Natalija ivkovi

Putujue pozorite Genijalci

PDF verzija knjige objavljena je na sajtu Mrea Kreativnih Ljudi www.creemaginet.com

Uslovi korienja http://www.creemaginet.com/sajt/uslovi-koriscenja

Sadraj:
DNEVNIK, Natalija ivkovi
DODATAK Dve drame:
MNOGO VIKE OKO SVAEGA, Natalija ivkovi i Neboja Kovaina
BLA, BLA U DVA STANA, Neboja Kovaina i Natalija ivkovi
Napomena o stvaranju knjige

DNEVNIK 1993.-1995.
-Natalija ivkovi

BORDO SVESKA

15.mart 1993.
Dragi Dnevnie,
Danas su neki ludaci ispred naeg kolskog dvorita isprskali automobile
aparatom za gaenje poara. Sanja je uzela na prst taj beli prah i namazala mi njime usta!
Ta hemikalija ima odvratan, slan ukus. Mukala sam usta i prala ih pola sata. Bila
sam vakala vaku i ona je verovatno zadrala deo hemikalije. Da Sofija sebi i meni nije
kupila vaku, ko zna ta bi bilo!
Uro se izdrao na Sanju jer sam mogla da se otrujem. Sreom, nita mi se nije
dogodilo. Vie su se uspaniili Uro i Sofija nego ja.
Sanji je sve to bilo jako smeno. Zaista je luda!
Za domai iz srpskog treba da napravimo strip. Ostalo mi je jo dve slike da
nacrtam i jednu da obojim. Iz matia sam sve ve uradila.
Julija e u ponedeljak doneti u kolu video kasetu na kojoj su ona, njena mama i
njen tata kako letuju na Tajvanu, pa emo da je gledamo u zbornici.
Zdravo!

24.mart1993.
Dragi Dnevnie,
Noas sam sanjala da je Mira objavila knjigu. Ta knjiga se sastojala od pesama
vie pesnika. Mira je u toj knjizi imala samo dve pesme: Knjiga koju volim i neku o
nekom listu (barem tako mislim zbog ilustracije ispod pesme na kojoj je bio list).
Ta pesma Knjiga koju volim zaista postoji. Visila je na kolskom panou, jer je
Mira njome osvojila drugo mesto na nekom takmienju. Ta pesma je tako glupa, a Mira
je zbog nje dobila diplomu! Evo te pesme.

Knjiga koju volim je duga sjajna

Knjiga koju volim je najlepa tajna
Knjiga koju volim je aren cvet
Knjiga koju volim je ceo svet
Knjiga koju volim je -------------- (ne seam se)
Dete svako i zato je volim jako!
Pa ja bih onda za svoje pesme trebalo da dobijem Nobelovu nagradu ili Oskara!
Ta knjiga u mom snu imala je sjajan uvija braon boje. Mirine pesme su bile
tampane lepim belim slovima na isto tako sjajnim braon listovima. Kao da je napisala
mudrost sveta, pa da je tako lepo tampaju!
A meni nikad ne jave za takmienja iz proze ili poezije! Uvek za to saznam tek
kada istekne rok!
I u snu sam vrsto odluila da sakupim sve svoje pesme i objavim knjigu. I
probudila sam se.
Sofija i ja smo postale privatni detektivi. Imamo i svoju pesmu.
Sofija i Nata idu ulicama grada
Sofija i Nata idu ulicama grada
Sofija i Nata, privatni detektivi
Sofija i Nata idu ulicama grada
To je bio zloin, zloin da se pamti
Sofija i Nata idu ulicama grada
Melodija je uzeta iz crtaa arki i or. Pre poetka nae pesme obavezno ide
pucketanje prstima. Mislimo da tekst nije ba bajan, ali bolje ita nego nita. Zdravo!

13.april 1993.
Dragi Dnevnie,
Malopre sam bila u poti da poaljem odgovor na nagradno pitanje iz emisije
Zoo plus: Kakva je riba kada je izvadi iz vode?. Napisala sam da je mokra i
uspaniena. Prijavila sam i Emu, moju sestru od tate. Kao njen odgovor sam takoe
napisala da je mokra i da ako je ne vrati brzo nazad moe da nazebe.
Madam je u petak rekla da emo danas iz francuskog imati kontrolni. ulo ju je
samo petoro. Nisam bila meu tih petoro. Napisala sam na kontrolnom tri rei pogreno:

5
uma, napolju i okolada. Ne verujem da u ikada nauiti da na francuskom piem
okolada. Francuski je uvrnut jezik.
Bucu je u poslednje vreme spopalo da crta hamburgere i hot-dogove. Zbog toga
to je papir skup crta po klupi. im bacim pogled na klupu krene mi voda na usta.
Nije mi jasno zato je zabranjeno da se crta po klupama kada se sve to izbrie!
Zdravo!

30.april 1993.
Dragi Dnevnie,
U sredu, 28.aprila 1993, Neboja, Mario i ja smo na srpskom izveli predstavu
Tom Sojer koju smo prethodno pripremili kod Marija. Glumila sam tetku Poli, Neboja
Toma Sojera i Mario Bena Rodersa.
Predstavu je trebalo da spremimo po odlomku iz itanke u kome se pojavljuju
Tom Sojer i Ben Roers, ali smo mi ubacili i tetku Poli. Ja sam sedela u kui dok Tom
Sojer i Ben Roders farbaju ogradu. Moja uloga je bila da kaem, kada Tom Sojer
sluajno udari o ogradu:
Tome, je li to pala atomska bombona? i
Tome, ta to lupa, jesu li to opet komijine svinje ule u nae dvorite?
Predstava je bila odlina. Prikazivali smo je pet puta. Triput kod nas, jedanput u
etvrtom dva i jedanput kod nastavnice Duice u etvrtom tri.
Danas, u petak 30.aprila 1993, izveli smo Toma Sojera drugi deo. U predstavi
su glumili jo i Rebeka, Sofija i Uro. I ovu predstavu smo takoe spremili kod Marija.
Izvodili smo je tri puta.
Posle predstave reili smo da odemo u pozorite Boko Buha i prijavimo se. To
smo jo odavno eleli da uradimo, ali nismo imali hrabrosti.
I tako smo Neboja, Mario, Sofija, Rebeka, Uro i ja krenuli u pozorite.
Dok smo stajali ispred pozorita prila nam je neka ena. ula je kako
razgovaramo i pitala nas da li mi to pohaamo neku kolu glume. Ispriali smo joj zbog
ega smo doli u pozorite. ena nam je rekla da je i njena erka zainteresovana za glumu
i dala nam svoj telefon da joj javimo ta se nama dogodilo. Kazala je da im uemo
unutra traimo upravnika.
Uli smo u pozorite i traili upravnika. Poslali su nas na trei sprat. Tamo su bila
jedna vrata na kojima je pisalo: Pozorite Boko Buha. Pokucali smo.
Otvorila nam je neka ena i pitala nas ta elimo. Neboja je uao kao
predstavnik. Nije umeo ba dobro da im objasni zbog ega smo doli, pa su pozvali i nas
ostale da uemo.

6
Objanjavali smo im zbog ega smo doli, dok oni nisu to nekako skapirali. Rekli
su da u tom pozoritu glume samo odrasli, a da, ako hoemo da glumimo, odemo na
Radio Beograd u njihovu glumaku grupu.
Zdravo!

17.jun 1993.
Dragi Dnevnie,
Reila sam da piem Snovnik. U njega u beleiti svoje snove. Nisam jo nijedan
zabeleila.
Na onom kontrolnom iz francuskog o kome sam ti pisala dobila sam etiri.
Mislim da u ipak imati zakljueno pet za kraj kolske godine.
Sutra u odneti spomenar u kolu, onaj to sam ga dobila od tetke. Odjednom bih
da mi se neko upie u spomenar i nikako ne mogu da doekam sutranji dan. ao!

18.jun1993.
Dragi Dnevnie,
Dobila sam pet za sastav iz srpskog na temu Na krilima mate!
Kao, nala sam svoju Matu u kori banane. Posle dueg razgovora ona mi nudi da
me povede u Zemlju mate. Pristajem. Kae mi da samo sednem na njena krila. Sednem,
spljeskam je i onda ona mora da ide da je ponovo napumpaju. Na kraju sastava se nadam
da u ipak pronai Matu koja e biti dovoljno jaka da me odnese u Svet mate, moda u
kori od lubenice.
Neboja i Bojan e sutra u jedanaest doi kod mene da vebamo neke skeeve.
Odnela sam spomenar u kolu i dosta njih se upisalo. Zdravo!

21.jun 1993.
Dragi Dnevnie,

7
Danas smo Neboja, Bojan i ja glumili na srpskom one skeeve. Predstava nam se
zove Ko e koga ubiti, po kvizu Ko e koga sa Treeg kanala. Skeevi su se svima
jako svideli. Sve smo ih sami izmislili. Nastavnica Eleonora nam je rekla da joj sve
skeeve napiemo.
Na likovnom sam crtala proizvode Soko tarka i Bambija. Svima sam tim
crteom pravila zazubice, to znai da dobro crtam.
Jo samo dva dana do kraja kolske godine! Jedva ekam raspust. Ali ipak mi je
ao to neu videti Neboju celog leta. Ja u ii u selo i u Zrenjanin, a i on takoe putuje.
Sve ima svoje mane.
Zna, Dnevnie, ima mnogo uzbudljivih stvari o kojima ti ne piem. Veinu sam
doivela sa Nebojom i Bojanom (uglavnom sa Nebojom). Ne piem ti jer se bojim da
e mi ih mama proitati i okirati se.
Nemam vie ta da piem.

25.jun 1993.
Dragi Dnevnie,
Danas je u pola est bio roditeljski sastanak. Ne znam zato se tako zove, kada
ocene ne dobijaju roditelji nego mi! Ila sam sa mamom.
Pre roditeljskog Neboja je u hodniku svim Genijalcima dao diplome. Svako je
dobio diplomu i bed, a ja diplomu, bed i pehar za glumu*.
Nastavnica Eleonora je pohvalila za uspeh Mladenu, Neboju i mene. Imali smo
sve petice. Bilo je jo njih sa svim peticama, ali mi smo bili pohvaljeni. Imali smo
pohvale u knjiicama. Zdravo!

13.jul 1993.
Dragi Dnevnie,
Evo me u Malom Poarevcu.
Ovde imamo pilie, ovna Jocu i dva praseta, Gaduru i Cakanog.
Mi smo piliima u sanduku napravili ljuljaku i zaboli smo im koanjku u jednu
pukotinu, i oni se penju na tu koanjku. To im je jako interesantno.
Tata i ja smo jue ujutru ili da pecamo. Pecanje nam je propalo jer je bara
presuila i riba nije bilo. Jedino su tu bile abe koje su pokuavale da nam progutaju
plovak.
Ovde jo uvek imaju sladoled po staroj ceni.
*

od kartona

8
Sada su na TV-u neki crtai koje nikad nisam gledala. Zato moram da prekinem.
Zdravo!

19.avgust 1993.
Dragi Dnevnie,
Sada sam kod kue.
Danas mi je stiglo pismo od Neboje. Tekst glasi ovako.
ao, Nato!
Evo ti se javljam iz Usja. To je mesto blizu Golupca. Ovde smo kod prijatelja i
super nam je.
Svakog dana se kupamo u Dunavu. Veoma je ist i nije hladan.
Bojan se jue razboleo od sunanice.
Pre neki dan smo se snimali kamerom naih prijatelja, pa kada pone kola doi
e kod nas da pogledamo kasetu.
Da li se sea kad smo ili u Boko Buha? Super nam je bilo.
Da li si ti bila na selu? Je li bilo dobro?
Puno pozdrava od Bojana i Neboje
p.s. Pozdravi Sofiju i sve ostale Genijalce!
Zdravo!

23.avgust 1993.
Dragi Dnevnie,
Tata mi je nabavio testeru i mali eki za tehniko. Treba da mi nabavi jo neto,
zaboravila sam ta. Ako to ne bude naao moraemo da kupimo ceo komplet za peti
razred. Ba glupo!
Tehniko je inae trebalo da se ukine, ali se ipak nije ukinulo, jer bi nastavnici
koji ga predaju ostali bez posla.
Neboja i Bojan su poslali razglednicu Sofiji, ali na moju adresu poto ne znaju
njenu, pa treba da joj je dam.
Poela sam jue da ijem jastue u obliku slova G. G - kao Genijalci!

11.septembar 1993.
Dragi Dnevnie,
Kao to moe da zakljui po datumu poela je kola, to jest krenula sam u peti
razred.
Mnogo toga se dogodilo. Neboja, Bojan, Vesna, Vera, ja i hor smo pravili
priredbu za doek prvaka. Nastavnica Eleonora nas je preporuila nastavnici muzikog da
recitujemo. Priredba je bila strano glupa ali ta mi moemo kad nam je nastavnica
muzikog dala takav tekst. Evo mog teksta.
1) Na dananji dan
ulaskom u va drugi dom
dragi nai najmlai drugovi
pozdravljamo vas!
2) U koli ima radosti i igre. A ta rade deca od kue do kole? apuu, apuu!
3) Prvaci treba da jedu
jer hrane se i pilii i laste
A najlepe je gledati u koli
kad prvak ko jablan raste
4) Prvak moe sve to eli
moe osmeh da podeli
moe cvee da mirie
moe ime da napie
Prvak moe, drue stari
da straari
Prvaci su sila jaka
najlepi su od svih aka!
(Malo laem jer smo mi najlepi od svih aka, ali nema veze.)
Eto vidi da je glup tekst. Prvaci su zevali i umirali od dosade, a majke su se
pravile da ih priredba mnogo interesuje ali im nije ba uspevalo.
Zdravo!

26.septembar 1993.
Dragi Dnevnie,

10
U petak sam bila kod Taaja na roendanu. Bilo je super sve dok nismo poeli da
priamo o Juliji.
Julija je u nae odeljenje dola u drugom razredu. Poela je odmah da upada
redom u sve nae grupe i unosi u njih razdor. Najbolje drugarice vie nisu bile najbolje
drugarice. Julija je jednu uzimala po potrebi a drugu odbacivala i obrnuto. Mnoge od njih
je iskvarila. Nekima vie nema povratka nazad, na primer Sanji.
Julija je navela skoro sve deake u odeljenju da ize za njom. U stvari nije volela
nikoga. Ljubila se sa svim deacima ili im otkopavala lic. Sran joj je u Petrovcu preko
kupaeg kostima lizao ono. Dalje neu ni da navodim primere.
Nama je sve to dojadilo i reili smo da je se otarasimo. Nema vie prianja sa
njom, pravi se da je ne primeuje i nita joj ne pozajmljuje.
Na Taajevom roendanu smo se posvaali oko Julije sa Filovskim, Nikolom i
Sranom. Oni su jedini stali na njenu stranu.
Svaali smo se sa njima u dvoritu. Onda smo uli u zgradu i stajali na
stepenicama.
Filovski je doao i poeo ponovo da se svaa sa nama. Uro mu je neto
odgovorio, a na to ga je Filovski utnuo. Uro mu je, normalno, vratio i tada je Filovski
poeo da ga davi. Uro je pokuao da se oslobodi ali nije uspeo. Filovski ga je davio sve
jae i jae. Urou je poela da se menja boja lica, a zatim je ispustio zvuk slian kriku
kroz pla. Filovski ga je i dalje davio. Mi smo pokuali da ih rastavimo, ali nismo uspeli.
Urou je iz grla poela da curi krv.
Na sreu, tada je naila Taajeva mama i uspela da ih razdvoji.
Filovski se pravio mrtav hladan. A izgleda se i nije pravio. Rekao je da bi
verovatno i ubio Uroa da Taajeva mama nije naila.
Urou je i dalje kapala krv iz grla. Tresao se.
Mama je dola po mene i morala sam da idem jer je bilo deset sati. ta se desilo
dalje videu sutra u koli.

27.oktobar 1993.
Dragi Dnevnie,
U vezi sa onim oko Uroa nije se vie nita dogodilo.
Evo pesme koju smo smislili Uro i ja. Pevali smo je svi pred as matematike da
bi bismo prouzrokovali restrikciju struje, jer onda ne bismo radili pismeni.
Samo da struje ne bude
da ove lampe ne rade
nek se sva svetla pogase
i neka nikad ne prorade
nama je vano samo to
da struje ne bude

11
Samo da struje ne bude
da kolska zvona ne rade
i da se nikad ne probude
da nastavnici polude
nama je vano samo to
da struje ne bude
Peva se na melodiju pesme Samo da rata ne bude ora Balaevia.
Neboja i ja smo u nedelju bili na audiciji za glumaku grupu Radio Beograda.
Nisu nas primili.
Na audiciji smo glumili predstavu Autogram. U njoj se govori o oveku
Miroladu koji juri pevaa Gajagu da bi mu uzeo autogram. Za autogram se nudi preko
oglasa kilogram hleba kao nagrada. Mirolad na kraju uspeva da dobije autogram, ali se
ispostavlja da je rok za nagradu istekao. Neboja je glumio Mirolada, a ja Gajagu.
Predstavu smo smiljali u tramvaju dok smo ili na audiciju.
Mi, Genijalci, glumili smo takoe prole nedelje predstavu Sreni ljudi* u
naem nekadanjem vrtiu. Spremamo i drugi deo, Sreni bogovi, i glumiemo ga na
asu srpskog.
Zdravo!

Predstava nosi ime porodine serije iz devedesetih Sreni ljudi, ali sadraj nema nieg zajednikog sa
njom, ve se govori o doivljajima grkih bogova.

12

ROZE SVESKA

Strogo zabranjeno:
1.Praviti knjigu od ovoga dnevnika
2.Snimati film po ovome dnevniku
3.itati ovaj dnevnik (bez moje dozvole)

12.decembar 1993.
Dragi novi Dnevnie,
Da ti se predstavim.
Zovem se Nataa Davitkov. Zovu me Nata. Idem u peto jedan odeljenje osnovne
kole Mihajlo Petrovi Alas.
Potpredsednik sam putujueg pozorita Genijalci o kome u kasnije rei neto
vie.
Roena sam drugog maja 1982. Prema tome imam jedanaest godina. U horoskopu
sam bik.
Imam dve kornjae, Burmuntu i Kozodera.
Volim da piem, itam, glumim i pleem. elela bih da postanem glumica, pisac
ili plesaica.
Ulanjena sam u plesnu kolu Beo Dens i u Biblioteku grada Beograda.
Omiljena knjiga mi je Ostrvo doktora Moroa Herberta Dorda Velsa, koji mi
je omiljeni pisac. Sviaju mi se jo i knjige Lek od breskvinog lia Zorice Kuburovi,
Tajanstveno ostrvo ila Verna, Rob Huna Gardonjija, Nevidljivi ovek i Rat
planeta (obe su knjige H.D.Velsa). Omiljeni film mi je Sok od buba, peva ore
Balaevi, grupa Bajaga i instruktori, predmeti srpski i likovno, a ivotinje golub,
maka i tekunica.
Mama mi se zove Nevena, a tata arko. Razveli su se kada sam imala oko etiri
godine. Imam polusestru Emu koja ima jednu godinu i deset meseci. Tatina druga ena
se zove Margareta.
Mama mi je profesor srpskog, a tata mainski tehniar.
Najbolji drug mi je Neboja Kovaina, posle njega Uro Radovanovi, a posle
njega Bojan Kovaina.

13
Teka sam etrdeset dva kilograma, a visoka sto ezdeset santimetara. Kosa mi je
smea, a oi tamno braon. Koa mi je bleda, vampirasta. Kada me moj prijatelj Andrej
vidi u jednoj mojoj majici sa nacrtanim duhom, kae: Dva duha.
Faca mi je lepa. Ui su mi klempave, ali se ionako ne primeuju od kose.
Sada da kaem neto vie o putujuem pozoritu Genijalci.
Nastali smo 28.aprila 1993. kada smo izveli nau prvu predstavu Tom Sojer.
Ostale predstave koje smo glumili su: Tom Sojer drugi, trei i etvrti deo, Crvenkapa
na francuskom, Bosonogi i nebo, Ko e koga ubiti prvi i drugi deo, Sreni ljudi,
Autogram i Kapetan Don Piplfoks.
Komisiju Genijalaca inimo Neboja, Sofija, Bojan i ja. Neboja je predsednik, ja
potpredsednik, Sofija sekretar i Bojan blagajnik. lanovi su Uro Radovanovi, Andrej
Jovanovi, eljko Taaj, Predrag Kesari, Mario Abadi, Sran Riman i Zdravko
Momilovi-Buca.
Maskota Genijalaca je tekunica.
Imamo pet pravila, a ona glase:
1.
2.
3.
4.
5.

Prilikom glasanja nema uzdranih glasova.

Ko se bude bunio protiv komisijinih odluka bie izbaen iz pozorita.
Glumac ne sme da se buni ako ne dobije ulogu koju eli.
Glumac ne sme da glumi u predstavama drugih pozorita.
Niko ne sme da vrea maskotu (tekunicu).

Neprijatelj Genijalaca je pozorite Cvetak zanovetak. Njihov predsednik je

Julija inovi, a lanovi Dijana Mitrovi, Vera Milenkovi, Vesna Glii, Sanja Bugarski
i Rebeka Vuleti. Glumili su samo tri predstave, a to su Bosonogi i nebo i Luda kola
prvi i drugi deo.
Mi imamo pesmu o tekunici koju u ti jednom napisati i himnu Genijalaca koja
je meni glupa, ali u ti je isto moda napisati.
Slavili smo jubilej, deset predstava, kod Srana, 1.decembra 1994.
Sve o Genijalcima piemo u Svesku Genijalaca.
Eto, to je ono najvanije o Genijalcima.
U ovaj dnevnik pisau samo kad mi se pie, bez obzira na to koliko mi se neto
vano deavalo.
Tvoja Nata

7.februar 1994.
Dragi Dnevnie,
Danas je prvi dan drugog kolskog polugodita. Trebalo je da kola pone pre dve
nedelje, ali je raspust produen zbog toga to u koli nije bilo grejanja. Ima puno novosti,
a ove dve su najvanije:

14
Sofija i Mario su otili iz Genijalaca.
Uro je otiao iz kole.
Sofija i Mario su izjavili da odlaze iz Genijalaca danas posle asova. Nisu uopte
rekli zato. Pretpostavljam da im je bilo dosadno. Oni uvek tako olako donesu odluku.
Posle e moliti da se vrate nazad, itekako e moliti!
Rekli su da nee prei u Cvetak zanovetak, ali ba ne verujem u to. Mario je, u
stvari, prvo bio u Genijalcima, pa je preao u Cvetak zanovetak, pa se opet vratio (ne
znamo ni mi zato smo ga primili), pa je sad opet izaao. Reili smo da vie ne primamo
njih dvoje ni za ivu glavu. Neboja misli da je i bolje to su otili, jer su oni uvek nekako
odudarali i nisu se slagali sa ostalima. Verovatno je u pravu. Ma sigurno.
Ba teta to je Uro otiao iz kole! Odselio se na Novi Beograd i ne moe da
dolazi svakog dana do Dorola. Sada nema ni telefon, pa su nam jedina veza njegove
babe ije telefone imamo, i one prenose Urou poruke. Nemam vie sa kim da se zezam
na tehnikom! Jadna ja. Umreu od dosade!
Poto su Mario i Sofija otili morali bismo da u Svesci Genijalaca precrtavamo
njihova imena i jo trista uda vezanih za to, tako da bi sveska izgledala neuredno. Zato,
a i zato to je stara sveska pri kraju i jer joj ispadaju listovi, Neboja i ja smo reili da
napravimo novu Svesku Genijalaca. Dvoumimo se izmeu jedne moje male sveske bez
linija i jedne njegove male sveske bez linija. Sutra emo odabrati.
Da ne duim, a i verovatno sam postala dosadna. Zdravo!
Tvoja Nata

12.februar 1994.
Dragi Dnevnie,
Jue sam bila na probi kod Buce. Probali smo Toma Sojera peti deo. Glumila
sam, kao i u svakom Tomu Sojeru, tetku Poli. Ostale uloge su bile ovakve:
Neboja Tom
Bojan Sid
Buca Meri
Andrej - Haklberi Fin
Predrag sudija Taer
Sran Beki
Taaj lopov
Buca i Sran su morali da glume enske uloge, jer imamo nedostatak enskih
glumaca (ja sam sad jedina devojica u pozoritu).
Evo pesme Genijalaca o maskoti tekunici koju sam ti bila obeala. Autori
pesme smo Neboja i ja.

15
Tekunica
Tekunica, genijalna tekunica
Njeno krzno greje ko furunica
Tekunica je genijalni hit
A ostae i legendarni mit
Tekunica je jo u praistoriji bila slavna
A i sada je meu ivotinjama glavna
Tekunici je stan samo jedna grana
A ne cela hidrocentralna brana
Tekunica nije smrdljivi tvor
Ona je samo mali neduni stvor
Tekunica uvek mora biti prva
I ostae dok bude Genijalaca i mrva
Jer se tekunica mrvama hrani
A svoje mrve ivotom brani
Tekunica je maskota naa
I nije lenja ko lenji Gaa

Danas je Sanji bio dvanaesti roendan. Pozvana sam, ali nisam ila, jer mi nije
ba neka drugarica i ne druim se skoro uopte sa njom. Zdravo!
Tvoja Nata

21.februar 1994.
Dragi Dnevnie,
Poto se nita ne deava, pisau ti o svojim drugovima i drugaricama iz razreda.
Poeu sa opisom Genijalaca.
1. Neboja Kovaina
Moj je najbolji drug. U etvrtom razredu je doao u nau kolu. Do tada je iveo u
Mostaru. Prema mom miljenju, cela korist od ovoga rata je samo ta to su se on i Bojan
doselili.

16
Neboju zovem N, a i on mene zove tako.
Neboja takoe ima i nadimak Goja. Njega je dobio tako to je priao jedan svoj
san.
N: -Idem ja tako i vidim goja...
Sofija: -ta vidi?
N: -Goja.
ja: -Goja?
N: -Ma, bre, vidim da sam go!
Neboja i Bojan ive na Dunavskom keju u iznajmljenom stanu i u tom stanu ih
ima, verovao ili ne, sedmoro: Neboja, Bojan, njihova sestra Nikoleta (starija deset
godina od nas), njihov brat Ranko (najstariji, ne znam koliko tano ima godina), njihovi
mama, tata i baba. Svi oni su uspeli da se strpaju u taj stan!
Neboja odlino crta i genijalno glumi. Zato je i predsednik naeg putujueg
pozorita Genijalci. Pun je raznoraznih, uglavnom aknutih ideja, na primer da Sofiji
izravnamo kosu peglom da bi liila na veticu koju je trebalo da glumi, da uvijemo
dukseve oko glave, upadnemo u prodavnicu i viknemo prodavaici: Mi smo Turci
janjiari! Poto su vam bojice? (to smo i uradili i nije ispalo loe), da namaemo Mariju
zube braon karminom da bi vie liio na Draganu Mirkovi* koju je glumio...
Neboja kao da nikad ne spava. Jednom me je zvao ujutru u osam sati i to u nedelju
i rekao mi da se brzo spremim jer je upravo uo da se u Radio Beogradu odrava
audicija za glumu. Ja sam se na brzaka obukla i odjurila do tramvajske stanice. ekala
sam ga i ekala. Stigao je tek za pola sata.
Neboja je malo nii od mene, ima maslinasto-braon oi i smeu kovrdavu kosu,
ali mu se uopte ne vidi da je kovrdava jer je oian na kratko. Kae da je do pete godine
imao plavu kosu.
A sluaj sad ovo: Neboja, njegov brat blizanac Bojan, moja mama i tatina ena
Margareta roeni su istog dana dvadeset osmog marta, samo ne iste godine. Moram
priznati da sam ovaj datum upamtila tek kada sam upoznala Neboju.
2. Bojan Kovaina mi je trei po redu najbolji drug. (Uro je drugi.)
Bojan je, kao to sam ve rekla, Nebojin brat blizanac. Zaudo, uopte ne lie.
Crte lica su im potpuno razliite. Pored toga, ni karakteri im nisu slini.
Bojan je malo vii od Neboje i od mene i ima ravnu kosu. Iako su mu ui
klempave, a onjaci izbaeni ka napred, zbog ega smo u predstavama kad god je uloga
vampira postojala dodeljivali tu ulogu njemu, ne izgleda loe.
Bojan je ponekad neodluan, na primer kada je Neboja predloio da na pikniku
koji smo priredili na Kalemegdanu primo kokice nasred livade i da vatru zapalimo
pomou lupe. Zbog sluajeva kao to je ovaj, neki kau da Bojan ima mnogo vie
zdravog razuma od Neboje i mene.
Bojan ne crta ba neto naroito, ali zato dobro glumi. Sekretar je Genijalaca.
*

Pevaica novokomponovane muzike.

17

3. Andrej Jovanovi mi je etvrti po redu najbolji drug. Ima smeu kosu i dosta
lepo izgleda. Navikavam se da ga zovem Andrej, jer smo ga pre zvali Jovanovi. To je
zato to je u etvrtom razredu bio jo jedan Andrej, pa smo njega zvali Andrej, a
Jovanovia, to jest Andreja, Jovanovi.
U Genijalacima Andrej je lan. Kada su Sofija i Mario otili (Sofija je bila lan
komisije), mislili smo da ga ubacimo u komisiju ali smo se predomislili, jer ako bi uao u
komisiju, opet bi bio paran broj glasova pri glasanju.
4. Moe pogoditi zato Zdravka Momilovia zovemo Buca. Ako ne zna, to je
zato to je malo vie punaak.
Buca ima braon kosu i srednje je visine.
Primili smo ga nedavno u Genijalce i lan je.
Buca je sasvim O.K. drug.
5. Sran Riman je ovek zaluen za metal (ne mislim za rudu, nego za muziku).
estok je protivnik narodnjaka, kao i svi koje sam dosad pomenula. Non-stop pria o
metalu i nosi sa sobom plakate s imenima i znacima grupa metala. Oblai uglavnom
majice s kosatim kosturima i natpisom Iron Maiden ili tako neto. Sedim sa njim na
matematici i sto nam je uvek iscrtan raznim udovitima i bbsn (budi bog s nama) sve
ime.
Sran nije ba neki matematiar, ali mu mati u poslednje vreme ide sve bolje. Za
mati nosi na hiljade raznih lenjira, trouglova i uglomera.
Riman ima braon oi i crnu kosu.
U Genijalcima je lan.
6. Predrag Kesari, koji se potpisuje kao Kesa Mesa, takoe mi je odlian drug.
Ima manu to muca. Ponekad mu doe da se mrgodi i mrgodi i ne moe ga razvedriti ni
sa trista ne znam ega. Ali esto je dobro raspoloen i tada je veoma zanimljiv.
I on je uGenijalacima lan i, iako muca, glumio je u tri predstave.
O Taaju u pisati kasnije. Moram sad u kolu. ao!

9.mart 1994.
Sofiji je najnovija fora da pita deake hoe li vaku (vaka guma za vakanje,
vaka poljubac). Obino kau da hoe, a ona se onda kikoe i pita ih da li znaju ta je
to. I nije joj neka fora.
Neboja joj je rekao da hoe, a ona ga je pitala da li zna ta je to. Evo kako je
njihov razgovor dalje tekao.
N: -Znam.

18
S: -Al ne ta vaka, nego vaka.
N: -Pa da.
S: (kikotanje) -Ne ta vaka, nego vaka, poljubac.
N: -Pa da.
S: -Oe vaku?
N: -Ou.
S: -Moe, ali u WC-u.
I tada je Neboja video da ona misli ozbiljno, pa je napravio svoju uvenu facu
(ne mogu je definisati) i otiao.
Sofija se strano napalila na tu foru i sada joj je ona glavna.
Madam Olja, nastavnica francuskog, opet nam je itala na asu ponude za put u
Pariz. Mi oboavamo kad ona to radi jer ne propituje celog asa, a i interesantno je.
Svako dete bi bilo smeteno u jednoj porodici, tri nedelje. Ila bih, ali je problem to je
mnogo skupo, kota hiljadu etristo devedeset dolara. Toliko nemamo ni u snu.
Dobila sam pet iz matia na kontrolnoj. Jes! A sluaj sad ovo: imam naviku da se
potpisujem kao
Nataa Davitkov Nata Genije
ak i na kontrolnim vebama. Matematiarka danas ita imena i deli vebe:
-Vesna Glii... Ognjen Baji... Nata Genije...
To je bila provala!
Tvoja Nata Genije

11.mart 1994.
petak
ao!
Neboja, Bojan i ja smo danas na istoriji glumili deo iz Odiseje. Jue me je
Julija pozvala telefonom i rekla mi da istoriarka danas pita, pa da spremimo neku

19
predstavu. Odmah sam javila Neboji i Bojanu, pa sam otila kod njih i tamo smo probali.
Uloge su bile ovakve:
Bojan Dionisije (ili tako neto, Odisejev prijatelj), Odisejev sin, Posejdon
Neboja - Odisej, prosac
ja Peloponeja, Atina, sirena, Kiklop
Imala sam etiri uloge, pa sam zaboravila kad koja ide. U jednom trenutku sam
obukla kostim Kiklopa umesto Peloponeje i tako zeznula predstavu, ali smo ipak uspeli
da je izvuemo. Malo je na kraju bila dosadna, ali nije bila loa.
Posle kole sam pratila Neboju, Bojana i ostale do ulice Cara Duana. Tuda se
vraaju jo i Predrag, Sran, Andrej i Ognjen. Narodnjaci iz kole su se bili strano
napalili na Deja, pa su nagrnuli na njega i traili autograme. Dej je uvek u kafiu
Arkada preko puta kole. Potpis mu je neka vrljotina.
Kasnije, kada sam ruala, etala sam se ak do Beograanke, uvene najvie
zgrade u Beogradu, a posle sam otila do Kalia. U Zoo-vrtu sada ne mora da plaa
ulaznicu, nego donese na primer jaja, jabuke, benzin i slino. Pie za decu u kojoj
koliini, a u kojoj za odrasle. Ba super. Mogu i cigle da se donose, a mi imamo pun
podrum i ne znamo ta emo s njima, pa mogu u Zoo do mile volje.
Trebalo je veeras da idem kod Nikole na roendan, ali ga je pomerio za sutra jer
imamo radnu subotu. Posle roendana idem kod tate, zato to mama putuje u Zrenjanin.
Kae da ide zato to renoviraju kuu, ali, sudei po telefonskim razgovorima, mislim da
neki ovek, izgleda mu neke ene koja nam je rod, pati od neke psiholoke bolesti.
Mama to, ako je ova pretpostavka tana a verovatno jeste, taji od mene i to joj uopte nije
pametan potez. Nisam toliko mala i glupa da nita ne shvatam. Odluila sam da u svom
detetu odgovarati na sva pitanja i da mu neu davati lane ili nikakve odgovore, jer je
uvijanje totalno bezvezno.
Nataa, kada rodi dete proitaj ovo i seti se da to nije napisano bez razloga.
Potuj ovo pravilo, ma koliko ti izgledalo nevano i detinjasto. Seti se da si, iako si bila
dete, imala zdravog razuma i pameti i posluaj ga! Dete najbolje zna, bar u mom sluaju,
ta je najbolje za njega.
Tvoja Nata Genije

18.mart1994.
Na asu istorije Taaj se popeo na klupu da dohvati torbu koju mu je alji bacio
na orman. alji mu je tada skinuo donji deo trenerke. Taaj je bio na jednom od
najvidljivijih mesta u uionici, tako da je celo odeljenje, osim Neboje i Mladene koji su
bili na pripremama za takmienje iz srpskog i Nikole koji nije danas doao u kolu,
videlo Taajeve gae, sa velikom rupom na zadnjem delu iz koje je curilo neto ljigavo

20
kaki boje govno. Nisam znala da li da se smejem ili da povraam, pa sam se ipak
odluila za ovo prvo jer nam pored ove nije bilo potrebno jo gadosti.
Na asu srpskog alji se namerno ispovraao na pod da bi nervirao nastavnicu.
Gurao je prste duboko u grlo i tako se ispovraao. Neu vie da piem o ovom sluaju, jer
se i meni povraa.
Sada u koli dobijamo besplatnu uinu. Pet vrsta peciva. To je poelo u sredu i do
danas su bile tri vrste: kifle, tapii sa susamom i neko udo sa sirom. Ba genijalno.
Bojan je odreen da pet minuta pred kraj drugog asa ode u kolsku kuhinju po uinu i da
je onda nama podeli. On se zato nervira ceo drugi as, jer ga ostali stalno zivkaju da ga
podsete da treba da ide po uinu. Jadnik.
Na srpskom smo Bojan i ja obarali ruke i ovog puta me je on sredio. Kaem ovog
puta, jer smo obarali i prole godine i tada sam ja oborila njemu.
Zavrila sam odvratnu i dosadnu knjigu Belo cigane* koju sam imala za lektiru
i trenutno itam knjigu Prozori u svet nae dece Vajolet Ouklender. Ja oboavam
knjige koje govore o psihologiji, naroito deijoj, pogotovo sa puno primera. Mama misli
da nije dobro da ja itam takve knjige, ali su one, u stvari, stvorene ba za ljude poput
mene.
Mario je na igri istine priznao da se ljubio sa deakom. Sada ga svi zezaju da je
peder, a on tako i izgleda. Dri napuena usta, trepe i drui se sa devojicama. Zato ga
neki zovu Marija.
Sutra ujutru idem sa Nebojom i Bojanom u Zooloki vrt. Na alost, vie ne mogu
da se donose stvari ili namirnice da bi se ulo, nego mora da se plati.
Tvoja Nataa

19.mart 1994.
ao!
Nisam otila sa Nebojom i Bojanom u Zoo jer moraju da ue, a i vreme se
pokvarilo. U tri sata idem kod tate i ostajem do sutra uvee.
Nego, da te malo vie upoznam sa mojim krajem. Napisala sam jedan sastav koji
govori o mom kraju. Neu ga celog prepisivati, nego u navesti samo jedan njegov deo.
ivim u Beogradu ali kada me neko pita o mom kraju, uvek govorim o Dorolu.
Dorol na prvi pogled izgleda kao i veina ostalih delova starog Beograda.
Meutim, ispod njegove debele kore od cementa kriju se mnoge interesantne linosti
dobroudne bakice, prostodune dede, zaposleni slubenici, bubuljiavi tinejderi,
izmueni osnovnokolci... Sve ove linosti su jedinstvene i neponovljive i ive jedino na
Dorolu.
*

Vidoe Podgorec

21
Dorol jedinstvenim takoe ine njegove strme ulice i starinske zgrade, retko
drvee ali i prostrani parkovi.
Na Dorolu je Kalemegdan. Park starih zidina nagrizenih od vremena, pun
vornovatih hrastova i spomenika zaraslih u mahovinu. Park avantura i snova, na uu
dve reke punom sunevih zraka.
Tu je i Studentski park, parki koji je dobio ime po studentima iako u njemu
najmanje ima njih. Ispunjen je izgladnelim psima, komarcima i bunom deurlijom.
Ulica Kneza Mihajla je glavna ulica Dorola i Beograda. Danju uareni vrtlog
ljudi. Uvee prijatno mesto za etnju.
Evo ta za mene jo ini Dorol.
Biblioteka grada Beograda, sobiak prepun pranjavih knjiga, starih asopisa i
arolija.
Crkva Aleksandra Nevskog hram moga krtenja, tiine, topline i umirujueg
mirisa tamjana.
Dom Zdravlja nona mora koja se zavrava sreno. Pretnja nevaljaloj deci,
uteha bolesnoj.
Vaan deo Dorola je i jedna kola. Deo moga detinjstva koje i danas traje. Pakao
i raj, zavisi.
Tvoja Nataa

21.mart 1994.
Sran je dobio ljubavno pismo od jedne devojice iz petog dva koja se zove
Jasmina. itao nam ga je. Glupost. Kao, na primer: napii mi da li ti se sviam, koji si
znak u horoskopu i tako to. Ima i nekih glupih stihova:
Jedan je krevet
nas je dvoje
za devet meseci
bie nas troje.
Ta ljubavna pisma su, prema mom miljenju, ba bezveze. ta da se napie u
njima? Ti si moj aneo, medenjak, srce... Bezveze. eznem za tobom... Bezveze.
Koliko je sati? Bezveze. Moda je najrazumnije da se napie samo Volim te, ali to bi
onda bila ljubavna reenica a ne ljubavno pismo. Bezveze.
Tvoja Nata

22

22.mart 1994.
Dragi Dnevnie,
Sutra nas nastavnica Nada, muziarka, vodi u bioskop. Gledamo Porodicu
Adams. Cena je dva dinara i pedeset para.
Danas nam je engleskinja donela kontrolne. Bojan je dobio etiri i zato ne moe
da ide u bioskop. Verovatno zato nee moi ni Neboja. Ne znam da li da idem. Em je
skupo, em Nea ne ide.
Za uinu smo imali neke udne, slatke kifle. Meke su, tamnije i vazduastije od
obinih. Imaju dobar ukus.
Kao to ve zna, Bojan treba da donese uinu, ali je Filovski otrao po nju pre
nego to smo uspeli da ga zaustavimo. Kada se vratio sa uinom nastavnica Nada (bio je
to as muzikog) je uspela da mu otme uinu i onda je rekla neto kao da smo kanjeni i
da nema uine. Ipak, kada je zvonilo, alji je zgrabio uinu i podelio nam je. Pametno.
Neboja i Mladena su prekjue imali takmienje iz srpskog ali im to niko nije
rekao, pa nisu ni otili. Tek smo to danas saznali. Srpkinja se naljutila na celo odeljenje
to nam nije rekla za takmienje. Valjda bi trebalo da se ljuti na sebe to je zaboravna.
Rebeka hoe da ue u Genijalce. Neboja nee ni da uje za to. Rebeka me
nagovara da kaem da u ja otii ako nju ne primimo. Ne pada mi na pamet da to kaem.
Neboja kae da je jedini uslov da Rebeka bude u pozoritu taj da nam daje petsto
nemakih maraka meseno, to ona naravno nema nameru da ini. Rebeka kae da emo,
ako ue u Genijalce, glumiti preko Jevrejske optine (ona je Jevrejka poreklom i ima
tamo veze) ali mi neemo samo zbog toga da je primimo, jer se snalazimo i bez Jevrejske
optine.
Proitala sam Galeba Donatana Livingstona od Riarada Baka. Knjiga je
odlina. Na njoj pie da je to ve esto izdanje! Moda ih ima i vie, ali ja sam uzela ba
esto.
Trenutno itam knjigu urevak Voranca Preihova, jer imam to za lektiru.
Nije loe ali nije ni neto naroito. itam i Povratak zdravom snu* (razlozi nesanice).
Interesantna knjiga. Planiram posle toga da itam Knjigu o Mikelanelu Crnjanskog
(ve sam je jednom itala), pa knjigu O rukopisu** (tumaenje karaktera na osnovu
rukopisa). Takoe listam i knjigu Scenario za film i televiziju*** koju je moj tata dobio
za dvadeset peti roendan od svog kuma Seleta. Kada se selio u drugi stan nije poneo ovu
knjigu, tako da je ostala nama.
Tvoja Nata Genije

23.mart 1994.

Dr Rafael Lene
Ludvig Klejds
***
Luis Herman
**

23
Ognjen, Rebeka i ja otvorili smo firmu koja se bavi svime u vezi OTO-a****.
Seemo perploe, zakucavamo eksere, lepimo kartone i slino. Ja sam predsednik,
Ognjen zamenik, a Rebeka blagajnik. Zaradili smo ukupno petnaest para za dva asa
OTO-a, ali smo dali deset para za tri testerice, tako da sada imamo pet para.
Pre petog asa smo sreli nastavnicu Eleonoru. Ona nam je predavala u niim
razredima. Nije se mnogo izmenila, samo farba kosu u svetlo smeu boju.
Posle asova celo odeljenje je odluilo da ponovo odemo da je vidimo. ekala
sam Neboju i Predraga, pa sam s njima krenula kasnije od ostalih. Mislili smo da su
otili u zbornicu, ali ih tamo nije bilo. Zatim smo ih traili po uionicama, ali oni nisu bili
ni tamo.
Na kraju smo odustali ispred kole.
Tu je stajala masa uenika. Niko nije imao pojma o emu se radi, ali ja sam
saznala od nekih da se dve devojice tuku. Obino se oko tua ne skuplja ovoliko njih, ali
ovde se tako potrefilo. Sve je liilo na neki omanji miting i oni koji nisu znali o emu se
radi mislili su da je to u pitanju. Mi smo iskoristili njihovu zabludu, pa smo poeli da
viemo: Ukinite kolu!, Smanjite broj asova!, Glasajte protiv kole! i tako dalje.
Zaustavljali smo prolaznike i priali im kojekakve gluposti, o tome kako nam trpaju
bunike u tu besplatnu uinu i slino. Ja sam govorila da me je nastavnica muzikog terala
da se dok pevam derem na sav glas i da sam zato promukla, a stvarno sam bila strano
promukla. Prolaznici su nas udno gledali i pravili udne face.
Ljudi su bili izali na prozore okolnih zgrada, a radnici na gradilitu stali su sa
radom i posmatrali nas sa skela.
U tu zbrku se umeao i jedan policajac, koji je izgledao jako bedno u onoj gomili.
Bio je strano nizak i jedva se video. Znala sam gde je samo po anteni njegovog tokivokija koja je obeshrabreno trala iz mase.
I da ne duim, evo ta se desilo na kraju. Te dve devojice su se, poto su dobro
isprebijale jedna drugu, pomirile, zagrlile i otile zajedno nekuda.
U bioskop nisam otila jer mi je skupo. Neboja isto nije iao, ali ne zbog toga.
Neboja je danas bio u koli animiranog filma. Predaje mu ena koja je dobila
nagradu za animirani film, a posle tri meseca pohaanja ove kole i Neboja pravi svoj
animirani film i postaje kandidat za Prizmu (to je nagrada koju je dobila ena). Predloila
sam mu da napravi film u kojem u biti ja sa natpisom Nata Genije. On je pristao, ali pod
uslovom da scenario bude malo drugaiji: ja u biti jedna koza, tupavog pogleda, sa
kartonom oko vrata na kojem e pisati debelim crnim slovima Nata Velika Budala i... I tu
sam ja htela da ga odalamim, ali je on ve bio pobegao.
Tvoja Nata

24.mart 1994.
Imamo radnu subotu. Grozno!
****

opte tehniko obrazovanje

24
Ipak, imam i dobru vest. Nastavnica srpskog nam je rekla da spremimo neku
predstavu, pa emo je u subotu glumiti na asu. Spremiemo Sneanu i pet grbavaca.
Ja glumim Sneanu, Neboja veticu, Sran vraa, a ostali grbavce. Probamo sutra kod
Taaja. On stanuje u Institutu za uenje stranih jezika gde mu tata radi kao domar, i
rezervisae nam jednu uionicu za probu.
Dobila sam pet minus na pismenom iz srpskog. Dobila bih istu peticu, ali mi je
nastavnica dala minus zbog neurednosti. Bile su dve petice, moja i Nikolina.
Nikola je pisao na temu Jedan lan moje porodice. Opisivao je svoju baku. Taj
rad je ve bio pisao u etvrtom razredu na pismenom i dobio je pet. Sada je, izgleda, reio
da taj sastav koristi do kraja svoga ivota i da vie nikad ne napie nita novo.
Ako ti ve nisam priala o naim podelama u odeljenju, evo ih.
Prva podela je na Genijalce i Cvetke zanovetke.
Druga podela, po kojoj se skoro uvek delimo, je na metalce i narodnjake. Ja,
normalno, pripadam metalcima, jer sluam sve osim narodnjaka i kasete za francuski*.
Na roendanima putaju skoro samo narodnjake jer su oni koji ih sluaju u veini,
a nas, normalne, strpaju u neku malu, buavu sobu u kojoj kaplje voda sa plafona ili
zatvore u pajz sa nekakvim bednim kasetofonom koji se jedva uje. Mi onda crkavamo,
dok iz druge sobe trete narodnjaci i zagoravaju nam ivot.
Narodnjaci nisu: Neboja, Bojan, Sran, Andrej, ja...
Primeuje da sam ja jedina devojica koja je sauvala zdrav razum. Deaci su
izgleda danas normalniji, da ne kaem pametniji, od devojica, ako se ja ne raunam.
(Ha, ha, to sam skromna.)
Neboja i Bojan kau da na njihovom roendanu nema anse da se putaju
narodnjaci. Daj Boe!
Narodnjaka se danas ne moe osloboditi. Putaju ih ak i u koli. alji i Filovski
donose kasetofon na baterije u kolu i tamo onda putaju na sred asa Jami, Nina,
Draganu Mirkovi i sline. Moja mama tvrdi da je jedini dobar narodnjak Miroslav Ili,
kae da ima dobar glas. Meni je i on grozan.
Tvoja Nata

28.mart 1994.
ao!
Danas je 28. mart, kao to vidi po datumu u uglu. Danas su Neboja i Bojan
napunili dvanaest godina, mama etrdeset, a Margareta trideset. Pored toga danas je i
neki praznik, niko ne zna koji. Miloevi** ga je izmislio. Kao da nije praznik. Prvo, jer
niko ne zna ta slavimo, a drugo, zato to idemo u kolu za praznik.

**

audio kaseta na kojoj su snimljene lekcije francuskog jezika

Slobodan Miloevi, predsednik Srbije (1989-97.) i Jugoslavije (1997-2000.)

25
U subotu smo glumili dve predstave. Na matematici Buavicu i pet grbavaca,
gde sam glumila Buavicu, a na srpskom Toma Sojera peti deo, gde sam glumila tetku
Poli. Sada smo ukupno glumili petnaest predstava!

29.mart1994.
Oooo! Tuu, tuu! Ala li, dau, dau! Alali dau da! Va, va! - kroz nos.
Ovo ja pevuim dok sluam radio. Moda ti se ini malo iznuto ali tako deluje
kada se napie.
Reila sam da zadavim Neboju i sad ga zovem est puta dnevno da mu to kaem.
Mi smo od onih koji se zajedno ne trpe, a ne mogu da izdre da su odvojeni. Uh. Verujem
da je i Neboja ovo isto napisao u svom dnevniku.
Neki kau da smo Neboja i ja kopije jedno drugog. Moda je to i tano. Ja ne bih
mogla da trpim jo jednu Natau, ali, da postoji, ne bih mogla ni bez nje.
esto zezaju mene i Neboju da smo zaljubljeni. Mi to nismo. Zezaju nas da u da
se udam za Neboju to tek ne nameravam da uradim, jer bih poizela da moram da
ivim, bolje rei ivotarim, u istoj kui s njim.
Uf.
Tvoja Nata

Moje fizike mane, prema mom miljenju:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

O noge (krive)
pregusta kosa od koje ne mogu da napravim ni jednu normalnu frizuru
bleda, strano bela koa
iroke ake (ne puno, ali ipak...)
dlakave ruke i noge (ne puno, ali ipak...)
ruan oblik nonih prstiju (ima i gorih, ali ipak...)
....za sada nema vie

Moje rave navike, prema mom miljenju:

1. Grickam nokte.
2. Ostajem uvee dugo budna, do oko jedan sat, iako se budim u sedam sati (kada
idem pre podne u kolu). Za to vreme piem, itam ili sluam radio.

26

Moje loe psihike osobine, prema mom miljenju:

1. popustljivost (dobrim prijateljima)
2. preterana ambicioznost (Bila sam reila da do desete godine izdam knjigu i
precrkla sam to to nisam uspela.)

Moje loe psihike osobine, prema miljenju drugih:

1. Puno priam, prema mami.
Komentar:
Moj moto je Prianje je zlato.
2. Previe se alim za moje godine, prema mojim drugaricama.
Komentar:
Duhovitost je za sve uzraste. Ne vidim ta to meni fali ako sam duhovita. Ja ba
volim duhovite linosti. I ako ba ne zna, ovo meni najvie zameraju osobe kao to su
Julija i Sanja, koje su u sutini nezrele. One uporno tvrde da su ule u pubertet. Toliko
dosauju sa tim svojim pubertetom da ak i u leksikonima pod pitanjem ta misli o
sebi?, one piu: U pubertetu sam.. Glupae. I ta je pubertet? Sazrevanje, prelazak
linosti od deteta do oveka. I to e se dogoditi i bez toga da im svaka druga reenica
bude: Ja sam ula u pubertet. Pa ta onda?! I otkud zna da si ula? A?
Po njihovom miljenju osobe koje se ale su nezrele. Kakva teorija! Ako je to istina
i ako sam ja nezrela mogu rei da mi tako nita ne fali i da bih mogla da ostanem ovakva
do kraja ivota.
Neke moje drugarice i drugovi su mnogo zreliji od njih, iako o zrelosti ne govore
esto.
Mama kae da sam ula u pubertet jer sam dobila menstruaciju. To je ipak samo
telesni pubertet, a kada e nastupiti duhovni, ako nije ve nastupio, ne znam.
3. Glupa sam, prema nekim drugaricama.
Komentar:
Bolje da ovo ne komentariem mnogo. Ne verujem da sam glupa. Ovu misao neu
dalje razmatrati. Zna one izreke:
Glupaku se ne moe dokazati da je glup.,
Ako pametan pone da misli da li je pametan na kraju e ispasti glup.
(Ovu drugu sigurno ne zna jer sam je upravo izmislila.)
4. Naivna sam.
Komentar:
Pa i jesam. Ne puno, ali jesam, malo.

27

30.mart1994.
Dragi Dnevnie,
Neto razmiljam zato ti ja piem. Kau da ljudi piu dnevnike kada drugi ljudi
prestanu da ih sluaju. Odreenije, kada prestanu da ih sluaju sa zadovoljstvom. Mene
ipak sluaju. Neki, neki ne. Moda me ne sluaju kako treba.
Kau mi da puno priam. Svi ljudi u stvari puno priaju. Neki drugima, neki sebi,
neki svojim dnevnicima.
A ta su dnevnici u stvari? Oni su ljudi, linosti spremne da sluaju.
Koga? Sebe.
Eto mojeg uvenog filozofiranja. Mogla bih ovako da piem po ceo dan, samo
neu.
Tvoja Nata

2.april 1994.
Dragi Dnevnie,
Doao je i april.
Neboja i ja smo reili da napravimo novine. Zovu se Vesela pantljiara.
Danas sam bila kod Neboje i Bojana, pa smo Neboja i ja pravili te novine.
Prodavaemo ih ljudima na ulici i kotae ezdeset para. Za to mogu da se kupe dva
sladoleda rumenka, koji je najjeftiniji sladoled. Novine se sastoje iz ovoga:
1.naslovna strana
uta pantljiara koja govori u nacrtanom oblaiu: U ovom broju velika
nagradna igra!.
2.anketa
Neboja i ja smo jue posle kole anketirali ljude. Govorili smo da smo iz
odeljenjskih novina. Postavljali smo im pitanje: Da li znate da nabrojite sedam svetskih
uda? Ljudi su nam odgovarali da ure ili da ne znaju. Jedino je jedna ena due priala
sa nama, mada ni ona nije znala koja su sedam svetskih uda. Traila je da joj mi kaemo
koja su to i mi smo joj rekli.
Posle ruka sam otila na Kej, pa smo i tamo Neboja i ja anketirali ljude. I
Predrag je poao sa nama. Bila sam nam napravila i bedeve na kojima je pisalo
Novosti, iznad svega. Predragu i Neboji su, naalost, otpale penadle sa bedeva.
Predrag je svoj ivrljao i bacio, a Neboja svoj zakaio na koru jednog drveta.

28
Ovog puta smo pitali ljude znaju li imena sedam patuljaka iz Sneane. Tu su ve
poneto znali, ali su uglavnom lupetali svakakva glupava imena, tako da je ispalo dosta
interesantno.
Kasnije smo odgovore na naa pitanja napisali u Veselu pantljiaru.
3.lavirint
Sastoji se od jedne dugake pantljiare. Treba otkriti putem lavirinta koji rep
pripada toj pantljiari.
4.nagradna igra
Anagram. Izgleda ovako:
pus
vkia
molei
Reenje je: evapii s lukom. Nagradu jo nismo smislili. Videemo ta e biti, u
sluaju da nam neko poalje taan odgovor. Napisali smo moju adresu za slanje reenja.
5.zanimljivosti
Ovu stranu jo nismo smislili. Neboja je stalno izbegava, ne znam zbog ega. Ali
moraemo i nju da ispunimo.
6.vicevi
Ova strana se zove jo i Strana smehahaha.... Napisali smo tri vica, dva o
policajcima i jedan sa ljudoderom. Ispriau ti ih sutra.
7.reklamna strana
Preko celog lista je reklama za nae putujue pozorite Genijalci. Napisali smo
da glumimo na deijim roendanima i to besplatno. Stavili smo Nebojin i moj telefon.
Daj Boe da neko pozove!
Tvoja Nata

3.april 1994.
Dragi Dnevnie,
Ja mrzim moj roendan. Mrzim!
Dvadeset osam dana do mog roendana. Mrzim ga! Od kada sam krenula u kolu
sve same grozote su se deavale na mojim roendanima.
Na osmi roendan pozvala sam celo odeljenje. Bio je to pakao. Sruili su mi pola
kue.
Za deveti roendan mama mi nije vie dala da zovem puno njih, pa sam pozvala
samo Nau i Tijanu, moje drugarice jo iz vrtia. Mama je otila u crkvu. Naa, Tijana i

29
ja smo se super zabavljale, dok se Naa nije odjednom ukakila pa su morale kui. Ostatak
dana sam presedela sama, umirui od dosade.
Na deseti roendan ponovo sam pozvala Nau i Tijanu. Mama je ovog puta bila tu.
Sve bi bilo lepo da Nai i Tijani nije crkao pas, tako da su bile strano neraspoloene.
Jedanaesti roendan mi je bio najgrozniji roendan. Ceo dan sam presedela u
pidami, neoeljana i neumivena. Muno.
Eto vidi, roendani su mi svake godine sve gori. Ove godine... Bolje da ni ne
priam o tome.
Prei u na viceve koje sam ti jue obeala.

Ljudoderi
Jede jedan ljudoder veliku kost. Nailazi drugi i kae:
-Da mi malo?
Prvi odgovara:
-Neu.
Drugi kae:
-Molim te!
-Neu, bre, pusti me.
-Dobro, dobro, videe ti kad moja majka umre!

Policajci
Prave se vana dva policajca. Nailazi neki klinac i kae im:
-Pojeu vas!
A policajci mu odgovaraju:
-Mali, nemoj da jede govna.

Banane
Kae jedan policajac drugom:
-Ako pogodi koliko banana imam, dau ti obe!

Tvoja Nata

12.april 1994.
Dragi Dnevnie,

30
Izvini to ti nisam ovako dugo pisala.
Prole nedelje ila sam u biblioteku i videla na robnoj kui ovakav natpis:
Dana sedmog aprila 1994. u suterenu robne kue od esnaest do osamnaest
asova odrae se degustacija kalifornijske pastrmke. Doite!
Reila sam da po svaku cenu idem na tu degustaciju. Zato sam sutradan rekla za
nju Neboji i Sofiji. Dogovorili smo se da odemo zajedno.
Neboja je oko etiri sata doao po mene i u tom trenutku me je Sofija pozvala i
otkazala svoje uee u degustaciji, jer joj se mama upravo vratila sa posla i rekla joj da
ne moe da ide. Zato smo otili samo Neboja i ja.
Reili smo da uemo onako, kao fol nemamo pojma o degustaciji, jer nas je bilo
blam. To smo i uradili. Kao, vidimo natpis na samoposluzi i mnogo se iznenadimo.
Degustacija je bila skroz na kraju samousluge. Kada smo stigli tamo posluili su
nas sendviima. Bilo ih je dve vrste: hleb, salata i prena pastrmka i hleb, salata i
dimljena pastrmka. Obe kombinacije su bile super tako da smo im pojeli skoro sve
sendvie.
Danas sam ila sa Mirom u biblioteku i prolazile smo pored te robne kue gde je
bila degustacija. Gledam ja neke cipele i ugledam ovakav plakat:
Dana dvanaestog aprila 1994. od deset do dvanaest asova u suterenu robne kue
odrae se degustacija keksa Banini. Doite!
Poele smo da se preraunavamo: ako je esti bio u sredu, onda je danas... Pa
danas je dvanaesti! Odmah smo ule unutra iako nas je bilo blam, pogotovo mene, jer
ispada da ja tu dolazim da se prehranjujem. Bar da kupim neto u radnji...
I uemo Mira i ja. Izgleda da me je kasirka prepoznala, pa me je samo onako
pogledala. Pravila sam se da ne primeujem i produila dalje.
Naile smo na onu enu koja posluuje. Bilo je pet vrsta keksa Banini! Najele
smo se i jo nam je natovarila da ponesemo.
Kada sam kasnije rekla Neboji on je poivanio. Zadavio me je jer ga nisam
pozvala, mada i nije postojao nain da ga pozovem kada sam na sred Knez Mihajlove
ulice.
Tvoja Nata Genije

27.april 1994.
Dragi Dnevnie,
Promenila sam miljenje u vezi sa mojim roendanom. Slaviu ga u ponedeljak.
Ponedeljak i utorak nisu radni jer je Uskrs i Dan rada.
Sigurno u zvati Neboju i Bojana, a za ostale je ovako: ako dou Zrenjaninci
dou. Ako Zrenjaninci ne dou, zovem Predraga. Mama mi je dala da zovem samo
Neboju i Bojana jer je baba ove godine umrla, pa ne bi trebalo da pravimo veliko slavlje.
Tata bi trebalo da radi, ali moda nee raditi zbog praznika. Moda e doi.

31
Nastavnica likovnog nam je jo pre oko dve nedelje na asu proitala jedan
plakat:
Uskrnje je jaje
Jedno pravo udo
Ako ga jo oboji
Moe biti ludo
Velika nagradna izloba oslikanih uskrnjih jaja
Deco, ba vi ukrasite jaja! Izaberite najlepe i donesite ga, ili poaljite na adresu:
Art design club, Beograd, Knez Mihajlova 39 do dvadeset estog aprila 1994. godine
Neboja i ja smo reili da odnesemo jaja.
Ja sam napravila jaje u obliku pileta. Telo sam mu ofarbala u plavo, a kljun i krila
napravila sam od ljuske drugog jajeta i prebojila ih u crveno. Oi sam mu napravila od
plastike od aspirina i zrna bibera, a noge od kartona koji sam isto obojila u crveno.
Nisam imala lepak pa sam delove sastavljala bojom. Stavljala sam puno tempere i
drala delove spojene dok se ne osue.
Neboja je bio napravio jako slatkog svetlo i tamnocrvenog pingvina. Noge mu je
napravio od gumice za brisanje, kapu od poklopca tempere i kljun od kartona. Kada sam
ula od ega je napravio kapu skroz sam poizela jer je uzeo poklopac moje bele tempere
koju sam mu bila pozajmila, pa sad moram da je zatvaram nekim papirom.
Bojili smo jaja samo u plavo i nijanse crvene jer smo imali jedino plavu, belu i
crvenu veliku temperu.
Posle nekoliko dana smo otili da predamo jaja. Tamo su nam pokazali i nagrade:
-video kasete sa Talinim Tomom (ako ih dobijem prebrisau ih)
-trenerka
-putovanje
-bicikl
Ba bi bilo genijalno da osvojim neto!
Rekli su nam da moemo da napravimo i vie jaja, pa smo to i uradili.
Moje jaje broj dva je crveni oveuljak. Ima noge od stiropora, kapu od ukrasne
papirne zvezdice i oi opet od bele tempere i zrna bibera.
Neboja je napravio plavog zeca sa arenim uima od papira. Ovo jaje je predao
kao Bojanovo.
Toliko o jajima.
Neboja i ja smo jue bili da odnesemo ta druga jaja i naleteli na degustaciju
suhomesnatih proizvoda. Bilo je haos, samo to posle nismo mogli da ruamo. Bila je
gomila raznih kobasica i salama i jedna salama sa kakavaljem u sredini. Sir u salami!
Super.
Tvoja Nata

32

31.maj 1994.
Dragi Dnevnie,
Evo ta se u dogodilo u proteklih mesec dana.
Slavila sam roendan. Bili su mi Nea, Boki, moje sestre iz Zrenjanina Suzana i
Maa, a doao je bio i tata i doveo Emu. Snimali smo se na kasetofonu i bilo je super.
Neboja, Mario, Buca i ja smo se upisali na glumu u Centru za kulturu Stari
Grad. Besplatno je. U grupi nas ima oko dvadeset, a idu jo i Vinja iz petog dva i
Dijana Sivevi koja ivi u Nebojinoj i Bojanovoj zgradi.
Grupa nam se zove ekspir kompani. Spremamo odlomke iz ekspirovih
komada. Ja glumim slukinju u odlomku iz Mnogo vike ni oko ega, a u ostalim
scenama pevam. Neboja u sceni iz Bure glumi Ferdinanda, Mario u Snu letnje noi
avolka i u Mnogo vike ni oko ega Don Pedra, a Buca glumi u Mnogo vike ni oko
ega Leonata.
Glumu nam dri glumica Rava, a pored Rave imamo i Ivanu koja svira klavir i
Ljiljanu, nastavnicu engleskog, poto neke delove predstave glumimo na engleskom.
Predstavu emo izvesti najkasnije dvadeset sedmog juna 1994. u pozoritu
Boko Buha.
Rava kae da e pred kraj spremanja predstave dovesti neke prave glumce da nas
vide da bi nam razbila tremu. Treba da nam doe i koreograf, ali mu uvek neto iskrsne
pa ne moe. Uf.
Ta organizacija koja je organizovala glumu, zove se Soros, organizovala je i
besplatan kamp. Ide se dvanaest dana za letnji raspust na Paliko jezero. Mene mama
nee da pusti jer je sve to njoj jako sumnjivo. Prema njenom miljenju, mi emo tamo
pevati Drue Tito mi ti se kunemo i slino. Jao, ta u s njom! Svi e ii: i Neboja, i
Bojan, i Mario i Buca. Samo u ja sedeti sama u Beogradu. Divno!
Neu vie da priam o kampu, da se rastuujem.
Nisam ti rekla ta je bilo sa izlobom uskrnjih jaja. Dobili smo samo depne
kalendare. Prvo mesto je zauzelo neko jaje, koje je bilo tako jadno i bedno da sam
poludela. To je bilo roze jaje sa nekim katastrofa crteima koji su izgledali kao da ih je
crtalo dete od tri godine. Rekli su da su tom jajetu dali prvu nagradu jer ono predstavlja
itav svet: gore je sunce koje obasjava taj svet a pod njim deak i devojica koji se dre
za ruke, sirena i jo neto, zaboravila sam ta. Dali su mu nagradu i zato to je tako nene
roze boje. Svata! Bilo je genijalnih radova koji nisu dobili nita ili samo neto malo,
olovku ili bloki. Sledee godine ima da nacrtam neto roze, da konano i ja dobijem
bicikl.
Tvoja Nata

1.jun 1994.

33
Dragi Dnevnie,
Uopte ti nisam rekla ko ivi u mojoj zgradi. Poznajem u stvari samo neke.
Ilija je jedan ludak preko puta mog prozora. Gaji na terasi golubove koji uasno
smrde. Nou je jedno vreme jako glasno putao gramofon i to neke praistorijske ploe
(singlove). Do oko tri sata nou dri upaljeno svetlo. Znam to jer sam nekoliko puta
ekala kada e da ga ugasi.
U prizemlju, takoe prekoputa mene, ivi gomila Cigana. Usred noi cepaju drva,
pale vatru, deru se i psuju. Jedan je poremeen i ne moe skoro da govori, a erke im ne
idu u kolu iako treba. Mue svog psa, a mama ih je jedanput videla da kopaju po
kontejnerima.
I neu vie ni o kome priati, osim o
OPERSKOJ PEVAICI.
Ne znam ni kako se zove, a imam sa njom tako grozne sukobe.
Imala sam pripitomljene golubove iz susednog dvorita. Jeli su mi iz ruke i ulazili
u kuu kroz prozor.
Mama ih nije trpela, a ni operska pevaica koja ivi ispod nas. Njih dve su radile
sve da oteraju golubove, a ja sam ih oboavala. ak mi je jednom moj najdrai golub,
DArtanjan, posle jednog hranjenja odnekud doneo pare hleba i nije hteo da ga pojede,
ve mi ga je stavio u ruku.
Posle etiri meseca borbe za moje golubove, izgubila sam i poizela. I od tada
sam zakleti protivnik Operske pevaice. Moje drutvo joj jo od etvrtog razreda
namerno zvoni na vrata. Jednom nas je uhvatila. Evo kako.
U zgradi ima jedan ulaz koji je samo moj. Kad se ue u njega penje se uz
stepenice i tek su tu vrata mog stana. Vrata stana Operske pevaice su ispod stepenita,
pored mog ulaza.
Neboja, Bojan, Andrej, Uro i ja bili smo poli kod mene. Ja sam ila poslednja.
Krenuli smo uz moje stepenice, a Neboja je pozvonio Operskoj pevaici.
Potrala sam natrag, ali ostali su ve bili uli u moj ulaz. Videla sam Opersku pevaicu
kako izlazi iz svog stana i polazi za njima, pa sam i ja otrala tamo.
Ona nam je svata napriala i drala se na nas. Jedva smo doekali da ode.
I dalje smo joj zvonili, za inat. Od tada je prolo skoro godinu dana. Kad danas...
Neboja je posle kole doao kod mene da prieka Bojana i Andreja koji su ostali
da igraju kockice* u kolskom dvoritu.
Sedeli smo i priali i ba kad smo hteli da krenemo po Bojana i Andreja uli smo
kucanje na vratima. Znali smo da su to njih dvojica i ja sam htela da otvorim, ali Neboja
je hteo da gleda malo kroz pijunku, da vidi kako oni kroz nju izgledaju. I gleda Neboja
Bojana i Andreja kroz pijunku, kad odjednom zaujemo enski glas:
-Zato mi opet zvonite!?
OPERSKA PEVAICA!
ivi smo se prepali. Ja sam, ne znam ta mi bi, otila u kuhinju i rekla mami da je
dola Operska pevaica. Tu sam se grdno zeznula. Mama je istrala iz kuhinje i otvorila
vrata, a Operska pevaica je poela da joj govori ovako neto:

igra u kojoj vie osoba naizmenino udara lopticu o tlo

34
-Ovo nije prvi put da mi zvone! Ovo ve dugo traje! Ja se stalno etam gore dole! Ne mogu vie to da trpim!
Mi smo rekli da neemo vie i slino.
Kada je Operska pevaica otila, moja mama nas je uvela unutra.
-I, ko je to uradio?
Svi smo utali, a onda je Andrej poeo da govori kako mi nismo nita krivi, kako
je on zvonio. Moram priznati da smo i mi ostali ponekad zvonili, pogotovo Neboja.
Mama je rekla da vie ne mogu nikog da dovodim u kuu bez najave, jer se komije
stalno ale na trupkanje po stepenicama.
Kad je zavrila, rekla sam da idem da ispratim njih trojicu.
im smo se nali na ulici, Andrej je rekao kako je on najvei kreten to je zvonio i
uvalio me, to jest nas, u taj sos. Onda smo smiljali ta da kaem mami kad se vratim
kui. Andrej je mislio da joj kaem da je on najvei kreten i da se ja ionako ne druim sa
njim, jer je idiot, na ta ja, naravno, nisam pristala jer mi je on odlian drug i nisam imala
nameru da to govorim o njemu zbog neke tamo Operske pevaice. Meni je palo na pamet
ono to mi uvek i pada na pamet: mi smo iz kolskih novina i testiramo ljude kako
reaguju na neprestano zvonjenje bez razloga. Ali to je bilo suvie naivno i glupo, pa
nisam nikome ni rekla.
Najzad, Bojan je smislio konaan plan: on se bio kladio sa Andrejem u sladoled
da Andrej nee smeti da zvoni Operskoj pevaici, a Andrej nije mogao da izdri pa je
zvonio. Posle su se ponovo kladili i stalno je jedan dobijao a drugi gubio, pa su se i dalje
kladili, pa i danas.
Mama nije htela ni da uje za bilo kakvu priu. Ba je ponekad nerazumna.
Tvoja Nata

4.jun 1994.
ao!
Nisam ti pisala jer nisam imala vremena, zato to Neboja i ja piemo tekst za
predstavu koju emo glumiti. Glumimo je pretposlednjeg dana kolske godine, dvadeset
treeg juna, na dva asa srpskog. Zove se Mnogo vike oko svaega po ekspirovom
komadu Mnogo vike ni oko ega. Ovo e biti prva predstava Genijalaca koju emo
glumiti po scenariju.*
U predstavi se radi o petoro ljudi koji putuju vozom u Gornji Milanovac. Dvoje
od njih su gospoa Mili i gospodin Mili, koji se preruio u Francuza aka i poao za
svojom enom da bi ustanovio da li ga voli.
*

ne raunajui Kapetana Dona Piplfoksa po tekstu Duana Radovia

35
U vozu su jo: seljanka Vida, njen mu ivko, pop i kondukter Pinuva koji
prodaje lutriju.
Nebojina mama nam je isfotokopirala na poslu tekst koji smo napisali, a i kad
napiemo ostatak isfotokopirae i njega.
Zovemo na predstavu sve nastavnike, osim madam Olje i tehniarke.
Sran vie nije u Genijalcima jer se on i Neboja stalno svaaju i Neboja ga ne
trpi. Neboja je bio rekao da odlazi ili on ili Sran, pa je Neboja ostao, a Sran izaao.
Posle smo Bojan i ja hteli ponovo da ubacimo Srana, ali je Neboja rekao da e
on izai ako Sran ue. I jo uvek Sran hoe da ue, i jo uvek ne moe zbog Neboje.
Sad e da mi doe N. da kucamo tekst.
Tvoja Nata

5.jun 1994.
Napolju pljuti kia.
Jue je mama otila u crkvu, a Neboja doao da kucamo tekst.
Evo podele uloga:
ja - gospoa Mili
Neboja - gospodin Mili to jest ak
Bojan - Pinuva, popova ena (ona ispraa popa kad kree na put)
Predrag - ivko
Buca - Vida
Andrej pop
N. i ja samo dosta kucali, pa smo se umorili. Odluili smo da isprobamo kostime.
Neboja je uzeo iz prtljaga za predstave krem sako i braon kravatu. Nali smo mu
i jedan moj crveni karirani kaket, idealan za Francuza.
Ja sam sluajno bila obukla ljubiastu koulju kojoj se krajevi vezuju u vor, pa je
ispala dobra za ulogu gospoe Mili. Iz kostima sam uzela ljubiastu suknju.
Reili smo da se naminkamo. Neboja je crtao sebi brkove olovkom za oi i
nacrtao nekakvu mrlju ispod nosa. Rekla sam da je bolje da brkove nacrta razmaknutije, a
Neboja je onda nacrtao dve mrlje pored usta. Iskidala sam se i pitala ga da li on uopte
zna gde brkovi rastu. N. je rekao da, ako se tako dobro razumem u brkove, to mu ih onda
ja ne nacrtam. Pokuala sam da mu ih nacrtam, ali bilo mi je smeno pa mi se tresla ruka.
Neboja je tada napravio iznad usta uspravne piceve i rekao da su to original DingisKan brkovi.
Dojadilo mi je da ga gledam kao se unakazuje, pa sam mu rekla da je sad dobro.
A i bilo je uglavnom bolje nego dotadanji njegovi pokuaji crtanja brkova.
Zatim sam ja nakarminisala usta, narumenela jagodice i namazala trepavice.
Neboja je hteo da mi naminka oi. Nisam mu dala jer sam alergina na to. Neboja je

36
hteo da me onda naminka ispod oiju, a ja sam rekla da nema anse da to uradi, jer u
izgledati kao da imam ogromne podonjake. On je rekao da se tako minkala i naa biva
nastavnica istorije.
Naa biva nastavnica istorije se stvarno tako minkala, ali je ona i inae bila luda
i strana kretenka. Ta nastavnica stavljala je kilo minke i ispod oiju tone zelene senke.
Jednom reju, izgledala je kao Indijanac.
Onda je Neboja odluio da mi iscrta obrve. Pristala sam na minkanje obrva, ali
pod uslovom da ih sama iscrtam. Bio mi je prvi put da to radim, pa su mi na kraju obrve
izgledale kao dve crne talasaste crte!
Skidala sam boju vatom i kremom, ali obrve su mi samo postale atirane, crne od
krejona i bele od kreme. Malo sam se usplahirila, jer sam izgledala grozno. Natrljala sam
obrve sapunom i kad sam pogledala u ogledalo samo to se nisam logirala: obrve su mi
bile plaviasto-sivo-bele boje i upave kao dve gusenice.
Zadavila sam Neboju, jer je to bila njegova ideja. Stavila sam ampon na obrve,
trljala i trljala, i jedva ih oprala.
ao!
Tvoja Nata

Himna Genijalaca
Nata: -Ja imam fobiju od visinee!
Nea: -Ja imam fobiju od nizinee.
Boki: -Ja imam fobiju od mnogih pasa...
Buca: -Av, av, av!
SVI: -Samo Genijalci nemaju fobiju - ni od ega!
refren
Genijalci pravi ljudi
Genijalci pravi ljudi
Intelektualci
Genijalci, Genijalci!
Nata i Boki: -O, je.

9.jul 1994.
Dragi Dnevnie,

37
Evo ta se dogodilo sa naom predstavom Mnogo vike oko svaega.
Drugi deo scenarija, od dvanaeste do osamnaeste strane, napisala sam sama jer
Neboja nije mogao da doe.
Poto se priredba nije sadrala samo od nae predstave red bi bio da kaem ta se
desilo sa prvim delom recitalom.
Voditelji su bili Mladena i Mario. Mladena je imala stranu tremu pa se rasplakala
im je rekla prvu reenicu. Mariju je to bilo smeno, pa se okrenuo leima publici da se
ismeje i u tom trenutku shvatio da je zaboravio tekst, pa je i on poeo da plae, tako da je
taj deo priredbe proao dosta bedno.

29.novembar 94
Kao to vidi, nisam dugo pisala i neu da se pravdam jer nemam neki naroit
izgovor. Da zavrim.
Uionica je bila puna publike, a ispred su bile jo i tetkice i neki od profesora u
prolazu koji su gledali predstavu kroz vrata. Predstava je super prola i publika se cepala
sve vreme, mada smo se bili zeznuli i preskoili jednu scenu, pa nije ba sve moglo da se
razume. Ali ta se sad tu moe.
Posle smo glumili Mnogo vike oko svaega jo jednom u petom dva.
Toliko o toj predstavi.
Dvanaestog septembra 1994. smo imali premijeru, i jedino izvoenje, predstave
ekspir kompani Mnogo vike oko svega* u pozoritu Boko Buha koje se prekrstilo u
Teatar kod konja. Za divno udo, bilo je super, nisam imala tremu i nisam zaboravila
tekst, nisam upala u publiku, jer bila sam na rolulama, i imala sam divnu ljubiastu
haljinu iz doba renesanse.
N. i ja smo napisali nov scenario. Zove se Bla, bla u dva stana. Tekst spremamo
sa dramskom sekcijom koju vodi nastavnica srpskog. U predstavi e glumiti svi
Genijalci, Mario, Sofija, Vesna, Mira, i Monika i Vinja koje su iz petog dva.
Sa predstavom emo ii na dva takmienja: na Zvezdarijadu u Zvezdara
teatru i na takmienje Deijeg saveza koje e se odrati u Optini.
N. i ja smo bili u kvizu Super klinci na TV Politici. Pobedili smo za jedanaest
poena i sada idemo u sledeu emisiju. Bravo mi! Kviz se sastoji od sedam igara:
zagonetna re, da li znate, igra pamenja, pogaanje pesama, tajanstveni predmet,
potapanje brodova i asocijacije, a takmii se protiv drugog para. Za kviz se prijavljuje
pismom u kome ispria neto o sebi i onda oni izaberu ko e da uestvuje. N. i ja smo im
napisali pismo od tri kilometra i u njemu je N. opisivao mene, a ja njega.
Da vie ne bih komplikovala, od danas u opisivati svoj dan u deset reenica.

Predstava ekspir kompani se zvala Mnogo vike oko svega, a predstava Genijalaca Mnogo vike
oko svaega. Naslovi oba komada su inspirisani naslovom ekspirove komedije Mnogo vike ni oko
ega.

38

30.novembar 94.
Ustala sam u pola dvanaest. Otila sam kod Neboje i Bojana i igrali smo se
asocijacija i igre sa slaganjem rei. Vratila sam se kui oko pola tri, mada je njihova
mama htela da me zadri na ruku.
Sluala sam stare ploe i jela kokice. Pokuala sam da neto snimim na kasetofon,
ali sam ustanovila da se pokvario. Odluila sam da za moj sledei roendan kupim novi
film za fotoaparat i pozajmim od nekog aparat sa blicem poto moj aparat nema blic, pa
da se malo slikamo u mom stanu.
Mama je izjavila kako ide za Novu godinu sedam dana u Francusku preko crkve a
ja u biti kod tate. Razmiljala sam kako u onda ii na Vesnin, Sofijin i Mirin roendan
koji su u to vreme.
Posle sam probala neku odeu, a posle toga sam razmiljala o ljubavi, ivotu i o
tome kako bi bilo divno da dobijem jedne cipele koje sam videla. Duboke su i svaka ima
po dva nira umesto po jedan, ali se u stvari ne niraju, nego je izmeu nirova
rajsferlus!

1.decembar 94
Jo trideset dana do Nove godine, jo dvadeset do zimskog raspusta. Kako mi je
udno to u se uskoro potpisivati sa Nata Genije 95!
Ipak sam zakljuila da mi ne odgovara pisanje u deset reenica, tako da i dalje
piem obino.
Poslala sam pismo jednoj Marini sa kojom sam se pre dopisivala pa sam prestala.
Napisala sam joj da sam kao izgubila njenu adresu i tek je prole nedelje nala iza
ormana.
Danas sam iz kole otila pravo na glumu i nisam svraala kui. Reila sam da se
javim mami odande oko osam, kada ona dolazi sa posla.
Bila sam izala sa Vinjom iz sale u kojoj probamo u hol i htela da okrenem
brojeve na telefonu, ali neto je zapinjalo. Prinela sam sveu telefonu, poto je u holu bila
crkla sijalica, i videla da je na brojaniku katanac.
Vinja i ja smo poele da traimo spremaicu Amaliju da nam otkljua telefon, ali
nje ni od korova. Onda smo pokuale da izaemo iz zgrade jer smo mislile da je moda
otila da isti stepenice, pa smo ustanovile da su zakljuana i vrata.
Tada je neko pokucao. Pitale smo ko je. To su bili Buca i Dijana Sivevi koji su
bili otili da kupe okoladne bananice. Rekle smo im da emo pozvati Ravu.

39
Ali ispostavilo se da ni Rava nije ba najuspenija u otvaranju zakljuanih vrata
bez kljua, jer ni ona ga nije imala. Zatim se Rava uspaniila, pa su se i svi ostali
uspaniili. Poderali smo grla dozivajui tu Amaliju.
Onda nam je palo na pamet da pretraimo fijoke jednog stola pored vrata. Nali
smo kljueve, ali naalost ne od vrata ve od telefona, pa sam pozvala mamu.
Rava je rekla Bucku i Dijani Sivevi kroz vrata da odu u Jevremovu u glavnu
zgradu i vide da li tamo imaju duplikat kljua. Otili su, a mi smo poeli da priamo o
svojoj sudbini, o tome kako bismo mogli da ivimo dvadeset dana ako svakog dana
jedemo po jednoga, a etrdeset ako jednoga jedemo dva dana. Veina njih se vratila u
salu, a u holu smo ostali Neboja, Jana, Goran i ja.
Goran je najednom poeo da urlie kako je pronaao klju. Mislili smo da ga je
naao stvarno, ali onda smo videli da u ruci dri samo jednu iskrivljenu icu i nismo bili
oduevljeni. On je izjavio da e icom askom da obije bravu, to je to zvualo glupo, jer
takve stvari uspevaju samo u filmovima.
Goran je onda muio onu jadnu icu davei je u kljuaonici, ali se vrata nisu ni
mrdnula. Jana je tada primetila da iznad vrata postoji prozor sa mutnim staklom, pa smo
reili da ga otvorimo i da tuda svi izaemo.
Stavili smo stolicu uz vrata i Goran se popeo na nju, pa na naslon i taman je hteo
da otvori prozor, kad su vrata poela da se otkljuavaju i otvaraju i on je svom teinom
tresnuo na pod.
Ula je spremaica Amalija, koja je bila izala da kupi virle.

2.decembar 1994.
Haj!
Nisam ti rekla dve stvari:
1)Mira se zaljuuubila u Neboju.
2)Sofija se zaljuuubila u Bojana.
Ovo prvo svi znaju, a drugo samo neki.
Neboja i ja smo izmislili da imamo simpatije. Njegova je kao neka sa imenom od
sedam slova, a moja simpatija je kao neki Danko sa Keja koji ima plavkasto-smeu kosu
i smee (moda i zelene, postajem rasejana) oi. To smo svima rekli, samo je sad
problem to Sofija hoe da je upoznam sa tim Dankom, koji naravno ne postoji.
Jedna lujka iz sedmog razreda se oiala skroz na elavo a imala je kosu do usta.
Dobro, barem joj sada ne upada kosa u lice, ne mora da je fenira, ni da je elja, a moe
da pere kosu i za vreme kolskog odmora. Ne moe da dobije ni vake. Ali, ipak, skroz
na nulu...
U poslednje vreme sanjam snove koji imaju veze sa stvarnou. To mi je ba
udno, jer sam pre obino sanjala sve i svata, samo ne neto povezano sa onim to se
dogaalo.
Ispriau ti na primer jedan dogaaj koji sam ionako planirala da ti opiem, a
posle san u vezi sa njim.

40
Ako ti nisam rekla, Mira, Nea i ja smo ili na crtanje.
Jednom smo na glumi videli natpis u vezi sa kolom crtanja. Otili smo u glavnu
zgradu u Jevremovu i raspitali se o tome. Sekretarica nam je rekla samo da u petak u
jedanaest ujutru doemo u prizemlje te zgrade i da e nam tamo sve rei. Mi smo tada i
otili i imali prvi as crtanja, pa drugi, trei... Kada smo doli osmog asa, pitali su nas
zato nas nema na listi plaanja. Mi smo se zabezeknuli i pitali na kakvoj listi plaanja.
-Pa na listi onih koji treba da plate asove crtanja.
-Da plate? Ali nama to nisu rekli!
-Ja nita ne znam. Idite gore kod sekretarice.
Otili smo i sekretarica nam je rekla da je nemogue da nam nije niko nita rekao.
Ali, ona ali sluaj. Treba da platimo upisninu dvadeset dinara plus trideset dinara za
mesec novembar. Mi smo tu poeli da se bunimo, raspravljamo i na sve mogue naine
izvlaimo stvar, ali nam nije ba najbolje funkcionisalo. Vratili smo se nazad na crtanje, a
usput se dogovorili da, poto nismo ostavili telefone ni adrese, ako nas za to pitaju neto
izmislimo. Rekli smo nastavniku crtanja ta se desilo i on se malo zapetljao i rekao da
mora neto da pokae uenicima u drugoj prostoriji. Izaao je, a mi smo zgrabili jakne i
pobegli.
Tri dana pre ovog dogaaja itala sam Mletakog trgovca* u kome jedan treba
da naplati dug drugome tako to e mu uzeti pola kile mesa ali iz njegovog tela.
A sada, san.
Kao, ja sam napravila urku i puna mi je kua drutva. Neko zvoni na vratima.
Otvaram i ulazi jedna ena koja u ruci dri sataru.
-Dobar dan. Ja sam iz Centra za kulturu Stari Grad. Dola sam da Vam naplatim
dug.
-Dug?
-Da. Pola kile Vaeg mesa.
I onda je poela da me juri sa satarom. Jezivo, zar ne?

4.decembar 1994.
Reila sam da putam nokte. Poela sam od jue.
Sad treba da perem kosu.
Posle u da vebam francuski jer u utorak imamo pismeni.
*

Viljem ekspir

41
Veoma mi je dosadno.
Nata 94

21.januar 95.
Happy new year!
Novu godinu sam slavila kod tate. Nije bilo loe.
Od onih roendana na koje nisam znala da li u ii, ila sam na Sofijin i Mirin a
nisam ila na Vesnin. Bilo je super, ako se izuzme to to sam se prejela. Prejela sam se
pogotovo na Mirinom i posle sam povraala u etiri sata nou.
Sedmog februara dolazi neki glumac da pogleda nau predstavu Bla, bla u dva
stana i da odredi da li emo se takmiiti na Zvezdarijadi ili ne.
Nea i ja smo napisali novi scenario. Tanije, rekla bih da sam ga samo ja
napisala, jer smo zajedno smiljali a sama sam pisala. To je komedija Smena strana
istorije* i glumie je na kraju godine Genijalci sa dramskom sekcijom.
Radi se o sledeem. Kraljica Margo kuva kralju Arturu samo gula za ruak, pa
on poivani i posvaa se sa njom. Onda kraljica Margo pokupi sve ene i ode sa dvora, a
kralj Artur ostane sa mukarcima i njihovim sinom Robijem Hudobinom. Posle trinaest
godina kraljica Margo hoe da Hudobin pree da ivi kod nje i onda svako na svojoj
strani kuje zaveru u vezi sa tim.
Uloge su: Kraljica Margo, Kralj Artur, Robi Hudobin, Mali on, grof Lanselot,
grofica Nesvestica, vitez Ajvar Pinurovski, dadilja Skoca, Merilin, Merlin Monro, Mica
Pijavica i spiker.
Napisala sam pismo TV Politici o Genijalcima i predloila im da nas snime.
Rekla sam im da, ako mi se ne jave do treeg februara 95, piem Studiju B.
Napravila sam dva leksikona ali ih jo nisam pustila u opticaj. Malo su uvrnuti.
Ima pitanja u stilu:
-ta bi pre izabrao: da oslepi ili da ogluvi?
-Da oboli od side ili raka?
-Da te udave u vodi ili bace kroz prozor?
-A da te pojedu ili da umre od gladi?
-ta bi pre: da te pretvore u ajkulu, goluba, glistu ili mia?
-Kad bi morao, u koju bi od ovih boja ofarbao svoju sobu: plavu, zelenu, roze ili
crnu?
Baj!

Radnja nije povezana sa istoimenim filmom, niti sa istoimenim ve postojeim komadom, ali je po filmu
komadu dat naziv.

42

23.januar 95.
ponedeljak
Pismo koje sam poslala TV Politici izgleda je urodilo plodom. Mama mi je rekla
da me je dok sam bila u koli zvala neka ena Sonja sa TV Politike. Rekla je da e opet
pozvati sutra. Poeli nam sreu!
Na poetku zimskog raspusta prestali smo sa glumom kod Rave. Evo zbog ega.
Do sad nas je sponzorisao Soros, ali to je bio ugovor na samo dve godine koje
su istekle sada, u decembru. Preostaje nam ili da naemo novog sponzora, ili da ponemo
da plaamo glumu.
Moralo bi da nas bude najmanje dvanaestoro da bismo osnovali novu grupu a to
bi nas bilo vie, to bismo manje plaali. Glumili bismo Olivera Tvista u pozoritu
Boko Buha. To bi bila normalna predstava, imali bismo premijeru i izvodili je vie
puta.
Ne bismo glumili sve uloge kao u proloj predstavi, ve bismo glumili samo decu
a odrasli bi glumili odrasle. Ali izgleda da bismo onda skoro svi mi bili statisti, jer su
deije uloge samo Oliver Tvist i jo jedan deak!
Olivera Tvista trebalo bi da igra neki mali plavi koji odgovara opisu iz knjige i
Rava kae da e da raspie audiciju. Pored toga, taj mali mora da bude iz Sarajeva!
Nikome nije ba jasno zato, osim Ravi.
Naa grupa je odmah odluila da traimo sponzora. Jana i ja smo smislile da
napravimo letke i da ih poaljemo potom raznim kompanijama. Htele smo prvo da
idemo gradom i delimo ih ljudima ali smo se predomislile, jer nas niko nee ozbiljno
shvatiti poto e videti da smo deca.
Otkucala sam jedan letak i dala Buci da ga isfotokopira kod mame na poslu. Tekst
je sledei.
Traimo sponzora!
Ve dve godine radimo u okviru projekta Centra za kulturu Stari Grad, ali smo
ostali bez sponzora. Poto elimo da nastavimo sa daljim radom (glumili bismo predstavu
Oliver Tvist u pozoritu Boko Buha) obraamo Vam se ovim putem traei pomo.
glumaka druina
Centra za kulturu
Stari Grad
voa grupe i umetniki rukovodilac
ga Ravijojla Tei
tel: 011/--- ---
Sofiji je Bojan poeo da se privia svugde. Tvrdi da ga vidi ak i kad pogleda u
nebo, pa smo se zezali tako to smo Velikog medveda prekrstili u Bokijevo sazvee.

43
Tvoja Nata

24.januar 95.
Javila mi se danas ona ena Sonja sa TV Politike! Rekla mi je da TV Politika
nema emisiju koja se bavi tom temom i gde bi mogli da nas prikau, ali da probam da se
javim na radio u neku emisiju Dvesta iz mesta. To se zove srea!
Evo ponovo opisa mojih prijatelja iz estog jedan. Trudiu se da budem kratka i
jasna. Opisivau ih po redu sedenja na srpskom.
1)Mirjana Obradovi - Mira
Zaljubljena je u Neu, mada tvrdi da vie nije. Jedna je od mojih naj drugarica.
Sva je usporena. Neki misle da je zaostala.
Nosi naoare, ima braon oi i smeu kosu. Najmlaa je u naem odeljenju, jedina
je iz generacije osamdeset tree.
2)Ognjen Baji
Nastavnici ga zovu Baja po prezimenu. Lake ga je preskoiti nego zaobii, to jest
nizak je i debeo. Ima plavu kosu i plave oi. Nije neto naroito inteligentan.
3)eljko Taaj Koska
Taaj je dosta histerian i esto plae.
ivi je kostur na dve noge. Zato ga i zovu Koska.
Taaj ima smeu kovrdavu kosu i zelene oi. Slua metal i hoe zbog toga da
puta kosu. To bi mu stajalo grozno.
Nije mi neki drug, mada nije lo. Bivi je lan Genijalaca, izaao je pre oko dva
meseca.
4)Dijana Mitrovi
Niska je, sitna i pakosna. Pakosna je ba re koja je definie.
Ima plave oi i umurastu kosu do ramena.
Pravi se pred nastavnicima da muca i tako se izvlai.
5)Sanja Bugarski
Debela svinja. Uglavnom je svi mrze. Ima plavu kosu i ike. Nemam pojma koje
su joj boje oi i isto me briga.
6)Julija inovi
Definicija za nju kurva. Ljubi se sa svakim i slino. Pre je dosta njih bilo
zaljubljeno u nju, ali su kasnije shvatili kakva je. Dizela* je i propalitet.
*

dizelai Osobe koja sluaju turbo-folk muziku. Zalizani su, gornji deo odee upasuju u donji i nose
debeo dugaak zlatan lanac oko vrata (kajlu). Prisutni tokom devedesetih.

44
Ima braon kosu i braon oi. Ima astmu.
7)Zoran alji
Manijak. Od ove godine je u naem odeljenju, a ponavlja ve tri godine. Njegovi
roditelji dre kiosk pored kole i zbog tog kioska je pun para.
8)Aleksandar Filovski
Glavni aljiev ortak. Takoe je uasan kreten i takoe je od ove godine u naem
odeljenju, a ponavlja dve godine. Njegovi roditelji dre pekaru preko puta nae kole i
zbog te pekare je, opet kao i alji, pun para.
9)...

15.februar 95.
Evo novih dogaanja.
Gluma kod Rave e se plaati trideset dinara meseno. Ne bih mogla da idem
poto mi je skupo, ali poto jedino ja neu moi, Rava e nekako smuvati da idem
besplatno. Fjus, strava.
Vie ne moemo da imamo probe u sveanoj sali, jer ju je direktor nekima
iznajmio. Kakav je dia kreten! Sad moramo da probamo u sali za fiziko.
Evo kako napreduju ljubavni parovi u naem odeljenju.
Sofija i Boki To je propalo. Ona ga jo uvek voli, a njega mnogo briga za nju.
Jad i beda.
Mira i Nea Isti sluaj kao i kod Sofije i Bokija: on je ne voli, ona njega voli.
ta e.
Trenutno itam Dnevnik Ane Frank, pa uporeujem sebe i nju. Jo nisam dola
ni do kakvog zakljuka.
Zna li da su 1968. godine devojice dobijale prvu menstruaciju sa oko etrnaest
godina, dok sada dobijaju sa oko dvanaest godina? Ja sam sa jedanaest godina i osam
meseci.
Madam Olja ima ir i ne dolazi u kolu. Dabogda joj pukao!
Ne znam vie ta da ti priam.
Da! Evo kako smo pravili skrivenu kameru.
Nea, Sofija, Mario i ja uzeli smo moju kameru. To je stara ruska kamera mog
tate i na alost ne radi, jer su joj izgorele neke cevice koje vie ne mogu da se kupe kod
nas.
Otili smo u ulicu 7.juli i evo ta smo radili.
Uem na primer ja u neku prodavnicu, a N. i Mario stanu ispred i glume
nasilnike. Sofija se sakrije pored izloga i, kao fol, snima. Onda ja kaem prodavcu da mi
ovo dvoje ispred ne daju da izaem i prete mi.

45
Tada prodavac obino izae napolje da ih rastera i pone da se dere na njih, a
Sofija iskoi sa kamerom i vikne: -Skrivena kamera!

6.mart1995.
ponedeljak
Jue sam bila u Mc Donalds-u na Verinom roendanu. Bili su jo i Nea, Boki,
Sofija, Mario, Buca, Vesna i Dijana Mitrovi. Roendan je trajao od est do pola osam i
nije bio ba neki.
Slikali smo se. Bila sam naruila Big mek, ejk od okolade i srednju koka-kolu.
Jedina sam naruila ejk, a ostali su sladoled. Poto su neki, tanije Nea, Boki, Mario,
Sofija i Buca, hteli da probaju i ejk poeli su da piju moj, tako da sam ja na kraju popila
samo jednu etvrtinu ejka (bedno).
Evo jo nekih zanimljivosti sa roendana.
Nea je, svaki put kad bi se kelner okrenuo, uzimao po jedan vetaki cvet iz vaze
iza sebe i davao ga Sofiji kao cvee za snaju.
Bojan je pitao Bucu gde je WC, a ovaj ga je odveo u enski i Boki je to primetio
tek kada je tamo naleteo na neku enu koju je isprepadao.
-Sofija, citiram: -Kakvi su ovo hamburgeri bez keapa? Kao da sam
vegeterijanac.
-Boki, citiram: -Ovo je prvi roendan na kome sam bio u big meku.
ja: -U big meku?
Boki: -Ovaj, u milk ejku.
U povratku sa roendana smo pola sata pokuavali da siemo niz pokretne
stepenice za penjanje, a posle smo Nea, Boki, Buca i ja otili na neki koncert ispred
knjiare Plato. Nea i ja smo upali usred mase i repovali kao manijaci, a Nea je jo
povrh toga nosio kaket iz Mc Donalds-a. Boki i Buca su stajali pored i pravili se da nas
ne poznaju.
Kad se koncert zavrio, Buca je otiao na autobus za Zemun Polje, a Nea, Boki i
ja smo produili dalje Knez Mihajlovom. Ustanovila sam da imam jedan dinar, pa smo
kupili dambo kesu kokica. Raspravljali smo se ko e da je nosi, dok se nismo dogovorili
da to bude Boki. Otili smo na Kali i tamo hranili kokicama nekog dukca.
Tada je bio ve pao mrak, pa smo poli kui.
Jo da kaem da smo Veri Nea, Boki i ja kupili zajedniki poklon. Nea i ja smo
ga kupovali u petak po pljusku. N. je bio upao u baru do lanaka, pa je posle doao kod
mene da se osui i reavali smo testove iz asopisa. Kupili smo Veri dezodorans Fa i
keramiku patent olovku sa naslikanim faraonima.

46
U etvrtak je doao glumac, neki Sinia J, da pogleda nau predstavu Bla, bla u
dva stana. Glumili smo u sekretarevoj kancelariji koja je jako mala, tako da je bilo
bedno. Takoe, Nea je bio upao u sasvim pogrenu scenu, a Boki je meni rekao Nataa,
gde ti je prsten? umesto Svetlana, gde ti je prsten?.
Ne verujem da emo proi na takmienje, poto taj glumac treba da pogleda
ukupno trideset osam predstava i izabere za Zvezdarijadu pet. Uostalom, i scenario
nam je malo glup. (To sam danas zakljuila.) Takoe, u takmienju ne uestvuju samo
kole kao to smo mislili nego i amaterska pozorita.
Zvala sam radio i tamo uopte ne znaju koja je to emisija Dvesta iz mesta! Ba
stvarno bezveze.
Tvoja Nata95

7.mart95.
Moja mama je stvarno kretenka. Ona je toliko histerina da to nije normalno. Evo
zbog ega smo se sad posvaale.
1.Upravo smo se vratile od lekara. Tamo me je lekarka pitala da li puno
iskaljavam. Mama je rekla da, a ja zatim malo i ona je poludela zato to je to, po
njenom miljenju, jako nevaspitano. ta ja mogu kad ba malo iskaljavam.
2.U povratku smo srele nekog oveka i mama mu se javila a ja nisam, jer nisam
imala pojma ko je to. Mama je posle rekla da je to bio na komija i strano se naljutila na
mene.
Ove nedelje ne idem u kolu jer sam bolesna.
Sledi vest godine:
Buca mi je upravo javio da je nastavnica Branka telefonirala Nei i rekla da je
onaj glumac pogledao petnaest predstava i treba jo dvadeset tri, a da smo od tih petnaest
mi na prvom mestu!
Glumac se oduevio, ali nije hteo da nam to odmah kae i pohvalio je reiju i
scenario, samo nam je dao minus za scenu. Pohvalio je i Vinju i Sofiju za glumu. Daj
boe da proemo. Boe, pomozi!
Reila sam da imam petoro dece. Najbolje tri devojice i dva deaka. U stvari,
moe i obrnuto.
Jutros sam zakljuila da moj ivot i nije tako dosadan.
Tvoja Nata95

47

9.mart1995.
posle Hrista
Legla sam i sluam radio. Na Radio pingvinu putaju pesme po elji. teta to
nemam telefon u sobi da pozovem. Ovako ne mogu zbog mame, jer je oko jedan sat
nou.
Jue sam sluala do etiri sata nou neku astrolokinju (valjda se tako zove enski
astrolog). Stvarno bi bilo haos da se javim da mi kae neto vie o meni i ko bi mi
odgovarao. Ta astrolokinja, ili kako se ve kae, ispriala je kako je jedna firma
zaraivala.
Prodavali su u malim boicama neku tenost. Tom tenou je, da bi donela sreu,
trebalo za Novu godinu da se namae deo tela, ali svaki horoskopski znak je trebalo da
namae drugi deo: vodolije laktove, blizanci kolena... I evo ta su proizvoai tenosti
uradili. Zna se da su korpije jako sujeverne i da kupuju sva ta uda. E, zato je korpije
trebalo da namau celo telo, za ta je trebalo da kupe bar deset boica.
Pojavio se i neki novi znak, zmijonoa. Pre nekog vremena su ga otkrili, mada se
jo raspravlja oko toga. Neki ga ne priznaju. I ja sam lino protiv toga, jer se onda sve
poremeuje i ja postajem ovan. Dobro, i to je fin znak, ali ja ipak hou da budem bik.
Mi se uskoro rastajemo. Samo jo deset listova i zbogom. Ali ipak, o neemu
razmiljam... Sasluaj sledee.
Mogao si biti obina sveska za beleke. Mogla sam od tebe napraviti spomenar ili
svataru i pisati dnevnik i negde drugde. Ali opet bih zapisala isto. Znai, ponaala bih se
kao da se obraam istoj osobi kao i sada.
Evo ta sam napisala izmeu ostalog tridesetog marta 1994:
A ta su dnevnici u stvari? Oni su ljudi, linosti spremne da sluaju.
Koga? Sebe.
Obraam se Dnevniku. Obraam se sebi. Bilo gde da te svoje misli zapisujem
uvek e me ista osoba sluati. Ja.
Zato se mi, dragi moj Dnevnie, nikad neemo razdvojiti. Jer mi smo jedno. Ti si
ja i ja sam ti.
Mogu zakljuiti da bi neko, kad bi proitao samo ovaj odlomak, zakljuio da je
ovo dnevnik neke sedamdesetogodinje babe. Bolje da piem neto to vie odgovara
mom uzrastu.
Primeniu sada u na sebi jedan psiho test.
Definisati sebe u pet rei:
otkaena, oseajna, piskaralo, prijateljica, devojica
Dopuniti reenicu:
1.Najvie se bojim: neizleivih bolesti i rastanka.
2.elela bih: da uvek imam dobre prijatelje.
3.Volim: kad sam sa dragim osobama.

48
4.Brinem se: da u sve zaboraviti.
5.Ne volim: mune situacije.
6.Oseam se sigurno: kad sam u drutvu najdraih prijatelja.
7.Ne bih elela: da se N. i B. odsele.
8.Ja sam: jedna vesela, matovita i otkaena devojica.
Tumaenje testa:
Poto sam pod broj jedan rekla da se bojim neizleivih bolesti, to direktno ukazuje
da se bojim smrti.
Iz sedam se vidi da se bojim rastanka, kao to sam opet pod jedan i rekla.
Vidi kako sam roeni psiholog. Mogla bih da otvorim neku agenciju.
Kad sam ve kod otvaranja agencija mogla bih da otvorim i neku vraarsku
agenciju, jer esto mi se deava da iz prve pogodim neki predmet ili ivotinju koju Nea
zamisli, dobijam na kocki broj koji hou i sanjam proronjake snove (npr. da neemo
glumiti u sveanoj sali, da neemo imati kontrolni iz fizike itd.).
Iskreno,
tvoja Nata95

10.mart95.
Dragi Dnevnie,
Mislim da u onom psiho testu u reenici broj etiri nisam bila dovoljno jasna.
Bojim se da u sve zaboraviti.
Bojim se da u zaboraviti neke prijatelje, neke lepe dogaaje i mesta. Zato i piem
ovaj dnevnik i non-stop po kui sakrivam koverte sa natpisima Ovo otvori na svoj
dvadeseti roendan, Ovo otvori kad se zaposli i slino. Unutra sam neto zapisala ili
stavila potpise mojih prijatelja, razglednice, pisma...
Moje pamenje inae dosta je zafrknuto. esto mi se deava da zaboravim
kolsku torbu ili spakujem pogrene knjige, jer pogreim kada mislim koji je dan. A s
druge strane, super se seam nekih dogaaja od pre godinu dana kojih se drugi ne seaju.
Evo primera.
Idemo Nea i ja da kupimo Veri poklon i prolazimo pored jedne knjiare. Kaem:
-Je li se sea kada smo letos ili ovuda? Prvo smo uli u C market da kupimo
sladoled ali nismo imali para za dva oka-moka, pa smo razmiljali da li da kupimo dva
rumenka ili lag u ai pa da ga jedemo zajedno. Na kraju smo kupili dva rumenka i kad
smo prolazili ovuda ti si rekao: Dobro je to smo kupili rumenko. Da smo kupili okomoko do sad bi nam se ve otopio. Posle smo naili na jedno jako slatko kue.
Nea se nieg od ovog nije seao.
Nea i ja smo reili da se upiemo na scenario i reiju. Ja u na scenario, a on na
reiju. Kakav e to biti tim!

49
Tvoja Nata95

12.mart1995.
Sanjala sam kako dramska sekcija treba da se sastane u Duanovoj u kostimima.
Ja se zeznem i umesto kostima za Svetlanu, obuem kostim za tetku Poli. Onda nam
nastavnica Branka kae da svako pogleda u tekstu koju re najvie puta izgovara, pa e
nas ponaosob fotografisati izbliza dok izgovaramo tu re.
Neboja i ja smo dobili petice iz biologije zato to smo napisali pesmu o amebi.
Zar to nije genijalno? Mogla bih tako da piem pesme iz svih predmeta i da ne moram
nita da uim.
Ameba
Kako je postala ameba?
Amebu je Bog poslao s neba
Ali njena nena koica
Izoblii se u vidu lanih noica
Onda je nala svog amepca
I rodila mu jednog bebca
A bebac je bio biar
Svojoj majci nije bio slian
Sledea po redu bila je bebica
Imala je puno trepavica
Pa su je nazvali trepljarica
Sada je ameba ve baka
I ima puno potomaka
Tvoja Nata95

13.mart 1995.
Danas sam bila na glumi kod Rave. Izgleda da ipak neemo glumiti Olivera
Tvista nego neto na engleskom, ili neke glupe deije pesme, kao: Sedi na hoklu, rekoh
Sofoklu, i pojedi jednu nenoklu.... Rava je uporno to nenoklu tako izgovarala da se
uopte nije rimovalo sa ostatkom pesme.
Popodne sam bila u biblioteci sa N-om da prepisujemo iz enciklopedija delove za
referate iz biologije. Ja piem o seobama ptica, a N. o nonim pticama.

50
Posle je N. bio kod mene i gledali smo sve i svata kroz mini mikroskop, a zatim
smo u duetu svirali na sintisajzeru pesme iz muzikog.
Poela sam da se dopisujem sa nekim Dragiom iz Bora i Saom iz Zrenjanina.
Tvoja Nata95

15.mart 1995.
Bila sam se ispalila i danas u kolu ponela blok za likovno iako nismo imali
likovno. Nastavnica domainstva je videla moju futrolu za blok i rekla mi da u sledeeg
asa, dok ostali budu ili pernice i gumice za kosu od jute, ja jutom presvlaiti futrolu.
Vesna je itala na biologiji referat o apljama i plovuama, to je Andrej prekrstio
u aplje i plavue. Nastavnica je mislila da je to rekao Bojan, pa je poela da Neboji
govori:Je li ti se brat i kod kue tako ponaa ili samo u koli? i slino.
Moram sada da idem jer me sutra pita francuskinja, a tek sam sad ula od Taaja
da pita i Dossier 4 Moi, je suis....
Tvoja Nata95
p.s. Nea i Boki sutra dobijaju maltezera i zvae ga akuj!

16.mart 1995.
Neboja i Bojan danas dobijaju psa. Ipak ga nee zvati akuj, nego Fripi. N. je
prvo hteo da ga nazove Gonzo ali se predomislio, jer bi ga bilo blam da zove nekog tako
na ulici.
Odgovarala sam iz francuskog i dobila pet. Najbolje je bilo kad sam prepriavala
tekst a madam Olja je preturala po ormanu, tako da sam ladno itala tekst iz udbenika, a
ona je verovala da to ja napamet prepriavam.
Stvarno ne znam ta da radim. Neki kau da treba da se za sutra iz geosa naui
eka i Slovaka, a neki da to samo Ognjen treba da naui. Nauiu za svaki sluaj.
Tvoja Nata95

51
18.mart 95.
Jue su mi za vreme odmora bili Buca i Nea i doneli Mirin leksikon. Evo nekih
odlomaka iz njega.
pitanje: ta misli, ta je to ljubav?
odgovori:
Mira: Jedna lepa stvar opasna po srce.
Julija: Ljubav je neto to budi neko udno oseanje u tebi.
Sanja: Svako ima svoje miljenje, i moje je ta te briga.
Vesna: Neto lepo, oseajno...
Dijana Mitrovi: Ne kenjaj.
Boki: Zatvor.
ja: evrek.
Nea: to si dosadna! Da mi je znati od koga si ula ono to si napisala!
Trenutno mi se veoma plae i to bez razloga. To mi se deava skoro svake veeri i
ve sam se privikla, samo je bezveze to nikako ne mogu da ponem da plaem. itala
sam o slinom sluaju u nekoj psiholokoj knjizi. Tamo pie da je to posledica trauma iz
detinjstva i potisnutog besa. Samo, ja nemam ni jedno ni drugo. Ma, briga me!
Sada sluam pesmu od Bijelog dugmeta i stvarno u zaplakati. Ja nisam
normalna.
Sad sam se setila letovanja u Milni u drugom razredu i suze su na samoj ivici da
mi poteku. Da nisam ja stvarno suvie sentimentalna?

19.mart 1995.
Javila nam se Ljilja Boljanovi, voditeljka Super klinaca. U sredu treba da
budemo na snimanju u petnaest do sedam. U kvizu e biti pitanja u vezi sa tim ta je
zajedniko za neke pojmove i koje se od nekih zemalja ne nalaze u Evropi. Ovo drugo
Nea super zna.
Ljilja Boljanovi je rekla da e biti i igra Detektivska pria i mi samo to se
nismo logirali, jer to nema anse da se provali a donosi deset poena.

52
Konano sam provalila zato je Ana Frank imala onako haos dnevnik. Ona je
imala vremena da zapisuje sve, sa detaljima, pa je zato tako super ispalo. Kada bi imali
vremena, svima bi bilo tako genijalno.

BELA SVESKA 1

ivi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno u

sluaju da umre.
-Demosten

22.mart1995.
drugi dan prolea
Hello!
N. i ja smo bili danas na snimanju Super klinaca i pobedili neke Nemanju i
Dejana za dvadeset jedan poen. Jes! Sada emo ii u osminu finala.
Kviz se nee prikazivati za dve nedelje kao to bi trebalo nego tek za tri, jer u ovu
nedelju TV Politika nee imati struje.
N. i ja smo preko odmora bili otili u kabinet za fiziko kod razrednog da ga
pitamo da li moemo da idemo sa fizike i biosa zbog kviza. Zatekli smo ga kako polulei
na stolici, dri se za glavu i stavlja obloge na elo. Rekao je da je to radi zato to ga bole
noge. Ponekad mi ba nije jasan.
Taaj mi je rekao da mu je nastavnica Branka rekla da napie scenario za Kosu.
Poeo je i glupo mu je kao no, pa zato mislim da to neemo ni glumiti. I ko od nas jo
ume da igra po stolu i pravi piruete? Pa to je mjuzikl, a mi sa tim nemamo blage veze.
I jo Taaj kae, on e nam snimiti muziku, a mi emo samo otvarati usta.
Glupost! Ko e to da gleda! Jo treba da oblaim neke dronjke i kao fol se fiksam.
Nemam druga posla!
Pria se da e devojice morati da nose na fizikom triko ili bodi i da igraju balet.
Ne daj boe.

53
Kad sam kod toga, rekli su da emo to igrati u sveanoj sali. Pitala sam kako to,
zar ona nije iznajmljena, a nastavnica fizikog je rekla da nije! Samo to nisam dobila
nervni slom. Jer zato smo onda glumili u onoj bednoj sekretarevoj kancelariji?
Ognjen je dao N.-u, B.-u i meni za domainstvo jedan dak od jute. On ih ima jer
mu tata dri prodavnicu kafe. Trenutno je dak kod mene i mama treba da ga utirka.
Vie neu ii na glumu kod Rave, poto je glupo. Nalazimo zamiljeno blago,
krpimo zamiljene koulje, utiramo zamiljene lopte...
Oko dva sata je, pa zato laku no.
Nata95

23.mart95.
Htela sam da ti ispriam ta smo sve N. i ja jue radili da bismo pobedili u kvizu.
-Ili smo istom stranom ulice kao i prolog puta.
-Sedeli smo na istom mestu u autobusu kao i prolog puta.
-Kod jedne trafike smo stali da zakopam jaknu, poto sam to uradila i prolog
puta.
-Vritali smo dok smo pretravali ulicu, kao i prolog puta.
-Stajali smo sedam minuta napolju pre nego to smo uli u TV Politiku, kao i
prolog puta.
Znai, isplatilo se!
N. i B. e u utorak slaviti roendan poto se nee ii u kolu. Valjda je Dan
dravnosti Srbije ili tako neto. Ba genijalno. Samo da posle ne odraujemo.
Na likovnom smo crtali dve draperije, crnu hladnim, a sivu toplim bojama. Fino
mi je ispalo, iako sam koristila samo crvenu, plavu i belu boju.
Noas sam sanjala da N. i ja zajedno slavimo roendan kod mog tate. Kao, nismo
se jo dogovorili kada emo slaviti, ali N. se ispali i svima kae da slavimo danas. Kod
mog tate smo i dolaze gosti. Uspaniimo se, ali ta emo. Sednemo sa gostima u
predsoblje i tamo dovuemo televizor da ga gledamo.
Vidim da je Bojan u crnini i pitam ga zato se tako obukao, a on kae da je to zato
to ima kijavicu.
Najednom se Margareti zapui slamica koticom iz limunade. Ona pita ko je
zaduen za otpuavanje slamica. Bojan joj otpui slamicu i tada mu se iz crne sva
odea promeni u roze.
Sada je jedan i dvadeset nou.
Odoh da spavam.
Tvoja Nata95

54

24.mart95.
Preko velikog odmora N. i ja smo ili do Sofije koja je bolesna. Odnela sam joj
kasetu sa Audicijom da ima ta da gleda. Posle smo kod nje jeli puding, za koji je
Sofija tvrdila da je slan zato to je posut okoladom. Svata.
Mira je zvala radio Pink da glasa za najbolju pesmu u nekoj emisiji i rekla:
elela bih da pozdravim svog deka Neboju. To su ule Julija i Sanja. N. je poludeo
kad je saznao i sad je ljut na Miru (kao i obino).
Tvoja Nata95

25.mart 95.
Jue mi je stiglo pismo iz Zrenjanina od Suzane. Poslala mi je i razglednicu sa
jako slatkim buldogom i natpisom Big kiss. Stavila sam je na sto.
Reila sam da ti dam ime. Samo mi nemoj rei da kopiram onu Anu Frank. Ne
mogu da izmiljam ba sve nove stvari.
Samo za razliku od nje, reila sam da ti dam dva imena, ensko i muko. Ponekad
u pisati jednome, ponekad drugome, ponekad i jednome i drugome.
Predlozi:
muko ime: Milo, Branko
ensko ime: Nena, Milica
Izbor je ovako mali zato to to ime ne sme da nosi niko koga poznajem, a da mi
ipak bude blisko.
Sad kad ovo pogledam deluje mi glupo. Zato ti ipak neu dati dva imena, nego
dva nadimka.
Znam! Tebe, to jest njega, u zvati Tom, a tebe, to jest nju, Deri. Dogovoreno?
Tvoja Nata95

26.mart95.

55
Haj!
Ipak sam reila da ti ne piem sa dva imena, nego u ti se i dalje obraati sa
Dnevnie.
E pa, Dnevnie, sluaj ta pie u mojem Srpskom jeziku i kulturi izraavanja:
Uputstvo za pisanje dnevnika
Poni i ti da pie dnevnik. U njega unosi samo najvanije dogaaje i doivljaje.
Dovoljno je ako u toku svakih sedam (ili deset) dana odabere i prikae najznaajniji
doivljaj, upravo onaj koji stvarno zasluuje da se sauva od zaborava. Tekstu daj
pogodan naslov. (Naslove moe pisati i ukrasnim slovima.) Svaku stranicu dnevnika pii
uverljivo, iskreno i itko.
Komentar:
1)Dnevnik izgleda neprirodno ako se dogaaji piu u formi sastava, a pogotovo
ako jo imaju i naslov.
2)Gotovo sve zasluuje da se sauva od zaborava.
3)Ne dogaa se meni samo jedan interesantan dogaaj u deset dana, a, uostalom,
u dnevnik se ne piu samo dogaaji, ve i misli.
4)Nisam toliko tupava da i sama ne mogu da smislim kako se naslovi mogu pisati
ukrasnim slovima.
5)itko sigurno neu pisati! Kao to vidi.
Mama kae da je ona ispisala puno dnevnika ali da ih je sve bacila, jer je
ustanovila da su glupi. Kae da ni sad ne bi posebno volela da ih ima. Ali eto, moja tetka
Rada uva sve svoje dnevnike. Videemo ta e biti sa mojima.
Ne verujem da u svoje dnevnike baciti. Zakljuila sam kako je moj dnevnik iz
treeg razreda glup i naivan, pa ga opet uvam. Moda mi je zbog te njegove naivnosti i
simpatian. Da napomenem da sam tada pisala pod naslovima.
N. je u kvizu dobio isti ovakav rokovnik. Samo, on tu nee pisati dnevnik, nego
e praviti spomenar.
N. poznaje neke devojice sa Keja koje su prole godine bile u Super klincima i
pobedile u finalu. Kau da im je bilo nameteno, jer su poznavale nekog sa TV Politike.
Ne daj boe da nama tako nekog uvale.
Tvoja Nata95

27.mart 1995.
Sutra je Nei i Bokiju roendan.
Sofija, Mario i ja smo se bili dogovorili u koli da im kupimo zajedniki pokolon.
Sofija je prvo htela da im kupi kasetu grupe Familija, zato da bi mogla kasnije da je

56
pozajmi od njih. Nagovorila sam je da im je ipak ne kupi, jer oni niti vole tu grupu niti
imaju kasetofon. Dogovorili smo se da se posle kole u est sastanemo ispred ute trafike.
Mario mi se javio posle kole i rekao da ipak ne moe da ide jer je ustanovio da
nema para. Mislila sam da Sofija i ja kupimo poklon a da se on u posveti potpie kao da
je poklon zajedniki, ali Mario nije hteo. Valjda mu je bilo neprijatno.
U est sam ekala i ekala Sofiju i na kraju je videla kako dolazi sva besna.
Ispostavilo se da ona uopte nije mislila na tu utu trafiku nego na jednu drugu, s druge
strane kole. Ja sam rekla da ja ovu zovem uta trafika a onu drugu cveara (jer je to
ranije bila cveara). Raspravljale smo se jo oko pet minuta, a onda smo pourile da neto
naemo jer je bilo ve pola sedam.
Ve u prvoj knjiari srele smo moju mamu koja nas je udavila sa nekim knjigama
o psima od po dvanaest dinara. Jedva smo je otkaile.
Ubrzo smo naile na pokon za B.-a, Ostrvo doktora Moroa. Moja omiljena
knjiga! Odmah smo je kupile.
Ja sam htela da N.-u poklonimo Hiljadu najboljih amerikih viceva, ali Sofija
nije. Ona je htela da mu poklonimo knjigu sa vie zavretaka Ko je ubio Harloa
Trombija. Na kraju smo mu kupile knjigu Sluaj na stanici Skalba.
Ostala su nam jo tri dinara. Pole smo da kupimo estitke ali se ta radnja ve
zatvorila. Kupile smo onda kokice.
Kod moje kue smo napisale posvetu i upakovale knjige.

28.mart 1995.
roendan N.-a, B.-a, moje mame i Margarete
oko ponoi
Upravo sam se vratila sa N.-ovog i B.-ovog roendana. Bilo je super.
Na roendan sam ila sa Sofijom, Mariom i Bucom. Buca je bio napravio od
prepolovljene ping-pong loptice neto slino vampirskim oima i plaio prolaznike.
Mario je na kraju ipak naao poklon N.-u i B.-u, dve patent olovke i bloki.
U liftu smo Sofija i ja raspravljale koja e kome da da poklon. Sofija je htela
Neboji, ali mi smo je nagovorili da da Bojanu. Ipak je ona zaljubljena u njega.
Stigli smo prvi. Ispostavilo se da N. ve ima Sluaj na stanici Skalba. Donela
mu ga je Sanja u etvrtom razredu, ali na toj knjizi nema posvetu, pa e ovu sauvati a
onu uvaliti nekome za roendan. N. je rekao da je ta knjiga toliko dosadna da nije ni
uspeo da je proita.
Sledei su stigli Andrej i Predrag i Predrag je poeo neto da pria kuetu. Kao:
Jesi li ti aba? Nisi aba, nisi aba. Jesi li ti maca? Nisi maca, nisi maca. Jesi li ti koka?
Nisi koka, nisi koka. Jesi li ti kuca? Jesi kuca, jesi kuca! Nije ni primetio da su svi
zautali i da bulje u njega, da vide da li je itav.
Sledea je stigla Dijana Sivevi, a posle nje Mira i Vera. Mira je Bojanu donela
jednu sliku na raun koje smo se kasnije zezali ceo roendan. Bilo je napisano Vodi
ljubav, ne rat i nacrtani maka i pas kako vode ljubav.

57
Posle je stigao Sran i doneo im neki strip koji su ve prole godine dobili od
Predraga.
Svi su bili tu, pa smo odluili da igramo fote. Ja sam prvo igrala ali mi je
dosadilo. Nala sam brdo asopisa o parapsihologiji i itala ih.
Posle smo igrali pantomime, ali je bilo glupo, pa smo onda gledali snimak kviza
sa mnom i N.-om. I to je bilo bezveze.
Reili smo zatim da igramo Ubice. To je igra u kojoj ubica ubija ostale tako to
im namigne, a oni koji su ivi treba da provale ko je ubica. Seli smo na pod. U poetku je
bilo fino, ali onda je pola njih poelo da se samo pravi da su ubice i namiguje bezveze.
Zakljuili smo da je ipak bolje da se igramo Starog ike.
Sa Starim ikom je bilo jo gore. Otkrilo se da na papiriu koji ima plavu taku
stoji natpis andar, pa su svi skakali jedni preko drugih da dou do njega. Ja sam bila
uglavnom ili sudija ili svedok.
Stigle su i torte. Roendanska pesma je bila ivi oaj, jer smo na mestu gde se
inae peva samo jedno ime morali da pevamo dva, a i veina nas su bili totalni
antisluhisti.
Onda smo reili da prizivamo duhove. Nismo znali na koji emo od trista ezdeset
naina, pa smo se opredelili za onaj kada jedan legne a po dvoje mu stanu sa obe strane.
Onda oni apuu formulu i diu ga kaiprstima, a to ga u stvari die duh.
Neboja je legao i oko njega su se poreali Bojan, Andrej, Buca i Mario. Mene su
zaduili da pevam crkvene pesme. Pevala sam kako sam znala i umela, ali sam ubrzo
odustala jer mi nije ilo bajno.
N-a su digli, ali ne bi se ba reklo uz pomo duha nego sami, jer nismo znali ak
ni formulu. Onda su dizali i sve ostale, ukljuujui i mene. Zakljuili smo da je
nepraktino da etvoro die jednog, pa se broj poveao na est.
Kakav je to oseaj! Lei, pa najednom poleti ka plafonu, a sam ne pomera telo.
Ja zamalo da se razbijem glavom o plafon, poto sam bila jedna od najlakih.
Oko deset su otili Sofija, Mira, Vera i Mario. Dijana Sivevi je jo malo sedela
sa nama pa je i ona otila, to joj nije bio problem jer ivi vrata pored N.-ovih i B.-ovih.
Ostali smo jo Andrej, Buca, Predrag, Sran, ja i N. i B, naravno. Pojeli smo tri
okolade i onda poeli da zezamo ljude telefonom. Buca mi je okrenuo nasumice broj i
javio se neki ovek. Razgovor je dalje tekao ovako.
ovek: -Halo?
ja: -ao, ta radi?
ovek: -Nita.
ja: -Kako si?
ovek: -Ko je to?
ja: -Pa, ja.
ovek: -Ko ja?

58

ja: -Pa ja sam, nemoj da me zeza!

ovek: -Ma, ko je to?
ja: -ekaj, jesi li to ti?
ovek: -A ko sam ja?
ja: -Pa ti! Jesi li nabavio koulje?
ovek: -Molim?
ja: -Jesi li uzeo ute ili narandaste?
ovek: -A?
ja: -Tamno ili svetlo ute?
ovek: -Ali...
ja: -Nita se ne brini. Moja tetka e sve da ih otkupi.
ovek: -Ko...
(Andrej mi trai slualicu.)
ja: -Evo ti moj menader.
Andrej: -Halo, ovde Natin menader.
ovek: -Kakva Nata?
Andrej je tada zaklopio slualicu.
Posle je Buca zvao.
ena: -Halo?
Buca: -Halo, centrala, dajte mi Viteza Koju.
Buca je poeo da se kida od smeha, pa je N. uzeo slualicu.
Nea: -Razneo mi je kuu strani din Perica!
ena mu je onda prekinula vezu.
Zatim je Buca Andreju okrenuo broj.

59

ena: -Halo?
Andrej: -Dobar dan, mogu li dobiti vau erku?
ena: -A kako se zove moja erka?
Andrej: -Pa... Ljubica...
ena: -A ko je trai?
Andrej: -Njen drug iz kole.
ena: -Ali ona ne ide u kolu.
Andrej: -Pa, ovaj... Zar to nije ona Ljubica to ide u prvi gimnazije?
ena: -Nije.
Andrej: -Izvinite, pogreio sam broj.
I Andrej je spustio slualicu. Inae, nije znao da se ta zove Ljubica, nego je lupio i
pogodio!
Tada je N.-ova i B.-ova mama provalila ta radimo pa nismo vie mogli da
zovemo. Ba glupo, jer imali smo super plan.
Okreemo dok nam se ne javi enska osoba i onda ja kaem da se zovem Stanojka
Peri, da sam trudna sa njenim muem i da ne mogu da abortiram jer sam ve u estom
mesecu, a nisam mogla da se ranije javim jer su me tek sad pustili iz zatvora. Trebalo je
jo i da pitam da li se slae da dete nazovem Milojko.
Bilo je ve oko pola dvanaest, pa smo Andrej, Buca, Predrag, Sran i ja krenuli
kui.
Predrag je skrenuo, a mi produili dalje. Andrej je onda poeo da pria Sranu o
duhovima i vampirima i Sran se sav isprepadao, mada se trudio da to ne pokae. Ali
kasnije, kada je skrenuo i kada smo pogledali za njim, videli smo kako tri usplahiren,
glavom bez obzira.

30.mart 1995.
Bojan je u utorak posle kole ostao da igra koarku. N. i ja smo mu rekli da kad
zavri doe po nas u biblioteku.
ekali smo ga u biblioteci od jedan do tri i na kraju smo zakljuili da je verovatno
zaboravio na nas. Otili smo do kole i tamo su nam rekli da je otiao jo pre jednog sata.

60
U sredu sam se na biologiji upisivala u Vesnin Leksikon za zaljubljene. Poto
su sva pitanja u vezi sa onim u koga si zaljubljen, a ja nisam zaljubljena, upisivala sam se
kao da sam zaljubljena u Josipa Broza Tita*.
Evo nekih pitanja i mojih odgovora.
-U koga si zaljubljen(a)?
U Josipa Broza-Tita.
-Da li ga(je) esto via?
Da, u Kui cvea.
-Da li ide u tvoje odeljenje?
Ne, ali ranije smo drali njegovu sliku iznad table.
-Da li je neko ljubomoran na tebe?
Da, Jovanka Broz-Jovka.
-Da li je esto u tvojoj blizini?
Njegov duh lebdi oko mene.
-ta bi uradila kada bi on poao sa drugom?
Prela bih u etnike.
-Da li esto razgovarate?
Da, pri svakom prizivanju duhova.
Zar nije blesavo?
Nastavnica Branka je rekla N.-u i meni da prekucamo Smenu stranu istorije
koju nam je vratila sa itanja. Odmah emo da ponemo da je uvebavamo, jer je dia
pregovarao sa onima koji su iznajmili sveanu salu i moi emo da probamo prepodne.
Na radiju sada priaju o snovima.
Evo i jednog mog sna koji mi se ponavlja jo otkad sam bila mala. San se zove
Pae sa rupom.
Jedno pae ima rupu u glavi na mestu slepoonice. Dolazi u svemirskom brodu i
slee pored velikog ringipila. Tu je puno dece. Niko nee da bude sa njim, jer ima rupu u
glavi.
Jedna devojica prie paetu i pita ga da li je tuno. Pae kae da jeste. Devojica
ga pita zato onda ne plae. Ono uti. Devojica ga to pita jo jednom i jo jednom, a ono
i dalje uti. I devojica mu kae: Plai. I pae pone da plae, a devojica se smeje.
I najednom sam ja to pae, plaem i budim se plaui.
Neu vie da piem o snovima, jer to me ispunjava strahom. Ve je srce poelo
bre da mi lupa, preznojavam se i sva sam se zadihala.
Sad mi je zbog toga palo sledee na pamet: moda ja leem ovako kasno tako
uporno, jer se bojim da zaspim. Da sanjam.
*

predsednik Jugoslavije 1953-80.

61
Ala je ovo stravino! U stvari, verovatno mi je samo sad stravino, a sutra kad
proitam bie mi smeno. Mnoge stvari nou izgledaju drugaije. Opte je poznato tako
da su ljudi uvee otvoreniji i sigurniji u sebe i da imaju vie poverenja u druge nego
preko dana.
Moram da spavam.
Tvoja Nata95

31.mart 1995.
Zamisli, samo je danas 31.mart 1995! Samo je sada osamnaest i esnaest trideset
prvog marta 1995! Samo ovog trenutka i nikad vie. Evo ve je osamnaest i sedamnaest i
onaj jedan minut je zauvek proao.
Vesna me moli ve tri dana da pitam N.-a da li je voli. Nisam imala prilike da ga
pitam, ali je zato to uradila Sofija.
Danas me je Sofija pozvala telefonom i rekla mi da je pitala N.-a da li voli Vesnu.
N. je rekao da je ne voli, ali je Sofiji bilo ao da to kae Vesni pa joj je rekla da je rekao
da je voli. I sad Sofija nije spavala celu no, nego je lupala glavu ta e da radi kada neko
od njih dvoje sazna ta je ispriala. N. e da poludi, Vesna e biti tuna, a u svakom
sluaju, Sofija e izvui deblji kraj.
Reile smo da sve u ponedeljak ispriamo N.-u, ali da pre toga da asnu genijalnu
da nikome nee rei ta se dogodilo i da se nee ljutiti na Sofiju. I takoe, treba da ga
nagovorimo da se bar pravi da voli Vesnu i da joj napie pismo u kome e rei da je voli
ali da ne moe da poe sa njom, jer je ve poao sa nekom Majom sa Keja pa mu je ao
da joj da korpu.
Celog dana sam uvijala onu futrolu za blok u jutu. Potroila sam dve tube lepka i
nisam je jo uvila. Ali zato sam napravila jednu super narukvicu od jute i belog konca.
Na kraju sam ustanovila da sam alergina na jutu, i tako sam otkrila razlog zbog
koga me celog dana svrbi nos iznutra.
Tvoja Nata95

2.april 1995.
Danas sam htela da poludim zbog one alergije na jutu. Bilo mi je jo gore nego
jue. Neu vie da priam o tome, jer mi se stvarno smuilo.

62
Poto mi se nita ne deava, opisau ti kako su ranije izgledale probe
Genijalaca. Samo da napomenem da ranije nismo imali pisani tekst, ve bismo smislili
radnju i onda improvizovali.
Evo probe Buavice i pet grbavaca, od pre godinu dana.
Okupili smo se da probamo kod Taaja koji ivi u Institutu za strane jezike,
tako da smo imali na raspolaganju itavu jednu uionicu. I poinjemo sa probom.
Nea: - Prvo da vam ispriam o emu se radi i da podelimo uloge. Natu, to jest
Buavicu, ja, to jest njena maeha, oteram od kue jer je runija od mene i...
Andrej: (naginjui se kroz prozor) -Vidi kako onaj tamo ima strava kaket!
(Svi osim Nee se bacaju na prozor i to preko Taaja.)
Taaj: -Jeste li normalni! Miite mi se s lea! Hoete da poginem!
Bojan: -Pa ta, nije ovo toliko visoko. (Na treem smo spratu.)
Nea: -Hoete li vi da probamo ili ne?
Sran: -Dobro, oladi.
(Silazimo sa prozora.)
Nea: -I tako Buavica ta e, kud e, krene kroz umu...
Buca: -Odakle nam uma u sred uionice?
Nea: -To e biti zamiljena uma.
Buca: -Glupost.
Nea: -I ide ona kroz umu, kad najednom...
(Poela sam da se potpisujem po tabli.)
Nea: -Nataa, pobogu prestani!
Sran: -Neboja, dosta si priao, sada imamo pauzu.
(Svi, osim Nee naravno, ponu takoe da se potpisuju po tabli. Sran napie
Metalika. Bojan to obrie i napie RAP. Onda Sran obrie to i ponovo napie
Metalika, a Bojan RAP, dok se na kraju ne posvaaju i stanu da viu jedan na drugoga.
Ulee Taaj koji je trknuo do WC-a.)
Taaj: -Jeste li normalni! Ne derite se toliko, izbacie nas ovi to imaju asove!

63

(uju se koraci. Oslukujemo.)

Predrag: -Jao, mora da su doli da nas izbace!
Taaj: -Brzo, sakrijmo se!
(Sakrivamo se svi i to u enski WC. ujemo kako neko ulazi, stoji za trenutak i
odlazi. Izlazimo iz WC-a.)
Predrag: -Fjus.
Taaj: -Vidite ta ste uradili! Sad emo morati da govorimo tiho.
(U optoj tiini Nea uspeva da dovri priu i podeli uloge.)
Sran: -Ja neu da glumim vraa ni u ludilu. Treba da se minkam kao neki
peder.
Andrej: (koji glumi grbavca) -Glumi onda grbavca, to ti je mnogo bolje.
Sran: -Ne hvala.
Nea: -ta, Srane, da nee moda da glumi Buavicu?!
(Posle krae rasprave Sran odluuje da glumi jednog od grbavaca, a ulogu vraa
preuzima Taaj.)
Nea: -Da ponemo onda sa probom.
Predrag: -ekaj da isprobamo kostime!
(Tada nastaje ludilo. Meni prave neku vampirsku frizuru, Bojan nameta grbu, a
Andrej se minka to jest razbrljava minku po licu da bi izgledao to runiji.)
Andrej: -ta da radim? Kako god se naminkam ne ispadam ruan.
Bojan: -Ne brini, ti si ruan i bez minke.
(Jo trideset tri minuta se preruavamo i konano poinjemo. Ali, da li
poinjemo?)
Taaj: -Kako ono ree da se ja zovem?
Nea: -Pihtije.

64
Taaj: -Kakvo je to ime?
ja: -Pihtijasto.
Taaj: -E pa, ja neu tako da se zovem. Seljaki je.
Nea: -A kako hoe da se zove?
Taaj: -Hou da se zovem... Crni... Crni...
Predrag: -ta hoe, Taaje. Ja se u predstavi zovem Moron, pa se ne alim.
Taaj: -Tebi se to ime i ne razlikuje od psiholokog stanja.
(Posle dueg veanja odlueno je da se Taaj ipak zove Pihtije.)
Bojan: - Pourite, meni za esnaest minuta poinje trening.
(Probamo na brzinu. Moe misliti na ta ta proba lii, a na ta tek sutranja
predstava. Bolje ne pitaj.)
Tvoja Nata95

3.april 95.
Danas smo na odmoru Sofija i ja rekle ono N.-u i on je poludeo. Sada Sofija treba
da kae Vesni da je on ne voli ili N. nee vie da pria sa njom.
A sad, proba Toma Sojera trei deo. Bili smo etvrti razred.
Probamo kod Marija u njegovoj uzanoj sobici oblika hodnika i nije nam ba
prijatno, s obzirom na to da nas ima devetoro:
ja, koja glumim tetku Poli
Nea, koji glumi Toma
Mario, koji glumi Draganu Mirkovi
Sofija, koja glumi Sida
Bojan, koji glumi pajkana
Uro, koji glumi Luijana Pavarotija*
Taaj, koji nita ne glumi, ve je doao da ita stripove
Sanja, koja je dola da nam bude minker iako je nismo ni zvali, ali je pretila da
e vaditi Mariju potu iz sandueta ako je ne pustimo i
*

slavni italijanski operski peva

65
Dijana Mitrovi, koja je dola sa Sanjom.
Poinjemo. Prva scena. Sofija i Nea, to jest Sid i Tom, spavaju na krevetima
napravljenim od stolica.
Sofija: -A zato Neboja ima na obe stolice naslon, a ja ga imam samo na jednoj?
Mario: -Zato to imam samo te stolice.
Sofija: -Stvarno nije fora. Meni noge ispadaju.
Nea: Nee celog dana tu sedeti!
Sofija: -Nee ni ti, daj mi onda tvoju stolicu.
Nea: -Ja imam glavniju ulogu od tebe pa treba da imam i bolje uslove.
Sofija: -Ti ima glavniju ulogu? Tom Sojer u ovom delu uopte nema neku ulogu
u odnosu na Sida!
Rasprava o tome ko ima glavniju ulogu. Zakljuujemo da je ipak ima Nea, pa
se Sofija naljuti. Posle odljuivanja Sofije, uspevamo da probamo prvu scenu i
nastavljamo dalje.
Druga scena. kola. Sid ve sedi u klupi, a Tom ulee zadihan.
Tom: -Izvinite to kasnim na as.
Nastavnica: -...
Nemamo nastavnicu. Sanja se dobrovoljno javlja za tu ulogu. Ali sad se Dijana
Mitrovi naljuti, jer nije fer da Sanja ima ulogu a ona ne. Sloimo se da je najbolje da
Dijana glumi uenika. Dijana pristaje oduevljena, mada joj je oduevljenje podosta
splasnulo kada je ula da e imati da govori ukupno nula reenica.
Probamo scenu od poetka.
kola. Tom ulee sav zadihan.
Tom: -Izvinite to kasnim na as.
Nastavnica: -... (Sanja uti kao zalivena.)
ja: -Reci neto!
Sanja: -ta da kaem kad ne znam tekst?
Ovo joj je bilo veoma glupo, jer nismo ni imali nikakav tekst.

66
Sanja prepisuje svoj tekst iz knjige Tom Sojer, jer eli da bude originalna.
Originalan je, po njenom miljenju, onaj koji radi prema originalu.
I trei put druga scena.
Tom: -Izvinite to kasnim na as.
Nastavnica: (gledajui u papiri sa tekstom) -Doj... doi-der ovamo. A sad mi
rei...
Sofija: -Reci!
Nastavnica: -A sad mi reci.. reci... mi-li moj, zato si opet za... zadoc-nio, kao i
obino?
Tom: -Stao mi je sat.
Nastavnica: (i dalje ita sa papiria) -Ti si... ovaj... ta si ovaj, kae, ui-nio?
Za... zadrao si se u razgo-voru sa Halkeberi Finom?!
Tom: -Hej, ja to uopte nisam rekao! Rekao sam da mi je stao sat!
Sonja: -Meni na papiriu tako pie.
Nea: -Valjda moe da kae i neto to ti ne pie na papiriu!
ja: -I nije Halkeberi Fin, nego Haklberi Fin.
Ulazi Mariova mama. Moraemo da nastavimo probu u dvoritu jer ovde mora da
ui Mariov brat.
Selimo se u dvorite i ja pri tome samo to ne slomim vrat, jer sam skoro zatrpana
kostimima.
Poinjemo od poetka zbog promene ambijenta.
Prva scena. Tom i Sid spavaju, samo ne vie na stolicama ve na prevrnutom
amcu. Tetka Poli spava na drugom, na udaljenosti od oko trideset santimetara.
Zaudo, proba ide dobro, sve do trenutka kada tetka Poli treba da odalami Toma,
a da bi to uradila mora da mu se priblii. Tetka Poli uzima zalet, skae sa jednog amca
na drugi, pravi elegantnu piruetu i... pada u blato. Izostavila je injenicu da su amci
glatki, a ona u tiklama.
Tetka Poli odlazi gore da se oisti, a za to vreme... U stvari, nemam pojma ta je
bilo za to vreme, poto sam ja tetka Poli.
Poto sam se oprala vraam se nazad i imam priliku da vidim kako se Bojan kezi
od uva do uva dok govori Tomu i Sidu kako im je umrla nastavnica. Mora se priznati da
mu se faca i tekst ba ne uklapaju.
Posle te scene ide jedna u kojoj se ja takoe ne pojavljujem, pa idem gore da
pijem vode. Vraam se i zatiem jo sedam Mariovih drugova koji su prolazili, pa
svratili.

67
Probamo dalje. Uro, to jest Luijano Pavaroti, peva na sav glas svoju uvenu
ariju O, sole mio. Najednom na prozor iznad nas izlazi neka enturaa i staloeno
pone da vriti kako nee da trpi naa urlikanja. (Neka poslua prvo sebe!) Uspevamo da
je ubedimo da emo biti tihi, ona prestaje da vriti i zatvara prozor, ali tad se zauje jedan
drugi, jo jai vrisak.
Taaj, koji je sve ovo vreme sedeo na nekom panju i itao stripove, ustanovio je
da nema kraj Alana Forda.
Posle ovog su nas izbacili iz dvorita. Previe smo buni.
Otkud li im ta ideja?
Tvoja Nata95

8.april 1995.
esti vek, subota
Nastavnica Branka nam je rekla da sledee nedelje u etvrtak idemo da glumimo
na takmienju Deijeg saveza u Optini. Tog dana neemo ii u kolu. Nastavnica e
nai nekoga da nas vodi, poto ona te nedelje mora da se sprema za neki ispit.
U petak pre kole sam se ubila od uenja, tako da nisam stigla da jedem. Pre
asova sam svratila da kupim hamburger. ekanje mi se prilino oduilo, ali su, sreom,
naili N. i Andrej, pa sam imala s kime da priam. Hamburger se pekao i pekao, i N. je
poeo da se nervira kako emo zakasniti na kontrolni iz muzikog. Na kraju sam uzela
poluiv hamburger i otrali smo na as.
Zakasnili smo malo, ali, na sreu, nismo imali kontrolni. Nisam znala ta da radim
sa hamburgerom jer nisam mogla da jedem u sred asa. Iscepila sam tri lista iz sveske,
umotala ga i gurnula u torbu.
Kontrolni nismo imali zbog jedne slike sa saksofonima. Trebalo je da je okaimo,
ali to nije bilo ba lako, s obzirom na to da se ekser nalazio pri vrhu uionice. A uionica
za muziko je veoma visoka.
Prvo je Bojan pokuao da se popne na stolicu i tako je okai i to bi mu uspelo da
je bio barem jo jedan metar vii. A poto nije bio, on, Nikola i Taaj su dovukli s drugog
kraja uionice orman, da se Taaj popne na njega.
Penjanje Taaju nije ilo ba najbolje jer je orman bio dosta visok, pa mu je zato
Nikola postavio lopovski, a Bojan je drao orman da ne padne.
Taaj se popeo na jedvite jade i stao da kai sliku. Kaio ju je oko petnaest
minuta, zbog njegovog antismisla za simetriju: slika mu je stalno bila previe nagnuta na
jednu stranu. Mi smo vikali levo!, desno! i, na kraju poeli da pevamo: Malo levo,
pa desno, hopa-cupa!* Poeli smo i da mu viemo levo kada je trebalo desno i
*

stihovi novokomponovane folk pesme

68
obrnuto, tako da je Taaj naisto poludeo. Ostavio je sliku da visi nakrivo i rekao da on
nema vie nameru da je nameta, a ako nam se ne svia - nek je sami kaimo. Nastavnica
je rekla da je i tako dobro i dala Taaju ekser i jednu ogromnu heftalicu, umesto ekia,
da zakuca donji deo slike.
Ja sam sve ovo vreme umirala od gladi. Bilo je oko pola dva, a ja od jedanaest
uvee prethodnog dana nisam nita jela. N. mi je rekao da pojedem onaj moj hamburger,
ionako me sad niko u ovom haosu nee primetiti. Uzela sam hamburger, odvila ga i
taman da zagrizem, kad...
-Je li, devojice, ta to radi?! - zakretala je nastavnica. -Je li ovo kola ili
ludnica?
Pogledala sam Taaja koji je sedeo na ormanu i udarao heftalicom o zid.
Pogledala sam Marija koji se dobacivao gumicom sa Sofijom. Pogledala sam Neboju,
koji je izvadio iz mog hamburgera malo urnebes-salate i drao se kako je to njegov mozak.
Promrmljala sam:
-kola...
I brzo sam vratila hamburger nazad u torbu.
Taaj je zakljuio da mu nije ba efikasno da zakucava ekser heftalicom, pa je
zato Predrag trknuo do kabineta za OTO i doneo eki.
Taaj je konano zakucao sliku, ali sad je nastao novi problem: nije znao kako da
sie.
Svi osim njega su se sloili da je najbolje da skoi. On nije hteo, jer je bio uveren
da e slomiti vrat i ostati doivotni invalid.
Bojan, koji je sve ovo vreme drao orman da ne padne i zbog toga bio veoma
nervozan, rekao je da je najbolje da ga povuemo za nogu pa e pasti bez protivljenja.
Ognjen se sloio i povukao Taaja za nogu, nata je ovaj poeo da vriti kako hoemo da
ga ubijemo i zove u pomo iz petnih ila. Nastavnica je jedva odvojila Ognjena od
Taajeve noge i Bojan je poizeo, jer nije ba lako drati trideset minuta orman da ne
padne, a kako je Taaj krenuo sa silaenjem, drae ga do sutra ujutru.
I Taaj je najzad siao. Skoio je, a Nikola ga je hvatao. Hvatao ga je, a bolje da
ne priam kako ga je uhvatio...
Na odmoru sam konano pojela svoj hamburger.
Poslednjeg asa smo imali fiziko. Pre oko dve nedelje dola nam je nova
nastavnica fizikog. Neka lujka. Moramo da radimo u ortsu ili trikou. Ja sam se ispalila i
ponela, po obiaju, helanke.
Poto Rebeka svakog petka ide na glumu reila je da me izvue sa fize, kao idem i
ja sa njom. Razredni nas je pustio. Poli su jo i Sofija i Nea, Sofija zato to i ona ima
helanke a Nea onako bezveze.
Otili smo u Jevrejsku optinu gde Rebeka ima glumu. Rebeka je pozvonila na
interfon, ali niko se nije javljao. Pozvonila je na drugo dugme i pustila nas je neka ena.
Popeli smo se gore. Niko jo nije bio stigao.
U holu je bio jedan ekran na kome se video svako ko ulazi u zgradu. N. i ja smo
onda poli opet dole u hodnik, da nas Sofija i Rebeka gledaju malo na tom ekranu. Da

69
bismo se vratili, trebalo je samo da pozvonimo na dugme Optina pa da nas Rebeka
pusti nazad.
U hodniku smo stali da poziramo. Mahali smo, skakali i grlili se sve dok nam nije
dosadilo, pa smo pozvonili Rebeki. I taman Rebeka da nam otvori, kad se preko interfona
ukljui i ona ena koja nas je bila pustila u Jevrejsku optinu. Izdrala se kako nas je sad
pustila i nikad vie nee. Da joj se mi tu kreveljimo! Verovatno i ona ima isti onakav
ekran.
N. i ja smo pobegli napolje. Ubrzo su dole i Sofija i Rebeka. Ta ena ih je
izbacila.
Sofija nije mogla kui jer bi joj roditelji ukapirali da je zbrisala sa asa. N. je
morao u est i petnaest da eka Bojana kod ute trafike, a tada je bilo pola est. I kud
emo, krenemo kod Rebeke.
Rebeka je nedavno izgradila novu kuu (tj. nije ona nego radnici). Ova nova kua
joj je mnogo lepa od stare. Ima sprat i super je. Spolja je roze-bela, a iznutra... U stvari
nemam pojma kakva je iznutra, poto ranije nisam mogla da uem jer je parket bio svee
izlakiran, a sada smo bili napolju jer Rebeka nije imala klju.
Onda smo sedeli u dvoritu, hranili make kiflom, visili na ipci, upisivali se u
leksikon... I tako do est i deset kada smo poli kuama.
Baj!

9.april 1995.
nedelja
Spavala sam do tri sata. Trebalo je da idem sa N.-om, B.-om i Sofijom na pecanje,
ali je poela da pada kia. Vreme se strano pokvarilo.
Danas je na TV-u bio kviz Super klinci i u njemu N. i ja. Svima smo rekli jo
pre tri nedelje da emo biti danas, pa je verovatno retko ko upamtio da treba nas gleda.
Super smo ispali. Snimila sam.
Upisala sam se u etvrtak u plesnu kolu. Prvi as je sutra. Plaa se petnaest
dinara meseno a kurs traje tri meseca.
Ila sam i ranije u plesnu kolu. U drugom razredu u Vraar, u etvrtom i petom
u Beo Dens i sad u estom idem ponovo u Beo Dens. Predaje nam isti nastavnik kao i
prole godine i mislim da je to haos.
Nastavnica likovnog mi je rekla da zavrim rad na kojem je Nebojina kula i taj
deo Kalemegdana pa e da ga poalje na neko takmienje.
Tvoja Nata95

10.april 1995.

70

ao!
Danas sam na istoriji ispisivala pukice za biologiju na super nain koji sam
pokupila od N.-a. Na kontriu je trebalo da imamo jednu tabelu koju treba da popunimo.
Ipartala sam hemijskom tabelu, popunila je obinom olovkom, a zatim obrisala olovku.
Tabela je izgledala prazna, ali su se, kada bi se dobro zagledalo, nazirala reenja.
Na biosu sam pukla, jer je nastavnica potpuno promenila tabelu. Prepisala sam
sve od N.-a, a ostatak asa sam provela dovikujui Buci reenja. Namerno sam rekla
dovikujui, jer je bila tolika buka da sam morala da viem, a ak sam i onda jedva ula
samu sebe.
Pred kraj asa nastavnica biologije nam je proitala prijavu za kviz o pticama.
Odredila je N.-a, Sofiju, Marija i mene u jednu ekipu, a Vesnu, Miru, Predraga i Taaja u
drugu. Kviz e biti petog juna u Domu pionira. Sutra emo ii da nam daju knjigu iz koje
emo da uimo za kviz.
Umesto fize imali smo probu Bla, bla u dva stana. Nastavnica Branka nije
mogla da doe, pa smo morali da probamo sami. Probali smo u uionici i bilo je bedno
jer su svi divljali.

11.april 1995.
Jutros oko osam su po mene doli N, Sofija i Mario da idemo po onu knjigu o
pticama. Gde treba da idemo pisalo je na jednom papiru koji je N.-u ostao kod kue ali je
on bio uveren da treba da idemo u Optinu, prekoputa TV Politike.
Odvezli smo busom do Optine. Nali smo kancelariju i ustanovili da to uopte
nije mesto na koje je trebalo da doemo. ena koja je tu radila pozvala je telefonom nau
nastavnicu biologije a ova nam je rekla:
-Treba da idete u Dom pionira, a ne u Optinu! Sve vam pie na papiru koji sam
vam dala.
Pogledali smo u N.-a, a on je sloio facu u stilu neduan sam.
Izali smo iz zgrade i zadavili Neboju, a zatim smo se odvezli do Doma pionira.
Usput sam ustanovila da imam kesu grisina to je bilo strava jer smo crkavali od gladi.
U Domu pionira nas je doekala neka enturaa sa izgledom masovnog ubice,
otkretala nam kako tu nema nikakve knjige o pticama i uvalila mi telefonsku slualicu u
ruke. Trebalo je da pozovem neko udruenje u Moe Pijade i vidim da li moda oni imaju
neto slino. Udruenje se zvalo Ljubitelji dece ili Prijatelji dece ili Udruenje
prijatelja dece sveta... Uglavnom, imalo je neki decoljubiv naziv.
Prvo je bilo zauzeto. Zatim sam dobila vezu, ali se niko nije javljao.
I ta emo, kud emo, odvuemo se do busa reeni da probamo i kod tih. Ve je
bio u koli proao prvi as i malo od drugog.

71
Ubrzo smo shvatili da se vozimo u pogrenom smeru i na prvoj stanici smo
izleteli napolje. Nastavili smo peke. ipili smo tako oko pola sata i verovatno bismo
popadali po trotoaru, da nismo naleteli na Decoljupce. Kada smo videli gde se oni
nalaze, zakljuili smo da bismo, da smo krenuli pravo tamo, stigli za deset minuta.
Kancelarija je bila na drugom spratu. N. je hteo da idemo liftom a mi nismo, poto
to i nije tako visoko. Ali uskoro se ispostavilo da bi nam bilo bolje da smo ga posluali,
jer su se izmeu svakog sprata nalazila po dva meusprata.
Gore smo stigli u takvom stanju da nas ni roena majka ne bi prepoznala. Bolje ne
pitaj na ta smo liili!
I konano smo dobili knjigu. To su u stvari bile neke fotokopije spojene
spajalicom.
Kod moje kue smo ih podelili. Dobila sam da uim golube grilae, laste i malu
belu aplju.
U kolu smo stigli na trei as, engleski. Radili smo pripremu za pismeni.
etvrti as, srpski, zamenjivao nam je bibliotekar Kozica. Odrao je as u
biblioteci.
Dok smo ili za Kozicom u biblioteku poeli smo da mekeemo, tako da nam je
prvi deo asa protekao u predavanju o disciplini. Drugi deo asa smo morali da sluamo
Kozicine glupe fazone. N, koji je bio zaklonjen ormanom tako da ga Kozica nije video,
upravo je uo od Taaja vic o crnom kondomu i poeo da se cepa. Onda sam se ja
zarazila i isto poela da se cepam, za mnom Mario, Sofija, Predrag, a onda i ostatak
odeljenja. Kozica je bio uveren da se smejemo njegovim glupim forama, pa je poeo da
lupa sve vie i vie, a mi smo se cepali sve vie i vie... Samo da si video tu scenu!
Tvoja Nata95
p.s. Evo tog vica o crnom kondomu.
Dolazi ovek u radnju i kae:
-Dobar dan, imate li crne kondome?
-Nemamo.
I ovek ode.
Sledeeg dana, evo ga ponovo.
-Dobar dan. Imate li crne kondome?
-Nemamo.
Sledeeg, ponovo.
-Dobar dan. Imate li crne kondome?
-Nemamo, to ste dosadni! ta e vam to uopte?
-Umro mi je kum, pa idem da posetim kumu.

12.april 1995.

72
Sutra idemo na takmienje predstava u Optini.
Na odmoru smo N, Sofija i ja sreli Vinju i ona nam je rekla da Monika nee da
glumi sutra. Kao, glupa joj je predstava, a i sutra ima pismeni iz engleskog i mora da
popravi dvojku. Mi smo se usplahirili, jer e nam onda cela predstava propasti.
Traili smo Moniku ali nje ni od korova. Onda smo reili da kaemo Andreju da
e Mario morati da mu glumi enu, pa da Andrej poludi i nagovori Moniku da ona to ipak
odglumi. Andrej je, kao to smo i pretpostavili, poizeo i poao da nae Moniku, ali je
zvonilo za as.
Na biosu sam dobila pet na onoj kontrolnoj.
Pitali smo nastavnicu biologije zato nam je u utorak bila rekla da odemo u Dom
pionira, kada je trebalo u Moe Pijade. Rekla je da se bila setila gde treba da idemo tek
kad je spustila slualicu.
Posle kole smo imali probu u kabinetu za biologiju. Uspeli smo da nagovorimo
Moniku da glumi. Proba je liila na sve osim na probu i bilo je oajno. Ali tako ionako
esto biva...

14.april 1995.
Jue u jedanaest smo se sastali ispred kole. Poneli smo kostime. Trebalo je da
nas do Optine odvede neka nastavnica Ruica, ali nje nije bilo. ekali smo je do pola
dvanaest a onda krenuli sami.
U trolejbus smo se jedva ugurali jer nas je bilo trinaest, ukljuujui i Bucinu
mamu koja je pola da nas gleda.
Unutra je bila ludnica. Sofija je pevala na sav glas to ja volim taj seks od
Familije, Neboja je navio budilnik iz prtljaga i pustio ga da zvoni, Bojan i Buca su
probali jednu scenu i drali se kao manijaci, a ja sam stajala u perjanoj jakni i drala
lealjku za sunanje, deo rekvizita. udo da nas nisu izbacili.
Sledei problem je nastao kada je trebalo da uemo u Optinu jer se ulazilo kroz
vrata na okretanje. Za pet minuta smo svi uli, samo su jo u vratima ostali Mira i Andrej
koji je uporno okretao vrata tako da Mira nikako nije mogla da izae, ve je samo ila u
krug i vikala: Pustite me napolje! Pustite me napolje!.
Na kraju ju je uvar spasao, pritom odravi Andreju predavanje o uzornom
ponaanju i slinim glupostima.
U Optini su nas odveli u neku kancelariju da se presvuemo. Devojice su ule i
presvukle se, a zatim i deaci. Sve je ilo o.k, jedino sam ja imala malo to jest malo vie
problema sa pekirom koji je trebalo da umotam oko glave kao da sam prala kosu. Prvo
sam se sama uvijala, ali mi nije ba uspevalo. Onda je Sofija pokuala, ali ni njoj nije
mnogo bolje ilo. Zatim je nastupila Bucina mama pravei mi ogroman vor na sred
glave koji je izdrao itavih pet sekundi. Sledei je bio N. sa divnim uspehom od tri
sekunde, a posle njega neka devojica iz druge grupe sa jo divnijim (jedna sekunda).
Na kraju sam ipak uspela da ga sama umotam.
Dok smo ekali na poetak takmienja nervoza nas je sve vie izjedala:

73

Vinja Prebacuje svima to to treba prva da izae na scenu.

Monika - Sedi sa glavom meu rukama i govori: Jao. Jao.
Sofija Dere se: Zaboraviu tekst! Zaboraviu tekst!
Buca - Poludeo je jer je upravo ustanovio da nema rokovnik, svoj rekvizit.
ja - Crkavam zbog scene sa prstenom. Kako li e ona ispasti?
Predrag - Kuka zbog kontrolnog iz fizike (?).
Ba je napeto!
Nastupili smo prvi.
N. je u jednoj sceni zaboravio da ue i zamalo da propadnemo! Buca je bio
zaboravio tekst, a ja sam u sceni sa prstenom ustanovila da nemam zavoj, pa sam morala
da uvijam ruku nekim novinama. Ipak, sve ukupno nije bilo loe. Moj monolog o prstenu
je zaudo dobro proao.
Posle nas su nastupili neki klinci sa predstavom o nekakvom loncu. Predstava je
bila glupa, ali su oni bili jako slatki.
Posle njih su bili neki sa nekom glupou Borba klikera, a zatim neki sa Sve
to raste htelo bi da raste. Na kraju su nastupile tri devojice u odlomku iz Gospoe
ministarke. Meu njima je bila i ona to mi je pomagala da namestim pekir oko glave.
Usledilo je glasanje. iri se povukao u svoju kancelariju. Od ovih pet predstava
trebalo je da prou samo dve.
Konano...
-iri je odluio. Iako na gradsko takmienje Deijeg saveza mogu da odu dve
predstave, otii e samo jedna. To je predstava Bla, bla u dva stana kole Mihajlo
Petrovi Alas!
Salom se prolomio radostan vrisak. Skakali smo, grlili se i slino. Prekinuo nas je
predsednik irija.
-Ali, ova predstava u stvari i nije tako dobra. Morate popraviti dikciju, glasnije
govoriti...
Lupao je jo neto, ali mi ga nismo vie sluali. Nama je bilo vano da smo uspeli,
za ostalo nas briga!
Sada znai idemo na gradsko. Bie u maju. Jao, pa to e uskoro!
Tvoja Nata95
p.s. Predstavu je gledao i moj tata.

74

2.maj 95.
Danas sam napunila trinaest godina i postala tinejder.
U subotu slavim roendan. Zvau Neu, Bokija, Sofiju, Marija, Andreja,
Predraga, Bucu, Srana, Miru, Veru, Vesnu, Rebeku i Vinju. Jedva ekam!
Buca je prekucao Smenu stranu istorije i sad treba da je isfotokopiramo.
Rebeka e uskoro praviti urku. Zvae mene, Neu, Bokija, Sofiju, Andreja,
Vesnu i, valjda, Veru. N. joj je dao neku glupavu ideju da dolazimo u parovima, to jest da
ona odredi muko enske parove i da dolazi svako sa svojim parom. Glupost.
Sofija se oiala i sad ima frizuru kao Sneana iz Sneane i sedam patuljaka. U
ponedeljak sam se i ja iala, ali sam samo skratila kosu.
Tvoja Nata95

11.maj 95.
etvrtak
Slavila sam roendan. Bilo je strava. Ispriau ti o tome jednom kad ne budem
imala o emu drugome da piem.
Danas nisam ila u kolu. Otila sam samo na pismeni iz francuskog. Napriala
sam mami sve i svata, kao strano me boli grlo i glava, pa mi je rekla da ne moram na
asove.
Posle francuskog sam otila kod lekara i za divno udo ispostavilo se da sam
stvarno bolesna. Dobila sam silne lekove. Ne idem u kolu do ponedeljka!
U nedelju Nea, Mario, Andrej, Vera, Mira i ja idemo na radio sa nastavnicom
Brankom. Gostovaemo u nekoj emisiji za decu, a tema emisije e biti poverenje. N. je
stigao samo toliko da mi kae kad sam bila na francuskom, tako da ne znam sasvim o
emu se radi.
Sledee nedelje idem u Dom omladine na takmienje iz plesa. Igram sa Mariom.
Poeli nam sreu.
Tvoja Nata95

14.maj 95.

75
nedelja
Jutros smo bili na radiju.
Ustala sam u sedam i petnaest besna na mamu, jer sam sanjala da me juri
kasapskim noem.
U pola osam sam se nala sa Mariom i Andrejem ispred kole. Mario je bio poneo
papirie sa ispisanim tezama o poverenju, koje je smiljao prethodne veeri zajedno sa
mamom, i svaki as se presliavao.
Zgrada Radio Beograda spolja deluje ba fino. A iznutra... Malter otpada sa
zidova, stepenici kao da e da se odrone. Nema ak ni lifta! Mada se ne bih ba najradije
ni vozila liftom u takvoj zgradi. To nije radio, to je koncentracioni logor!
Seli smo u kancelariju, jer je voditeljka htela da popria sa nama pre emisije.
Kad je videla Mariove papirie rekla je da to ni sluajno ne koristi i oduzela mu ih.
Mama se dere da spavam.
Tvoja Nata95

22.maj 95.
Bili smo u Super klincima po trei put i pobedili!
ta misli, ta je bolje: kada ti se deava sve dobro a ipak si tuan i utuen bez
razloga, ili kad ti se deavaju grozne stvari, a veseo si? Ja mislim ovo drugo. To se meni
upravo dogaa.
Na primer, kada nam je Partizanka dala kontrolni iz matia bez najave svi su posle
njega plakali kao ludaci. A ja sam bila sasvim srena, iako sam grozno uradila. Znala sam
da treba da budem utuena, ali mi nije ilo. Pa dobro, biu onda onakva kakva hou. Sela
sam na radijator i iz sveg glasa zapevala: Vrati mi, vrati, bundu!...*
Da ti vie ne navodim, poto je sve otprilike na isti kalem. Uglavnom, u poslednje
vreme sam veoma vesela. Iz toga se moe zakljuiti da
Ja volim moj ivot!
Tvoja Nata95

24.maj95.
Trenutno sam u paklu: ove nedelje sam redar.
*

Stihovi pop hita.

76

31.maj 95.
Najnovija fora u koli je jedna baba od prekoputa koja se suna na terasi i to
samo u gaama! Ona nema pojma da je mi vidimo. Striptiz!
U Genijalcima spremamo Uspavanu lepoticu. Glumiemo je u vrtiu. Ja sam
preradila scenario Ljubivoja Rumovia da traje petnaest minuta. Glumim veticu
Zloku.
Sad super vest:
Mario i ja smo proli na takmienju u plesu! Idemo u sledei krug u nedelju.
A sad, tuna vest:
Neemo ii na gradsko takmienje Deijeg saveza. Kau da nam predstava nije
kvalitetna, a i da nemamo ni sponzora. To nije fer!
Mama ima da poizi kad vidi da sam jo budna. Zato, hajde ao!
Tvoja Nata95
p.s. Nisu nam nita javili ni u vezi sa Zvezdarijadom. Trebalo je da nam jave
posle petnaestog aprila da li smo proli, i niko nas nije zvao. Stvarno nepravda.

19.jun 1995.
Jo samo etiri dana do kraja kolske godine.
A sad, jedna jako grozna vest:
N. i B. se moda u septembru sele u Kanadu!
Nita jo nije sigurno, ali... ta u ja sad da radim!?
E, neu stvarno o tome.
Mario i ja smo proli jo jedan krug u takmienju iz plesa, ali onda smo ispali. I,
isto da se ishvalim, igrali smo u Sava Centru i od dve hiljade petsto parova uli u
najboljih sto pedeset!
Petog juna smo bili na onom takmienju o pticama, a danas smo N. i ja ili po
rezultate. Nismo osvojili nijednu nagradu, samo smo dobili neku bednu diplomu. Od sto
dve ekipe naa je bila na dvadeset sedmom mestu, a Taajeva na etrdeset prvom.
A sada krah.
N. i ja smo u kvizu Super klinci bili proli direktno iz osmine finala u polovinu
jer smo bili meu dve ekipe sa najveim brojem poena. E pa, danas je bila polovina.
Izgubili smo za est poena i to na strano bezvezan nain: ja sam znala taan odgovor, ali

77
se N. ispalio i neto lupio pre nego to sam stigla da ga spreim. Tako smo izgubili osam
poena, a one dve su pogaale posle nas i dobile ih. Da N. nije lupio, mi bismo pobedili.
Ali zato smo dobili sve i svata za nagradu:
1. igre Kluedo koje su stvarno genijalne, a inae su jako skupe (jedna kota
oko pedeset dinara);
2. iste ovakve dnevnike kao to si ti, samo sa tvrdim koricama;
3. priveske za kljueve sa onim znakom to se smeje;
4. sveske;
5. gomilu slatkia Soko tark, jer smo pogodili zagonetnu re i
6. video kasete (N. je dobio kasetu sa filmom Far Lep, a ja neki crtani
Princeza i patuljak, pa u ga dati Emi.)
Tvoja Nata95

30.jul 95.
Spremi se za log:
18. septembra 1995. N. i B. se sele u Kanadu! Ja u da se ubijem.
Neu vie o tome.
Dananji dan:
Posle ruka N. je doao po mene i otili smo na Kali. N. je poneo pet dinara, a ja
jedan, pa smo kupili dva kaprija i ili na panoramu. Ostao nam je jo dinar i osamdeset
para i taman da kupimo kokice, kad nam pade napamet da odemo u Rimski bunar.
Reeno - uinjeno. Falilo nam je jo dvadeset para ali su nas pustili i ovako.
I pravo da ti kaem, uopte se ne isplati ii u taj Rimski bunar. iva glupost.
Unutra je hala u ijoj sredini se nalazi bunar. Pored ima i jedna manja prostorija u kojoj
su podaci o Rimskom bunaru i to je sve.
Na zidu bunara su bila jedna razvaljena vrata kroz koja smo N. i ja hteli da uemo
ali unutra je bilo strano mrano, tako da smo zakljuili da nam je bolje da ostanemo tu
gde smo. Inae, mislimo da se tu nalaze prolazi koji vode do samog dna Rimskog bunara.
Posle ovog smo se N. i ja ekali Knez Mihajlovom i priali gde emo da idemo u
ovih mesec dana to nam ostaje...
Vie nismo znali kuda emo, pa smo reili da uemo u prvi bus i vozimo se etiri
stanice, pa kud stignemo.
I stigli smo na Bulevar revolucije.
I sreli smo tatu i Margaretu.
I saznali da su bili u metrou.
I reili da odemo i mi.
I otili.

78
Metro se otvorio pre manje od mesec dana. Ba super izgleda. Ima puno butika,
knjiara, kioska... A najbolje su ogromne pokretne stepenice koje uopte ne izgledaju kao
obine pokretne stepenice, ve su jako strme i duge. Carski! Dugo smo se penjali i
silazili.
Posle smo ekali tramvaj i smislili veoma originalnu pesmu o tome:
Mi tramvaj ekamo
tramvaju se nadamo
Tramvaj e da doe
im ova era proe!
Pesmu smo dopunili sa jo nekoliko stihova kada je stigao tramvaj, sedmica.
I doe nam sedmica
lepa kao ptiica
sa divnih korica
naih slikovnica.
Zar nije cool? (Ha, ha...)
Sili smo na nekoj levoj stanici i ne verujem da bismo se snali, da nismo ugledali
crkvu Svetog Marka. N. je izrazio elju da je pogleda iznutra i taman da uemo, kad
naie dvadeset estica.
Autobus je grozno kripao i N. i ja smo se celu vonju zezali na njegov raun: kad
god zakripi mi otvaramo usta, pravimo nemogue face i kripimo na plej-bek. Ljudi su
buljili u nas, a mi smo se cepali.
Posle smo otili kod N.-a i zezali Fripija krpom. Igrali smo karte i jeli burek i
lubenice.
Tvoja Nata95

8.avgust 95.,
s obzirom na sate 9.avgust 95.
Poela sam da koristim Biomed 6 za gojenje. Kupila mi je Margareta. Za sada
nisam jo primetila nita, ali mi u horoskopu za sutra pie da dobijam na teini.
7.avgusta pao je Knin. Moe li da zamisli sto hiljada ljudi, od toga dvadeset
hiljada beba koji se tegle po ovoj vruinini bez hrane, vode i odee od Knina do naeg
dela Bosne, a usput ih jo i bombarduju. Zamisli ludake koji to dozvoljavaju!
Ne ide mi pisanje o ovome, pa u zato prekinuti...
Kad porastem, obavezno u napisati knjigu o mom detinjstvu. Zvae se N..

79

13.avgust 95.
Misli da sam u bunilu zato to piem ove znake? To je moja nova azbuka koju
sam izmislila da ne bi mogli svi da itaju ovaj dnevnik, to jest delove dnevnika koje u
pisati pod ifrom. Izmislila sam je prekjue, jedanaestog avgusta 95. i znam je napamet,
od A do , tanije od < do #.
Crkao mi je ispravlja za sintisajzer. Sad mogu da sviram samo na melodici, to je
stvarno bezveze s obzirom na to da komponujem pesmu.
Tvoja Nata95

27.avgust 95.
nedelja
Poela sam jue da piem novi scenario. Ima devet uloga i govori o sledeem.
Biomed ima novi proizvod Biomed 66 koji je opasan po ivot. Posle prve upotrebe
smra dve hiljade kilograma i, normalno, umre.
Reila sam da novi dnevnik ponem 1. septembra 1995.

BELA SVESKA 2

6.septembar95
Jue na istoriji prolazi kroz odeljenje neki papir. Pogledam ta je i vidim da pie
sedmo jedan, a ispod stoje potpisi. Mislim se zato li se potpisujemo. Moda za
bioskop ili za poklon odeljenja N.-u i B.-u? I uglavnom, potpiem se, a u zagradi napiem
A zato se potpisujemo?.
Kad danas, na istoriji...

80
-Ko je ovde Nataa Davitkov?
Uf, ta li je sad?
-Ti, devojice, nema hrabrosti da mi usmeno neto kae, ve mi pie po
nekakvim papiriima?! - poslednju re nastavnica je izgovorila strano se kezei.
-Molim?
-ta je, nisi me moda dobro ula?
Tad sam tek videla da u ruci dri onaj papir od jue.
I zamisli, naljutila se na mene zbog onog A zato se potpisujemo?. Izjavila je da
je to od mene jako licemerno i drsko!
Taman sam sela nazad, kad me Predrag pita ta sam to u stvari napisala. Da mu
kaem, kad...
-Je li, devojice, sada me i ogovara!
Ja se sva zbunila i poela neto da priam, kao ne ogovaram nikoga, nego samo
kaem... Ali, ta u, ova je zapela za mene pa mi nema spasa.
I ona pone da me propituje. Drugi as istorije u ovoj kolskoj godini, a ona me
propituje! Da se ubije. Na sreu, nije mi dala ocenu, barem mislim... Ali sada e imati
pik na mene, i to zbog ega!
Toliko o ovom runom dogaaju.
Da ti se predstavim.
Zovem se Nataa Davitkov, a zovu me Nata. Oboavam Dosije X*, Stiva
Martina** i Top listu nadrealista***. Verujem u postojanje vanzemaljaca i u
reinkarnaciju. Volela bih da budem pisac, psiholog, psihijatar, ufolog**** ili reditelj. Naj
knjige su mi Lek od breskvinog lia i Ostrvo doktora Moroa, naj filmovi Mizeri i
Prljavi prevaranti, a naj pesme Independent love song(Scarlet), Black hole
sun(Saundgarden) &Hold me, thrill me, kiss me, kill me(U2). Naj boje su mi plava i
crna. Volela bih da reiram Lovca na jelene*****, da imam sve filmove Stiva Martina i
sve epizode Dosijea X i da N.i B. ne odu u Kanadu!!!
ta jo da ti kaem o sebi? Da, luda sam.
N. i B. se sele u Kanadu osamnaestog septembra, za manje od dve nedelje. Ubiu
se!
*

TV serija o parapsiholokim fenomenima

**

ameriki glumac komiar

***

bosanska humoristika emisija

****

osoba koja se bavi fenomenom UFO, srpski NLO - neidentifikovanih leteih objekata

*****

film Majkla imina

81

Tvoja Nata95

15.septembar 1995.
Oko dvanaest je nou. Vratila sam se sa Rebekine urke, na kojoj je bilo... Pa,
onako.
Posvaali smo se sa Andrejem, Sranom i Bucom.
Sran se ponaao kao totalni kreten. Pazi na primer ta je rekao Andreju:
Namerno sam se obukao ovako seljaki zato to je Rebekina urka. Uh...
Sa Andrejem je sve bilo o.k, dok nismo poeli da igramo masne fote. Onda je
dolo do komplikacija. Andrej se pobunio to nee svi uvek da urade ono to im ispadne
da treba, na primer ljubljenje jezikom i otvaranje kaia zubima. Na kraju smo se
posvaali sa njim i on, Sran i Buca su otili sa urke.
Buca se na urci pokazao kao veliko razoaranje. Jedva da je sa nama progovorio
etiri rei i sve vreme se lepio za Srana i Andreja.
Evo ta se osim ovoga jo na urci dogaalo.
N, Sofija i Mario su vei deo urke proveli u kuhinji pravei specijalitete.
Mi, ostali, sedeli smo i sluali muziku, kada smo zauli Sofijino vritanje iz
kuhinje. Utrimo, a unutra dimna zavesa. Neboja je stavio u-u da se pee, ali je
zaboravio da skine celofan sa njega! Ludak.
Posle toga N, Sofija i Mario napravili su litar puna i udi me da se nisam napila
jer popila sam dosta. Onda su napravili jo puna i ubacili u njega i smoki, to je ispalo
genijalno. Mada moram priznati da sam jedino ja tako mislila.
Zatim su napravili kola. Ovoga puta su pravili prema receptu, dodue koji je N.
smislio. Kola se sastojao od okolade, plazma keksa, smokija, kikirikija... Nije se bio
stegao, pa je izgledao kao neko g.
Pre nego to je otiao sa urke, Sran je predloio Mariju da trkne do kue i
donese neki porni iz kolekcije svog brata. Mario je pristao i tako smo sat vremena
gledali pornie. Jedino ih nisu gledali Mario, N. i Sofija; Mario jer ih zna napamet, N. jer
mu je gadno, a Sofija, valjda, jer ju je blam. Njih troje su i dalje sedeli u kuhinji.
Na urku su dole i Julija i Dijana Mitrovi, iako nisu bile pozvane. Nismo ih
pustili da uu i cele veeri su namerno stajale ispred kue.

18.septembar1995.
Do sada, najgori dan u mom ivotu.
N. i B. su se odselili u Kanadu!

82
Mislim da nikad neu zaboraviti ovaj dan.
Ne znam kako da ponem...
Prvo je Rebeka poela da plae, onda i Mario, pa Sofija... Ubrzo su se svi
rasplakali. Svi osim mene. Nije mi se plakalo. Nisam uopte oseala potrebu da plaem.
Teila sam ostale i zezala se. Ne mislim da nisam bila tuna, bila sam nenormalno tuna,
ali... Stajala sam i zezala se... Vidi, neki ljudi kada su tuni plau, drugi se izdiru na
koga stignu, a ja se pravim vesela. Iznutra se ubijam, a spolja... Moda ti to deluje
nepodnoljivo, ali eto... To mi dosta i smeta. Dok ostale tee, na mene niko skoro i ne
obraa panju... to bi me i teili kad nisam tuna? Eh, nisam tuna...
Jo kae Vesna meni: Tebi, Nataa, uopte nije ao to Neboja i Bojan idu...
Meni nije ao? Dolo mi je da je zadavim... Meni je bar hiljadu puta vie ao nego njoj!
Sad, to ja to ne pokazujem, to je drugo.
N. se dok nije uao u autobus jo nekako i drao, a kad je uao tako je poeo da
plae da mi se srce cepalo. Morala sam da odem s druge strane busa. B. nije uopte
plakao, samo je iz autobusa gledao okolo i dva tri puta pokuao da se nasmeje.
I autobus je krenuo. Stvarno sam se kretenski oseala dok sam mahala.
Kada sam se pela kui uz stepenice odjednom sam poela da se guim. Jedva sam
stigla do svog stana. Mama mi je otvorila vrata i pitala me neto, a ja nisam mogla da joj
odgovorim, neto me je stezalo u grlu, guilo me... Pomislila sam: Samo bi mi jo falilo
da umrem..., a ono me je guilo i guilo... Na kraju je stalo i ja sam poela nemo da
plaem, bez zvuka...
Posle mi je mama dala neto za smirenje.
Kasno je, moram na spavanje.
Tvoja Nata95
p.s.Verovatno sutra neu ii u kolu, poto se grozno oseam.

2.oktobar 95.
Toliko se toga dogodilo, a ja elim da piem samo o Neboji. Stvarno, da ovo
neko ita, pomislio bi da sam zaljubljena u njega. E pa nisam.
Mogu izjaviti da je pravo prijateljstvo vrednije i jae od ljubavi. Znam da ovo
zvui sladunjavo i klieizirano, ali ta ja mogu kad je tako.
Strano me ivciraju neki buavi deiji pesnici koji troe tone i tone papira na
sladunjave i besmislene pesme o prijateljstvu. ivciraju me i nastavnici koji daju deci
da piu o prijateljstvu. Retko koje dete, retko ko, je doiveo pravo prijateljstvo. Neki ljudi
nikad nisu ni imali pravog prijatelja.

83
Neboja, nemoj nikad da se promeni! Poznavala sam te samo tri godine, a
oseam da te poznajem celog ivota.

30. decembar 1996.

Prolo je vie od tri meseca, a ja sam i dalje tako tuna...

84

DODATAK
Dve drame

MNOGO VIKE OKO SVAEGA

-Natalija ivkovi
Neboja Kovaina

Lica:
gospoa Mili
gospodin Mili
Vida
ivko
Pinuva
Pop
Popadija

SCENA I
Vidin i ivkov stan
Vida, ivko
(Na sceni je ivko koji spava u odei. Ulazi Vida.)
VIDA:

Ustaj ivane, zakasniemo na voz! Opet spava u

tim sveanim cipelama!

IVKO:

A gde putujemo?

VIDA:

U Gornji Milanovac, da mi operiu ovaj ovde zub.

85

(Vida pokazuje koji zub.)

IVKO:

Dobro. Ali mi prvo napravi jednu kajganu.

VIDA:

Kakvu, bre, kajganu? Zakasniemo!

IVKO:

Onda ponesi nekoliko jaja, pa mi je napravi na putu.

VIDA:

Svata. Kako da kuvam u vozu?

IVKO:

Snai e se ti. Uostalom, to mene pita, to je

enski posao.

VIDA:

ivane, ti ivi u prolosti! Danas su mukarci i

ene ravnopravni. Uh, to se udadoh za tebe...

IVKO:

Nisam ja ivan, nego ivko! Nemoj da vrea nae

porodino ime koje se prenosi s kolena na koleno.

VIDA:

Ne skrei temu. Zakasniemo! Bre se pakujmo.

(Vida i ivko, prvenstveno Vida, na brzinu se pakuju. Zatim polaze ka vratima nosei
kofere.)
VIDA:

Umalo da zaboravim moju kutiju sa lutrijom.

(Vida se vraa i stavlja u kofer kutiju sa lutrijom.)

VIDA:

ta bih ja bez nje. Ne bih imala na ta da palim

narod.

(Vida i ivko izlaze.)

SCENA II
stan gospodina i gospoe Mili
gospoa Mili, gospodin Mili
(Na sceni je gospoa Mili. Pakuje se za put i guna.)

86
GA MILI:

O, kakvog ja mua imam! I-ju! Da on otputuje na

Havaje, a ja treba da idem u Gornji Milanovac jer
mu majka boluje od rahitisa! I-ju! Ba sam
pogreila to sam se udala za njega.

(Gospoa Mili izlazi sa torbom, demonstrativno zalupivi vrata. Jedan kofer je ostavila
na stolu. Orman se otvara i iz njega izlazi gospodin Mili. Gleda kroz prozor za
gospoom Mili.)
G.MILI:

Izgleda da e moj plan uspeti. Malo brkova...

(G.Mili crta brkove.)

G.MILI:

Kapa...

(G.Mili stavlja francusku kapu.)

G.MILI:

I malo francuskog akcenta, i niko me nee

prepoznati, pa ak ni moja ena koja obino sve
provali. Uh, kako teak nain da proverim da li me
vara. Sve, pa ak i izmiljena bolest moje majke,
samo zbog toga! Uzeu ovaj kofer da ne izgledam
sumnjivo bez prtljaga. (Otvara kofer koji je gospoa
Mili ostavila na stolu.) ta je ovo unutra, sir? Ne
smeta, ionako nemam vremena da se pakujem.
(G.Mili izlazi ponevi kofer.)

SCENA III
kua popa Spironija
Pop, Popadija
(Na sceni su Pop i Popadija. Pop stoji pred otvorenim koferom i dri u rukama dve
koulje.)
POPADIJA:

Spironije, odlui se ve jednom. Zakasnie na voz.

POP:

Ne znam. (pokazujui na jednu koulju) Ova koulja

ima dva dugmeta.

POPADIJA:

Ponesi onda ovu drugu.

87
POP:

Ali ta ima tri.

POPADIJA:

A sa koliko bi ti hteo, molim te?

POP:

Sa pet.

POPADIJA:

Onda ponesi obe. Tri i dva su pet.

POP:

Dobro, ali ako se iskilavim od ovog kofera ti si

kriva.

POPADIJA:

Baj, baj!

(Pop izlazi nosei kofer, a Popadija mu mae.)

SCENA IV
peron eleznike stanice
gospoa Mili, Vida, ivko, Pop
(Na sceni je gospoa Mili, pored nje putna torba. Ulaze Vida i ivko nosei kofere.)
IVKO:

Nema voza. Moda smo zakasnili!

VIDA:

Nismo, vidi da je tu ova ena.

IVKO:

Dobar dan, gospoo.

GA MILI:

Dobro jutro, gospodine.

VIDA:

Mi putujemo u Gornji Milanovac. Je li i Vi ekate

voz?

GA MILI:

I ja takoe putujem u Gornji Milanovac. Ni meni

nije jasno gde je voz.

VIDA:

Divno to putujete! Imau s kim da razgovaram,

osim sa ovim svojim tupavim muem koji ne zna ni
kako se zove.

GA MILI:

A kako se zove?

88
VIDA:

Nismo vam se predstavili? Ja sam Vida, a ovaj ovde

je moj mu ivan.

IVKO:

Nisam ja ovaj ovde i nisam ivan, nego ivko!

(Ulazi Pop nosei kofer.)

POP:

Dobar dan. Da li je neko video voz za Gornji

Milanovac?

OSTALI:

Ne! I mi ga ekamo.

GA MILI:

Mi ga ve dugo ekamo.

IVKO:

Ja ne mogu vie da trpim ovu neizvesnost. Idem da

vidim ta se desilo sa vozom.

(ivko izlazi.)
GA MILI:

Znate, meni u stvari nita ne bi falilo i da ne odem u

taj Gornji Milanovac.

VIDA:

Eh, blago Vama.

(Nekoliko trenutaka tiine.)

VIDA:

A ta u ja ako voz doe, a ivana nema?

POP:

Ne brinite, gospoo, sigurno e doi brzo.

(ivko se vraa.)
IVKO:

Rekli su mi da voz ne moe da poe jer se

kondukter razboleo od rahitisa.

GA MILI:

Nemojte mi spominjati tu bolest, molim Vas!

VIDA:

Neka nau zamenu! Jer ja hitno moram u Gornji

Milanovac, boli me zub.

POP:

Treba da dovedu nekog s ulice!

IVKO:

Da, rekli su mi da e da poalju zamenu.

89

SCENA V
peron eleznike stanice
preanji, Pinuva
(Ulazi Pinuva nosei kutiju sa lutijom. Za njim osoba van scene ubacuje konduktersku
kapu i ponitiva karata i oni padaju na pod.)
PINUVA:

(razgovara s osobom van scene) Ne, neu i taka!

Sto nemakih maraka?

(Na scenu pada sveanj novanica, a Pinuva ih podie i stavlja u dep.)

PINUVA:

Kad malo bolje razmislim... I hou.

(Pinuva uzima sa poda ponitiva karata i stavlja konduktersku kapu na glavu.)

PINUVA:

Ja sam inae prodavac, ali danas u biti kondukter.

To me ipak nee spreiti da vrim svoj svakodnevni
trgovaki posao. (vie) Kupujte inuve kod
Pinuve!

GA MILI:

ta Vam je to pinuva?

PINUVA:

Tako se ja zovem.

(uje se sirena lokomotive.)

POP:

Stie voz, hvala Bogu!

SCENA VI
kupe
gospoa Mili, gospodin Mili, Vida, ivko, Pop
(Gospoa Mili, Vida, ivko i Pop ulaze u kupe i smetaju se. Zatim utrava gospodin
Mili nosei kofer.)
G.MILI:

ekajte mene!

90

GA MILI:

Ko je sad ovaj?

G.MILI:

(gospoi Mili) Bonu madam. Ja se zovem Pe...

ovaj, ak Lepepe.

GA MILI:

Oh, kakvo lepo francusko ime!

IVKO:

Drago mi je. Ja sam ivko.

VIDA:

ivan! Uostalom, i meni je drago a ne samo tebi. Ja

sam gospoa Vida, a ovo je moja prijateljica
gospoa Mili.

G.MILI:

(gospoi Mili) Mora da ste to prezime dobili od

svog mua koji je isto tako lep i plemenit.

GA MILI:

Nisam ba sigurna u sve to.

(Vida vadi iz kofera kutiju sa lutrijom.)

VIDA:

(gospodinu Miliu) Hoete li da kupite suvenir za

samo jedan i po dinar* ?

G.MILI:

A ta Vam je taj suvenir?

VIDA:

Zavisi koju od ovih koverata izvuete. Moete

dobiti kolor TV, tetris za poneti, Peo trista
devedeset sedam...

IVKO:

Peo trista devedeset osam, tukao jedna, ne

razume se ti u automobile.

VIDA:

Ne kvari mi biznis, budalo. A hoete li Vi da kupite

ili neete?

G.MILI:

Jedan i po dinar? ta mislite, da li se to isplati

jednom Francuzu kao to sam ja?

VIDA:

Naravno. Vi, Francuzi, dnevno troite toliko novca,

pa Vam nita ne bi falilo da kupite jedan suvenir da
Vas podsea na nau zemlju koju toliko volite.

G.MILI:

Dobro, uzeu jedan komad.

vrednost oko etiri hleba

91
(Gospodin Mili daje Vidi pare, a zatim izvlai jednu od koverata iz kutije. Ne moe da
odlepi selotejp sa nje, Vida uzima kovertu i otvara je.)
VIDA:

Imate sree!

POP:

Da nije Peo trista devedeset devet?

G.MILI:

(uzbueno) ta je, govorite!

VIDA:

Imate sree. To je burma!

OSTALI:

Burma?

VIDA:

Da. Samo treba da se probui.

(Vida vadi iz koverte crveni plastini zapua za flae i daje ga gospodinu Miliu.)
POP:

Meni to vie lii na zapua za flae.

GA MILI:

To je moderna burma, Vi, staromodni ovee.

G.MILI:

Pih, ja u ovo da bacim...

(Gospodin Mili hoe da baci burmu kroz prozor vagona.)

GA MILI:

Stanite! A ta ete dati mladoj kad se budete

venavali?

G.MILI:

Ja sam ve oenjen.

GA MILI:

(tuno) Oenjeni ste!...

G.MILI:

U stvari nisam.

GA MILI:

Kako, sad ste rekli da jeste?

G.MILI:

Ovaj, zamenio sam sebe sa jednim svojim

prijateljem.

GA MILI:

Oh, ba ste zaneseni u svojoj mati!

92
SCENA VII
kupe
preanji, Pinuva
(U kupe ulazi Pinuva nosei kutiju sa lutrijom.)
PINUVA:

Karte na pregled. A usput: kupujte inuve kod

Pinuve!

(Pinuva pregleda karte i ponitava ih.)

G.MILI:

(Pinuvi) Bonu msju.

PINUVA:

O, pa vi ste Francuz. Hoete li da kupite lutriju?

Ima anse da dobijete...

IVKO:

Kolor TV...

POP:

Peo trista...

IVKO:

...trista ezdeset osam.

PINUVA:

Da! I vilu na uvenom, lepom plavom Dunavu!

Izvuete kovertu i nagrada je u Vaim rukama.

G.MILI:

A koliko kota?

PINUVA:

Samo jedan i po dinar. Za jednog Francuza to i nije

mnogo s obzirom na ono to dobijate. Osim toga,
kad malo bolje pogledate, ja jedini u Jugi imam tako
niske cene.

VIDA:

(ironino) Da, da.

G.MILI:

Kupiu. Ali meni ovo lii na neku zaveru.

(Gospodin Mili daje novac Pinuvi i izvlai kovertu iz kutije. Ne moe da odlepi selotejp
sa nje.)
PINUVA:

Dajte meni, ja imam srenu ruku.

(Pinuva otvara kovertu.)

PINUVA:

Srenik ste.

93
POP:

Da nije Peo trista ezdeset devet?

G.MILI:

Hajde vie, nisu ovo deset Bojih zapovesti pa da ih

tako recitujete.

PINUVA:

Srenik ste. Dobili ste burmu!

OSTALI:

Burmu!?

(Pinuva vadi iz koverte plastini plavi zapua za flae.)

PINUVA:

Vidite kako je divna! Samo treba da se probui.

VIDA:

Burma? A ja mislila da samo ja uvaljujem takve

stvari.

G.MILI:

Jo jedna je zaista previe...

(Gospodin Mili hoe da baci burmu kroz prozor.)

GA MILI:

Ali uvajte je da je date svojoj eni na venanju!

POP:

Ovaj kako je krenuo s tim burmama, uskoro e prei

u islam.

VIDA:

(uzima burmu) Ako je ovo burma, ja sam krava.

IVKO:

Ti i jesi krava.

(uje se zvuk lokomotive.)

PINUVA:

Stiemo u Sopot!

(Izlaze svi osim Vide i Pinuve.)

SCENA VIII
kupe
Vida, Pinuva
(U kupeu su ostali Vida i Pinuva.)

94
PINUVA:

Hajde, i Vi izlazite.

VIDA:

Ne. Hou sa Vama neto da raspravim.

PINUVA:

ta?

VIDA:

Ja sam ovde zaduena da prodajem lutriju i zato:

zato mi kvarite biznis! Uzeli ste ak i moju ideju sa
burmama, to je bilo neto najinteligentnije to sam
ikada smislila.

PINUVA:

Onda ste zaista mnogo inteligentni.

VIDA:

Jo mi se i rugate! Ja nisam pametna, a tek Vi! Niste

mogli nita sami da izmislite, nego ste ukrali moju
ideju nad idejama.

PINUVA:

Kako sam mogao da Vam ukradem ideju kad smo

se tek malopre upoznali? A ja jo odavno prodajem
takve burme.

VIDA:

Aha, znai ti jo odavno koristi svoje esto ulo za

otkrivanje tuih ideja! itala sam ja o tome u
Treem oku*. Ne moe ti kod mene da se
izvue!

PINUVA:

I ta sad hoete?

VIDA:

Biu fer. Obaraemo ruke i ko pobedi prodavae

lutriju. O.k?

PINUVA:

O.k.

(Vida i Pinuva obaraju ruke. Pinuva pobedi.)

VIDA:

Rekli smo da emo igrati fer, a ovo nije fer. Kako

Vi moete da obarate ruke sa jednom slabom
enom? To nije poteno, a poteni bi danas trebalo
da imaju sve u rukama. Zato ja preuzimam trgovinu
burmama!

PINUVA:

Dobro hajde, vie ste mi dojadili sa tom Vaom

burmanskom trgovinom. A ja u od sada stavljati u
svaku kovertu po trepavicu jer one donose sreu.

asopis koji se bavi parapsiholokim fenomenima

95
VIDA:

Drago mi je. I nadam se da ete se pridravati te

odluke.

SCENA IX
kupe
gospoa Mili, gospodin Mili, Vida, ivko, Pop, Pinuva.
(Sede u kupeu.)
IVKO:

(Vidi) Kako sam samo umoran...

VIDA:

to?

IVKO:

Kako ne bih bio umoran kada nisam nita jeo od

jutros! uje kako mi kre creva.

VIDA:

Pojee neto na sledeoj stanici, a do tada lezi i

odmori se.

IVKO:

Vai.

(ivko se namesti i zadrema.)

GA MILI:

(gospodinu Miliu) Ja oboavam Francusku i sve iz

nje, a posebno onog vaeg pisca ekspira!

POP:

ekspir je engleski pisac, a ne francuski.

GA MILI:

utite. ta Vi uopte znate o nemakoj

knjievnosti? (gospodinu Miliu) I kao to rekoh, ja
oboavam ekspira, pogotovu onu njegovu uvenu
reenicu iz bajke o tri praseta: Biti ili ne biti,
pitanje je sad.

PINUVA:

Je li ova ena itava? Ta reenica uopte nije iz Tri

praseta, nego iz Crvenkape.

IVKO:

(otvara oi) Vido.

96

VIDA:

ta je?

IVKO:

Sve neto razmiljam: da li trenje imaju boju trule

vinje?

VIDA:

Ma, ta razmilja. uti i spavaj!

IVKO:

Ne mogu, opsednut sam tim pitanjem.

VIDA:

Razopsedni se i spavaj.

IVKO:

Pokuau.

(ivko se ponovo zavali u sedite i zadrema.)

PINUVA:

Je l se nekom ini da neto smrdi?

POP:

Aha. Kao da bazdi neki sir ili tako neto.

VIDA:

Mora da je to ivko prdnuo. Nita ne brinite, samo

napravite promaju.

IVKO:

(budi se) Je li to neko mene pominjao?

G.MILI:

Ne, niko.

IVKO:

Nego, kad sam ve budan, da pitam: je li zna moda

neko da li trenje imaju boju trule vinje?

POP:

Imaju, i spavajte ve jednom.

IVKO:

Hvala Vam. Sad napokon mogu mirno da spavam.

(ivko zaspi.)
PINUVA:

Meni se i dalje ini da neto smrdi.

VIDA:

Onda sigurno nije ivko. Kad on prdne, ne osea se

dugo.

PINUVA:

ta je onda?

POP:

Meni se ini da smrdi na neku ubualu hranu.

G.MILI:

Kao da smrdi ovde blizu mene.

97

(Gospodin Mili miriui po vazduhu doe do svog kofera. Otvara ga.)

G.MILI:

Jao, to smrdi moj sir!

PINUVA:

Nosite sir?

G.MILI:

Pa... ovaj... Da, ja sam, ovaj, poneo sir mojoj sestri

od strica koja ivi u Gornjem Milanovcu.

GA MILI:

Ba udno. Ja sam isti takav sir ostavila kod kue u

istom takvom koferu, da se lopovi, ako pokuaju da
je opljakaju, od njega pogue.

G.MILI:

(obazrivo) Aha...

GA MILI:

Vidite, nisam ni znala da je to francuski sir!

(Gospodin Mili odahne.)

VIDA:

Brzo izbacite taj sir! ivko povraa od mirisa

sireva.

G.MILI:

(uzima sir) Baciu ga kroz prozor.

GA MILI:

Ne, ne inite to! Greh je bacati hranu, a pogotovu

francusku hranu!

(Gospodin Mili odustaje.)

POP:

(gospoi Mili) Ako ste se ve zaljubili u njega, ne

morate i u njegovu hranu.

IVKO:

(budi se) Muka mi je.

VIDA:

ivku kada je muka on obavezno povraa.

IVKO:

Kesu! Brzo daj kesu!

(Vida kopa po svom koferu i vadi crnu kesu za povraanje. ivko povraa u nju. Zatim
Vida uzima kesu i prua je gospoi Mili.)
VIDA:

Ako mislite da je greh bacati hranu, zadrite ovo.

(Gospoa Mili se onesveuje i pada gospodinu Miliu u krilo. Vida baca kesu u
publiku. uje se sirena lokomotive.)

98

PINUVA:

Stigli smo u Aranelovac.

(Vida, ivko i Pop ustaju i proteu se.)

POP:

(Pinuvi) Pinuvo, ima tu jedna crkva u blizini.

Hajde sa mnom da zapalimo koju sveu.

PINUVA:

Vai.

(Pop i Pinuva izlaze.)

VIDA:

(ivku) Hajdemo onda mi u robnu kuu.

IVKO:

A kako zna gde je robna kua?

VIDA:

Ne brini, imam ja instinkt. Imam njuh za takve

stvari.

IVKO:

Hajde da ti verujem.

(Vida kree njuei po vazduhu, a ivko izlazi za njom.)

SCENA X
kupe
gospoa Mili, gospodin Mili
(Gospoa Mili, koja lei na krilu gospodina Milia, budi se iz nesvesti.)
GA MILI:

Oh, gde smo?

G.MILI:

U Aranelovcu. Je li Vam dobro?

GA MILI:

Pa onako... Nego, znate... Svim enama govore da

imaju lepe oi, a meni to niko nikad nije rekao.

(Gospoa Mili iri oi i trepe.)

G.MILI:

Pa, ba imate divne oi.

GA MILI:

Zato se onda ne biste venali sa mnom?

99

G.MILI:

Ali Vi ste udati?

GA MILI:

Zar je to vano...

(Gospodin Mili se samo na trenutak pokunji.)

G.MILI:

(naizgled obradovan) Divno! Razvodite se, znai!

Idemo odmah u potu da poaljemo telegram
Vaem muu!

(Gospodin Mili ustaje i povlai za ruku gospou Mili.)

GA MILI:

(najednom uplaeno) U potu? Odmah? Moda je

bolje da ipak priekamo...

G.MILI:

to?

GA MILI:

Pa, ovaj... Mislim... (izvrdava) Kako emo da

znamo gde je pota u ovom gradu?

G.MILI:

Nita Vi ne brinite. Hajdemo!

GA MILI:

Znate, bolje da to ipak odloimo. Komplikovano je

da aljemo telegram ak odavde, a i bie skupo!

G.MILI:

Zar nije naa ljubav vanija od para?

GA MILI:

Da, ovaj... Ali, znate...

G.MILI:

Gospoo Mili, da pitam ja Vas neto: volite li Vi

mene ili tog Vaeg bezveznog mua?

GA MILI:

(doseti se reenja) I ju! Sada ste preterali! Moj mu

nije bezvezan, nego lep i pametan! (ustaje) Ja idem
odavde.

G.MILI:

Zar se neete udati za mene?

GA MILI:

Ne, posle ovakve uvrede nikako!

G.MILI:

Onda...To znai da volite svog mua?

GA MILI:

Naravno da ga volim! Mislite da e svi da se zaljube

u Vas zato to ste Francuz! Meni to nije vano! Ja
volim mog Pecu!

100

(Gospoa Mili hoe da izae.)

G.MILI:

Stanite, gospoo Mili! Neto bih da Vam

pokaem. Znam da itam sa dlanova. Proitau
Vam da li je za Vas dobro da se razvedete.

(Gospodin Mili uzima aku gospoe Mili, to mu ona preko volje doputa.)
G.MILI:

(gleda gospoi Mili u dlan) Vidim da vas Va mu

voli, ali je sumnjao da li ga Vi volite. Zato je
izmislio da njegova majka ima rahitis i poao
vozom uz svoju enu, iako preruen u jednog
Francuza.

GA MILI:

I- ju! ta to priate?

G.MILI:

Draga, to sam ja, tvoj Peca!

(Gospodin Mili skida kapu.)

GA MILI:

Oh, dragi, to si ti! Zar si sve ovo uradio samo da bi

se uverio u moju ljubav?

G.MILI:

(zagrlivi gospou Mili) Da, draga. Divno je to se

sve lepo razreilo. A ostau ak da ne bismo
komplikovali situaciju u vozu.

GA MILI:

Dragi, reci mi, ali zato si mislio da te ne volim?

G.MILI:

Pa... (tuno) Kada sam ti rekao da mi napravi

pagete sa sirom, ti si mi napravila pagete sa
mesom... (Gospodin Mili mrke.)

GA MILI:

Oh, Pecice, nisam znala da si tako osetljiv! (I

gospoa Mili mrke.)

SCENA XI
kupe
preanji, Pop, Pinuva

101
(Ulaze Pop i Pinuva, garavi u licu i raupani. Gospoa Mili se onesveuje i pada
gospodinu Miliu u krilo.)
PINUVA:

Jao!

G.MILI:

ta se dogodilo, msju?

POP:

Jao. Mi poli da upalimo sveu, a zapalili celu

cisternu sa benzinom.

G.MILI:

Kako se to desilo?

POP:

Ne znam. U svakom sluaju, idemo da se operemo.

(Pop i Pinuva izlaze. Gospoa Mili se budi.)

GA MILI:

ta to bi? udovite?

G.MILI:

Ne plai se. To su bili samo pop i Pinuva.

GA MILI:

Uh, a ja mislila da je ona tvoja monstruozna majka.

(Gospodin Mili izlazi ljutit.)

GA MILI:

Pecolence, ekaj!

(Gospoa Mili istrava za njim.)

SCENA XII
ispred voza
Vida, ivko
VIDA:

ivane, izgleda da smo se izgubili.

IVKO:

Naravno. Tvoj njuh e nas pre dovesti do neke

evabdinice.

VIDA:

Nije vreme za alu, ivane.

IVKO:

Nisam ivan, ve ivko!

102
VIDA:

uti. Evo ga neki ulaz.

IVKO:

Mislim da smo ovde ve bili.

VIDA:

Nismo! Mora da je to ulaz od robne kue.

IVKO:

Gde e sad u robnu kuu, voz samo to nije

krenuo.

VIDA:

Hou da pogledam njihove robne kue, da imam

posle ta da ogovaram.

(Vida povue ivka kroz vrata voza.)

SCENA XIII
kupe
preanji, Pop, Pinuva
VIDA:

Vidi, ivane, ista kutija sa lutrijom kao moja!

IVKO:

A ova sedita su ista kao sedita u naem vozu.

(Ulaze Pop i Pinuva.)

IVKO:

Jao! Isti ljudi kao u naem vozu!

VIDA:

(ivku) Ja sam ti lepo govorila da sam itala u

Treem oku da neki ljudi imaju dvojnike, a ti mi
nisi verovao.

POP:

Prestanite da priate gluposti. Moramo da

pronaemo gospou Miliku i aka, jer voz uskoro
kree.

VIDA:

Pa, to i jesu ljudi iz naeg voza!

IVKO:

Naravno da jesu, tukao. Ja sam to znao od samog

poetka, a ti mi tu soli pamet sa nekim dvojnicima
iz Treeg oka.

103
POP:

Ajte bre, idemo da naemo Miliku i njenog

bajnog Francuza, inae e ostati u Aranelovcu.

(Izlaze.)

SCENA XIV
ulica
gospoa Mili, gospodin Mili
GA MILI:

Peciiu, moj slatki medenjaiu, oprosti mi!

G.MILI:

Dobro, oprostiu ti.

(uje se muzika.)
GA MILI:

Peco, ovo je muzika sa naeg venanja! Hajde da

igramo.

(Gospoa Mili povue k sebi gospodina Milia. Pleu. Ulaze Vida, ivko, Pinuva i
Pop.)
IVKO:

Tu ste! A mi vas traimo. Pourite, ode nam voz.

G.MILI:

Ba ste dosadni. Jeste li oravi, pa ne vidite da mi

igramo i da vi niste ba najpoeljniji?

VIDA:

Kakva nepoeljnost, pustite to. Kreite ili odosmo

bez vas!

GA MILI:

Budite malo tii. Ovo je muzika sa naeg venanja.

VIDA, IVKO, POP, PINUVA:

(zaprepateno) Sa vaeg venanja?!

G.MILI:

Da, ovaj... To e se u stvari svirati na naem

venanju.

POP:

Divno, venavate se! Hoete li da vas ja venam?

G.MILI:

Ovaj, ne bismo ba...

104

POP:

Zato? Ba bi bilo lepo da vas venam sada, u

ovome vozu, poto ste se tu i upoznali.

G.MILI:

Ali nemamo nita to je potrebno za venanje.

GA MILI:

I ja sam ve udata!

PINUVA:

Razvedite se, to je bar lako.

G.MILI:

Ipak emo jo malo razmisliti.

IVKO:

ta tu ima da se razmilja. Vidite kako sam se ja

oenio i uopte nisam dugo razmiljao. I ta mi fali?
Nita.

VIDA:

Da, ali zato meni ovakvoj sa tobom takvim fali

svata.

PINUVA:

Voz e stvarno da nam ode. ivnite!

(Svi izlaze.)

SCENA XV
kupe
preanji
(Sede u kupeu. Gospodin Mili skida sako jer mu je toplo i stavlja ga na naslon sedita.)
IVKO:

(Vidi) Ti me mui glau. Poeu da trajkujem.

VIDA:

Kako?

IVKO:

Glau! Kako da ne trajkujem kad od jutros nisam

nita jeo? Hajde mi ispri kajganu.

VIDA:

Dobro, ispriu ti, kad si toliko dosadan. Odoh do

mainovoe, da probam da je isprim na onom udu
gde se loi ugalj.

(Vida izlazi.)

105

POP:

(Gospoi Mili i gospodinu Miliu) Jeste li

razmislili?

G.MILI:

O emu?

POP:

O venanju. Kako ste zaboravni! Ja moram da vam

pamtim vane datume u ivotu.

GA MILI:

Koje pa vane datume?

POP:

Evo, dananji dan. Danas se Vi udajete, a koliko ja

znam to je ljudima obino veoma vano.

GA MILI:

Otkud Vama ta sumanuta ideja da se ja udajem?

POP:

Rekli ste to pre ulaska u voz.

GA MILI:

Nemojte da izmiljate. Ja to uopte nisam rekla.

POP:

Sad nije ni vano ta ste rekli. Ionako vas

venavam.

PINUVA:

I ako odluite da se venate, hoete li da vam ja

budem kum?

IVKO:

Ala si fin! Vida i ja emo biti kumovi.

PINUVA:

Ma nemoj, ko si ti da to odreuje.

POP:

Oni e sami da odrede ko e da...

(uje se Vidin krik. Vida utrava, garava u licu i raupana.)

IVKO:

ta se dogodilo?!

VIDA:

Pogiboh zbog tvoje kajgane!

IVKO:

A je l pogibe i kajgana, ili je bar ona u itavom

stanju?

VIDA:

Kakva kajgana! Valjda sam ti ja vanija od neke

kajgane!

IVKO:

Moram priznati da kajgana ima bolji ukus.

106
(Vida udari ivka tiganjem. Zatim uzima maramicu i brie lice.)
POP:

(gospoi Mili i gospodinu Miliu) I, jeste li smislili

ko e da vam bude kum?

GA MILI:

Mi se ne venavamo i pustite nas vie.

POP:

Dobro, samo pitam.

(uje se zvuk koenja voza.)

POP:

ta to bi?

IVKO:

Izgleda da je stao voz.

GA MILI:

ta emo sad?

PINUVA:

Idem do mainovoe da vidim ta se dogaa.

(Pinuva izlazi.)
VIDA:

Divno. Zatoena sam u ovoj krntiji od voza, a zub

me strano boli!

(Pinuva se vraa.)
PINUVA:

Znate li ta se desilo?

IVKO:

ta?

PINUVA:

Nestalo je benzina!

GA MILI:

Ali voz ne radi na benzin, voz radi na ugalj.

IVKO:

Da. Idi i reci mainovoi da ga to nita ne

obeshrabruje, jer mu benzin ionako ne treba u vozu.

(Pinuva izlazi.)
POP:

(gospoi Mili i gospodinu Miliu) Predlaem da

vam se dete zove Spironije po meni, poto sam vas
ja venao.

G. MILI:

Mi se ne venavamo, ovee, ta ste zapeli da nas

venate!

107
GA MILI:

Da, a i kad se venam i dobijem dete, ono se ni u

ludilu nee zvati Spironije, nego Leposav.

(uje se sirena voza.)

VIDA:

Dobro je, kree voz.

(Pinuva se vraa.)
PINUVA:

Lokomotivista je rekao da vam kaem da vam se

zahvaljuje na savetu za benzin.

GA MILI:

Ne kae se lokomotivista, nego mainovoa.

G. MILI:

Idi i reci tom lokomotivisti ili ta je ve, da mu na

kupe kae da nema na emu.

PINUVA:

Nemam nameru da se opet teglim do tamo. Idi ti pa

mu to kai.

G. MILI:

Ionako mi je ovde strano dosadno, taman da se

proetam.

GA MILI:

Idem i ja.

(Gospoa Mili i gospodin Mili izlaze.)

SCENA XVI
kupe
preanji
POP:

Ba me zanima kako bi izgledali ak i gospoa

Mili na slici sa venanja. Sad u da proverim.

VIDA:

Da proverite?

POP:

Da. Samo uzmem njihove line karte i stavim

fotografije jednu kraj druge. Prosto.

(Pop pretura po torbici gospoe Mili i vadi njenu linu kartu.)

108
POP:

Nije loe ispala na ovoj slici. Da vidimo... Ime...

Aha, ime: Demaludinka. Demaludinka? Nije ni
udo to se predstavlja prezimenom.

IVKO:

Sram te bilo, tako mi se zvala majka.

POP:

Izvinite... A sad da vidimo Francuza.

(Pop pretura po sakou gospodina Milia i vadi iz depa linu kartu.)

POP:

Evo njegove line karte. Nije ni on loe ispao.

VIDA:

Dajte meni da vidim. (Vida uzima linu kartu.)

Pravo da Vam kaem, mogli su da mu malo bolje
naglase uvo.

IVKO:

(gleda sa Vidom u linu kartu) Ne sitniari. Okreni

stranicu da vidimo njegove podatke.

(Vida okree list.)

IVKO:

Ime... Vidi, Francuzi piu re ime isto kao i mi. I

kao to rekoh, ime... Pecivoj Mili.

SVI:

Pecivoj Mili!?

(Ulaze gospoa Mili i gospodin Mili.)

PINUVA:

Pecivoj Mili?

G.MILI:

M...m...molim?

IVKO:

(pokazuje linu kartu) Ovde pie da se Vi zovete

Pecivoj Mili.

G.MILI:

(gospoi Mili) Pa... Da im kaemo?

GA MILI:

Pa kai...

G.MILI:

to ja?

GA MILI:

Jer si ti sve ovo zamutio.

G.MILI:

Dobro... Hteo sam da vidim da li me ona voli, pa

sam izmislio da mi je majka, koja ivi u Gornjem
Milanovcu, bolesna i poslao Demaludinku tamo.

109
Preruio sam se u Francuza aka i tako preruen
krenuo za svojom enom.
POP:

(gospoi Mili) O, estitam! (rukuje se s njom)

Znai, ipak ste se udali za njega.

GA MILI:

Da, pre dvanaest godina.

POP:

Nema veze, ipak ste se udali.

PINUVA:

Ko sve ne putuje u ovom vozu!

SCENA XVII
kupe
preanji
(uje se zvuk koenja voza.)
IVKO:

ta bi?

G.MILI:

Opet stao voz.

PINUVA:

ta li se sad dogodilo?

GA MILI:

(Pinuvi) Trknite askom, pa nam recite.

(Pinuva izlazi.)
VIDA:

(gospodinu Miliu) Vi ste najudniji ovek kojeg

sam danas srela.

GA MILI:

(gospodinu Miliu) Peco, mi i dalje putujemo u

Gornji Milanovac, a kad malo razmislim za to
uopte nemamo razloga. Bolje da siemo sada dok
voz stoji i krenemo kui.

G.MILI:

Da ti to ne izbegava posetu mojoj majci? I sama

zna da kad god odemo u Gornji Milanovac
svratimo do nje.

GA MILI:

Neka ti bude.

110

(Pinuva se vraa.)
PINUVA:

Evo ta se dogodilo. Nestalo je uglja.

IVKO:

Neka ga kupe negde.

VIDA:

to si glup. Gde e sad da kupuju ugalj? Valjda

zna da je nestaica uglja!

IVKO:

Hajde malo onda da prekopamo oko voza, moda

naemo nekoliko tona.

VIDA:

(ironino) Da, da, sigurno...

G.MILI:

ivko je u pravu. Ne moemo nita vie da uradimo

osim toga.

IVKO:

(gospodinu Miliu) Idemo nas dvojica da kopamo!

G.MILI:

Mislim, teoretski ne moemo nita da uradimo, a u

praksi...

GA MILI:

Ne tupi, nee valjda da pusti ivka da sam kopa.

G.MILI:

Pa...

GA MILI:

Tiina. Idi i kopaj.

G.MILI:

ime?

VIDA:

Pogledau ja da li imam neto.

(Vida pretura po svom koferu i vadi iz njega kaike.)

VIDA:

Odlino!Evo vam ove kaike i nema izvlaenja.

Pourite i potrudite se da neto iskopate.

(ivko i gospodin Mili uzimaju kaike i izlaze.)

PINUVA:

Nego, ba sam hteo da vam ispriam neto, kad je

stao voz.

GA MILI:

Ispriajte nam sada.

PINUVA:

Ovako. Idem ja, kad odjednom...

111

(uje se sirena voza.)

PINUVA:

Voz kree!

GA MILI:

A Peca i ivko?!

(Gospodin Mili i ivko upadaju zadihani.)

POP:

ta je bilo?

G.MILI:

Zamalo da nam ode voz!

IVKO:

Kopamo mi onim kaikama, kad odjednom voz

krene. Jedva smo se popeli na njega!

PINUVA:

Ali kako je voz krenuo bez uglja?

G.MILI:

E, to nam je rekao prodavac sokova. Vozu uopte

nije falilo uglja nego se mainovoi ilo u WC, ali
ga je bilo blam da kae da zbog toga zaustavlja voz.

GA MILI I VIDA:

Svata.

SCENA XVIII
kupe
preanji
PINUVA:

Eno, ve vidim Gornji Milanovac.

VIDA:

Najzad! Zub me uasno boli!

POP:

Ja nemam nameru da ostajem dugo u tom Gornjem

Milanovcu. im obavim ono zbog ega sam doao,
idem kui.

GA MILI:

A zbog ega ste doli?

POP:

Znate, moja ena sakuplja razglednice, ali joj je

nedostajala razglednica Gornjeg Milanovca, pa sam
poao da joj je poaljem.

112

GA MILI:

Oh, kako je to plemenito.

(uje se sirena voza.)

PINUVA:

Stigli smo u Gornji Milanovac! E pa, ja odlazim.

Ali pre nego to krenem, hoe li neko da kupi lutriju
za uspomenu? Samo jedan i po dinar.

G.MILI:

Evo, ja u.

(Gospodin Mili daje pare Pinuvi i izvlai kovertu. Ne moe da odlepi selotejp sa nje i
kovertu otvara Pinuva.)
PINUVA:

Imate sree!

G.MILI:

Nemojte mi rei da je opet burma.

PINUVA:

Ne, ovog puta nije. estitam, dobili ste Peo trista

etrdeset devet!

G.MILI:

Najzad!

(Pinuva vadi iz koverte deiji auti.)

POP:

Imaete ta da poklonite Demaludinki na venanju.

GA MILI I G.MILI:

Ali, mi smo ve venani!!!

KRAJ

(Beograd, jun 1994.)

113

BLA, BLA U DVA STANA

-Neboja Kovaina
Natalija ivkovi

Lica:
Marinko ivkovi
Zorica ivkovi
Duanko ivkovi
Anelka ivkovi
Svetislav Proti
Svetlana Proti
Borislav Proti
Marijana Proti
Inspektor
gospoa Pertla
Lopov

SCENA I
stan ivkovia
Anelka, Marinko
(Na sceni je Anelka, pomodno obuena devojica. Igra se Barbikom.)
ANELKA:

(Barbici) ao! Sad u da ti otpevam neto.

(Anelka se unosi u novokomponovanu folk pesmu i falira. Igra i vitla maramom.

Utrava Marinko drei u ruci tednu knjiicu.)
MARINKO:

Draga moja erkice, dobili smo na lutriji pet hiljada

dinara!

114
(Anelka ne obraa panju na Marinka, ve i dalje peva.)
MARINKO:

Ma, uje li ta ti kaem?! Dobili smo na lutriji pet

hiljada dinara!

ANELKA:

Dobro, ale, pusti to, vidi da sam zauzeta. Zar ne

pevam divno? Sluaj.

(Anelka nastavlja da peva.)

MARINKO:

Boe, lude li mi erke! Odmah u da pozovem

mamu, da joj kaem za dobitak.

(Marinko stavlja tednu knjiicu na sto i okree broj na telefonu.)

ANELKA:

(prestaje da peva) Pa on mene uopte ne slua...

MARINKO:

ao, kai dragika! Dobili smo... Halo? O, pardon,

ovde Marinko, Zoriin mu. Da li je tu Zorica?

(Anelka prilazi Marinku, uzima knjiicu sa stola i zagleda je. Pokuava da ga neto
pita.)
MARINKO:

Ostavi me na miru i radi ta hoe.

(Anelka mu klimne glavom i odlazi odnevi knjiicu.)

MARINKO:

ao, draga! Kazi dragika! Dobili smo na lutriji pet

hiljada dinara! U banci su i samo treba da ih
podignem. Halo? Halo?... ta, onesvestila se?
Uradite neto! Polijte je vodom! Ma ba me briga za
te papire to stoje pored, osuie se. Dobro, dobro.
Vi je osvestite, a ja moram u banku.

(Marinko spusti slualicu i hoe da uzme tednu knjiicu, ali nje nema. Trai je a zatim
izlazi besan.)

SCENA II
stan Protia

115
Svetlana, Svetislav, Zorica, Marijana
(Na sceni je Svetlana, u bade mantilu i kose umotane u pekir. ita asopis i pije kafu.
Ulazi Svetislav, obuen u poslovno odelo.)
SVETISLAV:

Dobar dan, draga.

(Svetislav poljubi Svetlanu u obraz.)

SVETLANA:

Zdravo.

SVETISLAV:

ta radi?

SVETLANA:

Stavila sam pile da se pee.

(uje se zvono na vratima.)

SVETISLAV:

Idem da otvorim.

(Svetislav otvara vrata i ulazi Zorica.)

ZORICA:

(uzbueno)Sad sam se vratila sa posla. Bila sam se

onesvestila. Zamislite, dobili smo na lutriji pet
hiljada dinara!

SVETLANA I SVETLANA:

Pet hiljada dinara!?

ZORICA:

Marinko stalno kupuje lutriju i nikad nisam mislila

da emo neto dobiti, ali sada...

SVETLANA:

Pa to je divno! Svetislave, hajde i mi da

nakupujemo lutriju. Vidi kako se isplati.

SVETISLAV:

Svetlana, zar ti verujes u lutriju?

SVETLANA:

Kako ne bih verovala kad...

SVETISLAV:

Svetlana, mi smo odrasli ljudi. Takve stvari se

deavaju jednom u milion sluajeva. Ja imam
razumne poglede na svet. Ne budi dete!

SVETLANA:

Ali, Svetislave...

(Ulazi Marijana, ozbiljno obuena devojica.)

116
MARIJANA:

Dobar dan, oe. Dobar dan, majko. Dobar dan,

gospoo Zorice. Da li je neko video moj udbenik
iz matematike za osmi razred?

ZORICA:

Dete, ti si tek drugi!

SVETISLAV:

Marijana je napredno dete.

MARIJANA:

Da, ja sam napredno dete.

ZORICA:

To je tako lepo. A ona moja Anelka samo neto

peva i nije joj uenje ni na kraj pameti. A vae dete
je tako inteligentno!

SVETISLAV:

Da, ona je najinteligentije dete u celom kraju, a i

ire.

MARIJANA:

Da, ja sam najinteligentnije dete na celoj planeti!

SVETLANA:

Svetislave, ne budi tako hvalisav.

SVETISLAV:

Nisam hvalisav, to su samo injenice.

MARIJANA:

Da, majko. To su samo injenice.

ZORICA:

Nego, izvinite, uri mi se, samo sam svratila da

pitam da li moete da mi pozajmite olju brana.

SVETLANA:

Naravno, evo sad u ti je dati.

(Svetlana izlazi i vraa se sa oljom.)

ZORICA :

Ba ti hvala. Odoh da kuvam ruak.

SVETLANA:

I ne zaboravite da nam veeras doete na

godinjicu.

ZORICA:

Dolazimo obavezno, ne brini. Zdravo!

SVETLANA I SVETISLAV:

Zdravo.

MARIJANA:

Dovienja.

117

SCENA III
stan ivkovia
Borislav, Duanko, Inspektor
(Na sceni su Borislav i Duanko. Borislav je dizela, u trenerci je iji je gornji deo
upasan u donji, zalizan je i oko vrata nosi debeo zlatan lanac. Duanko, debeljukasti
deak, jede keks.)
BORISLAV:

Da mi malo keksa?

DUANKO:

Ne prekidaj me, sad jedem. Kasnije mi trai ta ti

treba.

BORISLAV:

Ali kasnije nee imati vie keksa.

DUANKO:

To je tvoj problem.

BORISLAV:

Ako mi da malo keksa rei u ti kako se zvala

majka Marka Kraljevia!

DUANKO:

ta mene briga kako se zvala majka Marka

Kraljevia?

BORISLAV:

Trebae ti u ivotu.

DUANKO:

Sigurno ce mi biti potrebniji ovaj keks nego to.

BORISLAV:

Zna ta, Duanko, ako mi ne da keks, razbiu ti

nos, pa ti vidi ta ti je potrebnije, keks ili nos!

(uje se zvono na vratima.)

DUANKO:

Idem da otvorim.

(Na vratima je Inspektor.)

INSPEKTOR:

Dobar dan. Ja sam iz Gradske inspekcije.

Pregledam stanove. iji je ovo stan?

BORISLAV:

Njegov.

INSPEKTOR:

(Duanku) A ko si ti?

118

BORISLAV:

On je Duanko.

INSPEKTOR:

to mi on to sam ne kae?

BORISLAV:

Duanko ne razgovara sa nepoznatim osobama.

INSPEKTOR:

Jao... Hajde dobro. Neka je on Duanko, ali ko je

on, mislim detaljno. Moram da upiem sve podatke.

BORISLAV:

On je Anelkin brat.

INSPEKTOR:

A ko je Anelka?

BORISLAV:

Njegova sestra.

INSPEKTOR:

Jao Imate li vi nekog starijeg u kui?

BORISLAV:

Ne.

INSPEKTOR:

Onda me pustite bar da pregledam stan.

(Duanko ne dozvoljava Inspektoru da proe, mae rukama i daje Borislavu neke znake.)
INSPEKTOR:

(Borislavu) ta mu je?

BORISLAV:

Duanko ne pria sa nepoznatim osobama, a inae

hoe da Vam kae da Vas ni u kom sluaju nee
pustiti da mu bez nadzora eprkate po stanu.

(Duanko potvrdno klima glavom i otvara grisine jer je pojeo keks.)

INSPEKTOR:

I ta ja sad da radim?

BORISLAV:

(gurajui Inspektora napolje) Idite u sledei stan. U

stvari, ne u sledei poto je to moj, nego u onaj
posle njega.

INSPEKTOR:

Ali ja moram da pregledam stanove redom!

BORISLAV:

Ko vam je kriv.

INSPEKTOR:

(guna) Vratiu se ja!

DUANKO:

Svata. Hajde sa mnom u kuhinju da vidim sta ima

za jelo.

119

BORISLAV:

Hajde.

(Duanko i Borislav izlaze.)

SCENA IV
hodnik izmeu stanova
Anelka, Marijana
(Na sceni je Anelka.)
ANELKA:

Gde li je ta Marijana?

(Ulazi Marijana i jede bombone.)

ANELKA:

E, ao. Da mi malo?

MARIJANA:

Ne mogu. Ovo su specijalne bombone za poveanje

koeficijenta inteligencije.

ANELKA:

Daj mi barem neku.

MARIJANA:

Bombone kvare zube.

ANELKA:

I ti ih jede.

MARIJANA:

Neu da ti dam.

ANELKA:

Molim te...

(Marijana odmahuje glavom.)

ANELKA:

(plaui) Znala sam! Svi su protiv mene! Ja

ispatam za sve! Isei u vene! Umreu, i svi ete
plakati i kajae se zbog ovoga! Mene niko ne voli!

MARIJANA:

Dobro, evo ti jedna.

ANELKA:

(kroz pla) Ne treba mi sada. Neu!

120
MARIJANA:

Ma, evo ti.

ANELKA:

Neu, ta e mi sad.

MARIJANA:

Ma, uzmi.

ANELKA:

Neu, uzmi je ti!

MARIJANA:

I hou. Uzeu je. Neu vie nita da ti dam kad si

takav namor!

ANELKA:

(rasplae se ponovo) Kako si bezobrazna! Zna

kako sam osetljiva! Ne teraj me da plaem! Kad
plaem bole me... ovaj... ovi... bubrezi. Da!

MARIJANA:

Neu da ti dam i taka.

ANELKA:

(razmisli malo) A da ti dam ja neto, a ti meni

bombone?

MARIJANA:

A ta bi mi to dala?

ANELKA:

Evo na primer...

(Anelka pretura po depovima i vadi Marinkovu tednu knjiicu.)

ANELKA:

Evo ti ova tedna knjiica.

MARIJANA:

(uzima knjiicu) Hm, tedna knjiica - Marinko

ivkovi. Moe.

(Marijana daje Anelki bombone.)

ANELKA:

(proba jednu bombonu) Mmmm... Hajde sada neeg

da se igramo. Naprimer, Barbikama!

MARIJANA:

Ne mogu. Ja se bavim ozbiljnijim stvarima. Idem da

itam Rat i mir.

(Marijana izlazi.)
ANELKA:

(Anelka istri plaui.)

(rasplae se) Sad mi je samo okolnim putem rekla

da sam glupa. Mene niko ne voli!

121

SCENA V
stan ivkovia
Zorica, Marinko, Lopov
(Na sceni je Marinko, utuen. Ulazi Zorica.)
(Ispod prozora prolazi Lopov. Kada uje o emu Zorica govori, zastane i prislukuje.)
ZORICA:

Oh, dobili smo premiju na lutriji! Zar to nije divno?

Doe mi da te izljubim, ali nas gleda publika pa me
je blam. Prvo emo kupiti nov poret, pa Peo
trista sedamdeset devet, pa novi zamrziva...
(Primeti da Marinko uzdie.) ta ti je, Marinko, ne
deluje mi ba sreno?

MARINKO:

Kako da budem srean kad ne mogu da podignem

novac.

ZORICA:

ta?!

MARINKO:

Nema mi knjiice.

ZORICA:

(srui se na stolicu) ta si rekao?!

MARINKO:

To to si ula.

ZORICA:

Jesi li je svuda traio?

MARINKO:

Svuda.

ZORICA:

Ba svuda?

MARINKO:

Ba svuda.

ZORICA:

A jesi li je traio u dvoritu?

MARINKO:

E, tamo nisam.

(Marinko se osmehne se i izleti napolje. Zorica uzme krpu i brie prainu.)

122
LOPOV:

(za sebe, zlokasto) Ne mogu da nau knjiicu?

Nema problema, nai u je ja! He, he.

SCENA VI
stan Protia
Svetlana, Marijana, Borislav
(Na sceni su Svetlana, obuena u sveanu haljinu, i Marijana.)
SVETLANA:

Zar se nisam lepo obukla za godinjicu?

MARIJANA:

Savreno.

SVETLANA:

Sve se uklapa: cipele, haljina, pr... Prsten?! Boe,

nema mi prstena! Gde je?

(Svetlana trai prsten po podu. Ulazi Borislav.)

BORISLAV:

ta se ovde deava?

SVETLANA:

Izgubila sam prsten! Nigde ga nema!

MARIJANA:

Ne paniite, majko. Morate nauiti da budete

hladnokrvni kao ja.

BORISLAV:

Ala ti bulazni.

MARIJANA:

Borislave, od sada mi se vie ne obraaj sa ti. Mi

smo ve odrasli i trudi se da se svima obraa sa
potovanjem! Majko, mislim da je krajnje vreme da
u ovoj kui pone svima da se persira.

BORISLAV:

ta?!

SVETLANA:

Deco, pustite sad to, pomozite mi da naem prsten!

MARIJANA:

Naravno, majko.

BORISLAV:

Eh, kao da si izgubila ne znam ta.

123
SVETLANA:

To je skupocen prsten.

BORISLAV:

Ko ti je kriv to si ga kupovala.

SVETLANA:

Nisam ga ja kupovala, nego mi ga je Svetislav

poklonio za godinjicu. I sad e da poludi!

(Trae prsten po stanu.)

MARIJANA:

Da potraimo prsten u kupatilu?

SVETLANA:

Hajde.

(Izlaze.)

SCENA VII
stan ivkovia
Zorica, Lopov, Marinko
(Na sceni je Zorica. uje se zvono na vratima. Zorica otvara i ulazi Lopov, dri novine.)
LOPOV:

Dobar dan.

ZORICA:

Dobar dan.

LOPOV:

Javljam se povodom oglasa za prodaju stana.

ZORICA:

Kog stana?

LOPOV:

Ovog. (pokazuje list u novinama)

ZORICA:

Ali, mi ne prodajemo stan.

LOPOV:

U novinama pie da prodajete.

ZORICA:

(za sebe) Mora da je to Marinko neto mutio.

LOPOV:

Hajde mi Vi skuvajte jednu kafu dok ja pogledam

da li mi stan odgovara.

124
ZORICA:

(zbunjeno) Dobro.

(Zorica izlazi. Lopov pretura po stanu. Ulazi Marinko.)

MARINKO:

Ko ste Vi? ta traite u mom stanu?

LOPOV:

Ja... ovaj... Javljam se povodom oglasa za prodaju

stana.

(Ulazi Zorica i nosi posluavnik sa oljicama.)

ZORICA:

Evo kafe.

MARINKO:

(razljueno, Zorici) Jesi li to ti neto muvala u vezi

sa stanom?

ZORICA:

Ne, ja sam mislila da si ti.

MARINKO:

ta onda hoe ovaj? Da ga izbacim?

ZORICA:

Pa, izbaci ga.

MARINKO:

Mar napolje!

(Marinko izgura Lopova iz stana i zalupi vrata.)

SCENA VIII
hodnik izmeu stanova
Marijana
(Ulazi Marijana itajui knjigu Tatina praznine.)
MARIJANA:

Tako je pouna ova knjiga Tatina praznine.

Nego, ba mi se jedu one bombone za poveanje
koeficijenta inteligencije. Pogreila sam se to sam
ih dala Anelki. I ta e mi uopte ova tedna
knjiica? Gurnuu je u knjigu da mi vie ne izlazi
pred oi.

(Marijana stavi knjiicu u knjigu i ode.)

125

SCENA IX
stan ivkovia
Zorica, Marinko, Duanko, Inspektor, Anelka
(Na sceni su Duanko, Zorica i Marinko. Svi plau. Duanko uz to i jede sendvi.)
ZORICA:

Sve smo pretraili... Nigde je nema...

MARINKO:

Traiu tu knjiicu do kraja ivota i kada je naem

bie to neka bedna suma, jer e sve pojesti inflacija!

ZORICA:

Ovo je kraj! Uvek e mi se deavati sve najgore u

ivotu!

(uje se zvono na vratima.)

ZORICA:

(Duanku) Otvori.

DUANKO:

Mene uvek terate da radim. Zato uvek ja da

otvaram vrata?

MARINKO:

Dobro, ja u.

(Duanko otvara vrata. Na vratima je Inspektor.)

INSPEKTOR:

Dobar dan. Ja sam iz Gradske inspekcije.

Pregledam stanove. Mogu li pregledati Va?

MARINKO:

Ne moe.

INSPEKTOR:

Ali, znate...

MARINKO:

alim sluaj.

(Marinko zalupi vrata.)

ZORICA:

Ko je to bio?

MARINKO:

Ma, neki inspektor iz Gradske inspekcije.

126

(uje se prasak i ulee Anelka.)

ANELKA:

(plaui) Mama, polomila sam ogledalo!

ZORICA:

Sedam godina nesree! To znai da jo sedam

godina neemo nai tu knjiicu! (plae)

SCENA X
stan Protia
Svetlana, Svetislav, Inspektor
(Svetlana i Svetislav spremaju stan.)
SVETLANA:

Sredili smo stan, sveano smo se obukli. Sve je

spremno.

SVETISLAV:

Da. Jedino, gde ti je prsten?

SVETLANA:

Prsten? Ovaj... Odnela sam ga kod juvelira na

ienje.

SVETISLAV:

ienje? To je samo bacanje para, Svetlana! Zar

nisi dovoljno zrela da razume sutinu pravila
ivota? Kocka je baena. Ti...

SVETLANA:

Uuti! Zar moram do kraja ivota da sluam tvoja

bedna filozofiranja!

(Svetlana pone da plae.)

SVETISLAV:

Ja ti samo govorim o sutini ivota.

SVETLANA:

Meni ne treba tvoja sutina ivota!

SVETISLAV:

Tebi ba ne vredi priati.

(Svetislav izae.)

127
SVETLANA:

Kako je samo dosadan!... Nego, gde li mi je taj

prsten? Jutros, kad sam ustala - imala sam ga; kad
sam spremala doruak - imala sam ga; kad sam
gledala TV - imala sam ga; kad je dola Zorica im... Stani! A da mi nije...? Ma, ne. Nije mi sigurno
upao u brano. Ali, moda ipak? Ma, ne, gluposti.
Oh, moram neto da smislim. (razmilja) Znam!
Zaviu ruku i rei da sam je povredila i tako mi se
nee videti da li nosim prsten ili ne! Kako se toga
samo ranije nisam setila?

(Svetlana uzima iz fijoke zavoj i uvija ruku. Ulazi Svetislav.)

SVETISLAV:

Jesi li se smirila? Jesi li razmislila o svom

nedolinom ponaanju?

SVETLANA:

Jesam.

SVETISLAV:

A ta ti se dogodilo sa rukom?

SVETLANA:

(plano) Pao mi je klavir na ruku.

SVETISLAV:

Svetlana, ali mi nemamo klavir.

SVETLANA:

Meni je povreena ruka, a ti razmilja o tome da li

imamo klavir ili ne! Zaista si bezoseajan!

SVETISLAV:

Odmah u da pozovem Hitnu pomo.

(Svetislav uzima telefonsku slualicu.)

SVETLANA:

Ne! Nemoj!

SVETISLAV:

to?

SVETLANA:

Pa... ovaj...

(uje se zvono na vratima.)

SVETISLAV:

Ko li je sad?

(Svetislav otvara vrata, a Svetlana bei sa scene. Ulazi Inspektor.)

INSPEKTOR:

Dobar dan. Ja sam iz Gradske inspekcije.

Pregledam stanove. Mogu li pregledati Va?

128
SVETISLAV:

Ne moe.

INSPEKTOR:

Molim Vas! Dobiu otkaz!

SVETISLAV:

ta da Vam radim.

(Svetislav ga gura napolje.)

INSPEKTOR:

Molim Vas! U stanu pored Vas su me ve izbacili,

pa sam ih preskoio.

SVETISLAV:

E pa, kad ste preskoili njih preskoite i nas.

INSPEKTOR:

Ali...

SVETISLAV:

Ne zanima me.

(Svetislav zalupi vrata.)

SVETISLAV:

(videvi da Svetlana vie nije tu) Svetlana? Gde si?

Jesi li dobro?

(Svetislav izlazi.)

SCENA XI
stan ivkovia
Zorica, Marinko
(Na sceni su Zorica i Marinko.)
ZORICA:

Sad nemamo para da kupimo poklon Svetislavu i

Svetlani. ta misli, da im napravim tortu?

MARINKO:

Kako hoe.

ZORICA:

Fino. Taman e mi dobro doi ona olja brana koju

sam pozajmila od Svetlane.

129
MARINKO:

Ma, radi ta hoe. Mene je prola volja za ivotom

i nee mi se vratiti dok ne pronaem tu tednu
knjiicu.

ZORICA:

Ne brini, novac nije sve.

MARINKO:

Tano, novac je vie od svega.

ZORICA:

Setila sam se! Nismo je traili u podrumu.

MARINKO:

Nisam s njom bio u podrumu.

ZORICA:

Nema veze. Idi je potrai i tamo.

MARINKO:

Dobro...

ZORICA:

Ja idem da pravim tortu.

(Marinko nevoljno ustane i ode, Zorica odlazi na drugu stranu.)

SCENA XII
stan Protia
Svetlana, Marijana, Borislav, gospoa Pertla
(Na sceni su Svetlana, Marijana i Borislav.)
SVETLANA:

Marijana, jesam li ti rekla da ti dolazi nova

nastavnica violine?

MARIJANA:

Zar opet? To mi je ve trinaesta nastavnica violine!

BORISLAV:

(zlokasto) A trinaest je nesrean broj.

MARIJANA:

Kad ta dolazi?

SVETLANA:

Danas.

BORISLAV:

Ali zar danas ne slavimo godinjicu?

130
SVETLANA:

Slavimo, ali danas joj jedino odgovara. A i nee

nita faliti da i ona bude na godinjici.

MARIJANA:

Ali, moda je neka baba!

SVETLANA:

Pa ta ako je baba.

MARIJANA:

Ali, mama...

(uje se zvono na vratima.)

SVETLANA:

Verovatno je ona.

MARIJANA:

(za sebe)O, ne!

SVETLANA:

Borislave, uljudi se malo.

(Borislav se dodatno upasuje, iako je ve upasan. Svetlana otvara vrata. Ulazi gospoa
Pertla.)
GA PERTLA:

Dobar dan.

SVETLANA:

Dobar dan.

GA PERTLA:

Ja sam gospoa Pertla, nova nastavnica violine.

BORISLAV:

Ja sam Borislav.

SVETLANA:

Drago mi je, gospoo Pertla, ja sam Svetlana.

(Svetlana dovodi Marijanu.) A ovo je Vaa nova
uenica, Marijana.

MARIJANA:

(sa izvetaenim osmehom) Drago mi je.

GA PERTLA:

(sa izvetaenim osmehom) I meni.

(Marijana i gospoa Pertla se gadljivo rukuju.)

SVETLANA:

Moete odmah da ponete sa asom.

MARIJANA:

Neka, mama, moemo i sutra.

SVETLANA:

Ipak ponite sad.

BORISLAV:

Jedva ekam da to vidim.

131
SVETLANA:

A, ne, Borislave. Ti ide napolje. Neu da im

smeta.

BORISLAV:

A, mama.

SVETLANA:

Borislave!

BORISLAV:

A, mama!

SVETLANA:

(glasnije) Borislave!

BORISLAV:

(glasnije) A, mama!

SVETLANA:

(jo glasnije) Borislave!

BORISLAV:

(jo glasnije) A, mama!

SVETLANA:

(najglasnije) Borislave!

(Borislav izae gunajui.)

SVETLANA:

Ponite sa asom.

(Svetlana izlazi. Marijana i gospoa Pertla sedaju.)

GA PERTLA:

ujem, Marijana, da si i ranije uila violinu.

MARIJANA:

Jeste, uila sam je, i znam da je sviram, tako da

moete da se slobodno vratite kui.

GA PERTLA:

Znam ja, poetnici su uvek takvi; svi tvrde da znaju

da sviraju violinu, a u stvari ne znaju nita.

MARIJANA:

Ali...

GA PERTLA:

Elem, ponimo. Violina je gudaki instrument. Ima

tri ice, zglaene u istim kvintama i...

MARIJANA:

Nije tano! Violina ima pet ica!

GA PERTLA:

Da nee moda ti da me ui?!

MARIJANA:

Ali, ja znam sve o violinama!

GA PERTLA:

Ma nemoj? Mislilo pile da je pametnije od kokoke!

132
MARIJANA:

Uf!

GA PERTLA:

Elem, violina je gudaki instrument. Ima tri ice

zglaene u istim kvintama i... (primeti da Marijana
plae) Marijana, ta ti je? Zato plae?

(Marijana kroz pla mumla neto nerazumljivo.)

GA PERTLA:

Molim?

MARIJANA:

(kroz pla) Ja znam sve o violinama i o violama i o

kontrabasovima i o svemu, i ne mogu da trpim da
me neko ui tome, a ja znam vie od njega!

GA PERTLA:

Iju!

MARIJANA:

(kroz pla) Videete Vi kad doe moj tata!

GA PERTLA:

Kakvo ponaanje! Kako se usuuje!

MARIJANA:

(kroz pla) Ja sam veoma zrela i inteligentna i neu

da me iko vie iemu ui!

GA PERTLA:

Ja vie ni trenutka neu da ostanem u ovakvoj kui!

Meu samim nevaspitanim prostacima! Ni trenutka
vie ne ostajem ovde!

(Gospoa Pertla krene, ali naleti na Svetislava koji ulazi itajui novine.)
GA PERTLA:

Iju!

SVETISLAV:

ta se to ovde deava? Ko ste Vi?

GA PERTLA:

Ja sam gospoa Pertla, nova nastavnica violine

Vae, pretpostavljam, erke.

MARIJANA:

Ona se drala na mene i tvrdila da nisam u pravu!

SVETISLAV:

ta? Moja erka da nije u pravu!

GA PERTLA:

Znate, gospodine...

SVETISLAV:

Moja erka je najinteligentnije dete na svetu! ta e

njoj uopte nastavnica violine?

GA PERTLA:

Pa...

133

SVETISLAV:

Dobili ste otkaz!

GA PERTLA:

Ali to mi je ve deseti otkaz u poslednjih nedelju

dana!

SVETISLAV:

Ne interesuje me! Napolje!

GA PERTLA:

(snudeno) Idem, idem... (izlazei, za sebe) Ne

vredi! Ne ide mi. Neu vie da budem nastavnica
violine. Bolje da naem neki drugi posao.

SCENA XIII
stan Protia
Svetlana, Svetislav, Marijana, Borislav, Zorica, Marinko, Anelka, Duanko
(Na sceni su Svetlana i Svetislav.)
SVETISLAV:

Tano je sedam. ivkovii bi svakog asa trebalo da

dou.

SVETLANA:

Nego, jesi li video onu gospou Pertlu, nastavnicu

violine? Ba fina ena.

SVETISLAV:

Fina ena?! Ta rospija je tvrdila da moja erka nije

u pravu!

SVETLANA:

Tvoja erka? Valjda, naa erka.

SVETISLAV:

Dobro, ne prepirimo se oko sitnica.

(Ulazi Marijana.)
MARIJANA:

Oe, majko, roditelji, vi koji ste me othranili, istili

moje prve pelene, sluali moje prve rei, pamtili
moje prve korake, vi koji ste...

SVETLANA:

Reci ve jednom ta je bilo.

134
MARIJANA:

Borislav je potroio itavu tubu gela na svoje tri

dlake na glavi!

SVETLANA:

Pobogu, da li vi...

(Ulazi Borislav.)
BORISLAV:

Mama, u kuhinji neto smrdi.

SVETLANA:

Jao! To je pile koje sam stavila popodne da se

ispee!

(Svetlana istri.)
MARIJANA:

Oe, Vi me jedini razumete. Vi, koji ste me...

(Utrava Svetlana i nosi pleh sa ugljenisanim piletom.)

SVETLANA:

(plano) Vidi ta je ostalo od mog pileta!

SVETISLAV:

Od tvog pileta? Valjda od naeg pileta.

SVETLANA:

Pusti sad to. ta emo da jedemo?

(uje se zvono na vratima.)

SVETISLAV:

Sigurno su ivkovii.

(Svetislav otvara vrata. Zorica, Marinko, Anelka i Duanko ulaze. Duanko jede keks.
Porodice se meusobno pozdravljaju. Zorica daje Svetlani tortu, Svetlana se zahvaljuje.
Zatim svi, sem Borislava i Duanka, sedaju za sto.)
BORISLAV:

(Duanku) Hajdemo mi u sobu.

(Borislav i Duanko izlaze.)

ANELKA:

to ja volim torte!

ZORICA:

Anelka!

ANELKA:

ta ja mogu kad mi se ba jede torta.

MARINKO:

Anelka, ne budi nepristojna.

ANELKA:

Ali ba mi se svia.

135
SVETISLAV:

Svetlana, hajde je iseci.

SVETLANA:

Hou. (Svetlana uzme no i hoe da isee pare.)

Joj, mislim da e mi nedostajati jedan tanjir.

ZORICA:

Nema veze, doneu ja moje tanjire.

(Zorica izlazi. Svetlana isee pare torte i stavi ga na tanjir.)

SVETLANA:

Evo onda tebi, Anelka.

(Svetlana daje tanjir Anelki.)

SCENA XIV
Borislavljeva i Marijanina soba
Borislav, Duanko
(U uglu scene su Borislav i Duanko.)
DUANKO:

I ta emo sad da radimo?

BORISLAV:

Hajde nekog da ogovaramo. Na primer, tvoju sestru.

DUANKO:

Zato moju? to ne tvoju?

BORISLAV:

Dobro, moe i moju.

(ute.)
DUANKO:

Ogovaraj je onda.

BORISLAV:

Ja?

DUANKO:

Ti si hteo da nekog ogovaramo.

BORISLAV:

Dobro... Evo, na primer, ta ona ita! (Borislav

uzima sa stola knjigu Tatina praznine.) Vidi
ovo, Tatina praznine. Bezveze!

(Iz knjige ispada tedna knjiica.)

136

BORISLAV:

Pazi, neto ispade. (Borislav otvara tednu knjiicu i

ita.) tedna knjiica Marinko ivkovi.

DUANKO:

Hej, to je tedna knjiica mog tate!

(Borislav i Duanko izjure.)

SCENA XV
stan ivkovia
Zorica, Lopov
(Na sceni je Lopov koji pretura po stanu. Zorica izlazi iz kuhinje drei tanjir i, kada ga
ugleda, krikne.)
ZORICA:

ta opet traite u mom stanu?!

LOPOV:

Ja razgledam stan!

ZORICA:

Ma nemojte!(Zorica zamahuje tanjirem.) Sad ste

gotovi!

(Zorica uhvati Lopova za kragnu i odvue ga u stan Protia.)

SCENA XVI
stan Protia
Svetlana, Svetislav, Marijana, Borislav, Zorica, Marinko, Anelka, Duanko, gospoa
Pertla, Inspektor, Lopov
(Na sceni su Svetlana, Svetislav, Marijana, Marinko i Anelka. Ulazi Zorica vukui
Lopova.)
ZORICA:

Marinko, vidi koga sam nala kako nam pretura po

stanu!

137

MARINKO:

(sad on uhvati Lopova za kragnu) Aha, znai ti si

mi ukrao knjiicu!

(Utravaju Borislav i Duanko.)

BORISLAV:

ika Marinko! ika Marinko! Nali smo Vam

knjiicu!

(Marinko uzme knjiicu.)

MARINKO:

(klekne) O, Boe, hvala ti!

ZORICA:

(Borislavu i Duanku) Deco, doite da vas poljubim

u teme!

BORISLAV:

Nemojte mene, ja sam se zaliz'o.

ZORICA:

Onda barem tebe, Duanko.

DUANKO:

Nemoj, mama, da me blamira pred svim ovim

ljudima.

(Anelka krikne.)
SVETLANA:

Anelka, ta ti je?!

ANELKA:

Zagrizla sam neto tvrdo.

(Anelka vadi iz svog pareta torte prsten.)

SVI OSIM SVETLANE:

Prsten?!

(Svetlana uzima prsten.)

SVETLANA:

Oh, to je moj prsten!

SVETISLAV:

Zar ti prsten nije kod juvelira?

SVETLANA:

Pa...

MARINKO:

Dobro, nije vano. Vano je da je sve na svom

mestu.

(Svetlana smeta i Lopova za sto i daje mu pare torte. uje se zvono na vratima.
Borislav otvara. Ulaze gospoa Pertla i Inspektor.)

138

INSPEKTOR:

Dobar dan. Mi smo iz Elektrodistribucije.

GA PERTLA:

Doli smo da vam naplatimo raune.

SVETISLAV:

Ali zar vi niste gospoa Pertla i inspektor?

INSPEKTOR:

Tako je. Mi smo oni koji su zbog vas dobili otkaz!

(Ostali se deru na njih i gospoa Pertla i Inspektor izlaze iz stana.)

INSPEKTOR i GA PERTLA:

(izlazei zlokasto viu) Sad e vam restrikcija!

(Svetlo se gasi. Zatim na ivicu scene izlaze Borislav i Duanko. Borislav dri upaljenu
sveu.)
BORISLAV:

I tako smo mi iveli sreno itava tri dana...

DUANKO:

A zatim...

BORISLAV:

E, to je ve druga pria.

(Borislav gasi sveu i to je

KRAJ!)

(Beograd, oktobar 1994.)

139

Napomena o stvaranju knjige

Trudila sam se da u oblikovanju knjige ostanem to vernija autentinim
tekstovima, stvorenim izmeu 1993. i 1995. godine. Manje prepravke koje sam 2005.
godine izvrila u tri teksta iskljuivo su stilske prirode, kao i one u vezi sa formalnom
organizacijom teksta.
Originalni tekst Dnevnika skraen je na polovinu. Nekoliko pasusa dopisala
sam radi neophodnih objanjenja itaocu. Veina linosti umesto sopstvenih u
Dnevniku sada nosi izmiljena imena.
U dramskom tekstu Mnogo vike oko svaega delimino sam dopisala desetu
scenu.
Atmosfera, misli i opisi situacija sasvim su autentini i napisala ih je
dvanaestogodinja osoba. U tom pogledu nita nije naknadno menjano niti dopisivano.
Natalija ivkovi
Beograd, oktobar 2005. godine

PDF verzija knjige objavljena je na sajtu Mrea Kreativnih Ljudi www.creemaginet.com

Uslovi korienja http://www.creemaginet.com/sajt/uslovi-koriscenja