Uvod u javne finansije

dr Slavko Vukša
mr Ivan Milojević
kabinet 209

1
 Sadržaj predavanja
 Opšte o javnim finansijama

 Fiskalno opterećenje

 Ograničenja države i tržišta

 Javni rashodi

2
 Uvodna razmatranja:
 Kako država utiče na privredu?
 Šta bi država trebala da radi?
 Zašto se neke aktivnosti obavljaju u privatnom,
a neke u javnom sektoru?
 Da li bi država trebalo da čini više nego što sada
čini, ili manje?
 Da li bi država trebala da radi nešto drugo, ili da
promeni način svog rada?
 Da li bi njena ekonomska uloga trebala da bude
efikasnija?

3
Opšte o javnim finansijama 1

Finansije

U užem smislu U širem smislu

Monetarne Javne

Bankarske Monetarne

Finans. tržišta i HOV Poslovne

Javne

Međunarodne

4
 Opšte o javnim finansijama 2
 Javne finansije predstavljaju ekonomsku
aktivnost države u procesu prikupljanja i
trošenja finansijskih sredstava, a u
nastojanju zadovoljenja javnih potreba i
ostvarenja državne intervencije u privredi.

5
Opšte o javnim finansijama 3
Klasične
funkcije
države

Vanredne Međunarodna
funkcije bezbednost

Javne
Ekonomska potrebe Unutrašnja
politika i
bezbednost
privredni
razvoj

Društvene Socijalna
delatnosti sigurnost

6
 Opšte o javnim finansijama 4
Institucije javnih finansija

 Javni rashodi
 Javni prihodi
 Budžet
 Finansijsko izravnanje
 Javni zajam

7
 Opšte o javnim finansijama 5
Odnos javnih finansija i drugih naučnih disciplina

 Nauka o finansijama je kompleksna nauka koja u sebi

uključuje više grana finansijske discipline: ona je
agregat ekonomskih, socijalnih, političkih i pravnih
elemenata, i zahteva saradnju ekonomista, pravnika i
sociologa

 Zbog složenosti finansijskog fenomena, jasno je da ga

jedna nauka ne može u celini upoznati, stoga se bar tri
discipline bave finansijskim pojavama:
1. Nauka o finansijama;
2. Finansijsko pravo;
3. Finansijska politika.

8
 Opšte o javnim finansijama 6
 Zadatak nauke o finansijama jeste da teorijskim
istraživanjima utvrdi stalne odnose između uzroka i
posledica, odnose između dva ili više finansijskih
fenomena i njihovu vezu prema njihovoj stvarnoj
materijalnoj povezanosti
 Finansijsko pravo podrazumeva skup pravnih propisa
kojima se uređuje prikupljanje, raspodela i trošenje
sredstava potrebnih za funkcionisanje javnopravnog tela.
Deli se na poresko i budžetsko pravo
 Finansijska politika nije nauka u pravom smislu te reči,
već je više veština koja pokazuje sredstva i puteve ka
postizanju ciljeva, koji su prethodno objašnjeni teorijom

9
 Opšte o javnim finansijama 7
Razvoj nauke o javnim finansijama:
Stara Grčka i Rim (stari vek)

U robovlasničkom društvu su državi, kao sili iznad društva i kao aparatu

vladajuće klase, u potčinjavanju slabijih društvenih slojeva bila potrebna
sredstva, u prvom redu za održavanje državnog aparata

Feudalizam

Pojavom feudalizma, kao novog društveno ekonomskog sistema

nestala je i javna privreda, a robovlasničku privredu je zamenila
naturalna privreda. Pojedini članovi zajednice su bili obavezni da
obavljaju određene dužnosti (odbranu zemlje i održavanje pravnog
poretka), za šta su sami obezbeđivali novac na osnovu besplatnih
poseda (feuda) i besplatne radne snage (kmetova)

10
 Opšte o javnim finansijama 8
Kraj srednjeg veka

Razvojem zanatstva i gradske privrede menja se i dotadašnji način

upravljanja državom, tako da nastaju posebni organi i ustanove u kojima
se zapošljavaju ljudi koji vrše državne funkcije kao trajno zanimanje, što u
suštini predstavlja začetak moderne državne organizacije.

Merkantilizam (XVI – XVII vek)

Smatrali su da se bogatstvo stvara u prometu, zbog čega po njima

finansijska politika treba da bude usmerena ka prometu, da bi se na taj
način naciji obezbedilo što više novca, zbog čega se i zalažu za uvođenje
uvoznih carina, koje bi onemogućavale odliv novca

Fiziokrati (druga polovina XVIII veka)

Osnovno shvatanje fiziokrata u odnosu na finansijsku materiju se

zasnivalo na njihovom osnovnom stavu da se višak vrednosti stvara u
zemljoradnji, tako da je po njima najracionalnije uvođenje samo jednog
jedinog poreza – poreza na zemljoradnju
11
 Opšte o javnim finansijama 9
Građanska ekonomska misao (kraj XVIII i početak XIX veka)

Privredni prosperitet, prema učenju Smita i Rikarda, može se obezbediti

samo ekonomskim slobodama. Na državu njeno mešanje u privredu su
gledali negativno. Državni rashodi su po njima neekonomsko trošenje koje
usporava ekonomski prosperitet društva,tako da država treba što manje
da zahvata privatne dohotke i akumulaciju

Savremena građanska teorija (javlja se sa I svetskim ratom)

Pojava Velike ekonomske krize je pokazala da se teško može spasiti

kapitalistički sistem bez državne intervencije, tako da se javljaju nove
ideje koje zastupaju potrebu aktivnog korišćenja finansijskih
instrumenata u regulisanju privrednih tokova, označavajući time
formiranje savremene fiskalne politike

Ekonomija ponude (drga polovina 70-tih godina)

Fiskalnom politikom treba delovati preko redukovanja fiskalnog

opterećenja na podržavanje privatne inicijative. Zagovaraju svođenje
uloge države na tolerantnije granice 12
 Fiskalno opterećenje 1
 U savremenim državama značajan deo
nacionalnog dohotka se zahvata i redistribuira
putem fiskalnih instrumenata (i preko 40%)

 Kod definisanja fiskalnog opterećenja, preko

odnosa javnog sektora i GDP-a, postoji dilema
da li javni sektor treba izraziti reko javnih
prihoda ili preko javnih rashoda?

13
 Fiskalno opterećenje 2
 Problem sa javnim rashodima:
 Mnogi javni rashodi se višestruko prikazuju, budući da
nije moguće isključiti sva transferna davanja;
 Javni rashodi se finansiraju delom i iz prihoda koji nisu
uzeti od privrede i stanovništva i koji ne predstavljaju
pritisak za obveznike (npr. - javni zajmovi ili donacije)

 Kod javnih prihoda treba uzeti samo prihode

fiskalnog tipa (poreze, doprinose, takse, naknade i
sl.) a ne treba uključivati nefiskalne prihode jer
oni nisu teret za obveznike (prihodi od
privatizacije, javni zajmovi, donacije i sl.)

14
 Fiskalno opterećenje 3

Fo = Javni prihodi (fiskalni) / GDP

 Fiskalno opterećenje se može posmatrati i

parcijalno:

 Konkretna vrsta fiskalnog prihoda / GDP;

 Fiskalno opterećenja na nivou regiona;
 Fiskalno opterećenja na nivou konkretnog
poreskog obveznika.

15
 Fiskalno opterećenje 4
 U finansijskoj literaturi se javlja i pojam
relativnog poreskog pritiska
 Govorimo o relativnom poreskom pritisku
kada fiskalno opterećenje dovedemo u
vezu sa svim koristima koje se kroz javne
rashode vraćaju poreskim obveznicima
 Dakle, teorijski je moguće da fiskalno
opterećenje bude i povećano, a da to ne
smeta poreskim obveznicima

16
 Fiskalno opterećenje 5
Država 1965 1985 2003
Švedska 35.0 48.2 50.8
Danska 29.9 47.4 49.0
Belgija 31.2 45.6 45.8
V. Britanija 30.4 37.7 35.3
Irska 24.9 35.0 30.0
SAD 24.7 25.6 25.4
Meksiko - 17.0 19.5
EU-15 27.9 38.5 40.6
Srbija, - 32.4 44.8
Jugoslavija

 Fiskalno opterećenje vs demokratija?!

17
 Буџетски и фискални ефекти у земљама ЕУ у 2006. години
ГДП у per capita Дефици
ГДП у % у Јавни дуг Инфлац Незапос
милијардама ГДП за т
ЕУ за % oд ија леност
Државе америчких 2006. % од
2006. GDP % %
долара у 2006. GDP
Европска Унија 13 840.8 100.0% 27 849 63.8 -2.6 2.0 7.5
Немачка 2 698.7 19.5% 32 684 66.0 -3.7 1.8 7.7
Уједињено Краљевство 2 229.4 16.5% 32 949 41.6 -3.2 2.0 5.4
Француска 1 998.2 14.4% 31 377 65.6 -3.7 1.8 8.4
Италија 1 791.0 12.9% 30 383 105.8 -3.0 2.2 6.7
Шпанија 1 203.4 8.7% 28 810 48.9 -0.3 2.7 8.6
Пољска 556.9 4.0% 14 609 43.6 -3.7 2.3 10.5
Холандија 549.7 4.0% 33 079 55.7 -2.5 1.5 3.6
Белгија 353.3 2.6% 33 908 95.6 -0.1 2.7 7.8
Аустрија 298.7 2.2% 36 189 65.2 -1.3 2.0 4.5
Шведска 296.7 2.1% 32 548 51.2 -1.4 0.8 6.3
Грчка 274.5 2.0% 24 733 106.5 -2.8 3.2 8.7
Данска 203.5 1.5% 37 399 42.7 -2.8 1.7 3.2
Румунија 202.2 1.5% 9 100 21.2 -4.0 3.7 4.5
Словачка 101.2 0.7% 18 705 36.9 -2.9 2.5 10.8
Бугарска 82.5 0.6% 10 844 24.8 -4.0 6.5 7.8
Луксебург 35.2 0.2% 76 025 7.5 -1.1 3.2 5.0
Литванија 34.4 0.2% 15 061 14.4 -0.8 6.6 6.3
Естонија 25.8 0.2% 19 243 4.9 -1.8 4.6 4.2
Малта 8.5 0.1% 21 081 75.0 -5.2 2.1 18 6.8
 Ograničenja države i tržišta 1
 Postoje četiri glavna razloga za sistemske neuspehe
države u ostvarivanju njenih proklamovanih ciljeva:
1. Ograničene informacije
2. Ograničena kontrola reakcija tržišta
3. Ograničena kontrola nad birokratijom
4. Ograničenja koja nameću politički procesi

 Kao i ostali ekonomisti, i stručnjaci za javni sektor se

bave sledećim osnovnim pitanjima:

1. Šta će se proizvoditi
2. Kako će se proizvoditi
3. Za koga proizvoditi
4. Kako se ove odluke donose

19
 Ograničenja države i tržišta 2
 Sa druge strane, sledećih šest osnovnih
nesavršenosti tržišta pružaju argumentaciju
za aktivnost države:
1. Nesavršena konkurencija;
2. Javna dobra;
3. Eksterni efekti;
4. Nepotpuna tržišta;
5. Nesavršene informacije;
6. Nezaposlenost i drugi makroekonomski poremećaji.

20
 Javni rashodi 1
 Javni rashodi predstavljaju sistem zadovoljenja državnih potreba,
izraženih u novcu.

 Javni rashodi su namenjeni da zadovolje:

 1) Opšte potrebe (vojska, policija, ministarstva i dr.)
 2) Zajedničke potrebe (socijalno osiguranje, penzijsko,
zdravstveno itd.)
 3) Sistem podsticaja razvoja (državne intervencije u privredi)

 Karakteristike javnih prihoda:

1. Načelo opšteg interesa;
2. Umerenost;
3. Načelo štednje;
4. Načelo zakonitosti.

21
 Javni rashodi 2
 Podela javnih rashoda:
1. Redovni i vanredni;
2. Prema objektu (lični i materijalni);
3. Prema subjektu trošenja (centralni na nivou
države, na lokalnom nivou);
4. Proizvodni i transferni;
5. U novcu i naturi;
6. Produktivni i neproduktivni;
7. Odgodivi i neodgodivi;

22
 Javni rashodi 3
 Uzroci rasta javnih rashoda:
1) prividni:
- Smanjenje kupovne snage novca
- Promene u tehnici iskazivanja javnih
rashoda
- Promene veličine teritorije i stanovništva

23
 Javni rashodi 4
2) Stvarni
- politički (za vojsku, rešavanje pitanja

životne sredine itd.)

- ekonomski (porast dohotka po stanovniku,

jačanje zemlje itd.)

- finansijski (više prihoda utiče na

povećanje rashoda)

24
 Javni rashodi 5
Teorija filtera
Teorija akceleratora
Teorija održanja
Teorija multiplikatora

25
 Nauka o finansijama je jedna od
bazičnih iz grupacije ekonomskih
nauka. Predmet njenog izučavanja
jesu novčani odnosi, vezani za
prikupljanje, koncentraciju,
raspoređivanje i trošenje novčanih
sredstava, pomoću kojih se
ostvaruju potrebe privrede i društva
u celini.
sef_ivan@yahoo.com
26