Zašto Mii ako Pravopis čak i za izvorno napisana strana imena koja se u nominativu završavaju na IA (Columbia) propisuje

međusamoglasničko J u kosim padežima:

Columbia — Columbiјe — Columbiјi
Po tom principu bi i promena imena Mia, kad je već takvo ime dato našem detetu (jer strana imena će se svakako transkribovati
kao Mija) bila
Mia — Mije — Miji
u skladu sa pravilima o međusamoglasničkom J od koga je napravljen izuzetak samo u nominativu, baš kao što se dešava i sa
drugim imenima pisanim na strani način, recimo Maria ili Antonia - menjaju se onako kako bi se menjala i netranskribovana
strana imena, u skladu sa tačkom 195b.

Nema potrebe da ih pitam, znamo da oni ne mogu normirati lična imena i da se važi ono što je kod matičara upisano, ali zato
mogu normirati promenu po padežima, što i čine proglašavajući pravilo o međusamoglasničkom J i kada ga u nominativu nema.
Ako i Columbia i Kolumbija u genitivu imaju J, zašto ga ne bi imale i Mia i Mija?

Zašto onda ne i studii, menii u nom. množine?

Edit: posle si ubacio i šiite, ali to što je jedna reč proglašena za izuzetak iz meni nepoznatih
razloga ne bi trebalo da utiče na deklinaciju drugih reči.

Moja omiljena zimska aktivnost je vraćanje u kuću.

Pratila sam svoje srce… Evo me sad u prodavnici slatkiša.

Ja samo želim da budem u vezi sa nekim ko nije sebičan, ali nažalost privlače me samo muškarci.

Kaže dečko da me neće razočarati nikad. Vidi, ako nisi čokolada velike su šanse da hoćeš…

Ključ zdrave ishrane je jesti sve ono što nema reklamu na TV-u.

Od ovoliko ličnosti koje posedujem u sebi, bar da jedna voli da sređuje po kući…

Problem sa bakinom kuhinjom je taj što si opet gladan nakon pet-šest dana.

Ne smem Guglu u oči da pogledam. Šta sam ga sve dosad pitala…

Svako od nas je nečiji čudan kolega sa posla.

Neki ljudi imaju čudnu naviku da spavaju noću.

Ne plašite se pametnih žena.Kada je ljubav u pitanju mozak je i njima isključen.

Šta ja imam od svoje nesebičnosti?

Nedostaju mi dani kada su se palile fotografije bivših… „Delete“ nema u sebi ničeg terapeutskog.

Što sam starija, sve više uviđam da mi treba nadzor odrasle osobe.

Ne vole pametni toliko da budu sami koliko ne vole da budu

sa budalama.

Ne uzrujavaj se kada ti neko ne odgovara na poruku….Većina ljudi proverava

svoj telefon samo na svakih pet sekundi.

Imenice treće vrste, tj. imenice na -a, po pravilu grade vokativ nastavkom -o (ženo, sestro,
majko, gospođo, pastorko, reformatorko), ili na -e ukoliko se završavaju na -ica, sa izuzetkom
nekih imenica muškog roda i ličnih imena na -a (skoro svih višesložnih i pojedinih
dvosložnih) gde je vokativ jednak nominativu.
Stoga sistemski vokativ imenice profesorka glasi profesorko, i u formalnijem kontekstu jedino
bi se moglo napisati npr. 'poštovana profesorko Petrović. Činjenica je i da ćemo kad se
imenica upotrebljava samostalno, naročito u kolokvijalnom đačkom govoru, najčešće čuti da
se profesorki obraćaju sa – profesorka, ali pošto ovde već imamo izraz „profesorko Nikols“,
bolje da stavimo i samostalno „profesorko“ nego da bude šareno.

A iz kog bi nam to jezika stiglo transkribovano  ime Maria? Kod nas ima devojčica koje se tako zovu, i ima svih onih imena koje
Milanče pomenu, ali to nema veze s transkripcijom, nego upravo sa time što roditelji žele da im se ime deteta piše isto  kao strano,
pa ne dozvoljavaju da se to strano ime transkribuje.

Postoji jasno pravilo od koga ni u jednoj gramatici nećemo naći izuzetak:

Kod imenica čija se osnova završava na I prilikom deklinacije umećemo J ispred padežnih nastavaka -A, -E, -I, -U. 
Otkud nama ta osnova na I ni po čemu ne utiče na promenu koja zavisi od nje.

Kod deklinacije imena Mia dešava se isto što i u deklinaciji imena tipa Antonio, ili u građenju i promeni prisvojnog prideva od imena
Li, ili prilikom promene reči hobi, meni, a to je umetanje slova J između osnove i nastavaka zato što se osnova reči završava na I a
nastavci počinju vokalima A, E, I, U. Tu već nema razloga da se pravi izuzetak ma koje da je ime u pitanju i bez obzira na to da li ono
sadrži ili ne sadrži J u nominativu. Eto, to je razlog što lektori pišu Miji, Mijin, iako drugima ne mogu zabraniti da o Mii  pišu
iz hobia  koliko god im je volja.

Pogledajmo to na primeru deklinacije imena Maria (u slučaju naših devojčica kojima tako piše u krštenici) i Marija, kao i imena
Antonio i Antonije.
N. Maria                 Marija           Antonio               Antonije
G. Mari + j + e       Marij + e       Antoni + j + a        Antonij + a
D. Mari + j + i         Marij + i        Antoni + j + u        Antonij + u
A. Mari + j + u        Marij + u       Antoni + j + a      Antonij + a
V. Maria                 Marija           Antonio                  Antonije
I. Mari + om           Marij + om    Antoni + om         Antonij + em
L. Mari + j + i          Marij + i        Antoni + j + u         Antonij + u

Razlikuju se samo u nominativu, vokativu i instrumentalu, ali ostali padežni oblici, iako je ishod isti, nisu građeni na isti način.
Kao što u promeni imena Antonio ubacujemo J kojeg u nominativu, logično, nema, tako ubacujemo i J u promenu imena Maria,
iako ga tamo u nominativu, mimo pravopisnih pravila ali po sili krštenice, nema, jer je umetanje J između osnove i padežnih
nastavaka uslovljeno završetkom te osnove, a ne time da li je u nominativu imena napravljen izuzetak od pravopisnih pravila ili nije,
niti pravljenje izuzetka u nominativu proizvodi izuzetke i u svim kosim padežima, jer se J tamo, ukoliko se pojavi odgovarajuća
grupa vokala, naknadno ubacuje bez obzira na osnovni oblik reči, baš kao u imenicama Antonio, radio, hobi itd.

Što se tiče nekih primera iz Pravopisa koje je Džo navodio, oni su samo su zamaglili priču. Naime, neumetanje J na granici
prepoznatljivih složenica (uključujući i one stranog porekla, npr. u nazivima lekova gde i ne mora svima biti očigledno da je u
pitanju spoj dve reči) niti je sporno niti je relevantno za ovaj slučaj. Zašto je kao primer naveo nepromenljivu reč „iako“, pritom
takođe složenicu, to mi tek nije jasno. Ostaju nam svega dva primera reči koje nisu složenice a za koje je napomenuto da se pišu
bez očekivanog J, a to su Mia i šiit, pritom je za prvu naveden samo nominativ, a za drugu i prisvojni pridev. Naravno da ova druga
zadržava dvostruko I u svim oblicima kada se to duplo I nalazi u samoj osnovi reči, a iz istog razloga će pisanje bez J zadržati u svim
padežima i imena tipa Rialda ili Daniel ukoliko je već nekom dato takvo ime. 

O kvalitetnom dijalogu možemo samo da maštamo sve dok se raspravljaš i sam sa sobom, a
kada se te protivrečnosti citiraju, opet je sagovornik kriv pa ga treba što pre diskreditovati kao
nepažljivog ili nešto još gore, dok ono što ti se ne sviđa u tuđim postovima zanemariš ili
preskočiš ma koliko bilo relevantno za raspravu. Nije ni čudo što na ovom forumu ima sve
manje ljudi koji se uopšte i upuštaju u ma kakve rasprave, a kamoli kvalitetne...
Objasnila sam šta sam imala radi drugih koji ovo čitaju, pa oni neka donose sud prema
iznetim analogijama i procenjuju njihovu uverljivost prema svome nahođenju, a neću se dalje
preganjati s tobom, niti sam išta ovde i pisala zato da tebe uverim pošto mi je sasvim nebitno
kako ćeš ti pisati tu reč, već zato da podržim lektore koje pišu onako kako i sama smatram da
treba.

Прво, нема доказа да српски или хрватски правопис прописују промену Maria-Marije за домаћа имена.

Logično - ubacivaće J kod stranih imena da ih prilagode domaćoj promeni, ali kod domaćih imena
neće to raditi... zato da nekako podrže Džoa u nemogućoj misiji.
Друго, ако правило о уметању ј важи испред а, по ком основу не би важило испред е, и, у? Или, из друге перспективе,
зашто носилац имена не може да одабере правопис косих падежа свог имена ако може облик номинатива?
Nosilac imena ne bira ništa, biraju oni koji su mu ga dali da mu u krštenici piše tako kako piše. Ali kad se o
dotičlnom nosiocu piše u nekoj novinskoj reportaži, na primer, o pravilnoj deklinacij i tog imena odlučivaće
autor reportaže i lektor tih novina.

Треће, облици Миом, Мариом су конструисани. За то нема никаквих потврда. Аналогија коју правиш није ништа уверљивија
од моје.

Analogija koju pravim a koja ime veze s deklinacijom drugih imenica nije uverljivija od one gde se promena imenica povezuje sa
pisanjem složenica.. . Važi.

Четврто, именице Ли, хоби, мени немају основу на -и, већ на ј, баш као колоквиј или Антоније. То се види по
инструменталу.

Govorila sam o ženskom imenu Li, zato je i pomenut samo prisvojni pridev od tog imena.

Пето, примери иако, антиинфлацијски замагљују само твој доживљај расправе. Ја сам их искористио да докажем да
Правопис једнако третира секвенце И-А и И-И (у начелном правилу, код сложеница, у изузецима) и да ово потоње није
„рогобатно“.
Ne, ti si ih iskoristio da pokušaš nešto da dokažeš, a rogobatnost je, kao što je neko možda već pomenuo kada mu je to odgovaralo,
pitanje ličnog ukusa i procene.