POJAM I PREDMET SOCIJALNE PATOLOGIJE I KRIMINOLOGIJE POJAM

DEVIJACIJE I KRIMINALITETA
ODNOS SOCIJALNE PATOLOGIJE I KRIMINOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA

24.02.2015.

Dr. devijacija / kriminalitet kao predmet

interesovanja

Razlozi:

Emocionalno interesovanje
strah

od zloina, avanturizam, identifikacija sa poz./neg. junacima,

elja za osvetom, saaljenje, potiskivanje sopstvenih kriminalnih
tenji

Atak na osnovne dr. vrednosti i dobra

ruenje

principa sigurnosti, pravednosti, faktor/indikator opte dr.

krize

Ekonomska cena kriminaliteta

RS

2005: 25 miliona dolara materijalna teta (opti, privredni,

imovinski kriminal)
Posredna materijalna teta rad pravosua
Industrija za kontrolu kirminaliteta

USA: 1972: 12 milj. USD 1990e: oko 100 milj. USD

Izvor informacija za razumevanje ljudi, njihovih motiva i

ponaanja

Pojam socijalne patologije

Relativno mlada nauka iz sociologije,

socijalne medicine, psihologije i psihijatrije
1848. il Geren prvi put upotrebljen
termin

Podela grana socijalne medicine:

Socijalna

fiziologija
Socijalna patologija: nezaposlenost, siromatvo,
abortus, samoubistva, prostitucija, kriminalitet
Socijalna higijena
Socijalna terapija

1911. Albert Grotjan Socijalna

Drutveni uslovi nastanka socijalne patologije

Dr. kriza u zapadnoevropskom graanskom drutvu (kraj 18/I

polovina 19.v)

Parcijalne studije socijalnih problema

Mortalitet radnike klase, uzorci prostitucije,abortus, alkoholizam,

samoubistva, bolesti radnika...
Primena nau. metoda u istraivanjima opis i tumaenje SocPat
pojava (bogat emp. materijal)
Utvrena veza izmeu uslova ivota i rasprostranjenosti razliitih
SocPat pojava

Socijalni i humanistiki pokreti

Potreba osmiljavanja dr. akcije za prevenciju i suzbijanje SocPat

pojava i ouvanja javnog reda i mira
Nastanak socijalne politike, socijalnog rada...

Sindikalni, feministiki pokret

Opta saznanja drutvenih i humanistikih nauka

"Nije nita neobino da ovek, njegova ena, etvoro do

petoro dece, a katkad jo i ded i baba stanuju u jednoj
jedinoj sobi od deset do dvanaest kvadratnih stopa. U toj
sebi oni rade, jedu i spavaju. Ja mislim da dok londonski
biskup nije obratio javnu panju na ovu veoma siromanu
upu, o njoj se u zapadnom Londonu znalo isto toliko,
koliko i o divljacima u Australiji ili na ostrvima Junog
mora. I kad mi jednom svojim oima sagledamo i saznamo
patnje ovih nesretnika, kad ih naemo kod njihovog
bednog ruka i vidimo kako su pognuti od bolesti ili
nezaposlenosti, onda emo nai da je masa nevolje i bede
tolika, da se jedna nacija, kao to je naa, treba toga
stideti... U celoj okolini od deset stareina porodice
nijedan nema drugog odela osim svog radnikog
kombinezona, i to jo toliko loeg i poderanog, koliko je to

Neka odreenja socijalne patologije

E. Dirkem Pravila socioloke metode, Samoubistva

Kvin i Grener

nauka o bolestima koje proizvode socijalne probleme

L. G. Braun

nauka o bolesnim i nepovoljnim dr. pojavama koje

odstupaju od prosenosti i dr. normi

nauka o pojavama line i dr. dezorganizacije koje nastaju

u interakciji prirodnog i dr. reda, a ije su posledice tetne
po drutvo

J. L. Gilin

nauka o patologiji linosti i dr. dezorganizaciji sa

zadatakom da utvrdi dr. obrasce i procese zbog kojih
ovek nije u stanju da se prilagodi svojoj dr. sredini

Tri pristupa u odreenju pojma socijalne

patologije
S

Socijalno-medicinski pristup u socijalnoj

patologiji

Pristup dominantan u amer.

literaturi
Socijalnopatoloke pojave
posmatraju se sa stanovnitva ek.
uslova i bio. faktora

Stanovite socijalne higijene

R. Geri

Nauka o epidemiolokim pojavama

bolesti i metodama njihovog leenja, kao

Socijalnopsihijatrijski pristup u socijalnoj

patologiji
Socijalnopatoloke pojave su rezultat poremeaja
linosti
S. Frojd

I. P. Pavlov

SP pojave su steene navike i refleksna reakcija na

nepovoljnu dr. sredinu

A. Adler

SP pojave su posledica gomilanja frustracija

SP pojave su kompenzacija za nezadovoljene potrebe

Biologistiki pravac

SP pojave su posledica naslednih degeneracija i

konstitutivnih defekata

Socioloki pristup u socijalnoj patologiji

Na tragu marksistiko-antropoloke teorije

otuenja (From, Karuzo)
E. Dirkem iskljuuje biol. elemente iz
istraivanja

M. Eliot i F. Meril Soc. dezorganizacija

Nauka o bolesnim i nepovoljnim dr. pojavama koje

odstupaju od prosenosti i dr. normi
Nauka o uzrocima antisocijalnog ponaanja individua,
grupa ili zajednica i njihovim konfliktima sa veinom

SP pojave kao celina bio-psiho-socijalnih

elemenata

Tri orijentacije u sociolokom

pristupu:

Teorija devijantnosti
Teorija socijalne
dezorganizacije
Teorija socijalnih problema

Teorija devijantnosti (Lemert)

SP pojave su odstupanje od normalnog

ponaanja
Dr. sredina i devijacije su u stalnom
meusobnom neprihvatanju i kulturnom
konfliktu
Teorija etiketiranja
ovekov

identitet je drutveni konstruk

Devijantno ponaanje izaziva drutvenu reakciju
tj. intervenciju institucija za socijalnu kontrolu
(kazna, osuda)

Faze razvoja devijacije (Lemert)

1. Primarna devijacija (nekonformistiko ponaanje)
2. Drutveno etiketiranje i kanjavanje (prezir,
odbacivanje...)
3. Pojaavanje primarne devijacije
4. Pojaano kanjavanje, uz sloenije kazne
5. Nastavljanje devijantnog ponaanja (mrnja prema
onima koji izriu kazne)
6. Javno i formalno etiketiranje devijanta (posebne
ustanove socijalne kontrole)
7. Jaanje i utvrivanje devijantnog ponaanja
8. Prihvatanje devijacija kao dela drutvenog statusa i
prilagoavanje zasnovano na devijantnoj ulozi

Teorija socijalne dezorganizacije (Eliot,

Meril)

Bez izvansocijalnih elemenata u tumaenju SP

pojava
Svako DR funkcionie na odreenom stepenu
organizacije
Smenjuju

se procesi organizovanosti i
dezorganizovanosti

Problem: tumaenje nastanka SP pojave

Nastaju

same od sebe

Makro plan:
SP

pojave su bolesti DR (nivo linosti zanemaren!)

Teorija socijalnih
problema (Merton,
Nisbet)

Integracija sociolokih i
psiholokopsihijatrijskih pristupa i
saznanja o SP pojavama
SP pojave =
neusaglaenost izmeu
standarda/normi koje
postavlja DR i aktuelnih
faktora dr. ivota

Mertonov pojam
socijalnih
problema

Mertonov pojam anomije

Anomija = drutveni uslov kojim se objanjavaju stope

devijantnog ponaanja
Stanje u kojem dr. norme koje definiu konformizam gube svoju
snagu u regulisanju ponaanja, stanje dr. deregulacije

Kritika Mertona:

Nejasna primena koncepta anomije i devijacija (Adler)

Simplifikacija (Rex)
Devijacija je kolektivna, a ne individualna reakcija (statusna
frustracija, delinkventna subkultura) Koen, Culture of the Gang
(1955)
Devijantno ponaanje zavisi od dostupnosti nelegitimnih
sredstava Klouard kasnije: dvostruka pogreka (dvostruka
nedostupnost legitimnih i nelegitimnih sredstava)
Taylor, Walton i Young da li je tana Mertonova pretpostavka o
univerzalno rairenoj elji za bogatstvom i uspehom

Socijalna patologija kao zasebna nauka

E. From SP pojave su poremeaji linosti i

drutva pa je u njihovom objanjenju
potrebno uzeti u obzir i socijalne i psiholoke
i bioloke aspekte problema

Strukturalni poremeaji linosti odraavaju se i

na DR u vidu poremeaja u
ek./kult./soc./ideolokoj sferi

A. Koen SP je nauka o devijantnim

ponaanjima kojima se kre institucionalna
oekivanja koja su zajednika i priznata kao
legitimna unutar nekog socijalnog sistema

Pojam kriminologije

Kriminologija nauka o zloinu

E. Dirkem definie pojam kriminaliteta i

tako uspostavlja i pojam kriminologije

Rafaele Garofalo (1884) prva studija pod

nazivom Criminologia

Kriminalitet je proizvod meuuticaja ljudi i

drutva iji se koreni nalaze u samom drutvu i
imanentan je samom drutvu

Dva shvatanja o prirodi kriminologije:

Grupa nauka
Sintetika nauka

Grosov pojam kriminologije

Neka odreenja
kriminologije

E. Seling: nauka o uzorcima i pojavi zloina

(etiologija, fenomenologija, kriminalna
sociologija) i nauka o suzbijanju kriminaliteta
(kriminalistika, penologija)
V. Rekles: nauka o kanjavanju, policiji,
sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika...
S. Hurvic i K. Kristiansen: kriminologiju ine
kriminografija, kriminalna sociologija,
kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
kriminalna psihologija, dr.-psih. tretiranje
delinkvenata, kriminalna genetika, predikciona
istraivanja, viktimologija

S. Valcak: nauka o uzrocima kriminaliteta,

njegovim oblicima, pravilnostima i
zavisnosti povezanih sa prestupnikom i
kriminalitetom
A. Marek: nauka o kriminalnoj etiologiji,
dinamici i strukturama i efikasnosti politike
spreavanja i suzbijanja kriminaliteta

ire definicije kriminologije

Feri (1905)

Kriminologija/kriminalna sociologija je genusni

pojam za sve krivine nauke

Gros, Grasberger, Seling

Dva tipa krivinih nauka:

krivino

pravo (normativa)
kriminologija (realno stanje kriminaliteta)

Klasina amerika kola (Saterland,

Kresi)

Kriminologija = sociologija krivinog prava +

kriminalna etiologija + penologija

Ue definicije kriminologije

Cilj kriminologije je etiologija i dinamika

kriminalnih ponaanja
Odvajanje od sociologije krivinog prava,
kriminalne politike, penologije, kriminalistike
Stefani, Lavasur, ambu-Merlin (1968)
kriminologija je nauka o uzrocima
delinkvencije
Pinatel (1964): kriminologija kao
primenjena nauka koja se bavi faktorima i
mehanizmima kriminalne delatnosti

Definicije kriminologije prema znaenju

Nauka o delu

Nauka o poiniocu

Nauka o faktorima

Nauka o postupcima

Kriminologija dela

Kriminologija dr. reakcije

Nauka o delu / nauka o poiniocu

A) Poetak kriminologije: prestupnik

B) Dirkem: zloin kao specifian fenomen gl.
predmet kriminologije
C) Cota i Ventura: sredinja linija i delo i
prestupnik

Nauka o faktorima / nauka o postupcima

A) antropoloka kola traganje za
uzorcima
Kriminologija

= kriminalna etiologija
Dominantna orijentacija vie od pola veka
Hurvic = kriminologija je nauka o faktorima
kriminaliteta koje objanjava kroz emp.
Istraivanja

B) dinamika orijentacija
Kritika

empirizma i pozitivizma u

Kriminologija dela / kriminologija dr.

reakcije

A) tradicionalna struja akcenat na

delu
B) novija orijentacija akcenat na dr.
reakciji na delo
osn.

ideja delo samo po sebi nije

devijantno, ve je dr. reakcija ta koja ga
tako oznaava ((ne)institucionalizovana
reakcija, (ne)organizovana reakcija...)

Podela kriminolokih
disciplina

Pojam devijantnosti

Normalnost (norma) - ta je normalno ponaanje?

Ne odstupa od uobiajenih/prosenih oblika ponaanja

U skladu sa dr. normama
Ne izaziva neg. dr. reakciju
Dr. konsenzus

Devijacija odstupanje od utvrenog standarda/norme

Gidens: devijantnost je nepostupanje prema datom skupu normi

koje prihavata znatan broj ljudi u jednoj zajednici ili drutvu
Bokovi: devijacije su ponaanja i dr. pojave koje naruavaju
univerzalne vrednosti, remete ustaljene norme ponaanja i
izazivaju dr. reakciju
Dirkem: sve to je proseno ne mora biti normalno, sve to je
normalno ne mora biti dr. korisno
Jankovi i Pei: devijacija je krenje norme kojom se uspostavlja
dr. odnos, kao i normi koje imaju dr. uzorke

Elementi u odreenju pojma devijantnosti

Dr. pojava
Uzrono-posledini odnos sa drugim dr.
pojavama
Svesno dr. ponaanje
Krenje dr. prihvaenih pravila
Kriminalni i nekriminalni oblici
Podrazumeva dr. reakciju (sankcije)
Podrazumeva kontinuitet jaine opasnosti
i jaine dr. reakcije

Modeli za razlikovanje devijantnog od

normalnog

Statistiki model

Normativistiki
model

Konfiktni model
Vrednosni model

Odstupanje od prosenog
ponaanja
Odstupanje od dr.
propisane norme
ponaanja (obiajna,
moralna, religijska,
pravna...)
Ostupanje od normi
vladajueg poretka
Neprihvatanje dr.

Piramida devijantnosti, prema Haganu

K
Najvea osuda i strah
sredine,
Zakonsko/krivino
regulisanje
Dr.
neslaganje
oko dr.
- ubistva,
pljake,
tete
i teine dela
silovanja
- politiki kriminal,
narkomanija, prostitucija,
nelegalni abortusi...
Nekriminalna ponaanja,
antisocijalna ponaanja
- alkoholizam,
samoubistva, seksualne
perverzije,
fanatizam...
Nekriminalna
ponaanja,
izraz supkulturnog naina
ivota
- nekonvencionalno
ponaanje (tetoviranje,

Hekert i Hekert 4 tipa

devijacija

Pojam kriminaliteta

Kriminalitet = pojedinani akt + dr.

fenomen

Pravni pojam
kriminaliteta
Na osnovu normi
krivinog prava
Kriminalitet

pojave koje
ugroavaju dr.
vrednosti, a
koje su
kvalifikovane
kao krivino
delo

Socioloki pojam
kriminaliteta

Prednost:
sveobuhvatnost:
Delo

Kriminoloki pojam kriminaliteta:

Poinilac
Uzroci
Uslovi
Posledice

kriminaliteta

Problem:
neodovoljna

odreenost

Skup individualnih
pojava
Pojava dr. karaktera
Negativna dr. reakcija
jer podrazumeva
krenje normi i
ugroavanje vrednosti
Istorijska i univerzalna
pojava

Odnos socijalne patologije sa drugim

srodnim naukama

Odnos kriminologije sa drugim srodnim

naukama