Geografski poloaj Sparte

Juno od Arga1, udaljeni od mora, diu se vrhovi lanca Parnona.

Oni su divni, ali jo mnogo ugodnija za oko je reka Eurota koja tee
izmeu njih i vii, mraniji, snegom okrunjeni venac Tajget na zapadu. U
toj seizmikoj dolini leao je Homerov prazni Lakedemon ravnica koju
su planine uvale toliko da Sparti, njenoj prestonici, nisu bili potrebni
zidovi.2 Na ovaj nain, geografskim i stratekim poloajem Sparte, kao i
Lakonije3, Vil Djurant nas uvodi u priu o Sparti.
Sparta pre Likurga
Ovaj tekst o Sparti, neu poeti na uobiajen nain. Veina ljudi
koja se bavila ovom temom, uglavnom je priu poinjala od Likurga,
njegovog ustava i Spartanskog vaspitanja. Meutim, moje je miljenje
da, da bi se na pravi nain sagledala istorija Sparte, mora se poi od
malo ranijeg perioda. Naime pre Likurgovog ustava, Spartanci gotovo da
se nisu razlikovali od ostalih Grka. U tom periodu cvetala je muzika i
umetnost vie nego u bilo kom periodu posle njega. Ne pokuavam
porei da je ak i tada u velikoj meri Sparta bila vojniki ureena, ali je
za umetnost, a naroito muziku, uvek bilo mesta. To se vidi na primeru
festivala pesama i igara gde su se horovi takmiili meusobno. Ipak, bez
obzira to je u pitanju muzika, i tu se osea prisustvo Spartanskog
vaspitanja. Retko su se Spartanci individualno bavili muzikom, tako da
su uglavnom pevali u horu, a ono je prualo Spartancima jo jednu
priliku za disciplinu i masovne formacije, jer je svaki glas bio podreen
voi. Tokom festivala Gimopedije, Spartanci su se, bez obzira na starost
i pol pridruivali masovnoj igri i antistrofnoj pesmi, a zabeleeno je da je
na sveanosti Hijakintije, ak i kralj Agestilaj posluno pevao na mestu i
u vreme koje mu je bilo odreeno.
Kako je Likurg dobio svoj zakon
Prva stvar koja se mora istai u vezi sa Likurgom jeste da
godine vezane za njega nisu precizno odreene, Smatra se da je iveo
izmeu devetsto i esto godina pre nove ere. Takoe postoje suprotnosti
i u vezi stvaranja njegovog ustava kao i u vezi naina donoenja
njegovog ustava na snagu.
1

Nalazi se na severoistonom delu Peloponeskog poluostrva

Vil Djurant- ivot Grke str. 89.
3
Lat. Laconica, zauzima istoni deo Peloponeza sa centrom u Sparti
2

Jedna grupa istoriara, na elu sa Herodotom smatrala je da

je Likurg od proroista u Delfima dobio izvesne edikte, koje jedni
tumae kao zakone samog Likurga a drugi smatraju da je on u Delfima
dobio boansku potvrdu zakona koje je on predloio. Meutim, prema
Plutarhu je pria drugaija. On kae da je Likurg putovao svetom, i za to
vreme stvorio svoj zakon, tako to je birao samo ono najbolje u jednoj
zemlji, i to je stavljao u njega. Likurg je bio na Kritu, u Aziji, Egiptu,
Libiji, paniji pa ak i Indiji, sve dok nije sakupio sve to mu je bilo
potrebno za zakon koji je u pokornosti drao ak i najbogatije i
najmonije Spartance. Kada se oba ova tvrenja uzmu u obzir,
najprihvatljiviji je zakljuak da su oba tana. Verovatno je Likurg ba na
ovaj nain sakupio zakone, ali je znao da e ih lakse uvesti uz boju
pomo, tako da je otiao u Delfe gde je navodno dobio zakone. Zato i
ne udi po su Spartanci prihvatili jedan od najstroijih i najneprijatnijih
zakona u celoj istoriji.
Za donoenje ustava su takoe vezane dve prie. Obe se slau u
tome da je Likurg bio stric Spartanskog kralja Harila i da je ustav doneo
za vreme njegove vladavine, ali tu se razilaze. Po prvoj se Likurg sam
vratio u Spartu i postavio svoj ustav dok je bio staratelj maloletnom
sinovcu. Nasuprot ovome se kae da je on bio pozvan od strane kraljeva
koji su se alili da osim asti i imena nemaju nikakve povlastice u
odnosu na narod, a u njemu su videli oveka sa uroenom sposobnou
da vodi dravu i upravlja narodom. Bilo kako bilo, ove dve prie se
naravno ponovo susreu i slau u tome da je Likurg ipak uspeo da
postavi svoj zakon na jedan ili drugi nain.Kada je osetio da je vreme da
se povue, uradio je to na najoriginalniji i najpametniji mogui nain.
Smatrao je da Spartanci bolji zakon od ovoga ne mogu dobiti tako da je
hteo, koliko je to bilo mogue, da ga uini besmrtnim. Sudei po
Plutarhu, uinio je to ovako:Zato sve graane sazove u skuptinu i
saopti im da je sve to je u vezi sa blagostanjem drave i vrlinom
graana uredu; ostaje samo ono to je najvanije i najkrupnije, a to im
ne moe saoptiti pre nego boga upita za savet. Stoga oni treba da se
dre postavljenih zakona i da nita ne menjaju i ne izvru dok se on ne
vrati iz Delfa; a kad se vrati, on e postupiti kako ga bog bude
savetovao.4 Odmah posle toga je otiao u Delfe gde je izgladneo sebe
do smrti, a Spartanci su se, kao to su se i zakleli, drali Likurgovog
ustava dugo posle njegove smrti.
Dravno ureenje Sparte
Stareinsko vee

Dr. Milo N. uriin- Istorija Starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog str. 13.
2

Kada se uzmu u obzir sve promene koje je Likurg izdejstvovao

donosei svoj ustav, moda je od svih najvanija, stvaranje Stareinskog
vea. Ustav koji je varirao, i as se priklanjao narodu a as kraljevima,
konano je pronaao oslonac, i to ba u Stareinskom veu. Gerusija 5,
koja je brojala dvadeset i osam lanova, imala je osim zakonodavne jo
jednu funkciju. Morala je da uspostavi, to je mogue vie, normalan
odnos izmeu kraljeva i naroda. Kada bi kraljevi postali suvie jaki i
kada bi njihova vlast pretila da preraste u tiraniju, gerusija bi u tom
sluaju, pristala uz narod. Ako bi bilo potrebno da se obuzda narodna
mo, u tom sluaju bi se gerusija pridruila kraljevima. Kao to sam
rekao, Stareinsko vee ima dvadeset i osam lanova. Kandidati su bili
spartijati6 stariji od ezdeset godina, jer se smatralo da su graani koji
su bili mlai, bili nedovoljno zreli i mudri za takav posao. Izbori su se
vrili na sledeci nain: ,,Kada bi dolo do upranjenja jednog mesta, od
kandidata se zahtevalo da utke, jedan za drugim, prou ispred lanova
Narodne Skuptine; onaj koji je bio pozdravljen sa najglasnijim i
najduim povicima proglaavan je za izabranog.7 Ipak, Stareinsko
vee, bez obzira na ovaj, pomalo smean nain biranja lanova, imalo je
veliku ulogu u ivotu Sparte, a to dokazuje i injenica da mu je
dodeljena uloga donosioca zakona, vrhovnog suda i voenja javne
politike.
Kraljevi u Sparti
Kada sam govorio o Geruziji, nisam grekom rekao da joj je uloga
bila da ogranii mo kraljeva, zato to su u Sparti bila dva kralja na
vlasti. Odnosno, u Sparti je vladala duarhija. Ova vrsta vladavine je
postojala da bi ograniila moc kraljeva, tako da je jedan kralj sputavao
drugoga, ne u korist naroda kako bi trebalo, ve da ga ovaj ne bi zbacio
sa vlasti i zaveo tiraniju. Iako su nosili ovu zvunu titulu, kraljevi u
Sparti nisu imali ni priblinu mo kao kraljevi u drugim zemljama. U
Sparti su kraljevi najveu mo imali kada su odluivali o ratnim
pohodima i u vreme samog rata. Glavnokomandujui vojske, je bilo
zvanje koje im je ovo omoguavalo. Dakle, sve odluke vezane za vojsku
i rat su donosili kraljevi. Tokom perioda mira, kraljevi su imali simbolinu
ulogu prinosioca rtve i bili su na elu sudske vlasti. Sve ostale vane
odluke donosila je Gerusija uz pomo Narodne Skuptine. Na osnovu
svega izloenog do sada, sa slobodom se moe rei da je duarhija
obezbeivala psiholoko korienje kraljeva u cillju odranja drutvenog
reda i nacionalnog prestia
5

Gerusija je dobila naziv po gerontima koji sainjavaju Stareinsko vee

Objanjenje na str. 7
7
Vil Djurant- ivot Grke str. 96.
6

Efori

Izgleda da je u Sparti sve bilo upereno protiv apsolutistike vlasti.

Pored Gerusije i dvojice kraljeva, javljaju se i efori. Smatrajui da je
duarhija suvie jaka i mona, traio se nain da se kraljevima jo umanji
mo, i u tom trenutku na scenu stupaju efori. Eforat se sastojao od pet
efora koje je Narodna Skuptina birala jednom godinje. Podarena im je
bila administrativna vlast, a njihove odluke je razmatrala Gerusija. Jedan
period efori su uspeno vrili zadatak, a kae se da su se sredinom
estog veka gotovo izjednaili sa kraljevima. Sudei po veini istorijskih
izvora, efori su posle Persijskog rata praktino drali vrhovnu vlast u
svojim rukama. Donosili su i sprovodili zakone, primali izaslanike,
komandovali vojskom, usmeravali kraljeve, a po potrebi su ih razreivali
vlasti i kanjavali ih.
Narodna Skuptina

Kao poslednje, ali ne i najmanje vano dravno telo u Sparti javlja se

Narodna Skuptina. Za nju se jo kae da je bila Spartina koncesija
demokratiji. U nju su bili primani svi mukarci stariji od trideset godina.
Prema reima istoriara, Skuptina se sastajala svakog dana punog
meseca, i pred njih su iznoena pitanja od velikog javnog znaaja i bez
njene saglasnosti se nisu mogli donositi zakoni. U sutini, bio je to javni
skup na kome su uesnici sa strahopotovanjem sluali kraljeve i
geronte, tako da se retko ko usuivao da im se javno usprotivi. U
poetku je, teoretski, mesto suvereniteta bilo ba u Skuptini ali se
kasnije jednim amandmanom ustava Gerusiji dalo pravo da, ako oceni
da je Skuptina donela pogrenu odluku, moe da je izmeni. Iako je
ovim Skuptina izgubila svoj prvobitni znaaj, jo uvek je imala veliki
uticaj na vlast a tako i na kompletne drutvene odnose u Sparti.
Drutvemi poredak Sparte i Likurgova podela zemljita
Drutveni poredak
Celokupno Spartansko stanovnitvo se delilo na tri dela. Prvu grupu su
sainjavale Spartijate. Oni su bili stanovnici same Sparte, i vodili su
poreklo od Doraca. Predpostavlja se da ih je bilo oko 9 hiljada, na koliko

je Likurg poseda, sudei po istoriarima podelio zemljiste u okviru

grada. Spartijati su za razliku od ostalog stanovnitva uestvovali u
politikom ivotu Sparte, i imali pravo da biraju i budu izabrani. Mogli su
postati lan bilo kog dravnog tela. Za razliku od njih, Perijeci nisu bili
potomci plemia, nisu iveli u gradu i nisu imali pravo glasa. iveli su po
selima, bavei se poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom. Bili su
potpuno slobodni i nisu zavisili ni od koga. Poslednji sloj stanovnitva bili
su robovi, odnosno heloti. Za razliku od ostalih oni nisu imali nikakva
prava. Dodeljivani su Spartijatima zajedno uz posed koji su obraivali.
Za njih je zanimljivo da su mogli biti kanjavani i ubijani bez suenja.
Likurgova podela zemljita
Podela zemljita je moda jedan od najhrabrijih ali i najmudriji Likurgov
potez. Pre podele veliki broj stanovnitva je bio prilino siromaan, a
takvo stanje se vremenom sve vie pogoravalo. Nasuprot njima, mali
broj porodica se bogatio iz dana u dan. Da bi takvo stanje u zemlji
promenio, Likurg je nagovorio graane da svoju zemlju ustupe, kako bi
se ona ponovo podelila. Zemljite je podelio na 30.000 jednakih poseda i
dodelio ih ponovo stanovnitvu. Svako je dobio onoliko koliko mu je bilo
dovoljno, tako da narod ne bi gladovao, ali i da ne bi preterano raskono
iveo, jer je Likurg u tome video ne samo slabost, ve i jednu vrstu
bolesti. Uspeo je da smanji mo pojedinca, tako da je ovaj vid
ravnopravnosti gotovo iskorenio zavist i drskost naroda u meusobnim
odnosima.
Pored ovoga Likurg je uveo i sisitije. To je jedna vrsta
zajednike sofre gde su se svi graani zajedno hranili. I bogati i
siromani su sedeli za istim stolom i jeli istu koliinu hrane. Svaki od
njih, morao je kada bi doao njegov red, da donese odreenu koliinu
hrane, a ako to ne bi uradio, bivao bi kanjen. Takoe, kada bi neko iao
u lov, morao bi deo da prinese zajednikoj sofri kao dar.
Uz pomo obe reforme, Likurg je gotovo iskorenio prezir i zavist
meu graanima, tako da su se vremenom sve vie zbliavali i moda
ba zbog toga postali tako jedinstven i jak narod.
Spartansko vaspitanje
Spartansko vaspitanje, ili Spartanski kodeks, bio je poznat irom
sveta, a predanja o tome postoje i danas. Pria poine od samog
roenja deteta. Kae se da babice nisu prvi put kupale dete u vodi ve u
vinu, zato to bolejivoj deci od vina bude loe, a jaka i zdrava postaju
jo jaa. Zakrljala, ili u bilo kom drugom pogledu zaostala, deca bacana

su sa planine Tajget u provaliju jer se smatralo da kad odrastu nee

nikakva dobra doneti, ve e samo iveti o troku drave.
Zdrava muka deca su sa sedam godina odvoena od roditelja, i
brigu nad njima preuzimala je drava. Tokom niza godina, mladii su bili
izloeni tekim telesnim naporima, oskudici u hrani, odelu, ak nisu
smeli ni da se kupaju tokom cele godine osim nekoliko izuzetnih dana.
Ovakav tretman je sluio za to bolju telesnu otpornost na nedae koje
ekaju budueg Spartanskog vojnika. Osim fizike spremnosti, bila je
veoma vana i hrabrost mladia, koji su u tom pogledu esto testirani, a
svaki kukaviluk teko je kanjavan. Od rane mladosti ueni su da kada
govore, budu kratki i jasni. Da nemaju mana, a da im najvee vrline
budu hrabrost, trezvenost i razboritost.
Sa trideset godina postaju ravnopravni graani. Obino se tada
ene, jer se smatralo da su to najbolje godine za mukarca, a ene su
se udavale sa dvadeset godina. Moralo se voditi rauna ko sa kim sklapa
brak, radi to zdravijeg potomstva. Neenje su bile sramota za Spartu.
Nijedan nije imao pravo glasa niti je mogao ii u zajedniku kantinu, a to
je bila obaveza svakog mukarca od tridesete do ezdesete godine.
Spartanci su od malena ueni da budu skromni i u duhu ponosite
iskljuivosti ta bi to pa nas neki drugi narod mogao nauiti? govorili
su. Zbog toga stranci nisu bili poeljni u Sparti, a Spartanci su retko
odlazili u druge zemlje.
Ratovi i njihov uticaj na Spartu
Iz svega navedenog do sada lako se moe zakljuiti da je Sparta
bila vojno ureena. Iz toga se vidi da ona nije bila od onih drava koje
su ivele u miru i blagostanju. Prvi razlog su bila osvajanja. Sparta je
zapoinjala ratove da bi dola do plodnijeg zemljita, sirovina,
materijalnih dobara, kao i robova. Drugi povod za ratovanje je bila
zatita onih naroda koji su bili pod njihovom vlau ili onih koji su od
njih traili da budu zatieni. Samim tim su podpadali pod protektorat
Sparte i faktiki postajali potinjeni u odnosu na nju. Tri inilac je bila
odbrana. Mnogi su pokuavali da porobe Spartu, izazivajui mnotvo
ratova, ali nikome od njih to nije polo za rukom. Izdvajaju se dva rata,
koja su najvie uticala na Spartu. To su bili Helensko-Persijski ratovi i
Peloponeski rat.
Helensko-Persijski ratovi
Do Helensko-Persijskih ratova dolo je ustankom i odmetanjem
Mileana, pod vostvom Aristagore, od Darija i Persijske vlasti.
Aristagora je uz pomo Atine krenuo na Sard i spalo ga do temelja. To je
izazvalo bes Kserksa, Darijevog sina, koji je reio da pokori celu Heladu.

Iz ovog sukoba izdvojiemo bitku u Termopilskom klancu. Iako su

Persijanci dobili ovu bitku, ona je ipak najbolji primer Spartanskog
vaspitanja, njihove hrabrosti i ponosa. Plan je predviao da Spartanci
zajedno sa odreenim brojem Tebanaca brane ulaz u klanac i zadre
Kserksovu vojsku dok ne stigne pojaanje. Prva tri dana im je to
uspevalo uz minimalne na njihovoj i velike gubitke na protivnikoj strani.
Kada je Kserks ve poeo da gubi nadu doao mu je Epijalta, koji je
Persijance poveo stazom kojom su obili Spartance i doli im iza lea.
Kada su Spartanci saznali da su Persijanci krenuli da ih osiu, i da su
proli Fokiane koji su ih uvali; Leonida, kralj Spartanski, vratio je kui
svoju vojsku osim tri stotine Spartanaca i Tebanaca koje je ostavio jer
se sumljalo u njihovu odanost. Na tom mestu zapisano je:
Strane, Lakoncima javi da ovde u grobu leimo
znajui sluati svi njihovih zakona mo.
Peloponeski rat
Glavna odluka ovog rata bila je da je on bio bratoubilaki. Sa
jedne strane bila je Sparta na elu Peloponeskog saveza, a sa druge
Atina sa svojim pristalicama. Borba je naravno, moda samo prikrivena,
bila oko prevlasti nad Helenima i Helenskim gradovima. Na kraju rata se
shvatilo da je isti bio veliki gubitak za obe strane, ne samo u vojnom ve
i u svakom drugom pogledu. Moda se samo u poetku inilo da je rat
doneo neke promene, ali se na kraju sve praktino vratilo na staro.
Literatura:
1. Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Makedonskog Dr. Milo N. uri, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1990.
2. Herodotova istorija I Matica srpska, Novi Sad, 1988.
3. Herodotova istorija II Matica srpska, Novi Sad, 1988.
4. ivot Grke Vil Djurand, Narodna knjiga alfa, Beograd, 1996.

www.maturski.org