PREZENT

1. PREZENTOM se obeleava stvarna, konkretna, aktulna radnja. Tada prezent ima

pravo vremensko znaenje to znaenje moe biti iskazano samo prezentom gl.
nesvrenog vida. Tada se momenat govora poklapa sa momentom dogaanja MG = MD.
To potvrujemo uvoenjem temporalne odredbe SAD koja ne mora biti eksplicirana:
On jede jabuku (sad).
U ovim sluajevima radi se o prezentu kojim se oznaava ua sadanjost
referencijalna, indikativna upotreba.
2. PREZENTOM moe biti obeleena sadanjost u irem smislu:
Ovih dana se dobro prodaje sladoled.
Danas o ovoj zemlji penzioneri teko ive.
Ovim prezentom su obeleene aktivnosti koje su poele i pre momenta govora, traju
paralelno sa MG, i trajae jo izvesno vreme.
Tada je u pitanju nereferencijalna upotreba, tada se njime obeleavaju radnje koje
zahvataju vreme govora, ali nisu identine sa samim MG, ne vre se u jednom momentu.
3. FUTURSKI PREZENT nereferencijalna upotreba prezenta. Njime se oznaavaju
radnje koje e se vriti posle MG. Tada se po pravilu upotrebljavaju temporalni
detrminatori i njima se oznaava vreme radnje.
Dolazmo kod vas u sredu.
Sutra polaem ispit.
Taj prezent moe biti zamenjen FUTUROM 1. Taj prezent izraava glagolima
nesvrenog vida, a FUTUR i svrenim i nesvrenim glagolima.
Nije uvek mogue iskazati futursko znaenje prezentom. Prezentom se oznaava
futursko znaenje samo kada kod govornog lica postoji reenost da se neto uradi ili
sigurnost da e se neto dogoditi. Kada je u pitanju neka ______ pojava onda se to
iskazuje samo futurom. FUTUROM iskazujemo one dogaaju za koje nismo sigurni da
e se desiti:
Sutra e padati sneg.
4. KVALIFIKATIVNI PREZENT njime se obeleava neko svojstvo subjekta, neka
osobina. Opet upotrebljavamo iskljuivo prezent glagola nesvrenog vida:
Ona peva u operi.
Ona se lepo oblai.
So se rastvara u vodi.
To stalno svojstvo subjekta moe biti oznaeno PERFEKTOM od glagola nesvrenog
vida:
Marko je dobro pisao pesme.
i FUTUROM od gl. nesvrenog vida:
Ona e lepo pevati kad odraste.
Da bi jedna radnja bla shvaena kao kvalifikativna mi njoj oduzimamo komponentu
dogaajnosti, i to svojstvo se moe pripisati u sadanjosti, prolosti i budunosti, tj. to
svojstvo je aktuelno u sadanjosti, prolosti i budunosti.

5. HABITUALNA UPOTREBA PREZENTA- oznaavanje radnji koje se ponavljaju.

To ponavljane moe biti redovno, esto, povremeno, ... Kada je u pitanju habitualna
upotreba uvek je prisutna dogaajnost, ali je ta dogaajnost uoptena i nikada ne
predstavlja samo jedan dogaaj nego niz dogaaja. U ovoj upotrebi prezent se gradi i od
svrenih i od nesvrenih glagola, PERFEKAT od gl. nesvrenog vida, POTENCIJAL
od gl. oba vida i FUTUR1 od gl. oba vida.
a) prezentom se oznaava radnja koja se ponavlja u sadanjosti u odreenim
prilikama, regularno. Ta regularnost moe biti predstavljena prilogom
redovno:
Redovno se odmara posle ruka.
Subotom dolazi kod nas. (Instr., ODet + Gen / Ak)
b) prezent moe da predstavi i iregularno ponavljanje radnje, to se istie prilozima
esto ili retko:
esto igra tenis.
Retko svraa / svrati kod nas.
c) moe biti u pitanju epizodino ponavljanje dogaaja i to se predstavlja
temporalnim prilogom ponekad. Tada se upotrebljava prezent svrenih gl. ili
temporalni izraz s vremena na vreme:
Ponekad nas obie.
Ponekad je igrao tenis.
S vremena na vreme ode kod zubara.
Postoji ponavljanje radnje koje je vreno u prolosti. Habitualni dogaaji mogu biti
smeteni u prolost i tad upotrebljavamo PEFREKAT gl. nesvrenog vida,
POTENCIJAL od gl. oba vida i FUTUR 1:
Poseivao ga je svake subote.
Poseivao bi ih svake nedelje.
Posetio bi ga svake nedelje.
Oni su se ponekad svaali.
Oni bi se ponekad (po)svaali.
POTENCIJALOM se uvek predstavlja radnja koja nije konkretna, stvarna. Za
habitualne dogaaje ne moe da se upotrebi AORIST, PERFEKAT od gl. svrenog
vida i PLUSKVAMPERFEKAT og gl. svranog vida. To je zato to se tim oblicima
obeleavaju pojedinani konkretni dogaaji, a nikada ne moe predstaviti neko
uopteno dogaanje.
6. NARATIVNI PREZENT moe da se gradi od glagola oba vida kada je graen od
gl. svrenog vida moe biti praen temporalnom odredbom.
Idem ti ja i odjednom vidim ...
Tada se on razboli i legne u krevet.
Pre neki dan doe ona kod mene, sedne do mene, pone mi priati.
Prezent narativni od gl. svrenog vida je stilski markirana kategorija kao i AORIST
koji se upotrebljava u pripovedanju. POTENCIJAL je ekspresivni glagolski oblik za
habitualne radnje, a aorist i prezent od gl. svrenog vida su ekspresivni gl. oblici u
naraciji.
7. GNOMSKI PREZENT se upotrebljava u poslovicama. Gradi se od gl. oba vida.
Stevanovi ovaj prezent smatra posebnim vidom kvalifikativnog prezent zato to se
poslovicama kvalifikuju pojave.
2

1) poslovice imaju specifino vremensko znaenje zato to se njima kazuje istina

koja vai za sva vremena.
Nije zlato sve to sija.
Sit gladnom ne veruje.
2) poslovicom se moe obeleiti radnja koja se vri u odreenoj prilici onda kada
se steknu uslovi za njeno vrenje:
Ko se ovcom uini, kurjaci ga pojedu.
Zrela kruka sama pada / padne.
3) Gnomski prezent moe biti obeleen modalnou:
to oko ne vidi srce ne zaeli. (ono to oko ne moe videti)
Po jutru se dan poznaje.
8. MODALNI PREZENT
: ! !
, : ,
!
: , .
: !
, , : ! ! a
ae aa a ja oe. a je a oe. a eao .. ; a
oeao aa ae oe.
: ?
ao e aoaa e?
- ( )
: a ooeo aa? a a ao? ?
: a
ae oaa a oa e a e. a e aee a
.
aee ae a: o je o oe a joj
ao ee a ae.
oeja o : a ae
, e o jao.