b. u dopusnim, izjavnim rečenicama s negacijom. - Ne mogu a da ne pomenem vaše zasluge.

Određeni vid uvek je u sastavu dvočlanog ili

višečlanog imena. U naslovima je inače uvek
određeni vid. Recimo, Kratki priručnik za to i to.
Dobri vojnik Švejk.
Виолета Бабић Svi naslovi se uvek pišu određenim vidom, te je ovde moralo da piše Novi
raspored kanala.

Виолета Бабић Srcolomac kao ledolomac,

brakolomac, verolomac, štrajkolomac, vratolomac,
kamenolomac i brodolomac sa spojnim vokalom o.
Like · Reply · 6 mins · Edited

Виолета Бабић Srce je srce, ali je nešto srcOliko, a

ne srcEliko.
Виолета БабићGroup Admin Andreja ćete dozivati Andreju, a
Sergeja Sergeju. A ko misli da nije tako, nek čita šta piše u gramatici.
Normativna:

Vlado Đukanović: „Bolje“ nije komparativ od „loše“, nego od „dobro“.

Prečesto to naši normativisti zaboravljaju.

o Like
o · Reply
o · 23h


Виолета Бабић Natasa Zagradjanin Пише се је л’ (кад значи је ли?) и јел’ у

значењу стварно? заиста? ма шта кажеш! (– Свратио је синоћ до мене! – Јел’?)
Idem na doček s Mirkom. On je, znate, dr. sc.
Hoću reći dr nauka, to jest doktor. Ali nije mi
važno to što je doktirirao! Stvarno! Hoću samo
da već jednom zapamtimo kako se to piše.
Violeta Ivkovic PMS 2010, t. 146b.

Виолета Бабић
Запета се пише увек испред везника па који повезује напоредне реченице супротног
односа: Сигуран сам да ме не воли, па ипак мислим на њу. Такође и у саставном
напоредном односу (узрока и последице): Није било белог хлеба, па сам купила црни.

Like · Reply · 3 · 2 hrs

Слађана Лукић За оне којима је слика ситна. Размак или

тачка се може ставити од 10 000, код четвороцифрених се
не ставља. Англосаксонци, наравно, воле да су мимосвет,
па раздвајају запетама, а децималу означавају тачком.
Виолета Бабић Ivana Jorgačević Problem je u tome što mnogi ne razumeju tu
tačku u Pravopisu. Misle da je jel’ skraćeno od je li, pa se čak i u knjigama nekih
poznatih izdavačkih kuća nalaze pitanja koja tako počinju... A jel’ nije to, jel’? (znači:
jelda, stvarno, zar ne).
Слађана Лукић Јасно је по примерима. Засад је
привремено, а за сад је за данас.
Like · Reply · 39 mins
Višesložna ženska imena, kao Marina, Marija, Violeta, Dragana,
Julija, Helena, Jelena, Nataša, Ivana, Emilija, Biljana, Ljiljana,
Milena, Lenka i mnoga druga uvek imaju vokativ na -a! Dakle,
Marinu ćete pozvati: „Hej, Marina!“
Trosložna i višesložna imena sa završetkom na -ica, kao što su
Slavica, Dragica, Milica, Zorica, Perica, Tomica, Vladica, imaju
u vokativu -e (Slavice, Dragice, Milice, Perice, Vladice), kao
uostalom i imenice učiteljica, drugarica, tatica, mamica,
dizalica.
Imena Lola, Jana, Nera, Iva, Maja, Una, Luna, Eva, Ava, Nena,
Srna, Sena, Sara, Lena, Lara, Mara, Dara, Rada, Nada, Sava
imaju vokativ na -o, jer dvosložna imena na -a s dugouzlaznim
akcentom dobijaju u vokativu nastavak -o. Pa ćemo ih samo
zvati, ako želite da to bude pravilno: Lolo, Jano, Nero, Ivo,
Majo, Uno, Luno, Evo, Avo, Neno, Srno, Seno, Saro, Leno, Laro.
One žene, devojke i devojčice koje su dobile dvosložna imena s
kratkosilaznim akcentom, a to su, recimo, imena poput Ana,
Ena, Ema, Nia, Lela, Mina, Mima, Mila, Anja, Sanja, Dunja, Gala,
Lea, Tea, dozivaćemo baš tako, kao što je u nominativu: Heeej
Ana, Ena, Ema, Nia, Lela, Mina, Mima, Mila, Anja, Sanja, Dunja,
Gala, Lea, Tea.
Imena Iris i Ines ne menjaju se po padežima, kao ni druga
imena stranog porekla, kao što su Brižit, Karmen, Nives, Ingrid,
Liv, Šeron, Merilin, Terez i sl.
A Milku, Mirku, Stanku i Živku pozvaćete: „Milka, Mirka, Stanka,
Živka!“, jer su to dvosložna imena s dugosilaznim akcentom, a
takvim imenima vokativ je na -a!

Na primer, svi bi mogli da zapamte osnovno – da

su termini, ustaljeni nazivi i titule uvek u
određenom vidu. Kažemo kiseli kupus (a ne
kiseo kupus), beli luk (nije beo), veliki kašalj,
beli slez, redovni profesor (a ne redovan), pa i
sam određeni vid, kao i neodređeni, nisu –
određen i neodređen vid. Određeni vid koristi se
i s pokaznim zamenicama – onaj Violetin crveni
kaputić (ali je Violeta nedavno kupila – ŠTA? –
crven kaputić). Određeni vid se nalazi i u
sastavu naziva i imena, kao Sveti Sava, Novi
Sad, Mali Mokri Lug. Pridev mali uvek je u
određenom vidu, a izgleda da će mu se
priključiti i veliki (gubi se velik). Komparativi su
u određenom vidu: lepši, bolji, draži. Eto!
Виолета Бабић
41 mins ·
Kako biste pozvali nekoga ko se zove Andrej, Sergej, Dorotej, Dositej, Irinej, Tezej,
Matej, Odisej ili Aleksej?
Vokativ tih imena je Andreju, Sergeju, Doroteju, Dositeju, Irineju, Tezeju, Mateju,
Odiseju ili Alekseju, pa ih tako i pozovite.

Ako napišete da Miša puši marlboro, da ima

upaljač ronson, da vozi mercedes, da često pije
pentreksil i aspirin, da nosi gaće kalvin klajn, a
da je ženi kupio venčanicu vera vong, tečni
puder dior i karmin šanel, znajte da niste
pogrešili. Upravo tako se pišu marke i fabrički
nazivi kad označavaju predmete.
Ako s Mišom pak odete u fabriku Sitroen, jer je
on direktor Fijata, pa sa Sitroenom ima poslovne
veze, znajte da ste opet sve dobro napisali.
Automobili su sitroen, fijat i mercedes, a nazivi
firmi u kojima se proizvode – pišu velikim
slovom.
Normativna, 146. strana: sve petoro, sve šestoro, ne svih petoro, svih
šestoro, konkretno: „U sintagmi sa zbirnim brojem i pridevskom
zamenicom, ova je u obliku srednjeg roda jednine, npr. vaše dvoje dece,
od vaše dvoje dece, ono petoro dece, od ono petoro dece, njihovo troje
jagnjadi...

U tom trenutku, kroz autobus se proneo šapat: „Carina!“

. Dva dana kasnije, pozvala sam Inu i rekla joj da je dragi vara.

. U javnosti, ona je bila poznata kao Luče.

. Devet nedelja, Mika je za Ninu uglavnom bio nevidljiv.

. U kriznim trenucima, on odiše spokojem.

– Dušice, a što stoji zapeta iza svih ovih početaka rečenice? Je l’ tako

treba?

– Možda u engleskom pravopisu i treba, ali se kod nas zapete ne pišu iza

vremenskih i mesnih odredaba. Neki lektori (i oni koji misle da to jesu)

povode se, izgleda, za tuđim pravopisima, a naš ne poštuju. Nekada se

tako nešto nije moglo videti ni u jednoj u knjizi. Šteta što su dobri lektori

„Nolita“ i „Prosvete“ davno pomrli…

Da li u primjerima tipa "gradonačelnik Opštine Loznica Pero Perić" treba stavljati zarez ispred imena,
tj.da li se ovo "gradonačelnik opštine Loznica" posmatra kao apozicija ili kao atributiv? I da li se na
isti način posmatraju primjeri "direktor kulturnog centra Petar Petrović" ili "načelnik opštinskog
Odjeljenja za privredu Jelena Jelić"? Zanima me da li se to odvaja zarezima kada dolazi ispred imena
ili ipak ne? Hvala!

Виолета Бабић

Ne odvajaju se zapetama. Apozicija se ne odvaja zapetom kad je širi pojam pre užeg, pa se piše:
Doktor Petar Petrović radi u novoj ordinaciji. Naš car Nikola, moja majka Milka i sl.
APOZICIJA:
–Никола, види ово!
• Жика Стошић, татин најбољи пријатељ, синоћ је прошао поред мене и није ми се јавио.
• Синоћ је прошао поред мене татин најбољи пријатељ, Жика Стошић, и није ми се јавио.
– Добро, и шта сад? Не разумем у чему је проблем. Што ми то пишеш?
– Пишем ти да бих ти нагласио погрешно коришћење запета. У првој реченици
употребљена је класична апозиција – она шире објашњава исти појам (у овом случају Жику).
Апозиција је ту издвојена из реченице, па се у писању увек наглашава запетама, а у говору
паузом. Осећаш ли паузу? Али у другој реченици Жика се не одваја запетом!
– Зашто? Ја бих баш тако написао! … Татин најбољи пријатељ, Жика Стошић, итд.
–Е па није тако! Зато ти и пишем. Граматика и правопис налажу да се у таквим случајевима
апозиција не одваја запетом јер шири (општији) појам долази пре ужег. Зато је морало да
пише:
• Синоћ је прошао поред мене татин најбољи пријатељ (шири појам) Жика Стошић (ужи
појам) и није ми се јавио.
Писаћеш тако и: Моја мајка Милка прави одличне колаче (а не: Моја мајка, Милка, прави
одличне колаче). Правилно ће бити само: Она плавокоса зубарка Зорана Мандић ради
после подне (а не: Она плавокоса зубарка, Зорана Мандић, ради после подне).
– Нисам то знао. Мислио сам да се апозиција увек одваја запетама! Тако смо учили…
– Учили смо баш овако како сам ти написао, али сви памте само апозиције типа – Београд,
град на ушћу Саве у Дунав, највећи је град у Србији.

ЈЕ Л’ и ЈЕР
Неразликовање везника јер од упитне везе је л’ све је распрострањеније
чак и међу школованима.
У књижевном језику ЈЕР је узрочни везник и с главном реченицом везује
зависну којом се казује оно што представља узрок радње у главној
реченици. Може се заменити сложеним везницима 'зато што', 'због тога
што', 'стога што' и не може се заменити са ЈЕ Л’ :
Јави се кући, јер (зато што) ће се твоји бринути.
Љута сам, јер (због тога што) ништа не раде.
Нећу доћи, јер морам да учим.
Не идем на летовање, јер немам пара.
Везник ЈЕР може да везује и главну реченицу заповедног типа са зависном којом
се образлаже неки став и тада се може заменити са: 'у противном', 'иначе': Реци
му да оде, јер ако ја дођем, тешко њему! Ни у овом типу примера не може да се
употреби јел'.
ЈЕ Л’ је настало од краћег облика помоћног глагола јест(е) и скраћене упитне
речце ли и може се заменити са 'да ли (је)': Је л’ дошао Марко? (Да ли је дошао
Марко?);
Је л’ ти криво? (Да ли ти је криво?).
У овим реченицама се ЈЕР не може никако употребити.
Треба водити рачуна о томе да су реченице с конструкцијом је л’ одлика
разговорног стила и да се у другим стиловима ни оне не препоручују.
Виолета Бабић ми је напоменула да читаоцима скренем пажњу на речцу ЈЕЛ’,
која значи ‘заиста, стварно’ (Знаш ли да су се Живка и Пера растали? Јел’?!). Ова
речца се разликује од упитне везе ЈЕ ЛИ, коју скраћено треба писати одвојено ЈЕ
Л’.
Rada Stijović
Primedba je na mestu, i nadajmo se da će te dileme biti znatno bolje
razjašnjene u novom Pravopisu, koji se najavljuje za iduću godinu. U
međuvremenu, rasuđujući na osnovu oskudnih dosadašnjih pravila, ja
smatram da tačku treba zadržati i ispred padežnog nastavka (npr. sa A.
B.-om), jer ona u svakom slučaju označava skraćenje. Nije više
uobičajeno da se crticom skraćuje reč po sredini, kako se radilo u XIX
veku, kada je gospodin Milanović iz Smedereva mogao da postane „g-n
M-ć iz S-a“. I mada inicijale mnogi razdvajaju samo tačkom, mislim da
treba zadržati razmak između njih, jer ime i prezime su dve reči, bilo da
se pišu cele ili skraćene.
LikeShow more reactions
· Reply ·
2
· 13 hrs
Remove

Виолета БабићGroup Admin Tako je. Tu je miš neživ, ali nečim

podseća na onog živog, pa će vam neko stoga dodati miša, a ne miš.
LikeShow more reactions
· Reply ·
3
· 13 hrs
Remove

Виолета БабићGroup Admin Vrlo mi je interesantno i to što poneki

misle da se mora reći: Kupiću losos (umesto lososa). Kao da bi inače
kupili šaran, a ne šarana.
LikeShow more reactions
· Reply ·
3
· 13 hrs
Remove
Nesha Apollo Poneki misle da poneko kupuje šarana ili poneko misli da
poneki kupuju šarana. :)

LikeShow more reactions

· Reply ·
2
· 13 hrs
Remove

Виолета БабићGroup Admin Obatri! 😂

LikeShow more reactions

· Reply · 13 hrs
Remove

Nesha Apollo Виолета Бабић 😄

LikeShow more reactions

· Reply ·
1
· 13 hrs
Remove

Aleksandar Jokic Kupio je oslic ili je kupio oslica?

LikeShow more reactions
· Reply ·
1
· 8 hrs
Remove

Виолета БабићGroup Admin Kao što je kupio soma i šarana, kupio je

i oslića.

Pisanje crtice kod netranskribovanih imena:

Виолета Бабић Mislim da je to da kao treba da se stavlja crtica zapravo pogrešno tumačenje
sadašnjeg smušenog pravopisnog pravila. Crtica i ne treba da se stavlja. Stavlja se samo u
ćiriličkim tekstovima gde se pojavljuje ime napisano u originalu, latinicom, a nastavak se
posle crtice opet piše ćirilicom. U latiničkom tekstu ime u originalu ne piše se s crticom.
(Dakle: Ići ću na koncert Bryana Ferryja, a ne Bryan-a Ferry-ja).
 3

Manage
Like
Like
Love
5Jelena Mirković и још 4
3 коментара
Свиђа ми се
Коментар
Подели
Коментари

Рада Стијовић
Petar Martinovic Неће бити нити да сам нити да се правим неупућена. Први пут сам о овој теми
писала 2005. када је у преамбули Устава требало да стоји: "Сви грађани и грађанке су
равноправни пред законом" (касније још доста пута). Свеједно је да ли сам за пример узела
ученике или нешто друго. Пример може да гласи: "Професори и професорке не морају сутра да
дођу на посао". Је ли ово нешто другачије? Ко каже да немамо и да не треба да имамо
лингвисткињу? То само не треба да буде званично име занимања, јер мора, понављам, један род
(код нас је то игром случаја или историјских околности мушки род) да буде у функцији
неутралногрода, да се односи на све јединке. У личном обраћању или када се говори о једној
конкретној особи тзв. фемининати треба да посзоје и постоје од пре много времена (тачније од
Св. Саве па до данас). Данас има више занимања па нека још треба именовати, али понављам не
као име занимања.
Haha
Wow
Sad
Angry
· Reply · 1h

Pavle ĆosićPavle and 6 others manage the membership, moderators, settings, and posts for
Naš jezik. Hvala, Violeta. Samo sam jednom bacio pogled na to poglavlje i nisam se posle
vraćao na to. Dalje sam se očito oslanjao na tumačenja.
1

Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 1h

Виолета Бабић Pometnja je nastala kad je neko ubacio u Pravopis da je to pravilo prestalo
da postoji raspadom zemlje. A zapravo se nama u Srbiji tom nesuvilom napomenom poručuje
da ne koristimo pisanje imena u originalu već samo transkribovano.


o LikeShow more reactions
o · Reply
o · 3w
 o · Edited

Синиша Драгић Подржавам коментаре колега са групе, хвала нашој Ради, јесте да ми
баш не лежи што нам је поштована Рада укинула употребу Павловићева и Павловићка,
али у реду ... Срдачан поздрав!

Hide this

o LikeShow more reactions

o · Reply
o · 3w
o

Рада Стијовић Нисам укинула. Напротив! Без престанка пишем како је употреба
"мушког" презимена за жене противно свакој језичкој логици (противно и овој
савременој родној равноправности) и како морамо имати женски облик презимена за
жену.

Pisala mi je Tatjana iz Kruševca.

Draga Violeta, bili smo nedavno na izletu u
manastiru Mileševo. Molim vas da mi kažete da
li se manastir zove Mileševo ili Mileševa. Našla
sam u jednoj knjizi sledeću rečenicu:
„Manastir Mileševu podigao je kralj Vladislav
(koji je vladao od 1234. do 1243. godine), sin
Stefana Prvovenčanog i unuk Stefana Nemanje“.
I sad ne znam da li je kralj Vladislav podigao
manastir Mileševo, ili manastir Mileševa, ili
manastir Mileševu. I da li je pravilno reći: U porti
manastira Mileševa (ili Mileševo)?
Evo i odgovora!
Naziv manastira je Mileševa. A kralj Vladislav je
podigao manastir Mileševu.
Treba reći: u manastiru Mileševi (a ne: u
manastiru Mileševa). Kazaćete takođe: u porti
manastira Mileševe (ne: u porti manastira
Mileševa), baš kao što ćete reći: Živim u gradu
Kruševcu, a ne – u gradu Kruševac.
Reč SUNCE piše se velikim slovom kad je reč o nebeskom telu
(pomračenje Sunca, stoji Sunce visoko u podne), a malim
slovom kad su u pitanju svetlosne i toplotne prilike i preneseno
značenje (dan bez sunca, ugrejalo sunce, ti si moje sunce). U
skladu s tim je i pridev SUNČEV: Sunčeve pege, ali zato –
obasjan sunčevim zracima i ona tvoja sunčeva svetlost što se
probija kroz Sunčev sistem. A isto ti je i s Mesecom/mesecom.

RADA STIJOVIĆ:
Питање из језичке групе
Члан 57 Закона о раду или Члан 57. Закона о раду?
Правописна правила налажу да се тачка не пише иза
броја кад год се број може читати као основни, а не као
редни. То се догађа најчешће онда када се наводе
бројке из неке нумерације иза именице које означава
јединицу те нумерације: Члан 179 Закона о раду, у
тачки 20 приручника, на странама 11 и 15. Ово се,
дакле, чита: Члан сто седамдесет девет, тачка
двадесет, стране једанаест и петнаест.
Ако је именица иза бројке, број се чита као редни и тачка се
обавезно пише: на 11. и 15. страници књиге, у 179. члану и сл.
Постоји ситуација када се иза редног броја обавезно пише
тачка. Пример: књ. о стварању модерне српске државе: I.
Устанци II. Уставобранитељи III. Санстефански мир. Да нема
тачке, ово би се читало: први устанци, други
уставобранитељи, трећи Санстефански мир. Тачка овде овде
говори да је реч о поглављима. Дакле: Прво поглавље:
Устанци; Друго поглавље: Уставобранитељи...
Remove
Jovana Gajic Страна презимена (или имена) праћена речју за
ословљавање, титулом, називом занимања или атрибутом, нпр.
господине Блум, докторе Буркхарт, г. Картер итд. имају вокатив
једнак номинативу.Код презимена на -ер страних или стране
етимологије јавља се и наставак -у Картеру, Келеру, Паркеру и
наставак -е Карвере, Картере, Потере, Николић М., Облици
вокатива једнине именица...; Српски језик XXII, 2017, стр. 5–34

Danka Belošević Драга Виолета, у Нормативној

граматици сам нашла део којим дозвољавају и пример "у
селу Бабово" (поред "у селу Бабову"), у званичнијем делу
изражавања дају и предност изразима са непроменљивим
називом. Не бих никад рекла "у граду Крушевац", али ми не
би сметало да прочитам "на планини Лисац" (уместо "на
планини Лисцу"). Да ли мислите да бисмо, вођени "звучним
утиском", ипак смели да понекад оставимо непромењен
облик?

Like · Reply · 1 · 2 hrs