UNIVERZITET U

BEOGRADU

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

SEMINARSKI RAD IZ ANATOMIJE

TEMA:
SKELET GRUDNOG KOA (leni prljenovi, rebra i grudna kost)

PROFESOR:

STUDENT:

ZDENKA BLAGOJEVI

ANTOVI KATARINA 2013/0032

BEOGRAD 2013

Skelet grudnog koa obrazuju:

leni prljenovi (vertebrae thoracicae) dorzalno,

1

rebra (costae) i rebarne rskavice (cartilago costalis) bono i

grudna kost (sternum) ventralno.

Grudna duplja ima oblik nepravilnog konusa. Ona je u kranijalnom delu jae spljotena bono.
Dorzalni zid je znatno dui od ventralnog. Na grudnom kou razlikujemo znatno manji, kranijalni
otvor (apertura thoracis cranialis), koji obrazuju prvi leni prljen, prvi par rebara i prva sternebra,
i veliki kaudalni otvor (apertura thoracis caudalis), koji obrazuju poslednji leni prljen, poslednji
par rebara, rebarni lukovi i kranijalni deo ksifoidne rskavice.

Leni prljenovi
Broj lenih prljenova se razlikuje od vrste do vrste. Tako konj obino ima 18 (17-19) lenih
prljenova, govee 13, svinja od 14 do 16, a pas 13 ovih prljenova. Prljenska tela (corpus
vertebrae) lenih prljenova su kraa od vratnih, a na njihovim krajevima, bono, nalaze se
udubljene zglobne povrine (foveae costales craniales et caudales). One slue za zglobljavanje
sa rebarnim glavicama. Na poslednjem lenom prljenu ne postoje foveae costales caudales.
Trnasti izdanci (proc. spinosus) su znatno vii nego kod ostalih prljenova. Boni izdanci (proc.
transversus) su kratki i na njima se nalazi zglobna povrina za zglobljavanje sa rebarnom
kvricom (facies costalis transversaria). Na poslednjem bonom izdanku facies costalis
transversaria ne postoji, dok se na poslednjim prljenovima ove zglobne povrine spajaju sa
kranijalnim rebarnim udubinama (fovea costalis cranialis). Zglobni izdanci (proc. articulares) su
vrlo slabo razvijeni, a umesto njih se uglavnom mogu nai zglobne povrine. Izmeu
transverzalnog i kranijalnog zglobnog izdanka (ili samo na zglobnom izdanku) poslednjih lenih i
prvih slabinskih prljenova pojavljuje se sisasti izdanak (proc. mamillaris) kod veine domaih
ivotinja.
to se tie lenih prljenova konja (vertebrae thoraciae equi), kod njega su trnasti izdanci visoki
i uzani. Njihova kranijalna ivica je otra, a kaudalna iroka i sa uzdunim lebom. Duina trnastih
izdanaka se poveava do 4. Ili 5. prljena, zatim se postepeno smanjuje do 15. a dalje kaudalno
ostaje ista. Trnasti izdanak drugog lenog prljena je najjae nagnut kaudalno, a 16. je vertikalan.
On se ranije zvao dijafragmatini prljen. Poslednja dva su usmerena malo kranijalno. Facies
costalis transversaria je skoro ravna na veini prljenova. Najdui izdanci su na vrhu kvrgasto
zadebljali. To kod goveeta nije sluaj. Meutim, leni prljenovi goveeta (vertebrae thoraciae
bovis) su znatno vei nego kod konja. Trnasti izdanci su visoki, a oba ruba su otra za razliku od
konja. Duina trnastih izdanaka se poveava od 1. do 3. a zatim postupno smanjuje prema
kaudalno. Trnasti izdanak poslednjeg lenog prljena je vertikalan. Umesto kaudalne usekline
esto se nalazi boni prljenski otvor (foramen vertebrale laterale). Facies costalis transversaria
je veinom konveksna. Leni prljenovi ovce i koze su slini lenim prljenovima goveeta, ali
znatno manji. Kod svinje prljenski luk probijen je bonim prljenskim otvorom (foramen
vertebrale laterale), to nije sluaj kod ovce i psa. Kod psa trnasti izdanci su na horizontalnom
2

preseku skoro ovalni, dok su kod ovce vie spljoteni. Vrhovi najviih trnastih izdanaka su
kvrasto zadebljali, kao kod konja.

Rebra
su duge ploaste, parne kosti koje ine skelet bonih zidova grudnog koa. Nastaju
okotavanjem u rskavici iz tri centra: za telo, glavu i kvricu. Broj pari rebara odgovara broju
lenih prljenova. Dorzalni kraj rebara je kotan (os costale), a ventralni rskaviav (cartilago
costalis). Svako rebro se dorzalno zglobno vezuje sa dva susedna prljena. Rebra se dele na
sternalna i asternalna. Sternalna rebra (costae verae s. sternales) su ona rebra koja su svojim
ventralnim rskaviavim krajem povezana direktno sa grudnom kosti, dok su asternalna rebra
(costae spuriae s. asternales). Postoje i rebra koja svojim rskaviavim delom nisu spojena za
rskavicu susednog rebra i to su takozvana slobodna ili lutajua rebra (costae fluctuantes).
Rebra se razlikuju i po duini, irini, debljini, krivini i drugim odlikama, kako izmeu pojedinih vrsta
ivotinja tako i kod jedne iste ivotinje.
Kotani deo tipinog rebra (na primer na sredini grudnog koa) sastoji se od tela (corpus costae) i
dva kraja. Na rebru se razlikuje lateralna konveksna i medijalna konkavna povrina. Takoe,
razlikuju se kranijalni i kaudalni rub du kojih se prua i odgovarajui leb (sulcus costae). U
kaudalnom lebu lee krvni sudovi i nervi pa se jo zove i neurovaskularni leb. Na dorzalnom
kraju se nalazi rebarna glava (caput costae) sa zglobnom povrinom (facies articularis capitis
costae). Ta zglobna povrina nalee na zglobne rebarne udubine (foveae costales craniales et
caudales) istobrojnog torakalnog i prethodnog prljena kao i meuprljenski disk. Podeljena je
lebom na kranijalnu i kaudalnu polovinu. leb slui za pripoj ligamenta koji povezuje glave dva
istobrojna rebra. Glava je spojena sa telom pomou vrata (collum costae) ija je duina sve
manja put kaudalno. Na prelazu vrata u telo, uz kaudalni rub rebra nalazi se rebarna kvrica
(tuberculum costae), na kojoj se nalazi zglobna povrina (facies articuli tuberculi costae) koja
slui za zglobljavanje sa bonim izdankom istobrojnog lenog prljena. Rebarna kvrica je put
kaudalno sve blia rebarnoj glavi pa moe sa njom i da se spoji. Glava i kvrica se smanjuju put
kaudalno. Ventralno kraj rebra je obino proiren u odnosu na dorzalni. Rebarna rskavica
(cartilago costalis) je hijalina rskavica i predstavlja distalni kraj rebra. Rebarne rskavice
asternalnih rebara se naslanjaju jedna na drugu i tako grade rebarni luk (arcus costalis).
Obzirom da konj ima 18 (17-19) lenih prljenova, a da broj lenih prljenova odgovara broju
rebara konja (costae equi), konj ima 18 (17-19) pari rebara, od kojih su 8 sternalnih i 10
asternalnih. Prvo rebro je najkrae, a ventralni kraj mu je irok i debeo. Takoe, prvo rebroo je
deblje od drugih rebara i skoro da nema bone zakrivljenosti, ali mu je distalni kraj povijen prema
kranijalno. Prvo rebro se zglobno vezuje sa prvim lenim i poslednjim vratnim prljenom. Zadnje
rebro je najue, a glava i kvrica su spojene. Duina rebra se poveava od prvog do desetog ili
3

jedanaestog, a zatim se smanjuje. irina rebra se poveava do estog, a zatim opada, pa su

poslednja tri rebra skoro okrugla. Krivina se poveava od drugog do sedmog, nakon ega ostaje
ista do esnaestog, a onda naglo opada. Kaudalno usmerenje se poveava put kaudalno tako da
se tranverzalna ravan povuena uz distalne krajeve poslednjeg para rebara see trei slabinski
prljen. Zglobna povrina je na rebarnim kvricama preteno ravna. Kaudalni rub je otar od
drugog do osmog rebra, a postaje zaobljen put kaudalno. Kao to konj ima 18, tako govee ima
13 pari rebara (costae bovis) od kojih su 8 sternalnih i 5 asternalnih. Kod goveeta rebra su
dua i manje povijena nego kod konja. irina rebara se znatno poveava put ventralno. Oba
rebarna ruba su otra. Najdua i najira rebra su osmo, deveto i deseto. Interkostalni prostori su
znatno ui nego kod konja jer je veina rebara najira u srednjem delu, dok su u kaudalnom delu
rebra ua, pa su i interkostalni prostori iri. Zglobna povrina kvrice je konkavna osim na 2-3
poslednja rebra, gde je ravna. Od drugog do desetog ili jedanaestog rebra postoji zglobna veza
izmeu kotanog i rskaviavog dela rebra. Kod malih preivara rebra su slina kao kod velikih,
osim to se razlikuju po veliini. Svinja ima 14 ili 15 pari rebara, od kojih je 7 sternalnih i 7
asternalnih. Rebra svinje (costae suis) su u znatnoj meri povijena bono i relativno okrugla. Od
drugog do petog rebra kotani i rskaviavi deo su zglobno povezani. Pas ima 13 pari rebara: 9
sternalnih i 4 asternalnih. Ua su i okruglija nego kod svinje i malih preivara i zato su
meurebarni prostori vei. Takoe, konveksnija su nego kod svinje i malih preivara. Rebarne
rskavice su duge i okrugle.

Grudna kost (sternum)

je neparna kost koja gradi grudni ko sa ventralne strane. Ona je povezana sa rebarnim
rskavicama zglobno preko posebnih zglobnih jamica (incisurae costales) u predelu spoja dva
susedna prljena. Grudna kost izgraena je od sternebri prljenova grudne kosti, koji su kod
malih ivotinja povezani rskavicom (synchondroses sternales). Broj, oblik I veliina sternebri
zavise od vrste ivotinje. Grudna kost moe da se podeli na tri dela:
1. Kranijalni kraj grudne kosti (manubrium sterni) sa koji se zglobno povezuju rskavice prvog
para rebara.
2. Srednji deo ili telo (corpus sterni) je najvei deo grudne kosti I lei izmeu zglobnih
udubina za prvi I poslednji par rebara.
3. Kaudalni kraj grudne kosti lei kaudalno od zglobnih udubina za poslednji par rebara I
predstavlja poslednju sternebru u vidu kotanog produetka (processus xiphoideus). Na
kaudalnom kraju ovog produetka se nalazi rskavica (cartilage xiphoidea) koja je u vidu
tanke I iroke ploe kod konja I goveeta, a kratka I uzana kod psa.
Kod konja, grudna kost se sastoji od 7 sternebri. Kranijalni kraj kosti je spljoten bono pa
obrazuje ventralno greben grudne kosti (cristae sterni) dok je kaudalni deo spljoten
dorzoventralno. Manubrium sterni ima veoma razvijenu I bono spljotenu rskavicu (cartilage
4

manubrii). Ventralni rub kosti je konveksan, a dorzalna povrina, odnosno rub, su konkavni.
Poslednje dve sternebrae sratavaju ve u drugom mesecu pa stoga obino nalazimo est
vidljivih kotanih segmenata. Grudna kost goveeta (sternum bovis) takoe ima sedam sternebri.
Dorzoventralno je spljotena I nema greben. Manubrium sterni je spojen zglobno sa telom grudne
kosti. Cartilago manubrii je veoma mali. Grudna kost malih preivara je slina grudnoj kosti
goveeta. Grudna kost svinje (sternum suis) ima est sternebri. Manubrium sterni je bono
spljoten, veoma izduen I tri u znatnoj meri ispod prvog para rebara. Zglobno je vezan sa
telom. Na njegovoj dorzalnoj povrini se nalazi veoma izraena konveksna zglobna povrina za
vezivanje prvog para rebara, to ne postoji kod drugih domaih ivotinja. Ima dobro razvijen
ksifoidni nastavak I ksifoidnu rskavicu. Grudna kost psa (sterni canis) ima osam sternebri, koje
su u obliku etvorostrane prizme I u celini posmatrana kost podsea na kaudalni deo osnove
repa. Manubrium ima vrh koji malo tri ispred prvog para rebara.

Slika 1. Skelet grudnog koa kod konja.

Slika 2. Skelet grudnog koa kod psa.

Literatura
5

1. Jankovi , Popovi S, 1995, Anatomija domaih ivotinja

osteologija I miologija, Veterinarski fakultet, Beograd.
2. Slike preuzete sa sledeih internet adresa:
-

http://www.rodnikkel.com/content/files/2913/3265/3053/2012_March_24_1_Popesko
_rib_cage_cropped.jpg
http://www.real3danatomy.com/bones/dog-ribcage-3d.html