Stefan Prvovenani: Sabrani spisi

Hilandarska povelja
Original se uva u Hilandaru. Pisana je na pergamentu, dugom 63 a irokom 32,5 cm. Donji deo je suen,
poevi od 50. cm pa do kraja, tako da ima oblik nepravilnog trougla. Tekst je pisan ustavnim pismom, crnim
mastilom. Ima ukupno 75 redaka. Na kraju je Stefanov potpis ispod njega je datum ("meseca septembra 29.
dan"), pa potvrda kralja Vladislava. Peat nije sauvan, ali prorezi na dnu, za vrpcu, ukazuju da je on morao
postojati.

***
Kada u poetku stvori Bog nebo i zemlju i ljude na njoj, i blagoslovi ih i dade im vlast nad
svakom tvarju svojom, postavi jedne carevima, druge knezovima, tree gospodarima, i svakome
dade pasti stado svoje i uvati ga od svakoga zla koje bi nailo na njega. Stoga, brao, Bog
premilostivi utvrdi Grke carevima, a Ugare kraljevima i razdeliv svaki narod, i zakon dade, i
obiaje ustanovi, i gospodare nad njima po obiaju i po zakonu rastaviv svojom premudrou.
Zato po mnogoj svojoj i neizmernoj milosti ovekoljublja, darova naim pradedovima i naim
dedovima da obladaju ovom srpskom zemljom i sve kao Bog inei na bolje ljudima, ne hotei
ljudske pogibli, postavi gospodina mi oca za velikog upana, nazvanog na svetom krtenju
Stefana Nemanju.(1)
I obnovi svoju dedovinu i bolje utvrdi Bojom pomou(2) i svojom mudrou, danom mu od
Boga. I podie propalu svoju dedovinu, i priobrete od morske zemlje Zetu i sa gradovima, a od
Arbanasa Pilot, a od grke zemlje Lab s Lipljanom, Duboicu, Reke, Zagrlatu, Leve, Lepenicu,
Belicu.(3)
I kad Bojom pomou svojim trudom sve to zadobi i kad s pomou Bojom mir i tiinu primi
drava njegova odasvud, poe pootravati misao svoju i pouavati um svoj, i eleti sa urbom,(4) i
starati se o dui svojoj, gospodin mi sveti blagoverni asni starac Simeon,(5) podvizavajui se da
na dan Stranoga suda bude pribrojan u neki broj sa onima koji su ugodili Bogu(6) i kako bi
stekao ono rajsko i neizreeno ilite nekim obiajima,(7) i naroito eljae da primi aneoski i
apostolski lik.(8) I podvizavae se da bi sa pospeenjem sledovao Vladiinoj rei, koju ree.(9)
"Uzmite igo moje na sebe i nauite se od mene, kako sam blag i krotak i smeran srcem. Jer igo
moje je blago i breme moje je lako." Poto Sveto Pismo javlja: "Ljubav Boija u vernima
privezana je", ovome, dakle, priveza se najvre.(10)
A kada je minulo mnogo vremena, i poto smo mi deca njegova othranjena do sitosti, on poe da
uzailje molbe Premilostivom Vladici, da ga ne lii onoga to eli, ve da ga, prikloniv uho
svoje, uslii.(11)
Ovaj milju bee uznesen i eljae: kao da stoji na uzvienom mestu, u proletnje vreme, u veselu
danu, tj. sunanu; vide izdaleka ravnu livadu, krasnu izgledom, lepu stvorenjem. Sred nje stajae
drvo divno, okruglasto granama, punim lia, preukraeno cveem i puno ploda, blagi miris
odajui. A sred drveta nastanila se bee pticslatkoglasna, krotka u sedenju, tiha u pesmama,
vesela u cvrkutanju, jasna u aptanju, jedna od mudrih ptica ljubavnih, slatki njegov deti, koji je
nekada bio meni vezom roenja brat, zvani Sava monah. Ovaj seae u drvetu, tj. u Svetoj Gori i
neumuklim glasom, visokim grlom, jasnim zvukom, izmenjujui glasove prelepe i predivne, i
neobine pesme pojui. I taj glas ue u ui preudnog i divnog gospodina mi svetoga Simeona,
asnoga starca. A njoj i ostale ptice, na donjim granama sedei, slatkom njenom glasu svojim
glasovima veselo pomagae.

I ovoga gledajui, ovaj divni mu ljubljeno i slatko edo svoje, koje bee otilo i odvojilo se,
pree u svetu tu livadu, i lepo drvo i predivne ptice pomisli u sebi ovaj glas: "Da siem na krasnu
tu livadu; doavi, lepotu drveta sagledau, i blizu njega stavi, nasitiu se krasnoga glasa
predivne one ptice.(12)
Dok je on ovo pomiljao, Vladika njegov premilostivi ne prezre moljenja njegova, koja iz dubine
srca uzdizae, nego kao tedri trudoprijemac i davalac nagrada ree neskrivenim ustima svojim:
"Ne dooh prizvati pravednike, nego grenike na pokajanje". Kada je prispelo pogodno vreme,
svu slavu i ast ovoga sveta ni u ta uraunavi, a krasota ovoga sveta postade mu vidima kao
dim; Hristova pak ljubav rasla je u njemu i razgaralo se srce njegovo u njemu, jer bee kao stan
spremljeni mu i kao sasud preisti Njegovom svetom Duhu.(13)
Ostavi dravu svoju, od Boga njemu darovanu,(14) i sva svoja izvrsna i razliita imanja,(15) jer je
Hristos Bog tako hteo i presveta Vladiica Gospoa Bogorodica. Nasiti ga neizrecive svete elje
i uini ga uesnikom neizreenog i asnog anelskog i apostolskog lika, malog i velikog.(16) Kada
se ovo svrilo, poto je nekim priloenjem Hristos to u um njegov postavio i pouio tako asnog
mi i blaenog starca svetog Simeona, ostavi mene, u Hristu darovano mu edo, na prestolu
svome i u Hristovom darovanoj mu dravi, mene, ljubljenog sina svoga, Stefana velikog upana i
sevastokratora, zeta bogovenanog kir Aleksija, cara grkog.(17)
I ovaj kao podvinik i edoljubivi i slatki starac, gospodin mi sveti Simeon, ako sam i nedostojan
da se nazovem njegovim sinom, blagoslovi me izvrsnije od ostale moje brae, kao to blagoslovi
Isak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom.(18) I poe me uiti da se potrudim na svako blago
delo u dravi mojoj, i da milosrdan budem narodu hrianskom koji mi predade, i zapovedi mi o
crkvama da se brinem i o monasima koji u njima slue i ni u kojem obiaju da ne budem zazoran
od Vladike svih i Gospoda.(19)
Potom, izvoljenjem Vladike naeg Isusa Hrista, kao to javlja Sveto Pismo: "Uklonite se iz mesta
svojih i roenja; ni jedan prorok u otaastvu svome nije primljen", nego spasenje dobija sa onima
koji ive Hrista radi,(20) izae iz drave svoje i od dece svoje, i podruja svoga, da bi postigao
livadu onu pree opisanu, i krasno drvo i slatku pticu, i tu spasenje stekao.(21) I ne ostavi ga
Vladika Gospod na Isus Hristos jer se vie raduje zbog jednog grenika koji se kaje.(22) Brzo
idui s gore one sie na ravan, tj. u Svetu Goru, gde i u da se ivi miran i nemetean ivot na
livadi toj, i da se pravoverje dobro ukorenilo i da svetlo sija, kao neko drvo koje divno stoji, a
grane su mu osveeni i bogobojaljivi i hristoljubivi monasi i sav osveeni crkveni zbor; a sred
njih svih kao slatkoglasna ptica, Sava monah, mila uteha hristoljubivom starcu; isto, pak, lie i
prekrasni cvetovi proroke propovedi, tj. asnih jevanelja uenja i apostolska predanja i
zapovesti svetih otaca; a mnotvo plodova, to je uzdanje, koren vere, a dobre nade plod, sa ovim
to je napred reeno, i blagi miris. Zaele i vaistinu otpoinu na drvetu, u kome pojae ptica
izmenjujui glasove. To izmenjivanje glasova, o bogoljubivi gospodine moj, napisau pet tvojih
premudrih uvstava vienje: sluanje onoga drveta, mirisanje, pojanje, milovanje ptica i izletanje
i ostalo.(23)
Jer izae iz otaastva svoga u svetu onu livadu, tj. u Svetu Goru, i nae manastir neki bivi, zvani
Mileje,(24) Vavedenje svete i preslavne Vladiice Bogorodice, gde ne bee kamen na kamenu
ostao, nego razvaljen odasvud. I potrudi starost svoju, i mene ako i nedostojna da se nazovem
sinom njegovim, podiui me da obnovim mesto sveto. I ja, posledujui zapovestima
Vladinjim, koji ree tri stvari u svetim jevaneljima: "Uzljubi Gospoda Boga svom duom
svojom i blinjeg svoga kao i sam sebe", tree: "potuj oca i mater", poto mi je svedoio
gospodin moj sveti Simeon. Volju njegovu ispunih o crkvi i o drugim stvarima, na koje me
prinudi.(25)

I seajui se asnog ivota slavnih mojih roditelja, kako lepotu, kako vladanje narodom, kako
slavu i bogatstvo ka niteljublju uskoro Boja ljubav k sebi privue, pomislih u sebi da me
udostoji Vladika moj Isus Hristos da budem poklonik tu u presvete Vladiice nae Bogorodice, i
da bude neugaeno svetilo u hramu njenom i kraj groba asnog i blagovernog starca, gospodina
mi svetoga Simeona monaha. Bih udostojen da mu budem, s njim, ktitor i sluitelj. I obnovih ga
molitvama njegovim,(26) i dadoh sela manastiru: urevi, Petrovi, Kruevo, Knina, Ruba,
Potok, Drstnik, Grebnik, Govan, Zaljug, i planinu Dobre Dole, a vinograda dva i trg Kninac; a u
Zeti polovinu Kamenita, i sa ljudima. I potom dodadoh Viden i Beliita s gornjim Vraniima
do Gradita.(27)
Po ovome, molim vas, gospodo moja i brao, kome Bog daruje ovaj presto posle mene i ovu
dravu, da ne uvredi svetu Bogorodicu u svim ovim pravima pisanim ovde, i da ne bude
potvorena re moja ni dar. Ako li ko potvori i uvredi svetu Bogorodicu, da ga Bog prokune i
sveta Bogorodica i da mu je suparnica pred Sinom njenim na dan onoga Stranoga sudita
Hristovog. Jer ako izmeni re moju, to ako sam satvori to god svetinje za duu svoju, nee mu
biti tvrdo od drugih, koji budu gospodari posle njega. Delajui ne potvorih dela, davanja
gospodara koji su bili pre mene, nego jo priloih k tome i dovoljno satvorih, ispunjena u
svakom potrebovanju, u veke vekova, amin.
Krst velikog upana Stefana, namesnog gospodina sve srpske zemlje.

KOMENTARI
* U komentarima se nee davati napomene u vezi sa onim delovima Stefanovog teksta gde
postoji potpuno slaganje sa Nemanjinom poveljom. Za to nema nikakve potrebe jer postoje
izvrsni komentari Dimitrija Bogdanovia uz Nemanjinu Hilandarsku povelju u knjizi: Sveti
Sava, Sabrani spisi. Pripremio prof. dr Dimitrije Bogdanovi, Prosveta, Srpska knjievna
zadruga, Beograd, 1986 (Stara srpska knjievnost u 24 knjige, knjiga druga).
1. postavi gospodina mi oca za velikog upana, nazvanog na svetom krtenju Stefana

Nemanju Zapaa se prva znaajna intervencija u odnosu na osnivaku Hilandarsku

povelju. Umesto: "I ostavi me velikoga upana", u Stefanovoj povelji stoji: "Postavi
gospodina mi oca za velikog upana". Prvovenani umesto prvog lica uvodi tree lice u
pripovedanje. Takoe naglaava svoju srodnost sa Nemanjom.
2. Ponovo se ispoljava promena stilskopripovednog obrasca (autobiografsko je prevedeno u
biografsko). To je prisutno i u daljem tekstu povelje: ovakva mesta neemo posebno
komentarisati.
3. Lepenicu, Belicu U osnivakoj povelji (u daljem tekstu za nju emo upotrebljavati

skraenicu HP1), redosled je obrnut.

4. eleti sa urbom Stefan dodaje ovo "sa urbom". Na Nemanjinoj hitrini on e naroito

insistirati u biografiji.
5. gospodin mi sveti blagoverni asni starac Simeon Ovo je dodatak u odnosu na HP1.
6. sa onima koji su ugodili Bogu I ovo Stefan dodaje.
7. i kako bi stekao ono rajsko i neizreeno ilite nekim obiajima Takoe dodatak.
8. Umesto: "I kako bi mi bilo mogue primiti anelski i apostolski obraz" (HP1), ovde stoji:

"I naroito eljae da primi aneoski i apostolski lik".

9. Nemanjinu reenicu "kako bi mi bilo mogue... posledovati Vladiinim reima",

Prvovenani proiruje u iskaz: "I podvizavae se da bi sa pospeenjem sledovao

Vladiinoj rei, koju ree". Promena je oigledna; istie se Nemanjin podvig tj. trud
unapred uloen da bi mogao da primi najvii monaki in.
10. Prvovenani da bi istakao Nemanjinu ljubav prema bogu, uvodi citat: Ljubav boja u

vernima privezana je", koji ne postoji u HP1, i zatim komentar: "ovome, dakle, priveza se
najvre". Citat nije identifikovan.
11. Posle iskaza "A kada je minulo mnogo vremena" Stefan ima dui dodatak u kome

pripoveda da je Nemanja poeo da se moli Bogu "da ga ne lii onoga to eli", poto je
ve odnegovao svoju decu.
12. Ovaj milju bee uznesen... nasitiu se krasnoga glasa predivne one ptice itavo ovo

mesto je Stefanova interpolacija. To je opis idealnog pejzaa i tumaenja. Na ovakve

idealne pejzae nailazi se i drugde u srednjovekovnoj literaturi, naroito vizantijskoj. To
su opta mesta, tzv. toposi, koji imaju i poseban naziv locus amoenus ili zemaljski raj. U
Stefanovom "pejzau" sve je okupano svetlou, ispunjeno mirisima i ozvueno. Najpre
je tu livada, zatim drvo prepuno lia i cvea, plodova, ptica koja peva. To je zapravo
alegorijska slika Svete Gore. Centralno mesto u njoj dato je Nemanjinom sinu Savi
premudroj ptici (rajskoj ptici, sirinu), koja pevajui "neumuklim glasom, visokim grlom,
jasnim zvukom" privlai Nemanju u Svetu Goru.
U Stefanovoj interpretaciji, glavni razlog za Nemanjin odlazak u Svetu Goru jeste
zraenje tog duhovnog centra i, naroito, ljubav prema sinu Savi. Sava je primer
Nemanji. Ovu istu ideju Stefan e kasnije razvijati i u Nemanjinom itiju.
Podrobna analiza itavog teksta druge Hilandarske povelje, ukljuujui i ovo mesto, data
je u studiji Radmile Marinkovi: Poeci formiranja srpske biografske knjievnosti.
Povelje o osnivanju manastira Hilandara, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju folklor,
knjiga XXXIX, sveska 12, 1973, str. 319.
13. Umesto: "a Hristova ljubav sev vie se vezivae za mene, makar i nedostojnog" (HP1)

ovde nalazimo: "Hristova pak ljubav rasla je u njemu i razgaralo se srce njegovo u
njemu; jer bee kao stan spremljeni mu i kao sused preisti Njegovom svetom Duhu"
Stefan stvara potpuniju sliku o Nemanjinoj ljubavi prema Hristu, time to tvrdi da se ona
neprestano uveavala.
14. Umesto: "Ja odmah ostavih vladavinu moju" HP1), u ovoj povelji stoji: "Ostavi dravu

svoju, od Boga njemu darovanu" Stefan Prvovenani oigledno insistira na boanskom

poreklu Nemanjine vlasti o tome da je Nemanju bog postavio za gospodara govori se u
uvodu, i u HP1 i ovde.
15. Dok u HP1 stoji: "ostavih... i sve moje, razlino moje", ovde je na tom mestu: "ostavi.. i

sva svoja izvrsna i razliita imanja". Stefan naglaava da se Nemanja odrekao velikog
bogatstva ("izvrsna i razliita imanja") da bi krenuo za Hristom.
16. U HP1 Nemanja za sebe kae: "I udostoji mene grenoga svoga jarma blagoga i satvori

me zajedniara asnog i anelskog i apostolskog obraza malog i velikog. Stefan na ovom

mestu spominje da je Bog, omoguavajui da se zamonai, Nemanji ispunio njegovu
neizrecivu elju.
17. Umesto: "poto se ovako ustrojilo, ostavih na prestolu mojem i u Hristom darovanoj mi

vladavini ljubljenoga mi sina Stefana, velikoga upana i sevastokratora, zeta Bogom

venanoga kir Aleksija, cara grkoga, Stefan ima iru reenicu u kojoj navodi da je

Nemanja abdicirao po Hristovoj volji, zatim gde spominje sebe kao Nemanjino Hristom
darovano edo. Dravu je Nemanji, prema Stefanu, darovao Hristos.
18. Nemanjinu reenicu: "I makar i nedostojan da se nareem sluga Hristov Simeon monah,

blagoslovih ga svakih blagoslovom", Stefan proiruje nekolikim dodacima. On istie

Nemanjine vrline ("podvinik", "edoljubac"), naglaava da je Nemanja njegov gospodin
i, naroito, da ga je on odabrao, meu braom, da bude njegov naslednik.
19. U HP1 stoji da Nemanja blagosilja Stefana da bude dobrosrdan prema narodu i da se

brine za crkve; u HP2 blagosilja ga i poinje da ui da se potrudi na svako blago delo u

svojoj dravi i zapoveda mu da se brine o crkvama.
20. U odnosu na HP1 citat je proiren dodavanjem: "Uklonite se iz mesta svojih i roenja" i:

"nego spasenje dobija se onima koji ive Hrista radi". U HP2 nije unet sledei tekst iz
HP1: "Poe se podizati misao moja da napustim poznate moje i decu i da naem neko
mesto, i da tu dobijem spasenje. I ne ostavi mene Vladika moj, ni moje elje, jer se jo
vie raduje zbog grenika koji se kaje". Taj tekst dolazi ispred: "Izae iz drave svoje".
21. Umesto: "Izioh iz otaastva svoga u Svetu Goru" (HP1) Stefan ima iru reenicu u kojoj

konstatuje da je Nemanja otiao i od dece svoje, i od svoje supruge, da bi stigao u livadu,

do krasnog drveta i slatke ptice, gde e stei spasenje. Pominjui livadu, drvo, pticu,
Stefan podsea na mesto u povelji gde je dao alegorijsku sliku Svete Gore. On uostalom i
kae: "da bi postigao livadu onu pree opisanu".
22. Ovo je u HP1 bilo ranije v. napomenu 20.
23. Brzo idui... milovanje ptica i uzletanje i ostalo Stefan se ponovo vraa na alegorijsku

sliku. Sada je i razreava: livada = Sveta Gora, drvo pravoverje, grane = monasi, ptica =
Sava, lie i cvetovi = proroke propovedi, itd. Logino je to pisac ovde razreava
alegoriju. Nemanja je, po dolasku na "livadu" spoznao ta ona znai. Meutim, pisac je
da bi istakao motivaciju za Nemanjin odlazak u Svetu Goru ljubav prema sinu Savi,
morao da zapone razreavanje alegorije jo mnogo ranije v. napomenu 12. Tako je
delimino naruio inae izuzetno uspelu poetsku sliku.
Nemanjina saznanja i oseanja po dolasku u Svetu Goru opisana su kroz osete uda "o
bogoljubivi gospodine moj, napisau pet tvojih premudrih uvstava vienja: sluanje
onoga drveta, mirisanje, pojanje, milovanje ptica i izletanje i ostalo".
24. Mesto gde su se nalazile ruevine grkog manastira.
25. Nemanjinu reenicu: "I potrudivi starost svoju uz pomo sina mi velikoga upana

Stefana, udostoji me Vladika moj da mu budem ktitor, Stefan znaajno proiruje. On sa

ponosom istie da ga je Nemanja "podigao" da obnovi stari manastir. Naglaava da je
posluao jevaneljske rei i da je ispunio volju svoga oca.
26. Ovde Stefan govori o dogaajima posle Nemanjine smrti spominje njegov grob. Ipak,

iako to nije uoljivo na prvi pogled, on se vraa u prolost i spominje obnavljanje, tj.
izgradnju manastira. Polazei od Nemanjine reenice, poslednje u njegovoj
autobiografiji: "I delove njegove unitene potraih i obnovih ga po volji Vladiice
Bogorodice", on govori o tome da je bio udostojen da s Nemanjom bude ktitor i da je
obnovio manastir. On tako svoje uee u zidanju Hilandara prikazuje znaajnijim no to
to proizilazi iz Nemanjinog teksta: Stefan, obnavlja manastir, praen Nemanjinim
molitvama: HP1 predoava da je Nemanja obnovio manastir, dodue uz Stefanovu
pomo.

27. Ovo su sve Stefanovi prilozi.

// Projekat Rastko / Knjievnost / Liturgika / Stefan Prvovenani: Sabrani spisi //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomo ]