Zvanini

prirunik za korisnike

Linux Mint
Cinnamon Edicija

Strana 1 of 48

Table of Contents
UVOD U LINUX MINT............................................................................................................... 4
ISTORIJA.............................................................................................................................................4
NAMENA.............................................................................................................................................4
BROJEVI VERZIJA I KODIRANA IMENA IZDANJA........................................................................................5
EDICIJE..............................................................................................................................................6
GDE SE OBRATITI ZA POMO.................................................................................................................6
LINUX MINT INSTALACIJA.................................................................................................... 7
PREUZIMANJE ISO FAJLA....................................................................................................................7
PUTEM TORRENT-A...............................................................................................................................8
Instalacija klijenta za Torrent.........................................................................................................8
Preuzimanje Torrent fajla...............................................................................................................8
PUTEM DIREKTNIH LINKOVA ZA PREUZIMANJE (DOWNLOAD MIRORS)..............................................................8
PROITAJTE BELEKE O IZDANJU (RELEASE NOTES)...............................................................................9
PROVERITE MD5...............................................................................................................................9
SNIMITE ISO NA DVD.....................................................................................................................10
POKRETANJE SA LIVEDVD................................................................................................................11
INSTALACIJA LINUX MINT-A NA VA HARD DISK...................................................................................13
BOOT SEKVENCA...............................................................................................................................19
UVOD U LINUX MINT OKRUENJE.................................................................................... 20
CINNAMON RADNA POVR...................................................................................................................20
PODEAVANJE RADNE POVRI................................................................................................................20
UPOZNAVANJE SA GLAVNIM MENIJEM......................................................................................................21
Meni Places..............................................................................................................................22
Meni System.............................................................................................................................25
The Applications menu.............................................................................................................29
Polje za pretraivanje (Search).................................................................................................31
IZABERITE OMILJENE APLIKACIJE............................................................................................................32
NAPRAVITE VAE PREICE.....................................................................................................................32
PROMIJENITE IZGLED MENIJA.................................................................................................................32
POVRATAK NA ORIGINALNO PODEAVANJE................................................................................................33
AUTOMATSKO POKRETANJE PROGRAMA NAKON PRIJAVE..............................................................................33
UPRAVLJANJE PROGRAMIMA............................................................................................ 34
UPRAVLJANJE PAKETIMA U LINUX MINT-U..........................................................................................34
SOFTWARE MANAGER.........................................................................................................................39
SYNAPTIC I APT................................................................................................................................39
UKLANJANJE PROGRAMA....................................................................................................................40

Strana 2 of 48

KORIENJEM APT PROGRAMA............................................................................................................40

SYNAPTIC..........................................................................................................................................41
OSVEAVANJE VAEG SISTEMA I PROGRAMA..........................................................................................41
KORIENJE UPDATE MANAGER PROGRAMA...........................................................................................41
TRIKOVI I SAVETI................................................................................................................... 46
KOPIRAJ I ZALEPI UZ POMO MIA......................................................................................................46
BELEKE SA TOMBOY PROGRAMOM.....................................................................................................47
ZAKLJUAK............................................................................................................................. 48

Strana 3 of 48

Uvod u Linux Mint

Linux Mint je operativni sistem za raunare napravljen da radi na veini modernih
raunarskih sistema, ukljuujui tipine x86 i x64 PC raunare.
Uloga Linx Mint sistema se moe uporediti sa Microsoft Windows, Apple Mac OS, ili
slobodnim BSD operativnim sistemom. Linux Mint je napravljen da se moe koristiti
istovremeno sa drugim sistemima (ukljuujui gore navedene), i prilikom instalacije se
moe podesiti da radi u dualnom ili multi-boot okruenju (pri emu korisnik ima
mogunost da izabere operativni sistem nakon ukljuenja raunara).
Linux Mint je odlian operativni sistem kako za pojedince tako i za kompanije.

Istorija
Linux Mint je veoma moderan operativni sistem; njegov razvoj je poeo 2006. godine.
Sistem je napravljen korienjem proverene i zrele softverske podloge koja ukljuuje
Linux jezgro, GNU alatke i MATE radnu povr. Linux Mint koristi i Ubuntu i Debian
projekte kao sistemsku osnovu.
Linux Mint projekat se fokusira na poboljanje upotrebljivosti i efikasnosti vaeg raunara
za svakodnevne zadatke i potrebe regularnih korisnika. Ispod radne povri ovaj operativni
sistem obezbeuje i veliku kolekciju programa koji su na raspolaganju, kao i raznorazne
integrisane uslune alatke.
Linux Mint postaje sve popularniji i sve vie ljudi ga svakodnevno koristi.

Namena
Svrha Linux Mint sistema je da obezbedi kvalitetan operativni sistem za kune korisnike
i kompanije koji je efikasan, lak za korienje, maksimalno elegantan, i moe se koristiti
bez nadoknade i plaanja.
Jedna od ambicija Linux Mint projekta je da postane najbolji operativni sistem po tome
to e uiniti napredne tehnologije jednostavnim za korisnike koji e da ih prihvate i
koriste, za razliku od koncepta da se tehnologije pojednostavljuju (ime se gubi na
mogunostima) ili kopiraju od drugih razvojnih timova.
Na cilj je da razvijemo sopstvenu ideju idealnog sistema. Nae je miljenje da treba
maksimalno iskoristiti moderne i napredne tehnologije koje dolaze sa Linux-om i da ih
napravimo pristupanim za svakoga.
Strana 4 of 48

Brojevi verzija i kodirana imena izdanja

Linux Mint izdanja su obeleena sa brojem verzije i kodiranim imenom po sledeoj
logici:
-

Kodirana imena (codename) omoguavaju jednostavnije prepoznavanje izdanja

nego da korisnici pamte brojeve verzija.

Od verzije 5, Linux Mint izdanja izlaze u 6-mesenim ciklusima i koristi se

jednostavija ema za verzije. Broj verzije se povea za jedan svakih 6 meseci.

Ako se pravi revizija u okviru istog izdanja (slino konceptu Service Packs u
Windows-u) broj verzije dobija inkrementalno poveanje podbroja verzije. Na
primer 3 postaje 3.1.

Kodirana imena u Linux Mint-u su enska imena koja se zavravaju sa a. Imena

prate alfabetski redosled i prvo slovo imena izdanja odgovara indeksu broja
verzije u alfabetu.

U dosadanjim izdanjima, Linux Mint je koristio sledea kodirana imena:

Version

Codename

1.0

Ada

2.0

Barbara

2.1

Bea

2.2

Bianca

3.0

Cassandra

3.1

Celena

4.0

Daryna

Elyssa

Felicia

Gloria

Helena

Isadora

10

Julia

11

Katya

Strana 5 of 48

12

Lisa

13

Maya

14

Nadia

15

Olivia

16

Petra

17

Qiana

Edicije
Edicija (edition) je izdanje Linux Mint sistema koje je prilagoeno odreenim potrebama
i tipino je vezano za izbor radne povri. Ovaj prirunik pokriva MATE ediciju.
Najpopularnije edicije su:

Cinnamon Edition (koristi Cinnamon radnu povr)

MATE Edition (koristi MATE radnu povr)
KDE Edition (koristi KDE radnu povr)
Xfce Edition (koristi Xfce radnu povr)

Ako niste sigurni koju ediciju da koristite, preporuujemo da izaberete MATE Edition.
Napomena: Ukoliko nameravate da distribuirate ili komercijalno koristite Linux Mint u
SAD ili Japanu ili ako niste sigurni u vezi zakona o patentima preporuujemo da koristite
instalacione diskove obeleene sa CD No Codecs.

Gde se obratiti za pomo

Linux Mint zajednica je veoma aktivna i korisna. Ukoliko imate pitanja ili se pojavi
problem vezan za Linux Mint, najverovatnije je da ete pomo od drugih korisnika moi
dobiti online.
Za poetak, treba da se registrujete na Linux Mint Forumu. To je pvo mesto gde treba
potraiti pomo: http://www.linuxmint.com/forum.
Ukoliko elite da priate sa drugim korisnicima moete se povezati na IRC at (chat)
sobu. U Linux Mint okruenju, startujte Xchat program iz menija. Ukoliko koristite
drugi operativni sistem ili drugi program za IRC proverite da je server nameten na
irc.spotchat.org i ukljuite se u kanale #linuxmint-help i linuxmint-chat.

Strana 6 of 48

Linux Mint koristi Ubuntu repozitorijume (kasnije e biti rei o tome) i potpuno je
kompatabilan sa njim. To znai da e veina informacija, lanaka, tutorijala, i programa
namenjenih za Ubuntu raditi i za Linux Mint. Ukoliko ne moete odmah nai pomo u
vezi nekog pitanja ili problema, obavezno pokuajte pronai odgovor na isto pitanje
vezano za Ubuntu.
Napomena: Ubuntu je drugi operativni sistem na bazi GNU/Linux-a.
Napomena: Repozitorijum programa je online mesto na kome se skladite programi i sistemske kompoente
koje su preko Interneta na raspolaganju za instalaciju i osveavanje. Veina operativnih sistema bazirana
na GNU/Linux-u koriste repozitorijume i povezuju se sa njima putem HTTP ili FTP za instalaciju ili
osveavanje softvera i sistemskih komponenti.

Linux Mint Instalacija

Linux Mint operativni sistem se moe preuzeti besplatno. Dolazi u formi ISO fajla koji
treba da snimite na prazan DVD disk. Tako kreirani liveDVD (ivi) disk se moe
koristiti za podizanje sistema i prua potpuno funkcionalni operativni sistem koji moete
pokrenuti i testirati i bez instalacije tj. bez promena na vaem raunaru. Prosto reeno,
kada stavite Linux Mint DVD u va raunar moete da ga isprobate i pre nego to
napravite bilo kakve izmene na vaem sistemu.
Napomena: Postoji i mogunost da se ISO fajl snimi na USB medij ili drugi memorijski ureaj, te da se
Linux Mint podigne na taj nain. ak je mogue i podii sistem sa ISO fajla na vaem hard disku, ali su te
opcije moda malo naprednije i komplikovanije. U ovom priruniku emo se zadrati na opisanoj metodi sa
DVD diskom. Za alternativne metode pokretanja i instalacije preporuujemo da posetite forume.

Ukoliko vam se dopadno ono to vidite pod liveDVD sistemom imate mogunost da
sistem instalirate na va hard disk. Sve alatke potrebne za instalaciju su ve prisutne na
DVD-u.

Preuzimanje ISO fajla

Napomena: Ukoliko nemate stalnu i brzu internet konekciju uvek moete naruiti DVD
diskove sa sledeeg sajta: http://www.osdisc.com
U suprotnom, moete posetiti Linux Mint web stranice za preuzimanje (download):
http://www.linuxmint.com/download.php
i tu moete izabrati ediciju koju elite.
Na toj strani moete da naete:

MD5 sigurnosni potpis

Strana 7 of 48

torrent link
listu alternativnih mesta za preuzimanje (download mirrors)

Dokument koji treba da preuzmete je tipa ISO. Postoje dva naina za preuzimanje ovog
fajla: putem torrent-a (peer-to-peer konekcija) ili putem jedne od stranica za preuzimanje
sa liste (HTTP ili FTP protokol).

Putem Torrent-a
Torrent je takozvani Peer to Peer (P2P) protokol. To znai da umesto da se dokument
preuzima sa jednog centralog mesta, preuzimanje putem torrent protokola omoguava da
se ISO fajl preuzima u delovima od raznih ljudi koji su takoe korisnici.
to je vie ljudi koji preuzimaju ISO fajl i brzina preuzimanja se poveava. Torrent je
preoporueni nain za preuzimanje Linux Mint-a.
Instalacija klijenta za Torrent
Za preuzimanje putem torrent-a potreban vam je softver koji se naziva klijent za torrent
protokol.
Ukoliko ste na Linux sistemu, moete instalirati i koristiti program koji se zove
Transmission. Ukoliko koristite Linux Mint, Transmission je ve instaliran i stoji vam
na raspolaganju.
Ukoliko ste na Windows-u, moete koristiti Vuze (http://azureus.sourceforge.net/ ).
Preuzimanje Torrent fajla
Sledei korak je da kliknete na torrent link na Linux Mint web mestu da bi ste preuzeli
.torrent fajl. Ovaj fajl je veoma mali. Nakon to ga preuzmete potrebno je da ga otvorite
sa vaim klijentom za torrent protokol.
Klijent za torrent e vas najverovatnije pitati gde elite da snimite ISO fajl. Izaberite
mesto na disku i saekajte da se preuzimanje zavri.
Za vie informacija o torrent protokolu posetite: http://en.wikipedia.org/wiki/BitTorrent

Putem direktnih linkova za preuzimanje (download mirors)

Ukoliko ne moete, ili ne elite da koristite torrent, moete pogledati listu direktnih
linkova za preuzimanje (download mirrors). Lista e vam dati linkove za direktno
preuzimanje ISO fajla.
Napomena: Potseamo vas da je propusna mo servera za direktno preuzimanje
limitirana to znai da brzina opada ukoliko vie ljudi pokuava da preuzme ISO fajl sa
istog mesta. Takoe, ukoliko iz nekog razloga doe do prekida u toku preuzimanja moe
Strana 8 of 48

se desiti da je preuzeti fajl oteen ili izgubljen te da preuzimanje treba inicirati iz

poetka. Zbog ovih razloga je preporuljivo koristiti posebne programe za preuzimanje
(download managers) koji omoguavaju nastavak u sluaju prekida.

Proitajte beleke o izdanju (Release Notes)

Preuzimanje e najverovatnije trajati oko jednog sata, tako da to vreme taman moete da
upotrebite za upoznavanje sa karakteristikama i novim mogunostima izdanja koje
preuzimate.
Beleke o izdanju (release notes) se nalaze na Linux Mint web mestu i sadre odgovore
na sledea pitanja:

Koje su nove mogunosti isporuene u tekuem izdanju?

Koji su poznati problemi u tekuem izdanju?
Kako da svoj sistem unapredim (upgrade) sa prethodnog na tekue izdanje?

Web stranice takoe sadre i snimke ekrana od poslednjeg izdanja. Naravno, uvek moete
saznati o novim mogunostima i kroz samo korienje sistema, ali je najpouzdanije
proitati beleke o izdanju da ne bi ste propustili neto.
Opis izdanja za Linux Mint 17 Qiana se nalaze ovde:
http://www.linuxmint.com/rel_qiana.php

Proverite MD5
Zavrili ste preuzimanje, proitali ste informacije u belekama, i jedva ekate da se
poigrate sa novim mogunostima i isprobate Linux Mint. Spremni ste da snimite ISO fajl
na DVD i pokrenete va sistem... ali, saekajte trenutak!
Ukoliko se desi da DVD ima greke doiveete neobine probleme i imaete vrlo
neprijatno iskustvo. Dva najea razloga za faline DVD diskove su:

Problemi prilikom preuzimanja su rezultirali problemima u ISO fajlu

Problem prilikom snimanja ISO fajla rezultuje promenjenim sadrajem na
liveDVD disku

MD5 sigurnosni potpis, koji se nalazi na stranici za preuzimanje omoguava da

jednostavno proverimo da je ISO fajl korektno preuzet. Znai, pre snimanja ISO fajla na
DVD najbolje je da testiramo ISO fajl i spasemo sebe moguih problema.
Strana 9 of 48

Ukoliko koristite bilo koju verziju Linux-a verovatno ve imate program md5sum
instaliran. Otvorite terminal i pozicionirajte se (cd) u direktorijum gde se nalazi
preuzeti ISO fajl (na primer, ako je linuxmint.iso snimljen na Desktop), ukucajte
sledee u terminalu:
cd ~/Desktop
md5sum linuxmint.iso

Rezultat izvrenja ove komande je serija brojeva i slova koji predstavljaju MD5 sumu, ili
potpis, od vaeg ISO fajla. I najmanja promena u ISO fajlu e rezultovati da ovaj potpis
bude drastino izmenjen, to nam omoguava da potvrdimo da li je ISO fajl ispravan.
Uporedite MD5 sumu koju dobijete sa onom na Linux Mint stranicama za preuzimanje.
Ako su ova dva potpisa ista znate da je va ISO fajl identian originalu i da ste spremni
da ga snimite na DVD.
Ukoliko sve ovo radite na Windows-u, sve su prilike da nemate md5sum program
preinstaliran. Moete ga preuzeti ovde: http://www.etree.org/md5com.html
Stavite preuzeti ISO fajl i md5sum.exe program u isti direktorijum na disku (recimo C:\) i
pokrenite cmd.exe. U komandnoj liniji ukucajte sledee komande:
C:
cd \
md5sum linuxmint.iso

Uporedite dobijeni potpis sa onim na web sajtu.

Snimite ISO na DVD

Sada poto ste proverili ISO fajl sa MD5, spremni ste da ga snimite na DVD.
Napomena: Linux Mint takoe nudi vezije koje staju na 700MB CD-ove. Ukoliko nemate mogunost da
snimate DVD, molimo vas preuzmite CD verziju.

Uzmite prazan DVD-R (DVD-RW bi trebalo takoe da radi, ali je ovaj tip medija poznat
da ponekad ima probleme sa kompatabilnosti) i obeleite ga vaim omiljenim markerom.
Iako obeleavanje DVD-a zvui trivijalno, preporuujemo da to uradite, poto vam se
lako moe desiti da odjednom imate 20 neobeleenih diskova na vaem stolu i ne znate
koji je koji. :)
Ubacite prazan DVD-R u va raunar i spremni ste da snimite ISO.
Ukoliko koristite Linux sa MATE radnom povri, kliknite desnim dugmetom mia na ISO
fajl i izaberite opciju Write to Disc.
Strana 10 of 48

Ukoliko koristite Linux sa KDE, startujte K3B program i u Tools meniju izaberite
Write ISO Image.
Ukoliko koristite Linux i elite da koristite Terminal, u direktorijumu gde se nalazi
preuzeti ISO fajl ukucajte:
cdrecord -v -dao dev=1,0,0 linuxmint.iso

Izaberite pravi ureaj zamenom brojeva posle dev= brojevima koje odgovaraju vaem
DVD pisau. Moete pokrenuti sledeu komandu
cdrecord -scanbus

da bi utvrdili korektne brojeve za va ureaj. Na nekim distribucijama morate biti root da

bi koristili ove komande.
Ukoliko ste na Windows-u, moete koristiti program kao to je InfraRecorder:
http://infrarecorder.sourceforge.net/?page_id=5
Napomena: Budite sugurni da ste izabrali snimanje ISO fajla u formi binarne slike na disk, a ne da snimite
samo ISO fajl na disk. To je jedna od najeih greaka koju ljudi naprave, posebno ako koriste program
Nero. Znai, preuzeti ISO fajl ne treba snimati na disk u formi fajla koji e se pojaviti na disku, nego u
formi binarne slike koja se iskopira na celokupan sadraj diska. Nakon snimanja ISO fajla, ne biste trebali
da na disku vidite ISO fajl, nego direktorijume sa imenima kao to su casper ili isolinux. Veina
programa za snimanje diskova ima posebnu opciju za snimanje ISO fajla u formi binarne slike.

Pokretanje sa LiveDVD
Stavite DVD u va raunar i ponovo pokrenite sistem (restart). Pri inicijalnom pokretanju
trebalo bi da vidite sledei ekran:

Strana 11 of 48

Napomena: Ukoliko ne vidite ovaj ekran i va PC se pokree kao i obino to je verovatno to BIOS na
vaem sistemu nije podeen da se pokrene sa DVD-a. Ponovo pokrenite sistem i pritisnite F1, F2, Del, ili
Esc tastere (ili ve koji taster vas pusti u konfiguraciju BIOS-a na vaem sistemu) i promenite podeavanja
u BIOS-u tako da se va raunar podie sa DVD diska.

Strana 12 of 48

Instalacija Linux Mint-a na va hard disk

Na prvom ekranu izaberite osnovnu Start Linux Mint opciju i pritisnite Enter. Ubrzo
potom va live sistem bi trebalo da je spreman i prikazuje radnu povr.
U ovom momentu Linux Mint nije instaliran na va raunar nego je pokrenut sa DVD-a.
Ipak, sistem koji imate ispred sebe je skoro identian sistemu koji ete imati na vaem
raunaru nakon instalacije.
Poigrajte se sa live sistemom i vidite da li vam se dopada. Imajte ipak na umu da, kada
radi sa DVD-a, Linux Mint je daleko sporiji nego kada je instaliran na hard disku, poto
se svi podaci i programi itaju sa DVD diska koji je daleko sporiji medijum nego hard
disk.
Kada ste spremni, duplim klikom na ikonu Install Linux Mint pokrenite installaciju.
Pojavie se instalacioni program:

Ukoliko do sada jo niste proitali beleke o izdanju, i imate aktivnu konekciju ka

internetu, sada je idealno vreme da to uradite; jednostavno kliknite na podvueni link
(release notes). Preporuuljivo da korisnici proitaju detalje u opisu izdanja pre nego to
instaliraju sistem u cilju da se informiu o novim mogunostima, ali i postojeim
problemima koji se mogu ticati konfiguracije specifine za njihov hardver.
Izaberite va jezik i kliknite na Continue dugme.

Strana 13 of 48

Na sledeem ekranu, proverite da li je va raunar povezan na ispravlja (ukoliko

koristite laptop), konekciju za Internet, i da li imate dovoljno mesta na disku kao to je to
preporueno. Pritisnite Continue dugme.

Na sledeem ekranu pravite izbor da li se Linux Mint instalira na ceo hard disk ili pored
nekih drugih operativnih sistema. Ovde postoji i mogunost da sami runo definiete i
dodelite particije na hard disku.

Ukoliko izaberete ceo disk, njegov prethodni sadraj e biti izbrisan i Linux Mint
e biti jedini operativni sistem na vaem raunaru.
Strana 14 of 48

Ukoliko izaberete instalaciju zajedno sa drugim operativnim sistemima,

instalacioni program e iskoristiti slobodni prostor na postojeim particijama hard
diska da bi kreirao particiju za Linux Mint. Biete upitani koliko prostora elite da
odvojite za Linux Mint. Instalacioni program e onda smanjiti postojee particije i
odraditi itav posao za vas. Nakon instalacije, va raunar e imati boot ekran
na kome ete imati mogunost da izaberete operativni sistem koji elite da
pokrenete.
Ukoliko izaberete opciju da runo sami definiete particije, pojavie se ureiva
particija koji vam daje punu kontrolu nad vaim hard diskom. Ova opcija je
preporuljiva samo za napredne korisnike koji razumeju kako treba particionisati
disk za rad pod Linux-om. Obratite panju da Linux Mint trai particiju koja je
najmanje 6GB i da je preporuena veliina za swap particiju 1.5 puta veliina
RAM memorije koja je instalirana na vaem raunaru.

Izaberite eljenu opciju i kliknite na Install now dugme. Od ovog trenutka, instalacija
se deava u pozadini, a za to vreme e vas instalacioni program pitati dodatna pitanja:

Strana 15 of 48

Izaberite lokaciju na mapi klikom mia na grad koji vam je najblii. Svrha ovog izbora je
da se identifikuje i izabere vaa vremenska zona. Proverite da se trenutno vreme (current
time) posle ovog izbora pojavi korektno i kliknite Continue dugme.
Napomena: Ponekad instalacioni program ne odradi skroz korektno letnje/zimsko podeavanje vremena,
tako da iako korektno izaberete grad moe se desiti da vidite razliku od jednog sata u odnosu na stvarno
vreme. Jednostavno ignoriite to u ovom delu instalacije, ali nakon prvog pokretanja sistema sa vaeg
diska proverite da li je vreme korektno.

Strana 16 of 48

Izaberite raspored za vau tastaturu. Ukoliko niste potpuno sigurni koji raspored
odgovara vaoj tastaturi, kliknite na tekst polje pri dnu ekrana i isprobajte kuckajui po
vaoj tastaturi. Proverite da tasteri koje pritiskate korektno odgovaraju slovima,
brojevima, i simbolima u tekstualnom polju u cilju da potvrdite korektan izbor rasporeda.
Poneke tastature se razlikuju samo po odreenim simbolima, brojevima, ili specijalnim
znacima. Obratite posebnu panju da proverite i te specifine znakove.
Nakon izbora, kad ste spremni, kliknite na Continue dugme.
Unesite vae puno ime, korisniko ime (username) i ifru. Prilikom korienja Linux
Mint sistema koristiete ovo izabrano korisniko ime i ifru. Nakon instalacije, biete u
mogunosti da definiete i dodatne korisnike ukoliko e i drugi ljudi koristiti va raunar.
Takoe, potrebno je da izaberete ime za va raunar. To ime e se koristiti kao ime za va
raunar na mrei i u raznim opcijama na vaem raunaru. Ukoliko pre niste razmiljali o
imenima za va raunar sada je pravi trenutak. Ljudi tipino izaberu imena cvetova (rua,
lala, suncokret) ili imena planeta (mars, jupiter, pluton) za imena raunara na njihovoj
mrei. Izbor je na vama ta elite da koristite, ali je vano da izaberete imena koja volite i
koja ete lako zapamtiti.
Napomena: Velika slova, razmak i specijalni simboli nisu dozvoljeni u korisnikom imenu ili u imenu za
va raunar.

Strana 17 of 48

Ukoliko ste vi jedina osoba koja koristi taj raunar i ako elite da preskoite unos
korisnikog imena i ifre, izaberite opciju za Log in automatically.
Za nastavak kliknite na Continue dugme.

Instalacioni program moe prepoznati druge operativne sisteme na vaem raunaru i

upitati vas da li elite da prenesete neke od vaih personalnih podataka. Ova opcija
tipino omoguava prebacivanje zapamenih mesta u vaem web itau, kontakte, i
slino, u va Linux Mint koji trenutno instalirate.
Za nastavak kliknite na Continue dugme.

Strana 18 of 48

Napomena: Instalacioni program e preuzeti dodatne pakete za jeziku podrku sa interneta. Va raunar
treba da bude povezan na internet da bi to bilo mogue. Ukoliko internet nije na raspolaganju za
instalaciju, izaberite Skip (preskoi) opciju za ovaj korak i moi ete izbor i podeavanja za jeziku
podrku da namestite kasnije nakon podizanja raunara u va svee instalirani sistem.

Nakon zavrene instalacije pritisnite Restart Now dugme da izaete iz liveDVD

okruenja i ponovo pokrenete sistem.
Kada dobijete instrukciju za to izvadite DVD iz raunara i pritisnite Enter.
Va PC je sada spreman da se podigne u Linux Mint sa hard diska.

Boot sekvenca
Nakon novog pokretanja sistema (reboot), ukoliko imate vie operativnih sistema
instalirano, pojavie se boot menu. Nakon to Linux Mint zavri sa uitavanjem trebalo
bi da vidite novi ekran koji vas poziva da unesete vae korisniko ime i ifru. Ovaj ekran
je MDM Login Manager i skraeno se naziva MDM. Unesite ifru koju ste izabrali
za vreme instalacije.
Napomena: Vaa administratorska ili root ifra e inicijalno biti ista kao ifra koju ste izabrali tokom
instalacije. Ukoliko ne znate ta to znai, nemojte se puno brinuti o tome za sada.

Strana 19 of 48

Uvod u Linux Mint okruenje

U ovom delu prirunika fokusiraemo se na tehnologije i alatke koje su specifine za
Linux Mint i upoznaemo se sa nekim od aplikacija i tehnologija koje su inicijalno
raspoloive u MATE ediciji nakon instalacije.

Cinnamon radna povr

Radna povr (desktop) je komponenta operativnog sistema koja je zaduena za
elemente koji se pojavljuju na vaem ekranu u toku korienja: panel, pozadina, kontrolni
centar, meniji, i drugo.
Cinnamon Edicija Linux Mint sistema koristi Cinnnamon radnu povr koja je i
intuitivna i veoma mona.

Podeavanje radne povri

Podeavanja radne povri (Desktop) je alatka posebno razvijena za Linux Mint i
omoguava vam da brzo i jednostavno podesite sve aspekte vezane za vau MATE radnu
povr na kojoj ete provoditi najvie vremena

Podeavanje se inicira klikom na Menu (u donjem levom uglu vaeg ekrana), a zatim
izborom System Settings, te konano klikom na Desktop.

Strana 20 of 48

Upoznavanje sa glavnim menijem

Strana 21 of 48

Linux Mint dolazi sa karakterinim glavnim menijem za aplikacije. Za otvaranje menija

kliknite na Menu dugme u donjem levom uglu ekrana ili pritisnite CTR+SUPER_L
(Super_L je levi Windows taster na vaoj tastaturi).
Meni Places

Kada izaberete opciju Places (mesta) koji ima pet dugmadi. Ova dugmad vam pruaju
brzi pristup najvanijim mestima na vaoj Cinnamon radnoj povri.

Strana 22 of 48

Mesto Computer (raunar) pokazuje koje sve memorijske jedinice su prisutne na vaem
raunaru. Ukoliko su vae particije nakaene (mounted) i Desktop Settings
(podeavanja radne povri) nameteni da prikau nakaene jedinice (Mounted
Volumes) na radnoj povri, vi verovatno neete imati estu potrebu za ovim mestom.
Ipak, ukoliko namestite da ne prikazujete raspoloive memorijske jedinice na radnoj
povri ili treba da nakaite jedinicu koja nije automatski nakaena ovo mesto vam moe
itekako biti od koristi.

Strana 23 of 48

Za razliku od kompjuterskog mesta Computer, Home (kua) mesto je jedno od

dugmadi u meniju koje ete najee koristiti. Ukoliko ste koristili MATE pre, verovatno
ste ve navikli da kliknete na Home ikonu na vaoj radnoj povri. U situaciji kada
imate razne prozore otvorene, i kada se radna povr ne vidi cela, meni e vam biti od
velike koristi da na brz i lak nain pristupite vaem Home mestu.

Va Home direktorijum je osnovno mesto na disku za vae personalne podatke

Desktop direktorijum sadri dokumente koji su prikazani na vaoj radnoj
povri, znai stavljanjem dokumenta ovde ete ga istovremeno i uiniti vidljivim
na radnoj povri.
Network mesto jednostavno prikazuje ostale raunare, deljene servise (shared
services), domene (domains), i radne grupe (workgroups) na vaoj mrei.
Trash mesto je direktorijum u kome se nalaze dokumenti koje ste obrisali.

Kada kliknete desnim dugmetom mia na dokument imate opciju da ga pomerite u ubre
(Move to Trash) ili obriete (Delete). Ukoliko izaberete da ga obriete (Delete),
dokument e biti trajno izbrisan i generalno neete biti u mogunosti da ga povratite.
Ukoliko izaberete da ga premestite u ubre (Move to Trash) dokument e biti
premeten u Trash mesto, koje je dostupno iz menija. Odatle ete biti u mogunosti da
ga kliknete i prevuete na neko drugo mesto s ciljem da bi ste ga povratili. Takoe, odatle
ga moete i trajno obrisati, a moete trajno obrisati i sve dokumente u Trash mestu
ukoliko izaberete opciju Empty Trash (isprazni ubre).

Strana 24 of 48

Meni System
U meniju se moe nai itav niz opcija vezanih za podeavanje i upravljanje sistemom.
Programi iz ove kategorije vrlo esto trae unos vae lozinke da bi se izbegao
neautorizovani pristup I zloupotreba.

Software Manager (upravljanje programima) dugme startuje Linux Mint alatku za

upravljanje programima (software manager). Ovaj program je preporuljivi alat za
instalaciju programa pod Linux Mint-om. Kasnije u priruniku emo govoriti vie o
ovom alatu; za sada, hajdemo samo da pregledamo raspoloive opcije u System
meniju.

Strana 25 of 48

Package Manager (upravljanje paketima) dugme pokree program koji se zove

Synaptic. Namena ovog programa je upravljanje paketima koji su instalirani na va
sistem i paketima koji su na raspolaganju u programskim riznicama (repositories).
Ukoliko vam ovo nita ne znai, ne brinite, govoriemo vie o paketima i kako se oni
koriste kasnije u priruniku.

Strana 26 of 48

System Settings dugme pokree kontrolni centar Cinnamon radne povri. Ovaj
program vam omoguava da konfiguriete sve aspekte Cinnamon radne povri i vaeg
raunara uopte. Kasnije u priruniku emo adresirati svaku pojedinanu opciju u
kontrolnom centru.

Strana 27 of 48

Terminal dugme pokree program koji se zove Terminal i koji vam omoguava unos
komandi putem tastature. Ukoliko ste navikli na Microsoft Windows moe vam se uiniti
da je u pitanju zastareo koncept poto u Windows-u komandne linije nisu napredovale
dalje od DOS prompt prozora koji je skriven u menijima. Jedna od glavnih razlika u
odnosu na Windows je da su terminal i direktan unos komadni veoma vani u Linux
sistemima i da se esto koriste za napredno korienje i preuzimanje kontrole nad
sistemom. Mi emo se sloiti da Terminal nije vizuelno najprivlanija aplikacija koja
dolazi sa Linux Mint-om, ali je vredno znati da je jedna od najvanijih. Jednom kad
nauite Terminal videete da ga nije teko koristiti.
U sutini, korisno je razumeti da svaka komanda koju izvrite ak i putem grafikog
okruenja prolazi kroz Terminal. Kada kliknete na neku od ikonica u meniju, na primer,
vi ustvari dajete instrukciju MATE okruenju da prosledi tekstualnu komandu Terminalu.
U edukativne svrhe, moete otvoriti glavni meni (Main Menu) iz Look and Feel
(izgled i oseaj) sekcije, i uite te neki od aplikacionih menija, izaberite aplikaciju, i
kliknite na Properties (osobine). Videete da tekst u polju komande (Command)
sadri upravo tekst komande koji e biti prosleen Terminalu kada kliknete na tu
aplikaciju u meniju. Drugim reima, vi ste ve koristili Terminal neko vreme, a da to
najverovatnije niste ni shvatili. Jedina razlika je u tome to umesto da kucate komande,
vaa radna povr (MATE) je to radila za vas (to je dobra stvar poto niko ne eli da
pamti stotine komandi i imena programa sve vreme).
Pre ili kasnije moe vam se desiti da budete u situaciji u kojoj ete koristiti Terminal
direktno, da li zbog toga to elite da koristite komande nedostupne kroz grafiko
Strana 28 of 48

okruenje (GUI) ili to ete na taj nain biti efikasniji. Da, dobro ste proitali! Mogue je
biti efikasniji kada ukucate komandu za odreeni zadatak umesto da otvarate razne
prozore da biste postigli istu stvar. to vie koristite komande to ete ih vie voleti. Setite
se samo kako neke stvari niste voleli dok ste bili dete a sada ne bi mogli da ivite bez
njih. Terminal je jedna od tih stvari. U samo nekoliko nedelja, biete kompletno zavisni.
Dobiete oseaj da imate bolju i kompletniju kontrolu nad vaim raunarom. Naravno,
ponekada iako ne morate da koristite Termina vi ete se moda odluiti za to jer e vam
biti lake i bre. A i ljudi oko vas koji vas posmatraju e sa divljenjem misliti da ste
profesionalac.
Logout dugme otvara dijalog u kome moete da se odjavite ili da promenite aktivnog
korisnika.
Quit dugme pokree dijalog u kome moete da izaberete sledee:
-

Suspend snima vau trenutnu sesiju u RAM i va raunar ide na spavanje (sleep
mode) sve dok ne pritisnete neki taster.
Hibernate snima vau sesiju na hard disk i va raunar se iskljuuje.
Restart ponovo pokretanje vaeg raunara i podizanje sistema.
Shut Down iskljuivanje vaeg raunara.

Napomena: Takoe je mogue da zakljuate ekran (lock) pritiskom na kombinaciju tastera CTRL+ALT+L

The Applications menu

Sadraj na Linux Mint DVD-u je kompresovan i sadri oko 3GB podataka. Aplikacije
koje su ukljuene odmah po instalaciji se smatraju osnovnom selekcijom softvera
(Defailt Software Selection).
Poto je jedan od ciljeva da Linux Mint bude lak za korienje i rad odmah po instalaciji,
kolekcija programa koja je ukljuena u osnovnu selekciju vam omoguava da postignete
tipine i najee ciljeve.
Sa desne strane glavnog menija moete videti instalirane programe. Oni su organiziovani
po kategorijama. Prva kategorija se naziva All (svi) i, kao to se po nazivu
pretpostavlja, prikazuje listu svih instaliranih programa.
Poslednje dve kategorije, Preferences i Administration, prikazuju alatke i programe
koji su namenjeni konfigurisanju i administraciji Linux Mint sistema. Kasnije emo se
pozabaviti ovim programima poto su oni takoe izlistani u sekciji Control Center.
Pet kategorija u centru sadre veinu aplikacionih programa (aplikacija) koje ete
koristiti na dnevnoj bazi. Kako budete instalirali dodatne programe, nove kategorije se
mogu pojaviti u meniju.

Strana 29 of 48

U Accessories (uslunoj) kategoriji, moete pronai sljedee programe:

Name
Description
Archive Manager
Program za pregled, kreiranje i otpakivanje arhiva (zip,
tar, ...)
Calculator
Kalkulator ili digitron
Character Map
Alat za jednostavno kopiraj i zalepi (copy and paste)
specijalnih znakova (na primer slova sa akcentima).
Disks
Alat za prikazivanje i konfigurisanje particija na
diskovima .
Document Viewer
Alat za prikaz PDF i drugih formata dokumenata.
Files
Veza prema prikazu Home direktorijuma u Nemo
upravljau fajlova.
Font Viewer
Alat za prikaz instaliranih fontova
Screenshot
Alat za snimanje sadraja ekrana (screenshot). Ovaj
program moete takoe startovati pritiskom na Prnt Scrn
na tastaturi da snimite celi ekran, ili pritiskom na ALT+
Prnt Scrn da sauvate sadraj tekueg tj. aktivnog
prozora.
Terminal
Terminal tj. prozor komandne linija.
Text editor
Ureiva (editor) za tekst.
Tomboy Notes
Program za kratke biljeke (notes).
USB Image Writer
Jednostavna alatka za zapis iso fajla na usb klju.
USB Stick Formatter
Jednostavan alat za brisanje i formatiranje usb kljua.
U Graphics (grafikoj) kategoriji, moete nai sljedee programe:
Name
Description
GIMP Image Editor
Program koji vam omoguava da modifikujete, konvertujete
ili ak kreirate slike. Ovaj program je najbolji Linux
ekvivalent za Photoshop.
gThumb
Alat za upravljanje vaim fotografijama.
Image Viewer
Alat za prikazivanje slika i fotografija.
LibreOffice Draw
Simple Scan

Dio LibreOffice paketa, program za crtanje.

Alat za preuzimanje slika sa skenera (scanner).

U Internet kategoriji, moete nai sljedee programe:

Name
Description
Firefox Web Browser
Web ita.
Hexchat
IRC program za at (razgovor preko tastature, chat). Dolazi
konfigurisan tako da se automatski povezuje sa Linux Mint
at sobom (veoma korisno ukoliko elite da porazgovarate
sa ostalim Linux Mint korisnicima).

Strana 30 of 48

Pidgin Internet Messenger

Thunderbird Mail
Transmission

Internet Messenger (program za poruke, kompatabilan sa

AIM, Bonjour, Gadu-Gadu, Google-Talk, GroupWise, ICQ,
IRC, MSN, MySpaceIM, QQ, SIMPLE, Sametime, XMPP,
Yahoo i Zephyr protokolima).
Program za elektronsku potu (email).
Klijent program za torrent protokol.

U Office kategoriji, moete nai sljedee programe:

Name
Description
LibreOffice
Generalni pokreta Office aplikacija.
LibreOffice Calc
Program za tabele (spreadsheet, alternativa za Microsoft
Excel i kompatabilan sa XLS formatom).
LibreOffice Draw
Dio LibreOffice paketa, program za crtanje.
LibreOffice Impress
LibreOffice Math
LibreOffice Writer

A presentation application to make slides (alternative to

Microsoft Powerpoint and compatible with PPT)
Alat za kreiranje i editovanje matematikih formula.
Procesor teksta (alternativa za Microsoft Word i
kompatabilan sa DOC formatom).

U Sound & Video (zvuk i video) kategoriji, moete nai sljedee programe:
Name
Description
Banshee
Program za muziku preko koga moete da sluate online
radio, muziku sa interneta, ili da presluavate vau kolekciju
muzikih fajlova (alternativa za iTunes). Banshee se moe
koristiti za upravljanje sa podcasts, portabilnim ureajima
za medija (media players) i moe da preuzima muziku sa
CD-ova.
Brasero
Program za snimanje CD/DVD diskova. Brasero moe da
pravi i audio (muzike) CD-ove na bazi multimedijskih
fajlova.
Videos
Totem video player program.
VLC
Alat za pregled video fajlova, poznat po tome to moe da
otvori veinu video formata koji se danas nalaze na
internetu.
Polje za pretraivanje (Search)
Ukoliko ne moete da se setite kako da pronaete neki program u meniju, ili ako elite
bre da ga otvorite moete koristiti polje za pretraivanje. Dovoljno je da kliknete na
Menu u donjem levom uglu ekrana i ponete da kucate ime ili opis programa koji traite.
Dok kucate, samo programi koji odgovaraju tekstu u polju za kucanje e ostati viljivi u
meniju.
Strana 31 of 48

Izaberite omiljene aplikacije

Sva je prilika da ete neke programe koristiti vie nego neke druge tako da ete vrlo brzo
pronai najbri nain da pokrenete vae omiljene programe koje najee koristite.
Glavni meni vam omoguava da definiete vae omiljene (favorites) programe i da ih
postavite na posebno mjesto u meniju za laki pristup.
Pritisnite desno dugme mia iznad programa koji elite u meniju i izaberite opciju za
prikaz u omiljenim programima (Add to favorites). Na isti nain moete izabrati I
Remove from favorites. Takoe moete i da izaberete i prevuete (drag & drop)
program u Favorites dio menija koji se nalazi uz levu ivicu glavnog menija.
Ove aplikacije moete reorganizovati izborom i pomeranjem unutar leve ivice menija.

Napravite vae preice

Ukoliko vam se ne dopada koncept omiljenih (Favorite) programa, moete koristiti
lajsnu (panel) ili radnu povrinu da postignete sline rezultate (tanije da omoguite sebi
brz pristup vaim programima). Jednostavno desnim dugmetom kliknite na program koji
elite iz menija da prebacite na lajsnu (Add to panel) ili na vau radnu povrinu (Add
to desktop).

Promijenite izgled menija

Izgled menija moete promijeniti na razne naine. Kliknite desnim dugmetom mia na
Menu i izaberite konfiguisanje pritiskom na Configure.

Strana 32 of 48

Pojavie se alat za konfiguraciju menija. Ovde moete da modifikujete skoro svaki aspekt
Cinnamon Linux Mint menija.

Povratak na originalno podeavanje

Ukoliko elite da povratite meni u osnovno originalno podeavanje, kliknite desnim
dugmetom mia na dugme menija i izaberite opciju da ga uklonite (Remove ) ili
izaberite Restore to defaults.

Automatsko pokretanje programa nakon prijave

U opcijama (Preferences) moete nai program Startup Applications. Tu se mogu
izabrati i podesiti programi koje elite automatski pokrenuti prilikom prijavljivanja na
sistem. Konfigurisani programi e biti startovani automatski svaki put kada se prijavite na
sistem. Ovde isto tako moete i onemoguiti programe koje ne elite da se automatski
pokrenu.

Strana 33 of 48

Upravljanje Programima
Upravljanje paketima u Linux Mint-u
Ukoliko instalirate Linux po prvi put vrlo je mogue da niste familijarni sa konceptom
organizovanja softvera u pakete. Uskoro ete nauiti o upravljanju paketima i poeti da
cenite prednosti po pitanju sigurnosti, kontrole, i lakoe korienja.
Linux Mint je napravljen tako da je veina vaeg hardvera detektovana i neophodni
drajveri su instalirani automatski tako da bi va raunar trebalo da radi od poetka (out of
the box). Takoe smo uloili napor da napravimo da u startu moete poeti da koristite
sistem bez potrebe da po internetu traite dodatne programe. Moda ste ve primetili da
je va Linux Mint opremljen sa kompletnim kancelarijskim paketom, alatom za
ureivanje slika profesinalnog kvaliteta, instant messinger-om i IRC at klijentom,
programom za snimanje diskova, i raznim alatima za video i audio (kao i puno uslunih
programa). Opustite se, u redu je! Niste nita ukrali! U pitanju je slobodan i besplatan
softver! Ono to je stvarno mono u vezi upravljanja paketima na Linux Mint-u je da u
principu ne treba da idete daleko i traite dodatne programe, ak i kada budete zakljuili
da vam trebaju dodatni programi i poelite da proirite funkcionalnosti vaeg Linux Mint
sistema.
Namena ovog dela u priruniku je da vam pokae kako upravljanje paketima i
programima funkcionie i koje prednosti vam donosi. Moda je malo podugaak ali se
nadamo da e vam obezbediti dobro razumevanje filozofije programskih paketa i zato se
smatra da je prava stvar (Good Thing). Ukoliko vam se uri moete preskoiti ovaj deo
do sledee sekcije koja govori kako se sistem paketa koristi u praksi.
Postoje razni problemi vezani za za lutanje po web stranicama raznih proizvoaa
aplikacija, i preuzimanjem i instaliranjem istih:

Vrlo je teko i ponekad nemogue pronai da li je program testiran da ispravno

radi sa vaim operativnim sistemom
Vrlo je teko ili nemogue znati kako e program da koegzistira sa drugim
programima koji su instalirani na vaem raunaru
Vrlo je teko ili nemogue znati da li moete da imate poverenja u program koji
su napisali ljudi koje ne poznajete i da li e program naneti neku tetu, namerno ili
ne, vaem sistemu. ak i ako ste upoznati sa proizvoaem i informisani o datom
programu ne moete uvek biti sigurni da program koji preuzimate sa interneta
nije zamenjen sa verzijom koja sadri maliciozni kod.

Strana 34 of 48

Dalje, jedan od problema sa preuzimanjem i instaliranjem raznoraznih programa koji

dolaze sa raznih mesta je da nema nikakve upravljake strukture i podrke. Pre nego
pomislite pa ta, zamislite samo koji je posao da se svi ti razni programi odravaju na
poslednjoj verziji sa zadnjim korekcijama defekata. Ukoliko poelite da uklonite neki
program kako znate koji je najbolji nain da to uradite? Ba taj program se moe desiti da
ne dolazi sa opcijom za isto uklanjanje, ili ak ako i ima program za deinstalaciju, uvek
ostaje pitanje da li je deinstalacija prola kompletno i isto. Ono to je veoma est sluaj
danas je da onog momenta kada ste instalirali neki program zatvorenog koda koji ste
preuzeli sa interneta, vi ste kompletnom strancu prepustili deo kontrole nad vaim
kompjuterom.
Konano, najea situacija sa programima koji se distribuiraju na ovaj nain je da zbog
prirode stvari oni dolaze u statinom obliku. To znai da osim samog programa, vi
takoe preuzimate biblioteke koje su potrebne za njegovo pokretanje. Poto proizvoa
programa ne zna koje biblioteke vi ve imate oni najee ukljue sve to im je potrebno.
Ovo znai da se vrlo lako moe desiti da imate duplirane verzije biblioteka, da se sve ove
biblioteke odravaju posebno i da se moe desiti da imate i razne verzije od iste
biblioteke na vaem raunaru, ali i da preuzimanje zahteva kopiranje veih fajlova. Da
sumiramo, distribucija statikog softvera rezultira u nepotrebnom dupliranju posla i
potroenih resursa.
Upravljanje paketima u Linux Mint-u, i GNU/Linux operativnim sistemima uopte, je
uspostavljeno ve neko vreme i preferirani metod za upravljanje programima postoji da
bi se izbegli gore pomenuti problemi. Mi instaliramo softver na siguran i automatski
nain i bez dupliciranja jo od ranih 1990-ih.
Programe piu programeri, kao to ste i oekivali, i programeri su jedan kraj proizvodnog
lanca koji se naziva upstream. Kao korisnik Linux-a vi ste na onom drugom kraju
proizvodnog lanca koji emo nazvati downstream (osim ako niste administrator
sistema, u kom sluaju su vai korisnici krajnja taka downstream, ali to ve znate
poto ste administrator). Nakon to progameri napiu ili unaprede program oni objave i
njegov izvorni kod (source code). Programeri takoe dokumentuju i koje su biblioteke i
ostale programe koristili dok su pravili program. Ovaj pristup postoji ve due vreme i
postoji standardizovani proces kako se to radi. Znai programeri daju potpuni pristup
listingu programa i prateoj dokumentaciji (izuzetak su neki proizvoai harvera, na
primer, nVidia ili ATI, ili velike kompanije kao Adobe). Ovaj in ima viestruke
implikacije, ali je za ovu diskusiju najvanije to to su programeri spremni da predaju
njihov rad na uvid i pregled od strane drugih programera i bilo koga drugog ko ima
pristup internetu. Pilino je teko da na ovaj nain neko od programera ubaci neki
maliciozan kod (spyware) kada dopustite da ceo svet vidi ta ste napisali.
Napisani program se dalje pomera u lancu do ljudi koji odravaju softverske pakete. U
pitanju su ili volonteri ili plaeni profesionalci koji rade za neku od Linux distribucija.
Njihova dunost je da prevedu izvorni kod, da ga provere i testiraju na distribuciji, i da

Strana 35 of 48

identifikuju i ree sve probleme na koje naiu. Konano, posao im je da kreiraju

softverski paket za tu distribuciju. Softverski paketi sadre izvrni program,
konfiguracione fajlove, i instrukcije koje se proslede programu za upravljanje softverom.
Najee ovi paketi ne moraju da sadre statike biblioteke poto su bibilioteke moda
ve preinstalirane sa nekim drugim programom, tanije u pitanju je koncept deljenih tj.
zajednikih (shared) biblioteka. Program za upravljanje softverskim paketima e na
osnovu instrukcija u paketu znati koje su biblioteke potrebne i instalirati samo u sluaju
da ve prethodno nisu bile instalirane. Instrukcije koje dolaze od programera i ljudi koji
odravaju pakete su dovoljno detaljne da se obezbedi sigurnost u kompatabilnosti i
interoperabilnosti. Konani softverski paket se dalje postavi na specijalne servere koji se
nazivaju riznice softverskih paketa (software repository).
Upravo je softverska riznica gde na jednom mestu moete preuzimati i instalirati
programe koji vam trebaju. Znaete da je riznica pouzdano mesto kome moete verovati
(bona fide), zato to je potpisana sa sertifikatima koje va upravlja za programe moe
proveriti. Takoe, za svaki individualni paket koji instalirate znate da je siguran poto je
potpisan sigurnosnim GPG kljuem, koji e program za upravljanje instalacijama na
vaem raunaru proveriti. ak e se za svaki fajl proveriti i MD5 suma to dodatno
proverava da nije dolo do oteenja paketa prilikom preuzimanja, slino kao to smo to
radili prilikom preuzimanja liveDVD ISO fajla. Sve ovo se deava automatski, dok vi
moete da se opustite, uivate uz martini, i razgovarate na #linuxmint kanalu na atu.
Upravlja paketima e preuzeti pakete koje ste izabrali, i ispratie sve instrukcije do
zadnjeg reda, da bi uspeno instalirao programe na va raunar. Upravlja paketima
automatski i instalira neke od biblioteka ukoliko su potrebne i to u ispravnom redosledu.
Jednostavno nema prostora za ljudske greke ukoliko je program radio kod grupe koja
odrava Linux distribuciju onda bi trebalo da radi i kod vas poto upravlja paketima
prati identinu proceduru.
to se tie odravanja i praenja verzija programa, va upravlja paketima e automatski
porediti verzije programa koje su na vaem raunaru sa najnovijim verzijama koje su na
raspolaganju u riznici. Ukoliko je, na primer, verzija 2.4 od NajboljegPrograma
postavljena u riznicu, a vi trenutno imate verziju 2.3, upravlja paketima e uporediti ova
dva broja i ponuditi vam da za vas instalira poslednju verziju, pri tome vodei rauna da
su i svi pratei programi i biblioteke osveene i kompatabilne sa tom poslednjom
verzijom.
Dopada vam se? Jo je i bolje.
U principu svi ponekad napravimo neke greke i s vremena na vreme stvari krenu
naopako. Na primer, grekom, moe se desiti da instalirate pogrene drajvere i to moe
napraviti probleme. Svima nam se to desilo. Ili ponekad novije verzije imaju neke izmene
koje vam se ne dopadaju. U tim situacijama, upravlja za programe pokazuje svoju punu
snagu. Naime, upravlja za instalacije programa uva veoma detaljnu istoriju svega to
radi, tako da je u stanju i da ukloni instalirane pakete u obrnutom redosledu, znai

Strana 36 of 48

potpuno isto i kompletno. Upravlja e paziti da uklanjanje jednog programskog paketa

ne utie na rad drugih programa. Vi takoe moete da kaete upravljau da odreene
programe zadri na verziji koja vama odgovara, ili moete da se vratite na prethodnu
verziju. Konano, treba da razumemo da je ovaj itav mehanizam pod budnim okom
itave zajednice. Mi smo svi deo velike zajednice Linux korisnika, i svi koristimo iste
riznice za programe. Ukoliko neto poe naopako moete biti sigurni da e se oko toga
dii velika praina i da e problem biti brzo reen! Na ovaj nain, distribucija softvera u
GNU/Linux distribucijama je podrana poverenjem u programere, proizvoae
distribucija, ali i itavu zajednicu kojoj i sami pripadamo. Moete biti sigurni u programe
koje preuzmete iz riznica, ne samo zbog sigurnog procesa koji smo opisali, ali i zbog
injenice da ako neto poe naopako svi e o tome priati.
Hajde da jo jednom pregledamo probleme i ta smo reili:

Teko je ili nemogue potvrditi da li je program testiran i proveren za verziju

vaeg operativnog sistema
Znate da su programi koji dolaze kroz programske riznice testirani do
najsitnijih detalja od strane ljudi koji odravaju pakete i znate da je tim za
testiranje upravo koristio identinu verziju sistema kao to vi imate. Tim za
odravanje i testiranje paketa se trudi da izbegne greke, prvenstveno iz
principa, ali i zbog toga to ako se pojavi greka znaju da e im pristizati
gomila email poruka.
Teko je ili nemogue znati kakvu e interakciju pojedini programi imati sa
drugim programima na vaem sistemu
Slino kao pre, tim za odravanje paketa se maksimalno trudi da paketi ne
budu u konfliktu sa drugim paketima u distribuciji. Naravno, i u procesu
testiranja se moe desiti da je nemogue proveriti sve kombinacije (tim pakete
pravi od izvornog koda i proverava njihov kvalitet na raznim nivoima), ali
ukoliko neki korisnik nae problem moete biti sigurni da e problem biti
prijavljen i da e neko raditi na njemu da se rei. Ukoliko niste korisnik koji
testira beta verzije vrlo je mala verovatnoa da ete iskusiti konflikte. To se
upravo radi u beta fazi testiranja.
Teko je ili nemogue znati dali moete verovati programerima koji su napravili
program i da li e njihov program naneti tetu vaem sistemu, namerno ili
nenamerno
Vrlo je mala verovatnoa da e tim koji odravaja pakete ukljuiti i programe
koji mogu da naprave tetu. Samo programi koji su dobro poznati i moe im
se verovati budu ukljueni u riznice programa.
ak i ako znate detalje o nekom programu i timu koji ga je razvio, ne moete biti
u potpunosti sigurni da izvrni program koji preuzimate sa interneta nije
zamenjen sa nekim malicioznim programom od strane zlonamernih ljudi..
Uz sigurnosne mere koje tipino postoje na serverima institucija na kojima su
paketi (tipino prestine akademske institucije, istraivaki instituti, ili velike

Strana 37 of 48

firme) riznice programskih paketa su dodatno zatiene korienjem GPG

kljueva. Ako neto poe naopako, upravlja paketima e vas obavestiti.
Autor ovog teksta, u svojih deset godina koritenja Linux-a, nijednom nije
iskusio problem ove vrste.
Veoma je teko ukloniti instalirane programe ili njegove komponente
Poto upravlja paketima vodi detaljan i kompletan zapisnik (log) svih akcija,
u potpunosti je mogue izvriti i inverzne korake tako da je uklanjanje
programskih paketa pouzdano bez straha da e uticati na ostale programe na
sistemu.
Statiki paketi su glomazni i spori za preuzimanje
Poto sad akoristite upravlja paketima, preuzimanje statikih biblioteka e
biti potrebno samo u sluajevima kada ne postoje deljene (shared) alternative.
Ukoliko vam treba nova deljena biblioteka, upravlja paketima e to uraditi
automatski za vas. To se dogodi samo jednom, poto svi ostali programi
kojima moe zatrebati ta biblioteka e koristiti tu deljenu. Ukoliko uklanjate
programe ili pakete i posle toga nijedan drugi program ne zahteva deljene
bibiloteke one e automatski biti uklonjene. Naravno, ukoliko elite da
zadrite deljenju bibiloteku i to moete izabrati u upravljau paketima.
Jo uvek nisam skroz ubeen
To je u redu. Poaljite poruku na forume ukoliko imate stvarni razlog za brigu
u vezi upravljanja paketima. Upitajte druge korisnike o njihovim iskustvima.
Upravljanje programskim paketima u GNU/Linux-u se zasniva na poverenju
korisnika i razvojnih timova i ukoliko postoji problem mi definitivno elimo
da budemo obaveteni o tome!

Konano, mogue je da ste uli glasine da Linux jo nije zavren, ili da ako koristite
Linux vi ste samo beta tester, ili da su programi na Linux-u nezavreni i nestabilni. Te
glasine su samo donekle istina. Linux nee nikad biti zavren, kao to se ni jedan
drugi vaniji operativni sistem ne moe smatrati zavrenim. Od jezgra Linux sistema
pa do grafikog dizajna na vaem ekranu, svi elementi vaeg sistema e uvek biti u
nekom procesu razvoja. Razlog za to je to programeri kontinualno rade na tome da prate
deavanja u softverskom i hardverskom svetu. To ne znai da su programi koji su vam na
raspolaganju loeg kvaliteta. Linux Mint-a je pod razvojem skoro dve decenije, prilino
je zreo, stabilan, i dokazan u praksi. Iako definitivno postoje nestabilne verzije veine
programa na vaem sistemu, vi ih neete koristiti poto vi niste beta tester. Znate da niste
beta tester im itate ovaj prirunik. Programi koji su vam na raspolaganju putem
programskih riznica e uvek biti stabilni i dobro provereni, osim ako vi namerno ne
promenite riznice koje koristite na one koje koriste ljudi koji testiraju (u tom sluaju vam
estitamo, poto ste upravo postali tester). U sutini je jednostavno kao to vidite.
Da sumiramo diskusiju sa primerom, kada instalirate programe Opera, Real Player, ili
Google Earth u Linux Mint-u, ti programi ne dolaze od njihovih originalnih razvojnih
timova (Opera, Real, i Google). Naravno, to je tano incijalno (upstream), ali do vas
postaju dostupni tek nakon testiranja i kreiranja paketa od strane Linux Mint tima. Znai,

Strana 38 of 48

preporuljivo je da koristite programe koji su pregledani i testirani od strane Linux Mint i

Ubuntu timova, a ne da preuzimate programe sa raznoraznih stranica na internetu.
Linux Mint se osveava automatski kroz alat koji se naziva Update Manager (upravlja
osveenjima) koji e osim to osveava osnovni operativni sistem, instalirati i
osveavanja programa koji su instalirani na va sistem.
Ne moe jednostavnije!
Neki od najpopularnijih programa koji nisu preinstalirani na Linux Mint su Opera, Skype,
Acrobat Reader, Google Earth i Real Player.

Software Manager
Najlaki nain za instaliranje porgrama u Linux Mint-u je da se koristi program Software
Manager (upravlja programima). On je napravljen kao nadgradnja tehnologije za pakete
koju smo diskutovali pre, i daleko je laki za razumeti zato to je fokus na programima, a
ne paketima (iako ne treba da zaboravimo da se u pozadini i dalje koriste paketi).
Iz glavnog menija pokrenite program Software Manager.
Software Manager vam omoguava da pregledate programe koji su na raspolaganju za
Linux Mint. Programe moete pregledati po kategoriji, pretraivati po kljunoj rei
(keyword) i sortitati po ocenama i popularnosti.

Synaptic i APT
Ukoliko planirate da instalirate vie od jednog programa u isto vreme ili ako traite neke
pakete koje ne moete da naete u Software Portal-u ili kroz Software Manager program,
Linux Mint podrava jo dva naina kako se programi mogu instalirati. Jedan je program
sa grafikim okruenjem i zove se Synaptic, a drugi se koristi iz komandne linije i zove
se APT.
Na primer hajde da vidimo kako se koriste ova dva alata za instalaciju Opera programa
(alternativa za Firefox web ita):
Iz glavnog menija izaberite Package Manager program.
Kliknite na dugme za pretraivanje (Search) i ukucajte opera. Proite kroz listu
ponuenih paketa i izaberite paket koji odgovara Opera web itau. Kliknite na kuicu
pored njega da ga obeleite za instalaciju (Mark for Installation) i onda kliknite na
Apply dugme da primenite eljene izmene.
Hajde sada da vidimo kako se Opera instalira iz komandne linije korienjem APT alata.

Strana 39 of 48

Iz glavnog menija pokrenite Terminal. Zatim ukucajte sledeu komandu:

apt install opera
Napomena: Proverite da je synaptic program zatvoren pre nego koristite APT. Synaptic program koristi
APT u pozadini tako da ne mogu oba da se koriste u isto vreme. Isto vai i za Software Manager program.

Kao to vidite APT se veoma lako koristi iako nema grafiko okruenje. To je u redu.
Ako ste poetnik s Linux-om moda e vam biti privlanije da koristite programe sa
grafikim okruenjem (zbog toga su tu) ali kako vreme ide moe se desiti da vas privuku
brzina i efikasnost koju nidu komandna linija. Primer je instalacija Opera itaa sa
komandom apt install opera. Ne moe biti jednostavnije od toga.
Ovde je vano primetiti osnovnu razliku izmeu programa Software Manager i
Synaptic/APT. U Synaptic i APT programima radite sa paketima. U naem primeru sa
Opera programom stvari su malo jednostavnije poto Opera dolazi u jednom paketu koji
se zove opera, ali to nije uvek sluaj. Ponekad nije lako utvrditi koje ime paketa
odgovara aplikaciji koju elimo da dodamo. Ponekad moda neete imati ni pristup
paketima za poneke aplikacije.
Software Manager program je drukiji poto sa njime instalirate programe (aplikacije)
izborom pravih paketa za vas. Software Manager program ima pristup paketima u
riznicama, ali omoguava i instalaciju programa sa drugih mesta na internetu.
Verovatno ete eleti da koristite Software Manager program zbog dva razloga:
-

Zato to niste naviknuti na APT/Synaptic

Zato to sa njime moete instalirati i aplikacije koje vam nisu dostupne kroz druge
alate

Uklanjanje programa
Korienjem APT programa
Drugi nain za uklanjanje aplikacija da koristite program APT. Opet govorimo o
uslunom programu koji se pokree iz komandne linije, ali ipak sami prosudite koliko je
jednostavno.
Otvorite meni i izaberite Terminal. Ukucajte sledeu komandu:
apt remove opera
Napomena: Proverite da je synaptic program zatvoren pre nego koristite APT. Synaptic program koristi
APT u pozadini tako da ne mogu oba da se koriste u isto vreme.

To je to. Sa samo jednom komandom ste uklonili Opera program sa vaeg raunara.
Strana 40 of 48

Synaptic
Takoe moete koristiti i Synaptic za uklanjanje programskih paketa... Linux vam i ovde
omoguava raznolikost u izboru kako da to uradite.
Iz glavnog menija izaberite Package Manager program.
Kliknite na dugme za pretraivanje (Search) i izaberite opera. Onda proite kroz listu
paketa i identifikujte onaj koji odgovara Opera web itau. Izaberite kuicu i obeleite
paket za uklanjanje (Mark for Removal). Nakon toga uzvrite izabrano klikom na
dugme Apply (primeni).

Osveavanje vaeg sistema i programa

im se pojavi nova verzija nekog paketa ili programa instaliranog na va kompjuter vi
moete da ga osveite (upgrade). U pitanju moe biti sigurnosni dodatak za neku
komponentu operativnog sistema, moe biti optimizovana verzija neke od biblioteka, ili
moe biti nova verzija Firefox-a. U principu, va sistem se saastoji od skupa programskih
paketa i oni se mogu vremenom osveavati. Ovo znai da se trenutno instalirani paketi
zamenjuju sa novijom verzijom.
Postoje razni naini da se to uradi, ali je samo jedan od njih preporuljiv.
Moete koristiti APT program da osveite sve vae pakete jednom komandom u
Terminalu (apt upgrade), ali vam mi strogo preporuujemo da ne radite tako. Razlog je
to APT ne pravi razliku izmeu paketa i njihove vanosti, te smatra da vi elite da
osveite sve koji postoje.
Za neke delove sistema osveavanje moe biti sigurni i preporuljivo, a za neke ne. Na
primer, jezgro sistema (kernel) moe biti nesigurno osveavati svaki put kad izae nova
verzija. Ovakve promene mogu izazvati da zvuna kartica ili kartica za beine
komunikacije prestanu da rade. Ponekad ak i neke aplikacije (npr. VMWare i
Virtualbox) prestanu da rade poto su tesno povezane za jezgro sistema.

Korienje Update Manager programa

Linux Mint dolazi sa alatom koji se naziva Update Manager (upravlja programskih
osveavanja). Ovaj program vam nudi dodatne informacije o programskim osveenjima i
omoguava da podestite nivoe sigurnosti za programska osveenja. Ovaj program izgleda
kao mali tit (ikonica) u donjem desnom uglu vaeg ekrana.
Ukoliko preete miem preko ikonice tita, dobiete informaciju da li je va sistem
potpuno osveen ili postoje programska osveenja koja se mogu dodati.

Strana 41 of 48

Ukoliko kliknete miem na ikonicu, Update Manager program se otvori i prikae

programska osveenja koja su na raspolaganju. Ovaj prozor je veoma jednosavan za
korienje. Za svaki paket za koji postoji osveenje moete proitati i obavetenje, opis, i
poslednje promene (u kojima su programeri objasnili ta je promenjeno), i ponekad Linux
Mint prikae dodatna upozorenja i obavetenja. Ovde moete videti i koja je verzija
instalirana na vaem raunaru i koja je na raspolaganju za osveenje. Konano, ovde je
data i informacija koja vam govori o proceni stabilnosti softverskog paketa. Programska
osveenja vam donose poboljanja i popravke postojeih sigurnosnih defekata, ali to ne
mora da znai da ne postoje rizici i da se moda nee pojaviti novi defekti. Zbog toga
vam Linux Mint prua ove dodatne indikacije o stabilnosti i sigurnosti pojedinih
programskih osveenja (
osveenje paketa ili
bezbednosni popravak).
Ovdje moete videti i nivo stabilnosti dodeljen svakom paketu. Iako osveenja paketa
donose poboljanja i sigurnosne popravke to ne znai da su potpuno bez rizika i da
nemaju greke. Nivo stabilnosti je svakom paketu dodeljen od strane Linux Mint-a i
prua vam indikaciju o tome koliko je sigurno da izabrani paket isvjeite ili instalirate.
Ovde moete kliknuti na kolone da sortirate pakete po stabilnosti, statusu, imenu, ili po
verziji. Moete selektovati ili onemoguiti osveavanje svih paketa pritiskom na Clear
(oisti) ili Select All (izaberi sve) dugmad.

Strana 42 of 48

Osveenja nivoa (level) 1 i 2 su bez rizika i uvijek bi trebalo da ih primenite. Osveenja

3. nivoa bi trebalo da su sigurni, ali iako vam mi preporuujemo da ih instalirate,
savetujemo da pregledate listu prije nego to uradite. Ukoliko iskusite neke probleme sa
osveenjima na nivou 3, molimo obavijestite Linux Mint tim tako da oni preuzmu mere
da ga prebace u nivoe 4 ili 5 tako da upozore ili obeshrabe druge korisnike od ovih
programskih dodataka i osveenja.

Ukoliko kliknete na dugme za podeavanja (Preferences) trebalo bi da vidite ekran kao

na slici iznad. U osnovnom izboru Update Manager program vas informie o osveenjima
koje pripadaju nivoima 1, 2 i 3. Vi ovde moete da izaberete da li elite da vam osveenja
iz nivoa 4 i 5 budu vidljiva (visable). To rezultira sa malo duim listama osveenja
kada je program operativan. Ukoliko elite vi moete ak markirati nivoe 4 i 5 da su
sigurni za instalaciju (ali to nije preporuljivo). U tom sluaju e i osveenja tih nivoa
biti prikazana i selektovana za instalaciju.
Update Manager program broji samo sigurna osveenja. Znai kada vam kae da je sve
u redu (up to date) to znai da nema novih programskih osveenja u nivoima koje ste
definisali kao sigurnim.
Update Manager program prikazuje samo vidljiva osveenja (visable)
Na primer, ukoliko se namesti da su svi nivoi vidljivi (visable), a samo nivoi 1 i 2
sigurni (safe) verovatno je da ete videti puno paketa u listi osveenja, a Update
Manager program e vam rei da je sve u redu (system up to date).
Auti-Refresh kartica (tab) vam omoguava da definiete koliko esto va sistem
proverava da li ima novih programskih osveenja.
Update Method kartica vam omoguava da podesite kako e sistem proveravati za nova
osveenja.

Strana 43 of 48

Startup delay (ekanje nakon starta) je vreme koje Update Manager eka pre nego
pone da proverava internet konekciju. Ovo podeavanje je tu da bi va program za
konfigurisanje mree (Network Manager) imao dovoljno vremena da uspostavi
konekiciju nakon podizanja sistema.
Takoe moete i definisati ime domena (domain name) koje Update Manager koristi da
proveri internet konekciju. Update Manager program e pokuavati da prozove (ping)
ovaj domen pre nego pone da proverava osveenja.
Include dist-upgrade packages opcija vam omoguava da li da Update Manager
instalira i nove pakete od kojih nova verzija zavisi. Na primer, ako za neki paket A imate
instaliranu verziju 1 i pojavi se nova verzija 2, ali verzija 2 zavisi od nekog paketa B koji
nije instaliran... ta e se desiti?
Ako ostavite ovo polje selektovano, upravlja paketima e instalirati i paket B kao da je
usluna biblioteka.
Budite obazrivi sa ovom opcijom. Neki programi e biti instalirani kao neophodni za
druge programe, ali isto tako moe da se desi da prilikom skidanja tj brisanja nekog
programa se desi da neki drugi program bude takoe obrisan.
U Ignored packages moete da definiete pojedine pakete za koje ne elite osveenja.
? i * znakovi za masku (wildcard) su podrani.
Proxy kartica vam omoguava konfigurisanje proxy servera.
Poslednja kartica (tab) vam omoguava da promenite ikone koje Update Manager
program koristi na lajsni u donjem desnom uglu ekrana.
Ukoliko dobijate poruke o grekama, na primer o nemogunosti da se osvei lista paketa
(Cant refresh list of packages), moete proveriti detalje u zapisniku (log). Desnim
dugmetom kliknite na ikonicu katanca u donjem desnom uglu (na mestu tita) i izaberite
meni o informacijama (Information). Pojavie se sledei ekran:

Strana 44 of 48

Na ovom ekranu moete videti ID procesa koji predstavjla Update Manager program, i da
li je pokrenut sa administratorskim (root) dozvolama, kao i sadraj log dokumenta
(zapisnika).
Ovde moete pregledati i istoriju osveavanja koji su primenjeni na vaem sistemu (pod
uslovom da su primenjeni putem Update Manager programa) klikom na View meni pa
izborom History of Updates (istorija osveavanja).

Strana 45 of 48

Trikovi i saveti
Da li koristite vau radnu povr na raunaru na najbolji nain? Da li pritiskate CTRL+C
da koporate neki tekst? Da li otvarate ureiva teksta da na brzinu zapiete neku beleku?
Na koji nain razmenjujete dokumente sa prijateljima? Ima naravno puno naina da se
odrade jednostavniji zadaci, i neki su naravno jednostavniji od drugih. Ovo poglavlje e
govoriti o nekim posebnim trikovima koji su karakteristini za Linux Cinnamon, i za
Linux Mint radnu povr, i omoguavaju vam da na najefikasniji nain koristite va
sistem.

Kopiraj i zalepi uz pomo mia

Veina ljudi je navikla da koristi Edit meni ili desno dugme mia na sadraj koji ele da
iskopiraju. U Linux Mint-u takoe moete ovo uraditi, ali veina GNU/Linux operativnih
sistema vam nudi i opciju da kopirate i zalepite sadraj korienjem mia. Evo primera:
levim dugmetom kopirate, a srednjim zalepite. To je to.
Hajde da probamo. Pokrenite LibreOffice Writer ili va ureiva teksta (editor) ili bilo
koji program za unos teksta. Ukucajte par reenica. Izaberite deo teksta koji ste ukucali
levim dugmetom mia. Sada verovatno mislite da treba da odete u Edit meni i pritisnete
Copy? Ne? Moda ste pomislili da treba da pritisnete neku kombinaciju na tastaturi, na
primer CTRL+C. U Linux-u je mnogo jednostavnije. Ve samim oznaavanjem teksta
Strana 46 of 48

vi ste ga ve prekopirali. Upravo tako... tekst je prekopiran u vae skladite mia i ne

morate pritisnuti nita drugo.
Sada kliknite u neki deo dokumenta da bi ste pomerili kursor tamo i kliknite na srednje
dugme mia (ili na toki ukoliko imate mi sa tokiem, ili na kombinaciju levog i
desnog dugmeta ukoliko va mi ima samo dva dugmeta). Kao to vidite, prethodno
obeleen tekst je zalepljen (kopiran) na novo mesto.
Kopiraj i zalepi u vaem radu e postati veoma brz proces im se malo naviknete na ovu
mogunost. Ova tehnika radi na skoro svim Unix ili GNU/Linux operativnim sistemima.
Napomena: Skladite mia za ovu namenu ustvari nije isto ono skladite koje koristi MATE okruenje. Vi
takoe moete kopirati neto i putem mia, ali i korienjem CTRL+C ili putem Edit menija. Na ovaj
nain mogue je i kopirati dva elementa u isto vreme, naravno u zavisnosti da li koristite srednje dugme
mia ili CTRL+Vili Edit meni.

Beleke sa Tomboy programom

Svi mi zapisijemo beleke. Bilo da su u pitanju adresa koju nam neko da preko telefona
ili uvek rastua lista stvari koje treba da uradimo, vrlo esto se naemo u situaciji da
treba brzo neto da zapiemo. Neki odnas imaju gomilu ispisanih beleki oko raunara i
gotovo nam se redovno desi da nemamo olovku ba kad nam treba. Neki od nas tada
pokreemo programe koji nisu ba najpogodniji za beleke (na primer LibreOffice Writer
nije ba najpogodniji) i veoma malo ljudi u realnosti koristi programe namenjene brzom
zapisivanju beleki. Za tu namenu Linux Mint dolazi sa preinstaliranim programom za
kratke beleke koji se naziva Tomboy Notes.
Tomboy Notes je alat koji se veoma lako koristi. Jednim klikom na njega dobijete listu
svih vaih beleki. Takoe, moete brzo kreirati novu beleku klikom na Create New
Note (kreiraj novu beleku).
Nova stranica (ili papiri) za beleke se otvori. Promenom naslova menja se i naziv
beleke. U prozoru beleke moete zapisati ta god elite i zatvoriti ga. Sadraj koji ste
napisali e ostati pristupaan kroz Tomboy Notes program; ne morate nita da snimate i
moete ak i ugasiti raunar. Znai, vae zabeleke su sauvane automatski dok ih piete.
Ukoliko odluite da vam neka od beleki vie ne treba, moete je otvoriti i izabrati opciju
za brisanje (Delete dugme).

Strana 47 of 48

Ukoliko na primer napiete ime jedne beleke u okviru druge koju trenutno piete,
Tomboy e automatski napraviti link na tu drugu beleku i kasnije ete moi da kliknete
na ovaj link da bi otvorili tu drugu zabeleku.
Moete koristiti razne opcije za formatiranje kao i razne dodatne mogunosti koje
Tomboy Notes ima (sinhronizacija izmeu razliitih raunara koje koristite, snimanje
beleki u PDF/HTML formate... i drugo).

Zakljuak
Ima jo puno toga to se moe nauiti o Linux Mint-u i Linux-u uopte. Ovaj prirunik
obuhvata samo neke osnovne stvari. Nadamo se da vam je pomogao da se komfornije
oseate u radu sa Linux Mint-om i da imate bolje razumevanje pojedinih delova sistema.
Kuda dalje? Da li ete sada da nauite vie o Terminalu? Da li ete da isprobavate druga
grafika okruenja (KDE, Xfce, i sl.)? To je u potpunosti na vama. Zapamtite, Linux je tu
da u njemu uivate i zajednica je tu da pomogne. Nemojte uriti i pokuajte d svaki dan
pomalo napredujete. Uvek ima neto novo da se naii bez obzira koliko ve znate.
Uivajte u Linux-u i hvala vam to ste izabrali Linux Mint.

Strana 48 of 48