Professional Documents
Culture Documents
Crtice 1
Crtice 1
Виолета Бабић
Запета се пише увек испред везника па који повезује напоредне реченице супротног
односа: Сигуран сам да ме не воли, па ипак мислим на њу. Такође и у саставном
напоредном односу (узрока и последице): Није било белог хлеба, па сам купила црни.
. Dva dana kasnije, pozvala sam Inu i rekla joj da je dragi vara.
– Dušice, a što stoji zapeta iza svih ovih početaka rečenice? Je l’ tako
treba?
– Možda u engleskom pravopisu i treba, ali se kod nas zapete ne pišu iza
tako nešto nije moglo videti ni u jednoj u knjizi. Šteta što su dobri lektori
Da li u primjerima tipa "gradonačelnik Opštine Loznica Pero Perić" treba stavljati zarez ispred imena,
tj.da li se ovo "gradonačelnik opštine Loznica" posmatra kao apozicija ili kao atributiv? I da li se na
isti način posmatraju primjeri "direktor kulturnog centra Petar Petrović" ili "načelnik opštinskog
Odjeljenja za privredu Jelena Jelić"? Zanima me da li se to odvaja zarezima kada dolazi ispred imena
ili ipak ne? Hvala!
Виолета Бабић
Ne odvajaju se zapetama. Apozicija se ne odvaja zapetom kad je širi pojam pre užeg, pa se piše:
Doktor Petar Petrović radi u novoj ordinaciji. Naš car Nikola, moja majka Milka i sl.
APOZICIJA:
–Никола, види ово!
• Жика Стошић, татин најбољи пријатељ, синоћ је прошао поред мене и није ми се јавио.
• Синоћ је прошао поред мене татин најбољи пријатељ, Жика Стошић, и није ми се јавио.
– Добро, и шта сад? Не разумем у чему је проблем. Што ми то пишеш?
– Пишем ти да бих ти нагласио погрешно коришћење запета. У првој реченици
употребљена је класична апозиција – она шире објашњава исти појам (у овом случају Жику).
Апозиција је ту издвојена из реченице, па се у писању увек наглашава запетама, а у говору
паузом. Осећаш ли паузу? Али у другој реченици Жика се не одваја запетом!
– Зашто? Ја бих баш тако написао! … Татин најбољи пријатељ, Жика Стошић, итд.
–Е па није тако! Зато ти и пишем. Граматика и правопис налажу да се у таквим случајевима
апозиција не одваја запетом јер шири (општији) појам долази пре ужег. Зато је морало да
пише:
• Синоћ је прошао поред мене татин најбољи пријатељ (шири појам) Жика Стошић (ужи
појам) и није ми се јавио.
Писаћеш тако и: Моја мајка Милка прави одличне колаче (а не: Моја мајка, Милка, прави
одличне колаче). Правилно ће бити само: Она плавокоса зубарка Зорана Мандић ради
после подне (а не: Она плавокоса зубарка, Зорана Мандић, ради после подне).
– Нисам то знао. Мислио сам да се апозиција увек одваја запетама! Тако смо учили…
– Учили смо баш овако како сам ти написао, али сви памте само апозиције типа – Београд,
град на ушћу Саве у Дунав, највећи је град у Србији.
ЈЕ Л’ и ЈЕР
Неразликовање везника јер од упитне везе је л’ све је распрострањеније
чак и међу школованима.
У књижевном језику ЈЕР је узрочни везник и с главном реченицом везује
зависну којом се казује оно што представља узрок радње у главној
реченици. Може се заменити сложеним везницима 'зато што', 'због тога
што', 'стога што' и не може се заменити са ЈЕ Л’ :
Јави се кући, јер (зато што) ће се твоји бринути.
Љута сам, јер (због тога што) ништа не раде.
Нећу доћи, јер морам да учим.
Не идем на летовање, јер немам пара.
Везник ЈЕР може да везује и главну реченицу заповедног типа са зависном којом
се образлаже неки став и тада се може заменити са: 'у противном', 'иначе': Реци
му да оде, јер ако ја дођем, тешко њему! Ни у овом типу примера не може да се
употреби јел'.
ЈЕ Л’ је настало од краћег облика помоћног глагола јест(е) и скраћене упитне
речце ли и може се заменити са 'да ли (је)': Је л’ дошао Марко? (Да ли је дошао
Марко?);
Је л’ ти криво? (Да ли ти је криво?).
У овим реченицама се ЈЕР не може никако употребити.
Треба водити рачуна о томе да су реченице с конструкцијом је л’ одлика
разговорног стила и да се у другим стиловима ни оне не препоручују.
Виолета Бабић ми је напоменула да читаоцима скренем пажњу на речцу ЈЕЛ’,
која значи ‘заиста, стварно’ (Знаш ли да су се Живка и Пера растали? Јел’?!). Ова
речца се разликује од упитне везе ЈЕ ЛИ, коју скраћено треба писати одвојено ЈЕ
Л’.
Rada Stijović
Primedba je na mestu, i nadajmo se da će te dileme biti znatno bolje
razjašnjene u novom Pravopisu, koji se najavljuje za iduću godinu. U
međuvremenu, rasuđujući na osnovu oskudnih dosadašnjih pravila, ja
smatram da tačku treba zadržati i ispred padežnog nastavka (npr. sa A.
B.-om), jer ona u svakom slučaju označava skraćenje. Nije više
uobičajeno da se crticom skraćuje reč po sredini, kako se radilo u XIX
veku, kada je gospodin Milanović iz Smedereva mogao da postane „g-n
M-ć iz S-a“. I mada inicijale mnogi razdvajaju samo tačkom, mislim da
treba zadržati razmak između njih, jer ime i prezime su dve reči, bilo da
se pišu cele ili skraćene.
LikeShow more reactions
· Reply ·
2
· 13 hrs
Remove
Manage
Like
Like
Love
5Jelena Mirković и још 4
3 коментара
Свиђа ми се
Коментар
Подели
Коментари
Рада Стијовић
Petar Martinovic Неће бити нити да сам нити да се правим неупућена. Први пут сам о овој теми
писала 2005. када је у преамбули Устава требало да стоји: "Сви грађани и грађанке су
равноправни пред законом" (касније још доста пута). Свеједно је да ли сам за пример узела
ученике или нешто друго. Пример може да гласи: "Професори и професорке не морају сутра да
дођу на посао". Је ли ово нешто другачије? Ко каже да немамо и да не треба да имамо
лингвисткињу? То само не треба да буде званично име занимања, јер мора, понављам, један род
(код нас је то игром случаја или историјских околности мушки род) да буде у функцији
неутралногрода, да се односи на све јединке. У личном обраћању или када се говори о једној
конкретној особи тзв. фемининати треба да посзоје и постоје од пре много времена (тачније од
Св. Саве па до данас). Данас има више занимања па нека још треба именовати, али понављам не
као име занимања.
Haha
Wow
Sad
Angry
· Reply · 1h
Pavle ĆosićPavle and 6 others manage the membership, moderators, settings, and posts for
Naš jezik. Hvala, Violeta. Samo sam jednom bacio pogled na to poglavlje i nisam se posle
vraćao na to. Dalje sam se očito oslanjao na tumačenja.
1
Manage
LikeShow more reactions
· Reply · 1h
Виолета Бабић Pometnja je nastala kad je neko ubacio u Pravopis da je to pravilo prestalo
da postoji raspadom zemlje. A zapravo se nama u Srbiji tom nesuvilom napomenom poručuje
da ne koristimo pisanje imena u originalu već samo transkribovano.
o LikeShow more reactions
o · Reply
o · 3w
o · Edited
Синиша Драгић Подржавам коментаре колега са групе, хвала нашој Ради, јесте да ми
баш не лежи што нам је поштована Рада укинула употребу Павловићева и Павловићка,
али у реду ... Срдачан поздрав!
Hide this
Рада Стијовић Нисам укинула. Напротив! Без престанка пишем како је употреба
"мушког" презимена за жене противно свакој језичкој логици (противно и овој
савременој родној равноправности) и како морамо имати женски облик презимена за
жену.
RADA STIJOVIĆ:
Питање из језичке групе
Члан 57 Закона о раду или Члан 57. Закона о раду?
Правописна правила налажу да се тачка не пише иза
броја кад год се број може читати као основни, а не као
редни. То се догађа најчешће онда када се наводе
бројке из неке нумерације иза именице које означава
јединицу те нумерације: Члан 179 Закона о раду, у
тачки 20 приручника, на странама 11 и 15. Ово се,
дакле, чита: Члан сто седамдесет девет, тачка
двадесет, стране једанаест и петнаест.
Ако је именица иза бројке, број се чита као редни и тачка се
обавезно пише: на 11. и 15. страници књиге, у 179. члану и сл.
Постоји ситуација када се иза редног броја обавезно пише
тачка. Пример: књ. о стварању модерне српске државе: I.
Устанци II. Уставобранитељи III. Санстефански мир. Да нема
тачке, ово би се читало: први устанци, други
уставобранитељи, трећи Санстефански мир. Тачка овде овде
говори да је реч о поглављима. Дакле: Прво поглавље:
Устанци; Друго поглавље: Уставобранитељи...
Remove
Jovana Gajic Страна презимена (или имена) праћена речју за
ословљавање, титулом, називом занимања или атрибутом, нпр.
господине Блум, докторе Буркхарт, г. Картер итд. имају вокатив
једнак номинативу.Код презимена на -ер страних или стране
етимологије јавља се и наставак -у Картеру, Келеру, Паркеру и
наставак -е Карвере, Картере, Потере, Николић М., Облици
вокатива једнине именица...; Српски језик XXII, 2017, стр. 5–34