VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANjE

VASPITAA I TRENERA
SUBOTICA

SEMINARSKI RAD

STRAH

Profesor
spec Jasmina Kneevi
asistent Mila Radovanovi

Subotica, decembar 2015. godine

Studenti
Zorica ui
Naa Krivokapi

Uvodni deo
Temu strah smo odabrale zbog toga to svaka osoba u toku svog ivota doivljava
odreene strahove. Deca to nekada izraavaju otvoreno, a nekad uvaju samo za sebe. I
upravo zbog toga vano je da sa decom razgovaramo o njihovim strahovima otvoreno i da
nam deca sama kau ta je uzrok njihovog straha. Prvi strahovi kod dece javljaju se ve
izmeu 6 i 8 meseca i upravo ti strahovi su veoma vani za dalji razvoj njihove linosti.
Kako deca odrastaju njihovi strahovi postaju sve vie usmereni na realnu ugroenost. esti
strah koji se kod dece javlja jeste strah ili fobija od kole, javlja se u blagom obliku i na
krae vreme. Od deteta se trai da se uklopi u novu sredinu, da odgovori na nove zahteve,
vrednuje se njegov rad, poinje dominacija neke dece nad drugom kao itd.
Veoma je vano da umemo da pomognemo deci u prevazilaenju njihovih strahova,
a to moemo da uradimo kroz razne vrste aktivnosti kao i kroz rad sa decom gde emo se
koristiti razliitim tehnikame kao to su: igra, crte, razgovor, ili neki drugi vid kontakta sa
detetom.

Teorijski deo
Strah je emocija koja nastaje kad nam se u veini sluajeva neto to je u potpunosti
nestvarno ini stvarnim. Strah ustvari emocija koja nas izbacuje iz nae zone komfornosti.
Kako bi smo se se na adekvatan nain mogli suoiti sa strahom potrebno je da saznamo
zbog ega se taj strah javlja u nama. I kada shvatimo koji je to uzrok naeg straha onda
moemo da se suoimo sa njim i moemo probati da ga umanjimo. Strah oseamo kada
procenimo:

da nas ili neku nau vrednost ugroava objekat ili situacija.

da objektivno ne moemo da se suprotstavimo sili koja nas ugroava

da bismo mogli da se uklonimo iz te situacije (za razliku od panike kod

koje nismo sigurni da moemo da pobegnemo iz situacije).

Postoji vie vrsta strahova: strah, panika, uas i strepnja. Strah predstavlja emociju
koja nas spreava da ivimo prema sopstvenim pravilima. Takoe i kvalitet naeg ivota je
duboko povezan s emocijama koje imamo u sebi i s kojima se svakodnevno suoavamo.
Strah moe biti razliitog intenziteta i trajanja. Bioloki je primeren kada se javlja na
primerenom mestu u primereno vreme i primerenim intenzitetom. Obino je kratkog
trajanja, a kao hronino raspoloenje se odraava stalnom spoljanjom ugroavajuom
situacijom ili stalnom preokupacijom mentalnim predstavama o ugroenosti osobe.
Izvor straha moe biti spoljanji, unutranji i granini. Strah pokree brze procese u
brojnim telesnim sistemima. Kada smo uplaeni, na organizam se mobilie za tzv. borba
ili beg reakciju (eng. fight or flight) aktivacijom simpatikog nervnog sistema. Tada se
aktiviraju budnost, oprez i ostale funkcije naeg organizma. Podie se miini tonus, krvni
pritisak, ubrzava se rad srca, dolazi do preraspodele krvi u organizmu - krv se povlai sa
perifernih organa, ubrzava se puls, skae adrenalin itd. U situacijama kada nam je ivot
ugroen, oseanje straha sa pridruenim fiziolokim reakcijama moe da nam spase ivot.
Povien adrenalin i miini tonus mogu da nam daju snagu koju inae nemamo. Znai,
pred opasnou strah deluje kao alarmni sistem u naem telu, koji nas i upozorava i titi.
Strahovi mogu da budu racionalni i iracionalni, a razlike meu njima su: kada
zaista postoji ugroavajua situacija ili objekat koji je moniji od osobe i od kojoj osoba
ne moe da se suprotstavi, oseanje straha je racionalno. U situacijama u kojima nema
objektivnog razloga za strah, kada objekti prema kojima oseamo strah nisu objektivno

ugroavajui, strah je iracionalan i nerazumljiv okolini i osobi koja ga doivljava. Nekad

moe da postoji mogunost da objekat ugrozi osobu, ali je iracionalan doivljaj
nesposobnosti osobe da se suprotstavi izvoru opasnosti.
to se tie toga kako moemo da prevaziemo strahove postoji nekoliko stvari koje
treba da uradimo. Pre svega treba da se suoimo sa samim strahom . Za razliku od
potiskivanja i negiranja, suoavanje sa strahom podrazumeva prihvatanje straha i onoga
ega se bojimo.
Suoavanje sa strahom podrazumeva sledee: Da promenimo svoj stav prema
strahu: to se pre svega odnosi na to da strah nije opasan ve samo neprijatan, da se moe
podneti, da strah sam po sebi ne dovodi do bolesti (telesne niti duevne), da se strah moe
prevazii jedino suoavanjem i izlaganjem a nikada izbegavanjem i potiskivanjem I da je
strah normalna pojava i deo ljudske prirode, da je strah prolazan. ; Dolaenje do saznanja
ega se zaista bojimo niko od nas se ne boji u nekim uobiajenim situacijama (kao to
su vonja liftom,visina, javni nastup, intervju za posao itd.) ve znaenja koje pridajemo
tim situacijama. Znaenja su ta koja nas zastrauju a ne same situacije. To znai da se mi
najee plaimo ideja u koje verujemo a ne neposredne realnosti koja nas okruuje. Kada
jednom otkrijemo i izgovorimo te ideje onda smo u stanju da na njih utiemo, menjamo ih
ili ih korigujemo. ; Prihvatanje da se strah ispolji u celosti ovo se odnosi na izlaganje
situacijama u kojima oseamo strah, doputanje da se strah pojavi i ostajanje u situaciji dok
strah ne proe. Na ovaj nain dokazujemo sebi da strah sam po sebi nije opasan i da ga
moemo podneti. Da bi smo mogli da se oslobodimo straha moramo ga pustiti da se pojavi
i prestane. ; Usvajanje strategija za suoavanje sa strahom to je ustvari uenje ta se
sve moe preduzeti i uiniti dok se suoavamo sa strahom. Moemo korisiti neke od
tehnika disanja koje uvode u relaksaciju, moemo tokom izlaganja osporavti ideje kojima
stvaramo strah i zameniti ih idejama koje su realistinije i kojima se ohrabrujemo.

Pregled aktivnosti
Na poetku deca sede u krugu i igraju igru Kaladont. To je igra razdrmavanja, u
kojoj moraju da kazu rec kojoj su prva dva slova ustvari zadnja dva prethodne izgovorene
reci, ali to ne smeju biti KA. U ovoj igri deca razvijaju svoje jezike sposobnosti i ova igra
ih podstie na razmiljanje.
Nakon te igre, vaspita ita deci pounu priu Mrak i nakon toga postavlja deci
pitanja: ta mislite, deco, o emu se radi u ovoj prii? ; Da li moda moete da prepoznate
oseanje koje se javilo kod deaka? ; ta je za vas strah?.
Posle ovoga, sledi grupni razgovor o neprijatnom dogaaju koji je izazvao strah
kod dece. Svako dete ispria svoj dogaaj i svoj doivljaj povodom toga, a ostala deca
komentariu, i iznose svoje miljenje o tuim dogaajima. Pitamo decu ega se plae i
nain na koji prevazilaze strah. Ukljuujemo i drugu decu, da bi davala savete i svoja
miljenja, detetu koji je izneo svoj strah, kako da ga prevazie.
Aktivnosti se zavravaju tako to se deci daje instrukcija da pokau kako
doivljavalju strah putem gestova i izrazom lica ili poloajem tela.
Danas smo govorili o strahu i zakljuili smo da svako od nas ima neki strah.
Strahova ne treba da se stidimo, ali takoe ne treba da se stidimo ni da potraimo pomo
kako bismo pobedili strah.
Cilj:
1. Podsticaj dece da govore o svom strahu
2. Kako deca da prevaziu strah
3. Kako da se suoe sa situacijom koja iziziva strah

Zakljuak

esto nam je teko da prihvatimo injenicu da se deca, kao i odrasli, plae raznih
stvari. Ona to nekada izraavaju otvoreno, a nekad uvaju samo za sebe. Nae drutvo kae
da je onaj koji se plai kukavica, a deaci su u ovoj podeli mnogo gore proli hrabri
deak ne sme da se plai.
Odrasli koji brinu o detetu treba da prihvate deije strahove sa uvaavanjem.
Ovakav stav moe podstai dodatno poverenje deteta, sigurnost i verovanje deteta da moe
potraiti zatitu od roditelja ili odraslih koji brinu o njemu, ukoliko takva pomo bude
potrebna.
Ovakve aktivnosti za decu su dobre jer druga deca mogu da naue neto novo o
drugoj deci, njihovim strahovima kao i nainu na koji oni prevazilaze svoje strahove.
Negativna strana moe biti to to se deca mogu uznemiriti, poeti plakati pri seanju na
svoj strah, vui traume tokom itavog ivota,...

Literatura
Kneevi J., (2014), Emocionalno opismenjavanje, Subotica
http://znakoviporedputa.com/poucne-price/965-ogledala-%E2%80%93-pri%C4%8Da-o-na
%C5%A1im-strahovima