Otuenost, besmislenost i apsurdnost ivota u Strancu

Ovo je pria o oveku bez nada, bez elja. Ovo je pria o oveku koji nerado preuzima inicijativu, koji
ravnoduno sledi ljude koji ga okruuju. Ovo je pria o jednom strancu. Merso je stranac u drutvu, ba
kao to je njemu strano drutvo. On nije neko ko se boji ljubavi, on je neko ko ne poznaje ljubav. Predao
se jer mu je tako bilo lake.
Apsurdno je traiti opravdanja za njegove postupke, nemogue je razumeti njegov otuen ivot.
Vratiu se u prolost, tamo gde je njegov ivot tek poeo, tamo gde se njegova linost poinjala
formirati. Moda tamo uspem da naem razloge zbog kojih je Merso takav kakav jeste. Svi ljudi u sebi
imaju potrebu da budu voljeni. Ako im jo u detinjstvu ta potreba ne bude ispunjena, onda im je zaista
svejedno ta ih eka u ivotu. Iz kue ponosimo sve svoje osobine i manire. Merso uz svoju majku nikad
i nije nauio ni da voli ni da mrzi. On je odmalena iveo otuenim ivotom i jedino oseanje koje je
iskazivao bilo je ravnodunost. Moda bih razumela njegovo ponaanje kada bih znala da Merso u
svom ivotu nije imao prilike da se otrgne i promeni. Odbio je ponudu da ode u Pariz. Na pitanje koje
mu je postavila njegova devojka, on je odgovorio da mu je svejedno. Krupne ivotne odluke i dogaaji
koji bi svakom oveku promenili ivot iz korena, Marsoa nisu nimalo doticali. Smrt njegove majke,
brana ponuda, suenje za ubistvo sve je to ravnoduno prihvatio. U njegovoj glavi se javljaju misli
koje kazuju koliko je apsurdan poloaj oveka u svetu jer ma ta god radio, rezultat je isti: ako ovek
ide lagano po suncu, dobie sunanicu, ako ide isuvie brzo, oznojie se. Znai, izlaza iz pojedinih
situacija nema. Smrt je najnormalnija stavka u ivotu koja se pre ili kasnije mora dogoditi.
Mnogi su postavili pitanje da li je on zaista bezoseajan ovek ili on jednostavno ne ispoljava
oseanja. Moje miljenje je da ovde nema nekih skrivenih motiva, zato to je delo napisano u prvom
licu. On je u svakom trenutku nama jasno iskazivao svoje miljenje. Celog njegovog ivota nije se
pojavio neko ko bi u njemu probudio bunt, pobunu i elju za ivotom. Sve do samog kraja, kada je u
suoenju sa svetenikom iznenada prasnuo i po prvi put se otvorio pred sobom i pred svetom. U tom
trenutku on je napokon upoznao sebe i dozvolio svetu da vidi kakav je. Posle toga mu je zaista sve bilo
svejedno. Imao je jedinu elju, da ga na pogubljenju posmatra grupa ljudi i da sa osuivanjem stanu svi
ispred njega.
Merso je tragini junak svakodnevnice. Njega moemo pronai i meu svojim komijama,
prijateljima. Merso ponekad ivi i u nama samima. Razlika je u tome to smo mi Merso na dan-dva, na
nedelju dana... On je ceo svoj ivot iveo traginu i apsurdnu sudbinu. Predao se jer mu je tako bilo
lake. Svojim prilagoavanjem situacijama, ostaje stranac svima. Priviie se na sve. ini se da ovek
moe zaista i u sanduku da ivi.