prema tome, naizmenini izvor napona na ulazu ispravljaa se moe prikazati preko
njegovog Tevenenovog ekvivalentnog kola, gde e svaka faza sadrati rednu vezu naponskog
izvora i induktivnosti Lk. Glavni doprinos impedansi izvora predstavlja reaktansa transformatora.
Da bi se objasnio proces prebacivanja struja kod ispravljaa, moe se uzeti primer trofaznog
diodnog ispravljaa sa srednjom takom na transformatoru sa slike 4.2.8a, pri emu e biti izvedeni
opti zakljuci koji e vaiti i za ostale konfiguracije diodnih i tiristorskih ispravljaa. Slika 4.2.8a
prikazuje trofazno napajanje ispravljaa, odnosno tri naponska izvora koja su u svakoj fazi redno
povezana sa komutacionim induktivnostima Lk. Na osnovu talasnih oblika izlaznog napona i struja
dioda sa slike 4.2.8b moe se uoiti da od trenutka komutacije postoji odreeni period tokom kojeg
provode obe diode. Kao to je u prethodnom poglavlju ve pomenuto, ovaj interval naziva se
periodom komutacije, a ugao njegovog trajanja , uglom komutacije. Tokom perioda komutacije,
struja potroaa je zbir struja obe diode i priblino je konstantna, uz pretpostavku da je potroa
jako induktivnog karaktera. Kod analize komutacije u prethodnom poglavlju objanjeno je da je u
periodu komutacije izlazni napon jednak polovini meufaznog napona u granama sa dve diode koje
se posmatraju, odnosno zbog komutacije redukovan je nivo izlaznog napona (slika 4.2.9).
p

Lk

viz

viz

Slika 4.2.9. Komutacija u kolu diodnog ispravljaa (a) i

opti oblik izlaznog napona p-pulsnog ispravljaa (b)
11

I u ovom sluaju komutacija se zavrava pri uglu t=, kada je i=Ip, tako da se ugao
komutacije moe odrediti iz izraza:
2 3U
[1 cos ] ,
Ip =
2Lk
odnosno:
2 I pLk
.
= arccos1
2 3U

Pojava komutacije je karakteristina za sve tipove ispravljaa i slika 4.2.10 prikazuje tipine
izlazne napone trofaznog 6-pulsnog i jednofaznog 2-pulsnog ispravljaa. Oblik izlaznog napona
6-pulsnog ispravljaa se dobija slino kao kod trofaznog 3-pulsnog ispravljaa sa slike 4.2.8b, dok
se izlazni napon 2-pulsnog ispravljaa dosta razlikuje od prethodno razmatranih izlaznih napona.
Lokacija izlaznog napona u periodu komutacije je i u ovom sluaju jednofaznog ispravljaa izmeu
dolaznog napona u i odlaznog napona -u, pri emu to sada nije polovina meufaznog napona kao
kod trofaznih ispravljaa, ve je izlazni napon jednak sredini izmeu napona u i u, odnosno jednak
je nuli.

Slika 4.2.10. Izlazni naponi 6-pulsnog (a) i 2-pulsnog (b) diodnog ispravljaa u periodu komutacije
Opti izraz za srednju vrednost izlaznog napona p-pulsnog diodnog ispravljaa, koji uzima u
obzir komutacione gubitke, moe se odrediti na osnovu talasnog oblika ovakvog izlaznog napona sa
slike 4.2.9b:
U psr

pU
/ p
1

=
max
U
cos
d
U
cos
cos
d
=

max
max

p
2 / p
2
0

/ p +

sin sin + + cos sin ,

p
p

odnosno:
U psr =

pU max
sin (1 + cos ) .
2
p

Mogu je jo jedan nain analize srednje vrednosti izlaznog napona, koji uzima u obzir
komutacionu induktivnost Lk na ulazu kola, kao to je prikazano na slici 4.2.8a, a koji omoguava
lake crtanje ekvivalentnog kola realnog ispravljaa sa komutacionim gubicima. Ukoliko se
posmatra veza napona komutacionog kalema i njegove struje koja raste od nule do vrednosti struje
potroaa (ili pada u obrnutom sluaju), vai da je Lk di / dt = u Lk , odnosno:

Lk di = u Lk dt ,
dobija se da je:
Lk I = u Lk dt ,

gde je I promena struje, a

u Lk dt

je oblast ispod krive trenutnog napona na kalemu Lk tokom

perioda komutacije. Prema tome, ukoliko se nae idealna srednja vrednost napona potroaa
(i izrazi u Vs), treba oduzeti LkIp od te vrednosti kako bi se uzeli u obzir komutacioni gubici. Pad
12

napona na komutacionoj reaktansi X k = Lk kada p-pulsni ispravlja napaja potroa strujom Ip

moe biti odreen sa slike 4.2.9b. Integraljenjem po vremenu t, i izraavanjem oblasti komutacionih
gubitaka preko LkIp, dobija se:
U psr

=
U cos t dt Lk I p ,

(2 ) / ( p ) max
p

odnosno:
U psr =

pU max

sin

pX k
Ip.
2

Poslednji izraz predstavlja idealni srednji izlazni napon bez gubitaka Upsri (ili izlazni napon pri
neoptereenom, odnosno otvorenom izlazu), od kojeg je oduzet pad napona pX k I p / (2 ) koji
reprezentuje komutacione gubitke. Na taj nain moe se dobiti ekvivalentno kolo optereenog
diodnog ispravljaa sa komutacionim gubicima, koje je prikazano na slici 4.2.11.

Upsi

Ups

Slika 4.2.11. Ekvivalentno kolo optereenog p-pulsnog ispravljaa

Dakle, postoje tri glavna uzroka koji doprinose gubicima izlaznog napona: (1) padovi napona
na diodama, (2) otpornosti izvora napajanja i provodnika i (3) induktivnost izvora napajanja. Ova tri
pada napona mogu biti predstavljena respektivno preko tri otpornika R1, R2 i R3, kao to je
prikazano na slici 4.2.11. Upsr je realna srednja vrednost izlaznog napona. Ukoliko je struja
potroaa konstantna, tada bilo koji pad napona moe biti predstavljen preko otpornika.
U prvoj aproksimaciji pad napona na komponentama (diodama) moe se smatrati konstantnim,
ali tanije je uzeti rednu vezu konstantnog jednosmernog izvora (pada napona) i otpornosti tela
diode. Otpornosti izvora napajanja i provodnika mogu se smatrati konstantnim u veini sluajeva.
Pad napona na induktivnosti izvora napajanja je ve detaljno razmatran preko efekta komutacije i
ve je odreen za kolo p-pulsnog ispravljaa u optem sluaju. Nezavisno od toga da li je ispravlja
kontrolisan ili ne, izlazni napon je redukovan za vrednost pX k I p / (2 ) , tako da se ovaj pad

napona u ekvivalentnom kolu sa slike 4.2.11 moe predstaviti kao otpornost ( pLk ) / (2 ) . Za
razliku od ostalih ekvivalentnih otpornosti, ova vrednost ne reprezentuje bilo kakve gubitke snage,
ve prosto reprezentuje pad napona tokom komutacije.
Izlazni napon se moe prikazati konano u sledeem obliku:

U psr = U psri kU D 0 Re I p pX k I p / (2 ) ,
gde je k broj dioda u kolu, a Re suma ekvivalentnih otpornosti u kolu.
Promene izlaznog napona zbog razliitih uticaja koji stvaraju gubitke, slikovito se mogu
prikazati kao na sllici 4.2.12, gde su gubici usled pada napona na diodama i usled prisutnih
otpornosti u kolu praktino nezavisni od struje potroaa, dok je najvea promena izlaznog napona
sa strujom potroaa kod komutacionih gubitaka.

13

Slika 4.2.12. Promena izlaznog napona sa strujom potroaa pri prisutnim gubicima u kolu

14

INVERZIJA NAPONA
Kolo trofaznog 3-impulsnog tiristorskog ispravljaa sa srednjom takom na transformatoru je u
nastavku izabrano kako bi se blie objasnio fenomen inverzije napona (slika 2.6.1a), o kome je ve
bilo rei tokom analize pojedinih ispravljaa u prethodnim poglavljima. Prikazana analiza se moe
primeniti na bilo koji punoupravljivi ispravlja. Pod pretpostavkom da je struja potroaa
kontinualna, u nastavku je analiziran izlazni napon pri promeni ugla paljenja tiristora od malih
vrednosti, do skoro 180o, kao to je prikazano na slici 2.6.1b, na kojoj su prikazani izlazni naponi
posmatranog ispravljaa pri razliitim uglovima paljenja tiristora.

DC motor

generator

Slika 2.6.1. Kolo trofaznog ispravljaa sa jednosmernim motorom kao potroaem u ispravljakom
i invertorskom modu (a), karakteristini talasni oblici pri razliitim uglovima (b, c, d, e, f) i sa
prisutnim komutacionim gubicima (g)
15

Za uglove < 90 o , kolo radi u ispravljakom modu, dok je za ugao paljenja od 90o izlazni
napon negativan koliko i pozitivan, to rezultuje njegovom nultom srednjom vrednou. Dalje
poveanje ugla paljenja preko 90o, dovodi do toga da je ukupna srednja vrednost napona negativna,
sve dok nije blisko 180o, kada je talasni oblik izlaznog napona slian naponu koji se javlja pri
= 0 , samo to je sada ovaj napon invertovan.
Kolo sa slike 2.6.1a sadri jednosmerni motor kao potroa, koji se i ponaa kao motor kada
kolo radi u ispravljakom modu. Meutim, kada je izlazni napon ispravljaa negativan, jednosmerni
motor se ponaa kao generator, i za ispravlja se kae da radi u invertorskom modu. Smer struje ne
moe biti invertovan, to je uslovljeno provoenjem tiristora, i, prema tome, ukoliko se motor
okree u istom smeru, on moe generisati napon ako su mu prikljuci rotora invertovani.
Invertovanje direktnog napona znai da struja tee u svakoj fazi kada je fazni napon negativan,
tj. energija se vraa izvoru (mrei) iz motora jednosmernog generatora, pri emu je apsorbuju
mnogi drugi potroai u sistemu (slika 2.6.1a).
Mogue je jedino prebaciti struju sa npr. tiristora T1 na tiristor T2 kada je trenutni fazni napon u2
vei od faznog napona u1. Za = 180 o je u2=u1 i relativni napon izmeu tih faza je nakon toga
invertovan, tako da dalje prebacivanje struje (komutacija) nije mogue, odnosno = 180 o je gornji
limit funkcionisanja kola. U invertorskom modu korisnije je odrediti trenutak ukljuenja tiristora
preko ugla , kao to je prikazano na slikama 2.6.1e i f, gde vai da je = 180 o . Ogranienje
od maksimalnih 180o i relacija izmeu i vai za bilo koji p-pulsni ispravlja.
U izvoenju talasnih oblika sa slika 2.6.1b do f, efekat komutacije je ignorisan u cilju
pojednostavljenja. Efekat komutacije prikazan je na slici 2.6.1g.

16