Prihodi u javnim finansijama

dr Slavko Vukša
mr Ivan Milojević
kabinet 209

1
 Sadržaj predavanja
 Opšte o javnim prihodima

 Vrste javnih prihoda

 Razvoj javnih prihoda

 Klasifikacija javnih prihoda

2
 Javni prihodi 1
 Javni prihodi su novčana sredstva koja država
prikuplja radi pokrivanja javnih rashoda

 Javni prihodi su transakcije koje povećavaju

neto imovinu države na svim nivoima vlasti

 Karakteristike javnih prihoda:

1. Ubiraju se u novcu;
2. Redovno se ubiraju;
3. Plaćanja ne dovode u pitanju imovinu;
4. Služe podmirivanju troškova opšteg karaktera.

3
 Javni prihodi 2
 Osnovni oblici javnih prihoda:
1. Porezi;
2. Prihodi od javne imovine;
3. Doprinosi;
4. Takse;
5. Carine;
6. Parafiskalni prihodi;
7. Primarna emisija centralne banke;
8. Javni dug;
9. Pokloni i sl.
4
 Javni prihodi 3
 Prvi oblik prikupljanja prihoda u prvobitnoj ljudskoj
zajednici, kojima su se zadovoljavale javne potrebe su
bili darovi
 U robovlasničkim državama, robovski rad je bio
egzistencijalna osnova društva
 Najznačajniji izvori prihoda u feudalizmu su bili prihodi
od domena (prihodi koji su vladari ubirali od svojih
poseda), jer se smatralo da je sva zemlja u vlasništvu
države, a da se svi ostali samo uživaju plodove sa zemlje
koja im je data u zakup. Osim toga, važan izvor prihoda
su predstavljali prihodi po osnovu korišćenja nekih prava
koje je država dala u zakup – pravo kovanja novca,
pravo lova i ribolova, pravo korišćenja mostova .

5
 Javni prihodi 4
 Kao posledica povećavanja državnih teritorija,
plaćanje vojnika, kao i česti ratovi, uzrokovali su
i porast prihoda od poreza u ukupnim prihodima
 U kapitalizmu, prihodi ubirani oporezivanjem
zauzimaju središnje mesto u ukupnim prihodima,
tako da poreski sistem kapitalističkih država
karakteriše:
 Proširenje kruga poreskih obveznika
 Povećanje broja poreskih oblika
 Povećanje poreskog opterećenja

6
 Javni prihodi 5
 Podela javnih prihoda:
1. Originiarni i derivativni;
2. Javnopravni i privatnopravni;
3. Prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica;
4. Povratni i nepovratni;
5. Širih i užih teritorijalnih jedinica;
6. Namenski i nenamenski;
7. Prihodi u novcu i prihodi u naturi;
8. Redovni i vanredni.

7
 Javni prihodi 4
Javni prihodi

Redovni Vanredni

Nefiskalni Fiskalni

Porezi
Iz imovine
Iz prihoda
Iz rashoda

Doprinosi

Takse

Naknade

Ostali

8
 Međunarodne klasifikacije javnih
prihoda
U teoriji i praksi javnih finansija do sada su sačinjene i u upotrebi
su četiri zvanične klasifikacije javnih prihoda.
Prva
Neposredno nakon II Svetskog rata,pojavila se klasifikacija UN
pod nazivom Sistem nacionalnih računa (SNA). SNA95
trenutno važeći.
Druga
Evropski sistem integrisanih ekonomskih računa (ESA).
Treća
Klasifikacija koju je za svoje potrebe sačinio Međunarodni
monetarni fond (GFS).
Četvrta
Klasifikacija koju je sačinila OECD (Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj)
Organisation for Economic Co-operation and Development
9
 OECD klasifikacija javnih prihoda
 Klasifikacija OECD pod javnim prihodima (porezima) podrazumeva i
uključuje sva obavezna davanja državi za koja se ne dobija direktna
protivnaknada niti protivusluga.

 Prema kvalifikaciji OECD-a svi porezi su razvrstani u šest velikih grupa:

- 1000 Porezi na dohodak,dobit i kapitalne dobitke.

- 2000 Doprinos za socijalno osiguranje.
- 3000 Porezi na platni spisak i radnu snagu.
- 4000 Porezi na imovinu.
- 5000 Porezi na dobra i usluge.
- 6000 Ostali porezi.

10
 GFS klasifikacija javnih prihoda
U priručniku za statistiku državnih finansija koji je
sačinio MMF,prihvaćen je princip fakturisane
realizacije za potrebe evidentiranja prihoda.

GFS klasifikacija u suštini obuhvata tri vrste prihoda:

1. Tekuće prihode
2. Prihodi od prodaje nefinansijske imovine.
3. Prihodi od zaduživanja i prodaje finansijske imovine.

11
 Primanja od prodaje nefinansijske imovine u GFS
klasifikaciji su navedena pod oznakom 6.1. U
ovoj grupi razlikuju se četiri kategorije
nefinansijske imovine:

1. Osnovna sredstva (zgrade, mašine, itd.).

2. Zalihe (osnovne zalihe, zalihe materijala itd.).
3. Dragocenosti (plemeniti metali, zlato, srebro,
umetničke slike, značajne vrednosti i dr.).
4. Neproizvodna sredstva (zemljište, podzemna
blaga i ostali prirodni resursi).

12
 Sličnosti i razlike OECD i GFS
klasifikacije javnih prihoda
 Prvo. OECD klasifikacija bazira na principima naplaćene
realizacije, a GFS klasifikacija počiva na principima fakturisane
realizacije.

 Drugo. U klasifikaciji OECD doprinosi za socijalno osiguranje

tretirani su kao porezi, dok se u GFS klasifikaciji tretiraju
samostalno i odvojeno.

 Treće. Klasifikacija OECD obezbeđuje iskazivanje prihoda po

odgovarajućim nivoima vlasti.

 Četvrto. GFS klasifikacija posebno i detaljno razrađuje sve ne

poreske prihode, kako donacije i transfere, tako posebnu kategoriju
ostalih prihoda i prihoda od prodaje nefinansijske i finansijske
imovine i od zaduživanja.
13
Kontni okvir za budžetske korisnike
000000 - Nefinansijska imovina;
100000 - Finansijska imovina;
200000 - Obaveze;
300000 - Izvori kapitala i utvrđivanje rezultata poslovanja;
400000 - Tekući rashodi;
500000 - Izdaci za nefinansijsku imovinu;
600000 - Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske
imovine;
700000 - Tekući prihodi;
800000 - Primanja od prodaje nefinansijske imovine;
900000 - Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske
imovine;

14
sef_ivan@yahoo.com

15