RADIVOJ RADI]

UDK: 613(495.02)04/14 ;
091(495.02) 04/14
ID: 180055820

Filozofski fakultet, Beograd

IZ VIZANTIJSKOG
MEDICINSKOG TRAKTATA (XIXIV VEK)
Apstrakt: Vizantijski medicinski traktat iz bogatog fonda Biblioteke
Lorenco Medi~i u Firenci (Cod. Plut. VII, 19) poti~e iz poznovizantijske epohe (XIXIV vek). Sastavio ga je nepoznati autor i slu`io je za prakti~nu upotrebu. Re~ je o nekoj vrsti enciklopedije koja je delom kompilacija, a delom originalni tekst u koji su ukqu~ena i vlastita saznawa o~igledno iskusnog lekara.
Traktat je vi{e okrenut prakti~nim savetima nego napomenama od {ireg teorijskog zna~aja.
Kqu~ne re~i: medicina, lekari, Vizantija, traktat, lekovi, recepti
Zdravqe nadma{uje sva spoqa{wa dobra u tolikoj meri da je
zdrav prosjak zaista sre}niji od bolesnog kraqa.
Artur [openhauer (17881860)
Prema jednom mi{qewu izre~enom, dodu{e, u pomalo {aqivom kontekstu zdravim se u Vizantiji smatrao onaj ko je mogao da ja{e kowa i ko je bio u
stawu da svakodnevno pojede koko{ku.1 Oni, pak, koji nisu ispuwavali taj
uslov, to jest oni koji se nisu odlikovali dobrim zdravqem ili oni koji su poboqevali, bili su prinu|eni da se za savet okre}u vizantijskim lekarima, tj.
morali su da lek za svoju boqku na|u u {irokom prostoru koji je pokrivala vizantijska medicina.
Medicina je u Vizantijskom carstvu shvatana kao deo filozofije, ali filozofije u {irem poimawu tog zna~ewa, dakle discipline koja je u sebe ukqu~ivala i nauku o prirodi i nauku o ~oveku. Jovan Aktuarije, jedan od najzna~ajnijih lekara epohe Paleologa, posledwe vizantijske dinastije, obja{wavao je
pobude da se zanima za medicinu, oslawaju}i se na svoju prastaru sklonost ka
prirodnom delu filozofije.2 Poznati lekari po pravilu su imali veoma {iroko obrazovawe, pa je tako Jovan Aktuarije pripadao krugu u~enika ~uvenog
Maksima Planuda.3
Uprkos ~iwenici da je u odnosu na anti~ku medicinu koja je pak mnogo
dugovala medicini drevnog Egipta vizantijsko lekarstvo do`ivelo odre|enu
oseku, ne mo`e se pore}i da su romejski lekari na izvesnim poqima unapredili postoje}a znawa.4 Vizantinci su iskazivali posebnu pa`wu medicini, ali
ih je pre svega interesovala wena prakti~na strana.5 Otuda ne treba da iznena|uje ~iwenica da vizantijska medicina nije znatnije unapredila teorijsku
osnovu ove discipline jer se slabo bavila fiziologijom i patologijom. S druge strane, ona je u velikoj meri usavr{ila ve{tinu dijagnostike i terapije, kao
i hirur{ku operativnu tehniku, farmakopeju i farmaciju. Bez obzira {to su
na bolesti mahom gledali kao na bo`ju kaznu za po~iwene grehe, kaznu koju treba strpqivo podnositi, Vizantinci su tako|e smatrali da se bolesti mogu suzbijati le~ewem.6
Medicina je bila ukqu~ena u {kolski program, pa su je tako uporedo sa takozvanim kvadrivijumom izu~avali znameniti crkveni otac IV veka Vasilije
Veliki i Cezarije, brat ~uvenog kapadokijskog teologa Grigorija Nazijanskog,
odnosno Grigorija Bogoslova.7 Da se podsetimo, u sredwem veku su sedam sloSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

45

Tako zakqu~uje G. G. Litavrin,

Kak `li Vizantci, Moskva
1974, 16 oslawaju}i se na jedan
podatak iz Timariona, anonimnog vizantijskog satiri~nog traktata iz prve polovine
XII stole}a. Up. Timarion ili
Kako se doti~ni napatio. Vizantijski roman nepoznatog
autora, prev. S. Milinkovi},
Novi Sad 2002, 130, 131.
A. Hohlweg, Johannes Aktuarios. Leben Bildung und Ausbildung De Methodo medendi,
Bizantinische Zeitschrift 76 (1983)
305.

Kultura Vizantii, III (XIII

perva polovina XV v.), Moskva
1991, 370 (S. N. Gukova) / u daqem
tekstu: Kultura Vizantii, III.
3

Za osnovne podatke o vizantijskoj medicini v. O. Temkin,

Byzantine Medicine, Tradition and
Empiricism, Dumbarton Oaks Papers 16 (1962) 95115; Simposium
on Byzantine Medicine, Dumbarton Oaks Papers 38 (1984) 1259;
Kultura Vizantii, I (IV perva polovina VII v.), Moskva
1984, 425 sl. (Z. G. Samodurova) /
u daqem tekstu: Kultura Vizantii, I/ ; Kultura Vizantii,
II (vtora polovina VII XII v.),
Moskva 1989, 322 sl. (Z. G. Samodurova) / u daqem tekstu:
Kultura Vizantii, II /; The
Oxford Dictionary of Byzantium,
ed. A. P. Kazhdan, II, New York
Oxford 1991, 13271328 (J. Scarborough) / u daqem tekstu: ODB
/; Kultura Vizantii, III, 370
sl. (S. N. Gukova).

Mladi} poku{ava da otera

zmiju (rukopis X veka dela
Sredstva protiv ujeda
otrovnih `ivotiwa
i sredstva protiv trovawa
jelima koje je u II stole}u
sastavio Nikandar)
Ubirawe plodova sa lekovitog
biqa (rukopis XII veka
medicinskog spisa lekara
Dioskoridisa iz I stole}a u
svetogorskom manastiru
Velika Lavra)

I. D. Ro`anski, Anti~na
nauka, Moskva 1980, 194195
(nedostupno); Kultura Vizantii, I, 425426 (Z. G. Samodurova). Tako|e v. A. Hohlweg, Praktische Medizin in Byzanz, Jahrbuch der sterreichischen Byzantinistik 31 / Beiheft (=XVI. Internazionaler Byzantinistenkongress,
Akten I. Beiheft), Wien 1981. 2. 2.
Kultura Vizantii, II, 322 (Z.
G. Samodurova).

Kultura Vizantii, I, 426 (Z.

G. Samodurova).

O trivijumu v. Dictionary of the

Middle Ages, ed. J. R. Strayer, vol.
12, New York 1989, 205207 (M.
Storm).

bodnih ve{tina (septem artes liberales), odnosno sedam nauka, bile grupisane u
dve skupine, ni`i trivijum,8 koji su sa~iwavale gramatika, retorika i dijalektika, i vi{i kvadrivijum,9 u koji su ulazile geometrija, astronomija, muzika i aritmetika.10
Mora se naglasiti da u najve}em broju slu~ajeva vizantijski medicinski radovi, pogotovo oni iz ranih stole}a postojawa Carstva, nose kompilativni karakter i sadr`e eklekti~na, neretko veoma povr{na, mada ponekad i ta~na zapa`awa, koja se odnose na dijagnostiku bolesti i wihovo le~ewe. Ali, ekscerpiraju}i materijal iz traktata uglednih nau~nika antike, Vizantinci su ih spasli od
zaborava i predali budu}im generacijama, mada i u pone{to skra}enom obliku.
Koriste}i u praksi dostignu}a anti~ke medicine, oni su dokazali ispravnost
wenih osnovnih postavki. Me|utim, vlastito iskustvo im je dozvolilo da unesu
korekcije u izu~avawe ~itavog niza pitawa, kao {to su, na primer, simptomatika bolesti ili farmakologija.11 U pitawa medicine razumevali su se ne samo
profesionalni lekari nego i pojedini predstavnici vizantijske intelektualne
elite, kao {to su, na primer, bili Mihailo Psel i Ana Komnina.12
Vizantijski lekari su nasledili tradiciju gr~ko-rimske medicine, a
autoriteti kakvi su bili Hipokrat i Galen uvek su predstavqali osnovne isto~nike lekarskog znawa u carstvu Romeja. Dopu{teno je napraviti i jednu
komparaciju: ono {to su zna~ili Platon i Aristotel u anti~koj filozofiji
to su bili Hipokrat i Galen u anti~koj medicini. Vode}i medicinski centar
u ranoj Vizantiji, umesno je re}i i ~itavog Sredozemqa, bila je Aleksandrija a
naj~uveniji lekari Orivasije, lekar cara Julijana Otpadnika (361363), Aetije
iz Amide i Pavle sa Egine.13
S druge strane, uzajamni uticaji vizantijske i arabqanske civilizacije
interakcija koja je bila plodotvorna za obe strane14 dobro su poznati, kao i
~iwenica da je medicina u arabqanskom svetu, delom oslowena na anti~ku gr~ko-rimsku tradiciju, dostigla veoma visok nivo.15 Savremeni nau~nici, ne bez
izvesnog ~u|ewa, nagla{avaju da su Galenovi tekstovi, odnosno wihovi prevodi na arapski, veoma brzo na{li svoj put u arabqanskom svetu.16 [tavi{e, pouzdano se zna da su arapski prevodi Galena u XI i XII veku prevedeni na latinski i preko Italije i [panije postali dostupni nau~noj javnosti zapadne
Evrope. Na taj na~in je bio zatvoren svojevrstan krug ~ije su glavne ta~ke bile drevni Egipat, Stara Gr~ka, Rim, Vizantija, arabqanski svet, latinski svet
koji je u ve}oj ili mawoj meri gravitirao Sredozemqu.17
46

Radivoj Radi}

Treba upozoriti da je istorija vizantijske medicine, pogotovo one koja

pripada posledwim stole}ima postojawa Carstva, veoma malo prou~ena. Rukopisi iz razdobqa XIV i XV veka sadr`e bogat materijal, ali je on do na{eg vremena ostao nedovoqno poznat. Prili~nu te{ko}u predstavqa i izu~avawe tekstolo{ke tradicije sa~uvanih manuskripata. Za razliku od ranovizantijskih
kompilacija, neposredno oslowenih na anti~ke medicinske izvornike, koje su
umnogome sa~uvale bogatstvo i tradiciju originala, u poznom periodu to se nasle|e pojavquje u veoma deformisanom obliku jer se tada{wi autori okre}u vizantijskim, a ne direktno starovekovnim spisima. Mnogi tekstovi, koji su
ukqu~eni u medicinske zbornike, anonimni su i vrlo te{ki za datovawe. Uprkos svemu, ~ak i relativno mali broj publikovanih tekstova govori o visokom
nivou medicinskih znawa u poznoj Vizantiji.18
Upravo jedan takav tekst, nastao u poznovizantijskom razdobqu, na najboqi na~in potvr|uje iznetu ocenu. Re~ je o medicinskom traktatu koji pokazuje
istinitost drevne izreke da sve kwige imaju svoju sudbinu. Za ovaj rukopis vezana je i zanimqiva nau~na diskusija u kojoj je bilo dosta neslagawa, a o kojoj }e
biti re~i u nastavku. Osim toga, manuskript je do`iveo i zlu kob: pre`iveo je
tolika stole}a da bi stradao u drugoj polovini XX veka.
U bogatom rukopisnom fondu Biblioteke Lorenco Medi~i u Firenci
pod oznakom Cod. Plut. VII, 19 nalazi se gr~ki tekst jednog medicinskog traktata koji poti~e iz poznovizantijske epohe. Nau~no zanimawe za ovaj traktat
po~elo je na samom po~etku XX veka u vidu male raspre izme|u ruskog vizantologa H. Lopareva i wegovih oponenata. Ruski istra`iva~ se posebno bavio li~no{}u Evpraksije Mstislavne, unuke kijevskog kneza Vladimira Monomaha
(11131125) ina~e unuka vizantijskog cara Konstantina IX Monomaha
(10421055) koja se dvadesetih godina XII stole}a udala za jednog predstavnika dinastije Komnina. Loparev je posle boravka u Firenci i rada u tamo{woj
biblioteci 1902. godine objavio rad u kojem je poku{ao da doka`e da je medicinski tekst koji je otkrio tokom svog boravka u Italiji potekao iz pera Evpraksije Mstislavne.19 Wegova rasprava, potkrepqena odre|enom argumentacijom, u ono vreme imala je obele`ja nau~ne senzacije, pa je nai{la na veliki odjek. Odmah su se u raznim glasilima pojavili ~lanci u kojima se proslavqala
ruska `ena lekar XII veka.20
Me|utim, oglasili su se i oprezniji nau~nici, E. Kurc i S. Papadimitriu,
koji su izneli izvesne rezerve prema smeloj Loparevqevoj pretpostavci.21 Bez obIz vizantijskog medicinskog traktata (XIXIV vek)

47

Lekovite biqke iz arapskog

medicinskog rukopisa IX veka.

G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1959 (reprint

1998) 312.

10
O kvadrivijumu v. Dictionary
of the Middle Ages, ed. J. R.
Strayer, vol. 10, New York 1989,
237238 (C. M. Bower).

Kultura Vizantii, I, 426 (Z.

G. Samodurova).
11

12

R. Radi}, Kostoboqa u istorijskim delima Mihaila Psela i Ane Komnine, Poveqa 2

(Kraqevo 2003) 140151.

S. Vryonis, The Medical Unity of

the Mediterraneam World in Antiquity and Middle Ages, Herakleion
Rethymnon 1991, 25 (u daqem
tekstu: Vryonis, Medical Unity).

13

ODB, I, 150151 (I. A. Shahid

A. Kazhdan A. Cutler); ODB, II,
10181019 (O. Grabar).

14

15

Vryonis, Medical Unity, 2728.

16

Isto, 28.

17

Isto, 30.

Kultura Vizantii, III, 371

(S. N. Gukova).

18

19

H. Loparev, Brak Mstislavn, Vizantiski vremennik 9 (1902) 418445.

20
Na primer, u ~asopisu Novo
vreme br. 9895 za 1903. godinu
pojavila se rasprava Russka
`enina-vra~ XII veka, dok je
M. N. Ditrih u Sankt Peterburgu 1904. godine objavio bro{uru pod naslovom Russka
`enina
velikokn`eskogo
vremeni.

21

S. Papadimitriu, Brak russko kn`n Dobrodei Mstislavn s gre~eskim carevi~em

Alekseem Komninom, Vizantiski vremennik 11 (1904)
7398. Vidi i bele{ku koju je
objavio E. Kurtz u ~asopisu
Byzantinische Zeitschrift 14
(1905) 351.
22

H. Loparev, Russka kn`na

Evpraksi Mstislavna (XII v.)
kak verotn avtor medicinskogo so~ineni, Sbornik v
~est A. I. Sobolevskogo,
Sankt-Peterburg Moskva
1905, 114.
23

V. A. Rbakov, Perva russka

`enina-medik, Feld{er i
aku{erka 1, 1951.

24

Genadij Litavrin je preminuo u novembru 2009. godine.

25

N. Grigoreva, Kievska
Dobrode, Rabotnica 7 (1967)
22; M. P. Multanovski,
Istori medicin, Moskva
1961, 100; A. I. [reter, Vokrug
sveta 12 (1969) 73 (navedeno
prema Litavrinovom radu iz
slede}e napomene).

Detaq iz engleskog medicinskog rukopisa (oko 1200. godine)

zira na veoma razlo`nu argumentaciju svojih oponenata, H. Loparev je sa me{avinom povre|ene nau~ne sujete, s jedne, i svojevrsnim gorqivim rodoqubqem, s druge strane, nastavio polemiku poku{av{i da donese i neke nove dokaze za svoju
tvrdwu.22 Premda nije bio u pravu, posle wegovog teksta sukob mi{qewa nije bio
nastavqen, pa je zapo~eta polemika naglo utihnula. Tek 1951. godine, dakle posle
skoro pet decenija, u jednom popularnom tekstu sovjetskog istra`iva~a V. A. Ribakova,23 ponovqene su stare teze Lopareva, ali bez nove argumentacije.
Godine 1954. na XIV me|unarodnom kongresu iz istorije medicine, odr`anom u Rimu i Salernu, sovjetska delegacija je iskoristila boravak u Italiji i
dobila je mikrofilm koji sadr`i re~eni medicinski traktat. Slede}e, 1955.
godine, dostavila je fotografije listova od 226 do 268 tada mladom sovjetskom
vizantologu Genadiju Litavrinu, donedavno doajenu ruske vizantologije.24 Usledio je predlog da se gr~ki tekst prevede na ruski i snabde odgovaraju}im medicinskim komentarom. Priqe`ni Litavrin je tekst preveo ve} u leto iste 1955.
godine, ali je wegov prevod dugo ostao neobjavqen.
Do objavqivawa ruskog prevoda medicinskog traktata ipak je do{lo na
razme|u sedme i osme decenije XX veka. Najmawe dva razloga su dovela do obnovqenog zanimawa za prevod koji je bezmalo dvadeset godina le`ao u Litavrinovoj fioci. Jedan se ticao ~iwenice da je krajem {ezdesetih godina u pojedinim
medicinskim glasilima iznova o`ivqena teza o ruskoj `eni lekaru iz XII stole}a.25 Jo{ jedan doga|aj, s druge strane, motivisao je Litavrina da se postara kako bi wegov prevod medicinskog vizantijskog traktata ugledao svetlost dana. U
48

Radivoj Radi}

me|uvremenu je Biblioteka Lorenco Medi~i u Firenci te{ko stradala u poplavi. Tom prilikom nisu bili po{te|eni ni pojedini va`ni rukopisi, me|u
wima i neki koji su pripadali gr~kom rukopisnom odeqewu. Stoga je Genadij
Litavrin ruski prevod medicinskog traktata objavio u Vizantijskom vremeniku br. 31 za 1971. godinu.26 Na izmaku XX stole}a, 1997. godine, prevod je kao posebna kwiga u okviru serije Vizantijska biblioteka ugledne izdava~ke ku}e
Aleteja iz Sankt Peterburga ponovo publikovan.27
Opis rukopisa medicinskog traktata koji se ~uva u Firenci dao je jo{ u
XVIII stole}u italijanski nau~nik A. M. Bandini. On nagla{ava da se radi o
zborniku napisanom na pergamentu XIV veka koji sadr`i 268 listova ispisanih
na obema stranama (izuzev posledweg lista).28 Kako to obi~no biva kod vizantijskih rukopisnih kwiga, sadr`aj kodeksa je raznolik: tu su Pitawa i odgovori
na sve{tene teme, zatim dela Nikite, monaha Studitskog manastira, anonimni
spis o du{evnom i telesnom blagu, dijalog jeromonaha Jeroteja protiv Latina,
dogmati~ki tekstovi svetog Maksima, Hipokratova pisma kraqu Ptolomeju
itd.29 Zatim sledi spis poznatog lekara XI veka Simeona Seta O svojstvima razli~itih vidova hrane, kao i neki drugi wegovi spisi, tako|e i delo znamenitog
lekara Galena O te`inama i merama. Uop{te, spisi medicinskog sadr`aja ~ine
oko tri ~etvrtine ~itavog kodeksa.30
Zavr{ni deo kodeksa ~ini anonimni medicinski traktat, zapravo jedan
lekarski zbornik koji je slu`io za prakti~nu upotrebu. Re~ je o svojevrsnoj enciklopediji koja je delom kompilacija, a delom originalni tekst. Sastavio ju
je o~igledno iskusan lekar koji se nije libio da u tekst unese i vlastita saznawa ste~ena dugogodi{wom praksom. Nema sumwe da je autor samo jedna li~nost,
{to se o~igledno razaznaje po stilu.31 Ina~e, rukopis je veoma te`ak za ~itawe.
On je sa~uvan u prili~no dobrom stawu, ali je zatrpan mno{tvom abrevijatura
svojstvenih specijalisti~kim tekstovima. Me|utim, eufemisti~ki re~eno,
stil pisawa nije uzoran. Naprotiv, sadr`i veoma veliki broj itacizama, odnosno neta~nih pisawa vokala i, koji se u gr~kom jeziku pi{e na vi{e na~ina.
Tu je i pogre{na upotreba diftonga alfa-jota, s jedne, i epsilona, s druge strane, a i me{awa slova omikron i omega. Osim toga, glagoli su ~esto izostavqeni, pogotovo kada se radilo o receptima. Dodatna nevoqa je i ~iwenica da se radi o palimpsestu, {to zna~i da je medicinski traktat napisan na pergamentu sa
Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIXIV vek)

49

Detaqi iz rukopisa XV veka

medicinskog spisa lekara
Dioskoridisa iz I stole}a.

26

G. G. Litavrin, Vizantiski
medicinski traktat XIXIV
vv. (po rukopisi Cod. Plut. VII,
19 Biblioteki Lorenco Medi~i vo Florencii), Vizantiski vremennik 31 (1971)
249301.
27

G. G. Litavrin, Vizantiski
medicinski traktat XIXIV
vv., Sankt Peterburg 19972,
31146 (u daqem tekstu: Litavrin, Vizantiski medicinski traktat).
Catalogus codicum manuscriptorum Bibliothecae Medicae Laurentianae, ed. A. M. Bandinius,
Florentiae 1764, 263266 (nedostupno).
28

29

Litavrin, Vizantiski medicinski traktat, 1213.

30

Isto, 1314.

31

Isto, 17.

Lekar Teofilo Protospatarije, wegov u~enik i tri niza bo~ica sa mokra}om

(rukopis XV veka)

32

Isto, 1820.

33

Isto, 25.

34

Isto.

35

Isto, 2627.

36

Isto, 28; Kultura Vizantii, II, 330 (Z. G. Samodurova).

kojeg je prethodno sastrugan prvobitni tekst, pa su ostale tamne pruge redovi.

Nemogu}e je utvrditi o ~emu je kazivao taj prvobitni tekst. Vlaga je dodatno
o{tetila rukopis i doprinela wegovom jo{ te`em ~itawu.32
Zakqu~ak prou~avalaca rukopisa je da se o autoru traktata mo`e govoriti
kao o ~oveku koji je veoma dobro upu}en u svoj posao.33 Na drugoj strani, tako laskave ocene se ni u kom slu~aju ne mogu izre}i za prepisiva~a koji je, ~ini se,
bio polupismen. Ova se ocena ne odnosi na prepisiva~a XIV veka, koji je, po svoj
prilici, gre{ke preuzeo sa ranijeg predlo{ka.34 Ipak, pretpostaviti tih razloga da je prepisiva~ bio stranac bilo bi pomalo brzopleto, smatra Litavrin.
S druge strane, pak, pretpostavka da je pisac originala bio negr~kog porekla i
da gre{ke u tekstu poti~u od wega tako|e nije uverqiva.35
Medicinski traktat se datuje u {irok vremenski period od sredine XI do
druge polovine XIV veka, i na osnovu dosada{wih saznawa nije mogu}e suziti
ovaj veliki vremenski odsek. Terminus post quem se mo`e preciznije utvrditi
i to je smrt carice Zoje, 1050. godine, koja se pomiwe u traktatu. S druge strane,
terminus ante quem je vreme pisawa rukopisa koji sadr`i pomenuti tekst, a po
mi{qewu ve}ine istra`iva~a to je druga polovina XIV stole}a.36 Posebnu te`inu za prevo|ewe ~inila je okolnost da ruski odnosno, {ire uzev{i, slovenski jezici ne poznaju neke gr~ke botani~ke termine za svakovrsno rastiwe koje
nastawuje ostrva i priobaqe prostranog mediteranskog basena.
Traktat je vi{e okrenut prakti~nim savetima nego napomenama od {ireg
teorijskog zna~aja. Kao {to je re~eno, on je zapravo jedna svojevrsna medicinska
50
Radivoj Radi}

enciklopedija u kojoj odeqak posve}en farmakologiji zauzima najve}i deo. Neophodno je naglasiti da u Vizantiji nije postojala farmakologija kao nezavisna
nau~na grana. Tako su vizantijski lekari bili u isto vreme i apotekari i farmaceuti koji sami skupqaju lekovite trave i iz wih spravqaju lekove.37 Uop{te,
u vizantijskim rukopisima se mo`e sresti ogroman broj najraznolikijih medicinskih recepata.38
Premda teorijske postavke nisu ja~a strana ovog interesantnog spisa, wegov
anonimni autor je ipak na jednom mestu izvr{io ra{~lawivawe medicine kao
nau~ne discipline. Zabele`io je da se ona deli na pet oblasti: fiziologiju, patologiju, higijenu, simptomatiku {to bi po svoj prilici zna~ilo dijagnostiku i terapiju.39 Na drugom mestu nepoznati sastavqa~ se sa`eto bavi anatomijom i pozivaju}i se na Hipokrata navodi glavne delove qudskog organizma.40
Tako|e je donesena jedna zanimqiva klasifikacija bolesti srca koje su grupisane u dve skupine: neizle~ive i izle~ive. Insuficijencija, odnosno slabost, zatim lupawe srca i slaba{an dah bolesti su za koje ima leka. Nasuprot
wima, zapaqewa, tumori i zlo}udna `ivahnost koji se odvijaju u srcu neizle~ivi su. Ove potowe boqke raspoznaju se po krajwe slabom pulsu, bledilu lica
i hladnom znoju. S druge strane, bolesti srca koje se mogu izle~iti razaznaju se
po temperaturi i groznici, crvenilu lica i ubrzanom pulsu.41
Pomenute bolesti je neophodno le~iti tabletama od kamfora i soka nezrelih citrusa i kiselim mlekom. Grudi obolelog treba namazati belim sandalom,
kamforom i ekstraktom iz ru`a koji je pripremqen sa medom. Potrebno je da se
pije hladna voda i da se boravi na prohladnom mestu. Ako se, pak, desi sr~ani
napad, preporu~uje se udisawe mirisa. U tom slu~aju grudi se ma`u slede}om
aromatima: uzme se spikan (jedna vrsta narda, biqke iz koje se dobijalo miri{qavo uqe), kostos (vrsta aromati~nog rastiwa), kyper (vrsta miro|ije), karanfili} i biqka xylaloi (lat. Aquilaria malaccensis) i sve to se isitni, zatim se pome{a sa ru`inim uqem i dobijenom sme{om se nama`u grudi bolesnika. Za oboleloga se preporu~uje pomalo neuobi~ajen jelovnik. Naime wegov obrok treba da
~ine mladun~ad golubova, vrapci i ov~je meso.42
Na sli~an na~in, kao {to su obrazlagane bolesti srca ali jo{ podrobnije! kazuje se i o mokra}i i o tome kako se na osnovu we mogu ustanoviti odre|ene bolesti.43 Tako se, na primer, nagla{ava da zamu}ena mokra}a, koja nalikuje na ricinusovo uqe, ozna~ava smrt, dok je bezbojna i veoma gusta mokra}a simptom podagre, a crna, poput oporog vina, znak bolesti jetre.44
Na samom po~etku traktata wegov nepoznati sastavqa~ donosi malu lekciju iz prirodoslovqa. On na veoma pou~an na~in isti~e da vazduh te~e sa ~etiri
strane: sa istoka, sa zapada, sa severa i sa juga. Sa isto~ne strane dolaze toplota
i suvo}a, sa zapada hladno}a i suvo}a, s juga toplota i vla`nost, dok sa severa
dopiru hladno}a i vla`nost. Kada je vazduh ~ist, i kada u wemu nema zrnaca pra{ine ili neprijatnog mirisa, kada je rashla|en a to biva na po~etku ili na
kraju dana onda se du{a u wemu obnavqa, prepora|a, dobija snagu i olak{awe.45
Potom sledi temperaturna ocena cikli~nog smewivawa godi{wih doba. U
prole}e, bele`i pisac traktata, vreme je toplo i vla`no, leto je toplo i suvo, jesen
hladna i suva, dok je zima hladna i vla`na. Tokom prole}a se treba kretati i naprezati umereno, a tako|e je potrebno biti umeren u jelu. Pri tom se treba ~uvati sun~eve toplote, isto kao i u letwim danima. U to doba godine, dakle s prole}a, treba
se vi{e kretati i ~istiti telo od suvi{aka pu{tawem krvi i drugim sredstvima.46
Po svojoj prirodi leto je toplo i suvo. Ono nije prijatno za telo budu}i da
je vrelo, pa smek{ava, odnosno topi, i podsti~e suvi{ke, odnosno preostatke,
primoravaju}i ih da se raspadaju. Leto emanira i prirodnu toplotu, a tako|e
{kodi funkcijama organizma. Neophodno je paziti se sun~eve toplote, ne naprezati se i ne zamarati telo, ve} mirisati ohla|ene miomirise, boraviti na
najhladnijim mestima, a od jela i napitaka upotrebqavati sve ono {to nema visoku temperaturu. Umivawe i prawe treba obavqati hladnom vodom.47
Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIXIV vek)

51

Kultura Vizantii, II, 326

(Z. G. Samodurova).

37

38
H. Hunger, Die hochsprachliche
profane Literatur der Byzantiner,
II, Mnchen 1978, 309.

39

Litavrin, Vizantiski
medicinski traktat, 103.
40

Isto, 99103.

41

Isto, 5657.

42

Isto, 57.

43

Isto, 5759.

44

Isto, 58.

45

Isto, 33.

46

Isto.

47

Isto, 34.

Kamilica (medicinski rukopis VI veka)

48

Isto, 34.

49

Isto, 3435.

Autor medicinskog traktata podse}a da jesen, koja je po svojoj prirodi

hladna i suva, nije prijatna za telo budu}i da podsti~e suvi{ke neprijatne prirode i izaziva bolesti. Uop{te, ona je nekorisna za ~ovekovo telo, ali, {to je
posebno zanimqivo, ne {kodi mnogo starcima. U to doba godine ne treba mewati mesto i umarati se. Potrebno je ~uvati se promena vazduha i hrane koja mewa
temperaturu tela. U toku jeseni tako|e je dobro vi{e pokretati telo i biti umeren u konzumirawu hrane. Treba se ~uvati briga i `alosti, a priu{titi sebi
sve {to tvori dobro raspolo`ewe.48
^etvrto godi{we doba, zima, po svojoj prirodi je vla`no i hladno. Ona nagomilava suvi{ke i zgu{wava ih. Ipak, doga|a se da se u to doba godine telo oporavqa od bolesti, da `ivotne funkcije ja~aju i da je apetit dobar. Treba izbegavati da se zimi telo nadra`uje sredstvima za ~i{}ewe, osim u slu~ajevima krajwe nu`de. Preporu~uje se ~uvawe od studenog vazduha, boravak u veoma zagrejanim
ku}ama i pokrivawe ode}om koja greje. Tako|e je zdravo mirisati tople mirise,
kao {to su, na primer, mo{us, ambra, biqka xylaloi (lat. Aquilaria malaccensis), karanfili}, stiraks (Styrax officinalis rastewe koje daje aromati~nu smolu), tamjan
i tome sli~no. Preporu~uje se konzumirawe najtoplijeg: od plodova, na primer,
to su orasi, funduk (kavkaski orah), borove {i{arke. Tako|e bi trebalo upotrebqavati razbla`eno vino i med, a od mesa ono koje je mlado i toplo.49
Dobronamerni sastavqa~ ovog svojevrsnog medicinskog priru~nika uporno
istrajava na ~iwenici da je kretawe veoma zdravo za qudski organizam. ^iwenica je to, uostalom, koju svojski podr`ava i savremena medicina. On pou~ava da je
52

Radivoj Radi}

umereno kretawe korisno za telo. Ono uni{tava suvi{ke, podsti~e apetit, oja~ava `ivotne funkcije. [etawe je najkorisnije na po~etku dana, dakle u ranim
jutarwim ~asovima, pre nego {to ~ovek oseti glad i `e|. Kada pak nastane dan i
priroda ima potrebu za hranom, treba se naprezati ili zamarati, a tako|e jesti,
piti i odmarati se umereno. Ukoliko se postupa na ovaj na~in, krepe se du{a i
udovi tela, pri ~emu se izgone suvi{ci. U protivnom, ako se ne postupa tako, du{a se ne okrepquje, udovi ostaju slabi i u telu se nagomilavaju suvi{ci.50
Treba se paziti zamornog kretawa u stawu gladi i `e|i isto kao i u stawu
sitosti. Potrebno je tako|e ~uvati se studenog vazduha i mraza. Onaj koji je ipak
primoran da hoda po mrazu neka nama`e lice i ruke, a i samo telo, isitwenim
orahom, biberom i salom ili ma{}u od qiqana ili narcisa, ili, pak, ne~im
sli~nim. Ako je, pak, neko prisiqen da leti hoda po velikim vru}inama, pod
sun~evom pripekom, treba napraviti mazivo od soka kozinca, odnosno tragakanta (Astralagus Parnassi et creticus), rastvorenog u isce|enom soku od tikve, a u
to jo{ staviti je~meno bra{no i ru`ino uqe, namazati lice, ruke i ~itavo telo. I, naravno, treba jesti ohla|eno vo}e.51
Kao i u svim delovima Sredozemqa, vino je u Vizantiji bilo veoma va`an
dodatak hrani.52 U stvari, pronicqivo je prime}eno da basen Mediterana uravnote`uje svoj `ivot na osnovu trojstva: maslinovo drvo, vinova loza, `ito.53 Posle vode, vino je u Vizantiji odvajkada bilo najva`nije pi}e. Vinom se utoqavala `e|, zalivala hrana i kori{}eno je kao lek. Proizvodilo se uglavnom od gro`|a, ali je tako|e moglo biti spravqano i od urminog soka i drugog vo}a. U tipicima, manastirskim ustavima, prema ~ijim se propisima odvijao `ivot mona{kih bratstava, preporu~ivali su se hleb i vino za ve~eru, a tako|e su ukqu~ivali vino u jutarwi obrok.54 Kako bele`i istori~ar Georgije Pahimer, kr~ag
aromati~nog vina smatrao se bogatim, carskim poklonom.55 Ipak, stalno u`ivawe u vinu Vizantinci su smatrali porokom budu}i da ono smu}uje pamet.56
Vino je tako|e kori{}eno kao lek, za kuvawe i u industrijske svrhe. Tako,
za~iweno sa miro|ijom pilo se radi izazivawa apetita, ja~awa `eluca i kao
sredstvo za izazivawe mokrewa.57 Vino za~iweno divqim per{unom, uporedo sa
drugim svojstvima, slu`ilo je protiv nesanice. U obliku napitka spremqenog
sa sedefom ono se koristilo kao delotvoran protivotrov pri trovawu i kod
ujeda gmizavaca.58
Kako preporu~uje nepoznati sastavqa~ medicinskog traktata, vino se mo`e piti sredinom obroka, a najboqe od svega je ispijati ga posle obeda. Uostalom, dobro je pijuckati vino za vreme jela, ali toliko koliko je neophodno da se
natopi hrana u `elucu i utoli `e|. Po{to se okon~a uzimawe hrane, treba ispijati vina koliko je neophodno.59
Posle jela potrebno je umereno se kretati i umarati kako bi se hrana spustila u dowi deo stomaka gde se odvija wena daqa distribucija. Nakon toga treba mirovati i, ukoliko se radi o letwem vremenu i vru}ini, treba pomalo pijuckati. Sastavqa~ traktata preporu~uje spavawe koji poma`e u oda{iqawu
hrane i krepi du{u i delove tela. Kada se, pak, ~ovek probudi, korisno je da se
popije aromati~no vino pome{ano sa vodom. Ukoliko postoji navika da se posle spavawa jede, treba u`inati.60
U vezi sa ovom preporukom na kojoj istrajava sastavqa~ traktata ne mo`emo a da se ne setimo jedne epizode koja se odnosi na cara Mihaila VIII Paleologa (12591282) i koja se datuje otprilike u 1278. godinu. Bio je sparan letwi dan
i vasilevs je zadremao posle obroka. Nekako oko podneva, kada se prenuo iz sna,
posetio ga je patrijarh Jovan XI Vek (12751282), koji je prethodno strpqivo ~ekao da se car probudi. Bila je re~ o `eqi vizantijskog arhipastira da posreduje za nekog ~oveka koji je bio nepravedno optu`en.61 Docnije je u vezi sa tim do{lo do veoma zategnutih me|usobnih odnosa koje ovoga puta ostavqamo po strani.62 Jedino ukazujemo na carevu potrebu da li i naviku? da se posle obeda, u
kasnim prepodnevnim ~asovima, odmori i zadrema.
Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIXIV vek)

53

50

Isto, 35.

51

Isto, 36.

52
C. Seltman, Wine in the Ancient
World, London 1957; H. Eideneier, Zu krasin, Hellenika 23 (1970)
118122; ODB, III, 2199 (A. Kazhdan).

F. Brodel, Mediteran. Prostor i

istorija, Beograd 1995, 31.

53

54

ODB, III, 2199 (A. Kazhdan).

Georges Pachymrs relations historiques, d. A. Failler, II, Paris

1984, 447 (u daqem tekstu:
Pachym. II). Up. A. A. ^ekalova
M. A. Poljakovska, @ivot i obi~aji u
vizantijskom dru{tvu, prev. V. Jani}ijevi}, Beograd 2003, 167.

55

56

Geoponiki. Vizantiska selskohozstvenna nciklopedi X veka, vvedenie, perevod s

gre~eskogo i kommentari E. .
Lip{ic, Moskva Leningrad
1960, 76. Up. Kultura Vizantii, II, 579 (A. A. ^ekalova).
Kultura Vizantii, II, 579
(A. A. ^ekalova).

57

58

Isto.

59

Litavrin, Vizantiski medicinski traktat, 37.

60

Isto.

61

Pachym. II, 517519.

62
R. Radi}, Car i patrijarh
(Nekoliko primera iz poznovizantijske istorije), Dve hiqade godina hri{}anstva duhovnost, kultura i istorija,
Nau~ni skup, Despotovac
2122. avgust 2000, Despotovac
2001, 116117.

63
Litavrin, Vizantiski
medicinski traktat, 38.

64

Isto, 39.

65

Isto.

66

Isto, 3839. Up. M. A.

Polkovska A. A. ^ekalova,
Vizanti: bt i nrav, Sverdlovsk 1989, 220222.
67
Litavrin, Vizantiski
medicinski traktat, 40.

68

Isto, 40.

69

Isto, 41.

70

Isto.

71

Isto.

72

Isto, 42.

73

Isto.

74

Isto.

A {ta da se radi ako do|e do gubitka apetita? I za tu nevoqu sastavqa~

traktata je na{ao lek. On savetuje: ukoliko neko izgubi apetit, neka uzima
na{te srce ru`in med pome{an sa biqkom Aquilaria malaccensis, karanfili}em i nardom.63
U Vizantiji je postojala kultura kupatila, pa u traktatu postoje i odre|eni
saveti vezani za odr`avawe li~ne higijene. Najpre se ka`e da kupatilo veoma
{titi zdravqe i krepi telo. Treba se umivati na prazan stomak, pre nego {to
se javi glad. Gojaznim qudima se preporu~ivalo da, kada se oznoje, natrqaju telo
bra{nom od qupina, suvom korom citrusa i izmrvqenim listom ruzmarina.64
Mr{avima se pak savetovalo utrqavawe tela diwom, sokom od tikve sa bra{nom od mahunarke i suvim izgwe~enim laticama ru`a ili mirte ili ne~eg
{to je tome sli~no.65 Uop{te, u Vizantijskom carstvu su se prilikom kupawa u
kupatilu koristile trave kao {to su majoran, metvica, kamilica, koja je pove}avala otpornost prema znojewu. Da bi u~inak kupawa bio delotvorniji, pre kupawa trebalo je grubim platnom istrqati telo.66
Jedan deo traktata, posve}en `enama koje se nalaze u blagoslovenom stawu,
nudi ~itav niz upotrebqivih saveta za budu}e majke. Kada `ena ostane u drugom
stawu, stoji zapisano, kod we dolazi do gubitka apetita i ona ima `equ da jede
grubu hranu, kao {to su, na primer, presoqene namirnice i tome sli~no. Ne bi
trebalo da se trudnica zamara, a nu`no je da izbegava pewawe na uzvi{ena mesta i sila`ewe s takvih mesta. Po`eqno je da uzima jelo napravqeno od jabuka
sa {e}erom, sandalom, ru`ama, karanfili}em i67stahisom. Stahis je aromati~no drvo, indijski nard, koje raste u Maloj Aziji.
[ta bi jo{ trebalo da jede bremenita `ena? Sastavqa~ medicinskog traktata joj preporu~uje lake vrste mesa, na primer, jaretinu, meso mladih koko{aka, mladu ov~etinu, sve`u ribu, a od plodova duwu, jabuke, kru{ke, nar.68 U daqem toku trudno}e budu}a majka bi trebalo da jede blagu i umereno masnu hranu
i sve`a jaja, a da se uzdr`ava od pe~enog mesa.69
U nastavku autor traktata daje jo{ nekoliko korisnih saveta za `ene u drugom stawu. On pou~ava da se treba kupati u kupatilu vodom umerene temperature,
da vaqa spavati dugim snom u mekoj posteqi, da posle jela treba piti miri{qavo vino pome{ano sa vodom. Uz to, trudnica bi trebalo da ma`e bedra i kolena
ru`inim uqem sa mastikom i nardom. Istovremeno, potrebno je da se uzdr`ava
od belog i crnog luka, praziluka, celera, slane ribe, od starog sira i od so~iva.
Neka se ne optere}uje brigom i uzrujano{}u i neka miri{e miomirise.70
Kada se pribli`i vreme poro|aja, treba da nama`e stomak i dowi deo stomaka uqem od qiqana i narcisa koji je pome{an sa tamjanom i stiraksom (vrsta aromati~nog rastiwa). Ako je porodiqa mlada i u punoj snazi, neka se nama`e uqem
od {eboja i belog voska i neka se kupa u kupatilu umerene temperature.71
Trudnici se tako|e preporu~uje umereno kretawe na po~etku dana, pre nego
{to okusi hranu. Kada do|e vreme za poro|aj, trebalo bi da nama`e stomak i dowi stomak uqem od kamilice i da pije pile}a supa.72
U traktatu se govori i o tome kakva znawa bi trebalo da ima babica koja }e
pomagati prilikom poro|aja. Potrebno je da bude iskusna, da dobro poznaje delove qudskog organizma, tj. da poseduje osnovna znawa iz anatomije ~oveka. Uz
to, babica treba da ima ruke koje su spretne prilikom ispravqawa svih delova tela, posebno ispravqawa glave i ~ela i ispravqawa nosa, a tako|e da bude
ve{ta u povijawu.73
Ako odoj~e ima nesanicu i neprestano pla~e, potrebno je da mu se u periodu od ~etrdeset dana posle wegovog ro|ewa daje pra{ak koji je prigotovqen od
quske morskog le{nika i dvopeka. Neophodno je da se ova smesa, koja treba da te`i jednu drahmu, pome{a sa mlekom dojiqe i tako daje novoro|en~etu. U ovom
slu~aju drahma je jedinica za te`inu i iznosi 3,4 grama. Naravno, potrebno je da
dojiqa bude mlada i uhrawena, da ima telo sredwe veli~ine ni gojazno, ni mr{avo da nije bolesna.74
54

Radivoj Radi}

Kada dete napuni dve godine, treba ga podsticati da se kre}e umereno, a kada po~nu da mu rastu zubi, potrebno je mesta gde ni~u zubi namazati uqem od {eboja i belim voskom ili utrqati ih `ivotiwskom ma{}u, ~istom i sve`om, koja je pome{ana sa {e}erom. Tako|e je neophodno ~uvati wegove prsa i vrat od zapaqewa sluzoko`e. Ali, ako mu se ta boqka dogodi, treba mu le~iti nepce ~istim medom ili |umbirom ili tamjanom ili mo{usom. I neka miri{e aromati~na rastiwa kao {to su stiraks ili kostos ili ne{to sli~no wima.75
Anonimni sastavqa~ traktata nije zaboravio ni onaj deo vizantijskog `ivqa radi se o mu{kom delu populacije koji je imao problema sa pomawkawem
kose. Ne bi se moglo re}i da je u vizantijskoj eposi }elavost bila na ceni.
Jedna zanimqiva epizoda iz istorijskog dela Nikite Honijata jasno i nedvosmisleno o tome kazuje. Re~ je o veseloj zgodi prilikom krunisawa vasilevsa Aleksija III An|ela (11951203), koje je obavqeno 1195. godine. U povorci, me|u velikodostojnicima, jahao je i carev stric, sevastokrator Jovan An|eo, vreme{ni starac, kojem se za vreme sve~ane {etwe desila neo~ekivana nezgoda. Mada niko nije uznemirio kowa na kojem je jahao, Jovanu An|elu je odjednom s glave
pao sevastokratorski venac. Svi prisutni su najpre iznena|eno vrisnuli, a onda su prsnuli u smeh kada je, poput punog meseca, pred wihovim o~ima blesnula
sevastokratorova }ela. Jovan An|eo, koga je bilo te{ko pokolebati, sa~uvao je
pribranost i nevoqu koja mu se desila prihvatio je sa dostojanstvenim mirom.
U tom trenutku on je grohotan smeh gomile prestoni~kog `ivqa shvatio kao dobro}udnu {alu i smogao je snage da se i sam pomalo osmehuje ne pokazuju}i ni
najmawe znake bilo kakve neprijatnosti.76
Vizantijski medicinski traktat, me|utim, ohrabrivao je one koji su patili
od pomawkawa kosmatosti. U wemu stoji zapisano da ukoliko opadaju vlasi s glave, neophodno je istu mazati odre|enom ma{}u. U nastavku sledi recept kako se ta
mast priprema: potrebno je uzeti po jednu litru sve`e mirte i sve`ih listova site (gr~ki shoinos). Ovde je litra mera za te`inu koja iznosi 327 grama. Sve to, dakle mirtu i situ, po{to je usitweno, treba kuvati u pet litara vode na slaboj vatri dok ne ispari polovina i onda, iscediv{i listove, izbaciti ih. U ostatak
te~nosti potrebno je dodati jedan litar ru`inog uqa i iznova kuvati na tihoj vatri, dok ne ispari te~nost i ne ostane uqe. U nastavku recepta, kao da se sve zaverilo protiv }elavih, postoji problem sa prevodom gr~ke re~i souky, koja po svoj
prilici ozna~ava neku miri{qavu biqku. Ka`e se da u dobiveno uqe treba dodati tamjana i souky, koji se naziva kalgan posredi je nekakva miro|ija ili smolasta mast za kosu po jednu uncu, odnosno ungiju, {to je mera za te`inu i iznosi
27,3 grama. Zatim tako pripravqenom me{avinom treba dobro natrqati glavu.77
I za one kojima se nisu svi|ale bore na licu bilo je leka koji je dat precizno, kao i u prethodnom slu~aju. Bilo je potrebno no}u lice namazati rastvorom
u sir}etu, kostosa, suvih korica diwe, sa malim koli~inama smole, posle ~ega je
trebalo lice otrti bra{nom od so~iva.78 Istovremeno, korisnim za borbu protiv bora smatrao se rastvor semena rotkve sa gorkim bademom u starom vinu.79
Ako neko ho}e da wegova kosa bude crna, odnosno ako je osedeo i ho}e to da
prikrije, potrebno je da vlasi nama`e sokom od sase, odnosno {umarice (gr~ki
anemoni) i da ih tre}eg dana opere toplom vodom.80 Ukoliko se, pak, `eli da kosa bude plava, onda treba uzeti usitweni talog prokuvanog vina, dodati mu uz
me{awe smolu borove {i{arke, u razmeri polovine taloga, sve to rastvoriti
u ru`inom uqu i namazati kosu, a tre}eg dana je oprati.81
Za one koji imaju perut u kosi predla`e se slede}i tretman: perut udaqava
staklo isitweno do stawa u kojem postaje veoma meko i (ne bude) nalik na prah
na drumu. Zatim u tako dobiven prah treba sipati sok od cvekle i tom me{avinom bri`qivo oprati glavu.82
Ukoliko neko `eli da mu kosa zauvek bude crna, potrebno je da ise~e listove kapara i da ih stavi u zemqani lonac, nalije magare}e mleko i tu smesu kuva.
Kada se rastvor zgusne i svede na jednu tre}inu, wime se ma`e glava.83 U nastavku, autor traktata nagla{ava da je re~ o proverenom sredstvu.84 S druge strane,
55
Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIXIV vek)

75

Isto, 43.

Nicetae Choniatae Historia, ed. J.

A. van Dieten, Berolini 1975,
458459. Up. G. Ostrogorski,
Uspon roda An|ela, Sabrana dela, kw. III (Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije), Beograd 1970,
336338; R. Radi}, Strah u poznoj Vizantiji, 11801453, II,
Beograd 2000, 107108.
76

77

Litavrin, Vizantiski medicinski traktat, 4344.

78

Isto, 44.

79

Isto, 45.

80

Isto, 44.

81

Isto, 45.

82

Isto, 44.

83

Isto, 111.

84

Isto.

85
Ode Mazaris na onaj svet. Vizantijska satira, prev. D. Jevti}, Novi Sad 2004, 60, 63.

86

Litavrin, Vizantiski medicinski traktat, 44.

87

Isto, 109

88

Isto.

89

Isto.

90

Isto.

91

Isto, 69, n. 157.

92

Isto, 109.

93

Isto.

94

Isto.

95

Isto.

96

Isto.

97

Isto, 110.

postoji podatak da su Vizatinci radi bojewa u crno kosu i bradu mazali gavranovim jajima.85
Sastavqa~ traktata je predvideo i melem protiv opekotina. On preporu~uje da, ako vatra ope~e deo tela, na to mesto treba staviti su{enu mirtu, usitwenu sa ru`inim uqem i belim voskom.86
Du`nu pa`wu autor traktata posvetio je i blagotvornom uticaju sna na ~ovekovo zdravqe. Da bi se postiglo da san bude zdrav i prirodan, nepoznati lekar nudi dve vrste saveta. Jedan je medicinski i odnosi se na egzaktan recept,
dok drugi se`e u prostrano podru~je sujeverja.87 Naime, ostalo je zabele`eno da
je za dobar san potrebno da se na jednom listu lovora napi{e re~ teokaris, na
drugom eokaris, dakle odbacuje se prvo slovo, i na tre}em okaris, odbacuju se dva
po~etna slova. Tako ispisana tri lovorova lista zatim treba staviti pod glavu
i ima}e se dobar san.88 Dok teokaris, prva od tri pomenute re~i, zna~i otprilike bo`ija kreveta, odnosno morski ra~i}, ostale dve, dobijene odbacivawem
prvog i drugog slova, eokaris i okaris, besmislene su.89
Odmah u nastavku traktata daje se i scientisti~ki savet za prirodan san
uz koji stoji da se radi o proverenom sredstvu. Potrebno je pome{ati dvanaest
gramariona mandragorine quske, dvadeset ~etiri gramariona zrna biqke livanos (lat. Boswellia Carterii), jedan gramarion semena bele bunike (skyama) i polovinu drahme kasije (kasia vrsta divqeg cimeta). Takvu sme{u treba potom razmek{ati midijskim (uz ovaj pridev izdava~ je stavio znak pitawa) vinom i ru`inim uqem i onda time namazati nozdrve.90 Gramarion je mera za te`inu i iznosi 1,137 grama.91
Ukoliko je pak iz nekog razloga potrebno da se ostane budan, neophodno je
dr`ati u ruci o~i jareta ili telo slavuja, ili {upqe oko na ko`i jelena.92 Ili,
neka se dr`i vu~je oko i kost glave i, dok se to dr`i, mo}i }e se odoleti snu.93
Posle ovog bizarnog uputa sledi i recept za one koji su primorani da tokom no}i ostanu budni: potrebno je rastvoriti plavi kamen sa sir}etom i namazati
nozdrve ili uzeti {alitru i plavi kamen sa medom ili sir}etom i uraditi na
isti na~in, pa tom smesom namazati nozdrve.94 U nastavku sledi jo{ jedan metod
pro`et neobi~nom sujevericom: neophodno je da se uzme glava slepog mi{a, osu{i i umota u jelenovu ko`u i da se taj zamotuqak dr`i u ruci.95
I za hrkawe, neprijatnog pratioca sna kod pojedinih osoba, postoji lek: samo je potrebno pod glavu onog koji spava kri{om staviti nau{nice ili dr`ati zube trogodi{weg juneta.96 Za onog koji ima ru`ne snove treba staviti vodu
dole, ispod kreveta, i on }e biti oslobo|en takvih patwi.97
Medicinski traktat koji se datuje u {irok vremenski luk od XI do XIV stole}a zanimqiva je kombinacija seriozno pisanog prakti~nog priru~nika, u kojem postoje i neka teoretska obrazlo`ewa medicine kao nau~ne discipline, ali
i teksta u kojem se, dodu{e u sasvim nevelikoj meri, tako|e nalaze i saveti natopqeni sujeverjem. U tom pogledu ovaj spis ima i odre|eni broj obele`ja koja
bi ga mogla pribli`iti literaturi za koju se odoma}io naziv Narodni lekar.
Sistemati~nosti i rasporedu iznetog materijala mogu se uputiti mnogobrojne
zamerke, ali se ni u kom slu~aju ne mogu pore}i kvaliteti veoma korisne medicinske sva{tare. Naravno, re~ sva{tara ovde je upotrebqena u pozitivnom
smislu. O~igledno je da se wen sastavqa~ oslawao na spise svojih prethodnika,
s jedne, ali i na sopstvenu vi{egodi{wu praksu, s druge strane. Jedan od op{tijih zakqu~aka koje je iz ovog spisa mogao da izvu~e onovremeni, dakle sredwovekovni ~ovek, jeste da se u svemu treba dr`ati umerenosti. Stalno kretawe i uzdr`anost u uzimawu jela i pi}a lebde kao nekakav eho kojim je nepoznati sastavqa~ pou~avao pre svega svoje savremenike ali, verujemo, i nara{taje koji dolaze. Zakqu~ak je to, dodajmo, na kojem istrajava i savremena medicinska nauka.

56

Radivoj Radi}

Radivoj Radi}
FROM THE BYZANTINE MEDICAL TREATISE
(11TH 14TH CENTURIES)
Summary
The Byzantine Medical Treatise kept in the rich collection of the Lorenzo de Medici Library in Florence (Cod. Plut. VII, 19) dates from the late Byzantine era (11th 14th centuries). It was compiled by an
unknown author and it had practical usage. It is in fact some sort of encyclopedia, a compilation in part,
and original works in other parts that included the personal discoveries of an evidently very experienced
medical practitioner. The treatise consists more of practical advice than notes and recommendations of a
wider theoretical significance. In fact, the treatise represents an interesting combination of a seriously
written practical manual, which also includes some theoretical explanations of medicine as a science, and
the texts which also provide advice based somewhat on superstition, even though these are rather rare. In
that respect, this text contains a specific number of features that could categorize it with the group of
works that have popularly been called Folks Medical Books. Numerous objections could be made in regards to the systematization and sections of the written material, but there are undeniable qualities of this
useful medical know-it-all book. Of course, the last term is here being used in the positive meaning. It
is obvious that the compiler was heavily relying on the works of his predecessors, on one hand, but also
on his extensive practice, on the other. In any case, this manuscript, as some others similar to it, testifies
about the high degree of advancement of the Byzantine medicine. One of the more general conclusions
that could be drawn from this work by its contemporaries, i.e. medieval men, is that moderation is the
best answer to everything. Being physically active and moderate in food and drinks echo through the text
as the lesson that the unknown compiler wanted to teach his contemporaries, but also, it is our belief, the
next generations. This is the conclusion, let us add, that the modern medical science is also striving for.

Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIXIV vek)

57

58

Radivoj Radi}