:

: . 131/09

 2010

Privredni ivot je vrlo sloena tvorevina koja se saastoji iz nekoliko zaokruenih delova od kojih svaki za sebe predstavlja lako razumljivu celinu. Medjutim postoji veliki broj razliitih kombinacija izmedju tih nekoliko celina, koje ine da je cela slika privrede dosta komplikovana. Neke od pomenutih celina su: 1. Trite roba i usluga 2. Javne finansije 3. Razmena sa inostranstvom 4. Novani i bankarski sistemi 5. Agregatna ponuda Sve ove makroekonomske oblasti polako povezujemo u jednu celinu drutvene reprodukcije. Zbog krunog toka robe i novca poremeaji u jednoj od ovih oblasti se ubrzo odraavaju na drugu oblast i samim tim povratno destabilizuju oblast iz koje su potekli. Za svaku od navedenih oblasti postoji odgovarajua ekonomsaka politika. U njihovom okviru drava preduzima niz mera radi uspostavljanja i odravanja makroekonomske ravnotee: 1. Za trite roba i usluga je nadlena politika cena, 2. Za javne finansije odgovara fiskalna politika, 3. Za odnose razmene sa inostranstvom vodi se spoljnotrgovinska i devizna politika, 4. U oblasti novca vodi se novana i kreditna politika, 5. A na strani ponude vodi se politika dohodaka i posebne politike za svaku privrednu oblast (industtrijska politika, agrarna politika i tako redom).1 Svaka ekonomska politika ima svoje podruje delovanja, svoje mere i probleme koje je pozvana da reava.

Miroljub Labus: OSNOVI EKONOMIJE Makroekonomija na delu: fiskalna i monetarna politika (povezanost ekonomskih politika) str. 235-236.

POJAM FISKALNE POLITIKE

Makroekonomija je grana ekonomije koja se, za razliku od mikroekonomije, bavi celokupnim gospodarstvom nekog podruja, prouavajui meusobne odnose ukupne (agregatne) proizvodnje, prihoda, zaposlenosti, cena i drugih varijabli. Sredstva makroekonomske politike su:

fiskalna monetarna politika dohodaka2

Fiakalna politika moe biti razvojnog karaktera, i ona u kratkom roku ima za cilj prevladavanje ciklinog smanjenja privredne aktivnosti. Razvojna funkcija fiskalne politike se pre svega ogleda u njenom uticaju na formiranje sredstava za investicije. Ideja po kojoj je fiskalne mere mogue koristiti u cilju dolaenja do kvalitetnije makroekonomske performanse nije nova. U vremenu prve polovine 19og veka Franc List se zalagao za primenu carinskih dabina u cilju efikasnog razvoja nemake privrede3. Snienje poreza moe dovesti do porasta proizvodnje i uveanja proizvodnih mogunosti drutva. U razdoblju prekomerne ekspanzije kada preti inflacija primenie se restriktivna fiskalna politika, a u razdoblju depresije ekspanzivna. Prva e se sastojati u poveanju poreza i smanjenju javnih rashoda, tj. restriktivna fiskalna politika ima za cilj ograniavanje ciklinog rasta privrede, dok e se druga (ekspanzivna) satojati u smanjenju poreza i porastu javnih rashoda. Primarni zadatak fiskalne politike je prikupljanje novca u dravnu blagajnu i njegovo troenje. Fiskalna politika se sastoji od porezne politike i politike javnih rashoda. To je politika drave koja se ogleda u promenama veliine i strukture javnih rashoda, kao i sve promene u strukturi poreskih zahvatanja, tj. promene u veliini i strukturi javnih prihoda. Ove promene razumljivo realizuju dravni organi.4 Tradicionalnna ekonomska literatura efektu fiskalne politike daje stabilizaciono znaenje. U tom kontekstu posmatrana, fiskalna politika kao vaan i uz monetarnu
2 3

www.google.com Dr. Slobodan Cvetanovi Dr. Duanka Jovovi: EKONOMIJA str. 206 4 Dr. Slobodan Cvetanovi Dr. Duanka Jovovi: Praktikum iz ekonomije str. 103

politiku konvencionalan instrument dravnog intervencionalizma je dugo vremena tretirana prvorazrednim sredstvom u borbi protiv inflacije.

PORESKA POLITIKA Fiskalna politika se sastoji iz porezne politike i politike javnih rashoda. To su ujedno i najznaajniji instrumenti pomou kojih fiskalna politika ostvaruje svoje funkcije. Drava ima rashode na robnu javnu potronju, gde spadaju dravne kupovine roba i usluga, i transferna plaanja, kod kojih se isplauju naknade po osnovi socijalnog osiguranja i nezaposlenosti. Svi ti rashodi se pokrivaju poreskim prihodima, jer drava najpre mora da ostvari neke prihode, da bi uopte mogla da troi. Porezna poltika je osnovni instrument formiranja javnih prihoda, pokria budetskih rashoda i zadovoljavanja javnih potreba. Iz toga bi se mogao izvui zakljuak, da bi osnovni cilj oporezivanja bio osiguranje dovoljnih sredstava za obavljanje razliitih funkcija drave. Porezi takoe mogu biti podeljeni u tri razliite grupe: 1. Porezi na dohodak privatnih lica i korporacija; 2. Porezi na potronju (porezi na promet, akcize, carine); 3. Porezi na imovinu.5 U ekonomskoj literaturi emo esto naii na podelu poreza koju ine dve vrste dravnih prihoda. Re je o direktnim (neposrednim) i indirektnim (posrednim) porezima. putem direktnih poreza drava oporezuje razliite oblike dohotka (plate, profite,rente i kamate), dok indirektni porezi predstavljaju poreze na potronju (porez na promet roba i usluga,akcize carine i druge uvozne dadbine, porez na promet nekretnina i prava, poklone i naslea).

Dr. Slobodan Cvetanovi Dr. Duanka Jovovi: Praktikum iz ekonomije str. 101

JAVNI RASHOD Drava odluuje o javnoj potronji i o porezima radi pokrivanja javnih izdataka u okviru svoje fiskalne politike, gde su najvanije odluke o dravnom budetu. Poto su javni izdaci istovremeno deo agregatne tranje od koje zavisi visina stvarnog drutvenog proizvoda, fiskalna politika utie na opti nivo zaposlenosti i stepen korienja proizvodnih kapaciteta, ime predstavlja sastavni deo dravne stabilizacione politike. Dravni tj. javni rashodi su rashodi drave i njenih organa, namenjeni finansiranju javnih potreba. Kao to smo razvrstali dravne prihode, na slian nain je mogue razvrstati i javne rashode, u zavisnosti od postavljenih kriterijuma. Jedan od moguih pristupa u njihovoj podeli je sledei: 1. Rashodi dravnog sektora u okviru kojih spadaju zarade zaposlenih u dravnim slubama, a takoe i plaanja ovog sektora na ime kupovine razliiitih roba i usluga neophodnih za funkcionisanje brojnih dravnih organa. 2. Dravni investicioni rashodi povezani sa izgradnjom mnogobrojnih objekata infrastrukturnog karaktera (putevi, aerodromi, pruge). 3. Transferna plaanja sektoru stanovnitva u okviru kojih dominiraju izdaci na ime penzija, osiguranja za sluaj nezaposlenosti i tome slino. 4. Kamata na dravne dugove.6 Postoje dve vrste rashoda. U prvu grupu rashoda spadaju dravni rashodi na kupovinu roba i usluga, na plate dravnih i vojnih inovnika, za izgradnju i odravanje infrastrukture (putevi, komunikacije i slino), to sve nazivamo robnom javnom potronjom i obeleavamo sa G. U drugu grupu rashoda dolaze dravna plaanja i penzije, naknade za nezaposlene, izdaci za socijalno osiguranje, premije, regresi i subvencije preduzeima i naknada gubitaka javnim preduzeima. Ovi oblici javnih izdataka se nazivaju transfernim plaanjima, to oznaavamo sa B. Trnsferna plaanja ne poveavaju drutveni proizvod, jer ona kao protivteu nemaju stvaranje nove vrednosti ili proizvodnju novih roba. Ona jednostavno predstavljaju preraspodelu drutvenog proizvoda tako to se porezima oduzima deo dohodka jednim licima i transferie drugim licima. Na drugoj strani, robna

Dr. Slobodan Cvetanovi Dr. Duanka Jovovi: Praktikum iz ekonomije str. 101-102

potronja drave stvara novi proizvod, poto ona podrazumeva predhodnu proizvodnju tih roba u preduzeima, stvaranje odgovarajuih faktorskih dohodaka za radnike i vlasnike u tim preduzeima, to sve daje dodatnu kupovnu snagu domainstvima. Zbog toga se javna robna potronja ukljuuje u obraun drutvenog proizvoda. C+I+G

C+I+G-Tp G
C

Tp

Domainstva

Drava B - Tp

Preduzea Y

Y+B-Tp

Slika 1.1. poloaj drave u okviru krunog toka robe i novca. Preduzea plaaju faktorske dohotke domainstvima Y, koji se zbog postojanja drave umanjuju za iznos direktnih poreza Td, ali se uveavaju za transferne izdatke B. Ovako formirani raspoloivi dohodak domainstva deli se na potronju C i tednju S. Finalna potronja se poveava za iznos investicija I i dravnih robnih kupovina G. Tako dobijamo drutveni proizvod po trinim cenama. Od njega se oduzimaju indirektni porezi Tp i formira se drutveni proizvod po faktorskim cenama Y, koji preduzea isplauju domainstvima u formi faktorskih dohodaka.7

Tako sada moemo drutveni proizvod da obraunamo kao zbir privatne potronje, investicija i javne potronje: Y=C+I+G

CILJEVI, INSTRUMENTI I EFEKTI FISKALNE POLITIKE

7

Miroljub Labus: OSNOVI EKONOMIJE Dravni prihodi str. 152-153

Osnovni ciljevi fiskalne politike podudaraju se sa osnovnim ekonomskim ciljevima drutva, a to su: 1. Visoka (puna) zaposlenost; 2. Niska i stabilna inflacija; 3. Odriva platnobilansna pozicija; 4. Visok i stabilan privredni rast. Fiskalna politika moe imati i druge ciljeve kao to su: 1. Smanjenje ekonomske nejednakosti; 2. Smanjenje regionalnih razlika; 3. Unapredjenje ivotne sredine i dr. Ciljevi fiskalne politike se ostvaruju kroz javne prihode, javne rashode, fiskalni deficit i javni dug. Uticaj fiskalne politike na privredu zavisi kako od ukupnog (konsolidovanog) nivoa navedenih varijabli tako i od njihove strukture:
1. U sluaju prihoda bitna je podela na prihode od direktnih i indirektnih

poreza, fleksibilnih i nefleksibilnih poreza i dr. 2. U sluaju rashoda bitna je podela na rashode za nabavku roba i usluga i transfere, tekue i kapitalne rashode i dr. 3. U sluaju javnog duga relevantne su podele na unutranji (mogunost istiskivanja privatnog sektora) i spoljni javni dug (koristi se strana tednje), dug nominiran u domaoj i stranoj valuti i dr. Fiskalna politika utie na: 1. Tranju (poveanje, smanjenje i promena strukture); 2. Likvidnost privrede (deficit-poveanje,sufiicitsmanjenje likvidnosti); 3. Supstituciju roba i faktora prozvodnje usled promene relativnih cena (efekat supstitucije); 4. Promenu realnog dohotka gradjana i preduzea, koja utie na promenu njihove tranje i spremnosti za radne i preduzetnike napore (efekat dohotka).

Prva dva mehanizma deluju na tranju, trei deluje na ponudu, a etvrti na ponudu i tranju
8

Prva dva mehanizma deluju u kratkom roku i makroekonomske su prirode dok druga dva deluju u dugom roku i mikroekonomske su prirode.8

Instrumenti na osnovu kojih se realizuje fiskalna politika u nekoj zemlji su: 1. Budetski rashodi; 2. Budetski prihodi; 3. Javni dug; 4. Emisija novca u funkciji fiskalne politike. U kontekstu istraivanja logike delovanja ova etiri instrumenta fiskalne politike na razvojnu performansu privrede mogue je posebno posmatrati i analizirati uticaj prva dva instrumenta, a posebno delovanje druga dva instrumenta. Prvi uticaj je najkrae reeno oznaen kao delovanje budetskog deficita na razvojnu performansu, a drugi uticaj javnog duga na privredni rast. Tj. prvi aspekt se odnosi na istraivanje logike delovanja budeta na privredni rast u kratkom roku, a drugi na delovanje javnog duga na dugoroni rast.9

JAVNI DUG
8 9

www.google.com Dr. Slobodan Cvetanovi Dr. Duanka Jovovi: EKONOMIJA str. 209

Razlika izmeu veliine dravnih rashoda i prihoda predstavlja pozitivan ili negativan saldo budeta . Ovaj saldo nam govori o obimu kreditiranja ili pozajmljivanja javnog sektora. Kao to smo ve rekli, u savremenim uslovima drava ima vee rashode u odnosu na prihode. Zbir budetskih deficita drave predstavlja kategoriju javnog duga. Razlikujemo dve vrste javnog dugo i to: 1. Unutranji i 2. Spoljanji javni dug. Pored toga to se razlikuju unutrnji i spoljanji javni dug, razliit je i period na koji se drava zaduuje, pa razlikujemo: 1. Kratkoroni i 2. Dugoroni dravni dug. Kratkoroni dravni dug slui za pokrie dravnog deficita, dok dugoroni dug slui za podravanje privrednog rasta. Zaduivanjem i vraanjem javnog duga drava intervenie na tritu novca. Svojim operacijama drava utie na na visinu kamate i kurseve obveznica. Kupovinom i prodajom dravnih hartija od vrednosti drava deluje na smirivanje konjukture u inflacionim periodima, odnosno deluje na oivljavanje proizvodnje u recesionim periodima. Ukoliko se javni dug temelji na tednji, efekti takve politike su stabilizacionog karaktera, ali ako se javni dug bazira na zaduivanju drave kod centralne banke efekti takve politike bi bili inflacionog karaktera. Kreiranje novca bez robnog pokria. Takozvano deficitni finansiranje dovodi do kvalitativnih i kvantitativnih promena efekata javnog duga u privredi. Delovanje javnog duga u privredi moe biti monetarno, razvojno, stabilizaciono, redistributivno. Dravni dug produkuje brijne promene u alokaciji resursa iz privatnog u javni sektor ime se remeti trini mehanizam, poveavaju ukupni trokovi usled neefikasnosti upotrebe kapitala, a posledica svega toga je inflacija.10

FISKALNI EFEKTI NA PRIVREDNI RAST

INSTRUMENTI FISKALNOG DELOVANJA NA PRIVREDNI RAST
10

Dr. Slobodan Cvetanovi Dr. Duanka Jovovi: EKONOMIJA str. 213.

10

Problematika fiskalnog delovanja na privredni razvoj ogleda se u mobilizaciji akumulacionog potencijala, u sektorskoj orijentaciji investicija, u stimulisanju tehniko-tehnolokog progresa i primeni rezultata naunoistraivakog rada, u formiranju kadrova i naih znanja, u izgradnji objekata ekonomske infrastrukture , u promovisanju privrednog rasta i sl. Posredstvom diferencijalnog ili diferenciranog oporezivanja (tzv. selektivni filter), fiskalnih dedukcija i benificija, poreskih olakica i osloboenja, ubrzane amortizacije, fiskalne remize i sl. Ubrzani otpisi osnovnih sredstava omoguavaju sektoru privrednih preduzea da iskau manji profit za oporezivanje. U poreskim zakonodavstvima amortizacioni otpisi mogu se u celini odbiti od boima dohotka, ime se smanjuje osnovica za oporezivanje profita. Smanjivanje oporezivanog dela profita putem njihovog iskazivanja, kao amortizacionih otpisa, utie na rast amortizacionih fondova, a time i na poveavanje stepena samofinansiranja. Poreski kredit predstavlja odbitak od poreske osnovice investicionog dela dohotka dok fiskalna remiza predstavlja secifian fiskalni oprotaj u poreskom zahvatanju. Fiskalna stimulacija tednje instituie mehanizam privlaenja individualne tednje u vrednosne papire za razvojne prioritete sa naglaenim fiskalnim beneficijama, dok fiskalni razvojni stmulansi odraavaju potpuno fiskalno osloboenje razvoja mlade industrije i podizanju industrijaskih gnezda. U pojedinim zamljama koriste se razne forme fiskalnih olakica ili osloboenja u funkciji poveanog investiranja u infrastrukture ili reinvestiranje ostvarenog u vitalnim sektorima reprodukcije. Sektorska diferencijacija fiskalnih tereta i fiskalne beneficije na selektivnim osnovama u funkciji su podravanja razvojnih kapaciteta, otklanjanja strukturnih debalansa, podsticaj izvozne privrede i regionalne harmonizacije rasta na makroekonomskom planu, odnosno u funkciji delovanja na poveanja produkrtivnosti rada, uvoenje tehnikog progresa, na nacionalno korienje proizvodnih kapaciteta, na optimalnu alokaciju investicionih resursa, na mobilitet akumulacije i kadrova i na supsituciju izmeu proizvodnih faktora u korist vee zaposlenosti na mikroekonomskom planu. Fiskalna politika deluje na privredni razvoj i preko uvoza mehanike opreme ideficitarnog reproduktivnog materijala po smanjenim i ukinutim stopama

posrednih fiskaliteta (porezi na promet i carine, stvarajui podsticajne efekte na planu regionalnog i strukturnog razvoja).

11

Osnovni stimulans dolazi od od specijalnih poreskih olakica, koje koje se daju za investicije i osnovni kapital (olakice u vidu dozvoljavanja ubrzane amortizacije i umerenijeg oporezivanja rashoda na istraivanja i eksperimentisanja, nerasporeenog profita, gubitaka i dr.) kao i od angaovanja budeta u finansiranju tehniko-tehnolokih inovacija, naunoobrazovane, kulturno-prosvetne i socijalno-zdravstvene infrastrukture. Formiranje kapitala i njegova uloga u privrednom rastu kao i na dejstva koja bi izmenu i strukturu poreza izazvala kod tog formiranja danas dolaze u javnim finansijama do posebnog znaaja. Rezultati akademskih ekonomista ukazujuda najvei deo formoranja kapitala , koji utie na poveanje proizvodnje, moe se pripisati tehnolokom napretku i naunom progresu, koji dobijaju povlaeni poreski tretman. Poreski strunjaci ne bez razloga istiu da je ekonomska poreska pltika u oblasti privrednog rasta sloenija nego kada je re o poreskoj politici usmerenoj na stabilizaciju. Jer potrebno je formulisnanje poreske politike tako da se istovremeno podie nivo i kvalitet formiranja privrednog kapitala, zahteva paljivo usklaivanje ekonomskih elemenata fiskaliteta, s jedne strane, i strukturnih zahteva, s druge strane. U tom smislu, jedno od vanih pitanja u svakoj raspravi o poreskoj politici je pitanje poreskog dejstvapreko stomulansa, tj. kako se pomou prosenih i marginalnih stopa mogu izazivati stimulativna dejstva u oblasti proizvodnje, rada, investicija itd. Tuse misli na davanje razliitih poreskih bebficija i olakica preko diskriminatorskog oporezivanja. Isto tako, postoji opta saglasnost o tome da rashodi budeta igraju znaajnu ulogu u unapreivanju privrednog rasta. Problem se ovde odnosi na obim i vremensko doziranje ukupnih trokova, kao i na postizanje odgovarajue kombinacije vladinih trokova. U stvari tu se misli na razliita kompenzaciona plaanja koja vlada vri u granama delatnosti, kao to su poljoprivreda, brodogradnja, rudarstvo, industrija, nafta i dr. Ova transferna plaanja vre se, opet, u cilju ublaavanja dejstva tehnolokog napretka. Pored istaknutog, porez deluje i na korienje eksternih sredstava:
1. U pravcu privlaenja ulaganja u vrednosne papire i 2. U pravcu uticaja na privrednu aktivnost korporacija. Porez kao

takav ima dejstva na akcionarsko i obligaciono finansiranje investicija. Naime, korporacije ne plaaju porez na 85% dohotka ostvarenog u obliku dividendi dobijenih po osnovu plasmana sopstvenog kapitala u drugim korporacijama.
12

Reguliui poresko optereenje drava utie na formiranje interesa za plasman novih kapaciteta. Jer, angaovani kapital u obligacije dobija za uzvrat kamatu koja se isplauje iz tekueg dohotka. Na tako steeni dohodak primaoci kamate plaaju porez . Tim putem drava moe stimulisati interes na plasman kapitala za slojeve sa niskim dohocima. Oslobaanjem od plaanja ovih uivalaca visokih dohodaka stimulativno drava moe da deluje na plasman kapitala i onda ako je kamatna stopa nia nego kod drugih vrednosnih papira. Ovim akcijama neke drave prikljuuju i druge fiskalne koncesije: 1. Fiskalne privilegije u cilju podravanja rasta individualne tednje; 2. Posebne poreske olakice koje daju koje se daju industriji i njenim grupacijama; 3. Premiranje izvoza; 4. Stimulisanje investicija radi reavanja problema regionalnog razvoja i 5. Privlaenje privatnog kapitala u ekonomsku infrastrukturu. 11

FISKALNI EFEKTI U PRIVREDAMA U RAZVOJU

U nerazvijenim zemljama preko fiskaliteta se mobilie akumulacija i upuuje fiskalnim mehanizmom u propulzivne grane proizvodnog sektora. Putem
11

Prof. Dr. Marko Radii; Prof. Dr. arko Risti i Prof. Dr. Slobodan Komazec PORESKI SISTEMI I POLITIKA str. 293-294.

13

poreza na potronju, poreza na poljoprivredu kao i porezom na line dohotke, ubiraju se i koncentriu finansijska sredstva u budete ili fondove za finansiranje privrednih investicija. Putem nacionalizovanja pojedinih privrednih punktova drava ostvaruje jedan deo finansijskih sredstava, koji su bili plod ili stranog kapitala ili privrednog vlasnitva. Prikupljena finansijska sredstva drava plasira u izgradnju objekata ekonomske infrastrukture. Za alimentiranje potrebe privrednog razvoja se u nerazvijenim zemljama koriste inostrani krediti (i pomoi), ostvarena sredstva prilikom izvoza, uvoz stranog kapitala i monetarna emisija. Puem finansijskih sredstava iz ovih izvora drava utie na direktan nain na ritam nacionalnog dohotka. Javna vlast u zemljama u razvoju putem finansiranja javnih potreba ostvaruje dopunski efekat na privredni rast. Alimentiranjem potreba na terenu obrazovanja, prosvete, zdravstva i socionalnog osiguranja javna vlast preko javnih finansija ( javnih rashoda) posebno utie na dinamiku nacionalnog dohotka. Ritam ekonomskog razvoja u nerazvijenim zemljama uglavnom je nezadovoljavajui. Akceleracija rasta moe da se ostvari zahvaljujui rastu javnih rashoda opremanja proizvodnog sektora. Fiskaliteti, kao finansijsko sredsrvo vladine politike za upravljanje razliitim sektorima, treba da su sposobni da redukuju dohotke viih slojeva stanovnitva, da poveaju javnu tednju jednog dela dohotka nosilaca visokih dohodaka u javnu kasu i izjednaavanja dohotka. Poveanje stopa indirektnih poreza ima za posledicu koenje potronje i uveanje javnih prihoda u dravnoj blagajni. Meutim, kako su poreski sistemi nerazvijenih zemalja uglavnom nesavreni, nefleksibilni i defektni, to od njih javna vlast ne moe mnogo oekivati. Uinci ovakvih poreskih sistema su skromni. Stoga se u javnim finansijama nerazvijenih zemalja postavlja problem kako uravnoteiti budet kada su javni rashodi poveani zbog privrednog rasta. Usled nedostatka poreskih prihoda, s jedne strane, i tednje s druge strane, moe se pribei forsiranoj tednji posredstvom inflacije radi pokria investicionih rashoda. Takav metod ili model finansiranja privrednog razvoja preko emisionog instituta uglavnom je praksa veine zemalja u razvoju. Polivalentnost funkcija sistema javnog finansiranja mehanizmima rashodnih i prihodnih finansijskih tokova javne potronje, odnosno budetskih i fondovskih finansijskih institucija na ekonmskim relacijama tednja investicija rast fiskaliteta javni rashodi - Goverment spending inkorporirana je u optimalnoj strategiji Stop - go budgetary policy. Budetsko deficitarno finansiranje kao rezultat porasta ekonomskih transfera redistributivnim i stabilizacionim funkcijama, i kao rezultat porasta privrednih investicija budetski alimentiranih sa alokativnim i razvojnim funkcijama u pravilu vodi budetskoj nesolventnosti sa kompenzacijom javnog i monetarnog
14

finansiranja. Uzajmljeni resursi difuzionim mehanizmima transfernih i investicionih rashoda redistribuiraju akumulaciju i promoviu stabilan privredni rast, dok monetarni resursi izvode inflatorni gep sa negativnim implikacijama na budui razvoj. Problematika uticaja fiskaliteta na privredni razvoj ne iscrpljuje se samo u tome. Ona je znatno ira. Ona zapravo ne obuhvata samo uveanje investicionog volumena. Problematika fiskalnog delovanja na privredni razvoj ogleda se u sektorskoj orijentaciji investicija, u ubrzanoj amortizaciji, u diferenciranom oporezivanju, oslobaanja fiskalnog tereta uvezene mehanike opreme, povlaenom tretmanu privrednog razvoja, stimulisanju tehnikih inovacija, itd.

NEEFIKASNOST FISKALNE POLITIKE

15

Narodna banka moe putem emisije novca privremeno da utie na porast drutvenog proizvoda i zaposlenosti, dok je njen trajan uticaj iskljuen i vodi u inflaciju. Neefikasnost fiskalne politike postoji zbog toga to javna potronja samo privremeno podie agregatnu tranju i drutveni proizvod. Porast javnih izdataka, uz dato poresko optereenje, dovodi do poveavanja deficita javne potronje. Ovaj deficit mora na neki nain da se finansira. Ako se finansira iz tednje na tritu kapitala, onda e doi do smanjenja privatne tednje raspoloive za investiranje. Kamatna stopa a porasti, a investicije e se smanjiti. Nastaje efekat potiskivanja investicija. Sa smanjenjem investicija pada agregatna tranja i drutveni proizvod. Zbog efekta potiskivanja investicija fiskalna politika je neefikasna i ne moe dase upotrebi radi podizanja drutvenog proizvoda i smanjenja nezaposlenosti. Istovremeno, aktivna fiskalna politika poveava javni dug putem podizanja deficita javne potronje. Na tritu novca kamatna stopa ne utie mnogo na potranju za novcem. Zato porast novane mase zahteva drugaiji mehanizam prilagoavanja ponude i tranje novca. Ne menja se kamatna stopa da bi se izjednaile ponuda i tranja novca, nego se menja nivo cena. Emisija novca direktno vodi u inflaciju i ne utie na kamatnu stopu, investicije i agregatnu tranju. Postoji jedna blaa varijanta ovog shvatanja. Ona takoe polazi od hipoteze da kamata ne utie mnogo na potranju za novcem, ali smatra da realna kamatna stopa utie na investicije i agregatnu tranju. Porast novane mase ne mora da se direktno odrazi na porast cena, nego moe doi i do pada kamatne stope, a sa njom rastu investicije i agregatna tranja. Kljuno je pitanje kada e porast novane mase odmah izazvati porast cena, a kada nee izazvati pad realne kamatne stope. Odgovor je sledei. Ako je porast novane mase oekivan i tano predvien od strane privrednih subjekata, odmah e doi do porasta cena, jer e oni svoja oekivanja o rastu novane mase da ugrade u cene. Ako ipak ovaj porast novane mase nije bio predvien i ako ga zbog toga privredni subjekti nisu ugrdili u svoje cene, onda e doi do pada realne kamatne stope i do porasta investicija i agregatne tranje. Naravno, ako se neoekivani porast emisije novca nastavi, on vie nee predstavljati iznenaenje za privredne subjekte i oni e automatski da podiu cene. Tog momenta e prestati mogunost uticaja novane mase na rast drutvenog proizvoda.

Shvatanje o neefikasnosti monetarne politike se pripisuje kejnzijanskoj koli, dok se stav o neefikasnosti fiskalne politike i ogranienom dejstvu i jedne i druge

16

politike duguje monetaristima. Ova debata je za nas interesantna jer se, izmeu ostalog vodi i o deficitu javne potronje i njegovom uticaju na drutveni proizvod. Sada moemo da ponudimo odgovor na pitanje zato drava stalno ne poveava svoju potronju i ne pokriva je iz svojih poreza? Zato drugim reima drava ne insistira na efektu uravnoteenog budeta i da tim putem utie na rast drutvenog proizvoda? Odgovor lei u delovanju efekata potiskivanja investicija. Rast dravnih rashoda koji ne poveava javni deficit, jer se poveani dravni izdaci finansiraju iz porasta poreza, ne mora da dovede do odgovarajueg smanjenja agregatne tranje. Stvar je konkretne procene koji e od ova dva efekta u datoj situaciji imati snaniji uticaj. O tome meu ekonomistima ne mora nuno da postoji saglasnost. Dijagnoza stanja u privredi je jedna stvar, a preporuke za voenje fiskalne politike druga stvar i ekonomisti ne moraju podjednako da budu dobri u oba sluaja. I na kraju ove rasprave o ekonomskoj politici upotrebiemo IS-LM model na slici 1.2. da ilustrujemo jedno i drugo ekstremno stanovite. Na levoj slici (a) IS kriva je vertikalna jer kamatna stopa slabo utie na investicije. Ako bi dolo do poveanja emisije novca kriva LM bi se pomerala navie, to bi samo imalo za posledicu da rastu kamatne stope, ali agregatna tranja se ne bi menjala. Zato je monetarna politika neefikasna. Umesto nje fiskalna politika je efikasna. Sa poveanjem javne potronje G od nivoa G0 na nivou G1, pomera se udesno IS kriva, to podrazumeva i rast kamatnih stopa, ali i rast drutvenog proizvoda sa nivoa Y0 na nivou Y1 . pristalice ovog shvatanja o efikasnosti fiskalne politike veruju da e uticaj javne potronje na agregatnu tranju nadvladati suprotan uticaj rasta kamatnih stopa na pad investicija (investicije, po njima, slabo reaguju na kamatne stope). Na desnoj slici (b) prikazano je shvatanje o neefikasnosti fiskalne politike . eventualni rast javne potronje bi privremeno pomerio navie IS krivu, to bi dovelo do porasta kamatnih stopa i pada investicija, koje bi vratile natrag IS krivu u prethodni poloaj. Zato je ucrtana samo jedna IS kriva koja, inae, reaguje na promenu kamatnih stopa. Na drugoj strani potranja za novcem ne zavisi od kamatne stope, tako da je LM kriva horizontalna. Ako bi nepredvieno dolo porasta novane mase od M0 na M1, palabi realna kamatna stopa, to bi podstaklo rast investicija i agregatne tranje. Ovo bi sa svoje strane povealo drutveni proizvod od Y0 na Y1. Takav rast je jednokratan i ne postoje trajnije mogunosti da

17

se kriva LM pomeri nanie zbog porasta novane mase. U takvim okolnostima dolo bi do porasta cena i LM kriva bi se pomerila navie.12 IS(G0) IS(G1) LM R1 R0 LM(M1) LM(M0)

Y0 (a)

Y1

Y0 (b)

Y1

Slika 1.2. Kejnzijanci protiv monetarista. Na levoj slici (a) IS kriva je vertikalna jer kamatna stopa slabo utie na investicije. Poveanje emisije novca pomera navie krivu LM to dovodi do rasta kamatne stope, ali agregatna tranjase ne menja. Zato je monetarna politika neefikasna. Umesto toga, poveanjem javne potronje od G0 na G1, pomera se udesno IS kriva, to podrazumeva i rast kamatnih stopa, ali i rast drutvenog proizvoda sa Y0 na Y1. Fiskalna politika je efikasna. Na desnoj slici (b) je ucrtana samo jedna IS kriva, jer rast javne potronje izaziva rast kamatnih stopa i pad invedticija, tako IS zadrava svoj ploaj. Fiskalna politika je neefikasna. Potranja za novcem ne zavisi od kamatne stope i LM kriva je horizontalna. Ako bi nepredvieno dolo do porasta novane mase od M0 NA M1, pala bi realna kamatna stopa, to bi podstaklo rast investicija i agregatne tranje. Drutveni proizvod bi jednokratno porastao od Y0 na Y1. Monetarna politika je efikasna samo ako privredni subjekti ne predvide rast novca.13

LIERATURA
12 13

Miroljub Labus: OSNOVI EKONOMIJE Neefikasnost fiskalne politike str.251-252 Miroljub Labus: OSNOVI EKONOMIJE Neefikasnost fiskalne politike str. 252

18

 Miroljub Labus Osnovi ekonomije Prof. Dr. Marko Radii, prof.dr. arko Risti, prof. Dr. Slobodan Komazec Poreski sistem i politika Dr. Slobodan Cvetanovi, Dr. Duanka Jovi Ekonomija Dr. Slobodan Cvetanovi, Dr. Duanka Jovi Praktikum iz ekonomije

www.google.com

Rendi arls Eping Vodi za poetnike

SADRAJ
19

UVOD.......................................................................................................................2 POJAM FISKALNE POLITIKE............................................................................3 PORESKA POLITIKA.............................................................................................5 JAVNI RASHODI....................................................................................................6 CILJEVI, INSTRUMENTI I EFEKTI FISKALNE POLITIKE...........................8 JAVNI DUG............................................................................................................10 FISKALNI EFEKTI NA PRIVREDNI RAST......................................................11 FISKALNI EFEKTI U PRIVREDAMA U RAZVOJU........................................14 NEEFIKASNOST FISKALNE POLITIKE..........................................................16

20