SISTEM I POLITIKA OPOREZIVANJA KAMATA I DIVIDENDI

• U oblasti oporezivanja kamata egzistiraju različita

rešenja, koja je savremena fiskalna praksa
prihvatila i to: 1) Ne oporezuju se ni kamate od
štednih uloga, niti kamate od obveznica, i 2)
Oporezuju se kako kamate na štedne uloge, tako i
kamate od obveznica. (3) Ne oporezuju se kamate
od štednih uloga, a oporezuju se kamate od
obveznica i (4) Oporezuju se kamate od štednih
uloga, a ne oporezuju se kamate od obveznica.
• Stope oporezivanja kamata u evropskim zemljama
variraju od zemlje do zemllje:
• 29% u V. Britaniji, 25% u Belgiji, 10% u Nemačkoj, 35% u
Švajcarskoj, 20% u Španiji i 30% u Italiji. Holandija je
oporezivanje kamata na štednju uvela 1.1.1988. godine,
dok Austrija sada pokušava da uvede oporezivanje po
stopi od 20%. U Francuskoj se kamate oporezuju u
sastavu ukupnog prihoda.
• Jedino Švedska, Luksemburg i Danska ne oporezuju
kamate.
• Svrha oporezivanja nije obezbeđenje fiskalnih prihoda
države, već da se zaustavi bekstvo kapitala u
neproduktivna “skloništa”. Jednostavno, cilj je da se
kapital usmeri u razvoj. Tako kamatna i poreska politika
postaju instrument razvojne politike,
• U sistemima oporezivanja dividendi su četiri modaliteta
izbegavanja dvostrukog oporezivanja, i to:
• (1) oporezuje se samo neraspoređena dobit, dok se ne
oporezuje deo dobiti koje kompanije (akcionarsko preduzeće)
raspodeljuje u vidu dividendi,
• (2) raspodeljena dobit u vidu dividendi se oporezuje po nižoj
stopi, dok se neraspoređena dobit oporezuje po znatno višoj
poreskoj stopi (npr. Japan),
• (3) plaćeni porez na raspodeljenu dobit u vidu dividendi od
strane akcionarskog društva delimično se odbija od poreza na
lični dohodak, koji plaćaju akcionari (npr. SAD) i
• (4) oporezuje se, simultano, i dobit akcionarskog društva (u vidu
poreza na dobit preduzeća) i dividende akcionara, koje isplaćuje
kompanija, što u kumulativu dovodi do dvostrukog oporezivanja.