Miodrag Vasi Privatizacija u Republici Sloveniji

Sutinski cilj tranzicije, ije je glavno orue privatizacija, jeste graansko drutvo,
olieno u parlamentarnoj demokratiji i trinoj privredi. Osnova i demokratije i trine privrede
jeste privatna svojina. Bez ekonomski snanog i nezavisnog pojedinca (to je nemogue bez
privatnog vlasnitva) nije mogu ni politiki angaman te samim tim ni parlamentarna
demokratija. S druge strane, bez privatne svojine nema ni trine privrede, jer drava (ili
drutvo) raspolae vikom vrednosti pojedinanih firmi, ime spreava ekonomsku i
tehnoloku ekspanziju i onemoguava konkurenciju, baziranu na slobodnom preduzetnitvu. A
bez konkurencije nema ni ekonomskog ni tehnolokog ni socijalnog napretka.
Socijalna demagogija korporativnih negraanskih drutava obeava blagostanje za sve,
ali, usled ekonomske neefikasnosti i kumulativnih budetskih deficita, dovodi do sveopteg
siromatva. Jedini istorijski potvrdjen nain poveanja drutvenog standarda ostvaren je u
graanskom drutvu. Njegova osnova je blagostanje i uspeh najsposobnijih trinih subjekata,
to dovodi do ekspanzije tehnologije, ekspanzije radnih mesta, i, pomou efikasne poreske
politike, budetske podrke siromanijim slojevima drutva. Dakle, to je vei profit uspenih,
vea je korist za sve. Tako se ostvaruje zapaanje Adama Smita, da egoistine pobude
pojedinaca dovode do sveopteg blagostanja. Motiv preduzetnika je lini profit, ali ekonomski
zakoni i institucije graanskog drutva omoguavaju i sveopti prosperitet.
Najvanija misija tranzicije nije formalna vlasnika transformacija i politika
liberalizacija, ve promena svesti pojedinaca ruenje vaeeg drutvenog modela i
prevrednovanje svih vrednosti. Graanima je veoma teko da odbace kao pogreno sve ono
ime su bili sistematski indoktrinirani jo od ranog detinjstva, preko osnovne kole, a neki i
tokom itavog radnog veka. I privreivanje i moral i drutveni odnosi (pa ak i umetnost) bili su
podvrgnuti ideolokoj komunistikoj matrici interpretiranja i uslovljavanja stvarnosti. Oni narodi
koji su pre usvajanja komunizma imali veoma snano izgraene politike i ekonomske
institucije graanskog drutva, imali su manje problema u socijalnom konsenzusu po pitanju
odbacivanja komunizma, i obrnuto.
Jedna od zemalja koje su bile na stranputici socijalizma je i Slovenija. Ipak, Slovenija je
dosta specifina zemlja iji je kulturni i socijalni model ponaanja, a koji je autohton u odnosu
na okolne drave, veoma pozitivno doprineo njenom ekonomskom razvoju ak i u doba
komunistikog sistema.
Dve najznaajnije karakteristike Slovenaca su pragmatinost i etinost. Jedan od
faktora koji je uticao na to jeste i delimino luteransko naslee. Protestantska radna etika i
izraena individualnost koju prati solidarnost prema zajednici osnova su blagostanja anglo
saksonskih zemalja. Delimino je to sluaj i u Sloveniji. Po istorijskom nasleu, Slovenci nose
i tradiciju katolianstva (pod ijim su uticajem dosta zatvorena sredina, to objanjava i
nedovoljnu otvorenost ka stranim ulaganjima, kao i sklonost ka dravnoj kontroli kapitala).
Pragmatinost i radna etika doprineli su visokoj efikasnosti privrede i drutva u
vreme slovenakog socijalizma. Ono to treba istai je da je NOR u Sloveniji bio baziran na
Osvobodilnoj Fronti koja sutinski nije bila komunistiki ve antifaistiki pokret. Zato je
drava bila relativno liberalna jo od 1945 (uz neka zastranjenja). Posle pada komunizma nije
bilo mnogo tenzija, jer ih zapravo nikada nije ni bilo previe. Slovenci i danas pozitivno gledaju
na NOR pa i neke tekovine socijalizma. Slovenaki socijalizam je bio liberalniji nego u ostatku
SFRJ. Jo poetkom '50-ih, bile su osnovane male privatne fabrike ili hoteli. Povoljna okolnost

je bila i favorizovanje industrije finalnih proizvoda u odnosu na bazine u drugim republikama

(to je komunistika planska privreda SFRJ propisivala). S druge strane, stambeni fond nije
delio drutvene stanove, ve kredite za izgradnju individualnih privatnih kua i stanova. Ovaj
lucidni pristup omoguio je trajno i komforno reenje stambenog pitanja za veinu graana.
Takoe, nacionalna homogenost, koja je garantovala stabilnost, i tradicionalno baziranje
identiteta na jednostavnom integrativnom faktoru, slovenakom jeziku, a ne na mitovima i
teritorijalnim ekspanzijama, doprineli su efikaskosti slovenakoj drutva. Ona je oliena u
GDP / Per Capita od 10,000 USD (1990) i nezaposlenosti koja je bila bliska nuli (takoe 1990).
Izraena kulturna razliitost u odnosu na ostatak SFRJ, kao i jasno definisana potreba za
graanskim drutvom i trinom ekonomijom prirodno su doveli do secesije 25. juna 1991.,
praene krtakotrajnim ali otrim oruanim sukobom, koji je okonan bez dramatinih posledica.
Prva i najvanija stvar nakon osamostaljenja jeste ukidanje zakona SFRJ, pa nuno i
Zakona o drutvenom kapitalu, koji je pretio budetskim deficitom, jer je predviao
transformaciju drutvenog kapitala u privatnu svojinu pojedinanih akcionara, a cena bi bila
plaena, pojednostavljeno reeno, kreditiranjem bruto platama (koje idu iz budeta).
Reformistika vlast se opredelila za konzistentnu monetarnu politiku i voenje kursa
snane makroekonomske stabilnosti, praene fiskalnom disciplinom, visokim kamatama i
stratekim prestrukturiranjem privrede (videti transformaciju industrijskog sektora u sektor
usluga u podacima koji slede). Tako je nekadanji gigant Iskra je podeljen na oko 150
kompanija, koje samostalno deluju i prevashodno su izvozno orijentisane.
Upravljano fluktuiranje deviznog kursa. Targetiranje deviznog novca, povremene
intervencije, instrumenti monetarne politike: operacije rekupovine, obveznice CB, devizne
operacije, operacije refinansiranjaTo su sredstva kojima se obezbeuje stabilnost.
Rezultati tranzicije, izraeni ekonomskim pokazateljima, prilino su impresivni (u
odnosu na sve ostale zemlje u tranziciji, a da i ne govorimo o bivim republikama SFRJ):
GDP: $22.9 mlrd (2000.)
GDP realna 4.5% (2000)
stopa rasta:
GDP - per capita: $12,000 (2000)
GDP po poljoprivreda: 4%
sektorima
industrija: 35%
usluge: 61%
Populacija ispod Blizu 0%
granice bede:
Stopa inflacije 8.9% (2000 )
Radna snaga: 857,400
Stopa 7.1%
nezaposlenosti:

Budet: prihodi: $8.11 mlrd

trokovi: $8.32 mlrd
Industrija: fero metalurgija, alumijnumska obrada i valjanje, cink, elektronika
(ukljuujui vojnu elektroniku), kamioni, elektrini aparati, proizvodi od
drveta, tekstil, hemijski i farmaceutski proizvdodi
Industrijska 6.2% (2000)
proizvodnja
(stopa rasta):
Proizvodnja el. 12.451 mlrd kWh
energije
Nain fosilna goriva: 34.44%
proizvodnje el.
energije hidro: 29.58%
nuklearna energija (NE Krko): 35.98%
ostalo: 0%
Ukupan izvoz: $8.9 mlrd
Izvozni artikli: lekovi, mainska i transportna oprema, elektrikonika, elektrini aparati,
hrana
Izvozni partneri: Nemaka 31%, Italija 14%, Hrvatska 8%, Austrija 7%, Francuska 6%
(2000)
Ukupan uvoz: $9.9 mlrd
Uvozni partneri: Nemaka 21%, Italija17%, Francuska 11%, Austrija 8%, Hrvatska 4%,
Maarska, Rusija ostalo
Spoljni dug: $6.2 mlrd (2000)
Kako vidimo, podaci govore za sebe: od 1999 je dostignut, a sada i prestignut GDP od
pre tranzicije, prestrukturiranje privrede ka oslugama, industrijski rast, 58% izvoza (od
fascinantnih 9 mlrd USD) u zemlje Evropske unije, visok stepen otvorenosti privrede...
Ipak, iako Slovenija ima najvei GDP/ per capita od svih zemalja u tranziciji, ona mora
da ubrza proces privatizacije i smanji restrikciju stranih investicija. Oko 45% ekonomije je i
dalje u dravnom posedu, a nivo direktnih stranih investicijskih dotoka u GDP je najnii u
regionu. Ovo e se promeniti novim Zakonom o stranim ulaganjima, koji je Evropska Unija
naruila kao ultimativni uslov za ulazak Slovenije.
Nivo izvoza je blago opao u 2002. Inflacija je skoila sa 6.1% na 8.9% u 2000-toj
(naroito posle vanrednih izbora: skok cene benzina i lo ulja koji proporcionalno diu sve

ostale cene) to izaziva pozornost. Visok izvoz na jako evropsko trite takoe ima svoju cenu:
to je poveana inflacija.
Sve je poelo 1991. Nakon mnogobrojnih debata u javnosti, dolo je do kompromisa
izmeu razliitih koncepata privatizacije, koje su predlagale trazliite drutvene grupe.
Pristalice drave socijalnog blagostanja i izolacionisti su dobilli svoje pare kolaa u vidu
masovne diversifikacije akcija podeljenih stanovnitvu i dravnim institucijama i ogranienja
procenta stranog vlasnitva nad slovenakim firmama. Liberali (okupljeni oko vladajue
politike partije LDS) su zadovoljni temeljnim i ireverzibilnim procesom transformacije
drutvenog kapitala, kao i formiranjem velikog broja malih i srednjih preduzea, koja se bave
razliitim uslunim delatnostima i trgovinom.
Krajem 1992 je Skuptina Republike Slovenije na sesijama Drutveno-politike komore
udruenog rada usvojila Zakon o svojinskoj transformaciji preduzea. Ovaj zakon je
kasnije doivljavao izmene, ali je predstavljao kamen temeljac zapoete privatizacije.
Zakon regulie vlasniku transformaciju preduzea sa drutvenim kapitalom u
preduzea sa poznatim vlasnicima. Ovo ve predstavlja kompromisno reenje, jer omoguava
dravi i drutvu veu kontrolu nad tokovima kapitala (recidiv socijalizma). Meutim, termin
poznatih vlasnika nije uobiajen u visoko razvijenim liberalnim trinim privredama, jer su
tamo kompanije, usled razvijenih trita kapitala i irokog spektra finansijskih instrumenata,
stalno podlone prekomponovanju vlasnike strukture, pa su vlasnici poznati samo jednom
godinje, na skuptinama. Ova stalna promena omoguava turbulentnije i posledino mnogo
efikasnije trite. To je jedna od bitnih zamerki koje Evropska Unija upuuje na raun
Slovenake privatizacije.
Iz zakona su izuzeti:
Preduzea ili druga pravna lica koja deluju u aktivnosti od specijalnog drutvenog
znaaja ili ekonomski javni servisi regulisani zakonom;
Banke i osiguravajua drutva;
Preduzea ija je delatnost organizovanje igara na sreu;,
Preduzea koja su transformisana pomou Zakona o korporacijama (URADNI LIST
RS, No. 13/92);
Preduzea u steajnom postupku, od trenutna zakonski validne odluke o zapoinjanju
steajnog postupka. (l.2 Zakona o svojinskoj transformaciji preduzea)
Izuzetak u odnosu na preduzea od drutvenog znaaja su radio i TV stanice, novine,
magazini...Meutim, Slovenija ima ukupno 48 TV i 177 TV stanica, od kojih su privatne
uglavnom male i lokalne. Poreenja radi, SRJ ima 771 TV stanicu, od kojih 86 sa snanim
signalom koji prevazilazi lokalni domet. Ovo je jo jedan primer jake slovenake dravne
kontrole (u informativnom prostoru).
Vrednost drutvenog kapitala, koji je osnova transformacije preduzea, treba da se
definie objavljivanjem bilansa stanja/uspeha u saglasnosti sa metodologijom propisanom u
predlogu Agencije Republike Slovenije za restrukturiranje i privatizaciju (osniva: Vlada
Republike Slovenije)
Metodologija treba da omogui: 1) objektivnu procenu realne vrednosti pojedinanih
znaajnih komponenti u bilansu stanja: zemlja, zgrade, oprema, nematerijalne investicije,
inventar, potraivanja i obaveze, i 2) eliminisanje razliitih de facto nepostojeih komponenti u
bilansu stanja.
Preduzee takoe moe objaviti i bilans na bazi procene bazirane na metodi neto
vrednosti aktive, obavljene od strane ovlaenih procenjivaa.

Pre procene drutvenog kapitala, preduzee se odrie dela aktive: poljoprivrednih

dobara i umskih bogatstava koji postaju vlasnitvo Republike Slovenije. Time nije iskljuena
mogunost korienja istih od strane preduzea, ako se prema njima odnosi ...kao dobar
menader i odgovorno.(l. 5 Zakona...)
Sve gore navedeno vai kod postupka transformacije drutvenog kapitala bilo u akcije u
akcionarskim drutvima ili udele u drutvima sa ogranienom odgovornou (kada se
preduzee transformie u kompaniju tog tipa).
Svaka vlasnika transformacija preduzea mora se uknjiiti u sudskom registru.
Transformacija vlasnitva preduzea znai transformaciju preduzea sa drutvenim
kapitalom u preduzee sa poznatim vlasnicima ukupnog stalnog kapitala transformisanog
preduzea.
Preduzee treba da emituje akcije na bazi objektivno procenjene vrednosti bilansa.
Metodi svojinske transformacije su u osnovi:

transfer obinih akcija fondovima, o kojima e se kasnije vie govoriti.

Interna distribucija akcija
Interna kupoprodaja akcija
Prodaja akcija u preduzeu
Prodaja svih fondova preduzea
Transformacija preduzea dokapitalizacijom
Transfer akcija u fond

Preduzee treba da izabere metod ili kombinaciju metoda transformacije, u zadatim

okvirima.
Kadgod se administrativno telo preduzea odlui za kompletnu prodaju preduzea ili na
transformaciju kroz prodaju kompletne aktive preduzea, radnici preduzea participiraju u
usvajanju programa transformacije preduzea. Kompromis kao deo recidiva komunizma.
Program transformacije ukljuuje pre svega: opis metoda transformacije preduzea
(ili kombinacije razliitih metoda), preliminarno finansijsko i organizaciono restruktuiranje
preduzea, projektovani metod prodaje preduzea (javna kolekcija ponuda za trgovinom
akcijama ili aktivom, javno registrovanje akcija, javna aukcija akcija ili aktive, direktna prodaja
itd.) i standarde za selekciju ponuaa.
Preciznije regulacije za pripremu programa transformacije i za implementaciju
individualnih metoda transformacie izdaje predlog Agencije Republike Slovenije za
restrukturiranje i privatizaciju.
Svaka transformacija je javna i tekst definisanog i odobrenog (od Agencije) programa
transformacije objavljuje Uradni list Republike Slovenije.
to se tie konkretnog procesa transformacije, preduzee emituje obine akcije
drutvenog kapitala radi transfera, i to:

10 % drutvenog kapitala za Kapitalni fond penzionog i invalidskog osiguranja

10 % drutvenog kapitala za Kompenzacioni fond za bive vlasnike;
20 % drutvenog kapitala za Fond u cilju dalje distribucije ovlaenim investicijskim
kompanijama

Preduzee moe besplatno distribuirati obine akcije, za najvie 20 % vrednosti

drutvenog kapitala (prema objektivnoj proceni Agencije) zaposlenima u preduzeu,
bivim zaposlenim, i penzionisanim radnicima.
Akcije glase na ime i ne mogu ii u sekundarni promet dve godine nakon emitovanja,
osim putem prava nasleivanja. To usporava sekundarni promet akcija.
Preostale akcije, do 20 % vrednosti drutvenog kapitala koje nisu bile distribuirane,
mogu biti razmenjene unutar preduzea na bazi internog proglaavanja vlasnikih
certifikata za zaposlene ili bliske roake zaposlenih, ili transferisane ovlaenim
investicijskim kompanijama.

Obine akcije:

Omoguavaju pravo upravljanja po sistemu: jedna akcija-jedan glas;

Daju proporcionalno pravo na dividendu;
Glase na ime;
Mogu ui u sekundarni promet;
Imaju minimalnu vrednost koja je deljiva brojem 10;
U sluaju bankrota ili likvidacije preduzea, omoguavaju naplatu proporcionalnog dela
iz steajne ili likvidacione mase.

Transformacija drutvenog kapitala moe se ostvariti i putem prodaje.

Kada se prodaja preduzea obavlja kao potpuna ili delimina prodaja deonica
preduzea domaim ili stranim kupcima, ona se obavlja na bazi javnog oglaavanja kolekcije
ponuda, kroz javnu prodaju akcija, ili preko javne aukcije, na bazi objektivno procenjene
vrednosti bilansa ili procenjene vrednosti preduzea revalorizovane putem indeksa cena na
malo do dana oglaavanja, prodaje, ili aukcije. Graani republike Slovenije imaju pravo na
trgovinu pod jednakim uslovima.
Kada se prodaja obavlja kao prodaja celokupne aktive, ugovor zakljuuje
Privatizacioni fond kome je preduzee najpre transferisalo kompletan drutveni kapital.
Preduzee prestaje da postoji od dana odreenog kupoprodajnim ugovorom, i brie se iz
sudskog registra. Fond preuzima sve obaveze preduzea.
Na dan kada preduzee prestaje da postoji, iste su zakonske posledice za radnike
preduzea kao na poetku steajnog postupka. Prodajni ugovor moe definisati prava radnika
na zapoljavanje kod kupca ili na drugom mestu, i druga prava.
Sud, po primanju ugovora od fonda, brie preduzee iz sudskog registra, to se javno
obznanjuje.
Preduzee moe biti transformisano i dokapitalizacijom na bazi bilansa ili prema
procenjenoj vrednosti preduzea, ukoliko se vlasniki kapital poveava za vie od 30 %
postojeeg kapitala.
Metodi otkupa deonica po ovoj metodi transformacije su:

Plaanje novcem;
Obraunati ali jo neisplaeni delovi linog dohotka nakon obrauna poreza i doprinosa
iz linih dohodaka, ako su zaposleni saglasni sa tim;
Plaanje preduzeu za trgovanje akcijama pre transformacije;

Zamena obveznica, ili drugih zaloga za akcije, ako se upravni odbor preduzea slae sa
time i ako poverilac obveznica tako odlui;
Zamena dugova preduzea za akcije, ako se upravljaki odbor i kreditor sloe sa tim;

Nakon izvrene transformacije, distribucije akcija, ili prodaje prema odredbama

Zakona o svojinskoj transformaciji preduzea, preduzee mora transferisati preostale
akcije u Fond za razvoj Republike Slovenije kao preferencijalne ili obine akcije
Upravni odbor preduzea treba da odlui koja vrsta akcija e se transferisati u fond.
Vlasniki certifikati se objavljuju od strane slovenake drave sa totalnom
vrednou 40 % ukupnog preostalog drutvenog kapitala slovenakih preduzea ije
vlasnitvo se transformie. Vlasniki certifikati se izdaju u sledeim nominalnim iznosima:

U iznosu od 200,000 tolara nezaposlenima

U iznosu od 250,000 tolara onima koji imaju ispod 10 godina radnog staa
U iznosu od 300,000 tolara onima koji imaju od 10 do 20 godina radnog staa
U iznosu od 350,000 tolara onima koji imaju od 20 do 30 godina radnog staa
U iznosu od 400,000 tolara onima koji imaju preko 30 godina radnog staa

Vlasnik moe koristiti vlasniki certifikat:

Za sticanje akcija ili fondova u preduzeu gde je, ili je bio zaposlen, kao deo interne
distribucije akcija
Za sticanje akcija u ovlaenim investicijskim kompanijama
Za trgovanje akcijama u preduzeima transformisanim putem javne prodaje akcija;
Za trgovanje akcijama ili drugom imovinom Republike Slovenije ili dravnim
kompanijama koje su ponuene javnosti za trgovinu u zamenu za vlasnike certifikate

Ovlaene investicijske kompanije (i fondovi), na bazi vrednosti finansijske aktive

kojom raspolau, emituju akcije i distribuiraju ih graanima u zamenu za vlasnike certifikate.
Nedistribuirane akcije u ovlaenim investicijskim kompanijama ostaju dravna imovina
Republike Slovenije.
Nakon analize mehanizma privatizacije, potrebno je neto rei i o finansijskom
sistemu.
Finansijski sistem se sastoji od 25 poslovnih banaka, 4 tedionice, 68 kreditnih
udruenja za preduzetnike, 42 brokerske kue, 17 osiguravajuih kompanija. Pored toga,
brojne ovlaene investicione kompanije rade u Sloveniji. Banka Slovenije vri superviziju
sistema za poslovne banke i tedionice. Agencija za bezbednost trita regulie brokerske
kue, investicione fondove i Ljubljansku berzu (LJSE). Agencija za superviziju osiguranja
regulie poslovanje penzionih i investicionih kompanija.
Bankarski sistem u Sloveniji je relativno koncentrisan, sa 2 banke koje pokrivaju
priblino 50 % bankarske aktive zemlje. Konkurencija je niska i banke ostvaruju visoke
margine. NAJJAE BANKE SU Nova Ljubljanska Banka, Nova Kreditna Banka Maribor i SKB
Banka. Od toga, prve dve banke su dravne, to je est predmet zamerki Evropske Unije. Ako
dodamo da su LJSE osnovale 33 banke (a dve dravne imaju 50% aktive), jasno je da drava
kontrolie i berzu.

Vano: dravne banke dre 50 % slovenake bankarske aktive, strane privatne

banke samo 5 %!
Proces vlasnike transformacije i poreska politika nisu omoguili ubrzan razvoj
alternativnih finansijskih institucija koji bi bili konkurentni bankama i samim tim ubrzan razvoj
finansijskog trita. Poreske stope na profit po osnovu depozita su takve, da je trite kapitala
tek u povoju. Trite koje pokrivaju osiguravajua drutva je nerazvijeno, i kapacitet za
alokaciju resursa i susretanje rizika u nebankarskim finansijskim institucijama je mali. Pored
oficijelne berze, postoji i OTC , sa znatno manjim obrtom, i duplo manjim minimumom kapitala
za uee. Obrt na Ljubljanskoj Berzi je ogranien, sa malom trinom kapitalizacijom,
uprkos znaajnom privrednom rastu Slovenije zadnjih godina. Kapitalizacija hartija od
vrednosti iznosi 28 % GDP-a. Ljubljanska Berza trguje obveznicama i akcijama, kao i
deonicama privatnih investicionih fondova. Oko 216 kompanija i investicionih fondova je danas
prisutno na berzi. Meutim, 70% obrta na zvaninom tritu ostvaruje 5 najjaih kompanija!
Investicioni fondovi sadre aktivu vrednosti 16,5 % GDP-a, ukljuujui neiskoriene
privatizacione vauere koji obuhvataju 31 % ukupnih fondova.
STRUKTURA FINANSIJSKOG SISTEMA
INSTITUCIJE
Banke
tedionice
Kreditna udruenja za zajmove
Brokerske kue
Ovlaeni investicioni fondovi
Osiguravajue kompanije
Kompanije za reosiguranje
Investicione banke irokog spektra ulaganja

AKTIVA (MLRD SIT)

2,687.60
11.00
55.00
653.00
599.00
222.60
41.90
8.70

% GDP-A
73.7
0.3
1.5
18.0
16.5
6.1
1.1
0.2

U daljem tekstu slede 3 case-a. Namerno sam izabrao tri farmaceutske kompanije, jer
se one najbolje kotiraju na berzi, a Lek Ljubljana je, prema vrednosti akcija, najjaa
slovenaka kompanija.

KRKA
15. decembar 1994

Radniki savet Krke, p. o., Novo mesto odobrava program vlasnike transformacije
Krke

30. decembar 1994

10. maj 1995

Predaja dokumentacije za dobijanje prve saglasnosti Agencije za privatizaciju

15. jun 1995

14. jul 1995

Poetak interne raspodele hartija od vrednosti i unutranjeg otkupa

5. septembar 1995

Savet za razvoj Republike Slovenije izdaje saglasnost Prospektu za javnu prodaju

akcija
Agencija za trgovinu hartijama od vrednostu daje dozvolu za javnu prodaju akcija

8. septembar 1995

Dobijanje prve saglasnosti Agencije za privatizaciju

Okonanje interne raspodele hartija od vrednosti i unutranjeg otkupa

15. septembar 1995

14. oktobar 1995
13. septembar 1996
30. septembar 1996
25. novembar 1996
19. decembar 1996
6. januar 1997
10. februar 1997
19. jun 1997
4. novembar 1997

Poetak javne prodaje akcija

Zavretak javne prodaje akcija
Prihvatanje privremenog statuta Krke kao i imenovanje privremene uprave i
privremenog nadzornog saveta
Predaja molbe za dobijanje druge saglasnosti Agencije za privatizaciju
Dobijanje druge saglasnosti Agencije za privatizaciju
Upisivanje Krke, d. d., Novo mesto u sudski registar
Uknjiba deonica Krke u sistem centralnog registra hartija od vrednosti pri Centralnom
klirinko depozitnom drutvu
Poetak trgovanja deonicama Krke na tritu OTC
Prva skuptina
Uvrtavanje deonica Krke u A kotiranje Ljubljanske berze

5. november 1997

Druga Skuptina

29. jul 1998

Trea skuptina

22. decembar 1998

Transformacija deonica s oznakom B u deonice sa oznakom G (KRKG) i

uprotavanje trgovanja s tim deonicama

29. jul 1999

etvrta skuptina

27. jul 2000

19. jun 2001

Peta skuptina
esta skuptina

Podaci o deonicama
Krka, d. d., Novo mesto je emitovala 3.542.612 obinih akcija, koje nisu razdeljene na razrede. Kasnijih
emitovanja deonica nije ni bilo. Nominalna vrednost akcije je 4.000 SIT. U postupku privatizacije je bilo
emitovanja vie vrsta akcija sa razliitim oznakama, kasnije su sve akcije promenjene u akcije sa istom
oznakom.
Od 22. decembra 1998. sve Krkine akcije imaju oznaku KRKG, to je takoe vaei kod pri trgovanju akcijama
na Ljubljanskoj berzi. Od tog datuma su sve deonice prosto u prometu i kotiraju se na berznoj kotaciji A
Ljubljanske berze. Evidenciju o deoniarima i njihovim udelima vodi Centralno klirinko depozitno drutvo,
Ljubljana.

Neki brojani podaci o akciji

31.12.1997 31.12.1998 31.12.1999 31.12.2000 30.6.2001
jedinini teaj akcije u SIT

21.941

25.009

25.784

27.392

26.789

knjigovod. vrednost akcije u SIT

13.410

15.093

16.993

19.943

21.586

isti dobitak po akciji u SIT

1.461

1.174

1.272

2.008

2.866**

koeficijent P/E (trina cena / isti dobitak po

akciji)

15,0

21,3

20,3

13,6

9,4**

dividenda po akciji u SIT*

450

450

550

700

N/p

trina kapitalizacija u milijardama SIT

77,7

88,6

91,3

97,0

95,0

3.542.612

3.542.612

3.542.612

74.192

64.756

58.445

Broj akcija
Broj deoniara

3.542.612 3.542.612
54.684

* isplaena dividenda za godinu, koja je navedena u naslovu kolone.

** Polugodinji podaci preraunani na godinju osnovu.

Deoniari
Sastav deoniara na dan 1. februar 2002
1. februar 2002
Br.
deoniara
Domaa fizika lica

Br.
Akcija

49.580 1.172.412

31. decembar 2001

Udeo
Br.
u % deoniara
33,1

Br.
Akcija

49.936 1.179.706

Udeo
u%
33,3

Druga domaa pravna

lica

584

654.070

18,4

575

641.836

18,1

Oblasna investicijska
drutva

23

545.517

15,4

23

550.370

15,6

Slovenako
osiguravajue drutvo

485.550

13,7

485.550

13,7

Drutvo kapitala

373.850

10,6

372.125

10,5

Strani investitori

418

311.213

8,8

419

313.025

8,8

UKUPNO

50.608 3.542.612 100,0

50.956 3.542.612 100,0

Najvei akcionari 1. februar 2002

Udeo
u%

Grad

SLOVENAKO
OSIGURAVAJUE DRUTVO d. d.

Ljubljana Slovenija

485.550 13,71

Ljubljana Slovenija

340.100

2 DRUTVO KAPITALA d. d.

10

Drava

Br.
Akcija

Akcionar

9,60

53.017

3 TRIGLAV STEBER I PID d. d.

Ljubljana Slovenija

113.301

3,20

4 NFD 1 INVESTICIJSKI FOND D.D.

Ljubljana Slovenija

109.055

3,08

5 LAZARD CAPITAL MARKETS

London

101.155

2,86

6 ATENA 1. SKLAD D.D.

Ljubljana Slovenija

67.578

1,91

7 OSIGURANJE TRIGLAV D.D.

Ljubljana Slovenija

50.780

1,43

8 ZLATA MONETA I D.D.

Maribor

Slovenija

43.017

1,21

9 MAKSIMA 1 D.D. LJUBLJANA

Ljubljana Slovenija

42.328

1,19

Ljubljana Slovenija

39.089

1,10

10 ABANKA D.D. LJUBLJANA

Velika
Britanija

UKUPNO:

1.391.953 39,29

LEK LJUBLJANA
Vlasnika
struktura

Deset najveih deoniara leka

Naziv

Broj deonica

1. Drutvo kapitala, d. d.

260.623

2. Slovenako osiguravajue drutvo, d. d.

194.614

3. West Merchant Bank Limited

84.400

4. Triglav steber I PID, d. d.

70.228

5. NFD 1 investicijski fond, d. d.

69.366

6. Bank Austria AG

56.541

7. Lazard Capital Markets

50.249

8. Osiguranje Triglav, d. d.

28.866

9. Northern Trust Company

28.452

10. Drutvo kapitala, d. d.-PPS

27.524

11

U godini prve jugoslovenske reforme 1965 Lek je dobio nov kvalitet: nije bila vana samo proizvodnja lekova, ve
i irjenje znanja, potrebnog za izradu novih proizvoda. S zavetkom nove fabrike na Verovkovi u Ljubljani
sredinom sedemdesetih godina su se veoma poveale proizvodne mogunosti. Na 25- godinjici Leka je opseg
proizvodnje sedam puta vei od 1955. Dakle, trina orijentacija je dominirala i u vreme socijalizma.
Godina 1998 i 1999, zahvaljujui ekspanziji usled promene vlasnike strukture napravljene su i razvojne i
polindustrijske laboratorije za klasinu biotehnologiju i rekombinantne proizvode.
Lek se godine 1991 transformisao u deoniko drutvo i godine 1992 su njegove akcije poele da se kotiraju na
Ljubljanskoj berzi hartija od vrednosti.
U prethodnoj tabeli vidi se i vlasnika struktura Leka, koja se diversifikovala putem sekundarnog prometa
hartijama od vrednosti na vrlo razliite vlasnike, ukljuujui i 20% stranih partnera.
U januaru 2000 je poela delovati meovita kompanija Sanofi~Synthlabo Lek, koje su ustanovili francuska
farmaceutska kompanija Sanofi~Synthlabo i drutvo Lek. Njene delatnosti su marketing i prodaja glavnih
farmaceutskih proizvoda kompanije Sanofi~Synthlabo. Ta kooperacija oznaava Lekovu nameru da ostvari svoj
poloaj u srednjoj i zapadnoj Evropi sa stratekim partnerstvom.
U januaru 2001 je kompanija zakljuila procenat kupovine rumunske farmaceutske kompanije PharmaTech.
U februaru 2001 je Lek s potpisom ugovora o preuzimanju 89,45 % deonica poljske farmaceutske kompanije
Argon SA napravio vaan korak u preuzimanju te poljske kompanije. U oktobru je zakljueno preuzimanje
deoniarskog drutva Argon S.A. iz Loda.
To su primeri daljeg irenja procesa privatizacije iz Slovenije i preko Slovenije u druge zemlje Jugoistone
Evrope.

12

SALUS LJUBLJANA
Delatnost

TRGOVINA NA VELIKO FARMACEUTSKIM PROIZVODIMA.

Broj akcija
Broj akcija na organizovanom tritu (kl. B)
Nominalna vrednost akcije
Trina kapitalizacija na dan 30.06.2000 (u
milionima SIT)

145.000
116.470
100
3.494,05

Osnovni kapital sa vrednou 26.500.000 SIT je razdeljen na 145.000 akcija; i takoe na 10.000 obinih akcija
klase A i 125.000 obinih akcija klase B sa nominalnom vrednou 100 SIT in na 10.000 preferencijalnih akcija
nominalne vrednosi 100 DEM.
Delnica SALUSa kotira na Ljubljanskoj berzi od 1991, danas je 116.470 obinih akcija klase B uvrenih u
berzno kotiranje A.

Znaajni akcionari (podaci od 7.5.99)

Fizika lica
Pravna lica
Inostrana fizika lica
Inostrana pravna lica
*

Uee*
61,6%
23,7%
14,0%
0,7%

u pogledu isplate dividendi za godinu 2001

Istorija preduzea
Salus Ljubljana d.d. je bio ustanovljen marta 1969, i brojao samo 4 zaposlena lica. Danes je u Salusu 120
zaposlenih, koji godinje ostvaruju oko 160.000.000 DEM bruto prometa.
26.4.1990 se Salus transformisao u deoniarsko drutvo. Salus je jedna od prvih kompanija ije akcije su poele
da se kotiratju na Ljubljanskoj berzi.
Osnovna delatnost kompanije je trgovina na veliko s farmaceutskim i medicinskim proizvodima.
Pored toga, Salus ima registrirovane i razne druge delatnosti, a za nas su veoma zanimljive one koje pokazuju
nove trendove vezane za privatizaciju, globalizaciju i pojavu hibridnih struktura na tritima finansijskih
instrumenata irom sveta, pa i u Sloveniji: finansijsko posredovanje, finansijsko savetovanje i inenjering,
ekonomske i organizacijske usluge kao i obavljanje raunovodskih usluga.

FINANSIJSKI PODACI I POKAZATELJI

NCA Bilans s Bilans stanja u 000 SIT

IMOVINA
Nepokretna Imovina
Pokretna Imovina
Kapital
Obaveze
Dugorona potraivanja

31.12.96
3.879.964
1.019.381
2.860.583
2.332.578
1.547.386
0

31.12.97
4.571.587
1.438.633
3.132.954
2.813.141
1.758.446
100.000

31.12.98
5.781.384
1.820.105
3.961.279
3.646.363
2.135.021
63.677

13

31.12.99
6.642.466
2.790.027
3.852.439
4.238.838
2.403.628
68.516

Dugorone obaveze
Kratkorone poslovne
obaveze
Kratkorone finansijske
obaveze
Aktivna vremenska
razgranienja
Bilans uspeha u 000 SIT
isti prihod iz prodaje
Dobitak iz poslovanja
Finansijski prihodi
Finansijski rashodi

35.813

10.944

1.394.720

1.481.271

1.652.741

82.365

93.102

73.838

386.321

2.251.898

23.751

92.393

32.282

849

1996
10.336.569
597.548
326.176
341.484

1997
13.837.228
715.579
294.572
345.301

1998
16.869.068
952.095
406.890
313.205

1999
18.278.219
875.562
409.009
459.781

Dobitak iz redovnih delatnosti

582.240

664.850

1.045.780

824.790

Vanredni dobitak
Ukupni dobitak preduzea
isti dobitak

616
582.856
458.860

3.492
668.342
509.399

96.475
1.142.255
938.539

11.597
836.387
680.001

Finansijski pokazatelji
isti dobitak/ Knjigov. vred. vlasnikog
kapitala
isti dobitak/ Trina vred. vlasnikog
kapitala
isti dobitak/ Ukupna sredstva
Dobitak iz poslovanja / isti prihodi iz
prodaje
Obaveze/ Knjigovodska vred. vlasnikog
kapitala
Obveznosti/ Trina vrednost vlasnikog
kapitala

isti dobitak po deonici (u SIT)

Dobitak iz poslovanja po donici (u SIT)
Novani tok po deonici (u SIT)
Obini novani tok po deonici (u SIT)
Knjigovodska vrednost deonice (u SIT)
Isplaene bruto dividende po deonici (u SIT)
Jedinini teaj deonice na dan bilansa (u
SIT)
Trina kapitalizacija (u mil. SIT)
Teaj / isti dobitak po deonici
Teaj / Dobitak iz poslovanja po deonici

1996

1997

1998

1999

21,45%

19,80%

29,06%

17,25%

31,06%

12,47%

12,05%

18,13%

10,95%

5,78%

5,17%

5,64%

4,79%

66,34%

62,51%

58,55%

56,70%

54,90%

3.399
3.773
6.952
5.037
4.426
5.301
7.053
6.486
5.014
5.990
8.516
1.995
2.490
453 -10.402
17.278
20.838
27.010
31.399
1500,00 1500,00 1700,00 2300,00
-

32.431

3.777

6,44
5,00

14

Teaj / Novani tok po deonici

Teaj / Obini novani tok po deonici
Teaj / Knjigovodska vrednost deonice

-3,12
1,03

Kapitalna dobit deonice

Dividendna dobit deonice
Ukupna dobit deonice

Indeks
Beta (13.8.1999 30.6.2000)

SBI 20
0,26

SBI NT
0,31

PODACI O TRGOVANJU AKCIJAMA SALS

PROMET i TRINA KAPITALIZACIJA

13.8.1999 30.6.2000

Promet (u 000 SIT)

Prosena kapitalizacija (u 000 SIT)
Vrednostni obrt

404.881
3.494.077
0,12

Zakljuak: Na osnovu svega do sada reenog, kao i predstavljanja case-ova, moe

se primetiti da je Slovenaki sluaj paradoksalan: parametri ukazuju na fascinantan ekonomski
razvoj, veoma visok ivotni standard, kao i politiku stabilnost, i pored limitirano sprovedene
privatizacije i posledino velike dravne kontrole nad privredom.
Sutina uspeha je u sveobuhvatnom restruktuiranju veine preduzea kao i veoma
stabilnom i otpornom na okove bankarskom sistemu, baziranom na snanom regulacionom
dejstvu Banke Slovenije koja esencijalno omoguava likvidnost poslovnih banaka.
Paradoks je da, to smo videli u sluaju Lek, slovenci ozbiljno vlasniki prodiru u
druge tranzicione zemlje, ali legistlativno spreavaju stranu kontrolu nad svojim resursima.
Diversifikacija i struktura vlasnitva, bazirani na zakonu su takvi, da je priguen dalji esencijalni
tok finansijske aktive, a naroito uee iz inostranstva na tritu kapitala. Ipak, nakon ozbiljnih
zamerki EU, Slovenija i zakonski i realno prolazi kroz transformaciju tog sistema.
Perspektiva, bazirana na preporukama MMF-a:
Potrebno je poveati konkurentnost, kroz privatizaciju dve dravne banke, smanjiti
uee vlade u osiguravajuim kompanijama, liberalizovati (od dravnog indeksiranja)
finansijske ugovore, izjednaiti poresku stopu za razliite tipove tednje, kao i liberalizovati
mogunost stanog ulaganja i prevazii koncept poznatih vlasnika.
Takoe, treba osnaiti nebankarski finansijski sektor kroz prevazilaenje
privatizacionog jaza, i rekapitalizacije privatnih investicijskih fondova, i obezbeivanjem da se
planirana transformacija tih fondova u regularne otvorene investicione banke odvija nesmetano
i da ne generie nestabilnost na finansijskom tritu. Za ovo je takoe neophodno izjednaenje
poreske stope za razliite instrumente tednje.
Trenutno slovenake vlasti rade na : pojednostavljivanju dobijanja dozvola za rad
finansijskih institucija, definisanju uslova za lake dobianje kredita (vei rizik i vea kamatna
stopa), poveanje likvidnosti i otvaranje trita za strane investicije. To bi trebalo da omogui
veu turbulenciju privrednih tokova, praenu novim talasom privatizacije, restruktuiranja i
vrim povezivanjem Slovenije sa Evropom.

15

LITERATURA:

1. dr Miodrag Zec i dr Boko ivkovi: Tranzicija realnog i finansijskog sektora, Beograd 1997.
2. Jeffrey A. Frankel: No Single Currency Regime Is Right For All Countries Or At All times, Canbridge
1999.
3. International Monetary Fund: Republic Of Slovenia: Financial System Stability Assessment, September
2001.
4. http://www. Imf.org.
5. http://www.odci.gov/cia/publications/factbook/
6. http://www.publikum.si/slo/index.html-l2
7. http://www.krka.si/
8. http://www.lek.si/

9. http://www.salus.si/
10. Law on Privatization, Republic of Slovenia, 1993
11. The Law on Transformation of the Ownership of Enterprises, Republic of Slovenia, 11 November, 1992
12. dr Goran Piti i dr Neboja Savi: Eurotranzicija, Beograd 1999.

16