Malović:

 Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  

novinarsto  
 

PROFESIONALNI  STANDARDI  IZVJEŠTAVANJA  

Mediji  –  što  su?  Kako  funkcioniraju?  

Mediji:  komunikacijska  sredstava,  kao  što  su  novine,  časopsi,  radio  ili  TV  postaje  koja  posreduju  između  
oglašivača,  novinara,  djelatnika  za  odnose  s  javnošću  i  drugih  komunikatora  i  njihove  publike.    

Novinarstvo:  struka  kojom  se  prikupljaju,  pišu,  uređuju  i  objavljuju  informacije,  kako  za  novine  tako  i  za  
druge  tiskovine,  radio  i  televiziju.  Novinar  piše  za  informativne  medije.    

Masovni  mediji=masovna  komunikacija?  Kunzcik-­‐Zipfel:  određenje  masovne  komunikacije  

“Masovna  komunikacija  podrazumijeva  sve  komunikacijske  oblike  kod  kojih  se  izjave  javno  prenose  
tehničkim  distribucijskim  sredstvima  (medijima),  indirektno  (dakle,  uz  prostornu  ili  vremensku  ili  
prostorno-­‐vremensku  udaljenost  između  partnera  u  komunikaciji)  i  jednostrano  (dakle,  bez  promjena  
uloge    između  onoga  koji  daje  izjavu  i  onoga  koji  je  prima)  disperziranoj  publici  (za  razliku  od  nazočne  
publike).”  

McQuail:  7  uvjeta  koje  masovni  mediji  moraju  zadovoljavati:    

1. Formalna  organizacija  
2. Usmjerenost  na  mnogobrojnu  publiku  
3. Javnost  i  otvorenost  prema  svima  
4. Publika:primatelji  su  heterogeni  ljudi  koji  žive  u  različitim  uvjetima  i  na  različitim  mjestima  
5. Mogu  istodobno  doprijeti  do  velikog  broja  ljudi  koji  su  na  velikim  udaljenostima  od  mjesta  
emitiranja  poruke  
6. Odnos  između  komunikatora  i  publike  uspostavljaju  osobe  poznate  samo  po  svojoj  javnoj  
ulozi  komunikatora  
7. Primatelji  masovnih  komunikacija  su  pojedinci  ujedinjeni  u  masu,  koja  ma  zajedničke  
interese  i  slične  oblike  ponašanja.  

Teoretičari  se  uglavnom  slažu  kako  su  masovni  mediji  složen  mehanizam  koji  djeluje  prema  strogim  zakonima  poslovanja.  
Masovnom  komunikacijom  bave  se  velike  organizacije  gdje  je  sve  podređeno  jasnoj  i  preciznoj  proizvodnoj  shemi  i  gdje  je  
vrijeme  jedan  od  glavnih  čimbenika.  Suvremeni  mediji  više  gotovo  nemaju  vremenskog  odmaka  od  stvarnog  događaja.  

Stvarnost  ili  samo  privid?  

Mediji  nužno  ograničavaju  broj  informacija  koje  šalju  svojim  primateljima.  Teško  je  sve  prikazati  baš  onako  kako  se  i  dogodilo.  
Novinari  prikazuju  samo  dio  stvarnosti,  nastojeći  dati  upravo  ono  što  je,  prema  profesionalnim  standardima,  najvažije,  a  to  je  
uvijek  interpretacija  događaja.  Mediji  imaju,  prema  brojim  teoretičarima,  ulogu  gatekeepera.    

Gatekeeper:      Mediji  imaju,  prema  brojim  teoretičarima,  ulogu  gatekeepera,  čuvara  vrata  koja  otvaraju  
samo  nekim  infromacijama.    “stvarnost  koju  nam  prenose  mediji  vrlo  jasno  određuje  granice  onoga  što  mislimo  da  smo  u  
svijetu  kao  ljudi  i  što  mi  mislimo  da  na  ovom  svijetu  radimo.”  (Bennett:  Vijesti  su  postale  surogat  savjesti  čovječanstva.)      
Masovni  mediji  interpetiraju  složenu  i  višeglasnu  stvarnost  prema  jednoj  drugoj  –  simboličnoj  i  
jednostavnoj  slici  malobrojnih,  ali  utjecajnih  glasova.  Gatekeeperi  otvaraju  vrata  u  dva  smjera:  ljude  

1   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
puštaju  van  i  unutra.  Prema  Bennettu,  vrata  se  često  otvaraju  da  bi  propustila  vijesti  koje  politički  
insideri  šalju  brojnoj  publici  vani,  ali  se  rijetko  otvarajo  brojnim  glasovima  koji  izvana  žele  nešto  poručiti    

Sve  počinje  izvještavanjem  

Čitatelj  novina,  slušatelj  radia,  gledatelj  TV-­‐a  ili  surfer  na  netu,  svaki  dan  doznaju  više  podataka  nego  ih  je  moguće  konzumirati.  
Sva  ta  zbivanja  primatelju  medija  prenose  novinari,  koji  izvještavaju  o  zbivanjima.  Novinari  su  oči  i  uši  milijuna  primatelja  
masovnih  medija.    

Reston:  3  bitne  osobine  novinara  izvjestitelja:    

1. Iskreno  uvjerenje  kako  je  obaveza  novinara  izvijestiti  što  je  moguće  točnije  
2. Poštovati  teškoće  posla  i  važnost  iznesenih  tema  za  ljude  
3. Prepoznavanje  dubljeg  značenja  vijesti  

Novinari  u  cijelom  svijetu,  za  sve  medije,  djeluju  prema  jedinstvenim,  općeprihvaćenim  načelima  struke.  

GOYA/KOD:  Novinar  ne  smije  informaciju  doznavati  samo  iz  druge  ruke.  On  mora  vidjeti  što  se  zbiva.  
„get  off  your  asses  and  knock  on  doors!“  Doznati  novost  pretpostavlja,  prije  svega,  novinarsku  znatiželju.    

Nije  dovoljno  teorijski  naučiti  kako  pisati  vijest  ili  izvještaj,  treba  posjedovati  i  osobne  odlike  koje  su  
karakteristične  za  novinarsku  struku.    

Obrazovanju  novinara  nekad  se  nije  pridavala  osobita  pozornost,  ali  danas  prevladava  mišljenje  kako  
novinar  više  nije  „univerzalni  neznalica“  nego  visokoobrazovani  profesionalac,  široke,  enciklopedijske  
kulture,  a  na  svome  područuju  cijenjen  i  ugledni  stručnjak.  i  

Znanost  ili  struka  

Novinarstvo  se  ne  smatra  znanošću,  niti  postoji  kao  posebno  znanstveno  područje.    

Mediakracija:  osobe  koje  imaju  važnu  ulogu  u  medijima  te  koje  stječu  snagu  i  moć  djelovanjem  u  
medijima.  Mnogi  novinari  postalji  su  ugledne  javne  osobe,  utjecajni  članovi  društva,  opinion-­‐makeri  ili  osobe  čije  se  mišljenje  
uvažava  i  koji  utječu  na  donošenje  odluka  u  raznim  područjima  javnog,  političkog,  kulturnog  i  sportskog  života.    

Uloga  novinara  je  da  razotkrivaju  negativnosti  kako  bi  javnost  znala  što  joj  rade  političari,  vlada,  državni  činovnici  i  ostali  centri  
moći.  takvu  moć  djelovanja  u  javnosti  i  mnogo  odgovornosti  ima  malo  struka.  

Sve  novinarske  udruge  protive  se  uvođenju  bilo  kakvih  ograničenja  prava  na  obavljanje  novinarskog  posla.  Svako  licenciranje  
novinara  je  najkraći  i  nabrži  put  prema  kontroli  medija.    

Samoregulacija  struke.  :  novinarska  profesija  mora  sama  postaviti  visoke  standarde  i  voditi  računa  da  ih  
se  novinari  pridržavaju.    Gdje  se  regulacija  i  samoregulacija  profesije  ne  nnjeguju  i  ne  poštuju,  
prevladavaju  drugi  standarti,  očita  je  manja  sloboda  medija,  a  novinarima  manipuliraju  razni  centri  moći.    

Poštenje  –  moderna  objektivnost  

Objektivnost  se  oduvijek  isticala  ko  jedno  od  bitnih  obilježja  novinarstva.    

2   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
Bennett:  Paradoks  objektivnog  izvještavanja:  „Izvještavanje  je  postalo  pristrano  upravo  zbog  
profesionalnih  novinarskih  standarda  kojima  se  želi  spriječiti  pristranost!  Bit  je  u  tome  što  profesionalna  
praksa  podupire  novinarske  norme  neovisnosti  i  objektivnosti,  kojima  ujedno  sustavno  podupire  usko  
izvještavanje  koje  brani  stajalište  vlasti.  Ukratko,  profesionalni  novinarski  standardi  uvode  iskrivljenu  
političku  perspektivu  u  vijesti  te  prikazuju  takav  pristup  kao  opći  i  realističan.“  

No,  je  li  moguće  da  novinar,  osoba  vrlo  izraženih  svjetonazora  i  stajališta,  koja  stalno  istupa  u  javnosti,  izbjegne  subjektivnost?  
Može  li  novinar  koji  izvještava  o  napadima  na  rodni  grad  zadržati  objektivnost,  npr?  Kriteriji  objektivnosti  teško  se  mogu  
primijeniti  i  zato  jer  je  teško  utvrditi  što  se  zbilja  dogodila.  Moderno  je  novinarstvo  prihvatilo  pojam  poštenja  
(fairness),  umjesto  objektivnosti  (objectivity).  

Bennet:  o  poštenju:    „Čini  se  da  je  poštenje  primjereniji  cilj  izvještavanja  s  obzirom  na  zapreke  koje  stoje  pred  
objektivnošću:  vrijednosti  sadržane  u  političkim  događajima,  varke  proizvođača  vijesti,  poteškoću  postizanja  posve  
neutralna  stajališta,  nemogućnost  prikazivanja  svih  strana  i  prikupljanja  svih  činjenica,  te  žurba  kako  bi  se  ispunili  
nerazumno  kratki  rokovi.  Zbog  tih  i  drugih  poteškoća  tisak  se  optužuje  da  nije  objektivan,  bez  obzira  na  to  koliko  se  
trudi  izlagati  „činjenice“.  I  stoga  se  čini  da  je  „poštenje“  cilj  koji  je  razumniji  i  koji  je  lakše  obraniti:  izvjestitelji  se  
trude  prikupiti  što  više  informacija  i  „objema  stranam  daju  jednako  vremena  da  ih  komentiraju  i  interpretiraju.“  

Suvremeno  novinarstvo  temelji  se  na  sljedećim  profeionalnim  standardima:  

istinito,  točno,  pošteno,  nepristrano  i  uravnoteženo  izvještavanje.    

ISTINITOST  

Istina  nema  alternative.      

Istinitost  vijesti  je  temeljna  kategorija.  O  njoj  se  ne  raspravlja.  Vijest  je  ili  istinita  ili  nije  vijest.  Vijest  se  
temelji  na  točnim  podacima  i  ona  predstavlja  istinu.    Neistina,  laž,  poluistina:  sve  je  to  dio  manipulaicj  
medijima  i  javnosti.    

Istinitost  zajamčena  dokumentarnošću:    

Bennet:  „istinitost  i  činjeničnost  novinske  vijesti  jamči  se  korištenjem  dokumentarnog  izvještavanja“  

Dokumentarno  izvještavanje:  novinar  se  drži  samo  činjenica  koje  je  osobno  vidio  ili  dobio  iz  povjerljivih  
izvora,  temeljenih  na  materijalnim  činjenicama.  Time  novinar  ne  upada  u  zamke  interpretacije  ili  
nagađanja,  nego  se  drži  onoga  što  je  nedvojbeno  provjerio.    

Najbolja  obrana  protiv  tužbi  

Missouri  Group:  postoje  tri  tradicionalno  najbolje  zaštite  od  tužbi:  istina,  čast  i  pošteno  kometiranje  te  
kritika.    
Istina  je  jedno,  a  dokazati  istinu  na  sudu  drugo.    
Novinar  ne  bi  smio  objaviti  ništa  što  se  ne  može  dokazati  na  sudu.  (M.Group)  

3   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
Istina  ili  osvjetljivanje  stvarnosti  
Istina  nije  jednoznačna  i  teško  ju  je  odrediti.  (verzije  događaja  mogu  biti  različite,  npr).  Prenijeti  događaj  
upravo  onako  kako  se  dogodio  vrlo  je  teško  i  gotovo  nemoguće.    Novinar  interpretira  na  najbolji  mogući  
način  ono  što  se  dogodilo.  Pokušava  činjenicama  pojasniti  događaj.    

Derrida:  heliologična  metafora:    opisuje  novinara  kao  ljudsku  verziju  heliografa,  naprave  koja  je  preteča  
fotoaparata  i  koja  bilježi  svjetlost.  Novinar  osvjetljava  zbivanja  kako  bi  ih  čitatelji  bolje  vidjeli.          Nisu  više  
važne  činjenice  nego  ono  što  novinar  iznosi  u  javnost,  njegova  distancirana  vizija  reda.    

Neistine,  laži  i  manipulacije  

Ništa  nije  lakše  nego  objaviti  poluistinu  ili  nepotpunu  istinu.  Spas:  dokumentarno  izvještavanje.  Ne  piši  
ono  što  nisi  vidio,  provjerio  ili  doznao  iz  povjerljivih  izvora.    

Internet,  novi  sveprisutni  medij,  koji  je  postao  čest  izvor  vijesti  za  druge  medije  nije  vjerodostojan.    

Provjera  informacija  je  bit  cijele  priče.  

POŠTENJE  

Temelj  vjerodostojnosti:    
Missouri  Group:“poštenje  u  izvještavanju  znači  da  ćete  pokušati  doći  do  svakog  mogućeg  gledišta  na  
događaj  o  kojem  izvještavate.  Rijetko  kada  je  to  samo  jedno,  često  su  to  dva  ili  više  različitih  gledišta.  
Poštenje  znači  kako  ćete  svakom  tko  je  spomenut  ili  napadnut  u  izvještaju  omogućiti  da  odgovori  i  iznese  
svoje  stajalište.  Poštenje  znači,  iznad  svega,  da  ćete  učiniti  sve  kako  ne  biste  bili  pod  utjecajem  svojih  
predrasuda  i  preduvjerenja  dok  izvještavate  i  uređujete.„  

Novinar  mora  kratko,  istinito  i  zanimljivo  izvijestiti  o  događaju.  Ali,  svaki  se  događaj  može  promotriti  s  raznih  stajališta,  s  time  da  
se  jedno  može  naglastiti,  a  drugo  zanemariti.  Novinar,  u  načelu,  ne  smije  podupirati  nijedno  stajalište.    

Zašto  prešućujemo  činjenice?  

Poštenje  je  temelj  vjerodostojnosti  novinarova  izvještaja.    

Sindrom  „uljepšane  stvarnosti“  –  prešućivanje  činjenica.    

Gdje  se  izgubila  objektivnost?  

Početkom  20.  Stoljeća  objektivnost  je  bila  temelj  

Novinarstvo  je  postiglo  napredak  pod  utjecajem  novinarskih  udruga  koje  su  isticale  novo  načelo,  koje  je  
postalo  standard  procjene  kvalitete  novina:  poštenje  u  izvještavanju,  temeljeno  na  činjenicama,  a  
stajališta  i  mišljenja  zadržanu  se  na  specijaliziranim  stranicama,  editorials.    

4   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
Kako  novinari  rade?  
Novinarsko  poštenje  je  daleko  primjerenija  kategorija  od  objektivnosti.  Slobodno  društvo  treba  „istinit,  sažet  i  inteligentan  zbroj  
dnevnih  zbivanja  u  prilikama  koje  im  daju  značenje“.    

BBC:  „Pogrami  se  temelje  na  poštenju,  otvorenosti  i  čistim  odnosima“.    

The  Washington  post:  Poštenje  uključuje:    

a) cjelovitost.  (Nijedan  izvještaj  nije  pošten  ako  izostavlja  činjenice  važne  za  razumijevanje  događaja.)  
b) primjerenost  (relevantnost)  -­‐  nijendan  izvještaj  nije  pošten  ako  sadržava  u  biti  nevažne  informacije  na  
štetu  važnih  činjenica  
c) iskrenost  prema  čitatelju:  nijedan  izvještaj  nije  pošten  ako  namjerno  ili  nenamjerno  navodi  ili  čak  zavodi  
čitatelja  na  pogrešan  zaključak  
d) jasnoću  izraza  umjesto  fraziranja:  nijedan  izvještaj  nije  pošten  ako  novinar  skriva  svoja  opredjeljena  ili  
emocije  iza  pejorativnih  riječi  kao  što  su  „odbijanje“,  „unatoč  svemu“,  „moramo  priznati“,  „nesagledive  
posljedice“.  

Precizno  normiranje  kategorije  kao  što  je  poštenje  umanjuju  mogućnost  pogrešne  interpretacije  i  posve  jasno  određuje  ulogu  i  
zadaće  novinara  i  urednika,  p  ase  time  smanjuju  i  mogućnosti  manipulacije.    

Prepreka  manipulacijama:    
Želja  da  izvještaj  bude  dramatičniji  i  uvjerljiviji  često  je  uzrok  zbog  kojeg  poštenje  strada.    

Korist  isključena!  
Poštenje  novinara  uključuje  i  storgo  izbjegavanje  svake  koristi,  pogotovo  materijalne.  Čim  postoji  i  
najmanja  sumnja  da  je  novinar  osobno  umiješan  priča  gubi  vjerodostojnost.    

Biagi:  insider  friendship;  zbog  povezanossti  s  izvorima,  novinar  može  iskrivljeno  izvještavati;  povezanost  sa  strukturama.  Ddd  

Poštenje  ugrožava  i  povezanost  sa  sponzorima.  Poštenje  se  u  tom  slučaju  ugrožava  tako  da  se  narušavaju  etika  i  moral  profesije.    

TOČNOST  
Vijest  mora  biti  točna.    
Točnost  je  najvažnije  obilježje  svake  vijesti.  Svaka  pojedinost  mora  biti  točna.  Svako  ime  mora  biti  točno  napisano,  svaki  citat  
onakav  kako  je  izređen,  svi  brojevi  koji  se  spominju  moraju  imati  točan  zbroj  na  kraju  teksta.  I  to  još  nije  dovoljno!  
Novinska  vijest  je:  točna.  Sve  infromacije  su  provjerene  prije  nego  se  koriste.    
Pulitzer:  „Točnost,  točnost,  točnost!“  

Spencer:  „Vijest  se  može  definirati  kao  bilo  koja  točna  činjenica  ili  ideja  koja  će  zanimati  veći  broj  
čitatelja;  a  od  dvije  vijesi  koje  zanimaju  veći  broj  čitatelja,  bolja  je  ona  točna.“  

Kunzcik:  pravila  za  točno  opisivanje  zbilje:    

• sve  iznesene  činjenice  moraju  biti  točne  

• nesigurni  podaci  moraju  ostati  vidljivi  
• u  točnost  se  ubrajaju  i  potpunost  i  uravnoteženost  

5   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
• autor  ne  smije  iznositi  svoje  mišljenje  
• izbjegavati  floskule  (mogućne  nenamjerno  mišljenje)  
• ako  je  izražaanje  mišljenje  predmet  izvještavanja,  to  treba  označiti.    
• Bez  ukrasnih,  nadopunjujućih  činjeca  (neopravdane  tendencije)  

Svaka  netočnost,  uključujući  tiskarske  pogreške  umanjuje  vjerodostojnost  novinara  i  medija.    

Netočnost  može  pojedincima  nanijeti  neugodnosti,  izazvati  podsmijeh,  ali  može  imati  dugoročnije  i  teže  posljedice.  Najbolje  je  
priznati  pogrešku  i  ispričati  se.    Neznanje  je  često  uzrok  netočnosti  koje  se  objavljuje.  No,  zbrka  nastaje  i  zato  jer  su  podaci  slabo  
poznati  ili  se  i  stručnjaci  razilaze  u  njihovoj  procjeni.    

URAVNOTEŽENOST:    
Uravnoteženo  izvještavati  znači  prikazati  strane  koje  su  upletene  u  događaj  o  kojem  pišemo.  Novinski  
običaji  nalažu  izvjestitelju  provjeravanje  svih,  pa  i  naizgled  nevažnih  podataka.  Druga  strana  ima  pravo  na  sovju  verziju.  Novinar  
nije  nadčovjek  koji  odlučuje  tko  je  kriv,  a  tko  nije.  Novinar  mora  predočiti  događaj  tako  da  sve  strane  imaju  mogućnost  reći  što  
se  dogodilo  i  zašto  se  dogodilo.  Svaka  neuravnoteženost  izaziva  brojne  posljedice,  pitanje  i  dvojbe.  Neuravnoteženost  je  
naročito  uočljiva  u  predizbornom  izvještavanju.    

Mencher:  Novinarstvo  potpune  ravnoteže  može  se  pretvoriti  u  svoju  suprotnost.  Ravnoteža  je  moralna  
obaveza  i  ne  može  se  mjeriti  štopericom  ili  metrom.    

Novinarstvo  traži  negativnosti  kako  bi  ih  razotkrilo,  ali  također  mora  voditi  računa  o  realitetu  života.    

Ravnoteža  se  postiže,  prema  Pilkingtonu,  kada  uređivačka  politika  posvećuje  punu  pozornost  najširim  
mogućim  temama  i  osobama,  bez  obzira  na  njihovu  važnost.    

Zahtjev  za  uravnoteženim  izvještavanjem  može  imati  i  neželjene  posljedice,  koje  mogu  biti  vrlo  loše  za  novinare.  To  se  najbolje  
uočava  ukriznim  situacijama,  poput  rata.    

Ravnoteža  je  teško  dostižan  ideal  u  uređivačkoj  politici  medija.  Urednik  ne  može  zadovoljiti  svačije  interse,  njegova  je  zadaća  
uravnotežiti  uređivačku  politiku.  On  je  zajednički  nazivnik  čitateljevih  želja  i  potreba.    

NEPRISTRANOST  
Novinar  se  u  izvještavanju  ne  svrstava  ni  na  koju  stranu.  
Izvještaj  treba  prikazati  događaj  onako  kako  se  dogodio,  bez  obzira  na  osobne  sklonosti  novinara,  koji,  
dakako,  svoja  stajališta  može  objaviti  u  komentaru,  ali  nikako  u  vijesti.    
U  izvještavanju  novinar  ne  pokazuje  pristranost/naklonost/sklonost  prema  nekoj  od  strana  upletenih  u  
događaj.    
Shvaćanje  nepristranosti  često  se  brka  s  naklonosti,  a  nerijetko  i  s  poštenjem.  

Beaupre:  Poštenje  uključuje  nepristranost  u  svakom  pogledu.    

Bennett:  uloga  profesionalnog  novinara  je  uloga  „politički  neutralnog  protivnika“.  Novinar  ne  navija  ni  
za  koga,  nego  iz  tog  zamišljenog  položaja  „protivnika“  i  kritičara  traži  slabosti  svih  političara.    

6   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
BBC  RECEPT:  predanost  nepristranosti  leži  na  srcu  BBC-­‐u.  Ona  zahtijeva  da  proizvođač  i  program  
pokazuju  otvorenost,  poštenje  i  poštovanje  istine.    

Nepristranost  znači  da  je  vijest  vrijednosno  neutralna?  

ULOGA  KOMUNIKATORA:    
Komunikator:  skupina  ljudi  koja  recipijentu  prosljeđuje  informacije,  mišljenja,  zabavne  sadržaje,  
promidžbene  i  druge  poruke.    

Williams:    zamišljena  ura  od  24  sata.:  Komunikacijska  eksplozija  počinje  tek  u  23.53h  izumom    parnog  
tiska.  Ostalo  za  zbivalo  u  minutama,  sekundama  i  djelićima  sekundi.  A  sve  to  vrijeme  čovjek  je  ostao  isti,  
barem  se  njegov  kapacitet  za  prihvat  informacija  nije  bitno  mijenjao.    

Komunikacija    
Lasswell:  model  linearnog  procesa:    
1. TKO?  (komunikator)  
2. KAŽE  ŠTO?  (poruka)  
3. NA  KOJEM  KANALU?  (medij)  
4. KOMU?  (  publika)  
5. S  KOJIM  USPJEHOM?  (efekti)  
HUB:  četiri  stupnja  komunikacije:      
1. Intrapersonalna  komunikacija:  sami  smo  sa  sobom  i  vlastitim  mislima  
2. Interpersonalna  komunikacija:  s  dvije,  tri  ili  više  osoba.  Što  smo  emotivno  i  fizički  povezaniji  s  osobom,  
komunikacija  je  dublja;  no  je  li  i  djelotvornija?  
3. Skupna  komunikacija:  poslovni  sastanak,  koncert,  seminar,  radionica  –  neki  su  aktivniji,  drugi  malo  manje  
4. Masovna  komunikacija:  pojavljuje  se  komunikator  koji  masovne  medije  koristi  da  bi  komunicirao  s  vrlo  brojnom  
publikom    

HUB:  model  masovnog  komuniciranja:  

Kamen  koji  bacimo  usred  bazen.  Udarac  kamena  o  vodu  izaziva  koncentrične  krugove  koji  se  šire  do  ruba  bazena,  
odbiju  se  i  vraćaju  prema  središtu.  Krugovi  prenose  sadržaj.  Prvi,  središnji  koncentrični  krug  prema  tom  modelu  
jesu  komunikatori,  slijede  kodirani  jezici,  gatekkeepers,  masovni  mediji,  regulatori,  filtri,  publika  i  na  kraju,  zadnji  
krug  koji  se  odbija  i  vraća  prema  središtu  jesu  efekti.    

KOMUNIKATORI:    
• HUB:  komunikator  nije  samo  novinar  nego  složena,  specijalizirana  i  kompetitivna  
organizacija  ;  to  je  konglomerat  ili  skupina  pojedinaca  od  kojih  svaki  ima  specifičnu  zadaću.  
Samo  složena,  specijalizirana  i  kompetitivna  organizacija  može  biti  komunikator.    Odlika  
komunikatora:  kompetitivnost,  veličina  i  složenost,  industrijaliziranost,  specijalizacija  i  
reprezentacija  pojedinih  oblika  komuniciranja.    

7   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
• Kunzcik:  komunikatori  su  osobe  koje  djeluju  u  organizaciji  koja  proizvodi  masmedijske  
sadržaje  i  koje  na  te  sadržaje  mogu  utjecati.    

Novinar  je  uži  pojam  od  komunikatora.  Kunzcik:  novinarsvo  je  glavno  ili  dodatno  zanimanje  osoba  koje  se  bave  prikupljanjem,  
pregledom  i  širenjem  vijesti  ili  komentiranjem  aktualnih  događaja.    

Uloga  medija:    
Black  i  Brynt:  “prvo  mi  oblikujemo  alate,  da  bi  potom  ti  alati  oblikovali  nas.”;  tri  vrste  medija:    

1. Masovni  mediji:  novine,  časopisi,  knjiga,  radio,  film,  televizija  

2. Osobni  mediji:  temeljeni  na  tehnologiji  koja  stvara  i  prenosi  poruke;  CD-­‐i,  kasete,  videoigre….  
3. Telekomunikacijski  medji:  povezuju  pojedince  međusobno  ili  s  drugim  informacijskim  izvorima.;  
telefon  itd  

Masovna  komunikacija  se  ne  ostvaruje  samo  masovnim  medijima,  nego  i  pomoću  osobnih,  a  naročito  
telekomunikacijskih  medija.    

DRUŠTVENA  ULOGA  MEDIJA  

Moć  masovnih  medija  nedvojbeno  je  velika.  Masovni  medji  služe  kao  središnji  živčani  sustav  društva,  
presudan  informacijski  kanal  koji  treperi  bez  stanke  i  omogućuje  neprekidnu  socijalizaciju  –  širi  
informacije,  vrijednosti  i  mišljenja.  Vladajući  i  oni  kojima  vladaju,  mislioci,  tvorci  javnog  mnijenja  i  
građanstvo  u  cjelini  i  obavještavaju  i  oblikuju  jedni  druge  koristeći  masovnu  komunikaciju.  

Jantol:  …izreka  “tko  ima  medije  ima  i  vlast”  činila  se  posve  neupitnom,  samorazumljivom.  A  stajalište  prema  kojem  “ono  što  nije  
u  medjima  nije  se  ni  dogodilo”,  medijskoj  moći  pridaje  ontološko  značenje.    

Poznata  su  stajališta  kako  su  mediji  4.vlast  –  aluzija  na  paradigmatičnu  trodiobu  vlasti.  Neki  su  pak  
medije  nazvali  7.silom.        Kratak  tekst,  izgovorena  rečenica  ili  slučajni  kadar  mogu  čovjeku  promijeniti  
život.  
Moć  medija  nije  isključivo  negativna,  ona  je  i  vrlo  korisna.    

HUB:  medji  nisu,  sami  po  sebi,  ni  spasitelji  i  uništavatelji  društva,  nego  su  to  oni  koji  imaju  pristup  
medijima  i  vješto  znaju  koristiti  masovne  medije  kako  bi  odredili  njihov  i  pozitivan  i  negativan  doprinos  
društvu.    
Siebert,  Peterson  i  Schramm:  4  teorije  o  tisku  –  mediji  su  ili  autoritarni  ili  slobodarski.  Četiri  teorije,  
točnije,  četiri  sustava  su:  autoritarni,  komunistički,  libertijanski  sustav  i  društvena  odgovornost.  

Društvena  odgovornost:  mediji  trebaju  služiti  i  pojedincu  i  društvu,  a  ako  to  ne  učine,  tada  ljudi  imaju  
pravo  poduzeti  mjere  protiv  njih.    

Medjii  mogu  imati  iznimno  važnu  društvenu  ulogu,  npr.pomažući  razvitak  zemalja  u  razvoju.    

Schramm:  tri  područja  na  kojima  mediji  mogu  pomoću  razvitku  zemlje  i  koja  su  odgovorna  za  stvaranje  
prilika  koje  pogoduju  nacionalnom  razvoju:    

8   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
1. Širenje  horizonata  
2. Usmjeravanje  pozornosti  
3. Podizanje  razine  zahtjeva  

Black&Bryant:  4  temeljne  funkcije  masovnih  medija:  informacija,  zabava,  uvjeravanje  i  transmisija  

kulture.          Transmisija,  prijenos  kulture  je  najraširenija,  ali  i  najmanje  razumljiva  funkcija  masovnih  
medija.  Komunikacija  utječe  na  pojedinca  pa  sve  poruke  koje  utječu  na  shvaćanje  kulture  dolaze  i  
nesvjesno  do  primatelja.    

PUBLIKA  
Novinari  pišu  za  ljude!  

Blažina:  “Piši  tako  da  te  tvoja  mama  razumije!”    credo  jednostavnog  i  razumljivog  pisanja.    

Wright:  Publika  masovnih  medija  je  brojna,  heterogena  i  anonimna.    

Brojnost:  publika  ima  i  oblilježja  mase,  sa  svim  njenim  dobrim  i  lošim  osobinama.  Brojni  i  različiti  
pojedinci!  Anonimnost:  novinar  ne  zna  kome  se  obraća.  Heterogena:  publika  nije  jedinstvena.    

Komunikator  oblikuje  poruku  prema  svojoj  publici,  zadovoljavajjući  njezino  zanimanje,  znanje  i  
sposobnost    prihvaćanja  poruke.    

Razlikujemo:     a)  publika  kao  konzumenti  vijesti  –  masovne  medije  konzumiraju  kako  bi  se  informirali,  zabavili,  i  sl  

    b)  konzumiraju  kako  bi  zadovoljili  svoje  potrošačke  potrebe  (gdje  što  kupiti);  postaje  sve  brojnija  

McQuail:  model  fragmentirane  publike    (na  primjeru  TV-­‐a)  prema  kojem  razlikujemo:    

1. Unitarni,  jedinstveni  model:  publika  općenito  

2. Pluralistički:  ograničena  unutarnja  diverzifikacijama  
3. Model  jezgre  i  periferije  (jedinstvo  u  raznolikosti):  povećanjem  broja  kanala  omogućuje  dodatne  
konkurentske  alternative  izvan  glavnog  programskog  okvira  
4. Fragmentirani  model:  velika  fragmentacija  i  dezintegracija  središnjeg  programa.  Gledatelji  konzumiraju  
brojne  kanale  bez  pravila;  povezanost  publike  sporadična.    

Konzumiranje  medija  pripada  djelatnostima  koje  ispunjavaju  mnogo  vremena  suvremenog  čovjeka.    

Mjerenje  broja  i  sastava  medijske  publike  postalo  je  najvažnija  pomoćna  grana  medijske  industrije.    

No,  danas  su  oglašivači  odlučujući  za  financijsku  uspješnost  medija.  Publika  je  bitna,  ali  odlučuju  
oglašivači.    

9   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
UTJECAJ  MEDIJA  NA  POJEDINCE:    
Utjecaj  medija  na  pojedince  može  se  u  najširem  smislu  definirati  kao  bilo  koja  promjena  uzrokovana  
izravno  ili  neizravno  snimanjem,  prikazivanjem  ili  izvještavanjem  o  zbivanjima.  

Vijest  objavljena  u  medijima  može  izravno  utjecati  na  pojedinca,  a  kritički  djelovati  na  vladu,  državne  i  javne  institucije.    
Ne  utječu  samo  novinske  vijesti  na  pojedince.  Konzumirajući  medije,  ljudi  mijenjaju  mišljenja,  shvaćanja,  ponašanje….  

Berelson:  Neke  vrste  komunikacije  nekih  tema  skreću  pažnju  nekih  tipova  ljudi  koji  pod  nekim  
okolnostima  prihvaćaju  .    utjecaj  komunikacije  i  medija  je  raznolik.    

Utjecaj  medija  na  pojedince  je  očit,  to  nitko  ne  spori,  ali  je  upitno  koliko  je  brz.    

Općepoznate  i  generalizirane  hipoteze  o  utjecaju  medija  na  pojedince:    

• Mediji  lakše  stvaraju  nova  gledišta,  a  teže  mijenjaju  postojeća  

• Utjecaj  medija  je  veći  među  “neopredjeljenima”,  naročito  tijekom  izbora  
• Utjecaj  je  biti  znatno  veći  ako  svi  ili  bar  većina  medija  prikazuju  događaj  ili  pojavu  na  isti  način  
(konzistentnost)  
• Utjecaj  medija  će  biti  veći  ako  se  koncentriraju  na  dio  pojave  ili  događaja  (intezitet)  
• Utjecaj  medija  će  biti  veći  ako  se  poruka,  stajališta  i  slike  često  ponavljaju  (frekventnost)  

Znanost  o  medijima  razvila  je  motode  kojima  utvrđuje  utjecaj  medija  na  pojedince.  Određena  su  tri  
glavna  područja  utjecaja:  promjena  spoznaja  i  shvaćanja;  stajališta  i  vrednota;  promjena  ponašanja.    
Znanstvenici  se  uglavnom  slažu  da  je  utjecaj  medija  štetan  za  društvene  vrednote  i  stajališta  pojedinaca.  Ne  mogu  se  složiti  o  
dosegu,  brzini  i  dugotrajnosti  tih  utjecaja.      Ljudi  se  novom  načinu  razmišljanja  ne  suprotstavljaju,  nego  ih  prihvaćaju,  ponekad  
zbog  tzv.  Bandwagon  efekta:  ljudi  prihvaćaju  ono  što  je  istodobno  mišljenje  većine.    

Mediji  zaokupljaju  većinu  našeg  vremena,  pa  se  utjecaj  onoga  što  vidimo  percipira  poput  irealne  stvarnosti  i  počinje  utjecati  na  
pojedince,  počevši  od  načina  odijevanja,  govora,  gestikulacije  do  ozbiljnih  socijalnih  poremećaja.  

 VLAST  I  MEDIJI:    
Svaka  vlast  želi  utjecat  na  medije,  pa  i  kontrolirati  ih,  što  se  može  ograničiti  samo  dosljednom  
provedbom  zakona  koji  štite  slobodu  javnoga  govora.    

Vladajući  najviše  vole,  ali  ne  žele  priznatii,  uduban  položaj  autoritarnih  sustava,  gdje  je  uloga  medija  jasno  određena  i  gdje  jasno  
određena  i  gdje  služe  vladajućima.  Demokracija  to  ne  podnosi.    Samo  slobodni  mediji  mogu  jamčiti  da  će  se  u  zemlji  
demokracija  poštovati.    Ipak,  čak  i  najdemokrtičnije  vlade  uspješno  pronalaze  načine  da  svoju  informacije  “proguraju”  u  javnost  
(strogo  povjerljive  informacije,  npr).  

Najviše  slobode  ili,  bolje  rečeno,  najmanje  ograničenja  slobodi  medija  postavio  je  Prvi  amandman  na  Ustav  SAD-­‐a.  

Vlast    i  mediji  imaju  slojevit  i  složen  odnos.  Vlast  zakonskim  rješenjima  omogućuje  slobodno  stvaralaštvo  
medija.  Mediji,  što  su  slobodniji,  oštrije  kritiziraju  vlast.  

Sprege  medija  s  vlasti  ruše  vjerodostojnost  i  dugo  im  štete.    

10   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
MEDIJSKA  INDUSTRIJA:    
Medijska  industrija  jest  djelatnost  koja  se  bavi  proizvodnjom  i  distribucijom  masovne  komunikacije.    

Biagi:  medijska  industrija  ima  tri  temeljne  funkcije:  biznis  (ostvarivanje  dobiti),  primjena  komunikacijskih  
tehnologija;  i  treće,  ona  je  snažna  politička,  društvena  i  kulturna  institucija.    

Medijski  biznis  karakterizira  i  velika  konkurencija.    

Medijska  industrija  ne  ovisi  samo  i  isključivo  o  dobiti.  Novinari  djeluju  prema  standardima  svoje  struke  i  njihova  je  prvenstvena  
zadaća  informiranje,  a  ne  dohodovnost.  
Veliki  razvitak  medijske  industrije  omogućio  je  boom  informacijskih  tehnologija,  što  je  pak  sa  sobom  donijelo  i  nova  shvaćanja  
medija.  
Svojim  brojnim  proizvodima,  medijska  industrija  utječe  i  na  društvena  zbivanja,  nameće  razvitak  društvenih  odnosa,  stvara  nova  
shvaćanja  i  običaje…  Također,  suvremena  kultura  ne  bi  bila  toliko  popularna  u  svakidašnjici.  

Jedan  od  najsnažnijih  trendova  u  razvitku  medijske  industrije  jest  koncentracija  –  stvaranje  medijskog  
monopola.  Velike  korpopraciej  su  snažan  partner  velikim  multinacionalnim  industrijama  i  svjetskom  bankarskom  
establishmentu  pa  se  tako  stvara  nova  medijska  trojka  koja  vlada  suvremenim  svijetom.  Korporativno  novinarstvo  
nanijelo  je  i  brojne  štete  dobrom,  kvalitetnom  novinarstvu,  a  pogotovu  pluralizmu  medija.    

PRAVA  I  ODGOVORNOST:    
 Novinari  imaju  velika  prava.  Neka  su  stečena,  ali  većina  se  temelji  na  zakonskim  rješenjima  kakva  imaju  
gotovo  sve  zemlje  svijeta.    

Novinarstvo  koje  želi  ostvariti  prava,  ujedno  prihvaća  svoju  punu  odgovornost.    

Rivers  i  Work:  svatko  izvještava  druge  osobe  o  događajima  i  idejama,  ali  profesionalni  novinari  moraju  
biti  mnogo  oprezniji  od  amatera  kako  ne  bi  iskrivili  istinu.  

Hemingway:  Problem  pisca  se  ne  mijenja.  On  osobno  se  mijenja,  svijet  oko  njega  se  mijenja,  ali  problem  
ostje  isti:  kako  pisati  istinito,  pronaći  ono  što  je  istina,  predstaviti  je  takvom  da  postane  dio  iskustva  
osobe  koja  čita.    

Hiebert  i  Gibbson:  prava  koja  su  stekli  novinari  dolaze  u  sukob  s  drugim  javnim  pravima.  Prava  novinara  
koja  su  međusobno  povezana,a  ponekad  i  sukobljena  kada  se  radi  o  informiraju  javnosti  su:    

1. Pravo  da  znaju  –  jedno  od  temeljnih  prava  novinara  i  na  njemu  počivaju  novinarski  
standardi.  Novinar  ima  pravo  znati  jer  je  novinar,  ima  pravo  pitat  jer  je  novinar,,  javnost  ima  
pravo  znati.  No,  to  je  također  i  područje  u  kojem  novinar  najlakše  može  povrijediti  pravo  
čovjeka  i  pravo  gdje  se  najlakše  preispituje  uloga  novinara.  
2. Pravo  na  zaštitu  vlastitog  ugleda  
3. Pravo  na  privatnost  

11   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
4. Pravo  na  pristup  informacijama  –  drugo  temeljno  pravo  novinara;  zakonska  rješenja  
zabranjuju  uskraćivanje  informacija;  dvojba:  tko  ima  pravo  na  informaciju?  Je  li  baš  svatko  
kvalificirani  novinar?  
5. Pravo  na  pošteno  suđenje  
6. Pravo  na  zaštitu  izvora  informacija:  novinaru  je  njegov  izvor  svetinja.    
7. Pravo  na  zaštitu  intelektualnog  vlasništva  
8. Pravo  na  slobodnu  trgovinu  i  izbor  pri  kupnji  

Novinarska  praca  vlast  ipak  može  graničiti.  Svaka  država  regulira  javnu  televiziju  i  određuje  temelje  uređivačke  
politike.  Oglašavanje  u  masovnim  medijima  može  biti  predmetom  državnih  ograničenja.  Država  storgo  pazi  na  pornografske,  
opscene  ili  nepristojne  sadržaje  u  masovnim  medijima,  jer  se  smatra  kako  to  ne  id  eu  prilog    javnome  moralu.    

Sloboda  znači  odgovornost.    

Lichtenberg:  sloboda  govora  ne  smije  se  ograničiti,  ali  sloboda  medija  se  mjeri  stupnjem  kojim  
predstavlja  vrijednosti  koje  psadaju  u  bit  našeg  zanimanja  u  slobodi  izražavanja…te  će  se  štititi  samo  ako  
promiču  društvene  vrijednosti  kao  što  su  različitost  mišljenja  i  informiranje  javnosti  o  radu  vlade.    

Odgovornost  medija  (povjerenstvo  za  slobodu  tiska  1947.,  SAD)  određuje  se  5  točaka  koje  mediji  
moraju  poštovati  želi  li  biti  odgovorni  društvu,  a  ostati  slobodni:    

1. Osigurati  istinit,  sažet  i  razuman  pregled  dnevnih  događaja  u  kontekstu  koji  ima  neko  
značenje  
2. Osigurati  forum  za  razmjenu  komentara  i  kritika  
3. Osigurati  sredstva  za  uzajamno  predstavljanje  mišljenja  i  stajališta  različitih  društvenih  
skupina  i  iznijeti  reprezentativnu  sliku  društvenih  skupina  
4. Razviti  metode  predstavljanja  i  objašnjavanja  društvenih  ciljeva  i  vrednota.    
5. Osigurati  načine  da  se  svakom  članu  društva  omogući  puna  i  svakodnevna  informacija,  
mišljenje  i  osjećaj.  

CENZURA  I  AUTOCENZURA  
Cenzura  je  sprečavanje  da  se  objave  informacije,  a  temelji  se  na  zakonu.  Autocenzura  je  kad  novinar  
sam,  zbog  straha  ili  pritisaka,  odluči  ne  pisati  o  nekom  događaju  ili  objaviti  neku  informaciju.  

HUB:  kada  neka  vlada  poroglasi  komunikatore  za  opasnost,  tada  je  sloboda  medija  u  opasnosti.    

Velika  britanija:  Zakon  o  službenoj  tajni;  SAD:  Zakon  o  pobuni  (zločinom  proglašena  kritika  Vlade)  

Rat  –  najčešći  uzrok  cenzure:    

U  novije  vrijeme  se  cenzura  najviše  primjenjivala  tijekom  rata.  Svaka  informacija  može  imati  važnost  za  
neprijatelja,  pa  se  one  pokušavaju  svesti  na  najmanju  moguću  mjeru.  

12   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
Opscenost  –  najčešći  razlog  cenzure  danas:    
U  današnje  vrijeme  političari  mnogo  suptilnije  usklađuju  odnose  s  medijima  pa  se  cenzura  više  ne  koristi  
za  političke  svrhe,  nego  uglavnom  za  zaštitu  javnog  morala  i  dobrog  ukusa.  
Rothov  test  za  opscenost:  opscenost  je  kada  prosječnoj  osobi  koja  poštuje  suvremene  standarde  svoje  zajednice  ponudimo  
sadržaje  koji  izazivaju  požudu.    

Autocenzura  –  nejčešći  oblik  cenzure  

Autocenzura  je  rak-­‐rana  suvremenog  novinarstva.  Javlja  se  redovito  u  medijima  koji  su  pod  pritiskom  ili  
strogim  nadzorom,  pa  novinar  ne  želi  sebo  dovesti  u  opasnost.  Ona  razara  novinartsvo  iznutra,  djeluje  
poput  zaraze,  ograničava  stvaralaštvo  i  teško  se  iskorjenjuje.    
Karakteristična  je  za  autoritarne  sustave,  ali  i  u  razvijenim  i  slobodnim  medijima,  novinari  zbog  poznavanja  uredničkih  kriterija  
pribjegavaju  autocenzuri.    

ETIKA  NOVINARSTVA:    
Etika  novinarstva  jedna  je  od  najčešćih  tema  kada  se  govori  o  svemu  lošem  u  masovnim  medijima.    
Etika  novinarstva  posebna  je  etika  koja  na  temelju  općih  etičkih  načela  tumači  novinarski  poziv.    

Heath:  u  troje  od  četiriju  američkih  novina  postoji  etički  kodeks.  Gotovo  svako  novinarsko  društvo  ima  
etički  kodeks  koji  je  za  članove  obevezujući.    

Normizacija  etike  dobro  je  i  široko  razrađena.  Primjena  je  nešto  drugo.    

Postoje  posebne  institucije  koje  sankcioniraju  kršenje  etičkih  načela.  Najpoznatije  s  Presserat  u  Njemačkoj  i  Press  Complain  
Commission  u  VB:  Skandinavske  zemlje  uvele  su  model  javnog  pravobranitelja,  čovjeka  koji  personalizira  ulogu  tijela  kakav  je  
Presserat.  Mnoge  redakcijske  kuće  su  uvele  položaj  edakcijskog  ombudsmana  –  obično  je  to  novinar  vetarn  koji  pomljivo  prati  
sve  što  njegov  medij  objavljuje  i  javno  reagira.  U  RH  postoji  Vijeće  časti  Hrvatskog  novinarskog  društva.    

Novinarstvo  nema  u  svim  zemljama  ista  iskustva  poštovanja  etičkih  načela.  SAD:  najčešći  plagijat.  RH:  odnos  s  medijima  i  svim  
centrima  moći;  plaćeni  oglasi  koji  izgledaju  kao  izvještaj.    

Missouri  group:  7  smrtnih  grijeha  za  novinarsku  etiku:    

1. Plagijat  –  neovlašteno  prepisivanje  tuđih    tekstova  
2. Podmićivanje    
3. Sukob  interesa  
4. Zadržavanje  informacija  –  novinar  stalno  odlučuje  koje  će  informacije  objaviti,  ali  ako  to  čini  
zbog  nekih  drugih  stvari,  a  ne  novinarskih  standarda,  tada  to  nije  etički  prihvatljivo.  
5. Prijevara  –  manipulacija  podacima  i  sl,  teško  dokazivo  djelo  
6. Povreda  privatnosti  –  (RH!)  nepoštivanje  prava  čovjeka,  pogotvo    djece  i  drugih  ranjivih  
skupina  
7. Sudjelovanje  u  vijestima  

13   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info  

 
 Malović:  Osnove  novinarstva  -­‐  skripta   Uvod  u  
novinarsto  
 
Vilović:  problemi  u  RH:  neistinito  izvještavanje,  anonimni  izvori,  prikazivanje  samo  jedne  strane,  
narušavanje  temeljnih  prava  čovjeka,  narušavanje  prava  manjinskih  društvenih  skupina,  propagandni  
tekstovi,  loš  ukus  i  opscenost,  nepodudarnost  teksta  i  naslova.  

Moral:    
Moral  se  normira,  to  je  sustav  vrijednosti  koji  pojedinac  prihvaća.    

Pulitzer:  …uvijek  se  boriti  za  napredak  i  promjene,  nikada  tolerirati  nepravdu  i  korupciju,  uvijek  se  boriti  
protv  demagoga  svih  stranki,  stalno  oponirati  privilegiranima  i  javnim  pronevjeriteljima,  uvijek  suosjećati  
sa  siromašnima,  uvijek  podupirati  javno  dobro,  nikada  biti  zadovoljan  samo  objavljivanjem  vijesti,  uvijek  
biti  posve  neovisan,  ne  bojati  se  napasti  zlo,  bez  obzira  na  to  je  li  ga  uzrokovala  plutokracija  ili  centri  
moći  

Dobar  ukus  i  doličnost:    

Shvaćanje  dobrog  ukusa  i  doličnosti  stalno  se  mijenja.    

Novinari  imaju  veliku  odgovornost  u  postavljanju  standarda  pristojnosti  i  dobrog  ukusa.  Nije  sve  za  
objavljivanje.  Treba  voditi  računa  o  tome  kome  se  medij  obraća,  kakva  je  publika,  kojeg  obrazovanja,  je  li  
to  obiteljski  medij  ili  pak  usko  specijaliziran….  

Pitanja  etike  novinarstva,  morala,  dobrog  ukusa  i  pristojnosti  temeljna  su  pitanja  struke.  Možda  je  
najbolji  način  procjene  vrlo  star  i  jednostavan:  Ne  čini  drugome  ono  što  ne  želiš  da  drugi  čini  tebi.    

14   Ana  Klanjac,  www.novinarstvo.info