Bernard Šo - Kandida PDF

Bernard So - Kandida
Bernard o
Kandida
Preveo: Nada urija Prodanovi
LICA:
(po redu izlaska na pozornicu)
Preasni DEMS MEVOR MOREL (James Mavor Morell) - pastor
PROZERPINA GARNET (Proserpine Garnett) - njegova sekretarica
ALEKSANDAR LEKSI MIL (Alexander Lexy Mill) - njegov kapelan
BERDIS (Burgess) - Morelov tast
KANDIDA (Candida) - Marelova ena
JUDIN MARBENKS (Eugene Marchbanks) - mladi pesnik
Mesto radnje: Zupa sv. Dominika, Viktorija park, London. Vreme: Oktobar
1894.
PRVI IN
Lepo oktobarsko jutro u jednom kvartu na severoistoku Londona, u prostranom
kraju koji je miljama udaljen od Londona Mejfera i Sent Demsa i ije ulice, u
kojima stanuje sirotinja, nisu tako tesne, prljave i zaguijive. U ovom kvartu se
jo strogo dre malograanskog naina ivota; ovde su ulice iroke i gusto
naseljene; tu ima mnogo runih gvozdenih klozeta, radikalskih klubova i
tramvajskih ina, kojima neprestano tee reka utih tramvajskih kola; ovaj
kraj uiva u raskoi svojih glavnih ulica, gde se pred kuama naiaze vrtovi sa
travom po kojoj niko ne gazi izuzev po stazi od ulaza do kunih vrata. Ali,
njega upropauje monotonija beskrajno dugih nizova runih kua od opeka,
crnih gvozdenih ograda, kamenih plonika, krovova od kriljca i pristojno runo
obuenih, ili nepristojno bedno odevenih ljudi, koji su sasvim navikli na ovaj
kraj i koji u veini sluajeva nezainteresovano idu radei poslove za druge. Ono
maio energije i vrednoe koja se ovde javlja pokazuje se u pohlepi za novcem
Londonca malograanina i u poslovnom laktanju. ak ni policajci ni crkve nisu
dovoljno retki da bi prekinuli monotoniju. Sunce radosno sija; nema magle i,
mada dim onemoguava da ita izgleda svee i isto, pa bila to lica i ruke, ili
opeke i malter, nema ga ipak tako mnogo da bi zabrinuo Londonca. Ova
dosadna pustinja ima svoju oazu. Na onom kraju gde se zavrava Ulica Hakni
nalazi se park koji obuhvata 217 jutara i koji je ograen drvenom, a ne
gvozdenom ogradom; u njemu ima mnogo zelenila i drvea, tu je i jezero za
kupanje, pa cvetne leje koje su vrhunac zadivljujue umetnosti malogradana u
batenskom ilimarstvu; tu je zatim i bazen s peskom, koji je dovezen s
morske obale da deca uivaju u njemu, no on je brzo naputen, jer je postao
leglo svih siunih ivotinja i ivotinjica Kingslenda. Haknija i Hokstona. Meu
atrakcijama ovog parka nalaze se paviljon za muziku, prazan podijum za
religiozne, antireligiozne i politike govornike. teren za kriket, gimnastika
Page 1
vebaonica i starinski kameni kiosk. To je prijatno mesto gde pod je vidik
ogranien drveem ili kakvim zelenim breuljkom. A tamo gde je zemliite
ravno do sive ograde iza koje se vide opeke i malter. reklame na vrhovima
kua, naikani dimnjaci i dim, park izgleda turoban i gnusan. Najlepi pogled
na Viktorija park je sa prozora na licu parohiiske kue sv. Dominika, odakle se
ne vidi ni jedna jedina opeka. Parohijska kua je u nekoliko izdvojena od
ostalih, ispred kue su bata i trem. Posetioci se na trem peniu preko nekoliko
stepenica, dok trgovci (snabdevai) i lanovi porodice ulaze ispod stepenita u
prizemlje. Tu se spreda nalazi soba za doruak, u kojoj se jedu svi obroci, a iza
nje je kuhinja. Gore, na visini ulaznih vrata, nalazi se salon sa velikim
prozorom od jednog komada stakla, koji gleda na park. U ovoj sobi, jedinoj
koja je poteena od dece i porodinih obroka, radi preasni Dems Mevor
Morel. On sedi na vrstoj stolici, s okruglim naslonom, koja se okree, za
dugim stolom boji stoji prema prozoru tako da on moe da uiva gledajui
preko svog levog ramena u park. Uz drugi kraj stola prislonjen je stoi upola
manji od Morelovog i na njemu je pisaa maina. Njegova daktilografkinja sedi
za stolom leima okrenuta prozoru. Po velikom stolu su razbacane broure,
novine, pisma, kutije s pregradama za spise, dnevnik rada, vaga za merenje
potanskih poiijaka i tome slino. Na sredini, prema Morelu, nalazi se stolica
za posetioce koji dolaze sveteniku radi kakvog posla. Na domaku njegove
ruke je kutija s kancelarijskim materijalom i jedna uramljena fotografija. Na
zidu iza njega nalaze se police s knjigama, po kojima veto oko moe da utvri
moralna i religiozna (teoloka) naela ovog svetenika, i to po Morisovim
teolokim esejima i po celokupnoi zbirci Brauningovih pesama, a njegov
reformatorskopolitiki pravac po Progresu i siromatvu ukorienom u uti
povez, po ,,Fabijanskim eseiima, po Snu Dona Bola, po Marksovom
Kapitalu i po jo nekim najznaajnijim delima o socijalizmu. Na drugoj strani
sobe, prema njemu, blizu pisae maine, nalaze se vrata. Malo nie prema
kaminu, iznad ormania za pie, je polica s knjigama, a pored njega je divan. U
kaminu ivo gori vatra; kamin je veoma privlaan; s jedne strane nalaze se
fotelja i crna lakirana kanta za ugalj, na kojoj je naslikano cvee u japanskom
stilu; s druge strane je mala deja stolica; nad kaminom je uglaana drvena
polica, s lepo izraenim pregradama i ugraenim ogledalcima: tu je i putniki
sat u konoj kutiji (neizbeni svadbeni poklon), a na zidu iznad police visi
reprodukcija glavne linosti Ticijanovog Vaznesenja Bogorodice. Vidi se po
svemu u ovoj sobi da je odrava dobra domaica koju je, to se tie stola,
pobedio neuredan ovek, no ona je inae svugde gospodar situacije. Kitnjasti
izgled nametaja odaje stil garniture za salon koji reklamira ambiciozni
periferijski trgovac nametajem, no u sobi nema nieg suvinog ni
pretencioznog, budui da u kui svetenika koji radi u istonom Londonu nema
novca toliko da bi se mogao bacati na snobovske, pomodne ukrase. Veliki svetli
prozor i park koji se vide napolju jasno odskau od tamnih tapeta i drveta
kojim je obloena ova soba.
Preasni Dems Morel je hrianski socijalist, svetenik anglikanske crkve i
aktivan lan bratstva sv. Matije i hrianske socijalne zajednice. On je snaan,
srdaan i opte omiljen ovek etrdesetih godina; krupan, lepe spoljanosti,
Page 2
pun energije; ponaanje mu je ljubazno, srdano i puno obzira, a glas krepak i
prijatan: on izgovara rei veoma jasno, kao vet govornik koji uz to raspolae
velikim bogatstvom izraza. Odlian je svetenik koji zna svakome da kae ono
to hoe, koji ume da kori ljude a da pri tome ne zauzme stav njihovog
protivnika, koji zna da im zapoveda a da ih ne ponizi i koji ponekad moe da se
umea u tue poslove a da to ne bude nametljivo. Jo nijednom nije ni za
asak presuilo vrelo njegovog oduevljenja i saoseanja; on jo uvek slatko
jede i dobro spava, tako da moe da pobeuje u svakodnevnoj borbi izmeu
iscrpenosti i obnavljanja snage. Pri svemu on je veliko dete, kome se moe
oprostiti to je sujetan na svoju mo i to je nesvesno zadovoljan sobom. On
ima zdravu boju lica, lepo elo, malo nakostreene obrve, oi jasne i ivahne,
usta odluna, ali ne naroito lepog oblika; pojai nos, sa nervozno pokretnim
nozdrvama dramatinog govornika; ni u obliku njegovog nosa, kao ni u drugim
crtama njegovog lica, nenia suptilnosti. Daktilografkinja, gospoica Prozerpina
Garnet, je ustra enica tridesetih godina, iz nieg sloja graanske klase:
odevena je uredno, ali jevtino - na sebi ima suknju od crnog tofa i bluzu,
prilino je brza i otra na jeziku i nije naroito utiva, ali je osetljiva i oseajna.
Ona brzo kuca na maini dok Morel otvara poslednje iz gomile pisama koja su
stigla jutarnjom potom. Shvativi smisao pisma, on jeknu u kominom
oajanju.
PROZERPINA GARNET: Opet neko predavanje?
MOREL: Da. Drutvo liberala u Hokstonu eli da im odrim predavanje u
nedelju pre podne. (On naroito naglaava ovo u nedelju, poto je upravo to
besmisleno u njihovom zahtevu.) ta su oni?
P. GARNET: Mislim da su komunistiki anarhisti.
MOREL: To sasvim i lii na anarhiste, kad ne znaju da u nedelju ne mogu da
dobiju pastora! Odgovorite im neka dou u crkvu ako ele da me uju: to e im
koristiti. Napomenite da ja mogu doi samo ponedeljkom i etvrtkom. Je li vam
tu dnevnik rada?
P. GARNET (uzimajui dnevnik) Jeste.
MOREL: Imam li kakvo predavanje idueg ponedeljka?
P. GARNET (gledajui dnevnik) Radikalski klub u Tauer Hamletu.
MOREL: Dobro. A u etvrtak?
P. GARNET: Engleska liga za agrarnu reformu.
MOREL: A zatim?
P. GARNET: U ponedeljak bratstvo sv. Matije. U etvrtak nezavisna radnika
stranka u Griniu. U sledei ponedeljak socijaldemokratska federacija u Majl
Endu. etvrtak, priprema za krizmu u prvom razredu. (nestrpljivo) Oh, bilo bi
najbolje da dm javim da uopte ne moete doi. To je samo aica glupih i
uobraenih piljara koji svi zajedno nemaju ni prebijene pare.
MOREL (koga sve to zabavlja) Ah, ali znate, oni su mi bliski roaci.
P. GARNET (gledajui ga zaueno) Vai roaci?
MOREL: Da. Od istog smo oca koji je - na nebesima.
P. GARNET (s olakanjem) Oh, samo to?
MOREL (s tugom koja predstavlja uivanje za oveka iji je glas tako tanano
izraava) Ah, vi to ne verujete. Svi tako govore, a niko to ne veruje - niko.
Page 3
(ivahno, vraajui se na posao) Lepo, lepo: Hajte, gospoice Prozerpina, zar
ne moete da naete neki datum za te piljare? Kako stojimo sa dvadeset
petim? Prekjue je jo bio slobodan.
P. GARNET (gledajui u rokovnik) Zauzeto - Fabijevsko drutvo.
MOREL (s dosadom u glasu) Oh, do avola! Je li i dvadeset osmi zauzet?
P. GARNET: Banket u Sitiju. Pozvani ste na banket kompanije vlasnika
topionica.
MOREL: Vrlo dobro. Umesto na banket, idem liberalima u Hokston. (Ona to
utke zapisuje dok svaka crta na njenom licu izraava neumoljiv prezir prema
hokstonskim anarhistima. Morel cepa omot sa Crkvenog reformatora, koji je
stigao potom, i pogledom prelee preko uvodnog lanka g. Stjuarta Hedlema i
vesti o crkvenom drutvu sv. Matije. Ovu radnju oivljava dolazak Morelovog
kapelana, preasnog Aleksandra Mila, miadog dentlmena koga je Morel doveo
iz najblieg univerzitetskog naselja, gde je Mil bio doao iz Oksforda da bi
istonom kraju Londona pruio blagodeti svog univerzitetskog obrazovanja. On
je uobraeno dobronameran, zanesen i nezreo mladi i nema nieg naroito
nepodnoljivog osim navike da pri govoru dri stisnuta usta za pola palca sa
svake strane, kako bi imao to je mogue lepi izgovor, i uasno iskvarenih
vokala, jer je to glavni nain na koji on eli da pokae nadmo oksfordske
prefinjenosti nad prostatvom Haknija. Morel, koga je Leksi pridobio svojom
pseom odanou, blago die pogled sa Crkvenog reformatora i primeti) Pa,
Leksi? Opet ste zadocnili, kao i obino!
LEKSI: Na alost, tako je. Voleo bih da mogu rano da ustajem.
MOREL (zanosei se svojom energijom) Ha! ha! (aljivo) Bdite i molite se,
Leksi: bdite i molite se.
LEKSI: Znam. (doskoi mu duhovito) Ali kako mogu da bdim i da se molim kad
spavam? Zar nije tako, gospoice Prosi? (On prilazi kaminu da se ugreje)
P. GARNET (otro) Gospoice Garnet, molim.
LEKSI: Izvinite, gospoice Garnet.
P. GARNET: Vi treba danas da svrite sav posao.
LEKSI (stojei kod kamina) Zato?
P. GARNET: Nije vano zato. inie vam dobro da bar jednom zaradite veeru
pre nego to je pojedete, kao to ja inim. Hajde, ne traite vreme. Trebalo bi
da ste ve pre pola sata poli na posao.
LEKSI (zbunjeno) Misli li ona to ozbiljno, Moreie?
MOREL (veoma raspoloen; oi mu blistaju) Da. Danas u ja da traim vreme.
LEKSI: Vi! Pa vi to ne umete.
MOREL (ustajui) Ha! Ha! Ne umem? Moj je ceo ovaj dan ili bar prepodne.
Moja ena se vraa: treba da stigne ovamo u 11,45.
LEKSI (iznenaen) Ve se vraa, s decom? Mislio sam da treba da ostanu do
kraja meseca.
MOREL (podstie vatru) I ostae: dolazi samo na dva dana da uzme neke
toplije stvari od flanela za Dimija, i da vidi kako se snalazimo bez nje.
LEKSI (zabrinuto) Ali, dragi Morele, ako su Dimi i Flafi bolovali od arlaha,
mislite li da je pametno ...
MOREL: arlah! kojeta, imali su male boginje. Ja sam im ih preneo iz kole
Page 4
Pajkroft. Svetenik je, sinko, kao lekar: mora da se izlae zarazi kao to vojnik
mora da se izlae mecima. (On ustaje i tape Leksija po ramenu) Ako moete,
Leksi, zarazite se boginjama, ona e vas negovati; kakva bi to srea za vas
bila! A?
LEKSI (smeei se nelagodno) Tako vas je teko razumeti kad se tie gospoe
Morel.
MOREL (neno) Eh, mladiu, oenite se - oenite se dobrom enom, i onda
ete razumeti. Tako ete naslutiti ta je najbolje u Carstvu nebeskom, koje
pokuavamo da stvorimo na zemlji. To e vas izleiti od besposlienja. Poten
ovek osea da za svaki as svoje sree mora nebu da plati ozbiljnim,
nesebinim radom da bi uinio druge srenima. Mi nemamo prava da uivamo
u srei ako je ne stvaramo, isto kao to ne smemo da traimo bogatstvo ako
ga ne proizvodimo. Oenite se enom kao to je moja Kandida i uvek ete biti
u zadocnjenju sa otplatom nebu. (On neno tape Leksija po ramenu i polazi iz
sobe, ali u tom ga Leksi zove.)
LEKSI: Oh, priekajte malo: zaboravio sam. (Morel zastaje i okree se drei
ruku na kvaci.) Doi e va tast da vas obie. (Morel opet zatvara vrata
potpuno se izmenivi.)
MOREL (neprijatno iznenaen) Gospodin Berdis?
LEKSI: Da. Proao sam pored njega u parku dok se s nekim prepirao. Javio mi
se i zamolio da vas obavestim da e doi.
MOREL (malo nepoverljivo) Ali, on nije dolazio ovamo pa, mogao bih rei, ve
godinama. Jeste li sigurni, Leksi? Ne alite se, je li?
LEKSI (ozbiljno) Ne, gospodine, zaista ne.
MOREL (zamiljeno) Vreme je da opet vidi Kandidu, pre nego to se ona toliko
promeni da je on vie ne prepozna. (On se miri sa onim to je neizbeno i
odlazi. Leksi gleda za njim s ushienim oboavanjem. Gospoica Garnet, poto
ne moe da razdrma Leksija, to bi tako elela, daje sebi oduke drmajui
pisau mainu)
LEKSI: Kakav divan ovek! Kakva savrena dua puna ljubavi! (On seda na
Morelovo mesto za stolom i udobno se smeta vadei cigaretu.)
P. GARNET (nestrpljivo, izvlaei pismo koje je pisala na maini i savijajui ga)
Oh, trebalo bi da ovek moe da voli svoju enu, a da zbog nje ne pravi budalu
od sebe.
LEKSI (neprijatno dirnut) Oh, gospoice Prosi!
P. GARNET (ustajui zaposlema izgleda i prilazei kutiji s kancelariskim
materijalom uzima jedan koverat u koji stavlja pismo govorei) Kandida amo,
Kandida tamo; svuda Kandida! (lie koverat) To je da ovek poludi (lupkajui
po kovertu da bi se zalepio) kad slua kako za jednom obinom enom tako
luduju samo zato to ima lepu kosu i dosta dobar stas.
LEKSI (ozbiljno, prebaoujui joj) Ja niislim, gospoice Gamet, da je ona
izvanredno lepa. (On uzima fotografiju sa stola; gleda je, pa dodaje jo
ozbiljnije.) Izvanredno lepa. Kakve divne oi ima!
P. GARNET: Nisu joj oi nita lepe od mojih - eto vam! (On sputa fotografiju
na sto i gleda je strogo.) A znate i sami da mene smatrate nezgrapnom i
sasvim beznaajnom.
Page 5
LEKSI (ustajui velianstveno) Ne dao bog da i o jednom njegovom stvoru tako
mislim! (On se kruto odmie od nje i prilazi biblioteci.)
P. GARNET (sarkastino) Hvala. To je vrlo ljubazno i uteno.
LEKSI (oaloen njenom zlobom) Nisam ni slutio da imate ma ta protiv
gospoe Morel.
P. GARNET (ozlojeeno) Nemam ja nita protiv nje. Ona je vrlo mila i dobra; ja
je vrlo volim i mogu da ocenim njenu pravu vrednost daleko bolje no to to
moe ma koji mukarac. (On tuno klima glavom i okree se biblioteci, traei
du police pogledom neku knjigu. Ona ide za njim, pa produava veoma jetko.)
Ne verujete mi? (On se okrene i nae se lice u lice s njom. Ona ga zgrabi
energino, kao adaja.) Mislite da sam ljubomorna? Oh, kako savreno
poznajete ljudsko srce, gospodine Leksi Mile! Kako odlino poznajete eniske
slabosti, zar ne? Mora da je veoma prijatno biti mukarac i imati tako fini,
prodoran um umesto golih oseanja kao mi, i znati da mi ne uestvujemo u
vaim ljubavnim iluzijama samo zato to smo ljubomorne jedna na drugu!
(Ona ga naputa zabacujui ramena i prilazi vatri da ugreje ruke.)
LEKSI: Ah, kad biste samo vi ene imale isto toliko razumevanja za
mukarevu snagu kao to ga imate za njegove slabosti, onda, gospoice
Prosi, ne bi uopte ni postojalo ensko pitanje.
P. GARNET (preko ramena, dok se saginje pruajui ruke prema plamenu) Gde
ste uli Morela da je to rekao? To niste sami izmislili: za to niste dovoljno
inteligentni.
LEKSI: To je istina. Ne stidim se to mu dugujem i za to, kao to mu dugujem i
za mnoge druge duhovne istine. On je to rekao na godinjem sastanku Saveza
naprednih ena. Ali, one to nisu razumele, a ja, dopustite da dodam, jesam,
mada sam samo mukarac. (On se opet okree polici s knjigama nadajui se
da bi je ovo moglo sasvim poraziti.)
P. GARNET (popravljajui kosu pred malim ogledalom ugraenim na polici
iznad kamina) E, pa, kad sa mnom razgovarate, iznosite svoje ideje onakve
kakve su, a ne njegove. Nikad niste bedniji nego kad pokuavate da ga
imitirate.
LEKSI (kao da ga je ubola) Ja pokuavam da sledim njegov primer, a ne da ga
imitiram.
P. GARNET (prilazi mu opet, vraajui se svom poslu) Da, tako je: vi ga
imitirate. Zato nosite kiobran pod levom mikom umesto u desnoj ruci kao
svi ostali? Zato idete sa isturenom bradom i urite s tim revnosnim pogledom
u oima? Vi! koji ujutro nikad ne ustajete pre pola deset. Zato u crkvi uvek
kaete znaanje mada uvek u obinom razgovoru kaete znanje! Hm! Mislite
da ja to ne znam? (Vraa se pisaoj maini.) Hajd' sad, krenite na posao, za
jedno prepodne izgubili smo dosta vremena. Evo vam kopije dananjeg
programa. (Ona mu prua podsetnik.)
LEKSI (duboko uvreen) Hvala. (On uzima hartiju i ita stojei kraj stola,
leima okrenut njoj. Ona poinje da kuca na pisaoj maini deifrujui svoje
stenografske beleke i ne vodei rauna o njegovim oseanjima. Gospodin
Berdis ulazi nenajavljen. On ima ezdeset godina; prinudna sebinost sitne
trgovine nainila je od njega grubog i gnusnog oveka, a preobilna ishrana i
Page 6
uspeh u trgovini ublaili su to docnije u tromu nadmenost. On je prosta,
neobrazovana pijanica i ponaa se uvredljivo i prezrivo prema ljudima iji je
rad jevtin, dok je prema bogatstvu i poloajima pun potovanja; on je sasvim
iskren u oba ta stava i u njemu nema ni ogorenosti ni zavisti. Ne naavi u
njemu nikakvog talenta, svet mu nije ponudio nikakav pristojno plaen posao
osim prljavog, i on je stoga postao pomalo odvratan. No on sam i ne sumnja u
to i iskreno veruje da je njegov uspeh u trgovini neizbean i drutveno potpuno
ispravan trijumf sposobnosti, vrednoe, otroumnosti i poslovnog iskustva
oveka koji je u privatnom ivotu dobroudan, nean i preterano, komino
drueljubiv. U telu je zdepast, a nasred njegovog pljosnatog, etvorouglastog
lica die se nos slian njuci; brada mu je pepeljaste boje, a na sredini ispod
brade ima jedan sedi pramen; njegove vodnjikave plave oi imaju alostan
sentimentalan izraz koji on lako prenosi u svoj glas, jer ima obiaj da reenice
pompezno intonira.)
BERDIS (zastajui na pragu i razgledajui po sobi) Rekli su mi da je gospodin
Morel ovde.
P. GARNET (ustajui) Gore je. Idem po njega.
BERDIS (gledajui je prostaki, nadmeno) Vi niste ona mlada dama to je pre
pisala na maini kod njega?
P. GARNET: Nisam.
BERDIS (razoaran) Niste: ona je bila mlaa. (Gospoica Garnet ga odmerava
pogledom, zatim veoma dostojanstveno izlazi. On to ne primeuje i prilazi
kaminu, gde okree lea vatri i staje raskoraivi se.) Spremate se da obiete
parohiju, gospodine Mile?
LEKSI (savijajui hartiju i stavljajui je u dep) Da, moram odmah da poem.
BERDIS (vano) Ja vas ne zadravam, gospodine Mile. Ja sam doao radi
jedne sasvim privatne stvari koju imam s gospodinom Morelom.
LEKSI (uvreen) Verujte, gospodine Berdise, nemam nameru da se nameem.
Do vienja.
BERDIS (pokroviteljski) Oh, do vienja. (Morel se vraa u asu kada Leksi
polazi vratima.)
MOREL (Leksiju) Polazite na posao?
LEKSI: Da, gospodine.
MOREL (neno ga tapui po ramenu) Uzmite moj svileni al i uvijte vrat.
Napolju duva hladan vetar. No, idite. (Leksi, vie nego uteen za Berdisovu
grubost, ozaren izlazi.)
BERDIS: Mazi svoje kapelane, Demse, k'o uvek. Dobro jutro. Kad nekoga
plaam i kad njegov opstanak zavisi od mene, drim ga tamo gde mu je mesto.
MOREL (prilino otro) Ja svoje kapelane uvek i drim tamo gde im je mesto,
kraj sebe, kao svoje pomonike i drugove. Kad biste vi uspeli da naterate svoje
inovnike i prodavce da rade toliko koliko rade moji kapelani, onda biste se vrlo
brzo obogatili. Hoete li da sednete na svoje staro mesto? (On hladno i
autoritativno pokazuje na fotelju pokraj kamina, zatim uzima drugu slobodnu
stolicu kraj stola i seda na prilinom rastojanju od svog posetioca.)
BERDIS (ne miui se) Uvek si isti, Demse.
Page 7
MOREL: Kad ste poslednji put bili ovde, mislim da je to bilo tamo negde pre tri
godine, rekli ste to isto samo malo iskrenije. Rekli ste od rei do rei ovo:
Uvek si ista budala, Demse.
BERDIS (umirujui ga) Pa moda sam i rekao: ali (pomirljivo i vedro) nisam
mislio da te tim vream. Pop ima pravo da bude malo aknut, zna, to mu
nekako ide uz njegovo zvanje. U svakom sluaju, nisam ovamo doao da
potrem stare razmirice, nego da to zaboravimo: to je bilo, bilo je. (On se
iznenada veoma uozbiljuje i sveano prilazi Morelu.) Demse, pre tri godine
runo si postupio prema meni. Spreio si me da sklopim jedan ugovor, a kad
sam te u ljutini izbrusio, to je bilo prirodno, natutkao si ker protiv mene. E pa
dolazim kao pravi 'rianin (pruajui mu ruku) Demse, ja ti prastam.
MOREL (skoivi sa stolice) Do avola, to je drskost!
BERDIS (povlai se i gotovo plano se tui zbog ovakvog postupanja) Ide li
to, Demse, da jedan svetenik tako govori? I to pogotovo ti?
MOREL (ustro) Ne, gospodine, ne ide da svetenik tako govori. Upotrebio sam
rav izraz. Trebalo je da kaem: idite do sto avola s vaom drskou. To bi
vam rekao i sveti Pavle i svaki drugi estiti svetenik. Mislite li da sam
zaboravio onu vau ponudu za liferaciju odee sirotitu?
BERDIS (veoma uzbuen, jer smatra da govori za opte dobro) Ja sam,
Demse, radio za dobro poreskih obveznika. To je bila najnia ponuda; to ne
moe porei.
MOREL: Da, bila je najnia, zato to ste enama koje su ile tu odeu plaali
manje nadnice no ijedan drugi poslodavac - plaali ste nadnice sa kojima se
skapava od gladi - da, i gore od toga. Vae nadnice bi te ene naterale da se
prodaju da bi mogle da ivotare. (Ljutei se sve vie i vie) One su bile iz moje
parohije. Naterao sam turore da se postide i da ne prime vau ponudu, naterao
sam poreske obveznike da se postide i da to ne dopuste, naterao sam sve da
se postide, osim vas. (Kipti od besa) Kako se usuujete, gospodine, da doete
ovanio i da mi nudite oprotaj, da govorite o svojoj keri, i...
BERDIS: Polako, Demse, polako, de! de! Ne uzbuuj se zbog sitnica. Prizn'o
sam da sam pogreio.
MOREL (besnei) Zaista? Nisam uo.
BERDIS: Razume se da jesam. Eto, i sad priznajem. Hajde, molim te da mi
oprosti za pismo to sam ti napis'o. Je li to dosta?
MOREL (puckajui prstima) To nije nita. Jeste li podigli nadnice?
BERDIS (pobedniki) Jesam.
MOREL (zastavi kao ukopan) ta?
BERDIS (sladunjavo) Post'o sam uzoran gazda. Sad kod mene ne rade ene,
sve sam ih oter'o, a sav posao svravaju maine. Niko ne dobija manje od pola
ilinga na sat, a kvalifikovani radnici dobijaju nadnice koje je propisao Sindikat.
(S ponosom) ta e na to da mi kae?
MOREL (pobeen) Je li to mogue! E, vea je radost na nebu za grenika koji
se pokaje... (Idui Berdisu, razdragano i srdano se izvinjava.) Dragi
Berdise, iz sveg srca vas molim da mi oprostite to sam imao tako ravo
miljenje o vama. (Zgrabivi ga za ruku) A sad mi recite, zar se ne oseate
boljim zbog te promene? Haj'te, priznajte, sreniji ste. Izgledate sreniji.
Page 8
BERDIS (tuno) Dobro, moda i jesam. Mora da sam sreniji kad ti to kae.
U svakom sluaju, sad mogu da pravim pos'o sa Okrunim veem. (Razjareno)
Nisu hteli da imaju nita sa mnom ako ne budem pla'o pristojne nadnice proklete budale to zabadaju nos u tu posao.
MOREL (isputajui njegovu ruku, potpuno obeshrabren) Zato ste vi, dakle,
podigli nadnice! (Seda na stolicu utuen)
BERDIS (strogo, sve jaim i viim glasom) A ta bi ti radio? Radnici e se
samo propiti i dii nos, eto ti emu to vodi. (Dostojanstveno seda u fotelju.) Za
tebe je, Demse, isve to vrlo lepo: novine piu o tebi i slave te, ali ti nikada ne
misli o teti koju nanosi kad trpa radnicima u depove novac koji oni ne
znaju kako da potroe, a oduzima ga od ljudi koji bi ga mogli pametno
upotrebiti.
MOREL (uzdahnuvi teko, govori sa hladnom utivou) Kakvim ste poslom
jutros doli k meni? Neu se pretvarati da verujem da ste doli samo iz ljubavi
prema porodici.
BERDIS (tvrdoglavo) Jesam, doao sam; doao sam ba samo iz ljubavi
prema porodici i ni zbog ega drugog.
MOREL (s umornim mirom) Ne verujem vam.
BERDIS (ustajui s pretnjom) Demse Mevore Morele, nemoj mi to rei jo
jednom.
MOREL (nepokolebljivo) Rei u to onoliko puta koliko bude potrebno da vas
uverim da je to istina. Ne verujem vam.
BERDIS (padajui u ponor uvreenih oseanja) Oh, pa lepo, ako si reio da
bude neljubazan prema meni, onda je, mislim, bolje da idem. (On preko volje
prilazi vratima. Morel ne daje nikakvog znaka od sebe. On okleva.) Nisam se
nadao, Demse, da e biti tako malo oran za pratanje. (Poto Morel jo uvek
ne odgovara, on preko volje ide jo nekoliko koraka prema vratima, zatim se
vraa i govori planim glasom.) Nekad smo se dosta dobro slagali i pored
razliitih miljenja. to si se tako promenio prema meni? Dajem ti re da sam
ovamo doao iz istog prijateljstva, jer nisam hteo da budem u ravim
odnosima s muem moje keri. De, Demse, budi hrianin, daj mi ruku. (On
sentimentalno stavlja ruku na Morelovo rame.)
MOREL (zamiljeno diui pogled prema njemu) Sluajte, Berdise, hoete li da
vas mi ovde primamo isto onako srdano kao to smo vas primali pre nego to
vam je propao onaj posao?
BERDIS: Hou, Demse, hou - iskreno ti kaem.
MOREL: Pa zato se onda ne ponaate onako kako ste se tada ponaali?
BERDIS (oprezno iskidajui ruku s Morelova ramena) Kako to misli?
MOREL: Rei u vam. Tada ste mislili da sam ja mlada budala.
BERDIS (ulagujui se) Ne, nisam, Demse. Ja...
MOREL (upadajui u re) Jeste, mislili ste. A ja sam za vas mislio da ste stari
lupe.
BERDIS (veoma ustro, odbacujui tako grubu samooptubu Morelovu) Ne,
nisi, Demse. Sad si nepravedan prema samom sebi.
MOREL: Jesam, mislio sam. Lepo, to nam nije smetalo da se dobro slaemo.
Bog je od vas nainio ono to ja nazivam lupeom kao to je od mene nainio
Page 9
to to vi nazivate budalom. (Ova primedba deluje na Berdisa tako da on gubi
sigurnost u svoj moralni stav. Izdaje ga snaga i on, bespomono zurei u
Morela, sa strahom prua ruku da bi odrao ravnoteu, kao da mu se pod
izmie ispod nogu. Morel nastavlja u istom tonu spokojnog ubeivanja.) Nije
bilo moje da traim zamerke delu Gospodnjem ni u jednom ni u drugom
sluaju. Vi ste nam dobro doli dogod budete dolazili ovamo iskreno kao pravi,
ubeeni lupe koji sam sebe potuje i dogod budete opravdavali svoje lupetvo
i ponosili se njime. Ali (sad Morelov ton postaje straniji; on ustaje i udara
rukom po naslonu stolice da bi to jo vie naglasio) ja neu da mi se ovde
prenemaete i priate o tome kako ste postali uzoran poslodavac i obraenik,
kad niste nita drugo do li vuk koji je za ljubav poslova sa Okrunim veem
navukao na se jagnjeu kou. (On mu klima glavom da bi to bilo jo
ubedIjivije; zatim prilazi kaminu gde zauzima zapovedniki stav okrenuvi
udobno lea vatri i nastavlja) Ne, ja volim kad je ovek dosledan sebi uvek, pa
ak i u pokvarenosti. Evo vam sad: ili uzmite eir pa idite, ili sedite pa mi
recite kakav vas je to lupeki razlog naveo da elite prijateljske odnose sa
mnom. (Berdisu, ije se uzbuenje dovoljno smirilo da bi se moglo izraziti
zbunjenim cereniem, laknulo je zbog ove konkretne ponude. On razmilja za
trenutak, a onda lagano i veoma skromno seda na stolicu sa koje je Morel
maloas ustao.) Tako valja. A sad, govorite.
BERDIS (smejui se prigueno i protiv svoje volje) E nema ta, Demse,
udna si ti neka 'tica. Ali (skoro oduevljeno) ovek ne moe a da te ne voli:
osim toga, ne uzima se ozbiljno sve to kae pop, kao to sam ve rekao, inae
bi svet propao. Nije li tako? (On se smeta za ozbiljniji razgovor okrenuvi s
tupom ozbiljnou glavu prema Morelu.) E, pa, kad ve hoe da budemo
otvoreni jean prema drugom, ne marim. Ja sam nekad mislio da si malo
aknut; ali sad poinjem da mislim da sam moda bio malo zaostao za duhom
vremena.
MOREL (radosno) Aha! Najzad to uviate, zar ne?
BERDIS (zloslutno) Da, vremena su se promenila vie nego to sam mogao
verovati. Pre pet godina nijedan pametan ovek ne bi ni pomislio da prihvati
tvoje ideje. udio sam se to ti uopte dozvoljavaju a pridikuje. Ta ja znam
jednog popa kome je londonski biskup godinama branio da radi, dako taj
jadnik nije nimalo poboniji od tebe. Ali, kad bi mi danas iko ponudio da se
kladim u hiljadu funti da e ti jednog dana postati biskup, ne bi smeo da
prihvatim opkladu. (Vrlo upeatljivo) Ti i tvoja kompanija imate sve vie
uticaja, vidim ja to. Jednog dana e oni morati da ti daju neto, ako ni zbog
ega drugog a ono da te uutkaju. Ipak si ti, Demse, dobro nanjuio: put
kojim si krenuo na kraju krajeva donosi najvie ara oveku kao to si ti.
MOREL (pruajui mu odluno ruku) Dajte ruku, Berdise. Sad poteno
govorrte. Ne verujem da u ikad postati biskup, ali ako se to dogodi, upoznau
vas sa najvanijim poslovnim ljudima koje budem mogao pozivati na svoje
veere.
BERDIS (koji je ustao s bojaljivim osmehom na licu i prihvatio prijateljski
ponuenu ruku) Ti ba mora da se ali, Demse. Sad smo se pomirili, je l'
da?
Page 10
ZENSKI GLAS: Kai da jeste, Demse. (Iznenaeni, brzo se okrenu i vide da je
Kandida u tom trenutku ula i da ih gleda sa interesovanjem i s materinskom
blagou, koja je njen karakteristian izraz. Ona je ena od 33 godine, dobro
graena, dobro hranjena i ovek pretpostavlja da e docnije verovatno postati
ugojena matrona, no sad je na vrhuncu svoje lepote; iz nje zrai dvostruka
dra, dra mladosti i materinstva. Njeno ponaanje je ponaanje ene koja zna
da uvek moe da sprovede ono to naumi, izazivajui kod ljudi naklonost
prema sebi, i koja to ini otvoreno i nagonski bez i najmanjeg kolebanja. U
tome je ista kao svaka druga lepa ena koja je upravo toliko pametna koliko
joj je potrebno da bi znala najbolje iskoristiti svoju seksualnu privlanost u
beznaajno sebine ciljeve; no Kandidino spokojno elo, njene hrabre oi i
odluna usta i brada ukazuju na njenu irinu pogleda i na dostojanstvo njenog
karaktera, to oplemenjuje njeno lukavstvo u iskoriavanju svoje privlanosti.
Pametan posmatra bi odmah pogodio, gledajui je, da je onaj koji je stavio
Vaznesenje Bogorodice iznad njenog kamina uradio to zato to mu se uinilo
da ima neke duhovne slinosti izmeu njih, a ipak ne bi pomislio da je njoj, a ni
njenom muu, pala na um takva pomisao, niti uopte ikakva druga koja bi
imala ma kakve veze sa Ticijanovom umetnou. Ona sad stoji sa eirom na
glavi, u ogrtau, a u rukama nosi ebe uvezano u kaieve kroz koje je
provuen i njen kiobran, torbicu, i nekoliko ilustrovanih asopisa)
MOREL (uasnust zbog svoje nemarnosti) Kandida! Zaboga, (gleda na sat i
zgraa se videi da je ve tako kasno) draga! (Jurnuvi prema njoj i uzimajui
joj iz ruke kaieve sa ebetom on neprestano sam sebi prebacuje) Nameravao
sam da te doekam na stanici. Nisam ni primetio kako vreme odmie. (Bacajui
ebe na divan) Zaneo sam se (vraajui se prema njoj) zaboravio sam - on!
(grli je pokajniki)
BERDIS (malo postien i nesiguran u to kako e ga ona primiti) Kako si,
Kandi? (Ona mu, jo u Morelovom zagrljaju, prua odraz koji on ljubi) Dems i
ja smo sklopili sporazum i to poten sporazum. Zar nije tako, Demse?
MOREL (naglo) Oh, do avola s vaim sporazumom! Zbog vas nisam doekao
Kandidu. (toplo i saaljivo) Jadna moja draga, kako si se snala s prtljagom?
Kako ...
KANDIDA (zaustavljajui ga i oslobaajui se njegovog zagrljaja) De, de, de!
Nisam bila sama. Judin je bio tamo s nama i zajedno smo doputovali.
MOREL (zadovoljno) Judin!
KANDIDA: Da. Sad se, jadnik, bori s mojim prtljagom. Sii odmah dole, dragi,
ili e on platiti fijaker, a ja to ne elim. (Morel urno izlazi. Kandida sputa
torbicu na sto, zatim skida ogrta i eir i stavlja ih na divan pored ebeta,
govorei za to vreme) Eh, tata, pa kako ivi kod kue?
BERDIS: Kod kue nije prijatan ivot, Kandi, otkad si ti otila. Dobro bi bilo da
svrati i da devojci oita bukvicu. Ko je taj Judin to je doao s tobom?
KANDIDA: O, Judin je jedno od Demsovih otkria. Naao ga je prole godine
u junu kako spava na keju. Zar nisi primetio nau novu sliku? (Pokazujui na
Bogorodicu) On nam je to poklonio.
BERDIS (s nevericom) Gle, molim te! Zar ti mene, svog roenog oca, misli
da uveri da takve slike kupuju koijaki momci i njima sline skitnice s keja?
Page 11
(Strogo) Ne obmanjuj me, Kandi, to je sveta crkvena slika i Dems ju je sam
izabrao.
KANDIDA: Pogaaj dalje. Judin nije ni koija ni skitnica.
BERDIS: Pa ta je onda? (Sarkastino) Sigurno nije plemi.
KANDIDA (oduevljeno klimajui glavom) Jeste. Stric mu je per - pravi pravcati
erl.
BERDIS (ne usuuje se da poveruje u neto tako lepo) Ma, nije valjda!
KANDIDA: Jeste. Kad ga je Dems naao na keju, imao je u depu ek na
pedeset pet funti isplativ za sedam dana. Mislio je da ga ne moe naplatiti dok
ne prou tih sedam dana, a bio je isuvie stidljiv da trai zajam. Oh, on je mio
deko! Mi ga veoma volimo.
BERDIS (pravei se da omalovaava aristokratiju, ali oi mu blistaju) Hm! Pa
mogao sam i pomisliti da neak nekakvog pera ne bi ni dolazio da vas poseuje
u Viktorija parku da nije malo udaren. (Gledajui opet sliku) Naravno, Kandi, ja
se ne slaem s tom slikom, ali to je ipak velika stvar, to je prvoklasno
umetniko delo, vidim ja to. Nemoj zaboraviti da me upozna s njim, Kandi.
(Zabrinuto gleda na svoj sat) Mogu da ostanem samo jo minut-dva. (Morel
ulazi sa Judinom koga Berdis posmatra oiju suznih od oduevljenja. On je
neobino stidljiv osamnaestogodinji mladi, vitak i efeminiran, ima nean
detinjast glas i izmuen izraz progonjene zveri, lako se povlai u sebe, to je
dokaz da pati od preterane osetljivosti; podloan je veoma brzim i naglim
nastupima udljivosti, svojstvenim mladosti, dok se karakter jo nije potpuno
uobliio. Strahovito je neodluan, ne zna gde bi stao ni ta bi radio. Uplaio se
od Berdisa i, kad bi smeo pobegao bi. No ta intenzivnost kojom on osea
jednu sasvim obinu situaciju dolazi od njegove preterano razvijene
osetljivosti; njegove nozdrve, usta i oi odaju strasnu i kapricioznu samovolju,
dok oblik njegova ela, koje je ve naborano zbog saalienja prema ljudima,
uliva vie poverenja. On je tako neobian da je skoro nademaljski: u tom
njegovom nademaljskom izgledu obian svet vidi neto onasno, dok ljudi koji
su sebi imaju neeg pesnikog u tome vide neto aneosko. Odeven je veoma
nemarno. Isnod raskopanog starog kanuta od plavog tofa nosi vunenu
sportsku koulju, oko vrata mu je umesto kravate vezana svilena marama,
pantalone su iste kao kanut. a na nogama ima smee platnene cipele.
Oigledno ie da je u tom odelu leao po poljima i da ie gacao po vodi; ne bi se
reklo da ga ie ikad etkao. Uavi u sobu i ugledavi nepoznatog oveka. on
zastaje i ide pored zida na suprotnoj strani sobe.)
MOREL (ulazei) Hajde, uite. U svakom sluaju moete s nama ostati jedno
etvrt sata. Ovo je moj tast, gospodin Berdis - gospodin Marbenks.
MARBENKS (nervozno se povlaei prema biblioteci) Milo mi je, gospodine.
BERDIS (prilazei mu veoma srdano, dok se Morel pridruuje Kandidi kraj
vatre) Ba mi je drago to sam se upoznao s vama, gospodine Marbenkse.
(Prisiljavajui ga da se rukuje) Kako vam prija ovo vreme? Nadam se da ne
dozvoljavate Demsu da vam puni glavu svojim ludim idejama?
MARBENKS: Ludim idejama? A, mislite na socijalizam? Ne.
BERDIS: Utoliko bolje. (Gledajui opet na svoj sat) E pa, nema ta, sad
moram da idem. Ne idete li vi istim putem, gospodine Marbenkse?
Page 12
MARBENKS: Kojim?
BERDIS: Na stanicu Viktorija park. U 12,25 imamo voz za varo.
MOREL: Kojeta! Nadam se da e Judin ostati kod nas na ruku.
MARBENKS (izvinjavajui se zabrinuto) Ne, ja. ovaj ...
BERDIS: Dobro, neu da vas teram: kladim se da vie volite da ruate sa
Kandi. Nadam se da ete jednom veerati sa mnom u mom trgovakom klubu
u Nortn Folgejtu. Je li da hoete? Obeajte!
MARBENKS: Hvala, gospodine Berdise. Gde je Nortn Folgejt? Nije li to dole u
Sariju? (Berdis, kome je ovo neizrecivo smeno, poinje da se kikoe.)
KANDIDA (pritiui u pomo Marbenksu) Tata, zakasnie na voz ako odmah
ne poe. Doi posle podne opet ovamo, pa objasni gospodinu Marbenksu gde
e nai tvoj klub.
BERDIS (urlajui od smeha) Dole u Sariju, ha, ha! E to je bilo dobro. Jo
nikad nisam sreo oveka koji ne zna gde je Nortn Folgejt. (Postidevi se zbog
svoje bunosti) Zbogom, gospodine Marbenkse, znam da ste isuvie otmeni
da biste mi zamerili na ovoj ali. (On mu opet prua ruku)
MARBENKS (prihvatajui ruku nervoznim pokretom) Ne, ni najmanje.
BERDES: Pa, pa, Kandi. Navratiu opet kasnije. Do vienja, Demse.
MOREL: Morate li da idete?
BERDIS: Ne uznemiravaj se. (Odlazi i dalje odlino raspoloen)
MOREL: Oh, ispratiu vas. (Polazi za njim. Judin bojaljivo gleda za njima
gotovo i ne diui dok se Berdis ne izgubi.)
KANDIDA (smejui se) Pa, Judine? (Trgnuvi se, on se okree 1 prilazi joj sa
enjom, no neodluno zastaje videi joj po pogledu da je ova situacija
zabavlja.) ta mislite o momku?
MARBENKS: Ja, ovaj, pa jedva ga poznajem. Izgleda da je veoma ljubazan
stari gospodin.
KANDIDA (s blagom ironijom) I vi ete ii s njim na veeru u Trgovaki klub,
zar ne?
MARBENKS (shvatajui ovo sasvim ozbiIjno, govori alosno) Hou, ako vi to
elite.
KANDIDA (dirnuta) Znate li, Judine, da ste vi vrlo mio mladi i pored svih
vaih bublca. Ne bih vam zamerila da ste se smejali mom ocu, ali volim vas jo
vie zato to ste bili utivi prema njemu.
MARBENKS: Zar je trebalo da se smejem? Primetio sam da je rekao neto
smeno; ali ja se oseam tako neprijatno kad sam s nepoznatim ljudima i nikad
ne mogu da razumem alu. Vrlo mi je ao. (On seda na divan i s izrazom
beznadene patnje nalakuje se na kolena drei slepoonice pesnicama.)
KANDIDA (bodri ga dobroudno) Oh, de, de! Vi, veliko dete! Od jutros ste gori
nego inae. Zato ste bili tako tuni dok smo se fijakerom vozili ovamo?
MARBENKS: Oh, to nije bilo nita. Pitao sam se samo koliko bi trebalo da dam
koijau. Znam da je to savreno glupo, ali vi ne znate kako su za mene
strane te stvari - koliko se uasavam da imam ma ta s nepoznatim ljudima.
(Brzo i s veom sigurnou) No to je u redu. On se sav ozario i dodirnuo je svoj
eir kad mu je Morel dao dva ilinga. A ja sam ba hteo da mu ponudim
deset. (Kandida se slatko smeje. Morel se vraa s nekoliko pisama i novina
Page 13
koje su stigle podnevnom potom)
KANDIDA: Oh, dragi Demse, zamisli, on je hteo koijau da da deset ilinga deset ilinga za vonju od tri minuta! Oh, Boe!
MOREL (za stolom, itajui letimino pisma) Ne sluajte je, Marbenkse.
Pobuda koja oveka navodi da neto plati vie nego to treba, plemenita je i
nije tako uobiajena. Ona je bolja od pobude da se plati manje no to treba.
MARBENKS (opet obeshrabren) Ne, to je kukaviluk i nesposobnost. Gospoa
Morel je sasvim u pravu.
KANDIDA: Dabome da jeste. (Ona uzima svoju torbicu) A sad vas moram
prepustiti Demsu. Drim da ste isuvie pesnik da biste znali u kakvom stanju
ena zatie svoju kuu kad nije bila u njoj tri nedelje. Dajte mi ebe. (Judin
uzima ebe s divana i daje joj ga. Ona ga uzima u levu ruku, a u desnoj dri
torbicu) Sad mi prebacite ogrta preko ruke. (On je poslua) Sad eir. (On joj
ga stavlja u ruku u kojoj dri torbicu) Sad mi otvorite vrata. (On hita ispred nje
i otvara joj) Hvala. (Ona izlazi, a Marbenks zatvara vrata.)
MOREL (jo uvek zaposlen za stolom) Naravno, ostaete na ruku,
Marbenkse.
MARBENKS (uplaen) Ne smem. (On hitro pogleda u Morela, no odmah stade
da izbegava njegov otvoreni pogled i dodade, oigledno ne govorei istinu)
Hteo sam da kaem da ne mogu.
MOREL: Hteli ste da kaete da neete.
MARBENKS (ozbiljno) Ne, rado bih ostao, zaista. Velika hvala. Ali, ali...
MOREL (ivahno, svravajui sa pismima i pribliavajui mu se) Ali, ali, ali, ali!
Kojeta! Ako vam se svia da ostanete, ostanite. Neete, valjda, da me
uveravate kako morate neto drugo da radite. Ako ste stidljivi, a vi se malo
proetajte po parku i piite pesme do pola dva, a onda dodite ovamo i dobro
ruajte.
MARBENKS: Hvala, ja bih to vrlo rado uinio. Ali zaista ne smem. U stvari,
gospoa Morel mi je rekla da ne ostanem. Rekla je da ne veruje da ete me
zadravati na ruku, a ako to ipak uinite, da imam na umu da vi to u istinu ne
elite. (Tuno) Rekla je da treba to da razumem, ali ja ne razumem. Molim vas
nemojte joj rei da sam vam to kazao.
MOREL (aljivo) Je li to sve? Zar moj predlog da se malo proetate po parku ne
reava taj problem?
MARBENKS: Kako?
MOREL (prasnuvi dobroudno) O, glupane! (No i on i Judin su neprijatno
dirnuti njegovom grubou. On se savlauje, pa nastavlja s nenom
ozbiljnou) Ne, neu tako da govorim. Dragi moj mladiu, u srenom braku,
kao to je na, ima neega veoma svetog u povratku ene svom domu.
(Marbenks ga hitro pogleda, shvatajui upola ono to on eli da kae.) U
takvim prilikama stari prijatelj ili kakva zaista plemenita dua puna
razumevanja ne smeta; ali sluajni posetilac - smeta. (Uasnuti izraz
progonjene zveri iznenada i upeatljivo izbija na Judinovom licu, kad shvati
znaenje Morelovih rei. Morel zanet svojom milju nastavlja i ne primeuje to)
Kandida je mislila da bih ja vie voleo da ne budete ovde, ali, pogreila je. Ja
vas, mladiu, veoma volim, i radovao bih se da i sami vidite kakva je srea biti
Page 14
u ovakvom braku kakav je rnioj.
MARBENKS: Srean! Va brak! Vi to mislite! Vi verujete u to!
MOREL (vedro) Ja to znam, deko moj. Larofuko je rekao da ima prijatnih
brakova, ali da nema zanosnih. Vi ne znate kakvo je zadovoljstvo prozreti
takvog grdnog laova i pokvarenog cinika kakav je bio taj ovek. Ha! Ha! A
sad, ddite u pacrk i piite pesmu. Pazite, tano u pola dva, mi nikad nikoga ne
ekamo.
MARBENKS (kao pomaman) Ne, stanite, ne moe to tako. Ja u vas prisiliti da
to isteramo na istinu.
MOREL (zaueno) A! ta ete to isterati?
MARBENKS: Moram da razgovaram s vama. Ima neto to nas dvojica treba
da reimo.
MOREL (pogledavi udljivo na sat) Sada?
MARBENKS (strasno) Sada. Pre nego to iziete iz ove sobe. (Povlai se
nekoliko koraka i staje kao da eli Morelu da preprei put do vrata)
MOREL (ne miui se, govori ozbiljno, shvatajui sad da je neto ozbiljno
posredi) Ja i neu da iziem, dragi mladiu, mislio sam da ete vi otii.
(Poraen njegovim odlunim glasom, Judin mu okree lea ceptei od besa.
Morel mu prilazi i vrsto i prijateljski mu stavlja ruku na rame, ne obraajui
panju na njegov pokuaj da je se oslobodi.) Hajde, sedite mirno i recite mi u
emu je stvar. I zapamtite: mi smo prijatelji i nijedan od nas ne treba da se
boji da e se onaj drugi ponaati drukije doli strpljivo i ljubazno, pa ma ta mi
imali da kaemo jedan drugom.
MARBENKS (okree se prema njemu) Oh, ja se ne zaboravljam. Ja se samo
(oajno prikrivajui lice rukama) strahovito uasavam. (Zatim, sputajui ruke i
estoko se unosei Morelu u lice, on nastavlja pretei) Videete da li je sada
vreme za strpljenje i za ljubaznosti. (Nepokolebljiv kao stena, Morel ga blago
gleda) Ne gledajte me tako samozadovoljno. Mislite da ste jai od mene, ali ja
u vas nagnati da se zaprepastite i pokolebate, ako imate srce u grudima.
MOREL (potpuno siguran u sebe) Pokolebajte me, mladiu. Govorite.
MARBENKS: Prvo ...
MOREL: Prvo?
MARBENKS: Ja volim vau enu. (Morel se trgne, pa prsne u neobuzdan
smeh, poto ga je trenutak posmatrao s krajnjim zaprepaenjem. Judin je
iznenaen, ali nije zbunjen, i ubrzo postaje ozlojeen i pun prezira)
MOREL (sedajui da bi ise ismejao do mile volje) O, pa drago dete, razume se
da je voiite. Nju svako voli, niko se tome ne moe odupreti. Meni je to drago.
Ali (diui iznenada pogled prema njemu) sluajte Judine, mislite li vi da je
vredno govoriti o vaem sluaju? Vi jo nemate ni dvadeset godina, a ona ima
preko trideset. Zar vam to ne lii na neku neozbiljnu deaku ljubav?
MARBENKS (besno) I vi smete tako da govorite o njoj! Tako vi mislite o
ljubavi koju ona izaziva! To je uvreda za nju!
MOREL (ustajui naglo, promenjenim tonom) Za nju! Pazite Judine. Bio sam
strpljiv. Nadam se da u i dalje biti strpljiv. Ali ima stvari koje neu dopustiti.
Ne prisiljavajte me da se prema vama ponaam popustljivo kao prema kakvom
detetu. Budite ovek.
Page 15
MARBENKS (s pokretom kao da rui neto iza sebe) Ah, manimo se praznog
fraziranja. Zgraam se pri pomisli ta je sve ona morala da slua u toku svih
tih dosadnih godina dok ste je vi sebino i slepo rtvovali da bi ona
inodejstvovala vaem samoljublju - vama! (okreui mu se) koji s njom
nemate zajednino ni jedno jedino oseanje, ni jednu jedinu misao.
MOREL (filozofski) Izgleda da ona to sasvim lepo podnosi. (Gledajui ga pravo
u oi) Judine, mladiu, vi pravite od sebe budalu i to vrlo veliku budalu. Eto,
rekoh vam to otvoreno za vao dobro.
MARBENKS: Oh, mislite li da ja sve to ne znam? Mislite li vi da je ono zbog
ega ljudi prave budalu od sebe manje realno i manje istinito od onoga u emu
postupaju razborito? (Morelov pogled je prvi put pokoleban. On instinktivno
okree glavu i slua ga preplaen i zamiljen) Ono prvo je blie istini, to je
jedino istinito. Vi ste veoma mirni, razboriti i staloeni sa mnom, zato to
moete da vidite da sam ja budala kad se radi o vaoj eni, bez sumnje isto
onako kao to je onaj starac koji je maloas bio ovde veoma mudar kad se radi
o vaem socijalizmu, jer vidi da ste vi budala to se toga tie. (Morelovo
zaprepaenje vidno raste. Judin iskoriuje svoju nadmonost i ustro ga
obasipa pitanjima) Dokazuje li vam to da niste u pravu? Dokazuje li vaa
samozadovoljna superiornost nada mnom da nisam u pravu?
MOREL (okreui se Judinu koji ne poputa) Marbenkse, iz vas govori sam
avo. Lako je, strahovito lako, pokolebati ovekovu veru u sebe. avolja je
rabota iskoristiti to da bi se slomio ovekov duh. Pazite ta radite. Pazite.
MARBENKS (nemilosrdno) Znam. Ja to namerno inim. Rekao sam vam da u
vas zaprepastiti i pokolebati. (Oni za trenutak stoje pretei licem u lice. Zatim
se Morelu opet vraa dostojanstvo)
MOREL (s plemenitom nenou) Judine, sluajte. Nadam se i verujem da ete
jednoga dana biti sreni kao ja. (Judin nestrpljivo i ljutito ide po sobi ne
priznajui vrednost njegove sree. Duboko uvreen, Morel se veoma strpljivo
savlauje i nastavlja mirno, izraavajui se s velikom govornikom vetinom)
Oeniete se i radiete svim silama, trudei se da svaki kutak na zemlji uinite
srenim kao to je va dom. Biete jedan od onih koji grade carstvo nebesko
na zemlji i - ko zna? - moda ete biti jedan od pionira i glavnih graditelja tamo
gde sam ja bio samo skromni radnik; jer, sinko, nemojte misliti da ja ne vidim
kako vi, iako tako mladi, obeavate da ete postii mnogo vie no to bih ja za
sebe ikad mogao pretpostaviti. Ja dobro znam da je u pesniku sveti duh
ovekov - to jest ono boansko u njemu - najsliniji bogu. Trebalo bi da
zadrhtite kad pomislite na to, kad pomislite da se teko breme i veliki dar
pesnika moe svaliti na vaa plea.
MARBENKS (na koga ovo nije ostavilo nikakav utisak i koji se ne kaje;
njegova deaka neposrednost u izraavanju jasno odskae od Morelovog
govornitva) Ne drhtim ja zbog toga. Ja drhtim zato to drugi toga nemaju.
MOREL (udvostruivi svoje govornike sposobnosti, podstaknut iskrenim
oseanjem i Judinovom nepopustijivou) Onda, pomozite da se to u njima - u
meni - raspiamti, a ne da se ugasi. U budunosti, kad budete sreni kao to
sam ja, biu vam pravi brat u veri. Pomoi u vam da verujete da nam je bog
dao svet koji nije raj samo zbog nae ludosti. Pomoi u vam da verujete da
Page 16
svakim potezom pera u svom radu sejete sreu koju e jednog dana njeti svi,
pa ak i oni najbedniji. I najzad, aii, verujte mi, ne i najmanje - pomoi u vam
da verujete da vas vasa ena voli i da je srena u svom domu. Potrebna nam
je takva pomo, Marbenkse, ona nam je uvek veoma potrebna. Ima tako
mnogo stvari koje nas navode na sumnju, ako jednom dopustimo da se
pokolebamo. Mi ak i u svom domu sedimo kao u kakvom iogoru, okrueni
neprijateljskom vojskom sumnji. Hoete li vi igrati uiogu izdajnika i pustiti
sumnje da me napadnu?
MARBENKS (razgledajui oko sebe) Je li njoj ovde uvek ovako? Zar da enu
tako uzviene due koja vapije za realnou, za istinom i za slobodom, kijukate
metaforama, pridikama, dosadnim besedama i praznom retorikom? Mislite li vi
da dua jedne ene moe da ivi od vaeg propovednikog dara?
MOREL (koga je ovo zabolelo) Marbenkse, teko mi je da se savlaujem. Moj
dar je isti kao i va, ukoliko u njemu uopte ima ikakve stvarne vrednosti. To
je dar da se nau rei za boansku istinu.
MARBENKS (ustro) To je dar za preklapanje, ni manje ni vie. Ima li vaa
prekrasna govornika vetina ita vie veze sa istinom od sviranja na
orguljama? Nikad nisam bio u vaoj crkvi, ali bio sam na vaim politikim
zborovima i video sam kako postiete ono to se zove oduevljenje masa. To
jest, vi ste razdraivali mukarce sve dotle dok se nisiu ponaali kao da su
pijani. A njihove ene su ih gledale i videle kakve su grdne budale. Oh, to je
stara pria, nai ete je u Bibliji. Zamiljam da je car David bio vrlo slian vama
u svojim nastupima oduevljenja. (zadajui mu reima udarce) Ali njegova
ena ga je u dui prezrela.
MOREL (razjareno) Odlazite iz moje kue. ujete li? (On mu prilazi pretei.)
MARBENKS (povlaei se prema divanu) Ostavite me na miru. Ne dirajte me.
(Morel ga snano zgrabi za revere kaputa, on se drhtei sroza na sofu i poe
uzbueno da vriti) Stanite, Morele, ako me udarite, ubiu se; ja to neu
podneti. (Skoro histerino) Pustite me! Sklonite ruku!
MOREL (lagano, veoma prezrivo) Ti malo, balavo, kukavno tene. (Puta ga)
Idi pre no to dobije nervni napad od straha.
MARBENKS (na divanu, teko die, no ipak mu je lake kad je Morel sklonio
ruku) Ja se vas ne bojim: vi se mene bojite.
MOREL (mirno stojei nad njim) Ba tako izgleda, zar ne?
MARBENKS (razbesnevi se odjednom) Da, tako izgleda. (Morel se prezrivo
okree od njega. Judin hitro ustaje i ide za njim) Vi mislite, zato to se ja
grim kad se sa mnom brutalno postupa, zato (sa suzama u glasu) to ne
mogu da inim nita drugo do li da plaem od besa kad se naem licem u lice s
nasiljem, zato to ne mogu da skinem s fijakera teak kofer kao vi, zato to ne
mogu kao luki radnik da se borim s vama za vau enu, zbog svega toga vi
mislite da vas se bojim. Ali, varate se. Ako ja nemam onoga to se zove
britanskom hrabrou, nemam ni britanskog kukaviluka: ja se ne bojim
popovskih ideja. Oslobodiu je robovanja tim vaim idejama i uliu joj svoje
ideje protiv njih. Vi me terate iz kue zato to ne smete da je pustite da bira
izmeu vaih i mojih ideja. Bojite se da me pustite da je opet vidim. (Naljuen,
Morel se iznenada okree prema njemu. Ovaj uplaivi se mimo svoje volje,
Page 17
bei ka vratima) Ostavite me na miru, kaem vam. Idem.
MOREL (s hladnim prezirom) ekajte malo, neu vas dirati, ne bojte se. Kad se
moja ena vrati ovamo, elee da zna zato ste otili. A kad sazna da nikad
vie neete prei preko naeg praga, elee da joj se to objasni. Ja ne eiim da
je alostim i da joj kaem da ste se ponaali kao nitkov.
MARBENKS (vraajui se, ponovo raspaljen) Hoete, morate. Ako joj kaete
ma ta drugo osim istine, vi ste laljivac i kukavica. Recite joj ta sam kazao:
ispriajte kako ste bili jaki i muevni i kako ste me drmusali kao to jazaviar
drmusa pacova, i kako sam se ja zgrio i prepao, i kako ste me nazvali balavim
tenetom i izbacili iz kue. Ako joj vi ne kaete, ja u, napisau joj to.
MOREL (zbunjen) Zato hoete da ona to zna?
MARBENKS (u lirskom zanosu) Zato to e me ona razumeti i to e znati da
ja nju razumem. Ako preutite makar i jednu jedinu re, ako niste spremni da
joj, kao ja, istinu poloite pred noge, onda ete do kraja svog ivota znati da
ona u stvari pripada meni, a ne vama. Zbogom. (Odlazei)
MOREL (strahovito uznemiren) Stanite: ja joj to neu rei.
MARBENKS (okreui se ve blizu vrata) Morate joj ili rei istinu, ili slagati,
ako ja odem.
MOREL (oklevajui) Marbenkse, ponekad je opravdano ...
MARBENKS (upadajui mu u re) Znam, lagati. Nee vam to nita pomoi.
Zbogom, gospodine pastore. (Kad se on najzad okrene vratima, ova se
otvaraju i Kandida ulazi u domaoj haljini)
KANDIDA: Odlazite, Judine? (Zagledajui ga paljivije) O, boe, pogledajte
kakvi ste, zar da takvi iziete na ulicu! Pa da, vi ste pesnik. Pogledaj ga,
Demse! (Ona ga hvata za kaput i vue ga napred pokazujui ga Morelu)
Pogledaj mu kragnu i vidi manu, vidi kosu! ovek bi rekao da vas je neko
davio. (Obojica paze da se ne odaju) De. Stojte mirno. (Ona mu zakopava
kragnu: vezuje mu maramu oko vrata u manu i popravlja mu kosu) Tako! Sad
tako lepo izgledate da mislim da je ipak bolje da ostanete na ruku, iako sam
vam rekla da ne smete. Ruak e biti gotov za pola sata. (Ona mu jo malo
popravlja manu. On je ljubi u ruku) Ne izmotavajte se.
MARBENKS: Ja, naravno, elim da ostanem, ako va preasni gospodin
suprug nema nita protiv toga.
KANDIDA: Neka ostane, Demse, ako obea da e biti dobar i da e mi pomoi
da postavimo sto? (Marbenks okree glavu i preko ramena vrsto gleda
Morela u oi izazivajui ga da odgovori)
MOREL (kratko) Oh, da, svakako, neka ostane. (On prilazi stolu i pravi se kao
da razgleda svoja pisma)
MARBENKS (nudei Kandidi svoju ruku) Hodite da postavimo sto. (Ona
prihvata ruku. Zajedno idu k vratima. On u prolazu dodaje) Ja sam najsreniji
ovek na svetu.
MOREL: I ja sam bio - pre jednog sata.
Zavesa
DRUGI IN
Page 18
Isti dan. Ista soba. Kasno poslepodne. Morelova stolica za posetioce stavljena
je za sto koji je jo neuredniji nego maloas, ako je to mogue. Sam i
besposlen, Marbenks pokuava da odgonetne na koji nain radi pisaa
maina. uvi nekog da prilazi vratima, on se kao krivac otunja k prozoru i
pravi se kao da se zaneo posmatranjem predela. Gospoice Garnet ulazi nosei
belenicu, u kojoj stenografski zapisuje Morelove diktate za pisma, seda za
pisau mainu sprema se da ih deifruje, suvie zauzeta da bi obraala panju
na Judina. Na nesreu, prva dirka koju ona udara ne vraa se.
P. GARNET: Uh! Igrali ste se mojom mainom, gospodine Marbenkse, i nita
vam ne vredi da se pretvarate kao da niste.
MARBENKS (stidljivo) Vrlo mi je ao, gospoice Garnet. Samo sam probao da
piem.
P. GARNET: Da, i pokvarili ste mi ovo slovo.
MARBENKS (ozbiljno) Uveravam vas da nisam. Zaista nisam. Samo sam
okrenuo jedan toki. (On neodluno pokazuje na toki za zatezanje)
P. GARNET: Ah, sad razumem. (Ona popravlja mainu eretajui za to vreme)
Sigurno ste mislili da je ovo nekakav vergl. Treba samo da okrenete ruicu, pa
da on sam odmah napie divno ljubavno pismo, je l te?
MARBENKS (ozbiljno) Pretpostavljam da bi se mogla napraviti maina sa
pisahje ljubavnih pisama. Ona su sva ista, zar ne?
P. GARNET (malo rasreno, jer takvi razgovori nisu predvieni njenim
pravilima lepog ponaanja, osim kad je posredi ala) Otkud ja to znam? to
mene pitate?
MARBENKS: Oprostite, molim vas. Mislio sam da pametni ljudi, ljudi koji
umeju da obavljaju poslove i da piu pisma, uvek imaju neke ljubavne
avanture.
P. GARNET (ustajui, uvreena) Gospodine Marbenkse! (Ona ga strogo gleda i
vrlo dostojanstveno ide prema biblioteci.)
MARBENKS (prilazi joj, ponizno) Nadam se da vas nisam uvredio. Moda nije
trebalo da pravim aluziju na vae ljubavne avanture.
P. GARNET (istrgnuvi naglo jednu plavu knjigu s police i otro se ustremivi na
njega) Nemam ja nikakvih ljubavnih avantura. Kako smete da mi kaete tako
neto?
MARBENKS (jednostavno) Zbilja! Eh, onda ste bojaljivi kao i ja. Zar nije
tako?
P. GARNET: Nisam ni najmanje bojaljiva. ta mislite time da kaete?
MARBENKS (poverljivo) Mora da jeste: to je razlog to na svetu ima tako
malo ljubavnih avantura. Svi mi lutamo i udimo za ljubavlju: to je osnovna
potreba nae prirode, to je prva molitva naeg srca; ali se ne usuujemo da
iskaemo svoju elju: isuvie smo bojaljivi. (Vrlo ozbiljno) Oh, gospoice
Garnet, ta biste vi sve dali samo da se oslobodite straha, stida...
P. GARNET (skandalizovana) Ali zaboga!
MARBENKS (ozlojeen, nestrpljivo) Ah, ne govorite mi te gluposti: ne moete
me prevariti; emu to? Zato se bojite da se preda mnom pokaete onakvi
kakvi ste u stvari? Ja sam ba isti kao i vi.
Page 19
P. GARNET: Kao ja! Molim vas da li to laskate meni ili sebi? Nisam sasvim
sigurna ta je posredi. (Ona se okree u nameri da se vrati za pisau mainu)
MARBENKS (zaustavljajui je tajanstveno) Pst! Ja lutam i traim ljubav; i
nalazim je u neizmernim koliinama u grudima drugih ljudi. Ali kad pokuam da
je zamolim za sebe, gui me ova uasna plaljivost; i ja stojim nem, ili jo
gore, govorim besmislice, glupe lai. I vidim kako se ta nenost za kojom ja
eznem poklanja psima, makama i pticama, zato to one dolaze i mole za nju.
(Skoro apatom) Ljubav se mora iskati. Za ljubav ovek mora da moli: ona je
kao duh, ne moe da progovori dok joj se oovek prvo ne obrati. (Prirodnim
glasom, ali veoma potiteno) Sva ljubav ovoga sveta gori od elje da
progovori: samo se ne usuuje zato to je plaljiva! Plaljiva! Plaljiva! To je
tragedija ovog sveta. (On s dubokim uzdahom seda na stolicu za posetioce i
pokriva lice rukama.)
P. GARNET (zaprepaena, no ipak prisebna jer ona se dii takvim dranjem pri
susretu s nepoznatim mladiima) Pokvareni ljudi ponekad uspevaju da pobede
tu plaljivost, zar ne?
MARBENKS (ustajui naglo sa stolice, skoro besno) Pokvareni ljudi, to znai
ljudi koji u sebi nemaju ljubavi, oni, prema tome, nemaju ni stida. Oni mogu da
mole za ljubav zato to im ona nije potrebna; oni mogu da je nude zato to
nemaju ta da daju. (On opet pada na stolicu pa turobno dodaje) Ali mi koji u
sebi imamo ljubavi i koji udimo za tim da se ona sjedini s ljubavljiu drugih
ljudi, mi ne moemo da izustimo ni jednu jedinu re. (Stidljivo) Zar nije tako?
P. GARNET: Sluajte vi, ako ne prestanete tako da govorite, ja idem odavde;
zaista, gospodine Marbenkse. To nije pristojno. (Ona opet seda za pisau
mainu, otvara plavu knjigu i sprema se da iz nje prepie jedan pasus.)
MARBENKS (beznadeno) Sve to je vredno kazivanja nije pristojno. (On
ustaje i hoda kao izgubljen po sobi govorei) Ne mogu da vas razumem,
gospoice Garnet. O emu da govorim?
P. GARNET (prezrivo) Govorite o beznaajnim stvarima. Priajte o vremenu.
MARBENKS: Da li biste mogli da govorite o vremenu kad bi pokraj vas plakao
neko gladno dete?
P. GARNET - Sigurno da ne bih mogla.
MARBENKS: E, pa i ja ne mogu da priam o beznaajnim stvarima kad mi
srce gorko plae jer je i ono gladno.
P. GARNET: Onda utite.
MARBENKS: Da, uvek se na tome svrava. utimo. Prestaje li zbog toga
vapaj vaeg srca? Jer ono i dalje plae, zar ne? Mora da plae, ako imate srca!
P. GARNET (ustajui iznenada, pritiska srce rukom) Ne vredi da pokuavam da
radim dok vi tako govorite. (Ona od svog stoia prilazi divanu i seda.
Oseanja su joj veoma uzburkana.) Vas se ne tie plae li moje srce ili ne, ali
ipak u vam rei.
MARBENKS: Nije potrebno. Ja ve znam da ono mora plakati.
P. GARNET: Ali pazite, ako ikada kaete da sam vam to rekla, ja to neu
priznati.
MARBENKS (saaljivo) Da, znam. I tako, nemate hrabrosti da mu kaete?
P. GARNET (skoivi s divana) Da mu kaem! Kome?
Page 20
MARBENKS: Pa njemu. oveku koga volite. To ne moe da bude ma ko.
Moda kapelan, gospodin Mil?
P. GARNET (prezrivo) Gospodin Mil!!! Zbilja, krasan ovek da mi srce zbog
njega pati! Pre bih izabrala vas nego gospodina Mila.
MARBENKS (ustuknuvi) Ne, zbilja, vrlo mi je ao ali ne smete na to da
pomiljate. Ja
P. GARNET (razdraeno, prilazi vatri i stoji pokraj nje okrenuvi lea njemu) O,
ne bojte se, niste vi u pitanju. Nije to nijedna odreena osoba.
MARBENKS: Znam. Vi oseate da biste mogli zavoleti ma koga ko bi vam
ponudio...
P. GARNET (okree mu se, ogorena) Ma koga ko bi mi ponudio! Ne, ne, ne
oseam to. ta vi to mislite o meni?
MARBENKS (obeshrabren) Ne vredi. Neete iskreno da mi odgovorite govorite samo ono to svi kau. (On prilazi otomanu i tuno seda)
P. GARNET (koju je ovo uvredilo jer misli da to aristokrata notcenjuje njeno
lepo ponaanje) E lepo, ako hoete originalan razgovor, a vi idite pa priaite
sami sa sobom.
MARBENKS: To i rade svi pesnici: oni glasno razgovaraju sami sa sobom, a
svet ih tek ovla uje. Ali ovek se osea uasno usaml.ien kad ne uje da bar
ponekad progovori jo neko osim niega.
P. GARNET: Priekajte dok doe gospodin Morel. On e vam govoriti.
(Marbenks se stresa) Ah, ne treba da pravite grimase kad sa pomenem. Ume
on da govori bolie od vas. (Strasno) Od njegovog govora zavrtee vam se u
glavi. (Ona se ljutito vraa na svoje mesto, a on, kome ie iznenada sinulo pred
oima, skae s divana i zaustavlja je.)
MARBENKS: Ah, sad razumem!
P. GARNET (crvenei) ta razumete?
MARBENKS: Vau tajnu. Recite mi: da li je zaista mogue da jedna ena
zavoli njega?
P. GARNET (kao da je ovo prelo sve granice) Sluajte!!
MARBENKS (strasno) Ne, odgovorite mi. Hou da znam, ja moram to da
znam. To ne mogu da shvatim. Ja u njemu vidim samo rei, pobone misli,
ukratko, ono to svet naziva dobrotom, i nita vie. Ne moete to voleti.
P. GARNET (pokuavajui da ga porazi hladnom dostojanstvenou) Ja prosto
ne znam o emu vi to govorite. Ne razumem vas.
MARBENKS (razjaren) Razumete vi mene. Laete.
P. GARNET: Oh!
MARBENKS: Razumete; i znate. (Reen da od nje dobije odgovor) Moe li
ijedna ena da ga voli?
P. GARNET (gledajui ga pravo u oi) Moe. (On pokriva lice rukama) Zaboga,
ta vam je! (On skida ruke s lica i gleda je. Uplaena njegovim traginim
izrazom, ona brzo prolazi pored njega i odlazi u najudaljeniji kraj sobe ne
skidajui pogleda s njega, dok se on ne okrene od nje i ne prie dejoj stolici
pokraj kamina, gde seda na tu stolicu potpuno obeshrabren. U asu kad se ona
pribliava vratima, ova se otvaraju i Berdis ulazi. Ugledavi ga, ona uzvikuje)
Hvala bogu, evo nekoga! (i seda, umirena, za svoj sto. Onda stavlja ist tabak
Page 21
hartije u mainu, dok Berdis prilazi Judinu.)
BERDIS (spreman da se pobrine za svog otmenog gosta) Hm, tako li oni vas
ostavljaju samog, gos'n Marbenkse. Doao sam da vam pravim drutvo.
(Marbenks ga zapanjeno gleda, no ovaj to i ne primeuje) Dems u trpezariji
prima neku delegaciju, a Kandi gore pouava neku najderku, za koju se brine.
Sedi gore i poduava je da ita iz knjige o Nebeskim blizancima.
(Saaljevajui ga) Sigurno vam je ovde dosadno kad nemate ni s kim da
pripovedate, osim s daktilografkinjom. (On okree stolicu i seda.)
P. GARNET (razjarena) Bie mu lepo sad kad ima prilike da uiva u vaoj
prefinjenoj konverzaciji. U svakom sluaju, to je bar neka uteha. (Ona pone
da kuca na maini buno i jetko.)
BERDIS (zapanjen njenom drskou) Kol'ko mi je poznato, ja se nisam
obraao vama, gospojce.
P. GARNET (ljutito, Marbenksu) Jeste li ikad videli gore ponaanje, gospodine
Marbenkse?
BERDIS (S pompeznom strogou) Gos'n Marbenks je dentlmen i zna gde
mu je mesto, a ima ih koji to ne znaju.
P. GARNET (jetko) Dobro je to ni vi ni ja nismo gospodskog roda; rekla bih ja
vama sve u lice da gospodin Marbenks nije ovde. (Tako ljutito izvlai pismo iz
maine da se ono pocepa) Eto, sad sam upropastila ovo pismo. Moram opet da
ponem sve ispoetka. Oh, ne mogu da se uzdrim, vi, glupi stari medvede!
BERDIS (ustajui, i jedva diui od besa) Oho! Ja sam glupi stari medved,
jel'te? Oho! Pazi, molim te! (Diui isprekidano) Dobro, devojko, dobro! ekaj
samo dok ja ovo kaem tvom gazdi. Videe ti ve svoje dobro jutro. Nauiu
ja tebe pameti, videe.
P. GARNET: Ja?
BERDIS (upadajui joj u re) Ne: gotovo je. Ne vredi ti da mi govori vie.
Pokazau ja tebi ko sam. (Tresnuvi izazivaki valjak na maini, Prozerpina
prezrivo nastavlja rad) Ne obzirite se na nju, gos'n Marbenkse. Nije ona
vredna toga. (On opet dostojanstveno seda)
MARBENKS (osea se neprijatno, nervozan je i zbunjen) Zar ne bi bilo bolje
da govorimo o neemu drugom? Ja - ovaj mislim, da gospoica Garnet nije
mislila nita zlo.
P. GARNET (veoma ubedljivo) Nita zlo? Oh, jesam, i te kako!
BERDIS: Ja se ne bih ponizio toliko da obraam panju na nju. (Elektrino
zvonce zvoni dva puta.)
P. GARNET (uzimajui sa stola svoju belenicu i neto hartije) To je za mene.
(urno izlazi.)
BERDIS (viui za njom) O, moemo mi i bez vas. (Vidi se da mu je malo
laknulo pri dui, jer je njegova re bila poslednja; kolebajui se da li da kae
jo neto, on gleda za njom, zatim se vraa i, sedajui pored Judina, govori
mu vrlo poverljivo.) Dozvolite mi, gospodine Marbenkse, da vam sad, kad smo
sami, prijateljski kaem neto to ne bi' svakom rek'o. Otkada se poznajete s
ovim mojim zetom Demsom?
MARBENKS: Ne znam. Nikad ne pamtim datume. Od pre nekoliko meseci,
moda.
Page 22
BERDIS: Niste li kadkad primetili neto udno na njemu?
MARBENKS: Ne, mislim da nisam.
BERDIS (vano) Pa dabome da niste. To ba zato i jeste opasno. E, pa, on je
lud.
MARBENKS: Lud!
BERDIS: Lud je, kol'ko je teak. Pripaz'te na njega pa ete videti.
MARBENKS (nelagodno) Ali to je sigurno zato to njegova shvatanja...
BERZDIS (dodiruje ga kaiprstom po kolenu i pritiskuje ga da bi privukao
njegovu panju) I ja sam tako mislio, gos'n Marbenkse. Dosta dugo sam
mislio da su u pitanju samo njegova ubeenja, premda ubeenja postaju vrlo
ozbiljna stvar kad ljudi ponu da postupaju po njima, kao to on radi. Al' nisam
hteo to da kaem. (Osvre se po sobi da bi se uverio da su zaista sami i
naginje se Judinu na uvo) ta mislite ta mi je jutros rekao ba ovde u ovoj
sobi?
MARBENKS: ta?
BERDIS: Rekao mi je - ovo vam je istina k'o to mi sad ovde sedimo - rek'o
je: Ja sam budala, kae, a vi ste lupe - i to najhladnije. Ja lupe, paz'te!
I na to se rukov'o sa mnom k'o da je to neto im treba da se diim! Mislite li
vi meni da kaete da je taj ovek pri istoj svesti?
MOREL (spolja, viui Prazerpini, dok otvara vrata) Zabeleite njihova imena i
adrese, gospoice Garnet. (Morel ulazi nosei u rukama dokumenta deputacije)
BERDIS (u stranu, Marbenksu) Eto ga. Posmatrajte ga samo pa ete videti.
(Ustajui dostojanstveno) ao mi je, Demse, to moram da ti se potuim. Ne
volim to da inim, al' oseam da treba, jer imam prava na to, a to mi je i
dunost.
MOREL: ta je bilo?
BERDIS (vrlo sveano) Gos'n Marbenks e to potvrditi: bio je svedok. Tvoja
sekretarica se tol'ko zaboravila da me je nazvala glupim starim medvedom.
MOREL (veoma srdano) Oh, zar to ne lii sasvim na Prosi? Ona je tako
iskrena; ne moe da se uzdri! Jadna Prosi! Ha, ha!
BERDIS (ceptei od besa) Zar ti oekuje da u ja to dopustiti ovakvima kao
to je ona?
MOREL: Uh! kojeta! Ne moete praviti pitanje od toga. Nije to nita. (On
prilazi ormaniu za pie i stavlja spise u jednu fioku)
BERDIS: Hm! Meni je svejedno. Nije to vredno moje panje. Ali je l to pravo?
To ja 'ou da znam. Je l pravo?
MOREL: To je crkveno pitanje, a ne svetovno. Je li vam to ta naudilo? To je za
vas vano, je l te? Dabome da nije. Ne mislite vie na to. (On svrava
razgovor o ovom predmetu, odlazei na svoje mesto za sto i poinje da sreuje
svoju korespondenciju)
BERDIS (U stranu, Marbenksu) ta sam vam rek'o? Lud je kol'ko je teak.
(Prilazi stolu i pita sa sladunjavom utivou gladnog oveka) Kad e biti
veera, Demse?
MOREL: Po prilici kroz dva sata.
BERDIS (sa alosnom rezignacijom) Onda, Demse, budi dobar, daj mi neku
Page 23
lepu knjigu da itam kraj vatre.
MOREL: Kakvu knjigu? Neku dobru?
BERDIS (negoduje gotovo s vriskom) Ne! Daj mi neto zabavno, tek kol'ko da
mi proe vreme. (Morel uzima sa stola neki ilustrovani asopis i nudi mu ga.
On ga ponizno prima) 'Fala, Demse. (Vraa se fotelji kraj vatre pa, smestivi
se u nju udobno, sedi i ita)
MOREL (piui) Sad e doi Kandida da vas zabavlja. Zavrila je as sa svojom
uenicom. Sad puni lampe.
MARBENKS (skoivi s uasnutim zaprepaenjem) Ali, time e upropastiti
ruke! Ja to ne mogu da podnesem; to je sramota, Morele. Idem ja da ih
napunim. (Polazi vratima)
MOREL: Bolje nemojte. (Marbenks neodluno zastaje) Ona e vam samo dati
da istite moje cipele da bi mene potedela tog posla sutra ujutro.
BERDIS (s ozbiljnim negodovanjem) Zar sad ne dri sluavku, Demse?
MOREL: Drim, ali ona nije rob, a kua izgleda tako kao da ima troje mlaih.
To znai da svako mora da pomogne. Dobro smo to organizovali: Prosi i ja
moemo posle doruka da razgovaramo o poslu dok peremo sudove. Pranje
sudova nije nimalo teko, ako se radi udvoje.
MARBENKS (mueniki) Zar vi mislite da je svaka ena tako gruba kao
gospoica Garnet?
BERDIS (odobravajui oduevljeno) To je istina, gos'n Marbenkse, to je iva
istina. Ona je zaista gruba.
MOREL (mirno i znaajno) Marbenkse!
MARBENKS: Molim.
MOREL: Koliko posluge ima va otac?
MARBENKS: Ah, ne znam. (On se, zbunjen, vraa divanu, kao da eli da se
odmakne to je mogue dalje od Morelovog ispitivanja i seda sav oajan,
mislei na petrolej)
MOREL (veoma ozbiljno) Ima ih tako mnogo da vi i ne znate! (Agresivnije) U
svakom sluaju, kad mora da se uradi neki grub posao, pritisnete na zvonce i
prebacite to na nekog drugog, je l te? To je jedna od velikih istina u vaem
ivotu, zar ne?
MARBENKS: Oh, ne muite me. Sad je velika istina to da se lepi prsti vae
ene kvase u petroleju i da vi ovde udobno sedite i pridikujete o tome - veno
samo pridikujete; rei! rei! rei!
BERDIS (uivajui u ovom odgovoru) ujmo! ujmo! Doskoio ti je! E, ba je
pravo kaz'o, Demse. (Kandida ulazi, nosi lampu za itanje oienu i
napunjenu tako da je sad treba samo zapaliti. Ona je stavlja na sto blizu
Morela, spremnu za upotrebu.) KANDIDA (trljajui prste malo nabira nos) Ako
ostanete kod nas, Judine, mislim da u vam prepustiti ienje lampi.
MARBENKS: Ostau samo pod uslovom da sav grubi posao prepustite meni.
KANDIDA: To je vrlo galantno; ali mislim da bih prvo volela da vidim kako to
radite. (Okree se Morelu) Demse, nisi vodio rauna o kui kako treba.
MOREL: ta sam uradio - ili ta nisam uradio, ljubavi moja?
KANDIDA (ozbiljno nezadovoljna) Moju omiljenu toaletnu etkicu upotrebljavao
si za mazanje crnih cipela. (Marbenksu se iz grudi otima krik koji para srce.
Page 24
Berdis ga gleda, zauen. Kandida pritrava divanu) ta je? Je li vam pozlilo,
Judine?
MARBENKS: Ne, nije mi zlo. Samo je uasno! Uasno! Uasno! Uasno! (On
saginje glavu na svoje ruke)
BERDIS (uznemiren) ta! Uasno se bojite, gos'n Marbenkse? O, to ne valja
u vaim godinama. Morate se postepeno odvikavati od pia.
KANDIDA (umorno) Kojeta, tata! To je samo pesniki uas, zar ne Judine?
(Mazi ga.)
BERDIS (zbunjeno) A, pesniki uas? Izvinite, molim vas, nisam znao. (On se
opet okree vatri odbacujui svoj naglo doneseni zakljuak.)
KANDIDA: ta je, Judine? etkica za nokte? (On se stresa) De, de, nita to ne
mari. (Ona seda pokraj njega) Zar ne biste voleli da mi poklonite novu, od
slonovae s intarzijama od sedefa?
MARBENKS (neno i muzikalno, ali tuno i enjivo) Ne, ne etkicu za nokte,
nego barku, vitku jedrilicu kojom bismo otplovili daleko od ovoga sveta, tamo
gde mramorne ploe umivaju kie, a sunce ih sui, tamo gde juni vetrovi
donose prah sa divnih zelenih i purpurnih sagova. Ili koije! Da nas ponesu
gore put neba, gde su svetiljke zvezde i ne moraju svakog dana da se pune
petrolejom.
MOREL (oporo) I gde nema nita da se radi, doii da se ivi dokonim, sebinim i
beskorisnim ivotom.
KANDIDA (neprijatno dirnuta) Oh,Demse, kako ti uvek sve pokvari.
MARBENKS (planuvi) Da, biti dokon, sebian i beskoristan: to znai biti lep, i
slobodan, i srean; zar to nije svom duom svojom zaeleo svaki mukarac za
enu koju voli? To je moj ideal; a kakav je va, kakav je ideal svih ovih groznih
ljudi to ive u ovim odvratnim nizovima kua? Propovedi i etke za ienje
cipela! Vi da pridikujete, a vaa ena da isti cipele!
KANDIDA (ivo) On isti cipele, Judine. A sutra ete vi morati da ih istite zato
to tako govorite o njemu.
MARBENKS: Oh, ne govorite o cipelama! Vae bose noge bile bi divne i na
planinama.
KANDIDA: Moje noge bez cipela ne bi bile divne na plonicima Haknija.
BERDIS (skandalizovan) De, Kandi, ne budi prosta. Gos'n Marbenks nije na
to navik'o. Opet e ga spopasti uas. Mislim, onaj pesniki. (Morel uti. Izgleda
kao da je zauzet pismima, dok u stvari nelagodno razmilja o svom novom i
zabrinjavajuem iskustvu, to jest, da, ukoliko je sigurniji u svoje moralne
napade, utoliko im Judin bre i sigurnije parira. Teko je oaloen uviajui
da poinje da se boji oveka koga ne potuje. Gospoica Garnet ulazi s
telegramom u ruci.)
P. GARNET (pruajui telegram Morelu) Odgovor je plaen. Deko eka.
(Vraajui se za svoju mainu i sedajui, obraa se Kandidi) Marija je sad
gotova i eka vas u kuhinji, gospoo Morel. (Kandida ustaje) Stigao je luk.
MARBENKS (grevito) Luk!
KANDIDA: Da, luk. I to ak ne panski, nego obini, prljavi crni lik. Pomoi ete
mi da ga iseem. Hodite. (Ona ga hvata za ruku i izlazi trei povukavi ga za
sobom. Berdis preneraen ustaje i zuri za njima stojei uasnut na prostirci
Page 25
pred kaminom.)
BERDIS: Kandi ne bi smela tako da se ponaa prema neaku jednog erla. Ona
ba preteruje. Je l', Demse, pridolazi l ovo njemu esto?
MOREL (kratko, piui telegram) Ne znam.
BERDIS (sentimentalno) On pria vrlo lepo. Uvek sam imao sklonost ka
poeziji. Kandi se u tome umetnula na mene; imala je obiaj da me tera da joj
priam bajke jo kad je bila ovolina. (Pokazuje visinu od po prilici dve stope.)
MOREL (zaposlen) A, zaista. (On pritiska upija na telegram, pa izlazi)
P. GARNET: Jeste li sami izmiljali te bajke? (Berdis, ne udostojavajui je
odgovora, zauzima na prostirci pred kaminom gord stav pun prezira. Mirno)
Nikad ne bih ni pomislila da ste sposobni za to. Nego, bolje je da vas uzgred
upozorim na neto, poto ste se toliko zagrejali za gospodina Marbenksa. On
je lud.
BERDIS: Lud! ta! I on!
P. GARNET: Lud koliko je teak. Kaem vam, upiaio me je ba pre nego to
ste maioas doii. Zar niste primetiii kako udno govori?
BERDIS: To li, dakle, znai pesniki uas! avo da me nosi ako mi nije
jednom il' dvaput sinulo kroz glavu da je on sigurno aknut! (On prolazi kroz
sobu prema vratima govorei sve viim giasom) Hm, lepa mi je ovo ludnica,
kad u njoj osim vas nema nikoga drugog da se pobrine za oveka.
P. GARNET (dok on prolazi pored nje) Da, kako bi to strano biio kad bi se
vama neto dogodiio!
BERDIS (oholo) Ne razgovarajte sa mnom. Recite svome gazdi da sam oti'o
u batu da puim.
P. GARNET (podrugljivo) Oh! (Pre nego to Berdis moe da odgovori, vraa se
Morel)
BERDIS (sentimentalno) Odo', Demse, da se maio proetam po bati i da
popuim jednu lulu.
MOREL (osorno) Ah, dobro, dobro. (Berdis izlazi patetino izigravajui
umornog starca. Morel stoji za stolom, prevre po hartijama i dodaje upoia
aljivo, upola odsutno) E, gospoice Prosi, zato ste mog tasta nazvali
pogrdnim imenom?
P. GARNET (koju obliva vatreno crvenilo, brzo die prema njemu upola
zaplaen upola prekoran pogled) Ja... (Brizne u pla)
MOREL (s nenom vedrinom, naginjui se preko stola prema njoj i teei je)
Eh, de, de, de. Ne sekirajte se, Prosi, on je giupi stari medved, zar ne?
(Zajecavi naglas, ona jurne prema vratima i izae zalupivi ih. Morel uzdie,
vrtei rezignirano glavom, i umorno prilazi stolici, seda i poinje da radi; on
izgleda star i ophrvan brigama. Ulazi Kandida. Zavrila je domae poslove i
skinula kecelju. Ona odmah primeuje da on izgleda obeshrabren i mirno seda
na stolicu za posetioce gledajui ga paljivo. Ne govori nita.)
MOREL (diui glavu, no drei pero u vazduhu spreman da nastavi rad) Eh?
Gde je Judin?
KANDIDA: Pere ruke u kuhinji. Bie odlian kuvar, samo ako uspe da savlada
strah od Marije.
MOREL (kratko) Ha! bez sumnje. (Opet poinje da pie)
Page 26
KANDIDA (prilazi mu blie i govori, stavljajui blago svoju ruku na njegovu da
bi ga zaustavila) Hodi ovamo, dragi. Daj da te vidim. (On ostavlja pero i
preputa joj se. Ona ga nagoni da ustane i odvodi ga malo dalje od stola,
posmatrajui ga kritiki za sve vreme) Okreni lice prema svetlosti. (Nameta
ga tako da on stoji prema prozoru) Moj deko ne izgleda dobro. Je li radio
previe?
MOREL: Nita vie no obino.
KANDIDA: On izgleda vrlo bled, siv, naboran i star. (Njegova potitenost raste,
a ona je napada sa smiljenom vedrinom) Eto (vukui ga ka fotelji), dosta
pisanja za danas. Pusti neka to Prosi svri i doi da mi pria.
MOREL: Ali...
KANDIDA (uporno) Da, mora da mi pria. (Nagoni ga da sedne, a ona se
spusti na ilim pokraj njegovog kolena) Sad (milujui ga po ruci) ve izgleda
bolje. Zato se ne ostavi tog zamornog, preteranog rada - tih pridika i
predavanja i prianja svake veeri? Razume se, sve to ti kae sasvim je
istinito i tano, ali nikome ne pomae; ljudima nije nimalo stalo do toga to im
ti govori. Oni se, naravno, slau s tobom, ali ta vredi to se ljudi s tobom
slau kad im im ti okrene lea, odlaze i rade sasvim suprotno od onoga to si
im govorio? Pogledaj nau pastvu u crkvi sv. Dominika. Zato oni svake
nedelje dolaze da te sluaju kako govori o hrianstvu? Zato? Prosto zato to
su se za est dana toliko zasitiii posla i zgrtanja novca da sedmog dana ele da
zaborave sve to i da se odmore; zato da se okrepljeni mogu vratiti i zgrtati vie
nego ikada. Ti im nesumnjivo u tome pomae umesto da ih spreava.
MOREL (ozbiljno i energino) Ti vrlo dobro zna, Kandida, da ih ja esto otro
korim zbog toga. Ali ako oni u crkvu dolaze samo zbog odmora i razonode,
zato ne potrae neto zanimijivije - neto prijatnije za njih? Mora da ima
neeg dobrog u injenici da oni vie vole da dou nedeljom u crkvu sv.
Dominika nego li da idu na neka gora mesta.
KANDIDA: Oh, ta gora mesta nisu otvorena nedeljom: ali ak i kad bi bila, oni
se ne bi usudili da idu tamo iz straha da ih ko ne vidi. Osim toga, dragi moj
Demse, tvoje propovedi su tako sjajne da je to za njih isto kao da gledaju
kakav pozorini komad. ta misli, zato su ene tako oduevljene?
MOREL (neprijatno iznenaen) Kandida!
KANDIDA: Oh, ja to znam. Glupi moj deko, ti misli da je to zbog socijalizma i
zbog tvoje vere; ali da je to posredi, one bi inile ono to im ti kae, a ne bi
dolazile samo zato da te gledaju. Sve one boluju od Prosine bolesti.
MOREL: Od Prosine bolesti! ta hoe time da kae, Kandida?
KANDIDA: Da, Prosi, i sve druge tvoje bive sekretarice. Zato Prosi pristaje da
pere sudove i da ljuti krompir i zato se uopte poniava na razne naine, i to
za est ilinga nedeljno manje nego to je dobijala u kancelariji u Sitiju? Ona je
zaljubljena u tebe. A ti si zaljubljen u propovedanje, zato to ti to tako lepo
ume. Misli da je to sve iz oduevljenja za carstvo nebesko na zemlji, a to
misle i one. Dragi moj glupi deko!
MOREL: Kandida, kakav straan, kakav po duu ubistven cinizam! ali li se?
Ili, da li je to moguno, jesi li ljubomorna?
KANDIDA (sa udnom zamiljenou) Jesam, ponekad sam malo ljubomorna.
Page 27
MOREL (s nevericom) Na Prosi?
KANDIDA (smejui se) Ne, ne, ne, ne! Nisam ljubomorna ni na koga.
Ljubomorna sam samo zbog nekog drugog koga ne vole onoliko koliko bi
trebalo.
MOREL: Zbog mene?
KANDIDA: Zbog tebe? Oh, pa ti si razmaen ljubavlju i oboavanjem: tebe vole
mnogo vie nego to je dobro za tebe. Ne, mislim na Judina.
MOREL (trgne se iznenaen) Judin!
KANDIDA: ini mi se da nije pravo da sva ljubav ide tebi, a njemu nita, mada
je njemu daleko potrebnija nego tebi. (On se sav zgri i protiv svoje volje) ta
je? Muim li te?
MOREL (urno) Ni najmanje. (Gledajui je s uzbuenom napetou) Ti zna,
Kandida, da ja imam neogranieno poverenje u tebe.
KANDIDA: Sujetni ovee! Jesi li toliko siguran u svoju neodoljivu privlanost?
MOREL: Kandida, ti me neprijatno iznenauje. Nikad nisam razmiljao o svojoj
privlanosti. Mislio sam o tvojoj dobroti - o tvojoj istoti. U to ja imam
poverenja.
KANDIDA: ta mi tu govori dosadne i neprijatne stvari! Oh, ti si, Demse,
svetenik, pravi pravcati svetenik!
MOREL (okreui se od nje, pogoen posred srca) To i Judin kae.
KANDIDA (sa ivahnim interesovanjem naginje se prema njemu, oslanjajui se
rukama na njegovo koleno) Judin je uvek u pravu. On je divan mladi; iz dana
u dan sam ga volela sve vie kad sam bila tamo na letovanju. Zna li ti,
Demse, da je gotov da se ludo zaljubi u mene, iako on sam to i ne sluti?
MOREL (sumorno) Oh, on to i ne sluti, je li?
KANDIDA: Ni najmanje. (Ona sklanja ruke s njegovog kolena, zamiljeno se
okree i smeta se u ugodniji poloaj, drei ruke u krilu) Jednog e dana znati
- kad bude odrastao i iskusan kao ti. I shvatie da sam ja to morala znati.
Pitam se ta li e tada misliti o meni.
MOREL: Nita runo, Kandida. Nadam se i verujem, nita runo.
KANDIDA (sa sumnjom) To e zavisiti...
MOREL: Zavisiti? ...
KANDIDA (gledajui ga) Da: to e zavisiti od toga ta e mu se dogoditi. (On je
gleda ne shvatajui) Zar ne razume? Zavisie od toga na koji e nain saznati
ta je u stvari ljubav. Hou da kaem, zavisie od toga kakva e ga ena
upoznati s njom.
MOREL (sasvim zbunjen) Da. A! Ne. Ne znam ta misli.
KANDIDA (objanjavajui) Ako on to sazna od neke dobre ene, onda e biti u
redu: oprostie mi.
MOREL: Oprostiti!
KANDIDA: Ali zamisli da on to sazna od neke pokvarene ene, kao to se to
deava mnogim ljudima, a naroito pesnicima, koji zamiljaju da su sve ene
aneli! Pretpostavi da on otkrije pravu vrednost ljubavi tek onda kad je odbaci i
kad se unizi u svom neznanju! Da li e mi u tom sluaju oprostiti, ta misli?
MOREL: ta da ti oprosti?
KANDIDA (shvatajui koliko je on ogranien, malo je razoarana, no nena
Page 28
prema njemu) Zar ne razume? (On vrti glavom. Ona mu se opet okree tako
da bi mu mogla objasniti s najnenijom intimnou) Hou da kaem, hoe li mi
oprostiti to ga ja nisam tome pouila. to sam ga prepustila pokvarenim
enama za ljubav moje dobrote - moje istote, kako ti to naziva? Oh,
Demse, kako ti mene slabo razume kad moe da govori o tome kako ima
poverenja u moju dobrotu i istotu! Ja bih tako rado obe dala jadnom Judinu
kao to bih prosjaku koji umire od zime dala svoj ogrta, kad me nita drugo
ne bi spreavalo. Ti, Demse, treba da ima vere u moju ljubav prema tebi, jer
kad bi nje nestalo, ne bih se ja osvrtala na tvoje propovedi - na te puste fraze
kojima svakodnevno zavarava i sebe i druge. (Ona se sprema da ustane.)
MOREL: Njegove rei.
KANDIDA (zastavi brzo, jer je upravo htela da se digne) ije rei?
MOREL: Judinove.
KANDIDA (oarana) On je uvek u pravu. On razume tebe, razume mene,
razume Prosi, a ti, Demse, ti nita ne razume. (Ona se smeje i ljubi ga da bi
ga uteila. On se trgne kao da mu je neko zabo no u grudi, i skae.)
MOREL: Kako moe to da ini kad - oh, Kandida (s bolom u glasu), vie bih
voleo da si mi no zarila u srce no to to si me sad poljubila.
KANDIDA (ustajui uznemireno) Dragi moj, ta ti je?
MOREL (pomamno omahujui rukama, kao da eli da je otera) Ne dotii me.
KANDIDA (zapirepaeno) Demse! (Prekida ih ulazak Marbenksa i Berdisa,
koji zastaju kraj vrata zurei u njih, dok Judin brzo staie izmeu njih dvoje.)
MARBENKS: ta se to desilo?
MOREL (samrtno bled primorava sebe eleznom voljom da se smiri) Nita.
Jedino: ili ste vi jutros bili u pravu, ili je Kandida luda.
BERDIS (negodujui na sav glas) ta! I Kandida luda! Oh, boe, boe, boe!
(On ide prema kaminu negodujui pri tome, pa stresa pepeo s lule na ogradu
oko vatre. Morel oajan seda, naginjui se napred da bi sakrio lice; vrsto je
sklopio ruke da bi se smirio.)
KANDIDA (Morelu, smejui se s olakanjem) Oh, samo si neprijatno iznenaen!
Je li to sve? Kako ste konvencionalni svi vi nekonvencionalni ljudi!
BERDIS: De, Kandi, ponaaj se pristojno. ta e gos'n Marbenks misliti o
tebi?
KANDIDA: Ovo je posledica toga to me je Dems uio da mislim svojom
glavom, i da nikad nita ne preutim iz straha da bi ko mogao pomisliti ta
runo o meni. Sve ide glatko dok je mislim isto kao on. Ali sad! Samo zato to
sam mislila malo drukije - vidite ga! Pogledajte ga samo! (Uivajui u ovome,
ona pokazuje na Morela. Judin ga gleda i odmah stavlja ruku na srce kao da
ga je ono zabolelo. Seda na divan kao ovek koji je svedok jedne tragedije.)
BERDIS (na prostirci pred kaminom) Eh, Demse, pa da vidi, i ne izgleda
tako vaan k'o obino.
MOREL (nasmejavi se osmehom koji je isto toliko i jecaj) Verovatno ne. Molim
vas sve da oprostite; nisam ni mislio da u vas uznemiriti. (Pribravi se) E, pa,
lepo, lepo! (Vraa se na svoje staro mesto za stolom i poinje opet da radi,
vedro i odluno.)
KANDIDA (prilazei divanu i sedajui do Marbenksa, jo i sad raspoloena za
Page 29
alu) Pa, Judine: zato ste tako tuni? Da vas luk nije rasplakao? (Morel ne
moe da se uzdri i da ih ne posmata.)
MARBENKS (govorei joj, u stranu) Ne, nego vaa svirepost. Ja mrzim
svirepost. Grozno je gledati kako jedan ovek mui drugog.
KANDIDA (milujui ga, podrugljivo) Jadno dete! Zar sam bila svirepa? Zar sam
ga naterala da ree prosti, crni luk?
MARBENKS (ozbiljno) Oh, dosta, prestanite; ne mislim da ste bili svirepi
prema meni. Njemu ste naneli teak bol. Oseam njegov boi u svom srcu.
Znam da vi niste krivi za to - to je neto to se moralo dogoditi; ali, ne
uzimajte to olako. Hvata me jeza kad ga muite i kad se smejete.
KANDIDA (s nevericom) Ja muim Demsa! Gluposti, Judine, vi strano
preterujete! Ludo jedna! (Ona se osvre na Morela koji brzo nastavlja da pie.
Prilazi mu i stoji iza njegove stolice naginjui se nad njim) Nemoj, dragi, vie
da radi. Hodi da razgovaramo.
MOREL (neno, ali s gorinom) A ne; ja ne umem da razgovaram. Ja znam
samo da drim propovedi.
KANDIDA (milujui ga) Dobro, dri nam propoved, onda.
BERDIS (negodujui otro) Jao, ne, Kandi. Nek idu sve propovedi do vraga!
(Leksi Mil ulazi zabrinuta i vana izgleda)
LEKSI (hitajui prema Kandidi da se s njom rukuje) Kako ste, gospoo Morel?
Tako se radujem to vas opet vidim ovde.
KANDTDA: Hvala, Leksi. Poznajete Judina, zar ne?
LEKSI: O da. Kako ste, Marbenkse?
MARBENKS: Hvala, dosta dobro.
LEKSI (Morelu) Sad ba dolazim iz bratstva sv. Matije, Va telegram ih je
zaprepastio. Nije se, valjda, desilo nita ravo?
KANDIDA: ta si telegrafisao, Demse?
LEKSI (Kandidi) Trebalo je da im govori veeras. Oni su zakupili veliku dvoranu
u Ulici Mer i izdali su mnogo novaca za plakate. Gospodin Morel im je
telegramom javio da ne moe doi. To ih je pogodilo kao grom iz vedra neba.
KANDIDA (iznenaena, poinje a sumnja da neto nije u redu) Otkazao si
zakazano predavanje!
BERDIS: Kladim se da mu je to prvi put u ivotu. Zar nije, Kandi?
LEKSI (Morelu) Odluili su da vam opet poalju hitan telegram i da vas zamole
da se predomislite. Jeste li ga primili?
MOREL (uzdravajui se, da se ne pokae nestrpljiv) Da, da, primio sam.
LEKSI: Odgovor je bio plaen.
MOREL: Jeste, znam. Odgovorio sam na telegram. Ne mogu da idem.
KANDIDA: Ali zato, Demse?
MOREL (skoro gnevno) Zato to mi se ne ide. Ti ljudi zaboravljaju da sam ja
ovek, oni misle da sam gramofon koji mogu da navijaju svake veeri, za svoju
razonodu. Zar ja ne mogu ni jedno jedino vee da provedem kod kue sa
svojom enom i svojim prijateljima? (Ovom njegovom ispadu ude se svi osim
Judina. Izraz njegovog lica se ne menja)
KANDIDA: Oh, Demse, ne misli na ono to sam ti govorila, zna da e sutra
imati griu savesti, a ja u morati da ispatam za to.
Page 30
LEKSI (bojaljiv je, no ipak navaljuje na Morela) Naravno, znam da vas esto
zivkaju zbog kojekakvih gluposti. Ali oni su razaslali telegrame na sve strane
da nau drugog govornika i niko im ne moe doi osim predsednika Lige
pristalica agnosticizma.
MOREL (naglo) No, eto, odlian ovek. ta hoe bolje?
LEKSI: Ali on uvek tako uporno zahteva da se socijalizam odvoji od
hrianstva! On e razoriti sve ono dobro koje smo mi izgradili. Razume se, vi
znate najbolje: ali... (On slee ramenima i pridruuje se Berdisu kraj kamina)
KANDIDA (umiljavajui se) Oh, hajde, Demse, idi. Svi emo poi s tobom.
BERDIS (gunajui) Sluaj ti, Kandi. Nije nego! Zar nije bolje da ostanemo
kod kue pokraj vatre, ovde e nam biti prijatnije. On nee morati tamo da
ostane vie od dva sata.
KANDIDA: Bie ti isto toliko prijatno na zboru. Svi emo sedeti na podijumu i
biemo vane linosti.
JUDIN (uasnut) Oh, molim vas samo ne na podijumu. Nemojte, svi e zuriti
u nas; ja to ne bih mogao podneti. Sedeu u dnu dvorane.
KANDIDA: Ne bojte se. Oni e biti isuvie zauzeti gledanjem u Demsa da bi
vas uopte primetili.
MOREL (okreui glavu da bi je znaajno pogledao preko ramena) Prosina
bolest, Kandida! Je li?
KANDIDA (veselo) Da.
BERDIS (ne razumevi je) Prosina bolest! O emu to govori, Demse?
MOREL (ustaje ne obraajui panju na njega, prilazi vratima i dri ih otvorena
pozivajui zapovednikim glasom) Gospoice Garnet!
P. GARNET (iz daljine) Molim, gospodine Morele. Evo me odmah. (Svi ekaju
osim Berdisa, koji neopaeno prilazi Leksiju i vue ga u stranu.)
BERDIS: Sluajte, gos'n Mile. Od ega to Prosi boluje? ta joj je?
LEKSI (poverljivo) Hm, ne znam tano, ali jutros je vrlo udno razgovarala sa
mnom. Bojim se da ona ponekad nije sasvim pri istoj svesti.
BERDIS (poraen) Pazite, molim vas, to mora da je zarazno! etvoro njih u
istoj kui! (On se vraa kaminu, potpuno zbunjen nestabilnou ljudskog uma u
atmosferi jedne svetenike kue.)
P. GARNET (pojavljujui se na vratima) ta ste eleli, gospodine Morele?
MOREL: Poaljite telegram bratstvu sv. Matije da u doi.
P. GARNET (iznenaena) Zar vas oni ve ne ekaju?
MOREL (odluno) Uinite kao to sam vam rekao. (Prozerpina, uplaena, seda
posluno za pisau mainu. Morel prilazi Berdisu, a Kandida stalno prati
njegovo kretanje sa sve veim uenjem i strepnjom.)
MOREL: Berdise, vi ne elite da poete?
BERDIS (izvlaei se) Oh, nemoj tako da kae, Demse. Samo, zna, danas
nije nedelja.
MOREL: ao mi je. Mislio sam da bi vam bilo milo da vas upoznam sa
predsednikom. On je u radnom odboru Okrunog vea i ima izvesnog uticaja
pri sklapanju poslova. (Berdis se odmah budi. Morel, koji se tome nadao,
prieka malo pa kae) Hoete li, dakle, da poete?
BERDIS (oduevljeno) Razume se da u poi, Demse. Kao da ja uvek ne
Page 31
uivam da te sluam!
MOREL (okreui se Prosi) Biete mi potrebni, gospoice Garnet, da pravite
pribeleke na predavanju, ako niste zauzeti negde na drugom mestu. (Ona
klima glavom, ne usuujui se da govori) Nadam se da ete i vi, Leksi, poi sa
mnom?
LEKSI: Svakako.
KANDIDA: Idemo svi, Demse.
MOREL: Ne, ti nee ii, a nee ni Judin. Ostae ovde i zabavljae ga da
proslavite tvoj povratak kui. (Judin ustaje, bez daha)
KANDIDA: Ali, Demse,...
MOREL (odluno) Ja to hou. Ti ne eli da poe, a ni on. (Kandida hoe da
negoduje) Oh, ne brinite se, imau ja dosta publike i bez vas, vaa mesta e
biti potrebna onima koji me nikad nisu uli i koje treba da preobratim.
KANDIDA (uznemirena) Judine, zar ne biste voleli da idete?
MOREL: Ja bih se bojao da pred Judinom pustim srcu na volju; on tako kritiki
slua propovedi. (Gledajui ga) On zna da ga se bojim: to mi je jutros rekao. E
pa, ostavljajui ga ovde pod tvoje okrilje, Kandida, pokazau koliko ga se
bojim.
MARBENKS (samom sebi, vrlo oseajno) To je hrabro. To je lepo. (On opet
seda, sluajui poluotvorenih usta)
KANDIDA (zabrinuto, nasluujui neto) Ali, ali, da li se neto dogodilo,
Demse? (Vrlo uznemirena) Ne mogu da razumem...
MOREL: Ah, a ja sam mislio, draga, da sam ja taj koji ne moe da razume. (On
je neno grli i ljubi u elo, zatim mirno pogleda u Marbenksa.)
Zavesa
TREI IN
Uvee, posle deset sati. Zastori su navueni i lampe upaljene. Pisaa maina je
poklopljena, veliki sto je raspremljen; s njega su sklonjene hartije: po svemu
se vidi da je zavren posao za taj dan. Kandida i Marbenks sede pokraj vatre.
Marbenks sedi na stolici i glasno ita; na polici iznad kamina stoji lampa za
itanje. Na ilimu kraj njega lei gomilica rukopisa i dve zbirke pesama.
Kandida sedi u fotelji. U ruci uspravno dri mesingani ara. Zavaljena u fotelji,
nogu ispruenih prema vatri, naslonila je pete na ogradu pred kaminom;
nimalo nije svesna ni kako izgleda ni gde se nalazi.
MARBENKS (prekidajui svoje recitovanje) Svaki pesnik jo od pamtiveka
izrazio je tu misao u sonetu. On mora to da uini; ne moe se tome odupreti.
(Gieda je oekujui da ona to potvrdi i primeuje da se zanela posmatrajui
ara) Zar ne sluate? (Nema odgovora) Gospoo Morel!
KANDIDA (trgnuvi se) A?
MARBENKS: Niste me sluali?
KANDIDA (preterano utivo, jer se osea krivom) Oh, da. Vrlo je lepo.
Nastavite, Judine. Gorim od eije da ujem ta se dogodilo s anelom.
MARBENKS (isputajui rukopis iz ruke) Molim vas da mi oprostite to sam
Page 32
vam dosaivao.
KANDIDA: Ali, uveravam vas da mi nije dosadno. Molim vas, Judine,
produite. No, Judine.
MARBENKS: Pre etvrt sata zavrio sam pesmu o anelu. Otada sam vam
proitao nekoliko pesama.
KANDIDA (pokajniki) Oprostite, Judine. Sigurno sam se zanela gledajui u
ara. (Ona ga sputa na pod)
MARBENKS: Oseao sam se uasno neprijatno zbog njega.
KANDIDA: Zato mi niste rekli? Odmah bih ga spustila.
MARBENKS: Bojao sam se da vam to ne bude neprijatno. Liio mi je na
oruje. Da sam neki vitez iz starog doba, stavio bih isukan ma izmeu nas. Da
je doao Morel, pomislio bi da ste podigli ara zato to meu nama nije bilo
maa.
KANDIDA (udei se) ta? (Gleda ga ne shvatajui) Ne mogu to sasvim da
razumem. Ti vai soneti su me zbunili. Zato je potreban ma izmeu nas?
MARBENKS (izbegavajui da joj da odgovor) Oh, nije vano. (Saginje se da
podigne rukopis.)
KANDIDA: Ostavite to, Judine. Moj apetit za poeziju je ogranien, pa ak i za
vau. itali ste mi ve vie od dva sata, jo odkad je Dems otiao. Hou da
razgovaramo.
MARBENKS (ustajui, uplaen) Ne, ne smemo da razgovaramo. (On gleda kao
izgubljen, pa iznenada dodaje) Ovaj, izii u malo da se proetam po parku.
(Polazi prema vratima.)
KANDIDA: Gluposti! Ve odavno je zatvoren. Hodite, sedite kraj mene pa
askajte kao to obino inite. Hou da me zabavljate. Zar vi to ne elite?
MARBENKS (uplaen, ali i oduevljen) Da.
KANDIDA: Onda doite ovamo. (Ona odgurne fotelju malo unazad da mu
napravi mesta. On okleva, a zatim se stidljivo prui po ilimu, licem okrenut
njoj, i stavlja joj glavu na kolena, gledajui je odozdo.)
MARBENKS: Ah, bio sam nesrean celo vee, zato to sam radio ono to
treba. Sada inim ono to ne treba i srean sam.
KANDIDA (neno, zabavljajui se) Da, sigurna sam da se oseate kao neki
odrastao i opasan zavodnik - veoma se ponosite sobom, zar ne?
MARBENKS (diui hitro glavu i okreui se malo da je vidi) Pazite. Kad biste
samo znali koliko sam ja stariji od vas! (Sasvim se okree, sad je na kolenima,
nalaktio se na njeno krilo, a ruke vrsto stegao; njegova krv poinje da se
raspaljuje.) Smem li vam rei neto greno?
KANDIDA (bez i najmanjeg straha ili hladnoe, potujui njegovu strast, govori
s nijansom svoje materinske nenosti) Ne. Ali moete rei sve to stvarno i
iskreno oseate. to god hoete. Ne bojim se sve dogod iz vas govori vae
pravo ja, a ne samo neka poza - udvaraka, zavodnika, ili ak i pesnika.
Oslanjam se na vae oseanje asti i istine. Sad recite to god hoete.
MARBENKS (sa njegovih usana i nozdrva gubi se enjiv izraz, dok mu se oi
zasvetle patetinom duhovnom snagom) Ah, sad ne mogu nita da kaem; sve
rei koje znam pripadaju ovoj ili onoj pozi, sve osim jedne.
KANDIDA: Koja je ta?
Page 33
MARBENKS (neno, tonui u muzici tog imena) Kandida, Kandida, Kandida,
Kandida, Kandida. Sad moram to da kaem, jer ste se pouzdali u moju ast i
iskrenost, a ja nikad o vama ne mislim niti ita oseam kao prema gospoi
Morel; vi ste za mene uvek Kandida.
KANDIDA: Naravno. A ta imate da kaete Kandidi?
MARBENKS: Nita, do li da hiljadu puta ponovim vae ime. Zar ne oseate da
je to, svaki put kad ga izustim, molitva upuena vama?
KANDIDA: Zar se ne oseate srenim to moete da se molite?
MARBENKS: Da, vrlo sam srean.
KANDIDA: E pa, ta srea je odgovor na vau molitvu. elite li jo neto?
MARBENKS (blaeno) Ne, dospeo sam u nebo gde nema elja. (Ulazi Morel.
Zastaje na pragu ugledavi ovaj prizor.)
MOREL (ozbiljan i suzdrljiv) Nadam se da vam ne smetam. (Kandida se naglo
trgne, ali nije nimalo zbunjena, smeje se sama sebi. Judin, jo na kolenima,
stavlja ruke na sedite fotelje da ne bi pao i ostaje tu gledajui otvorenih lusta
u Morela.)
KANDIDA: Oh, Demse, kako si me uplaio! Tako sam se zanela sluajui
Judina da te nisam ula kad si otkljuavao vrata. Kako je bilo na predavanju?
Je si li lepo govorio?
MOREL: Nikada lepe u ivotu.
KANDIDA: Sjajno! Koliko su novaca prikupili?
MOREL: Zaboravio sam da pitam.
KANDIDA (Judinu) Sigurno je izvanredno govorio, jer inae to ne bi zaboravio.
(Morelu) Gde su ostali?
MOREL: Otili su mnogo pre no to sam se ja mogao izvui; mislio sam da
nikako neu moi da pobegnem. Verujem da sad negde veeraju.
KANDIDA (poslovnim tonom domaice) Ah, onda Marija moe ii da spava.
Idem da joj kaem. (Ona odlazi u kuhinju.)
MOREL (gledajui strogo Marbenksa) Dakle?
MARBENKS (prekrstivi noge na ilimu, osea se sasvim prijatno, ak je
nestaan prema Morelu) Dakle?
MOREL: Imate li ta da mi kaete?
MARBENKS: Samo to da sam ja ovde u etiri zida pravio budalu od sebe, dok
ste vi to inili pred celim svetom.
MOREL: Ali ne bih rekao na isti nain,
MARBENKS (vatreno skaui na noge) Isti, putpuno isti. Izigravao sam dobrog
oveka, ba kao i vi. Kad ste poeli svoje herojiske podvige ostavivi me ovde
samog s Kandidom ...
MOREL (spontano) S Kandidom!
MARBENKS: Ah, da, dospeo sam dotle. Heroizam je zarazan: tu sam bolest
dobio od vas. Zakleo sam se da neu u vaem odsustvu izustiti ni jedne jedine
rei koju pre mesec dana ne bih rekao pred vama.
MOREL: Jeste li bili verni toj zakletvi?
MARBENKS (iznenada se komino smeta na naslon fotelje) Bio sam toliko
glup da sam odrao svoju re do pre deset minuta. Sve do tog asa sam joj
oajniki itao - itao sam joj i svoje i tue pesme - samo da ne bi dolo do
Page 34
razgovora. Stajao tsam pred nebeskim vratima i nisam hteo da uem. Ah, ne
moete zamisliti kako je to bilo herojski i kako neudobno! A tada
MOREL (savlaujui mirno svoje nestrpljenje, eljan da sazna istinu) Tada!
MARBENKS (prozaino sklizne dole i sede odluno u fotelju) Tada vie nije
mogla da podnosi itanje.
MOREL: I najzad ste se pribliili nebeskim vratima?
MARBENKS: Da.
MOREL: Pa? (Besno) Govorite, ovee, zar nemate milosti prema meni?
MARBENKS (neno i muzikalno) Onda je ona postala aneo; i na sve strane
vitlao je plameni ma, tako da nisam mogao ui, jer sam video da su ta vrata u
stvari vrata pakla.
MOREL (pobedniki) Ona vas je odbila?
MARBENKS (ustajui, gnevno i prezrivo) Nije, ludi ovee! Da je to uinila, ja
uopte ne bih video da sam na nebu. Odbila me! Mislite da bi me to spaslo, taj
njen pravedni gnev! Oh, vi niste dostojni da ivite u istom svetu s njom.
(Prezrivo ide na drugu stranu sobe.)
MOREL (koji ga je mirno posmatrao ne miui se s imesta) Mislite li, Judine,
da vi postajete dostojniji ako me vreate?
MARBENKS: S ovim se zavrava hiljadu i prva lekcija. Morele, ja najzad ne
drim mnogo do vaeg ptridikovanja, verujem da bih ja to znao bolje. Ja elim
da se upoznam sa onim ovekom za koga se Kandida udala.
MOREL: Sa ovekom za koga...? Mislite na mene?
MARBENKS: Ne mislim na preasnog Demsa Mevora Morela, moralistu i
brbljivca. Mislim na onog pravog oveka koga je preasni Dems sakrio negde
u onom crnom kaputu, na oveka koga je Kandida zavolela. Ne histe mogli
naterati enu kao to je Kandida da vas voli samo zato to zakopavate kragnu
ostrag, umesto spreda!
MOREL (smelo i nepokolebljivo) Kad mi je Kandida obeala da e se udati za
mene, bio sam isti moralista i brbljivac koji je sad pred vama. Nosio sam crni
kaput i kragna mi je bila zakopana ostrag umesto spreda. Mislite li vi da bi me
ona ita vie volela da sam bio neiskren u svom pozivu?
MARBENKS (na divanu obuhvatajui svoje noge oko lanaka) Oh, ona vam je
oprostila isto kao to je i meni oprostila to sam kukavica i slabi i ono to vi
nazivate balavim tenetom i sve ostalo. (U zanosu) Takva ena ima boansku
pronicljivost, ona voli nae due, a ne nae ludosti, iluzije i tatinu, nae
kragne i kapute ili ma kakve krpe i dronjke u koje se uvijamo. (On o tome
razmilja jedan trenutak: zatim se ozbiljno okree da pita Morela) Ja, u stvari,
elim da znam kako ste vi proli pored plamenog maa koji je mene zaustavio.
MOREL (znaajno) Moda zato to me niko nije prekinuo posle deset minuta.
MARBENKS (iznenaen) ta!
MOREL: ovek moe da se popne na najvie vrhove, ali tamo ne moe dugo da
se zadri.
MARBENKS: To nije istina; ovek uvek moe da ostane tamo i jedino tamo. U
drugim momentima on ne moe da nae mira, niti da oseti u emu je smisao
spokojne veliine ivota. Gde biste vi to hteli da ja provodim svoje asove, ako
ne na vrhuncima?
Page 35
MOREL: U kuhinji, da reete luk i punite lampe.
MARBENKS: Ili na predikaonici da perem jevtine grnarske sudove, koje vi
nazivate duama.
MOREL: Da, i to. Tamo sam ja doiveo svoj najlepi as i pravo da je u tom
asu zamolim da me voli. Ja nisam uzeo taj trenutak na zajam, niti sam ga
upotrebio zato da ukradem tudu sreu.
MARBENKS (skoro s gaenjem, vraajui se kaminu) Ne sumnjam u to da ste
taj posao izvrili isto tako poteno kao da ste kupili pola kilograma sira. (On
zastaje na kraju ilima, pa, leima okrenut Morelu, dodaje za sebe) Ja bih joj
mogao prii samo kao prosjak.
MOREL (trgnuvi se) Prosjak koji umire od zime, koji je moli da mu da svoj
ogrta!
MARBENKS (okreui se iznenaen) Hvala vam to ste se setili mojih stihova.
Da, tako ako hoete: "kao prosjak koji umire od zime i koji je moli da mu da
svoj ogrta".
MOREL (uzbuen) A ona je odbila. Da vam kaem zato je odbila? Mogu vam
rei, jer sam to od nje uo. Odbila je zato to...
MARBENKS: Nije odbila.
MOREL: Nije!
MARBENKS: Nudila mi je da zatraim to god zaelim: nudila svoj ogrta,
svoja krila, zvezdanu krunu s glave, krinove iz svojih ruku, polumesec ispod
nogu...
MOREL (zgrabivi ga) Govorite istinu, ovee, moja ena je moja ena: neu
vie da sluam vae pesnike besmislice. Dobro znam da je nikakav zakon
nee vezati za mene ako sam ja izgubio njenu ljubav, a vi je zadobili.
MARBENKS (udljivo, no bez straha i ne opirui se) epajte me za jaku,
Morele; ona e mi je posle popraviti, kao to je jutros uinila. (Sa spokojnim
zanosom) Osetiu dodir njenih ruku.
MOREL: Znate li vi, avole, koliko je opasno rei to meni? Ili... (s iznenadnom
slutnjom) vas je neto ohrabrilo?
MARBENKS: Sad vas se ne bojim. Pre vas nisam trpeo, zato sam i strepeo od
vaeg dodira. Ali danas, kad vas je ona muila, video sam da je volite. Od tada
sam vam prijatelj, moete da me zadavite ako hoete.
MOREL (putajui ga) Judine, ako to nije svirepa la, ako u vama jo ima i
trunke ovenosti, hoete li mi rei ta se dogodilo dok ja nisam bio ovde?
MARBENKS: ta se dogodilo! Taj plameni ma (Morel nestrpljivo udara nogom
o pod) Dobro, prosto u prozi reeno, voleo sam je tako zanosno da nisam
poeleo nita drugo osim sree da je tako volim. I pre no to sam mogao sii s
najviih visova, vi ste doli.
MOREL (patei duboko) I tako to jo nije reeno - jo uvek moram da
podnosim muke sumnje.
MARBENKS: Muke! Ja sam najsreniji ovek na svetu. Sad ne elim nita
drugo osim njene sree. (Sa strasnom oseajnou) Oh, Morele, haj'te da je se
obojica odreknemo. Zato bi ona morala da bira izmeu jednog kukavnog
nervoznog bolesnika kakav sam ja i tvrdoglavog pastora kao to ste vi? Haj'mo
na hodoae, vi na istok, a ja na zapad, da traimo ljubavnika koji je dostojan
Page 36
nje, nekog divnog arhanela s purpurnim krilima.
MOREL: Gluposti! Ah, ko e je tititi ako je toliko luda da me ostavi zbog vas?
Ko e joj pomoi? Ko e raditi za nju? Ko e biti otac njenoj deci? (On,
rastrojen, sede na divan, nalaken na kolena, glavu stee pesnicama.)
MARBENKS (neobuzdano pukne prstima) Ona ne postavlja takva glupa
pitanja. Ona eli da titi nekoga, da mu pomogne, da radi za njega, njoj treba
neko iju e decu ona tititi, pomagati i raditi za njih. Nekog odraslog oveka
koji je opet postao kao malo dete. Oh, ludo, ludo, trostruka ludo! Ja sam taj
ovek, Morele: ja sam taj ovek. (On uzbueno skae po sobi viui) Vi ne
razumete ta je ena. Poaljite nekoga po nju, Morele; pozovite je i dajte joj
da bira izmeu... (Vrata se otvaraju i Kandida ulazi; on staje kao skamenjen)
KANDIDA (na pragu, zauena) Za ime boga, Judine, ta to radite?
MARBENKS (udno) Dems i ja se takmiimo u pridikovanju, i on gubi.
(Kandida hitro pogleda u Morela. Videi ga snudenog, ona, veoma
uznemirena, pojairi k njemu i govori otro prebacujui Marbenksu.)
KANDIDA: Vi ste ga muili. Ja to ne dozvoljavam, Judine, ujete li? (Ona
stavlja ruku na Morelovo rame i u ljutnji gotovo zaboravlja na svoj takt) Nee
oni muiti mog deka; ja u ga tititi.
MOREL (ustaje ponosito) tititi?
KANDIDA (ne obraajui panju na njega, Judinu) ta ste mu rekli?
MARBENKS (uplaeno) Nita. Ja ...
KANDIDA: Judine! Nita?
MARBENKS (jadno) Hou da kaem, vrlo mi je ao. Neu to vie raditi; zaista
neu. Pustiu ga na miru
MOREL (gnevno, ustremivi se na njega) Pustiete me na miru! Vi, mladi...
KANDIDA (prekidajui ga u rei) Pst, nemoj, pusti mene da se s njim
obraunam.
MARBENKS: Vi se ne ljutite na mene, je l' te!
KANDIDA (strogo) Da, ljutim se - veoma se ljutim. Gotovo bih vas izbacila iz
kue.
MOREL (iznenaen Kandidinom estinom, nimalo ne uiva to se nalazi u
takvom poloaju da ga ona spasava od drugog oveka) Polako, Kandida,
polako. Mogu ja sam da se brinem za sebe.
KANDIDA (mazei ga) Da, dragi, dabome da moe. Ali niko ne sme da te mui
i da te alosti.
MARBENKS (polazei vratima, skoro plano) Idem.
KANDIDA: O, ne treba da idete, ne mogu vas terati iz kue u ovo doba noi.
(Ljutito) Stidite se! Sram vas bilo!
MARBENKS (oajno) A ta sam uradio?
KANDIDA: Znam ta ste uradili, ba kao da sam sve vreme bila ovde. Oh, to je
bilo runo! Vi ste kao dete: ne moete da obuzdate jezik.
MARBENKS: Vie bih voleo da umrem deset puta nego da vam makar za
trenutak nanesem bol,
KANDIDA (beskrajno prezirui njegovu nezrelost) Mnogo bi mi pomoglo vae
umiranje!
MOREL: Kandida, draga: ta ti prepirka nikako ne pristaje. To je spor izmeu
Page 37
dva mukarca i ja u sam da ga reim.
KANDIDA: Dva mukarca! Zar ovo naziva mukarcem? (Judinu) Nevaljali
deko!
MARBENKS (koga je njena grdnja ohrabrila da se umiljiato i duhovito brani)
Ako ete me grditi kao deaka, onda se i ja moram pravdati kao deko. On je
poeo. A on je vei od mene.
KANDIDA (pomalo gubi sigurnost, jer je zabrinuta za Morelovo dostojanstvo)
To ne moe biti istina. (Morelu) Je li, ti nisi poeo ovu svau?
MOREL (prezrivo) Nisam.
MARBENKS (ozlojeen) Oh!
MOREL (Judinu) Vi ste poeli jo jutros. (Kandida, koja je ovo odmah dovela u
vezu s njegovim tajanstvenim aluzijama koje je to poslepodne pravio na neto
to mu je Judin rekao prepodne, glea ga s iznenadnom sumnjom. Morel
nastavlja, preterujui u svom stavu uvreene veliine) Ali, vaa druga
primedba je tana. Ja sam svakako vei od nas dvojice, a nadam se, Kandida,
da sam jai. Prema tome, bie bolje da ovu stvar prepusti meni.
KANDIDA (umirujui ga opet) Da, dragi, ali... (uznemirena) Ne razumem ta je
to bilo jutros.
MOREL (blago joj se podsmeva) Nije ti, draga, ni potrebno da razume.
KANDIDA: Ali, Demse, ja... (uje se zvonce sa ulaznih vrata) Ah, evo ih,
vraaju se. (Odlazi da ih pusti unutra)
MARBENKS (potri ka Morelu) Oh, Morele, zar ovo nije strano? Ona se ljuti
na nas: ona me mrzi. ta da radim?
MOREL (u udnom oajanju hvata se za kosu) Judine, u glavi mi se muti. Sad
u poeti da se smejem. (On ide gore-dole po sobi.)
MARBENKS (zabrinuto ide za njim) Ne, nemojte; ona e pomisliti da sam vas
ja doveo do histerije. Nemojte se smejati. (Pribliavaju se buni glasovi.
Blistave oi i ponaanje Leksi Mila pokazuju da je veoma raspoloen, to obino
nije sluaj kod njega; on ulazi s Berdisom, koji je mastan u licu i zadovoljan
sobom, no ipak priseban. Gospoica Garnet, u svom najlepem eiru i kaputu,
ulazi za njima, ali vidi se da se ona pribojava, iako su joj oi svetlije no pre.
Ona ostaje leima okrenuta pisaoj maini na koju se oslanja jednom rukom,
dok drugu prevlai preko ela kao da je malo umorna i kao da joj se vrti u
glavi. Marbenks opet postaje plaljiv i odlazi neujno u ugao kraj prozora, kod
Morelovih knjiga.)
LEKSI (veselo) Morele, moram da vam estitam. (Zgrabivi ga za ruku) Kako
ste nam sjajno, plemenito govorili i s kakvim nadahnuem. Prevazili ste
samog sebe.
BERDIS: To je istina, Demse. Bio sam budan do kraja. Zar nije tako,
gospojce Garnet?
P. GARNET (zbunjeno) Ah, nisam obraala panju na vas. Pokuavala sam da
hvatam beleke. (Ona vadi belenicu iz torbice, gleda na svoje stenografske
beleke i to je dovodi skoro do plaa.)
MOREL: Jesam li govorio suvie brzo, Prosi?
P. GARNET: Isuvie brzo. Znate da ne mogu da hvatam vie od devedeset rei
u minuti. (Ona sebi daje oduke bacajui ljutito belenicu na sto pored maine,
Page 38
spremne za rad sledeeg jutra.)
MOREL (umirujui je) Ah, dobro, dobro, ne mari, nita ne mari. Jeste li svi
veerali?
LEKSI: Gospodin Berdis je bio tako ljubazan da nas je poastio sjajnom
veerom u Belgrejvu.
BERDIS (S preteranom velikodunou) Ne pominjite to, gos'n Mile.
(Skromno) Od srca se radujem to sam vas malo pogostio.
P. GARNET: Pili smo ampanjac. Nikad ga pre nisam okusila. Vrti mi se u glavi.
MOREL (iznenaen) Veena sa ampanjcem? To je vrlo lepo. Je li ta rasko
posledica moje reitosti?
LEKSI (govorniki) Da, vae reitosti i velikodunosti gospodina Berdisa.
(Razveselivi se opet) I kako je predsednik krasan ovek, Morele! Bio je s
nama na veeri.
MOREL (znaajno podvlai gledajui u Berdisa) Ooo, predsednik! Sad
razumem. (Berdis se povlai prema kaminu prikrivajui prezrivim
kaljucanjem koliko je zadovoljan svojom diplomatskom vetinom. Leksi skrta
ruke i, veoma raspoloen, naslanja se na ormani sa piem. Kandida ulazi
nosei na posluavniku ae, limunove i bokal tople vode.)
KANDIDA: Ko hoe malo limunade? Znate naa pravila: ni kapi alkohola. (Ona
sputa posluavnik na sto 1 upitno ih gleda.)
MOREL: Ne vredi, draga. Svi su pili ampanjac. Prosi je izneverila zakletvu.
KANDIDA (Prozerpini) Neete valjda rei da ste pili ampanjac!
P. GARNET (tvrdoglavo) Da, pila sam. Ja sam trezvenjak samo u pogledu piva,
a ne i ampanjca. Ne volim pivo. Ima li, gospodine Morele, kakvih pisama na
koja treba da odgovorim?
MOREL: Nema nita vie veeras.
P. GARNET: Vrlo dobro. Laku no svima.
LEKSI (kavaljerski) Zar ne bi bilo bolje, gospoice Garnet, da vas ja otpratim
kui?
P. GARNET: Ne, hvala. Veeras se ne bih smela nikome poveriti. Bolje bi bilo
da nisam pila onaj otrov. (Ona odmah izlazi.)
BERDIS (ozlojeeno) Otrov, gle molim te! Ta cura ne zna ta je ampanjac!
Pomeri i Grino, a jedna boca kota 12 ilinga i 6 penija. Popila je skoro naiskap
dve ae.
MOREL (malo zabrinut za nju) Idite, Leksi, i pobrinite se za nju.
LEKSI (uznemiren) Ali ako je ona zaista - zamislite da pone da peva na ulici,
ili tako neto.
MOREL: Upravo zato: moglo bi joj se to desiti. Zato bi i bilo bolje da je vi
otpratite do kue.
KANDIDA: Hajde, Leksi, budite dobri, posluajte ga. (Ona se rukuje s njim i
blago ga gura prema vratima.)
LEKSI: Oigledno mi je dunost da idem. Nadam se da e to biti izlino. Laku
no, gospoo Morel. (Ostalima) Laku no. (On odlazi. Kandida zatvara vrata.)
BERDIS: I iz njega je posle dva gutljaja provalila prekomerna pobonost. Ne
znaju ljudi vie da piju kao nekada. (Smatra ovaj razgovor zavrenim i odmie
se od kamina.) Pa, Demse, vreme je da se ide. Gos'n Marbenkse, 'ou li imati
Page 39
zadovoljstvo da zajedno idemo jedan deo puta?
MARBENKS (zaplaeno) Da, bolje bi bilo da poem. (On brzo polazi k vratima,
no Kandida je stala pred vrata i prepreila mu put.)
KANDIDA (mirno i zapovedniki) Sedite. Vi jo neete ii.
MARBENKS (potiteno) Ne, nisam mislio da idem. (On se vraa u isobu i
skrueno seda na divan.)
KANDIDA: Tata, gospodin Marbenks e prenoiti kod nas.
BERDIS: E pa, laku no. Do vienja, Demse. (On se rukuje s Moirelom, pa
prilazi Judinu) Traite da vam daju malu svetiljku pored kreveta, gos'n
Marbenkse; to e vas umiriti ako vas nou opet u'vati ona vaa boljka. Laku
no.
MARBENKS: Hvala, traiu. Laku no, gospodine Berdise. (Rukuje se.
Berdis polazi vratima.)
KANDIDA (zaustavljajui Morela koji polazi za Berdisom) Ostani ovde, dragi,
ja u tati pomoi da obue kaput. (Ona izlazi sa Berdisom.)
MARBENKS: Morele, doi e do strane scene. Zar se vi ne bojite?
MOREL: Ni najmanje.
MARBENKS: Nikad vam ranije nisam zavideo na hrabrosti. (Stidljivo ustaje i
moleivo stavlja ruku na Morelovu podlakticu) Budite uz mene, hoete li?
MOREL (odbijajui ga, blago ali odluno) Svako sam za sebe, Judine. Ona sad
mora da bira izmeu nas. (On prelazi na drugu stranu isobe u momentu kad
Kandida. ulazi. Judin opet seda na divan kao ak koji je neto skrivio, pa se
sad besprekorno ponaa.)
KANDIDA (obraa se Judinu stojei izmeu njih) Kajete li se?
JIIDIN: Da, srce mi se cepa.
KANDIDA: Dobro, onda vam pratam. A sad budite posluni kao mali deko, pa
idite u krevet; hou sa Demsom da razgovaram o vama.
MARBENKS (ustajui zaprepaen) Oh, ne mogu da idem, Morele. Moram da
budem ovde. Neu da odem. Recite joj.
KANDIDA (nalazei u tome potvrdu za svoje sumnje) ta da mi kae? (On
izbegava njen pogled. Ona se okree i bez rei upuuje to pitanje Morelu.)
MOREL (prikupljajui hrabrost za katastrofu) Nemam nita da joj kaem, osim
(sad mu glas postaje dublji, pun odmerene i tune nenosti) - to da je ona
moje najvee blago na svetu - ako je zaista moja.
KANDIDA (hladno, uvreena to je on popustio svom govornikom nagonu i to
prema njoj postupa tako kao da je ona publika u dvorani bratstva sv. Matije)
Ako je to sve, ubeena sam da ni Judin ne bi mogao rei manje
MARBENKS (obeshrabren) Morele, ona nam se podsmeva.
MOREL (naljutivi se naglo) Nema tu niega za podsmeh. Ruga li nam se,
Kandida?
KANDIDA (mirno, ali ljutito) Demse, Judin vrlo brzo shvata. Nadam se da u
se smejati, ali nisam sigurna da se neu veoma naljutiti. (Ona prilazi kaminu i
stoji tu, naslonivi ruke na policu nad kaminom: nogu je stavila na ogradu;
Judin se prikrada Morelu i vue ga za rukav.)
MARBENKS (apatom) Stanite, Morele. Da joj ne kaemo nita.
MOREL (odgurnuvi Judina i ne udostojivi ga pogleda) Nadam se, Kandida,
Page 40
da nisi mislila time da preti.
KANDIDA (jako naglaavajui opomenu) Pazi, Demse, Judine, molila sam vas
da odete. Idete li?
MOREL (odluno) On nee ii. Ja elim da ostane.
MARBENKS: Otii u. Uiniu sve to vi hoete. (Polazi vratima.)
KANDIDA: Stanite! (On je poslua.) Zar niste uli Demsa kad je rekao da eli
da ostanete? Ovde je Dems gospodar. Zar vi to ne znate?
MARBENKS (porumenevi od besa, koji se u svakom mladom pesniku javlja
protiv tiranije) Po kakvom pravu je on gospodar?
KANDIDA (mirno) Reci mu, Demse.
MOREL (zbunjen) Draga, ne znam ni za kakvo pravo koje bi me inilo
gospodarom. Ja ne tvrdim da imam to pravo.
KANDIDA (s beskrajnim prekorom) Ne zna! O, Demse, Demse! (Judinu,
zamiljeno) Pitam se da li vi to, Judine, razumete! Ne isuvie ste mladi. Pa
dobro, dozvoljavam vam da ostanete - da ostanete i da uite. (Ona se odmie
od kamina i staje izmeu njih) A sad, Demse, ta je posredi? Hajde, reci mi.
MARBENKS (apui Morelu drhtavim glasom) Nemojte.
KANDIDA: Hajde. Govori!
MOREL (lagano) Mislio sam, Kandida, da te paljivo pripiremim, kako se ne bi
desilo da to pogreno razume.
KANDIDA: Da, dragi, uverena sam da si to hteo. Ali ne brini; neu pogreno
razumeti.
MOREL: Pa, hm... (On okleva, jer ne moe da nae ono dugo objanjenje koje
je verovao da e moi da smlsli.)
KANDIDA: Dakle?
MOREL (prosto) Judin izjavljuje da si ti zaljubljena u njega.
MARBENKS (ustro) Ne, ne, ne, nikako. Nisam, gospoo Morel, to nije istina.
Rekao sam da ja vas volim, a da vas on ne voli. Rekao sam da vas ja
razumem, a da vas on ne moe razumeti. Nisam mu govorio posle onoga to
se dogodilo ovde kraj vatre: dajem vam re da nisam. Rekao sam mu to jo
jutros.
KANDIDA (kojoj je sad jasno) Jutros!
MARBENKS: Da. (On je gleda molei je da mu veruje, pa onda dodaje prosto)
Zato mi je kragna onako izgledala.
KANDIDA (posle male pauze, jer nije odmah shvatila znaenje njegovih rei)
Kragna! (Okree se Morelu, neprijatno iznenaena) Oh, Demse, zar si ...
(zastaje)
MOREL (postien) Ti zna, Kandida, da ja imam naprasitu narav i da moram da
se borim s njom. A on je rekao (drhtei) da si me ti prezrela u srcu.
KANDIDA (ustremivi se brzo na Judina) Jeste li to rekli?
MARBENKS (uasnut) Ne!
KANDIDA (strogo) Onda me je Dems sada slagao. Jeste li to hteli da kaete?
MARBENKS: Ne, ne: ja - ovaj ... (Odjednom objanjava, s oajanjem) to je
bila Davidova ena. I nije ga prezrela kod kue, nego kad ga je videla kako
igra pred celim narodom.
MOREL (prihvatajui ovo kao ovek koji je navikao da raspravlja) Kad je igrao
Page 41
pred celim narodom, Kandida, i mislio da je kao boji posrednik uzburkao srca
ljudi, dok su oni, u stvari, samo bolovali od - Prozerpinine bolesti. (Ona hoe
da negoduje, no on die ruku i umiruje je uzvikujui) Ne pokuavaj da izgleda
ozlojeena, Kandida.
KANDIDA: Da ne pokuavam!
MOREL (nastavljajui) Judin je bio u pravu. Kao to si mi rekla posle nekoliko
sati, on je uvek u pravu. Nije rekao nita to ti sama nisi rekla daleko bolje. On
je pesnik koji sve vidi, a ja sam jadni svetenik koji nita ne razume.
KANDIDA (pokajniki) Zar obraa panju na to ta govori neki luckasti deak,
zato to sam ja opet u ali sluajno rekla neto slino?
MOREL: Taj luckasti deak moe da govori s nadahnuem deteta i lukavo kao
zmija. On je tvrdio da ti pripada njemu, a ne meni; i s pravom ili ne, ja sam
doao dotle da se bojim da bi to mogla biti istina. Neu da ivim i patim u
neizvesnosti. Neu da ivim s tobom, muen sumnjama i podozrenjem, a da
krijem neto od tebe. Neu da trpim nepodnoljivo ponienje ljubomore. On i
ja smo se sloili da ti sad treba da bira izmeu nas dvojice. Oekujem tvoju
odluku.
KANDIDA (polako ide korak unazad, jer joj je srce otvrdlo zbog njegove
govornike vetine, iako ova prikriva iskrena oseanja) Ah! Treba da biram, je
li? Pretpostavljam da ste se sporazumeli da ja moram da pripadnem jednom ili
drugom od vas dvojice.
MOREL (odluno) Da. Tvoj izbor mora da bude definitivan.
MARBENKS (zabrinuto) Morele, ne razumete. Ona hoe da kae da pripada
samoj sebi.
KANDIDA (okreui se Marbenksu) Hou da kaem to i jo mnogo tota,
gospodine Judine, kao to ete odmah videti. I molim, gospodari i zapovednici
moji, ta mi nudite za moj izbor? Izgleda da se ja prodajem na licitaciji. ta
nudi ti, Demse?
MOREL (prekorno) Kand... (on klone; u grlo mu naviru suze i govornik postaje
ranjena zver) Ne mogu da govorim.
KANDIDA (prilazei mu impulzivno) Oh, dragi...
MARBENKS (veoma uznemiren) Stanite, to nije pravo. Ne smete joj, Morele,
pokazati da patite. I meni je teko, ali ja ne plaem.
MOREL (prikupljujui snagu) Da, tako je. Ne molim za milosre. (On se odvaja
od Kandide)
KANDIDA (povlaei se, uvreena) Izvini, Demse, nisam mislila da te se
dotiem. ekam da ujem tvoju ponudu.
MOREL (s ponositom skruenou) Nemam nita drugo da ti ponudim do svoju
snagu za tvoju odbranu, svoju estitost za tvoj mir, svoju sposobnost i
vrednou za tvoj opstanak i svoj ugled i poloaj za tvoje dostojanstvo. To je
sve to prilii oveku da nudi eni.
KANDIDA (sasvim mirno) A vi, Judine? ta vi nudite?
MARBENKS: Svoju slabost! Svoje oajanje, vapaj svog srca!
KANDIDA (dirnuta) To je dobra ponuda, Judine. Sad znam kako u da biram.
(Ona uti i radoznalo gleda jednog pa drugog, kao da ih meri. Morel, ije se
gordo poverenje u sebe na Judinovu ponudu pretvorilo u uasan strah, ne
Page 42
moe vie nikako da prikrije svoju uznemirenost. Na Judinu, napetom do
krajnje mere, ne mie se nijedan damar.)
MOREL (priguenim glasom, ovaj poziv izbija iz dubine njegovog oajanja)
Kandida!
MARBENKS (U stranu, prezrivo) Kukavica!
KANDIDA (znaajno) Predajem se slabijem od vas dvojice. (Judin odmah
shvata ta ona misli; lice mu postaje bledo kao elik u pei.)
MOREL (saginjui glavu, smiren posle poraza) Primam tvoju odluku, Kandida!
KANDIDA: Razumete li vi, Judine?
MARBENKS: Oh, oseam da sam izgubljen. On ne bi mogao da podnese taj
udar.
MOREL (s nevericom, diui glavu s kominom naglou) Zar na mene misli,
Kandida?
KANDIDA (osmehujui se) Hajde da sednemo, pa da lepo porazgovaramo o
tome kao tri prijatelja. (Morelu) Sedi, dragi.. (Morel seda na deju stolicu kraj
kamina) Primaknite mi onu fotelju, Judine. (Ona pokazuje na fotelju. On je
prinosi utei, ak bi se moglo rei s nekim izrazom hladne snage i stavlja je
malo iza Morelove stolice. Ona seda. On prilazi sofi i seda, jo utljiv i jo ne
odajui nita. Kad su se svi smestili, ona poinje da govori, a njen spokojni,
staloeni i neni ton deluje umirujue na njih.) Seate se, Judine, ta ste mi
sami priali o sebi: kako se od smrti vae stare dadilje niko nije brinuo o vama;
kako su vae umne i otmene sestre i braa koja su uspela u ivotu ljubimci
vaih roditelja; kako ste bili nesreni u Itonu; kako va otac pokuava da vas
oskudicom natera da se vratite u Oksford; kako ste morali da ivite bez
topline, bez utoita, i kako ste se oseali suvinim; uvek ste bili usamljeni i
niko vas gotovo nikad nije voleo ni razumeo, jadni mladiu!
MARBENKS (veran veliini svoje sudbine) Imao sam svoje knjige. Imao sam
prirodu. I najzad sam sreo vas.
KANDIDA: Pustimo to zasad. Sad elim da pogledate onog drugog deka, mog
deka, koga su mazili jo od kolevke. Svake dve nedelje idemo u posetu
njegovim roditeljima. Trebalo bi, Judine, da poete s nama, pa da vidite slike
junaka te kue. Dems kao beba! Najdivnija beba na svetu. Dems sa svojom
prvom kolskom nagradom koju je dobio u zrelo doba od osam godina! Dems
kao kapiten fudbalskog tima! Dems u svom prvom fraku! Dems u svim
moguim slavnim prilikama! Znate koliko je on jak (nadam se da vas nije
povredio), kako je pametan, kako srean! (Ozbiljnije) Pitajte Demsovu majku
i njegove tri sestre ta ih je stajalo da omogue Demsu da ne radi nita drugo
nego samo da bude jak, pametan i srean. Pitajte mene ta me staje da
budem Denusu i majka, i tri sestre, i ena, pa onda jo majka njegove dece,
sve u jednoj osobi. Pitajte Prosi i Mariju kako je nezgodno u kui kad nemamo
gostiju da nam pomognu da reemo luk. Pitajte trgovce koji bi hteli da
dosauju Demsu i da mu upropaste njegove divne propovedi, ko ih spreava u
tome. Kad treba dati novac, on ga daje; kad treba da se uskrati kome, onda to
ja inim. Ja sam oko njega podigla utvrenje udobnosti, ugaanja i ljubavi, i
veito straarim da bih ga sauvala od sitnih briga. Ja mu omoguavam da
ovde bude gospodar, ali on to ne zna i on vam maloas ne bi umeo rei otkud
Page 43
je to tako. (S blagom ironijom) I kad je pomislio da bih ja mogla otii s vama,
brinuo se jedino o tome, ta e biti sa mnom! I da bi me naveo da ostanem,
ponudio mi je (ona se naginje napred da bi ga pri svakoj frazi milovala po kosi)
svoju snagu za moju odbranu, svoju marljivost za moj opstanak, svoj poloaj
za moje dostojanstvo, svoj (meke) oh, pobrkala sam tvoje divne reenice i
pokvarila ih, zar ne, dragi? (Ona neno prislanja svoj obraz uz njegov.)
MOREL (sasvim poraen klekne pored njene fotelje i deaki, iskreno je zagrli)
Sve je to istina, svaka tvoja re. Ti si radom svojih ruku i ljubavlju svog srca od
mene nainila ovo to sam. Ti si moja ena, moja majka, moje sestre, ti si zbir
svih nenih briga za mene.
KANDIDA (u njegovom naruju osmehujui se Judinu) Jesam li i za vas,
Judine, vaa majka i sestre?
MARBENKS (ustajui naglim pokretom, izraava gaenje) Oh, nikada.
Odlazim, onda, idem u no!
KANDIDA (ustajui brzo prepreava mu put) Neete valjda tako otii, Judine?
MARBENKS (u ijim reima sad vie ne odzvanja glas deteta, ve oveka)
Oseam da je kucnuo pravi as. Jedva ekam da uinim ono to se mora
uiniti.
MOREL (die se s kolena, uznemiren) Kandida, ne daj mu da uini neto
nepromiljeno.
KANDIDA (sigurna, osmehujui se Judinu) Oh, ne boj se. On je nauio da ivi
bez sree.
MARBENKS: Ja vie ne elim sreu: ivot je plemenitiji od toga. Pastore
Demse, obema rukama pruam vam svoju sreu; volim vas zato to ste
ispunili srce ene koju sam voleo. Zbogom. (On polazi prema vratima.)
KANDIDA: Jo samo jednu re. (On zastaje, ali ne okree se prema njoj) Koliko
vam je godina, Judine?
MARBENKS: Sada toliko koliko je svet star. Jutros mi je bilo osamnaest.
KANDIDA (prilazi mu i staje iza njega milujui ga rukom po ramenu)
Osamnaest! Hoete li meni za ljubav da sastavite jednu pesmicu od ove dve
reinice koje u vam sad rei? I hoete li mi obeati da ete je sebi ponavljati
kad god pomislite na mene?
MARBENKS (ne miui se) Kaite te reenice.
KANDIDA: Kad ja budem imao trideset godina, ona e imati etrdeset pet. Kad
meni bude ezdeset, njoj e biti sedamdeset pet.
MARBENKS (okree se prema njoj) Za sto godina biemo podjednako stari.
No u mom srcu lei tajna lepa od te. Pustite me sad. No me nestrpljivo eka.
KANDIDA: Zbogom. (Ona uzima njegovu ruku a on, shvatajui ta ona
namerava da uini, klekne na kolena; ona ga ljubi u elo. On zatim odjuri u
no. Ona se okree Morelu irei ruke) Oh, Demse! (Grle se. No oni ne znaju
tajnu pesnikova srca.)
Zavesa
Page 44

Bernard Šo - Kandida PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bernard Šo - Kandida PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Bernard So - Kandida

You might also like