Niim neopravdano pisanje

U izrazima nita se nije dogodilo, nikad nema vremena i slinim uvek su dve negacije i one
se u jeziku ne potiru kao u matematici
Autor: Gradimir Aniiponedeljak, 07.12.2015. u 09:05

( /)

Kako je mogua konstrukcija niim neizazvana rezolucija SB UN o Srebrenici, valjda

treba niim izazvana, kau neki novinari u naoj redakciji. To je problem sa duplom
negacijom u srpskom jeziku, kaem im. Potom zovu telefonom profesora Ivana Klajna

da provere da li sam im dobro rekao. Kau da ih proganjaju itaoci za tu nepravilnost i

nepismenost, zivkaju telefonom i kritikuju. Mole me da o tome napiem tekst i to to
tvrdim objasnim i njima i nepoverljivim itaocima, jer takva konstrukcija nije logina. I
evo, piem i obrazlaem. A da li je logina ili nije, prosudite sami. Re je o jeziku, nije o
matematici niti filozofiji.
Naalost, u naim medijima, i tampanim i elektronskim, mnogo je zapanjujuih
greaka sa kojima gramatiari ne ele da se mire. Devedesetih godina prolog veka svi su
pisali i govorili o niim izazvanim sankcijama umesto neizazvanim.
Tako je i sa nikad asfaltiranom ulicom umesto neasfaltiranom, nikad objavljeno u
novini umesto neobjavljeno i ne u novini nego u novinama. Retki su poslenici
javne rei koji znaju da je imenica novine uvek u mnoini.
I rubrika itulje u svim naim novinama redovno ima konstrukciju nikad prealjeni/a
umesto nikad neprealjen/a, jer tako govori i pie onaj koji oglaava smrt svoga
blinjeg.
Cenjeni kolega Klajn odavno je zapisao u svom Reniku jezikih nedoumica da nikad
neprealjen i slini spojevi sadre odreni izraz ispred glagolskog prideva koji je i sam
negiran.
Problem je to taj podsetnik i oni koji ga imaju oigledno ne koriste.
Zato mi lektori sve vie liimo na Rosinante, a sve manje na Don Kihota zalaui se za
gramatike pravilnosti i negovanje srpskog knjievnog jezika u govornoj i pisanoj
kulturi. U naem jeziku, za razliku od engleskog ili latinskog, vai naelo dvostruke
negacije: rei kao nikad, nita, nigde, nikako zahtevaju jo i negaciju ne. U izrazima
nita se nije dogodilo, nikad nema vremena i slinim uvek su dve negacije i one se u
jeziku ne potiru kao u matematici.
Glagolski pridev moe biti i u slubi atributa i deo skupa ili sintagme. Takve primere
nalazimo kod naih najboljih pisaca. U pesmi Na planini Desanka Maksimovi kae:
Ukai mi se, nikad neviena, / Ponornico vodo...
Ivo Andri u pripoveci Mara Milosnica ima reenicu: Ali u prikrivanoj i niim
neizreenojuzajamnosti... Jovan Popovi u pesmi Troje iz Prenja: I, zamisli, bie
prolee, isto, pravo,niim nepomueno prolee.
Dobrica Cesari u pesmi Pogled kae: Ili je san, duboko snivan, / Nikad
neostvaren, al divan.
Mihailo Lali u pripoveci Pred potjerom pie: Oko ponoi stigoe i izabrae
osrednje, niim neupadljivo mjesto u estaru... Da vie ne nabrajamo, tako je kod
mnogih naih pisaca.

Dvostruka negacija kod trpnog glagolskog prideva u nepredikatskoj slubi opravdana je i

gramatiki potrebna kao i u svakom drugom glagolskom obliku. To nam potvruje i
Normativna gramatika Ivana Klajna i Predraga Pipera, gde na strani 157, Napomena 4,
autori upozoravaju na istu greku.
Kada reenicu svodimo na imenicu sa dodacima (takozvana nominalizacija) otpada
samo glagol u linom obliku, ostali delovi reenice, pa i negacije, moraju ostati. Od
autoput je dovren nominalizacija glasi dovreni autoput, od autoput nije dovren
nominalizacija glasi nedovreni autoput. Negacija ne tu je bila spojena s glagolom (ne
+ je), a kad je on otpao ne se prikljuilo preostalom glagolu: ne + dovreni = nedovreni.
Isto e biti i kada u reenici imamo prilog: autoput od Beograda do makedonske
granice nikad nije zavren daje nikad nedovreni autoput od Beograda do makedonske
granice. Na isti nain za britansku rezoluciju moramo rei da je niim neizazvana.
Niim izazvana rezolucija bila bi nominacija od rezolucija je niim izazvana, a takva
reenica u srpskom ipak nije mogua.
2