Volter Rasprava o Toleranciji

42
Volter
Rasprava o toleranciji
Naslov originala
VOLTER
VOLTAIRE
TRAIT SUR LA TOLRANCE A
loccasion de la mort de Jean Calas
prevod s francuskog
Sran Pavlovi
Copright 2005 za Srbiju i Crnu Goru

Utopija Beograd
RASPRAVA O
TOLERANCIJI
POVODOM SMRTI ANA KALASA
Sva
prava
zadrana
UTOPIJA
Beograd 2005
I
KRATKA POVEST SMRTI ANA KALASA
Kalasovo pogubljewe, izvreno u Tuluzi 9. marta
1762. godine maem pravde, jedan je od najizuzetnijih
dogaaja koji zasluuju pawu naeg doba i potomstva.
LJudi brzo zaboravljaju gomilu poginulih u bezbrojnim
bitkama, ne samo zato to je tu re o neizbenom rat- nom
udesu, ve i zato to su oni koji su od oruja poginuli i
sami bili u prilici da usmrte svoje neprijatelje i za- to to
nisu poginuli ne branei se. Kada se opasnost i
nadmo izjednae, iezava zaprepaewe, a ak i samilost bledi. Meutim, kada je jedan uzorni domain preputen zloj sudbini ili strasti ili fanatizmu; kada optueni
u svojoj odbrani moe da se osloni iskljuivo na sopstvenu vrlinu; kada sudije koje presuuju o wegovom
ivotu odluujui o pogubljewu rizikuju samo omaku;
kada su u prilici da besramno ubijaju sudskim odlukama
podie se glas javnosti, svako poiwe da strahuje za sebe jer je oigledno da niko nije siguran za svoj ivot pred
sudom uzdignutim da bdi nad ivotima graana; glasovi
koji zahtevaju osvetu poiwu da se slivaju u jedan.
U ovoj udnoj aferi bilo je rei o religiji, o samoubistvu, o ubistvu deteta; trebalo je utvrditi da li su otac i
majka zadavili svog sina da bi udovoljili Bogu, da li je brat
zadavio svog brata, da li je prijatelj zadavio svog prijatelja i
da li sudije mogu sebi da prebace to su na
6
7
smrt osudili nevinog oca ili potedeli vinovnike u likovima majke, brata, prijatelja.
an Kalas, star ezdeset osam godina, bavio se trgovinom u Tuluzi vie od etrdeset godina i svi koji su ga
poznavali smatrali su ga dobrim ocem. Bio je protestant kao i wegova ena i sva wihova deca, osim jednog
sina koji se okrenuo jeresi i kome je otac prepisao malu
penziju. Delovao je toliko udaljen od apsurdnog fanatizma koji raskida sve drutvene veze da je prihvatio
preobraewe svog sina Luja Kalasa, a kod kue je due od trideset godina drao i pobonu slukiwu katol- kiwu
koja je odgojila svu wegovu decu.
Mark-Antoan, jedan od sinova ana Kalasa, bio je
kwievnik: smatrali su ga nemirnom, mranom i nasilnom duom. Taj mladi koji nije imao uspeha ni u trgovini kojoj nije bio vian, niti u advokaturi jer su mu nedostajala svedoanstva o katolikoj veroispovesti koja nije
mogao da stekne, reio je da okona svoj ivot i nagovestio je tu nameru jednom od svojih prijatelja; ostao je
vrst u svojoj nameri itajui sve to je bilo napisano o
samoubistvu.
Jednog dana, izgubivi novac na kocki, odluio je da
svoju nameru i ostvari. Jedan wegov lini i porodini
prijatelj, Laves, devetnaestogodiwi mladi poznat po
iskrenosti i blagom drawu, sin uvenog tuluanskog
advokata, stigao je prethodne veeri iz Bordoa 1 i zatekao
se na veeri kod Kalasovih. Otac, majka, stariji sin MarkAntoan i drugi sin Pjer, zajedno su obedovali. Posle
veere preli su u mali salon. Mark-Antoan je iezao. Konano, kada je mladi Laves hteo da poe,
Pjer Kalas i on su sili, i dole, kraj radwe, pronali
Mark-Antoana u koulji, obeenog o vrata, a wegovu
1
12. oktobra 1861.
odeu sloenu na tezgi; koulja uopte nije bila izguvana, kosa je bila uredno poeljana; na telu nije bilo nikakvih rana, nikakvih ozleda. 2
Preskoiemo sve pojedinosti o kojima su izvestili
advokati: neemo opisivati bol i beznae oca i majke;
wihove krike uli su susedi. Laves i Pjer Kalas, izvan sebe,
otrali su u potragu za hirurgom i sudijama.
Dok su oni bili zaokupljeni ovom obavezom, dok su
otac i majka grcali u jecajima i suzama, narod Tuluze sakupljao se pred kuom. Stanovnitvo je bilo sujeverno i
impulsivno, na inovernu brau gledalo je kao na zveri.
Upravo u Tuluzi su sveano blagodarili Bogu zbog smrti
Anrija III i zarekli se da e ubiti prvog koji bi priznao za
kralja velikog, dobrog Anrija IV. Ovaj grad je svake godine
procesijom i vatrometom proslavljao dan kada je dva
stolea ranije bilo ubijeno etiri hiljade jeretikih graana.
Uzalud je gradsko vee donelo est dekreta kojima se
zabrawivao ovaj odvratni praznik. Tuluani su ga i dalje
slavili kao veliku svetkovinu.
Neki fanatik iz okupljene svetine uzviknuo je da je
an Kalas obesio sopstvenog sina Mark-Antoana. Taj
uzvik, ponavljan od oveka do oveka, u trenutku se
preobratio u jednoglasje; drugi su dodavali da je umrli
sutradan trebalo da se prekrsti; da su ga porodica i mladi
Laves udavili iz mrwe prema katolikoj veri. Ubrzo
vie niko nije sumwao; itav grad je bio ubeen da je
meu protestantima stvar vere da otac i majka moraju
ubiti svog sina im on poeli da se preobrati u drugu veru.
Iznenada uznemireni duhovi vie se nisu mogli zaustaviti. Smiljali su prie po kojima su se protestanti
2
Posle prenosa lea u Gradsku kuu, na wemu su pronali tek mawu
ranicu na ivici nosa i mawu mrlju na grudima, izazvanu ne- pawom
tokom prenosa tela.
Langdoka prethodne veeri okupili i veinom glasova

odabrali sektakog delata; izbor je pao na mladog Lavesa; taj mladi, primivi u roku od dvadeset etiri sata
vest o svom izboru, doao je iz Bordoa da bi
pomogao
anu Kalasu, wegovoj eni i wihovom sinu Pjeru da
zadave prijatelja, sina, brata.
Grof David, naelnik Tuluze, uzbuen zbog ovih
glasina i elei da se proslavi brzim pogubljewem, sproveo je istragu protivno svim pravilima i propisima. Porodica Kalas, katolika slukiwa i Laves, baeni su u
okove.
Podignuta je optunica koja ni u emu nije bila ispravnija u odnosu na istragu. Otilo se jo dalje: MarkAntoan je umro kao kalvinista i mada je sam podigao ruku
na sebe, sahrawen je uz najvie poasti u crkvi svetog
Stefana, uprkos protivljewu svetenika koji se bunio
zbog ovakvog svetogra.
U Langdoku su postojala etiri bratstva* pokornika: belo, plavo, sivo i crno. Braa su nosila duge kapuljae sa maskama od sukna sa dva proreza ostavlje- na
za oi; eleli su da u svoje redove prime gospodina
vojvodu De Fic-Dejma, zapovednika pokrajine, ali ih je
on odbio. Bela braa su Mark-Antoanu priredili sveanu slubu kao poast mueniku. Nikad nijedna crkva
nije uz vee poasti proslavila praznik istinskog muenika; ali ove poasti su bile uasavaju e. Iznad velianstvenog katafalka podignut je kostur koga su pomerali i koji
je predstavljao Mark-Antoana Kalasa koji u jednoj ruci
dri palminu granicu, a u drugoj pero kojim je trebalo da
potpie svoje odricawe od jeresi, a kojim je zapravo pisao
smrtnu presudu svom ocu.
* Bratstva (fraternitates) crkveno-verska odnosno stalekosruna udruewa. (prim. prev.)
Nesrenik koji je digao ruku na sebe, bio je ni mawe ni

vie nego kanonizovan: svi su ga smatrali svecem; neki su
mu se klawali, jedni odlazili da se pomole na wegovom
grobu, drugi su od wega traili uda, neki se is- povedali o
onome to su uinili. Izvesni monah mu je izvadio
nekoliko zuba kako bi imao trajne relikvije. Jedna gluva
vernica tvrdila je da je ula zvuk zvona. Je- dan svetenik
koji je mucao bio je izleen poto je po- jeo otrovnu
peurku. Nizale su se prie o udima. Pisac ovog izvetaja
poseduje potvrdu da je jedan mladi iz Tuluze poludeo
poto se nekoliko noi molio na grobu novog sveca, a udo
koje je zazivao nije se obistinilo.
Nekoliko sudija je poticalo iz bratstva belih pokornika.
Od tog trenutka smrt ana Kalasa postala je ne- umitna.
Posebno je taj udni predstojei praznik koji Tuluani svake godine slave u ast pokolja nad etiri hiljade
hugenota ubrzao presudu; godina 1762. bila je jubilar- na
godina. U gradu su bile vidne pripreme povodom
sveanosti, to je dodatno raspalilo matu ljudi; javno se
govorilo da e gubilite na koje e biti izvedeni Ka- lasovi
predstavljati najvei ukras praznika; govorilo se da je samo
Proviewe prinelo ove rtve u ast nae svete vere. Toliki
ljudi su sluali ovakve pa i otrije govore. I to u nae
vreme! U vreme u kojem je filozofija postigla toliki
napredak! I kada je stotine akademija de- lovalo s namerom
da podstaknu humanije obiaje! i- nilo se da se prezreni
fanatizam, posle izvesnih uspeha razuma, branio uz jo vei
bes.
Trinaestorica sudija svakodnevno su veala privodei kraju suewe. Nije bilo, niti je moglo biti, ikakvog
dokaza protiv porodice; ali religiozna zaslepljenost
preuzela je mesto dokaza. [estorica sudija dugo su istrajavala na smrtnoj presudi anu Kalasu, wegovom si-
10
nu i Lavesu veawem i spaljivawu na lomai ene a- na

Kalasa. Ostala sedmorica umerenih zalagali su se bar
za
istragu. Rasprave su se ponavljale i razvlaile.
Jedan od sudija, uveren u nevinost optuenih i nepostojawe zloina, ustro je stao na wihovu stranu: suprotstavio je volji za okrutnou volju za ljudskou,
postao je javni branilac Kalasovih u svim zdawima Tuluze u kojima su neprekidni uzvici zloupotrebljene vere
zahtevali krv ovih nesrenika. Drugi sudija, poznat po
svojoj okrutnosti, govorio je toliko ostraeno protiv
Kalasovih da je prvi sve vie nastojao da ih odbrani.
Naposletku, izbio je tako veliki sukob da su obojica bili
prisiljeni da se povuku na selo.
Meutim, nekom neobinom nesreom, sudija naklowen Kalasovima prihvatio je svoje povlaewe, dok se
drugi vratio dajui svoj glas protiv onih kojima se nikako
nije smelo suditi: taj glas je presudio u korist pogubljewa,
jer je prebrojano svega osam glasova protiv pet, budui da
je posle dosta sporewa, jedan od estorice sudija koji se
protivio presudi preao na stranu svirepih.
Kada je re o ubistvu sina i osudi glave porodice na
najstraniju kaznu, presuda bi morala da bude jednoglasna, poto bi dokazi tako neuvenog zloina3 morali biti
uoljivi svakome: najmawa sumwa u takvom sluaju bila
bi dovoljna da pokoleba sudiju koji treba da potpie
smrtnu presudu. Slabost naeg razuma i nedostaPoznata su mi svega dva primera iz istorije oeva optuenih za
ubistvo svojih sinova iz verskih pobuda. Prvi je bio otac svete Barbare, koju zovemo svetom Barbom. On je za svoje kupatilo naruio
dva prozora; Barba, u wegovom odsustvu, izrauje i trei u slavu Svete
trojice; krajevima prstiju ona pravi znak krsta na mermernim
stubovima, a ovo znamewe se duboko urezuje u stubove. Wen
otac, u besu, vadi ma i juri za wom; ona bei kroz planinu koja se
zbog we otvara. Otac obilazi planinu i hvata ker; biuje je nagu
3
11
tak naih zakona svakodnevno se oseaju; ali u kojoj

prilici se bolje ogleda beda nego kad jedan glas prevag- ne
u osudi graanina spaljivawem? U Atini je bilo potrebno
pedeset glasova vie od polovine da bi se izrekla smrtna
presuda. Kakve je to posledice donelo? Posle- dica je
beskorisno saznawe da su Grci bili mudriji i o- veniji od
nas.
Izgledalo je da je nemogue da je ezdesetosmogodiwi starac, an Kalas, ve dugo nadutih i slabih no- gu,
sam mogao da zadavi i obesi vanredno snanog
dvadesetosmogodiweg sina; u tome su mu morali pomoi wegova ena, sin Pjer Kalas, Laves i sluavka.
Tokom veeri u kojoj se dogodio ovaj kobni sluaj sve
vreme bili su na okupu. Ali ova pretpostavka je jo apsurdnija od prve: kako je sluavka, pobona katolkiwa,
mogla da prihvati da hugenoti ubiju mladia koga je
odgojila, da bi ga kaznili to je prigrlio veru koja je bila i
wena? Kako je Laves mogao da hitno stigne iz Bor- doa da
bi zadavio prijatelja o ijem navodnom prekrtavawu nije ni znao? Kako je nena majka mogla da
podigne ruku na svog sina? Kako su svi zajedno mogli da
zadave krupnog mladia, bez duge i estoke borbe, bez
uasnih krika koji bi uzbudili itavo susedstvo, bez
ponovljenih udaraca, bez rana, bez pocepane odee.
Jasno je da bi u sluaju ubistva sina svi optueni bili
podjednako krivi poto se nijednog trenutka nisu razdvajali; bilo je jasno da oni nisu krivi; bilo je jasno da ne
moe samo otac da bude kriv, pa ipak, presudom je samo
otac osuen da izdahne na vealima.
ali je Bog prekriva belim oblakom; naposletku otac joj odseca glavu.
Eto ta doznajemo iz itija svetaca. Drugi je primer princa
Ermenegilde. On se pobunio protiv svog oca kralja, izazvao ga na borbu
584. godine, doiveo poraz i poginuo od oficirske ruke: proglaen je za muenika jer je wegov otac bio Arijev sledbenik.
12
13
Razlog za presudu bio je isto tako nepojmljiv kao i sve

ostalo. Sudije koje su se odluile za osudu ana
Kalasa, ubeivale su ostale da taj krhki starac nee
izdrati muke i da e pod udarcima delata priznati
svoj i zloin svojih sauesnika. Bili su zbuweni kada se taj
starac, umirui na toku, pozvao na Boga kao svedoka
svoje nevinosti i zakleo ga da oprosti wegovim
sudijama.
Bili su prisiljeni da izreknu drugu presudu, oprenu
prvoj; odluili su da iz zatvora puste majku, wenog sina
Pjera, mladog Lavesa i sluavku. Meutim, jedan od
savetnika im je predoio da ova presuda potire prethodnu i da wome sami sebe okrivljuju, jer su optueni
stalno bili zajedno u vreme navodnog ubistva, kao i da
putawe iz zatvora pomenutih dokazuje nevinost pogubljenog domaina, te su reili da prognaju wegovog sina
Pjera Kalasa. Taj progon bio je nedosledan i apsurdan
kao i itav predmet: Pjer Kalas je bio ili kriv ili nevin u
pogledu ubistva; da je bio kriv, trebalo ga je poslati na
toak, kao i wegovog oca; da je bio nevin, nije bilo
potrebe da ga proteraju. Ali sudije, zaplaene osudom
oca i potresnim mukama u kojima je izdahnuo, pomislili su
da spasavaju svoju ast time to su pomilo- vali sina, kao
da ta milost nije bila nova prevara; verovali su da
progon ovog siromanog mladia bez ii- je potpore nije
neka velika nepravda, posle one prethodne koju su, na
nasreu, ve uinili.
Poeli su da prete Pjeru Kalasu da e mu se desiti isto
to i ocu ukoliko se ne odrekne vere. Ovaj mladi to
potvruje pod zakletvom. 4
4
Neki jakobinac je doao u moju eliju i pretio mi da u isto tako
poginuti ako se ne odreknem vere: o ovome svedoim pred Bo- gom.
23. jul 1762. Pjer Kalas.
Odlazei iz grada Pjer Kalas je naiao na preobraenog opata koji ga je ponovo uveo u Tuluzu; smestili su ga u
samostan dominikanaca i tamo ga primorali da vri sve katolike dunosti: bilo je to delom ono to su i
nameravali, bila je to cena krvi wegovog oca; a vera, u
ije ime su se svetili, izgledala je zadovoljena.
Majci su oduzeli keri i zatvorili ih u samostan. Ova
ena, koja je bila gotovo zalivena krvlju svog mua, koja
je drala u rukama svog starijeg sina, koja je videla kako
drugog sina teraju u progon, razdvajaju je od keri,
oduzimaju imawe, ostala je sama na svetu, bez hleba, bez
nade i venula je od svoje prevelike nesree. Ne- koliko
osoba koje su zrelo ispitale sve okolnosti ovog doga aja,
bile su toliko zaprepaene da su naterali go- spou Kalas
koja se povukla u osamu da se trgne i za- trai pravdu pred
prestolom. Ona se tada jedva drala na nogama i polako
je venula, a kao roenu Engle- skiwu, preseljenu u
unutrawost Francuske u ranom detiwstvu, i samo ime
Pariza ju je zastraivalo. Zamiljala je prestonicu kraljevstva kao jo varvarskiju od
Langdoka. Meutim, dunost da osveti uspomenu na
svog mua prenula ju je iz obamrlosti. Stigla je u Pariz
spremna na najgore. Zaudila se prijemom, podrkom i
suzama koje su je tamo doekale.
U Parizu je razum nadvladao fanatizam, koliko god da
je on bio veliki, dok je u unutrawosti fanatizam gotovo
uvek nadvladavao razum.
Gospodin de Bomon, uveni advokat pariske skuptine, prvi je preuzeo wenu odbranu i podneo molbu
koju su potpisala petnaestorica advokata. Gospodin
Loazo, nita mawe reit, sastavio je predstavku u ime
porodice. Gospodin Marijet, advokat u savetu, poveo je
sudsku istragu koja je svima ulivala poverewe.
14
Ova trojica velikodunih branilaca zakona i nevinosti

odrekli su se dobiti od objavljivawa svojih odbrana u korist
udovice. 5 Pariz i itava Evropa bili su ganuti i zatraili su
pravdu za ovu nesrenicu. itava javnost je presudila
znatno pre nego to je savet potpisao zvani- nu odluku.
Milosre se probilo do ministarstva, uprkos neprestanoj poplavi sluajeva koji ga zasipaju i koji esto iskljuuju samilost. Keri su vraene majci. Sve tri su pokrivenog lica i okupane suzama izale pred sudije.
Ipak, porodica je i dalje imala neprijatelje jer se radilo
o verskom pitawu. Mnogi iz redova onih koje u
Francuskoj zovemo smernima 6, glasno su govorili da je
bolje obesiti nevinog starog kalvinistu nego izloiti
osmoricu savetnika iz Langdoka priznawu da su pogreili. ak su se posluili izrazom vie je sudija nego Kalasovih, ime se poruivalo da porodica Kalas mora da
pati zarad asti sudija. Nije se pomiljalo na to da se
ast sudija, kao i drugih ljudi, ogleda u tome da ispravljaju vlastite greke. U Francuskoj se ne veruje da je
papa, okruen svojim kardinalima, nepogreiv; moglo
bi se pomisliti da to nisu ni osmorica sudija iz Tuluze. Svi
ostali razboriti i nezainteresovani ljudi govorili su da bi
presuda iz Tuluze bila ponitena u itavoj Evropi,
ak i kada bi posebni obziri onemogu ili da ponitewe
bude obavljeno u savetu.
Tako su izgledale stvari u ovoj zauujuoj prii sve
dok se u nekolicini nepristrasnih ali osetljivih osoba nije
rodila ideja da javnosti predoe neka razmiljawa o
Krivotvorili su ih u mnogim gradovima, a gospoa Kalas nije
imala koristi od ove velikodunosti.
6
Francuska re dvot (poboan, smeran) potie od latinskog devotus. U starom Rimu devoti su bili oni koji su prinosili rtve zarad
spasa republike: Kurciji, Deciji.
15
toleranciji, pratawu, o samilosti koju opat Utevil*, u svojoj

rogobatnoj i naopakoj pridici o ovim stvarima, naziva
udovinom dogmom, a koje razum naziva pri- rodnim
svojstvom .
Ili su sudije iz Tuluze, zavedene fanatizmom naroda,
obesile nevinog domaina, to je besprimeran in; ili su taj
domain i wegova ena zadavili svog starijeg sina, uz
pomo drugog sina i prijatelja, to bi bilo neprirodno. Bilo
kako bilo, zloupotreba najsvetije religije proizvela je veliki
zloin. Stoga je u interesu ljudskog roda da is- pita treba li
religija da bude milosrdna ili varvarska.
* Klod-Fransoa Utevil, pisac Hrianske religije dokazane delima.

(prim. prev.)
II
POSLEDICE PRESUDE ANU KALASU
Ako su beli pokornici bili uzrok stradawa jednog
nevinog oveka, potpune propasti jedne porodice, wenog
rasejawa i sramote koju bi trebalo pripisati jedino nepravdi,
a ovde je pala na rtvu; ako je urba belih pokornika da
kao sveca slave onoga koji je, shodno naim varvarskim
obiajima, morao da zavri iza reetaka, dovela uzornog
domaina na gubilite, ova nesrea ba- ca nesumwivu
krivicu na wih; oni i sudije moraju da okajavaju grehe,
ali ne u dugim belim odorama i sa ma- skom na licu koja
skriva wihove suze.
Uvaavamo sva bratstva: ona jesu blagorodna. Meutim, koliko god bilo veliko dobro koje mogu da ui- ne
dravi, da li se ono moe porediti sa uasnim zlom koja su
nanosili? ini se da su ona utemeljena na rev- nosti koja u
Langdoku pokree katolike protiv onih koje nazivamo
hugenotima. Reklo bi se da se izrodila
elja za mrwom prema sabrai, jer imamo dovoljno
vere da bismo mrzeli i progonili, ali nemamo je dovoljno da bismo voleli i pomagali. A ta bi bilo kad bi ova
bratstva vodili zanesewaci, kao to je nekad bio sluaj
sa udruewima trgovaca i gospode koji su u sistem
pretvorili svoje umee da imaju vizije, kao to kae jedan od naih najreitijih i najumnijih magistrata? [ta bi
bilo da su u ovim bratstvima uvedene mrane so-
be, nazvane sobama za razmiljawe, u kojima bi slikali

avola naoruanog rogovima i kandama, vatrenim jezicima, krstovima i maevima, sa svetim Isusovim imenom iznad platna? Kakav bi to bio prizor pred ve zapawenim oima i toliko raspaljenoj mati, potiwenoj
wihovim upravnicima!
Isuvie je dobro poznato da su bratstva u nekim razdobljima bila opasna. Frawevci, flagelanti*, izazivali su
nevolje. Liga** je nastala iz takvih udruewa. Zbog e- ga
se uopte razlikovati od ostalih graana? Da li su sebe
smatrali savrenijim? To je ak i uvreda ostatku naroda.
Da li su eleli da sve hriane prime u bratstva? Kakav bi
to bio prizor Evropa pod kapuljaama i maskama, sa
dva mala okrugla proreza ispred oiju! Da li se
dobronamerno veruje u to da Bog voli takvu maska- radu?
Vie od toga, re je o odori koja upozorava neprijatelja da
se naorua; u narodu ona moe da izazove i neku vrstu
graanskog rata i moda bi naposletku dovela do mranog
sukoba kada kralj i wegovi ministri ne bi bili mudri u onoj
meri u kojoj su fanatici bili ne- razumni.
Dobro je poznato kolika je bila cena hrianskih
rasprava o dogmi: od etvrtog stolea do danas, krv je
tekla na gubilitima, na bojnim poljima. Ograniimo se
ovde samo na ratove i strahote koje su sporovi oko reformacije izazvali, pa emo videti ko ih je izazvao u
Francuskoj. Moda e jedna nasumina i verna slika tolikih nemira otvoriti oi neobavetenima a dobrima
dirnuti srca.
* Flagelanti katoliki kaluerski red iz III i IV veka, poznat
po samobievawu wegovih pripadnika koji su smatrali da se tako iste
od greha. (prim. prev.)
** Sveta liga organizacija katolika u Francuskoj osnovana
1576. godine u cilju borbe protiv hugenota. (prim. prev.)
19
III
POJAM REFORMACIJE U VI STOLEU
Kada su sa preporodom kwievnosti ljudi iskoraili u
prosveeno doba, najee se govorilo o zloupotreba- ma;
svi su priznavali da su te albe bile opravdane.
Papa Aleksandar VI je javno kupio tijaru, a wegovih
petoro kopiladi uivalo je wene povlastice. Wegov sin,
kardinal vojvoda od Bordije, uz saglasnost svog oca pape, pogubio je porodice Vitelijevih, Urbina, Gravina,
Olivereta i stotinu drugih kneeva da bi se doepao wihovih imawa. Nadahnut istim duhom, Julije II ekskomunicirao je Luja II, wegovo kraljevstvo dao prvom
osvajau, a sam je sa lemom na glavi i oklopom na sebi u
jednom delu Italije irio ogaw i prolivao krv. Da bi sebi
priutio zadovoljstva, Lav prodavao je oprotajnice kao
to se na pijaci prodaje ipka. Oni koji su se pobunili
protiv takvog razbojnitva nisu se ogluili o moral.
Pogledajmo da li su bili u pravu i kada je re o politici.
Govorili su da Isus Hrist nikad nije traio ni anate ni
rezervacije, niti je prodavao dispenze jednima a indulgencije drugima;* dakle, moemo i da nekom stranom
vladaru ne plaamo sve te stvari. Ako su nas anati, o
kojima se sada reava u Rimu, i oprosti koji i da* anati papin godiwi prihod; rezervacija povlastica na zauzimawe nekog poloaja; dispenza razreewe od neke obaveze; indulgencija opratawe grehova, esto za novac. (prim. prev.)
nas postoje, stajali svega petsto hiljada franaka godiwe, jasno je da smo od vremena Fransoa I za dvesta
pedeset godina platili sto dvadeset pet miliona; procewujui razliite cene srebrwaka, ova svota danas iznosi
oko dvesta pedeset miliona. Mogli bismo, dakle, bez
licemerja da tvrdimo da jeretici, predlaui ukidawe
ovih neobinih poreza kojima e se potomstvo
uditi, nisu time naneli zlo kraljevini i da su se pre svega
pokazali kao dobre raundije a ne ravi podanici.
Dodajmo da su oni bili jedini koji su poznavali grki jezik
i staro doba. Nemojmo sakriti ni to da im, uprkos wihovim
zabludama, dugujemo i napredak ljudskog duha, tako
dugo utonulog u varvarstvo.
Meutim, poto su poricali postojawe istilita u koje
se ne sme sumwati i koje je prilino donosilo tolikim
monasima; poto nisu potovali relikvije kojima se valja
klawati, ve su im se rugali; najzad, poto su na- padali
veoma uvaene dogme 1, prva reakcija bila je da ih bace na
lomau. Kralj koji ih je titio i pomagao u Nema koj,
naao se u Parizu na elu procesije posle koje su
pogubili mnotvo ovih nesrenika. Evo kako je izgledalo
gubilite. Obesili su ih na kraj duge grede koja se klatila
na uspravljenom stablu, pod wima je bila zapaljena velika
vatra u koju su ih naizmeni no sputa1
Oni su oiveli Beranerovo shvatawe evharistije; poricali su da telo
moe da se nae na stotinu hiljada razliitih mesta, ak i posredovawem boanske svemoi; poricali su da svojstva mogu da se
odre bez sutine; verovali su da je apsolutno nemogue da ono to po
izgledu, ukusu i mirisu izgleda kao hleb i vino, bude uniteno dokle god
postoji; zastupali su sve ove zablude koje su ranije bile osuene kod
Beranera.
Zasnivali su svoje uewe na nekoliko odlomaka ranih crkvenih
oeva, a posebno svetog Justinijana koji u svom dijalogu protiv
Trifona kae: Prinoewe finog brana... oliewe je evharistije kakvu
nam zapoveda Isus Hrist u znak seawa na wegove muke.
20
li i podizali; postepeno su umirali u mukama dok ne bi

izdahnuli najduom i najuasnijom presudom koje je
varvarstvo ikad smislilo.
Kratko pre nego to je umro Fransoa I, nekoliko poslanika skuptine Provanse, nahukani od svetenika
protiv itelja Merendola i Kabrijera, zatraili su od
kralja da im poalje trupe kao pomo za pogubljewe devetnaest osoba koje su u toj pokrajini osudili; na kraju su
pobili est hiljada, bez ikakve milosti prema polu, sta- rosti
ili deci; trideset naselja pretvorili su u pepeo. Do- tada
nepoznati ljudi, nesumwivo su imali jedinu krivicu u tome
to su bili roeni ka valdenzi*. Nastanili su se pre tri
stotine godina u pustarama i u brdima koje su marlji- vim
radom uinili plodnim. Wihov miran i pastoralan i- vot
pratila je nevinost kakva se negovala u drevnim vremenima. Okolni gradovi su ih poznavali po vou koje su
prodavali; nisu znali za sporewa i ratove; nisu se branili:
ubijali su ih kao odbegle zveri u hajci. 2
Pozivali su se na sve to je u prvim stoleima reeno protiv kulta
motiju; navodili su Vigilancijeve rei: Da li je potrebno da potujete ili ak i da oboavate prawavo zlo? Da li due muenika jo
pokreu wihov prah? Neznaboaki obiaj se javio u crkvi: poelo se sa paljewem ogweva usred dana. U ivotu se moemo moliti
jedni za druge; ali kakva je svrha ovih molitava posle smrti?
Meutim, nisu navodili koliko se sveti Jeronim obruio na ove
Vigilancijeve rei. Najzad, eleli su da svakog podsete na apostolska
vremena, a nisu eleli da priznaju kako je posle irewa i uvrivawa crkve bilo neizostavno potrebno proiriti i ojaati i wenu
disciplinu: osuivali su bogatstva koja ipak izgledaju neophodna
radi odrawa velianstvenosti kulta.
* Valdenzi sledbenici Petra Valdusa koji su propovedali biblijsku strogost, apostolsko siromatvo, odbacivali vojnu slubu i
katoliko uewe o istilitvu. (prim. prev.)
2
Gospoa De Sental, kojoj je pripadao deo opustoenih pose- da
na kojima su se mogli videti samo leevi stanovnika, zatraila je
pravdu od kralja Anrija II koji ju je uputio na parisku skuptinu.
21
Posle smrti Fransoa I, vladara poznatijeg po svojoj

irokoj ruci i nevoljama nego po okrutnosti, osude
hiljadu jeretika, a posebno savetnika skuptine Dibur- ga,
kao i pokolja u Vasiju, progoweni, ija se sekta uveala pri svetlosti lomaa i pod gvoem delata, naoruali su se; bes je zamenio strpljewe; oponaali su okrutnost svojih neprijatelja: devet graanskih ratova ispu- nili
su Francusku pokoljima; mir zlokobniji od rata izazvao je
Vartolomejsku no koja nema takmaca u anali- ma zloina.
Liga je usmrtila Anrija III i Anrija IV rukom jednog
jakobinca i jednog udovita u liku cistercita. Postoje
ljudi koji tvrde da ljudskost, oprotaj i sloboda savesti jesu
strane stvari; ali, da li bi one mogle da izazovu sli ne
grozote?
Vrhovni tuilac Provanse Geren, glavni zaetnik pokolja, bio je

jedini osuen na smrt. De Tu kae za wega da je jedini podneo muke
ostalih krivaca, ljuod aulicorum favore destitueretur, jer nije imao
prijatelja na dvoru.
prodrli meu one koji upravljaju duhom
IV
DA LI JE TOLERANCIJA OPASNA
I KOD KOJIH NARODA JE DOPU[TENA
Neki su govorili da oinska blagost prema naoj zabludeloj brai koja se na ravom francuskom jeziku
mole Bogu, znai dati im oruje u ruke i da emo se
suoiti sa novim bitkama kod arnaka, Monkontura,
Kutrasa, Dreja, Sen-Denija, itd.* To ne mogu da znam
jer nisam prorok, ali mi se ini da bi to bilo slino
razmiljawu: Ovi ljudi su se pobunili kad sam im naneo
zlo: znai da e se buniti i kad im budem inio dobra.
Usuujem se da budem slobodan i da pozovem elnike vlade i sve one na visokim poloajima da promiljeno proue da li se moramo plaiti da e blagost izazvati podjednake bune kakve je podsticala okrutnost; da li
ono to se dogodilo pod izvesnim okolnostima mora da
nastupi i pod novim; da li se vremena, miljewa i obiaji ne mewaju.
Hugenoti su nesumwivo opijeni fanatizmom i kao i mi
okaljani krvlju; ali da li je i sadawi narataj varvarski kao
to su to bili wihovi oevi? Vreme, razum koji pokree
toliki napredak, dobre kwige, blagost drutva, zar oni nisu
23
ovog naroda? I zar ne primeujemo da je skoro itava

Evropa izmenila lice u posledwih pedeset godina?
Vlast se svugde uvrstila, dok su se obiaji ublaili.
Dravna politika, oslawajui se na sve brojnije vrste
oruja, ne doputa strahovawe od povratka onih anarhinih vremena kada su se kalvinisti ki seljaci borili
protiv katolikih seljaka u etama na brzinu sakuplje- nim
izmeu setve i etve.
Novo vreme, nove brige. Danas bi bilo apsurdno desetkovati Sorbonu zato to je nekada traila da se Jo- vanka
Orleanka spali na lomai; zato to je progasila Anrija
III nedostojnim vladarskog ina i ekskomunici- rala ga,
proterala velikog Anrija IV. Nema sumwe da bi se nala i
druga drutva u kraljevstvu koja su poini- la sline
* Mesta u kojima su se odigrale velike bitke izmeu katolika i
protestanata. (prim. prev.)
prestupe u doba ludosti: to ne samo da bi bilo nepravedno,

ve bi bilo suludo kao kad bi se krenulo u progon itelja
Marseja zato to je u wemu 1720. godine harala kuga.
Hoemo li poharati Rim kao to su uinile trupe
Karla V zato to je Sikst V godine 1585. dodelio devet
godina oprosta od greha svim Francuzima koji su okrenuli
oruje protiv svog vladara? Zar nije dovoljno spreiti Rim da nikada vie ne ponovi sline prestupe?
Bes koji je podsticao dogmatizam i zloupotrebu pogreno tumaene hrianske vere, izazvao je krvoprolia i uase u Nemakoj, Engleskoj, Holandiji, kao i u
Francuskoj; meutim, danawe verske razlike ne uno- se
nemir u tim zemljama; Jevreji, katolici, pravoslavci,
luterani, kalvinisti, anabaptisti, socinijevci, menoniti,
moravljani* i toliki drugi, u ovim zemljama ive kao
braa i podjednako se staraju o dobrobiti drutva.
* Luterani sledbenici Martina Lutera; anabaptisti verski
pokret koji je zahtevao krtewe u zrelim godinama; socinijevci
24
U Holandiji se vie ne strahuje da e rasprave izvesnog Gomara 1 o predestinaciji stajati glave nekog
uglednika. U Londonu se vie ne strahuje da e svae o
liturgiji i slubenoj odori izmeu prezbiterijanaca i
anglikanaca* prosuti kraljevsku krv po gubilitu 2. Na sledbenici Fausta Socinija (15391604), poricali su Sveto trojstvo,
Hristovu boansku prirodu i iskupljewe; menoniti sekta koju je u
Holandiji osnovao Menon Simons (1496?1561), protivili su se
zvaninom crkvenom uewu o Svetom trojstvu, traili su krtavawe odraslih, bili protiv sluewa vojske; moravljani pripadnici
Moravske brae, jedne od pijetistikih sekti. (prim. prev.)
1
Fransoa Gomar je bio protestantski teolog; nasuprot svom kole- gi
Arminiusu smatrao je da je Bog najveem broju ljudi odredio da veno
gore u paklu; ova dogma je bila potkrepljena progonima. Bar- nevelt,
koji je pripadao taboru suprotstavljenom Gomaru, pogubljen je
odsecawem glave kad mu je bio sedamdeset dve godine, 13. maja
1619. godine, zato to je oalostio istinsku Boju crkvu.
* Prezbiterijanci pristalice prezbiterijanskog crkvenog ustroj- stva,
naroito u Engleskoj i Americi, koje ne priznaje vlast biskupa nego,
kao u prvim danima hrianstva, samo nieg svetenstva; anglikanci
pripadnici anglikanske tj. engleske protestantske dravne crkve, nastale 1543. godine kada se Henri VIII odvojio od
Rima. (prim. prev.)
2
Jedan govornik koji je stao u odbranu ponitewa Nantskog
edikta govorei o Engleskoj kae: Lana vera je neizbeno morala
da proizvede takve plodove; trebalo je da stvar sazri i da je ostrv- ljani
prihvate, i to je sramota naroda. Treba priznati da pisac nije suvie
govorio da su Englezi odurni i prezreni od celog sveta. ini mi se da
ne bi bilo lako prihvaeno rei za narod koji pokazuje smelost i
velikodunost, koji rea pobede na svim stranama sveta, da je oduran i
prezren. Ovaj odlomak se nalazi samo u poglavlju o netoleranciji, oni
koji propovedaju netrpeljivost tako i zasluuju da piu. Ova uasna
kwiga koja odaje utisak kao da ju je napisao lu- dak iz Verberija, delo
je oveka bez misije: jer koji bi pastor tako pisao? udovinost u ovoj
kwizi ide dotle da opravdava i Vartolo- mejsku no. Reklo bi se da bi
takvo delo, ispuweno ovako uasnim paradoksima, moralo da se nae
u svaijim rukama, makar zbog neponovljivosti; ipak, jedva da se za
wega ulo.
25
seljena i bogata Irska nee vie doiveti da weni katoliki

itelji dva meseca rtvuju protestante, ive ih sahrawuju,
veaju majke, vezuju keri o majine vratove i zajedno ih
odvode na pogubljewa; otvaraju utrobe trudnica, iz wih
izvlae napola uoblienu decu i bacaju ih sviwama i psima
za hranu; pesnicama udaraju u glavu okovane
zatvorenike; stavljaju noeve u vrsto vezane ruke svojih
zarobljenika i zatim ih guraju na grudi wihovih ena,
oeva, majki, keri, zamiljaju i da se oni tako
meusobno ubijaju. O tome izvetava Rapen-Tu- aras,
oficir u Irskoj, gotovo savremenik tih dogaaja; o tome
izvetavaju sve hronike, sve povesti Engleske, i to se
nesumwivo vie nikad nee ponoviti. Filozofija,
iskljuivo filozofija, ta sestra religije, razoruala je ruke
koje je sujeverje tako dugo krvavilo; a ljudski duh, treznei se od pijanstva, udi se prestupima na koje ga je
podsticao fanatizam.
I mi u Francuskoj imamo jednu pokrajinu u kojoj je
luteranizam nadvladao katolicizam. Univerzitet u Alzasu je u rukama luterana; oni su zaposeli deo optin- skih
inovnitava. Ni najmawa verska svaa nije uzne- mirila
ovu pokrajinu od kada se ona nalazi pod naim kraljevima.
Zato? Zato to tamo nije bilo nikakvih progona. Ne
pokuavajte da izazivate nevolju i sva srca bie vaa.
Ne tvrdim da svi oni koji ne pripadaju vladajuoj veri
moraju da uivaju poloaje i poasti onih koji pripadaju
veinskoj religiji. U Engleskoj, katolici, koje smatraju
protivnikom stranom, ne uspevaju da nau zapo- slewe:
plaaju ak dvostruki porez; ali sem toga uivaju sva
graanska prava.
Osumwiili su nekoliko francuskih biskupa da smatraju da im ne slui na ast, niti im je u interesu, da u svojoj
diocezi imaju kalviniste, i da u tome lei najvea
26
prepreka toleranciji; u to ne mogu da poverujem. Biskupski kor u Francuskoj je sastavljen od uglednih ljudi
koji razmiljaju i deluju plemenito i dostojno svog
roda; milosrdni su i velikoduni, to im se mora priznati;
svakako moraju pomiljati da e se neki od wihovih
parohijana preobratiti u stranim zemljama i da e ih,
kada se vrate svojim pastirima, ovi moi prosvetiti
dobrim poukama i dirnuti primerima: bila bi ast preobratiti ih, prelaznici ne bi nita izgubili, a kako bude rastao broj graana, imawa prelata e donositi vie.
Biskup iz Varmije u Poljskoj drao je seljaka anabaptistu i poreznika socinijevca, predloili su mu da ih
otera, jednog da progna zato to ne veruje u konsupstanicijalnost*, a drugog zato to nije krstio svog petnaestogodiweg sina: odgovorio je da e oni na onom svetu
biti veno prokleti, ali da su mu oni u ovom svetu
neophodni.
Izaimo iz nae uske sfere i ispitajmo ostatak planete.
Sultan u miru vlada nad dvadeset naroda razliitih religija;
dvesta hiljada Grka bezbedno ivi u Carigradu; sam
muftija postavlja i predstavlja grkog patrijarha caru;
toleriu i latinskog patrijarha. Sultan postavlja la- tinske
biskupe na pojedinim grkim ostrvima 3, a evo rei na koje se poziva: Nareujem mu da kao biskup slui na ostrvu Hiosu, u skladu sa tamowim drevnim obiajima i besmislenim obredima. To carstvo je puno jakovita, nestorijanaca, monotelita; ima tu i Kopta, hriana svetog Jovana, Jevreja, gebra, sledbenika Xona
Bawana.** Turske hronike ne pomiwu nijednu pobunu
proisteklu pod okriljem neke od ovih religija.
* Konsupstancijalnost istovetnost, jednobitnost. (prim. prev.)
3
Pogledati Rikoa.
** Jakoviti ili monofiziti smatrali su da Hrist ima samo jednu,
boansku prirodu; nestorijanci sledbenici carigradskog patrijarha
27
Poite u Indiju, Persiju, meu Tatare, i tamo ete

naii na istu toleranciju i isti mir. Petar Veliki bio je
blagonaklon prema svim crkvama u svom ogromnom
carstvu; trgovina i poljoprivreda su od toga imale koristi,
a politiki ivot zbog toga nikad nije trpeo.
Vladari Kine, za ve etiri hiljade godina koliko se o
woj zna, prihvatili su jedino taoizam i konfucijanizam, jednostavno potovawe jednog Boga; oni ipak doputaju sujeverje Foa i mnotva bonza* koje bi bilo
opasno da sudovi nisu umeli ga da ukrote.
Istina je da je veliki car Jung-ing, moda najmudri- ji i
najvei koga je Kina iznedrila, prognao isusovce; ali to nije
bilo zbog wegove netolerancije, ve zato to su takvi bili
isusovci. U svojim Zanimljivim pismima oni sami prenose
rei koje im je uputio ovaj dobri vladar:
Znam da je vaa vera netolerantna; poznato mi je ta ste
uinili u Manili i Japanu; prevarili ste mog oca, nemojte
se nadati da ete i mene prevariti. Treba proitati sve
govore koje im je odrao; u wemu moete da prepoznate
najmudrijeg i najmilosrdnijeg oveka. Da li je, zapravo,
mogao da zadri fiziare iz Evrope, koji su pod izgovorom
da na dvoru pokazuju termometre i eo- lipile, ve prolili
krv jednog vladara? A ta bi rekao ovaj car da je
proitao nau pripovest, da je iveo u doba Lige i Barutne
zavere**?
Nestorija, smatrali su da Hrist ima dve prirode, ljudsku i boansku;
monoteleti smatrali su da Hrist ima i boansku i ljudsku prirodu, ali
samo jednu volju; hriani svetog Jovana nestorijanska sekta, nastala
na osnovu legende o prezviteru Jovanu; gebri sledbenici
staropersijske religije, uili dualizam; Xon Bawan (16281688) engleski pisac i teolog. (prim. prev.)
* Fo tako se u Kini nazivao Buda; Bonzo tako su Evropljani nazivali budistike svetenike u Kini i Japanu. (prim. prev.)
** Barutna zavera pokuaj katolika u Engleskoj 1605. godine
da uvrste svoju veroispovest podmeui eksploziv u Parlamentu i
Bakingemskoj palati. (prim. prev.)
28
Bilo mu je dovoljno to su ga obavestili o nedostojnim

svaama isusovaca, dominikanaca, kapucina, obi- nih
svetenika, poslatih u wegovu zemlju s drugog kraja
sveta: doli su da propovedaju istinu, a bacali su kle- tve
jedni na druge. Car je stoga oterao strane remetio- ce; ali sa
kakvom ih je dobrotom oterao! Kakvu je oinsku brigu
pokazao za wihov put i pobrinuo se da ih na putu ne
uvrede! ak je i wihov progon bio primer tolerancije i
ovenosti.
Japanci su bili najtolerantniji narod: 4 u wihovom
carstvu se uvrstilo dvanaest miroljubivih religija; isusovci su doli da uspostave trinaestu, ali uskoro, poto nisu
eleli da trpe ostale, usledili su poznati dogaaji: zemlju je
pogodio graanski rat nita mawe uasan od onog koji je
pokrenula Liga. Naposletku je i hrianska religija
uvuena u krvoprolie; Japanci su zatvorili svoje carstvo
u odnosu na ostatak sveta, a na nas su gledali samo
kao na divlje zveri, sline onima koje su Englezi istrebili
sa svog ostrva. Uzalud je ministar Kol- ber, uviajui
koliko su nam Japanci potrebni a kojima mi uopte nismo
trebali, nastojao da uspostavi trgovinu sa wihovim
carstvom: nailazio je na wihovu nepo- pustljivost.
Tako itava naa planeta dokazuje da ne treba ni zastupati niti iriti netoleranciju.
Uperite pogled ka drugoj hemisferi, pogledajte Karolinu u kojoj je mudri Lok bio zakonodavac; bilo je
dovoljno sedam domaina da bi po zakonu ustanovili
novu crkvu; ovaj zakon nije doveo ni do kakvih nemira.
Bog nam brani da ovaj primer navedemo da bismo
podstakli Francusku da ga sledi! Navodimo ga samo
stoga da bismo pokazali da i najvei iskorak u pogledu
tolerancije nije propraen ni najmawim nesporazu4
Videti Kemfera i odnose sa Japanom.
29
mom; ali ono to je veoma korisno i veoma dobro za

novonastalu koloniju nije pogodno u starom kraljevstvu.
[ta e rei primitivni, koje su iz podsmeha nazvali
kvekerima, i koji sa svojim moda smenim obiajima jesu
toliko dobri i ostale ljude uzaludno pouavaju miru? U
Pensilvaniji ih je sto hiljada; nesloga i razdor ne postoje u
srenoj zemlji koju su nastanili, a i samo ime wihovog
grada Filadelfije, koje ih svakog trena podsea da su svi ljudi braa, primer je za sebe i sramota za ljude
koji se jo nisu nauili toleranciji.
Najzad, ova tolerancija nikada nije izazvala graanski
rat; netrpeljivost je prekrila zemlju pokoljima. Pro- sudimo
izmeu ove dve suprotnosti, izmeu majke koja eli da
ubije svog sina i majke koja ga se odrie pod uslovom da
ga sauva ivog!
Ovde govorim o interesu naroda; i kao to sam obavezan da potujem teologiju, u ovom lanku se bavim
iskljuivo fizikom i moralnom dobrobiti drutva. Mo- lim
svakog nepristrasnog itaoca da odmeri ove istine, da ih
ispravi i da ih dalje dopuni. Paljivi itaoci koji
5
Gospodin De la Burdone, naelnik Ruana, navodi da se izrada
eira izmestila u Kodebek i Neatel zbog bekstva izbeglica.
Gospodin Fuko, upravnik Kana, navodi da se trgovina u celosti prepolovila. Gospodin de Mopu, upravnik Poatjea, navodi da je izrada
tkanina upropatena. Gospodin De Bezon, naelnik Bordoa, ali se na
odumirawe trgovine u Kleraku i Neraku. Gospodin De Mirome- nil,
upravnik Turena, kae da je trgovina u Turu opala za deset miliona
godiwe; a sve to zbog progona. (Pogledati Seawa upravnika iz
1698.). Izraunajte i broj oficira na moru i na kopnu, kao i
mornara, koji su bili prisiljeni da slue protiv Francuske i prosudite da li
je netolerancija nanela neko zlo dravi. Ovde nemamo hrabrosti da
delimo lekcije ministrima uvenim po otroumnosti i odvanosti, nepatvoreno plemenitog srca: i sami e shvatiti da obnova
mornarice zahteva popustljivost prema stanovnicima naih obala.
31
razmewuju svoje misli, uvek doseu dalje od pisca.
V
DA LI JE TOLERANCIJA PRIHVATLJIVA
Usuujem se da pretpostavim kako se prosveeni i
visokouvaeni ministar, humani i mudri prelat, vladar koji
zna da je wegov interes istovetan velikoj veini
wegovih podanika a wegova slava poiva na wihovoj
srei, usuuju da pogledaju ovaj neuredni i nepotpuni spis
i sebe pitaju: [ta rizikujem ako se ugledam na zemlju koju
tolike vredne ruke obrauju i ureuju, povea- ne prinose,
naprednu dravu?
Da Vestfalski mir naposletku nije doneo slobodu
savesti, Nemaka bi ostala pustiwa prekrivena kostima
meusobno poubijanih katolika, protestanata, reformatora, anabaptista.
U Bordou, Mecu, Alzasu imamo Jevreje; imamo luterane, moliniste, janseniste:* zar ne bismo mogli da trpimo i dopustimo i kalviniste pod okolnostima kakve u
Londonu vladaju za katolike? [to je vie crkvi, mawe su
opasne; mnotvo ih slabi, sve bivaju sapete praved* Molinisti sledbenici panskog isusovca Moline (15351600),
poznatog po kwizi o slobodnoj volji i bojoj milosti; jansenisti
sledbenici pokreta koji se dovodi u vezu sa Kornelijem Jansenom
(15851638) i koji je poduavao da se bez boanske blagodati ne
mogu vriti dobra dela. (prim. prev.)
nim zakonima koji zabrawuju nasilne skupove, obrau- ne,

progone, i koji uvek deluju snagom prinude.
Poznato nam je da su mnogi domaini koji su stekli
velika bogatstva u stranim zemljama spremni da se vrate
u svoju otadbinu; oni samo trae zatitu prirodnog zakona,
punovanost wihovih brakova, sigurnost za svoju decu,
pravo roditeljskog naslea, lino priznawe; ne trae
nikakve javne hramove, nikakvo pravo na optinske poreze, na poasti: tako neto katolici nemaju ni u
Londonu niti u drugim zemljama. Nije re o da- vawu
znaajnih privilegija, sigurnog utoita jednoj strani, ve
je re o tome da ljude treba pustiti da ive mirno, ublaiti
moda ranije i neophodne, ali sada izline propise. Nije na nama da ukazujemo ministarstvu
ta valja da ini; dovoljno je zaloiti se za te nesrenike.
Mnogo je naina da se oni korisno pridobiju i spree da postanu opasni! Oprez ministarstva i saveta, koje svi
treba da podre, lako e pronai naine koje su tako
uspeno odabrali i drugi narodi.
Meu kalvinisti kim ivljem jo ima fanatika, ali je
izvesno da ih meu konvulzionistima* ima jo vie. [a- ku
bezumnika iz Sen-Medara narod ne smatra vanim, a aka
kalvinisti kih proroka je unitena. Odlian nain da se broj
manijaka smawi, ukoliko ih uopte preosta- ne, jeste
odricawe od duhovne bolesti u korist razuma koji sporo
ali neumoljivo prosveuje ljude. Razum je blaen,
human, podstie pokajawe, odagwuje neslogu, uvruje
vrlinu, ini poeljnim potovawe zakona vie nego to bi
sila mogla da ih odrava. I zar da se mirno pree preko
podsmeha koji poteni ljudi danas imaju prema zatucanosti?
Taj podsmeh je mona brana protiv svih krajnosti sektaa.
Prola vremena su neponov* Konvulzionisti fanatini jansenisti koji su na groblju SentMedar u Parizu padali u verski zanos. (prim. prev.)
32
ljiva. Valja se uvek pokrenuti dalje s mesta na kojem se

nalazimo i do koga je oveanstvo dospelo.
Prolo je doba kada se verovalo da se moraju osuditi
oni koji poduavaju doktrinu suprotnu Aristotelovim
kategorijama, doktrinu koja ne prihvata strah od pra- znine,
postojanost i univerzalni karakter bivstva. U Evropi je
objavljeno vie od stotinu juristikih kwiga o vetiarstvu
i o tome kako razlikovati lane od pravih proroka.
Ekskomunikacija skakavaca i drugih itnih
tetoina bila je prilino rasprostrawena, pa se i danas
zadrala u nekim obredima. Obiaj je ipak nestao; Aristotel, vetice i skakavci ostavljeni su na miru. Bezbroj- ni
su primeri ovih nekada toliko bitnih ludosti: pojedi- ne se
povremeno javljaju, ali brzo iezavaju. Kada bi neko
danas nastojao da postane karpokratovac, evtihi- jac,
monotelit, monofizit, nestorijanac ili manihejac,* itd, ta
bi se desilo? Svi bi mu se podsmevali, kao starin- ski
odevenom oveku sa glodalom i konim prslukom.
Narod je poeo da otvara oi kad su isusovci Le Telije i Dusen sastavili bulu Unigenitus ** i poslali je u
Rim. Ova dvojica su verovala da se jo nalaze u onom
neznalakom dobu kada su ljudi bespogovorno prihvatali
najapsurdnije tvrdwe. Usudili su se da odbace izreku
koja odie univerzalnom i veitom istinom:
Strah od nepravedne ekskomunikacije nikako ne sme da
ometa ispuwavawe dunosti. To je znailo odbaciti
razum, slobodu galikanske crkve*** i osnovu morala;
znailo je rei ljudima: Bog vam nareuje da svoju
dunost ne obavljate ukoliko se plaite nepravde. Niko
* Jeretike sekte iz prvih vekova hrianstva. (prim. prev.)
** Bulu Unigenitus (Jedinoroeni) objavio je 1713. godine papa
Kliment I i u woj osudio shvatawa jansenista. (prim. prev.)
*** Pokret u francuskoj katolikoj crkvi koji je teio uspostavljawu samostalne francuske crkve. (prim. prev.)
33
nikad nije naneo teu uvredu zdravom razumu. Rimski

savetnici o tome nisu vodili rauna. Pruena su uveravawa rimskom dvoru da je ova bula neophodna i da je
narod eli; ona je potpisana, zapeaena i poslata. Posledice su poznate; nema sumwe: da su bili upozoreni, bulu
bi ponitili. Sporovi su bili otri; oprez i dobrota kraljeva
naposletku su ih ipak umirili.
Slino je i u velikom broju pitawa koja dele nas i
protestante. Postoje razlike koje ne proizvode nikakve
posledice; postoje i druge, ozbiljnije, oko kojih se otri- na
sukoba ipak toliko smirila da ni sami protestanti danas o
wima ne raspravljaju.
Ovo doba neukusa, zasienosti ili tanije razuma,
moemo saeti kao razdoblje i polje javnog mira. Suko- bi
su zarazna bolest iji se ishod blii kraju, a kuga od koje
smo izleeni zahteva iskljuivo blago leewe. Naj- zad,
dravni interes poiva u tome da se svi prognani
smerno vrate domu svojih oeva: ljudskost to zahteva,

razum savetuje, a politika se toga ne sme plaiti.
VI
DA LI JE NETOLERANCIJA
PRIRODNO I LJUDSKO PRAVO
Prirodno pravo jeste ono pravo koje priroda namee svim ljudima. Odgojili ste dete, ono mora da vas potuje kao oca i dobroinitelja. Imate pravo da ubirete
plodove sa zemlje koju ste sami obraivali. Dali ste i
primili obeawe, ono mora biti ispuweno.
LJudsko pravo u svakom pogledu mora da poiva na
ovom prirodnom pravu, a glavni temelj, univerzalni
princip i jednog i drugog jeste: Ne ini ono to ne bi
eleo da tebi ine. Ne vidim kako bismo, shodno
ovom principu, mogli da ujemo kako neki ovek kae
drugom: Veruj u ono u ta ja verujem i u ono u ta ne
moe da veruje, ili e nestati. Tako se govori u [paniji, Portugalu, Goi. U nekim drugim zemljama danas je
dovoljno rei: Veruj ili u te unititi; veruj ili u ti naneti
sve zlo koje mogu; udovite, nisi moje vere, znai
nevernik si mora biti izgnan od tvojih bliwih, iz tvog
grada, iz tvog kraja.
Kada bi ovakvo vladawe proisticalo iz ljudskog prava,
onda bi Japanac trebalo da prezire Kineza koji bi se gnuao
Sijamca; a ovaj bi progawao itelje Ganga, koji
bi se okomili na itelje Indije; Mongol bi nasrnuo na prvog Malabarca, Malabarac bi smeo da ubije svakog
Persijanca koji bi mogao da pogubi Turina; a svi zajedno
bi se ostrvili na hriane koji su se tako dugo uzajamno
istrebljivali.
Pravo na netoleranciju je otuda apsurdno i varvar-
37
sko: to je pravo tigrova i prilino je uasno, jer tigrovi se

razdiru samo zbog jela, a mi se istrebljujemo zbog
paragrafa.
VII
DA LI JE NETOLERANCIJA
POSTOJALA MEU GRCIMA
Narodi o kojima nam je istorija pruila slabana
znawa smatrali su svoje razliite religije kao vorove
koje ih dre na okupu: bilo je to udruivawe bogova i
ljudskog roda. Meu bogovima, kao i meu ljudima,
postoji neka vrsta prava na gostoprimstvo. Kada bi neki
stranac dospeo u grad, poeo bi da se divi boanstvi- ma
te zemlje. Nikada nije proputana prilika za poklowewe ak ni bogovima neprijatelja. Trojanci su
upuivali molitve bogovima koji su se borili za Grke.
Aleksandar je u Libijskoj pustiwi traio savet od boga
Amona, kome su Grci nadenuli ime Zevs, a Latini Jupiter,
mada su i jedni i drugi imali svoga Jupitera i svoga
Zevsa. Kada je podizana opsada grada, prinoe- na je rtva
i uznoene molitve gradskim bogovima da bi se oni
umilostivili. Tako je ak i usred rata religija uje- diwavala
ljude, ponekad ublaavala wihov bes, mada ih je ponekad
navodila i na neljudske i uasne postupke.
Moda se varam, ali mi se ini da od svih organizovanih starih naroda nijedan nije guio slobodu miljewa. Svi su imali religiju, ali izgleda da su u wenom
duhu podjednako postupali i prema ljudima i prema

bogovima; svi su priznavali vrhovnog boga, ali su mu
pridruili izuzetan broj niih boanstava; imali su samo
jednu crkvu, ali su doputali mnotvo posebnih sistema.
Na primer, koliko god da su bili religiozni, Grci su
smatrali dobrim to epikurejci poriu proviewe i postojawe due. Ne govorim o drugim sektama koje su
odreda blagosiljale svete misli kakve su morale posto- jati o
Vrhovnom biu i koje su sve bile doputene.
Sokrat se najvie pribliio spoznaji Tvorca, zbog e- ga
je pretpreo kaznu i umro kao boji muenik; on je jedini
koga su Grci pogubili zbog ubeewa. Ako je to zaista bio
razlog wegove osude, ne treba ga vezivati za netoleranciju,
jer je kawen onaj koji je slavio Boga a uvaavani su svi
oni koji su boanstvu pridavali najne- dostojnije pojmove.
Po mom miljewu, neprijatelji tolerancije se ne smeju
diiti gnusnim primerom Sokrato- vih sudija.
Sokrat je oigledno bio rtva ostraene stranke koja
se podigla protiv wega. Meu sofistima, besednici- ma,
pesnicima koji su poduavali po kolama, kao i svim
uiteljima koji su se starali o deci uglednika, ste- kao je
nepomirljive neprijatelje. I sam priznaje, u besedi koju je
preneo Platon, da je iao od kue do kue ne bi li
uiteljima dokazao da su obine neznalice. Ovakvi
postupci nisu bili dostojni onoga koga je proroanstvo
proglasilo najmudrijim ovekom. Iz Vea petstotine
izabrali su svetenika i savetnika koji su ga optuili, priznajem da ne znam s kakvim tano objawewem jer u
wegovoj Odbrani nalazim tek neke nagovetaje; u
osnovi su mu zamerali da meu mladima iri rei protiv
religije i vlasti. Na to se svakodnevno irom sveta
pozivaju klevetnici; ali u sudu su neophodne potkrepljene iwenice, jasni i odmereni temelji optube, a to-
38
ga uopte nije bilo na suewu Sokratu; jedino znamo da

se u wegovu korist u poetku izjasnilo dvestotine
dvadeset glasova. Dakle, Vee petstotine je okupljalo
dvestotine dvadeset filozofa: to je mnogo, sumwam da bi
vie od toga igde nali. Naposletku, veina se izjasni- la za
kukutu; ali prisetimo se da su se Atiwani otrezni- li,
popravili, okrenuli protiv klevetnika i sudija; da je
Melit, glavni inicijator ove presude, zbog ove nepravde
osuen na smrt; da su drugi prognani a da je u Sokra- tovu
ast podignut hram. Nikada filozofija nije bila na bolji
nain osveena i poaena. Sokratov primer je u osnovi
izvanredan argument koji se moe izneti protiv
netolerancije. Atiwani su imali hram posveen stranim
bogovima, bogovima koje nisu mogli poznavati. Ima li
boljeg dokaza ne samo za trpeljivost prema svim narodima, ve i za potovawe wihove religije?
Jedan poteni ovek koji nije neprijatelj razuma,
kwievnosti, napretka ili otadbine, pravdajui nedavno
Vartolomejsku no, naveo je rat itelja Fokide na- zvan
sveti rat*, kao da je taj rat poveden zbog vere,
dogme, teolokih argumenata; radilo se samo o prevla- sti
nad jednom teritorijom, to je i predmet svih ratova.
Klasje ita nije simbol verovawa; nijedan grki grad nikada nije ratovao zbog razlike u miljewima. Uostalom, ta hoe ovaj skromni i blagi ovek?** Da li on od
nas trai da povedemo sveti rat?
VIII
DA LI SU RIMLJANI BILI TOLERANTNI
Kod starih Rimljana, od Romula do doba kad su se
hriani sporili sa svetenicima carstva, neete naii na
primer progona nekog oveka zbog wegovih ubeewa.
Ciceron je sumwao u sve, Lukrecije je sve opovrgavao;
niko im nita nije zamerao. Sloboda je bila shvatana toliko iroko da Plinije Stariji, prirodwak, zapoiwe svoju
kwigu poricawem postojawa Boga, napomiwu i da postoji
samo jedno boanstvo Sunce. Ciceron govorei o paklu kae: ak ni stara budala ne bi u to poverovala. Juvenal kae: Ni deca u to ne veruju. U rimskom
pozoritu se pevalo:
Posle smrti nema niega, ni sama smrt nije nita.
(SENEKA, Trojanke; hor na kraju II ina.)
* Fokida, pokrajina u severnoj Grkoj. Na wenoj teritoriji nala- zilo

se Delfijsko proroite oko koga su se grki gradovi sukoblja- vali u
tzv. svetim ratovima. (prim. prev.)
** Opat De Malvo, koji je 1762. godine objavio Saglasnost vere i
ovenosti o netoleranciji; takoe videti poglavlje IV.
Razmotrimo ove maksime, ali oprostimo ljudima

koje jevanelja nisu prosvetlila. Maksime su pogrene i
bezbone, ali zakljuujemo da su Rimljani bili veoma
tolerantni jer one nisu podstakle ni najmawe sukobe.
Veliki princip senata i rimskog naroda je glasio:
40
Samo bogovima dolikuje da se brinu o uvredama koje su

im upuene. Ovaj kraljevski narod je samo razmiljao o
tome kako da osvoji, zavlada i uredi itav uni- verzum.
Bili su zakonodavci i osvajai; Cezar koji nam je ostavio
oruje, zakone i igre, nikada nije eleo da nas prisili da se
zbog wega odreknemo druida, iako je bio veliki svetenik
naroda koji je vladao nad nama.
Rimljani nisu priznavali sve kultove, nisu sve javno
odobravali, ali su ih sve doputali. Pod Numom nisu
imali nikakvih materijalnih predmeta kultova, slika ili
kipova; ubrzo su ih podigli bogovima majorum gentium,* onakve kakve su videli kod Grka. Zakon dvanaest
tablica, Deos peregrinos ne colunto**, sveo se na to da je
javno poklonstvo doputeno samo vrhovnim boanstvi- ma
koja je odobrio senat. Izida je imala hram u Rimu dok ga
Tiberije nije unitio, kada su ga svetenici ovog hrama,
koje je izvesni Mundus potplatio, primili na konak pod
imenom boga Anubisa sa enom koja se zvala Paulina.
Ovu pripovest prenosi jedino Josif***; on nije bio
savremenik, a esto je lakoveran i preteruje. Malo je
verovatno da je u prosveenom dobu kakvo je bilo pod
Tiberijem, neka otmena gospa mogla da bude toliko
glupa i poveruje da uiva naklonost boga Anubisa.
Bez obzira da li je ova anegdota istinita ili nije, ostaje
izvesno da je u Rimu postojao hram posveen egipatskom boanstvu. Jevreji su se u Rimu bavili trgovinom jo
od punskog rata; sinagoge su imali od Avgustovog doba i
sauvali su ih sve do danas. Ima li boljeg primera od
ovoga da su Rimljani toleranciju smatrali najsve- tijim
zakonom ljudskog prava?
* Majorum gentium (lat.) starijih plemena. (prim. prev.)
** Deos peregrinos ne colunto stare bogove ne potovati.
(prim. prev.)
*** Josif Flavije, rimski istoriar. (prim. prev.)
41
Tvdi se da su im su se pojavili hriani, ti isti Rimljani koji ranije nikoga nisu progonili, poeli da ih progone. Izgleda mi oigledno da je ta iwenica netana; za
dokaz u uzeti samog svetog Pavla. Dela apostolska
(21:24) nas ue da je sveti Jakov predloio svetom Pa- vlu
da obrije glavu, poto su ovoga Jevreji optuili da
eli da preko Isusa Hrista uniti mojsijevski zakon, i da se
sa etvoricom Jevreja proisti i svi e doznati da ono
to su uli za tebe nita nije, nego da i sam dri zakon i
ivi po wemu.*
Hrianin Pavle je zatim sedam dana obavljao sve
judaistike obrede; meutim, nije prolo ni svih sedam
dana kada su ga Jevreji iz Azije prepoznali i videvi da je
uao u hram ne samo sa Jevrejima, ve i sa nejevrejima,
zavapili da ini svetogre: zatim su ga uhvatili i
odveli pred guvernera Feliksa, a potom se obratili Fistovom sudu. Jevreji iz gomile su traili smrt; Fist im je
odgovorio: ... da nije obiaj u Rimljana da se prije pokloni kakav ovjek na smrt dok se optueni ne suoi s
onima koji ga tue, i ne primi mjesto da odgovara za
svoju krivicu. (Dap. 25:16)
Rei ovog sudije su utoliko znaajnije ukoliko se zna
da on nije imao nikakvog uvaavawa prema svetom Pa- vlu
i da je prema wemu oseao samo prezir: zavaran lanim objawewima svog razuma, smatrao ga je ludakom; ak mu je i sam poruio da je skrenuo s uma. (Dap.
26:24) Fist je stoga samo sledio ravnopravnost rimskog
zakona pruajui zatitu neznancu koga inae nije cenio.
* Svi citati iz Starog zaveta dati su prema prevodu ure Daniia, a iz Novog zaveta prema prevodu Vuka Karaxia; skraenice za
poglavlja su date na uobiajeni nain. (prim. prev.)
** Sadukejci pripadnici jevrejske religiozne sekte koja nije
priznavala predawe i nije verovala u anele i besmrtnost due nego
samo u Mojsijeve zakone; protivnici fariseja. (prim. prev.)
Eto kako je sam Sveti duh objavio da Rimljani nisu

progonitelji i da su pravedni. Nisu se Rimljani pobunili
protiv svetog Pavla, ve su to bili Jevreji. Isusov brat, sveti
Jakov, bio je kamenovan po nareewu Jevreja sadukejca**, a ne Rimljanina. Sami Jevreji su kamenovali
svetog Stefana 1; a kada je sveti Pavle uvao odore
delata, to nije inio kao rimski graanin.
Prvi hriani nesumwivo nisu imali o emu da se spore protiv Rimljana; wihovi jedini neprijatelji bili su Jevreji od kojih su poeli da se odvajaju. Poznato je kakvu
bezobzirnu mrwu gaje svi pripadnici neke sekte prema
onima koji napuste wihovu veru. Nema sumwe da je u
sinagogama Rima dolo do nemira. Svetonije u Klaudijevom ivotu (pogl. V) kae: Rim je proterao Jevre- je
koji su, potaknuti od Hrista, stalno izazivali nemire.
Prevario se govorei da ih je Hrist podsticao, ali o pojedinostima nije mogao da sazna od naroda koji je u Rimu
bio toliko omraen kao to su to bili Jevreji; meutim, nije
pogreio to se tie uzroka ovih sporova. Svetonije je pisao
u doba Hadrijana, u drugom stoleu; u to doba u oima
Rimljana hriani se nisu razlikovali od Jevreja. Odlomak
iz Svetonijevog dela pokazuje da su Rimljani, neskloni
progonima ranih hriana, tada ugwetavali Je- vreje koji su
ove progawali. eleli su da rimska sinago- ga pokae
prema wihovoj razdvojenoj brai podjednaku samilost kao
to je senat pokazao prema wima, a prognani Jevreji su se
brzo vratili; ak su im dodeljene i po1
Mada Jevreji vie nisu imali sudsku vlast otkako je Arhelaj
prognan meu Alobroge a Judeja pretvorena u provinciju imperi- je,
Rimljani su ipak esto zatvarali oi kad su Jevreji uzimali zakon u
svoje ruke, tj. kad su posle nemira kamenovali one za koje su verovali
da su ih osramotili.
2
Ulpijan, Digest., lib. I, tit. II. Eis ljui judaicam superstitionem seljuuntur honores adipisci permiserunt, etc.
asti, uprkos zakonima koji su im ih uskraivali: o tome

nas obavetavaju Dion Kasije i Ulpijan 2. Da li je mogue da su posle propasti Jerusalima carevi Jevrejima ukazivali poasti, a da su progonili, predavali delatima i
zverima hriane koje su smatrali jevrejskom sektom?
Tvrdi se da ih je progawao Neron. Tacit izvetava da su
oni optueni za poar u Rimu i da su ih prepustili narodnom besu. Da li se u takvoj optubi radi o wihovoj veri?
Nesumwivo ne. Da li bismo rekli da su Kinezi, ko* Batavija danas Xakarta, glavni grad Indonezije, nekada holandska kolonija. (prim. prev.)
3
Tacit kae (Anali, V, 44): Oni koje je narod, gnuajui se
wihovih nedela, nazivao hrianima. Teko je poverovati da se za
hriane ve tada znalo u Rimu. Tacit je pisao u doba Vespazija- na i
Domicijana; govorio je o hrianima onako kako se u to vreme
govorilo. Usudio bih se da kaem kako bi rei odio humani ge- neris
convicti upravo u Tacitovom stilu mogle da znae, ubeeni da ih
ljudski rod mrzi, isto tako kao i ubeeni u mrwu prema ljudskom
rodu.
[ta su zaista radili u Rimu ovi prvi misionari? Trudili su se da
pridobiju nekoliko dua, poduavali ih najistijem moralu; nisu
ustajali ni protiv kakve vlasti; poniznost wihovih bia bila je dovedena do krajnosti ba kao i wihov poloaj i stawe; jedva da se za wih
znalo; jedva da su se odvojili od drugih Jevreja; kako bi ljudski rod
koji nije ni znao za wih mogao da ih mrzi? I kako bi bilo mogue da su
oni ubeeni u mrwu prema ljudskom rodu?
Kada je London izgoreo, za to su bili optueni katolici; ali to se
desilo posle verskih ratova, posle oruane zavere kojoj su neki nedostojni katolici bili posveeni.
Rani hriani Neronovog vremena se svakako nisu nalazili u
istim prilikama. Prilino je teko prodreti do ponora istorije: Tacit ne
iznosi nijedan razlog za sumwu da je sam Neron eleo da spali Rim do
temelja. Svakako je bilo utemeljenije osumwiiti arlsa II da je spalio
London: krv wegovog oca kralja, pogubljenog pred narodom koji je
zahtevao wegovu smrt, mogla je da poslui kao izgovor; ali Neron nije
imao ni opravdawa, ni izgovora, ni koristi. Ta- kva besmislena
govorkawa svugde mogu da poteknu iz naroda: i
danas ujemo razne lude i neopravdane prie.
je su pre nekoliko godina poklali Holanani u predgraima Batavije*, bili rtvovani zbog religije? Koliko god
bili skloni da padnemo u zabludu, nemogue je netoleranciji pripisati uas koji je pod Neronom zadesio nekolicinu nesrenih polujevreja i poluhriana. 3
Tacit koji je bio dobar poznavalac vladarskih prilika, svakako je
morao da poznaje i prilike u narodu, uvek tatom, uvek buntovnom u
svojim naglim i prolaznim shvatawima, nesposobnom da ita uoi a
kadrom da bilo ta kae, da u sve poveruje i da sve zaboravi.
Filon (De Virtutibus i Legatione ad Caium) kae da ih je Sejan
(Tiberijev savetnik) progonio u doba Tiberija, ali da je posle Seja- nove
smrti car obnovio wihova prava. Bili su izjednaeni sa rimskim
graanima zbog ega su bili omraeni; uestvovali su u raspo- deli ita
i, ak, ako bi raspodela padala na subotu, wima su ito de- lili drugim
danom: svakako je to bilo u znak priznawa zbog novca koji su udelili
dravi, jer su oni u svakoj zemlji kupovali toleranciju i brzo bi se
obetetili za trokove koje su imali.
Dodao bih ovoj napomeni da Filon smatra Tiberija mudrim i
pravednim vladarom. Ja sam skloniji da verujem kako nije bio pravedan ve se pravednost uklapala sa sopstvenom dobiti; no i to to
Filon navodi nagoni me da malo posumwam u strahote zbog kojih mu
zameraju Tacit i Svetonije. Izgleda mi neverovatno da se sedamdesetogodiwi nepokretni starac povukao na ostrvo Kapri da bi se
tamo posvetio eljenim raskalanostima koje zadaju muke i kakve su
bile nepoznate i najrazuzdanijima meu rimskom mladei; ni Tacit ni Svetonije nisu poznavali ovog cara; sa zadovoljstvom su
se poveli za narodnim glasinama. Oktavije, Tiberije i wihovi na- sledici
bili su nepodnoljivi jer su vladali narodom koji je trebalo da bude
slobodan; istoriari su uivali da ih rue a tim istoriarima se verovalo
na re jer nije bilo hronika, starih dnevnika, dokumenata; osim toga
istoriari nikoga ne citiraju; nemogue im je protivreiti; ruili su koga
su hteli i po svom nahoewu odluivali o sudu potomstva. Pametan
italac treba da uoi u kojoj meri je potrebno biti oprezan prema
verodostojnosti istoriara, koliko uverljivosti treba pridati optim
iwenicima koje potvruju ozbiljni pisci, proistekli iz prosveenog
naroda, i dokle se ograniiti u uverljivosti pria koje ti isti pisci navode
bez ikakvog dokaza.
I
O MUENICIMA
Uskoro su se pojavili hrianski muenici. Teko je
tano utvrditi iz kojih razloga su ovi muenici bili osuivani, ali usuujem se da poverujem kako nijedan od
wih, bar pod prvim cezarima, to nije bio iskljuivo zbog
svoje religije sve vere su bile tolerisane; kako bi bilo
mogue otkrivati i progoniti neke neugledne koji su imali
poseban kult, u doba kad su svi ostali bili doputeni?
Tit, Trajan, Antonin i Decije nisu bili varvari: da li je
mogue zamisliti da su oni jedino hrianima uskra- tili
slobodu kakvu su uivali svi ostali? Da li bi se usudili da
ih optue iskljuivo zbog tajnih obreda, dok su obredi
Izide, Mitre ili sirijske bogiwe, svi strani rimskoj veri, bili
doputeni bez ikakvih ograniewa? Progoni su svakako
morali da imaju neke druge razloge, a neki drugi oblici
mrwe, podravani dravnim razlozima, krivi su za
krvoprolie hriana.
1
Razume se da mi uvaavamo sve to uzvisuje ugled crkve; molimo se svetim muenicima, ali molei se svetom Lavrentiju
Na primer, kada je sveti Lavrentije odbio da rimskom prefektu Korneliju Sekularisu preda novac hriana koji je uvao, prirodno je to su prefekt i impera- tor
bili ljuti: nisu znali da je sveti Lavrentije ovaj novac
razdelio siromanima i da je tako uinio milosrdno i
sveto delo; smatrali su ga otpadnikom i pogubili. 1
Razmotrimo muenitvo svetog Poliekta. Da li su
ga osudili samo zbog vere? On odlazi u hram u kojem se
zaziva milost bogova radi pobede cara Decija; on
vrea rtvenike, prevre i razbija oltare i statue u kojoj
bi zemlji na svetu oprostili takav ispad? Hrianin koji je
javno pocepao edikt cara Dioklecijana i koji je na svoju
sabrau navukao veliki progon tokom dve po- sledwe
godine vladavine ovog gospodara, nije imao i- stu savest i
bio je nesrean to je prouzrokovao nesreu svojih savernika. Ovakav neumereni poriv koji se
esto javljao i koga su osuivali i mnogi crkveni oevi,
verovatno je bio uzrok svih progona.
Nipoto ne poredim prve sakramentalce* sa ranim
hrianima: ne pripisujem grehe istini; ali Farel, prethodnik ana Kalvina, poinio je u Arlu istu stvar koju je
moramo da posumwamo u rei koje mu je uputio sveti Sikst:
Slediete me tri dana; da je u tom kratkom vremenu rimski prefekt zatraio od wega da prikupi novac od hriana; da je Lavren- tije
imao vremena da okupi sve siromane u gradu; da je otiao do prefekta
da bi ga odveo na mesto na kojem su se ovi bednici saku- pili; da su mu
priredili suewe; da je bio izloen ispitivawu; da je prefekt od nekog
kovaa zatraio velike reetke da bi na wima is- pekli oveka; da je
prvi magistrat Rima takoe prisustvovao ovom suewu; da je sveti
Lavrentije na ogwu rekao: Dovoljno sam peen na ovoj strani, okreni me na drugu stranu ako eli da me pojede? Ovakvo spaljivawe ljudi nije u duhu Rimljana; i kako je
mogue da nijedan paganski pisac ne pomiwe nijedan slian sluaj?
* Sakramentalci ime pojedinih protestantskih sekti koje su
imale svoje specifino shvatawe evharstije. (prim. prev.)
sveti Poliekt uinio u Jermeniji. Ulicama je tokom procesije noen kip svetog Antonija Pustiwaka; Farel se sa
nekolicinom svojih sledbenika obruio na monahe koji su
nosili svetog Antonija, pretukao ih i rasterao i bacio svetog
Antonija u reku. Zasluio je smrt koja ga nije stigla jer je
imao vremena da pobegne. Da se zadovoljio povicima
upuenim monasima da ne veruje da je gavran doneo pola
hleba svetom Antoniju Pustiwaku, niti da je sveti Antonije
razgovarao sa kentaurima i satirima, bio bi strogo ukoren
jer je remetio red; ali da je uvee, posle procesije, samo
paljivo prouio priu o gavranu, kentaurima i satirima,
niko mu nita ne bi mogao prigovoriti.
Zar bi Rimljani trpeli da se ozloglaeni Antinoj
uvrsti u red pomonih bogova, a da bi raskomadali i
predali zverima sve one kojima bi se moglo zameriti da se
klawaju jednom pravedniku! Zar bi priznali vrhovnog
Boga 2, najvieg Boga, gospodara svih pomonih
boanstava potvrenog geslom Deus optimus maximus, a
progonili bi one koji se klawaju jednom Bogu!
Nije izvesno da je ikad u doba careva bilo inkvizici2
Dovoljno je samo proitati Vergilija da bi se videlo kako su
Rimljani priznavali vrhovnog Boga, vladara svih nebeskih bia.
U misterijama u koje su bili upueni gotovo svi Rimljani, pevalo
se samo o jedinstvu Boga. Pogledajte divnu Orfejevu himnu; proitajte pismo Maksima iz Madore svetom Avgustinu u kojem kae da
samo budale mogu da ne priznaju vrhovnog Boga. Longin kao
paganin pie svetom Avgustinu da je Bog jedinstven, nepojmljiv,
neopisiv; i sam Laktancije, koga je teko optuiti za preteranu obzirnost, priznaje u svojoj V kwizi (Divin. Institut., c. III) da su
Rimljani sve bogove podredili vrhovnom Bogu. I Tertulijan u
svojoj Apologetici (pogl. IV) iznosi da itavo carstvo priznaje
jednog Boga, gospodara sveta ije su mo i veliina beskrajne. Posebno pogledajte Platona, Ciceronovog uitelja filozofije, i nai e- te
da postoji samo jedan Bog kome se treba klawati, voleti ga, ra- diti po
wegovom svetom i pravednom uzoru. Epiktet u okovima, Marko
Antonije na prestolu, na stotinu mesta kazuju isto.
48
49
je protiv hriana, tj. da su ih obilazili po kuama i ispitivali o wihovoj veri. Nikada to nisu inili ni protiv Jevreja, Sirijaca, Egipana, barda, druida, filozofa. Dakle,
muenici su bili oni koji su ustali protiv lanih bogova. Ne
verovati u wih bila je veoma mudra, veoma pobona stvar; meutim, ako su se oni, nezadovoljni samo
oboavawem jednog Boga u duhu i istini, okomili na
postojei kult ma koliko on bio apsurdan, primorani
smo da kod wih zapazimo netoleranciju.
Tertulijan u svojoj Apologetici (pogl. I) priznaje
da su hriane smatrali pobuwenicima: optuba je
nepravedna, ali pokazuje da nije samo hrianska religija
bila ta koja je brinula magistrate. On priznaje (pogl.
V) da su hriani odbijali da svoja vrata ki- te
lovorovim granama tokom javnih proslava carskih
trijumfa: takvo ponaawe bilo je lako osuditi kao zloin
uvrede velianstva.
Prvu sudsku kaznu protiv hriana izrekao je Domicijan, ali se ona ograniila na jednogodiwi progon:
Facile coeptum repressit, restitutis etiam ljuos
relegaverat, veli Tertulijan (pogl. V). Laktancije u svom
ponesenom stilu tvrdi da je crkva bila mirna i napredna od
Domici- janovog do Decijevog vremena (pogl. III).
Tako dug mir, kae, prekinut je onda kad se odurna zver
Decije ustremio na crkvu: Exstitit enim post annos
plurimos ex- secrabile animal Decius, ljui vexaret
Ecclesiam. (pogl. IV) Ne elimo ovde da raspravljamo o
miljewu uenog Dodvela* o malom broju muenika; ali
da su Rimljani toliko progonili hriansku religiju, da je
senat neodme- renim kaznama osudio toliko nevinih, da su
hriane po- tapali u vrelo ulje, da su gole devojke bacali
zverima u
cirkusu, zato bi ostavljali na miru prve biskupe u Rimu?

Sveti Irinej od svih biskupa u muenike ubraja iskljuivo
Telesfora, iz 139. godine, ali nema nikakvih dokaza da je
ovaj Telesfor bio osuen na smrt. Zefirin je vladao rimskom crkvom osamnaest godina i mirno umro 219. godine. Istina je da su meu najstarije muenike uvrtene i prve
pape; ali tada je re muenik uzimana u doslovnom
znaewu: martir je znailo svedoewe a ne stradawe .
Teko je usaglasiti progone sa slobodom koju su hriani imali da sazovu pedeset est sabora, koliko su ih u
prva tri veka nabrojali crkveni pisci.
Progona je bilo, ali da su bili toliko estoki kao to se
govori, Tertulijan koji je sa toliko strasti pisao protiv
vladajueg kulta, verovatno ne bi umro u svojoj postelji. Poznato je da carevi nisu itali wegovu Apologetiku; opskurni spis, sastavljen u Africi, nije dospeo do onih
koji su vladali svetom, ali je morao biti poznat onima koji
su bili u dodiru sa prokonzulom Afrike; morao je privui
prilinu mrwu na pisca, ali on nije iskusio nikakvo
muenitvo.
Origen je javno poduavao u Aleksandriji i nije bio
osuen na smrt. Isti Origen koji se tako slobodno obraao paganima i hrianima, koji je pronosio Hristove
rei onima koji su odricali Boje trojstvo, u treoj kwizi
protiv Celza otvoreno je priznao da je bilo suvie
malo muenika, premalo. Ipak, hriani se ne odriu
sredstva kako bi wihova religija obuhvatila itav svet;
pohode gradove, utvrewa, sela.
Izvesno je da su neprijateljski svetenici ova neprestana hodoaa mogli da proglase pobunama; ipak su te
misije bili doputane, uprkos egipatskom narodu, uvek
uzbuenom, buntovnom i podlom, narodu koji je
* Henr Dodell (16411711), irski istoriar i teolog koji je tvrdio da progoni prvih hriana nisu imali ni opseg a ni karakter koji im
je pripisivala katolika istoriografija. (prim. prev.)
3
Ovu tvrdwu treba dokazati. Treba priznati da su, poto je istorija
zamenila predawe, Egipani predstavljani kao kukaviki i
50
sujeveran narod. Kambis je potinio Egipat posle svega jedne bitke;
Aleksandar je nametnuo svoje zakone bez ikakvih borbi, ne podiui
opsadu oko bilo kog grada; Ptolomeji su ga osvojili bez oruja; Cezar i
Avgust su ga lako potinili; Omar je osvojio itav
Egipat samo u jednom ratu; Mameluci, narod sa Kolhide i obro- naka
Kavkaza, zagospodario je wime posle Omara; i oni su, a ne Egipani,
odbili vojsku Svetog Luja i zarobili tog kralja. Najzad, Mameluci su
postali Egipani, to e rei mekuci, kukavice, neo- prezni i
lakomisleni poput prirodnih stanovnika tog podneblja, i za tri meseca
su se nali pod Selimom I koji je obesio wihovog vou i
prikljuio oblast Turskom carstvu sve dok je nisu osvojili drugi varvari.
Herodot prenosi da je u davnim vremenima egipatski kralj Sezostris poao iz zemlje sa zvaninom namerom da pokori vaselje- nu;
oigledno je da je takva namera dostojna samo Don Kihota, a ukoliko
zanemarimo iwenicu da Sezostris i nije egipatsko ime, ovaj
dogaaj, kao i mnoge prethodne iwenice, mogli bismo da svr- stamo
u red pria iz Hiljadu i jedne noi. Meu pokorenim narodima nita
nije rasprostrawenije od bajki o wihovoj nekadawoj ve- liini, kao to
u nekim zemljama porodice bednika izvode svoje po- reklo od drevnih
vladara. Egipatski svetenici pripovedali su Hero- dotu da je kralj
Sezostris krenuo u pohod sa namerom da pokori Kolhidu; to bi
odgovaralo prii da je francuski kralj poao iz Ture- na da pokori
Norveku.
Iako se ove prie ponavljaju u hiljadama i hiljadama kwiga, wihova verodostojnost time nije nimalo potvrena; mnogo je prirod- nije
da su vrsti i neustraivi stanovnici Kavkaza, Kolhiani i drugi Skiti
koji su u toliko navrata pustoili Aziju, prodrli do Egipta, a da su
svetenici iz Kolhosa naposletku izvestili o prihvatawu obiaja
obrezivawa, nije dokaz da su ih Egipani pokorili. Diodor sa Sici- lije
navodi da su svi kraljevi koje je Sezostris pobedio, svake godine
dolazili iz svojih krajeva i donosili mu danak, a da se Sezostris wima
poigravao kao da su kowi na koijama, pa bi ih upregao za koiju
kojom se prevozio do hrama. Ove gargantuovske prie se svakodnevno
prepisuju. Ovi su kraljevi svakako bili vredniji od toga da ih upreu
kao kowe.
Piramide i druge starine dokazuju jedino ponos i neukus egipatskih
vladara, kao i ropstvo priglupog naroda koji je svojim rukama, kao
jedinim dobrom kojim je raspolagao, udovoljavao prostakoj
umiljenosti svojih vladara. Vlast nad ovim narodom, ak i u vremena koja se toliko slave, izgleda apsurdno i tiranski; tvrdilo se da sva
51
raereio jednog Rimljanina koji je ubio maku, vazda

besprizornom narodu, ta god ljubitelji piramida rekli. 3
Ko je drugi trebalo da ustane protiv svetenika i vlasti
nego sveti Grigorije udotvorac, Origenov uenik?
Grigorije je jedne noi video starca poslatog od Boga u
pratwi ene koja je zraila svetlou; ta ena bila je Bogorodica, a starac Jovan Bogoslov. Sveti Jovan mu je
pokazao simbol koji e sveti Grigorije poeti da propoveda. Odlazei u Neokesareju, proao je pored hrama u
kojem su objavljivana proroanstva i gde ga je kia
primorala da prenoi; u hramu se vie puta prekrstio.
Sutradan je veliki svetenik hrama bio iznenaen to
demoni, koji su mu ranije redovno odgovarali, vie nisu
hteli da objavljuju proroanstva te ih je prizvao. a- voli
su mu rekli da se vie nee pojavljivati; saoptili su
zemlja pripada wihovih monarsima. I takvi robovi su kanili da
osvoje svet!
Navodno veliko znawe egipatskih svetenika je jo jedno preterivawe. LJudi koji su tvrdili da je tokom jedanaest hiljada godina Sunce
dva puta izalo i dva puta zalo, nastavljajui svojim tokom, svakako su
nadmaili i pisca Lijekog almanaha. Religija ovih svetenika koji su upravljali dravom ne moe se porediti sa religijom
najdivljijih naroda Amerike: poznato je da su potovali krokodile,
majmune, make, luk; danas na itavom svetu, uz izuzetak kulta
velikog lame, ne postoji neto toliko apsurdno.
Ni wihova umetnost nije mnogo vrednija od religije; nema nijed- ne
stare egipatske statue koja bi bila podnoljiva, a sve to je iole vrednije
stvorili su umetnici iz Grke u Aleksandriji pod Ptolomeji- ma i
cezarima: da bi nauili geometriju bio im je neophodan Grk.
Uvaeni Bose se oduevljala egipatskim zaslugama u svojoj
Raspravi o optoj istoriji upuenoj sinu Luja IV. Ova kwiga moe da zadivi mladog vladara, ali se naunici wome ne mogu zadovoljiti: re je o veoma lepo napisnoj pohvali, ali istoriar mora da bude
preteno filozof a ne besednik. Inae, ovo razmiljawe o
Egipanima iznosimo samo kao pretpostavku: kako bismo drugaije i nazvali sve ono to se govori o starim vremenima?
52
mu da vie ne mogu da obitavaju u hramu, jer je u wemu

Grigorije proveo no i prekrstio se.
Vra je naredio da uhvate Grigorija koji mu je odgovorio: Mogu da oteram demone odakle god elim i
odvedem ih kud mi se svidi. Vratite ih onda u moj
hram, rekao mu je vra. Tada je Grigorije iscepao list iz
kwige koju je drao u ruci i ispisao sledee rei: Grigorije Satani: nareujem ti da se vrati u ovaj hram.
Hartiju su stavili na oltar, demoni su posluali i tog dana
nastavili sa proroanstvima kao i obino, posle ega su,
kao to je poznato, prestali.
Grigorije Niski govori o ovim dogaajima u ivotu
svetog Grigorija udotvorca. Paganski svetenici su se
svakako morali okrenuti protiv Grigorija i u svojoj zaslepljenosti ga izvesti pred sud; ipak wihov najvei neprijatelj nije bio izloen nikakvim progonima.
U povesti svetog Kiprijana navodi se da je on bio prvi
episkop Kartagine osuen na smrt. Muenitvo svetog
Kiprijana dogodilo se 258. godine nae ere; dakle dugo
vremena nijedan kartaginski episkop nije bio zlo- stavljan
zbog religije. Povest nam ne iznosi kakve su klevete
bile izreene protiv svetog Kiprijana, ko su bili wegovi
neprijatelji, zato je prokonzul Afrike bio besan na wega.
Sveti Kiprijan pie rimskom episkopu Korne- liju:
Nedavno se u Kartagini narod podigao i u dva navrata
traio da me bace lavovima. Sasvim je izvesno da je
uzbuewe ustrog naroda Kartagine izazvalo Kiprija- novu
smrt i sasvim je sigurno da ga car Gal nije izdaleka
osudio na smrt zbog wegove vere, poto je ostavio na miru
Kornelija koji je iveo pred wegovim vratima.
Brojni tajanstveni uzroci meaju se sa vidljivim
uzrokom, toliko nepoznatih povoda dovodi do progona
ljudi, da je u potowim stoleima nemogue raslani- ti
skriveni uzrok zle kobi najuglednijih ljudi, ponajvie
53
stoga to su razlozi neije osude bili poznati samo pripadnicima wegove stranke.
Primetimo da su sveti Grigorije udotvorac i sveti
Danilo, episkop Aleksandrije, koje niko nije osudio, i- veli
u vreme svetog Kiprijana. Zato su ih ostavili na miru,
mada su bili uveniji od episkopa Kartagine? I zato je
sveti Kiprijan bio izveden na sud? Zar nije mogue da su
lini i moni neprijatelji podlegli uticaju kle- veta, pod
izgovorom dravne zatite koja se tako esto vezuje za
religiju, dok su ostali imali sreu da izbegnu mrwu ljudi?
Nikako nije mogue da je sveti Ignatije stradao pod
milosrdnim i pravednim Trajanom iskljuivo zbog optube zbog hrianstva poto je hrianima bilo dopu4
Smrt svetog Ignatija se uopte ne dovodi u sumwu, ali zar i- tawe
izvetaja o wegovom muenitvu nee kod oveka zdravog razuma
pobuditi izvesne sumwe? Nepoznati pisac ovog izvetaja kae da je
Trajan verovao da je wegova slava nepotpuna ako carstvo ne potini
hrianskom bogu. Kakva misao! Da li je Trajan bio osoba koja je
poelela da pobedi bogove? Kad se Ignatije pojavio pred carem,
vladar mu je rekao: Ko si ti, neisti due? Ma- lo je verovatno da se
sam car obraao zatvoreniku i lino mu sudio; to nije bio obiaj
vladara. Da je Trajan naredio da pred wega izve- du Ignatija ne bi ga
pitao: Ko si ti? poto bi to ve znao. Da li je osoba poput Trajana
mogla da izgovori izraz kao to je neisti duh? Zar se ne uoava
da je to izraz isterivaa avola koga neki hrianin stavlja u usta caru?
Zar je to, pobogu, Trajanov stil?
Moe li se zamisliti da mu je Ignatije odgovorio da se zove Te- ofor
jer nosi Isusa u srcu i da je Trajan sa wim raspravljao o Isusu Hristu?
Trajanu pripisuju, na kraju razgovora, rei: Zapovedamo da Ignatije
koji se ponosi to u sebi nosi raspetoga, bude baen u okove, itd.
Sofista, neprijatelj hriana, mogao bi da nazove Hri- sta raspetim, ali
je potpuno nepojmljivo da se za takvim izrazom posegne u presudi.
Muewe raspiwawem na krst bilo je toliko ras- prostaweno meu
Rimljanima da se, u duhu ovog zakona, ne moe naznaiti kako se pod raspetim podrazumeva hrianski kult; carevi
ne objavljuju svoje odluke i sudove na ovakav nain.
54
teno da ga prate i da mu pruaju utehu dok su ga vodili u

Rim. 4 U nemirnom gradu Antiohiji, gde je Igna- tije bio
tajni hrianski episkop, esto je dolazilo do po- buna.
Moda su te pobune, zlonamerno pripisivane nevinim
hrianima, pobudile pawu vlasti koja se pre- varila, kao
to se esto deavalo.
Na primer, sveti Simeon je pred Saporom bio optuen da je uhoda Rimljana. Povest wegovog muenitva
prenosi da mu je kralj Sapor predloio da se pokloni
Suncu, ali poznato je da Persijanci uopte nisu negovali
kult Sunca smatrali su ga samo oliewem dobrog principa (Ormuzda), Boga Stvoritelja koga su priznavali.
Koliko god bili tolerantni, ne moemo ostati ravnoduni pred zgraavawima brbljivaca koji optuuju Dioklecijana za progone hriana im se popeo na presto. Pozovimo se na Eusebija iz Kesareje; wegovo svedoanstvo se ne moe porei; Konstantinovom miljeniku, slavopojcu, estokom neprijatelju prethodnih ca Svetom Ignatiju se pripisuje i dugo pismo upueno rimskim
hrianima: Piem vam, kae, sav u okovima. Naravno, ako mu je
bilo doputeno da pie rimskim hrianima, ti hriani uopte nisu
bili progoweni; Trajan dakle nije imao nameru da wihovom Bogu potini svoje carstvo; ili ukoliko su ti hriani bili pod progonom,
Ignatije je poinio veoma veliku neopreznost piui im; to je znailo
da ih izlae opasnosti, otkriva i postaje wihov potkaziva.
Izgleda da su oni koji su preraivali ova dela morali da imaju vie obzira prema stvarnosti i obiajima. Muenitvo svetog Polikar- pa
izaziva jo vie sumwi. Navodi se da se zauo glas sa nebesa: Iz- dri,
Polikarpe! Da su ga uli hriani ali ne i ostali; navodi se i da je, poto
je Polikarp stavljen na lomau, a ogaw zaplamteo, plamen ustuknuo
pred wim i pretvorio se u luk iznad wegove glave; da je iz wega izletela
golubica; da je svetac, koga je vatra prepoznala, ispustio miris koji je
omamio sve okupljene, ali da onaj kome se vatra nije usudila da
prie, nije izbegao udar maa. Priznajem da bismo morali da
oprostimo onima koji u ovim priama nalaze vie pobonosti nego
istine.
55
reva, mora se verovati kad ga opravdava. Evo wegovih

rei: Carevi su dugo pruali hrianima priline znake
blagonaklonosti, poveravali su im pokrajine, mnogi
hriani su iveli u palati, ak su se i enili hrianka- ma.
Dioklecijan je za enu uzeo Prisku, ija ki je bila
ena Maksimija Galera, itd. 5
Na osnovu ovog odluujueg svedoanstva koje se ne
moe poricati, moemo da prosudimo da su progoni koje
je Galerije naredio posle devetnaest godina vladavine
ispuwene milosrdno u i dobroinstvima, verovatno
proistekli iz neke intrige koja nam je nepoznata.
Stoga moemo da sagledamo koliko je apsurdna pria o pokolju itave tebanske legije koja je, kako se tvrdi,
u celosti stradala zbog religije.* Smeno je to je tu legiju
iz Azije doveo veliki sveti Bernard, teko da bi je iz Azije
pozvali da smiri pobunu Gala, godinu dana poto je ta buna ve bila uguena; nita mawe neverovat- na
nije ni pria da su pobili est hiljada peaka i sedam stotina
kowanika u prolazu u kojem je dve stotine ljudi moglo da
zaustavi itavu vojsku. Pria o ovom navodnom pokolju
poiwe oiglednom prevarom: Dok je zemlja stewala
pod Dioklecijanovom tiranijom, nebo je bilo ispuweno
muenicima. A ovaj dogaaj se zbio, kako kau, 286.
godine, u vreme kada je Dioklecijan bio najnakloweniji
prema hrianima i kada je Rimsko carstvo ivelo u
punom blagostawu. Napokon, ono to bi trebalo da nas
potedi ovakvih rasprava jeste iwenica da tebanska legija
nije ni postojala: Rimljani su bili suvie ponosni i razboriti
da bi sainili legiju od Egipana koji su Rimu sluili samo
kao robovi, Verna Canopi: to
Crkvena istorija, kwiga VIII.
* Re je o prii o jednoj legiji iz Tebe koja je po nareewu cara
Maksimilijana bila pobijena zbog religije. (prim. prev.)
5
57
bi bilo isto kao kada bi imali jevrejsku legiju. Poseduje- mo

imena trideset dve legije koje su inile glavnu snagu
Rimskog carstva; tebanska legija se ne pojavljuje meu
wima. Svrstajmo stoga ovu priu kraj sibilskih akrostihova koji su predviali uda Isusa Hrista i uz tolike zlonamerne navode izmiljene da obmanu vernike.
O OPASNOSTI OD LANIH
PREDANJA I PROGONA
La je predugo nametana ljudima; vreme je da spoznamo nekoliko istina koje se mogu raspoznati kroz
maglu raznih predawa o rimskoj istoriji posle Tacita i
Svetonija i koja je gotovo oduvek obavijala i hronike
drugih starih naroda.
Kako je mogue poverovati, recimo, da su Rimlja- ni,
taj ozbiljan i silan narod ije smo zakone usvojili,
osuivali hrianske device i estite devojke na prostituciju? To znai slabo poznavati strogo dostojanstvo
naih zakonodavaca koji su tako otro kawavali slabosti
vestalki. estita dela Ruinara govore o ovim beslovesnostima, ali da li Ruinarovim delima treba verovati
kao Delima apostolskim? estita dela, posle Bo- landa*,
navode da je u gradu Ankiri bilo sedam hrianskih devica, priblino sedamdeset godina starih,
* Ruinar i Boland bili su poznati autori itija svetaca. (prim.
prev.)
koje je guverner Teodekt osudio da se podaju gradskim mladiima; meutim, poto su sve device bile poteene, primorao ih da je potpuno nage uestvuju u
Dijaninim misterijama kojima se, meutim, uvek prisustvovalo pod velom. Sveti Teodosije, koji je zapravo
bio krmar, ali nita mawe zadrt hrianin, jarko je molio
Boga da usmrti ove svete device iz straha da ne padnu u
iskuewe. Bog mu je usliio molitve; guverner ih je
bacio u jezero sa kamenom oko vratova. Istog trenutka
prikazale su se Teodosiju i zamolile ga da ne pati to e
wihova tela pojesti ribe; bile su to wihove rei.
Sveti krmar i wegovi drugovi tokom noi su otili na
obalu jezera koje su uvali vojnici; nebeski plamen se
kretao ispred wih i kada su naili na straarsko mesto,
zvedani kowanik, pod punom borbenom opre- mom, sa
kopljem u ruci oterao je straara. Sveti Teodo- sije je
izvadio tela iz jezera; ubrzo je bio odveden pred guvernera,
a nebeski kowanik nije spreio da mu se odsee glava. Ne
moemo da ne ponovimo da se klawa- mo istinskim
muenicima, ali je teko poverovati u ovu Bolandovu i
Ruinarovu priu.
Da li bi na ovom mestu trebalo da navedemo i priu o
mladom svetom Rimljaninu? Bacili su ga u ogaw, tvrdi
Eusebije, a prisutni Jevreji psovali su Isusa Hrista to je
dopustio da spaljuju wegove sledbenike, dok je Bog iz
vatrenog ogwa izvadio Sedraha, Misaha i Avdenaga (Dn.
3). Tek to su Jevreji progovorili, sveti Rimljanin je
pobedonosno siao sa lomae; car je naredio da mu oproste
i rekao sudiji da ne eli da ima nikakve nevolje sa Bogom
udne rei iz usta Dioklecijana! Uprkos ca- revoj milosti,
sudija je naredio da svetom Rimljaninu odseku jezik i
mada je bilo delata, naredio je da to ui- ni lekar. Mladi
Rimljanin, roen kao mucavac, razgo-
58
vetno je progovorio im su mu odsekli jezik. Lekar je

isukao ma da bi pokazao da je operacija izvedena po
pravilima, a onda zadrao nekog prolaznika i odsekao mu
jezik kao to je to uinio svetom Rimljaninu; prola- znik je
umro na mestu jer, kako znalaki napomiwe pisac,
anatomija nas pouava da ovek ne moe da ivi bez
jezika. Zaista, ako je Eusebije napisao takve besmi- slice,
ukoliko ih nisu drugi ubacili u wegove spise, kakav
zakljuak moe da se izvede iz wegove Istorije?
Navode nam muenitvo svete Felicije i weno sedmoro dece koje je u smrt poslao mudri i poboni Anto- nin,
ne pomiwui ime pisca tog izvetaja.
Po svoj prilici neki revnosni ali neistinoljubivi pisac
eleo je da oponaa priu o Makabejcima. Tako izvetaj zapoiwe: Sveta Felicija je bila Rimljanka, ivela je
za vreme vladavine Antonina; iz ovih rei je jasno da
pisac nije bio savremenik svete Felicije. On tvrdi da je
pretor sudio pred svojim sudom na Marsovom polju; ali
rimski prefekt je svoj sud sazivao na Kapitolu, a ne na
Marsovom polju koje je sluilo za odravawe komi- cija i
vojnih parada, trka, vojnih igara ve i ovo pokazuje da
je u pitawu puka izmiljotina.
Jo se navodi da je posle suewa car nekolicini sudija
poverio brigu o izvrewu presude, to je potpuno suprotno
ondawem, kao i pravilima svih ostalih vremena.
Pomiwe se ak i sveti Hipolit za koga se pretpostav- lja
da su ga raereili kowima, poput Tezejovog sina
Hipolita. Meutim, ovakva kazna nije bila poznata starim
Rimljanima i samo je slinost u imenima izrodila
ovakvu bajku.
Obratite pawu da se u izvetajima o muenicima,
koje su iskljuivo sastavljali sami hriani, uvek pojavljuje gomila hriana koji slobodno dolaze da posete
59
osuenog u zatvoru, prate ga do gubilita, sakupljaju

wegovu krv, sahrawuju wegovo telo i izvode uda relikvijama. Da je u pitawu bio iskljuivo progon na ver- skim
osnovama, zar ne bi zlostavljali i ove neskrivene
hriane koji su pomagali osuenoj brai i koje su optuivali da izvode arolije telesnim ostacima muenika?
Zar ih ne bi drali onako kao to smo se mi odnosili prema valdenzima, albigenzima, husitima i razliitim protestantskim sektama? Mi smo ih ubijali, spaljivali na gomili, bez razlike u odnosu na godine i pol. Ima li u proverenim izvetajima o ovim drevnim progonima neeg
priblinog sa Vartolomejskom noi i pokoljima u Irskoj? Ima li bar jednog koji lii na godiwu svetkovinu
koja se i dalje proslavlja u Tuluzi, okrutni praznik koji bi
morao da zauvek bude zabrawen, tokom kojeg se itav
narod u procesiji zahvaljuje Bogu i ponosi se to je pre dve
stotine godina pobio etiri hiljade svojih sugraana?
Kaem ovo sa uasavawem, ali iskreno: mi, hriani,
bili smo progonitelji, delati, ubice! I to koga? Nae brae.
Mi smo unitili stotinu gradova, sa raspeem ili Biblijom u
ruci, i mi nismo prestajali da prolivamo krv i palimo
lomae od vladavine Konstantina do kanibal- skog besa
koji je ispunio itelje Sevene: besa, koji hvala nebesima,
vie ne postoji.
I dalje ponekad aljemo na veala jadne ljude iz Poatua, Vivarea, Valansa, Montobana. Od 1745. godine
obesili smo osam osoba koje nazivaju protestanstskim
propovednicima ili jevaneoskim slugama i iji je jedini
greh bio to su se Bogu molili za kralja na narodnom jeziku i to su priglupim seljacima davali gutljaj vina i komad hleba. O tome se u Parizu uopte ne zna, u wemu je
jedina vana stvar zadovoljstvo, u wemu se ne zna ni o
emu ta se deava u unutrawosti i u inostranstvu. Ova
suewa obavljana su za jedan sat, ak i bre, kao
60
da se radi o dezerterima. Da je kralj o tome bio obaveten, pomilovao bi te ljude.

Tako se ni u jednoj protestantskoj zemlji ne ponaa- ju
prema katolikim svetenicima. Vie je od stotinu
katolikih svetenika u Engleskoj i Irskoj, svi ih znaju, a
ostavili su ih na miru tokom posledweg rata.
Da li emo uvek biti posledwi koji e prihvatiti razumne obiaje drugih naroda? Drugi narodi su se popravili; kada emo se i mi popraviti? Trebalo nam je ezdeset godina da prihvatimo ono to nam je Wutn dokazao; jedva se usuujemo da spasavamo ivote nae
dece vakcinisawem; tek kratko vreme primewujemo
istinske principe poljoprivrede; kad emo poeti da primewujemo temeljne principe ovenosti? I sa kakvim
pravom moemo da zameramo paganima da su krivi za
stradawa muenika, dok smo mi sami krivi za jednaku
okrutnost pod istim okolnostima?
Priznajmo da su Rimljani usmrtili mnotvo hriana
samo zbog wihove religije: u tom sluaju Rimljani zasluuju ozbiljnu osudu. Da li bismo eleli da poinimo istu
nepravdu? A kada im zameramo da su progonili ljude,
da li elimo da i sami to postanemo?
Ako bi se naao neko dovoljno lien dobre volje ili
prilino fanatian da mi ovde kae: Zato ste ovde
razmatrali nae greke i zablude? Zato unitavate naa lana uda i lana predawa? Ona su hrana pobonosti
mnogih ljudi; u wima ima neophodnih zabluda; ne vadite iz
tela urasli ir koji moe da izazove raspad tela,
odgovorio bih mu: Sva ta lana uda kojima ste kao
istinom pridobijali vernike, sva ova apsurdna predawa
koja dodajete jevaneljskim istinama, gase veru u srcima;
mnogi koji ele da ue ali nemaju vremena da naue,
govore: Moji verouitelji su me prevarili, dakle vera
uopte ne postoji; bolje je baciti se pod okrilje pri-
61
rode nego pasti u zabludu; vie volim da zavisim od prirodnog zakona nego od ljudske izmiljotine. Drugi su bili
zlosreniji pa su otili i dalje: vide da ih je la zau- zdala i
ne ele ak ni ogranienu istinu, nagiwu ateizmu;
ovek tako postaje pokvaren, jer su drugi bili podmukli
i surovi.
To su posledice svih pobonih prevara i svih sujeverja. Obini ljudi ne razmiljaju punom dubinom; loe je
rei: Vorain, pisac Zlatne legende, i isusovac Ribadeneira, kompilator Cveta svetaca, govorili su samo
gluposti: znai, Bog ne postoji; katolici su ubili izvestan
broj hugenota a hugenoti su, takoe, ubili izvestan broj
katolika: dakle, Bog ne postoji; sluili su se ispovesti- ma,
prieima i svim svetim tajnama da bi poinili najuasnije zloine: dakle, Bog ne postoji. Naprotiv, zakljuiu: dakle, postoji Bog, onaj koji e se posle ovog
prolaznog ivota, tokom kojeg smo ga tako pogreno
upoznali i poinili tolike zloine u wegovo ime, smilo- vati
i uteiti zbog tolikih uasnih nevolja; jer ako se
63
osvrnemo na verske ratove, na etrnaest papskih izmi

koje su gotovo sve bile krvave, bestidnosti koje su skoro
sve donosile propasti, nepomirljive mrwe potpalje- ne
razliitim gleditima, ako se osvrnemo na sva zla koja je
izazvala lana revnost, ljudi su u ovom ivotu dugo
prolazili kroz pakao.
I
ZLOUPOTREBA NETOLERANCIJE
Zar e svakom graaninu biti doputeno da veruje
samo u sopstveni razum i da razmilja onako kako mu taj
prosveeni ili zabludeli razum zapoveda? Trebalo bi da
bude tako 1, pod uslovom da ne remeti red, jer od o- veka
ne zavisi da li e verovati ili ne, ali od wega zavisi da li
e potovati obiaje svoje otadbine; i ako biste rekli da je
greh ne verovati u veru veine i sami biste optuili rane
hriane, vae oeve, i opravdali biste one koje optuujete
da su ih progonili.
Odgovarate da je razlika prilina, da su sve religije delo
ljudi i da je samo Katolika, apostolska, Rimska crkva
Boje delo. Ali zaboga, da li zato to je naa religija
boanstvena, ona mora da vlada mrwom, besom,
progonima, oduzimawem imovine, zatvarawem, muewem, ubijawem i molitvama Bogu da prihvati to ubijawe? [to je hrianska religija boanstvenija, to mawe
1
Videti Lokovo Pismo o toleranciji.
prilii oveku da wome upravlja; ako ju je Bog stvorio,

Bog e je odrati i bez vas. Znajte da netolerancija
stvara samo licemere ili buntovnike: kakva zlokobna
alternativa! Najzad, da li biste uz pomo delata eleli da
odrite religiju boga koji je unitio delate i koji je
propovedao samo blagost i strpljewe?
Pogledajte, molim vas, strahovite posledice prava
na netoleranciju. Ako je bilo mogue graaninu koji ne
ispoveda doputenu veru na nekoj geografskoj irini,
oduzeti imawe, baciti ga u tamnicu i ubiti ga, koji bi izuzetak sauvao prvake drave od istih kazni? Religija
podjednako objediwuje i vladara i prosjake; vie od pedeset uewaka ili monaha podrali su ovu monstruoznu strahotu, naime da je doputeno oboriti i ubiti vla- dare
koji ne razmiljaju u duhu vladajue crkve; zako- nodavne
skuptine neprestano su osporavale ovakve
Isusovac Busembaum, kroz komentar isusovca Lakroa, kae da je
doputeno ubiti vladara koga je papa ekskomunicirao, u kojoj god
zemlji vladar da se nalazio, poto vaseljena pripada papi, a onaj ko
prihvata ovaj nalog ini milosrdno delo. Ovaj predlog, na- stao u
paklenim glavama, izazvao je najvei bes protiv isusovaca u
itavoj Francuskoj. Vie od iega su im zamerali ovu dogmu koja je
esto bila propagirana i esto osporavana. Verovali su da su se
opravdali pokazujui gotovo iste odluke kod svetog Tome i mnogih
jakobinaca (pogledati, ako je mogue, Pismo obinog oveka teologu,
o svetom Tomi, re je o isusovakoj brouri iz 1762. godine).
Zapravo, sveti Toma Akvinski, tuma boje volje, uskrauje pravo na
krunu odmetnutom vladaru i poziva na neposlunost prema istom;
tvrdi da crkva moe da ga kazni smru (II kwiga, 2. deo,
12. pitawe); da je car Julijan bio tolerisan zato to drava u to doba
nije bila dovoljno jaka (II kwiga, 2. deo, 12. pitawe); da je is- pravno
ubiti svakog jeretika (II kwiga, 2. deo, pitawa 11 i 12); da slavu stiu
oni koji izbave narod od tiranske uprave vladara, itd, itd. Sveti Toma je
veoma potovan; ali da su se ovakvi predlozi po- javljivali u Francuskoj
u vreme aka Klemana, wegovog sabrata i
cistercita Ravajaka, kakav bi bio odnos prema wemu?
2
64
grozne odluke groznih teologa. 2

Krv Anrija Velikog se jo puila kada je pariska
skuptina izdala proglas koji je uspostavio nezavisnost
krune kao temeljni zakon. Kardinal Diperon, koji je
mitru dugovao upravo Anriju Velikom, pobunio se
1614. godine protiv skuptinske objave i ponitio je.
Sve tadawe novine prenose navode kojima se Diperon
posluio u svojim harangama: Da se neki vladar proglasio pristalicom arijanizma, veli, bili bismo prinueni da
ga sruimo.
Ni sluajno, gospodine kardinale! Prihvatimo vau
maglovitu pretpostavku po kojoj je jedan od naih
kraljeva, poto je proitao istoriju sabora i crkvenih
otaca, bio zauen reima: jer je otac moj vei od mene (Jn 14:28), i uzimajui ih doslovno i dvoumei se izmeu sabora u Nikeji i onog u Carigradu, opredelio se za
Eusebija iz Nikomedije.* Ja zbog toga ne bih mawe sluao
svog kralja, ne bih se oseao mawe obaveznim svojom
zakletvom koju sam mu poloio; a ako biste se
Treba priznati da an Gerson, rektor Univerziteta, ide jo dalje
od svetog Tome, a kordiljer an Peti beskrajno dalje od Ger- sona.
Mnogi kordiljeri podrali su strane stavove ana Petija. Istina,
ova dijabolina doktrina o kraljeubistvu potekla je iskljuivo iz sulude ideje kojom su dugo bili zaokupljeni svi monasi da je papa
Bog na zemlji koji moe raspolagati prestolom i ivotima kraljeva
po svojoj volji. Po tome smo ispod Tatara koji veruju da je veliki lama
besmrtan: on im daje svoju nosiljku; oni sue tu relikviju, sastavljaju
je i ponizno ljube., [to se mene tie, priznajem da bih radi mira radije
nosio oko vrata takvu relikviju nego poverovao da papa polae bilo
kakva prava nad ivotima kraljeva, ak ni nad mo- jim ivotom, kakve
god da su okolnosti.
* Na Nikejskom saboru (325. godine) Arijevo uewe koje je poricalo Hristovu boansku prirodu, odbaeno je kao jeres. Arija je branio Eusebije iz Nikomedije. Carigradski sabor koji je sazvao car Teodosije 381. godine, potvrdio je i dopunio odluke Nikejskog sabora.
65
vi usudili da ustanete protiv wega, a ja bio va sudija,

proglasio bih vas krivim za uvredu velianstva.
Diperon je sukob jo vie proirio a ja u ga skrati- ti.
Ovo nije mesto za produbljivawe tih munih sporova;
ograniiu se time to u, zajedno sa svim graanima,
poruiti da Anriju IV ne dugujemo poslunost zbog
toga to je krunisan u [artru, ve zato to je pravo ovog
vladara na krunu neosporno; on ju je zasluio svojom
hrabrou i dobrotom.
I neka mi bude doputeno da kaem kako svaki graanin po istom pravu mora naslediti imovinu svog oca, i
da ne vidim zbog ega mu je treba oduzeti, a wega
obesiti jer deli miljewe Ratrama protiv Paskaza Rat- bera i
Beranera protiv Skota.
Poznato je da sve nae dogme nisu oduvek bile razumno objawene i opteprihvaene u naoj crkvi. Ka- ko
nam Isus Hrist nije rekao odakle proistie Sveti duh,
Rimska crkva, zajedno sa Grkom, dugo je verovala da
potie samo od Oca: naposletku je prihvatila da proistie
i od Sina. Pitam, nije li sutradan poto je tako od- lueno,
neki graanin koji se i dalje drao dojueraweg simbola, bio dostojan smrtne presude? Da li bi
okrutnost i nepravda bile mawe u kawavawu onoga koji bi
danas razmiljao kao to se nekada razmiljalo? Da li je u
doba Honorija I ovek bio kriv to se verovalo da Isus
nema dve volje?
Tek nedavno uspostavljena je teza o bezgrenom
zaeu: dominikanci u wu i dalje ne veruju. Kada e
dominikanci zasluiti muke na ovom i onom svetu?
Ako od nekoga treba da nauimo kako da se vlada- mo
u naim beskrajnim sporovima, to su svakako apo- stoli i
jevanelisti. Bilo je razloga da se stvori otar jaz izmeu
svetog Pavla i svetog Petra. Pavle u svojoj Po-
66
slanici Galatima izriito kae da e se suprotstaviti Pe- tru

jer je Petar zasluio prekor zbog prevare, kao i Var- nava,
zato to su obedovali sa nejevrejima pre Jakovlje- vog
dolaska, a potom se tajno povukli i razdvojili se od
nejevreja zbog straha da e uvrediti obrezane. A kad ja
vidjeh da ne idu pravo k istini jevanelja, rekoh Pe- tru
pred svima: kad ti koji si Jevrejin, neznaboa ki a ne
Jevrejski ivi, zato neznaboce nagoni da ive Jevrejski? (Gal. 2:14)
Ovo je bilo predmet estoke svae. Trebalo je saznati da li e novi hriani iveti jevrejski ili ne. Sveti
Pavle je u to vreme ak odlazio da prinosi rtve u hram u
Jerusalimu. Poznato je da su prva petnaestorica jerusalimskih episkopa bili obrezani Jevreji koji su potovali
abat i uzdravali se od zabrawenog mesa. [panski ili
portugalski biskup koji bi se obrezao i potovao
abat, bio bi spaljen u autodafeu. Ipak, zbog ovog sutinskog pitawa mir izmeu apostola, kao i meu prvim
hrianima, nije bio uzdrman,
Iako su jevanelisti liili na savremene pisce, imali su
mnogo ire borbeno polje za meusobne okraje. Sveti
Matej izbrojao je dvadeset etiri generacije od Davida
do Isusa (Mt. 1:17); sveti Luka izbrojao je etrdeset i
jednu (Lk. 2:23-31); te generacije su potpuno razli ite.
Ipak, ne vidi se da je meu uenicima nastala bilo kakva
nesloga zbog ovih oiglednih protivrenosti, veoma dobro
pomirenim kroz spise crkvenih otaca. Mi- losre nije bilo
ugroeno, a mir je bio ouvan. Postoji li bolja lekcija o
toleranciji u naim sporovima, i u smer- nosti u svemu oko
ega se ne slaemo.
Sveti Pavle u svojoj Poslanici rimskim Jevrejima
preobraenim u hrianstvo, koristi kraj itavog treeg
poglavlja da bi rekao kako jedino vera uznosi ljude a da
dela nikoga ne opravdavaju. Sveti Jakov, naprotiv, u
67
svojoj Poslanici , ponavlja da se moemo spasiti samo

delima. Eto, to je podelilo dve velike zajednice, ali nije
zavadilo apostole.
Kada bi progon onih sa kojima se sporimo bio sveti
in, trebalo bi priznati da bi onaj ko bi ubio vie jeretika,
bio najvei svetac u raju. [ta bi u wemu predstavljao
ovek koji se zadovoljio da pokrade svoju brau i baci ih u
tamnicu, u odnosu na one revnosne vernike koji su pobili
stotine u Vartolomejskoj noi? Evo dokaza.
Naslednik svetog Petra i wegov konzistorij ne mogu da
pogree; oni potvruju, slave, posveuju delo Vartolomejske noi: dakle taj dogaaj je bio veoma svet; da-
69
kle, u sluaju ubica jednakih po svojoj pobonosti, onaj

koji bi preklao dvadeset i etiri hugenotske trudnice
bio bi uzdignutiji u slavi od onog koji bi preklao samo wih
dvanaest. Iz istog razloga, fanatici iz Sevena morali su
da veruju kako e wihova slava rasti srazmerno broju
svetenika, vernika i katolikih ena koje budu
preklali. To su neobini razlozi za venu slavu.
drugim narodima izgledaju svojevoljne, podvrgnute

pozitivnom pravu i obiajima postale su zapovesti od
samog Boga; za Jevreje su postale boansko pravo, kao
to je nama sve to nam je zapovedio Isus Hrist, sin
Marijin, Boji sin, boansko pravo.
Uzdraemo se da ovde istraimo zbog ega je Bog
novim zakonom zamenio onaj koji je dao Mojsiju i
zbog ega je Mojsiju zapovedio vie stvari nego patrijarhu Avramu, a Avramu vie nego Noju. 1 Izgleda da je
postupao u skladu sa vremenom i sa brojnou ljudskog roda: to je velika oinska deoba, ali su ove prova- lije
esto suvie duboke za na slabaan vid. Drimo se
II
DA LI JE NETOLERANCIJA SMATRANA
BOANSKIM PRAVOM U JUDAIZMU I DA LI
JE ODUVEK PRIMENJIVANA
Verujem da se boanskim pravom nazivaju propisi koje
je doneo sam Bog. On je hteo da Jevreji jedu peeno jagwe sa gorkim zeljem (Izl. 12:8), i da ga gosti jedu stojei, sa tapom u ruci (Izl. 12:11), u znak seawa na
Pashu; naredio je da se posveewe vrhovnog svetenika
obavi tako da mu se krvlju premae desno uho, desna
ruka i desno stopalo, to je svima nama neobino, ali to
nije bio sluaj u drevno doba; on je eleo da se gresi
naroda natovare na jarca Azazela* (Lev.
26:23); zabranio je da se ljudi hrane ribom bez krljuti,
sviwama, zeevima, jeevima, sovama, grabljivicama,
grifonima, itd. (Pnz. 14)
Ustanovio je praznike i obrede. Sve ove stvari koje
* Odabirala su se dva jarca, od kojih bi se jedan rtvovao, a drugi,
na koga bi natovarili sve grehe, putan je pustiwskom bogu Azazelu.
(prim. prev.)
1
U nameri da dodamo nekoliko korisnih napomena, primetie- mo
da se ne kae kako je Bog sklopio savez sa Nojem i svim ivotiwama,
a ipak je dopustio Noju da jede sve ivo i sve to se kree; iskljuuje
jedino krv, koju ne dozvoljava u ishrani. Bog dodaje ko prolije krv
ovjeiju, wegovu e krv proliti ovjek.(Post. 9:6)
Ovi odlomci, kao i niz drugih, mogli bi se pripisati ustaljenim
shvatawima od starog veka do danas, kao i miljewu onih koji smatraju da ivotiwe imaju svest. Bog nije sklopio savez sa drveem i
kamewem koji nemaju osete, ve sa ivotiwama kojima se odvaio da
podari esto i izotrenije osete od naih, kao i neke svesne po- glede
neizbeno vezane za te osete. Zato i ne doputa varvarstvo u vidu
ishrane wihovom krvlju, budui da je krv izvor ivota, a samim tim i
oseaja. Uskratite ivotiwi krv i weni organi vie nee delovati. Stoga
se u Svetom pismu sa dobrim razlogom na stotinu mesta kae da dua,
tj. ono to se nazivalo ulnom duom, poiva u krvi, a ova sasvim
prirodna misao bila je rasprostrawena meu svim narodima.
Na ovoj ideji je zasnovana i samilost koju bismo trebali da pokazujemo prema ivotiwama. Od sedam Nojevih propisa prihvae- nih
meu Jevrejima, jedan zabrawuje ishranu organima ivih bia. Ovaj
propis dokazuje da su ljudi bili toliko okrutni da su ivotiwe klali i jeli
wihove sirove organe, ostavljajui ih da ive sve dok postepeno ne bi
pojeli sve organe iz wihove utrobe. Taj obiaj je zapravo opstao meu nekim varvarskim narodima, kao to se vidi u
70
naeg predmeta i pogledajmo najpre kakva je bila netolerancija meu Jevrejima.

Tano je da u Izlasku, Brojevima, Levitskoj kwizi,
Zakonima ponovljenim , ima vrlo otrih odredbi o veri i jo
stroih kazni. Mnogi komentatori sa mukom nastoje da
pomire Mojsijeve rei sa reima Jeremije i Amosa, i
uvenom besedom svetog Stefana u Delima apostolskim .
Amos kae (Am. 5:26) da su Jevreji u pustiwi potovali
Moloha, Remfama i Hijuna. Jeremija izri ito navodi
(Jr. 7:22) da Bog nije traio rtve od wihovih oeva
kad su izlazili iz Egipta. Sveti Stefan u svojoj besedi
Jevrejima kae: A Bog se okrenu od wih, i predade ih
da slue vojnicima nebeskijem, kao
to je pisano u kwizi proroka: eda zaklawa i rtve pri rtvovawima Bahusu na ostrvu Hios, koji se hranio sirovim mesom. Bog je dopustivi da se hranimo ivotiwama, preporuio i ovenost prema wima. Valja priznati da je varvarstvo muiti ih; jedino
navika moe u nama da uniti prirodnu odbojnost da ubijamo ivotiwe koju smo hranili vlastitim rukama. Postoje narodi koji su
se oduvek klonili toga; ova uzdranost i dalje vlada na indij- skom
poluostrvu; cela Pitagorina sekta u Italiji i Grkoj uzdrava- la se od
ishrane mesom. Porfirije u svojoj kwizi o Uzdravawu zamera svom
ueniku to je napustio sektu samo da bi se prepustio varvarskoj gladi.
ini mi se da bi se trebalo odrei prirodne svetlosti da bi se moglo utvrditi da su zveri samo maine. Postoji vidna protivrenost u
tvrdwi da je Bog podario ivotiwama organe ula a da im uopte nije
podario osete. (...)
Ova napomena moe nagnati na razmiljawe duhove zapitane
nad moi i dobrotom Tvorca koji prua ivot, oseawe, pamewe itd.
biima koja je stvorio svojom svemonom rukom. Ne znamo ni kako
nastaju ti organi, ni kako se razvijaju, ni kako se zaiwe ivot, ni kojim
zakonima se oseawa, misli, pamewe, volja, prikljuuju biu; u takvom dubokom i venom neznawu, u skladu sa naom prirodom, mi se neprestano raspravljamo, uzajamno progawamo, poput
bikova koji se rogovima tuku i ne znajui zato i kako imaju rogove.
71
nesoe mi za etrdeset godina u pustiwi, dome Izrailjev. I primiste ador Molohov, i zvijezdu boga svojega
Remfana, kipove koje nainiste da im se molite...
(Dap. 7:43)
Drugi kritiari zakljuuju da je Mojsije dopustio
mnotvo stranih bogova i to potkrepljuju reima iz Za2
Mnogo pisaca je iz ovog odlomka lukavo zakljuilo da je poglavlje koje se odnosi na zlatno tele (koje ne predstavlja nikog drugog
do boga Apisa) dodato Mojsijevim kwigama kao i niz drugih poglavlja.
Aben-Hizra je bio prvi koji je poverovao da je Petokwije preureeno u doba careva. Volaston, Kolins, Tindal, [eftsberi, Bolingbrok i mnogi drugi, tvrdili su da je vetina klesawa rei na uglaanom kamenu, opeci, olovu ili drvetu, bio jedini tada poznati nain pisawa; da su Haldejci i Egipani od Mojsijevog doba samo tako
pisali; da se tada moglo klesati samo u vidu oskudnih zapisa i hijeroglifa, tako da je potomstvu prenoena sutina stvari, a ne pojedinane povesti; da nije bilo mogue isklesati obimne kwige u pustiwi
u kojoj je boravite esto mewano, gde nije bilo nikoga ko bi mogao da
nabavi odeu ili je skroji, ak ni da saije sandale, pa je Bog bio
prisiljen da etrdeset godina ini uda da bi sauvali odeu i cipele u svom narodu. Navode i to da nije bilo mogue postojawe
tolikog broja klesara kada su nedostajala najneophodnija za- nimawa i
kada se ak ni hleb nije mogao zamesiti; ak i kada im se napomene da
su stubovi adora bili gvozdeni a ator od masivnog srebra, uzvraaju
da je naredba mogla da bude izdata u pustiwi, ali da je izvrena u
srenija vremena.
Oni ne mogu da shvate da je ovaj bedni narod traio zlatno tele
(Izl. 32:1) da bi mu se klawao u podnoju planine na kojoj se Bog
obratio Mojsiju, usred gromova i muwa koje je narod video (Izl. 19:1819) i uz zvuk nebeske trube koju je uo. Oni se ude to se ceo narod
uoi Mojsijevog silaska sa planine obratio Mojsijevom bratu traei
zlatno tele. Kako ga je Aron pretopio u samo jednom danu (Izl. 32:4)?
Najzad, kako ga je Mojsije pretvorio u prah (Izl.
32:20)? Kau da je bilo kom zanatliji nemogue da za mawe od tri
meseca izradi statuu od zlata, a da ni poznavawe hemijskih vetina nije
dovoljno da ga pretvori u prah; stoga Aronova obmana i Moj- sijev in
predstavljaju dva uda.
72
ovenost i prostosrdanost koje su ih prevarile, spreile su ih
da poveruju kako je Mojsije ubio dvadeset tri hiljade ljudi (Izl.
32:28) da bi okajao ovaj greh; ne mogu da pojme da se dvadeset tri
hiljade ljudi tek tako prepustilo smrti od levita, osim ako se nije zbilo
tree udo. Konano, oni smatraju da je udno to je najkriv- lji meu
svima, Aron, nagraen zbog zloina za koji su ostali tako svirepo
kaweni (Izl. 33:19; i Lev. 8:2), te da je postao prvosvetenik dok su
leevi dvadeset tri hiljade bliwih bili nagomilani pod oltarom za kojim
je on sluio.
Na sline tekoe nailaze i u sluaju dvadeset etiri hiljade
Izrailjaca ubijenih po Mojsijevom nalogu (Br. 25:9) da bi okajali greh
pojedinca koga su zatekli sa nekom devojkom Madijankom. Toliki
jevrejski carevi, posebno Solomon, nekaweno su se enili
strankiwama, tako da ovi kritiari ne mogu da tvrde kako je veza sa
jednom Madijankom bila tako veliki zloin; Rut je bila Moabit- kiwa,
mada je wena porodica poreklom bila iz Vitlejema; Sveto pismo je uvek
naziva Rut iz Moabita: ipak, ona je u postelju Boo- za legla po savetu
svoje majke; dobila je za to est snopova jema i potom se udala za
wega i rodila Davida. Rava je bila ne samo strankiwa ve i javna ena;
ona je kurva (In. 6:17); udala se za Sa- lamona, judejskog vladara, a
David je potekao od tog Salamona. Istu Ravu posmatraju kao linost
iz hrianske crkve; takvo je oseawe vie crkvenih oeva, a
posebno Origena u wegovoj sed- moj homiliji o Isusu Navinu.
Vetsaveja, Urijeva ena, sa kojom je David dobio Solomona, bila
je Etejka. Ako se vratite jo dalje unazad, patrijarh Juda se oenio
Hanaankom; wegov sin se oenio Tamarom od Aramovog roda; ova
ena sa kojom je Juda i ne znajui poinio incest, nije bila izraelskog
roda.
Tako se na Gospod Isus Hrist odvaio da se ovaploti meu Jevrejima u porodici u kojoj je pet strankiwa inilo oslonac da bi pokazao kako i tui narodi polau pravo na wegovo naslee.
Rabin Aben-Hizra, kao to se zna, bio je prvi koji se usudio da tvrdi
kako je Petokwije bilo preureeno znatno posle Mojsija; svoje
miljewe zasniva na nekoliko odlomaka. Hanaanac (1 Moj.
9:6) je tada bio u ovoj zemlji. Brdo Morija (2 Dnev. 3:1) je nazva- no
Boja planina. Postelja bazanskog kralja Oga i danas moe da se vidi u
Rabatu, a on je svu zemlju Bazan nazvao selima Jaira. U Izraelu se
nikada nije pojavio prorok poput Mojsija. Carevi su vladali u zemlji
Edomskoj (Post. 36:31) pre nego to je ijedan zavladao Izraelom. Tvrdi da ovi odlomci u kojima se pomiwu
73
dogaaji nastali posle Mojsija, ne mogu biti wegovo delo. Na ove
zamerke se odgovara napomenom da je re o belekama koje su znatno
kasnije pridodali prepisivai.
Wutn, ije ime moramo da izgovaramo samo sa potovawem, i sam
se kao smrtnik naao u zabludi u svom predgovoru komenta- rima o
Danijelu i svetom Jovanu, Mojsijevim kwigama, Isusu Na- vinu i
sudijama pripisuje ih potowim svetim ocima; oslawao se na poglavlje
VI Postawa, na etiri poglavlja Sudija, VII, VI- II, I,; na
Samuila, VIII, na kwige dnevnika, poglavlje II; na kwigu o Ruti, IV,
mada se u poglavlju VI Postawa govori o carevima, mada se
pomiwu u kwigama o sudijama, mada se u kwizi o Ruti govori o
Davidu, izgleda da su sve ove kwige preureene u doba careva. Takav
je i stav vie teologa na elu sa uvenim Le- klerkom. Ali ovakve
stavove deli samo malobrojna skupina koju radoznalost nagoni na
ispitivawe ovih ponora. Nema sumwe da ova radoznalost ne spada u
ovekove obaveze. Kada se ueni i neznalice, vladari i pastiri pojave
posle ovog kratkog ivota pred go- spodarom venosti, svako od nas e
tada poeleti da bude pravedan, ovean, saoseajan, velikoduan;
niko se nee hvaliti da je sa- znao koje je tano godine Petokwije
napisano i da je pomeano sa belekama koje su koristili prepisivai.
Bog nas nee ispitivati da li smo se opredelili za masorete protiv
Talmuda, da li smo pomeali kaf i bet, jod i vau, dalet i res: dakle,
sudie nam prema naim delima, a ne prema poznavawu hebrejskog
jezika. Ovde se vrsto drimo crkvene odluke to i jeste razborita
obaveza vernika.
Zavrimo ovu beleku vanim odlomkom iz Levitske kwige,
kwige sastavljene posle poklowewa zlatnom teletu. U woj se Jevrejima zapoveda da se vie ne klawaju kosmatima, prevarama
pomou kojih su ak poinili neuvene odvratnosti. Nije poznato da li
je ovaj udni kult dopreo iz Egipta, domovine sujeverja i ba- jawa, ali
verujemo da je obiaj naih umiljenih vetaca da potuju
abat, da se tog dana mole ovnu i da se sa wim prepuste nezamisli- vim
sramotama od ije pomisli nas hvata uas, preostao od starih Jevreja:
zapravo, oni su bili ti koji su u delu Evrope pouavali vetiarstvo. Kakav narod! Takva udna besramnost je i zasluila kaznu
kakva im je nametnuta zbog zlatnog vola, a ipak se zakonodavac
reava da ih jednostavno odbrani. Ovu iwenicu iznosimo na ovom
mestu samo da bi vas upoznali sa jevrejskim narodom: zver- stva su po
svoj prilici bila rasprostawena u ovom narodu, poto je to jedini poznati
narod kod koga je zakonom morao da bude zabrawen zloin koga se nije dosetio nijedan drugi zakonodavac.
74
kona ponovljenih (Pnz. 12:8): Ne inite kako mi sada

ovdje inimo, to je kome drago. 2 Oni se oslawaju na
iwenicu da nije pomenut bilo kakav religiozan in naroda u pustiwi: nema pomena ni proslave Pashe, ni Pedesetnice, ni Sukota, niti bilo kakve javne molitve; naposletku, obrezivawe, taj peat saveza Boga sa Avramom, uopte se ne praktikuje.
I dalje se dre prie o Isusu Navinu. Ovaj osvaja
govori Jevrejima: Ako li vam nije drago sluiti Gospodu, izaberite sebi danas kome ete sluiti: ili bogove kojima su sluili oci vai s onu stranu rijeke, ili bogove
Amoreja u kojih zemlji ivite... Narod odgovara: ... ne,
nego emo Gospodu sluiti Isus Navin im uzvraa:
Sami ste sebi svjedoci da ste izabrali Gospodu sluiti.
(In. 24:15, 21-22) Dakle, neosporno je da su pod Mojsijem imali i drugih bogova osim Jahvea.
Na ovom mestu potpuno je beskorisno odbacivati
kritiare koji smatraju da Petokwije nije napisao Mojsije, ve odavno je sve reeno na ovu temu; ak da je i
neki deo Mojsijevih kwiga napisan u doba sudija ili svetenika, time se ne gubi wegova ar ili boanstvenost.
Trebalo bi poverovati da je u zamoru i oskudici koje su Je- vreji
iskusili u pustiwama Farana, Oreba i Kades-Barne, slabiji,
enski pol pokleknuo. Izgleda da su Jevrejima zaista nedostajale
devojke, poto je za wih oduvek vaila zapovest da kadgod osvoje
utvrewe ili selo, bilo levo bilo desno od Asfaltitskog jezera, pobiju
sve osim devojaka stasalih za udaju. Arapi koji i danas obitavaju u
delu ovih pustiwa, u sporazumima koje sklapaju sa karavani- ma, uvek
zahtevaju da im se predaju mlade devojke. Vrlo je verovatno da su
mladii u ovoj turobnoj zemlji nadoknaivali potrebe ljudske prirode i
polnim optewem sa kozama, kao to se govori za neke pastire sa
Kalabrije. Ostaje da se proui da li su se iz tih optewa izrodila udovita i da li neke drevne prie o satirima, fauni- ma,
kentaurima i minotaurima imaju osnova; to tvrdi istorija, fizi- ka nam
jo nije rasvetlila ovo udovino poglavlje.
75
ini mi se da je dovoljno to je Sveto pismo potvrdilo

da su, uprkos izuzetnoj kazni koja im je izreena zbog
Apisovog kulta, Jevreji dugo ouvali potpunu slobodu;
moda je Mojsija pokolj dvadeset tri hiljade ljudi zbog
zlatnog teleta koje je podigao wegov brat, nauio da se
strogoom nita ne dobija i da je primoran da zatvori oi
pred zaneseno u naroda za tuim bogovima.
Uskoro je i sam prekrio zakon koji je doneo. (Br.
21:9) Zabranio je izradu bilo kakvih kipova, a ipak je
podigao kovanu zmiju. Odstupawe od zakona nalazimo u Solomonovom hramu ovaj vladar naloio je da se
izradi dvanaest volova koji su pridravali veliki ba- zen
hrama; heruvimi sa glavom orla i glavom teleta
smeteni su pod svod; izgleda da se na osnovu loe izraene glave teleta koju su pronali rimski vojnici verovalo da se Jevreji klawaju magarcu.
Potovawe tuih bogova bilo je uzaludno zabraweno;
Solomonu je sasvim prijao kult. Jerovoam, kome je Bog
podario deset plemena kraljevstva, podigao je dva zlatna
teleta (1. Car. 10:28) i vladao dvadeset dve godine,
ujedinivi u svojoj linosti poasti monarha i prvosvetenika. Pod vlau Rovoama, malo kraljevstvo Ju- deje
podie oltare i statue stranim bogovima. Sveti kralj Asa
nije unitio svetilita (1. Car. 15:14; 22:44). Veliki
svetenik Urija podie u hramu, na mestu oltara holokausta
(rtve paljenice), oltar sirijskom kralju (2. Car. 16)
Ukratko, u pogledu religije ne primeuju se ni- kakva
ograniewa. Poznato mi je da se veina jevrejskih
kraljeva uzajamno ubijala, istrebljivala, ali to je uvek
bilo iz interesa a ne zbog vere.
Tano je da su neki proroci branili interes neba u
svojoj osveti: Ilija je spustio ogaw sa nebesa da bi spalio
Baalove svetenike; Jelisije je doveo medvede koji su pojeli
etredeset dva deteta koja su ga nazvala elav-
76
cem (2. Car. 2:24); meutim, ovo su toliko neobina uda i retka dela da je nezamislivo da bi neko poeleo da ih
oponaa.
Tvrdi se i da je jevrejski narod bio prilino neuk i
varvarski. Kau (Br. 31) da je u ratu koji je vodio protiv
Madijanaca, Mojsije zapovedio da sva muka deca i sve
majke budu ubijene, a plen razdeljen. Pobednici su u
logoru zatekli 675.000 ovaca, 72.000 goveda, 61.000
magaraca i 32.000 devojaka; sve to su mogli su podeli- li,
a ostalo poubijali. Mnogi komentatori ak tvrde da su
trideset dve devojke rtvovane Gospodu: I esnaest tisu a
dua ljudskih, a od toga dio Gospodu trideset i dvije due.
(Br. 31:40)
Da su Jevreji zaista prinosili ljudske rtve Bogu, vidi
se iz svedoewa Jeftaja 3 i svedoewa o kralju Agagu 4
3
Iz teksta je izvesno (Sud. 9:39) da je Jeftaj rtvovao svoju ker.
Bog ne odobrava ovakvu predanost, kae don Kalmet u svojoj raspravi o Jeftajovoj elji; ali poto je to uiweno, on eli da tako bude,
makar samo da bi kaznio one koji vre rtvovawe, ili da bi po- tisnuo
lakou sa kojom bi ga vrili kada se ne bi plaili pogubljewa. Sveti
Avgustin i gotovo svi crkveni oevi osuuju Jeftajev in: tano je da
Sveto pismo navodi da je ovaj bio ispuwen duhom Bojim, a sveti
Pavle, u svojoj Poslanici Jevrejima, 11:32, hvali Jeftaja i svr- stava ga
uz Samuila i Davida.
Sveti Jeronim u svojoj Poslanici Julijanu kae: Jeftaj je rtvovao
svoju ker Gospodu i zato ga apostol ubraja meu svece. Eto ovakvih
i onakvih gledita o kojima nam nije doputeno da se izja- snimo;
moramo ak i da strahujemo od toga da zastupamo bilo kakvo
gledite.
4
Smrt kralja Agaga moemo posmatrati kao istinsku rtvu. Sa- ul je
ovog kralja Amaleka zarobio u ratu i primio ga pod svoje okrilje;
ali svetenik Samuilo mu je naredio da nikoga ne potedi; rekao mu je
to reima: Ubijte sve, od mukarca do ene, do male dece i one koja
su jo na sisi. Samuilo je raskomadao kralja Aga- ga, pred Gospodom,
u Galgalu. Revnost koja je vodila ovog proroka, kae don Kalmet,
stavila mu je ovom prilikom ma u ruke da
bi osvetio slavu Gospoda i zbunio Saula.
77
koga je svetenik Samuilo isekao na komade. Jezekilj im

ak obeava, da bi ih ohrabrio, da e jesti ljudsko meso:
Jeete kowa i kowanika, ispijaete krv vladara. Mnogi
komentatori pripisuju oba stiha ovog proroanstva samim Jevrejima, a ostatak mesodernim zverima. U itavoj prii o ovom narodu ne nalazimo znake
velikodunosti, srdanosti, dobroinstva; ipak, kroz
oblake wihovog dugog i uasnog varvarstva, isijavaju
zraci opte tolerancije.
U ovom nesrenom dogaaju uoavaju se predanost, svetenik, rtva: re je, dakle, o rtvovawu.
Svi narodi koje istorija pamti, izuzev Kineza, rtvovali su ljude
boanstvu. Plutarh (LJuest. rom. LXXXII) navodi da su Rimljani ak i
u doba republike prinosili rtve.
Iz Cezarovih komentara se zapaa (De Bello gall., I, XXIV) da su
Germani rtvovali taoce koje su uzimali tokom pobeda.
Uostalom, primetio sam da ovo krewe ljudskog zakona prema
Cezarovim taocima i prinoewe ljudskih rtvi od strane ena, do- nekle
porie hvalospeve koje je Tacit dodelio Germanima u svojoj raspravi
De Moribus Germanorum. Izgleda da je Tacit u ovoj raspravi pre
pomiljao da saini satiru na raun Rimljana, nego po- hvalu Germana
koje nije poznavao. (...)
Vratimo se ljudskim rtvama. I nai preci su prinosili rtve kao i
Germani: to je posledwi stepen gluposti nae prirode preputene sebi
samoj i to je jedan od plodova slabosti nae moi rasuivawa. Govorili
smo: valja Bogu podariti najvrednije i najlepe to imamo, a nemamo
nita dragocenije od svoje dece; dakle, treba izabrati najlepu i
najmlau decu koja e biti rtvovana bogu.
Filon kae da su u zemlji Hanaanskoj ponekad bila rtvovana deca
pre nego to je Bog zapovedio Avramu da rtvuje svog jedin- ca Isaka
ne bi li ispitao wegovu veru.
Sankoniaton koga navodi Eusebije, prenosi da su Feniani u
najveim opasnostima rtvovali najdrau decu, a da je Ilus rtvovao
sina Jehuda gotovo u isto vreme kada je i Avram bio iskuan. Teko je
prodreti u ponore tog starog doba, ali je isuvie tano da su ova uasna
rtvovawa gotovo svuda ula u obiaj; narodi su od wih odustajali u
meri u kojoj su bili kadri da ovladaju sobom.
78
Jeftaj, nadahnut Bogom kome je rtvovao ker, kae sinovima Amonovim: Nije li tvoje ono to ti da da je
tvoje Hemos Bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog na
otjera ispred nas, onoga je zemlja naa. (Sud.
11:24) Ovo je jasna izjava: moe da odvede i dalje; ali je u
najmawu ruku oigledna potvrda da je Bog toleri- sao
Hemosa. Jer Sveto pismo ne kae: Smatrajte da po- laete
pravo na zemlje za koje vam je reeno da vam ih je dao
bog Hemos; ono potvruje: U pravu ste, tibi jure
debentur ; to je pravo znaewe hebrejskih rei Ot- ho
thirasch.
Povest o Mihi i levitu (Sud. 17, 18), jo jedan je dokaz
tolerancije i najvee slobode koja je tada vladala me u
Jevrejima. Mihina majka, veoma imuna Efrai- mova
ena, izgubila je hiljadu i sto srebrwaka; sin joj ih vraa i
ona taj novac posveuje Gospodu i daje da se naprave
idoli; podie i svetilite. Jedan levit opsluuje svetilite za deset srebrwaka godiwe, tuniku,
ogrta i hranu; Miha uzvikuje: ... sada znam da e mi
Gospod uiniti dobro zato to imam Levita svetenika. (Sud. 17:13)
Meutim, est stotina ljudi iz Danovog plemena u
potrazi za selom u kojem bi se nastanili, a nemajui levitskog svetenika koji im je bio neophodan da bi Bog bio
naklowen wihovom poduhvatu, odlaze Mihi i, uprkos
opirawu svetenika, Mihe i wegove majke, uzima- ju
wegov opleak, rezbarene i livene idole i wegovog levita.
Zatim su samouvereno napali selo Lais i po svom
obiaju sve popalili i poubijali. U znak seawa na pobedu,
nazvali su Lais Danom; stavili su Mihin idol na oltar, i to
je najzanimljivije, Jonatan, Mojsijev unuk, bio je
svetenik tog hrama u kojem su potovali Boga Izraela i
Mihinog idola.
Posle Gedeonove smrti, Jevreji su dvadeset godina
79
potovali Baala i napustili kult Adonaja (Jahvea); nijedan

voa, sudija ili svetenik nisu pozivali na osvetu.
Priznajem da je wihov zloin bio veliki; ali ako je ovakvo
neznabotvo bilo doputeno, koliko lake bismo trebali
da doputamo razlike u pravoj veri!
Kao dokaz netolerancije pojedinci navode da je Gospod kaznio Filistejce, kojima je sam dopustio da u jednoj
borbi osvoje wegov koveg, tako to je izazvao tajanstvenu bolest slinu hemoroidima, izvrnuvi Dago- nov
kip i aljui mnotvo takora u wihovu zemlju; meutim, kada su Filistejci, da bi umirili wegov bes, vratili
koveg upregnuvi u wega dve krave koje su hranile svoju
telad i poklonili Bogu pet zlatnih pacova i pet zlatnih
anusa, Gospod je pobio sedamdeset staraca Izraela i
pedeset hiljada ljudi zato to su posmatrali koveg.
Stoga je odgovor jednostavan: Boja kazna nije povezana
ni sa verom, niti razlikom u obredu, niti bilo kakvim
kultom.
Da je Gospod eleo da kazni neznabotvo, on bi
unitio sve Filistejce koji su se usudili da uzmu wegov
koveg i klawali se Dagonu; ali on je pobio pedeset
hiljada sedamdeset ljudi iz svog naroda, samo zato to su
posmatrali koveg koju nisu smeli da gledaju; toliko se
zakoni, obiaji tog doba, judejska zajednica, razlikuju od
svega to nam je poznato; toliko su nedokuivi putevi
Boji. Strogost kazne, kae otroumni don Kalmet,
uperena protiv toliko velikog broja ljudi, ini se
preteranom samo onima koji nisu shvatili u kojoj meri
Bog eli da ga se pribojavaju i da ga potuju u wegovom
narodu, i samo onima koji o Bojim pogledima i namerama
prosuuju iskljuivo sledei slabanu svetlost svog
razuma.
Bog, dakle, ne kawava tui kult, ve profanaciju
sopstvenog, neumesnu radoznalost, neposlunost, mo-
80
81
da ak i buntovni ki duh. Jasno je da takve kazne pristaju Bogu samo u judejskoj teokratiji. Nikad nije naodmet ponoviti da ta vremena i obiaji nemaju
veze sa naim.
Naposletku, kad je u potowim stoleima idolopoklonik Neman upitao Jelizeja da li mu je doputeno da
prati svog kralja u Rimonov hram, i da se tamo pokloni s
wim (2 Car. 5:18-19), nije li mu taj isti Jelizej, koji je bacio
decu medvedima, odgovorio: idi s mirom?
[tavie, Gospod je zapovedio Jeremiji da svee ko-
nopac oko vrata, brwicu i okove, 5 da ih poalje kneeviima Moaba, Amona, Edoma, Tira, Sidona; a Jeremi- ja
im je preneo rei Gospoda: I sada ja dadoh sve te zemlje u
ruke Navuhodonosoru caru Vavilonskom slu- zi svojemu.
(Jr. 27:6) Eto jednog kralja, osvedoenog neznaboca,
proglaenog Bojim slugom i wegovim miljenikom.
Isti Jeremija koga je zatvorio jevrejski kneevi Sedekeja, dobivi pomilovawe od wega, savetuje mu, u
ime Boje, da se preda vavilonskom caru: Ne sluajte ih,
sluite caru vavilonskom i ostaete ivi. (Jr. 27:17)
5
Oni kojima su nepoznate prilike starog doba i koji zakljuuju
samo na osnovu onog to vide oko sebe, mogli bi se zauditi ova- kvim
neobinostima; ali treba se prisetiti da se tada u Egiptu i pre- tenom
delu Azije veina stvari izraavala idolima, hijeroglifima, znakovima,
crteima.
Proroci koje su Egipani i Jevreji nazivali vidovitima, izraava- li
su se u alegorijama, ali su znacima obeleavali dogaaje koje su
predviali. Tako Isaija, prvi meu etvoricom velikih jevrejskih
proroka, uzima svitak (pogl. VIII) i ispisuje na wemu: Brz na
plen, hitar na grabe; zatim prilazi proroici. Ona zatrudni i raa sina
kome daje ime Brz na plen, hitar na grabe; to je oliewe jednog od
zala koje su narodi Egipta i Asirije naneli Jevrejima.
Ovaj prorok kae (7:15, 16, 18, 20): Maslo i med jee dok ne
naui odbaciti zlo a izabrati dobro. Jer pre nego to naui dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostavie zemlju ... dva cara wena. I tada
e Gospod zazvidati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pelama koje su u zemlji asirskoj; Tada e Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama,
bradu svu.
Ovo proroanstvo o pelama, obrijanoj bradi i dlakama po nogama, mogu shvatiti samo oni kojima je poznat obiaj da rojeve
pela mame zvukom letewa ili nekim poljskim instrumentom, da
najvee poniewe koje se mukarcu moe naneti jeste da mu se obrije
brada, da dlake po nogama oznaavaju stidne dlake koje su bri- jane
samo u sluajevima odvratnih bolesti kao to je bila lepra. Sve ove
figure nepoznate naem stilu, znae samo jedno: da e Gospod
kroz nekoliko godina izbaviti svoj narod iz ropstva.
Pomenuti Isaija (pogl. ) hoda sasvim nag da bi ukazao na to da

e kralj Asirije odvesti iz Egipta i Etiopije gomilu zatoenika koji nee
imati ime da pokriju svoju nagost.
Jezekilj (pogl. IV i sledee) jede kwigu od pergamenta koja mu je
darovana; potom prekriva balegom hleb i ostaje da lei na levoj strani
trista devedeset dana a na desnoj etrdeset dana da bi ukazao na to da
e Jevrejima nedostajati hleb i da bi naznaio godine koje e morati
da izdre u zatoenitvu. Stara se o lancima koji predstavljaju
okove naroda; see kosu i bradu i deli ih na tri dela; prvi je namenio
onima koji e poginuti u gradu, drugi onima koji
e pasti oko zidina, trei onima koji e biti odvedeni u Vavilon.
Prorok Osije (pogl. III) sastaje se sa preljubnicom i kupuje je za
petnaest ekela srebra i gomor i po jema:
Sedi kod mene dugo vremena, i ne kurvaj se, i ne budi drugog; to
su prilike u kojima e deca Izraela dugo iveti bez kraljeva, vladara,
bez rtvi, bez oltara, bez kaftana. Jednom reju, uitelji, vraevi, proroci gotovo nikad ne predviaju bez navoewa nekog budueg znaka.
Jeremija se otuda prilagoava obiaju, vezujui se konopcima i
stavljajui na sebe brwice i okove kako bi oznaio ropstvo u koje odlaze ljudi. Te slike treba prihvatiti kao i stari svet koji se po svemu
razlikuje od novog: slubeni ivot, zakoni, ratovawe, verski obredi, sve
je apsolutno drugaije. Treba samo pogledati Homera i prvu Herodotovu kwigu pa se uveriti da nema puno slinosti sa narodima
poznog starog veka, te da moramo da se klonimo naih predrasuda
kada nastojimo da uporeujemo wihove obiaje sa naima.
82
Bog, dakle, prelazi na stranu neznaboa kog cara; predaje mu koveg od pogleda na koga je pedeset hiljada i
sedamdeset Jevreja izgubilo ivote; predaje mu svetiwu nad svetiwama i ostatak hrama ija je gradwa kotala sto osam hiljada talenata zlata, milion sedamnaest
hiljada talenata srebra i deset hiljada zlatnih drahmi,
koje su za podizawe doma Gospodweg ostavili David i
wegove stareine: to je po danawem kursu, ne raunajui Solomonov novac, devetnaest milijardi ezdeset dva
miliona. Nikada neznabotvo nije bilo bolje plae- no.
Znam da je ova raunica preterana, da verovatno postoji
greka pri prepisivawu. Svejedno, ako iznos svedite na
polovinu, etvrtinu, ili ak i na osminu, on e vas i dalje
zaprepaivati. Nita mawe nije bio iznenaen Herodot bogatstvima koja je zatekao u hramu u
Efesu. Najzad, riznice nemaju vrednost u Bojim oima, a
ime wegovog sluge, dato Nabukodonosoru, istin Ni priroda nije bila onakva kakva je danas. Vraevi su nad wom
imali mo koju vie nemaju: omamljivali su zmije, prizivali mrtve, itd.
Bog je upuivao snove, a ljudi su ih tumaili. Vidovitost je bila iroko
rasprostrawena. Deavali su se preobraaji poput Nabukodonosorovog pretvarawa u bika, Lotove ene u stenu od soli i pet
gradova u kal.
Bilo je ljudi kakvih vie nema. Iezao je rod dinova Refaima,
Enima, Nefilima, Enasima. Sveti Avgustin u V kwizi Drave boje
kae da je video zub jednog od starih dinova velik kao sto naih mlewaka. Jezekilj pomiwe pigmeje, visine lakta, koji su se borili
tokom opsade Tira; gotovo u svemu se sveti oevi slau sa mir- skim
piscima. Bolesti i lekovi nisu bili istovetni danawim: bezum- ni su
leeni korewem zvanim barad, istucanim u oblogu koja im je stavljana
oko vrata.
Naposletku, itav stari svet je bio toliko razliit od naeg da je
nemogue na osnovu toga izvesti neko pravilo ponaawa; i, ukoliko su
se u tom dalekom starom dobu ljudi uzajamno progawali i porobljavali
zbog vere, ne bismo smeli da oponaamo takvu okrutnost pozivajui
se na milosre.
83
ski je neprocewivo blago.

Bog nita mawe ne podrava ni Kira (Is. 44-45); on ga
zove svojim hristom, svojim pomazanikom, mada nije bio
miropomazan a bio je i sledbenik zoroastrizma; naziva ga
svojim pastirom, mada je u oima sveta bio uzurpator; u
itavom Svetom pismu nema veeg znaka wegove
naklonosti.
U Kwizi proroka Malahije nalazimo da ... od istoka
sunanoga do zapada veliko e biti ime moje. (Mal.
85
1:11) Bog se podjednako stara o Ninevljanima neznabocima kao i o Jevrejima; preti im i prata im. Melhisedek, koji nije bio Jevrejin, polagao je rtve Bogu. Balaam, neznaboac, bio je prorok. Sveto pismo nas, eto,
poduava kako je Bog ne samo trpeo druge narode, ve je
o wima vodio oinsku brigu. A mi se usuujemo da
budemo netrpeljivi!
III
IZUZETNA TOLERANCIJA JEVREJA Tako,
dakle, u Mojsijevo doba, u doba sudija, u doba careva, postoje primeri tolerancije. Ima ih jo mnogo:
Mojsije u vie navrata kae da Bog kawava oeve
preko dece do etvrtog kolena (Izl. 20:5); ova pret- wa
bila je neophodna narodu kojem Bog nije predoio ni
besmrtnost due, ni muke ili izbavljewe u drugom i- votu.
Ove istine im nisu bile objavljene ni u Deset zapovesti , ni
u Levitskoj kwizi, ni u Zakonima ponovljenim . To su bile
dogme Persijanaca, Vavilonaca, Egipana, Grka, Kriana; ali one nisu saiwavale jevrejsku
religiju. Mojsije nikada ne kae: Potuj oca i mati, ako
eli da stigne na nebesa!, ve: Potuj oca svojega i
mater svoju ... da bi se produljili dani tvoji i da bi ti dobro
bilo na zemlji, koju ti daje Gospod Bog tvoj. (Pnz.
5:16) Preti im samo telesnim mukama, irevima, vruicom, groznicom, crnim pritem, govori im da e im e- ne
biti neverne, da e sa kamatom pozajmljivati od
stranaca, a da sami nikome nee pozajmljivati, da e

umirati od gladi i biti prisiljeni da jedu vlastitu decu;
meutim, ni na jednom mestu im ne kae da e wihove
besmrtne due trpeti muke posle smrti ili uivati u blaenstvu. Bog, koji je sam vodio svoj narod, sam ga je
1
U Mojsijevim zakonima postoji samo jedan odlomak na osnovu
kojeg je mogue zakljuiti da je bio upuen u preovlaujue miljewe meu Egipanima da dua ne umire sa telom; ovaj odlomak je
veoma bitan i nalazi se u Zakonima ponovljenim (18:10-11):
Neka se ne nae u tebe koji bi vodio sina svojega ili ker svoju kroz
ogaw, ni vraar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pti- cama, ni
uronik, ni baja, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar,
ni koji pita mrtve.
Na osnovu ovog odlomka ini se da bi pozivawe dua mrtvih kao
pretpostavljeno svetogre podrazumevalo postojanost dua. Mogue
je i da su vraevi o kojima govori Mojsije bili samo prosti prevaranti, te
nisu imali jasnu predstavu o svetogru za koje su verovali da
obavljaju. Nastojali su da ubede ljude kako teraju mrtva- ce da
progovore, da ih svojom arolijom vraaju u stawe u kakvom su ta tela
bila za vreme ivota, ne pitajui se da li je mogue ili nije povezati
besmrtnost due sa wihovim smenim radwama. Veci nikada nisu bili
filozofi, oduvek su bili opsenari koji su izvodili predstave pred
glupanima.
Moemo ponovo da primetimo kako je veoma neobino da se re
python pojavljuje u Zakonima ponovljenim znatno pre nego to je ova
grka re mogla da stigne do Jevreja: osim toga python na he- brejskom
jeziku nita ne znai, pa ni mi nemamo taan prevod.
Ovaj jezik predstavlja nepremostive tekoe: on je meavina fenianskog, egipatskog, sirijskog i arapskog, a ta drevna meavina se
danas prilino izmenila. Hebrejski jezik ima samo dva glagolska
oblika, sadawi i budui: druga vremena se odreuju na osnovu
smisla. Razni suglasnici esto su predstavljeni istim znacima ... Sva- ki
prilog ima dvadeset razliitih znaewa. Ista re upotrebljava se u
oprenim znaewima.
Dodajte ovoj zbrci grubost i oskudnost jezika: Jevreji, meu kojima se nisu razvili zanati, nisu mogli da izraze ono to nisu poznavali.
Ukratko, hebrejski stoji u odnosu na grki kao jezik seljaka u odnosu na
jezik uenog oveka.
86
kawavao ili nagraivao za dobra ili rava dela. Sve to je

bilo zemaljsko, a to je istina koju Varbarton zloupotrebljava da bi dokazao kako je jevrejski zakon bio boanski: 1 budui da je wihov kralj bio sam Bog koji je
delio pravdu neposredno posle prestupa ili posluha, nije
bilo potrebe da im predoava doktrinu koju je uvao za
vreme u kojem vie nee lino voditi svoj narod. Oni koji
iz neznawa tvrde da je Mojsije poduavao o besmrtnosti due, oduzimaju Novom zavetu jednu od wegovih najveih prednosti nad Starim. Ono to je neosporno jeste da Mojsijev zakon samo propisuje privremene kazne do etvrtog pokoljewa. Ipak, uprkos preciznoj objavi tog zakona, upkos izriitim reima Bojim
da e kawavati do etvrtog pokolewa, Jezekilj poruuje Jevrejima sasvim suprotno i kae im da sin nee trpeti bezakowe svog oca (Jez. 18:20); ak pripisuje Bo- gu
da im je dao uredbe ne dobre. (Jez. 20:25) 2
Kwiga proroka Jezekilja ipak je bila ukljuena u
spise pisaca nadahnutim Bogom. Tano je da u sinagogi
nije bilo doputeno weno itawe pre nego to bi o- vek
napunio trideset godina, kao to nam tvrdi sveti Je- ronim;
no to je bilo iz straha da mladost ne bi pogreno
2
Jezekiljovo miljewe je naposletku preovladalo u sinagogi; ali bilo
je Jevreja koji su verujui u veite kazne, verovali i da se Bog
neprestano prisea bezakowa oeva: oni bivaju kaweni zakljuno sa
petim pokolewem, a pored toga treba strahovati i od venih kazni.
Pitamo se kako je mogue da potomci Jevreja, koji nisu bili sauesnici Hristovog ubistva, oni koji su iveli u Jerusalimu ali nisu u
tome uestvovali, i oni koji su bili rasejani po ostatku sveta, budu
privremeno kaweni preko wihove dece, nevine koliko i roditelji. Ta
privremena kazna ili tanije drugaije ivljewe u odnosu na ostale
narode, bavljewe trgovinom bez stalnog doma, ne mogu se uopte
posmatrati kao kazna u poreewu sa veitim mukama koje su na sebe
navukli svojom nepoverljivou i koje mogu da izbegnu iskrenim
preobraewem.
87
protuma ila odve naivne prizore u poglavljima 16 i 23 o

razvratnosti sestara Ole i Olive. Ukratko, wegova kwiga
oduvek je bila prihvaena, uprkos wenoj formal- noj
oprenosti u odnosu na Mojsija.
Najzad, kada je dogma o besmrtnosti due bila prihvaena, to je verovatno zapoelo ve u doba vavilonskog zatoenitva, sekta sadukejaca istrajavala je u verovawu da posle smrti nema ni muka ni spasewa i da sa
nama iezavaju oseaji i misli, kao i pokretaka snaga,
3
Dogma o sudbini je stara i univerzalna: moe da se pronae jo
kod Homera. Jupiter je eleo da izbavi svog sina Sarpedona, ali
sudbina ga je osudila na smrt; Jupiteru preostaje samo da se povi- nuje.
Meu filozofima, sudbina je bila ili neizostavni lanac uzroka i
posledica koje izaziva priroda ili isti taj lanac uspostavljen Proviewem, to je blie istini. itav sistem predodreenosti sadran je u
stihu Senekinog Eneja (posl. CVII):
Ducunt volentem fata, nolentem trahunt.
Oduvek je postojala saglasnost da Bog upravlja vaseljenom po
venim, optim i nepromenljivim zakonima; ova istina je bila uzrok
svih nerazumljivih rasprava o slobodi sve do pojave mudrog Loka; on
je dokazao da sloboda predstavlja mo delovawa. Ovu mo daje Bog,
a ovek, delujui slobodno u skladu sa venim poretkom Boga, samo
je jedan zubac u velikom svetskom stroju. Kroz itav stari vek trajale su
rasprave o slobodi, ali niko sve do naih dana nije bio progowen zbog
toga. Kakav je grozni uas to su zbog ovog spora zatvarali i proginili
Arnoa, Sasija, Nikola i mnoge druge koji su prosvetlili Francusku!
4
Teoloki roman o metempsihozi stie iz Indije odakle smo primili
mnoge neverovatne bajke. Ova dogma je objawena u zadiv- ljujuoj
petnaestoj kwizi Ovidijevih Metamorfoza. Prihvaena je gotovo
svugde na Zemlji, oduvek je i osporavana, ali nije zabelee- no da je
ijedan svetenik starog doba ikada naredio da se zatvori neki Pitagorin
uenik.
* Eseni starojevrejska sekta, odbacivali su privatnu svojinu, novac
i porodicu. (prim. prev.)
5
Stari Jevreji, Egipani i wihovi savremenici Grci, nisu verovali da
ovekova dua odlazi na nebesa posle smrti. Jevreji su smatrali da su
Mesec i Sunce nekoliko milja iznad nas, u istom krugu,
88
mo kretawa i varewa. Oni su poricali postojawe ane- la.

Razlikovali su se od ostalih Jevreja daleko vie nego
protestanti od katolika; ipak su ostali u zajednica sa svojom
braom; pojedini prvosvetenici proistekli su iz wihove
sekte.
Fariseji su verovali u sudbinu 3 i u metempsihozu 4.
Eseni* su smatrali da due pravednika odlaze na sre-
na ostrva 5, a due grenih u neku vrstu Tartara. Nisu

prinosili rtve; okupljali su se u posebnim sinagogama.
Ukratko, ukoliko izbliza prouimo judaizam, iznenadiemo se da najveu trpeljivost nalazimo usred najvarvarskijih uasa. Istina je da je to protivrenost, ali skoro
svi narodi vladali su se po protivrenostima. Blago onima
koji uprawavaju blage obiaje dok su im zakoni krvavi!
IV
DA LI JE ISUS HRIST POU AVAO
NETOLERANCIJI
a da je nebeski svod vrst i visok luk koji dri teinu voda koje teku
kroz nekoliko procepa. Kod starih Grka, palata bogova bila je smetena
na planini Olimpu. U Homerovo doba, stanite juna- ka posle smrti bilo
je na ostrvu s one strane okeana, a tako su mislili i eseni.
Posle Homera, planete su pridruene bogovima, ali nije bilo vie razloga da ljudi smeste boga na Mesec, nego da stanovnici Me- seca
smeste boga na planetu Zemlju. Junona i Iris su svoje jedine palate
imale na oblacima; u wih se nije moglo ni priviriti. Kod Sa- biwana,
svaki bog imao je svoju zvezdu; ali jedna od zveda je bilo Sunce na
kojem se nije moglo stanovati osim ako neko nije bio ogwene prirode.
Stoga je pitawe kako su stari narodi doivljavali nebesa prilino
beskorisno: najbolji odgovor bi glasio da o wima nisu ni razmiljali.
Razmotrimo sada da li je Isus Hrist uspostavio krvave

zakone, da li je zapovedao netoleranciju, da li je traio podizawe inkvizitorskih tamnica, da li je obuavao
delate autodafea.
Ako se ne varam, u jevaneljima ima malo odlomaka
iji bi progoniteljski duh mogao ukazati da su netolerancija i sila opravdani. Jedan od wih je parabola u kojoj
se nebesko carstvo poredi sa carem koji poziva zvanice
na venawe svog sina; preko svojih slugu, mo- narh im
poruuje: Evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i
hrawenici poklani su, i sve je gotovo; doite na svadbu.
(Mt. 22:4) Jedni, ne obazirui se na poziv, odlaze u polja,
drugi svojim poslom, a ostali vreaju kraljeve sluge i
ubijaju ih. Kralj podie vojsku protiv ubica i razara
wihov grad; alje sluge na raskra pute-
90
va da sakupe svatove na gozbu; poto je jedan od pozvanih seo za sto bez svadbenog odela, stavljen je u
okove i baen u provaliju.
Jasno je da se ova alegorija tie samo nebeskog carstva, te da niko ne bi smeo da se na osnovu we poziva na
pravo da baci u tamnicu bliweg svog koji je doao na
svadbeni ruak u neprikladnoj odei; iz istorije ne znam ni
za jednog vladara koji je obesio nekog dvorjanina sa
slinim izgovorom; takoe se ne treba pribojavati da bi
velikai, poto je car ve poklao stoku i ivinu, pobili wegove sluge koje su ih pozivale na gozbu. Poziv na gozbu
predstavlja izraz pozdrava; ubistvo vladarevih izaslanika
jeste napad na one koji propovedaju mudrost i vrlinu.
Druga parabola (Lk. 14) govori o oveku koji poziva
svoje prijatelje na veliku gozbu i koji, u trenutku kada je
trpeza bila spremna, alje svog slugu da ih obave- sti.
Jedan se izgovara kupovinom wive koju treba da
obie: ovaj izgovor nije valjan, budui da se wiva ne
obilazi nou; drugi kae da je kupio pet volovskih jarmova i da mora da ih isproba: i on grei kao i prethod- ni, u
vreme veere se ne probaju jarmovi; trei odgovara da se
upravo oenio i wegov izgovor je nesumwivo prihvatljiv.
Domain iz besa dovodi na svoju gozbu sle- pe i hrome, i
videvi da je preostalo praznih mesta, kae svom slugi: Idi brzo na raskra i ulice gradske, i
dovedi ih amo. (Lk. 14:21)
Tano je da se nigde izriito ne pomiwe da je ova parabola slika i prilika nebeskog carstva. Suvie su zloupotrebljavane rei dovedi ih amo, ali je jasno da samo jedan
sluga ne moe na silu da natera ljude koje sretne da dou
na gozbu wegovog gospodara; uostalom, takvi prinudni
gosti ne bi obed uinili posebno ugodnim.
Dovedi ih amo znai, prema najpouzdanijim komentatorima: zamoli, zakuni, ubedi, pridobij ih. Molim vas,
91
kakve veze imaju ovakva molba i gozba sa progonima?

Kada bismo stvari doslovno prihvatali, da li bi trebalo
biti hrom i slep da bismo se nali pod okriljem crkve? Isus
u istoj paraboli veli: Ne zovi prijatelja svojijeh, ni brae
svoje, no roaka svojijeh, ni susjeda bogatijeh (Lk.
14:12); da li je to ikad shvaeno kao da se ne sme obedovati sa roacima i prijateljima ukoliko su oni imuniji?
Isus Hrist posle parabole o gozbi kae: Ako ko doe k meni, a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na e- nu,
i na djecu, i na brau, i na sestre i na samu duu svoju, ne
moe biti moj uenik, itd. I koji od vas kad hoe da zida
kulu ne sjede najprije i ne prorauni ta e ga stati, da vidi
ima li da moe dovriti? (Lk. 14:26,28) Ima li ikoga na
svetu dovoljno izopaenog da bi zakljuio kako treba mrzeti oca i mater? I nije li lako shvatiti da
te rei znae: ne kolebajte se izmeu mene i vaih
najmilijih oseawa?
Navode se rei svetog Mateje: Ako li wih ne poslua, kai crkvi; a ako li ne poslua ni crkve, da ti bude kao
neznaboac i carinik (Mt. 18:17); ovo nipoto ne znai da
treba progawati pagane i sakupljae poreza: istina je da
su oni prokleti ali wihova sudbina nije zato preputena
puku. Ne samo da ovim slubenicima nisu uskra ena bilo
kakva graanska prava, ve su im uka- zane najvie
povlastice; to je jedino zanimawe koje je u Svetom pismu
osueno, a najomiljenije je vlastima. Zato, dakle, ne bismo prema naoj zabludeloj brai imali
onoliko samilosti koliko potovawa ukazujemo naoj brai
sakupljaima poreza?
Drugi odlomak koji je izuzetno zloupotrebljavan
potie od svetog Mateja (Mt. 21:19) i svetog Marka
(Mk. 11:13), i u wemu se kae da je Isus, budui gladan,
ujutro uao u vrt sa smokvama u kojem je zatekao samo
lie jer je sezona smokava prola; prokleo je vrt
92
koji se ubrzo osuio.

Postoji vie razliitih tumaewa ovog uda; ali ima li
ijednog koje bi odobravalo progone? Poto vrt sa smokvama nije mogao da rodi poetkom marta, sasuio se; da
li je to razlog da se naoj brai nanosi bol u svako doba
godine? Potujmo u Svetom pismu sve ono to u naim
radoznalim i tatim duama moe da pobudi muke, ali ga
ne izvrimo da bismo postali neumoljivi i ne- pomirljivi.
Progoniteljski duh koji sve zlouporebljava, svoje
opravdawe nalazi i u isterivawu trgovaca iz hrama i u legiji
demona isteranoj iz tela opsednutog u tela dve hiljade
odurnih zveri. Ali ko jo ne primeuje da su ova dva
primera samo osuda koju izrie sam Bog zbog po- vrede
zakona? Podizawe trgovakih tezgi na prilazima hramu
predstavljalo je nepotovawe doma Bojeg. Uzalud su
sinedrij i svetenici odobravali trgovinu da bi olakali
prinoewe rtava: Bog kome su prinosili rtve nesumwivo
je mogao, mada skriven iza ljudskog obli- ja, da ukine
ovo svetogre; mogao je ak i da kazni one koji su u
zemlju dovodili itava krda stoke zabrawene zakonom koji
je i sam potovao. Ovi primeri nemaju ni najmawe veze sa
progonima zbog dogme. Duh netolerancije se izgleda
oslawa na najgore argumente poto svuda trai najslabija
opravdawa.
Gotovo sve ostale rei i dela Isusa Hrista pouavaju
blagosti, strpljivosti, samilosti. Tu je otac porodice kome
se vraa sin rasipnik (Lk. 15); tu je radnik koji stie u
posledwi as a plaen je kao ostali (Mt. 20); tu je milosrdni Samarianin (Lk. 10); on sam pravda svoje uenike koji ne poste (Mt. 9:15); oprata grenici (Lk.
7:48); preljubnici iskljuivo savetuje vernost (Jn. 8:11);
ak se uputa u prostosrdanu radost svatova u Kani
koji podgrejani vinom trae jo: spremno ini udo za
93
wih, vodu pretvara u vino (Jn. 2).

Ne ljuti se ak ni na Judu koji e ga izdati; Petru nareuje da ne koristi ma (Mt. 26:52, Jn. 18:11); prekoreva Zabedejevu decu koja su po uzoru na Iliju htela da
bace s nebesa ogaw na grad koji nije hteo da ih prihvati na
konak (Lk. 9:54-55).
Na kraju umire kao rtva zavisti. Ukoliko bi se usudili
da uporedimo sveto i profano, Boga sa ovekom, wegova
smrt, ljudski govorei, prilino lii na Sokrato- vu. Grki
filozof umro je zbog mrwe sofista, svetenika i narodnih
voa; hrianski zakonodavac podlegao je
mrwi
kwievnika, fariseja i svetenika. Sokrat je mogao da
izbegne smrt ali nije eleo; Isus Hrist se do- brovoljno
predao. Grki filozof nije samo oprostio svojim
klevetnicima i nepravednim sudijama, ve ih je zamolio da
se prema wegovoj deci, ukoliko budu dovoljno srena pa
zaslue wihovu mrwu kao to je to bio sluaj s wim,
odnose kao prema wemu; hrianski zakonodavac,
beskonano nadmoan, zamolio je Oca da oprosti
wegovim neprijateljima. (Lk. 23:34)
Mada se inilo da se Isus Hrist pribojava smrti, mada
je strah koji je osetio bio toliko veliki da se znoj meao s krvlju (Lk. 22:44), to je velika i retka pojava, to je
zbog toga to se odvaio da se potini slabostima
ljudskog tela koje je preuzeo na sebe. Wegovo telo je
drhtalo ali je dua ostala postojana; nauio nas je da se
istinska snaga, istinska veliina, ogledaju u trpljewu zala
kojima naa priroda podlee. Strepeti od smrti, a ipak
juriti u wen zagrljaj, predstavlja krajwu hrabrost.
Sokrat je sofiste smatrao za neznalice i odbacio ih kao
prevrtljive; Isus je, koristei se svojim boanskim pravima,
kwievnike i fariseje smatrao licemernim, bezose ajnim,
slepim, pokvarenim, zmijama, gmizavci- ma. (Mt. 23)
94
Sokrat nije bio optuen da eli da osnuje novu sektu;

ni Isusa Hrista nisu gonili zato to je eleo da stvori novu
(Mt. 26:59). Kau da su svetenici i lanovi saveta traili
nekoga da lano svedoi protiv Hrista kako bi ga pogubili.
I mada su traili lano svedoewe, nisu mu zamerali
da javno propoveda protiv zakona. Zapravo, on je od
detiwstva do smrti bio veran Mojsijevom zakonu. Obrezan je osmog dana po roewu, kao i sva ostala deca.
Kasnije je bio krten u Jordanu, u svetom jevrejskom
obredu koji uprawavaju i drugi narodi Istoka. Sve nepodoptine isprane su krtewem; tako su posveivali i
svetenike, zarawali su ih u vodu na praznik sveanog
pokajawa.
Isus je potovao sve odredbe zakona: uvek je potovao abat, uzdravao se od nedozvoljenog mesa, slavio je
sve praznike, ak je, uoi smrti, proslavio Pashu; nije bio
optuen ni zbog kakve nove vere, niti da uprawava tue obrede. Roen je kao Izraelianin, itav ivot je i proveo kao Izraelianin.
Dva svedoka koja su se pojavila na sudu optuila su ga
da je rekao ja mogu razvaliti crkvu Boiju i za tri dana
nainiti je (Mt. 26:61). Takav govor bio je neshvatljiv Jevrejima sklonim telesnom, ali zbog toga ga oni
nisu optuili zbog osnivawa nove sekte.
1
Zapravo je Jevrejima bilo teko da razumeju, da ne kaemo
nemogue, bez naroitog otkrovewa, ovu neopisivu tajnu otelotvorewa Sina bojeg, samog Boga. Post. 6 naziva sinove velikaa sinovima bojim: tavie, veliki kedrovi u psalmima nazivaju se bojim
kedrovima, veliki vetar je boji vetar, Saulova bolest je Boja seta. Ipak
se ini da su Jevreji doslovno razumeli to Isus sebe naziva Si- nom
bojim; i mada su te rei smatrali licemerjem, to moe biti jo jedan
dokaz wihovog nepoznavawa tajne ovaploewa i Boga, Sina bojeg,
poslatog na zemlju radi spasewa ljudi.
95
Ispitivao ga je prvosvetenik koji mu je rekao: Zakliwem te ivijem Bogom da nam kae jesi li ti Hri- stos,
sin Boiji. (Mt. 26:63) Nigde se ne kae ta je prvosvetenik podrazumevao pod sinom Boijim. Kat- kad
su se sluili ovim izrazom da bi oznaili pravednika 1, kao
to su re Belijalov sin upotrebljavali da bi oznaili
pokvarewaka. Prosti Jevreji nisu imali predstavu o
svetoj tajni Bojeg sina, koji je i sam bio Bog koji je siao
na zemlju.
Isus mu je odgovorio: Ali ja vam kaem: odsele e- te
videti sina ovjeijega gde sjedi s desne strane sile i ide na
oblacima nebeskijem. (Mt. 26:64)
Uvreeni sinedrij je ovaj odgovor shvatio kao huljewe. Sinedrij nije imao nadlenost veu od ove; Isusa su
odveli rimskom guverneru pokrajine i klevetniki ga
optuili da je remetilac javnog mira, da je pozivao na
neplaawe danka cezaru i, pre svega, da se izdavao za
kralja Jevreja. Oito je dakle da je bio optuen za zloin protiv drave.
Guverner Pilat, poto je doznao da je re o Galilej- cu,
uputio ga je najpre Irodu, tetrarhu Galileje. Irod je smatrao
da je nemogue da Isus namerava da se stavi na elo
stranke i predstavlja se za kralja; ophodio se
97
prema wemu prezrivo i vratio ga Pilatu koji ga je osudio

iz bedne slabosti kako bi umirio bes upravljen protiv
wega samog, utoliko vie to je jednom ve doiveo
pobunu Jevreja o emu nas izvetava Josif. Pilat nije
bio ak ni toliko velikoduan kakvim e se kasnije pokazati sudija Fist. (Dap. 25:16)
Sada postavljam pitawe da li su tolerancija ili netolerancija boansko pravo? Ako elite da budete nalik Isusu
Hristu, budite muenici a ne delati.
V
SVEDOENJA PROTIV NETOLERANCIJE
U pitawima religije, ukidati ljudima slobodu da sami
odabiru svoje boanstvo predstavlja bezbonitvo;
nijedan ovek, nijedan Bog ne eli prinudnu slubu.
(Apologetika , IV)
Ako bi se za odbranu vere upotrebila sila, biskupi bi se
tome protivili. (Sveti Hilarije, kwiga I)
Religija pod prisilom vie nije religija: treba ubei- vati
a ne prinuivati. Religija se ne namee. (Laktanci- je,
kwiga III)
Nastojawe da one koje niste mogli ubediti razu* Donatizam raskolniki pokret iz Severne Afrike koji je naglaavao neophodnost duhovne i telesne istote svetenstva kao
preduslov pravosnanosti svetih tajni; pokret se protivio saradwi sa
svetovnim vlastima i naglaavao ideal muenitva. (prim. prev.)
mom, privuete silom, batinawem i zatvarawem, jeste

odurna jeres. (Sveti Atanasije, kwiga I)
Nita nije protivrenije religiji od prinude. (Sveti Justin muenik, kwiga V)
Da li treba da progonimo one koje Bog trpi, zapitao je
sveti Avgustin pre nego to ga je sukob sa donatisti- ma*
uinio preterano strogim.
Neka se nad Jevrejima ne vri nasilje. (etvrti kon- cil u
Toledu, pedeset esti kanon)
Savetujte a ne prisiljavajte. (Pismo svetog Bernarda) Ne
nastojimo da prestupe iskorenimo nasiljem. (Poslanica francuskog svetenstva Luju III)
Nikad nismo odobravali surove inove. (Sabor svetenstva, 11. avgust 1560.)
Znamo da se za veru pridobija ubeivawem, a ne
zapovedawem. (Fleije, biskup Nima, pismo 19)
Ne smeju se ak upotrebljavati ni uvredljivi izrazi.
(Biskup di Bele u Pastoralnoj pouci).
Upamtite da se bolesti due ne lee prinudom i silom.
(Kardinal le Kami, Pastoralna pouka iz 1688.)
Prema svima pokaite uljudnu trpeljivost. (Fenelon,
nadbiskup Kambrea, burgundskom vojvodi)
Prisilno ispovedawe neke vere je oiti dokaz da duh
koji je vodi jeste neprijatelj istine. (Diroa, rektor Sor- bone,
kwiga VI, poglavlje IV).
Nasilje moe da stvori licemere; ubeivawe ne delu- je
kada se esto posee za pretwama. (Tijemon, Crkve- na
istorija, tom VI)
ini nam se da je u skladu sa pravednou i zdravim
razumom da sledimo ranu crkvu koja se nikad nije koristila silom da bi uvrivala i irila veru. (Predstavka
pariske skuptine Anriju II)
Iskustvo nas ui da je nasilje sklonije da podstakne
98
nego da izlei zlo iji je koren u duhu, itd. (De Tu, Poslanica posveena Anriju II)
Vera se ne podstie udarcima maa. (Serizije, O vladavini Anrija IV i Luja III)
Nastojawe da se vera usadi u neija srca je varvar- sko,
kao da uverewe moe da bude posledica prinude.
(Bulenvilje, Poloaj Francuske )
Sa verom je kao i sa ljubavlju: zapovesti ne vae,
prisila jo mawe; nema vee slobode od ljubavi i vere.
(Amelo de la Use, o Pismima kardinala Dosata)
Ako je nebo bilo dovoljno nakloweno da vam otkrije
istinu, uinilo vam je veliku milost; ali da li deca koja su
primila zavet oeva smeju da mrze onu koja su bez wega
ostala? (Duh zakona, kwiga V)
Od slinih odlomaka mogla bi se sastaviti obimna
kwiga. Nae prie, besede, propovedi, moralne pouke,
katehizmi, svi odiu i pouavaju svetoj dunosti milosra. Kakav sluaj ili nedoslednost bi nas doveli do toga da
u praksi poreknemo teoriju koju svakodnevno obznawujemo? Kada naa dela poriu na moral, to se deava zato to verujemo da emo imati izvesnu korist inei suprotno od onoga emu pouavamo; ali od progona
i mrwe naih neistomiljenika sigurno nema nikakve
dobiti. Ponovo se, dakle, javlja apsurd u netoleranciji.
Ali, treba rei da oni koji nastoje da pogaze savest nisu
nimalo naivni. Wima je posveeno sledee poglavlje.
VI
RAZGOVOR IZMEU UMIRU EG I
ZDRAVOG OVEKA
Graanin jedne varoi u unutrawosti nalazio se u
agoniji; neki zdrav ovek ga je posetio i vreao u posledwim trenucima govorei mu:
Bednie! Ugledaj se na mene i potpii ovu izjavu,
priznaj da se u kwizi koju ni ti ni ja nikad nismo proi- tali
nalazi pet reenica; budi uvek na strani Lanfrana protiv
Beranera, na strani svetog Tome protiv svetog
Bonaventure; podri Drugi nikejski sabor nasuprot
Frankfurtskom saboru; objasni mi da rei jer je otac moj
vei od mene (Jn 14:28), odjedanput znae Veli- ki sam
poput wega.
100
Reci mi kako Otac sve prenosi Sinu, osim oinstva,

ili u tvoje telo baciti na smetlite; tvoja deca nita nee naslediti od tebe, tvojoj eni e oduzeti imawe, a
tvoja porodica e prositi za komad hleba koji im moji
bliwi nee udeliti.
UMIRUI:
Jedva ujem ta mi govorite; pretwe koje mi izrie- te
zvue u mom uhu zbuwujue, uznemiruju moju duu i moju smrt ine uasnom. Za ime Boje, smilujte se
prema meni.
VARVARIN:
Milost! Ako se sa mnom ne sloi u svemu, ne mogu
da budem milosrdan.
UMIRUI:
Avaj! Vidite da su sva moja ula u ovim posledwim
trenucima iilela, sve kapije mog razuma su zatvorene;
moje misli su se razbeale, moja svest se gasi. Da li sam u
stawu da se raspravljam?
VARVARIN:
Ah, pa ako ne moe da veruje u ono to elim, reci
da veruje i to e mi biti dovoljno.
UMIRUI:
Kako mogu da vas slaem da biste me prihvatili?
Uskoro u se nai pred Bogom koji kawava obmanu.
VARVARIN:
Nije vano. Imae zadovoljstvo da te sahrane na
groblju, a tvoja ena i deca e imati od ega da ive.
Umri kao licemer; licemerje je dobra stvar, kao to kau, to je poast koju porok odaje vrlini. Prijatelju, ma-
101
lo licemerja nikome ne kodi.

UMIRUI:
Avaj! Vi prezirete Boga ili ga ne priznajete, poto
od mene zahtevate smrtnu la, vi koji ete se uskoro
nai pred wegovim sudom gde ete odgovarati zbog
ove lai.
VARVARIN:
[ta, bestidnie! Ja da ne priznajem Boga!
UMIRUI:
Oprostite, brate, bojim se da ga niste spoznali. Onaj
koga potujem u meni obnavlja snagu da bih vam umiruim glasom rekao da biste, ukoliko verujete u Boga,
morali prema meni pokazati samilost. Dao mi je enu i
decu, ne dozvolite da umru u bedi. [to se mog tela tie,
uinite s wim to god elite, ostavljam vam ga, ali vas
zakliwem da verujete u Boga.
VARVARIN:
Uradi bez razmiljawa ono to sam ti rekao; traim i
nareujem ti to.
UMIRUI: A
zbog ega me toliko muite?
VARVARIN:
Kako zbog ega? Ako dobijem tvoj potpis, on e mi
103
pomoi da dobijem lep kanonikat.

UMIRUI:
Ah, brate! Evo mog posledweg trena; umirem, mo- liu
se Bogu da vam se obrati i da vas preobrati.
VARVARIN:
Doavola, bestidnik se nije potpisao!
umesto wega i krivotvoriti wegov potpis.
Potpisau
Sledee pismo je potvrda slinog ponaawa.
VII
PISMO JEDNOG BENEFICIJATA
ISUSOVCU LE TELIJEU NAPISANO 6.
MAJA 1714.1
Preasni oe,
Priklawam se zapovestima Vaeg Preosvetenstva da
Vam predstavim najcelishodniji nain za izbavljewe Isusa i
wegovog drutva od wihovih neprijatelja. Sma- tram da u
kraljevstvu nije preostalo vie od petstotina
1
Kada je ovo napisano 1762. godine, red isusovaca nije bio zabrawen u Francuskoj. Da su se nali u nesrenom poloaju, pisac bi
svakako imao vie obzira. Ali podsetimo se da oni nikada nisu bili
progoweni ve su bili progonitelji. Neka od primera isusovaca zadrhte
svi oni koji bi, jo netolerantniji od wih, jednog dana odluili da
progone svoje sugraane koji ne prihvataju wihova besmislena
shvatawa. (Napomena dodata 1771.)
hiljada hugenota, neki kau milion, drugi milion i po; ali

koliko god bio wihov broj, evo mog miljewa koje Vam
ponizno dostavljam po svojoj obavezi.
1. Lako je u istom danu uhvatiti sve propovednike i
obesiti ih istovremeno na jednom mestu, ne samo zbog
javnosti ve i zbog lepote prizora.
2. Naredio bih ubistvo wihovih oeva i majki na spavawu, jer ako bismo ih ubili na ulicama, to bi moglo da
izazove izvestan nemir; neko bi se ak mogao spasiti,
to bi svakako trebalo izbei. Ovo pogubljewe je neophodna posledica naih uverewa ako treba ubiti jeretika,
kao to dokazuju toliki znaajni teolozi, oigledno je
neophodno ubiti ih sve.
3. Smesta bih poudavao sve devojke za dobre katolike
poto ne smemo da dozvolimo da se broj stanovnika
suvie smawi posle nedavnog rata; to se tie etrnaestogodiwih i petnaestogodiwih deaka, ve ogrezlih u
rave obiaje, poto ih je neprilino ubiti, smatram da ih je
sve potrebno ukopiti, da se taj soj vie nikad ne bi pojavio.
Mlae deake treba odgojiti u kolama i bie- vati ih dok
ne naue napamet dela Saneza i Moline.*
4. Smatram da isto treba postupiti, bez izuzetka, i
prema svim luteranima iz Alzasa, poto sam 1704. godine
primetio dvojicu staraca iz te pokrajine koji su se smejali
na dan bitke kod Hohteta**.
5. Odredba o jansenistima e vam se moda uiniti
pomalo neprilinom. Smatram da ih ima bar est miliona,
ali ovek vaeg uma ne bi smeo toga da se uplai. U
janseniste ubrajam sve sudove koje besramno podra- vaju
slobode galikanske crkve. Uz uobiajeni oprez, Va* Sanes i Molina, panski jezuitski teolozi, poznati po svojim teko
razumljivim delima. (prim. prev.)
** Re je o bici iz Tridesetogodiweg rata u kojoj su protestanti
pobedili. (prim. prev.)
104
e Preosvetenstvo bi trebalo da razmisli o nainu da se svi

ovi naprasiti duhovi priklone Vama. Barutna zavera nije
postigla eljeni uspeh poto je jedan od zaverenika sasvim
neumesno hteo da spase ivot nekom svom prijatelju; ali
budui da Vi nemate prijatelja, slinih nepri- jatnosti se ne
morate pribojavati; bie vam znatno lake da sve skuptine
u kraljevstvu oborite uz pomo izuma monaha [varca,
nazvanog pulvis pyrius. Raunam da e nam za svaku
pojedinanu skuptinu biti potrebno trideset est buradi
baruta, tako da mnoewem dvanaest skuptina sa trideset
est buradi, dobijamo etiri stotine trideset dva bureta; ako
je cena bureta sto perpera po komadu, dobija se svota od
sto osamdeset hiljada est stotina funti, to je sitnica za
Vae Preosvetenstvo.
Poto skuptine budu dignute u vazduh, preneete
wihove nadlenosti na pripadnike vae kongregacije koji
savreno poznaju zakone u kraljevstvu.
6. Bie lako otrovati Kardinala de Noaja koji je prostoduan ovek i niega se ne plai.
Vae Preosvetenstvo e upotrebiti ista sredstva da
preobrati i neke druge zabludele biskupe; wihove biskupije, uz posredovawe pape, preuzee isusovci; tako
e svi biskupi biti na pravoj strani, a svi upnici, to je moj
predlog, promiljeno odabrani od biskupa uz pri- stanak
Vaeg Preosvetenstva.
7. Poto se jansenisti prieuju bar na Uskrs, ne bi
bilo loe hostije uvaljati u otrov kojim su se posluili
prilikom osvete kralju Henriju VII. Neko bi mogao da mi
zameri da se u ovoj operaciji izlaemo opasnosti da
pobijemo i moliniste; to je ozbiljna zamerka, ali nema
nijednog poduhvata koji sa sobom ne nosi neprijatno- sti,
nijednog sistema kome propast ne preti sa raznih
strana. Ako bi nas ovakve sitne nevolje zaustavljale, nikada ne bismo dovrili nijedan posao; uostalom, budu-
105
i da je re o uspostavljawu najveeg mogueg dobra, ne

treba se skandalizovati ako veliko dobro sa sobom donese i
neke rave pojave koje ne zavreuju pawu.
Nemamo zbog ega da sebi zamerimo: pokazalo se da
su svi tobowi protestanti, svi jansenisti, osueni na pakao;
mi samo ubrzavamo dolazak trenutka u kojem bi se ionako
nali na tom odreditu.
Isto tako je jasno da molinisti polau pravo na raj;
prema tome, ubijajui ih iz nehata i bez ikakve zle namere, mi samo ubrzavamo wihovu radost. I u jednom i u
drugom sluaju mi smo sluge Proviewa.
[to se tie onih koje bi brojke mogle da zastrae,
Vae Preosvetenstvo e moi da im napomene da je
od vremena procvata crkve do 1707, tj. tokom priblino
hiljadu etiri stotine godina, teologija gurnula u smrt
vie od pedeset miliona ljudi, a ja predlaem da zbog toga
podavimo ili pobijemo ili otrujemo priblino est miliona
pet stotina hiljada.
Moda e nam jo zameriti da moja raunica nije
pravedna i da greim: naime, rei e da ako je tokom
hiljadu etiri stotine godina ubijeno svega pedeset miliona ljudi zbog teolokih razlika, dilema i antilema, to
godiwe daje samo trideset pet hiljada sedam stotina
etrnaest ljudi, a da ja ovako ubijam est miliona etiri
stotine ezdeset etiri hiljade dve stotine osamdeset i
pet osoba vie u jednoj godini.
Ali, zapravo, ovaj spor je prilino detiwast; moglo bi se
rei da je ak bezboan. Zar se iz mojih razma- trawa ne
vidi da spasavam ivot svim katolicima na ovom svetu?
I kada bismo eleli, nikada ne bismo mogli da uzvratimo
na sve kritike. Uz duboko potovawe prema Vaem
Preosvetenstvu,
Veoma ponizni, posluni i pokorni R..., rodom
iz Angulema, prefekt Kongregacije
107
Ovaj poduhvat nije mogao da se ostvari jer je otac Le

Telije naiao na izvesne potekoe a Wegovo Preosvetenstvo je sledee godine bilo proterano. No kako
valja ispitati razloge za i protiv, dobro je istraiti u kojim
sluajevima bismo zakonito mogli da primenimo
gledita Le Telijeovog korespondenta. Izgleda da bi bilo
teko ostvariti ovu nameru u svim takama; ali treba
prouiti pod kojim okolnostima se ljudi moraju veati ili
stavljati na toak, a neistomiljenici bacati u okove. To je
predmet sledeeg poglavlja.
VIII
JEDINI SLUAJEVI U KOJIMA
JE NETOLERANCIJA LJUDSKO PRAVO
Da bi neka vlast izgubila pravo da kawava prestupe
ljudi, potrebno je da ovi prestupi ne budu zloini; oni
su zloini samo kada ugroavaju drutvo; oni ugroavaju drutvo ukoliko podstiu fanatizam; stoga je potrebno da ljudi u sebi najpre savladaju fanatizam jer samo
tako mogu da zaslue toleranciju.
Ako je nekoliko mladih isusovaca, znajui da crkva
osuuje otpadnike i znajui da su jansenisti jednom
* Oratorijanci kongregacija koju je 1564. godine osnovao Fi- lip
Neri, a papa potvrdio 1575; odlikuje se sklonou ka misticizmu.
(prim. prev.)
papskom bulom i osueni, zapalilo dom Oeva Orato- rija

zato to je oratorijanac* Kenel bio jansenista, proistie
jasna obaveza da ovi isusovci budu kaweni.
Isto tako, ako su irili kawive ideje, ako je wihov
zavod bio suprotan zakonima kraljevstva, nemogue je
izbei ukidawe wihovog drutva i unititi isusovce da bi od
wih napravili graane; u sutini to je imaginarno zlo, ali je
za wih stvarno dobro, jer ta je zlo u tome to e nositi
kratku odeu umesto svetenike odore i biti slo- bodni a
ne robovi? U miru se rasputaju itave regi- mente
koje se na to ne ale; zato isusovci toliko glasno vi u kada
se wihovi redovi ukidaju u korist mira?
Da su frawevci, obuzeti svetim poklonstvom prema
Bogorodici, opustoili crkvu jakobinaca koji smatraju da
je Marija roena u prvobitnom grehu, bili bismo
obavezni da i prema wima postupimo gotovo isto tako kao
prema isusovcima.
Isto bismo uinili i sa luteranima i kalvinistima. I oni bi
mogli da kau: sledimo naloge vlastite savesti, bolje je
potiniti se Bogu nego ljudima; mi smo stado, moramo da
iskorenimo vukove; jasno da su oni sami u tom sluaju
vukovi.
Jedan od najudovinijih primera fanatizma bila je mala
sekta u Danskoj iji je uewe bilo najbolje na svetu. Ovi
ljudi su eleli da svojoj sabrai osiguraju veno spasewe.
Meutim, posledice ovog uewa bile su je- dinstvene.
Znali su da su sva deca koja umru nekrte- na osuena na
prokletsvo, a da ona koja imaju sreu da umru neposredno
posle krtewa uivaju u venoj slavi. U skladu sa tim,
ubijali su sve tek krtene deake i de- vojice na koje bi
naili; za wih je to znailo udeliti ljudima najvee dobro,
tako su ih sauvali od greha, bede ovostranog ivota i
pakla; neizbeno su ih slali na ne-
108
besa. Ali ovi milosrdni ljudi nisu prihvatali da je nedopustivo initi i najmawe zlo radi velikog dobra, da nemaju nikakvih prava nad ivotima ove deice, da veina
oeva i majki pokazuje sasvim ljudsku elju da svoje
sinove i keri vole u svojoj blizini umesto da ih vide mrtve
makar i u cilju odlaska u raj. Ukratko, sud mora da
kawava ubistva, ak i ako su poiwena sa dobrim
namerama.
Izgleda da bi Jevreji imali vie prava od bilo kog
drugog da nas pljakaju i ubijaju. U Starom zavetu postoji stotinu primera trpeljivosti, ali ima i nekoliko protivnih primera i propisa. Bog im je u nekoliko navrata
zapovedio da ubijaju neznaboce u svojim redovima i da
pri tome potede samo devojke stasale za udaju. Oni nas
smatraju neznabocima i, mada bismo ih mi danas
tolerisali, moglo bi se desiti da kada bi oni zagospoda- rili
svetom, jedino bi nae keri bile poteene.
Posebno bi im neizostavna dunost bila da pobiju
sve Turke budui da Turci gospodare zemljom Etejaca,

Jevusejaca, Amorejaca, Jersenejaca, Havejaca, Araa- na,
Kineja, Samariana. Na ove narode je baena ana- tema;
wihova zemlja, dvadeset pet milja duga, pripala je
Jevrejima na osnovu nekoliko uzastopnih sporazu- ma.
Poto oni moraju da se vrate na svoja imawa, muhamedanci su vie od hiljadu godina uljezi na wihovoj
zemlji.
Kada bi Jevreji danas tako razmiljali, jasno je da ne bi
bilo drugaijeg odgovora nego da budu baeni u
tamnice.
To su gotovo jedini sluajevi u kojima se netolerancija
ini razumnom.
I
IZVE[TAJ O JEDNOJ BURNOJ
RASPRAVI U KINI
U prvim godinama vladavine velikog cara Kang-Hi- ja,
neki mandarin iz jednog grada u kantonu zauo je veliku
buku koja je dopirala iz susedne kue; raspitao se da li je
neko stradao; rekli su mu da se raspravljaju ispovednik
danske zajednice, jedan kapelan iz Batavije i jedan
isusovac; pozvao ih je, posluio ih ajem i slat- kim i
zapitao ih zbog ega se svaaju.
Isusovac mu je odgovorio da wemu koji je uvek u pravu
teko pada to ima posla sa ljudima koji su u veitoj zabludi; da se najpre objawavao s najveom uzdr-
110
anou, ali da mu je strpljewe naposletku popustilo.

Mandarin ga je obazrivo podsetio koliko je utivost
neophodna u sporewu i rekao mu da se u Kini nikada ne
svaaju i zapitao ga o emu je re u wihovom sporu.
Isusovac mu je odgovorio: Gospodaru, pozivam
vas da presudite; ova dva gospodina odbijaju da se povinuju odlukama Tridentskog sabora.
To me udi, ree mandarin. Okrenuvi se dvojici
naposlunika ree: ini mi se, gospodo, da bi trebalo da
uvaavate stavove jedne velike skuptine, ne znam
ta je Tridentski sabor, ali vie osoba je uvek uenije od
jedne. Niko ne bi smeo da veruje kako zna vie od drugih
i da je razum nastawen samo u wegovoj glavi; tako ui na
veliki Konfucije, i ako mi verujete na re, uiniete sebi uslugu da tako postupite i u vezi sa Trident- skim
saborom.
Tada Danac progovori: Gospodar nam se obratio sa
najveom mudrou; mi smo obavezni da potujemo
velike skuptine, ak se u potpunosti drimo i stavova
izraenih na vie sabora pre Tridentskog.
Ako je to sluaj, ree mandarin, molim vas da mi
oprostite, svakako ste u pravu. Dakle, ovaj Holananin i vi
delite miljewe i obojica ste protiv jadnog isusovca?
Nipoto, ree Holananin, ovaj ovek ima gotovo
isto tako ekstravagantne stavove kao i slatkoreivi
isusovac; nezamislivo je da bih ja to prihvatio.
Ne shvatam vas, ree mandarin, zar niste sva trojica hriani? Niste li sva trojica stigli u nae carstvo da
pouavate hrianstvu? Zar ne biste trebali da se dri- te
istih dogmi?
Vidite, gospodaru, ree isusovac, ova dva oveka
su smrtni neprijatelji, a obojica se svaaju sa mnom; oito
je da su obojica u zabludi i da je razboritost samo na mojoj
strani.
111
To i nije tako oigledno, ree mandarin, moglo bi se

pokazati da ste sva trojica u zabludi; zanimalo bi me da vas
sasluam jednog po jednog.
Isusovac je potom odrao prilino dugaak govor,
tokom kojeg su Danac i Holananin slegali ramenima;
mandarin ga nita nije razumeo. Zatim je progovorio
Danac; dva wegova suparnika su ga saaljivo posmatrala, a mandarin i dalje nita nije razumeo. I Holana- nina
je zadesila ista sudbina. Napokon, sva trojica su se
zapriala i razmenila prostake uvrede. asni mandarin
imao je prilinih muka da presudi, pa im je rekao:
Ako elite da vaa doktrina ovde bude doputena, potrudite se da ne budete netrpeljivi prema drugima niti
rtve tue netrpeljivosti.
Po izlasku sa prijema, isusovac je naiao na misiona-
113
ra jakobinca; ispriao mu je da je presueno u wegovu

korist, uveravaju i ga da istina uvek pobeuje. Jakobi- nac
mu ree: Da sam ja bio tamo, presuda ne bi bila u vau
korist; dokazao bih da laete i da ste paganin.
Planula je svaa; jakobinac i isusovac uhvatili su se za
kose. Mandarin, obaveten o skandalu, obojicu je poslao
u zatvor. Mandarinov zamenk upitao je sudiju:
Koliko vremena Vaa Visost eli da ih zadri u pritvoru? Dok se ne dogovore, odogovori sudija. Ah!, ree zamenik mandarina, znai ostae u zatvoru do kraja
ivota. Pa dobro!, ree sudija, dok ne oproste jedan
drugome. Nikad nee oprostiti jedan drugome, ree
drugi, poznajem ih. E pa onda!, ree mandarin, dok ne
ponu da se prave da su oprostili jedan drugome.
DA LI JE KORISNO DRATI
NAROD U SUJEVERJU
Slabost ljudskog roda i wegova izopaenost su tolike
da mu je nesumwivo bolje da se potini svi moguim
sujeverjima, pod uslovom da ona nisu smrtonosna, nego
da ivi bez vere. LJudima je oduvek nedostajala ne- kakva
konica i mada je bilo smeno prinositi rtve fa- unima,
umskim bogovima, nimfama, daleko je razumnije i
korisnije bilo klawati se ovim fantastinim prilikama
boanstva nego se prepustiti ateizmu. Ateista koji bi bio
promiljen, nasilan i moan, predstavljao bi ne-
volju kobnu koliko i krvoloni sujevernik.

Kad ljudi nemaju ispravne pojmove o boanstvu, nameu im se pogrena razmiljawa, kao to se u nesre- na
vremena u nedostatku pravog trguje lanim novcem.
Paganin je strahovao da ne padne u zloin iz straha da
e ga kazniti lani bogovi; Malabarac se plaio da e ga
kazniti wegov kumir. Svuda gde postoji organizovano
drutvo, neophodna je religija; zakoni vode rauna o
poznatim zloinima, a religija o tajnim prestupima.
Meutim, kada ljudi prihvate istu i svetu religiju,
sujeverje postaje ne samo beskorisno, ve i veoma opasno. Ne bismo smeli da pokuavamo da hranimo irom one
koje je Bog nahranio hlebom.
Sujeverje u odnosu na religiju predstavlja isto to i
astrologija u odnosu na astronomiju, ludu sestru iste,
veoma mudre majke. Te dve keri dugo su drale itavu
zemlju u potiwenosti.
Kada su se u stoleima naeg varvarstva jedva mogla
pronai dva feudalna gospodara koja su u svom domu
imala Novi zavet, moglo se oprostiti prosto pripo- vedawe
bajki puku, tj. istim feudalnim gospodarima, wihovim
priglupim enama i sirovim dvoranima; uve- ravali su ih da
je sveti Hristifor preneo dete Isusa s jedne na drugu obalu
reke; pored toga zatrpavali su ih priama o veticama i bezumnima; zamiljali da sveti Lu- ka
lei kaplju a sveta Klara vida bolesne oi. Deca su verovala
u vukodlake, a oevi u ue svetog Frawe. Broj relikvija
postao je beskonaan.
Skrama tolikog sujeverja odrala se jo neko vreme
meu narodima, ak i kada je religija bila proiena.
Poznato je da kada je gospodin De Noaj, biskup [alo- na,
oteo i bacio u vatru navodnu relikviju pupane vrp- ce Isusa
Hrista, itav grad [alon ga je izveo na suewe. Meutim,
on je imao dovoljno hrabrosti i milosti i na-
114
posletku uspeo da uveri sugraane da se u Isusa Hrista

moe verovati duhom i istinom, bez obzira da li se pupana vrpca nalazi u crkvi ili ne.
Oni koje su zvali jansenisti, dosta su doprineli postepenom iskorewivawu iz duha naroda veine pogrenih shvatawa koja su obeastila hriansku veru. Prestalo je verovawe da je dovoljno tokom trideset dana
ponavljati molitvu Bogorodici da bi se dobilo sve to se
poeli i da ovek moe nekaweno da grei.
Naposletku, graanstvo je poelo da sumwa u to da
sveta Genoveva daruje ili zaustavlja kiu, i da sam Bog
upravlja ovim pojavama. Monasi su bili zaueni to wihovi sveci vie ne ine uda; a kada bi se pisci ivota svetog Fransisa Ksaverskog vratili na ovaj svet, ne bi se usudili da napiu kako je ovaj svetac vaskrsnuo devet mrtvaca, da se istovremeno nalazio na moru i na zemlji, i da je
wegovo raspee, kada je upalo u more, izneo neki rak.
Isto se dogodilo i sa ekskomunikacijama. Nai istoriari tvrde da kad je kralj Rober bio ekskomuniciran od
pape Grgura V zato to je oenio svoju pomajku
princezu Bertu, wegove sluge bacale su kroz prozor
meso slueno kralju, kraljica Berta je rodila gusku kao
kaznu zbog ovog incestnog braka. Danas se sumwa da je
posluga ekskomuniciranog kralja Francuske bacala
wegove obroke kroz prozor i da je kraljica na slian nain donela na svet gue.
Ako u nekom kutku predgraa jo postoje konvulzionisti, radi se o munoj bolesti koja napada najopaki- je
metane. Svakim danom razboritost se iri po Fran- cuskoj,
po radwama trgovaca i domovima velikaa. Treba
negovati plodove ove razboritosti, utoliko pre
to je nemogue spreiti wihovo truljewe. Francuskom se
ne moe vladati poto su je prosvetlili Paskal, Nikol, Arno,
Bose, Dekart, Gasendi, Bejl, Fontenel, itd, kao
115
to se vladalo u doba Garasa i Menoa.

Ako bi uitelji zabluda, da kaem veliki uitelji, tako
dugo plaani i poastvovani to su zaglupljivali ljudski
rod, danas naredili da se poveruju u to da seme mora da
istruli da bi klijalo, da zemlja stoji nepokretno na svojim
temeljima i da se uopte ne okree oko Sunca, da plima i
oseka nisu prirodne posledice gravitacije, da duga ne
nastaje prelamawem i refleksijom svetlosnih
* Ultamontanizam shvatawe u Rimokatolikoj crkvi po kome je

Rim, tj. papa, duhovno sredite hrianske crkve. (prim prev.)
117
zraka, itd, i kada bi se oslawali na pogreno tumaene

delove Svetog pisma da bi na wima utemeljili svoje zapovesti, kako bi ih danas razumeli ueni ljudi? Da li bi
izraz zveri bio prejak? A da su se ovi mudri gospodari
posluili silom i progonom da bi uspostavili vlast svog
otunog neznawa, da li bi bilo neumesno nazvati ih divljim zverima?
[to su monaka sujeverja omraenija, utoliko su biskupi potovaniji, a parosi uvaeniji; oni ine samo dobro, a fratarsko ultramontansko* sujeverje nanosi prilino zlo. Ali od svih sujeverja, nije li najopasnija mrwa prema bliwem zbog wegovih stavova? Nije li oigledno da je razumnije potovati svetu pupanu vrpcu,
sveti prepucij, Bogorodi ino mleko i haljinu, nego prezirati i progoniti brata?
I
VRLINA VREDI VI[E OD ZNANJA
[to je mawe dogmi, mawe je i sporova; mawe sporova
znai mawe nesrea: ako to nije istina, onda ja greim.
Religija je ustanovljena da bi nas usreila u ovozemaljskom i onostranom ivotu. [ta je potrebno da bismo
bili sreni u buduem ivotu? Biti pravedan.
* Socrates (380-440), sholastik. (prim. prev.)
A ta je potrebno da bismo bili sreni u ovom, onoliko

koliko nam slabost nae prirode to doputa? Biti pomirljiv.
Vrhunac ludila bi predstavljalo nastojawe da se svi ljudi
dovedu do jednoobraznog miljewa o metafizici. Mnogo
lake bismo potinili itavu vasionu orujem, nego to
bi pokorili sve duhove jednog jedinog grada.
Euklid je uspeo da sve ljude u potpunosti ubedi u geometrijske istine. Zato? Zato to nijedna od wih nije
protivna sledeem aksiomu: dva i dva jesu etiri. Sasvim je
drugaija stvar sa meavinom metafizike i teologije.
Kad su nadbiskup Aleksandar i svetenik Arios ili
Arijan zapoeli spor o nainu na koji je Logos proiste- kao
od Oca, car Konstantin im je najpre uputio rei koje nam
prenose Eusebije i Sokrat*: Vi ste velike budale to se
sporite o stvarima koje ne moete da shvatite.
Da su obe strane bile dovoljno mudre da zakljue kako
je car bio u pravu, hrianski svet sledeih tristo godina ne
bi toliko ogrezao u krv.
Ima li neeg bezumnijeg i stranijeg nego ljudima rei: Prijatelji, nije dovoljno biti odani sluga, posluno
dete, nean otac, pravedni sused, sve obavljati valjano,
negovati prijateljstvo, beati od nezahvalnosti, u miru
se moliti Isusu Hristu; potrebno je znati i kako smo upueni u venost; a ukoliko ne umete da razlikujete homoosios u hipostazi*, odaemo vam da ete zauvek
goreti; a u oekivawu toga poeemo da vas koljemo.? [ta
bi na ovo rekli Arhimed, Posejdon, Varon, Katon, Ciceron?
Konstantin nije istrajao u svojoj reenosti da uutka
* homoosios (grki) jednak, iste sutine; hipostaza (grki)
osnova, supstancija, sutina, bie. Na Nikejskom saboru utvreno je da
je Hrist sa Bogom Ocem homoosios. Arije je tvrdio da je Hrist sa
Bogom Ocem samo homoiusius (slian). (prim. prev.)
118
obe strane; mogao je u svoju palatu da dovede voe sukobljenih tabora, mogao je da ih upita s kakvim pravom uznemiravaju svet: Imate li ovlaewa Svete porodice? [ta se vas tie da li je Logos stvoren ili roen sve
dok smo mu odani, sve dok propovedamo smernost i
uprawavamo je shodno naim mogunostima? Poi- nio
sam mnogo greaka u svom ivotu, kao i vi; vi ste
ambiciozni, a i ja sam; carstvo sam sauvao okrutnosti- ma

i laima; pobio sam gotovo sve svoje bliwe; kajem se
zbog toga i elim da ispatam zbog svojih zloina
unosei mir u Rimsko carstvo; ne spreavajte mi da uinim jedino dobro kojim bi se mogla zaboraviti moja ra- nija
varvarstva; pomozite mi da svoje dane okonam u miru.
Moda ne bi postigao nita meu stranama u sporu;
moda bi mu ponudili da vodi sabor u dugoj cr- venoj
odedi, sa ukrasima od dragog kamewa na glavi.
To je, meutim, otvorilo vrata svim poastima koje su
iz Azije nahrupile na Zapad. Iz svakog osporavanog stiha
proistekla je po jedna besna furija naoruana sofizmima i
bodeom koji je sve ljude uinilo bezoseajnim i okrutnim.
Huni, Heruli, Goti i Vandali koji su se pojavili, naneli su
nebrojeno mawe zla, a najvee je bilo
to su se naposletku i sami upleli u ove kobne svae.
II
O OP[TOJ TOLERANCIJI
Nije potrebna velika vetina, niti naroita reitost,
da bi se dokazalo da hriani moraju da trpe jedni druge.
Idem korak dalje i poruujem da je sve ljude potrebno posmatrati kao nau brau. Kako, Turin moj
brat? Kinez moj brat? Jevrejin? Sijamac? Da, nesumwivo;
nismo li svi mi deca jednog oca i stvorewa istog Boga?
120
Ali ti narodi nas preziru, oni nas zovu neznabocima!

Pa ta! Rei u im da gree. ini mi se da bih mogao da
bar zaprepastim umiljene predstave nekog imama ili
budiste kad bih im rekao otprilike ovako:
Ova mala planeta, koja predstavlja tek taku,
okree se u prostoru, kao i tolike druge planete; izgubljeni smo u tom prostranstvu. ovek visok priblino pet
stopa svakako predstavlja malu stvar u vasioni. Jed- no
takvo jedva primetljivo bie, negde u Arabiji ili u
postojbini Kafra, kae nekim svojim susedima: Sluaj- te
me, jer me je prosvetlio Bog svih svetova: na Zemlji
postoji devet stotina miliona mrava kao to smo mi, ali je
samo moj mraviwak Bogu mio; svi ostali su mu za vek
vekova prokleti; srean e biti samo ovaj, a svi ostali
veno prokleti.
Tada bi me uhapsili i ispitivali me kakva je to luda koja
iznosi toliku glupost. Bio bih prisiljen da im odgo- vorim:
To ste vi sami. Zatim bih se potrudio da ublaim wihove stavove, ali bi to bilo veoma teko.
Zatim bih se obratio hrianima i, primerice, usudio bih
se da kaem dominikancu, inkvizitoru vere: Brate, znate
da svaka pokrajina u Italiji ima svoj dijalekt i da se u
Veneciji i Bergamu uopte ne govori kao u Firen- ci.
Akademija dela Kruska je utemeljila jezik; wen renik
pravilo je od koga se ne sme odstupiti, a Buonma- tejieva
Gramatika je nepogreivi vodi koga treba slediti; ali
verujete li da bi konzul Akademije, a u wegovom
odsustvu Buonmateji, mogli svesno narediti da se svim
Mleanima i Bergamljanima koji bi istrajavali na svom
dijalektu, odsee jezik?
Inkvizitor bi mi odgovorio: Razlika je velika; ovde je
re o spasu vae due. Inkvizicija za vae dobro propi1
Videti odlinu kwigu pod naslovom Prirunik Inkvizicije.
121
suje da moete biti privedeni na osnovu pojedinane prijave, bez obzira da li je ona potekla od neasne ili ve
kawavane osobe; da ne moete imati advokata za odbranu; da ne znate ak ni ime vaeg tuioca; da vam inkvizitor najpre obeava milost a potom vas osudi; da
vam presuuju pet razliitih vrsta muewa i da ete potom biti bievani ili baeni na veala ili sveano spaljeni. 1
Otac Ivone, dr Kialon, Zankinus, Kampegijus, Rojas,
Felinus, Gomarus, Dijabarus, Gemelinus , ve su obue- ni
u ovome i ovaj poboni obiaj ne trpi prigovore.
Bio bih slobodan da mu uzvratim: Brate, moda
ste u pravu; uveren sam da elite da mi priinite dobro; ali
zar ne bih mogao da se izbavim i bez svega toga?
Tano je da se ovakvi apsurdni uasi ne pojavljuju
svakodnevno; ipak, bili su esti i od wih bi se dala sastaviti kwiga mnogo obimnija od jevanelja koja ih osuuju.
Ne samo da je veoma okrutno progoniti u ovom
kratkom ivotu nae neistomiljenike, ve mi se ini da je i
drsko nekome izrei veno prokletstvo. Mislim da
kratkotrajnim atomima, to smo mi, ne pristaje da predviaju Tvoreve radwe. Nipoto ne elim da osporim
tvrdwu: Izvan crkve nema izbavljewa; potujem je
kao i sve emu ona poduava, ali da li odista poznajemo
sve Boje puteve i razmere wegovog milosra? Nije li
doputeno nadati mu se koliko i strahovati od wega?
Nije li dovoljno biti veran crkvi? Da li je potrebno da svaki
pojedinac prigrabi boanska prava za sebe i odluuje pre wega o venoj sudbini svakog oveka?
Kada smo u alosti za kraljem [vedske, ili Danske, ili
Engleske, ili Pruske, da li kaemo da smo u alosti za otpadnikom koji e veno goreti u paklu? U Evropi ivi
etrdeset miliona stanovnika koji ne pripadaju Rimskoj
crkvi, da li emo svakome od wih rei: Gospodine, poto ste neizbeno prokleti, ne elim sa vama ni da obe-
122
dujem, ni da vam se obraam niti razgovaram sa vama?

Koji e francuski ambasador tokom audijencije kod sultana
u sebi rei: Wegovo Visoanstvo e neizbeno ve no
goreti u paklu jer se podvrglo obrezawu? Ako bi zaista
verovao u to da je sultan smrtni neprijatelj Boga i predmet
wegove osvete, da li bi mogao da mu se obrati? Da li bi
smeo da bude upuen k wemu? Sa kakvim bi se ljudima
moglo trgovati, koje obaveze slubenog
ivota bismo uopte mogli da ispuwavamo ukoliko bismo
bili ubeeni u to da imamo posla sa otpadnicima?
O sledbenici milosrdnog Boga! Kad biste imali
okrutno srce; kad biste, verujui u onoga iji se zakon
ogledao u reima: Volite Boga i bliweg svog, natovarili ovaj isti i sveti zakon sofizmima i nerazumljivima
sporovima; kad biste podgrejali neslogu, to zbog neke
nove rei, to zbog jednog slova azbuke; kad biste zbog
nedostatka nekoliko rei ili obreda koje drugi narodi
nisu usvojili, zahtevali vene muke; rekao bih vam prolivajui suze za ljudskim rodom: Nastavite do sudweg
dana, a Bog e svakom presuditi po wegovim delima.
Vidim kako pred wega staju svi mrtvi iz prolih i iz
naeg stolea. Da li ste sasvim sigurni da e na Tvorac i
Otac rei mudrom i vrlom Konfuciju, zakonodavcu
Solonu, Pitagori, Zaleuku, Sokratu, Platonu, boanskim Antoninima, dobrom Trajanu, Titu, slavi ljudskog
roda, Epiktetu, tolikim drugim ljudima, naim uzorima:
Idite, udovita, idite i trpite vene kazne; neka vae
patwe budu vene kao to sam ja! A vi, moji voljeni,
ane [atelu, Ravajaku, Damienu, Kartuu, itd, koji ste
umrli sa propisanim formulama, zauvek ete stajati sa moje
desne strane i deliti sa mnom moje carstvo i moje
blaenstvo.*
Ustuknuli ste od uasa pred ovim reima, i poto
sam ih izustio, nemam vie nita da vam kaem.
III
MOLITVA BOGU
* Ravajak ubica Anrija IV; an [atel i Damijen na nagovor

isusovaca pripremali smrt Anriju IV kao i Luju V; Kartue razbojnik, takoe isusovac. (prim. prev.)
Stoga se vie ne obraam ljudima ve tebi, Bogu

svih bia, svih svetova i svih vremena; ako je slabanim
stvorewima izgubljenim u beskraju i neprimetnim za
ostatak vaseljene doputeno da te neto upitaju, tebe
koji si sve pruio, tebe iji su zakoni nepromenljivi i
veni, tebe spremnog da sa milou posmatra grehe
124
vezane za nau prirodu; neka ti gresi ne izazivaju nau zlu

kob. Nisi nam podario srce da bismo se mrzeli i ruke da
bismo se ubijali; pomozi da se uzajamno pomae- mo ne
bismo li poneli teret naeg munog i prolaznog
ivota; neka neznatne razlike u odei kojom prekriva- mo
naa slabana tela, u naim nemutim jezicima, u
naim smenim obiajima, u naim nesavrenim zakonima, u naim nerazumnim stavovima i prilikama nama
tako razliitim a tebi tako jednakim; neka sve te male
nijanse koje razlikuju atome nazvane ljudima, ne budu
znaci mrwe i progona; neka oni koji pale svee u pod- ne
da bi tebe slavili, podnose one kojima je dovoljna
svetlost tvog sunca; neka oni koji svoju odedu prekrivaju belim platnom da bi poruili kako te treba voleti,
ne preziru one koji isto to govore ali odenuti u crne vunene mantije; neka bude svejedno da li e ti se ljudi
obraati na nekom drevnom ili na nekom novijem jeziku;
neka oni ije su odore obojene crveno ili ljubiasto i koji
gospodare nad komadiem omawe gomile blata na ovom
svetu i koji poseduju nekoliko komadia izvesnog metala,
uivaju bez gordosti u onome to nazivaju slavom i
bogatstvom , i neka ih drugi posmatraju bez zavisti; ti
ionako zna da se tim tatinama nema na e- mu zavideti,
niti se wima ponositi.
Neka svi ljudi zapamte da su braa! Neka se klone
tiranije nad duama kao to se gnuaju razbojnitva koje
silom otima plod mirnog rada i marljivosti. Ako su ratne
poasti ipak neizbene, nemojmo se mrzeti, nemojmo
se meusobno sukobljavati u miru i koristimo trenutak
naeg postojawa da blagoslovimo, na hiljadu razliitih
jezika od Sijama do Kalifornije, Tvoju dobrotu koja nam
je podarila taj trenutak.
IV
POST-SCRIPTUM
Dok sam radio na ovom delu, u iskljuivoj nameri da
ljude podstaknem na samilost i blagost, jedan drugi
ovek pisao je u sasvim suprotnoj nameri; svako ima
* Opat Malvo; videti takoe i kraj poglavlja VII. (prim. prev.)
126
svoje miljewe. Taj ovek je odtampao kratak kodeks

progona, naslovljen kao Saglasnost vere i
ovenosti (to je tamparska greka, treba itati
neovenosti).*
Pisac ove svete kwiice oslawa se na svetog Avgustina koji je, poto je prvo propovedao blagost, na kraju,
kada je postao moan i esto mewao svoja uverewa,
propovedao progon. On navodi i Bosea, biskupa Moa, koji
je progawao uvenog Fenelona, nadbiskupa Kam- brea,
okrivljenog zato to je objavio da Boga treba voleti zbog
wega samog.
Priznajem da je Bose bio reit; priznajem i da je biskup Hipona, esto nedosledan, bio znatno vetiji na
jeziku od drugih Afrikanaca; ali biu slobodan da kaem piscu ove svete kwiice isto ono to kae Amanda u
Uenim enama:
elite li vi uzor nai u nekom,
Sledite ga prvo tad u lepom. (IN
I, SCENA 1)
Biskupu Hipona rekao bih: Monsiwore, predomisli- li

ste se, dopustite mi da se sloim sa vaim ranijim sta- vom;
zaista mislim da je bio bolji.
Biskupu Moa rekao bih: Monsiwore, vi ste ugledan
ovek, drim da ste ueni u najmawu ruku kao sveti
Avgustin, kao da ste i veoma reiti, ali zbog ega je trebalo toliko muiti sabrata, koji je na jednom drugom
polju bio reit poput vas, ali i ljubazniji?
Pisac svete kwiice o neovenosti nije ni Bose niti
Avgustin; ini mi se sasvim dostojnim da postane
ugledni inkvizitor; eleo bih da se u Goi nae na elu tog
slavnog suda. On je pored toga i dravnik te izlae i velike
principe politike. Ako meu vama ima dosta
* Opata Kavejraka. (prev. prev.)
127
inovernika, veli, privedite ih k nama, ubeujte ih; ako su

malobrojni, upotrebite veala i okove, i dobro ete uiniti;
ovo preporuuje na str. 89 i 90.
Bogu hvala da sam dobar katolik, ne bojim se onoga
to hugenoti zovu muenitvom; ali ako ovaj ovek ikada
postane prvi ministar, kao to u ovom spisu izgleda da je
umislio, upozoravam ga da u otii u Englesku onog dana
kada mu urue imenovawe.
Do tada mogu samo da zahvalim Proviewu to je
dopustilo da ljudi wegovog soja uvek loe rasuuju. On
ak ide tako daleko da se poziva na Bejla kao na pristalicu netolerancije; to je razumno i lukavo; na osnovu toga
to Bejl predlae da se kawavaju buntovnici i man- gupi,
na dasa zakljuuje da bi ogwem i maem trebalo progoniti
miroljubive prostodune ljude.
Wegova kwiga je gotovo u celosti prepis Apologije
Vartolomejske noi*. Ona je zapravo istovetna toj odbrani
i wenom odjeku. Bilo kako bilo, treba se nadati da ni
uitelj ni uenik nee upravljati dravom.
Meutim, ukoliko se desi da postanu weni gospodari,
izdaleka u im podneti zahtev u vezi sa dva retka na str. 93
svete kwiice:
Treba li radi sree jedne dvadesetine naroda rtvo- vati
dobrobit itavog naroda?
Pod pretpostavkom da na svakih dvadeset rimokatolika u Francuskoj dolazi jedan hugenot, ne mogu da
traim da taj hugenot pojede dvadesetoricu katolika; ali
zato bi ta dvadesetorica katolika pojela hugenota i zato
spreavati hugenote da se ene? Zar nema biskupa, opata,
monaha, koji imaju imawa u Dofinu, evo* Mesta u kojima su hugenoti bili veina. (prim. prev.)
** Preobraewe ili transsupstancijacija pretvarawe hleba i vina u
Hristovo telo i krv. Mnoge protestantske sekte odbacivale su ovu
doktrinu. (prim. prev.)
128
danu, oko Agdea ili Karkasona?* Zar ovi biskupi, opa- ti,
monasi, nemaju seljake koji ne veruju u preobraewe**? Nije li u interesu biskupa, opata, monaha i
javnosti da ovi seljaci imaju brojne porodice? Nee li to
znaiti da je zasnivawe porodica doputeno samo
onima koje se prieuju na isti nain? To zapravo nije
ni pravedno ni poteno.
Ukidawe Nantskog edikta uopte nije izazvalo takve
neprilike kao to se tvrdi, kae pisac.
Nantski edikt okrivljuju za vie neprilika nego to ih je
zaista bilo; greka gotovo svih istoriara jeste u preterivawu; ali greka je i svih protivnika u sporu da tetu
koja im se zamera sasvim poriu. Ne verujmo ni pa- riskim
doktorima, ni amsterdamskim propovednicima.
Pozovimo za sudiju gospodina grofa Davoa, ambasadora u Holandiji od 1685. do 1688. Na str. 181, sveska V,
on kae da je samo jedan ovek ponudio da otkrije vie od
dvadeset miliona koje su progoweni izneli iz
Francuske. Luj IV odgovara gospodinu Davou: Izvetaji o bezbrojnim preobraewima koje svakodnevno primam vie mi ne doputaju da sumwam da e i
najtvrdoglaviji slediti primer ostalih.
Iz ovog pisma Luja IV se primeuje da je bio blagonaklon irewu svoje vlasti. Svakog jutra su mu govorili: Velianstvo, vi ste najvei kralj na svetu; itavom
svetu e biti ast da razmilja onako kako vi razmilja- te.
Pelison, koji se obogatio na mestu prvog pomoni- ka za
finansije; Pelison, koji je tri godine proveo u Ba- stilji kao
Fukeov* sauesnik; Pelison, koji se od kalviniste
preobratio u akona i prilonika koji je tampao mi* Fuke ministar finansija koga je Luj IV pogubio zbog pronevere; Pelison je bio Fuekov saradnik, proveo je tri godine u Ba- stilji,
pomilovan je jer se odrekao protestantizma. (prim. prev.)
129
sale i spremao bukete irisa; Pelisona koji je postavljen na

mesto blagajnika i raunovoe; Pelison je, kaem,
svaka tri meseca donosio dugaak spisak onih koji su se
odrekli stare vere za sedam ili osam srebrwaka, i ubeivao je svog kralja da bi mogao, samo ako poeli, da
preobrati i sve Turke po istoj ceni. Naticali su se da ga
obmanu; da li je mogao da ne podlegne iskuewu?
Ipak, taj isti gospodin Davo prenosi kralju da izvesni
Vensan dri vie od petstotina radnika kod Angulema i da
e wegov odlazak izazvati tetu. (sveska V, str. 199) Isti
gospodin Davo pomiwe dve ete koje je knez od Orana
sakupio od izbeglih francuskih oficira; napomiwe da
su mornari sa tri broda dezertirali i preli u slubu kneza od Orana. Pored ove dve ete, knez od
Orana je sakupio etu od dobrovoljaca izbeglica kojoj su
zapovedala dva kapetana. (str. 240) 9. maja 1686.
ambasador pie gospodinu Seweleju da ne moe da sakrije zabrinutost kada vidi da se radionice iz Francuske
premetaju u Holandiju odakle se nikad nee vratiti.
Dodajte ovim svedoewima izvetaje svih upravitelja kraljevsta iz 1699. godine i procenite da li je ukidawe Nantskog edikta izazvalo vie zla nego dobra,
uprkos miljewu uvaenog pisca Saglasnosti vere i ovenosti.
Pre nekoliko godina, jedan poznati otroumni francuski maral je rekao: Ne znam da li je dragonada* bila
neophodna, ali je neophodno da ona prestane.
Priznajem da mi se uinilo kako sam preterao time
* Dragonada (od francuske rei dragon pripadnik kowike jedinice koja je na svojoj zastavi imala zmaja) u nameri da prisili
hugenote da se preobrate u katolianstvo, Luj IV nastawivao je po
wihovim kuama dragone koji su maltretirali svoje domaine. (prim.
prev.)
130
to sam objavio pismo korespondenta oca Le Telijea u

kojem ovaj vernik predlae bave baruta. Govorio sam
sam sebi: nee mi poverovati, smatrae da je pismo izmiljeno. Moji obziri su na sreu iezli kad sam u Saglasnosti vere i ovenosti, str. 149, proitao ove blage rei:
Potpuno istrebljewe protestanata u Francuskoj ne bi
oslabilo Francusku vie nego to putawe krvi oslabi nekog
bolesnika jake grae.
Ovaj milosrdni hrianin koji je upravo rekao da
protestanti ine dvadeseti deo naroda, poeleo je da se tom

dvadesetom delu prolije krv, i taj in poredi sa posekotinom! Nek nas Bog, zajedno sa wim, sauva od tri
dvadesetine!
I kad ovaj asni ovek predlae ubistvo dvadesetine
naroda, zbog ega prijatelj oca Le Telijea ne bi predloio da podigne u vazduh, ubije ili otruje treinu? Zbog
ovoga se ini vrlo verovatnim da je pismo ocu Le Teli- jeu
zaista i bilo napisano.
Naposletku, sveti pisac zavrava zakljukom da je
netolerancija odlina stvar jer je Isus Hrist nije izrii- to
osudio. Ali Isus Hrist nije osudio ni one koji su
podmetali poare po Parizu; zar je to razlog da kanonizujemo palikue?
Dakle, dok priroda s jedne strane progovara svojim
blagim i dobroiniteljskim glasom, fanatizam taj neprijatelj prirode isputa urlike; kada meu ljudima
nastupi mir, netrpeljivost kuje svoje oruje. O vi, narodni prvaci, koji ste Evropi podarili mir, odluite se izmeu miroljubivog i ratobornog duha!
V NASTAVAK I
ZAKLJUAK
Saznajemo da je 7. marta 1763, pred celokupnim dravnim savetom okupljenim u Versaju, u prisustvu dravnih ministara, kancelar De Krone, glavni istraitelj,
132
izvestio o aferi Kalasovih sa nepristrasno u sudije, tanou savreno obavetenog oveka, jednostavnom i
istinitom dravnikom reitou, kakva jedino i pristoji
ovakvom skupu. Na dvorskoj galeriji gomila ljudi iz svih
slojeva oekivala je odluku saveta. Uskoro je kralj obaveten da se veinom glasova, uz jedan izuzetak, sudu u
Tuluzi nalae da savetu dostavi dokumente sa suewa i
razloge za presudu koja je dovela do pogubljewa ana
Kalasa. Wegovo Velianstvo potvrdilo je odluku saveta.
Postoji, dakle, ovenost i pravednost meu ljudima, a poglavito u savetu omiljenog i dinog kralja. Afe- ra
sa nesrenom porodicom neuglednih graana zaokupila je Wegovo Velianstvo, wegove ministre, kancelara i celokupan savet, i razmotrena je toliko promiljeno kao da je re o pitawima rata i mira. LJubav prema
pravednosti i interes ljudskog roda nadvladali su kod
svih sudija. Time je pokazana zahvalnost milosrd- nom
Bogu koji podstie ravnopravnost i sve vrline!
Uveravamo vas da nikad nismo upoznali ni nesrenika Kalasa kome su osmorica sudija u Tuluzi presudila
na osnovu potpuno neubedljivih tvrdwi, uprkos naredbama naih kraljeva i protivno zakonima svih naroda;
niti wegovog sina Mark-Antoana ija je udna smrt zavela
ovu osmoricu sudija u zabludu; niti asnu i nesrenu
majku; niti wene nevine keri koje su sa wom prevalile
dve stotine milja da bi sopstvenu nevolju i krepost
izloile kralju.
Bog zna da nas je pokretao iskljuivo duh pravednosti,
istine i mira, dok smo pisali ta mislimo o toleranciji, u
vezi sa anom Kalasom koga je pogubio duh netolerancije.
Nismo smatrali da vreamo osmoricu sudija iz Tulu- ze
navodei da su se prevarili, kao to je smatrao i celi savet;
naprotiv, otvorili smo im vrata kako bi se oprav-
133
dali pred celom Evropom. Oni treba da priznaju da su

jednoglasne tvrdwe i vika bezoseajne gomile prepali
wihovu pravednost; od udovice treba da zatrae oprotaj i zaustave, onoliko koliko je to u wihovoj moi, potpunu propast nevine porodice pridruuju i se onima koji
su joj pomagali u nevolji. Nepravedno su osudili oca;
wihova je dunost da preuzmu ulogu oca u odnosu na decu,
ukoliko ova siroad uopte pristane da od wih primi
slabane znake potpuno opravdanog pokajawa. Na
sudijama je da ga ponude, a na porodici da ga odbije.
Pre svih, grof David, magistrat Tuluze, koji je prvi
zapoeo progon nevinih, trebalo bi da pokae kajawe.
Vreao je oca porodice kada je ovaj umirao na stratitu. Ova okrutnost je zaista neuvena; ali poto Bog
prata i ljudi moraju pratati onima koji ispravljaju nepravde koje su sami izazvali.
Iz Langdoka su mi 20. februara 1763. napisali sledee pismo:
Vae delo o toleranciji mi izgleda ispuweno ljudskou i istinom, ali strahujem da e porodici Kalas naneti
vie zla nego dobra. Ono bi moglo raspiriti u osmorice
sudija koji su ga izveli na gubilite; zatraie od skuptine
da vaa kwiga bude spaljena a fanatici (kakvih uvek ima)
e na glas razuma odgovoriti besnim uzvicima, itd.
Evo mog odgovora:
Osmorica sudija iz Tuluze mogu da spale moju
kwigu ukoliko je dobra; nita lake od toga: ionako su
spalili Provincijska pisma* koja su nesumwivo bila
vrednija; svako moe da u svojoj kui pali kwige i har- tije
koje mu se ne dopadaju.
Moje delo ne moe da nanese ni dobra ni zla Kalasovim, koje uopte ne poznajem. Kraljev savet, nepri* Re je o Pismima provincijalcu Bleza Paskala. (prim. prev.)
134
strasan i odluan, sudi na osnovu zakona, ravnopravno- sti,

pravila i procedura, a ne na osnovu nekog spisa koji nije
pravnog karatera i ija je sutina apsolutno tua aferi o
kojoj se prosuuje.
Mada su objavljivani podlisci u korist ili protiv sudija
iz Tuluze, i za ili protiv tolerancije, ni savet, niti bilo koji
sud nee smatrati ove kwige predmetom procesa.
Ovaj spis o toleranciji je molba koju ovekoljublje
veoma ponizno podnosi vlastima i razboritosti. Bacam
seme iz koga e se jednog dana moda izroditi plodovi.
Pouzdajmo se u vreme, u dobrotu kralja, mudrost wegovih ministara i duh razuma koji posvuda poiwe da zrai
svojom svetlou.
Priroda svima poruuje: stvorila sam vas slabim i
neukim da biste nekoliko trenutaka iveli na zemlji i da
biste je naubrili svojim leevima. Budui da ste slabi,
pomaite jedni drugima; budui da ste neuki, prosveti- te
se i meusobno se podnosite. Kada svi budete mislili isto,
to se izvesno nikad nee desiti, ako bi se naao samo
jedan ovek suprotnog gledita, morali biste da mu
oprostite zato to sam ga ja naterala da razmilja tako
kako razmilja. Stvorila sam vam ruke da biste obraivali
zemlju i svetlost razuma da vas vodi; u vaa srca posejala
sam seme saoseawa kako biste jedni drugima pomagali
u ivotu. Ne gazite to seme, ne kvarite ga, nauite da je
ono boansko i nemojte glas prirode zamewivati bednim
strastima raznih uewa.
Jedino vas jo ja, uprkos vama samima, sjediwujem
pomou vaih uzajamnih potreba, ak i usred vaih
okrutnih i tako olako zapoiwanih ratova, veitom popritu zabluda, sluajnosti i nesrea. Jedino ja sprea- vam
kobne posledice neprekidne podele izmeu plem* Na ovom mestu se Rasprava o toleranciji zavrava u izdawu iz
1763. godine; sledee poglavlje dodato je izdawu iz 1765. godine.
stva i sudstva, izmeu wih i svetenstva, izmeu graana

i seljaka. Svi oni previaju granice svojih prava; ali svi oni
se, naposletku, povinuju mom glasu koji se obraa
wihovom srcu. Jedino ja odravam pravednost u sudovima
u kojima bi bez mene sve bilo preputeno neodlu nosti i
muiavosti, usred zbuwujue gomile zakona esto
stvorenih sluajem i iz prolazne potrebe, razli itim od
jedne do druge pokrajine, od grada do grada, i gotovo
uvek, ak i u istom mestu, uzajamno opre nih. Jedino
sam ja u stawu da uvam pravednost, dok zakoni podstiu
samo sukobe. Oni koji me sluaju, uvek sude dobro; oni
koji nastoje jedino da pomire su- protstavljewa miljewa,
padaju u zabludu.
Postoji ogromno zdawe ije sam temelje postavila
sopstvenim rukama: bilo je vrsto i jednostavno, svi ljudi
su u wega mogli da uu. Meutim, eleli su da na wu
dodaju najudovinije, najprostije i najbeskorisnije
ukrase; zdawe se uruilo sa svih strana, ljudi su podizali
kamewe i gaali jedni druge u glavu; opomiwem ih:
Prekinite, uklonite kobne ruevine koje su vae delo, i
ostanite sa mnom u miru u mom postojanom zdawu.*
DODATA GLAVA U KOJOJ SE IZVE[TAVA O

POSLEDNJOJ PRESUDI DONETOJ U KORIST
PORODICE KALAS
Od 7. marta 1763. do konane presude, protekle su jo
dve godine; fanatizmu je lako da nevinom oduzme
ivot, a razumu teko da ispravi nepravdu. Trebalo je
136
izdrati neizbena odugovla ewa koja uvek idu uz formalnosti. [to su ove formalnosti bile mawe potovane
tokom suewa Kalasu, utoliko ih se dravni savet morao
stroe pridravati. itava godina nije bila dovoljna da se
sud u Tuluzi privoli da savetu preda itavu sudsku
dokumentaciju, da se ona proui i da se o woj izvesti. Ovaj
muan posao ponovo je zapao gospodinu De Kroneu.
Skup od osamdeset sudija ponitio je presudu iz Tuluze i
naloio potpunu reviziju suewa.
Za to vreme, drugi vani poslovi zaokupljali su gotovo sve sudove u kraljevstvu. Bilo je to vreme progawawa isusovaca, wihovo drutvo u Francuskoj bilo je
zabraweno; bili su netoleranti i progonili su druge, a sada
je dolo vreme da i sami budu progawani.
Neobini ispovedni listovi, ijim su ih tajnim autorima smatrali, a iji su oni bili javni pobornici, ve je izazvala mrwu naroda prema wima. Veliki steaj jednog od
wihovih misionara, steaj koji su mnogi smatrali delimino izmiljenim, konano je doveo do wihovog ieznua. I same rei misionar i bankroter , koje ba i ne
idu jedna uz drugu, uticale su na wihovu osudu. Naj- zad, i
ruevine Por Rojala i kosti tolikih slavnih likova koje su
oskrnavali u wihovim grobovima i ekshumirali po etkom
stolea, ustale su protiv wih i wihovog utica- ja koji je ve
bio na izdisaju. Povest wihovog progona najbolje se moe
razumeti u izvanrednoj kwizi O propasti isusovaca u
Francuskoj*, nepristrasnom delu pro- isteklom iz pera
filozofa, pisanom sa paskalovskom merom i reitou, a
naroito prosvetiteljskom nadmoi koja nije, kao kod Paskala, zasnovana na predrasu- dama
kakve su ponekad zavodile velikane.
Ovaj veliki sluaj u kome su neke pristalice isusova* Pomenuto delo napisao je DAlamber. (prim. prev.)
137
ca govorile da je religija povreena, dok ju je veina

smatrala osveenom, potisnula je iz pawe javnosti suewe Kalasovim. Meutim, poto je kralj konaan sud
poverio sudu koga zovu dvorski sud, publika koja voli da se
prebacuje sa jedne pozornice na drugu, zaboravila je
isusovce i Kalasovi su opet privukli svu wenu pawu.
Dvorski sud je bio vrhovni sud sastavljen od izvestitelja u dravnom savetu iji je zadatak bio da sude u
postupcima izmeu dvorskih slubenika i predmetima koje
bi im uputio kralj. Od ovog suda nije postojao sud
upueniji u sluaj: upravo su ove sudije dva puta razmatrale uslove za reviziju i savreno prouile predmet i
sutinu spora. Udovica ana Kalasa, wen sin i mladi
De Laves, ponovo su bili zatvoreni. Iz udaljenog Langdoka doveli su staru katoliku slukiwu koja ni na trenutak nije naputala svog gazdu i svoju gazdaricu u vreme
kada su oni, navodno, zadavili svog sina i brata.
Raspravljalo se o istim dokazima koji su posluili da se
an Kalas osudi na toak, a wegov sin Pjer progna.
Upravo se tada pojavila nova predstavka reitog gospodina De Bomona, kao i predstavka mladog gospodina
De Lavesa, tako nepravedno uvuenog u ovaj zloinaki proces od strane tuluanskih sudija koji ga, kao
vrhunac protivrenosti, nisu oslobodili krivice. Ovaj
mladi je sasvim sam sastavio predstavku koju su svi
smatrali dostojnom da se pojavi pored predstavke gospodina De Bomona. Imao je dvostruku prednost da
govori u svoje i u ime porodice sa kojom je bio u okovima. Nije mu bilo stalo samo da zbaci sopstvene okove i
izae iz tuluanskog zatvora, kao to bi se desilo samo da
je izjavio kako je samo na trenutak ispustio iz vida
Kalasove u vreme kada su, navodno, otac i majka ubili
svog sina. Bio je optuen za sauesnitvo; samo jedna
re mogla je da mu donese slobodu, ali je on ra-
138
dije pristao da bude prokazan kao sauesnik, nego da

slae. Sve ovo je potanko izloio u svom dopisu sa tako
plemenitom, jednostavnom iskrenou, lienom hvalisawa, da je dirnuo ljude koje je samo eleo da ubedi;
izazvao je divljewe a da nije nastojao da stekne slavu.
Wegov otac, uveni advokat, nije imao ni najmaweg
udela u ovom spisu: odjednom se naao izjednaen sa sinom koji ranije nikada nije prisustvovao suewima.
Ipak, osobe od najvieg ugleda u velikom broju su
hrlile u zatvor kod gospoe Kalas, u kojem su se pored we
nale i wene keri. U zatvoru, ljudi su bili dirnuti do suza.
ovenost i irokogrudost bili su neizmerni. Ta- kozvano
milosre Kalasovima nije niko pruao. Milosre, koje je uostalom esto zlobno i uvredljivo, pripada
pobonima, a poboni su i dalje optuivali Kalasove.
9. marta 1765. nevinost je odnela punu pobedu. Poto je gospodin De Bakenkur podneo izvetaj o celom
suewu i podrobno obavestio o aferi, sudije su porodicu,
nezakonito i nepravedno osuenu na sudu u Tulu- zi,
jednoglasno proglasile nevinom. Rehabilitovali su i oca.
Porodici su dopustili da se obrati nadlenima radi
obeteewa i isplate trokova, tete i kamata koje su im
tuluanske sudije dugovale.
U Parizu je nastala opta radost. LJudi su se okupljali po trgovima, na etalitima; pristizali su sa svih
strana da bi videli ovu toliko nesrenu porodicu; plje- skali
su im videi ih na izlazu iz suda i blagosiljali ih. Ono to je
itav prizor inilo jo dirljivijim, bilo je u tome to je
upravo deveti mart bio dan kada je tri godine ranije Kalas
bio najokrutnije pogubljen.
Gospoda sudije ispravile su nepravdu nanetu porodici
Kalas i time samo izvrili svoju dunost. Postoji i druga
dunost, dunost dobroinstva, koju sudovi dale-
NAPOMENA O PISCU I DELU
Volter (16941778), ije je pravo ime Fransoa Mari Arue, roen je u Parizu gde je zavrio isusovaku gimnaziju. Napustio je
studije prava i posvetio se kwievnoj kritici. Kao talentovani pisac
epigrama i duhoviti satiriar brzo je uao u pariske salone. Godine
1717. zbog uvrede regenta Filipa Orleanskog zatvoren je u Bastilju u
kojoj je proveo godinu dana. Tokom svog tamnovawa Volter je napisao
tragediju Edip i doiveo veliki kwievni uspeh. Meutim,
1726. godine zbog sukoba sa jednim aristokratom primoran je da
pobegne u Englesku. Upoznaje se sa filozofijom Xona Loka,
[eftsberija, Wutna i Popa i postaje pobornik prosvetiteljstva i bo- rac za
politike slobode. Rezultat Volterovog boravka u Engleskoj su
Filozofska pisma o Englezima, kwiga koju je pariska skuptina
proglasila skandaloznom i naredila da se spali. Poto mu je bora- vak u
Parizu bio onemoguen, Volter odlazi na imawe svoje obra- zovane
prijateljice markize de [atele gde se tokom deset godina posveuje
istorijskim, filozofskim i naunim studijama. Godine
1744. vraa se u Pariz kao dvorski pesnik i istoriar Luja V, ali je
zbog slobodoumlja i sarkastine prirode ponovo primoran da ga
napusti. Odlazi kod prosveenog pruskog kralja Fridriha Velikog. Posle
tri godine, zbog svae sa kraljem i dvorskih intriga, odlazi na imawe
Fernej koje je zbog line sigurnosti kupio na francuskovajcarskoj granici. U Ferneju radi na svojim filozofskim spisima, ali i
irewu prosvetiteljskih naela i borbi protiv crkve: pie pam- flete i
pisma, bori se protiv fanatizma crkve, brani nevino osuene, prihvata
prognane. Sve to mu donosi veliku slavu. Godine 1788.
trijumfalno se vraa u Pariz i umire.
140
Najznaajnija filozofska dela: Filozofski renik, Kandid, Filo- zof
koji ne zna, Rasprava o toleranciji, Rasprava o metafizici, itd.
Prosvetiteljska teza da zdrav razum treba da bude jedini kriterijum u prosuivawu svih stvari i u odreivawu smernica naeg delovawa, odredila je Volterov ivot i rad. Najvei protivnik zdravog
razuma je crkva. Crkvene dogme ne mogu da izdre sud zdravog
razuma. One se zasnivaju na prevarama svetenstva, predrasuda- ma,
sujeverju, lakomislenosti i neznawu ljudi. Zbog toga je ljude potrebno
prosvetiti naukom i umom. Jedino na taj nain e se sma- witi mo
crkve u javnom ivotu, ali i wena vlast na podruju du- hovnosti. U toj
borbi posebno mesto zauzima borba protiv fanatizma i iskljuivosti
crkvene ideologije. U tom cilju Volter se nije zadrao samo na
teorijskom nivou, preduzeo je i nekoliko konkret- nih poduhvata u
borbi za spasavawe rtava fanatizma. Najpoznati- ji od wih je
Rasprava o toleranciji (1763). Volter nije mogao da ne reaguje na
pogubljewe protestanta ana Kalasa koji je bio osuen na smrt jer je
navodno ubio sopstvenog sina zato to je ovaj name- ravao da pree u
katolike. Volter je u Raspravi ubedljivo pokazao netolerantnost svih
crkvenih ideologija koja za posledicu uvek ima okrutan fanatizam.
Uspeo je da pridobije javno mnewe i an Ka- las je tri godine kasnije
bio rehabilitovan. Rasprava je tako na najbolji mogui nain
pokazala svu neophodnost tolerancije i potrebu da se u cilju wenog
ostvarewa neprestano borimo protiv verskog, ali i politikog fanatizma
i ostraenosti.
[ta je to trpeljivost? To je plata ljudskosti. Svi smo mi
sazdani od slabosti i zabluda; opratajmo jedni
drugima nae gluposti, to je prvi zakon prirode.1
SADRAJ
Rasprava o toleranciji
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
I
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
I
I
II
III
IV
V
Volter, Filozofski renik, str. 384, Matica srpska, 1990.
Kratka povest smrti ana Kalasa

Posledice presude anu Kalasu
Pojam reformacije u VI stoleu
Da li je tolerancija opasna i kod kojih
naroda je doputena
Da li je tolerancija prihvatljiva
Da li je netolerancija prirodno i ljudsko pravo Da
li je netolerancija postojala meu Grcima Da li su
Rimljani bili tolerantni
O muenicima
O opasnosti od lanih predawa i progona
Zloupotreba netolerancije
Da li je netolerancija smatrana boanskim pravom u
judaizmu i da li je oduvek primewivana Izuzetna
tolerancija Jevreja
Da li je Isus Hrist pouavao netoleranciji
Svedoewa protiv netolerancije
Razgovor izmeu umirueg i zdravog oveka
Pismo jednog beneficijata isusovcu Le Telijeu
Jedini sluajevi u kojima je netolerancija ljudsko
pravo
Izvetaj o jednoj burnoj raspravi u Kini Da
li je korisno drati narod u sujeverju Vrlina
vredi vie od znawa
O optoj toleranciji
Molitva bogu Postscriptum Nastavak i
zakljuak
Dodata glava u kojoj se izvetava o posledwoj
presudi donetoj u korist porodice Kalas
5
16
18
22
30
34
36
39
45
56
62
68
84
89
96
99
102
106
109
112
116
119
123
125
131
135
VOLTER RASPRAVA O
TOLERANCIJI
I IZDANJE
Izdava UTOPIJA
BEOGRAD Jure
Keroevia 4
.utopija.co.u
Za izdavaa
MIROSLAV KRSTI
Urednik
MIROSLAV KRSTI
Priprema
IZDAVA
Dizajn
DRAGOSLAV BORO
ISBN 86-85129-13-3
Tira
500 primeraka
[tampa
SLAVA , SOPOT
Beograd 2005
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
2-675.3
316.647.5:2''17''
130.2:2''17''
VOLTER
Rasprava o toleranciji : povodom smrti
ana Kalasa / Volter prevod s francuskog
Sran Pavlovi. - 1. izd. - Beograd :
Utopija, 2005 (Sopot : Slava). - 144
str. ; 17 cm
Prevod dela: Trait sur la tolrance /
Voltaire. - tira 500.
ISBN 86-85129-13-3
a) Verska tolerancija b)
Prosvetiteljstvo COBISS.SRID 121750028

Volter Rasprava o Toleranciji

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Volter Rasprava o Toleranciji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

42

Copright 2005 za Srbiju i Crnu Goru

12. oktobra 1861.

Langdoka prethodne veeri okupili i veinom glasova

Nesrenik koji je digao ruku na sebe, bio je ni mawe ni

nu i Lavesu veawem i spaljivawu na lomai ene a- na

tak naih zakona svakodnevno se oseaju; ali u kojoj

Razlog za presudu bio je isto tako nepojmljiv kao i sve

Ova trojica velikodunih branilaca zakona i nevino- sti

toleranciji, pratawu, o samilosti koju opat Utevil*, u svojoj

* Klod-Fransoa Utevil, pisac Hrianske religije dokazane deli- ma.

be, nazvane sobama za razmiljawe, u kojima bi slikali

li i podizali; postepeno su umirali u mukama dok ne bi

Posle smrti Fransoa I, vladara poznatijeg po svojoj

Vrhovni tuilac Provanse Geren, glavni zaetnik pokolja, bio je

prodrli meu one koji upravljaju duhom

ovog naroda? I zar ne primeujemo da je skoro itava

prestupe u doba ludosti: to ne samo da bi bilo nepravedno,

seljena i bogata Irska nee vie doiveti da weni kato- liki

Poite u Indiju, Persiju, meu Tatare, i tamo ete

Bilo mu je dovoljno to su ga obavestili o nedostoj- nim

Videti Kemfera i odnose sa Japanom.

mom; ali ono to je veoma korisno i veoma dobro za

razmewuju svoje misli, uvek doseu dalje od pisca.

nim zakonima koji zabrawuju nasilne skupove, obrau- ne,

ljiva. Valja se uvek pokrenuti dalje s mesta na kojem se

nikad nije naneo teu uvredu zdravom razumu. Rimski

smerno vrate domu svojih oeva: ljudskost to zahteva,

sko: to je pravo tigrova i prilino je uasno, jer tigrovi se

duhu podjednako postupali i prema ljudima i prema

ga uopte nije bilo na suewu Sokratu; jedino znamo da

* Fokida, pokrajina u severnoj Grkoj. Na wenoj teritoriji nala- zilo

Razmotrimo ove maksime, ali oprostimo ljudima

Samo bogovima dolikuje da se brinu o uvredama ko- je su

Eto kako je sam Sveti duh objavio da Rimljani nisu

asti, uprkos zakonima koji su im ih uskraivali: o tome

cirkusu, zato bi ostavljali na miru prve biskupe u Rimu?

raereio jednog Rimljanina koji je ubio maku, vazda

mu da vie ne mogu da obitavaju u hramu, jer je u we- mu

teno da ga prate i da mu pruaju utehu dok su ga vo- dili u

reva, mora se verovati kad ga opravdava. Evo wegovih

bi bilo isto kao kada bi imali jevrejsku legiju. Poseduje- mo

vetno je progovorio im su mu odsekli jezik. Lekar je

osuenog u zatvoru, prate ga do gubilita, sakupljaju

da se radi o dezerterima. Da je kralj o tome bio obaveten, pomilovao bi te ljude.

osvrnemo na verske ratove, na etrnaest papskih izmi

Videti Lokovo Pismo o toleranciji.

prilii oveku da wome upravlja; ako ju je Bog stvorio,

grozne odluke groznih teologa. 2

vi usudili da ustanete protiv wega, a ja bio va sudija,

slanici Galatima izriito kae da e se suprotstaviti Pe- tru

svojoj Poslanici , ponavlja da se moemo spasiti samo

kle, u sluaju ubica jednakih po svojoj pobonosti, onaj

drugim narodima izgledaju svojevoljne, podvrgnute

naeg predmeta i pogledajmo najpre kakva je bila netolerancija meu Jevrejima.

kona ponovljenih (Pnz. 12:8): Ne inite kako mi sada

ini mi se da je dovoljno to je Sveto pismo potvrdi- lo

koga je svetenik Samuilo isekao na komade. Jezekilj im

potovali Baala i napustili kult Adonaja (Jahvea); nije- dan

Pomenuti Isaija (pogl. ) hoda sasvim nag da bi ukazao na to da

ski je neprocewivo blago.

stranaca, a da sami nikome nee pozajmljivati, da e

kawavao ili nagraivao za dobra ili rava dela. Sve to je

protuma ila odve naivne prizore u poglavljima 16 i 23 o