ALKOHOLI I FENOLI

Jedinjenja sa OH funkcionalnom
grupom

Alkoholi
Alkoholi su jedinjenja gde je OH grupa vezana
za sp3 hibridizovan atom alifatinog
ugljovodonika
Podela prema broju OH grupa dele se na:
Monohidroksilne
Dvohidroksilne
Trohidroksilne
Polihidroksilne

Nomenklatura alkohola
osnova ugljovodonik; sufiks ol; alkanol
Formula

IUPAC

Trivijalni naziv

CH3OH

metanol

metil-alkohol

CH3CH2OH

etanol

etil-alkohol

CH3CH2CH2OH

1-propanol

n-propil-alkohol

2-propanol

Izopropil-alkohol

CH3CH2CH2CH2OH

1-butanol

n-butil-alkohol

CH3 CH2 CH CH3

2-butanol

Izobutil-alkohol

2-metil-1-propanol

sec-butil-alkohol

2-metil-2-propanol

t-butil-alkohol

CH3 CH CH3
OH

OH
CH3 CH CH2 OH
CH3

CH3
CH3

C CH3
OH

Primarni, sekundarni i tercijarni alkoholi

sekundarni C atom

sekundarni C atom

primarni C atom
CH3 CH CH2 OH
CH3
primarni alkohol (1o)

tercijarni C atom

primarni C atom

CH3

CH3 CH2 CH CH3

OH
sekundarni alkohol (2o)

CH3 C CH3
OH
tercijarni alkohol (3o)

Struktura alkohola

Alkoholi su polarna jedinjenja

Zbog slinosti u strukturi sa molekulima vode kod

alkohola se uspostavlja vodonina veza

Fizike osobine alkohola

(taka kljuanja)
Zbog graenja
vodoninih veza
izmeu molekula,
alkoholi imaju vie
take kjluanja od
odgovarajuih alkana.

Jedinjenje

Taka
kljuanja
(oC)

Metan CH4

-164

Hlormetan CH3Cl

-24

Metanol CH3OH

65

Etan CH3CH3

-89

Hloretan CH3CH2Cl

12

Etanol CH3CH2OH

78

Rastvorljivost alkohola u vodi zavisi od veliine

alkil grupe. Alkohol
Rastvorljivost u vodi
Alkoholi su rastvorljiviji u
vodi od alkana zbog
graenja vodonine veze
sa molekulama vode.

Metanol

Etanol

Propanol

t-butanol

Izobutanol

10,0%

n-butanol

9,1%

n-pentanol

2,7%

n-heksanol

0,6%

Kiselo bazne osobine

Alkoholi su veoma, veoma slabe kiseline
CH3 CH2 OH + H2O

CH3 CH2 O + H3O

Hemijske osobine alkohola

Alkoholi daju dve vrste hemijskih reakcija:
Reakcije supstitucije vodonikovog atoma
iz OH grupe
Reakcije u kojima uestvuje cela
alkoholna OH grupa (supstitucija OH
grupe)

Reakcije supstitucije vodonikovog atoma iz OH

grupe
Reakcija sa alkalnim metalima

2 CH3 CH2 OH + 2 Na
etanol
2 CH3 CH2

O Na + H2O

2 CH3 CH2 O Na + H2
natrijum-etoksid
CH3 CH2 OH + Na+ OH-

Esterifikacija
Reakcija sa neorganskim kiselinama i organskim
karboksilnim kiselinama
OH
CH3CH2

OH

etanol

HO

S O2

sumporna kiselina

OH
CH3CH2

etanol

OH

HO C CH3

sircetna kiselina

H2O

etilestar sumporne kiseline

O

O
CH3CH2

SO2

CH3CH2

C CH3

etilestar sircetne kiseline

etil-etanoat

H2O

U reakciji sa hloridima neorganskih kiselina i

halogenovodonicima OH grupa se zamenjuje halogenom i
nastaju halogeni derivati ugljovodinika

CH3 CH2 OH + PCl5

CH3 CH2 OH + HCl

CH3 CH2 Cl + POCl3 + HCl

CH3 CH2 Cl + H2O

Dehidratacija alkohola
Reakcijom eliminacije vode iz jednog molekula alkohola
nastaju alkeni
CH2

CH2

OH

CH2

CH2

H2O

Izdvajanjem vode iz dva molekula alkohola nastaju etri

CH3CH2

OH

HO CH2CH3

CH3CH2

O CH2CH3

H2O

Oksidacija alkohola
Oksidacijom primarnih alkohola nastaju aldehidi koji
daljom oksidacijom daju kiseline
CH3CH2

OH

KMnO4
+H

- H2O

O
CH3C

KMnO4
H

O
CH3C

OH

Oksidacijom sekundarnih alkohola nastaju ketoni

CH3
CH3

CH OH

KMnO4
H

CH3
CH3

H2O

tercijarni alkoholi se teko oksiduju u neutralnoj i baznoj

sredini, dok oksidacijom u kiseloj sredini daju smeu
kiselina sa manjim brojem C atoma od polaznih alkohola

Najvaniji predstavnici
Metanol
Etanol
Izopropanol

Etanol
osobine

Bezbojna, lako pokretljiva tenost,

karakteristinog mirisa
Zapaljiv
Taka kljuanja 78 oC
Sa vodom gradi azeotropnu smeu koja
sadri 95% (vol.) etanola

Etanol
dobijanje
Za industrijsko dobijanje etanola koriste se
uglavnom dva postupka:
Petrohemijski postupak (hidratacija etena)
Biotehnoloki postupak (fermentacija
eera sa kvascima)

Etanol proizvodnja
Petrohemijski postupak
U okviru ovog postupka
vri se adicija vode na
eten (etilen) u prisustvu
kiseline kao katalizatora
(najee fosforna
kiselina na aktivnom
uglju).

C
H

OH

[H ]
+ HOH

H
H

Etanol proizvodnja
Biotehnoloki postupak
Etanol se dobija fermentacijom eera u prisustvu kvasaca.
C6H12O6 2 CO2 + 2 C2H5OH

Etanol proizvodnja
Proizvodnja i potronja etanola u SAD

Etanol
Gorivo budunosti

Etanol- kao gorivo

Zato se u Evropi jo ne koristi?

Etanol
Alkoholna pia
Vrsta pia

Sadraj etanola
% (vol)

Pivo

3,5 5

Vino

10,5 12,5

estoka pia

40 - 55

Etanol
Fizioloki efekat
Etanol deluje na centralni
nervni sistem kao sredstvo za
umirivanje i oputanje. Ima
razliito dejstvo u zavisnosti od
doze.

Nivo alkohola
u krvi (w/v, %)

Tipino ponaanje

0,025

Blaga vrtoglavica, priljivost

0,05

Euforinost, glasno prianje i

smejanje

0,10

Gubitak inhibicije i koordinacije,

dremljivost

0,20

Trovanje, ljutnja, preterane

emocije

0,30

Besvesno stanje

0,40 0,50

Koma i smrt

Etanol
Sirovina u hemijskoj industriji
Etanol slui kao sirovina u hemijskoj
industriji za dobijanje:
Etil halogenida etilhlorid CH3CH2Cl
Etil estara etilacetat CH3COOCH2CH3
Dietiletra CH3CH2OCH2CH3
Siretne kiseline CH3COOH
Etilamina CH3CH2NH2

Etanol
Primena u medicini
Razblaeni rastvor etanola u
vodi (60 70%) koristi se
kao antiseptik. Ubija
mikroorganizme
denaturacijom proteina i
rastvaranjem lipida. Efikasan
je protiv veine bakterija,
gljiva i virusa. Ne deluje na
spore.
Koristi se kao protivotrov kod
trovanja metanolom i etilen
glikolom.

Etanol
Primena - rastvara
Etanol je dobar rastvara. Izmeu
ostalog koristi se kao rastvara
za izradu:

Parfema
Boja
Tinktura

Metanol
osobine

Lako pokretna tenost, karakteristikog

mirisa
Taka kljuanja 65 oC
Lako isparljiv (slino benzinu)
Zapaljiv
TOKSIAN (smrtna doza oko 120 cm3)

Metanol
dobijanje
Dobija se iz gasa koji sadri
metan.
Metan reaguje sa vodenom
parom (10 -20 bara, 850 oC,
katal. Ni)
CH4 + H2O CO + 3 H2
CO i H2 reaguju na drugom
katalizatoru (smea Cu, ZnO i
Al2O3), 50 100 bara, 850 oC
pri emu nastaje metanol.
CO + 2 H2 CH3OH
Moe se dobiti pirolizom uglja i
drveta.

Metanol
primena

Metanol nalazi primenu kao:

Znaajna sirovina za hemijsku industriju
Gorivo (sve vie ga zamenjuje etanol)
Rastvara

Metanol
sirovina u hemijskoj industriji
Metanol se koristi kao
sirovina za proizvodnju:
Formaldehida ( plast.
mase, lepkovi, boje,
eksplozivi)
Biodizela
(transesterifikacija)
Aditiva za benzin (MTBE
metil-terc-butil etar)
Dimetil etra (zamenjuje
freon u spreju)
Siretne kiseline

Izopropanol
osobine i dobijanje

Pokretna tenost, karakteristinog mirisa,

taka kljuanja 82 oC.
Dva puta je toksiniji od etanola
Dobija se adicijom vode na propen.

Izopropanol
upotreba
Rastvara (nije
toksian, brzo se sui)
ienje i
odmaivanje,
posebno elektronskih
ureaja i diskova.
Dezinfekcija povrina
Za uvanje biolokih
uzoraka umesto
etanola i formaldehida.

Nezasieni alkoholi
Keto-enolna tautomerija
H
CH2

C
OH

etenol
vinil-alkohol
ENOL

CH3

C H
O

etanal
acetaldehid
KETO

Dioli

CH2

OH

CH2

OH

1,2-etandiol

CH3

CH CH2

CH2

OH OH

OH

1,2-propandiol

CH2

CH2
OH

1,3-propandiol

Oksidacija diola

CH2

OH

CH2

OH

Ox

etilenglikol

H
CH2OH

H
O

H
glioksal

Ox

glikolna kiselina
O
C OH

O
Ox

C
C

OH
O

Ox

Ox

glikolaldehid

O
C

H
glioksilna kiselina

OH
CH2OH

OH
oksalna kiselina

1,2-etandiol - etilen glikol

osobine i dobijanje
Tenost, slatkog ukusa, taka kljuanja 197 oC
Dobija se u petrohemijskoj industriji iz etena (etilen)
preko etilen oksida:

H2C

CH2 + O

H2C

CH2
O

H2C

CH2 + H2O
O

H2C

CH2

OH OH

1,2-etandiol - etilen glikol

primena
1,2-etandiol se koristi:
Za izradu antifriza
Za odleivanje
vetrobrana
(automobili, avioni)
U industriji plast.
masa
Za izradu
kondenzatora

Trioli
CH2

OH

CH

OH

CH2

OH

1,2,3-propantriol (glicerol)
CH2

OH

CH

OH

CH2

OH

glicerol

3 HNO3

-3H2O

CH2

O NO2

CH

O NO2

CH2

O NO2

glicerol-trinitrat
(nitroglicerin)

Glicerol
osobine

Bezbojna, viskozna tenost, bez mirisa

Slatkog je ukusa
Taka kljuanja 290 oC
Gustina 1,26 g/cm3
Veoma niska toksinost

Glicerol
proizvodnja
Glicerol se dobija kao nuz proizvod pri
saponifikaciji masti u proizvodnji sapuna i
prilikom transesterifikacije ulja u proizvodnji
biodizela.

Glicerol
primena

Glicerol nalazi iroku primenu u sledeim

oblastima:
Prehrambenoj industriji
Kao sirovina u hemijskoj industriji
Medicini i kozmetici

Glicerol
primena prehrambena industrija
Aditiv za hranu E422
Za odravanje
vlanosti
Zaslaiva
Zamena za eer
(60% slasti
saharoze)
Zgunjiva kod
sokova

Glicerol
primena medicina i kozmetika
Koristi se u medicinskim,
farmaceutskim i
kozmetikim preparatima
radi poboljanja mekoe,
mazivosti i vlanosti.
Nalazi se u: sirupima za
kaalj, pastama za zube,
tenostima za ispiranje usta,
preparatima za negu koe i
kose, kremama za brijanje,
sapunima i drugo.

Glicerol
primena sirovina u hemijskoj industriji

U hemijskoj industriji koristi

se za:
Proizvodnju poliola koji
se koriste za izradu pena
Proizvodnju mono- i diglicerida (emulgatori za
margarine)
Proizvodnju nitroglicerina

Nitroglicerin
Nitroglicerin je otkrio
italijanski hemiar Ascanio
Sobrero (1812 1888),
profesor Univerziteta u
Torinu, 1847 godine.
Zalagao se protiv njegove
upotrebe tvrdei da je
izuzetno opasan ustvari
bio je uplaen svojim
otkriem pa ga je krio
skoro godinu dana.

Nitroglicerin
osobine i dobijanje

Teka uljasta tenost bezbojna ili uta

Taka topljenja 13 oC
Taka kljuanja raspada se na 50 60 oC
Gustina 1,6 g/cm3
EKSPLOZIVAN (Kontaktni eksploziv, udarac ili fiziki tretman
uzrokuje ekspolziju)

Nitroglicerin
osobine i dobijanje
Dobija se esterifikacijom glicerola sa azotnom kiselinom
(koristi se smea azotne i sumporne kiseline 1:1),
nitrovanje nije dobar izraz ali se esto koristi.

Nitroglicerin
dinamit
Problem sigurnog transporta i primene nitroglicerina reio je Alfred
Nobel (Sobrerov student) tako to ga je pomeao sa infuzorijskom
zemljom i tako je nastao dinamit.

Dinamit
Nobelova nagrada

Nitroglicerin
primena u medicini

Polioli
OH

OH

CH2

CH

OH

CH OH

CH OH

CH OH

CH OH

CH OH

CH2

CH OH

CH OH

CH2

CH OH

OH

OH

CH2

CH2

OH

CH2

tetritol

pentitol

OH

heksitol

Ksilitol
Dobija se katalitikom redukcijom sa vodonikom (40 70 bara, 80 140
oC) hemiceluloze (drvo, apurike) i mikrobiolokom fermentacijom
(Candida tropicals).
Primena: zaslaiva (vakae gume..), u medicini za negu zuba, kod
dijabetesa, osteoporoza.

Sorbitol
Proizvodi se iz glukoze, redukcijom. Koristi se u
prehrambenoj industiji kao zaslaiva. U hemijskoj
industriji za sintezu vitamina C, poliuretana u izradi boja i
lakova. U kozmetici za odravanje vlanosti, slino
glicerolu.

Fenoli
Fenoli su aromatina jedinjenja koja se
izvode zamenom jednog ili vie
vodonikovih atoma sa OH grupama.
Sve OH grupe su vezane direktno za
aromatino jezgro.
Prema broju OH grupa dele se na
jednohidroksilne, dvohidriksilne i
trohidroksilne fenole.

Monohidroksilni fenoli

OH

CH3

CH3

CH3
OH

OH
fenol

o-krezol

m-krezol

OH
p-krezol

Fenoli su slabe kiseline

Ka=1,7 10-10
O

OH

HOH

H3O

fenolatni anjon

fenol

OH
+

NaOH

O Na

natrijum-fenolat

Fenoli sa kiselinama grade estre

O
OH

HO C

O
CH3

O C

CH3

H2O

Fenoli daju reakcije u aromatinom jezgru

Pravila supstitucije
OH

OH

O2N

NO2

cc. HNO3
NO2

Pikrinska kiselina

OH

OH

OH
cc.H2SO4

SO3H

SO3H

Polihidroksilni fenoli
OH

OH

OH
OH
OH

o-dihidroksibenzen
katehol, pirokatehin

m-dihidroksibenzen
rezorcinol
OH
OH
OH

pirogalol

OH

p-dihidroksibenzen
hidrohinon

Fenol
osobine i dobijanje

Beli kristali, karakteristinog mirisa (na bolnicu)

Taka topljenja 40,5 oC a kljuanja 182 oC
Ogranieno se rastvara u vodi 8,3 g/100 cm3
Toksian
Dobija se iz benzena i propena u prisustvu kiseonika:

Fenol
primena

Fenol se koristi:
Za dezinfekciju
Kao sirovina za proizvodnju: lekova
(aspirin), herbicida, sintetskih smola
(bakelit)
U kozmetici: kreme za sunanje, boje za
kosu, beljenje koe

Fenol
antiseptina hirurgija
Ser Joseph Lister je prvi na inicijativu Pastera primenio
fenol (karbolna kiselina) kao antiseptik u hirurgiji 1867 god.

Fenol
(zlo)upotreba njegove toksinosti
Hiljade ljudi ubijeno je za
vreme Drugog svetskog
rata u nacistikim
logorima injekcijama
fenola. Nacisti su iznali
da je to jeftin nain za
unitenje manjih grupa
ljudi. Injekcije (sa oko 1 g
fenola) su davane
intravenozno, u rame ili
direktno u srce.

Jedinjenja fenolnog tipa su aktivni sastojci etarskih ulja

mnogih biljaka

Biljni fenoli su veoma efikasni

antioksidansi

Rezorcinol
Dvohidroksilni
fenol, rezorcinol je
dobar dezificijens i
nalazi se u sastavu
krema za tretman
bolesti koe
posebno akni.

Etri

Etri se mogu smatrati derivatima vode kod kojih su

oba H atoma zamenjena alkil ili aril grupama, a takoe i
derivatima alkohola ili fenola kod kojih je H iz OH grupe
zamenjen alkil ili aril grupom.
H

R
O

voda

R OH

alkohol-fenol

etar

Nomenklatura etara

CH3 O CH3
dimetil etar
metoksimetan
CH3CH2 O CH2CH3
dietil etar
etoksietan

O CH3
fenilmetil etar
fenoksimetan
CH3

O CH2CH3
metiletil etar
metoksietan

Hemijske osobine
Etri su neutralne supstance hemijski neaktivne.
Sa jakim mineralnim kiselinama daju alkoksonijum jone.
U ovoj reakciji dolazi do raskidanja etarske veze i nastajanja alkil ilil
arilhalogenida u zavisnosti od jaine kiseline.
CH3 CH2 O CH2 CH3
dietiletar

HBr

CH3 CH2 O CH2 CH3

CH3 CH2 Br + CH3 CH2 OH

etanol
brometan
H

CH3 CH2 O

H
CH2 CH3

alkoksonijum - jon
Br + CH3 CH2 O

H
CH2 CH3

CH3 CH2 Br + CH3 CH2 OH

brometan
etanol

Upotreba etara
Dobri su rastvarai i sredstva za
ekstrakciju pri niskim temperaturama
(dietil-etar kljua na 35 oC)
Opti anaestetik (od 1846. god)

Dimetil etar
CH3-O-CH3,
taka kljuanja 23 oC
Koristi se kao
potiskiva u
sprej bocama
(zamenjuje
freone zbog
uticaja na ozon)
Sirovina je za
proizvodnju
dimetil sulfata

Dietil etar

Lako isparljiva tenost, taka kljuanja 35 oC

Dobija se iz etanola
Glavna primena:
Rastvara za ekstrakciju
Opti anestetik

Dietil etar
Rastvara za ekstrakciju

Dietil etar
Opti anestetik
Prvu primenu etra kao anesterika izveo je Crawford Long,
ameriki lekar 1842 god.

Dietil etar
Opti anestetik

Javna demostracija primene etra kao opteg

anestetika (W.T. Morton, 1846, Boston)