,,

.
-

- -

.-

, 2011 a

.
..2

 ,,

..
..2

 ,,

(Wyoming),
. 253.348
.2. 41 45 ... 104 3/
1113 ... ,

.
, ,
, .
8992 ,
,
.

(Yellowstone

National Park), .

(Yellowstone National Park)

., 1 1872 .

, .
,
,
,, ..
.
,
.
3

 ,,

11.000 , .
19
. 1860

. 1871

, 1871 .
,

Yellowstone National
Park.
,

, ,
,
.
, .

. 1917
.

,
1.000 . (Yellowstone National

Park) 3.468 (8.989

), ,, ,
.
2

, Langford
1872 .
Yellowstone
, Langford ,

4

 ,,

. ,
Langford
, Yellowstone

.
,
1874-1875, 3.000
. ,
Langford ,
Philetus .
,
,
.
1915 ,
,
,
.
,
66,

.
Yellowstone,
10-
50- 1966 .
,

, , ,
. ,
,

.
Yellowstone
Minnetaree " TSI -da-", "
." trappers
" " " ".

 ,,

Yellowstone National Park 3.468

(8.980 2), , ,
. [1] Yellowstone

,
supervolcano . Caldera
,
.
Yellowstone,
[5].

Yellowstone. Yellowstone
Ecosystem, ,
[6].
Yellowstone
Yellowstone -
,
. 3.500
, ,
, , , ,


.
" ",
.


.


.
, .
.
6

 ,,

, .

.
,, .
300
.
.

,

.

2900 ,
.
.
40 . 80 .
.
16 .
.

( 10 -30 ). .
,
,
,X- ,
3-D .
,
, ,
.
,
- .

17 ,
.
7

 ,,

, .
- ,
.
- .

.
4 .

, 2.1 .
,
, .
2.1
.
100 .
1.3 ,
,
,
.
640
55 . 80 ..
.
.
,
.
20 ,
.
600-700
.

http://www.scribd.com/doc/3433564/Supervulkan-Jelouston#fullscreen:on

 ,,

http://www.scribd.com/doc/3433564/Supervulkan-Jelouston#fullscreen:o

Vulkan Sveta Helena prilikom poslednje stravine

eksplozije 1980., a to je bila najjaa vulkanska erupcija u Americi, oslobadio je
toliko magme da bi se itav London mogao pokriti sa etiri metra visokim naslagama
pepela.
Erupcija supervulkana, medjutim, moe izbaciti 2500 puta vie vulkanskog materijala,
9

 ,,

tako da bi se njegovim pepelom mogla pokriti itava Velika Britanija u visini od etiri
metra pokrivaa.
Kada je Vezuv u Italiji proradio, najmanje 5000 gradjana je poginulo od talasa vrelog
pepela i gasa. Erupcija Tambore u Indoneziji 1815. ubila je 90 000 ljudi. Vulkan
Krakatau je 1883. ubio 36 000 ljudi.
Kada je poslednji supervulkan eksplodirao, pre 74 000 godina, posledice su bile
globalne. Bio je to supervulkan Toba na Sumatri. Izbacio je toliko pepela i sumpor
dioksida u stratosferu da je potpuno blokirao suneve zrake. itava ljudska populacija
tada je svedena na samo nekoliko hiljada.
Supervulkanske erupcije se dogadjaju u svetu priblino svakih 50 000 godina.
Poslednja se odigrala u Indoneziji pre 74 000 godina. Dakle, Svet je upravo u
oekivanju jedne koja, oito, ve kasni.

Postoji oko 40 poznatih supervuklkana na Zemlji. Veina je ugaena. Od onih koji bi

se mogli aktivirati najopasniji je u Jeloustonskom parku, to bi imalo zaista
zastraujue posledice.
Erupcija ovog vulkana oslobodila bi svake sekunde energiju 1000 atomskih bombi
baenih na Hiroimu. Zvuk koji bi se tom prilikom uo bio bi najglasniji koji je
ljudska vrsta od kada ivi na planeti, a to je oko 75 000 godina, ikada ula.
Magma koja bi tom prilikom izletela, izbacila bi preko 2000 miliona tona sumporne
kiseline 50 kilometara visoko u stratosferu. Oko hiljadu kubnih kilometara lave bi se
razlilo, to je dovoljno da prekrije itavu teritoriju SAD.

10

 ,,

Nalage pepela bi bile oko 15 cm. Oko hiljadu kilometara unaokolo sav ivot bi bio
uniten od uarene lave.

Ono to zabrinjava je ciklus u kome se ove ekspolize dogadjaju, jer ispada priblino
600-700 000 godina.
Upravo zato, jedan od najpoznatijih engleskih eshatologa (prouavalac Sudnjeg dana),
Jan Garni, upozorava da ve postoje neki znaci da je "jeloustonsko udovite" moda
poelo da se budi, te da je "Kraj" blizu. Na to ga navode i neke naune naznake i
nedoumice.
Naime, 22. jula 2003. godine iz uprave Jeloustonskog parka objavljeno da usled
poveanja hidrotermalne aktivnosti oko gejzirskog bazena Noris, posetiocima nee
biti privremeno dozvoljen pristup.

11

 ,,

12

 ,,

Inae, jedna od najveih atrakcija u Parku je gejzir nazvan "Parobrod". Poznato je da

gejzir nastaje kada se voda kroz pukotine u stenama vulkanskog porekla sliva do
uarene magme. Tako zagrejana voda stvara paru, koja pod pritiskom pokuavu sebi
da nadje put kroz otvore i pukotine u stenama. to vie pare se pojavi, to znai njeno
kontinuirano oslobadjanje iz prostora sa magmom. Kako se oticanje pare odvija,
smanjuje se pritisak i koliina vode na magmi. Kada se supervrela voda u magmi
nagomila, a pritisak padne ona eksplodira izbijajui na povrinu kao gejzir i do 100
metara visok.

13

 ,,

Na alost, kada para iz pukotina ne izlazi, i njena koliina opada, stvara se lana slika
mirovanja. To moe biti samo mirovanje pred jo jau buru.
Uarena magma se nalazi u Jeloustounu samo nekoliko kilometara ispod zemlje, a
itav sredini kompleks Parka je zapravo ogromno vulkansko grotlo koje obilaze
turisti itavog sveta.
"Parobrod" e u ovom veku biti, po proraunima naunika, veoma aktivan. Izmedju
1991. i 2000., nije bilo erupcija. Ipak od maja 2000. "Parobrod" se aktivirao 5 puta.
Poslednji put, 27. aprila 2003.
Jedan kvadratni metar zemlje na ovom mestu emituje toplotu jednaku snazi od 2 W.
Ako se oslobodi toplota na 50 kvadratnih metara i pretvori u elektrinu energiju,
mogla bi se upaliti sijalica od 100 W.

itav Jelouston oslobadja 5 GW energije, to bi pretvoreno u struju, bilo dovoljno za

grad od dva miliona ljudi. Danas zemljite Jeloustona emituje 30 do 40 puta vie
toplote nego prosena Severna Amerika.
Avgusta 2003. geolog Liz Morgan, objavila je rezulatate svog etvorogodinjeg
istraivanja gde otkriva da je na dnu Jeloustonskog jezera dolo do nadimanja tla u
duini od 610 metara. Uzdignue je visoko oko 30 metara, kao desetospratna zgrada i
posledica je ogromnog pritiska odozdo. Da li je u pitanju pritisak vode ili magme, jo
niko ne zna. Ako je u pitanju magma, predstoji pomenuta katastrofa. Ako je u pitanju
voda, to moe iazazvati snanu hidrotermalnu eksploziju.
Male hidrotermalne eksplozije dogadjaju se svakih nekoliko godina u basenu gejzera.
Velike hidrotermalne eksplozije dogadajaju se u perodima od nekoliko hiljada godina,
i one ostavljaju ogromne kratere.
Samo dve nedelje, nakon objavljivanja ovog otkria, registrovan je i zemljotres jaine
4,4 stepena samo devet milja od junog ulaza u Jeloustonski park. Potres je bio veoma
plitak, lociran samo 0,3 milje ispod povrine zemlje i, kau, nije bio ba uobiajen.

14

 ,,

Profesor Bil Mek Gvajer, britanski geolog, smatra da je danas Jelouston "kao
uspavano udovite, ije disanje predstavlja nadimanje i sputanje Zemljine kore".
Za naunike je ipak najvanije da shvate mehanizam aktiviranja ovog vulkana, kako
bi znali da li je doao u period nestabilnosti.
BBC je upravo prikazao dve godine sniman dokumentarno-igrani film o ovom
vulkanskom udovitu. Film je hipotetiki prikaz onoga to bi se dogodilo u sluaju
erupcije danas.

Zanimljivo je da amerika Federalna Agencija za Upravljanje u Vanrednim

Situacijama (FEMA) nema nikav plan u sluaju katastrofe ovog tipa. A kakav bi plan
i mogla da ima? Najvea katastrofa sa kojom su se do sada suoili je bio teroristiki
napad na Svetski Trgovinski Centar, 2001. Hipotetiki scenario BBC-ija ukljuio je
podruje deset miliona puta vee.
Na kraju, uteno, treba rei da je za nas, ljude, ipak srena okolonost to nam je
15

 ,,

ivotni ciklus daleko krai u odnosu na ivotni ciklus supervulkana. Jer, erupucija
koja bi mogla da se dogodi "ve sutra", moe zapravo biti "tek" za hiljadu godina. A
to je najmanje jo deset naih pokolenja. A moda i mnogo kasnije. Sigurno je samo
da e je biti, jer nagomilana magma mora napolje.
http://www.ivonazivkovic.net/supervulkan%20jelouston.htm-----

16

 ,,

Park je poznat po svojim gejzirima, toplim izvorima, super vulkanu i ostalim geotermalnim
karakteristikama. Najpoznatiji svetski gejzir Old Faidful nalazi se upravo u Jeloustoun parku.
Naziv parka potie od imena reke Jeloustoun koju su francuski traperi zbog utih litica
Jeloustoun Grand Kanjona (koji nije u nikakvoj vezi sa velikim i poznatijim Grand Kanjonom u
Arizoni) prozvali Roche Jaune, da bi ameriki traperi posle taj naziv preveli na engleski
Jeloustoun.
Oko 96 posto povrine parka Jeloustoun se nalazi u saveznoj dravi Vajoming, 3 posto u
saveznoj dravi Montana a preostalih 1 posto u saveznoj dravi Ajdaho. Park je od severa
prema jugu dugaak oko 102 km, a od zapada prema istoku oko 87 km vazdune linije.
Povrinom od 8 987 km nadmauje veliinu dveju saveznih drava Ostrva Roud i Delaver
zajedno.

17

 ,,

Supervulkani
Ali sve te uasne, razarajue erupcije koje su pustoile i unitavale ogromna
podruja i koje su kao najvee tragedije zabeleene u pisanoj istoriji i
predstavljaju opominjue dokaze stravine snage vulkana, dakle, sve one su
samo neni povetarac prema erupcijama supervulkana. Nita se ne moe
meriti sa divljom snagom supervulkana. Vea sila danas postoj samo u
svemiru. Jako retko se oglase, ali kad prorade, ne postoji mesto na kome ste
bezbedni. Supervulkani su u stanju da promene izgled itavog kontinenta, da
promene globalnu klimu planete i drastino smanje katalog ivih bia Zemljine
kugle.
Erupcije supervulkana ne stvaraju kupaste planine ve ogromne krune kaldere. Ovi vulkani
se zapravo uruavaju u tlo ispunjavajui prostor iz kojeg je prethodno iskuljala magma i
pepeo u koliini dovoljnoj da prekrije desetine hiljada kvadratnih kilometara povrine
debelim naslagama. Zbog toga ovi vulkani nisu upadljivi i otkriveni su tek u novije doba.
Jezero Toba je veliko jezero na Sumatri u Indoneziji. Dugako je 100, a iroko 30
kilometara. Tek 1949. su pronaeni prvi dokazi da je jezero zapravo gigantski krater
vulkana.
Ne zna se precizno kada je ovaj supervulkan eksplodirao. Verovatno pre 71.500 godina,
neto vie ili neto manje. Na skali indeksa eksplozivnosti vulkana on je dostigao najvii
stepen, osam, ali taj podatak sam po sebi ne moe da nam doara divlju snagu eksplozije.
Uzmite zato ovo poreenje. Vulkan Tambora je izbacio 100 kubnih kilometara vulkanskog
materijala, a vulkan Toba 2800! Tambora je izazvala godinu bez leta, a Toba promenu klime
na itavoj planeti. Tambora je sterilisala nekoliko ostrva u okolini. Toba je izazvala
planetarni pomor i dovela oveanstvo do same ivice izumiranja. Bila je to najsnanija
eksplozija nekog vulkana u poslednjih 25 miliona godina.
Kliknite

Toba
(Wikipedia)
Poloaj jeyera Toba
Ne postoje neposredni podaci o ovoj katastrofi, ali o njenoj velianstvenoj snazi govore
podaci prikupljeni u novije doba. Erupcija je trajala verovatno dve nedelje i zasula itav
Indijski podkontinent sa 15 santimetra debelim slojem pepela. U centralnoj Indiji je ovaj sloj
dostigao vie od est metara, a u nekim delovima Malezije ak devet metara. Procene
govore da je vulkan izbacio deset milijardi tona sumporne kiseline u atmosferu to je

18

 ,,

uzrokovalo dugotrajnu i obilnu padavinu kiselih kia. Za vie godina globalna temperatura
planete je opala za 3 ili ak 5 stepeni po nekim procenama, to je uvelo planetu u ledeno
doba.
Procene govore da se od posledica ove erupcije ukupna ljudska populacija smanjila na
svega nekoliko desetina hiljada jedinki. Novija istraivanja, meutim, kau da su posledice
po ljudsku populaciju bile znatno tee i da se broj ljudi sveo na svega dve hiljade. Upravo
time se i objanjava jednolikost dananjih ljudi, jer svi smo mi potomci samo hiljadu onih
parova koji su nekako preiveli katastrofu.
(Toba: Mape

Jelouston
Deprimirajue je kako su neka najopasnija mesta na planeti istovremeno i
neverovatno lepa. Jedno takvo je Nacionalni park Jelouston u Sjedinjenim amerikim
dravama. Jelouston je najstariji nacionalni park na svetu. Osnovan je 1. marta
1872. i zauzima povrinu od skoro devet hiljada kvadratnih kilometara. Park je
koncentracija najraznovrsnijih geografskih formi koje je priroda smislila. U njemu se
nalaze jezera, kanjoni, reke i planinski venci. U njemu je smeteno 300 gejzira i
polovina svih svetskih geotermalnih izvora - preko 10 hiljada! U njemu buja divlji
ivot stotina vrsta sisara, ptica, riba i reptila. Po parku se etaju grizliji, vukovi, krda
bizona i losova. U prostranim umama i panjacima rastu i neke jedinstvene biljne
vrste. Tu su i okamenjene ume, 290 visokih vodopada i drugih lepota sa samog
ruba oveje mate. Dva miliona turista svake godine poseti park da bi proveli neko
vreme u kampovanju, planinarenju, ribolovu, veslanju ili prosto u razgledanju.
Kliknite

Jelouston
Poloaj vulkana Jelouston

Ali, velik deo sve te raskone lepote parka lei na supervulkanu koji je u zadnja dva
miliona godina tri puta eksplodirao ekstremnom snagom. Bilo je to pre 2,1 milion
godina, zatim pre 1,3 miliona i pre 640 000 godina. Manje erupcije se deavaju
svakih oko 20 000 godina. A jo manje gotovo stalno. Najstarija supererupcija, ona
19

 ,,

od pre 2,1 miliona godina izbacila je 2450 kubnih kilometara vulkanskog materijala,
druga 280, a zadnja 1000.
Danas niko ne zna tano da li je dolo vreme za narednu eksploziju. Vulkanolozi ne
oekuju nita znaajno i opasno u bliskoj budunosti od ovog vulkana. Moda se on
polako stiava i moda je istroio svoje zalihe energije, ali to niko ne zna sasvim
pouzdano. Tlo ispod parka stalno podrhtava. Svake godine se zabelee hiljade
manjih potresa. Veinu njih ovek ne moe da oseti, ali ponekad se i dobro zatrese.
Gejziri se ponekad udno ponaaju, a geotermalne aktivnosti nagovetavaju da je
ogromna koliina magme smetena ispod kaldere. Tlo parka je ivo.
Teko je zamisliti kakvu katastrofu bi proizvela naredna velika eksplozija ovog
vulkana. Izvesno je da bi desetine miliona ljudi izginulo u kratkom roku i da bi
privredni potencijal SAD bio drastino oslabljen, ali to bi bio samo manji deo
globalnog problema. Od koliine izbaenih gasova i pepela zavisile bi klimatske
promene i koliko gladnih godina bi proteklo dok se atmosfera ne proisti. Ali, kako bi
se oveanstvo u celini ponaalo i kako bi podnelo taj stravino dugaak skok
unazad, u tehnolokom i u svakom drugom smislu, velika je nepoznanica. Da li bi
izbili ratovi za malo preostale hrane, da li bi vojske i policije sveta uspele da spree
kriminal i da li je uopte moderan ovek sposoban da opstane bez tehnologije na
kojoj sada zasniva svoj opstanak, to su pitanja na koja odgovore zapravo nemamo.
(Jelouston: Mape

; fotografije i linkovi)

Aleksandar Zorki
Svojim sugestijama i dopunama ovaj lanak je obogatio
dr Draenko Nenadi na emu mu se srdano zahvaljujem.

***

Literatura: Mnoge zanimljivosti o vulkanima mogu da se nau u Vikipediji

ovdehttp://en.wikipedia.org/wiki/Vulcano i na stranicama posveenim svakom
vulkanu pojedinano.
Posebne preporuke zasluuje za sajt Global Vulcanism Program:
http://www.volcano.si.edu/index.cfm

POLOAJ VULKANA KOJI SE POMINJU U OVOM LANKU

20

 ,,

ovek je od zemljane praine stvoren i u nju e se vratiti kae

Biblija i na jezgrovit nain izraava nau nitavnost prema
Tvorcu. Slinu snagu i uticaj na sudbinu oveka moe da ima i
jedna prirodna pojava supervulkani

Krajem minulog veka jedno saznanje oblilo je strunjake hladnim

znojem. Paleontolozi i geolozi otkrili su da na Zemlji postoji bar jo
jedan uspavani supervulkan poput onih koji su u prolosti izazivali
velike katastrofe i masovne pomore. Erupcija supervulkana Toba na
Sumatri, pre oko 74.000 godina, bila je 10.000 puta snanija od nama
poznate, razorne erupcije vulkana Sent Helens koja se dogodila 1980.
godine. Veruje se da je izazvala optu katastrofu i mini ledeno doba.
Dramatino menjajui uslove ivota na Zemlji dovela je oveka na samu
Erupcija
ivicu istrebljenja.
Nacionalni park Jelouston nalazi se u amerikoj saveznoj dravi
Vajoming. Ispod ovog predela izuzetne lepote krije se jedan od najveih aktivnih supervulkana na
svetu ne zna se samo kada e se probuditi.
Kao smak sveta
Pa, ta su tano i kako nastaju supervulkani? To su erupcije ogromnih razmera i snage, koje na
povrinu zemlje izbace vie od 1000 kubnih kilometara uarenog materijala. Nastaju kada iz vrue
take magma prodre u Zemljinu koru, ali dugo vremena ne moe da je probije. Desetinama i
stotinama hiljada godina nagomilava se u podzemnim rezervoarima. Zato njen pritisak raste kao u
zatvorenom ekspres loncu. Na kraju, kora poputa... nastaje pakao, katastrofa.
Svi vulkani mere se takozvanom VEI skalom (od eng. Volcanic Explosivity Index) koja ima raspon
od 0 do 8. Osmi stepen dodeljuje se samo najrazornijim erupcijama. Svaki stupanj predstavlja
erupciju koja je 10 puta jaa u odnosu na prethodni stupanj. Tako je najsnanija erupcija zabeleena
u ljudskoj istoriji, Tambora, dobila VEI 7. Erupciji Tobe dodeljen je najvii stepen 8. Od obinih
vulkana supervulkani se ne razlikuju samo po snazi. Oni ni fiziki ne lie na njih. Ne prave uobiajene
kupaste vrhove, kao to su kod Vezuva, planina Fudi ili Sent Helens. Posle supererupcije, zemljina
kora propada i nastaje veliko ulegnue (depresija) zemljita koje se naziva kaldera.

21

 ,,

U sluaju da je izvor erupcije pod morem, nastaje cunami, ali ono to preostane od vulkana moglo
bi zauvek da ostane skriveno pod vodom. Za Santorini u Sredozemnom moru i Tobu u Indoneziji, dugo
se nije znalo da su vulkani jer ih je prekrila voda.
Pepeo bez vulkana

Godine 1971. jake kie obruile

su se na oblast 500 kilometara
istono od Jeloustonskog parka i u
dravi Nebraska, zapadno od
naselja Orard, otkrile mesto s
mnotvom praistorijskih fosila.
Naeno je oko 200 fosila: kamila,
gutera, konja i kornjaa. ivotinje
su uginule mlade, a enke su bile
uglavnom skotne. Nisu stradale u
borbi, niti su se utopile. Bilo je
oigledno da se sve odigralo naglo
Prelepi Santorini u Grkoj je,
(verovatno su zateene na pojilu),
u stvari, veliki ugaeni vulkan.
pre oko deset miliona godina.
Samo je neki dogaaj katastrofalnih razmera mogao da bude uzrok ovog masovnog pomora
ivotinja. Ali, koji? Delovi njihovih skeleta poslati su na detaljno ispitivanje. Otkriveno je da su im kosti
prekrivene organskom supstancom koja se kod ivotinja javlja kada obole od jedne plune bolesti. Sve
su bile zaraene. Meutim, u njihovim pluima nisu naeni tragovi tenosti, kako bi u tom sluaju
trebalo da bude, ve su bila pocepana i puna pepela! Tako je zakljueno da ih je ubio gust oblak
vulkanskog pepela i da su uginule u uasnim mukama.
Ali, drava Nebraska je ravnica i nema nijedan vulkan. Najblii je Brino Darbrid u dravi Ajdaho,
1600 kilometara zapadno. On spada u ugaene vulkane i danas je ivopisno mesto, stecite ljubitelja
prirode. Na brzacima dve reke, po kojima je dobio ime, rado vebaju mnogi kajakai. Planina Sent
Helens jo je dalje, u dravi Vaington, blizu Tihog okeana. Kako pokazuju dostupne arhive, Nebraska
nikada nije bila vulkansko podruje. Uprkos tome, severna polovina Sjedinjenih Amerikih Drava u
zemljitu krije sloj pepela debeo dva metra! Gde su vulkani koji su morali da budu stotinama puta jai
od obinih vulkana? Odakle potie sav taj pepeo?
Poznato je da je vulkanski pepeo tei od praine, ali i da vetar moe da ga prenese desetinama, pa i
stotinama kilometara daleko. Poredei pepeo iz Orarda sa onim iz Brino
Darbrida, otkrivena je slinost minerolokog sastava. Kanjon Brino
Darbrid uglavnom se sastoji od riolita i lave, od kojih su izgraene i
mlae stene u Jeloustonu po emu je ovaj nacionalni park i dobio ime.
Za katastrofu u Orardu okrivljen je ugaeni supervulkan Brino
Darbrid, ali, tajna velikih naslaga vulkanskog pepela ostala je
nereena.
Supervulkan Jelouston
U svetu postoji nekoliko mesta koja poseduju sve neophodne
geoloke osobine da bi na njima nastali veliki rezervoari magme. Mogu
Gejziri, topli izvori i
se nabrojati prstima jedne ruke, ali strunjaci nisu sasvim sigurni da su
ostaleprirodne lepote, svake
ih sve otkrili. Zaudo, ispostavilo se da je jedno od njih i Jelouston.
godineprivuku milione
Ovaj uveni nacionalni park najvie je poznat po zadivljujuim
posetilaca uJeloustonski park.
paklenim prizorima: po jezeru boje duge Grand Prismatic Spring (koje
Mnogi nisusvesni da hodaju
arobne boje duguje cijanobakterijama), toplim izvorima vode Mammoth
po ogromnomsupervulkanu
Hot Spring i gejziru Old Faithful koji izbacuje vodu svakih 65 do 92
koji drema.
minuta na visinu od 55 metara. Meutim, s vremena na vreme, pojedini
delovi parka morali su da se zatvore za posetioce zbog pojaane
termalne aktivnosti. Trebalo je utvrditi ta je njen uzrok. ezdesetih i sedamdesetih godina minulog

22

 ,,

veka strunjaci su poeli da preispituju geologiju Jeloustona, ne oekujui veliko iznenaenje. Mislilo
se da se radi o hidrotermalnom mestu kao to je ono na Islandu, ali koje nema vulkansku prirodu.
Geolog Bob Kristijansen i njegova ekipa ispitali su podzemlje Jeloustona i naili na znatne koliine
ovrslog pepela debljine 30 centimetara. Kristijansen je zakljuio da je pepeo mogao da potie od
erupcija nekog vulkana koji danas ne postoji, jer u Jeloustonu nije uspeo da nae nikakav ugaeni
vulkan, niti njegovu kalderu. Ipak, poeo je da sumnja da je Jelouston deo nekog starog vulkanskog
sistema, ali za to nije imao dokaza.
Godine 1973. profesor Bob Smit, vulkanolog sa Univerziteta u Juti, izuavao je mesto na kome je
proveo vei deo svoje slube. S jednog ostrva u jezeru Jelouston zapazio je dve pojave koje su ga
zbunile. Prvo, jedan ponton, koji je ranije koristio za prelaz, naao se pod vodom. I drugo, na junom
kraju jezera stabla drvea utonula su u jezero za oko 30 centimetara. Zaudio se, jer je znao da nivo
vode u jezeru nije mogao da se promeni.
I dok su se geolozi muili da nau tragove vulkana, pukim sluajem umeala se Nasa. Odabrala je
Jelouston da bi ispitala svoju novu infracrvenu kameru namenjenu za ispitivanje Meseca. Prvi put
Jelouston je vien na drugaiji nain. Neto kasnije njegove slike dobijene su i pomou satelita
Lendsat.
Ako Kristijansen nije mogao da uoi kalderu vulkana, to je bilo samo zato to je ona obuhvatala
gotovo itav park! A to se videlo tek iz vazduha, s velike visine. Kaldera je bila ogromno ulegnue
izmeu planinskih lanaca i pruala se sa severoistoka ka jugozapadu neverovatnih 70 km x 30 km.
Profesor Smit zatraio je od Nase da detaljno izui celo podruje. Milimetarski tana ispitivanja
pokazala su da se povrina parka, od prvih merenja izvedenih 1923. godine, podigla za itavih 74
centimetra! Postojalo je samo jedno objanjenje za takvu pojavu veliki rezervoar magme pod
zemljom Jeloustona. Supervulkan koji drema! Do tada niko nije mogao ni da zamisli da je Jelouston
jedan od poslednjih aktivnih supervulkana na Zemlji. Da, zapravo, mnogobrojni posetioci hodaju po
njemu!
Kristijansen je zatim otkrio ostatke ak tri kaldere. Razliite starosti, bile su doslovno naslagane jedna
preko druge. Doao je do dokaza da se poslednja erupcija Jeloustona odigrala pre oko 630.000 godina
i da je tada pepelom zasula polovinu povrine dananjih SAD. Druga erupcija bila je pre 1,2 miliona, a
trea pre 1,8 miliona godina. Ali, ovo neverovatno otkrie postalo je jo neverovatnije i zloslutnije kad
se shvatilo da se upravo nalazimo u vremenu kad bi trebalo da doe do nove erupcije u Jeloustonu!
Odnosno, da je ona ve trebalo da se dogodi, ali nekim udom kasni. A radi se o erupciji koja bi
svojom snagom mogla da uniti ne samo SAD, ve da, moda, ugrozi i celo oveanstvo.
Potom su strunjaci utvrdili da se ispod Jeloustona, na dubini od 8000 metara, nalazi najvea
komora magme koja je ikada otkrivena! Ispunjena magmom i gasom pod velikim pritiskom, polagano
gura tlo kaldere navie. Smit je zatim otkrio da je na dubini od 5000 metara temperatura oko 350
stepeni Celzijusa (temperatura magme je oko 1500 stepeni). Hidrotermalni izvori i gejziri,
rasprostranjeni po gotovo itavoj povrini Jeloustona, nisu nita drugo do pukotine kroz koje ovaj
supervulkan die i oslobaa viak pritiska. Svake godine ovo podruje pogode mnogi zemljotresi, na
sreu slabi, to bi moglo da znai da e ovo udovite jo da drema. Ali, to bi tek trebalo dokazati
mnogobrojnim ogledima.
Otkriveno je da je rezervoar magme dug 4050 kilometara, 2030 kilometara irok i oko 10
kilometara dubok. Kristijansen i Smit su otkrili zaista zastraujueg dina. Jo niko od strunjaka ne
zna kad e se probuditi, ali su svi svesni kakva e mu biti ud kad se to jednog dana ipak dogodi.

ta je bila Toba?

23

 ,,

Toba je danas prelepo jezero na

indoneanskom ostrvu Sumatra. To
je omiljeno turistiko odredite koje
je ponelo i titulu da ima najvee
ostrvo (Samosir) unutar ostrva
(Sumatra). Ipak, za strunjake je
bilo veoma neobino da jezero
poput Tobe ima takvo ostrvo.
Postavilo se pitanje zato ta je
Toba bila ranije?
Tako je postepeno otkriveno da je
Iza idilino gprizora
Toba bio supervulkan ija se
jezeraToba krije se kaldera
erupcija odigrala pre oko 73.500
jednog odnajsnanijih
godina. Neki geolozi smatraju da je
supervulkana uistoriji.
to bila najvea erupcija za
poslednjih dvadeset miliona godina!
O tome svedoe metrima duboke naslage pepela u zemljitu du Indijskog potkontinenta. Pepeo je
naen i na dnu Indijskog okeana, tragovi erupcije ak u ledu Grenlanda! Erupcija je trajala dve
nedelje i za to vreme izbacila u atmosferu oko 2800 kubnih kilometara magme i izmeu 1000 i 10.000
metrikih tona pepela, praine, sumpor-dioksida, hlora i drugih gasova. Ostrvo Samosir izdiglo se
tokom poslednjih Tobinih erupcija. Zapravo, postalo je ostrvo tek kada je celu oblast prekrila voda.
Erupcije supervulkana dovoljno su snane da pepeo i estice praine, koje izbace visoko u
atmosferu, stvore debeo zastor. On upija i odbija Suneve zrake natrag u vasionu, a Zemlja se
rashlauje. Ova pojava nazvana je vulkanskazima. Poto ivot biljaka zavisi od fotosinteze, smanjenje
Suneve svetlosti imalo je pogubne posledice po vegetaciju. Padale su i otrovne, kisele kie. To se
dalje odrazilo na ivotinjski svet koji je mogao da preivi jo samo nekoliko nedelja. Toba je nanela
tetu svetskom ekosistemu od dna lanca ishrane pa sve do vrha. Smatra se da su neposredne
posledice njene erupcije trajale punih est godina, tako da je veliki deo planete, naroito onaj iznad
ekvatora, pretrpeo velike tete.
Supervulkan Toba podrava teoriju da je ovek poeo da naputa Afriku pre oko 100.000 godina.
Smatra se da se ljudska populacija tada naglo smanjila, doivela usko grlo i da se posle polako
oporavljala. Vreme uskog grla podudara se s Tobinom erupcijom. I genetski dokazi potkrepljuju ovu
teoriju. Poto je Afrika smetena uglavnom oko ekvatora, ostala je prostor gde su ljudi mogli da
preive vulkansku zimu. Zadrala je mnogoljudniju populaciju, koja zato danas ima veu genetsku
raznolikost od ostalih ljudi u svetu

Najvei supervulkan na svetu, onaj u nacionalnom parku Jelouston u amerikoj

saveznoj dravi Vajoming, poznat i kao Jeloustonska kaldera, poslednju erupciju je imao
jo pre 600.000 godina, ali naunici koji ga posmatraju uoavaju da se njegovo dno od
2004. uzdie rekordnim tempom - samo u tri protekle godine dno kaldere uzdizalo se za
po 7,5 cm godinje, vie nego ikad otkako je 1923. zapoelo posmatranje i beleenje ove
pojave.

24

 ,,

Ukoliko bi dolo do

erupcije, oblak otrovnog dima i toksinih isparenja mogao bi da uini nenastanjivim dve
treine povrine SAD, dok bi milioni ljudi bili prinueni da se evakuiu iz svojih domova.
Naunici se, meutim, zbog nedovoljne koliine podataka kojima raspolau, uprkos
uznemirujuim pokazateljima, ipak suzdravaju da ovaj kataklizmiki dogaaj predvide za
bliu budunost i mogu samo da se nadaju da e u dogledno vreme severnoameriki
kontinent ostati poteen takve katastrofe.
Kada do nje jednom ipak doe (u proteklih 2,1 milion godina zabeleene su tri erupcije ovog
vulkana), erupcija supervulkana e, meutim, biti hiljadu puta jaa od one vulkana Sveta
Jelena iz 1980, dok bi prologodinja erupcija vulkana na Islandu, koja je izazvala haos u
vazdunom saobraaju irom sveta, u poreenju sa njom delovala beznaajno.

25

 ,,

26