L 1 - Expression écrite et orale – débutants (20)

1. povratni glagoli (les verbes pronominaux)

2. čitanje teksta, pisanje sažetka, prepričavanje, slušanje

Pročitati tekst.
U kupaonici
Ana: Jesi li se umio?
Ivan: Čekaj malo, još se brijem.
Ana: A ja se moram tuširati.
Ivan: Samo trenutak. Brzo ću biti gotov. Poslije ću se obući u sobi.
Ana: Svako jutro se kupaš i briješ prije doručka.
Ivan: Mogu to i navečer, ali ovako je bolje.
Ana: Za koga? Ja uvijek čekam svoj red u kupaonici.
Ivan: Ti si spretna i brza, a ne kao ja.
Ana: Ali treba mi vremena dok se operem, obrišem, obučem i počešljam…
Ivan: Možeš se šminkati i u sobi.
Ana: Ne šminkam se mnogo, ali tamo nije dobro svjetlo.
Ivan: Gdje su čisti ručnici? Čime da se obrišem.
Ana: Na mašini su. Zar ih ne vidiš!
Ivan: Hvala! Evo, još minutu i izlazim.
Ana: Hvala bogu, već sam nestrpljiva.

1. Prezent povratnih glagola (présent des verbes pronominaux)

 Potvrdni oblici (forme affirmative)

TUŠIRATI SE
Ja se tuširam svaki dan.
Ti se tuširaš često.
Ona se tušira u kupaonici.
Mi se tuširamo ujutro.
Vi se tuširate navečer.
Oni se tuširaju prija spavanja.

Budući da u hrvatskom jeziku nije obavezna upotreba ličnih zamjenica uz glagol (jer se lice zna
po nastavku), možemo se povratnim glagolom također koristiti bez ličnih zamjenica, a da
rečenica ipak bude sasvim jasna. U tom slučaju povratna zamjenica se prelazi iza glagola. (Les
verbes pronominaux ainsi que les verbes non pronominaux peuvent être employés sans
pronom personnel sujet étant donné que les dêsinences du verbe suffisent par elles-mêmes à
indiquer la personne. Si les verbes pronominaux sont employés sans pronom personnel sujet,
le pronom réfléchi se se place après le verbe.)

Tuširam se svaki dan.

Tuširaš se često.
Tušira se u kupaonici.
Tuširamo se ujutro.
Tuširate se navečer.
Tuširaju se prije spavanja.

 Upitni oblici (forme interrogative)

Tuširate li se navečer ili ujutro?
Je li (Da li) se tuširate svaki dan?

 Niječni oblici (forme negative)

Ja se ne tuširam ujutro.
Mi se ne tuširamo prije spavanja.
Ali bez upotrebe ličnih zamjenica redoslijed je ovakav. (Mais, si l'on omet les pronoms
personnels sujets, l'ordre dans la phrase sera le suivant.)
Ne tuširam se ujutro.
Ne tuširamo se prije spavanja.

2. Perfekt povratnih glagola (passé composé des verbes pronominaux)

 Potvrdni oblik (forme affirmative)

Ja sam se kupao ovog ljeta u moru.
Ona se brinula za dijete.
Mi smo se veselili vikendu.
Oni su se obukli za izlazak. (gl. obući se: prez. obučem..., part. pas. obukao...)
Vi ste se vratili kasno.
Ti si se smijao glasno.
Ako u rečenici uz glagol upotrebljavamo ličnu zamjenicu, povratna zamjenica stoji ispred
glagolskog pridjeva radnog (participa). Ako ne upotrebljavamo ličnu zamjenicu uz glagol,
povratna zamjenica stoji iza glagolskog pridjeva radnog (participa) i pomoćnog glagola koji
također prelazi iza glagolskog pridjeva radnog. (Si le pronom personnel sujet est exprimé, le
pronom réfléchi se place avant le participe passé. Par contre, si l’on omet le pronom personnel
sujet, le pronom réfléchi se place après le participe passé et le verbe auxiliaire.)
Kupao sam se ovog ljeta u moru.
Veselili smo se vikendu.
Obukli su se za izlazak.
Vratili ste se kasno.
Smijao si se glasno.
Napomena: U 3. licu jednine obično se kratki oblik je ne upotrebljava. (Remarque: à la 3e
personne du singulier on omet en général la forme inaccentuée je.)
Brinula se (je) za dijete. > Brinula se za dijete.

 Upitni oblici (forme interrogative)

Jesi li se sjetila svega ? ili Da li si se sjetila svega ?
Jeste li se vratili u nedjelju? ili Da li ste se vratili u nedjelju?
Je li se vratio sinoć? ili Da li se vratio sinoć?

 Niječni oblici (forme négative)

Ja se nisam sjetila tvoje adrese.
Oni se nisu spremili za put.
Mi se nismo kupali u bazenu.
Vi se niste brijali odavno.
U ovom smo slučaju u rečenici koristili lične zamjenice. (Dans les exemples ci-dessus le pronom
personnel sujet est exprimé). Ako ih ne koristimo, raspored u rečenici bit će sljedeći. (Si le
pronom personnel sujet est omis, l’ordre des mots sera comme il suit.)
Nisam se sjetila svoje adrese.
Nisu se spremili za put.
Nismo se kupali u bazenu.
Niste se brijali odavno.

3. Futur povratnih glagola (futur des verbes pronominaux)

 Potvrdni oblici (forme affirmative)

Ja ću se kupati sljedećeg ljeta.
Ti ćeš se vratiti na vrijeme.
Mi ćemo se veseliti zajedno.

Kad je glagol u inverziji, dakle, kad ne upotrebljavamo ličnu zamjenicu, pomoćni glagol ide iza
infinitiva. (Si le sujet n’est pas exprimé, l’auxiliaire se place après l’infinitif.)
Kupat ću se sljedećeg ljeta.
Vratit ćeš se na vrijem.
Veselit ćemo se zajedno.
  Upitni oblici (forme interrogative)
Hoćeš li se (ti) vratiti na vrijeme?
Hoćete li se (vi) kupati u moru s nama?

 Niječni oblici (forme négative)

Ja se neću smijati tvojoj šali.
Mi se nećemo sresti na izletu.
Ali u inverziji niječni oblik futura povratnih glagola je: (Si le sujet n’est pas exprimé, l’order des
mots sera suivant:)
Neću se smijati tvojoj šali.
Nećemo se sresti na izletu.

4. Povratna zamjenica kao objekt (pronom réfléchi complément d’objet)

Uz prijelazne (tranzitivne) glagole povratna zamjenica sebe (se) koristi se kao objekt u svim
padežima osim u nominativu. (Le pronom réfléchi sebe (se) employé avec les verbes transitifs a
la fonction de complément d’objet dans tous les cas sauf au nominatif.)
Ja kupujem sebi majicu. Možeš li reći nešto o sebi?
Oko sebe vidim mnogo ljudi. Kuhaš kavu samo za sebe?
Imam uvijek dokumente sa sobom.

Deklinacija povratne zamjenice (déclinaison du pronom réfléchi)

Nominativ - -
Genitiv (oko) sebe (se)
Dativ sebi (si)
Akuzativ (za) sebe (se)
Vokativ - -
Lokativ (o, na) sebi
Instrumental sa sobom
Vježbe
1. Napišite povratne glagole iz teksta U kupaonici.

2. Odgovorite na pitanja. (Odgovoriti cijelom rečenicom, ne jednom riječi.)

a) Kada se Ivan brije?
b) Što on svako jutro radi u kupaonici?
c) Tko strpljivo čeka svoj red?
d) Da li se Ana mnogo šminka?
e) Što Ivan ne može naći?
f) Ima li Ana strpljenja s bratom?

3. Dopunite rečenice zamjenicom sebe (se) u odgovarajućem padežu.

a) Majka vodi dijete sa ________.
b) Kad je jako hladno, imam kaput na ________.
c) Imate li lijepo mišljenje o _________.
d) Ne mogu _______ sjetiti vašeg imena.
e) Ja volim red oko ______.
f) Ovaj CD želim za _______.
g) Stavite knjigu ispred ________.
h) Vraćam _______ kasno kući.
i) Dosadno je. Ne znam što ću sa _______ .

4. Napišite rečenice bez ličnih zamjenica.

a) Ja se češljam sama.
b) Vi se veselite vikendu.
c) Oni se igraju zajedno.
d) One se oblače moderno.
e) Ona se tušira ujutro i navečer.

5. Napišite niječne (negativne) rečenice.

a) Ja se kupam u bazenu.
b) One se raduju kraju semestra.
c) Vi se kupate u moru.
d) Oni se često briju.
e) Ona se ujutro dugo šminka.

6. Postavite pitanje inverzijom.

a) Ti se veseliš ljetu.
b) Mi se smijemo šali.
c) One se češljaju već dugo.
d) Vi se tuširate svaki dan.
e) Momci se igraju na igralištu.

7. Pročitati tekst i napisati sažetak (rezime). Usmeno prepričati tekst.

Moja sestrična Goga, moj brat Kristijan i ja
Ja imam novu bilježnicu. Moja bilježnica je jako lijepa – crvena s bijelim ružama. Ja crtam u
bilježnicu svaki dan. Ona je rođendanski poklon moje sestrične Goge. Goga ima 16 godina i voli
poklanjati bilježnice, blokove, olovke i nalivpera. Ona živi blizu nas, u istom kvartu. Ali mi se ne
vidimo svaki dan. Ona ipak ima 16 godina, a ja samo 6. Ona me voli i kaže da sam slatka i
«blentava». Moj brat kaže da «blentava» znači glupa. Ali ja to ne vjerujem. Moja mama ne
govori što to znači «blentava», ali kaže da to ne znači glupa. Moja mama je liječnica, a liječnici
znaju sve. Kada joj ja kažem da ona sve zna, ona se smije. Ja mislim da «blentava» znači nešto
dobro, samo ona to ne želi reći pred Kristijanom. Moj brat Kristijan me voli zadirkivati. On isto
kaže da je uskoro gotovo s igrom jer u jesen idem u 1. razred, a u školi je strašno. Kristijan me
plaši, ja to znam. Ali ja se ne plašim. Škola je sigurno kao vrtić. U vrtiću tetice kažu da je škola
lagana i zabavna i da se tamo uče zanimljive stvari. Ja sam pitala moju teticu Maru u vrtiću da li
se u školi mogu izabrati učitelji i učiteljice. Ona je rekla da ne. No dobro, ja ionako ne poznajem
puno učitelja i učiteljica tako da ne mogu reći koga želim za učitelja ili učiteljicu. Kristijan kaže
da je u školi više učiteljica nego učitelja. Zašto, on to ne zna. Mama kaže da ni ona ne zna zašto.
Moj tata kaže da je to dobro pitanje, isto kao pitanje zašto su svi odgajatelji u vrtiću tetice, a
nema muških. Ja mislim da je razlog što je više žena na svijetu nego muškaraca. Tako kaže Goga.
Ali tko zna. To moram pitati u školi. Moja mama kaže da i učiteljice znaju sve.
Moja buduća škola
Moja buduća škola je dosta daleko od naše kuće. Danas sam vidjela moju školu jer je ona blizu
mojeg doktora. Danas smo Kristijan i ja bili kod doktora jer sam ja trebala dobiti injekciju.
Zapravo ne injekciju nego cjepivo. Svake godine ja dobivam cjepivo protiv neke opasne bolesti.
Moja mama je liječnica, ali ona liječi odrasle ljude, a ne djecu i zato ja idem kod dječjeg liječnika,
doktora Tomića. Doktor Tomić je jako debeo, ima brkove i puno se smije. Ja ga zovem doktor
Tom–tom. Kad se smije, onda se čuje «tom..tom...». Kristijan kaže da on to ne čuje. Ja mislim da
je on dobio svoje prezime Tomić baš zato jer se tako smije. Nakon liječnika Kristijan je rekao kad
smo bili vani: «Koraljka, vidiš onu zgradu tamo?» On je pokazao na veliku zgradu na drugoj
strani ulice, s cvijećem na prozorima i crtežima na fasadi. U sobama su sjedila djeca i slušala što
odrasli pričaju. «Vidiš, to je tvoja škola... Što misliš, je li ona strašna?» – «Nije. Hoćemo ići sada
unutra?», pitala sam. – «Nećemo. Tko ne voli jesti špinat, ne smije u školu.» – «Zašto ne?» – «U
kantini djeca jedu špinat svaki dan. Tko ne jede špinat, taj ne smije u školu.» – «Ja jedem
špinat.» – «Ne, ti ne jedeš špinat. Uvijek ostaviš špinat na tanjuru.» – «Ja ću jesti špinat u školi.»
– «To ćemo vidjeti.»
Kraj mene
Goga je došla poslije škole kod nas i donijela mi je veliku žutu bilježnicu sa životinjama na
koricama. Između tih životinja bilo je konja i majmuna. Ja sam dobila od Goge i veliki set
flomastera. Ja sam napisala na koricama svoje ime: «Koraljka Božić». Onda sam nacrtala u
bilježnicu svoju sobu. U sobi je bio krevet i ja sam spavala u krevetu. Kraj kreveta je bila stolica i
na prozoru sam nacrtala zvijezde. Nacrtala sam mojeg tatu kako sjedi kraj mojeg kreveta, ima u
rukama moju bilježnicu i gleda moje crteže. On je imao sretno lice. I ja sam imala sretno lice dok
sam spavala. Ispod slike sam napisala: «Moj tata – nije koma».