Da li članovi treba da se izdvoje u posebnu grupu reči?

Svenska Akademiens grammatik klasifikuje članove kao zamenice, u norveškom pripadaju

determinativima, dok su u danskom posebna grupa reči.

den rosen den snygga rosen

det huset det snygga huset

de bilarna de snygge bilarna

Kada se ispred imenice stavi pridev koji je bliže određuje, kao u desnoj koloni, zahteva se određeni član
den,det ili de ispred tog prideva. Moguće je reći „ Den rosen doftade vackert“ , međutim, kada se doda
pridev odnosno „određivač“ ispred imenice, kao što je u ovom primeru snygga, mora se dodati
istovremeno i član.

Izuzetak su neka vlastita imena. Ako izbrišemo odeđeni član,dobijamo nešto što liči na vlastito, lično ime.
Tako da, slučaju da želmo da izrazimo neko vlastito ime, briše se član ispred njega.

U primeru levo, članovi su slobodni, nevezani, jer nisu neophodni da bi izraz bio gramatički ispravan.

Međutim članovi su ipak gramatički neophodni, tako da ih možemo izdvojiti kao posebnu vrstu reči.

Pozadinska misao je da članovi, ali ne i zamenice, spadaju u formord.

Erik Andersson govori o mogućnosti izdvajanja članova u posebnu vrstu reči, međutim govori da to nije
nephodno,jer je neosporni da baze (en i ett) mogu da se podvedu pod grupu „članova-zamenica“, dok
redni brojevi mogu da se računaju kao pridevske zamenice,ili kao što već i jeste, kao pridevi.

Andersson deli zamenice na 3 gruper

1. Imeničke zamenice (lične)

2. „artikulära“- zamenice koje liče na članove
3. Pridevske zamenice

-En i ett se koriste u neodređenim imenicama,frazama, izrazima , i takođe su gramatički korektne

formord. Isto bi mogli pod novu vrstu reči „članovi“.

-Mogu da se računaju kao članovi samo u slučajevima kada su nenaglašeni, u suprotnom su brojevi.

Argument da članovi treba da čine posebnu vrstu reči zato što su formord nije dovoljno ubedljiv
argument, zato što se i zamenice "u narodu" računaju kao formord (a rečeno je da to nisu ).

Još jedan argument protiv je mišljenje da je možda bolje posmatrati ih kao funkciju koju različite
zamenice ili brojevi mogu imati. Den, det i de mogu funkcionisati samostalno,a tada su bez sumnje
zamenice.
Međutim najjači argumetn za izdvajanje članova u posebnu grupu je to što u drugim jezicima postoje
članovi koji ne liče na zamenice (the u engleskom), zato bi ih, iz didaktičkog ugla gledišta, trebalo izdvojiti
i u švedskom.

Ali postavlja se pitanje koliko je dobro koristiti druge jezike kada se formiraju vrste reči u svom jeziku,
odnosno da li će se to možda loše odraziti na odeđeni jezik, ili možda da se koristi sa pedagoškim ciljem.
To je aktuelno pitanje i danas, i nemamo konkretan odgovor.

*formord bi trebalo da su reči bez pravog značenja, kao što su kod nas predlozi,veznici,rečce, tu su
sinsemantičke(funkcionalne) lekseme i kod njih značenje ne postoji kao sistemska kategorija.

Objasni razliku derivacionih i flektivnih afiksa po značenju. Navedi primer iz nekog od skandinavskih
jezika.

Flektivni afiksi su nastavci za oblik. Nakon njihovog dodavanja ostaje ista leksema, ali u drugom
gramatičkom obliku.

Gutt -gutten – gutter – guttene

Derivacioni afiksi predstavljaju tvorbene morfeme. Nakon njihovog dodavanja menja se leksema. Ne
dobija se uvek druga vrsta reči nakon njihovog dodavanja, već može nastati i nova reč u okviru iste
vrste.

Bred – bredde (širok-širina )

En produksjon – et produkt (primer kada reči ne menjaju vrstu)

Objasni pojam nulte morfeme

Nulta morfema je alomorf koji nema fonološku niti ortografsku realizaciju, ali olakšava analizu i čini je
potpunijom.

Nulta morfema je širi pojam od sufiksa. Može da bude nulti sufiks,prefiks,osnova,nastavak...

Javlja se u obliku neodređene množine jednosložnih imenica srednjeg roda, kao i ostalih imenica koje se
menjaju po tom pravilu, kao i kod glagola sa nepravilnom promenom.

student + flertall = student + er

tre + flertall = tre + 0
spring + preteritum = sprang +0
Morfoloska analza

Vidunderlige – vidunder je osnova, slobodna leksička morfema,-lig je vezana derivaciona morfema jer
služi za pravljenje prideva , -e je vezana flekivna morfema kao nastavak za oblik množine prideva

Fikk- alomorf od få, došlo je do unutrašnje fleksije koja je gramatički uslovljena, odnosno javlja se samo
u određenom gramatičkom obliku, u ovom slučaju u preteritu

Beväpnad- be- dervaciona morfema, väpna je osnova,slobodna leksička morfema, -d je vezana

derivaciona morfema