Erica Jong

STRAH OD LETENJA

DEPNA KNJIGA BELETRISTIKA - DRUGO IZDANJE Naslov originala: Erica Jone FEAR OF FLVING Preveo s engleskog: JOVAN MILIEVIC BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD Copyright 1973 by Erica Mann Jong

Erika Jong:

STRAH OD LETENJA

ROMAN - DRUGO IZDANJE

Posveeno: Grejs Darling Grifin i mome dragom dedi Semjuelu Mirskom

Izraavam zahvalnost svojim neustraivim urednicima: Aronu Aeru i Denifer Dozefi. I zahvaljujem Nacionalnoj zadubini za umetnosti na stipendiji koja mi je mnogo pomogla. I zahvaljujem Beti En Klark, Aniti Gro, Rut Saliven, Mirni Belen i Lindi Bogin. A posebno zahvaljujem kunoj muzi koja mi je od samog poetka omoguila da imam vlastitu sobu.

Avaj! Ljubav ena! Poznato je Da je divna ali i strana stvar; Jer, sve to imaju, stavljeno je na tu kartu, I ako ona izgubi, ivot im nita vie ne moe dati na dar Osim loih imitacija prolosti same, I njihova je osveta zato kao skok tigra, Smrtonosna, i brza, i teka; a opet, kako prave muke Trpe one - udarce koje nanose oseaju i same. One su u pravu; jer mukarac prema mukarcu tako esto nepravedan, Prema enama je uvek takav; jedan jedini okov Sve ene eka - a neverstvo im je jedini izlaz; Nauene su da prikrivaju patnju uzdrhtalih srca Za svojim idolom, dok ih neki bogatiji pohotljivac Ne kupi za brak - i ta im onda ostaje? Nezahvalni mu - a zatim neverni ljubavnik - Potom kinurenje, deca, molitve - i sve je svreno. Neke nadu ljubavnika, neke se propiju ili molitvama, Jedne se predaju domainstvu, druge raspusnom ivotu, Neke pobegnu, ali samo jednu zamene za brigu drugu, Poto izgube prednosti ednog poloaja, Teko da bilo ta moe da im popravi situaciju. Njihov poloaj uvek je neprirodan, Svuda, od dosadne palate do prljave kolibe: Neke trae avola, pa piu romane. Lord Bajron iz Don uana1.

NA PUTU ZA KONGRES SNOVA ILI EVA BEZ RAJSFERLUSA Bigamija je kad imate jednog mua previe. Monogamija je to isto. Anonimus enaU avionu za Be kompanije Pan Am bilo je sto sedamnaest psihoanalitiara, i leila sam se najmanje kod njih estorice. A udaja sam se za sedmog. Bog zna da je moj strah od letenja, koji je sada vei nego pre trinaest godina kada sam poela s analiticarskim avanturama, zapravo danak ili nevinosti psihijatara ili mojoj vlastitoj slavnoj "neanalizljivosti". U trenutku uzletanja moj suprug mi je terapeutski zgrabio ruku. "Hriste - kao led je", rekao je. Do sada je ve morao da zna simptome, s obzirom na to to me je mnogo puta drao za ruku u avionima. Prsti na rukama i nogama pretvore mi se u led, stomak mi se popne i skae u grudnom kou, temperatura vrha moga nosa pada na nivo temperature prstiju, bradavice mi se nadignu i pozdravljaju unutranju stranu moga prslueta ili u ovom sluaju moje haljine - poto ne nosim prslue, i tokom jednog ludog minuta ispunjenog vritanjem moje srce i motori usklaeno rade, dok mi ponovo pokuavamo da dokaemo da zakoni aerodinamike nisu klimave predrasude, iako ja u dubini srca znam vda jesu. Nita mi ne znae ona vraja OBAVETENJA PUTNICIMA, jer sam zaista ubedena da samo moja vlastita koncentracija i koncentracija moje majke - koja kao da stalno oekuje da joj deca poginu u avionskoj nesrei dri ovu pticu u vazduhu. Samoj sebi estitam na svakom uspenom uzletanju, ali ne previe oduevljeno, jer u deo moje line religije spada i verovanje u to da onog trenutka kada preterano poverujete u sigurnost leta i opustite se, avion neizbeno pada. Neprekidna budnost - to je moj moto. Raspoloenje opreznog optimizma treba da preovladuje. No moje raspoloenje moe se bolje opisati kao oprezni pesimizam. O.K., kaem sebi, izgleda da smo se odlepili od zemlje i da se ve nalazimo u oblacima, ali opasnost jo nije prola. Ovo je, u stvari, onaj najopasniji deo u vazduhu. Upravo ovde, iznad zaliva

Jamajka, gde se avion naginje i pravi zaokret a znak "Zabranjeno puenje" se gasi. Ovo isto tako moe biti i mesto na kojem emo se mi vritei sunovratiti na zemlju, u hiljadama bukteih komadia. I tako se ja jako koncentri-em pomaui pilotu umirujui glas sa Srednjeg zapada po imenu Doneli da vozi ovaj jebeni avion sa dvesta pedeset putnika. Hvala bogu za njegovu kratko podianu kosu i srednjoameriki akcenat. Ja, roena Njujoranka, nikada ne bih imala poverenja u pilota s njujorkim akcentom. im se znak za vezivanje pojaseva ugasio i ljudi poeli da se kreu po kabini, nervozno sam se osvrnula unaokolo da bih ustanovila ko se sve nalazi u avionu. Tu je sisata mamaanalitiar, po imenu Rouz vam-Lipkin, s kojom sam se nedavno konsul-tovala o tome da li da napustim svog sadanjeg psihoanalitiara koji je milostivo izvoleo da ne bude na vidiku. Tu je dr Tomas Fromer, izrazito tevtonski ekspert u oblasti Anorexia Nervosa, koji je bio prvi psihoanalitiar moga mua. Tu je ljubazni, okrugli dr Artur Fit mlai, koji je bio trei i poslednji analitiar moje prijateljice Pije. Tu je kompulzivni, mali dr Rejmond rift, koji doziva plavu stjuardesu po imenu "Nensi" kao da je ona taksi. Poseivala sam dr rifta tokom jedne nezaboravne godine kada mi je bilo etrnaest godina i kada sam se izgladnjivanjem do smrti kanjavala zbog toga to sam samu sebe prstom tucala na kauu u dnevnoj sobi mojih roditelja. On je insistirao na tome da je konj kojeg sam viala u snovima, u stvari, moj otac, a da e mi se menstruacija svakako vratiti samo ako "akceptiram da sam ena". Tu je nasmejani, elavi dr Harvi Smaker, kod kojeg sam bila na konsultaciji onda kada je moj prvi mu doao do zakljuka da je on Isus Hristos i poeo da preti da e hodati po povrini vode jezera u Centralnom parku. Tu je i kicoki odeven u lepo skrojeno odelo dr Ernest Klumpner, navodno "briljantni teoretiar", ija je najnovija knjiga psihoanalitika studija o Donu Noksu. Tu je i crnobradi dr Stanton Rapoport-Rozen, koji se prouo u njujorkim psihoanalitiarskim krugovima, kada je po prelasku u Denver proirio svoju aktivnost na neto to se zvalo "grupna terapija kros-kontri skijanjem". Tu je dr Arnold Aronson, koji se pretvara da igra ah na magnetisanoj tabli sa svojom novom suprugom koja mu je do prole godine bila pacijent, pevaicom Dudi Rouz. Oboje se kradomice osvru ne bi li ustanovili ko ih gleda - za trenutak se moje oi sretnu s oima Dudi Rouz. Pedesetih godina Dudi Rouz se proslavila ploama na kojima je snimila niz satirinih balada o pseudointelektualnom ivotu u Njujorku. Kretavim i namerno nemuzikalnim glasom ona je pevala sagu 0 jevrejskoj devojci koja pohaa asove u Novoj koli, ita Bibliju zbog njene proze, diskutuje u krevetu o Martinu Buberu i zaljubljuje se u svog psihoanalitiara. Ona se i sama sada nala u ulozi lika koji je stvorila. Osim psihoanalitiara, njihovih supruga, posade i nekoliko jadnih, brojano znatno nadjaanih laika, tu je bilo i dece analitiara koja su pola s roditeljima da bi se malo provozala. Sinovi su uglavnom bili pubert"etlije smrknutih lica, odeveni u "zvoncarice", s kosama do ramena, koji su svoje roditelje gledali sa tolikom dozom cinizma i prezira da se to gotovo moglo opipati. Setila sam se sebe kako sam, kad sam kao tinejderka putovala sa roditeljima u inostranstva, stalno pokuavala da se pretvaram da oni nisu sa mnom. Pokuavala sam da ih izgubim u Luvru! Izbegavala sam ih u pala ti Ufici! Pokuavala sam da sanjarim nad koka-kolom u parikom kafeu i da se pretvaram da ti glasni ljudi za susednim stolom nisu - iako je bilo jasno da jesu - moji roditelji. Pretvarala sam se, znate, da sam izgnanik Izgubljene generacije, dok mi roditelji sede na metar od mene. Eto me opet u svojoj vlastitoj prolosti, ili u runom snu, ili gledam neki ruan film: Analitiar ili Sin analitiara. Okruuje me pun avion peraa mozga i moj pubertet. Nasukala sam se u vazduhu iznad Atlantika sa sto sedamnaest psihoanalitiara, od kojih su mnogi imali priliku da uju dugu, tunu priu mog ivota, i nijedan od njih se nje vie nije seao. Idealan poetak za nonu moru u koju e ovo putovanje da se pretvori. Putovali smo u Be, a prilika je bila od istorijskog znaaja. Pre nekoliko vekova i pre nekoliko ratova, 1938. godine, Frojd je pobegao iz svoje uvene sobe za konsultacije u Berg

ulici kada su nacisti zapretili njegovoj porodici. Tokom svih tih godina postojanja Treeg Rajha u Nemakoj je bilo zabranjeno bilo kakvo spominjanje njegovog imena, a psihoanalitiari su bili proterani iz zemlje ako su imali sree, ili ugueni u gasnim komorama ako je nisu imali. Sada je, uz velike ceremonije, Be ukazivao dobrodolicu povratku psihoanalitiara. Belije su ak otvarale i Frojdov muzej u njegovoj staroj sobi za konsultacije. Gradonaelnik Bea se spremao da pozdravi psihoanalitiare, a u pseudo-gotskoj gradskoj venici, Rathausu, trebalo je da bude prireen prijem. Mamci za psihoanalitiare su ukljuivali besplatnu hranu, besplatni naps, etnje Dunavom, izlete u vinograde, pevanje, igranje, ludiranja, uene referate i govore, i putovanje u Evropu koje je predstavljalo poresku olakicu. A pre svega trebalo je da bude puno stare, dobre austrijske Gemiitlichkeit. Narod koji je izmislio schmaltz i krematorij ume, spremao se da pokae psihoanalitiarima koliko su ovde ponovo dobrodoli. Dobrodoli natrag! Dobrodoli natrag! Barem oni od vas koji su preiveli Auvic, Belzen, londonski Blic i kooptaciju Amerike. Willkommen! Ti Austrijanci stvarno su armantni. Odravanje Kongresa u Beu bilo je pitanje o kojem se godinama uno raspravljalo i mnogi psihoanalitiari nisu rado poli na ovaj put. Antisemitizam je bio deo problema, ali je isto tako postojala mogunost da napredni studenti Univerziteta u Beu prirede demonstracije. Psihoanaliza nije imala podrku lanova Nove levice, jer su je smatrali "i suvie individualistikom". Ona nita nije doprinosila, govorili su, "borbi irom sveta za komunizam". Od mene je jedan novi ilustrovani asopis traio da sve zabave i igre na Kongresu pomno pratim i da o njima napiem satirian lanak. Svoje istraivanje sam zapoela tako to sam prila dr Smakeru koji je sedeo pored avionske ajne kuhinje, gde ga je jedna od stjuardesa posluivala kafom. Pogledao me je s jedva primetnim zrakom prepoznavanja. "Kako vi gledate na povratak psihoanalize u Be?" upitala sam ga najveselijim moguim glasom ene-novinara koja pravi intervju, a koji sam za tu priliku mogla da podesim. Dr Smaker je izgledao zbunjen okirajuom intimnou pitanja. Pogledao me je dugim i upitnim pogledom. "Piem lanak za novi ilustrovani asopis Voyeur", rekla sam. Smatrala sam da e morati bar da se nasmei kad bude uo naziv asopisa. "Dobro, dakle", odvratio je Smaker hladno, "kako vi na to gledate?" I odgega prema svojoj zdepastoj plavo-izbeljenoj supruzi, odevenoj u plavu pletenu haljinu s malim zelenim krokodilom iznad plave desne dojke. Trebalo je to i da oekujem. Zato psihoanalitiari uvek pitanjem odgovaraju na pitanje? I zato bi ova no bila drugaija od bilo koje druge noi - uprkos injenici da letimo sa "747" i jedemo hranu koja nije koer? "Jevrejska nauka", kako to antisemiti nazivaju. Izvrni svako pitanje naglavce i zaguraj ga u dupe svakome ko ti ga postavlja. Psihoanalitiari, svi odreda, ostavljaju utisak kao da su bili talmudisti, koji su isterani ve sa prve godine studija. To me podsea na jednu od omiljenih ala moga dede: P: "Zato Jevrejin na pitanje uvek odgovara pitanjem?" O: "A zato Jevrejin ne bi na pitanje odgovarao pitanjem?" Meutim, mene je, u krajnjoj liniji, obarao nedostatak mate kod veine psihoanalitiara. U redu, moj prvi mi je mnogo pomogao - bio je to Nemac koji je trebalo sada u Beu da podnese referat - ali, on je bio od retke sorte: duhovit, spreman da se podsmehne samom sebi, nepretenciozan. Kod njega nije bilo one dustabanlijske doslovnosti koja ini da i najbriljantniji psihoanalitiari zvue tako pompezno. Ali oni ostali kod kojih sam odlazila bili su zaprepaujue doslovni. Konj kojeg via u snovima, jeste tvoj otac. Kuhinjski

tednjak koji via u snovima, jeste tvoja majka. Gomile govana koje via u snovima, jesu, na javi, tvoj psihoanalitiar. To se naziva transferacija ili prenos. Ne? Sanja da si na snenoj padini slomila nogu. Ti si, u stvari, zaista slomila nogu na snenoj padini i lei na kauu s gipsom od pet kilograma na nozi, koji te nedeljama vezuje za kuu, ali to ti je takoe pruilo novo, lepo oseanje divljenja prema vlastitim nonim prstima i graanskim pravima paraplegiara. No, slomljena noga u snovima predstavlja tvoj vlastiti "odseeni genitalni organ". Ti si oduvek elela da ima penis i sada se osea krivom zbog toga to si namerno slomila nogu da bi mogla da uiva u noenju gipsa, ne? Ne! O.K., ostavimo pitanje "odseenog genitalnog organa" na stranu. 0 tome ionako nema svrhe raspravljati. I zaboravi majku-tednjak i psiho-analitiara-gomilu govana. ta nam je ostalo osim smrada? Ja ne govorim o prvim godinama psihoanalize kada se jo uvek veoma trudite da otkrijete vlastito ludilo kako biste mogli u ivotu neto i da uinite, umesto da itav ivot posvetite svojim neurozama. Govorim o tome kad vi i va mu ve tako dugo poseujete psihoanalitiare da se uopte i ne seate kada ste s tim poeli, o trenutku u kome ste dovedeni do take kada nikakva odluka, bez obzira na to koliko je beznaajna, ne moe da se donese bez oba analitiara koji odre konsultacije, sedei na imaginarnim oblaiima iznad vaih glava. Vi se oseate otprilike kao trojanski ratnici u Ilijadi, iznad ijih glava se svaaju Zevs i Hera. Govorim o onom momentu kad va brak postane menage a cniatre. Vi, on, va analitiar, njegov analitiar. etvoro u krevetu. Taj film je definitivno zabranjen za osobe mlae od osamnaest godina. Mi se u ovakvom stanju nalazimo ve najmanje godinu dana. Svaka odluka se iznosila perau mozga ili je prolazila kroz proces ispiranja "mozga. Da li da se preselimo u vei stan? "Prvo da vidimo ta se dogaa." Benetov eufemizam za: nazad na kau. Da li da napravimo bebu? "Prvo da raistimo stvari." Da li da se ulanimo u novi teniski klub? "Prvo da vidimo ta se dogaa." Treba li da se razvedemo? "Prvo da proanaliziramo ta za nas podsvesno znai razvod." injenica je da smo u braku dostigli onaj kritini period pet godina branog staa, a krevetski aravi koje ste dobili kao venani poklon upravo su se ve izlizali kada je vreme da se odlui da li da se kupuju novi aravi, moda dobije beba i zauvek ivi s ludilom i jednog i drugog branog partnera -, ili da se dignu ruke od utvare braka bace aravi i pone iz poetka sa izletima od kreveta do kreveta. Odluku je, naravno, dalje komplikovala psihoanaliza - pri emu je osnovna pretpostavka analize bez obzira na sve dokaze koji upravo suprotno govore da vam je sve bolje. Refren ide otprilike ovako: "Oh-bila-sam-na-putu-samounitenja-kada-sam se-udala-za-tebe-srce-ali-sam-mnogo-mnogozdra-vija-sada-ada-da-a." to podrazumeva da biste na tritu mueva mogli izabrati nekog ko je sladi, bolji, zgodniji, pametniji, moda ak i sreniji. Na ta bi on mogao da odgovori: "Oh-mrzeo-sam-sve-ene-pre-nego-to-sam-se--za-orio-u-tebe-srce-ali-sam-mnogo-mnogozdravi-ji-sada-ada-da-a." to podrazumeva da bi on mogao da nae neku umiljatiju, ljupkiju, pametniju, bolju kuvaricu i ak neku koja e naslediti od oca brdo love. "Osvesti se, Benete, staro mome", rekla bih ja kad god bih posumnjala da razmilja o takvim stvarima, "ti bi se verovatno oenio nekom koja bi bila jo falusoidnija od mene, koja bi te trojila gore nego ja i koja bi bila narcisoidnija od mene." Prva stvar koju supruga jednog ispiraa mozga mora da naui jeste kako da mu u paljivo odabranim momentima saspe u lice njegov vlastiti argon.

Ali samo mene su muile ovakve misli, a ako je Benet i znao za njih, on to nikada nije pokazivao. U naem braku bila je neka greka. ivoti su nam tekli . paralelno kao eleznike ine. Benet je dan provodio u svojoj ordinaciji, u svojoj bolnici, kod svog psihoanalitiara, a veeri opet u svojoj ordinaciji, obino sve do devet ili deset asova. Ja sam nekoliko dana u nedelji drala nastavu, a ostalo vreme sedela i pisala. Raspored asova mi je bio zgodan, pisanje me je iscrpljivalo, i u vreme kad je Benet stizao kui, ja sam oseala potrebu da izaem iz kue i opustim se. U toku dana provodila sam i previe vremena u samoi, u dugim asovima sama sa svojom pisaom mainom i svojim fantazijama. A inilo mi se da svuda sreem mukarce. inilo mi se da je svet krcat raspoloivim, interesantnim mukarcima, a to se nije dogaalo pre nego to sam se udala; ta to, u stvari, nije u redu sa brakom? ak i ako ste zaljubljeni u svoga mua, neminovno dolazi ona godina kada tucanje s njim postane neto bez ukusa, kao velveeta krem-sir: neto to zasiti, ak i goji, ali neto to ne deluje blagotvorno na ulo ukusa, u emu nema one gorkoslatke napetosti, nema opasnosti. A vi udite za prezrelim kamambe-rom, za retkim kozjim sirom: sonim, kremastim, koji mirie na jarev papak. Ja nisam bila protiv braka. U stvari, ja sam verovala u brak. Bilo je potrebno imati jednog najboljeg prijatelja u ovom neprijateljskom svetu, jednu osobu kojoj ete, bez obzira na sve, biti lojalni, jednu osobu koja e uvek biti lojalna vama. Ali ta sa svim onim udnjama koje posle nekog vremena brak pone sve slabije da zadovoljava? Nemir, glad, ono potmulo udaranje u stomaku, potmulo udaranje u piki, udnja da bude ispunjena, da te pojebu kroz svaku rupu, udnja za suvim ampanjcem i vlanim poljupcima, za mirisom bou-ra u stanubati na krovu visoke kue u j unskoj noi, za svetlom na kraju lukobrana iz Getsbija. .. Nije to udnja za ovim stvarima - jer ti je poznato da su vrlo bogati ljudi dosadniji od tebe i od mene - ve za onim to te stvari evociraju. Sardoniki, gorko-slatki renik ljubavnih pesama Kola Portera, tuni sentimentalni stihovi Rodersa i Harta, sve te romantine gluposti za kojima si sa pola srca eznula, a gorko im se podsmevala drugom polovinom srca. Rasti kao ensko u Americi. Kakvo optereenje! Rasla si uiju punih reklama za kozmetiku, ljubavnih pesama, novinskih saveta, kurvoskopa, hou rei - horoskopa, holivudskih ogovaranja i moralnih dilema na nivou TV-limunada. Kakve litanije ti pevaju reklarneri dobrog ivota! Kakvi udni katihizisi! "Obrati panju na svoju stranu zadnju." "Pocrveni kao da si se zaista postidela." "Voli svoju kosu." "elite li lepe telo? Mi emo vam preurediti ovo koje imate." "Taj sjaj na tvom licu treba da dolazi od njega, a ne od tvoje koe." "Daleko si dogurala, srce." "Kako da osvojite svakog mukarca u zodijaku." "Zvezde i tvoja senzualnost." "Mukarcu oni kau Kati Sark." "Dijamant znai: zauvek." "Ako elite to bolje tuiranje . . ." "Duina i sveina dolaze zajedno." "Kako sam resila problem svojih intimnih zadaha." "Gospoo, ostanite hladni." "Svaka iva ena voli Chanel No. 5". "ta pomae stidljivoj devojci da se oslobodi?" "Femme, nazvali smo ga po vama." Ono to su sve te reklame i svi ti kurvoskopi sugerisali, bilo je: samo ako ste dovoljno narcisoidni, samo ako se pravilno pobrinete za svoje zadahe, svoju kosu, svoje sise, svoje trepavice, svoja pazuha, i za ono meu- nogama, za svoje zvezde, svoje oiljke i svoj izbor skoa u barovima - vi ete sresti divnog, snanog, potentnog i bogatog mukarca koji e zadovoljiti svaku vau udnju, ispuniti svaku vau rupu, i uiniti da srce pone da vam skae u grudima ili stane, od kojeg e vam se oi zamagliti, s kojim ete odleteti na Mesec po mogunosti na krilima od rila, gde ete potom iveti zauvek potpuno zadovoljeni. A najlue u svemu tome bilo je - to ak i u sluaju da vi jeste pametni, i da jeste proveli pubertet itajui Dona Dana i oa, ak i ako ste studirali istoriju ili zoologiju ili fiziku, spremajui se da ivot provedete u jurnjavi za nekom tekom i izazovnom karijerom - ipak vam je glava bila puna svih onih maglovitih udnji u kojima svaka gimnazijalka grca. Vidite, uopte nije bilo vano da li vam je koeficijent inteligencije bio 170 ili 70, jer mozak

vam je, u svakom sluaju, bio ispran. Samo su zamke na povrini bile drugaije. Samo je govorbio prefinjeniji. A pod tom ljuturom vi ste udeli da vas ljubav smodi, da vas obori s nogu, da vas ispuni dinovski kurac koji bljuje spermu, mehurove od sapunice, svile, satene, i, naravno, novac. Niko se nije potrudio da vam objasni ta je, u stvari, brak. ak vas nisu opremili ni onim to evropske devojke imaju - filozofijom cinizma i praktinosti. Oekivali ste da posle venanja neete poeleti nijednog drugog mukarca osim svog mua. I oekivali ste od svog mua da ne poeli nijednu drugu enu. Zatim su se te elje javile i vi ste bili gurnuti u paniku mrnje koju ste osetili prema samoj sebi. Kakva ste vi nevaljala ena bili! Kako ste mogli neprestano da eznete za nepoznatim mukarcima? Kako ste mogli tako netremice da zurite u ispupenja na njihovim pantalonama? Kako ste mogli da sedite na sastanku zamiljajui kako bi svaki od tih mukaraca mogao da evi! Kako ste mogli da sedite u vozu i oima tucate potpuno nepoznate mukarce? Kako ste to mogli da inite svome muu? Zar vam niko nikada nije rekao da sve to ne mora da ima bilo kakve veze s vaim muem? A ta je sa svim onim drugim udnjama koje je brak uguio? S onim enjama da se s vremena na vreme sami doepate puta, da otkrivate da li biste jo uvek mogli da ivite sami u svojoj vlastitoj glavi, da otkrivate da li biste mogli da preivite u kolibi skrivenoj u umi a da ne poludite od samoe; ukratko, da otkrivate da li ste jo uvek itavi posle toliko godina provedenih kao polovina neega kao dve zadnje noge kostima konja na sceni nekog vodvilja. Pet godina braka uinilo je da me podilaze marci od svih tih stvari: od pomisli na mukarce i od pomisli na samou. Podilazili su me marci pri pomisli na seks i pri pomisli na pustinjaki ivot. Znala sam da su ti moji marci protivreni - a to je jo vie pogoravalo stvar. Znala sam da su moji marci neameriki - a to je itavu stvar inilo jo gorom. Zelja da se ivi bilo na koji nain koji nije ivot jedne polovine para, u Americi se smatra za jeres. Sam iveti je neameriki. Mukarcu se takav ivot moe oprostiti - naroito ako je on neki "zgodan samac" koji "bari starlete" u kratkim intervalima izmeu svojih brakova. Meutim, za enu koja sama ivi, uvek se misli da su je mukarci ostavili, a ne da je takav ivot sama izabrala. Tako je i tretiraju: ona je izgnanik iz drutva. Jednostavno, ne postoji nain da ena dostojanstveno ivi sama. Oh, ona moda moe dobro da se snalazi u finansijskom smislu mada ni blizu tako dobro kao mukarac, ali je nikada nee emocionalno ostaviti na miru. Njeni prijatelji, njena porodica, njene kolege na poslu nee joj nikada dozvoliti da zaboravi da njen ivot bez mua, bez dece - njena sebinost - da je sve to uvreda za ameriki nain ivota. Jo neto: ena nesrena, mada zna koliko su i njene udate prijateljice nesrene ne moe nikada ni sebe samu da ostavi na miru. Ona ivi kao da se stalno nalazi na pragu ispunjenja neke velike elje. Kao da eka princa iz bajke da je odvede "iz svega toga". Svega ega? Iz usamljenosti ivljenja u vlastitoj dui? Sigurnosti da je ona to to jeste, a ne polovina neeg drugog? Moj odgovor na sve to nije bila jo ne ljubavna romansa, niti jo ne bekstvo i putovanje, ve sam razvila zamisao o evi bez rajsferlusa. eva bez rajsferlusa bilo je neto vie od obinog jebanja. Bio je to platonski ideal. Bez rajsferlusa zbog toga to bi u trenutku kad se naete zajedno svi rajsferlusi otpali kao latice ruinog cveta, a donje rublje bi bilo oduvano u jednom dahu kao paperje maslaka. Jezici bi se spleli i istopili. itava dua bi vam se preko jezika pretoila u usta biveg ljubavnika. Za prvoklasnu, vrhunsku evu bez rajsferlusa bilo je vano da nikada dobro ne upoznate tog mukarca. Bila sam zapazila, na primer, kako bi se svi moji zanosi rasplinuli im bih se stvarno sprijateljila s mukarcem, im bih poela da saoseam sa njegovim problemima, da sluam kako kuka na vlastitu enu, ili na bive ene, na svoju majku, svoju decu. Posle toga bi poeo da mi se svia, moda bih ga ak i volela - ali bez strasti. A ja sam udela za strau. Takoe sam bila nauila da je pouzdan nain da se resim opsednutosti bio da piem o nekom mukarcu, da posmatram njegove tikove i trzaje, da se bavim anatomijom njegove linosti i

svrstavam je po tipu kojem pripada. Posle toga on je bio insekt na iodi, iseak iz novina stavljen u prozirne plastine korice. Mogla bih da uivam u njegovom drutvu, na momente ak moda i da mu se divim, ali on vie nije imao tu mo da se zbog njega sva uzdrhtala budim usred noi. O njemu vie nisam sanjala. On je sada imao lice. Tako je drugi uslov za evu bez rajsferlusa bila kratkoa susreta. A anonimnost je mnogo znaila da stvar bude jo bolja. Dok sam ivela u Hajdelbergu, putovala sam etiri puta nedeljno u Frankfurt, na terapiju kod psihoanalitiara. Vonja je trajala jedan sat u jednom i jedan sat u drugom smeru, pa su tako vozovi postali znaajan deo moga ivota ispunjenog matanjima. U vozu sam stalno sretala zgodne mukarce, mukarce koji su natucali engleski, mukarce ije su otrcane fraze i banalnosti za mene ostajale nedokuene zbog toga to nisam znala francuski ili italijanski, pa ak ni nemaki. Bez obzira na to koliko mrzim to moram da priznam, ali u Nemakoj ima i zgodnih mukaraca. Jedan scenario za evu bez rajsferlusa bio je, moda, inspirisan italijanskim filmom koji sam gledala pre nekoliko godina. Kako je vreme prolazilo, ja sam ga doterivala tako da odgovara mojim matanjima. Vrteo mi se u glavi sve vreme dok sam se drmusala u vozu od Hajdelberga do Frankfurta, i od Frankfurta do Hajdelberga: Sumorni kupe evropskog voza druga klasa. Sedita su tvrda i presvuena imitacijom koe. Vrata prema hodniku klize pri otvaranju. Maslinova stabla promiu pored prozora. Na jednoj strani sede dve sicilijanske seljanke, s detetom izmeu njih. Izgledaju kao majka, ki i unuka. Obe ene se nadmeu u tome koja e vie hrane natrpati devojici u usta. Preko puta na seditu pored prozora sedi lepa mlada udovica pod gustim crnim velom koji joj pokriva lice, odevena u tesnu crnu haljinu koja istie njene zanosne obline. Ona se obilno znoji, a oi su joj podbule. Sedite u sredini je prazno. Na seditu uz vrata sedi jedna izuzetno debela ena s briima. Zbog svojih irokih bokova ona zauzima i gotovo polovinu praznog sedita u sredini. ita ljubavni foto-roman u kojem su linosti fotografisani manekeni, a dijalog se pojavljuje u malim oblaiima iznad njihovih glava. Ova petorka se tako trucka neko vreme, udovica i debela ena utke, dok majka i baka razgovaraju s detetom, i jedna s drugom, o hrani. A onda se voz uz kripu zaustavlja u gradiu koji se zove moda KORLEONE. Visoki vojnik, sporih pokreta, neobrijan, ali s divnom ubom kose, rupicom na bradi i pomalo vragolastih oiju, lenjih oiju, ulazi u kupe, bezobrazno se osvre oko sebe, ugleda polovinu praznog sedita izmeu debele ene i udovice i, uz mnogo napadnih izvinjenja, seda. Znojav je i neuredan, ali, u sutini to je divan komad mesa, tek malo uegao od vruine. Voz kripei izlazi iz stanice. Zatim postajemo svesni samo drmusanja voza i ritmikog trljanja vojnikovih butina o udoviine butine. Naravno, on se takoe trlja i o bokove debele dame - ona pokuava da se odmakne od njega - to je savreno nepotrebno jer on uopte nije svestan toga da dodiruje njene bokove. On gleda u veliki zlatni krst izmeu udoviinih dojki kako se klati napred i nazad u njenom dubokom dekolteu. Bup. Pauza. Bup. Krst udara u jednu vlanu dojku, pa onda u drugu. Izgleda kao da se dvoumi u meuprostoru, kao da je paralizovan izmeu dva magneta koji odbijaju. Udolina i klatno. Vojnik je hipnotisan. Ona zuri kroz prozor, gleda svako stablo masline kao da nikada ranije nije videla maslinova stabla. On nespretno ustaje, napola se pokloni damama i mui se da otvori prozor. Kad ponovo seda, ruka mu kao sluajno oee udoviin stomak. Ona ne pokazuje da je to primetila. On levu ruku ostavlja na seditu izmeu svoje i njene butine i poinje svoje veste prste da savija oko i ispod mekog mesa njenog bedra. Ona nastavlja da zuri u svako stablo masline, kao da je ona Bog i kao da ih je upravo stvorila, pa se sad pita kako da ih nazove. U meuvremenu, izuzetno debela dama pakuje svoj foto-roman u bletavo zelenu plastinu mreastu torbu punu smrdljivih sireva i banana koje poinju da trule. A baka umotava ostatke salame u masne novine. Majka oblai devojici demper i brie joj lice maramicom briljivo

navlaenom svojom majinskom pljuvakom. Voz se uz kripu zaustavlja u gradiu koji se zove moda PRICI i debela dama,majka, baka i mala devojica izlaze iz kupea. Zatim voz ponovo krene. Zlatni krst poinje bup, pauza, bup, izmeu znojnih udoviinih dojki, prsti poinju da se zavlae pod udoviine butine, udovica i dalje zuri u stabla maslina. Zatim prsti klize izmeu njenih butina, razmiu joj noge, i kreu navie do mesnatog prostora izmeu njenih debelih, crnih arapa i steznika, kliznu navie i zavlae se pod steznik u vlano, gaicama nepokriveno, mesto izmeu njenih nogu. Voz ulazi u galleria, ili tunel, i u polutami dolazi do konzumacije simbolizma. Tu je vojnikova izma u vazduhu i mrani zidovi tunela i hipnotiko klaenje vagona i dugi, visoki pisak voza kad konano izroni iz mraka. Ona bez reci silazi u gradu koji se, moda, zove BIVONA. Prelazi ine, paljivo zakoraujui preko njih u svojim uskim crnim cipelama i debelim crnim arapama. On zuri za njom kao Adam koji se pita kako da je nazove. Zatim skoi, izlee iz voza i pojuri za njom. U tom trenutku kolosekom ispred njega nailazi dugaak teretni voz koji mu zaklanja vidik i prepreuje put. Dvadeset pet teretnih vagona kasnije, ona je nestala zauvek. Jedan scenario eve bez rajsferlusa. Bez rajsferlusa, vidite, ne zbog toga to evropski mukarci vie koriste dugmeta nego rajsferluse na licevima, i ne zato to su uesnici tako porazno privlani, ve zbog toga to incident ima svu onu brzu saetost sna i to, oigledno, ne ukljuuje nikakvu grizu savesti i oseanje krivice; nema nikakvih pria o njenom pokojnom muu ili o njegovoj verenici; zbog toga to nema nikakvih racionalizacija; zbog toga to njih dvoje uopte ne razgovaraju. eva bez rajsferlusa je apsolutno ista. Ona ne ukljuuje nikakve prikrivene motive. Tu nema igre sa snagom. Mukarac ne "uzima", ena ne "daje". Niko ne pokuava da nabije rogove muu ili da ponizi enu. Niko nita ne pokuava da dokae, ili da izvue bilo ta bilo od koga. eva bez rajsferlusa jeste najistija stvar na svetu. I reda je od jednoroga iz bajki. A ja je nikada jo nisam doivela. Svaki put kad mi se inilo da u da je doivim, otkrivala sam konja s rogom od kartona, ili dva klovna u kostimu jednoroga. Alesandro, moj prijatelj iz Firence, najvie se bio pribliio mom idealu. Ali, na kraju je i on bio jedan klovn u kostimu jednoroga. Smatrajte ovu tapiseriju za moj ivot. "SVAKA ENA OBOAVA FAISTU" Svaka ena oboava faistu, izmu u lice, brutalnu ivotinju, Brutalno srce brutalne ivotinje poput tebe. Silvija PlatU est ujutru sleteli smo na Flughafen u Frankfurtu i, umorni, polako se odvukli do ekaonice iji je pod bio prekriven gumom, koja me je, iako blistavo nova, podseala na logore smrti i deportacije. ekali smo tu jedan as dok je na "747" uzimao gorivo. Svi psihoanalitiari su kruto sedeli na stolicama izlivenim od fiberglasa, poredanim u krute, nepro-menljive redove: sive, ute, sive, ute, sive, ute . . . Turobnost tih boja mogla se uporediti samo sa turobnou izraza lica ispiraa mozga. Veina ih je nosila skupe kamere i uprkos duoj kosi, stidljivim bradama, naoarima s uzanim metalnim okvirima i suprugama odevenim s prihvatljivom pri-mesom boemtine srednje klase: kone sandale, meksikanski alovi, nakit iz narodne radinosti, oni su odisali dostojanstvom cenjenih graana. Sumorna bit neporonosti. To je bilo ono, kad sam o tome razmiljala, to imam protiv veine analitiara. Oni su bez postavljanja bilo kakvih pitanja prihvatali drutveni red. Njihovi blago ulevo orijentisani politiki stavovi, njihovo potpisivanje peticija za mir i ukraavanje ordinacija reprodukcijama Gemike bili su ista kamuflaa. Kada se radilo o sutinskim pitanjima: porodica, poloaj ene u drutvu, tok novca

od pacijenta do doktora, oni su bili reakcionari. Kruto su sluili svojim interesima kao sociodarvi-nisti u viktorijanskom periodu. "Ali, ene su uvek bile snaga iza prestola", rekao mi je moj poslednji analitiar kada sam pokuala da mu objasnim kako se oseam nepotenom zbog toga to uvek moram da se koristim zavoenjem da bih dobila ono to elim od mukaraca. Upravo nekoliko nedelja pred ovaj put u Be dolo je do naeg konanog sukoba. Ja nikada nisam imala potpuno poverenje u Kolnera, ali sam nastavljala da ga poseujem, pretpostavljajui da je ovo odsustvo punog poverenja moj problem. "Pa zar ne shvatate", vikala sam sa kaua, "upravo u tome i jeste problem! ene koriste seksepil za manipulisanje mukarcima, a u sebi suzbijaju bes, i nikada nisu otvorene i potene." Ali dr Kolner je sve ono to je makar malo mirisalo na pokret za osloboenje ene video kao neurotski problem. Bilo kakva pobuna protiv konvencionalnog enskog ponaanja za njega je morala da bude "u vezi sa ralusom" i "agresivna". Ve mnogo vremena smo se natezali oko tih pitanja, ali tek njegova izjava o "snazi iza prestola" konano mi je pomogla da shvatim koliko me je on zaluivao. "Ja ne verujem u ono u ta vi verujete", vikala sam na njega, "i ne cenim vaa uverenja, a ne cenim ni vas, zbog toga to imate takva uverenja. Ako moete poteno da izjavite tako neto kao to je to vae uverenje o postojanju snage iza prestola, onda vi nita ne razumete u vezi sa mnom ili problemima sa kojima se ja borim. Ja ne elim da ivim drei se principa kojih se vi drite. Ja ne elim tu vrstu ivota i ne vidim zato bi trebalo da budem procenjivana prema standardima takvog ivota. Takoe, mislim da vi pojma nemate o enama." "Moda vi ne razumete ta znai biti ena", odvratio je on. "Oh, boe. Vi sad poteete onu poslednju smicalicu. Zar ne shvatate da su mukarci uvek definisali enstvenost kao sredstvo za dranje ene na uzici? Zato bih ja sluala vae objanjenje ta to znai biti ena? Jeste li vi ena? Zato ja ne bih jednom sluala sebe samu? I druge ene? Ja razgovaram s njima. One mi priaju o sebi - i prokleto mnogo njih misli isto to i ja - iako to to oseamo, nema peat kojim Ameriko drutvo psihoanalitiara odobrava takvo miljenje." Neko vreme smo se tako natezali, pri emu smo oboje vikali. Mrzela sam sebe samu zbog toga to je ono to kaem prokleto mnogo zvualo kao neki traktat i to sam dopustila da budem uvuena u ovako plitkoumno polarizovano stanovite. Znala sam da ovako diskutujui zanemarujem mnoge tananije sutinske detalje. Znala sam da postoje i drugi analitiari - moj analitiar u Nemakoj, na primer - koji nisu potezali ovakve enomrzake, rutinerske argumente. Ali ja sam mrzela Kolnera kako zbog njegove uskogrudosti, tako i zbog toga to sam s njim gubila vreme i novac na ovakvim bajatim klieima o mestu ene. Kome je to trebalo? To ste sve mogli da proitate na ceduljicama koje dobijete u istonjakim restoranima u kolaiima koji proriu budunost. A to ne kota etrdeset dolara za pedeset minuta. "Ako zaista tako mislite o meni, ne razumem zato ovog trenutka ne prekinete s dolaenjem kod mene", izbljunuo je Kolner: "Zato biste i dalje dolazili da sluate ta moja sranja?" Tano takav je bio Kolner. im bi osetio da je napadnut, postajao je neprijatan i ubacivao je tu re od pet slova da bi pokazao kako je on jedan savremen laf. "Tipian kompleks malog oveka", promrmljala sam. "ta ste rekli?" "Oh, nita." "Ne, ne, elim da ujem ta ste rekli. Ja to mogu da podnesem." Veliki, hrabri psihoanalitiar. "Upravo sam razmiljala o tome, dr Kolner, da vi patite od onoga to se u psihijatrijskoj literaturi naziva ,kompleks malog oveka". Postajete svadljivi i vitlate tom reci od pet slova im neko ukae na to da vi niste svemogui Bog. Znam da je sigurno gadno kad je neko visok

samo metar i ezdeset santimetara - ali pretpostavljam da bi vam terapija kod nekog psihoanalitiara morala pomoi da lake podnosite svoj mali rast." "Motke i kamenje mogu da mi slome kosti, ali reci nikada nee moi da me povrede", zareao je Kolner. Povukao se na drugi stepen odbrane. ak je mislio i da je veoma duhovit. "ujte - zato biste vi mogli da me zatrpavate bajatim klieima - a ja treba da vam budem zahvalna za vau superiornu pronicljivost, i ak da vam plaam za to - ali ako ja to isto vama radim - na ta svakako imam pravo, s obzirom na to koliko sam vam love do sada nagurala u depove - vi se razbesnite i ponete da govorite kao kakav zloesti sedmogodinji deak." "Samo sam rekao da bi trebalo da prekinete s dolaenjem, ako tako mislite o meni. Napustite ordinaciju. Izaite. Tresnite vratima. Recite mi da idem do avola." "I da lepo prihvatim da su poslednje dve godine i hiljade dolara koje su od mene prele vama bile isti gubitak? Hou rei, vi moda to moete tek tako da otpiete - ali, ja sam malo vie uloila u uveravanje sebe same da se ovde neto pozitivno dogaalo." "Sve to lepo moete da ralanite sa svojim sledeim psihoanalitiarom", rekao je Kolner. "Moi ete da otkrijete ta ovde nije bilo u redu s vaeg gledita ..." "S mojeg gledita! Zar ne shvatate zato toliki ljudi postaju avolski siti psihoanalize? Za to ste krivi samo vi, glupi psihoanalitiari. Vi inite da proces psihoanalize lii na neku Kvaku 22. Pacijentkinja dolazi i dolazi i dolazi i plaa svojim novcem, a uvek kad se pokae da niste kadri da pomognete pacijentu, vi jednostavno poveate broj godina tokom kojih e morati da dolazi psihoanalitiaru, ili jednostavno kaete da e morati da ode drugom da bi ustanovio ta nije bilo u redu s prvim psihoanalitiarom. Zar vas apsurdnost toga nimalo ne pogaa?" "Sigurno da me pogaa apsurdnost toga to ovde sedim i sluam ovu vau tiradu. Mogu samo da ponovim ono to sam vam ve rekao. Ako vam se ne svia, zato jednostavno ne odete do avola?" Kao u nekom snu nikada ne bih mogla da poverujem da sam sposobna da uinim tako neto ustala sam sa kaua koliko sam samo godina provela leei na tom kauu?, pokupila svoju belenicu i izala ne, nisam jednostavno samo "ietala" - mada bih volela da jesam kroz vrata. Paljivo sam ih polako zatvorila. Nisam primenila nikakav postupak Nora-treska-vratima da bih pojaala efekat. Zbogom, Kolner. Za trenutak, u liftu, gotovo da sam zaplakala. Meutim, poto sam proetala dva bloka du Medison avenije, osetila sam ushienje. Nema vie seansi u osam sati ujutro! Nema vie nedoumica pomae-li-to-ita u kojima sam bila svakog meseca dok sam ispisivala gargantuanski ek! Nema vie prepirki sa Kolnerom koje sam vodila kao da sam voa enskog pokreta! Bila sam slobodna! A kad sam se setila sveg onog novca koji vie nisam morala da troim! Uletela sam u prodavnicu obue i odmah potroila etrdeset dolara za par belih sandala sa zlatnim laniima. Sandale su me toliko razveselile koliko me pedeset minuta sa Kolnerom nikada nije razvedrilo. O.K., to znai da nisam stvarno osloboena ena jo sam morala sebe da teim kupovinom, ali sam bar bila osloboena Kolnera. To je ipak bio neki poetak. Te sandale sam obula za put u Be, i bacila sam pogled dole na njih dok smo se vraali u avion. Kako ono bese, treba li da stupim unutra desnom ili levom nogom da bih spreila pad aviona? Kako sam mogla da spreim avionsku nesreu ako se nisam I seala toga? "Majko", promrmljalav sam. Uvek j mrmljam "majko" kad sam uplaena. to je najudnije, ja uopte ne zovem svoju majku "majko", niti sam je ikada tako zvala. Ona je mene nazvala Izadora Zelda, ali ja se trudim da ne koristim ono Zelda. Kasnije sam saznala da je razmiljala i o tome da me nazove Olimpija, po Grkoj, i Justina, po Sadu. Zauzvrat to mi je za itav ivot natovarila taj teret, ja nju zovem Dud. Njeno pravo ime je Dudit. Niko, osim moje najmlae sestre, nikada je i ne oslovljava sa "mama." Be. Samo ime zvui poput valcera. Meutim, ja nikada nisam mogla da podnesem taj grad. Meni je izgledao mrtav. Balsamovan.

Stigli smo u devet asova pre podne - upravo u vreme kada se aerodrom otvarao. WILLKOMMEN IN WIEN, pisalo je. Vukli smo se kroz carinu teglei svoje kofere, oseajui se kao drogirani zbog neprospavane noi. Aerodrom je delovao kao da je tek izriban i blistao je od istoe. Pomislila sam na nivo nereda, prljavtine i haosa na koji su se Njujorani navikli. Povratak u Evropu je uvek bio neka vrsta oka. Ulice su izgledale nekako neprirodno iste. Parkovi su izgledali neprirodno puni nevandalizovanih klupa, vodoskoka i grmova rua. Leje cvea izgledale su neprirodno uredno. ak su i telefoni u javnim govornicama funkcionisali. Carinici su samo pogledali nae kofere i za manje od dvadeset minuta ve smo se penjali u autobus koji je za nas bila unajmila Beka akademija za psihijatriju. Popeli smo se u autobus u naivnoj nadi da emo za nekoliko minuta stii u hotel i biti u krevetu. Nismo znali da e autobus vijugati kroz beke ulice i zaustavljati se pred sedam drugih hotela pre nego to stigne pred na, posle skoro tri asa. Put do hotela liio je na jedan od onih snova u kojima morate nekuda da stignete pre nego to se neto strano dogodi, ali, iz nekog neobjanjivog razloga, va se auto ili stalno kvari, ili stalno ide unazad. U svakom sluaju, ja sam tog jutra bila oamuena od nespavanja i ljuta i sve me ie iritiralo. Svaki put kad bih ponovo bila u Nemakoj, oseala bih neto u emu je delom bilo i panike. ivela sam u Hajdelbergu due nego bilo u kojem gradu izuzev u Njujorku, pa je tako Nemaka a, takoe, i Austrija bila u neku ruku moja druga domovina. Dobro sam govorila jezik - mnogo bolje nego bilo koji od jezika koje sam uila u koli - a dobro sam poznavala i hranu, vina, marke raznih proizvoda, vreme kada se prodavnice zatvaraju, odeu, popularnu muziku, izraze u argonu, manire . . . Sve kao da sam itavo detinjstvo provela u Nemakoj, ili da su mi roditelji bili Nemci. Samo, ja sam se rodila 1942. godine, i da su mi roditelji bili nemaki Jevreji, a ne ameriki, ja bih se rodila i verovatno bih umrla u koncentracionom logoru - uprkos mojoj plavoj kosi, plavim oima i nosu poljske seljanke. To nikada nisam mogla da zaboravim. Nemaka je bila poput maehe: potpuno poznata i potpuno prezrena. U stvari, jo prezrenija zbog toga to je bila tako dobro poznata. Kroz prozor autobusa gledala sam stare dame crvenih obraza u "udobnim" cipelama be boje i sa nezgrapnim tirolskim eirima. Gledala sam njihove nezgrapne noge i nezgrapne zadnjice. Mrzela sam ih. Spazila sam jedan reklamni plakat na kojem je pisalo: SEI GUT ZU DEINEM MAGEN Budi dobar prema svom elucu, i osetila sam da mrzim Nemce zbog toga to uvek misle na svoje proklete stomake, na svoje Gesundheit- kao da su oni izmislili zdravlje, higijenu i hipohondriju. Mrzela sam njihovu fanatiku opsesiju iluzijom istoe. Pazite, kaem iluzijom, jer Nemci zapravo nisu isti. Bele ipkaste zavese, jorgani koji se provetravaju na prozorima, domaice koje ribaju plonik pred svojim kuama, vlasnici trgovina koji ribaju izloge svojih prodavnica, svi oni sainjavaju paljivo kon-struisanu fasadu koja treba da zaplai strance agresivnim zdravljem Nemake. Ali, samo uite bilo u koji nemaki klozet i nai ete ureaj kakvog nema nigde na ovom svetu. U njemu se nalazi draesna mala porculanska platforma na kojoj se govno zadrava tako da moete da ga razgledate pre nego to ga vrtlog odnese u vodeni ambis, a u koljki, u stvari, nema vode sve dok ne povuete ruicu za vodu. Rezultat toga jeste da nemaki klozeti smrde na govna gore nego bilo koji bilo gde. Ja ovo kaem kao iskusni svetski putnik. Tu je, zatim, i ona prljava krpa koja predstavlja javni pekir koja visi nad minijaturnim lavaboom, koji ima samo jednu slavinu, i to za hladnu vodu kojom moete da poprskate svoju desnu ili koju ve ruku koristite. Dosta sam razmiljala o klozetima dok sam ivela u Evropi. Eto koliko me je Nemaka izluivala. Jednom prilikom sam ak pokuala da izvrim klasifikaciju naroda na osnovi klozeta.

"Istorija sveta kroz klozete" optimistiki sam napisala na vrhu iste strane u svojoj belenici, "epska poema???" BRITANCI: Britanski toalet-papir. Nain ivota. Glaziran. Ne upija, ne omekava se, niti savija ukruena gornja usna kao nacionalno obeleje. esto je vlasnitvo vlade. U dravi s blagostanjem kao krajnjim dometom, ak i na t.p. je odtampana propaganda. Britanski klozet kao poslednje utoite kolonijalizma. Voda umi iznad glave kao Viktorijini vodopadi, vi ste istraiva. Prska vam u lice. Za trenutak dok povlaite vodu Britanija opet vlada morima. Lani za povlaenje vode je elegantan. Poput gajtana za zvonce u otmenim palatama otvorenim za publiku, za penije, nedeljom. NEMCI: Nemaki klozeti potuju klasne razlike. U vagonima treeg razreda: grubi mrki papir. U prvoj klasi: beli papir. Zove se Spezial Krepp. Pre-vod nije potreban. Meutim, nemaki klozet je jedinstven po svojoj maloj pozornici itav svet je jedna pozornica na koju pada govno. Ona vam omoguuje da govno dobro pogledate, da izvrite izbor meu politikim kandidatima i da razmislite o stvarima koje ete rei svom psihoanalitiaru. Takoe je zgodna za rudare koji u rudnicima dijamanata pokuavaju da ih pro-krijumare napolje u vlastitim crevima. Nemaki klozeti su stvarno klju za razumevanje uasa Treeg Rajha. Ljudi koji su kadri da grade takve klozete, sposobni su svata da uine. ITALIJANI: Ponekad moete da proitate delie Corriere della Sera pre nego to vestima obriete dupe. U principu, ovde se klozetske olje brzo ispiraju i govno nestaje mnogo pre nego to stignete da skoite i okrenete se da biste mu se divili. Otuda italijanska umetnost. Nemci imaju vlastita govna kojima mogu da se dive. Poto ih nemaju, Italijani prave skulpture i slike. FRANCUZI. Stari hoteli u Parizu s dva gvozdena dinovska otiska stopala sa svake strane smrdljive rupe. Stabla pomorande zasaena u Versajju da bi svojim mirisom prikrila smrad nunikih jama. est defendu de faire pipi dans la chambre de Roj. Svetio u parikim klozetima se upali tek kad okrenete bravu. Ja nekako ne mogu da razumem francusku filozofiju knjievnost vis a vis francuskog odnosa prema merde. Francuzi su vrlo apstraktni mislioci - ali su isto tako sposobni da stvore i jednog takvog pesnika kao to je Pon, koji pie epsku poemu o sapunu. Kako se to dovodi u vezu s francuskim klozetima? JAPANCI: uanje kao osnovna injenica ivota na Istoku. Klozetska olja smetena u prorezu u zemlji. Iza nje se nalazi cvetni aranman. Ovo ima neke veze sa zen-filozofijom uporedi: Suzuki. Ve je bilo prolo dvanaest sati kad smo najzad stigli u na hotel i ustanovili da su nas smestili u sobicu na poslednjem spratu. Htela sam da protestu-jem, ali Beneta je vie interesovao odmor. I tako smo spustili roletne da se zatitimo od popodnevnog sunca, svukli se i sruili se u krevete, a da ak nismo ni raspakovali kofere. Uprkos tome to se nalazio u nepoznatoj sobi, Benet je odmah zaspao. Ja sam se prevrtala i borila s perjanim pokrivaem sve dok nisam paia u nemiran san pun nacista i avionskih nesrea. Neprestano sam se budila, srce mi je tuklo a zubi cvokotali. Bila je to uobiajena panika koja me uvek hvata prvog dana

koji provodim daleko od kue, ali sada je bila pojaana time to smo se vratili u Nemaku. Ve sam poelela da uopte nismo ni doli ovamo. Ustali smo oko tri i trideset i na jednom od odvojenih kreveta prilino ravnoduno vodili ljubav. Jo uvek sam se oseala kao da sanjam i stalno sam Zabranjeno je pikiti u kraljevoj sobi. - Prim. prcv. zamiljala da je Benet neko drugi. Ali ko? Nikako nisam mogla da stvorim njegovu jasnu sliku. To mi nikada nije uspevalo. Ko je bio taj ovek fantom koji me je progonio itavog ivota? Moj otac? Moj psihoanalitiar, Nemac? eva bez rajsferlusa? Zato njegovo lice nikako ne dolazi u fokus? U etiri sata smo seli u Strassenbahn i krenuli do Bekog univerziteta da se prijavimo za uee u radu Kongresa. Dan je ispao lep, nebo je bilo isto i plavo s apsurdnim paperjastim oblaiima. A ja sam ipila ulicama u sandalama sa visokim potpeticama, mrzei Nemce, i mrzei Beneta zbog toga to nije neki neznanac iz voza, to se ne smei, to tako dobro tuca, a nikada me ne ljubi, to mi plaa seanse kod ispiraa mozga i preglede briseva po Papaniko-lau testu, i kupuje IBM pisae maine, ali mi nikada ne kupuje cvee. I zbog toga to ne razgovara sa mnom. I to me vie ne hvata za dupe. I to me ne ljubi dole. Uostalom, ta moete i da oekujete posle pet godina braka? Kikotanje u mraku? Hvatanje za dupe? Grickanje minde? Pa, bar poneki put. ta vi ene elite? Frojda je to mnogo muilo, a nita pametno nije smislio. Kako vi dame volite da budete povaljene? Da li elite takvog mukarca koji e da vas ljubi dole i onda kada imate menstruaciju? Mukarca koji e vas ljubiti ujutro pre nego to operete zube i koji nee da kae uh?Mukarca koji e se smejati s vama kad se ugase svetla? Tvrdi kurac, rekao je Frojd, pretpostavljajui da je njihova opsesija naa opsesija. Falocentrik, tako je neko jednom nazvao Frojda. Frojd je verovao da se Sunce obre oko penisa. I erka mu je tako mislila. A ko je mogao da mu se usprotivi? Sve dok ene nisu poele da piu knjige, postojala je samo jedna strana prie. Kroz itavu istoriju knjige su pisane spermom, a ne krvlju menstruacije. Sve do svoje dvadeset prve godine merila sam svoje orgazme prema orgazmima ledi eterli i stalno se pitala ta li to sa mnom nije u redu. Da li mi je ikada palo na pamet da je ledi eterli, u stvari, bila mukarac? Da je ona zapravo D. H. Lorens? Falocentrik. To je problem mukarca, a isto tako i ena. Jedan moj prijatelj nedavno je naao u kolaiu koji predskazuje sreu ovo: MUKARCIMA SU GLAVNI PROBLEM MUKARCI, ENAMA SU GLAVNI PROBLEM MUKARCI. Jednom sam, samo zato da bih ga impresionirala, ispriala Benetu kako izgleda ceremonija prijema novih lanova u Paklene anele. Ono kad kandidat mora da lie svojoj enskoj kad ima menstruaciju, a svi ostali momci gledaju. Benet na to nije nita rekao. "Pa, zar to nije interesantno?" podbadala sam ga. "Zar to nije super?" Jo uvek nita. Nastavila sam sa bockanjem. "Zato ne kupi sebi jednog malog kera", konano je prozborio, "pa ga lepo izdresira?" "Moram da te prijavim Njujorkom drutvu psihoanalitiara", rekla sam mu. Zgrada Medicinskog fakulteta Bekog univerziteta je sva u stubovima, mrana i nalik na peinu. Polagano, nogu pred nogu, uspeli smo se uz dugako stepenite. Desetine ispiraa mozga tiskale su se oko stola za kojim se, na vrhu stepenita, obavljalo prijavljivanje uea na Kongresu.

Mlada Austrijanka sa naoarima koje su imale arlekinski okvir, odevena u crvenu "dirndl" haljinu, svakome je pravila probleme sitniarei oko akreditiva za registraciju. Govorila je pedantnim engleskim jezikom iz kolskih udbenika. Bila sam ubede-na da je ona ena jednog od austrijskih kandidata. Nije mogla imati vie od dvadeset pet godina, a ve je umela da se osmehuje s izvetaenou jedne Frau Doktor. Pokazala sam joj pismo asopisa Voyeur, ali ona nije htela da me registruje kao zvaninog uesnika Kongresa. "Zato?" "Zato to nemamo ovlaenje za pristup tampe", podsmeljivo se osmehnula. "Tako mi je ao." "Da, smela bih da se kladim da vam je ao." Mogla sam da osetim kako mi se bes skuplja u glavi kao para u ekspres-loncu. Kuka nacistika, pomislila sam, prokleta vabica. Benet me je prostrelio pogledom koji je govorio: smiri se. On mrzi kad ja besnim na ljude na javnim mestima. Meutim, njegov pokuaj da me obuzda samo me je jo vie razbesneo. "Sluajte vi - ako mi ne omoguite pristup, pisau i o tome." Bilo mi je jasno da u, im Kongres pone s radom, moi da uem i bez znake - tako da mi sve to, stvarno, i nije bilo mnogo vano. Osim toga, nije mi ba previe bilo stalo do toga da napiem taj lanak. Ja sam bila pijun iz spoljnjeg sveta. pijun u kui psihoanalize. "Sigurna sam da ne biste voleli da napiem kako se psihoanalitiari plae prisustva pisaca na svojim sednicama, zar ne?" "Meni je tako ao", ponavljala je austrijska kuka. "Ali ja saista nemam oflaenje ta vas primim . .." "Pretpostavljam da vi samo sluate nareenja." "Ja imam uputstva kojih moram ta se pritr-avam." "Vi i Ajhman." "Pardon?" Nije ula ta sam rekla. uo me je neko drugi. Okrenula sam se i ugledala tog plavokosog, travog Engleza s lulom koja mu je visila sa lica. "Ako biste za trenutak prestali da se ponaate paranoidno i umesto grube sile upotrebili svoj arm, siguran sam da niko ne bi mogao da vam se suprotstavi", rekao mi je. Smeio mi se onako kako se mukarac osmehuje leei na vama posle izuzetno dobre eve. "Mora biti da ste vi psihoanalitiar", rekla sam, "niko drugi se ne bi razbacivao tako slobodno pojmom kao to je paranoidno." Iscerio se. Nosio je vrlo tanku, belu indijsku koulju kurtah, pod kojom sam mogla da vidim kako mu se kovrdaju crvenkasto-plave malje. "Drska pika", rekao je. Zatim me je elom akom uhvatio za dupe i vragolasto ga stisnuo dugim stiskom. "Imate lepo dupe", rekao je. "Doite, ja u se postarati da vas prime na konferenciju." Naravno, ispostavilo se da on nema nikakva ovlaenja u tom smislu, ali ja sam to saznala tek kasnije. On se toliko nametljivo muvao svuda da bi ovek mogao da pomisli da je on glava itavog Kongresa. Dodue, bio je predsedavajui jedne od pripremnih sednica - ali nije imao apsolutno nikakvih ovlaenja kad je tampa bila u pitanju. Uostalom, koga je sad vie bila briga za tampu? Sve ono do ega je meni sad bilo stalo - bilo je da me ponovo uhvati za dupe i stisne. Ila bih za njim kud god bi poeleo. Dahau, Auvic, bilo kuda. Pogledala sam preko stola, za kojim se obavljala registracija uesnika, i ugledala Beneta kako vodi ozbiljan razgovor s nekim psihoanalitiarom iz Njujorka. Englez se bio probio kroz gomilu i sada je ispitivao devojku koja radi na registraciji, zalaui se za mene. Zatim se vratio do mene.

"ujte - ona kae da morate da saekate i da razgovarate sa Rodnijem Lemanom. On je moj prijatelj iz Londona, a kau da treba svakog asa da stigne ovamo, pa predlaem da preemo preko puta u kafanicu, popijemo po jedno pivo, i onda ga potraimo!" "Dozvolite samo da se javim muu", rekla sam. To e u narednih nekoliko dana postati neka vrsta refrena. Njemu kao da je bilo milo to imam mua. U svakom sluaju, nije izgledalo da mu je ao. Upitala sam Beneta da li bi i on hteo da prede za nama preko u kafanicu nadajui se, naravno, da se nee prebrzo pojaviti, na ta mi je on samo odreno odmahnuo rukom. Bio je zauzet raspravom o kontratransferenciji. Pratila sam dim iz Englezove lule niz stepenite i preko ulice. Purnjao je uz put kao lokomotiva, a inilo se da mu lula slui za pogon. Bila sam srena to mogu da izigravam poslednji vagon u njegovoj kompoziciji. Seli smo u kafanicu uz etvrt litra belog vina za mene i bocu piva za njega. Nosio je indijske sandale i nokti na nogama su mu bili prljavi. Uopte nije liio na ispiraa mozga. "Odakle ste?" "Njujork." "Mislim, vai preci." "Zbog ega to elite da znate?" "Zato izbegavate moje pitanje?" "Nisam duna da odgovaram na vaa pitanja." "Znam." Puckao je lulu i zurio nekud u daljinu. Uglovi oiju su mu se nabrali u jedno stotinu sitnih bora, a usta su mu se izvijala u nekakav poluosmeh ak i onda kad se nije osmehivao. Znala sam da u rei da za sve to od mene zatrai. Moja jedina briga bila je: moda nee dovoljno brzo traiti. "Poljski Jevreji na jednoj strani, ruski na drugoj . . ." "To sam i mislio. Vi izgledate kao Jevrejka." "A vi izgledate kao engleski antisemita." "Ma hajdete, molim vas - ja volim Jevreje.. ." "Neki od vaih najboljih prijatelja. . ." [45]"injenica je da su Jevrejke prokleto dobre u krevetu." Nisam mogla da se setim nieg duhovitog to bih mogla da mu odgovorim. Slatki Isuse, mislila sam, evo ga. Prava .b.r. eva bez rajsferlusa par ekselans. Za ime boga, ta ekamo? Sigurno ne Rodnija Lemana. "Ja takode volim i Kineze", rekao je, "a vi imate zgodnog mua." "Moda bi trebalo da vas upoznam s njim. Konano, obojica ste psihoanalitiari. Trebalo bi da imate mnogo zajednikog. Mogli biste ba lepo da trtite jedan drugog ispod Frojdove slike." "Piko", ree on. "U stvari, ja vie volim kineske devojke - ali i devojke Jevrejke iz Njujorka, koje vole dobro da se posvaaju, takoe deluju na mene strano seksi. Svaka enska koja je sposobna da digne onakvu frku kakvu ste vi napravili kod stola za registraciju, mnogo obeava." "Hvala." Ako ita znam, bar znam da prepo-znam kompliment kad mi ga upute. Gaice su mi ve bile toliko vlane da sam njima mogla da prebriem sve beke ulice. "Vi ste jedina osoba koju sam ikada upoznala koja misli da ja izgledam kao Jevrejka" rekla sam, pokuavajui da vratim konverzaciju na neutralniji teren. Dosta sa seksom. Vratimo se bigotizmu. Njegova izjava da liim na Jevrejku stvarno me je uzbudila. Sam bog zna zato. "ujte - ja nisam antisemita, ali vi jeste. Zbog ega mislite da ne izgledate kao Jevrejka?" "Zbog toga to ljudi uvek misle da sam Nemica - i zbog toga to sam pola ivota provela sluajui antisemitske viceve koje su priali ljudi koji su pretpostavljali da ja nisam . . ."

"E, to je ono to ja ne volim kod Jevreja", rekao je. "Samo oni smeju da priaju antisemitske viceve. To je prokleto nepoteno. Zato bih ja bio lien prava da uivam u mazohistikom jevrejskom humoru, samo zato to sam goj2!" Izgovarajui re goj zvuao je ba kao pravi goj. "Ne izgovarate pravilno tu re." "ta? Goj?" "Oh, to je u redu, nego re mazohistiki." Izgovarao je prvi slog kao pravi Englez. "Morate da pazite na to kako izgovarate jidi reci kao to je mazohistiki", rekla sam. "Mi Jevreji smo veoma osetljivi." Naruili smo jo jednu rundu pia. On se stalno pretvarao da se osvre traei Rodnija Lemana, a ja sam za to vreme igrala, vrlo profesionalno, spiel o lanku koji treba da napiem. Gotovo da sam samu sebe u to ubedila. To je jedan od mojih najveih problema. Kad ponem druge ljude da ubeujem u neto, deava se da ne uspem da ubedim njih, ali nepogreivo ubedim sebe. Kao ena varalica ja sam potpuni promaaj. "Vi zaista govorite s jakim amerikim naglaskom", rekao je, osmehujui se onim svojim posle-dobrog-tucanja osmehom. "Nemam ja nikakav akcent - wga imate ..." "Ek-sent", rekao je, podsmehujui mi se. "Ma, jebe mi se." "To uopte nije loa ideja." "Kako ono rekoste da se zovete?" to je, ako se seate, vrhunac dramskog zapleta u Strinbergovoj Gospoici Juliji. "Adrijan Gudlav", rekao je. Pri tome se naglo okrenuo u prevrnuo au sa pivom meni u krilo. "Strano mi je ao", ponavljao je, briui sto prljavom maramicom, rukom, pa onda i svojom indijskom kouljom - koju je skinuo, smotao je i pruio meni da njome obriem haljinu. Kakvo vitetvo! Meutim, ja sam samo sedela i blenula u 2 Goj, onaj ko nije Jevrejin. - Prim. prev. [47]njegove kovrdave malje na grudima dok sam oseala kako mi se pivo cedi izmeu nogu. "U redu je. Ne mari", rekla sam. Nije bilo tano da ne marim. Uivala sam. Gudlav, Gudol, Gudbar, Gudbodi, Gudajld, Gudiv, Gudfelou, Gudford, Gudflej, Gudfrend, Gudgeim, Gudhart, Gudhju, Guding, Gudlet, Gudson, Gudrid, Gudspid, Gudtri, Gudvajn. Ne moete se zvati Izadora Vajt Ving roena Vajs - moj otac je to Vajs izbelio u "Vajt" ubrzo posle mog roenja, a da ne provedete znatan deo svoga ivota razmiljajui o imenima. Adrijan Gudlav. Majka ga je nazvala Hadrijan, a onda ju je njegov otac primorao da to promeni u Adrijan, jer mu je ime Adrijan zvualo "vie engleski". Njegovom ocu je veoma bilo stalo do toga "engleski". "Tipina engleska srednja klasa stisnutog upka", rekao je Adrijan za svoju mamu i tatu. "Ti bi ih mrzela. Ceo ivot su proveli nastojei da im creva budu otvorena u ime kraljice. To je, naravno, bila bitka, unapred izgubljena. Supak im je permanentno zaepljen." I kao da stavlja taku na svoje izlaganje, gromoglasno prdnu. Cerio se. Pogledala sam ga krajnje zaprepaena. "Stvarno si pravi primitivac", podsmehnula sam mu se, "ovek prirode." Ali Adrijan je produio da se ceri. Oboje smo znali da sam konano nala pravu evu bez rajsfer-lusa. O. K. Priznajem da je moj ukus kad su mukarci u pitanju takav da se moe dovesti u pitanje. Usledie jo mnogo dokaza o tome. Ali ko uopte moe da raspravlja o ukusima? I ko uopte moe verno da doara stanje zaljubljenosti? To je kao da pokuavate da opiete ukus okoladnog krema, ili zalazak sunca, ili da objasnite zato satima sedite i kreveljite se na svoju vlastitu bebicu ... Ko je taj koji je tako neodoljivna papiru? Prihvatamo Romea na poverenje, i ilijena Sorela i grofa Vronskog, pa ak i Melorsa, lovouvara. Osmeh, bujna

kosa, miris duvana za lulu i znoja, ciniki jezik, preturanje piva, bahato putanje vetrova na javnom mestu. . . Moj mu ima divnu crnu kosu i duge fine prste. One prve veeri, kad smo se tek upoznali, on me je takoe uhvatio za dupe usred diskusije o novim trendovima u psihoterapiji. Uopte, meni se, izgleda, sviaju mukarci koji su sposobni da izvedu brzi prelazak sa duha na materiju. Zato bi se gubilo vreme, ako uzajamna privlanost oigledno postoji? Meutim, ako bi me uhvatio mukarac koji mi se ne dopada, verovatno bih se uvredila, a moda bi mi se ak i gadilo. A ko moe da objasni zato vam ista radnja u jednom sluaju izaziva gaenje, a u drugom vas uzbuuje? I ko moe da objasni naela te selekcije? aknuti astrolozi to pokuavaju. I psihoanalitiari. Meutim, njihovim objanjenjima uvek neto nedostaje. Kao da je izostavljena ona bitna sr. Kada proe period zaljubljenosti, vi ponete da racionalizujete stvari. Jednom sam oboavala dirigenta koji se nikada nije kupao, imao je masnu kosu koja je padala u bievima i bio je potpuno nesposoban da valjano obrie dupe. Uvek je ostavljao mrke pruge od govna na mojim aravima. Takve stvari me normalno ne oduevljavaju - ali kod njega je to bilo u redu - jo uvek nisam sigurna zato. Zaljubila sam se u Beneta delimino i zato to ima najistija jaja od svih koja sam ikada oprobala. Na njima nema ni jedne jedine dlake, a on se praktino nikada ne znoji. Mogli biste ako to elite da jedete sa Benetovog upka kao sa poda u kuhinji moje bake. I tako sam ja, u stvari, prilino raznovrsna kad su u pitanju moji fetii. To, na neki nain, ini moja zaljubljivanja jo manje objanjivim. Meutim, Benet je u svemu video ablone. "Taj Englez s kojim si razgovarala", rekao je kad smo se vratili u hotelsku sobu, "stvarno je lud za tobom . . ." "Zato to misli?" Pogledao me je cinino. "Svravao je buljei u tebe." "A meni se ini da je to najneprijatniji kukin sin kojeg sam ikada srela." I to je, delimino, bilo takoe tano. "To je tano - ali tebe su oduvek privlaili neprijatni mukarci." "Misli, takvi kao ti?" Privukao me je k sebi i poeo da me svlai. Bilo je oigledno da ga je uzbudio nain na koji mi se Adrijan udvarao. I mene je. Oboje smo vodili ljubav s Adrijanovim duhom. Sreni Adrijan. Ja sam ga pojebala spreda, a Benet otpozadi. "Istorija sveta kroz jebainu." Seksualni in. Stara igra. Bila bi to jo zanimljivija hronika od Istorije sveta kroz klozete. U njoj bi stvarno sve bilo sadrano. Postoji li ita to se na kraju krajeva ne svede na tucanje? Benet i ja nismo oduvek vodili ljubav s fantomom. Postojao je i takav period u kojem smo mi vodili ljubav jedno s drugim. Imala sam dvadeset tri godine kad sam ga upoznala i bila sam ve razvedena. On je imao trideset jednu godinu i do tada se jo nije enio. Najutljiviji mukarac kojeg sam ikada srela. I najljubazniji. Ili sam bar ja tako mislila. ta ja uopste znam o utljivim ljudima? Potiem iz porodice u kojoj bi broj decibela dok se sedi za veerom, mogao da nanese trajna oteenja vaem srednjem uhu. A moda i jeste. Benet i ja smo se sreli na jednoj urki u Vilidu, a ni ja ni on nismo poznavali domaicu. I mene i njega su bili pozvali drugi ljudi. To je bila caka sredinom ezdesetih godina. Domaica je bila crna u to vreme se jo govorilo "Crnkinja" i imala je neku neodreenu profesiju tipa reklame. Bila je ode vena kao izika, a one kapke je mazala zlatnom senkom. Stan je bio prepun ispiraa mozga i propagandista i socijalnih radnika i profesora sa NYU , koji su liili na ispirae mozga. 1965: prethi-pijevski i predetniki period. Analitiari i ljudi koji su se bavili reklamom i profesori jo uvek su nosili kratku kosu i naoari sa okvirom od kornjainog oklopa. Jo su se brijali. Retki prisutni Crnci jo uvek su ispravljali kosu. O, seanja na davno minule dane! Ja sam bila dola s nekim prijateljem, a tako je i Benet tu dospeo. Poto je moj prvi mu postao psihotina linost, bilo je sasvim prirodno da poelim da se u drugoj turi udam za psihijatra. Recimo, kao neki protivotrov. Nisam htela da dozvolim da mi se ista stvar dogodi

ponovo. Ovoga puta htela sam da naem nekoga ko poseduje klju za podsvest. I tako sam poela da se druim sa ispiraima mozga. Oni su me fascinirali, jer sam pretpostavljala da znaju sve ono to vredi znati. A ja sam fascinirala njih, jer su pretpostavljali da sam "kreativna osoba" to se dokazivalo injenicom da sam se pojavila na 13. kanalu. itala sam svoje pesme - kakav bi vei dokaz kreativnosti bio potreban jednom ispirau mozga? Kad pogledam unazad na svojih jo nepunih trideset godina ivota, vidim sve svoje ljubavnike kako sede, dvojica po dvojica, oslonjeni leima jedan na drugog, kao u igri muzikih stolica. Svaki od njih bio je protivotrov za onog pre njega. Svaki od njih bio je reakcija, nalevo krug, odraz. Brajan Stolerman moj prvi ljubavnik i prvi mu bio je omanji ovek, sklon debljanju, rutav i Njujorki univerzitet. - Prim. prev. tamnoput. Bio je isto tako, kao ivo topovsko ule, pun energije i non-stop brbljivac. Stalno je bio u pokretu, neprekidno je bljuvao petoslone reci. Bio je medievalista i pre nego to biste uspeli da izgovorite "albigenzijski krstaki rat", on bi vam ve ispriao istoriju svog ivota sa svim ekstravagantno preteranim detaljima. inilo se da Brajan nikada ne prestaje da govori. To, meutim, nije bilo ba sasvim tano, jer jeste prestajao da govori im zaspi. Ali kad je na kraju pobrkao lonie kako smo utivo govorili u mojoj najuoj porodici ili kad je pokazao simptome shizofrenije kako je to jedan od njegovih mnogobrojnih psihoanalitiara formuli-sao, odnosno kad mu je najzad puklo pred oima " ta je pravi smisao njegovog ivota kako je to on sam rekao, ili kad je doiveo nervni slom kako je kazao njegov mentor s kojim je pripremao doktorsku disertaciju, odnosno, kad-je-zanemoao-jer-se-oeniojevrejskom-princezom-iz-Njujorka kako su priali njegovi roditelji - vie nije prestajao da govori ak ni u snu. Zapravo, potpuno je prestao da spava, a po itavu no nije ni meni dozvoljavao da spavam, priajui mi o drugom dolasku Hristovom i o tome kako bi ovoga puta Isus lako mogao da se vrati u liku jevrejskog medievaliste koji stanuje na Riversajd drajvu. Naravno, mi smo stanovali na Riversajd drajvu, a Brajan je bio hipnotiki brbljivac. Pa ipak, ja sam se toliko bila unela u te njegove fantazije, toliko sam dobrovoljno uestvovala u toj folie a deux da mi je bilo potrebno da provedem itavih sedam noi bez sna da bih shvatila da to Brajan lino namerava da bude taj drugi dolazak Isusa Hrista. A on nije ba ljubazno primio moju primedbu da bi to mogla biti samoobmana, umalo me nije zadavio zbog tog mog priloga diskusiji. Kad sam ponovo dola do daha a ja tako priam da sve to zvui mnogo jednostavnije nego to je bilo, da ne bih otezala priu, pokuao je razne stvari kao to je letenje kroz prozor i hodanje po povrini vode jezera u Centralnom parku, i konano su morali silom da ga odvedu na psihijatrijsko odeljenje i nakljukaju torazinom, kompazinom, stelazinom i svim drugim lekovima kojih su se mogli setiti. Tada sam se ja sruila od iscrpenosti, uzela sam odmor i otila svojim roditeljima u stan posle Brajanovog oiglednog ludila oni su izgledali kao neobino zdrave osobe i kod njih sam plakala gotovo mesec dana. A onda sam se jednog dana probudila s olakanjem u tiini naeg stana na Riversajd drajvu i shvatila da u te etiri godine nisam mogla da ujem ni svoje vlastite misli. Tada sam shvatila da se nikada neu vratiti zajednikom ivotu sa Brajanom - bez obzira na to da li je prestao da veruje da je Isus Hristos, ili nije. x Izlazi mu numero uno. Ulazi udna procesija suprotnih likova. No, sada sam bar znala ta traim odnumero due: dobar, solidan lik oca, psihijatra, kao protivotrov za psihopatu, dobro svetovno po-valjivnje kao protivotrov za Brajanovu religioznu uspaljenost koja je, ini se, iskljuivala evu, utlji-vog mukarca kao protivotrov za brbljivog, mentalno zdrkvog hrianina kao protivotrov za ludog Jevrejina. Benet Ving se pojavio kao u snu. Na krilima, moglo bise rei. Visok, zgodan, zagonetni istonjak. Dugi, tanki prsti, osava jaja, divni, kruni pokreti njegovih kukova dok evi - u emu je on, inilo se, bio neumoran. Osim svega toga, on je bio i nem, a tada je njegova

utnja bila muzika za moje ui. Kako sam tada mogla da znam da u se posle nekoliko godina oseati kao da se jebem sa Helen Keler? Ving. Volela sam Benetovo prezime. A bio je i nemiran. Imao je krila ne na petama, ve na kurcu. Podizao se i klizao kao jedrilica kad je evio. Izvodio je velianstvene pokrete zaranjanja i vaenja epa. Ostajao je krut itavu venost, a bio je Wing, krilo engl.. - Prim. prev. jedini ovek kojeg sam ikada srela koji nikada nije bio impotentan - ak ni onda kad je bio deprimini-ran ili ljut. Ali zato nije voleo da se ljubi? I zato nije nikada nita govorio? Ja bih svravala i svravala i svravala, i svaki orgazam izgledao mi je kao da je od leda. Da li je na poetku bilo drugaije? Mislim da jeste. Bila sam tada opinjena njegovim utanjem isto onako kao to me je opinjavala Brajanova zapanjujua bujica reci. Neposredno pre Benetabioje taj dirigent koji je voleo svoju dirigentsku palicu ali nikada nije brisao svoju zadnjicu, zatim jedan firentinski zavodnik Alesandro Prosti, jedan rodoskrvni arapski zet kasnije, kasnije, pa profesor filozofije sa Kalifornijskog univerziteta i jo niz tucanja koja su se odigravala samo po jedanput sa istim mukarcem. Pratila sam dirigenta po celoj Evropi, gledala ga kako diriguje, nosila mu note, i na kraju se on digao i napustio me zbog jedne svoje stare ljubavi, u Parizu. I tako su me ranili muzika, ludilo i raznovrsnost. A utljivi Benet je bio moj vidar. Lekar za moju glavu i psihoanalitiar za moju piku. evio je i evio u tiini koja je prosto parala ui. Sluao je. Bio je dobar psihoanalitiar. Znao je sve Brajanove simptome i pre nego to sam mu ih ja rekla. Znao je ta sam sve preturila preko glave. A najudnije od svega bilo je to to je jo uvek eleo da se oeni mnome i kad sam mu sve o sebi ispriala. "Bolje da nae sebi neku zgodnu kinesku devojku", rekla sam mu. To nije bio nikakav rasizam, ve samo manifestacija moje rezervisanosti prema braku. Takva stalnost me je uasavala. ak i onaj prvi put, sa Brajanom, toga sam se uasno plaila, a udala sam se upravo suprotno svojim uverenjima. "Ja ne elim nikakvu zgodnu kinesku devojku", odgovorio je Benet. "Hou tebe." Pokazalo se da Benet nikada u ivotu nije iziao ni sa jednom kineskom devojkom - a kamoli da je neku potucao. Njegova slabost bile su jevrejske devojke. Meni kao da su sueni takvi mukarci. "Milo mi je to eli mene", rekla sam. Zahvalna. Zaista sam mu bila zahvalna. Kada sam ja to poela da zamiljam nekog drugog umesto Beneta? Negde pred kraj tree godine naeg braka. A zato? To niko nije bio kadar da mi objasni. P: "Dragi doktore Rojben: zato tucanje na kraju uvek postane nalik na sir od obranog mleka?" O: "Izgleda da kod vas postoji fetiiziranje hrane ili, kako se to u psihoanalitiarskom argonu kae, postoji takva fiksacija. Jeste li ikada pomislili da potraite pomo od specijaliste?" vrsto sam stisnula oi i zamislila da je Benet Adrijan. Pretvorila sam B u A. Svrili smo prvo ja, pa Benet - i leali smo, znojei se tu na uasnom hotelskom krevetu. Benet se smeio. Ja sam se oseala jadno. Kakav sam ja licemer! Nikakva preljuba ne moe biti gora od ovakvog varanja svake noi. Tucati se s jednim ovekom, a misliti na drugog i jo tu prevaru drati u tajnosti - to je bilo mnogo, mnogo gore nego jebati se s drugim mukarcem naoigled svom muu. Bilo je to isto toliko runo kao bilo koja druga izdaja koje sam se mogla setiti. "Obina fantazija", verovatno bi rekao Benet. "Fantazija jeste samo fantazija, a svako ima fantazije. Jedino psihopate rade ono to doivljavaju u svojim fantazijama; normalni ljudi to ne ine." Meutim, ja na snove gledam drugaije - respektujem ih znatno vie. Vi ste ono to sanjate. Vi ste ono o emu sanjarite. Grafikoni Mastersa i Donsonove i brojke i signalne lampice i

plastini kuri govore nam sve o seksu i nita ne kazuju. Jer, seks je sav u glavi. Puls i luenja lezda nemaju s tim nikakve veze. Zato su svi ti seksualni prirunici, [55]inae bestseleri, takva obmana. Ue ljude kako da tucaju karlicama, a ne glavom. Zato je bilo vano to to sam "tehniki" bila verna Benetu? ta je znailo to to se nisam potucala ni s jednim drugim momkom od momenta kad sam upoznala njega? Bila sam mu neverna najmanje deset puta nedeljno u svojim mislima - a od toga najmanje pet puta sam mu bila neverna za vreme dok smo se on i ja evili. Moda je i Benet zamiljao da sam ja bila neka druga ena. Pa ta s tim? To je bio njegov problem. A nesumnjivo devedeset devet procenata ljudi na svetu tucaju fantome. Verovatno. To me nimalo nije teilo. Prezirala sam tu svoju vlastitu varljivost i prezirala sam sebe. Ja sam ve bila preljubnica, a stvarno provoenje toga u delo odgaala sam jedino iz kukaviluka. To me je inilo preljubnicom i kukavicom enskom kukavicom. Ako bih se poevila s Adrijanom, bila bih samo preljubnica odrasla ena. KUC, KUC Seks, kao to sam rekla, moe biti saet u tri P: produetak vrste, putena naslada i ponos. Posmatrano sa dugoronog stanovita, a to uvek mora da se uzima u obzir, produetak vrste je znatno najvaniji, jer bez njega ne bi bilo odravanja vrste . . . Tako je enski orgazam jednostavno nervni vrhunac seksualnih odnosa.. . i kao takav, on je relativno luksuz sa stanovita prirode. O njemu se moe razmiljati kao o nekoj vrsti zadovoljstva koje osetimo kad u kutiji kukuruznih pahuljica naemo nagradnu igraku. Dobro je ako se dobije nagrada, ali i bez nje su pahuljice korisne i hranljive. Madlen Grej Normalna ena, 1967U mom snu su se Adrijan i Benet dizali i sputali na klackalici na igralitu u Centralom parku, gde sam se i ja, kao dete, igrala. "Moda bi trebalo da je pregleda neki psihoanalitiar u Engleskoj", govorio je Benet dok se njegov kraj klackalice dizao uvis. "Dau ti njen paso i nalaze dosadanjih analiza." Adrijan je nogama dodirivao zemlju i sad je poeo da drmusa klackalicu, kao to to znaju da ine veliki deaci koji upadnu na igralite za malu decu. "Prestani", vikala sam. "To ga boli! Povredie ga!" Adrijan se samo cerio i drmusao klackalicu. "Zar ne vidi da e da ga povredi! Prekini!" Pokuala sam da vritim, ali, kao i uvek u snovima, isputala sam samo neke neartikulisane glasove. Uasno sam se bojala da e Adrijan da zbaci Beneta, koji e pasti na zemlju i slomiti vrat. "Molim te, molim te prestani!" molila sam ga. "ta je?" promrmljao je Benet. Bila sam ga probudila. Ja uvek u snu govorim, a on je na to uvek odgovarao. "ta se desilo?" "Bio si s nekim na klackalici. Uplaila sam se." "Oh." Okrenuo se na drugu stranu. Benet bi me uvek u takvim prilikama zagrlio, ali leali smo u uzanim krevetima na suprotnim stranama sobe, pa umesto da me zagrli, ponovo je zaspao. Bila sam se sasvim razbudila i sluala sam ptiice kako cvrkuu u vrtu iza hotela. U poetku su me smirivale svojim cvrkutom. A onda sam se setila da su to nemake ptice i to me je deprimiralo. Potajno, ja mrzim putovanja. Kod kue ne mogu da [59]se skrasim, ali istog trenutka kad poem na put, poinjem da oseam pretnju zle kobi koja se nadvija nad svaku moju i najtrivijalniju radnju. Zato sam se uopte vraala u Evropu? itav ivot mi je razbijen u paramparad. Ve dve godine sam leala u krevetu uz Beneta i mislila na druge mukarce. Dve godine sam se raspravljala o tome da li da ostanem u drugom stanju, ili da sama zbriem na put i vidim jo malo sveta pre nego to se skrasim zbot neeg tako konanog. Kako to svet odluuje da ostane u drugom stanju, pitala sam se. To je tako

zastraujua odluka. Na izvestan nain, takva odluka je i bezobzirna. Preuzeti odgovornost za novi ivot, kad nemate ba nikakvu mogunost da znate kakav e taj ivot da bude. Pretpostavljala sam da veina ena ostaje u drugom stanju, a da uopte o tome ne razmilja, jer, da su ikada bar i jedan jedini put o tome razmislite, svladala bi ih sumnja.JJa nikada, za razliku od drugAejoanisam imala slepo"povererije u. Oduvek"sam elela da svoju sudbinu imam pod svojom kontrolom.} Trudnoa mi je liila na dramatinu abdikaciju sa prestola kontrole. Neto u vama raste i moe u svoje vreme da vam uzurpira i ivot. Toliko sam dugo i tako kompulsivno koristila dijafragmu, da se meni trudnoa sluajno nikako ne bi mogla desiti. ak i u toku dve godine uzimanja pilula nisam nijednom propustila nijedan dan da ne uzmem pilulu. Iako sam nemarna u svemu drugom, u tome nisam nikad zabrljala. Od svih nas koje smo inile krug prijateljica, praktino samo ja nikada nisam abortirala. ta to nije bilo u redu sa mnom? Da li sam bila nenormalna? Ja jednostavno nisam imala onaj normalni enski poriv da dozvolim da me napumpaju, pa da rodim. Zamiljala sam sebe sa svim mojim nemirima, udnjom za evom bez rajsferlusa i nepoznatim mukarcima po vozovima sputanu bebom. Pa kako uz sve to da poelim bebu? "Da nije bilo tebe, bila bih danas poznata slikarka", imala je obiaj da kae moja besna, crvenokosa majka. Studirala je slikarstvo u Parizu, izuavala je anatomiju i tehniku crtanja akta, savladala je tehniku akvarela i grafiku, ak i to kako da sama mesa boje. Upoznala je slavne slikare i slavne pisce i slavne muziare i slavne priipetlje kako ih je ona nazivala! Igrala je gola u Bulonjskoj umi priala je ona, sedela u "Les Deux Magots" u crnom plianom ogrtau priala je ona, vozila se parikim ulicama na branicima mnogih "bugatija" priala je ona, odlazila na grka ostrva tri i po decenije pre akline Kenedi Onazis priala je ona, a onda se vratila kui i udala za komiara iz letovalita Ketskil Mauntinz, koji se spremao da postigne ogroman uspeh u tzatzka-biznisu, kako je na jidiu nazivao posao sa suvenirima, i sa njim izrodila etiri keri od kojih je svaka dobila najpoe-tinije ime koje se moglo smisliti: Gundra Miranda, Izadora Zelda, Leila Dastin i Kloe Kamil. Jesam li ja kriva bilo za ta od svega toga? itav ivot sam proivela oseajui se krivom za to. A moda sam na neki nain i bila odgovorna. Roditelji i deca povezani su pupanom vrpcom, i to ne samo u materici. Povezuju ih u neraskidivu vezu neke misteriozne sile. Ako moja generacija namera-va da provede itav ivot u osudivanju roditelja, onda moda i naim roditeljima treba omoguiti iste uslove. "Danas bih bila slavna slikarka da nije bilo vas, deco", rekla je moja majka. I ja sam dugo u to verovala. Tu je, naravno, uvek prisutan i problem njenog roenog oca, koji je i sam bio slikar i fanatino ljubomoran na njen talenat. U Pariz je bila pobegla od njega, a zato se onda vratila u Njujork, uselila u njegov stan i tu stanovala do svoje etrdesete godine s njim? Delili su atelje, i, s vremena na vreme, on bi slikao preko njenih platna samo onda, naravno, kad nije imao svoje isto platno. Ona je u Parizu postala kubist i bila je na putu da razvije vlastiti stil unutar nekog savremenog strujanja, ali je Papa, za kojeg je slikarstvo poinjalo i zavravalo se Rembrantom, svojim podsmevanjem postigao to da ona odustane od svojih pokuaja; od tada je stalno bila u drugom stanju. "Proklete moderne mazarije", rekao je Papa. "Kieraj." Zato se nije odselila? Pitam to potpuno svesna dvojakog znaenja takve radnje, znajui da se ja nikada ne bih rodila da je tako postupila. Odrasli smo u prostranom stanu od etrnaest soba, na zapadnoj strani Centralnog parka. Krov je prokinjavao iveli smo u potkrovlju, a osigurai su pregoreli im bismo gurnuli pare hleba u toster, kada je bila starinska, stajala je na nogama s kandama, a vodovodna instalacija je bila sva zarala, a tednjak u kuhinji liio je na onaj sa TV-reklama za zimnicu koju od ovog-ili-onog spravlja neka baka, dok su prozorski okviri bili tako stari i rastoeni da

je vetar slobodno fijukao kroz njih. Ali, to je bila kua uvenog arhitekte Stenforda Vajta, i u njoj su postojala "dva ateljea sa severnim svetlom", i biblioteka je imala "drvetom obloene zidove" i "arena stakla", a "plafon od dvanaest metara" u dnevnoj sobi bio je ukraen "listovima od pravog zlata". Seala sam se kako su te fraze agencije za trgovanje nekretninama odjekivale kao eho kroz itavo moje detinjstvo. Zlatni list. Zamiljala sam javorov list nainjen od pravog zlata. Ali kako su privrstili listove za plafon? I zato ne lie na listove? Moda su ih samleli i od njih napravili boju? Gde to, pitala sam se, moe da se ubere "list od pravog zlata"? Da li je takvo lie raslo na drveu od pravog zlata? Na izdancima od pravog zlata? Ja sam bila ona vrsta deteta koje zna i takve rei kao to je "izdanak". U stvari, u biblioteci mojih roditelja nalazila se jedna debela knjiga, tampana masnim slovima, koja se zvala Zlatna grana. Uzalud sam razgledala njene strane ne bih li naila na mesto gde se pominje "list od pravog zlata". Ali je zato u njoj bilo puno seksi stvari. To su, takoe, bila ona vremena kada sam u fioci od ormara, ispod svojih potkoulja, skrivala knjigu Ljubav bez straha. I tako smo mi stanovali kod "Mame" i "Pape" za ljubav "dobrog svetla sa severa" i "lia od pravog zlata" - ili je bar tako moja majka govorila. A, u meuvremenu, moj otac je putovao po svetu zbog svog tzatzka-biznisa, a majka je ostala kod kue, raala decu i vritala na svoju majku i oca. Moj se otac bavio dizajniranjem posuda za led koje su liile na vreve za pivo, i vreva za pivo koji su liili na posude za led. Takoe je dizajnirao i ivotinjske porodice od porculana, a sve su ivotinje bile meusobno povezane tankim zlatnim laniem. Neverovatno, ali na tome je namlatio silne pare. Mogli smo da se odselimo bez problema, ali, oigledno, moja majka ili nije htela ili nije mogla. Mali zlatni lani vezivao je moju majku za njenu majku, a mene za moju majku. Sve nae nezadovoljstvo i nesrea bili su utkani u taj isti zlatni lanac koji je naglo gubio sjaj. Naravno, moja majka je izvrila racionalizaciju svega toga - patrijarhalnu racionalizaciju ene u kojoj gori plamen talenta i ambicije, a kojoj stalno prave decu. "ene jednostavno ne mogu da se bave i jednim i drugim", govorila je, "moraju da odlue. Ili e biti umetnice, ili e imati decu." S takvim imenom kao to je Izadora Zelda, bilo je jasno ta bi ja trebalo da izaberem: sve ono to se nudilo mojoj majci i to je ona propustila. Pa kako, onda, jednostavno da izvadim dijafragmu i ostanem u drugom stanju? Ono to druge ene ine ne razmiljajui ni upola kao ja, za mene [63]je velik i znaajan in. Takav in bio bi negacija mog imena, moje sudbine, moje majke. Moje sestre bile su drugaije. Gundra Miranda je sebe nazivala "Rendi" i udala se kad joj je bilo osamnaest godina. Udala se za Libanca, fiziara na Berkliju, rodila etiri sina u Kaliforniji, a onda se sa porodicom preselila u Bejrut gde je, produivi da raa, rodila jo pet kerki. Uprkos tome to je udaja lepe devojke Jevrejke, poreklom sa zapadne strane Centralnog parka, za jednog A-Rapina mogla da lii na neku pobunu, ona je u Bejrutu vodila najobiniji mogui porodini ivot. Ona se gotovo religiozno pridravala onog: Kinder, Kiiche i Kirche - ili preciznije katolike crkve, koju je poseivala da bi impresionirala Arape svojim nejevrejstvom. Naravno, oni nisu toliko voleli katolicizam, meutim, to je bilo bolje od one druge alternative. I ona i Pjer, moj zet, verovali su u Roberta Ordrija, Konrada Lorenca i Lajonela Tajgera kao da su oni glavom Isus, Buda i Muhamed. "Instinkt", prezrivo su komentarisali, "isti ivotinjski instinkt!" Poeli su da mrze bitnike iz Berklija iz svojih studentskih dana i poeli da propovedaju teritorijalnost, nemoralnost kontracepcije i abortusa, i univerzalnost rata. Ponekad se inilo da iskreno veruju u Veni lanac postojanja i Boansko pravo kraljeva. U meuvremenu, nastavljali su da se mnoe.

"Zato bi ljudi sa superiornim genima pri-menjivali kontracepciju, kad svi oni nepoeljni svojim razmnoavanjem nastavljaju da gue svet?" - bio je refren koji se uvek uo od Rendi kad je objavljivala novu trudnou. Leila druga od dveju srednjih sestara, posle mene bila je etiri godine mlada, a udala se za Crnca. Ali kao i u Rendinom sluaju, nekonvencionalnost izbora mogla je da zavara. Leila se kolovala u Oberlinu gde je upoznala Roberta Godarda, verovatno najbeljeg belog Crnca u istoriji ovog izraza. Moj zet Bob imao je, u stvari, braon boju kakaa, ali mu je pamet bila bela kao u lana Kju kluks klana. Ne znam kako ga slui ona stvar. Nikako mi nije bilo jasno kako je on dospeo u kolu kao to je Oberlin, a to, izgleda, ni njemu nije bilo jasno. Posle koleda on se upisao na Medicinski fakultet Harvardskog univerziteta i vrlo brzo je ukapirao gde lei lova: ortopedska hirurgija. Sada provodi etiri dana u nedelji nametajui slomljene noge i uvrujui kukove klinovima i ubirajui ogromne honorare od osiguravajuih zavoda. Druga tri dana provodi preskaui prepreke u jednom ekskluzivnom konjikom klubu u otmenom predgrau Bostona, u kojem su Crnci normalno prihvaeni, u susedstvu njegove i Leiline kue. A kako ive! Okrueni najirim asortimanom elektrinih ureaja koje niko, osim robne kue Hamaher-lemer, nema: od elektronskih drobilica za led, hladnjaka za vino, ureaja koji stoji pored kreveta i proizvodi sintetizovani um mora, automatskih ureaja za odsecanje vrha ljuske barenih jaja, ureaja za vlaenje vazduha u prostoriji, ureaja za oduzimanje suvine vlage, automatskih mealica za koktele, kosaica za travu sa daljinskim upravljaem, rezaica za iblje koje su programirane tako da prave fantastine oblike od grmlja, vrtlonika koji talasaju vodu u kadi za kupanje, bidea u kojima se vrti voda, osvetljenih ogledala koja iskau iz zida, kolor-televizora skrivenih iza uramljenih kopija najbanalnijih modernih grafika, do bara koji izlazi iz zida u predsoblju im zazvoni zvonce na ulaznim vratima. A zvonce, uzgred budi reeno, svira prvih nekoliko taktova pesme Kad sveci mariraju - jedan i jedini Bobov ustupak rasnoj pripadnosti. Mi smo svi pretpostavljali da oni uz sve te ureaje i konje i tri automobila jedan za svakog od njih, i jedan za njihovu belu domaicu iz June Amerike jednostavno nemaju vremena ni da misle o mogunosti da imaju decu - pretpostavljam, na veliko olakanje mojim roditeljima. Arapski unuci su ipak neto drugo - bar im kosa nije kovrdava. Meutim, greili smo. Leila je, u stvari, ve dve godine uzimala pilule za plodnost o emu je kasnije obavestila i nas i sve novine, i konano je prole godine rodila petorke. Sve ostalo kako oni kau pripada prolosti. Moda ste i vi videli u asopisu Tajni lanak o "Petorkama Godard", u kojem su opisane kao "slatke bebice, boje kafe, koje moe da primi povee naruje". "Opa", reagovala je majka Leila Dastin Godard roena Vajt, stara dvadeset etiri godine, kad su joj saoptili da je rodila petorke. I sada Leila i Bob imaju pune ruke posla sa slomljenim kostima, ureajima, konjima, osvajanjem drutvenog ugleda i napredovanjem, kao i sa petorkama kojima su, uzgred budi reeno, dali najobinija imena kojih su se mogli setiti: Timi, Suzi, Eni, Deni i Doni. A doktor Bob pravi vie para nego ikada, jer izgleda da, posle pronalaska injekcija vitamina B, mulatske petorke predstavljaju najbolji preduslov za razvijanje lekarske prakse. to se tie Leile, ona mi pie jedanput godinje da bi pitala kad u ve jednom da prestanem da "prdim naokolo s poezijom" i "kad u da uradim neto to e imati nekog smisla" - recimo, da rodim petorke. Posle Rendinog Arapina i Leilinog Crnca, i ubeenja mog prvog mua da je Isus Hristos, mojim roditeljima je, u stvari, prilino laknulo kad sam se udala za Beneta. Nisu imali apsolutno nita protiv njegove rase, ali im je strano smetala njegova religija: psihoanaliza. Muilo ih je potpuno pogreno verovanje da bi Benet mogao da im ita misli. U stvari, kad god je gledao svojim najprodornijim pogledom, preteim i zagonetnim, Benet je zapravo

razmiljao o tome kako treba da promeni ulje u motoru, ili kako da uzme za ruak pileu supu s knedlama, ili mu se kakilo. Meutim, ja nikako nisam uspevala da ih razuverim. Moji su roditelji uporno verovali da on zaviruje duboko u njihove due gde bi mogao da vidi sve one rune tajne koje bi oni sami eleli da zaborave. I tako, preostaje Kloe Kamil, roena 1948. godine, est godina mlada od mene. Porodina mezimica. Kloe otra uma, otra jezika i krajnje nezainteresovana da s tim kvalitetima bilo ta uini. Punaka zgodna Kloe, smee kose i plavih oiju, i savrenog tena. S jednim zaista velianstvenim parom sisa u porodici u kojoj su ene prilino nalik na dasku. Kloe se, naravno, udala za Jevrejina. Ne za domaeg, ve za uvoznog. Niko iz porodice ne bi tako nisko pao da se uda za momka iz susedne kue. Kloin mu Abel bio jelzraelacnemakojevrejskog porekla. Njegova porodica je nekada bila vlasnik kockarnice u Baden-Badenu. I Abel je, naravno, postao ortak mome ocu u tzatzka-biznisu. U taj posao, kojim je upravljao bivi komiar iz Ketskil Mauntinza, on je uneo znanje koje je stekao na Uorton-koledu. Moji roditelji su se bunili u poetku, a onda, kad su svi poeli da zarauju zahvaljujui njegovom angaovanju, odmah su ga prihvatili. Abel i Kloe imaju jednog sina, Adama, koji je plavokos, plavook, i koji je, oigledno, najomiljenije unjfe. Kad bi se za Boi itava familija okupila u stanu mojih roditelja, Adam je liio na jedinog arijevca na igralitu dece iz Treeg sveta. I tako sam ja bila jedina sestra ohne Kinder, i to mi moji nikada nisu dozvoljavali da zaboravim. Kad su Pjer i Rendi poslednji put bili u Njujorku sa svojom deurlijom, upravo je bila tampana moja prva knjiga. Usred jedne od naih uobiajenih bunih svaa oko neeg toliko idiotskog da ga se vie i ne seam, Rendi je nazvala moju poeziju "masturbantskom i egzibicionistikom" i prebacila mi je moju "sterilnost". "Ti se ponaa kao da je pisanje najvanija stvar na svetu!" vritala je ona. Pokuavala sam da ostanem racionalna i mirna, a kako sam te nedelje bila dobro izanalizirana s aspekta moje porodice, prosto sam s mukom zadravala eksploziju besa koju sam oseala da nadolazi u meni. "Rendi", moleivo sam joj odgovarala, "ja moram da mislim da je pisanje najvanija stvar na svetu da bih bila u stanju da nastavim s tim, ali tebi niko ne govori da ti mora da deli moju opsesiju sa mnom, pa ni ja ne vidim zato bih morala da s tobom delim tvoju opsesiju?" "Ne dozvoljavam ti da mene i mog mua i moju decu trpa u to tvoje prljavo piskaranje - je 1" uje? Ubiu te ako me bilo na koji nain makar samo spomene. A ako te i ne ubijem ja sama, ubie te Pjer. Jesi li razumela?" Usledila je duga, uiparajua diskusija o autobiografiji u odnosu na fikciju, u kojoj sam ja spomenula Hemingveja, Ficderalda, Bosvela, Pru-sta i Demsa Dojsa - sve, oigledno, uzalud. "Moe prokleto lepo da objavi svoje prljave knjige posthumno", vritala je Rendi, "ako se u njima nalazi i jedna - bilo o kojem liku koji makar malo podsea na mene!" "A ja pretpostavljam da e me ubiti zato da se ne bi odlagalo to posmrtno objavljivanje." "Mislila sam poto mi umremo, a ne poto ti umre." "Da li je to poziv za odrubljivanje glava?" "Zavui te literarne aluzije sebi u dupe. Misli da si fenomenalno pametna, zar ne? Samo zato to si bila vredna i to si bubala pa si dobro prolazila u koli. Samo zato to si ambiciozna i to se jebava s odvratnim intelektualcima i folirantima. I ja imam isto toliko talenta za pisanje koliko i ti, to ti je poznato, samo ja se nikada ne bih spustila tako nisko da se razgoliujem tako javno kao to ti to ini. Ja ne bih htela da ljudi znaju moje tajne snove. Ja nisam smrdljivi egzibicionista kao ti, u tome je stvar ... A sada brii odavde! Napolje! Je V me uje?" "Ovo je sluajno Dudina i tatina kua - a ne tvoja."

"Napolje! Od tebe mi ve glava puca!" Pritiskujui slepoonice akama, Rendi je otrala u kupatilo. Bilo je to staro, poznato psihosomatsko izvrdavanje. Svi u mojoj porodici to izvode u svakoj prilici. Od tebe mi glava puca! Od tebe me mui goruica! Od tebe sam dobio triper! Od tebe imam zvune halucinacije! Od tebe imam srani napad! Od tebe imam rak! Rendi je izronila iz kupatila izmuena izraza lica. Bila se pribrala. Sad je pokuavala da bude tolerantna. "Neu da se svaam s tobom", rekla je. "Ha." "Ne, stvarno. Pa ti si jo uvek moja mala sestrica i zaista mislim da si krenula pogrenom stazom! Mislim da bi ti morala da se okane pisanja i da rodi bebu. Shvatie da ti dete prua mnogo vie, mnogo potpunije zadovoljstvo nego pisanje . .." "Moda se ja ba toga i plaim." "Kako to misli?" "uj, Rendi, moda to nekome ko ima devetoro dece zvui apsurdno, ali meni deca zaista ne nedostaju. Hou da kaem, ja zaista volim tvoje klince i Kloinog i Leiline, ali u ovom trenutku mene moj rad ini srenom i ja ne elim vie zadovoljstva, bar ne za sada. Bile su mi potrebne godine da nauim da sedim za radnim srolom due od dva minuta u jednom cugu, da se naviknem na samou, i strah od neuspeha, i jezivu tiinu, i na beli papir. I sada, kad sve to mogu da podnesem ... sada, kad to konano mogu da radim . . . gorim od elje da se posvetim svom poslu. Ne elim da mi se bilo ta na tom putu isprei ba sada. Isuse Hriste! Koliko mi je samo vremena trebalo da stignem do ovoga. . ." "I ti stvarno namerava tako da provede ostatak svog ivota? Sedei u sobi i piui poeziju?" "Pa, to da ne? Zbog ega je to gore nego izroditi devetoro dece?" Prezrivo me je pogledala. "Pojma ti nema ta to znai imati decu." "A ti pojma nema ta to znai pisati poeziju." Stvarno sam se gadila sebe same zbog toga to sam zvuala tako infantilno. Rendi je uvek uspevala da me natera da se oseam kao da mi je opet pet godina. "Ali, ti bi uivala u raanju dece", bila je uporna, "stvarno bi uivala." "Za ime boga, ti si verovatno u pravu! Ali ti si dovoljno Etel Kenedi za jednu porodicu - koga vraga nam treba jo jedna? I zato bih ja to radila kad me tolike sumnje more? Zato bih sebe prisiljavala bilo na ta? Za ije dobro? Tvoje? Moje? Nepostojee dece? Nee ljudski rod da izumre ako ja ne budem imala decu!" "Zar te ak ni kao iskustvo ne interesuje?" "Pa, moda... ali, u svakom sluaju, ne umirem od radoznalosti. Osim toga, imam jo vremena. . ." "Ima ve skoro trideset godina. Nema ti toliko vremena koliko misli." "Oh, boe", rekla sam, "ti zaista ne moe da podnese da bilo ko ini bilo ta to se razlikuje od onoga to si ti uradila. Zato bih ja morala da kopiram tvoj ivot i tvoje greke?" "Kakve greke?" "Recimo to to vaspitava svoju decu da misle da su katolici, pa to to lae o svojoj religiji, to to negira ono to jesi..." "Ubiu te!" vrisnula je Rendi i poletela na mene dignutih ruku. Zbrisala sam u garderobu u hodniku, kao to sam to bezbroj puta uinila u detinjstvu. Bilo je perioda tokom kojih me je Rendi redovno mlatila. Ako se ikada odluim da rodim, sigurno neu da napravim greku pa da rodim vie od jednog deteta. Misli se da status jedineta predstavlja psiholoko optereenje, ali ono o emu sam ja kao dete sanjala, bilo je da budem jedinica. "PJER!" ula sam Rendi kako vriti pred vratima. Zakljuala sam bravu i upalila svetio. Zatim sam leima odgurnula majin kaput od samurovine koji je mirisao na stari Joy i bljutavi Diorissimo i prekrtenih nogu sela ispod njega, medu cipele. Iznad mene su visila jo dva reda

kaputa, jedan iznad drugog, doseui sve do plafona. Stari krzneni kaputi, engleski deiji kaputii s konim zakrpama na laktovima, skijake bluze, kine kabanice, kini mantili, kabanice iz dana kad smo boravili u deijim kampovima, iarane autogramima naih drugova, kolski blejzeri sa imenom uivenim ispod kragne i zaboravljenim kljuevima za klizaljke u depovima, somotski veernji ogrtai, ogrtai od brokata, kaputi za polo, kaputi od vizona. . . trideset pet godina mode koja se neprekidno menjala i etiri odrasle keri . . . trideset pet godina kupovanja i troenja i podizanja dece i vritanja ... i ta je moja majka imala od svega toga? Svoju samurovinu, svoj vizon i svoje ogorenje? "Izadora!" To je sada bio Pjer. Zakucao je na vrata. Sedela sam na podu i ljuljala se obgrlivi kolena. Na pamet mi nije padalo da ustanem. U garderobi je tako lepo mirisalo na kuglice naftalina i na Joy. "Izadora!" U stvari, pomislila sam, ponekad ja i poelim da imam dete. Veoma pametnu i duhovitu malu devoj-icu koja e da poraste u enu kakva ja nikad ne bih mogla biti. Veoma samostalnu devojicu bez ikakvih oiljaka u mozgu ili dui. Koja ne bi znala za poniznu servilnost niti za udvoriku koketeriju. Malu devojicu koja bi uvek govorila ono to misli, i mislila ono to govori. Malu devojicu koja ne bi bila ni pakosna, ni lukavo neiskrena, jer bi to bila devojica koja ne mrzi ni svoju majku, ni sebe. "Izadora!" elela sam, u stvari, da rodim sebe samu - onakvu malu devojicu kakva sam ja mogla da budem da sam se rodila u nekoj drugoj porodici, u drugaijem svetu. Jo vre sam obgrlila kolena. Oseala sam se nekako udno sigurna ovde ispod krznenog kaputa moje majke. "Izadora!" Zato su me stalno progonili i pokuavali da uguraju u one iste kalupe koji su i njih same uinili nesrenim? Rodicu dete onda kada za to budem spremna. A ako nikada ne budem spremna, pa, onda, neu ni da ga rodim. Moe li dete da bude bilo kakvo osiguranje od usamljenosti ili bola? Moe li se uopte osigurati od toga? Ako su oni toliko sreni i zadovoljni svojim nainom ivota, zato se, onda, stalno toliko trude da druge preobraaju? Zato toliko insistiraju na tome da svako mora da radi ono to oni rade? Zato se stalno ponaaju kao da su neki prokleti misionari? "Izadora!" Zato su se svi, moje sestre i moja majka, izgleda, zaverili da me podsmevanjem nateraju da na ono to sam postigla, na moje uspehe gledam kao na neuspehe? Objavilavsam knjigu koju ak i ja jo uvek mogu da itam. est godina pisanja i odbacivanja, pisanja i menjanja, nastojanja da prodrem dublje, i dublje u svoju linost. A itaoci su mi pisali pisma, i telefonirali mi usred noi da bi mi rekli da knjiga ima veze, da je to hrabra i potena knjiga, da sam ja hrabra i potena. Hrabra! A evo me kako, sedei na podu garderobe, grlim svoja kolena! Osim toga, za moju porodicu ja nisam nita postigla, jer nemam decu. To je bilo apsurdno. Bila sam svesna da je to apsurdno. Ali neto u meni stalno je ponavljalo katehizam. Neto se u meni izvinjavalo svim tim ljudima koji su hvalili moju poeziju; neto je u meni govorilo: "Oh, ali ne smete da zaboravite, ja nemam decu." "Izadora!" Imam skoro trideset godina. Ljudi koji me ne poznaju, daju mi dvadeset pet, ali ja primeujem nezaustavljive poetke starenja, poetke umiranja, postepene pripreme za nepostojanje. Na elu ve imam male brazde. Prstima jo uvek mogu da ih izgladim, ali im maknem prste, koa se ponovo nabere i bore se pojave. Ispod oiju poinje da se javlja fina mrea linija: fini kanalii, pejza jednog minijaturnog meseca. U uglovima oiju imam jednu, dve, tri tanke linije, koje kao da su nacrtane rapidografom s nevidljivim mastilom. I to tako da su vidljive samo autoru crtea. A i usne mi nisu vie meke kao to su nekada bile. Osmehu treba vremena dok izbledi. Kao da je starenje, pre svega, koenje. Udevanje lica u unapred odreene izraze; bleda senka ukoenosti koja nastupa posle smrti. Oh, brada je jo dovoljno vrsta ... ali ne nalazi li se tu, oko sredine vrata, tanak, gotovo nevidljivi lanac linija? I grudi mi jo uvek

visoko stoje, ali koliko dugo e biti takve? A pika? To e poslednje da propadne, bie u naponu snage i onda kada niko vie ne bude eleo ni jedan deo mene. udno je to kako, uprkos mojoj neodlunosti da ostanem u drugom stanju, ja kao da ivim unutar vlastite pike. Nekako uestvujem u svim promenama koje se dogaaju u mom telu. Nikada ne prolaze nezapaeno. ini mi se da tano znam trenutak kada se u meni dogaa ovulacija. U drugoj nedelji ciklusa ja osetim jedno tanano ping, a onda nekakav peckavi bol u donjem delu trbuha. Nekoliko dana kasnije esto na gumenom delu dijafragme, koji je nalik na jevrejsku kapicu jarmulk, naem siunu takicu krvi. Svetlocrvenu mrlju, jedini vidljivi trag jajaca koje je moglo da postane beba. U tom trenutku uvek osetim kako me preplavi neka tuga koju ne mogu da opiem. Tuga i olakanje. Da li je zaista bolje nikada se ne roditi? Dijafragma je postala neka vrsta fetia za mene. Sveta stvar, barijera izmeu moje materice i mukaraca. Na neki nain, ljuti me pomisao na to da nosim njegovo dete. Neka sam nosi svoju bebu! Ako ja raam bebu, hou onda da to bude samo moje dete. Devojica, nalik na mene, samo bolja. Devojka koja e, takode, moi da raa vlastitu decu. Raanje dece samo po sebi nije nepravedno, ve je nefer to to se bebice raaju za mukarce. Deca koja dobijaju njihova imena. Deca koja vas ljubavlju koju oseate za njih prikuju za mukarca, kojeg morate da sluite i kome morate da ugaate, jer e vas, ako tako ne radite, on ostaviti. A ljubav je, konano, najjai okov. I to onaj koji se najdublje useca i najdue nosi. A to znai da bih ja bila uhvaena u zamku, zauvek. Talac vlastitih oseanja i vlastitog deteta. "Izadora!" A moda sam ve bila talac. Zarobljenik svojih fantazija. Zarobljenik svojih strahova. Talac svojih lanih definicija. ta je to, uostalom, znailo biti ena? Ako je to znailo biti ono to je Rendi ili ono to je moja majka, onda ja to nisam elela. Ako je to znailo kipeti od ogorenja i drati lekcije o radostima raanja, onda ja to nisam elela. Znatno bolje jeste biti intelektualna kaluerica nego to. Meutim, nije zabavno biti ni intelektualna kaluerica. U njoj nema onog ivotnog soka. A ta su bile alternative? Zato mi niko nije pokazao neke alternative? Podigla sam glavu da bih pogledala navie i ogrebala sam bradu na porub krznenog kaputa moje majke. "Izadora!" "O.K. Dolazim." Izila sam iz garderobe i nala se licem u lice s Pjerom. "Izvini se Rendi!" zahtevao je. "Zbog ega?" "Zbog svih onih psei odvratnih stvari koje si rekla o meni!" urlala je Rendi. "Izvini se!" "Samo sam rekla da ti negira ono to jesi i da ja ne elim da budem kao ti. Zato bih zbog toga morala da ti se izvinjavam?" "Izvini se!" vritala je. "Zato?" "Otkad je tebi tako jebeno mnogo stalo do toga da bude Jevrejka? Otkad si ti tako prokleto pobona?" "Ja nisam tako pobona", rekla sam. "Pa zato onda od toga pravi takvo pitanje?" Pjer je sada koristio svoj najslai srednjoistoni francuski akcenat. "Nisam ja zapoela ovaj sveti krstaki rat za umnoavanje istinskih pravovernika -vste ga zapoeli. Ne pokuavam ja da preobratim vas. Ja samo pokuavam da vodim svoj vlastiti jebeni ivot, ako uopte mogu da ga pronaem u itavoj ovoj zbrci." "Ali, Izadora", ulagivao se Pjer, "pa to je upravo to - mi pokuavamo da ti pomognemo."

U BLIZINI CRNE UME Mala deca su bila istrebljivana bez izuzetka, s obzirom na to da zbog svog uzrasta nisu bila sposobna za rad. . . Vrlo esto su ene skrivale svoju decu ispod svojih sukanja, ali naravno, im bismo to otkrili, decu smo slali na likvidiranje u gasne komore. Od nas se zahtevalo da ova istrebljivanja izvravamo u tajnosti, ali, naravno, teak smrad, koji je izazivao muninu i koji je dolazio od neprekidnog spaljivanja leeva, irio se itavim krajem i svi koji su iveli u okolnim naseljima znali su da se u Auvicu vre masovna ubijanja. Pismena izjava SS-oberturmfirera Rudolfa Hesa, 5. april 1946, Nirnberg 8, 29 za Frankfurt Evropa je pranjavi pli -- vagoni prvog razreda sa prvoklasnom prainom. A kondukter lii na ruiasto prasence od marcipana i gazi guijim korakom niz hodnik. FRAULEIN! On to kae sa etiri umlauta a njegov kai preko grudi nainjen od crvene koe see vazduh kao naglo otputena gumena traka. A njegova kapa se uzdie i uzdie, papska kruna uspinje se prema nebu da proglasi apsolutnu vlast, boansko pravo konduktera Bundesbahn-a. FRAULEIN! E pericoloso sporgersi. Nicht hinauslehnen. II est cfangereivc... tokovi ponavljaju. Ali ja nisam toliko. Znam gde se kolosek i voz se kotrlja dalje u tiini. Znam da stanica nee biti oznaena, lupa. Zavrava. Moja je kosa arijevska bez svake sumnje. Ime mi je vres. Moj paso, oi plavlje od bavarskog neba. Ali on vidi Davidovu zvezdu u momv pupku. Nosim je za svoj poslednji striptiz. Udar. kripa. FRAULEIN! Neko me gurka da me probudi. Moja ruka kukavica skoro salutira ovoj nakostreenoj maloj uniformi od oveka. Schones Wetter heute, govori on pokazujui glavom prema farmama u izmaglici iza prozora. Odseno bui moju kartu, onda njegovo lice nalik na knedlu upuuje osmeh u svetlu sunca koje je najednom dobroudno kao pilea supa. Pre mog boravka u Hajdelbergu nisam ba naroito bila svesna toga da sam Jevrejka. Oh, imam ja neke uspomene: kako mi moja baka sapunom trlja ake meu svojim dlanovima i govori mi da to spiramo germances to je bila njena omiljena igra reci. Moja sestra Rendi bila je izmislila igru koja se zvala "Beanje pred Nemcima", u kojoj smo oblaile najtopliju odeu, umotavale nau sestricu Kloe, koja je jos bila beba, i vozile je u kolicima za lutku, pravile smo sendvie sa pekmezom od jabuka, i onda smo sedele u miriljavoj unutranjosti ormara za posteljinu, vaui sendvie i nadajui se da e nam nae zalihe izdrati dok se rat ne zavri i dok se ne pojave Saveznici. Tu je, takoe, i moje nevezano seanje na moju nabolju prijateljicu, pripadnicu episkopske crkve, Dilijen Batok pet godina, koja mi kae da ne moe da se kupa sa mnom, zato to sam ja Jevrejka, a Jevreji "uvek prave pi-pi u kadu". Ali, uopste uzev, imala sam prilino ekumensko detinjstvo. Prijatelji mojih roditelja bili su svih boja, religija i rasa, pa su takvi bili i moji prijatelji. Mislim da sam izraz "Porodica oveka" nauila dok sam jo pikila u gae. Iako se u kui ponekad govorilo na jidiu, ini se da je taj jezik bio korien samo kao neka vrsta ifrovanog jezika, koji je sluio za to da se neke stvari sakriju od kune pomonice. Ponekad se govorilo na jidiu da bi se deca prevarila, ali mi smo, svojim izvanrednim dejim radarom, uvek oseale o emu se radi, iako nismo razumevale reci. Rezultat toga bio je da mi gotovo Germ, klica. - Prim. prev.

uopte nismo znale jidi. Morala sam da proitam Zbogom, Kolumbus da bih nauila re shtarke i arobno bure, da saznam za novine koje su se zvale Napred. Imala sam ve etrnaest godina kad sam prvi put prisustvovala proslavi bar micvah mog neaka u Spring Valiju, u dravi Njujork, a majka mi je ostala kod kue zbog glavobolje. Deda mi je bio bivi marksista i verovao je da je religija opijum za mase, pa je tako zabranio baki bilo kakve "religiozne kojetarije", a onda je optuio mene kad je ve zaao u sentimentalne cionistike osamdesete godine da sam "prokleti antisemita". Naravno da nisam bila nikakav antisemita. Nisam se, jednostavno, oseala ba mnogo Jevrejkom i nisam shvatala zato je ba on, od tolikih ljudi, odjednom poeo da zvui kao Haim Vajcman. Moj pubertet proveden u radnom logoru "Vratolom", u Srednjoj koli za muziku i slikarstvo, i u Fondu za rekreaciju na otvorenom prostoru Herald Tribjuna u svojstvu savetnika-pripravnika protekao je u onim blaenim danima kada je uvek, bez izuzetaka, za predsednika starijeg razreda biran Crnac, i kada su prijateljstvo i ljubav medu ljudima razliitih rasa bili blistavi znak drutvenog ugleda. Nije da nisam ak i onda shvatala hipokriziju ove obrnute diskriminacije - ali, ipak sam i ja imala svoj udeo u potenom stavu u tim odnosima. Sebe sam smatrala internacionalistom, socijalistom fabijanskog tipa, prijateljem itavog ljudskog roda u tim danima niko nije spominjao enski rod, humanistom. Grila sam se od muke kad bih ula glupave jevrejske oviniste kako lupetaju o tome da su Marks i Frojd i Ajntajn bili Jevreji, kako Jevreji poseduju superiorne gene i mozgove. Bilo mi je jasno da je to to sebe smatrate za nekog superiornog, siguran znak inferiornosti, i da je to to sebe smatrate za linost koja je neobina, siguran znak obinosti. Svakog Boia, od moje druge godine ivota, mi smo imali boinu jelku. Samo, mi nismo slavili roenje Hristovo; slavili smo kako je to moja majka rekla "zimski solsticij". Dilijen, koja je imala male jasle pod svojom boinom jelkom i vitlejemsku zvezdu na vrhu jelke, vatreno se oko toga svaala sa mnom. Ja sam odluno, poput eha, zvuala kao moja majka: "Zimski solsticij postoji mnogo ranije nego Isus Hristos", rekla sam. Jadna, neprosveena Dilijenina majka uporno je insistirala na bebi Isusu i devianskom raanju. Na Uskrs smo se grabili oko areno obojenih jaja, ali mi nismo slavili Hristovo vaskrsnue; proslavljali smo "proleni ekvinocij", ponovno raanje ivota, Obrede prolea. Sluajui moju majku, vi biste pomislili da smo mi druidi. "ta se dogaa s ljudima kad umru?" pitala sam je. "Oni stvarno ne umiru", rekla mi je. "Oni se vraaju u zemlju, i posle nekog vremena ponovo se raaju, kao trava ili moda paradajzi." Ovo me je na udan nain obespokojavalo. Moda su dovoljno uteno zvuale njene reci, "oni stvarno ne umiru", ali ko bi hteo da bude paradajz? Da li je to bila moja sudbina? Da postanem paradajz, sa svim onim lepljivim semenjem? Ali, svialo se to meni ili ne, bila je to jedina religija koju sam imala. Mi nismo stvarno bili Jevreji; bili smo pagani i panteisti. Verovali smo u reinkarnaciju, u due paradajza, pa ak jo tamo oko 1940. godine i u ekologiju. Pa i pored svega toga, intenzivno sam poela da se oseam Jevrejkom i isto tako intenzivno paranoikom nije li to, moda, isto? onog trenutka kad sam kroila nogom u Nemaku. Odjednom su ljudi u autobusima ili kuama u kojima su pomno uvali zgodne male kolekcije zlatnih zuba i venanih prstenova. . . Abauri u hotelu "Evropa" bili su nainjeni od sumnjivo finih vlakana... Sapun u klozetu gostionice "Silberner Hirsch" imao je udan miris . . . Besprekorni elezniki vagoni, u stvari, bili su klaustrofobini i smrdljivi vagoni za stoku. . . Kondukter sa licem ruiastog prasenceta od marcipana nee mi dozvoliti da siem iz voza... ef stanice sa visokom nacistikom kapom nai e ve neki razlog da mi pregleda dokumente i predae me jednom od onih policajaca u zelenim injelima i crnim konim izmama i sa korbaem koji ide uz to ... Carinik na graninom prelazu sigurno e me zadrati, pronai e mi moju malu zalihu lomotila za ublaavanje bolova, sumpornih tableta, V-cilina, i librijuma

iz vojne apoteke - uobiajeno sledovanje slatkia za put dole u Italiju - i odvui e me u neku tajnu peinu u Alpima, gde u biti podvrgnuta muenjima na svirepo ingeniozan nain, sve dok ne priznam da sam ispod sveg svog paganizma, panteizma, i pedantnog poznavanja engleske poezije, potpuno u biti isto tako Jevrejka kao i Ana Frank. Posmatrano iz istorijske perspektive, jasno je da Benet i ja dugujemo za na boravak u Hajdelbergu i, u stvari, za na brak obmanjivanju amerike javnosti od vlade, to je sve kasnije bilo izneto u dokumentima Pentagona. Drugim recima, nae venanje bilo je direktna posledica Benetovog poziva na odsluenje vojne obaveze - a njegov poziv u vojsku bio je direktna posledica pojaavanja trupa u Vijetnamu u periodu 1965-1966. godine, to je isto tako bilo direktna posledica obmanjivanja amerike javnosti od vlade. Ali, ko je to znao u to vreme? Sumnjali smo, ali nismo imali nikakav dokaz. Imali smo ironine naslove u tampi koji su obeavali da e pojaavanje trupa "okonati rat i doneti trajni mir". Imali smo i zgodne izraze, kao:" Bilo je neophodno potrebno da se uniti selo da bi se spasio..." Imali smo i aktiviste koji su isto tako uspeno agitovali protiv rata, kao i oni koji su se kasnije pojavili. Ali, nismo imali nikakav dokaz, crno na belo, na prvoj strani Tajmsa. I tako je Benet, jo neiskusni psihoanalitiar, koji je proao tek polovinu specijalizacije iz psihoanalize, pozvan na odsluenje vojnog roka kad mu je bila trideset jedna godina. Poznavali smo se ve tri meseca. Doli smo bili jedno drugome posle nesrenih ljubavnih veza - a ja sam jo imala i taj katastrofalni prvi brak. Bio nam se ve smuio samaki ivot; uasavala nas je samoa, bili smo sreni kad smo bili zajedno u krevetu; plaila nas je budunost; venali smo se dan pre nego to je Benet morao da se javi u Fort Sem Hjuston. Od samog poetka na brak je bio udan. Oboje smo oekivali spasenje. A oboje smo se tako grevito hvatali jedno za drugo da smo zajedno tonuli. Ve kroz nekoliko dana poeli smo neprijateljski da se odnosimo jedno prema drugom. Brzo smo preli sa verbalnih napada na totalno utanje, prekidano voenjem ljubavi, koje se nastavljalo, i to zapanjujue esto i u emu smo se dobro slagali. Nijedno od nas dvoje nije znalo u ta se upustilo, niti zato. Pre naeg dolaska u Hajdelberg, pozornica prva dva meseca naeg braka bila je isto toliko neobina koliko i razlog zbog kojeg smo se uzeli. Nali smo se tako, nas dvoje preplaenih, transplantiranih stanovnika Menhetna, zakopani u San Antoniju u Teksasu. Benetu su ostrigli kosu, navukli mu vojniku zelenu odeu, naterali ga da sate i sate provodi sedei i sluajui vojnu propagandu o tome kakav treba da bude vojni lekar - neto to je on mrzeo svim srcem. Ja sam ostajala kod "kue", u pustom motelu izvan San Antonija, gledala televiziju, zamajavala se svojim pesmama, obuzimao me je bes i oseanje bespomonosti. Poput veine devojaka roenih u Njujorku, ni ja nikada nisam nauila da vozim automobil. Imala sam dvadeset etiri godine i bila sam ostavljena na cedilu u teksakom motelu, koji je gledao na, od sunca usijani, deo auto-puta izmeu San Antonija i Ostina. Spavala sam do deset i trideset, budila se i gledala televiziju dok sam se paljivo minkala za koga?, silazila sam u restoran i pretovarivala stomak teksakim kasnim dorukom koji se sastojao od palainki, kobasica i kae od griza, zatim bih obukla kupai kostim koji mi je svakog dana postajao sve tenji i tenji i pekla bih se na suncu otprilike dva sata. Potom bih plivala jedno pet minuta i vraala se u sobu da se suoim sa svojim "radom". Meutim, ustanovila sam da gotovo uopte ne mogu da radim. Uasavala me je samoa pisanja. Traila sam bilo kakvo opravdanje da bih izbegla da piem. Nisam se oseala piscem i nisam imala poverenja u svoje sposobnosti za pisanje. Tada jo nisam shvatala da sam zapravo itavog ivota pisala. Poela sam da piem i ilustrujem priice jo kad sam imala osam godina. Sa deset godina poela sam da piem dnevnik. Od svoje trinaeste godine sam bila strastveni i ironini pisac pisama u kojima sam svesno, kaov majmun, imitirala pisma Kitsa i Dorda Bernarda oa, i to kroz itav svoj pubertet. Sa sedamnaest godina, kad sam ila u Japan sa roditeljima i sestrama, vukla sam sa

sobom i svoju "oliveti" portabl pisau mainu i provodila sam veeri u rekapituliranju zabeleki o utiscima iz proteklog dana, koje sam unosila u notes, iji listovi nisu bili povezani. Poela sam da objavljujem pesme u malim knjievnim asopisima ve na drugoj godini koleda u kojem sam osvojila veinu nagrada za poeziju, i gde sam ureivala knjievni asopis. A ipak, uprkos oiglednoj injenici da sam bila opsednuta pisanjem, uprkos objavljenim radovima i uprkos pismima mojih knjievnih agenata koji su eleli da znaju da li "radim na romanu", ja stvarno uopte nisam verovala u ozbiljnost svog pisanja. Umesto toga, dopustila sam sebi da budem umanevrisana na trei stepen studija. Trei stepen se smatrao za neto sigurno. Trei stepen se smatrao za neto to treba obaviti kao roditi bebu? pre nego to se sedne i pone ozbiljno da pie. Kako to sad lii na oitu prevaru! Ali tada je to izgledalo razumno, mudro i odgovorno. Ja sam bila tako neodoljivo dobra devojka da su mi profesori uvek mahali stipendijama ispred nosa. eznula sam za tim da ih sve poaljem do avola, ali nisam za to imala petlju - i tako sam straila dve i po godine na magistraturi i delu doktorata pre nego to sam shvatila da me postdiplomske studije ozbiljno koe i ometaju u mom obrazovanju. Sa postdiplomskih studija me je izvukla udaja za Beneta. Dobila sam odobrenje da privremeno prekinem studije da bih mogla da budem uz mua dok je u vojsci. ta sam drugo mogla da uinim? Nije da sam ja htela da dignem ruke od akademske karijere - Istorija mi je dala udarac izmom u dupe. Udaja za Beneta me je takoe odvojila od moje majke, i od Katedre za engleski jezik i knjievnost na Kolumbija univerzitetu, i od mog eks-mua i od mojih eks-ljubavnika - a svi su mi u svesti bili identini. elela sam da izaem iz svega toga. elela sam da pobegnem. A Benet je posluio kao sredstvo za to. Na brak je zapoeo pod tekim optereenjem. Pravo je udo kako je do sada preiveo. U Hajdelbergu smo iznajmili kuu u ogromnom amerikom koncentracionom logoru koji se nalazio u delu grada koji je izgraen posle rata nimalo nalik na onaj divni stari decr ispod zamka koji nazivaju Schloss, koji vide turisti. Nai susedi su uglavnom bili ameriki kapetani i njihovi "izdravani" lanovi porodica. Osim nekoliko uoljivih izuzetaka, to su bili najuvidavniji ljudi od svih onih meu kojima sam ikada ivela. Supruge bi vam poelele dobrodolicu kafom, im biste se doselili. Deca su bila izluujue prijazna i utiva. Muevi su galantno skakali da vam pomognu da izvuete kola kad zapadnu u sneg pored kolovoza, ili da vam ponesu teke kutije uz stepenice. Zbog svega toga bili smo jo zapanjeniji kad su poeli da objanjavaju da je u Aziji ivot jevtin, da SAD treba da na mrtvo ime izbombarduju Vijetkong, i, konano, da su vojnici samo zato tu da obavljaju svoj posao, a da ne treba da imaju svoje politike stavove. Gledali su na Beneta i mene kao na stvorenja iz svemira, a mi smo se tako nekako i sami oseali. S druge strane ulice, preko puta nas, iveli su nai drugi susedi, Nemci. Godine 1945, kad su jo uvek bili militaristi, oni su mrzeli Amerikance zbog toga to pobeuju u ratu. Sada, 1966. godine, Nemci su bili pacifisti u najmanju ruku kad se radilo o drugim narodima i mrzeli su Amerikance zbog toga to su se nalazili u Vijetnamu. Ironije su se umnoavale tako brzo da ste veoma teko mogli da ih apsorbujete. Ako je San Antonio bio udan grad, Hajdelberg je bio jo hiljadu puta udniji. Ziveli smo izmeu dve grupe neprijatelja i oboje smo bili toliko nesreni da smo i mi postali neprijatelji jedno drugom. Jo uvek kad zaklopim oi, jasno mogu da vidim vreme veere u naselju "Mark Tven" u Hajdelber-gu. Miris TV-veera osea se u prolazima izmeu kua. Radio-stanica amerikih oruanih snaga izbacuje rezultate fudbalskih utakmica i naduvane cifre ubijenih boraca Vijetkonga na drugoj strani sveta. Deca vrite. Dvadeset petogodinje matrone iz Kanzasa, pegavih lica, motaju se naokolo u penjoarima i sa viklerima u kosi, uvek oekujui to Pepeljugino vee za koje e biti vredno raeljati kosu u puno uvojaka. A ono nikako ne dolazi. Umesto toga dolaze trgovaki putnici koji opsedaju hodnike zgrada, zvone na ulaznim vratima, prodajui sve od obveznica do enciklopedija u slikama pisanih pojednostavljenim

renikom i orijentalnih tepiha. Osim amerikih lutalica i britanskih maloletnika pobeglih od kole i pakistanskih studenata koji prodaju "uzgred", tu je i itav Bundeswehr patuljastih Nemaca koji nude sve i svata, od "rukom slikanih" ulja poeerenih Alpa pod medenim zracima zalazeeg sunca, do pivskih vreva koji sviraju "Boe, blagoslovi Ameriku", do varcvaldskih satova s kukavicom koji neprekidno zvone. A ljudi iz armije kupuju i kupuju i kupuju. Supruge kupuju -zato da bi ispunile svoje prazne ivote, da bi od tog sumornog mesta stanovanja stvorile iluziju svog doma, i da bi uz pomo amerikog novca izgledale vane. Deca kupuju lemove i ratne igrake i vojnike radne uniforme saivene prema deijem uzrastu, kako bi mogla da igraju svoju najomiljeniju igru - borba Vijetkonga protiv Zelenih beretki, da bi se tako pripremala za svoju budunost. Muevi kupuju elektrine alate da bi nadvladali oseanje vlastite nemoi. Svi kupuju satove, kao da bi time hteli da simbolizuju nain kojim vojska otkucava bez povratka njihove ivote. Neko je u naselju "Mark Tven" bio proneo glas kako se na nemakim satovima moe zaraditi pravo bogatstvo u "zemlji velikog PX"", pa se svaki kapetan ili narednik ili porunik trudio da napravi svoj biznis tako to e poneti kui najmanje tridesetak asovnika. Tokom dve godine on bi od njih napravio zbirku na zidovima. Otkucavali su i kukali u udnim intervalima, dovodei do ludila njegovu enu i decu isto onako kao to je vojska izluivala njega. A kako su zidovi u tim zgradama bili tako tanki kao da su od papira, svi oni nekukajui stanari kao mi itavog dana su sluali baranu vatru kukavica. Ako nije kukala kukavica iz neijeg susednog stana, onda je neije nemuzikalno dete pokuavalo da odsvira neizvodljivu himnu amerike armije "Zvezdana zastava" na organetu marke "hamond" plaenom povoljnim mesenim ratama - ono to je u vezi s njima bilo teko - bilo je sluanje, ili je neki stariji zastavnik urlao preko poljane, u vidu kvadrata, dozivajui svoje klince PX, robne kue amerikih oruanih snaga. - Prim. prev. blizanci koji su se zvali Vejn i Dvejn - inae, poznati kao "stoka". Kad me kukavice ne bi dovodile do besa, zabavljao me je simbolizam tih asovnika. Svako je u vojsci uvek brojao dane i minute: jo osam mesed do prekomande, jo tri meseca do odlaska vaeg mua u Vijetnam, jo dve godine pa stiete pravo na unapreenje, jo tri meseca pa moete da pozovete svoju enu i dete. Kukavice su obeleavale svaki minut svakog asa na tom dugom maru prema zaboravu. Ako se izuzme injenica da mi nismo imali nikakve asovnike, na stan nije bio mnogo drugaiji od tipinog stana nekog mlaeg oficira u naselju. Nametaj je bio od one grozne vrste nemakog, pretvrdo tapaciranog nametaj a, koji je bio napravljen odmah posle rata i dat Amerikancima kao deo reparacija. Nema nikakve sumnje da su ga iz osvete napravili tako da izgleda groznije nego obino. Prvo je bio bolesno be boje, ali sada, posle dvadeset godina neprekidne upotrebe, omekao, izbledeo i dobio ukastu boju nalik na mokrau i sav je bio u mrljama koje su bile tragovi kunih ljubimaca i dece i brojnih terevenki na kojima se u rane jutarnje sate besomuno cevilo pivo. Mi smo bili uinili sve to smo mogli da pokrijemo te kaueve nalik na hi-popotamuse i slonovske stolice svetlim presvlakama i jastucima i tapiserijama. Pokrili smo zidove posterima, a na prozore smo stavili cvee. Policu smo ispunili veim delom naih knjiga dopremljenih vrlo skupo, na teret vlade. Pa ipak, stan je delovao deprimirajue. I sam Hajdelberg bio je sumoran. Divan grad u kojem kia pada deset meseci u godini. Sunce se danima bori s oblacima, pokae se na sat ili tako nekako, i onda se ponovo povlai. A mi smo iveli u nekoj vrsti zatvora. U duhovnom i intelektualnom getu koji, bukvalno, nismo mogli da napustimo a da nas ne uhapse. Benet je bio izgubljen u vojsci i u vlastitoj depresiji. Nikakvu pomo nije mogao da mi prui. Ja nisam mogla da pomognem njemu. etala sam po kii ulicama starog grada, sama. Lutala sam satima po robnim kuama, opipavajui robu za koju sam znala da je nikada neu kupiti, sanjarei o guvama, prislukujui duge razgovore od kojih sam iz poetka razumevala samo

po neku re, sluajui demonstratore nove robe kako blebeu o prednostima rastegljivih perika, lanih nokata, kompleta alata za rezbarenje, maina za mlevenje mesa, daica za seckanje ... "Meine Damen und Herren..." poinjali bi oni, i svaku bi duu reenicu podmazivali tom frazom. Posle izvesnog vremena te reci ponu da vam odzvanjaju u uima. Sve te dame, tela oblikovanih dijetom od krompira, stajale bi oko mene, formirajui sivkasti zid od tofa za hubertuse. Nemakom patroliraju armije dama obuenih u sive kapute, sa tirolskim eirima, i obuvenih u praktine cipele, podvoljaka tamnocrvenih od popucalih kapilara. Izbliza, njihovi obrazi izgledaju kao da su pokriveni mreicom siunih vatrometa uhvaenih, kao na fotografiji, u trenutku rasprskavanja raketa. Te krupne, snane udovice sreete svuda: kako nose mreaste torbe iz kojih vire banane, kako onako guzate voze bicikl sedei na uzanom seditu, ili kako se penju u kiom uprskane vozove iz Minhena za Hamburg, iz Nirn-berga za Frajburg. Svet udovica. Krajnje reenje koje im je obeavao nacistiki san: svet bez Jevreja i bez mukaraca. Ponekad, lutajui besciljno naokolo, vozei se u Strassenbahnu, napravila bih pauzu da bih se odmorila i svratila bih na pivo i slane perece u kafanu, ili na Kaffe und Kuchen u neki Konditorei, i tu mi se priinjavalo da sam duh Jevrejina koji je ubijen u koncentracionom logoru onoga dana kad sam se ja rodila. Ko je mogao da mi tvrdi da ja to nisam? Smiljala sam komplikovane prie i samu sebe zavaravala da su to samo nadrealistike bajke koje sam planirala jednog dana da napiem. Ali, to su bile vie nego bajke, a ja nisam pisala. Ponekad mi se inilo da ludim. Prvi put u ivotu poela je intenzivno da me interesuje istorija Jevreja i istorija Treeg Rajha. Odlazila sam u Informativnu slubu SAD pri konzulatu ili u Biblioteku specijalnih slubi i poela sam da gutam knjige koje su detaljno opisivale sve strahote deportacija i logora smrti. itala sam o Einsatzgruppen i zamiljala sebe kako kopam svoj vlastiti grob i kako stojim na ivici velike rake sa svojom bebom u naruju, dok nacistiki vojnici pripremaju mitraljeze. Zamiljala sam krike uasa i zvuke mrtvih tela koja padaju u raku. Zamiljala sam da sam ranjena i da, kotrljajui se padam u jamu zajedno sa telima koja se gre, i da lopatama bacaju na mene zemlju. Kako sam mogla da se bunim da nisam Jevrejka nego panteista? Kako sam mogla da se branim time to sam slavila Zimski solsticij i Obrede prolea? Za naciste sam isto toliko bila Jevrejka kao i bilo koja druga Jevrejka. Hou li "se vratiti u zemlju i ponovo se roditi kao cvet ili voka? Da li se to dogodilo duama svih onih Jevreja pobijenih onog dana kada sam se ja rodila? U one retke sunane dane odlazila sam da cunjam po pijacama. Nemake pijace na kojima se prodaje voe, oaravale su me svojom avolskom lepotom. Svake subote odravala se pijaca iza stare crkve Svetog duha na gradskom trgu, podignutom u sedamnaestom veku. Pod nastrenicama od cerade, sa crvenim i belim prugama, leale su gomile voa koje je krvarilo kao da isputa ljudsku krv. Maline, jagode, ljubiaste ljive, borovnice. Gomile rua i boura. Sve je bilo u boji krvi i sve je krvarilo u drvene sanduke i preko njih na daske koje su sainjavale tezge. Jesu li se u to pretvorile due ievrejskih ratnih bebica? Da li je to bio razlog zbog kojeg me je nemaka strast za povrtarstvom toliko uznemiravala? Toliko potovanja prema svetinji ivota na pogrenom mestu? Tako mnogo ljubavi usmerene na gajenje voa i cvea i ivotinja? Ali, mi nita nismo znali o tome ta se dogaalo sa Jevrejima, govorili su mi oni opet i opet. O tome nita nije pisalo u novinama. To je trajalo samo dvanaest godina. A ja sam im verovala, na neki nain. I razumela sam ih, na neki nain. I elela sam da ih gledam kako svi do poslednjeg umiru laganom i jezivom smru. Ta krvava lepota pijaca - vremene smeurane babe koie su odmeravale sve to voe to" krvari, grube plave Fraulein koje su odbrojavale moe - bila je ono to je uvek i neizbeno budilo moja najea oseanja prema Nemakoj. Kasnije sam ve bila u stanju da piem o tim stvarima i delimino sam uspevala da isteram demone iz sebe. Kasnije sam ve bila u stanju da i meu Nemcima steknem prijatelje i ak da pronaem neke stvari u jeziku i poeziji koje sam zavolela. Ali te prve samotne godine nisam

bila sposobna da piem, i imala sam malo prijatelja. ivela sam usamljeni-kim ivotom, itala sam, etala, zamiljala kako mi dua istie iz tela i kako me osvaja dua nekoga ko je umro umesto mene. Istraivala sam Hajdelberg kao neki pijun, i pronalazila sva ona mesta znaajna za Trei Rajh, a koja namerno nisu spominjana u turistikim vodiima. Pronala sam mesto na kojem je stajala sinagoga pre nego to je spaljena. Kad sam nauila da vozim, mogla sam da idem ak i dalje, van grada, i pronala sam naputeni poboni kolosek i jedan stari teretni vagon na ijim stranama je pisalo REICHS-BAHN. Svi blistavo novi vozovi nosili su oznaku BUNDESBAHN. Oseala sam se kao jedan od onih fanatinih Izraelaca koji love naciste u Argentini. Samo, ja sam bila u potrazi za svojom vlastitom prolou, svojim vlastitim jevrejstvom u koje nikada ranije nisam mogla da verujem. Ono to me je najvie dovodilo do besa, mislim da je to bio nain na koji su Nemci bili promenili svoju zatitnu boju, nain na koji su oni govorili o miru i humanosti, nain na koji su svi oni tvrdili da su se borili na ruskom frontu. Gnuala sam se njihove hipokrizije. Da su bar otvoreno istupili i rekli: Voleli smo Hitlera, ovek bi u tom sluaju mogao da odmeri njihovu humanost prema njihovom potenju, i moda bi mogao ak i da im oprosti. Za tri godine, koliko sam boravila u Nemakoj, srela sam samo jednog oveka koji je to priznavao. On je bio bivi nacista i postao je moj prijatelj. Horst Humel je upravljao tamparijom iz svoje male kancelarije u starom gradu. Sto mu je bio prekriven gomilama knjiga, papirima i svim moguim drangulijama, a on je veito visio na telefonu ili je uvek viui davao uputstva trojici preplaenih Assistenten koji su radili za njega. Bio je visok oko metar i po, imao je veliki stomak, i nosio je naoare s debelim, ukastim staklima, koja su naglaavala njegove velike podonjake. Otkako ga je prvi put upoznao, Benet ga je uvek, govorei o njemu, nazivao patuljkom. Herr Humel kako sam ga ja u poetku zvala uglavnom je dobro govorio engleski jezik, ali povremeno je pravio takve greke koje su kvarile povoljan utisak o njegovoj sposobnosti da teno govori mojim jezikom. Jednoga dana, kad sam rekla da moram da idem kui da bih pripremila veeru za Beneta, on je rekao: "Ako je va Mann gladan, vi onda morate da idete kui i da ga skuvate." Humel je tampao sve, od menija do reklamnih letaka za Bilten Kluba oficirskih supruga u Hajdel-bergu - mali list tampan na etiri strane, prepun tamparskih greaka, krabotina o tekom ivotu supruga vojnika i slika armijskih matrona ukraenih eirima posutim veslakim cveem, s orhidejama na grudima i s arlekinskim naoarima iji su okviri bili posuti blistavim siunim stakliima. One su uvek primale nagrade jedna od druge za kojekakve drutvene aktivnosti. Iz svog zadovoljstva, Humel je takoe tampao i nedeljni pamflet pod naslovom Heidelberg Alt und T941 Neu. U njemu je, uglavnom, objavljivao reklame restorana i hotela, elezniki red vonje, programe bioskopa i sline stvari. Meutim, povremeno bi Humel koji je bio ratni dopisnik u bici kod Ancija napisao uvodnik posveen nekom gradskom problemu, a s vremena na vreme bi intervjuisao neku uglednu gradsku linost ili posetioca, radi zabave. Posle godinu dana lova nanaciste u Hajdelbergu i prihvatanja mnogih udnih poslova koji su svi samo pojaavali moju depresiju naletela sam na Humela koji mi je ponudio da budem njegov "ameriki urednik", i da mu tako pomognem da privue vie italaca koji govore engleski, za njegov Heidelberg Alt und Neu. Ideja je bila da ih namami napisima o nekim turistikim atrakcijama, a onda da im proda robu svojih oglaivaa: Rozentalov porculan, Humelove nisu bili ni u kakvom srodstvu figurine, razne sprave za domainstvo, lokalna vina i piva. Trebalo je da mu pravim nedeljnu rubriku za koju bih bila plaena 25 Deutsche maraka ili 7 dolara, a Humel bi obezbedivao fotografije i prevod na nemaki jezik, koji bi bio tampan na sledeoj strani. Mogla sam da piem bilo o emu to me je zanimalo. Bilo ta. Naravno, prihvatila sam posao.

U poetku sam pisala o "sigurnim" temama - o ruevinama iz prolosti, vinskim festivalima, restoranima poznatim iz prolosti, i manje poznate stvari o Hajdelbergu, istorijske i apokrifne. Koristila sam tu rubriku i za to da sebe samu nauim nekim stvarima. Koristila sam je kao sredstvo za njukanje po mestima koja, inae, ne bih videla. Ponekad bih napisala satirini lanak o nekim folirantskim dogaajima, kao to je Nedelja nemako-amerikog prijateljstva ili Fasching bal u Gradskoj kui. Ponekad sam pisala kritike prikaze o umetnikim izlobama i operama, polemike priloge o arhitekturi i muzici, ih lanke o istorijskim linostima koje su nekada posetile Hajdelberg, kao to su bili Gete i Mark Tven. Nauila sam sve zanimljive podatke o gradu, ovladala, i to prilino, nemakim govornim jezikom, postala relativno poznata linost u gradu i u amerikom garnizonu, a netedimice su me hranili i pojili u hajdelberkim restoranima koji su eleli da piem o njima. Ali, postojao je upadljiv nesklad izmeu mojih suptilnih, duhovitih rubrika o zadovoljstvima Hajdelberga i onoga to sam ja stvarno oseala prema Nemakoj. Postepeno sam postajala sve hrabrija i bila sam u stanju da svoja oseanja i svoje pisanje dovedem u neku vrstu nategnute usklaenosti. To to sam nauila piui za te rubrike, nagovetavalo je ono to u kasnije iskusiti u svom "pravom pisanju". Poela sam tako to sam bila pametna i povrna i nepotena. Postepeno sam postala hrabrija. Postepeno sam prestala da se preruavam. Jednu po jednu skidala sam sa sebe maske: ironinu masku, masku pametnjakovia, masku lane prefinjenosti, masku ravnodunosti. Njukajui po gradu u traganju za duhovima, otkrila sam najopipljivijeg duha od svih koje sam do tada pronala - nacistiki amfiteatar smeten u brdima iznad Hajdelberga. Niko u Hajdelbergu kao da nije bio voljan da prizna da postoji to mesto, i to negiranje davalo je amfiteatru posebnu dra. Moda taj amfiteatar nije ak ni postojao, izuzev u mojoj mati. Ja sam mu se vraala ponovo i ponovo. Bio je sagraen 1934. ili 1935. godine, a izgradile su ga omladinske radne jedinice sasvim sam mogla da ih zamislim: plavokosi, goli do pojasa, pevaju Deutschland iiber Alles, dovlae ruiasti peanik iz doline kojom protie Nekar, dok im rajnske device u irokim bluzama donose glinene krage s pi-crnim pivom, a ugnezdili su ga u dolini na Heiligenberg-u, ili Svetoj gori, gde se, navodno, nekada nalazio hram boga Odina. Stizala sam do amfiteatra vozei iz starog grada preko reke, irokom ulicom koja je vodila prema predgraima, zatim uz Svetu goru, pratei putokaze prema ostacima bazilike Svetog Mihaela. Sam amfiteatar nije bio obeleen nikakvom markacijom, to je delovalo prilino zlokobno. Put je uz brdo krivudao kroz umu, svetio se teko probijalo kroz granje tamnoze-lenih borova, a ja sam bila Marica u "folksvagenu", koji stenje i breke, samo to iza mene niko nije bacao mrvice hleba. Dok sam serpentinama vozila uzbrdo, razmiljajui o svim tim okrutnim nemakim bajkama u kojima se govori o preplaenim malim devojicama i mranim umama, motor bi poeo da se gui u treoj brzini. U strahu da u poeti unazad da se kotrljam nizbrdo, prebacila bih menja u drugu, ali bi se motor ponovo ugasio. Konano, morala bih da vozim prvom brzinom. Na vrhu Heiligenberg-a nalazila se omalena kula izgraena od crvenog peara, s izlizanim stepenicama, obraslim mahovinom, koje su vijugale do vidikovca na vrhu kule. Popela bih se klizavim stepenicama da bacim pogled na grad - a on je leao tu, poda mnom: reka koja je bletala na suncu, ume proarane raznim bojama, ruiasta glomazna graevina dvorca. Zato su hroniari Treeg Rajha o Nemakoj govorili sve samo ne to da je bila lepa? Da li bi to bilo suvie dvosmisleno u moralnom smislu? Lepota predela i runoa naroda. Znai li to da nismo sposobni da se suoimo s takvom ironijom? Spustivi se sa kule, zala bih dublje u umu i prola pored malog restorana koji se nazivao Waldschenke ili umska taverna, u kojem su glavni bili trtasti birgeri koji su napolju, pred restoranom leti pili pivo, a zimi unutra cevili vino. Tu sam morala da ostavim kola i da peice produim uzbrdo kroz umu lie je utalo pod nogama, grane borova nadvijale su mi

se nad glavu, sunce je nestajalo zaklonjeno zelenilom. Posto su redovi sedita bili uklesani u samu padinu brda, ulaz u amfiteatar je bio sa gornje strane. Odjednom bi se amfiteatar otvorio pod vaim nogama - red za redom sedita zaraslih u korov, prepunih raznog smea: krhotina boca, prezervativa, papiria od slatkia. U dnu se nalazila pozornica u vidu platforme, koja je sa svake strane imala jarbole za zastave - za svastiku ili nemakog orla. A sa obe strane pozornice nalazili su se ulazi za govornike koji bi se pojavljivali okrueni telohraniteljima u mrkim kouljama. No, najimpresivniji bio je sam njegov poloaj - mesto na kojem je izgraen: dinovska zdela oiviena borovima leala je obavijena nezemaljskom tiinom tih uma iz vilinskih pria. Bilo je to sveto mesto. Ovde je bio oboavan Odin, zatim Hristos, pa onda Hitler. Sletela bih trei preko redova sedita, stala bih u strogo sredite pozornice i recitovala svoje vlastite stihove publici koja je bila eho moga glasa. Jednoga dana rekla sam Horstu da elim da piem o amfiteatru. "Zato?" upitao je. "Zato to se svi pretvaraju kao da to mesto ne postoji." "Mislite li da je to dovoljan razlog?" "Da." Otila sam u hajdelberku glavnu biblioteku i poela da prelistavam turistike vodie. Bile su to uglavnom rutinski napravljene brourice, s bletavim fotografijama Schloss-a i starih gravura, koje su prikazivale palatinske izborne knezove isposnikih lica. Konano sam naila na jednu knjiicu, koju je biblioteka ukoriila u novi povez, a koja je bila napisana na nemakom, na jednoj, i engleskom jeziku na susednoj strani, tampana na jevtinom papiru koji je ve gotovo bio pouteo, starim gotskim slovima, dok su fotografije u njoj bile crnobele. Datum izdavanja bila je 1937. godina, a otprilike na svakih desetak strana po neki paragraf ili slika ili neki manji deo tampanog sloga bio je prekriven komadom lepljivog papira kvadratnog oblika. Ti mali kvadratii neprovidnog papira bili su tako vrsto zalepljeni da niste mogli da im odlepite ni uglove, ali onog trenutka kad sam ih ugledala, znala sam da se neu smiriti sve dok ih ne odlepim i ne otkrijem ta se pod njima krije. Pozajmila sam knjiicu zajedno sa jo etiri druge, da bibliotekar ne bi nita posumnjao i odjurila kui, gde sam paljivo, nad parom iz ajnika, navlaila sporne strane. Bilo je interesantno videti ta je cenzor smatrao da treba cenzurisati: Fotografija amfiteatra u njegovom punom sjaju: zastave vijore na vetru, ruke podignute u znak nacistikog pozdrava, stotine malih svetlih ta-kica koje predstavljaju arijevske glave ili moda arijevske mozgove. Odlomak koji opisuje amfiteatar kao "Jedna od monumentalnih graevina Treeg Rajha, dinovski sic teatar pod vedrim nebom koji slui ujedinjenju hiljada nemake brae u sveanim i uzvienim asovima zajednikog doivljavanja Vernosti Domovini i Nadahnua Prirode". Odlomak koji opisuje sada ispucan i neravan Autobahn Hajdelberg-Frankurt kao "Dinovsku sic i Monumentalnu Tvorevinu Novog doba koje tako mnogo obeava". Odlomak koji opisuje Nemaku kao "Ova nacija, voljena od bogova i stavljena u Prve redove Velikih i Monih Nacija. . ." Fotografija glavne sale za skupove na Univerzitetu, sa svastikama koje okaene vise sa svakog gotskog luka ... Fotografija na kojoj je prikazana mensa, sa svastikama koje vise sa svakog rimskog luka ... I tako dalje, i tako dalje kroz itavu knjigu. Bila sam sva u groznici od besa i moralne indignacije. Sela sam za sto i nakrabala jedan furiozan lanak o potenju, nepotenju i svemoguoj Istoriji. Zahteva-la sam istinu iznad lepote, lstoriju iznad lepote i potenje iznad svega. Puila sam se i penila i kipela. Ukazala

sam na te komadie neprovidnog papira, zalepljene preko pojedinih mesta u turistikom vodiu, kao na primer svega omraenog u ivotu i umetnosti. Oni su bili poput viktorijanskih smokvinih listova na grkim skulpturama, kao haljine iz devetnaestog veka naslikane preko tela likova erotskih freski iz quattrocento-. Aludirala sam na to kako je Raskin spalio Ternerove slike sa prizorima iz venecijanskih javnih kua, kako su Bosvelovi praunuci pokuali da unite skaredne delove njegovog dnevnika, i sve to sam uporedila sa nainom na koji su Nemci pokuavali da negiraju svoju vlastitu istoriju. Takvi gresi isputanja! A sve je to bilo tako besmisleno! Nita ljudsko nije bilo vredno negiranja. ak i kad je bilo neizrecivo runo, mogli smo od njega neto da nauimo, zar ne? Ili moda nismo mogli? U to uopte nikada nisam sumnjala. Istina e nas - u to sam bila sigurna - osloboditi. Sledeeg jutra sam, besno kucajui na maini s dva prsta, prepisala tu stvar i odjurila u grad da predam taj svoj napis Horstu. Brzo sam ga spustila na sto i otila. Tri asa kasnije on me je pozvao. "Da li zaista elite da to prevedem?" upitao je. "Da", i poela sam s provalom besa zbog toga to mi je bio obeao da me nee cenzurisati. "Ja u odrati obeanje", rekao je, "ali vi ste mladi i zaista ne razumete Nemce." "A ta j- to to ja ne razumem?" "Nemci su voleli Hitlera", rekao je tiho. "Kad bi oni bili iskreni, vama se ne bi dopalo ono to biste uli. Ali nisu iskreni. Nisu iskreni ve dvacet pet godina. Nikada nisu plakali za svojima poginulim u ratu i nikada nisu plakali za Hitlerom. Sve su to poistili pod tepih. ak ni oni sami ne znaju kakva su im njihova prava oseanja. Da su iskreni, vi biste mrzeli njihovu iskrenost vie od njihove hipokrizije." Zatim je poeo da mi pria o tome kako je izgledalo biti ratni dopisnik pod Hitlerom. Bio je to kvazi-vojniki poloaj, i sve vesti bile su cenzurisane odozgo. Dopisnici su znali veoma mnogo stvari koje nisu smele da se objavljuju i oni su ih svesno prikrivali. Oni su znali o logorima smrti i deportacijama. Oni su to znali, a ipak su nastavljali sa verglanjem propagande. "Ali, kako ste to mogli da inite?" vikala sam. "A kako sam mogao to da ne inim?" "Mogli ste da napustite Nemaku, mogli ste da se pridruite pokretu otpora, mogli ste da uinite neto!" "Ali, ja nisam bio heroj, i nisam eleo da budem izbeglica. Novinarstvo je moja profesija." "Pa ta!" "Hou samo da kaem da veina ljudi nisu heroji i veina ljudi je nepotena. Ja ne kaem da sam dobar ili da mi se treba diviti. Samo to hou da kaem da sam ja isti kao i veina ljudi." "Ali, zato?" cvilela sam. "Zbog toga to jesam", rekao je. "Ne postoji neki drugi razlog." Nisam na to imala nikakav odgovor, i Horst je to znao. Poela sam da se pitam nisam li i ja onda kao veina ljudi. Da li bih ja bila vei junak od njega? Pomislila sam na to koliko mi je vremena bilo potrebno da prestanem s pisanjem pametnih napisa o ruevinama zamkova i slatkih, malih soneta o zalascima sunca i ptiicama i vodoskocima. ak i bez faizma, ja sam bila nepotena. ak i bez faizma, ja sam cenzurisala sebe samu. Nisam sebi samoj dozvoljavala da piem o onome to me je stvarno potresalo: o svojim estokim osecanjima u vezi sa Nemakom, o svom nezadovoljstvu u braku, o svojim seksualnim matarijama, o svom detinjstvu, q negativnim osecanjima prema svojim roditeljima. ak i bez faizma, bilo je izuzetno teko biti poten. ak i bez faizma izlepila sam imaginarne komadie neprovidnog papira preko izvesnih delova svoga ivota i nepokolebljivo uporno sam odbijala da ih pogledam. Tada sam odluila da ne sudim na svoj nain o Horstu, sve dok ne nauim da budem iskrena sama prema sebi. Moda nai grehovi u propustima nisu bili podjednako teki, ali poriv je u oba sluaja bio isti. Ako ja i sama ne mogu da obezbedim dokaz o svom

potenju i pisanju, kakvo pravo imam da besnim zbog njegovog nepotenja? lanak je bio odtampan onako kako sam ga ja napisala. Horst ga je verno preveo. Oekivala sam da e itav grad Hajdelberg da plane, ali pisci neverovatno mnogo preteruju u davanju znaaja svom radu. Nita se nije dogodilo. Nekoliko mojih poznanika nainilo je ironine primedbe o tome kako nastojim da budem angaovana u nekim stvarima. To je bilo sve. Pitala sam se da li je iko uopte itao taj Heidelberg Alt undNeu. Verovatno da nije. Moji su lanci liili na slanje pisama za vreme trajka potara, ili na voenje tajnog dnevnika. Oseala sam se kao da sam vrata istorije irom otvorila raznevi ih minom, a niko nije ak ni trepnuo. itav taj Sturm und Drang zavrio se u. tiini. Bilo je to gotovo nalik na objavljivanje poezije. IZVETAJ SA KONGRESA SNOVA ILI KONGRESOVANJE Ja sam Izadora. Leti na meni. Nacionalna vazduhoplovna kompanijaDr Gudlav predsedava sastanku. U vlanom podrumu Univerziteta, u podzemnom amfiteatru bez prozora, sa rasklimatanim drvenim seditima, Adri-jan je navukao svoje slubene engleske manire i svoju staru, pocepanu koulju i paljivo izgovara slogove engleski uesnicima kongresa poliglotima koji sede ratrkani po redovima sedita. Lii na Hrista na Tajnoj veeri. S njegove desne i leve strane sede ozbiljno odeveni psihoanalitiari, s kravatama i u sakoima. On se predano naginje prema mikrofonu, iajui lulu, i rezimira ono to je na prethodnom delu sastanka bilo reeno - to smo mi propustili. Jednom svojom bosom nogom klati, nazad i napred, prema auditorijumu, dok mu se izlizana sandala odmara pod stolom. Dala sam znak Benetu da elim da sedim u zadnjem redu, blizu vrata - i to je mogue dalje od ara koji izbija iz Adrijana. Benet mi kiselim pogledom stavlja do znanja da mu to ne odgovara, i brzo se upuuje prema prvim redovima i sputa se u sedite pored neke kandidatkinje, kanom obojene kose, iz Argentine. Sedim u poslednjem redu zurei u Adrijana. Adrijan uzvraa zurenjem u mene. Sisa svoju lulu kao da sisa mene. Kosa mu pada preko oiju. On je zagladuje pokretom ruke unazad. I meni kosa nada preko oiju. Zagiaujem je pokretom ruke unazad. Navalio je da sisa svoju lulu. A ja sam navalila, pa sisam li sisam njegov fantomski kurac. ini se da nam neki tanani zraci povezuju oi - kao u nekom stripu o kosmosu. Neki mali talasi vreline ini se da nam povezuju karlice, kao u nekakvom pornografskom stripu. Ili on, moda, uopte ne gleda u mene? " . . . naravno, tu je jo uvek problem potpune zavisnosti kandidata od njegovog psihoanalitiara", govori analitiar koji sedi s Adrijanove leve strane. Adrijan se ceri na mene. " . . . potpuna zavisnost ublaena je samo kandidatovim ispitivanjem stvarnosti koje, uzimajui u obzir kafkansku atmosferu Instituta, moe, zaista, da se pokae kao nedovoljno . Kafkanska? Oduvek sam mislila da se kae "kafkijanska". Mora da sam prvi sluaj klimakterijuma koji se ikada javio u dvadeset devetoj godini ivota. Obliva me neka vrelina. Oseam kako mi lice odjednom postaje jarkoruiasto, srce mi radi brzo kao motor trkakog automobila, a u obrazima imam takav oseaj kao da su izbockani siunim iglicama prilikom akupunkture. itav donji deo moga tela se rastopio i polako sad kaplje na pod. Ne radi se vie o tome da ja svravam u gaice - ja se rastapam. Izvadim notes i ponem da piskaram. "Zovem se Izadora Zelda Vajt Stolerman Ving", napiem, "a htela bih da se prezivam Gudlav." Precrtam to. Zatim piem: Adrijan Gudlav Dr Adrijan Gudlav Gda Adrijana Gudlava Izadora Ving-Gudlav Izadora VajtGudlav Izadora Gudlav A. Gudlav Ga A. Gudlava Baronica Izadora Gudlav Izadora VingGudlav, M.B.E.7

Ser Adrijan Gudlav Izadora i Adrijan Gudlav ele Vam da u ekstazi proslavite Hanuka Zimski solsticij Izadora Vajt Ving i Adrijan Gudlav apsolutno su van sebe to mogu da objave roenje svog deteta ljubavi Sigmunde Kits Vajtving-Gudlav Izadora i Adrijan pozivaju Vas na proslavu useljenja u njihovu novu gajbu etalite boca 35 Hempsted London NW3 donesite svoje vlastite halucinogene... urno sve to prekrabam i okrenem novi list. Nisam se preputala ovakvim glupostima jo od 7 M.B.E., pripadnik Reda Britanske Imperije. -Prim. prev, " Hanuka - jevrejski praznik. Prim. prev. vremena kad sam bila zaljubljena petnaestogodinjakinja. Nadala sam se da u posle sastanka moi da razgovaram s Adrijanom, ali Benet me je odvukao pre nego to je Adrijan uspeo da se otrese gomile koja se tiskala oko katedre. Nas troje smo ve sainjavali pravi barokni trio. Benet je osetio moja eksplozivna oseanja i dao je sve od sebe da me odvue sa Univerziteta to je bre mogao. Adrijan je osetio moja ekplozivna oseanja i uporno je gledao u Beneta ne bi li ustanovio koliko i sta Benet o tome zna. A ja sam se ve oseala kao da me njih dvojica rastru. Naravno, njih dvojica tu nita nisu bili krivi. Oni su samo predstavljali borbu koja se odvijala u meni. Benetova paljiva, kompulsivna i dosadna postojanost bila je moj vlastiti panini strah od promene, moj strah od samoe, moja potreba za sigurnou. Adrijanovo luckasto ponaanje i hvatanje za dupe bilo je onaj deo mene koji je iznad svega eleo da uiva u ivotu. Nikada nisam uspela da uspostavim mir izmeu te dve polovine sebe. Sve to sam uspela da uinim bilo je da za krae vreme potisnem jednu polovinu na raun druge. Nikada me nisu inile srenom buroaske vrline braka, stabilnost i dunost iznad zadovoljstva. Bila sam i suvie radoznala, duh mi je bio i suvie avanturistiki, da bih mogla mirno i ravnoduno da ivim pod takvim ogranienjima. Ali, ja sam isto tako patila i od nonih mora i napada paninog straha od samoe. I tako sam uvek zavravala kao ena koja ivi s nekim, ili kao uda ta ena. Osim toga, ja sam zaista verovala u to da je vredno imati dugotrajnu i duboku vezu s jednom osobom. Lako sam mogla da zapazim sterilnost skakutanja iz kreveta u krevet i odravanja povrnih odnosa s gomilama povrnih ljudi. Imala sam ve ono neizrecivo runo iskustvo buenja u krevetu s mukarcem s kojim nisam imala volje ni da razgovaram - a to svakako nije predstavljalo nikakvo osloboenje. Pa ipak, inilo se da nema nikakvog naina da svom ivotu obezbedite ono najbolje i od uivanja i od stabilnosti. Nije me nimalo teila injenica da su se i vei umovi od mene bavili tim pitanjima i da nisu pronali ba mnogo jasne odgovore. Ta injenica je samo dokazivala da su moje preokupacije bile banalne i uobiajene. Da sam ja neka zaista izuzetna osoba, razmiljala sam, ne bih provodila sate i sate razbijajui glavu o problemu braka i preljube. Jednostavno bih izila napolje, na ulicu i obema rukama zgrabila ivot i ni zbog ega ne bih oseala grizu savesti, ili krivicu. Moje oseanje krivice samo je pokazivalo koliko sam u biti malograanka i koliko zasluujem prezire zbog toga. Sva ta moja brina razmatranja tunog starog problema samo su pokazivala koliko sam ja zapravo obina. Te veeri otpoele su sveanosti veerom za uesnike Kongresa u nekoj kafani u Grincingu. Bila je to krajnje neelegantna zabava. Veliki falusni pendreci od kobasica i kiseli kupus bili su servirani kao glavno jelo u frojdovskom smislu. Zabavljajui goste, uesnici iz Bea, koji su ovde bili domaini, pevali su u horu "Kada analitiari marirajui ulaze..." na melodiju pesme "Kada sveci mariraju ..." Reci su, navodno, bile na engleskom jeziku - ili bar na nekom jeziku za koji su beki uesnici Kongresa smatrali da zvui engleski. Svi su se srnej ali i aplaudirali od srca, dok sam ja sedela nepokretna, kao Guliver meu Jahuima. Skupljala sam, mrtei se, obrve i razmiljala o smaku sveta. I dok bi nas sve gutao nuklearni pakao, ovi klovnovi bi sedeli oko stola i pevali o svojim analitiarima. Tuga. Nigde nisam videla Adrijana.

Benet je sa nekim predstavnikom Londonskog instituta raspravljao o sistemu kolovanja, a ja sam se konano upustila u konverzaciju s momkom koji je, sedeo preko puta mene, za kojeg se ispostavilo da je psihoanalitiar iz ilea, a da se nalazi na studijama u Londonu. Sve ega sam se setila, kad mi je rekao da je iz ilea, bio je Neruda. Pa smo, tako, onda priali o Nerudi. Poela sam da vezem jedno od svojih entuzijastikih foliranja i objanjavala sam mu koliko je srean to je Junoamerikanac, u vremenima kada su svi najvei ivi pisci Junoameri-kanci. Pomislila sam kako sam do krajnosti pokvarena, ali on je bio srean i zadovoljan. Kao da sam komplimente uputila njemu lino. Konverzaciju smo nastavili u tom apsurdnom literarno-ovinisrikom smislu. Diskutovali smo o nadrealizmu i o njegovom odnosu prema junoamerikoj politici - o kojoj ja ama ba nita ne znam. Ali zato znam o nadrealizmu. Nadrealizam je, moglo bi se rei, moj ivot. Adrijan me je potapao po ramenu ba kad sam blebetala neto o Borhesu i njegovim Lavirintima. Razgovor o Minotauru. A on je stajao tu, iza mene - sav nakostreen. Srce mi je kao iz katapulta poletelo u nos. elim li da igram? Naravno da sam elela da igram, ne samo to. "Traio sam te itavo popodne", rekao je. "Gde si bila?" "S muem." "Izgleda nekako kao pokisao, ne ini li ti se? ime si ga rastuila da izgleda tako jadno?" "Rekla bih, s tobom." "Pripazi bolje", rekao je. "Nemoj dopustiti ljubomori da podigne svoju runu glavu." "Ve ju je podigla." Razgovarali smo kao da smo ve bili ljubavnici, a, na neki nain, mi smo to i bili. Ako je vana namera, onda nas je ekala ista sudbina kao i Paola i Franesku. Ali, mi nismo imali kuda da odemo, nismo znali kako da se izvuemo odavde, od svih tih ljudi koji su nas posmatrali, i tako smo igrali. "Ja ne igram ba najbolje", rekao je. I to je bila istina, nije dobro igrao. Taj nedostatak nadoknaivao je svojim osmehom Pana. Vukao je noge kao da ima mala kopita. Ja sam se smejala malo previe histerino. "Igranje je kao tucanje", rekla sam, "nije vano kako izgledate - vano je da se koncentriete na ono to oseate." Nisam li ja bila onaj ko nema stida? ta je, uostalom, ova svetska ena izigravala? Bila sam napola luda od straha. Zaklopila sam oi i vrtela se u taktu muzike. Tresla sam se, meala zadnjicom i uvijala. Negde u davnim danima tvista, iznenada mi je palo na pamet da niko ne zna kako se igraju te igre - i zato bih se onda ja ustruavala? U igranju, kao i u drutvenom ivotu, drskost je najvanija. I od tada pa nadalje postala sam "dobar igra," ili sam, u najmanju ruku, bar uivala u tome. To je zaista bilo kao tucanje - ritam i znoj. Adrijan i ja smo odigrali sledeih pet ili est igara - sve dok nismo bili iscrpeni, mokri od znoja i spremni da zajedno odemo kui. Zatim sam igrala s jednim od austrijskih uesnika na Kongresu, koliko da ostavim utisak pristojnosti - to je bivalo sve tee i tee. A onda sam igrala sa Benetom, koji je sjajan igra. Uivala sam u tome to sam znala da me sada Adrijan posmatra dok igram sa svojim muem. Benet je, uostalom, neuporedivo bolje igrao od Adrijana, a posedovao je upravo onu vrstu gracioz-nosti koja je Adrijanu nedostajala. Adrijan je igrao trzajui se nekako nalik na konja upregnutog u kola. Benet je elegantno klizio po podijumu za igru: pravi "jaguar XKE". I bio je tako prokleto ljubazan. Otkako se Adrijan pojavio na sceni, Benet je postao posebno galantan i paljiv. Poeo je iznova da mi se udvara. To je jo vie oteavalo stvari. Kad bi bar hteo da se ponaa kao kukin sin! Kad bi bar hteo da bude kao oni muevi u romanima odvratni tirani koji zasluuju da im se nabiju rogovi. Umesto toga, on je bio sladak.

A najstranije od svega bilo je to to ta njegova dobrota ni za trunicu nije umanjila moju glad za Adrijanom. Ta moja glad verovatno nije imala nikakve veze sa Benetom. Zato bi to moralo da bude u stilu "ili-ili"? Ja sam jednostavno elela obojicu. Izabrati jednoga od njih dvojice, bilo je upravo ono to mi je bilo nemogue. Adrijan nas je vozio nazad u hotel. Dok smo krivudavim putem vozili niz brdo iz Grincinga, on je priao o svojoj deci s poetinim imenima Eneis i Nikolaj, koji su iveli s njim. Jednom je bilo deset a drugom dvanaest godina. Drugo dvoje dece, dve bliznakinje, ija imena nije spominjao, ivele su s majkom u Liverpulu. "Mojoj deci je prilino teko zbog toga to nemaju majku", rekao je, "ali ja sam im prilino dobra mamica. ak volim da kuvam. Znam da skuvarn vraki dobar indijski kari." To njegovo hvalisanje kako je dobra domaica i oaravalo me je i zabavljalo. Sedela sam na prednjem seditu "trijumfa" pored Adrijana. Benet je sedeo na uzanom seditu pozadi. Ah, kad bi on jednostavno nestao - kad bi odlebdeo iz otvorenog automobila i izgubio se u umi. A naravno, ja sam isto tako i sebe mrzela zbog toga to sam bila kadra da poelim tako neto. Zato je sve to bilo tako komplikovano? Zato o svemu tome ne bismo mogli da porazgovaramo otvoreno i prijateljski? "Dragi, izvini me zaas, samo da odem malo da se poevim s ovim divnim strancem." Zato to ne bi moglo da bude jednostavno i poteno i neozbiljno? Zato morate da rizikujete itav svoj ivot zbog jedne male eve bez rajsferlusa? Dovezli smo se do hotela i pozdravili se. Kakvo licemerje, penjati se u sobu s mukarcem s kojim ne elite da se evite, a ostaviti da sedi dole onog s kojim biste eleli da se evite, a onda u stanju velikog uzbuenja evite se s onim koga ne elite, pretvarajui se da se evite s onim s kojim elite da se evite. To se naziva vernost. To se naziva civilizacija i nezadovoljstva civilizovanog ivota. Sledee veeri bilo je zvanino otvaranje Kongresa, uz koktel zakusku u polumraku, u dvoritu Hofburga - jednog od bekih dvoraca iz osamnaestog veka. Unutranjost dvorca je renovirana, tako da sada dvorane otvorene za javnost odiu institucionalnim armom trpezarija amerikih motela, ali dvorite je jo u mraku osamnaestog veka. Mi snio stigli u purpurni suton - u osam asova jedne krasne julske veeri. Dugaki stolovi bili su postavljeni du ivica dvorita. Kelneri su se provlaili kroz gomilu s posluavnicima sa aama ampanjca ispostavilo se, na alost, da je to bio slatki nemaki sekt. ak su i analitiari blistali u tom sumraku slezove boje. Rouz vam-Lipkin bila je odevena u ruiasti demper ukraen arenim perlicama, kupljen u Hong Kongu, crvenu satensku suknju i najelegantnije ortopedske sandale. Dudi Rouz je klizala kroz masu odevena u tesan, uz telo pripijen komplet od srebrnastog lamea, bez prslueta. ak je i dr rift nosio sornotski sako boje ljive i veliku leptir-manu od satena, ruiastu kao azaieja. A dr Fromer je bio u fraku i sa cilindrom. Benet i ja smo se provlaili kroz gomilu traei nekoga koga poznajemo. Lutali smo besciljno sve dok konobar koji je posluivao ampanjac nije ljubazno stavio posluavnik pred nas, i tako nam omoguio da se neim zabavimo. Pila sam brzo nadajui se da u odmah da se napijem - to meni nije nikakav problem. Otprilike deset minuta kasnije muvala sam se kroz jo purpurniju izmaglicu, a u uglovima oiju videla sam ampanjske mehurie. Bila sam toboe u potrazi za toaletom za dame ali sam, u stvari, naravno, traila Adrijana. Najzad sam nala hiljade Adrijana koji su se protezali u beskonanost u dugakom, ogledalima pokrivenom baroknom predvorju pred toaletom za dame. Svetlucao je u ogledalima. Beskonani broj Adrijana odevenih o somotske pantalone be boje i majice boje ljive s okovratnikom uz vrat i drap sakoe od antilopa. Beskonani broj prljavih noktiju na nogama u beskonanom broju indijskih sandala. Beskonani broj lula od morske pene meu njegovim lepim usnama. Moja eva bez rajsferlusa? Moj mukarac pod krevetom? Umnoen kao ljubavnici u Prole godine u Marijenbadu.

Umnoen kao autoportreti Endija Vorhola. Umnoen kao Hiljadu i jedan Buda u hramu u Kjotu. Svaki Buda ima est ruku, svaka ruka ma po jedno oko .. . koliko li su kuraca imali ovi rmlioni Adrijana? A svaki kurac simboiizuje beskonanu mudrost i beskrajno boje milosre? "Zdravo lepotice", kae on, okreui se prema meni. "Imam neto za tebe", kaem ja, pruajui mu knjigu sa posvetom koju sam itavog dana teglila. Ivice strana ve su poele da se krzaju od mojih dlanova vlanih od znoja. "Ti si zlatna!" On uzima knjigu. Uzimamo se pod ruku i polazimo u etnju du predvorja obloenog ogledalima. "Galeotto fu H Hbro e chi lo scrisse" ", to bi rekao moj stari drugar Dante. Pesme su podvodaki nudile ljubav, a to je isto inila i njihova autorka. Knjiga moga tela bila je otvorena i drugi krug pakla nije bio daleko. "Zna", kaem, "nas dvoje verovatno vie neemo videti jedno drugo." "Moda ba zato i radimo ovo", kae on. Izlazimo iz dvorca i odlazimo u drugo dvorite koje se sada uglavnom koristi kao parkiralite. Medu mranim siluetama "opela" i "rolksvagena" i Krivac je bila knjiga i onaj koji ju je napisao. - Prim. prev. "peoa" mi se grlimo. Usta na usta, trbuh na trbuh. Adrijanov poljubac je sigurno najvlaniji poljubac u istoriji. Njegov jezik nalazi se svuda, kao okean. Gubimo se plovei punom parom. Njegov je penis koji se digao u somotskim pantalonama visoki, crveni dimnjak prekookeanskog broda. A ja stenjem r.":o njega kao okeanski vetar. I govorim sve one glupave stvari koje govorite dok se vatate po parkiralitima, pokuavajui nekako da izrazite udnju koja se ne moe izraziti - izuzev moda u poeziji. A sve to ispadne nekako antavo. Volim tvoja usta. Volim tvoju kosu. Volim tvoje ui. elim te. elim te. elim te. Sve samo da bi se izbeglo da se kae: ja te volim. Jer, ovo je skoro i suvie dobro da bi bilo ljubav. Suvie ukusno i lepo da bi bilo nalik na neto tako ozbiljno i trezveno kao to je ljubav. Usta vam se od toga rastope. Njegov jezik je ukusniji od majine sise bebi. A ti, Benet, nemoj sad da mi se razbacuje nekakvim psihijatrijskim interpretacijama, jer u ti ih odmah nabiti na nos. Infantilno. Regresivno. U osnovi rodoskrvnilaki. Nesumnjivo. Samo, dala bih ivot za to da mogu da produim da se ovako ljubim s njim, a ivo me zanima kako e ti to da proanalizira?} U meuvremenu, on je zgrabio moju zadnjicu i dri je obema rukama. Ostavio je knjigu na blatobranu "folksvagena", a umesto nje u rukama dri moje dupe. Nije li to ono zbog ega ja piem? Da bih bila voljena? Ne znam vie. Ne znam ak ni kako se zovem. "U ivotu nisam video dupe koje bi moglo da se meri s tvojim", kae on. I od te njegove primedbe ja se osetim srenijom nego da sam upravo nagraena nacionalnom nagradom za knjievnost. Nacionalna nagrada za najlepe dupe - to je ono to ja elim. Transatlantska nagrada za najlepe dupe u 1971. godini. "Oseam se kao gospoa Amerika na Kongresu snova", kaem. "Ti i jesi gospoa Amerika na Kongresu snova", kae on, "a elim da te volim iz sve svoje snage, i onda u da te ostavim." Kae se da je blagovremeno upozorenje najbolje naoruavanje, Ali ko bi to sad sluao? Sve to sam mogla da ujem, bilo je udaranje mog vlastitog srca. Ostatak veeri bio je san ispunjen odbiescima i ampanjskim aama i lupetanjima pijanih psihijatara u njihovom argonu. Vratili smo se meu zvaniee kroz predvorje s ogledalima. Bili smo toliko uzbueni da gotovo nismo bili sposobni da razmiljamo o nekom planu za na sledei sastanak. Benet se smekao, drei se ruku pod ruku sa crvenokosom kandidatkinjom z Argentine. Popila sam jo jedan ampanjac i etala sam ukrug s Adrijanom. Upoznavao me je sa svim analitiarima iz Londona i blebetao o mom jo nenapisanom lanku. Da li bi pristali da ih intervjuiem? Da li bi mogao da ih zainteresuje za moje novinarske ambicije? Sve vreme mu je ruka bila oko moga struka, a povremeno bi se spustila i na moje dupe.

Bili smo krajnje indiskretni. Svi su to videli. Njegov analitiar. Moji bivi psihoanalitiari. Analitiar njegovog sina. Analitiar njegove erke. Bivi analitiar moga mua. Moj mu. "Je li ovo gospoda Gudlav?" pitao je jedan stariji analitiar iz Londona. "Ne", odgovorio je Adrijan, "ali voleo bih da jeste. Ako budem imao mnogo, mnogo sree, moda e i biti." Bila sam na sedmom nebu. Glava mi je bila puna ampanjca i prie o venanju. Glava mi je bila puna misli o naputanju dosadnog, starog Njujorka i odlasku u blistavi, pomodni London. Bila sam van sebe. "Jednostavno je pobegla s nekim Englezom", mogla sam da ujem kako govore moje prijateljice u Njujorku, ne bez zavisti. Sve su one bile vrsto vezane za zemlju balastom dece i unajmljenih dadilja za tu decu, kursevima za dokolavanje i poslovima u obrazovanju i analitiarima i pacijentima. A evo mene kako letim purpurnim nebom Bea jaui na pozajmljenoj metli. Ja sam bila ona na koju su raunale da u opisati njihove fantazije. Ja sam bila ona na koju su raunale da e ispriati smene prie o njihovim bivim ljubavnicima. Ja sam bila ona kojoj one zavide javno, a kojoj se podsme-vaju privatno. Mogla sam da zamislim pisanje o ovim dogaajima u Drutvenim vestima: Izadora Vajt Ving i njen novi mui doktor Adrijan Gudlav ive u Londonu u blizini Hempsted Hita - to ne treba meati s Hitklifom, a na ta posebno skreemo panju diplomcima matematike. Izadora bi se rado dopisivala sa bivim studentima sa Barnarda koji ive u inostranstvu. Veoma je zauzeta pisanjem romana i nove knjige poezije, a u slobodnom vremenu prisustvuje skupovima Meunarodnog udruenja psihoanalitiara, gde uspostavlja ljubavne veze . . . Sva moja matanja ukljuivala su venanje. im bih zamislila sebe kako beim od jednog mukarca, odmah bih poela da zamiljam i to kako se vezujem za drugog. Bila sam kao brod koji uvek mora da ima svoju matinu luku. Prosto nisam mogla da zamislim sebe bez mukarca. Bez mukarca oseala sam se izgubljenom kao pas bez gospodara; bez korena, bez lica, nedefinisana. Ali, ta je to u braku kao instituciji bilo tako sjajno? Ja sam bila udata i opet udata. Brak je imao svojih dobrih strana, ali je isto tako imao i loih. Vrednosti braka bile su uglavnom negativne vredno-sti. Biti neudata u svetu mukaraca bilo je tako neprijatno da je bilo ta sigurno moralo da bude bolje od toga. Brak je bio bolji. Ali ne mnogo. Mukarci su prokleto lukavo, razmiljala sam, neudata dadilja za tu decu, kursevima za dokolavanje i poslovima u obrazovanju i analitiarima i pacijentima. A evo mene kako letim purpurnim nebom Bea jaui na pozajmljenoj metli. Ja sam bila ona na koju su raunale da u opisati njihove fantazije. Ja sam bila ona na koju su raunale da e ispriati smene prie o njihovim bivim ljubavnicima. Ja sam bila ona kojoj one zavide javno, a kojoj se podsme-vaju privatno. Mogla sam da zamislim pisanje o ovim dogaajima u Drutvenim vestima: """Izadora Vajt Ving i njen novi mui doktor Adrijan Gudlav ive u Londonu u blizini Hempsted Hita - to ne treba meati s Hitklifom, a na ta posebno skreemo panju diplomcima matematike. Izadora bi se rado dopisivala sa bivim studentima sa Barnarda koji ive u inostranstvu. Veoma je zauzeta pisanjem romana i nove knjige poezije, a u slobodnom vremenu prisustvuje skupovima Meunarodnog udruenja psihoanalitiara, gde uspostavlja ljubavne veze . . . Sva moja matanja ukljuivala su venanje. im bih zamislila sebe kako beim od jednog mukarca, odmah bih poela da zamiljam i to kako se vezujem za drugog. Bila sam kao brod koji uvek mora da ima svoju matinu luku. Prosto nisam mogla da zamislim sebe bez mukarca. Bez mukarca oseala sam se izgubljenom kao pas bez gospodara; bez korena, bez lica, nedefinisana. Ali, ta je to u braku kao instituciji bilo tako sjajno? Ja sam bila udata i opet udata. Brak je imao svojih dobrih strana, ali je isto tako imao i loih. Vrednosti braka bile su uglavnom negativne vrednosti.

Biti neudata u svetu mukaraca bilo je tako neprijatno da je bilo ta sigurno moralo da bude bolje od toga. Brak je bio bolji. Ali ne mnogo. Mukarci su prokleto lukavo, razmiljala sam, neudatim enama uinili ivot toliko nepodnoljivim, da bi veina njih rado prigrlila ak i lo brak samo da ne ive same. Gotovo da je uvek bilo ta drugo moralo da izgleda bolje od vaeg grbaenja, da bi se preivelo, na nekom loe plaenom poslu i od nastojanja da se otarasite neatraktivnih mukaraca, to ste u slobodno vreme morali da radite, dok, s druge strane, oajniki nastojite da pronaete i privuete nekog od onih privlanih. Iako ne sumnjam u to da se i mukarac koji ivi kao samac osea isto tako usamljenim, takav njegov ivot ne ukljuuje one dodatne neprijatnosti koje sa sobom nosi ivot samice, to ponekad ume da bude i opasno, a isto tako automatski ne ukljuuje i siromatvo i, nesporno, status izgnanika iz drutva. Da li bi se veina ena ikada udala kad bi znala ta to znai? Mislim na mlade ene koje prate svoje mueve kuda god oni idu za svojim poslovima. Mislim na one koje se iznenada nau miljama daleko od prijatelja i porodice. Mislim o onima koje ive u zemljama u kojima ne mogu da nau posao, jer ne znaju jezik kojim se tu govori. Mislim na one koje raaju decu iz usamljenosti i dosade, a ne znaju zato. Mislim na njihove mueve veito u urbi i iscrpene od trke za uspehom. Mislim na one koji se posle venanja viaju manje nego pre dok nisu bili suprunici. Mislim na one koji padaju u krevet i suvie iscrpeni da bi mogli da se tucaju. Mislim na one koji se udaljuju jedno od drugog u prvoj godni braka vie nego to su, dok su se samo zabavljali, mogli i da zamisle da dvoje mogu da se udalje. A onda, razmiljam o fantazijama koje poinju. On se okree za prerano sazrelim etrnaestogodinjim nim-fetama u bikinijima. Ona potajno voli mehaniara koji popravlja televizore. Beba joj se razboli, a ona zavri u krevetu s deijim lekarom. On tuca svoju malu sekretaricu, mazohistkinju, koja ita asopis Kosmopoliten. a sebe smatra svingerom. Ne: Kad je to s naim brakom polo naopako? Nego: Kad je to uopte i bilo u redu? Sumorna slika. Nisu svi brakovi takvi. Uzmimo, na primer, brak o kakvom sam ja sanjarila u mom idealistikom pubertetu kad sam mislila da Beatris i Sidni Veb, Virdinija i Lionard Yulf imaju savrene brakove. ta sam ja znala? elela sam "totalno zajednitvo", "drugarstvo", "jednakost". Da li sam ita znala o tome kako mukarci zabiju glave u novine dok vi raspremate sto? Kako se pretvaraju da su trapavi i nevini kad ih zamolite da u mikseru pripreme sok od pomoran-de? Kako dovode prijatelje u kuu i oekuju da ih vi sluite, a idu toliko daleko da smatraju da imaju pravo kad obore nos i zbriu u drugu sobu, ako vi dovedete svoje prijateljice. Kako je jedna idealistiki orijentisana devojica u pubertetu, koja samo sedi i ita oa i Virdmiju Vulf i Vebsove, uopte i mogla da zamisli takve stvari? Znam i neke dobre brakove. To su uglavnom drugi brakovi. Brakove u kojima su oba partnera prerasla ono sranje: ja-Tarzan, ti-Dejn i koji jednostavno pokuavaju da proive svoj ivot pomaui jedno drugom, trudei se da budu dobri jedan prema drugom, radei poslove onako kako ih treba obaviti, ne gledajui mnogo ko ta treba da radi. Neki mukarci dostiu to predivno, oputeno stanje stvari oko svoje etrdesete godine, ili posle nekoliko razvoda. Moda bi u brak trebalo stupati u srednjim godinama. Kad otpadnu sve besmislice i vi shvatite da treba da volite jedno drugo zbog toga to ete ionako oboje da umrete. Svi smo bili mrtvosani a ja sam bila najpijani-ja kad smo se nabili u Adrijanov zeleni "trijumf" i poli u diskoteku. Nas petoro se, kao sardine, nabilo u taj mali automobil: Benet, Mari Vinklman moja veoma sisata koleginica sa koleda koju je Benet, izgleda, zbario na koktelu - ona je, inae, psiholog, Adrijan koji je na neki svoj nain vozio kola, ja glave zavaljene unazad, kao prva Izadora, posle guenja i Robin Fips-Srnit uesnik Kongresa iz Britanije, miijeg lica i kudrave kose, s naoarima s nemakim okvinma, koji je sve vreme govorio o tome kako mrzi "Ronija" Leinga, ime je Benetu prirastao za srce. Nasuprot tome, Adrijan je bio sledbenik Leinga, studirao je s njim, i odlino je imitirao njegov kotski

akcenat. U najmanju ruku, ja sam mislila da to odlino izvodi - iako tada nisam znala kako Leing govori. Vozili smo se cikcak ulicama Bea, kolovozom poploanim kockom, preko tramvajskih ina i preli preko blatnjavog, mutnog Dunava. Ne znam kako se zove diskoteka, ni ulica, ne znam kako se bilo ta zove. Zapadam ponekad u stanja u kojima od pejzaa zapaam samo muke stanovnike, i to one koji u nekim od mojih organa srce, stomak, bradavice na dojkama, pika izazivaju drhtanje. Diskoteka je bila sva srebrna. Hromira-ne tapete na zidovima. Bela svetla koja bleskaju. Svuda ogledala. Stakleni stolovi izdignuti na postolja od hromiranog metala. Bela kona sedita. Zagiuu-jua rok muzika. Nazovite to mesto kako god vam se svia: Sala s ogledalima, Sedmi krug, Rudnik srebra, Stakleni balon. Znam samo da je naziv bio na engleskom. Vrlo savremen i zanemarljiv. Benet, Mari i Robin rekoe da e esti i naruiti pie. Adrijan i ja smo poeli da igramo, a nae pijano klacenje ponavljalo se u beskonanim ogledalima. Na kraju smo nali kutak izmeu dva ogledala, gde smo mogli da se ljubimo a da nas pri tome gleda samo beskrajni niz nas samih. Imala sam jasan oseaj da ljubim svoja vlastita usta - kao onda, kad mi je bilo devet godina, kada sam vlaila jastuk pljuvakom i onda ljubila to mesto, pokuavajui da ustanovim kako to izgleda kad se ljube neije vlane usne. Kad smo poeli da traimo sto za kojim su sedeli Benet i ostali, nali smo se odjednom izgubljeni u nizu loa i odeljaka koji su se otvarali jedan u drugi. Bez prestanka smo koraali sami sebi u susret. Kao u nekom snu, nijedno od lica ljudi za stolovima nije nam bilo poznato. Osvrtali smo se napeto, a u nama je rasla panika. Oseala sam se kao da sam preneta u neki svet iza ogledala, u kojem u, kao Crvena kraljica, trati i trati, a na kraju e se uvek , ispostaviti da ja to idem unatrake. Beneta nigde nije bilo. U trenu mi je sinulo, znala sam da je otiao sa Mari i da ju je odveo u krevet. Bila sam uasnuta. Ja sam ga konano izazvala da uini tako neto. To je bio moj kraj. Morau da provedem ostatak svog samakog ivota bez mua, bez dece i naputena. "Hajdemo", rekao je Adrijan. "Nisu ovde. Zbrisali su." "Moda nisu mogli da nadu slobodan sto, pa ekaju napolju." "Moemo da pogledamo", rekao je. Ali, ja sam znala pravu istinu. Bila sam ostavljena. Benet je otiao zauvek. Upravo u ovom trenutku on je milovao veliko, ukasto Marino dupe. Tucao njenu frojdovsku svest. Kad sam kao desetogodinja devojica prvi put bila u Vaingtonu, iznenada sam se nala odvojena od svojih roditelja za vreme obilaska zgrade FBI. Od svih mesta na svetu ja sam nala da se izgubim ba u zgradi FBI. Odeljenje za nestala lica. Znak za uzbunu. To se dogodilo na vrhuncu Makartijeve ere i slubenik FBI, upadljivo tankih usana, upravo je objanjavao posetiocima razne stvari o hvatanju komunista. Ja sam se muvala oko jednog staklenog sanduia, zadubljena u misli nad uzorcima otisaka prstiju, a grupa s kojom sam bila, skrenula je iza ugla i nestala. Lutala sam naokolo, zurei u svoj lik u staklima vitrina s eksponatima, pokuavajui da suzdrim strah koji je poinjao da raste u meni. Nikada me vie nee nai. Mene je tee nai nego otiske prstiju kriminalaca u rukavicama. Ispitivae me lukavi, kratko podiani agenti FBI, sve dok ne priznam da su moji roditelji komunisti istini za volju, oni su u jednom periodu svoga ivota zaista i bili komunisti, i onda emo svi skonati kao Rozenbergovi pevajui "Boe, blagoslovi Ameriku" u vlanim elijama, oekujui da spoznamo ta to znai biti pogubljen na elektrinoj stolici. I tada sam poela da vritim. Vritala sam sve dok se itava grupa, s kojom sam bila u obilasku, nije usplahireno vratila i nala me, upravo tamo - u sobi punoj eksponata u vezi sa reenjima raznih sluajeva.

Meutim, sada nisam mogla da vritim. A osim toga, rok muzika je bila tako buna da niko ne bi ni ruoguo da me uje. Odjednom sam poelela Beneta, isto onoliko snano kao to sam pre nekoliko trenutaka elela Adrijana. A Benet je otiao. Izili smo iz diskoteke i uputili se prema Adrijanovom automobilu. Na putu do njegovog pansiona desila se jedna smena stvar. Zapravo: dogodilo se deset smenih stvari. Zalutali smo deset puta. A svaki put je to bilo neto jedinstveno - nisu to bila samo obina skretanja u pogrenu ulicu. I sada, kad smo se nali upueni jedno na drugo od sada do vecnosti, tucanje nije bilo neto to je vano odmah obaviti. "Neu nita da priam o mukarcima s kojima sam se do sada tucala", rekla sam, pokuavajui da izigravam hrabrost. "Dobro", rekao je, milujui mi koleno. I onda, umesto da se ja ispovedam njemu, poeo je on meni da pria o drugim enama koje je on potucao. Prva je bila Mi Cal Ni, Kineskinja, na koju ga je Benet podseao. "Moe da se dogodi i da calne, a da se to ne isplati", rekla sam. "Ne boj se, mislilo se i na to." "Sigurna sam da jeste. Ali pitanje je - da li se isplatilo?" "Pa, jeste, platio sam. A tucala me je jo godinama posle toga." "Hoe da kae da je i dalje tucala, iako je prestala da te vida. Koji tos! Jebaina s fantomom! Zna, mogao bi to da patentira. Omogui ljudima da ih potucaju slavne linosti iz prolosti: Napoleon, Carls II, Luj XIV. . . neto kao: dr Faust evi Helenu Trojansku. . ." Uivala sam u glupiranju s Adrijanom. "Zavei, piko - i pusti da ti ispriam do kraja o Mi.. .", a onda mi usred kripe konica, okreui se prema meni, ree: "Boe, ba si lepa..." "Bilo bi ti bolje da pazi kako vozi ovom jebenom ulicom", rekoh mu, van sebe od sree. Moji razgovori s Adrijanom uvek su liili na citate iz knjige "S one strane ogledala"10. Na primer: Ja: "ini mi se da se vozimo ukrug." Adrijan: "To i jeste tos." Ili: Ja: "Ponesi moj koferi." Adrijan: "Hou, ako se sloi da ti meni za sada nita ne donese." Ja: "Razvela sam se od svog prvog mua uglavnom zato to je bio lud." Adrijan skupljajui svoje leingovske obrve: "Meni bi to pre bio razlog da se uda za nekog, nego da se razvede." Ja: "Ali on je svake noi gledao televiziju." Adrijan: "Oh, sad mi je jasno zato si se razvela od njega." Zato je Mi Cal Ni zajebala Adrijanov ivot? "Iznenada me je jednog dana ostavila i vratila se u Singapur. Tamo je imala dete, koje je ivelo kod oca, a upravo tih dana bilo je povreeno u saobraajnoj nesrei. Morala je da se vrati, ali mogla "" Druga knjiga Luisa Kerola o Alisi, liku iz Alise u zemlji uda. - Prim. prev. [123]je bar da mi pie. Mesecima sam izgubljeno gluvario, a inilo mi se da je svet sastavljen od mehanikih ljudi. Nikada u ivotu nisam bio toliko deprimiran. Kuka se na kraju, udala za pedijatra koji se brinuo o njenom klincu - za nekog omanutog Amerikanca." "Pa zato nisi otiao za njom, ako ti je toliko bilo stalo do nje?" Pogledao me je kao da sam poludela, kao da mu tako neto nikada ni na pamet nije palo. "Da idem za njom? Zato?" Gotovo da su mu se gume upalile od silnog trenja dok je ponovo skretao u pogrenu ulicu. "Zato to si je voleo." "Nikada tu re nisam upotrebio."

"Ali, ako si se tako oseao, zato nisi otiao?" "Moj posao lii na gajenje kokoki", ree on. "Neko uvek mora da bude tu da isti govna i daje kukuruz." "Sranje", rekoh. "Doktori se uvek slue svojim poslom kao opravdanjem za nedostatak ljudskih oseanja. Znam ja taj tos." "Nije sranje, duo, kokoke imaju itkoseritis." "Nije mnogo duhovito", rekoh smejui se. Posle Mi Cal Ni izredala se itava Skuptina Ujedinjenih nacija, sastavljena od devojaka iz Tajlanda, Indonezije, Nepala. Bila je tu i jedna Afri-kanka iz Bocvane, i nekoliko Francuskinja, psihoa-nalitiarki, kao i jedna francuska glumica koja je "povremeno boravila u dilkarnici". "Gde?" "U dilkarnici - zna, kua za dileje, ludnica. Hou rei u bolnici za umobolne." Adrijan je, tipino leingovski, idealizovao ludilo. Shizofrenici su, prema njegovom miljenju, bili istinski pesnici. Svaki zapenuani luak bio je Rilke. Traio je od mene da piem knjige sa njim. O shizofreniarima. "Znala sam da eli da bude sa mnom samo iz rauna", rekla sam mu. "Tano. Hou da upotrebim tvoj kaiprst i tvoj, njemu naspraman, palac." "Jebi se." Stalno smo psovali kao da smo desetogodinjaci. Bio je to na jedini nain iskazivanja nenosti. Adrijanova iskustva sa enama u prolosti praktino su ga kvalifikovala za lanstvo u mojoj porodici, Nikada ne jebi ensku iz svog plemena, izgleda da je bio njegov moto. Njegova sadanja prijateljica koja mu, koliko sam mogla da saznam, sada uva decu bila je ono ime se Adrijan najvie pribliio domaim ribama: Jevrejka iz Dablina. "Moli Blum?" upitala sam. "Ko?" "Ne zna ko je Moli Blum???" Nisam mogla da poverujem vlastitim uima. Takav kolovani engleski naglasak, a nije ak ni proitao Dojsa. I ja sam preskoila mnoge dugake odlomke iz Ulisa, ali zato stalno priam ljudima kako je to moja najomiljenija knjiga. Slino stoji stvar i sa Tristramom endijem. "Ja sarn ne-pis-men", ree, izgovarajui dva poslednja sloga kao da se rimuju. Bio je veoma zadovoljan samim sobom. Evo ga jo jedan glupi doktor, pomislila sam. Kao i veina Amerikanaca, i ja sam naivno verovaia da je engleski akcenat obavezno znak visoke kulture i obrazovanja. Oh, dobro, i za naitane ljude esto se ispostavi da su obini dukci. Odvratne osobe, Ali, ja sam bila razoarana. Kao onda, kad sam ustanovila da moj psihoanalitiar nije nikada uo za Silviju Plat. Ja sam mu danima priala o njenom samoubistvu i o tome kako elim da budem pesnikinja, da piem veliku poeziju i da skonam tako to cu da gurnem glavu u plinsku pe. A on je sve vreme vcrovatno mislio o torti od kafe u friidera. Verovali ili ne, Adrijanova prijateljica zvala se Ester Blum - a ne Moli Blum. Bila je crnka, imala je velike grudi i patila je, objasnio mi je on, "od svih jevrejskih briga. Vrlo senzualna i neurotina riba". Neto kao jevrejska princeza iz Dablina. "A tvoja ena - kakva je ona bila?" U tom trenutku smo ve tako beznadeno bili izgubljeni da smo morali da stanemo i parkiramo kola. "Katolkinja", rekao je, "papistkinja iz Liverpula.". "ta je bila po zanimanju?" "Babica." Ovo je bio zaista neobian podatak. Nisam bila sasvim sigurna da znam kako bi trebalo da reagujem na njega.

"Bio je oenjen katolikom babicom iz Liverpula", zamiljala sam sebe kako piem. Zamenila bih u romanu Adrijanovo ime nekim drugim, egzotinijim, i predstavila ga viim nego to je u stvarnosti." "Zato si se oenio njome?" "Zato to je u meni izazivala oseanje krivice." "Stvarno jak razlog." "Pa, da vidi i jeste. Dok sam studirao na medicinskom fakultetu, patio sam od nekog blesavog oseanja krivice. Pravi seronja kojeg je takvim nainila protestantska etika. Meutim, seam se da je bilo devojaka koje su umele da uine da se lepo oseam - ali to to sam se lepo oseao, istovremeno me je i plailo. Bila je jedna riba - imala je obiaj da iznajmi neki veliki ambar i pozove elo drutvo da doe i da se svako sa svakim tuca. I ona je znala da uini da se s njom oseam lepo - i zato, naravno, u nju nisam imao poverenje. A moja ena je u meni izazivala oseanje krivice - i zato sam se, naravno, i oenio njome. Bio sam isti kao ti. Nisam se usuivao da verujem u zadovoljstva, ili u vlastite nagone. Panino sam se plaio da budem srean. I kad sam se uplaio - oenio sam se. Ba kao i ti, ljubavi." "Zato misli da sam se ja udala iz straha?" bila sam uvreena zato to je bio u pravu. "Oh, verovatno si dola do zakljuka da se tuca sa previe momaka, jer ne ume da kae ne, i da ti se to ponekad ak i svia, a da se posle osea krivom zbog toga to si uivala u tome. Mi smo programirani za patnju, ne za radost. Mazohizam se usauje u nas u naoj najranijoj dobi. Od tebe se oekuje da radi i pati - a problem je u tome to i ti sam u to veruje. Dakle, sve je to sranje. Trebalo mi je trideset est godina da shvatim kakva je to gomila sranja, i, ako uopte postoji neto to bih hteo da uinim za tebe, onda je to ovo: da uinim da i ti sve to shvati." "Ima gomilu planova spremnu za mene, je 1" da? eli da me naui tome ta je sloboda, ta zadovoljstvo, eli da pie knjige sa mnom, preobratie me ... Zato ba mene mukarci uvek ele da preobraaju? Mora biti da izgledam kao preobraenik." "Ti izgleda kao da eli da bude spaena, srce. Ti to trai. Prevre tim svojim velikim kratkovidnim oima gledajui me kao da sam ja Veliki tata-psihoanalitiaf. Ide kroz ivot traei nekoga ko e da te ui i, onda kad ga konano nae, postane toliko zavisna od njega da pone da ga mrzi. Ili ga eka na krivini da pokae svoju slabost i onda pone da ga prezire samo zato to je ovek kao i svi drugi. Strpljivo sedi sve vreme udarajui recke, pravei mentalne zabeleke, zamiljajui ljude kao knjige ili psihoanalitiarske istorije bolesti - znam ja dobro tu igru. Sebi samoj kae da ti to skuplja materijal. Sebe samu ubeuje da ti to prouava prirodu oveka. Umetnost iznad ivota, uvek i u svakom trenutku. To je samo druga verzija puritanskog sranja. Ti si joj samo dala skroman doprinos. Uobraava da si hedonistkinja, zbog toga to si zbrisala i sad sa mnom luta naokolo. Ali to je ipak samo jebena stara poslovna etika, jer ti misli samo na to kako e da pie o meni. Tako da je to za tebe, u stvari, radni zadatak, n"est-ce-pas"? Moe da se pojebe sa mnom i da to onda nazove poezijom. Dosta lukavo. Na taj nain sebe samu divno obmanjuje." "Ti si nenadmaan kad nekoga treba izanalizirati na brzaka, zar ne? Pravi televizijski ispira mozgova." Adrijan se na to nasmejao. "Sluaj, srce, ja sve o tebi znam po sebi Psihoanalitiari igraju istu igru. Oni su potpuno isti kao pisci. Sve ja kao na dlanu, istorija bolesti, prouavanje. Isto tako, panino se boje smrti - ba kao i pesnici. Doktori mrze smrt: zbog toga su i odluili da se bave medicinom. A moraju stalno da prave zbrku i da izgledaju bogzna kako zauzeti oko razmrivanja stvari, samo zato da bi sami sebi dokazali da nisu mrtvi. Znam tvoju igru zato to je i ja igram. Nije to nikakva misterija, kao to se to tebi ini. Ti si zaista potpuno providna."

Razbesnelo me je to io je na mene gledao sa vie cinizma nego to sam ja to inila. Uvek rni se ini da sebe mogu najbolje da zatitim od miljenja drugih ljudi o meni ako prema sebi zauzmem najcininiji mogui stav. A onda iznenada shvatim da je ak i ovaj moj ciniki stav, u stvari, prilino laskav. Uvek kad se osetim povredenom, ponem da govorim na svom srednjokolskom francuskom: " Vous vous moquez de moi." "Prokleto si u pravu da ti se podsmevam. Sluaj - ti sad sedi ovde sa mnom zato to ti je ivot nepoten, a brak ti je ili mrtav ili umire ili je ispunjen laima. Sama si tvorac tih silnih lai. Mora gadno da se napregne da bi se izvadila. Svoj ivot e tako da sjebe - ne moj." "Uinilo mi se da si rekao da ja elim da me ti spase." Na francuskom jeziku: Zar ne? - Prim. prev. Na francuskom: Vi rni se podsmevare. - Prim. prev. "To bi ti htela. Ali ja neu da padnem u tu klopku. Jednoga dana bih mogao da te razoaram u neemu, za tebe vanom, i ti bi poela da me mrzi jo gore nego to mrzi svog mua. . ." "Ja ne mrzim svog mua." "Tano. Ali dosadan ti je - a to je jo gore, zar ne?" Nisam nita odgovorila. Bila sam sad stvarno potitena. ampanjac je naglo vetrio iz mene. "Zato bi ti morao da otpone sa preobraanjem mene ak i pre nego to si me i potucao?" "Zato to je to ono to ti stvarno eli." "Sere, Adrijane. Ono to ja zaista elim, jeste da budem povaljena. I ostavi moju prokletu pamet na miru." Ali, znala sam da laem. "Gospoo, ako elite da budete povaljeni, onda ete i biti povaljeni." Upalio je motor. "Zna, vie mi se svia da te oslovljavam sa ,gospoo"." Ali, ja nisam imala dijafragmu, a on nije imao erekciju i kad smo konano stigli do pansiona, bili smo oboje prosto izmodeni od tih silnih skretanja u pogrene ulice. Legli smo na njegov krevet i zagrlili smo se. Ispitivali smo gola tela jedno drugom sa nenocu i radou. Najlepa stvar u vezi sa voenjem ljubavi sa novim mukarcem, posle svih tih godina braka, bilo je ponovno otkrivanje tela mukarca. Telo vlastitog mua bilo je praktino isto kao sopstveno telo. Sve u vezi s njim bilo je dobro poznato. Svi njegovi mirisi i ukusi, linije, dlake, mladei. Ali, Adrijan je bio kao nova zemlja. Moj jezik je izvodio turneju bez vodia po njemu. Krenula sam od njegovih usta i sputala se nanie. Njegov iroki vrat, opaljen od sunca. Grudi prekrivene crvenkastim, kovrdastim maljama. Njegov stomak, malo izboen - nimalo nalik na Benetovu smeu vitkost. Njegov skvreni, ruiasti penis, s blagim ukusom mokrae, odbijao je da stoji uspravno u mojim ustima. Njegova jarko [129]ruiasta i dlakava jaja, koja sam uzimala u usta jedno po jedno. Njegova miiava bedra. Njegova preplanula kolena. Njegova stopala. Koja nisam ljubila. Njegovi prljavi nokti na nogama. Ditto. A onda sam poela iz poetka. Od njegovih lepih, vlanih usta.. "Otkud to da ima tako male, iljate zube?" "Od kune koja mi je bila majka." "Od koga?" "Od kune." "Oh." Nisam znala ta to znai i nije me bilo briga. Jezicima smo ispitivali jedno drugo. Leali smo jedno na drugom, glavom prema nogama, a njegov jezik je izvodio najlepu muziku u mojoj piki. "Ima divnu piku", ree, "i najlepe dupe koje sam ikada video. teta to nema sise." "Hvala." Nisam prestajala s puenjem, ali im bi se digao, istog trenutka bi i smekao. "Ja ionako stvarno ne elim da te tucam." "Zato?" "Ne znam zato - jednostavno, ne elim."

Adrijan je eleo da bude voljen zbog njega samog, a ne zbog svoje zlatnoplave kose ili svog ruiastog kurca. To je bilo upravo dirljivo. Nije eleo da bude maina koja jebe. "A kad mi se jebe, nema mi ravnog", ree nekim odbrambenim tonom. "Naravno da nema." "Govori mi to onim svojim prokletim glasom socijalnog radnika", ree on. Bila sam ve u nekoliko sluajeva u ulozi socijalnog radnika u krevetu. Jedanput sa Brajanom, posle njegovog otputanja sa psihijatrijskog odeljenja i kad je bio pun "torazina" previe shizoidan da bi mogao da tuca. itav mesec dana leali smo u krevetu i drali se za ruke. "Kao Ivica i Marica", rekao je. Ba je to bilo slatko. Upravo kao ono to biste zamiljali da je Dodson inio s Alisom u amcu na Temzi. Bilo je to isto tako i neka vrsta olakanja posle Brajanove manine faze, kada me umalo nije zadavio. A ak i pre nego to je povilio, Brajan je imao prilino udne seksualne sklonosti. Voleo je samo sisanje, ne jebanje. U to vreme ja sam bila neiskusna i nisam mogla da znam da svi mukarci nisu takvi. Imala sam dvadeset jednu godinu, a Brajanu je bilo dvadeset pet, i seajui se onoga to sam negde ula, da mukarci dostiu vrhunac seksualnog ivota u esnaest, a ene u trideset godina, smatrala sam da je Brajanova starost kriva to se on tako ponaa. Nagon mu je bio u opadanju. Proao mu voz, mislila sam. I tako sam postala zaista strunjak za "puenje". I sa arlsom Fildingom, dirigentom, ija je palica stalno padala, izigravala sam socijalnog radnika. Neverovatno mi je bio zahvalan zbog toga. "Ti si pravo otkrie", nije prestajao da mi govori ele prve noi to je trebalo da znai da je oekivao da u da ga izbacim iz kue u hladnu no, a ja to nisam uinila. Kasnije je sve to debelo nadoknadio. Na njega su samo premijere porazno delovale. Ali Adrijan? Seksi Adrijan. On je trebalo da bude moja eva bez rajsferlusa. I ta se, dogodilo? A to je najsmenije od svega, nije mi nimalo bilo krivo. Bio je divan dok je tu leao, a telo mu je tako lepo mirisalo. Razmiljala sam o svim onim dugim vekovima u toku kojih su mukarci oboavali ene zbog njihovih tela, i istovremeno prezirali njihovu pamet. Nekada davno, u vreme kada sam oboavala Vulfove i Vebove, kao brane parove, to mi se inilo neshvatljivim, ali sada sam to razumevala. Jer, i ja sam isto to oseala tako esto prema mukarcima. Njihova pamet bila je tako esto smuena, ali tela su im bila tako lepa. Ideje su im bile nepodnoljive, ali Umetniko ime Luisa Kerola, autora Alise u zemlji uda. - Prim. prev. penisi su im zato bili kao od svile. itavog svog ivota bila sam feministkinja smatram da moja "radikalizacija" datira od jedne noi 1955. godine, kada me je u podzemnoj eleznici na liniji IRT, melanholini Horas Man, deak s kojim sam se u to vreme zabavljala, upitao da li planiram da postanem sekretarica, ali veliki problem bio je u tome kako dovesti u sklad feminizam i neutoljivu glad za mukim telima. Nije to bilo lako. Osim toga, to ste bivali stariji, postajalo vam je sve jasnije da se mukarci, u sutini, strano boje ena. Neki potajno, a neki otvoreno. ta moe biti tunije od suoavanja, oi u oi, jedne osloboene ene i mlitavog kurca? I najvei problemi u istoriji bledeli su u poredenju s ova dva kvintesencijalna objekta: vena ena i veni mlitavi kurac. "Da li me se ti boji?" upitala sam Adrijana. "Tebe?" "Pa, neki mukarci izjavljuju da me se plae." Adrijan se nasmeja. "Ti si draga", ree, "makica - kako vi Amerikanci kaete. Ali nije uopte stvar u tome." "Da li je - to esto tebi problem?" " "Nein, Frau Doktor, i zajebi dalje ispitivanje. To je prosto apsurdno. Ja nemam nikakav problem sa potencijom - stvar je u tome da me je opinilo tvoje prelepo dupe i ne tuca mi se." To je definitivni poraz seksualca: kurac koji spava na poslu. Poslednje oruje u ratu polova: mlitavi kurac. Barjak neprijateljskog utvrenja: kurac na pola koplja. Simbol apokalipse:

kurac s atomskom bojevom glavom, koji se sam unitava. To je bila ona osnovna nejednakost koja nikada nee moi da se ispravi: nejednakost nije u tome to je mukarcu dodeljena velianstvena atrakcija koja se naziva penis, ve je u tome to ena ima velianstvenu piku za sva podneblja i sve vremenske prilike. Ni oluja, ni meava, ni tama noi, nisu nikada mogle da je zbune i ometu. Uvek je bila tu, uvek spremna. Jezivo, kad bolje razmislite. Nije nikakvo udo to su mukarci mrzeli ene. Nije nikakvo udo to su izmislili mit o enskoj nesposobnosti. "Ne dozvoljavam da me nabode na iodu", reklao je Adrijan, nesvestan igre reci koja mi je odmah padala na pamet. "Odbijam da budem kategoriziran. Kad konano bude sela stvarno da pie o meni, nee znati da li sam ja heroj ili antiheroj, ubre ili svetac. Nee moi da me svrsta ni u jednu kategoriju." I, u tom momentu, ludo sam se zaljubila u njega. Njegov mlitavi kurac prodro je tamo gde kruti kurac nikada ne bi mogao da dospe. PAROKSIZMI STRASTI ILI MUKARAC ISPOD KREVETA Meu oblicima apsurdne hrabrosti hrabrost devojaka je najvea. Da nije tako, bilo bi manje brakova, i jo manje ludih avantura koje sve nadmauju, ak i brak ... KoletZaljubiti se ludo za mene nikada uopte nije bilo neuobiajeno. Zaljubljivala sam se godinama u svakoga. Bila sam se, tako, zaljubila u jednog irskog pesnika koji je na farmi u Ajovi gajio svinje. Bila sam zaljubljena u romansijera, visokog preko metar i osamdeset, koji je izgledao kao kauboj, a pisao je samo alegorije o posledicama radijacije. Bila sam zaljubljena u plavookog knjievnog kritiara koji se bio oduevio mojom prvom knjigom pesama. Bila sam zaljubljena u jednog mrzovoljnog slikara ije su sve tri supruge izvrile samoubistvo. Bila sam zaljubljena u veoma otmenog profesora filozofije italijanske renesanse koji se drogirao "duvanjem" lepka i masovno je tucao brucokinje. Bila sam zaljubljena u jednog prevodioca u UN hebrejski, arapski, grki koji je imao petoro dece, bolesnu majku i sedam neobjavljenih romana u svom prostranom stanu na Morningsajd drajvu. Bila sam zaljubljena u jednog bledunjavog pripadnika organizacije WASP , po zanimanju biohemiara, koji me je vodio na ruak u Harvard klub i koji je ve dva puta bio oenjen knjievnicama - a obe su bile sklone nimfomaniji. Ali, nita nije ispalo od svega toga. Oh, bilo je vatanja na zadnjim seditima automobila. Dugih, pijanih poljubaca u njujorkim kuhinjama punim bubavaba, preko vreva mlakog martinija. Bilo je i flertova uz masne rukove uraunate u putne troWhite Anglo-Saxon Protestant, profaistika organizacija u SAD, koja se zalae za ideju o superiornosti belih Anglosaksonaca protestanata. - Frim. prev. kove. I tipanja meu rafovima Biblioteke BatJer. I zagrljaja posle itanja poezije. I stiskanja ruku na otvaranjima izlobi. I dugih, znaajnih telefonskih razgovora i pisama tekih od dvosmislenosti. Bilo je ak i nekih iskrenih i otvorenih ponuda obino od mukaraca koji me ni najmanje nisu privlaili. Ali, nita nije ispalo od svega toga. Vratila bih se kui i pisala pesme mukarcu kojeg sam stvarno volela ko god da je on bio. Konano, evila sam se s toliko momaka da sam pouzdano znala da se jedan kurac ne razlikuje tako mnogo od drugog. Pa ta sam ja to traila? I zato sam bila tako nemirna? Moda sam se opirala svim tim flertovima zbog toga to sam znala da e mukarac kojeg sam stvarno elela nastaviti da mi izmie i da u, na kraju krajeva, ja biti razoarana. Ali, ko je bio taj mukarac kojeg sam stvarno elela? Znala sam samo to da za njim oajniki tragam jo od svoje esnaeste godine. Kad sam imala esnaest godina i kad sam sebe smatrala fabijanskim socijalistom, kad sam imala esnaest godina i kad sam odbijala da se vatam s deacima kojima se sviao Ajk, kad sam imala esnaest godina i kad sam plakala nad Rubaijama "", kad sam imala esnaest godina i kad sam plakala nad sonetima Edne Sent Vinsent Milej - sanjala sam o savrenom

mukarcu iji su i pamet i telo bili podjednako jebozovni. Imao je lice Pola Njumena i glas Dilena Tomasa. Imao je telo kao Mikelanelov David "s onim slatkim malim mermernim miiima", to sam imala obiaj da kaem svojoj najboljoj prijateljici koja se zvala Pija Vitkin, kojoj je najomiljenija muka statua bio Diskobolos; obe smo sa strau izuavale istoriju umetnosti. Imao je um Dorda Bernarda oa ili barem ono to je moj Ajzenhauer. - Prim. prev. Poema persijskog pisca i astronoma Omara Hajama 1050-1123. Prepevao ju jeEdvard Ficderald 1859 na engeski jezik. - Prim. prev. esnaestogodinji mozak zamiljao kao um Dorda Bernarda oa. Voleo je Trei klavirski koncert Rahmanjinova i U sitne jutarnje sate Frenka Sinatre, vie nego bilo ta drugo iz smrtne muzike. Tapiserije sa likom jednoroga bile su i njemu kao i meni velika strast, voleo je film Hemfrija Bogarta Potui avola, Klojsters"7, delo Simon de Bovoar Drugi pol, crnu magiju i krem od okolade. Delio je sa mnom prezir prema senatoru Dou Makartiju, Elvisu Prisliju i mojim roditeljima - filistrima. Nikada ga nisam upoznala. Kad mi je bilo esnaest godina, to to ga nikada nisam upoznala inilo mi se nepodnoljivim. Kasnije sam ve nauila da se zadovoljavam vrapcem u ruci i da ne sanjam otvorenih oiju, budna. Kontrast izmeu mojih fantazija Pol Njumen, Lorens Olivije, Hemfri Bogart, Mikelanelov David i bubuljiavih pubertetli-ja s kojima sam se druila, bio je vie nego smean. Samo, ja sam plakala. A i Pija. Izjavljivale smo jedna drugoj sauee u neveselom stanu njenih roditelja na Riversajd drajvu. "Zamiljam ga onako - zna - kao kombinaciju Lorensa Olivijea u Hamletu i Hemfrija Bogarta u Potui avola - sa divljakim belim zubima i apsolutno fantastinim telom - onako neto kao Diskobolosa." Pri tome je pokazala na svoj prilino tapacirani trbui. "A kako e biti odevena?" upitala sam. "Ja to vidim kao - zna - neko srednjovekovno venanje. Na glavi mi je onaj iljati, beli eir, s kojeg pada ifonski veo - haljina mi je od crvenog plia - moda boje vina - a na nogama imam veoma iljate cipele." Nacrtala mi je te cipele svojim rapiografom sa crnim tuem. Zatim je nacrtala itavu opremu za venanje - haljina je bila skrojeOgranak njujorkog Metropoliten muzeja u kome su izloena dela evropske srednjovekovne likovne umetnosti. - Prim. prev. na tako da je imala visok struk, duboki dekolte i duge, uske rukave. Venanica je bila nacrtana na ljupkom modelu ije su bujne grudi obilato kipele iz dekoltea na haljini. Pija je u to vreme bila punaka, ali ravnih grudi. "Zamislila sam da se sve deava u Klojstersu", nastavila je. "Sigurna sam da Klojsters moe da se iznajmi ako zna prave ljude." "Gde ete da ivite?" "Dakle, imam u vidu jednu stvarno fantastinu kuu u Vermontu - neki naputeni manastir ili opatiju ili neto .. ." Nijedna od nas dveju nije ni najmanje sumnjala u to da je Vermont prepun naputenih manastira i opatija. ". .. S onim izrazito rustinim drvenim podom i prozorom na krovu. To bi, zapravo, bila jedna velika prostorija koja bi istovremeno bila i radna soba i spavaa soba, sa velikim okruglim krevetom koji bi se nalazio ispod prozora na tavanici - i bio bi prekriven crnim satenskim aravima. A imali bismo puno sijamskih maaka - koje bi se zvale Don Don, Mon God i Dilan - je 1" razume?" Shvatila sam, kako da ne, ili mi se bar inilo da shvatam. "U svakom sluaju...", nastavila je ona, ".. . sebe vidim kao neku kombinaciju Dine Lolobriide i Sofije Loren . . ." Pija je bila tamnokosa. ". .. ta ti kae?" Zabacila je masnu smeu kosu na vrh glave, pridravala je jednom rukom, dok je istovremeno uvlaila unutranje strane obraza i zurila u mene svojim iroko otvorenim plavim oima. "ini mi se da si ti nekako vie tip Ane Manjani", rekla sam, "realna i stamena, ali strano senzualna." "Moda", rekla je zamiljeno. Pozirala je pred ogledalom.

"Oh, to je odvratno", rekla je malo zatim. "Mi nikada ne upoznamo nikoga ko nas je barem trunicu vredan." I pri tome naini groznu grimasu. Kad smo bile u viim razredima kole za muziku i slikarstvo, Pija i ja smo, do tada nepristupana manjina, primile u drutvo jo nekoliko levaka. Time smo se vie nego ikad ranije u ivotu pribliile injenici da imamo ono to se naziva "svoje drutvo". Tu nau grupu sainjavala je sisata devojka Nina Nonof, ija su se nastojanja da bude originalna svodila na nekrofilsku strast prema duhu Dilana Tomasa, na navodno znanje nepristojnih izraza na kineskom i japanskom jeziku, i na njen "kontakt" sa jednim pravim studentom Univerziteta Jel zamiljale smo ve kako vikende provodimo na fudbalskim utakmicama - ali, na alost, ispostavilo se da je "kontakt", u stvari, prijatelj prijatelja poznanika njenog brata. Ninina majka je imala veliku kolekciju "seksualnih knjiga", meu koje smo ubrajale i Sazrevanje na ostrvima Samoa i Pol i temperament; bilo koja knjiga u kojoj se spominje re pubertet bila je O.K. I konano, injenica je bila da je Ninin otac uivao veliki ugled zbog serije "Plava osa" koju je, u godinama oko 1940, napisao za radio. S druge strane, Dil Sigel nismo primile za lana naeg drutva zato to se neim isticala, ve iz iste samilosti. Ona je neznatno mogla da doprinese u smislu produhovljenosti, ali je sve svoje nedostatke nadoknaivala svojom lepom lojalnou, i nainom, koji nam je laskao, na koji je podraavala i naa najlua afektiranja. "as jeste-as nije" lan nae grupe bila je Grejs Barato - diplomac na muzikom odseku, iju pamet nismo mnogo cenile, ali koja je priala fantastine prie o svojim seksualnim dogodovtinama. Iako je ona to poricala, mi smo potajno jedna drugoj govorile da je ona verovat-no "ve ila dokraja". "U najmanju ruku, ona je demi-viergeIH", rekla je Pija. Ja sam na to mudro klimala glavom. Posle sam tu re potraila u reniku. Poludevica. - Prim. prev. Postojala su samo dvojica momaka kojima je bilo dozvoljeno da budu u naoj grupi, a prema njima smo se odnosile s maksimalnim prezirom, kako bismo bile sigurne da njih dvojica dobro razumeju da su tu samo zato to smo im mi to dozvolile. S obzirom na to da su oni bili nai drugovi iz razreda, a ne "mukarci iz koleda", nastojale smo da im jasno stavimo do znanja da emo ih smatrati samo za "platonske" prijatelje. Don Stok je bio sin starih prijatelja mojih roditelja. Bio je debeljukast i plav, i pisao je kratke prie. Njegova omiljena fraza bila je "paroksizmi strasti". Pojavljivala se barem jedanput u svakoj prii koju je napisao. Ron Perkof koga smo mi zvale Drko bio je zaljubljen u mene. Visok, mrav, sa velikim kukastim nosem i stvarno neverovatnom zbirkom mitesera i bubuljica koje sam eznula da iscedim, bio je anglofil. Bio je pretplaen na Pan i na izdanje za inostranstvo Manester Gardijana, nosio je vrsto umotan kiobran po svakom vremenu, izgovarao je re "banalno" jedna od njegovih omiljenih reci s naglaskom na drugom slogu, a svoj govor je zainjavao izrazima kao to je "omanut" i "zezati se". Posle agonije prijemnih ispita i iekivanja obavetenja o prijemu na koled, nas estoro smo se zezali uglavnom u stanu mojih roditelja, nestrpljivo ekajui da proe dugi proleni semestar, pa da maturiramo. Sedei na podu u dnevnoj sobi, konzumirali smo tone voa, sira, sendvia sa buterom od kikirikija, keksa, sluali smo albume Frenka Sinatre, i pisali epske sastave koje smo pokuavali da obojimo pornografski onoliko koliko nam je to nae ogranieno iskustvo omoguavalo. Sastave smo pisali na mojoj "oliveti" portabl pisaoj maini, koju smo dodavali jedno drugom s krila na krilo. Kad god je Don bio tu, paroksizmi strasti su dolazili do izraaja. Gotovo nijedan od tih kolektivnih sastava nije preiveo, meutim, nedavno sam naila na jedan fragment koji manje-vie moe da poslui za upoznavanje duha svih tih drugih izgubljenih remek-dela. Imali smo obiaj da odmah, na samom poetku, krenemo s radnjom uz to je mogue manje uvodne prie, tako da je kompozicija naracije bila uvek pomalo skokovita. Jedno od pravila bilo je da svaki autor ima na raspolaganju samo tri minuta i po

isteku tog vremena mora da prepusti pisau mainu sledeem uesniku u pisanju, a to je, prirodno, pojaavalo grevitost ove proze. Kako je obino Pija poinjala, imala je tu privilegiju da odredi osnovne odlike lika koji bismo potom svi morali da toleri-emo: Dorijan irokogrudi Zdimovi IV bejae veliki bludni poerotokusac, za kojeg su ak i njegovi najbolji prijatelji izjavljivali da ide "iz kreveta u stih". Mada je u seksualnom smislu bio sveder, a povremeno je voleo i kamile, to je sluaj i sa devetoricom od deset lekara, ukus ga je obino usmeravao na enske. Hermajona Prstugurovi bila je ena - ili bolje reeno - volela je sebe da smatra enom - i uvek kad bi srela Dorijana, ne bi nikada prolo mnogo vremena a usne bi im se spojile u mnotvo zanimljivih poza. "Koa je najvei organ ljudskog tela", nonalantno je ona saoptila njemu dok su se goli sunali na terasi njenog stana na vrhu kue u Fletbuu. "Zavisi o kome je re", izjavi on, skaui na nju u iznenadnom paroksizmu strasti. "Napolje, napolje iz moje proklete ribe!" vrisne ona, gurajui ga od sebe i zaklanjajui svoje mnogohvaljeno devianstvo reflektorom za suneve zrake, napravljenim od aluminijum-skih folija. "Pretpostavljam da ti eli da ja reflektujem ono to inim", naali se on. "Isuse Hriste", ljutito odvrati ona, "mukarci pokazuju interesovanje za ene samo kad svravaju." U to vreme mi smo mislili da su to najduhovitiji prozni sastavi koji su ikada napisani. Ovaj dijalog imao je i nastavak - neto o helikopteru za kontrolu saobraaja s dvojicom radioreportera koji se pojavljuje na krovu, a itava scena se pretvara u orgiju - ali taj deo nije sauvan. Meutim, i taj fragment prilino verno prikazuje raspoloenje koje je preovlaivalo u tom periodu naeg ivota. Pod naduvenim cinizmom i pseudorafiniranou krio se najbljutaviji romantizam od vremena kad je Edvard Ficderald oiveo Omara Hajama. I Pija i ja smo eznule za nekim s kim bismo u divljini pustinje pevale u duetu, a znale smo da Don Stok i Ron Perkof nisu ba ono o emu smo sanjale. Obe smo bile pravi knjiki moljci i kad bi nas ivot razoarao, okretale smo se knjievnosti ili bar filmskim verzijama romana. Zamiljale smo sebe kao heroine i nikako nismo mogle da razumemo ta se to zbilo sa svim tim herojima. Postojali su u knjigama. Postojali su u filmovima. A bili su upadljivo odsutni iz naih ivota. SUBJEKTIVNA RAZMATRANJA ESNAESTOGODINJAKINJE O ISTORIJI I KNJIEVNOSTI Dorijan Grej imao je uvojke od zlata. Ret Batler bese otmen i lep i hrabar. . . ilijen Sorel znao je sve o strasti. Grof Vronski bese armantan na ruski nain. Rekla bih da ih ima pregrt kojima bih se podala u svakom danu - Ali svaki od njih zauzet je junakinjom u romanu. S nepunih esnaest leta Juli ja je pomirila dva zavaena doma. A Nana je upoznala sve parike barove i skitnice i svakog pijanog soma. Helenino je lice, kau, pokrenulo brodove mnoge. Saloma je trebalo samo da sedam velova spusti niz noge. Esterina lepota bila je za njen narod spas. Marijino delo hvali zvona sa svakog tornja glas. Lujeva ena-pastirica bila je razlog naroda pobuni. A meni prolazi esnaesta, a svet se uutao u tiini. Metrika stihova bila je prilino grbava, ali je poruka bila jasna. Mi bismo se rado podale samo kad bismo mogle da naemo mukarce koji bi bili vredni podavanja. Momci koje smo upoznale na koledu bili su, na neki nain, jo gori. Don i Ron su bar bili dobroudni levaci koji su nas oboavali. Nisu bili pametni kao DB, niti su im tela bila kao u Mikelanelovog Davida, ali bili su nam odani i smatrali su nas stvorenjima blistavog uma i

posebne rafiniranosti. Ali, u koledu je poeo ozbiljan rat meu polovima i mi smo se sve vie i vie udaljavali, i duhom i telom, jedni od drugih. Svog prvog mua nala sam ve na prvoj godini, kao brucokinja, a udala sam se za njega posle diplomiranja, etiri godine kasnije, uz povremena skretanja s puta i eksperimente u meuvremenu. U svojoj dvadeset drugoj godini bila sam veteran jednog braka koji se raspao pod najbolnijim okolnostima. Pija je nala itav niz kvarnjaka koji su je svi potucali i razoarali. Pisala mi je sa koleda duge epistolarne sastave, ispisujui ih svojim sitnim baroknim rukopisom, u kojima mi je do detalja opisivala svakog od tih kvarnjaka pojedinano, ali ja nekako nisam uspevala da razlikujem jednog od drugog. Izgleda da su svi imali upale obraze i dugu, pravu plavu kosu. Njen tip su bili agec sa Srednjeg zapada, ba onako kao to su ikse slabost nekim momcima Jevrejima. Izgledalo je kao da su svi ti njeni momci, u stvari, jedan isti mladi. Hak Fin bez splava. Plava kosa, plave farmerice i kaubojske izme. A veza bi uvek bila raskinuta na isti nain - izme bi je izgazile. Nas dve smo postepeno sve vie i vie gubile iluzije. To je bilo neizbeno, naravno, s obzirom na to s kakvim smo apsurdnim fantazijama krenule u ivot, meutim, ja ne mislim da smo mi bile mnogo drugaije od drugih devojica u pubertetu mada smo proitale vie i sigurno bile pretencioznije. Ono jedino za im smo udele bili su mukarci s kojima bismo mogle sve da podelimo. Zar je taj zahtev bio preteran? Da li je to znailo da se mukarci i ene u osnovi ne mogu zajedno uklopiti? Ili nas dve jo nismo nale one prave? U leto 1965. godine kad smo obe imale dvadeset tri godine i kad smo zajedno putovale po Evropi, na gubitak iluzija bio je u tolikoj meri veliki da smo spavale s mukarcima uglavnom zato da bismo mogle jedna drugoj da se hvalimo brojem skalpova na pojasu. Pija je u Firenci parafrazirala Brauninga: Otvori mi piku i videe tu ija Urezano u njoj ime: Italija. Spavale smo s momcima koji su prodavali novanike ispred palate Ufici, s dvojicom crnih muziara koji su iveli u pensione na drugoj strani Pjace, sa slubenicima koji su prodavali karte u poslovnici Alitalije, sa slubenicima koji su radili na poti u Ameriken ekspresu. Imala sam i ljubavnu vezu koja je trajala nedelju dana s oenjenim Italijanom koji se zvao Alesandro i koji je voleo da mu ja apuem na uvo "govno jebati pika" dok me tuca. To me je obino teralo na tako histerian smeh da me tucanje vie uopte nije interesovalo. Zatim sam imala opet nedelju dana dugu ljubavnu vezu s jednim sredovenim amerikim profesorom istorije umetnosti koji se zvao Majki Karlinski, a koji je svoja ljubavna pisma potpisivao sa "Mikelanelo". Imao je suprugu Amerikanku, alkoholiarku, u Fijezolu, sjajnu elu, kozju bradicu i strast za Granita di Caffee. Hteo je da jede krike pomoran-de iz moje pike, jer je itao da je to neko radio u Mirisnom vrtu. A zatim je bio jedan Italijan, student pevanja tenor, koji mi je na naem drugom sastanku izjavio da mu je Sadova Justina najomiljenija knjiga i pitao me da li bih htela da iz nje oivim neke scene. Pija i ja smo verovale u iskustvo radi iskustva - ali ga ja ipak vie nikada nisam videla. Najlepa strana tih avantura bio je histerini smeh koji nas je hvatao dok smo ih jedna drugoj irepriavale. Inae, to su uglavnom bile avanture oez radosti. Privlaili su nas mukarci, ali za razume-vanje i ugodan razgovor bile smo potrebne jedna drugoj. Mukarci su postepeno svedeni na seksualne objekte. Ima neeg veoma tunog u svemu tome. Vremenom smo dole do toga da smo potpuno prihvatale lai i pretvaranje i kompromise da su postali nevidljivi - ak i nama samim. Automatski smo poinjale neto da krijemo od svojih mukaraca. Nikada im, na primer, ne bismo dozvolile da znaju da nas dve priamo o njima, da diskutujemo o nainu na koji tucaju, da ih imitiramo kako hodaju i govore. Mukarci su oduvek mrzeli ensko torokanje, jer se plae istine: ene im uzimaju mere i onda ih uporeduju. U najparanoidnijim drutvima Arapi, ortodoksni Jevreji ene dre potpuno pokrivene koprenama ili skrivene perikama i odvojene od sveta to je mogue vie.

One ipak brbljaju: to im je iskonski nain za jaanje svesti. Mukarci mogu tome da se podsmevaju, ali ne mogu i da ga spree. Brbljanje je opijum za potlaene. Ali ko je bio potlaen? Pija i ja smo bile "slobodne ene" fraza koja bez znaka navoda ne znai nita. Pija je bila slikar. Ja sam bila pisac. Mukarci nisu bili ono jedino to imamo u ivotu: imale smo svoj rad, putovanja, prijatelje. Onda, zato su se nai ivoti sveli na dugi niz zalopojki o mukarcima? Zato su nam se, onda, ivoti na izgled sveli na lov na mukarce? Gde su bile te ene koje su zaista bile slobodne, koje nisu provodile svoje ivote odskaui od jednog mukarca do drugog, koje se oseaju kompletnim linostima sa ili bez mukarca. Potraile smo pomo od naih nesigurnih heroina, kad gle uda - Simon de Bovoar nikada ne ode u tetu, a da se ne upita ta bi Sartr o tome mislio? A Lilian Helman eli da bude dasa i po, kao Daiel Hamet, da bi je on voleo kao to voli samog sebe. A Ana Vulf, junakinja Doris Lesing, ne moe da svri ako nije zaljubljena, to se retko dogaa. I ostale - ene pisci, ene slikari - veinom su bile stidljive, zbunjene, shizoidne. Plaljive u ivotu, i hrabre samo u svojoj umetnosti. Emili Dikinson, Bronteove, Virdinija Vulf, Karson Mekelers. . . Fleneri O"Konor, koja gaji paunove i ivi sa svojom majkom. Silvija Plat, koja zavlai glavu u onu legendarnu pe. ora O"Kifi, sama u pustinji, navodno je uspela da preivi. Kakva grupa! Stroge, samoubilake, udne ene. Gde je enski oser? Jedna jedina razbludna ena koja bi imala soka i radosti i ljubavi, a i talenta? U kome da potraimo uzore? U Koleti, sa galskom afro-frizurom? U Sapfi, o kojoj se gotovo nita ne zna? ,,Ja gladujem i eznem", kae ona u mom prirunom amaterskom prevodu. A i mi! Gotovo sve ene kojima smo se divile bile su uglavnom usedelice ili samoubice. Zar je to ono emu sve ovo vodi? I tako se potraga za nemoguim mukarcem nastavljala. Pija se nikada nije udala. Ja sam se udala dva puta - ali traganje za tim mukarcem se nastavljalo. Bilo koji od mojih brojnih ispiraa mozga mogao bi da vam kae da ja, u stvari, traim svog oca. Zar to ne ini svako? Objanjenje me nije u potpunosti zadovoljavalo. Ne kaem da je bilo pogreno; jednostavno, inilo mi se i suvie jednostavnim. Moda je to traganje bilo stvarno neka vrsta rituala-u kojem je proces bio vaniji od krajnjeg cilja. Moda je to bila neka vrsta pohoda. Moda se uopte nije radilo ni o kakvom mukarcu, ve o privienju koje je stvorila naa enja i na oseaj praznine. Kad na spavanje odete gladni, sanjate o jelu. Kad legnete s punim mehurom, sanjate da ustajete i idete u klozet. Ako odete da spavate eljni mukarca, sanjate o tome kako vas neko povaljuje. Moda taj nepostojei mukarac i nije bio nita drugo nego avet nae vlastite udnje. Moda je bio poput onog neustraivog provalnika, fantomski seksualni manijak o kojem ene stalno misle da e ga nai pod svojim krevetima ili u ormarima. Ili je on moda bio zapravo smrt, poslednji ljubavnik. U jednoj svojoj pesmi ja sam ga zamislila kao mukarca pod krevetom. Mukarac pod krevetom Mukarac koji tu ve godinama eka Mukarac koji eka da zalepraju moje bose noge. Mukarac koji je tih kao trunke praine to lete u mraku Mukarac iji je duh kao disanje malih belih leptira Mukarac ije disanje ujem kad podignem slualicu telefona Mukarac u ogledalu od ijeg daha potamni srebro Mukarac-kostur u ormarima koji zvecka kuglicama naftalina Mukarac na kraju puta Srela sam ga noas. Ja ga uvek sreem On stoji u ukastoj izmaglici bara Kad se raii savijaju kao prst koji poziva, jau kroz vazduh na svojim ranjevima od akalica Kad led puca ja zamalo da upadnem on skuplja lice oko upljina otvara svoje oi bez enica i gleda me

Godinama je ekao da me povue dole sada mi kae da je samo eleo da me odvede kui Igramo valcer niz ulicu kao smrt devica Prolebdimo kroz zid moje sobe Ako je on moj san ponovo e se sklopiti u moje telo Njegov dah ispisuje slova od magle na staklu mojih obraza Obavijam se oko njega kao tama Diem u njegova usta inim ga stvarnim. NERVOZNO KALJANJE Onome ega se seamo nedostaju otri obrisi -" injenice. Da bismo lake mogli da nastavimo dalje, mi stvaramo male romane, veoma suptilne i individualne scenarije koji razjanjavaju i oblikuju naa iskustva. Dogaaj kojeg se seamo postaje fikcija, konstrukcija stvorena tako da u njoj nadu mesto i izvesna oseanja. Meni je to oigledno. Da nije tih konstrukcija, umetnost bi bila i suvie lina i spreavala bi umetnika da stvara a jo manje bi mogla da je razume publika. ak se i film, najdoslovnija od svih umetnosti, montira. Jiri KozinskiBenet spava. Na leima. Ruke su mu uz telo. Mari Vinklman nije s njim. Uvlaim se u svoj krevet dok se plavo svetio probija kroz prozor. Previe sam srena da bih mogla da spavam. Ali, ta u ujutru da kaem Benetu? Leim u krevetu i mislim na Adrijana koji se upravo odvezao prema svom pansionu i koji je sigumo ve ponovo beznadezno zalutao. Oboavam ga. to ee zaluta, to savreniji izgleda u mojim oima. Budim se u sedam i leim u krevetu jo dva sata ekajui da se Benet probudi. On stenje, prdi i ustaje. Poinje da se oblai u tiini, batrga se po sobi, Ja pevam. Skakuem iz sobe u kupatilo, i obratno. "Gde si nestao sino?" pitam ga nehajno. "Svuda smo te traili." "a nestao?" "U onoj diskoteci - odjednom vas nije bilo. Adrijan Gudlav i ja svuda smo te traili. . ." " Vi ste mene svuda traili?" Bio je vrlo gorak i sarkastian. "Ti i tvoje Liaisons Dangereuses"", rekao je. Izgovorio je to nepravilno. Obuzelo me je oseanje saaljenja prema njemu. "Morae da izmisli neku bolju priu od te." Najbolja odbrana je dobra uvreda, pomislila -sam. Savet ene iz Bata20 o razvratnim suprugama: uvek prva napadni mua. "Gde si, do avola, ti nestao sa Mari Vinklman?" Opasne veze. - Prim. prev. 21 Lik iz Coserovih Kenterberijskih pria. - Prim. prev. Visi u strogom sreditu, okaen o crni lanac. On se pomalo njie zbog vetra koji iti izmeu trapezoidnog severnog prozora i trapezoidnog junog prozora. Betovenova gipsana posmrtna maska visi na zidu. Njegovi ispupeni kapci su sklopljeni. Ona se penje na stolicu.i prstima prevlaci preko njih. Na gipsu ostaju pruge od crne ai. Sad je ostavila otiske svojih prstiju na Betovenovim oima. Neto e se strano sigurno dogoditi. Na stolu se nalazi lobanja. Pored nje je svenjak. To je mrtva priroda koju je aranirao njen deda. Postoje li takve stvari kao to je mrtva priroda? Na stalku se nalazi napola dovrena slika lobanje i svenjaka. ta je mrtvije? Lobanja? Ili mrtva priroda lobanje? ije e mrtvilo due trajati? U uglu sobe je ormar. U njemu visi zelena vojnika bluza njenog mua, prazna. Rukavi lepraju na vetru. Je li on mrtav? Strano je uplaena. Trei se sputa kroz kapak na podu ateljea i niz stepenice. Iznenada pada, i jasno joj je da e umreti onog trena kad dodirne tle. Napree se da krikne i u tom naprezanju se budi. Iznenaena je to se nalazi u Parizu, a ne u kui svojih roditelja. On jo uvek, kao mrtav, lei pored nje. Posmatra njegovo usnulo lice, duge usne s krajevima izvijenim navie, obrve

iscrtane kao kineska kaligrafija, i misli kako idue godine u ovo vreme oni vie nee biti zajedno, a ako budu zajedno, imae bebu koja nee liiti na nju. "Srean Boi", kae on, otvarajui oi. S puno nade vode ljubav. Napolju je ledeno i kia od prole noi pretvorila se u poledicu na ulicama. Oblae se i polaze u etnju. On je vrsto pridrava, ali ona se ipak s vremena na vreme oklizne. On je upozorava da hoda "sitnim koracima". "Kao da su mi noge vezane", kae ona. On se ne smeje. Setaju duz St. Luja i dive se arhitekturi. Pokazuju jedno drugom neobine kamene rezbarije na drugim spratovima gradskih kua. Zastanu da bi posmatrah trojicu staraca kako pecaju male, praa-kave ribice u sivoj i nadoloj Seni. Pojedu dva tuceta ostriga u jednom alzakom restoranu, pitu od luka i napiju se od vina. Opet etaju klizavim ulicama grevito se drei jedno za drugo. Ona se pita kuda bi mogla da ode, ako ga napusti. Dom o kojem je sanjala prole noi, vraa joj se u isprekidanim odlomcima. Ona zna da tamo ne moe da ode Nema kuda da ode. Nikuda. vrsto ga dri. "Ja te volim", kae ona. Kad gone da se smrkava, oni svrate na buche de Noet i kafu u mali restoran koji gleda na Notrdam sa Leve obale. Razmilja li on o tome da je ostavi? Ona nikada ne zna ta on misli. Pretvaraju se da su proveli srean, bezbrian dan. On nikada ne propusti da je vrsto dri oko struka dok zajedno prelaze preko ledom pokrivene ulice. "Hodaj sitnim koracima", govori on stalno "Momices vrat, a i mene e da povue za sobom." "Sta bih ja radila bez tebe?" kae ona. On nervozno proisti grlo, ali nita ne ree. Film bi se ovde zavrio, moda na noti njegovog kasljucanja. Ali, ja se seam dogaaja koji su sledili: automobil nam se pokvario, pa smo morali vozom da se vratimo u Hajdelberg; etiri francuska vojnika koji su dehli sa nama kabinu kueta drugog razreda i podrigivali i prdeli celim putem sve do Nemake, kao da je voz imao pogon na njihove gasove; strmoglavi spust s najvieg leaja na kojem sam ja spavala na pod. Iznenadni napad proliva naterao me je da taj spust ponovim nita manje nego jo est puta te noi a jedanput sam stala pravo na trbuh jednom od francuskih vojnika na donjem leaju, Naziv kolaa franc. - Prim. prev. koji je na to vrlo lepo reagovao, kad se sve uzme u obzir. A onda povratak u Hajdelberg, Boi je proao, i suoavanje sa nastavljanjem odsluenja vojnog roka. Na odmoru smo pokuavali da se pretvaramo da smo jedan obian par Amerikanaca koji ive u Evropi, jer im je to ef. A onda, za Novu godinu, stigao je telegram - smuen, ba kao to su esto smuene sve takve poruke, a stigao je u sumorno, sivo subotnje popodne kad je itavo muko stanovnitvo naselja Klein Amerika zaokupljeno glancanjem porodinih automobila, a itavo ensko stanovnitvo seta naokolo glava punih papilotni, dok su na drugoj strani Gete-trase Nemci ve praznili prvu bocu napsa pripremajui se za Novu godinu. . . DEDA UMRO EST PETNAEST UTORAK STOP OIVLJEN MASAOM STOP SRCE POPUSTILO STOP REKTALNO KRVARENJE STOP BILO NEMOGUE POMOI MU STOP POGREB JANUAR 4 STOP VOLI TE MAMA Prva sam proitala telegram, a zatim sam ga dala Benetu. Obuzeo me je onaj oseaj munine koji me obuzme svaki put kad znam da e me neko okriviti za neto strano. Znala sam da e Benet ve nekako nai naina da mene okrivi za smrt svoga dede. Roditelji moje majke jo su bili ivi. Zagrlila sam Beneta, a on se odmakao. Seam se da sam mislila kako nisam bila toliko tuna zbog toga to je njemu umro deda, ve zbog toga to u sad ja, radi ispatanja, morati jo

malo vie da umrem. Benet je sedeo na kauu u dnevnoj sobi sa telegramom u rukama. Sedela sam pored njega i proitala sam preko njegovog ramena jo jedanput sadraj telegrama. "Pokretni prst pie a grei u pisanju reci", pomislila sam. Vrlo malo sam poznavala Benetovog dedu prastarog Kineza kome je bilo devedeset devet ili sto godina, liio je na poutelu statuu od slonove kosti, a znao je tek po neku re engleskog jezika. Zamislila sam da je umro moj roeni deda i poela sam da plaem. U stvari, plakala sam zbog sebe, jer polako umirem u svojih dvadeset pet godina. Beneta je obeleila smrt, u kojoj je bio do gue. Nosio je tugu na leima poput nekog nevidljivog ranca. Da se okrenuo meni, da je dopustio da ga teim, moda sam mogla da mu pomognem da ga nosi. Ali, on je mene optuivao za to. I to njegovo optuivanje me je teralo. Bojala sam se da odem. Ostala sam i postala jo zatvorenija. Okretala sam se sve vie i vie svojim matanjima i pisanju. Tako sam poela da otkrivam sebe. On se povukao u svoju tugu, zabarikadirao se u njoj, a ja sam se povukla u svoju sobu da piem. itave te duge zime on je bio u alosti za svojim dedom, alio je svoga oca, svoju sestru koja je umrla u esnaestoj godini, svoga brata koji se rodio nenormalan i umro u osamnaestoj godini, svoga druga koji je umro od paralize u etrnaestoj godini, tugovao nad svojim siromatvom, svojim utanjem. Tugovao je zbog vojske, zbog ivota koji je ostavio u Njujorku. Tugovao je za mrtvima i zbog svoje preokupacije smru. Bio je u alosti zbog svoje oaloenosti. Ukoen izraz njegovog lica bio je neka vrsta posmrtne maske. Tako puno ljudi koje je voleo ili isto tako i mrzeo umrlo je, i on je tu masku nosio u znak ispatanja. Zato bi on bio iv kad su oni umrli? I tako je uinio da mu ivot lii na smrt. A njegova smrt bila je i moja smrt. Nauila sam da se odravam u ivotu pisanjem. Te zime poela sam ozbiljno da piem. Poela sam da piem tako kao da je pisanje moja jedina nada da preivim, da se izbavim. Na izvestan nain, ja sam oduvek pisala. Oduvek sam oboavala pisce. Imala sam obiaj da ljubim njihove slike na poleini knjiga zavrivi itanje. Na sve to je odtampano gledala sam kao na neku svetu relikviju, a na pisce kao na stvorenja natoveanskog znanja i duha. Perl Bak, Tolstoj ili Kerolajn Kin, autor romana Nensi Dru. Nisam meu njima pravila nikakve snobovske razlike, kako se to ve kasnije u ivotu naui da ini. Bila sam kadra da radosno preem sa Kroz ogledalo na neki strip strave i uasa, sa Velikog iekivanja ili Tajnovitog vrta na asopis Ludo. Rastui u svom haotinom domainstvu, ja sam brzo nauila da je knjiga paljivo postavljena pred lice stvarno neprobojan tit, azbestni zid, ogrta koji vas ini nevidljivim. Nauila sam da iza knjiga nalazim utoite, da postanem, kako su me moja majka i otac nazivali, "rasejani profesor". Vikali su na mene, ali ja to nisam ula. itala sam. Pisala sam. Bila sam zatiena. Benetov deda - taj hrabri starac koji je doao iz Kine kad mu je bilo dvadeset godina, koga je preobratio u hrianstvo misionar koji mu je obeao da e ga nauiti da govori engleski a to nije nikada uinio, koji je propagirao jevanelje meu kineskim radnicima u rudarskim naseobinama Severoza-pada, koji je poslednje godine ivota proveo kao vlasnik prodavnice suvenira u Ulici Pel i nikada u svojih devedeset devet ili sto godina nije nauio da kae vie od nekoliko razumljivih reci na engleskom, a jo manje da napie - umirui me je gurnuo na put knjievnika. Ponekad je smrt poetak neega. Dok je Benet ele zime tugovao u tiini, ja sam pisala. Odbacila sam sve svoje pesme pisane na koledu, ak i one koje su bile objavljene. Odbacila sam sve svoje lane poetke pisanja pripovedaka i romana. Zelela sam da stvorim sebe iznova, da pisanjem stvorim sebi novi ivot. Zaronila sam u dela drugih pisaca. Naruivala sam knjige od firme "Fojlz" iz Londona, ili sam molila svoje prijatelje ili roditelje da mi ih alju iz Njujorka. Prouavala bih jednog po jednog savremenog pesnika ili romansijera, itajui i ponovo iitavaj ui njihove knjige, prouavala bih kako su se menjali iz knjige u knjigu, i svakih nekoliko meseci bih podravala stil nekog drugog autora. Sve vreme sam bila zaplaena i sebe sam smatrala nesposobnom.

Jednom, kad mi je bilo otprilike osamnaest godina i kad sam mislila da trideset znai starost, obeala sam sebi da u se ubiti, ako ne objavim svoju prvu knjigu do svoje dvadeset pete godine. A ja sam sad ve imala dvadeset pet godina! I tek sam poinjala. Uopte nije dolazilo u obzir da svoje radove aljem asopisima. Iako sam u koledu vaila za klasu od pesnika i dobila sve uobiajene nagrade, sada sam bila ubeena da nita od svega toga to sam pisala nije bilo dovoljno dobro da bi moglo da se poalje bilo kuda. Na urednike asopisa, koji izlaze tromeseno, gledala sam kao na neka boanska stvorenja koja nee da se smilostive da proitaju bilo ta to nije remek-delo. A verovala sam u to uprkos injenici to sam bila pretplaena na te asopise i to sam pobono itala radove koji su objavljivani u njima. esto ti radovi nisu bili dobri, morala sam to da priznam, ali sam ipak bila sigurna da su moji vlastiti radovi bili mnogo, mnogo gori. ivela sam u svetu prenaseljenom fantomima. Imala bih zamiljene ljubavne veze s pesnicima ije sam radove redovno itala u tim tromesenim asopisima. Neka imena postala su gotovo iva za mene. itala bih biografske notice o piscima i oseala bih da ih poznajem. udno je to koliko intiman odnos moete da imate s nekim s kim se nikad niste ni upoznali - i koliko mogu da budu pogreni vai utisci o tim osobama. Kasnije, kad sam se vratila u Njujork i poela da objavljujem pesme, upoznala sam se s nekim od tih maginih imena. Ti ljudi su, po pravilu, bili sasvim drugaiji nego to sam ih ja zamiljala. ivi duh sa tampane strane moe lako da se pokae kao beivotni duh ive-osobe. Autori mranih stihova o smrti, u ivotu su tople i duhovite osobe. armantni pisci mogu da budu najnearmantnije osobe. Plemeniti, altruistiki pisci otvorena srca esto su krti, bolesno ambiciozni i zavidni... S tim u vezi nisu postojala nikakva apsolutna pravila, ali je zato redovno dolazilo do ponekog iznenaenja. Procenjivati piev karakterna osnovi onoga to je napisao, bilo je neto najopasnije. Ali, sva ta realnost dola je kasnije. U mojim hajdelberkim danima bila sam uronjena u zamiljeni literarni svet koji je ugodno bio van domaaja banalne svakodnevice. Jedan aspekt te moje izolovanosti bio je moj odnos prema asopisu Njujorker. U vreme o kojem piem, Njujorker i sve druge treerazredne stvari putovao je preko Altantika. Moda je to bio razlog zbog kojeg su uvek stizala po tri ili etiri primerka asopisa zajedno nijedan od njih nije bio manje od tri nedelje star, u tekoj hrpi. Cepala sam omote sa njih kao u transu. Odreenom ceremonijom sam navaljivala na taj ritualni asopis. U to vreme nije jo tampan sadraj asopisa - ve samo izvrnuti snobizam sitnih potpisa autora na kraju snebivljivih napisa - i ja bih otpozadi zaronila u asopis, prelecui ga oima u potrazi za imenima ispod dugih lanaka, analizirala bih kratke prie u prilogu, i bez daha itala pesme. Dok sam sve to radila, oblivao me je hladan znoj, a srce mi je od uzbuenja potmulo udaralo. Ono ega sam se plaila bila je mogunost da naiem na pesmu ili pripovetku ili lanak koje je napisao neko koga poznajem. Neko ko je u koledu bio obian idiot, ili poznat po tome kako aka nos, ili neko u kombinaciji s jednom ili obe ove stvari ko je mlai od mene. Makar samo za jedan ili dva meseca. Nisam samo itala Njujorker; ja sam ga na neki svoj intimni nain proivljavala. Stvorila sam za sebe Njujorkerov svet smestila sam ga istono od Vest-porta i zapadno od Kostvoldsa u kojem Piter de Vris tiho se igrajui recima veno die au "Piesportera", gde Nikolo Tui u veernjem sakou od baruna, boje ljive flertuje na italijanskom sa Mjuriel Spark, gde Nabokov srkue tamnouti porto iz kristalne ae dok mu na malom prstu svetluca rubin, i gde Don Apdajk, neprestano se spotiui o maestrove vajcarske cipele, armantno se izvinjava neprekidno ponavljajui da je Nabokov najbolji engleski pisac koji trenutno ima ameriko dravljanstvo. U meuvremenu, indijski pisci se skupljaju u uglovima pendabrbljajui selerijanskim akcentom i odajui prodorni miris karija, dok irski pisci memoara odeveni u ribarske dempere i obavijeni isparenjima viskija ismevaju ukruene cepidlake odevene u tvid - engleske pisce memoara.

Oh, pravila sam mit i od drugih asopisa i knjievnih novina koje su izlazile kvartalno, ali Njujorker je za mene bio hram jo iz vremena mog detinjstva. Komentar je, na primer, odravao otrcane skupove na kojima su Semiti, puni ui - a svi su se zvali Irving - izluivali do smrti jedan drugog raspravama o jevrejstvu, crnilu i svesti, dok su posezali za inijama seckane digerice i tanjirima akonija sa Nove kotske. Takva su me soires zabavljala, ali moje strahopotovanje je bilo rezervi-sano samo za Njujorker. Nikada se ne bih usudila da poaljem vlastite slabake pokuaje tom asopisu, i zato me je dovodilo do besa i zaprepaivalo kad bih ustanovila da je neko koga sam stvarno poznavala objavio neto na njegovim stranama. U svakom sluaju, imala sam, sve u svemu, egzaltiranu predstavu o tome ta to znai biti pisac. Zamiljala sam pisce kao neko misteriozno bratstvo smrtnika koji se kreu naokolo mnogo okretni je i znatno lakim korakom od drugih ljudi - kao da nekako imaju nevidljiva krila na ramenima. Smeka-li su se suvo, prepoznajui jedan drugog po neemu - moda po neemu kao to je radar za koji kau da ga slepi mievi imaju. Svakako, ne po neemu tako sirovom kao to je tajni stisak ruke. I Benet je indirektno bio umean u moje pisanje, mada je retko uzimao da proita bilo ta to sam ja napisala. Meni zaista nije tada bio potreban niko ko bi itao moje radove zbog toga to je moj rad uglavnom predstavljao pripremu za dela koja e doi, ali mi je veoma potreban bio neko ko e odobravati sam in pisanja. A on je to inio. Ponekad nije bilo jasno da li se slae s mojim pisanjem samo zato da ga ne bih gnjavila dok je u depresiji, ili mu se stvarno svialo da igra Henrija Higinsa, uz mene koja igram Elizu Dulitl. Ali, injenica je bila da je on verovao u mene znatno ranije nego to sam ja poela da verujem u sebe. Bilo je to kao da smo tokom tog dugog, ravog perioda naeg braka indirektno kroz moje pisanje dopirali jedno do drugog. Mada moje radove nismo zajedno itali, mi smo ipak preko njih bili sjedinjeni u naem povlaenju iz sveta. Oboje smo uili kako da upecamo podsvest. Benet je sedeo gotovo nepokretan u dnevnoj sobi razmiljajui o smrti svoga oca, o smrti svoga dede, o svim smrtima koje su se svalile na njegova plea onda kada on jo nije bio kadar ni vlastiti ivot da zaivi u punom smislu. Ja sam sedela u svojoj radnoj sobi i pisala. Uila sam kako da zaronim u sebe i da spaavam krhotine i delie prolosti. Uila sam kako da se prikradem podsvesti, i kako da skupim svoje na izgled rastrgane misli i fantazije. Iskljuujui me iz svoga sveta, Benet je otvorio sve mogue svetove u mojoj roenoj glavi. Poela sam postepeno da shvatam da nijedna od tema o kojima sam pisala pesme nije zadirala u moja najdublja oseanja, da postoji veliki ponor izmeu onoga do ega mi je bilo stalo i onoga o emu sam pisala. Zato? ega sam se plaila? inilo se, najvie od svega, sebe same. Zapoela sam dva romana u Hajdelbergu. Oba su bila pisana u mukom prvom licu. Jednostavno sam pretpostavila to da nikoga nee interesovati ensko gledite. Osim toga, nisam elela da rizikujem da me nazivaju svim onim imenima koja izdevaju enama piscima ak i dobrim piscima enama: "pametna, duhovita, bistra, dirljiva, ali nedostaje joj irina". Ja sam elela da piem o elom svetu. elela sam da napiem Rat i mir - ili nita. Za mene nisu postojale "enske" teme. Nameravala sam da piem o bitkama i borbama sa bikovima i safarima u dungli. Samo, pojma nisam imala o bitkama i borbama sa bikovima i safarima u dungli kao to o tome pojma nema ni veina mukaraca. Klonula sam, krajnje frustrirana, razmiljajui o tome kako su teme o kojima sam ja neto znala, bile "trivijalne" i "enske" - dok su teme o kojima ja nita nisam znala, bile "duboke" i "muke". Bez obzira na to ta napiem, oseala sam da moram da promaim. Propau bilo da piem, bilo da ne piem. Bila sam paralizovana. Zahvaljujui mojoj srei, mojoj tuzi, mom udnom odnosu s muem, mojoj tvrdoglavoj reeno-sti u koju tada uopte nisam verovaia, uspela sam da napiem tri knjige poezije za naredne tri godine. Dve sam bacila, a trea je objavljena. Zatim je nastao itav niz problema.

Morala sam da nauim da savladam vlastiti strah od uspeha, a sa tim je bilo gotovo tee iveti nego sa strahom od neuspeha. Ako sam nauila da piem, zar isto tako ne bih mogla da nauim i da ivim? Adrijan je, izgleda, eleo da me naui da ivim. Benet je, izgleda, eleo da me naui kako da umrem. A ja ak nisam ni sama znala ta elim. Ili sam ih moda pogreno ocenila. Moda je Benet bio ivot, a Adrijan smrt. Moda je ivot bio kompromis i tuga, dok se ekstaza neizbeno zavravala smru. Iako sam bila manihe-jac, nisam mogla ak ni igrae da razlikujem bez programa u ruci. Da sam mogla da razlikujem dobro od zla, moda bih i mogla da izaberem, ali ja sam sad bila zbunjenija nego ikada ranije. PRIE IZ BEKE UME Brani lanci su tako teki da je potrebno dvoje da ih nose, ponekad i troje. Aleksandar Dima, otada pa nadalje poeo je da se vrti ringipil. Odlazila bih sa Benetom na sednice, vrsto reena da ostanem do kraja, zaklinjui se samoj sebi da nikada vie neu da vidim Adrijana, da je sve svreno, da sam dovoljno terala kera i da je bilo dosta - a onda bih ugledala Adrijana i raspametila bih se. Hvatala sam sebe samu kako se ponaam prema reniku popularnih ljubavnih lagera, prema kJieu najgorih holivudskih limunada od filmova. Dobijala sam lupanje srca. Oi bi mi se zamaglile svaki put kad bi se on naao u mojoj blizini. On je bio moje sunce. Naa srca su se drala za ruke. Ako se on nalazio u istoj prostoriji sa mnom, toliko bih se uzbudila da sam jedva uspevala da sedim mirno. Bila je to neka vrsta ludila, totalno predavanje. Zaboravila sam na lanak koji je trebalo da napiem. Zaboravila sam sve, osim njega. Nijedna od caka koje sam u prolosti isprobala izgledalo je da vie "ne pali". Pokuavala sam sebe samu da drim podalje od njega tekim recima kao to su "vernost" i "preljuba", govorei samoj sebi da bi mi on smetao da piem, da bih - ako bih ga imala - bila i suvie srena da bih mogla da piem. Pokuala sam sebi samoj da kaem da takvim postupcima povreujem Beneta, vredam sebe, pravim od sebe budalu. A zaista i jesam. Ali nita sve to nije vredelo. Bila sam opsednuta. Onog trenutka kad bi on uao u sobu i osmehnuo mi se, bila sam gotova. Posle ruka prvog dana Kongresa rekla sam Benetu da idem da plivam i zbrisala sam s Adrijanom. Odvezli smo se do mog hotela, gde sam uzela kupai kostim, stavila dijafragmu, pokupila neke sitnice i onda smo otili u Adrijanov pansion. U njegovoj sobi skinula sam se gola za manje od minuta i legla na krevet. "Prilino ti se uri, zar ne?" upitao je. "Da." "Za ime sveta, zato? Imamo dosta vremena." "Koliko?" "Koliko god ti eli", ree on dvosmisleno. Ako me bude ostavio, kratko reeno, biu ja kriva. Takvi su psihoanalitiari. Nikada se ne tucajte s psihoanalitiarima, to je moj savet vama, mladim curama irom sveta. Bilo kako bilo, nije bilo dobro. Ili, bar ne posebno dobro. On je bio na pola koplja i kao lud je mlatarao u meni, valjda se nadajui da ja neu nita da primetim. Ja sam na kraju svega toga doivela samo blag talasi gra orgazma i to da me jako boli pika. Ali, na neki nain sam bila zadovoljna. Sad u bar biti kadra da ga se oslobodim, mislila sam; nije on nikakav tuca. Moi u da ga zaboravim. "O emu razmilja?" upitao je. "O tome kako sam dobro i majstorski pojeba-na." Setila sam se da sam tu istu frazu rekla i Benetu, kad je to bilo mnogo istinitije nego sad. "Ti si laljivica i licemer. Zbog ega lae? Znam da te nisam dobro potucao. Mogu to i mnogo bolje da radim." Zaprepastio me je svojom iskrenou. "O. K." priznala sam utueno, "nisi me dobro potucao. Priznajem."

"To je ve bolje. Zato se ti uvek trudi da bude neki prokleti socijalni radnik? Da bi spasla moj ego?" Izgovarao je "eg-ou". Malo sam razmislila. Sta sam ja to radila? Jednostavno sam mislila da sa mukarcima treba tako postupati. Ako tako ne postupite, bie kao omanuti, ili e naisto da polude. A ja nisam elela da zbog mene jo jedan mukarac poludi. "ini mi se da sam oduvek jednostavno zamiljala da je muki ego neto tako krhko da mora da se tetoi. . ." "Pa, moj nije tako slabaak. Ja sasvim lepo mogu da podnesem da mi kae da te nisam dobro potucao - pogotovu onda kad je to vraki tano." "Mislim da ba nikada nisam srela bilo koga nalik na tebe." Zadovoljno se nasmejao. "Ne, nisi, srce, a rekao bih i da nee nikada ni sresti. Rekao sam ti da sam ja antijunak. Ja nisam ovde zato da bih te spasao - i da bih te odneo daleko na belom konju." Zbog ega je, onda, on bio ovde, pitala sam se. Svakako ne zbog tucanja. Otili smo da plivamo u velikom javnom Schwimmbad-u u predgrau Bea. Nikada u ivotu nisam videla toliko mnogo suncem opaljenog sala. U Hajdelbergu sam namerno izbegavala javne bazene za plivanje i saune; i kad smo putovali, uvek smo izbegavali letovalita na obali koja su rado poseivali Nemci. Svesno smo zaobili Ravenu i druga tevton-ska uporita. Umesto toga, ja sam zavidno zurila u divne, konkavne pupke francuske Rivijere, u imune, gimnastikom zategnute trbuhe Kaprija. Meutim, ovde smo bili okrueni brdima Schlag-a i Sacher Torte metamorfoziranih u salo. "Ovo lii na Mikelanelov Strani sud", rekla sam Adrijanu. "Na onu sliku u dnu Sikstinske kapele." Isplazio mi je jezik i napravio grimasu. "Svi ti ljudi doli su ovamo da uivaju i da plivaju do mile volje, a ti ih odmerava tim svojim satirikim pogledom i vidi izopaenost i pokvare -nost svuda oko sebe. Trebalo bi da te zovem madam Savonarola." "U pravu si", rekla sam pokorno. Zar ba nikada neu prestati da traim i seciram i ruim sve to stignem? Nisam mogla. "Ali, oni zaista lie na Strani sud", rekla sam. "Bog se sveti Nemcima zbog toga to su takve svinje tako to ini da oni zaista lie na svinje." A, tako mi boga, zaista su prasei izgledali: ne samo zbog sala, trbuha koji se tresu, i mlohavih miica, i dvostrukih brada, i masnih, sjajnih butina - ve i zbog toga to je sve to bilo intenzivno ruiaste boje. Re. Prepeeno. Crvenije od kineske svinjetine. Ili poput zametka svinje koji sam morala da seciram na Zoologiji II - pred Vaterlo moje karijere na koledu. Plivali smo i ljubili se u vodi medu svim tim prokletim duama. Na sebi sam imala crni kupai kostim sa Vizrezom do pupka i svi su zurili u mene: ene prekorno, a mukarci pohotljivo. Oseala sam kako mi Adrijanova sperma klizi izmeu nogu i mesa se sa hlorisanom vodom u bazenu. Amerikanka poklanja Nemcima englesku spermu. Neka luda vrsta Maralovog plana. Neka njegova sperma blagoslovi tu njihovu vodu i neka ih pokrsti. Neka ih oisti od grehova. Adrijan Krstitelj. A ja, Marija Magdalena. Ali, pitala sam se da li bih u vodi odmah posle tucanja mogla da zatrudnim. Moda voda moe da unese spermu iza moje dijafragme. Odjednom sam se uplaila od ostajanja u drugom stanju. Odjednom sam poelela da ostanem u drugom stanju. Zamiljala sam divnu bebicu koju bismo nas dvoje mogli da napravimo. Bila sam istinski upecana. Seli smo na travu, ispod drveta, i poeli da pijemo pivo. Razgovarali smo o naoj budunosti pa ma ta to znailo. Izgledalo je da Adrijan smatra da ja treba da napustim mua i da se nastanim u Parizu gde bi on dolazio avionom da me povremeno poseuje.

Mogla bih da iznajmim neko potkrovlje i da piem knjige. Mogla bih da doem u London i da zajedno s njim piem knjige. Mogli bismo da budemo kao Simon de Bovoar i Sartr: zajedno, a ipak odvojeni. Nauili bismo kako da se ratosiljamo tako glupih stvari kao to je ljubomora. Tucali bismose jedno s drugim i sa svim naim prijateljima. iveli bismo osloboeni svake brige o posedovanju i posesivnosti. A moda bismo, jednog dana, osnovali komunu za shizofreniare, pesnike i radikalne ispirae mozgova. iveli bismo stvarno kao pravi egzistencijalisti, umesto da samo priamo o tome. Svi bismo zajedno iveli pod nekom geodezijskom kupolom. "Neto poput ute podmornice", rekla sam. "Pa, zato da ne?" "Ti si jedan nepopravljivi romantiar, Adrijane . . . Volden Pond i te stvari." "Sluaj - stvarno ne vidim ta je to tako super u toj nekoj varijanti hipokrizije, u kojoj ti ivi. Pretvara se da veruje u ta sranja kao to su vernost i monogamija, ivi u milion kontradikcija, mu te izdrava kao neko razmaeno, talentovano dete i nikako da stane na svoje vnoge. Ako nita drugo, bar bismo bili poteni. iveli bismo zajedno i otvoreno bismo se tucali sa svakim. Niko nikoga ne bi eksploatisao i niko ne bi morao da se osea krivim zbog toga to je zavisan . . ." "Pesnici, shizofreniari i ispirai mozgova?" "Pa, nema tu ba mnogo velike razlike, zar ne?" "Apsolutno nikakve." Adrijan je nauio egzistencijalizam tokom jed-nonedeljnog boravka u Parizu, od one Martin, francuske glumice koja je provodila odreeno vreme u dilkarnici. "To je bila brza brzina", rekla sam. "Simplifikovani egzistencijalizam. Neto poput ubrzanog Berlicovog kursa. Kako je to uspevala?" Ispriao mi je kako je otiao u Pariz da je vidi, a Martin ga je iznenadila doekavi ga na Orliju u drutvu dvoje svojih prijatelja: Luize i Pjera. ivee itavu nedelju dana zajedno, uopte se nee razdvajati, jedan drugome e sve govoriti, tucae se jedan s drugim u svim moguim kombinacijama, i niko nee spominjati nikakva "moralna opravdanja". "Kad god bih poeo da govorim o svojim pacijentima, ili o mojoj deci, ili o mojoj devojci koju imam kod kue, ona bi rekla: ,nije zanimljivo". Kad god bih se pobunio i rekao im da moram da radim, da moram da zaraujem za ivot, da mi je potreban san, da moram da se izvuem iz intenziteta tog iskustva, ona bi rekla: ,nije zanimljivo". Nijedan uobiajeni razlog za izvinjenje nije palio. U stvari, sve je to zastraujue delovalo u poetku." "Zvui faistiki. I sve to u ime slobode." "Pa, shvatam ta hoe da kae, ali to nije bilo faistiki, jer njena ideja je, u stvari, bila ta da treba pomai granice onoga to moe da izdri. Morao si da side do dna svog iskustva, ak i ako se pokazivalo da je tamo uas. Martin je stvarno bila luda. Bila je hospitalizirana i sama je uspela da se izvue, obogaena svim moguim vrstama saznanja. Sama se pribrala i povratila i bila je mnogo snanija nego to je bila ranije. A tih nedelju dana tako je delovalo i na mene. Morao sam da savladam zastraujue oseanje da nemam planova, oseanje koje se javlja zbog toga to ne znam kuda emo posle ii, zbog toga to nikada, ba nikada nisi sam, zbog toga to sve vreme zavisim od ono troje ljudi. To je u meni oivelo sve mogue probleme detinj-stva. A seks - seks je u poetku bio zastraujui. Jebati u grupi jeste mnogo tee nego to misli. Mora da se suoi sa vlastitom homoseksualnou. Mislim da je to sve bilo pouno." "A da li je bilo zabavno? Ne zvui mi ba mnogo zabavno." Ipak, bila sam zaintrigirana.

"Posle prvih nekoliko dana koji su bili prava trauma, bilo je divno. Svuda smo ili zajedno, drei se ruku pod ruku. Pevali smo idui ulicom. Delili smo hranu, novac, sve. Niko se nije brinuo o poslu, o odgovornostima." "A tvoja deca?" "Bila su kod Ester, u Londonu." "Tako, ona se brinula o odgovornostima dok si se ti igrao egzistencijalizma, kao Marija Antoaneta koja se igrala pastirice." "Ne - u stvari, uopte nije bilo tako, jer je to uvek funkcionisalo u oba smera. Ester bi s vremena na vreme zbrisala sa drugim frajerima, a mene bi ostavila da uvam decu. To nije bila jednosmerna radnja." "Dobro, ali to su tvoja deca, nisu li?" "Posedovanje, posedovanje, posedovanje", rekao je, ozlojeen pravcem moga ispitivanja. "Sve ste iste, vi jevrejske princeze." "Od mene naui taj izraz "jevrejska princeza" i prvo to ini - upotrebi ga protiv mene. Mama me je upozoravala da se uvam ljudi kao to si ti." Stavio je glavu u moje krilo i lice priljubio uz moju piku. Par debelih Nemaca, koji su sedeli pod susednim drvetom, zakikota se. Nije me bilo briga. "Sluzavo", ree on. "Tvoja sluz", rekoh ja. "Naa sluz", ispravi me on. A onda iznenada ree: "elim da ti pruim iskustvo kakvo je Martin pruila meni. Hou da te nauim da se ne boji onoga to je u tebi." Zario je zube u moju butinu. Na koi su ostali tragovi zuba. Kad sam se u pet i trideset vratila u hotel, Benet me je ekao. Nije me pitao gde sam bila, ve me je zagrlio i poeo da me svlai. Vodio je ljubav sa mnom, s Adrijanovom sluzi, s naim trouglom u svakom smislu te reci. Nikada nije bio tako strastven i nean, a i ja sam retko kad bila tako uzbuena. Da je on mnogo bolji ljubavnik nego Adrijan, bilo je jasno. Bilo je, isto tako, jasno da je Adrijan uneo neto novo u na ljubavni in, uinio je da ponemo jedno drugo da cenimo na nov nain. Jedno drugo smo dodirivali kompletno. Odjednom sam Benetu bila dragocena kao da se tek sada zaljubio u mene. Zajedno smo se okupali prskajui se vodom. Jedno drugom smo sapunjali lea. Bila sam pomalo uplaena zbog svog promiskuiteta, ustanovila sam da mogu da idem od jednog mukarca drugom i da pri tome blistam, kao omaijana. Znala sam da u za to morati da platim kasnije, tako to u sebe samu da muim oseanjem krivice i mizerije onako kako to samo ja umem. Ali sada, u ovom trenutku, bila sam srena. Prvi put u ivotu oseala sam da mi je prueno onoliko panje koliko smatram da treba da mi se prui. Da li moda treba sabrati dva mukarca da bi se dobila jedna kompletna osoba? Jedan od najimpresivnijih dogaaja na Kongresu bio je prijem u bekom Rathaus-u. Impresivan zbog toga to je pruio jedinstvenu priliku da se vidi kako se dve hiljade, a moda i vie, analitiara prederava kao da su pre toga godinu dana umirali od gladi u Bijafri. Impresivan zbog toga to je pruio priliku da se vidi nekoliko dostojanstvenih starih psihoanalitiara kako igraju frug - ili ono to oni smatraju da je frug. Impresivan zbog toga to sam igrala valcer za sve vreme trajanja dogaaja, odevena u crvenu haljinu od tankog erseja ukraenu ljokicama i ostavljala za sobom trag od njih, jer su otpadale i rasipale se po zemlji, dok sam ila iz jedne plesne dvorane u drugu, gde sam igrala as sa Benetom, a as s Adrijanom, a jo nikako nisam mogla da se odluim. Kuda god sam ila, ostavljala sam za sobom trag koji me je odavao. Zdepasta, neugledna gradonaelnikovica Bea uputila je Ani Frojd i ostalim analitiarima herzliche Griise, a onda je poela da bljuje na nemakom neko beskonano sranje o tome kako je grad Be srean zbog toga to su se svi oni vratili. Naravno, ni spomenula nije nain na koji su otili 1938. godine. Tada orkestar od pedeset muziara nije svirao specijalno za njih

valcer Na lepom plavom Dunavu, niti ih je iko obasipao sa herzlichen Griissen i pojio besplatnim napsom. Kad je hrana bila izneta, horde analitiara u frakovima zamukale su i zagroktale tiskajui se prema stolovima. "Pourite - ovi otpozadi hoe da se proguraju napred!" zablejala je jedna matrona, naglaskom koji je mirisao na junjaki Fletbu, s prelivom Skarsdejla i skupog koleda. "Ve im slue kolae u drugoj sobi", rekla je druga, lepotica od sto kila u kao kanarinac utim satenskim pantalonama i tunici ukraenoj vetakim dijamantima. "Nemojte da se gurate!" vikao je postariji analitiar naglaene ili moda ugaene elegancije, odeven u staromodni frak sa irokim pojasom u boji preko pantalona. Bio je prignjeen izmeu jedne ene, koja se okomila na posluavnik sa uretinom, i jednog mukarca, koji se okomio na hladno predjelo. Svuda uz i niz stolove mogle su da se vide samo duge ruke koje srebrnim viljukama nabadaju hranu. Za sve vreme ove zadivljujue predstave, sladunjave violine nisu prestajale da sviraju sa balkona, koji se nadnosio nad glavnu dvoranu za bal. Pseudo-gotski lukovi na visokoj tavanici bili su obasjani hiljadama lanih sveca, a nekoliko upornih parova vrtelo se uz teturavi beki valcer. Ah, putovanja, avanture, romantika! Ja sam blistala od zdravlja i zadovoljstva kao to bi i svaka druga ena koju su potucala etiri puta u jednom danu dvojica razliitih mukaraca, ali u glavi mi je bio haos zbog tih silnih kontradikcija. Nisam nikako uspevala da dovedem u sklad sve te protivrenosti koje sam oseala. Na trenutke sam postajala prkosna i mislila sam kako imam puno pravo na to da ugrabim svako zadovoljstvo koje mi se ponudi za vreme trajanja mog kratkog boravka na Zemlji. Zato ne bih smela da budem srena i hedonista? ta tu ne bi bilo u redu? Znala sam da su ene koje najvie dobijaju od ivota i od mukaraca one koje najvie i trae, da ako se ponaate kao vredna i poeljna ena, i mukarci nalaze da ste vi izuzetna i poeljna ena, da ako ne pristanete da sluite kao otira za noge, niko nee ni smeti da nagazi na vas. Znala sam da poslune enice, na kraju budu i zgaene, a da ene koje se ponaaju poput kraljica i uspeju da budu tako tretirane. Meutim, im bi to moje prkosno raspoloenje prolo, obrvalo bi me oseanje naputenosti i oaja, i osetila bih panian strah od gubitka oba mukarca, od mogunosti da ostanem sama, osetila bih saaljenje prema Benetu, proklinjala bih sebe zbog neverstva, duboko bih prezirala sebe zbog svega. Zatim bih poelela da otrim do Beneta i da ga molim za oprotaj, da mu se bacim pred noge, ponudim da mu rodim dvanaestoro dece, i to odmah najvie zato da bih cementirala svoju vezu s njim, da obeam da u da mu sluim kao verna robinja u zamenu za bilo kakvu nagodbu, samo ako ona ukljuuje sigurnost. Postala bih ponizna, odana, saharinski slatka: itav onaj paket lai koji u svetu prolazi kao enstvenost. injenica je da je i jedno i drugo stanovite bilo besmisleno i bila sam svesna toga. Niti da nad nekim dominira, niti da nad tobom neko dominira. Ni da bude kuka, niti da bude ponizna. I jedno i drugo bilo je klopka. Ni jedno ni drugo nije vodilo nikuda. Osim u usamljenost, a i jedno i drugo je stvoreno za to da se ona izbegne. Ali, ta sam mogla da uinim? Sto sam vie mrzela sebe, to sam vie mrzela sebe zbog toga to mrzim sebe. To je bilo beznadeno. Neprekidno sam pogledom pretraivala gomilu u nadi da u videti Adrijana. Nijedno lice osim njegovog nije moglo da me zadovolji. Svako drugo lice izgledalo mi je prostako i runo. Benet je znao ta se dogaa i bio je do ludila pun razumevanja prema meni. "Izgleda kao neko iz Prole godine u Marijenbadu", rekao je. "Da li se to dogodilo ili nije? Samo njen psihoanalitiar to pouzdano zna." Bio je ubeen u to da Adrijan "samo" predstavlja moga oca, i u tom sluaju sve je bilo koer! Samo! Ukratko, ja sam samo "iivljavala" svoj edipovski odnos i "nerazreeni prenos" prema svom psihoanalitiaru, Nemcu, dr Hapeu, a da i ne govorimo o dr Kolneru koga sam

upravo bila napustila. Benet je to mogao da razume. Sve dok je u pitanju bio Edip, a ne ljubav. Sve dok se radilo o prenosu, a ne o ljubavi. Na izvestan nain Adrijan je bio jo gori. Sreli smo se na bonom stepenitu ispod gotskog luka. I on je bio pun tumaenja. "Neprestano tri izmeu nas dvojice, od jednog ka drugom", rekao je. "Pitam se samo koji je od nas dvojice mamica, a koji tatica?" Iznenada sam osetila ludu elju da naprosto spakujem svoje stvari i zbriem od obojice. Moda tu i nije bio u pitanju izbor izmeu njih dvojice ve definitivno bekstvo od obojice. Osloboena u vlastitom zatvoru. Prestati s tim glupim tranjem od jednog do drugog. Konano jednom stati na svoje noge. Zato sam se toga toliko plaila? Druga reenja bila su gora, zar ne? itav ivot ispunjen frojdovskim tumaenjima, ili itav ivot ispunjen leingovskim interpretacijama! Kakav izbor! Mogla bih isto tako da udruim snage s nekim religioznim fanatikom, s nekim scientolokim zanesenjakom, ili s nekim marksistikim dogmatiarom. Bilo koji sistem, ako se zahteva da ga se pridravamo totalno, i bez trunke humora, postaje luaka koulja. Ja nisam verovala u sisteme. Sve to je ljudsko, nesavreno je i, u krajnjoj liniji, apsurdno. Pa onda, u ta sam ja, zapravo, verovala? U humor. U srne janje sistemima, ljudima, linostima. U smejanje neijoj linoj potrebi da se srne je sve vreme. U vienje ivota kao kontradiktornog, mnogostranog, arolikog, smenog, traginog i na momente neopisivo lepog. U vienje ivota kao vonog kolaa u kojem ima i slatkih ljiva i kvarnih kikirikija, koji i pored svega toga treba gladno da pojedete, jer se ne moete sladiti ljivama a da se ponekad ne otrujete kikirikijem. Neto od toga sam ispriala Adrijanu. "ivot kao voni kola! Ti si stvamp oralna, nisi li?" rekao je Adrijan, pre kao tvrdnju, nego kao pitanje. "Pa, ta jo ima novo - hoe li neto od toga da napravi?" I poljubi me vlanim, balavim poljupcem, a jezik mu je bio jedna od onih ljiva iz vonog kolaa. "Dokle ti misli dame mui na ovaj nain?" upitao je Benet kad smo se vratili u hotel. "Neu to venovda trpim." "ao mi je", rekla sam. Zvualo je neubedljivo. "Mislim da bismo morali da se izvuemo odavde, da uhvatimo prvi avion za Njujork. Ne moemo da nastavimo s ovim ludilom. Ti si van sebe, kao opinjena, kao da nisi pri zdravoj pameti. Hou da te odvedem kui." Poela sam da plaem. Htela sam da idem kui i nisam htela, nikada vie, da se vratim kui. "Molim te, Benete, molim te, molim te, molim te." "ta me moli?" odbrusi on. "Ne znam." "Nema ak ni toliko petlje da ostane s njim. Ako si zaljubljena u njega - reci to sebi, i upoznaj njegovu decu, i idi u London. Meutim, ti ak ni to ne moe da uini. Ti ne znalta. eli." Zastao je za trenutak. "Moramo kui, i to odmah." "Ali emu to? Ti vie nikada nee imati poverenja u mene. Ja sam ga prokockala. Nema vie nikakve nade." I mislim da sam stvarno verovala u to. "Moda, ako se vratimo kui i ti odmah pone s terapijom psihoanalize, ako shvati zato si to inila, ako sve to ralani i izanalizira, moda bismo ipak mogli da spasemo na brak." "Ako se vratim terapiji psihoanalize! Je li to uslov?" "Nije to za moje - ve za tvoje dobro. Da tako neto ne bi inila do u beskonanost." "Jesam li ja ikada pre inila tako neto? Jesam li? ak i kad si bio uasan prema meni, ak i u Parizu kad nisi hteo sa mnom da razgovara, ak i svih onih godina provedenih u Nemakoj kad sam bila tako nesrena, kad mi je toliko bio potreban neko kome bih mogla da se obratim, kad sam se oseala tako usamljenom i kad ste ti i tvoja stalna depresija uinili da se oseam izolovanom - nikada se nisam ni s kim spetljala. Nikada. A zna koliko si me svojim

ponaanjem provocirao da uinim tako neto. Govorio si mi da ne zna da li eli da bude oenjen mnome. Govorio si mi da ne zna da li eli da bude oenjen knjievnicom. Govorio si da nisi spreman da se uivljava u moje probleme. Nikada mi nisi rekao da me voli. A kad sam plakala i oseala se bedno, jer nita drugo nisam elela do bliskost i nenost, slao si me psihoanalitiaru. Upotrebljavao si analitiara kao zamenu za sve. Kad god si se uplaio da e se medu nama uspostaviti bilo kakva bliskost, ti si me poslao prokletom ispirau mozgova." "Gde bi ti, do avola, sada bila da nije bilo psihoanalitiara? Jo uvek bi preraivala i preraivala jednu te istu pesmu. Jo uvek ne bi bila kadra da svoje radove poalje bilo kome. Jo uvek bi se plaila svega. Kad sam te upoznao, letela si naokolo kao luak, nesposobna da se bilo na ta usredsredi, a imala si milion planova od kojih nijedan nisi ostvarila. Omoguio sam ti mesto za rad, ohrabrivao sam te onda kad si mrzela samu sebe, verovao sam u tebe i kad ti sama nisi verovala u sebe, plaao sam ti prokletog analitiara kako bi odrasla i razvila se u ljudsko bie, umesto da gluvari naokolo s ostalim lanovima tvoje sulude porodice. Hajde, samo na-pred, mene okrivi za sve svoje probleme. Ja sam bio jedini koji ti je ikada dao podrku i ohrabrenje, a evo kako mi vraa za moju dobrotu - tri za nekim dupetom od Engleza i cvili mi tu o tome kako ne zna ta hoe. Nosi se do avola! Idi za njim kuda god hoe, ja se vraam u Njujorie" "Ali, ja elim tebe", rekla sam, plaui. elea sam da ga elim. elela sam to vie od svega. Priseala sam se svega onoga to smo nas dvoje zajedno proiveli, jezivih perioda kroz koje smo proli zajedno, onih trenutaka kada smo bili kadri da teimo, da ohrabrujemo jedno drugo, toga kako je podravao moj rad i smirivao me u trenucima kad je izgledalo da sam spremna da se bacim sa neke stene. Kako sam zajedno s njim izdrala vojni rok. Uloenih godina. Mislila sam na sve ono to smo znali jedno o drugom, na to kako smo pronalazili nain da ostanemo zajedno, na tvrdoglavu reenost koja nas je drala zajedno onda kada vie nita drugo nije uspevalo. ak je i jad koji smo delili izgledao jaa veza od bilo ega to sam imala s Adrijanom. Adrijan je bio san. Benet je bio moja stvarnost. Da li je bio turoban? Pa dobro, u tom sluaju i stvarnost je turobna. Kad bih ga izgubila, ne bih vie bila sposobna da se setim ni vlastitog imena. Zagrlili smo se i, plaui, poeli da vodimo ljubav. "eleo sam da ti dam dete, tu", rekao je, prodirui sve dublje i dublje u mene. Sledeeg popodneva vratila sam se Adrijanu, leali smo na ebetu u Bekoj umi, dok se sunce probijalo kroz kronje drvea. "Da li ti stvarno voli Beneta, ili samo nabraja njegove vrline?" upitao je Adrijan. Ubrala sam dugu, zelenu vlat trave i poela da je grickam. "Zato postavlja takva zajedljiva pitanja?" "Ja uopte nisam zajedljiv. Ali ti si upravo providna." "Sjajno", rekla sam. "Stvarno tako mislim. Zar misli da radost uopte nije vana u ivotu? Ili misli da je u ivotu vano naklapanje o "moja analiza - njegova analiza, ,voli mene-voli-moju-bolest". Izgleda da ti i Benet strano mnogo kukate. I strano mnogo se izvinjavate. Puni ste obaveza i dunosti i onoga to je on uinio za tebe. A zato on ne bi inio za tebe? Jesi li ti neko udovite?" "Ponekad mislim da sam takva." "A zato, pobogu? Ti nisi runa, nisi glupa, ima divnu piku, prekrasan trbui, bujnu plavu kosu, i najvelianstvenije dupe od Bea do Njujorka - kao slika." I pljesne me po njemu radi naglaska. "Zbog ega bi trebalo da se sekira?" "Zbog svega. Ja sam veoma nesamostalna. Redovno zapadam u takvo stanje da se izgubim. Upadam u grozne depresije i jedva uspe vam da se izvuem da udahnem malo vazduha. Osim toga, nijedan mukarac ne eli da se ukopa pored ene koja je pisac. One su samo teret muevima. One sanjare kad bi trebalo da kuvaju. Brinu o knjigama, umesto o bebama. Zaboravljaju da poiste kuu. . ."

"Isuse Hriste! Lepa si mi ti feministkinja." "Oh, ja umem lepo da priam, pa ak i mislim da u sve to i verujem, ali potajno, nalik sam na devojku iz Prie o devojci O. elim da se podam nekom velikom, brutalnom mukarcu. ,Svaka ena oboava faistu", kae Silvija Plat. Oseam se krivom zbog toga to piem pesme kad bi trebalo da kuvam. Oseam se krivom za sve. Ne treba tui enu ako u njoj moe da se razvije oseanje krivice. To jeprvi princip Izadore Ving u ratu meu polovima. ene su sebi najgori neprijatelj. A oseanje krivice jeste glavno orue za samotorturu. Zna li ta je rekao Tedi Ruzvelt?" "Ne." "Pokaite mi enu koja se ne osea krivom i ja u vam rei da je to mukarac." "Tedi Ruzvelt to nikada nije rekao." "On nije, ali ja jesam." "Ti se boji njega - u tome je stvar." "Koga? Tedija Ruzvelta?" "Ne, glupao - Beneta. A to nee da prizna. Boji se da e da te ostavi i da e zbog toga da propadne. Ne zna da li si sposobna da ivi i bez njega, a boji se i da to ustanovi, jer bi ti se itava tvoja aknuta teorija sruila. Morae da prestane da misli o sebi kao slaboj i nesamostalnoj, a to se tebi ne svia." "Nisi ti nikada video kako izgledam kad zapadnem u krizu." "Kojeta." "Trebalo bi da vidi. Zbrisao bi glavom bez obzira." "Zato? Jesi li tako nepodnoljiva?" "Benet kae da jesam." "Zato, onda, on nije pobegao? U stvari, to je isto sranje kojim te dri kao na uzici. uj jedanput sam bio sa Martin kad je pala u krizu. Siguran sam da ti ne moe da bude gora od nje. Mora da primi mnogo govana od ljudi da bi dobila i ono malo dobrog to imaju." "Hej, to si lepo rekao - mogu li da snimim na traku?" "A ta kae za video traku?" - I dugo smo se ljubili. Kad smo prestali, Adrijan je rekao: "Zna, za jednu inteligentnu enu, ti si pravi idiot." "To je jedna od najlepih stvari koje mi je ikada bilo ko rekao." "Ono to sam hteo da kaem jeste da bi mogla da postigne sve to eli - samo, ti to ne zna. Mogla bi itav svet da zgrabi za jaja. Trebalo bi da poe sa mnom, pa da vidi koliko bi ti malo nedostajao Benet. Doiveli bismo odiseju. Ja bih otkrivao Evropu - ti bi otkrivala sebe." "I to je sve? Kad kreemo?" "Sutra ili prekosutra, ili u subotu. im se Kongres zavri." "A kuda idemo?" "U tome i jeste stvar. Nema planova. Jednostavno kreemo. Ba kao u Plodovima besa. Biemo lutalice." "Plodovi gneva." "Besa." "Gnev, kao, ,Boiji gnev"." "Bes." "Grei, srculence. Ti si nepismen, prema vlastitom priznanju. tajnbek je ameriki pisac Plodovi gneva. "Besa." "O. K., nisi u pravu, ali neka ti bude." "Meni je ve, ljubavi." "I tako, ti misli da jednostavno krenemo, bez ikakavih planova?" "Plan je da ti ustanovi koliko si jaka. Plan je da ti pone da veruje u to da moe da stane na svoje noge - to bi za svakoga trebalo da bude dovoljan plan." .

"A ta e da bude sa Benetom?" "Ako je pametan, jednostavno e da zbrie s nekom drugom ribom." "Misli?" "U svakom sluaju, ja bih tako postupio. uj - jasno je kao dan da ste vas dvoje zreli za promenu. Ne moete da kukate jedno drugom itavog ivota. Ljudi, moda, umiru u Belfastu i Bangladeu, ali to je samo razlog vie da naui da uiva u ivotu - ivot treba da bude zabavan, bar ponekad. Ti i Benet liite na par fanatika: ,Ostavite svaku nadu: kraj je blizu". Zar vi nita drugo ne radite osim to se grizete? To je tako glupavo traenje vremena." "Tebe je nazvao najgorim moguim imenom", rekla sam, smejui se. "Je li?" "Nazvao te je ,parcijalni objekt"." "Stvarno je to rekao? Pa, i on je prokleti ,pardjalni objekt". Kopile jedno koje psihologizira." "Pa i ti se mnogo bavi psihologiziranjem, duo. Ponekad mislim da bih morala da zbirem od obojice. ENA UGUENA STRUNIM ARGONOM. LJUBAVNIK I MU PRITOVORENI RADI SASLUANJA. Adrijan se nasmejao i poeo da miluje moju zadnjicu. Za to nije bio potreban argon. Ona je bila kompletan objekt. Dupe i po, u stvari. Nikada nisam bila srenija zbog svog debelog dupeta nego kad sam bila s Adrijanom. Kad bi samo mukarci to znali! Sve ene misle da su rune, ak i one lepe. Mukarac koji bi tovshvatio, mogao bi da potuca vie ena nego don Zuan. Sve one misle da su im pike rune. Sve one zameraju svojim figurama. Sve one misle da su im dupeta suvie velika, da su im grudi suvie male, butine suvie debele, zglobovi suvie glomazni. ak i manekenke i glumice, ak i ene koje smatrate da su lepe i da nemaju oko ega da se sekiraju, ak i one se sve vreme grizu zbog neega. "Volim to tvoje debelo dupe", ree Adrijan. "Koliko si samo hrane morala da proguta da bi ono bilo ovako debelo. Umnim!" I zarije zube u njega. Kanibal. "Nevolja s tvojim brakom je", ree on mome dupetu, "u tome to je ispunjen radom. Da li se vi ikada zabavljate zajedno?" "Sigurno mi... hej - to boli." "Kada, na primer?" On sede uspravno. "Ispriaj mi kako je to i kad vam je bilo lepo." Poela sam da lupam glavu. Da se priseam. Svaa u Parizu. Automobilska nesrea na Siciliji. Svaa u Pestumu. Svaa oko toga koji emo stan iznajmiti. Svaa zbog toga to sam prestala da idem na psihoanalizu. Svaa zbog skijanja. Svaa zbog svaanja. "Nama je esto lepo. Ne treba tu da me sasluava." "Ti si laljivica. Sve te tvoje psihoanalize su gubljenje vremena, ako i dalje nastavi da lae samu sebe." "Lepo nam je u krevetu." "Samo zahvaljujui tome to te ja ne tucam kako valja, smem da se kladim." "Adrijane, ja stvarno mislim da ti eli da uniti moj brak. To je tvoja igra, zar ne? To je tvoja igra i tvoj hobi. Moda je moje oseanje krivice moj hobi. Moda je Benetov hobi njegov struni argon. Ali, tvoj hobi jesu trouglovi. To je tvoja specijalnost. S kime je Martin ivela da je tebi bila toliko privlana? S kime se Ester jebavala? Ti si zao brani duh, eto ta si ti. Ti si leinar." "Da, kad naem leinu, volim da je ogloem. Ti si to rekla, ne ja. Ta metafora sa leinarom je tvoja, srce, leina je tvoja. I Benetova." "Mislim da se tebi Benet mnogo vie svia nego to si ti spreman da prizna. Mislim da te on uzbuuje." "Ne moe da ustanovi da li sam peder ili nisam", ree, cerei se. "Smem da se kladim da jesi."

"Misli ta god hoe, srce. Bilo ta to. e te spreiti da stvarno uiva u ivotu. Bilo ta to e ti omoguiti da i dalje pati. Poznajem ja dobro tvoj tip. Prokleti jevrejski mazohista. U stvari, meni se prilino svia Benet, samo to je on opet prokleti kineski mazohist. I za njega bi bilo prilino dobro da zbrie bez njega. To bi moda moglo da mu pokae da ne moe tako da nastavi da ivi, patei sve vreme i prizivajui Frojda za svedoka." "Ako zbriem, izgubiu ga." "Samo ako on nije vredan toga da ga ima." "Zato to kae?" "To je vie nego oigledno. Ako on zbrie, znai da i nije za tebe. A ako te primi natrag, bie to na novoj osnovi. Nee vie biti puzanja pred nogama. Nee vie biti manipulisanja jednog drugim stalnim korienjem krivice. Nita ne moe da izgubi. A u meuvremenu, nas dvoje emo sjajno da se zabavljamo." Pretvarala sam se pred Adrijanom da to za mene nije nikakav izazov, ali, u stvari, bila sam zaintrigirana. Maksimalno. Kad sam razmislila o svemu, shvatila sam da Benet o ivotu zna sve izuzev toga da radost treba da bude deo ivota. Za njega je ivot bio duga bolest koja treba da se leci psihoanalizom. Moda i neete uspeti da se izleite, ali posle nekog vremena ionako ete umreti. Strane kaua e se podii oko vas i napravie se mrtvaki sanduk, a est psihoanalitiara odevenih u crno odnee vas i nad otvorenim grobom prosipae svoj argon. Benet je znao sve o parcijalnim objektima i potpunim objektima, o Edipu i Elektri, strahu od kole i klaustrofobiji, impotenciji i frigidnosti, oceubistvu i materoubistvu, zavisti zbog penisa i zavisti zbog materice, o proraivanju i slobodnim asocijacijama, tugovanju i melanholiji, o intrapsihikom konfliktu i ekstrapsihikom konfliktu, nosologiji21 i etiologiji, o senilnoj demenciji i demenciji prekoks, o projekciji i introjekciji, samoanalizi i grupnoj terapiji, formiranju simptoma i egzaserbaciji simptoma, o stanjima amnezije i fuga stanjima, patolokom plau i smejanju u snu, nesanici i preteranom spavanju, neurozama i psihozama, i toliko toga da bi vam na nos ve izlazilo njegovo znanje, ali ini se da nita nije znao o smehu i alama, o zezanju i igrama reci, o grljenju i ljubljenju, pevanju i igranju - o svim onim stvarima, ukratko reeno, koje ivot ine vrednim ivljenja. Kao da moete da privolite ivot da bude srean kroz psihoanalizu. Adrijan je umeo Nauka o bolestima. - Priw. prev. da se smeje, a u tom trenutku bila sam spremna da prodam i duu za to. Osmeh. Ko je ono rekao da je osmeh tajna ivota? Adrijan je imao mangupski osmeh. I ja sam se smejala sve vreme. Kad smo bili zajedno, ose-ali smo da bismo mogli da savladamo bilo ta samo smehom. "Mora da se odvoji od njega", rekao je Benet, "i mora ponovo da se podvrgne terapiji psihoanalize. On ne deluje dobro na tebe." "U pravu si", rekla sam. ta sam ja to upravo rekla? U pravu si, u pravu si, u pravu si. Benet je bio u pravu, a i Adrijan je takoe bio u pravu. Ja sam se oduvek sviala mukarcima zato to se uvek slaem s njima. Ne samo na recima. A u trenutku kad im govorim da se slaem, ja zaista tako i mislim. "Vraamo se u Njujork im se Kongres zavri." "O. K.", rekla sam, mislei tako. Pogledala sam Beneta i pomislila kako ga zaista dobro poznajem. Bio je ozbiljan i trezven i to toliko da je ponekad mogao da dovede oveka do ludila, ali i to je bilo ono to sam kod njega volela. Njegova apsolutna zavisnost. Njegovo verovanje da je ivot zagonetka koja se, u krajnjoj liniji, moe odgonetnuti kroz naporan rad i reenost. Delila sam s njim to njegovo uverenje isto onoliko koliko sam s Adrijanom delila smeh. Volela sam Beneta i to sam dobro znala. Znala sam da je moje mesto u ivotu uz njega, ne uz Adrijana. Pa ta me je, onda, toliko jako vuklo da ga napustim i zbriem s Adrijanom? Zato su Adrijanovi argumenti prodirali do same sri mojih kostiju?

"Mogla si da ima ljubavnu vezu, a da ja za nju i ne znam", rekao je. "Dao sam ti mnogo slobode." "Znam." Oborila sam glavu. "Ti si to stvarno uinila za moje dobro, zar ne? Mora da si bila strano ljuta na mene." "On je ionako uglavnom impotentan", rekla sam. Sad sam ih obojicu izdala. Ispriala sam Adrijanu Benetove tajne. A Benetu Adrijanove. Prenosila sam prie jednoga drugome. Od svih nas najvie sam samu sebe izdala. Pokazala sam se izdajicom, to i jesam bila. Zar ja uopte nemam oseanje lojalnosti? Poelela sam da umrem. Smrt je bila jedina odgovarajua kazna za izdajice. "Tako sam neto i mislio - ili je impotentan, ili je homoseksualac. U svakom sluaju, kristalno je jasno da mrzi ene." "Kako zna?" "uo sam od tebe." "Benete, da li zna da te volim?" "Da, a to samo pogorava stvar." Stajali smo gledajui jedno drugog. "Ponekad sam tako umorna od toga to sve vreme moram da budem ozbiljna. elim da se smejem. elim da se zabavljam." "Pogaam da ta moja ozbiljnost mora, na kraju krajeva, svakoga da otera od mene", rekao je tuno. Zatim je nabrojao sve devojke koje je od njega oterala ta njegova ozbiljnost. Sve sam ih znala po imenu. Zagrlila sam ga. "Mogla sam da imam bezbroj ljubavnih avantura, a da ti o tome nita ne zna, znam puno ena koje to rade ..." U stvari, poznavala sam samo tri koje su od toga napravile stalnu naviku. "Ali, to bi bilo jo gore, na neki nain. Da vodim tajni ivot, i da se vraam kui tebi, kao da se nita nije dogodilo. To bi bilo jo tee podneti. U najmanju ruku, ja to ne bih mogla da podnesem." "Moda je trebalo da shvatim koliko si se oseala usamljena", rekao je. "Moda je to bila moja greka." A onda smo vodili ljubav. Nisam zamiljala da je Benet bio neko drugi, bio je Benet. Nisam ni morala da zamiljam bilo ta. Benet je bio onaj kojeg sam elela. Nije bio u pravu, razmiljala sam kasnije. Taj brak je bio moj neuspeh. Da sam ga dovoljno volela, izleila bih tu njegovu tugu, umesto to sam pustila da i mene potopi, tako da sam zaelela da pobegnem. "Nema nieg teeg od braka", rekla sam. "Ja stvarno mislim da sam te svojim postupcima doveo do toga da tako misli", rekao je. Zaspali smo "To to je tako pun prokletog razumevanja, samo me, na neki nain, nagoni na to da se oseam jo gore. Isuse, stvarno se oseam krivom!" "Pa, ta jo ima novo?" upita Adrijan. Bili smo pronali novi bazen za plivanje u Grincingu, mali, draesni bazen, sa relativno malo debelih Nemaca. Sedeli smo na ivici bazena i pili pivo. "Jesam li ja dosadna? Da li se ponavljam?" Retorika pitanja. "Da", ree Adrijan, "ali ja volim da mi ti dosauje. To je zabavnije nego da me neko drugi zabavlja." "Meni se svia kako nas dvoje razgovaramo. Nikada se ne trudim da te impresioniram. Jednostavno ti kaem ono to mislim." "To je la. Upravo jue si mi ispriala bajku o tome kako sam veliki tuca, a ja se uopte nisam pokazao takvim." "U pravu si." To je bilo brzo.

"Ali, znam ta hoe da kae. Mi lepo razgovaramo. Bez gnjavaa i zanovetanja. Ester zapada u te svoje duge periode sumornog utanja i ja nikada ne znam ta misli. Ti si otvorena. Sve vreme protivurei sama sebi, ali meni se ba to svia. To je ljudski." "I Benet ima svoje duge periode utanja. Gotovo da bih vie volela da i on protivurei samom sebi, ali on je suvie savren. On nikada nee neto da izjavi dokle god nije sasvim siguran da je to tako. Tako ne moe da se ivi - stalno pokuavajui da bude definitivan - smrt je definitivna." "Hajde malo da plivamo", ree Adrijan. "Zato si bila tako ljuta na mene?" upitao me je Benet kasnije te veeri. "Zato to sam oseala da postupa sa mnom kao s nekim predmetom koji je tvoje vlasnitvo. Zato to si mi rekao da nisi raspoloen da se uivljava u moje probleme. Zato to nikada nisi rekao da me voli. Zato to nikada nee dole da me" ljubi. Zato to si mene krivio za to to se ne osea srenim. Zato to si zapadao u te svoje duge periode utanja, a nikada mi nisi dozvoljavao da te teim. Zato to si vreao moje prijatelje. Zato to si se izolovao bilo od kakvih ljudskih kontakata. Zato to si u meni izazvao oseanje da se guim do smrti." "Guila te je tvoja majka, ne ja. Ja sam ti davao svu slobodu koju si elela." "To je kontradikcija. Osoba nije slobodna ako sloboda treba da joj bude ,data Ko si ti da meni ,daje" slobodu?" "Pokai mi jednu osobu koja je potpuno slobodna. Ko? Da li takav ovek uopte postoji? Tvoji roditelji su te guili - ne ja! Ti uvek krivi mene za ono to ti je uinila roena majka." "Kad god te bilo na koji nain kritikujem, ti mi odgovori nekom novom psihoanalitiarskom interpretacijom. Uvek je to neto u vezi sa mojom majkom, ili mojim ocem - nikada neto to je izmeu nas dvoje. Zar ne bismo mogli da se zadrimo na tome to je medu nama?" "Voleo bih da to moe tako da bude. Ali, ne moe. Ti uvek oivljava svoje detinjstvo, priznavala ti to ili ne -- ta, do avola, misli da radi s tim Adrijanom Gudlavom? On izgleda tano kao tvoj otac - ili to moda nisi zapazila." "Nisam primetila. On nimalo ne lii na mog oca." Benet dune kroz nos. "Zasmejava me." "Sluaj - neu s tobom da se svaam oko toga da li on lii ili ne lii na mog oca, ali to je prvi prokleti put da si uopte pokazao neko interesovanje za mene ili da si se ponaao kao da me voli. Dakle, treba da se pojebem s nekim pred tvojim oima pa da bude tako, inae, briga tebe za mene. To je prilino smeno, zar ne? Zar ti tvoja psihoanalitiar-ska teorija nita ne govori o tome? Moda je sad u pitanju tvoj edipovski problem. Moda sam ja tvoja majka, a Adrijan lii na tvoga oca. Zato svi ne sedne-mo i grupno, pipajui u mraku, razmotrimo taj problem? U stvari, mislim da se Adrijan zaljubio u tebe. Ja sam samo neko ko vas tu spaja. On, u stvari, eli tebe." "To me uopte ne bi iznenadilo. Rekao sam ti da mislim da je peder." "Zato ne bismo spavali svi zajedno, pa da ustanovimo u emu je stvar?" "Ne, hvala. Ali, nemoj da te ja spreavam, ako je to ono to eli." "I nee." "Hajde, samo napred", vrisnuo je Benet sa vie strasti nego to sam ikada ranije imala prilike da primetim kod njega. "Zbrii s njim! Nikada vie nita ozbiljno u ivotu nee uiniti. Ja sam jedina osoba u tvom ivotu koja je toliko dugo mogla da te uva od propasti - ali, samo napred, odlazi! Tako e estoko sama sebe da zajebe da vie nikada nee biti sposobna da uini neto vredno spomena." "Kako moe da oekuje da e imati bilo o emu interesantnom da pie, ako se toliko boji novih iskustava?" upitao je Adrijan. Upravo sam mu bila rekla da neu da idem s njim, ve da sam odluila da se, sa Benetom, vratim kui. Sedeli smo u Adrijanovom "trijumfu", parkiranom u jednoj sporednoj.ulici, u blizini Univerziteta. Benet je bio na sastanku posveenom "Agresiji u velikim grupama.

"Ja se stalno bacam u nova iskustva. U tome i jeste nevolja." "Sranje. Ti si preplaena mala princeza. Ja ti ponudim iskustvo, koje bi stvarno moglo da te promeni, iskustvo o kojem bi stvarno mogla da pie, a ti pobegne. Natrag Benetu i Mjujorku. Natrag u svoj sigurni, tesni brani sobiak. Hriste - srean sam to vie nisam u braku, ako je ovo ono u ta on vodi. Mislio sam da ima petlje. Poto sam proitao sve tvoje ,senzualne i erotske" pesme - pod znacima navoda - mislio sam o tebi da si bolja nego to se sad prikazuje." Dobacio mi je pogled pun gaenja. "Kad bih sve svoje vreme provodila kao senzualna i erotina, bila bih previe umorna da o tome jo i piem", rekla sam moleivo. "Neiskrena si", rekao je, "totalno izvetaena. Nikada nee imati nita to je vredno panje da o njemu pie, ako ne odraste. Hrabrost je prvi princip. A ti si swa prestraena." "Nemoj da me prisiljava." "Ko te prisiljava? Ja samo otvoreno razgovaram s tobom. Kurac moj e da naui o pisanju, ako ne naui da bude hrabra." "A ta pa ti, do avola, zna o tome?" "Znam da sam proitao neke tvoje radove i da ti u njih unosi mrvice i komadie sebe. Ukoliko ne bude pazila, postae feti za sve mogue frustrirane tipove. Svi ludi ovoga sveta pae ti u naruje." "To se u izvesnoj meri ve i dogodilo. Moje pesme jesu prava vena lovita za sve umove koji su izgubili ravnoteu." Bio je to moj plagijat Dojsa, ali Adrijan, nepismen kakav je bio, to nije mogao da zna. Prvih meseci posle objavljivanja moje prve knjige primala sam puno bizarnih telefonskih poziva i pisama od mukaraca koji su pretpostavljah da ja radim sve ono o emu piem i da to inim sa svakim, svuda. Odjednom sam postala javna svojina u malom. Bilo je to neobino oseanje. U izvesnom smislu, vi i piete da biste zaveli svet, a onda kada se to dogodi, ponete da se oseate kurvom. Razlika izmeu vaeg linog ivota i onoga to piete, ostaje i dalje nepromenjena. A ljudi zavedeni vaim pisanjem, obino su zavedeni iz sasvim pogrenih razloga. Ili su to moda ba pravi razlozi? Da li svi luaci ovog sveta stvarno imaju va broj? I ne samo va broj telefona. "Mislio sam da je ovo meu nama neto stvarno lepo", rekao je Adrijan, "ali sad je sve svreno, jer si ti tako prokleto zaplaena. Stvarno si me razoarala .. . Uostalom, nee biti prvi put da me je neka ena razoarala. Onog prvog dana, kad sam te video kako se svaa pred stolom za prijavljivanje uesnika, pomislio sam: ovo je stvarno sjajna ena - pravi borac. Ona se ne predaje tako lako u ivotu. Ali, pogreio sam. Ti nisi avanturistkinja. Ti si princeza. Oprosti mi to sam pokuao da unesem nemir u tvoj sigurni mali brak." On upal motor i pokrete automobil, kao da bi time hteo da da poseban naglasak svojim recima. "Jebi se, Adrijane." Bilo je to bez veze, ali jedino sam toga mogla da se setim da mu kaem. "Pusti ti mene - idi kui i jebi se sama. Vrati se svom sigurnom ivotu male, burujske domaice koja u svom slobodnom vremenu i pie." Od svega to mi je rekao, to je bilo najgrublje. "A ta ti misli da si - siguran, mali, burujski doktor koji se u svoje slobodno vreme igra egzistencijalizma?" Gotovo sam vikala. "Hajde, samo izvoli, vriti, meni to ni najmanje ne smeta, duo. Ja tebi ne moram da podnosim raune o svom ivotu. Veoma dobro znam ta radim. Ti si ta koja je prokleto neodluna. Ti si ta koja ne moe da odlui da li da bude Izadora Dankan, Zelda Ficderald ili Mardori Morningstar." I tako je besno pritisnuo papuicu gasa da je motor dramatino zaurlao. "Odvezi me kui", rekla sam. "Vrlo rado, samo budi dobra pa mi reci gde je to." Sedeli smo utke neko vreme. Adrijan je neprekidno pritiskivao papuicu gasa, ali nije ni pokuavao da pokrene kola, a ja sam sedela razdirana parom demona. Hou li zaista biti samo

domaica koja pie u slobodnom vremenu? Da li je to moja sudbina? Hou li i dalje da proputam avanture koje mi ivot ponudi? Hou li i dalje da ivim ivotom koji je ista la? Ili u, makar jedan jedini put, uiniti da se moja matanja i moj ivot sjedine? "A ta ako se predomislim?" upitala sam. "Kasno je. Ve si sve pokvarila. Nikada vie nee biti kao pre. Poteno govorei, vie ne znam da li elim da te povedem sa sobom." "Ti si stvarno nezgodan ovek, zna li? Trenutak neodlunosti i ti me ve otpie. Oekuje da napustim sve - svoj ivot, svog mua, svoj rad - bez i trunke oklevanja i da tek tako poem za tobom po Evropi, upravljajui se po nekoj nedopeenoj leingovskoj ideji o iskustvu i avanturi. Barem da me voli. .." "Ne meaj ljubav u sve to, time e sve jo vie da pokvari. To je najbezveznije od svega to sam ikad uo. Kakve blage veze ljubav ima s tim?" "Ima mnogo." "Sranje. Ti kae ljubav - ali misli na sigurnost. E, pa takva stvar kao to je ta tvoja sigurnost ne postoji. ak i ako se vrati kui svom sigurnom malom muiu - niko ne moe da ti garantuje da on sutra nee da se srui mrtav od srane kapi, ili da zbrie s nekom drugom ribom ili da prosto nee da prestane da te voli. Moe li da prorekne budunost? Moe li da predvidi sudbinu? Zato misli da je tvoja sigurnost tako sigurna? Ono to je jedino sigurno, jeste to da, ako propusti da prozivi ovo iskustvo, nikada ti se vie nee pruiti druga prilika. Smrt je definitivna, kao to si i sama to jue rekla." "Mislila sam da me uopte ne slua." "Eto koliko ti malo zna." Zurio je u volan. "Adrijane, u svemu si u pravu, izuzev u onome o ljubavi. Ljubav jeste veoma vana. Vano je to to me Benet voli i to me ti ne voli." "A koga ti voli? Jesi li ikada uinila i najmanji pokuaj da razmisli o tome? Ili je u pitanju samo koga moe da iskoriava i s kim moe da manipulie? Ili je tu re o tome ko ti daje vie? Nije li, u krajnjoj liniji, tu u pitanju ipak novac?" "Ne seri." "Ama nemoj? Ponekad mislim da je problem u tome to ti zna da sam siromaan, da elim da piem knjige i da me ba boli za karijeru lekara - za razliku od tvojih bogatih amerikih doktora." "Naprotiv, tvoje siromatvo odgovara mom izopaenom snobizmu. Svia mi se tvoje siromatvo. Osim toga, ako bude uspean kao stari Roni Leing, sigurno nee biti siromaan. Daleko e ti da dogura, moj mome. Psihopatama to uvek polazi za rukom." "Sad mi zvui kao da citira Beneta." "Mi se nesumnjivo slaemo da si ti psihopata." "Mi, mi, mi - to samozadovoljno efovsko ,mi". Gospode - mora da je strano ugodno iveti u dosadnom braku i koristiti to efovsko mi. Ali, pogoduje li to umetnosti? Ne umrtvljuje li oveka sva ta ugodnost? Nije li krajnje vreme da promeni nain ivota?" "Jago - to si ti. Ili zmija u Rajskom vrtu." "Ako je ono to ti ima raj - ja sam zahvalan Bogu to takvo iskustvo nikada nisam stekao." "Moram sad da se vratim." "Gde da se vrati?" "U raj, u moju ugodnu malu branu dosadu, u moju efovsku mnoinu, u moje mrtvilo. Sve mi je to potrebno kao narkomanu fiks." "Upravo onako kako sam ti i ja potreban, kao fiks, kad ti dosadi Benet." "uj - i sam si rekao - svreno je." "I jeste."

"E pa, onda, odvezi me natrag u hotel. Benet e skoro da se vrati. Ne bih htela opet da zakasnim. Upravo je sasluao referat o temi ,Agresija u velikim grupama". Moda bi mogao da mi da neke ideje." "Mi smo mala grupa." "Tano, ali nikad se ne zna." "Ti bi stvarno volela da te tako istaba da se usere od batina, zar ne? Onda bi se oseala pravom muenicom." "Moda." Imitirala sam Adrijanovu hladnokrvnost. To ga je dovodilo do besa. "uj - hajde da priredimo grupno zadovoljstvo - ti i ja i Benet. Mogli bismo kolima da proputujerno preko itavog Kontinenta a trosis." "Ja prihvatam, ali morae da ubedi i njega. A to nee biti lako. On je samo jedan burujski doktor, oenjen malom domaicom koja u slobodno vreme pie. On nije svinger - kao ti. A sada me, molim te, odvezi u hotel." Ovoga puta je stvarno ubacio menja u brzinu i krenuo. Poelo je nae poznato krivudanje kroz sporedne ulice Bea, i ponovo smo zalutali pri svakom skretanju. Posle desetak minuta takve vonje opet smo se oboje smejali, odobrovoljeni. Oboje smo bili nespretni, a ta injenica je nepogreivo delovala, tako da smo svaki put, ustanovivi to, bivali oduevljeni jedno drugim. Naravno, to nije moglo dugo da potraje, ali u tim trenucima bili smo opijeni. Adrijan zaustavi automobil i nae se prema meni da me poljubi. "Hajde da se ne vraamo - hajde da provedemo no zajedno", ree Adrijan. Polemisala sam sama sa sobom. Sta sam ja to - neka preplaena domaica? Utroje franc. - Prim. prev. "O. K.", rekla sam i istog trenutka zaalila to sam to izgovorila. Ali, konano, kakve veze moe da ima ta jedna no? Ja se ionako vraam u Njujork, sa Benetom. Vee koje je zatim usledilo, bilo je jo jedan od onih maglovitih dogaaja iz snova. Poeli smo tako to smo pili u jednoj od radnikih kafanica u nekoj od pobonih uRcaTroje vode od Ringtrase, ljubili smo se i ljubili izmeu gutljaja piva, a pivo smo prenosili od njegovih usta do mojih, od mojih do njegovih, zatim smo veoma zainteresovano sluali neku staru alkoholiarku kako kritikuje trokove amerikog vasionskog programa i tvrdi da bi taj novac trebalo da troe na Zemlji za izgradnju krematorijuma?, umesto da ga trae na Mesecu, a onda smo veerali cmaui se sve vreme u bati jednog restorana, hranili jedno drugo sa Leberknodel i Bauemschnit-zestrasnim ugrizima, i veoma pijani smo se vratili u Adrijanov pansion, gde smo prvi put vodili ljubav onako kako treba. "Mislim da bih te voleo", rekao mi je dok me je tucao, "kad bih verovao u ljubav." U pono sam se iznenada setila Beneta koji je ve est asova ekao u hotelu, ustala sam iz kreveta, sila dole do javnog telefona, pozajmila dva ilinga od pospanog portira i pozvala ga telefonom. Nije bio u sobi. Ostavila sam mu okrutnu poruku koja je glasila: "Vidimo se ujutru" i zamolila telefonistu na centrali da zabelei moj broj telefona i adresu. Zatim sam se vratila u krevet u kojem je Adrijan hrkao kao svinja. Leala sam otprilike jedan sat budna i zlovoljna, sluala Adrijana kako hre, mrzela sebe zbog never-stva, i nesposobna da se dovoljno opustim da bih zaspala. U jedan sat ujutru otvorila su se vrata i Benet je uleteo u sobu. im sam ga ugledala, znala sam da e oboje da nas ukoka. U dubini srca bilo mi je milo - zasluila sam da me ubije. A i Adrijan. Umesto toga, Benet se svukao i estoko me potucao upravo tu, na pomonom krevetu koji je stajao tik uz Adrijanov krevet. Usred te bizarne predstave Adrijan se probudio i posmatrao, pri emu su mu se oi caklile kao u nekog strasnog ljubitelja boksa dok posmatra neku posebnu sadistiku borbu. Kad je Benet svrio i dok je bez daha jo leao na meni, Adrijan se nagnuo i poeo da ga miluje po leima. Benet niim nije pokazao da se protivi. Isprepleteni i oznojeni, nas troje smo konano zaspali.

Ove dogaaje sam ispriala to sam mogla jednostavnije, jer nita od onoga to bih mogla da kaem da bih ih ulepala, ne bi moglo da ih uini jo okantnijim. itava epizoda bila je bez reci - kao da smo nas troje izvodili neku pantomimu i kao da je svako od nas godinama uvebavao svoju ulogu sve dok mu ona nije postala druga priroda. Mi smo jednostavno izvodili pokrete koji su imali neko znaenje, a koje smo u mati izveli bezbroj puta. itava ta epizoda - od mog ostavljanja adrese telefonisti na centrali do Adrijanovog milovanja Benetovih divnih tamnih lea - bila je neizbena poput grke tragedije - ili lutkarske igre sa lutkama Pan i Dudi. Seam se nekih detalja: Adrijanovo itavo hrkanje, besno Benetovo lice kad je uleteo u sobu i munjevito, odmah zatim, u mene, nas troje kako spavamo isprepleteni, svako u svaijem naruju, veliki komarac koji se hrani naom izmeanom krvlju i koji me budi svojim ujedima im zaspim. U plavkasto praskozorje probudila sam se i ustanovila da sam se u snu prevrnula na stranu i smrskala ga. Na aravu je od toga ostala krvava Rorahova mrlja, poput mrlje od menstruacije neke siune ene. Ujutru smo se svi odrekli jedno drugog. Nita se nije dogodilo. Bio je to san. Sili smo niz barokno stepenite kao da smo svako za sebe stanari pansio na koji se prvi put sreu na tom zavojitom stepenitu. Pet engleskih i francuskih uesnika Kongresa dorukovalo je u sali u prizemlju. Svi oni, kao jedan, okrenuli su glave i zurili. Pozdravila sam ih moda preterano srdano - naroito Rubena Finkela, crvenokosog, brkatog engleskog uesnika koji je imao uasan kokni naglasak. Gledajui nas svojim pohotljivim pogledom, kao u Hamberta Hamberta, bezbroj puta je iznenadio Adrijana i mene na bazenima i u kafanicama; esto sam pomiljala da nas prati dvogledom. "Zdravo, Rubene", rekla sam. Adrijan se pridruio pozdravima, ali Benet nije nita rekao. Produio je pravo kao da je u transu. Adrijan je krenuo za njim. Za trenutak pomislih da se, moda, neto vie desilo noas izmeu dvojice mukaraca, ali sam brzo tu misao odagnala od sebe. Zato? Adrijan se ponudio da nas odveze do naeg hotela. Benet je kruto odbio ponudu. Ali, kad nismo uspeli da dobijemo taksi, Benet je konano popustio - ne potrudivi se da bude toliko ljubazan pa da uputi neku re ili klimne glavom u pravcu Adrijana. Adrijan je samo slegnuo ramenima i seo za volan. Ja sam se sklupcala pozadi na pomonom seditu koje kao da je predvieno za patuljke. Ovoga puta Benet je govorio kuda da idemo i nismo se izgubili. Za sve vreme vonje vladala je jeziva tiina meu nama, bila je prekidana samo Benetovim uputstvima. Zeiela sam da govorim. Zajedno smo proiveli neto znaajno i nije imalo nikakvog smisla pretvarati se da se to nije desilo. To bi mogao da bude poetak nekog razumevanja meu nama, ali umesto da to iskoristi, Benet je to tvdoglavo odbacivao. I Adrijan nije bio od velike pomoi. Sve te njegove prie o psihoanalizi i samoanalizi bile su isto sranje. Suoeni sa stvarnim incidentom u vlastitom ivotu, nisu sposobni o njemu ni da porazgovaraju. Lepo je to izigravati nekog psihoanalitiarskog voajera i secirati tue homoseksualne udnje, neije tue edipovske trouglove, neiju tuu preljubu, ali oi u oi sa tim stvarima u vlastitom ivotu, oni su ostajali bez reci. Obojica su gledali pravo ispred sebe poput sijamskih blizanaca, spojeni u nekoj bitnoj, ali nevidljivoj taki na vratu. Krvna braa. A ja sestra koja ih je upropastila. ena koja je dovela do njihovog pada. Pandora i njena kutija zla. PANDORINA KUTIJA ILI MOJE DVE MAJKE ena jeste njena majka. To je ono glavno. En SekstonNaravno, sve je to poelo s mojom majkom. Moja majka: Dudit Stolof Vajt, takode poznata i kao Dud. Nimalo mrana. Ali, nije lako opisati je na papiru. Moja ljubav prema njoj i moja mrnja prema njoj tako su zbunjujuce isprepletane da je jedva vidim. Nikada ne znam ko je ko. Ona je ja i ja sam ona, i mi smo obe zajedno. Pupana vrpca koja

nas vezuje nije nikada bila preseena tako da se zagnoji-la, istrulila i pocrnela. Ba taj intenzitet potrebe jedne za drugom uinio je da se odriemo jedna druge. Htele bismo jedna drugu da proderemo. Htele bismo jedna drugu da uguimo ljubavlju. Htele bismo vritei da pobegnemo jedna od druge, u paninom strahu, pre nego to se bilo ta od toga dogodi. Kad razmiljam o svojoj majci, ja zavidim Aleksanderu Portnoju. Kad bih barem imala pravu jevrejsku majku - koja lako moe da se svrsta i odloi - pravo knjievno blago. Uvek zavidim knjievnicima na njihovim roacima; Nabokovu i Louelu i Tuiju na njihovim ormarima punim elegantnih, aristokratskih kostura, Rotu i Belouu i Fridmanu na njihovim pop roditeljima, lepljivim kao vino za jevrejski praznik Pasha, masnim kao supa s knedlama od macesa. Moja majka je mirisala na Joy i Diorissimo, i nije se mnogo bavila kuvanjem. Kad pokuam da proanaliziram do sri sve ono emu me je ona nauila o ivotu, sve se svede na ovo: 1. Iznad svega, nikada ne budi obina. 2. Svet je mesto puno grabljivaca: jedi bre! "Obian" bila je najvea uvreda koju je ona mogla da smisli bilo za ta. Seam se kako me je vodila u kupovinu, i onog njenog prezrivog pogleda kojim bi zamrznula prodavaice kod Saksa kad bi joj napomenule da je neka haljina, ili par cipela "vrlo popularan model - prodali smo ve pedeset komada ove nedelje". Samo to joj je bilo potrebno da uje. "Ne", rekla bi, "to nas ne interesuje. Nemate li neto to je malo neobinije?" I onda bi prodavaica iznela sve one udne boje koje niko drugi ne bi kupio - robu koja bi zavrila na rasprodaji da nije bilo moje majke. A posle bismo se ona i ja estoko posvaale zbog toga to sam ja isto tako strasno elela da budem obina koliko je ona udela da bude neobina. "Ne mogu da podnesem tu frizuru" rekla mi je kad sam sa Pijom otila frizeru i vratila se sa "pa" frizurom, koju sam nala u asopisu Sedamnaest}, "tako je obina." Ne runa. Ne da mi loe stoji. Samo obina. Obinost je bila kuga od koje je trebalo da se branite na svaki mogui nain. Izbegavali ste je, recimo, estim preureivanjem stana. U stvari, moja majka je mislila da su svi strunjaci za unutranje ureenje kao i modni kreatori i kreatori galanterije u Americi organizovani u pijunsku mreu kako bi mogli da saznaju njene najnovije ideje o ureenju stana, ili o odei, koje bi posle odjednom popularisali u javnosti. A ona je zaista imala neko neobjanjivo predosecanje za ono to e ubrzo postati moda ili sam ja to samo uobraavala, onako opinjena njenim armom. itavu kuu je uredila u boji starog zlata neposredno pre nego to je staro zlato postalo najpopularnija boja za draperije i prostirke i za materijal za tapaciranje nametaja. A onda je vikala da su svi "pokrali" njene ideje. U predvorju je postavila panske porculanske podr" ploice pre nego to je to postalo glavni tos "svu-yentas na zapadnoj strani Centralnog parka" - iz ijeg drutva se ona tako briljivo iskljuivala. Donela je bele krznene prostirke iz Grke i posle toga sve trgovine u gradu su poele da ih uvoze. Otkrila je svenjake sa cvetovima iskovane od gvozda za kupatila pre svih tih "pederastih dekoratera" - kako ih je ona prezrivo nazivala. Na krevetima je imala bakarne ramove koji su spadali u antiku, a na prozorima roletne koje su bile u tonu sa tapetama na zidovima, i roe i crvene pekire u kupatilima u vreme kad su roe i crvena boja smatrane za avangardnu kombinaciju. Njen strah od obinosti najvie je dolazio do izraaja u njenoj odei. Kad smo nas etiri dovoljno odrasle, ona i moj otac esto su poslovno putovali, a ona je, gde god je stigla, kupovala neobine odevne predmete. Za odlazak u pozorite oblaila je kinesku svilenu piamu, na none prste bi, pre nego to bi obula sandale, stavljala prstenje sa Balija, i nosila je siune Bude od zada ugraene u minue koje su joj zveckale na uima. Po kii je nosila suncobran od uvotenog pirinanog papira i toreadorske panta-lone saivene od japanskih tapiserija. U jednom trenutku, u vreme mog puberteta, shvatila sam da ona vie voli da izgleda nastrano i runo nego obino i lepo.

I esto je i uspevala u tome. Bila je visoka, veoma mrava ena, visokih jagodica i duge, crvene kose, a njeni udni kostimi i preterivanje sa minkom, ponekad su joj davali izgled arlsa Adamsa. Prirodno, ja sam eznula za platinasto-plavom mamom odevenom u vizon, koja igra brid, ili bar za bucmastom brinetom koja bi kao moja mama bila lan Drutva roditelja i nastavnika, koja bi nosila naoari s arlekinskim ramom i model cipela koji je lansirao Crveni krst. "Obuci, molim te, neto drugo!" molila sam je dok je za odlazak na roditeljski sastanak oblaila svoje toreadorske pantalone saivene od tapiserija, Puijevu ruiastu svilenu majicu i meksiki pono. U mojim seanjima sigurno ima preterivanja - ali iz njih moe da se stekne jedna opta slika. Ja sam bila u sedmom razredu i na vrhuncu strasti za obinim stvarima. "ta to nije u redu s ovim to ja oblaim?" A ta je pa bilo u redu! Zavukla sam se u njenu ostavu za odelo, uzaludno tragajui za neim to bi bilo obino. Kecelja! Penjoar! Komplet od dempera i bluze od angore! Neto to pristaje majci iz reklame sa Beti Kroker, Majci sa velikim slovom M. Garderoba je mirisala na Joy i naftalin. Bilo je tu kratkih pelerina od plia, perjanih boa i konih pantalona, astekih lanenih kaftana i japanskih kimona od svile i irskih enskih akira od tvida, ali nije bilo apsolutno niega nalik na komplet od dempera i bluze od angore. "Ja bih samo elela da obue neto manje upadljivo", rekla sam pogrueno, "neto zbog ega ljudi nee da blenu u tebe." Pogledala me je smrknuto i uspravila se u svoj svojoj visini od metar i sedamdeset sedam santimetara. "Ti se stidi svoje roene majke? Ako je to istina, Izadora, ja te alim. Istinski te saaljevam. Nema nieg dobrog u tome to je neko obian. Ljudi te ne cene zbog toga. Prema najnovijim saznanjima, ljudi slede one koji su drugaiji, koji imaju poverenja u vlastiti ukus, one koji nisu ovce. Videe i sama. Nita se ne dobija preputanjem pritiscima grupne vulgarnosti. . ." I krenule smo u kolu taksijem, za nama se vukao miris parfema Joy, a meksike rese su, figurativno reeno, leprale na vetru. Kad razmiljam o svoj toj energiji, o svoj toj pogreno usmerenoj umetnikoj agresivnosti koju je moja majka kanalisala u strast za ekstravagantnom odeom i novim shemama u domenu ureenja kue, poelim da je, umesto to je bila takva, napravila uspenu slikarsku karijeru. Tri generacije propalih umetnika: moj deda koji je jebavao modele i proklinjao Pikasa, a tvrdoglavo slikao u stilu Rembranta; moja majka koja je poeziju i slikarstvo zamenila upadljivom odeom i manijom preureivanja kue; moja sestra Rendi koja je prihvatila trudnou kao da je to neka nova umetnost forme koju je sama stvorila a Leila i Kloe su je sledile kao posluni aii. Nema nieg goreg od neuspelog umetnika. Energija je jo uvek tu, ali kako nema gde da izbije, ona implodira u umetniku u ogromni, crni prde besa koji zadimi sve unutranje prozore due. Uspeni umetnici su esto grozni, ali ne postoji niko okrutniji niti sujetniji od neuspelog umetnika. Moj deda je, to sam rekla, esto slikao preko platna koje slika moje majka, umesto da izie i kupi novo. Ona se jedno krae vreme preorijentisala na poeziju da bi ga izbegla, ali tada je srela moga oca koji se bavio pisanjem tekstova za lagere i koji je maznja-vao od nje ideje, koristei ih za svoje tekstove. Umetnici su uasni. "Nikada, ali ba nikada nemoj da ima bilo kakvu vezu sa ovekom koji eli da bude umetnik", govorila je moja majka, a ona se u to dobro razumela. Druga interesantna pojedinost jeste to da su i moja majka i moj deda bili skloni da omalovaavaju napore koje ini svaki onaj koji deluje tako kao da uiva u onome ime se bavi, ili koji postie makar i prosean uspeh u tome. Na primer, jedan osrednji prozni pisac ime neu da mu spominjem, koji je igrom sluaja i prijatelj mojih roditelja, napisao je etiri romana, a nijedan se ne istie stilom, nijedan od njih nije postao bestseler, nijedan nije nagraen bilo kakvom nagradom, ali, bez obzira na sve to, on izgleda sasvim zadovoljan

sobom i na koktelima deluje kao da uiva u statusu mudrog oveka od pera, kao i u statusu kunog pisca u nekoj srednjoj koli u Nju Dersiju, ijeg imena nikako ne mogu da se setim. Moda on stvarno voli da pie. Neki nastrani ljudi to vole. "Nije mi jasno odakle uspeva da izvue te svoje romane", rekla bi moja majka, "tako je obian pisac. On nije glup, nije niija budala..." Moja majka nikada ni za koga ne kae da je "inteligentan" ; "nije glup" je ono najvie to e ona naterati sebe da za nekoga prizna "... Ali romani su mu tako obini... a nijedan mu ak ni neke vee pare nije doneo ..." E, tu smo! Jer, dok moja majka tvrdi da ceni originalnost iznad svega, ono to ona stvarno potuje jeste novac i priznanja. tavie, svi njeni komentari na raun drugih umetnika uvek ukljuuju i primedbe o tome kako ona ne razume zato oni toliko uporno nastavljaju da rade ako za to primaju tako skromna priznanja. Ali, da je njen prijatelj pisac romana dobio Pulicerovu nagradu ili Nacionalnu nagradu za najbolje knjievno delo - ili da je prodao roman nekoj filmskoj kompaniji - to bi ve bilo neto. Naravno, ona bi i to omalovaila. Meutim, na licu bi joj se italo potovanje koje bi oseala. S druge strane, skromno bavljenje radom za nju nita ne znai; intimna otkria u dubini due, zadovoljstvo koje donosi rad. Nita. S takvim stavom nije nikakvo udo to se okrenula unutranjem ureenju stana. ta je uzrokovalo njeno interesovanje za avangardu? Mislim da je poela svojevremeno sa mladalakim komunizmom u provincijskom Drutvu studenata likovnih umetnosti, ali vremenom, kako su izobilje i arterioskleroza ovladavali njome i jedno i drugo zajedno, kako to esto biva, ona se preobratila u neku vlastitu vrstu religije sastavljenu od dva dela Roberta Ordrija i jednog dela Konrada Lorenca. Ne verujem da su bilo Ordri bilo Lorenc ikada imali na umu ono stoje ona izvukla u njihovo ime za njih: neku vrstu neohobsijanizma - prema kojem je ivot gadan, opak, surov, i kratak; elja za poloajem i novcem i moi je univerzalna; teritorijalnost - potreba za vlastitim prostorom je nagonska; a sebinost je, stoga, osnovni zakon ivota. "Ne izvri ono to govorim, Izadora; ak i ono to ljudi nazivaju altruizmom nije nita drugo do sebinost pod drugim nazivom." Potpuno mi je jasno kako je sve ovo prepreilo bilo koji put kojim bih mogla da krenem u kreativnom smislu ili u izraavanju bilo kakve pobune. 1. Nisam mogla da budem hipi, jer se moja majka ve oblaila kao hipi a pri tome je verovala u teritorijalnost i univerzalnost rata. 2. Nisam mogla da se bunim protiv jevrejstva, zbog toga to ono kao takvo nije ni postojalo, pa nisam imala protiv ega da se bunim. 3. Nisam mogla da besnim na svoju jevrejsku majku, zbog toga to je problem bio mnogo dublji od jevrejstva ih materinstva. 4. Nisam mogla da budem slikar, jer bi me premazali. 5. Nisam mogla da budem pesnik, jer bi me precrtali. 6. Nisam mogla da budem nita drugo, zbog toga to je to bilo obino. 7. Nisam mogla da budem komunista, jer je moja majka to ve bila. 8. Nisam mogla da budem buntovnik ili, u najmanju ruku, bar izgnanik iz drutva time to sam se udala za Beneta, jer je moja majka zakljuila da to, "u svakom sluaju, bar nije obino". Koje mogunosti, su mi ostale otvorene? U kojem skuenom uglu sam mogla da realizujem ono to tako drsko nazivam svojim ivotom? Oseala sam se u prilinoj meri poput dece iji roditelji pue marihuanu, a ona postanu opasni puritanci. Mogla sam, moda, da krenem u lutanje po Evropi s Adrijanom Gudlavom i da se nikada ne vratim kui u Njujork. A ipak... imam ja i drugu majku. Ona je visoka i tanka, obrazi su joj meki od pamuka, a kada zaronim lice u njenu bundu, dok se vozimo kui, oseam se sigurnom i znam da nikakvo zlo ne moe da mi se dogodi. Ona me ui imenima cvea.

Ona me grli i ljubi dok plaem kad mi neki nevaljali deak sin jednog psihijatra otme moj novi engleski tricikl, i gurne ga nizbrdo da se razbije o ogradu. Sedi sa mnom danima do kasno uvee i slua moje sastave koje sam pisala za kolu i misli da sam ja najvei pisac u istoriji, mada mi je samo osam godina. Ona se smeje mojim alama kao da sam Milton Beri i Gruo Marks i Irvin Kori spojeni u jednu linost. Ona vodi mene i Rendi i Leilu i Kloe na klizanje na zaleeno jezero u Centralnom parku, zajedno sa jo deset naih drugarica i drugova, i dok sve druge majke sede kod kue i igraju brid i alju sluavke po decu, ona nam svima vezuje uzice na klizaljkama smrznutim prstima, i onda navlai klizaljke i kliza s nama, po jezeru, skreui nam panju na opasna mesta tanak led, ui nas da pravimo osmice, i smeje se i pria s nama, dok joj se lice rumeni od mraza. Tako sam ponosna na nju! Rendi i ja se hvaliemo pred naim drugaricama da nam je majka duge talasave kose i krupnih, smeih oiju tako mlada da nikada ne mora da upotrebljava minku. Nije ona neka stara, dandrljiva" ena kao druge majke. Ona nosi dempere sa rol-okovratnikom i skijake pantalone, ba kao i mi. Svoju dugu kosu vezuje plianom vrpcom, ba kao i mi. A mi je ak i ne oslovljavamo sa Majko, zbog toga to je takva lafica. Njoj nema ravne na svetu. Na moj roendan 26. mart, Ovan, Obredne sveanosti prolea, budim se i vidim sobu pretvorenu u cvenjak. Oko mog kreveta nalaze se vaze sa narcisima, perunikama, anemonama. Na podu su gomile poklona, uvijenih u najarenije svilenkaste papire i dekorisanih cvetovima od papira. Ima i uskrnjih jaja koja je moja majka rukom obojila, tako da izgledaju kao da ih je proizveo Faber. Tu su i kutije sa okoladama i jajima od elea "da ti ela ova godina bude slatka", kae ona, grlei me, a tu je, kao uvek, i dinovska roendanska estitka, u akvarelu, na kojoj sam prikazana ja u svem svom sjaju: najlepa devojica na svetu, duga plava kosa, plave oi, a u naruju gomila cvea. Moja majka mi laska, idealizuje me - ili me ona tako stvarno vidi? Srena sam, ali neto me kopka. Ja sam zaista najlepa devojica na svetu za nju, zar ne? Ili nisam? A onda, ta je s mojim sestrama? I zato ponekad toliko jako vie na mene da mi se ini da e od te vike krov da nam se srui na glave? Moja druga majka nikada ne vie i njoj dugujem za sve ono to jesam. Kada mi je bilo trinaest godina, pratila sam je kroz sve umetnike muzeje u Evropi, i njenim oima sam gledala Ternerove oluje i Tiepolova nebesa i Moneove stogove sena i Rodenov kip Balzaka i Botielijevu Primaveru i da Vinijevu Madonu na stenama. Za etrnaesti roendan dobila sam Zbirku pesama Edne Sent Vinsent Milej, za petnaesti E. E. Kamingsa, za esnaesti Vilijema Batlera Jejtsa, za sedamnaesti Emili Dikin-son, a za osamnaesti moja majka i ja vie ne razgovaramo jedna s drugom. Upoznala me je sa oom, sa Kolet, s Orvelom, sa Simon de Bovoar. Vatreno je raspravljala sa mnom o marksizmu dok veeramo. Plaala mi je asove baleta i asove klavira i nedeljne pretplatne karte za koncerte Njujorke filharmonije gde sam se dosaivala i provodila vei deo vremena u enskom klozetu, maui Revlonovim "Blistavim ruiastim prahom" svoje trinaestogodinje usne. Svake subote odlazim u Drutvo studenata likovnih umetnosti, a moja majka paljivo, do detalja kritikuje moje crtee. Prati moj razvoj kao da je njen vlastiti: prvo, moram da nauim modeliranje i crtanje figure ugljenom, zatim da slikam mrtvu prirodu pastelom, a onda konano i slikanje masnim bojama. Kad sam se prijavila za prijemni ispit za Srednju kolu muzikih i likovnih umetnosti, majka se stara oko izbora mojih radova koje u da priloim, vozi me na ispit, i umiruje me dok joj zabrinuto prepriavam svaki deo ispita. Kad ustanovim da elim da postanem lekar, kao i umetnik, ona poinje da mi kupuje knjige o biologiji. Kad ponem da piem poeziju, ona slua svaku moju pesmu i hvali je kao da sam Jejts. Sva moja mladenaka lutanja njoj su divna. Svi moji crtei, estitke, karikature, plakati, slike u ulju, nagoveta-vaju joj moju buduu veliinu. Sigurno, ni jedna devojica nije imala tako odanu majku, majku koja je bila toliko zainteresovana za to da njena devojica postane potpuna linost, da postane, ako to eli, umetnik. Zato sam, onda, toliko besna na nju?

I zato ona na mene tako deluje da se oseam kao da nisam nita drugo nego njena umrljana kopija? Da nikada ni o emu nisam imala svoje miljenje? Da nisam slobodna, da nisam samostalna, da uopte nemam svoj identitet? Moda je seks uzrok mome besu. Moda je seks bio prava Pandorina kutija. Moja majka je verovala u slobodnu ljubav, u igru bez iega na sebi u Boa de Buloni, u igranje na grkim ostrvima, u izvoenje Obrednih sveanosti prolea. Meutim, ipak ona u to nije stvarno verovala, jer zato bi mi, inae, rekla da me mladii nee potovati ako "se ne trudim da stvorim utisak da me je teko dobiti"? I da mladii nee trati za mnom ako ne budem skrivala svoja oseanja", da me mladii nee pozivati telefonom ako uinim "da izgledam jevtino"? Seks. Bila sam uasnuta strahovitom moi koju je imao na mene. Energija, uzbuenje, mo da me natera da se oseam totalno ludom! Pa ta sad? Kako sve to da doivite i uskladite, ako se "trudite da izgledate kao da vas je teko dobiti"? Nikada nisam imala dovoljno hrabrosti da direktno upitam svoju majku. Oseala sam da ona, uprkos svojim boemskim priama, ne voli seks, da je to u osnovi neto to ne treba spominjati. Zato sam se okrenula D. H. Lorensu, i Ljubavi bez straha, i Sazrevanju na ostrvima Samoa. Margaret Mid mi nije bila od velike pomoi. ta sam ja to zajedniko imala sa svim tim divljacima? Mnogo tota, naravno, ali tada to nisam shvatala. Justas eer, lekar, bio je dobar u svim fascinirajuim detaljima "Kako se vri seksualni in", penetracija, predigra, smirivanje uzbuenja], ali inilo mi se da nema mnogo toga da mi kae o mojim moralnim dilemama: koliko "daleko" da idem? pod prslue ili preko njega? u gaice ili spolja? u usta ili napolju? kada gutati, ako to uopte treba? Sve je to bilo tako komplikovano. I sve je to izgledalo jo komplikovanije za ene. U sutini, mislim da sam bila besna na svoju majku zbog toga to me nije nauila kako da budem ena, zbog toga to me nije nauila kako da pomirim glad koja je besnela u mojoj piki i glad u mojoj glavi. I tako sam o enama uila od mukaraca. Gledala sam ene oima mukih pisaca. Naravno, nisam o njima mislila kao o mukim piscima. Mislila sam o njima kao o piscima, autoritetima, o bogovima koji su znali znanje i kojima je potpuno trebalo verovati. Prirodno, verovala sam u sve to su rekli, ak i onda kad je to ukljuivalo i konstatovanje moje vlastite inferiornosti. Nauila sam ta je orgazam od D. H. Lorensa, preruenog u ledi eterh. Nauila sam od njega da sve ene oboavaju "falos" - kako je on to tako zgodno rekao. Nauila sam od oa da ene nikada ne mogu da budu umetnici; nauila sam od Dostojevskog da one nemaju religiozna oseanja; nauila sam od Svifta i Poupa da su one previe religiozne i zbog toga nikada ne mogu da budu sasvim racionalne; nauila sam od Foknera da je svaka ena Majka Zemlja, isto to i Mesec i plime i itarice; f nauila sam od Frojda da ene imaju nedovoljno razvijen superego i da su uvek "nepotpune", jer im nedostaje jedina stvar na svetu koju vredi imati: penis. Ali, kakve je sve to imalo veze sa mnom - sa mnom koja sam ila u kolu i imala bolje ocene od deaka, i slikala, pisala pesme i subote provodila slikajui mrtve prirode u Drutvu studenata likovnih umetnosti, a svako popodne provodila ureujui srednjokolske novine knjievnu rubriku; glavni i odgovorni urednik nikada nije bila devojka - iako nam, takode, nikada nije palo na pamet da se upitamo zbog ega to mora da bude tako? Kakve su veze imali Mesec i plima i zvanje Majke Zemlje i oboavanje lorensovskog "falosa" sa mnom ili s mojim ivotom? Sa svojim prvim "falosom" srela sam se kad sam imala trinaest godina i deset meseci u dnevnoj sobi mojih roditelja na svilenom kauu, zelenom kao drvo voke avokado, u senci avokado-zelenog malog stabla avokada, koje je izraslo gajeno avokado-zele-nim, spretnim rukama moje majke iz jedne avokado posude. "Falos" je pripadao tivu Eplbaumu, studentu tree godine u klasi likovnih umetnosti, a ja sam bila bruco te klase; taj "falos" imao je najimpresivniji apstraktni dizajn sainjen od plavih vena na kandinskijevski purpurnoj donjoj strani. Priseajui ga se, mogu rei da je to bio prilino krupan primerak: obrezan, naravno, i

veliki ta znai to veliki, kad nemate sa im da ga uporedite?, i s upeatljivim vlastitim ivotom. im bi poeo da pokazuje svoje prisustvo u vidu poznatog ispupenja na Stivovim tesnim farmerkama ljubili smo se i "milovali - ispod-struka", kako se to onda govorilo, on bi polako povukao rajsferlus lica nadole da ga ne utine? i jednom rukom bi druga mu je bila ispod moje suknje i na mojoj piki izvukao veliku purpurnu stvar iz gaa, izmeu krajeva njegove "Braa Bruks" koulje i hladnog, svetlucajueg metalnog rajsferlusa na licu. Zatim bih ja umoila jednu aku u vazu s ruama, koje je moja majka, veliki ljubitelj cvea, uvek drala na stoiu za kafu, i desnom rukom, ovlaenom vodom i sluzi iz rainih stabljika, poela bih ritmiki da ga drkam tivu. Kako sam to tano radila? S tri prsta? Ili sa celim dlanom? Pretpostavljam da sam iz poetka bila gruba kasnije sam ve postala pravi ekspert. On bi zabacio glavu unazad u ekstazi ali kontrolisanoj ekstazi: moj otac je u trpezariji gledao TV i svrio bi u krajeve "Brae Bruks" koulje, ili u maramicu koju bi u tu svrhu brzo izvukao iz depa. Tehniku sam zaboravila, ali oseaji su ostali u seanju. Delimino je u pitanju bio i reciprocitet tit za tet ili klit za tet, ali se tu radilo i o moi. Znala sam da mi je to to inim, davalo neku posebnu mo nad njim - neto to mi ni slikarstvo, ni Disanje nisu ni izbliza mogli dati. A onda bih i ja svrila - moda ne ba kao ledi eterli, ali i to je bilo neto. Pred kraj nae idile, Stiv koji je tada imao sedamnaest godina, a ja etrnaest traio je od mene da "to" uzmem u usta. "Zar to ljudi stvarno rade?" "Sigurno", odgovorio je s onoliko nonalantnosti koliko je bio sposoban da odglumi. Priao je polici s knjigama mojih roditelja i potraio Van de Veldea briljivo sakrivenog iza Umetnikog blaga renesanse. Ali, za mene je to bilo previe. Ja to ak nisam mogla ni da izgovorim. I da li bih od toga mogla da ostanem u drugom stanju? Ili je moda to moje odbijanje imalo neke veze sa drutvenim obrazovanjem koje je bilo u toku, a koje mi je moja majka ulivala zajedno, sa istorijom umetnosti. Stiv je iveo u Bronksu. Ja sam stanovala u stanu na dva sprata na zapadnoj strani Centralnog parka. Ako u ve da oboavam neiji "falos", to nee biti "falos" iz Bronksa. Moda neki iz Saton Plejsa? Najzad sam tivu rekla zbogom i prihvatila se masturbiranja, posta i poezije. Stalno sam sebi ponavljala da mi masturbiranje pomae da ostanem edna. Stiv je nastavio da mi se udvara boicama "anela br. 5", ploama Frenka Sinatre i kaligrafski ispisanim citatima iz Jejtsovih pesama. Telefonirao mi je kad god bi se napio, i za svaki moj roendan slededh pet godina. Zar je samo injenica da sam mu ga drkala bila razlog tolikoj privrenosti? U meuvremenu sam ispatala svoje samozadovoljavanje prolazei kroz neku vrstu religioznog preobraanja koje je ukljuivalo gladovanje uskraivala sam sebi ak i vodu, prouavanje Sidarte i gubitak deset kilograma telesne teine a s njima i menstruacije. Osim toga, dobila sam po itavom telu neke otekline, nalik na one u biblijskog Joba, zbog kojih su me poslali mom prvom dermatologu - jednoj Nemici, izbeglici, koja je izgovorila ono nezaboravno: "Koa je okletalo rue" i koja me je uputila prvom od mojih mnogih psihijatara, malom doktoru koji se zvao rift. Dr rift isti onaj dr rift koji je s nama putovao u Be bio je sledbenik Vilhelma tekela i imao je obiaj da krajeve uzica na cipelama ugura u cipele. Nisam sigurna da li je to bio deo tekelovske metode ili nije. Zgrada u kojoj je stanovao na Medison aveniji imala je veoma mrane i uzane hodnike, iji su zidovi bili pokriveni zlatnim tapetima na kojima su bile naslikane morske koljke, i to onakve kakve biste mogli da naete u kupatilu neke stare kue u Larmuntu. ekajui lift, obino bih zurila u tapete i pitala se da li je kuevlasnik napravio dobar posao kupujui tapete za kupatila u nekoj prodavnici tapeta koja je bila u likvidaciji. Zato bi, inae, presvukao zidove predvorja tapeti-ma sa zlatnim koljkama i siunim ruiastim ribicama?

Dr rift je imao dve kopije Utrila i jednog Braka. To je bio moj prvi ispira mozga, pa zbog toga jo nisam znala da su to standardne kopije zvanino odobrene od Amerikog udruenja psihijatara. Imao je i moderan pisai sto iz Danske takoe odobren od Amerikog udruenja psihijatara, i braonkasti kau od penuave gume, s obavezno malim plastinim pokrivaem ispod nogu i tvrdim jastukom u obliku klina, pokrivenim papirnim pekirom, na uzglavlju. On je insistirao na tome da je konj kojeg sam viala u snovima, u stvari, moj otac. Imala sam etrnaest godina i izgladnjivanjem do smrti ispatala sam zbog toga to sam se prstom tucala na avokado-zelenorn svilenom kauu mojih roditelja. On je insistirao na tome da je mrtvaki sanduk koji sam viala u snovima zapravo moja majka. A ta bi mogao da bude razlog izostanka mojih menstruaci-ja? Misterija. "Zbog toga to ja ne elim da budem ena. Zato to je sve to tako zbunjujuce. Zbog toga to o kae da ne moete da budete ena i umetnik. Raanje dece vas iscrpi, kae on. A ja elim da budem umetnik. To sam oduvek elela." Zbog toga to tada ne bih umela tako da kaem, ali Stivov prst u mojoj piki izazivao je prijatan oseaj. Istovremeno sam znala da je taj prijatni, omamljujui oseaj moj neprijatelj. Da sam se prepustila tom oseaju, bilo bi to zbogom svim drugim stvarima koje sam elela. "Mora da izabere", rekla sam strogo sebi u svojoj etrnaestoj godini. Idi u manastir. I tako, kao sve dobre monahinje, ja sam masturbirala. "uvam svoju slobodu od vlasti mukaraca", mislila sam, gurajui dva prsta duboko unutra svake noi. Doktor rift nije razumeo. "Prihvati piti ena", itao je s druge strane kaua. Meutim, u svojih etrnaest godina sve to sam mogla da shvatim bilo je to da nema nikakvih prednosti u tome to u da budem ena. udela sam za tim da doivljavam orgazme kakve je doivljavala ledi eterli. Zato Mesec nije izbledeo i zato talasi plime nisu prelili povrinu Zemlje. Gde je bio moj lovouvar. U svemu onome to je znailo biti ena, videla sam samo veliku prevaru. [225]Lutala bih kroz Metropoliten muzej traei bar jednu enu umetnika koja bi mi ukazala na put. Meri Kesat? Berta Moriso? Zato tolike ene-sli-kari, koje su se odrekle raanja dece, ne mogu da slikaju nita drugo ve samo majke i decu? I to je bilo beznadeno. Ako ste ensko i ako ste talentova-ni, ivot vam postavlja zamke, bez obzira na to kojim putem krenuli. Ili se daviti u domainstvu i imati voltermitijevske fantazije o bekstvu, ili ete udeti za porodinim ivotom i to iskazivati kroz svoju umetnost. Ne moete pobei od svoje enskosti. Nosite konflikt u vlastitoj krvi. Ni moja dobra majka, a ni moja loa majka, nisu mogle da mi pomognu da razreim tu dilemu. Moja loa majka mi je rekla da bi ona bila slavna slikarka da nije bilo mene, a moja dobra majka me je oboavala i ne bi me napustila ni za ta na svetu. Ono to sam od nje nauila, nauila sam imajui nju za primer, a ne podsticanjem. A pouka je bila vrlo jasna: biti ena znailo je biti iznervirana, frustrirana i uvek ljutita. To je znailo biti rastrzana na dve nepomirljive polovine. "Moda e ti to znati bolje od mene", govorila mi je moja dobra majka. "Moda e ti moi i jedno i drugo, draga. Ali, sto se mene tie, ja to nikada nisam mogla." FROJDOVA KUA Ideja o tome da se ene poalju da se, kao mukarci, bore za egzistenciju, zaista je jalova. Kad bih, na primer, zamislio moju slatku, nenu devojicu kao konkurenta, sve bi se zavrilo samo na tome to bih joj rekao, kao to sam joj to stvarno i kazao pre sedamnaest meseci, da je volim i da je preklinjem da se povue iz borbe u mirne aktivnosti u mome domu, gde nema konkurencije. Sigmund FrojdAdrijan nas je bez ijedne reci odbacio do hotela i produio dalje uz grmljavinu motora svog "trijumfa" da opet zaluta. Popeli smo se u sobu da operemo sa sebe grehe prethodne noi. Poto tog popodneva nije bio zakazan nijedan sastanak kojem bi Benet eleo da prisustvuje, odluili smo da zajedno poemo u etnju u pravcu Frojdove kue.

Tu posetu smo planirali ranije dok se Adrijan jo nije ni pojavio na sceni, ali nekako smo u ovoj guvi sasvim zaboravili na to. Be je bio divan toga jutra. Jo nije bilo toplo, ali dan je bio sunan, nebo je bilo plavo bez oblaka, a grad je bio pun ljudi slubenog izgleda koji su urili na posao sa svojim aktntanama u kojima verovatnp nisu imali nita slubenije od novina i uine. etali smo kroz Folksgarten i divili i se pedantno odravanim stablima rua i lejama manikiranog cvea. Komentarisali smo kako bi te leje sigurno bile izgaene da se nalaze u Njujorku. C-ckali smo jedno drugom uporeujui vandalizam Njujorka sa potovanjem zakona koji je osnovna vrlina germanskih gradova. Vodili smo nau staru poznatu konverzaciju o civilizaciji, i represiji u odnosu na impulse i nagonsko reagovanje. Za malo vremena uspostavili smo onu ugodnu solidarnost medu nama koju je Adrijan nazvao "branom dosadom". Nije bio u pravu kad je to bilo u pitanju. Poto je on bio vuk samotnjak, nije shvatao parenje, i zato je brak mogao da vidi samo kao dosadu. Ono to mu je nedostajalo, bio je onaj posebni instinkt za sparivanje koji navodi dvoje ljudi da se drue, da ispune jedno drugom praznine u dui, i da se zato oboje osete snanijim. Sparivanje ne mora uvek da ima veze sa seksom; to vidite medu prijateljima koji ive zajedno, ili u starih oenjenih homoseksualaca koji ak retko tucaju jedan drugog, a to vidite i u nekim brakovima. Dvoje ljudi koji su jedno drugom potpora. Dvoje ljudi koji zavise jedno od drugog, koji paze jedno drugo i jedno drugo brane od spoljnog sveta. Ponekad vredi prei preko svih nedostataka braka samo zato da bi se imalo upravo to: prijatelj u ovom ravnodunom svetu. Benet i ja, ruku pod ruku, etali smo prema Frojdovoj kui. Bio je to na preutni dogovor da ne spominjemo proteklu no. Prola no je, za nas, bila san, i sada kada smo nas dvoje bili zajedno, taj san je na suncu bio razvejan kao rana jutarnja izmaglica. Penjali smo se stepenitem do Frojdove ordinacije kao dva pacijenta koji dolaze na branu terapiju. Ja sam se oduvek divila svetilitima kulture: kua u Rimu u kojoj je umro Kits, kua u kojoj je on iveo u Hemstedu, Mocartova rodna kua u Salcburgu, Grotto Aleksandera Poupa, Rembranto-va kua u Amsterdamskom getu, Vagnerova vila na jezeru Lucern, Betovenov sirotinjski dvosoban stan u Beu. . . Bilo koje mesto gde se neki genije rodio, iveo, radio, jeo, prdeo, prosipao svoje seme, voleo ili umro - bilo je za mene sveto. Isto tako sveto kao Delfi ili Partenon. U stvari, jo svetije, jer mene udo svakodnevnog ivota fascinira jo vie nego udo velikih svetilita u hramova. To sto je Betoven mogao da pie takvu muziku ivei u dve sirotinjske sobe u Beu - bilo je udo. Zurila sam sa strahopotovanjem u sve te njegove ovozemaljske predmete za svakodnevnu upotrebu, i to su delovali ovozemaljskije, to je bilo bolje: njegov pocrneli slanik, njegov jeftin sat, njegova izlizana knjiga rauna. Ta sama obinost njegovih svakodnevnih potreba smirivala me je i ispunjavala me je nekom nadom. Njukala bih unaokolo po kuama velikana kao lovaki pas, pokuavajui da nanjuim miris genija. Negde izmeu kupatila i spavae sobe, u meuvremenu poto su pojeli jaje i pre nego to su se iskenjali, javlja im se muza. Ona se obino ne javlja tamo gde je vi, zavedeni vaim banalnim holivudskim idejama, najvie oekujete: uz velianstveni zalazak sunca nad Iskijom, uz udaranje talasa Big Serfa, na vrhu planine u Delfima tano izmeu pupka sveta i mesta na kojem je Edip ukokao svoga tatu - ve vam uleti ba u trenutku kad seckate luk ili dok jedete plavi patlidan ili dok oblaete kantu za ubre stranicom "Njujork tajmsa", na kojoj se nalazi prikaz novih knjiga. Najinteresantniji moderni pisci znaju to. Liopold Blum pri bubrege, kenja i razmilja o univerzumu. Pond vidi duu oveka u ostrigi kao to ju je Blejk video u poljskom cvetu. Platova posee svoj prst i doivi otkrovenje. Ali, Holivud insistira na predstavljanju umetnika kao idola enskih srdaca, sanjarskih oiju i sa svilenim alom vezanim umetniki oko vrata, s muzikom Dimitri Tjomkina u pozadini, i sa jarko narandastim zalaskom sunca iznad njegove glave - i, u izvesnoj meri, svi mi, ak i oni od nas koji bi trebalo to bolje da znaju, nastojimo da oivimo taj imid.

Ja sam jo uvek, ukratko reeno, bila u iskuenju da pobegnem sa Adrijanom. A Benet me je, oseajui to, odvukao u Frojdovu kuu u Berggase broj 19, da pokua jo jedanput da me urazumi. Slagala sam se sa Benetom da je Frojd bio intuitivni genije, ali se nisam sloila sa psihoanaliti-arskom doktrinom o Njegovoj ukruenosti: genijima uvek pada; inae, bili bi bogovi. A ko, uostalom, trai perfekciju? Ili doslednost? Poto prerastete svoj pubertet, Hermana Hesea, Kalila Dibrana, i verovanje u transcendentalno zlo svojih roditelja - ne bi trebalo vie da poelite doslednost. Ali avaj, toliki od nas to ele. I spremni su da rastrgnu nae ivote na paramparad samo zato to im to nedostaje. Kao ja, recimo. I tako smo etali kroz Frojdovu kuu u potrazi za otkrovenjem. Mislim da smo napola oekivali da vidimo Montgomeri Klifta odevenog kao Frojda, s bradom kao u Frojda i zanetog istraivanjem peina u vlastitoj memljivoj podsvesti. Ono to smo videli, u stvari, nas je razoaralo. Znatan deo nametaja preseljen je zajedno s Frojdom u Hempsted i sada je pripadao njegovoj kerki. Frojdov muzej u Beu morao je da se snae sa fotografijama u uglavnom praznim sobama. Frojd je proiveo ovde gotovo pola veka, ali iza njega tu nije ostalo ni traga - samo fotografije i ekaonica rekonstruisana uz pomo debelo tapaciranog nametaja iz tog perioda. Bila je tu i fotografija poznate ordinacije, sa kauem za psihoanalizu prekrivenim orijentalnim tepihom, s egipatskim i kineskim figurinama i sa fragmentima antikih skulptura, ali sama ordinacija je nestala, zajedno sa itavim tim razdobljem, 1938. godine. Kako nekako udno deluje pretvaranje da Frojd nikada odatle nije bio proteran, ili uobraa-vanje da se pomou nekoliko poutelih fotografija moe oiveti jedan svet. To me je podsetilo na moj put u Dahau: srueni krematorijumi i plavokosa nemaka deca koja tre i smeju se i uinaju na novoposejanoj travi. "Ne moete suditi o nekoj zemlji na osnovi samo dvanaest godina", imali su obiaj da mi govore u Hajdelbergu. Zavirivali smo u te udno sterilne sobe, u ono to je ostalo od parafernalija Frojdovog ivota: njegovu lekarsku diplomu, njegovu vojniku bukvicu, njegovu molbu za mesto asistenta profesora, ugovor sa jednim od njegovih izdavaa, njegov spisak objavljenih radova priloen uz zahtev za unapreenje., A zatim smo paljivo razgledali fotografije: Frojd sa cigarom u ruci stoji sa prvim psihoanalitiarskim kruokom, Frojd s unukom, Frojd s Anom Frojd, Frojd pred smrt, oslonjen na ruku svoje ene, u Londonu, mladi Ernest Douns koji na fotografiji prikazuje svoj profil glamor-mladia, andor Ferenci, koji nadmeno gleda na svet, oko 1913. godine, Karl Ejbrehem, finih manira koji izgleda kao ovek blage prirode, Hans Zaks koji lii na Roberta Morija, und so weiter. Rekviziti su bili tu, ali duh bive ustanove je nedostajao. Marovali smo posluno od jednog eksponata do drugog, razmiljajui o naoj vlastitoj iskomplikovanoj istoriji, koja se jo uvek pisala. Zajedno smo mirno ruali i ponovo pokuali da popravimo ono to je prethodne noi pokvareno. Zaricala sam se sebi da vie nikada neu da vidim Adrijana. Benet i ja smo se krajnje paljivo odnosili jedno prema drugom. Vodili smo rauna o tome da u razgovoru ne spomenemo bilo ta to bi moglo da ima neke posledice. Umesto toga priali smo anegdotski o Frojdu. Prema Ernestu Dounsu, on je veoma slabo procenjivao karaktere, bio je lo Menschenkenner. To je prilino esta osobina, izvesna naivnost kad se radi o ljudima - ide uz genijalnost. Frojd je mogao da prodre u tajne snova, ali je isto tako mogao da ga izradi bilo koji dripac. Mogao je da izmisli psihoanalizu, ali je isto tako neminovno poklanjao poverenje ljudima koji su ga ve izradili. Bio je, takoe, i veoma indiskretan. esto je odavao tajne koje su mu bile poverene pod jednim jedinim uslovom da uti i nikom ni rei ne kae o njima. Iznenada smo ustanovili da opet priamo o nama. Tog popodneva nismo uspevali da naemo nijednu temu za razgovor koja bi bila dovoljno neutralna. Sve bi se opet svelo na priu o nama.

Posle ruka jo jednom smo otili do Hofburga da ujemo referat o psihologiji umetnika. U tom referatu je posthurnno analiziran Leonardo, Betoven, Kolrid, Vordsvort, ekspir, Dan, Virdinija Vulf i nepoznata, neimenovana ena-umetnica koju je bio leio psihoanalitiar. Sve injenice prezentirane u referatu predstavljale su zaprepaujui dokaz o tome da su umetnici, kao grupa, slabi, nesamostalni, detinjasti, naivni, mazohisti, narcisoidni, slabi u procenjivanju karaktera i beznadeno, do gue u edipovskim konfliktima. Zahvaljujui svojoj prete-ranoj osetljivosti u detinjstvu i njihovoj veoj-od-prosene potrebi za majinim nenostima, uvek se oseaju kao da im je neto uskraeno, bez obzira na to koliko su, u stvari, majinske brige uivali. Kao odraslima, sueno im je da itavog ivota svuda trae majke, i ne nalazei ih nikada, nikada pokuavaju da iznau vlastiti ideal majke kroz svoju umernost. Oni su oduvek pokuavali da rekonstruiu svoje istorije prikazujui ih idealizovanim prividom - ak i kada je ta idealizacija bila vie nalik na brutalizaciju nego na idealizaciju. Niija porodica, ukratko reeno, nije bila tako transcendentalno zla kao to moderni autobiografski pisac romana ili pesnik zamilja svoju porodicu. Okaljati neiju porodicu bilo je, u krajnjoj liniji, isto to i idealizovati je. To samo pokazuje koliko je neko jo uvek vrsto vezan za svoju prolost. Kroz slavu, umetnik isto tako nastoji da kompenzuje oseanje prikraenosti iz najranijeg detinjstva. To, meutim, ne uspeva ba uvek. To to vas svet voli nije nikakva zamena za ljubav kojom vas je volela jedna osoba kad ste bili mali, a osim toga, svet je vrlo ugav ljubavnik. Tako je i slava, zapravo, jedno razoarenje. Mnogi umetnici u oajanju okrenuli su se opijumu, alkoholu, homoseksualnom razvratu, religioznom fanatizmp, politikom moraliziranju, samoubistvu i drugim palijativnim reenjima. Meutim, ni ona nisu mnogo pomogla, sa izuzetkom samoubistva, koje je uvek bilo uspeno na izvestan nain. Na tom mestu setila sam se epigrama iji je autor Antonio Pora, a analitiar nemajui dovoljno duha nije ga citirao: Verujem da se dua sastoji od svojih patnji, jer dua koja izlei svoje patnje umire. Tako je isto i s umetnicima. Samo jo u veoj meri. Sve vreme dok je predava opisivao umetnikove slabosti, nesamostalnosti, naivnosti itd. Benet mi je stiskao ruku i dobacivao znaajne poglede. Vrati se kui svome Tatici. On te potpuno razume. Kako sam udela da se vratim kui. Tatici! Ali, kako sam isto tako udela da budem slobodna! "Sloboda je iluzija", rekao bi Benet slaui se bar jedanput u ivotu sa B. F. Skinerom, a, na izvestan nain, i ja bih se, takoe, sloila. Zdrav razum, umerenost, marljivi rad, stabilnost... i ja sam u sve to, takoe, verovala. Ali, ta je bio taj drugi glas u meni koji me je neprestano nagovarao na evu bez rajsferlusa, na vonju brzim kolima i beskonane vlane poljupce i na uivanje u opasnosti? ta je bio taj drugi glas koji me stalno nazivao kukavicom i koji me je ubeivao kako treba da spalim za sobom sve mostove, da naduak ispijem otrov, umesto da ga pijem kap po kap, da zaronim - do dna svoga straha i da proverim da li mogu da se izvuem na povrinu? Da li je to bio glas? Ili je to bilo neko potmulo udaranje? Neto ak primitivnije od govora. Neko potmulo kucanje u mom stomaku, koje sam nazvala moje "kucanje od gladi." Bilo je to kao da je moj eludac uobrazio da je srce. I bez obzira na to ime ga ja punila - mukarcima, knjigama, hranom, medenim kolaima u obliku mukaraca i mukarcima u obliku pesama kucanje nikako nije htelo da se smiri. Neispunljiva - takva sam ja bila. Nimfo-manija mozga, gladovanje srca. Kakva je to stvar potmulo udarala u meni? Bubanj? Ili itava ritam-sekcija? Da li je to bio samo vazduh pod zategnutom koom? Da li je to bila zvuna halucinacija? Da to nije moda bio abac? Nije li to on skakao zbog princa? Nije li moda mislio da je on princ? Da li mi je bilo sueno da budem gladna celog ivota? Kad je zavreno itanje referata o umetnicima, svi smo aplaudirali iz naih rahitinih stolica sa zlatnim naslonima i utivo smo poustajali i zevali. "Moram da nabavim kopiju tog referata", rekla sam Benetu.

"Ne treba to tebi", rekao je, "to je pria tvoga ivota". Moda sam propustila da navedem jedan drugi aspekt referata o umetnicima iji je autor, koliko se seam, bio izvesni dr Kenigsberger. Taj drugi aspekt odnosio se na ljubavni ivot umetnika, posebno na sklonost umetnika da se veu izuzetno snano za potpuno nepodesne "objekte ljubavi", da ih silno idealizuju kao svoje idealizovane roditelje kakve su mislili da nikada nisu imali. Taj nepodesni objekat strasti bio je esto sasvim obian u oima drugih ljudi. Meutim, umetniku-ljubavniku ljubljena je postajala majka, otac, muza, vrhunac savrenstva. Ponekad i vrhunac zlokobnog savrenstva ili savrenstva zla, ali uvek uzvieno boanstvo, uvek svemogue. ta je bio kreativan smisao tih ljubavi, eleo je da sazna dr Kenigsberger. Izduili smo vratove prema njemu, nestrpljivi da ujemo i mi. Rekonstrukcijom kvaliteta edipovske ljubavi, umetnik bi mogao da rekonstruie svoju "porodinu romansu", i da tako rekonstruie i svoj idealizovani svet detinjstva. Mnogobrojne i veoma esto kratkotrajne ljubavi umetnika imale su za cilj da odravaju iluziju u ivotu. Nova ljubav odraslog oveka, snano seksualno obojena, predstavlja najvee pribliavanje ljubavi malog deteta prema roditelju suprotnog pola. Benet se smekao za sve vreme itanja tog dela referata. Ja sam se mrtila. Dante i Beatrie. Skot i Zelda. Humbert i Lolita. Simon de Bpvoar i Sartr. King Kong i Fej Rej. Jejts i Mod Gon. ekspir i Crna gospoda. ekspir i gospodin V. H. Alen Ginzberg i Piter Orlovski. Silvija Plat i Strani etelac26. Kits i Fani Braun. Bajron i Augusta. Dodson i Alisa. D. H. Lorens i Frida. Aenbah i Tao. Robert Grejvz i Bela boginja. uman i Klara. open i or Sand. Odn i Kalman. Hopkins i Sveti duh. Borhes i njegova majka. Ja i Adrijan? U etiri sata toga popodneva moj idealizovani objekat se ponovo pojavio da bi predsedavao sednici u jednoj drugoj baroknoj sali za sastanke. To je trebalo da bude poslednji dogaaj pre zavretka Kongresa. Sledeeg jutra je Ana Frojd, sa svojom grupom slavnih, trebalo da se jo jedanput pojavi za govornicom na podij umu da bi rezimirala rad Kongresa za tampu, za uesnike, za slabe, za sakate i za slepe. Zatim bi Kongres zavrio sa radom, i mi bismo otputovali. Ali, ko bi s kim otiao? Benet sa mnom? Adrijan sa mnom? Ili sve troje zajedno? Raba-daba-dadi. . . Tri analizanta u kadi? Adrijanova sednica uglavnom se bavila predlo-zima za sledei Kongres i uglavnom je bila mnogo dosadna. Ali, ja se nisam ak ni trudila da sluam. Gledala sam u Beneta i gledala sam u Adrijana i pokuavala da izaberem. Bila sam u takvom stanju da sam posle deset minuta morala da ustanem i iziem da bih pokuala da, etajui sama kroz hodnike, smirim svoje uzbuenje. Prst sudbine, naletela sam na svog nemakog psihoanalitiara, dr Hapea. On je upravo grlio Erika Eriksona, posle neega to se pokazalo da je bio prijateljski razgovor. Pozdravio me je i upitao da li bih htela malo da porazgovaram s njim. Htela sam. Profesor dr med. Ginter Hape je visok, vitak ovek orlovskog nosa i guste, talasave sede kose. Prilino je poznat u Nemakoj, jer se esto pojavljuje na televiziji, pie lanke za popularne asopise, a poznat je i kao ogoreni neprijatelj neonacizma. On je jedan od onih naprednih Nemaca koje progoni oseanje krivice, a nacistiki period je proveo u izgnanstvu u Londonu, odakle se, kasnije, vratio da pokua da spase Nemaku od totalne bestijalnosti. On je od one vrste Nemaca za koju nikada niste ni uli: duhovit, skroman, kritian prema Nemakoj. ita Njujorker i alje novac Vrjetkongu. Engleski izgovor mu nije ba najbolji, ah on, i pored toga, nije Nemac sa karikatura. Kad sam poela da odlazim u njegovu ordinaciju, s visokim plafonom i loe zagrevanu, u Hajdelbergu, i da leim na kauu etiri puta nedeljno, imala sam dvadeset etiri godine i bila sam strano preplaena. Plaila sam se vonje tramvajem, plaila sam se pisanja pisama, plaila sam se stavljanja reci na papir. Jedva sam mogla da poverujem da sam i ja objavila

neke pesme i da sam uza sva mogua priznanja, diplomirala i magistrirala. Mada su mi mnogi prijatelji zavideli zbog toga to sam uvek izgledala tako veselo i puna samopouzdanja, potajno sam se strano plaila praktino svega. Pre nego to bih uvee ostala sama u stanu, pretraila bih prvo sve ormane. A ak ni onda ne bih mogla da zaspim. Mnoge nod sam provela tako leei budna i pitajui se da li ja to i svog drugog mua teram da poludi - ili to samo tako izgleda. Jedna od mojih najingenioznije smiljenih malih tortura nad samom sobom bio je nain na koji sam pisala pisma. Ili, bolje reeno, nain na koji nisam uspevala da piem pisma, naroito pisma u vezi s mojim knjievnim radom. Ako bi mi to se dogodilo jedanput ili dvaput neki urednik ili agent pisao traei da mu posaljem neke svoje pesme, moja reakcija na to bila bi krajnje oajanje. Sta bih mogla da mu kaem? Kako bih mogla da odgovorim na tako teak zahtev? Kako da sroim pismo? Jedan od tih zahteva leao je u mojoj fioci pune dve godine dok sam se ja dvoumila. Pokuala sam da napiem vie koncepata tog pisma. "Draga gospoo Douns", poela bih. Ali, nije li to bilo previe slobodno? Moda bi trebalo da kaem "Gospodo Douns"; ono "Draga" moglo bi da zvui udvoriki. A kako bi bilo da taj deo potpuno izostavim? Da odmah preem na tekst? Ne. To bi bilo suvie hladno. Kad sam imala toliko problema s oslovljavanjem, moete da zamislite kroz kakve sam tek agonije prolazila piui tekst. Zahvaljujem Vam se na Vaem ljubaznom pismu kojim ste mi traili da Vam posaljem materijal. Meutim... Ne valja nita! To bi bilo suvie servilno. Njeno pismo nije bilo "ljubazno", i zato bih se ja njoj ulagivala zahvaljivanjem? Bolje da delujem samopouzdano i samouvereno: Ja sam upravo primila Vae pismo u kojem mi traite da Vam dostavim na uvid pesme ... Suvie egoistino! Zguvala sam i drugi list papira. Nikada, to sam jednom negde proitala, ne treba poinjati pismo linom zamenicom. Osim toga, kako mogu da naipem da sam "upravo primila" njeno pismo kad ga uvam ve godinu dana? Pokuaj ponovo. Ve se odavno spremam da Vam odgovorim na Vae pismo od 12. novembra 1967. godine. Izvinja-vam se zbog toga to sam tako nepouzdana kad je re o dopisivanju, ali... Preterano lino. Je l"ti misli da ona eli da joj se ti isplae na ramenu zbog svojih neurotinih problema oko pisanja pisama? Misli da je to interesuje? Konano, posle dve godine, posle mnogih pokuaja, sroila sam jedno odvratno ponizno, kratko, puno izvinjavanja, pismo dotinom uredniku, pocepala ga deset puta pre nego to sam ga poslala, prekucala ga jedanaest puta, prekucavala svoje pesme petnaest puta morale su da budu savreno otkucane, jedno pogreno otkucano slovo i bacala sam stranu - a nikada nisam nauila da kucam i najzad sam tu prokletu kovertu sa pismom poslala u Njujork. Povratnom potom primila sam jedno zaista toplo pismo koje ak ni moja paranoja nije mogla pogreno da razume, obavetenje o tome da prihvataju moje pesme, i ek. ta mislite, koliko bi vremena bilo potrebno da napiem sledee pismo da sam kojim sluajem primila pismo s obavetenjem da mi ne prihvataju pesme? Bilo je to jedno zapanjujue samopouzdano stvorenje koje je zapoelo terapije kod dr Hapea u Hajdelbergu. Postepeno sam nauila kako da se skrasim za pisaim stolom dovoljno dugo kako bih mogla neto da uradim. Postepeno sam nauila kako da aljem rukopise i da piem pisma. Oseala sam se kao rtva modanog udara koja ponovo ui da pie, a dr Hape je bio moj vodi. Bio je blag i strpljiv i smean. Nauio me je kako da prestanem da mrzim samu sebe. Bio je isto toliko retka pojava meu psihoanalitiarima koliko je bio redak tip Nemca. Ja sam bila ta koja je stalno govorila gluposti kao, na primer: "Ah moda bi najbolje bilo da se okanem te gluposti od pisanja i da jednostavno rodim dete." A on je uvek ukazivao na to koliko je takva "solucija" bila lana.

Nisam ga videla dve i po godine, ali sam mu bila poslala svoju prvu knjigu pesama, a on mi je napisao svoje miljenje o njoj. "Takle", rekao je, kao karikatura Nemca, to on nije bio, "vidim ta vie nemate problema sa pisanjem pisama ..." "Ne, ali zato imam mali milion drugih problema. . ." i istresla sam kao iz rukava itavu zbrkanu priu o onome to se dogaalo od naeg dolaska u Be. Odmah mi je rekao da nee da mi je interpretira. Samo je hteo da me podseti na ono to mi je ve mnogo puta rekao: "Vi niste sekretarica, vi ste pesnikinja. Zato mislite da va ivot mora da bude bez komplikacija? Zbog ega mislite da moete da izbegnete svaki konflikt? Zbog ega mislite da moete da izbegnete bol? Ili strast? Strast nije tako loa stvar. Zar vi nikada ne moete nita sebi da dopustite ili oprostite?" "Oigledno ne. Problem je u tome to sam ja u srcu puritanac. Svi pornografski pisci su puritanci. " "Vi, siguran sam, niste pornografski pisac", rekao je. "Ne, ali je to dobro zvualo. Dopala su mi se ta dva p. Aliteracija." Dr Hape se nasmeio. Pitala sam se da li zna ta znai re "aliteracija"? Setila sam se kako sam ga uvek pitala da li razume moj engleski. Moda ni posle dve i po godine nije nita razumeo. "Vi ste svakako puritanka", ree on, "i to najgore vrste. Radite sve ono to vam se svia, ali se oseate toliko krivom zbog toga da uopte ne uivate u tome to ste uinili. U emu je, u stvari, problem?" Tokom svog izbeglitva u Londonu Hape je pokupio neke anglicizme. Setila sam se kako je voleo izraz "u stvari." "To bih htela da znam", rekla sam . .. "Ali, najgore je to kako stalno insistirate na normalizovanju svog ivota. ak i ako proete kroz psihoanalizu, ivot moe i da vam ne bude jednostavan. Zato uopte oekujete da vam ivot bude jednostavan? Moda je taj ovek deo vaeg ivota. I zato morate sve da odbacujete pre nego to sebi date vremena za odluivanje? Zar ne moete da priekate i vidite ta e se kasnije dogoditi?" "Mogla bih da saekam kad bih bila oprezna - ali, bojim se, nikada mi ne uspeva da budem oprezna." "Izuzev kad piete pisma", ree on. "U tome ste bili veoma oprezni." "Nisam vie", rekla sam. Tada su ljudi poeli da izlaze sa sastanka koji se zavrio i mi smo ustali, rukovali se i rekli jedno drugom do vienja. Bila sam ostavljena da sama raistim sa svojim dilemama. Ovoga puta nije bilo nikakvog dobrog tatice da me spase. Benet i ja smo proveli dugu no uzajamno se optuujui, pitajui se da li da pokuamo sa probnim razdvajanjem, ili sa dvostrukim samoubistvom, izjavljivali smo ljubav jedno drugom, mrnju jedno drugom, i oba oseanja jedno drugom. Vodili smo ljubav, vikali, plakali, opet vodili ljubav. Nema svrhe ulaziti u detalje svega toga. Nekada sam, moda, imala ambicije da mi brak bude pun duhovitosti kao neka farsa Oskara Vajlda, sa uzgrednim pametno araniranim preljubama iz romana Iris Mardok, ali moram da priznam da su nae svae po kvalitetu bile slinije Sartrovom Bez izlaza - ili, jo gore, Dok se svet okree. Ujutro, izmueni i ispijeni oteturali smo se na Kongres i sluali zavrnu raspravu o agresiji, koju su vodili Ana Frojd i ostale ugledne linosti meu kojima je bio i Adrijan, koji je proitao referat koji sam mu ja napisala nekoliko dana ranije. Posle sednice, dok je Benet razgovarao s nekim prijateljima iz Njujorka, ja sam se s Adrijanom povukla u stranu. "Poi sa mnom", rekao je, "divno emo se provoditi - bie to prava odiseja".

"Dovodi me u iskuenje, ali ne mogu." "Zato ne moe?" "Nemojmo opet da zapoinjemo - molim te." "Muvau se ovde posle ruka, duo, ako se predomisli. Moram sad jo da porazgovaram s nekim ljudima, a zatim se vraam u pansion da se spakujem. Potraiu te posle ruka, oko dva. Ako ne bude tamo, saekau jo otprilike sat vremena. Pokuaj da se odlui, ljubavi. Nemoj da se plai. Moe, naravno, da pozove i Beneta da poe s nama." On se nasmei svojim mangupskim osme-hom i dobaci mi poljubac. "Zdravo, srce", i urno se udalji. Pomisao da ga vie nikada neu videti tako je delovala da mi zaklecae kolena. Sada je sve zavisilo od mene. On e da me eka. Imala sam tri i po sata vremena da odluim o svojoj sudbini. I njegovoj. I Benetovoj. Volela bih da mogu da kaem da sam to odluivanje izvela armantno ili ravnoduno ili ak pakosno. Puka pakost moe da bude neka vrsta stila. Moe u sebi da sadri neki vlastiti lan. Meutim, ja ne umem ak ni da budem pakosna. mrcala sam. Uzdisala. Razmiljala. Analizirala. Bila sam dosadna i samoj sebi. Bila sam kao u agoniji za vreme ruka sa Benetom u Folksgartenu. Bila sam u agoniji zbog svog padanja u agoniju. Bila sam u agoniji u poslovnici Ameriken ekspresa, u kojoj smo u dva sata popodne, stajali pokuavajui da odluimo da li da uzmemo dve karte za Njujork, ili dve za London, ili jednu, ili nijednu. Sve je to bilo tako tuno. Zatim sam se setila Adrijanovog osmeha i mogunosti da ga vie nikada ne vidim i sanjivih, pijanih vonji kroz Be i onda sam istrala iz Ameriken ekspresa kao luakinja ostavljajui Beneta da zbunjeno stoji i potrala kroz ulice. Spoticala sam se preko kaldrme u sandalama sa visokim potpeticama, nekoliko puta sam iskrivila lanak na nozi, glasno sam jecala, lice mi je bilo iskrivljeno i iarano razmazanom minkom. Znala sam samo to da moram opet da ga vidim. Prisetila sam se kako mi se podsmevao zbog toga to uvek igram nasigurno. Mislila sam na ono to mi je rekao o hrabrosti, o tome kako treba ii do dna samog sebe i suoiti se s onim to se tamo nae. Mislila sam na sva ona pravila oprezne, lepo vaspitane devojke prema kojima sam ivela - dobra uenica, dobra erka, verna supruga optereena oseanjem krivice, supruga koja je poinila preljubu samo u svojoj glavi - i odluila sam da bar jedanput u ivotu budem hrabra i posluam svoja oseanja bez obzira na to kakve mogu biti posledice. Setila sam se onoga to mi je dr Hape rekao: "Vi niste sekretarica, vi ste pesnikinja - pa zato, onda, oekujete da vam ivot bude bez komplikacija?" Pomislila sam na D. H. Lorensa, koji je pobegao sa enom svoga staratelja, na Romea i Juliju kako umiru zbog ljubavi, na Aenbaha, kako prati Tao kroz Veneciju u kojoj vlada kuga, na sve stvarne i imaginarne ljude koji su se pokupili i spalili za sobom svoje mostove i otisnuli se u nepoznate plave daljine. Ja sam sad bila jedan od njih. Nisam vie bila neka preplaena domaica. Letela sam. Bojala sam se da je Adrijan ve otiao bez mene. Potrala sam jo bre, izgubila se u sporednim ulicama, kruila naokolo, izbegavajui usput automobile. Za sve vreme boravka u Beu nalazila sam se kao u nekoj izmaglici, tako da sam se jedva snalazila idui od jednog karakteristinog mesta do drugog, iako sam tim ulicama prola, odlazei i vraajui se, bar desetak puta. U panici uopte nisam videla natpise sa nazivima ulica, ve sam trala napred pokuavajui da prepoznam zgrade. Sve te proklete rokoko--zgrade liile su jedna na drugu. Konano sam ugledala statuu konjanika koja mi je izgledala poznata. Zatim je tu bilo dvorite i prolaz teko sam dolazila do daha, pa onda drugo dvorite i jo jedan prolaz sa mene je lio znoj, dok konano nisam stigla u dvorite ispunjeno automobilima i ugledala Adrijana, mirno oslonjenog na njegov "trijumf", kako prelistava neki asopis. "Evo me!" rekla sam, daui. "Plaila sam se da e da ode bez mene." "Zar bih ja uinio tako neto, ljubavi." Uinio bi! Uinio bi!

"Bie nam divno", ree on. Odvezli smo se pravo u hotel, a da se nijedanput nismo izgubili. Gore, u sobi, nabacala sam svoje stvari u torbu ljokicama opivena balska haljina, vlani kupai kostim, orts, spavaice, kini mantil, haljine od erseja za put - sve zguvano, smotano i strpano bez ikakvog reda. Zatim sam sela da napiem ceduljicu za Beneta. ta bih mogla da mu kaem? Znoj mi se slivao zajedno sa suzama. Pismo je zvualo vie kao ljubavno nego kao oprotajno pismo. Rekla sam mu da ga volim i volela sam ga. Rekla sam mu da ne znam zato moram da odem od njega i nisam znala, ali da oajniki oseam da moram da odem i oseala sam. Nadala sam se da e da mi oprosti. Nadala sam se da erno moi da razmislimo o naem ivotu i da emo ponovo pokuati. Ostavila sam mu adresu hotela u Londonu, u kojem smo nas dvoje prvobitno planirali da odsednemo zajedno. Nisam znala kuda odlazim, ali u verovatno na kraju doi u London. Ostavila sam mu tuce telefonskih brojeva ljudi koje sam namera-vala da potraim u Londonu. Rekla sam mu da ga volim. Nadala sam se da e da mi oprosti. Pismo je sada ve bilo due od dve strane. Moda sam nastavljala sa pisanjem zato da ne bih morala da odem. Napisala sam da ne znam ta radim i nisam znala. Napisala sam da se uasno oseam i oseala sam se. I dok sam po deseti put pisala "ja te volim", Benet je uao u sobu. "Ja odlazim", rekla sam mu plaui. "Upravo sam ti pisala pismo, ali sada to nije potrebno." Htela sam da iscepam pismo. "Nemoj!" ree i istre mi ga iz ruku. "To je sve to e mi ostati od tebe." Tada sam stvarno briznula u pla praen dugim, uasnim jecajima. "Molim te, molim te, oprosti mi", molila sam ga. Delat moli osuenika za oprotaj pre nego to padne sekira. "Nije ti potreban moj oprotaj", izusti Benet. Poeo je da ubacuje svoje stvari u kofer koji je dobio kao poklon za venanje od prijatelja koji nas je upoznao, za dug i srean brak, za mnoga putovanja putevima ivota. Da li sam tu scenu izdejstvovala samo zbog njenog intenziteta? Nikada ga nisam vie volela nego sad. Nikada nisam toliko elela da ostanem s njim. Da li sam zato morala da odem? Zato mi nije rekao: "Ostani, ostani - volim te?" To nije rekao. "Ne mogu bez tebe vie da ostanem u ovoj sobi", ree, bacajui u kofer turistike vodie i sve mogue nepotrebne stvari. Sili smo zajedno u prizemlje teglei kofere. Na recepciji smo odugovlaili sa plaanjem rauna. Adrijan je ekao napolju. Kad bi bar on otiao! Ali, ekao je. Benet je hteo da zna da li sam ponela putne ekove i svoju ekovnu karticu Ameriken ekspresa. Da li je sa " mnom sve u redu? Pokuavao je da mi kae "ostani, volim te". To je bio njegov nain da mi to kae, ali ja sam bila toliko sluena da sam to protumaila kao "Idi!" "Moram na neko vreme da odem", rekla sam opet, kolebajui se. "Ti nee biti sama - ja u biti." To je bilo tano. Stvarno samostalna ena otila bi u planine sama i tamo bi meditirala - a ne bi zbrisala s Adrijanom Gudlavom u ulubljenom "trijumfu." Bila sam oajna. Otezala sam i otezala. "ta jo, do avola, eka? Zato ve jedanput ne ode?" "Kuda e ti? Gde mogu da te naem?" "Idem na aerodrom. Idem kui. Moda u da skoknem do Londona da vidim mogu li da unovim kartu za arter let, ili u moda pravo kui. Svejedno mi je. ta te je briga?" "Briga me je. Briga me je." "Da, smem da se kladim." I na to sam zgrabila kofer i izila iz hotela. ta" sam drugo mogla da uinim? Samu sebe sam saterala u oak. Samoj sebi sam napisala ulogu u tom banalnom komadu. Sada je to ve bila opklada, partija ruskog ruleta, testiranje enskog roda. Nije postojao nain da se izvuem iz toga. Benet je stajao, vrlo pribrano skrivajui svoja oseanja. Imao je na sebi svetlocrvenu majicu sa rol-kragnom. Zato nije istrao na ulicu i zviznuo Adrijana po bradi? Zato se nije borio za ono to je njegovo? Mogli su da odre dvoboj u Bekoj umi, koristei kao titove sabrana dela Frojda i Leinga. Mogli su, u najmanju ruku, da odre dvoboj recima.

Da je Benet rekao jednu jedinu re, ja bih ostala. Ali nije rekao nita. Benet je smatrao da je moje pravo da odem. A ja sam morala da se uhvatim za to pravo, iako mi se od njega bilo smuilo. "Nema te vie od sata, duo", rekao je Adrijan, stavljajui moj kofer u prtljanik kola, koji je nazivao "magadn". I odjurismo iz Bea kao dvoje izbeglica koji bee pred nacistima. Kad smo prolazili pored aerodroma, dolo mi je da mu viknem: "Stani! Ostavi me ovde! Ne elim da idem s tobom!" Mislila sam na Beneta kako stoji u crvenoj majici sa rol-kragnom i eka na ovaj ili onaj avion, za ovo ili ono mesto. Ali, bilo je prekasno. Ova avantura je poela i meni e biti bolje ili gore, a nisam imala pojma kuda e da me odvede... PONOVO RAZMOTRENI EGZISTENCIJALIZAM . . . egzistencijalisti izjavljuju Da ih je obuzeo potpuni oaj, A ipak i dalje piu. V. H. Od kad sam svoju sudbinu vezala za sudbinu Adrijana Gudlava, ula sam u svet u kojem su pravila prema kojima smo iveli bila njegova pravila - mada se on, naravno, pretvarao da nema nikakvih pravila. Na primer, bilo je zabranjeno raspitivati se o tome ta emo da radimo sutra. Egzistencijalisti nikada ne spominju re "sutra". Tu re je trebalo izbrisati iz naeg renika. Bilo nam je zabranjeno da razgovaramo o budunosti ili da se ponaamo kao da budunost postoji. Budunost nije postojala. Postojala je samo naa vonja automobilom i mesta na kojima smo kampovali i mesta u kojima su bili hoteli. Postojali su samo nai razgovori i pogled kroz prednje staklo kola koje je Adrijan nazivao "vetro-bran". Iza nas je bila prolost - koje smo se sve ee i ee priseali da bismo prekratili vreme i zabavili jedno drugo kao to roditelji izmiljaju igre odgovaranja na pitanja iz geografije ili pogaanja naziva pesama za decu koja se dosauju za vreme duge vonje u kolima. Priali smo duge prie o dogaajima iz svoje prolosti, ulepanim, ukraenim i dramatizovanim, kao to to ve rade pisci romana. Naravno, pretvarali smo se da govorimo istinu, cel"u istinu i nita drugo osim istine, ali niko iv to bi rekao Henri Miler ne moe da govori apsolutnu istinu; tako su i nae, na izgled, najiskrenije, autobiografske ispovesti bile delimino isfabrikovane - ukratko reeno, knjievnost. Kupovali smo budunost priom o prolosti. Ponekad sam se oseala kao eherezada koja zabavlja kalifu izmiljanjem sve novih i novih zapleta koji e spreiti da se glavna radnja ne prekine. Svako od nas je mogao teorijski bilo u kome trenutku da ubaci pekir u ring, ali ja sam se pribojavala da bi Adrijan mogao da bude skloniji odustajanju nego ja, i da je moj problem da ga zabavljam. Kad se sve slegne i kad sam danima sama s nekim mukarcem, ja tek tada shvatim, bolje nego ikad, koliko sam neosloboena. Moj prirodni impuls je da se ulagujem. Sva moja pompezna buntovnost samo je reakcija na moju duboko ukorehjenu servilnost. Tek kad vam je zabranjeno da govorite o budunosti, vi odjednom shvatite koliko je normalno sadanjost okupirana budunou, koliko je svakodnevni ivot ispunjen planovima i pokuajima da se kontrolie budunost. Nije vano to nad budunou nemamo nikakvu kontrolu. Ideja o budunosti jeste naa najvea zabava, razonoda i sredstvo za ubijanje vremena. Uklonite budunost i ostae samo prolost - i vetrobran umazan smrskanim bubama. Adrijan je smiljao pravila, ali je isto tako pokazivao tendenciju da ih esto menja, onako kako je u kojoj prilici to njemu odgovaralo. U tom pogledu podseao me je na moju stariju sestru Rendi iz vremena kad smo ona i ja jo bile deca. Ona me je nauila da se kockam kad mi je bilo sedam godina a njoj dvanaest, ali je imala obiaj da svakog minuta menja pravila u zavisnosti od toga kako ju je sluila srea. Posle deset minuta kockanja s njom ja bih bila opeljeena do poslednje, briljivo prikupljane pare iz moje kasice-prasice, dok bi ona koja je zapoinjala kockanje bez prebijene pare zavravala igru bogata kao Skaj Masterson. Bez obzira na to koliko bi se Gospoa Srea osmehivala meni, uvek sam na kraju ja gubila. "Par - ja dobijam!" zakevtala bi moja sestra.

"Ti dobija?" Ja sam imala obiaj da uvam svoj deparac kao mrav, dok je ona troila kao cvrak - a ipak bi na kraju ona bila bogata, a ja bankrot. Opasnosti prvoroenja. A ja veita drugoroena. Adrijan se, u stvari, rodio iste godine kad i Rendi 1937, a imao je isto tako mlaeg brata i godinama je uio da ga to bolje kinji. Nas dvoje smo vrlo brzo povezali konce tih starih ablona u ponaanju dok smo se probijali kroz lavirint Stare Evrope. Upoznali smo skromni austrijski pansion sa belim, ipkanim zavesama u salonu, sa puno kaktusa u prozorima, sa vlasnicom rumenih obraza koja nas je uvek ispitivala koliko dece imamo - kao da je zaboravila ono to smo kazali njenoj dvojnici, izvestan broj kilometara unazad, sa udnim king-sajz krevetom iji je duek podeljen na tri horizontalna dela razdeli se poklapaju sa strateki vanim mestima na telu - kao to su grudi i genitalije - tako da ste se neizbeno budili usred noi sa bradavicom jedne dojke, ili pretpostavljam sa jednim testisom, zaglavljenim izmeu dela I i dela II, ili izmeu dela II i dela III. Upoznali smo austrijske krevete sa perinama koje vas oblivaju znojem u toku prvih asova noi, a zatim nekom arolijom skliznu na pod ba onda kad zapadnete u dublji san i tako vas nateraju da ostatak noi provedete pipajui po mraku da ih naete i navuete na sebe, dok vas konano ne probude sa monstruozno oteenim oima i usnama od stoleima stare praine i drugih opasnijih alergena kojih su te perine pune. Upoznali smo pansionske doruke koji se sastoje od hladnih, tvrdih kifli, fabriki pakovanih demova od kajsije, skromnih rolnica maslaca, i gargan-tuanskih olja caf au lait, u kojima se na vrhu nahvata koica bolesnog izgleda. Upoznali smo skromnije kampove, sa prodornim zadahom kanalizacije, sa dugakim plehanim koritom za pranje lica i zuba, sa rupama ustajale vode, rasadnicima komaraca, za plivanje u kojima je Adrijan neizostavno plivao, i sa veselim graanima Nemake koji su vodili briljantnu konverzaciju o Adrijanovom engleskom atoru kao za kuie u ijem smo fluorescentnom najlonskom odsjaju mi spavali i koji su nas ispitivali o naim ivotima kao uasno iskusni pijuni. Upoznali smo nemaki Autobahn i njegove automate s onim njihovim porcijama kiselog kupusa sa kobasicom, s njihovim podmetaima za ae nainjenim od papira za upijanje, na kojima reklamiraju pivo, smrdljive klozete u koje moe da se ue tek kad se plati, automate za sapun, pekire i prezervative. Upoznali smo nemake pivnice - bate sa lepljivim stolovima i sredovenim debeljukastim kelnericama odevenim u dirndl, i pijane vozae kamiona koji su mi dobacivali nepristojne primedbe dok sam nesigurnim korakom odlazila do klozeta. Obino smo od podneva pa nadalje bili pijani, sevrdali bismo niz Autobahn u kolima s volanom na desnoj strani, svuda smo pogreno skretali, otpozadi bi nam se zalepili "folksvageni" koji su ili 140 kilometara na sat, "mercedes-bencovi" koji bi nam agresivno ablendovali farovima vozei 190, "BMW"-ovi, koji su pokuavali da preteknu "mer-cedesbencove". Nemcu je trebalo samo da vidi nae engleske registarske tablice, pa da poizi od elje da nas izgura sa druma. A i Adrijan je vozio kao manijak, preticao je sa pogrene strane, evrdao po traci za kamione, doputajui sebi da ga Nemci izazovu da se trka s njima. Jedan deo mene umirao je od straha zbog toga, dok je drugi deo mene uivao u svemu tome. iveli smo na ivici ambisa. Bilo je vrlo verovatno da emo da poginemo u uasnom sudaru koji e izbrisati svaki i poslednji trag naih lica i naih grehova. U svakom sluaju, bila sam sigurna da mi nije dosadno. Kao i svi ljudi koji su preokupirani smru, koji ne vole vonje avionom, koji paljivo prouavaju svaku svoju i najmanju boru u ogledalu, koji se morbidno plae roendana, koje mui pomisao na to da mogu da umru od raka ili tumora na mozgu ili od iznenadnog aneurizma, i ja sam potajno zaljubljena u smrt. Morbidno u da patim za sve vreme leta avionom od Njujorka do Vaingtona, ali za volanom sportskog automobila bez oklevanja u da raspalim 190 na sat i uivau u svakom trenutku takve, zastraujue vonje. Uzbuenje koje izaziva svest o tome da moete da budete autor vlastite smrti intenzivnije je od orgazma. Mora da je to ono to su oseale kamikaze kreirajui vlastito potpuno unitenje, kojem su

imali da zahvale to su izbegli da jedno jutro budu iznenaeni u svojim sigurnim krevetima u Hiroimi ili Nagasakiju. Postojao je i drugi razlog za nae teko opijanje: moje depresije. Moje raspoloenje se neprekidno menjalo od ushienja do oaja mrnja prema samoj sebi zbog onoga to sam uinila, sumorno oajanje zbog toga to je pored mene mukarac koji me ne voli, strepnja zbog budunosti koju ne smem da spominjem. I tako smo se opijali, a u tom naem kikotavom pijanom ludiranju oaj bi izbledeo. Oajanje nikada, naravno, ne bi potpuno nestalo, ali se tako lake podnosilo. Kao kad se napijete u avionu da biste umanjili strah od letenja. I dalje verujete da ete umreti svaki put kad se promeni zvuk motora, ali vas vie nije briga. Gotovo da poinje da vam se svia takva smrt. Zamiljate sebe kako klizite kroz oblake, koji kao da su od vate, da se strmoglavite u pravi okean pun najdraih uspomena iz vaeg detinjstva. Upoznali smo francuske usputne stanice za kamione, sa italijanskim automatima za espreso, gustu, ukusnu kafu. Upoznali smo zadovoljstva koja pruaju alzako pivo i gajbice bresaka kupljenih od seljaka koji ih prodaju pokraj puta. Znali smo da smo u Francuskoj kad su farovi automobila od belih postali uti kao senf i kad je hleb postao izvrstan. Upoznali smo najruniji deo Francuske, onaj pusti kraj uz nemaku granicu gde su putevi krivudavi, ispucali karavanski drumovi sa samo dve trake, a Francuzi odbijaju da ih poprave, jer, kau, Nemci ionako prebrzo stiu do Pariza. Upoznali smo beskrajni niz jevtinih prenoita sa sijalicama od dva vata, i bideima upljuvanim od muva u koje smo mi mokrili zato to nam se nije ilo u prljavi klozet na kraju hodnika u kojem se svetio pali tek poto polomite nokte vrtei rezu na vratima. Upoznali smo i luksuzniju vrstu auto-kampova sa zidanim klozetima i barom sa duboksom iz kojeg trete Bitlsi. Meutim, najee smo s obzirom na to da je bio avgust i da je svaki birger u Evropi bio na odmoru u kampu, sa svoja 2,5 deteta ustanovljavali da su bolji kampovi ve popunjeni, pa smo morali da podiemo ator pored puta i da kenjamo ueki dok nas je trava golicala po dupetu, a konjske zunzare odvratno zujale oko naih upaka, spremne da slete na svee govno. Upoznali smo i Autostrada del Sole s njenim fantazmagorinim restoranima "Pavese autogrill" - felinijevske vizije slatkia umotanih u celofan, brda igraaka, gomile kolaa panetone uvijenih u srebrni papir, tegle sa demom umotane kao poklon, i tricikle sa kojih lelujaju niske lilihipa. Upoznali smo italijanske luake koji voze svoje "fiat cinquecenti" 150 kilometara na sat, ali se uvek zaustave da se prekrste i ubace nekoliko lira u kutiju za priloge ispod raspea Hristovog pored puta. Upoznali smo i desetine malih i velikih aerodroma u Nemakoj i Francuskoj i Italiji, jer bih ja u ono doba dana u koje bi prestala da deluje druga runda piva i kad bi moja teka depresija ponovo poela da podie svoju runu glavu uz usputne simptome glavobolje i mamurluka poela da paniim i da nareujem Adrijanu da me odveze do najblieg aerodroma. Nikada nije rekao ne. Oh, uutao bi se i ponaao se kao da je razoaran mnome, ali se nikada nije direktno usprotivio nijednoj mojoj jasno iskazanoj elji. Odvezli bismo se tako do najbliegFlughafen ili aeroporto"" a usput bismo desetak puta zalutali i pitali prolaznike kuda treba da idemo. Kad bismo stigli na aerodrom, neizostavno bismo ustanovili da sledei avion ide tek za dva dana, ili da je avion popunjen Europa im August: tout Je rnonde en vacances10, ili da je avion odleteo pre dva minuta. A onda bi se tu, na aerodromu, naao bar i mi bismo opet pili pivo i Adrijan bi me ljubio i alio bi se sa mnom i hvatao bi me zaljubljeno za dupe i priao bi o naoj zajednikoj avanturi. I tako bismo, za neko vreme, ponovo dobro raspoloeni, otili. Konano, ja ba nisam bila sasvim sigurna u to gde bih mogla da odem. Naa bi se tura teko mogla nazvati prijatnim izletom, punim zadovoljstava. Iako smo vijugali, ili u cikcak i kruili, to je bilo zbog toga to nau marrutu nisu odreivale prirodne lepote, ili Milenove atrakcije sa tri zvezdice, ve moje vlastite vrtoglave promene raspoloenja - a, u neto manjoj meri, i Adrijanove. Ili smo u cikcak od depresije do depresije, zamajavali se pijanim terevenkama, kruili oko lepih trenutaka. Naa marruta nije imala nikakav geografski red, niti smisao, ali ja to, naravno, vidim tek sada kad u mislima

pokuam da sainim spisak mesta koja smo posetili. Navratili smo u Salcburg nakratko, tek toliko da posetimo Mocartovu Geburtshaus , da se naklopamo LeberknodeP2, da se propisno naspavamo, a zatim smo produili za Minhen. Prokrstarili smo Minhe-nom i Alpe iza Minhena, posetili smo razne dvorce koje je podigao ludi kralj Ludvig Bavarski, popeli se putem punim krivina do Schloss Neuschwanstein-a po iznenadnom jakom pljusku, razgledali smo dvorac zajedno sa vojskom krompirastih domaica u ortopedskim cipelama, koje su se gurale laktovima pored nas proizvodei guturalne glasove na svom medenom jeziku i crvenei se kao cvekla od ponosa na svoje slavno nacionalno naslee, meavinu Vag-nera, "folksvagena" i Widschwein. Seam se predela oko Nojvantajna gotovo opsesivno jasno: Alpi kao sa razglednice, oblaci okaeni o zupaste vrhove planina, artritini prsti lanjskog snega oblikuju Areteja, utljivi rogovi planinskih vrhova streme prema dim-plavom nebu, barunaste zelene livade u dolinama zimi su to skijake padine za poetnike, i smee i bele kuice sa strmim krovovima, poredane kao u dejoj igri. " Najpoznatiji nemaki dvorac ne nalazi se u | vecingenu ili Spejeru, Hajdelbergu ili Hamburgu, Baden-Badenu ili Rotenburgu, Berhtesgadenu ili Berlinu, Bajrojtu ili Bambergu, Karlsrueu ili Kra-nihtajnu, Elingenu ili Elcu - ve u Diznilendu u Kaliforniji. Zapanjujue je to koliko Volt Dizni i ludi kralj Ludvig Bavarski mentalno podseaju jedan na drugog. Ludvigov Nojvantajn jeste lana imitacija iz devetnaestog veka, koja imitira srednji vek koji nikada nije postojao. Diznijev dvorac jeste lana imitacija falsifikata. Posebno me je zanela Ludvigova peina od gipsa, sa centralnim grejanjem, koja povezuje radnu i spavau sobu, njegovi gipsani stalaktiti i stalagmiti osvetljeni zelenkastim neonskim reflektorima, njegove freske sa Zigfridom i Tanhojzerom na kojima su prikazane debele "blondinke", boginje sa dojkama glatkim kao da su od epoksilene smole i plavokosi, bradati ratnici koji lekare u lisnatim gudurama na stenama obraslim mahovinom. Prosto me je hipnotisao Ludvigov portret i njegove paranoidne oci. A svuda, u itavom Schloss-uM bilo je dokaza onoga to je najbanalnije, najsentimentalnije i od ega najvie hvata muka u nemakoj kulturi - naroito ono hvalisavo samodopadljivo uverenje u produhovljenost njihove "rase": mi smo geistig" narod, mi duboko doivljavamo, mi volimo muziku, mi volimo ume, mi volimo zvuk izama koje mariraju. .. Obratite panju na Kupidone i golubove koji lebde oko Tanhojzera koji lekari na sivoj gipsanoj steni, oslanjajui svoj naslikani satenski lakat na preterano naboranu draperiju koja se sputa sa utovljenih Venerinih bokova. Posebno obratite panju na to kako u ovom dvorcu, na ovim slikama, u ovoj zemlji ba kao u Diznilendu - nita nije preputeno mati posetioca. Svaki list je jasno iscrtan i osenen; svaka doslovno naslikana dojka uperila je svoju, bradavicu u vas kao oko nekog idiota; svako perce u Kupidonovom krilu izgleda kao da e zatreperiti ako se dodirne. Odsustvo mate - to je ono to stvara ivotinje. Posle Minhena i njegove okoline vozili smo se na sever sve do Hajdelberga zaustavljajui se, krivudajui, i vozei u cikcak itavim putem, zatim smo krenuli niz Autobahn za Bazel vajcarska okolada, vajcarski nemaki, sura katedrala od peara koja se uzdie iznad Rajne, produili smo za Strazbur domovinu punjenih guijih digerica i dobrog piva, odatle smo poli na jednu divlju turu u cikcak sporednim putevima koji, manje-vie, svi vode u Pariz, zatim dole, preko juga Francuske, u Italiju preko Rivijere na jug do Firence, pa onda opet na sever do Verone i Venecije, preko Alpa, kroz Tiino i opet u Austriju, pa jo jednom gore, na sever kroz Nemaku, potom u Francusku, i konano u Pariz, poslednji put, gde mi se istina ili jedna od njih otkrila, ali me nije jo ne oslobodila. Ma koliko ova marruta mogla da izgleda neverovatno, jo je neverovatnija kad shvatite da je sve to trajalo samo dve i po nedelje. Gotovo nita nismo videli. Najvei deo vremena proveli smo u vonji i u razgovorima. I u evi. Adrijan je bio impotentan kad god bih ga ja poelela na nekom mestu gde smo bili sami, ali je zato postajao halapljivo muevan na najjavnijim

mestima: u kabinama na plai, na parkinzima, na aerodromima, na ruevinama istorijskih spomenika, u manastirima i crkvama. Ukoliko ne bi mogao da prekri najmanje dva tabua jednim seksualnim inom, uopte nije bio zainteresovan. Ono to bi stvarno moglo da ga uzbudi bila bi mogunost da natrti svoju roenu majku u crkvi. Blagoslovena ti meu enama i blagosloven plod utrobe tvoje, i tako dalje. Priali smo. Priali. Priali. Psihoanaliza na etiri toka. Seanja na prolost. Sastavljali smo spiskove da bismo ubili vreme: moji bivi ljubavnici, njegove bive ljubavnice, razni naini tucanja grupno tucanje, zaljubljeno tucanje, tucanje s oseanjem krivice itd., razna mesta na kojima smo se s nekim tucali u klozetu "boinga-707", u praznoj jevrejskoj kapeli na staroj Kvin Elizabet, u ruevinama opatije u Jorkiru, u amcima na vesla, na grobljima . . . Moram da priznam da sam poneto od toga izmiljala, ali glavna je bila zabava, a ne apsolutna prava istina. Ne mislite valjda i vi da je istina sve ovo to govorim? Adrijan je, kao i svaki drugi ispira mozga kojeg sam ikada upoznala ili s kojim sam se potucala, eleo da pronae neki ablon u mojoj prolosti. Po mogunosti ablone koji se ponavljaju, neki samounitavajui ablon, moda bi - u stvari, bilo kakav ablon odgovarao. A ja sam se, naravno, trudila da ga zadovoljim. To uopte nije bilo teko. Kad su u pitanju mukarci, meni je oduvek nedostajala ta jednostavna osobina poznata kao opreznost, a moda biste to mogli nazvati i zdravim razumom. Ja upoznam frajera od kojeg bi bilo koja druga ena, koja potuje samu sebe, automatski pobe-gla glavom bezobzirce, a ja u svim tim njegovim sumnjivim osobinama uspem da pronaem neto milo, a u njegovim manijama neto neodoljivo privlano. Adrijan je uivao sluajui o tome. Naravno, iskljuivao je sebe iz drutva drugih neurotiara koje sam poznavala. Ni sluajno mu nije padalo na pamet da je i on deo nekog ablona. "Ja sam jedini mukarac kojeg si ikada upoznala i kojeg ne moe nikuda da svrsta", rekao mi je trijumfalno. A zatim je od mene oekivao da sve druge razvrstam po kategorijama. I nastojala sam da ga zadovoljim. Oh, znala sam da od svog ivota pravim vodvilj, izvoaku numeru, cirkus, lou alu, spol Setila sam se svih onih udnji, bola, pisama poslatih i neposlatih, nastupa plaa, telefonskih monologa, patnje, racionalizacija, analiziranja svake od tih mojih veza, vezica i vorova. Znala sam da nainom na koji ih opisujem izneveravam njihovu sjoenost, njihovu humanost, njihovu konfuznost. ivot nema nikakav scenario. Znatno je zanimljiviji bilo od ega to biste mogli da kaete o njemu, jer jezik, po svojoj prirodi, stavlja stvari u neki red, a ivot zapravo nema nikakav red. ak i oni pisci koji uvaavaju divnu anarhiju ivota i nastoje da je prikau u svojim knjigama, zavre tako to sve prikau mnogo sreenije nego to je ikada bilo, i na kraju ne kau istinu. Zapravo nema tog pisca koji bi mogao da kae istinu o ivotu, tj. da je ivot mnogo - zanimljiviji bilo od koje knjige. I nema pisca koji bi mogao da kae istinu o ljudima - a to je da su ljudi mnogo interesantniji bilo od koga lika u knjizi. "I zato prestani da filozofira o tom prokletom pisanju i priaj mi o svom prvom muu", rekao je Adrijan. "O.K. O.K." LUAK Zaljubljenici, kao i luaci, Imaju mozak tol"ko razbuktan I fantaziju tol"ko stvaralaku Da vide vie no to ikad moe Da vidi razum hladni. Umobolnik, Ljubavnik, pesnik - to su ti stvorenja Sazdana sva od uobrazilje: Jedan avola vidi tol"ko-kol"ko

U svem ih paklu prostranome nema, A to je luak; zaljubljeni pak, A to je isto takav bezumnik, Vidi u svakoj vedi Cigankinoj Lepotu same lepe Jelene; Dok pesnikovo oko, kovitlano Bezumljem divnim, iba pogledom Cas s neba zemlji, as sa zemlje nebu; Pa kako mata ovaplouje Vidove stvari nevienih jo, Njih pesnikovo pero pretvara U lik i oblik, ime dajui I odreeno mesto boravita ... ekspir Snovienje u no ivanjsku"" Morate da ga zamislite: omalen, tamnokos, gusta smea brada - kombinacija Pitera Lora, Alfreda Drejka i Hemfrija Bogarta kako bismo Pija i ja rekle, a ponekad i Edvarda G. Robinsona u ulozi Malog Cezara. Voleo je grubo da se izraava u stilu filmskih junaka iz njegovog detinjstva. On je bio, kako je to sam nazivao, filmokoliar, ak i onda kada je ve bio na koledu, otiao bi ponekad da gleda dva ili tri filma u jednom danu, a najvie je voleo da ide u, kako ih je nazivao, "ispovraane" bioskope - u one ofucane dvorane u 42. ulici u koje su dolazile propalice da odspavaju, a nastrani tipovi Brajanova majka ih je nazivala "nastranci" da sline, i u kojima su se prikazivali dvostruki ili ak i trostruki programi ratnih filmova, vesterna ili istorijskih spektakla iz starog Rima. Uprkos toj svojoj slabosti prema loim filmovima i gestovima Edvarda G. Robinsona, Brajan je bio genijalac, deak sa fantastinim koeficijentom inteligencije od 200-plus, koji je stigao na Kolumbija univerzitet sa rekordno dugom listom nagrada Saveta koleda, trofeja debatnih klubova, nagrada "graanstva" ta li mu je pa to? osvojenih u svakoj koli u Kaliforniji koju je pohaao, i s impozantnim popisom psihoticnih kriza od esnaeste godine naovamo. Meutim, o tom poslednjem ja sam saznala tek znatno kasnije, kad smo ve bili venani i kad je opet bio smeten u bolnicu. Ovaj moj previd nije uzrokovala neka prevara koju je on smislio, ve injenica da on sebe nikada nije smatrao ludim. Svet je bio lud. U tome sam se svakako slagala s njim - sve do onog trenutka kad je pokuao da poleti sa prozora i da me povede sa sobom. Verovatno sam se zaljubila u Brajana, pre svega zbog njegove briljantne inteligencije i verbalne pirotehnike. Bio je veliki mimiar, i govornik koji ume da opini sluaoce, bio je jedan od onih talentovanih pripovedaa koji kao da su izili iz nekog paba u Dablinu ih iz nekog komada irskog pisca D. M. Singa. Bio je talentovan brbljivac; bio je plejboj Zapada direktno iz Los Anelesa. Uvek sam visoko cenila reci i esto sam pravila tu greku da mnogo vie verujem u reci nego u dela. Moje srce i moju piku moe da osvoji jezgrovita fraza, lepo sroena reenica, duhovit kuplet, ili senzacionalna komparacija. Da li ste ikada uli onu ameriku rok--pesmu Srce, daj mi da tucam tvoju kutijicu, koja se kratko vreme pojavljivala na radio-talasima pre nego to je bila skinuta i gurnuta u radio-zaborav zauvek? Glasila je otprilike ovako nekako: Srce, daj mi da tucam tvoju kutijicu Srce daj mi da sviram na tvojim dirkama... Pa, u mom sluaju trebalo bi da glasi: Draga, daj mi da tucam tvoju metaforu Draga, daj mi da spavam u tvojoj cezuri...

Definitivno sam se upecala na Brajanov kliker. Nemate pojma kako su izgledali drugi pametni momci na Kolumbija univerzitetu u to vreme: flanelske koulje sa dvadeset pet hemijskih olovaka koje cure u depovima na grudima, debele naoari s okvirima boje mesa, miteseri u uima, gnojave bubuljice na vratu, pantalone nabrane oko struka, masna kosa i ponekad runo pletena yarmulke, koju dri privrenu za kosu samo jedna jedina ukosnica. Oni su putovali podzemnom eleznicom, od supa sa raaces-knedlama svojih mama u Bronksu do uionica Mouzisa Hadasa ili Dilberta Haj ta u naselju Morningsajd Hajts, gde e nauiti dovoljno knjievnosti i filozofije da dobiju iste A ocene, ali inilo se da nikada nisu uspevali da se oslobode svoje nespretnosti, svoje defanzivnosti srednjokolca, svog totalnog nedostatka privlanosti. I Brajan je imao iste A ocene, ali je imao i neto to oni nisu imali: stil. Izgledalo je kao da nikada ne ui. Kad je trebalo da napie referat na deset strana, on bi jednostavno uzeo deset listova bankpost papira iz paketa i otkucao bi, ne diui se, iz prve, rad za ocenu A. esto bi otkucao takvo udo od zadataka na deset strana ujutru onoga dana kad je bio rok da se predaju radovi. A znao je i znao i znao more stvari. Ne samo srednjovekovnu istoriju starog Rima, ne samo renesansne filozofe i prve crkvene poglavare, ne samo laike i investituru, pergamente i politiki augustizam, ne samo Riarda Lavljeg Srca i Roloa, vojvodu od Normandije, ne samo Abelara i Alkvina, Aleksandra Velikog i Alfreda Velikog, ne samo Burkharta i Beovulf, Averoesa i Avinjon, goliardijsku poeziju i gregorijansku reformu, Henrika Lava i Heraklita, prirodu jeresi i dela Tomasa Hobsa, ne samo Julijana Apostata i Jakoponija da Todija, Nibelungenlied i istoriju nominalizma - ve je isto tako dobro znao i godita dobre berbe i kvalitetnog vina i restorane, znao je naziv svakog stabla u Centralnom parku, znao je da raspozna pol travestita na Morningsajd drajvu, imena ptica, nazive cvea, datume roenja ekspirove dece, tano mesto gde se Seli udavio, hronoloki red po kojem su snimani svi filmovi Carlija aplina, znao je besprekorno anatomiju krava pa, prema tome, i to kako birati komade mesa u supermarketu, reci svake pesme koju su ikada napisali Dilbert i Saliven, znao je kompletnu Kehelovu listu Mocartovih kompozicija, olimpijske pobednike u svakom sportu za poslednjih dvadeset [267]godina, prosene rezultate svakog od vodeih amerikih igraa bejzbola, likove iz svakog Dikensovog romana, datum kad je prvi put puten u prodaju sat sa likom Mikija Mausa, godine proizvodnje i karakteristike svih starinskih modela automobila i koliko ih jo postoji i ko su vlasnici "bugati" i "hispano-suiza" su mu bili najdrai, kakav oklop su nosili vitezovi u esnaestom veku i po emu se razlikovao od oklopa iz trinaestog veka, kako se abe pare i kako se oplouju iarke, sve poloaje pri seksualnom odnosu iz Kama-sutre, nazive svih srednjovekovnih sprava za muenje, i tako dalje i tako dalje, ad infinitum. Da li ga ja predstavljam tako da deluje antipatino? Neki su ga smatrali antipatinim. Ali, svi su ga smatrali zabavnim. Bio je roeni klovn, tip kao iz vodvilja, nonstop prialica. Odavao je utisak da uvek puca od energije. Mogao je u jednom danu da obavi vie stvari nego to veina ljudi moe da uini za deset dana, i uvek je izgledao kao da e da iskoi iz vlastite koe. Prirodno, to me je privlailo - uklapalo se u moju glad za tako neim, u moj nezajaljivi apetit za novim iskustvima. Upoznali smo se u toku druge nedelje mog brucokog statusa on je bio student druge godine i od tada smo bili gotovo nerazdvojni. Oh, ja sam sebi rezervisala pravo da izlazim s vremena na vreme i s drugim ljudima, ali Brajan se postarao da me okupira svojim prisustvom, svojim prianjem, svojim poklonima, kucanjem mojih referata, preturanjem po brdima knjiga da bi pronaao one koje su meni potrebne, svojim pismima i telefonskim pozivima i cveem i pesmama u kojima se zaklinjao na venu ljubav - tako da su drugi momci neizbeno izgledali samo vrlo blede imitacije. U to vreme postojali su Sportisti i Intelektualci, momci iz Bratstva i Nezavisni. Brajan nije spadao ni u jednu kategoriju i ujedno je pripadao svim tim kategorijama. On je bio original, linost, iva enciklopedija informacija o svim moguim pojmovima, izuzev moda o seksu, o

kojem je njegovo znanje u poetku bilo vie teorijsko nego praktino. Zajedno smo izgubili nevinost. Ili, gotovo da jesmo. Kaem "gotovo", jer je pitanje da li je mnogo toga ostalo to bih mogla da izgubim posle sveg tog napornog tucanja prstom i redovnog masturbiranja, a Brajan je jedanput bio u javnoj kui u Tihuani, kad mu je bilo esnaest godina - to mu je bio roendanski poklon od tate koji ga je odvezao zajedno sa gomilom drugova koji su se potrpali u kola Brajanovog oca na sportsku proslavu navrenih "slatkih esnaest godina". Prema Brajanovim recima, taj doivljaj je bio pravi fijasko. Kurva mu je stalno govorila: "Pouri, pouri!", i Brajan je izgubio erekciju, a njegov otac u edipovskom stilu je prvi potucao tu kurvu, dok su njegovi drugari nestrpljivo kucali na vrata. To i nije bilo neko naroito uvoenje u seksualni ivot: penetracija, kako to kau u prirunicima o seksu, nije bila postignuta. Zato mislim da bi se moglo rei da smo zajedno izgubili nevinost. Bilo mi je sedamnaest godina jo sam bila maloletnica, pa bi zbog mene mogao da ide i u zatvor, duhovito me je podsetio Brajan, a on je imao devetnaest godina. Poznavali smo se dva meseca - dva meseca silovanja naih instinkata u Riversajd parku, pod stolovima Klasine biblioteke, gde smo "zajedno uili" pred budnim slepim oima Sofokla, Perikla i Julija Cezara, na kauu u dnevnoj sobi mojih roditelja, meu ormarima s knjigama u Biblioteci Batler gde sam se ja kasnije okirala kad sam ula da su se tu neki studenti, inei svetogre, stvarno tucali. Na kraju smo jedno drugom pruili "krajnji dokaz svoje ljubavi" da upotrebim taj draesni izraz iz osamnaestog veka u Brajanovom podrumskom stanu na Riversajd drajvu, u kojem su bubavabe ili su to moda bile neke vodene bube bile vee od moje pesnice ili od njegovog penisa, a dva Brajanova "cimera" stalno su nam kucala na vrata pod izgovorom da hoe da uzmu Sandi Tajms, "ako smo mi svrili sa itanjem". Brajanova soba - jedna od est u tom prostranom pied a terre - imala je jedan zajedniki zid sa kotlarnicom centralnog grejanja. To je ujedno bio jedini nain grejanja sobe. Jedan zid je uvek bio vreo kao plamen; drugi je bio hladniji od vetiine sise Brajanov izraz. Temperatura je mogla da se regulie jedino otvaranjem prozora koji je gledao na neku vrstu ambisa ija je dubina bila jedan sprat ispod nivoa ulice i time se putao sve vazduh u sobu. Kako je vetar koji je probijao u sobu duvao dolazei sa reke, bio je dovoljno hladan da ohladi jaru kotlarnice - ali ne i na ar. To je bio romantini dekor u kojem smo prvi put uivali jedno u drugom. kripali smo oprugama polovnog kreveta koji je Brajan, ustreptao od iekivanja, dve nedelje ranije kupio od jednog Portorikanca, prodavca starih stvari na Kolambas aveniji. Na kraju sam, naravno, morala ja njega da zavedem. Sigurna sam da od dogaaja s Adamom i Evom u raju pa naovamo to nikada nije ni bilo drugaije. Posle toga ja sam plakala i oseala se krivom, a Brajan me je teio onako kako verovatno svi mukarci ve vekovima tee device koje su ih zavele. Leali smo tu pod svetlou sveca budui da je bio romantine prirode, ili, moda, zbog uroenog oseanja za simbolizam, Brajan je upalio tanku votanu svecu na nonom stoiu pre nego to smo svukli jedno drugo i sluali maukanje maaka lutalica u betonskom bunaru ispod, od ai crnog, prozora. Ponekad bi neka od tih maaka skoila na prepunu kantu za ubre i pri tom bi sruila koju praznu konzervu od piva na zemlju, a zvuk udara prazne konzerve o beton odjekivao bi kroz sobu. U poetku je naa romansa bila fina i produhovljena i mladalaka. Kasnije e nai razgovori poeti da zvue vie kao dijalozi iz nekog Strindber-govog komada. itali smo jedno drugom poeziju u krevetu, diskutovali smo o razlici izmeu ivota i umetnosti, razglabali bismo o tome da li bi Jejts postao veliki pesnik da se Mod Gon stvarno .udala za njega. Prolece nas je zateklo na kursu o ekspiru, koji smo zajedno pohaali, to bi, po mom miljenju, svi mladi ljubavnici trebalo da ine. Jednog blistavog, ali pomalo prohladnog, dana u aprilu itali smo jedno drugom naglas, sedei na klupi u River-sajd parku, Zimsku bajku. Kad visibabe viriti stanu, Hej, s curom preko dolja zeleni

Hej, onda veseli dani svanu, Jer bledilo zimsko se krvlju crveni. eva peva kli - kli - kli - kli - S drozdom i detliem, - leto je tu, - A ja se s curom smejem ki ki - Dokle po senu valjukam nju. Brajan se ba bio uneo u ulogu Florizela, a ja sam bila u ulozi Perdite "To neobino ruho oivljavasve tvoje ari - ne pastirica, ve Flora to se javlja s prvim zorama aprila ..." kad nam je prilo itavo pleme klinaca - crne i portorikanske dece od oko osam ili devet godina privueno naim itanjem i rasporedilo se oko nas na klupu i po travi blizu nas. Deca su, oigledno, bila oarana naom predstavom. Jedan klinac seo je pored mojih nogu i gledao u mene s oboavanjem. Bila sam oduevljena. Na kraju krajeva, ipak jev poezija univerzalni jezik sporazumevanja. Kod ekspira ima neeg to e oarati i najnaivnije i najneobrazovanije uho. Sva moja verovanja ine se da su opravdana. Nastavila sam da itam sa novim nadahnuem: Ali priroda. Ne popravlja se sredstvom nikakvim, Sem onim koje sama priroda da. Tako vetina koja se dodaje, kae, Prirodi, vetina je koju priroda stvara. Tako mi, devojko draga, spajamo Neniji kalem na najdivlje stablo, I oplodimo koru nie vrste Pupoljkom neke plemenitije. Vetina ta popravlja prirodu, II, bolje, menja je, ali sama ta Vetina je priroda. ekspirov poziv u boj za jednaka prava iili rasno meovite brakove? Deca su poela da bivaju nemirna posle nekoliko strana, a tada je ve poelo da biva suvie hladno da bi se sedelo na jednom mestu, pa smo se i mi pokupili i poli brzo poto su deca otila. "Zar to nije bilo divno, dragi?" upitala sam dok smo izlazili iz parka. Brajan se nasmejao. "Voxpopuli]e, uglavnom, graktanje", rekao je. Bila je to jedna od njegovih najdraih maksima; ne znam gde ju je naao. Kasnije sam ustanovila da mi nema novanika iz tane, koja je leala otvorena na klupi dok smo itali. Nisam bila sigurna da li su mi ga zdipila deca ili sam ga jo ranije izgubila, a da to nisam ni primetila. Za jedan ludi trenutak sam pomislila da ga je moda Brajan uzeo da bi dokazao svoju tvrdnju o "prostom oveku". Kao i moja majka, i Brajan je bio hobsionist. Zapravo, bio je to sve dok nije otkrio da je on Isus Hristos i doiveo preo-braenje karaktera i verovanja. Njegovo ludilo? Koji su bili prvi znaci toga? To je teko rei. Jedna moja stara prijateljica iz koleda nedavno mi je rekla da je od poetka znala da sa Brajanorn neto nije u redu i da se ona "nikada ne bi spetljala s njim". Ali, meni se svialo ba to to je bilo udno u Brajanu. On je bio ekscentrik, nije bio nalik ni na koga, gledao je na svet oima pesnika iako je imao malo smisla za pisanje poezije. Za njega je univerzum bio iv, nastanjen duhovima. Voe je razgovaralo s njim. Dok bi Ijutio jabuku, on bi, govorei iz stomaka, izveo kao da jabuka plae. Taj isti trik sa govorom iz trbuha primenjivao bi i kad je Ijutio mandarine i pomorande, pa ak i banane - tako da je izgledalo da to voe peva i govori, ak i recituje u stihovima. Menjao je glas i izraz lica u skladu sa trenutnim raspoloenjem. Ponekad je bio Edvard. G. Robin-son kao Al Kapone, ponekad Bazil Ratboun kao erlok Holms, ponekad Ljutsoko, patuljak lik koji smo zajedno izmislili, ponekad Tresiker jo jedan imaginarni prijatelj: pola ekspir,38 a pola umiljati ovarski pas - neka vrsta psa-pesnika. . . Nai dugi dani i noi provedeni zajedno bili su nizovi izmiljenih igara, glumljenja, jednoinki - u kojima je najvie igrao Brajan. Ja sam bila tako zahvalna publika! Mogli smo da etamo i etamo i etamo - od Kolumbije do Vilida, preko Bruklinskog mosta recitujui stihove Harta Krejna, naravno i onda celim putem natrag do Menhetna - i da nam nikada ne bude dosadno. Mi nikada nismo utke sedeli za stolom u restoranu kao to to ine smrknuti mladi brani parovi. Mi smo uvek priali i smejali se.

Tako je to bilo sve dok se nismo venali. Brak je sve pokvario. etiri godine smo bili ljubavnici i najbolji prijatelji i kolege koje zajedno studiraju ekspira - i onda sve to zeznuli venanjem. Ja to nikada nisam elela. Brak je za mene oduvek bio neto za ta u uvek imati dovoljno vremena u budunosti. U dalekoj budunosti. Ali, Brajan je eleo da ima i moju duu. Plaio se da u da mu zbriem. I tako mi je postavio ultimatum. Udaj se za mene, ili u da te ostavim. A ja sam se bojala da ga ne izgubim, i elela sam da odem od kue, i zavravala sam koled i nisam znala ta bih, do avola, drugo mogla da uradim - i tako sam se udala za njega. Mi stvarno nismo imali od ega da ivimo. Imala sam stipendiju dok ne diplomiram, mali ulog na moje ime u banci koji nisam mogla da koristim jo nekoliko godina, i malo akcija ija je vrednost rapidno padala, a koje su mi roditelji poklonili za moj dvadeset prvi roendan. Brajan je studije na treem stepenu prekinuo u jednom napadu besa na drutveni sistem, ali se zato sad naao u situaciji da mora da nae posao. Na ivot se radikalno promenio. Doli smo do toga da smo poeli da shvatamo koliko malo vremena brani parovi provode zajedno poto ulete u kalup graanskog ivota. S naom idilom je bilo svreno. Duge etnje, uenje zajedno, lenja popodneva u krevetu - sve je to sada pripadalo zlatnim danima kojih vie nema. Brajan je sada provodio dane a i vei broj noi rmbajui u jednoj maloj firmi koja se- bavila istraivanjem trita, u kojoj se znojio na kompjuterima, napeto iekujui njihove odgovore na gromopucatelna pitanja kao to je: da li e ene koje su zavrile samo dve godine studija na koledu kupovati vie deterdenta nego ene koje su diplomirale na koledu. On se bacio na istraivanje trita s onom istom manijakom strau koju je pokazivao za srednjove-kovnu istoriju ili za bilo ta drugo. Sve je morao da zna; morao je da radi vie nego bilo ko drugi, ukljuujui u te druge i njegovog efa - koji je prodao preduzee za nekoliko miliona dolara u gotovom ubrzo po prijemu Brajana u bolnicu na psihijatrijsko odeljenje. itava ta operacija pokazala se kasnije mukom. Meutim, dok se to utvrdilo, Brajanov ef je ve iveo u nekom starom zamku u vajcarskoj sa svojom novom mladom enom, Brajan je dobio "potvrdu" da je lud. I pored sve svoje briljantne inteligencije, Brajan nije ukopao ili to nije hteo da zna kakav je kvarnjak bio njegov ef. esto je ostajao uz kompjutere sve do ponoi. U meuvremenu, ja sam se preznojavala izmeu gomila knjiga u Biblioteci Batler piui uvrnutu tezu o prostakim recima u engleskoj poeziji ili, kako je moj uvrnuti mentor za tezu dao naslov: "Seksualni argon u engleskoj poeziji iz sredine osamnaestog veka". Jo tada sam bila pedantni pisac pornografije. Na brak je iao od loeg ka gorem. Brajan je prestao da me evi. Molila bih ga, i moljakala i traila da mi kae ta to nije u redu sa mnom. Poela sam da mrzim samu sebe, da se oseam runom, nevoljenom, da mislim da mi telo smrdi - pokazivala sam sve simptome nejebene supruge; poela sam da matam o evi bez rajsferlusa sa vratarima, propalicama, barmenima u Vest End baru, s kolegama postdiplomcima - ak i sa neka mi se Bog smiluje profesorima. Sedela bih tako na mom "Proseminaru o engleskoj knjievnosti osamnaestog veka", sluajui nekog studenta treeg stepena kako uliziki melje i melje o delu Nahuma Tejta i njegovim revizijama ekspirovih komada, a u meuvremenu bih zamiljala kako "puim" svakom od prisutnih mukaraca ha! u sali. Ponekad bih zamiljala kako se stvarno tucam sa profesorom Haringtonom Stentonom, pedesetogodinjim pravim Bostoncem, koji je poticao iz vrlo ugledne porodice iz Nove Engleske - iz porodice poznate po politici, poeziji i psihozama. Profesor Stenton umeo je gromoglasno da se smeje i uvek je Dejmsa Bosvela nazivao Bozi kao da se svake noi opijao s njim u Vest Endu to sam ja stvarno pomalo i verovala da ini. Neko je jednom rekao za Stentona da je on "ovek briljantne inteligencije, ali da mu nisu ba sve koze na broju". To je bilo tano. Uprkos injenici da je bio drutveno veoma dobro ukopan, on se neprekidno iskljuivao iz stanja zdravog razuma i ukljuivao u stanje ludila i obratno, ne zadravajui se ni u jednom stanju dovoljno dugo da biste znali na emu ste kad je on u pitanju. Stvarno, kako bi profesor Stenton tucao? Njega su fascinirali prostaki izrazi iz

osamnaestog veka. Moda bi saputao "pijezda", "monice", "rupa" za "pika", "testisi", "stidnica" na uvo dok bismo se tucali? Moda bi se ispostavilo da ima istetoviran porodini grb na koici koja pokriva glavi penisa? Sedela bih tako i smekala se tim svojim matarijama, a profesor Stenton bi me fiksirao pogledom, mislei da se ja to smekam zbog njegovih duhovitosti. Ali, kakvu sam korist imala od tih tugaljivih matarija? Moj mu je prestao da me tuca. Smatrao je da i bez toga naporno radi. Syake noi sam se uspavljivala plaem, ili sam odlazila u kupatilo da masturbiram poto bi on zaspao. Imala sam dvadeset jednu i po godinu i bila oajna. Kad sada sa ove vremenske distance pogledam unazad, sve izgleda tako jednostavno. Zato nisam nala nekog drugog mukarca? Zato nisam nala ljubavnika ili ga ostavila, ili zato nisam insistirala na nekoj vrsti aranmana u vezi sa seksualnom slobodom? No, ja sam bila dobra devojka iz pedesetih godina. Odrasla sam tucajui se prstom uz Sitne sate Jutra Frenka Sinatre. Nisam nikada spavala ni sa jednim mukarcem, osim sa svojim muem. Samo sam se mazila "iznad struka" i "ispod struka" potujui neka misteriozna nepisana pravila o tome ta se srne, a ta se ne srne. Meutim, ljubavna veza s nekim drugim mukarcem izgledala mi je toliko radikalna da o njoj nisam mogla ni da pomislim. Osim toga, bila sam sigurna da to to Brajan vie nee da me tuca nije njegova, ve moja greka. Ili sam ja nimfomanka zbog toga to sam elela da budem tucana vie nego samo jedanput u mesec dana, ili je stvar jednostavno u tome da ja nisam privlana. A moda je uzrok tome Brajanova starost. Ja sam odrasla duboko verujui u tanost raznih seksualnih mitova iz pedesetih godina, kao to su: A. Tako neto kao to je silovanje ne postoji. Niko ne moe da siluje enu, osim ako ona u poslednjem trenutku ne pristane na to. Devojice iz moje kole stvarno su to pobono ponavljale jedna drugoj. Bog zna gde smo to ule. To je bila neija mudrost koju smo mi pokupile i, kao roboti, prenosile dalje. B. Postoje dve vrste orgazma: vagirialni i klitoralni. Jedan je "zreo" tj. dobar. Drugi "nezreo" tj. rav. Jedan je "normalan" tj. dobar. Drugi je "neurotian" tj. rav. Taj pseudonapredan, pseudopsiholoki moralni kod bio je znatno kalvinistikiji od kalvinizma. C. Mukarci dostiu svoj seksualni maksimum u esnaestoj godini, a posle toga njihova snaga opada... Brajan je imao dvadeset etiri godine. Nesumnjivo, njegova snaga je bila na silaznoj putanji. Ve osam godina mu je mo bila u opadanju. Ako me je tucao samo jedanput meseno u svojoj dvadeset etvrtoj godini - moete zamisliti koliko bi me malo tucao u svojoj trideset etvrtoj godini. Strah me je hvatao i od same pomisli na to. Moda ak ni seks sam po sebi ne bi bio toliko vaan da nije bio indikacija svih onih drugih stvari koje nisu bile u redu u naem braku. Vie se nismo ni viali. On je ostajao u kancelariji do sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest nou. Ja sam odravala kuu i trunula u biblioteci radei na svom seksualnom argonu osamnaestog veka. Idealni graanski brak. Mu i ena nemaju ni trenutka slobodnog vremena koji bi proveli zajedno. Brak nam je oduzeo jedini razlog zbog kojeg smo se venali. Tako su se stvari odvijale nekoliko meseci. Moja depresija znaajno se pojaavala. Sve mi je tee i tee padalo da ujutru ustanem iz kreveta. Obino sam sve do podneva bila u komatoznom stanju. Poela sam da izostajem sa gotovo svih predavanja, osim sa svetinje nad svetinjama: Prose-minara. Postdiplomske studije su mi izgledale besmislene. Upisala sam se na trei stepen zbog toga to volim knjievnost, ali na njemu se nije studirala knjievnost. Tu se studirala kritika. Neki profesor je napisao knjigu u kojoj je "dokazivao" da je Tom Douns bio, zapravo, marksistika parabola. Neki drugi profesor napisao je knjigu u kojoj je "dokazivao" da je Tom Douns, u stvari, hrianska parabola. Drugi neki profesor, opet, napisao je knjigu u kojoj je "dokazao" da je Tom

Douns bio, u stvari, parabola o industrijskoj revoluciji. Od vas se oekivalo da pamtite imena svih tih profesora i da znate ija je koja teorija da biste mogli da poloite ispit. Nikoga pod milim bogom nije interesovalo da li ste vi proitali Toma Dounsa, glavno je bilo da umete da istresete, kao iz rukava, nazive raznih teorija i imena njihovih tvoraca. Sve knjige kritika imale su naslove kao to je Retorika smeha ili Determinante smeha u romanima Hernija Fildinga ili Estetike implikacije u dijalektici satire. Filding bi se prevrnuo u grobu. Moj odgovor na to bila je elja da prespavam to je mogue vie toga. injenica je da sam ja uvek bila kompulzivni uenik s odlinim A uspehom i testovi mi nikada nisu bili teki, ali na treem stepenu je bilo toliko sranja da jednostavno niste mogli da ga zanemarite. I tako sam provela studije u spavanju. Prespavala sam zavrne ispite u maju. Umesto da radim na svojoj tezi, ja sam spavala. U retkim prilikama, kad bih se dovukla na predavanja, sedela sam i piskarala pesme u svesci. Jednoga dana prikupila sam hrabrost i iznela svoje probleme profesoru Stentonu. "Mislim da ne elim da budem profesor", rekla sam, drui u izmama od purpurnog antilopa. To je bilo svetogre. Moja stipendija Vudroua Vilsona obavezivala me je da predajem na koledu. Bilo je to kao da sam se odrekla Boga, otadbine i zastave. "Ali, vi ste odlian student, gospoo Stolerman, ta biste drugo mogli da radite?" Zaista, ta drugo? ega drugog moe da bude u ivotu, osim Estetikih implikacija u dijalektici satire? "Pa, ovaj, mislim da elim da piem." Rekla sam to toliko apologetski kao da je imalo znaenje: "Mislim da elim da ubijem svoju majku." Profesor Stenton je izgledao zabrinut. "Ah, to", rekao je uznemireno. Verovatno su mu studenti uvek dolazili na razgovor s takvim jalovim ambicijama kao to je elja da se bave pisanjem. "Vidite, profesore Stenton, poela sam da studiram englesku knjievnost osamnaestog veka zbog toga to volim satiru, ali mislim da bih vie volela da piem satiru nego da je kritikujem. Kritika mi se ne ini da je ono to bi moglo da me zadovolji." "Da vas zadovolji!" prasne on. Ja na to progutam knedlu. "Zbog ega vi mislite da studije na treem stepenu treba da vas zadovoljavaju? Knjievnost je rad, a ne zabava", rekao je. "Da", rekla sam pitomo. "Upisali ste se na postdiplomske studije zbog toga to volite da itate, zato to volite knjievnost - pa, knjievnost je naporan rad! To nije igra!" Izgledalo je da je profesor Stenton naiao na svoju omiljenu temu. "Da, ali ako dozvolite, profesore Stenton, zaista se ima utisak da je sva ta kritika daleko od autentinog duha Fildinga ili Poupa ili Svifta. Hou da kaem, uvek ih zamiljam kako lee tamo u svojim grobovima i svima nam se smeju. Kritike njihovih dela su upravo ono to bi se njima nesumnjivo inilo smenim. Hou da kaem, kad itam Poupa, ili Svifta, ili Fildinga, u meni se javlja elja da i sama piem. Um mi se od toga zaokupi poezijom. A kritika mi se ini da je pomalo glup posao. ao mi je to to moram da kaem, ali zaista mi tako izgleda." "Ko je vas naimenovao za uvara Poupovog duha? Ili Sviftovog? Ili Fildingovog?" "Niko." "Pa zbog ega se, do avola, onda alite?" "Ja se ne alim. Ja samo mislim da sam moda pogreila. Mislim da ja, u stvari, elim da piem." "Gospoo Stolerman, imaete dosta vremena za pisanje poto steknete doktorsku diplomu. A tada ete imati neto na ta ete uvek moi da se oslonite za sluaj da ba niste Emili Dikinson." "Pretpostavljam da ste u pravu", rekla sam i otila kui da spavam.

Brajan me je, s treskom, probudio u junu. Nisam sasvim sigurna kada je to tano poelo, ali svakako oko sredine juna, primetila sam da mu je ponaanje manino, i to vie nego obino. Potpuno je prestao da spava. Zahtevao je da itavu no sedim s njim i diskutujem o nebu i paklu. Nije to ni bilo ba toliko neobino za Brajana. Njega su oduvek posebno interesovali nebo i pakao. No, sada je poeo mnogo da pria o drugom povratku Isusovom, i o tome je govorio na nov nain. ta ako se pitao je Hristos vrati na zemlju u liku opskurnog slubenika preduzea koje se bavi istraivanjem trita? ta ako Njemu opet niko ne bude hteo da veru je? Sta ako On pokua da dokae svoj identitet hodanjem po povrini vode jezera u Centralnom parku? Da li bi veernje novosti CBS-a htele da prenose taj dogaaj? Da ga prikau kao dogaaj vredan panje javnosti? Nasmejala sam se. I Brajan se nasmejao. Bila je to samo ideja za neki naunofantastini roman, rekao je. Bila je to samo ala. U danima koji su usledili, ale su se umnogo-struile. ta ako je on Zevs, a ja Hera? ta ako je on Dante, a ja Beatrie? ta ako postoje dvoje od svakoga od nas - materija i antimaterija, trodimenzionalnost i bezdimenzionalnost? ta ako ljudi u podzemnoj eleznici stvarno komuniciraju s njim telepatski i trae od njega da ih spase? Sta ako se Hristos vrati i oslobodi sve ivotinje iz zoolokog vrta u Centralnom parku? ta ako jakovi krenu za njim niz Petu aveniju, a ptice se Njemu spuste na ramena i ponu da pevaju? Da li e ljudi onda poverovati ko je On? ta ako On blagoslovi kompjutere, i umesto da bljuju odtampane listove sa podacima o tome koje domaice kupuju najvie deterdenta, oni odjednom ponu da izbacuju hlebove i ribe? ta ako jedan dinovski kompjuter kontrolite itav svet, a niko to, osim Brajana, ne zna? ta ako kompjuter radi na ljudsku krv? ta ako smo, to ree Sartr, svi mi, ve ovoga asa, u paklu? ta ako svima nama upravljaju neke sloene maine kojima upravljaju neke druge sloene maine koje kontroliu opet neke druge sloene nvaine? ta ako mi uopte nismo slobodni? ta ako ovek moe vda potvrdi svoju slobodu samo umiranjem na krstu? ta ako nedelju dana zatvorenih oiju prelazi ulice Njujorka na crveno svetio a da te nijedan auto ni ne okrzne? Da li to dokazuje da si Bog? ta ako je svaka knjiga koju si otvorio nasumice imala slova B O G na nekom mestu u svakom odlomku? Nije li to bio pozitivan dokaz? Iz noi u no pitanja su se redala. Brajan mi ih je ponavljao kao katihizis. ta ako? ta ako? ta ako? Sluaj me. Nemoj da zaspi! Sluaj me! dolazi kraj sveta, a ti hoe da ga prespava! Sluaj me! U svojoj luakoj potrebi da stalno ima publiku, on me je ak i pljesnuo po obrazu jedanput ili dvaput da bi me razbudio. Oamuena od umora i zakrvavljenih oiju, ja sam sluala. I sluala. I sluala. Posle pete noi postalo je savreno jasno da Brajan ne planira da pie neki naunofantastini roman. On je lino bio taj Drugi povratak. Trebalo mi je dosta vremena da to ukapiram. A i kad mi je to postalo jasno, nisam bila ba sasvim sigurna da on nije Bog. Meutim, po njegovoj logici, ako on jeste Isus, onda sam ja Sveti duh. Mada mutnih oiju od umora, ipak sam znala da je to bila ludost. U petak je Brajanov ef otiao iz grada na vikend, a njega delegirao da sklopi vaan posao sa proizvoaima sredstva za ienje rerni koje se nazivalo "udesna pena". Brajan je trebalo da se sastane sa predstavnicima "udesne pene" u subotu u raunskom centru, ali se tamo uopte nije pojavio. Ljudi iz "udesne pene" su ekali. Zatim su pozvali mene. Zatim su mi opet telefonirali. Brajan nije doao. Telefonirala sam svakome koga sam mogla da se setim, i na kraju sam prosto sedela kod kue, grickajui nokte, ubeena da e se neto strano dogoditi. U pet sati Brajan mi je telefonirao da bi mi proitao "pesmu", za koju je tvrdio da ju je napisao dok je hodao preko jezera u Centralnom parku. Glasila je ovako:

Ako je "udesna pena" samo mehur, Zato nam zadaje tako prokleto mnogo muka? Ako brzo ne reagujemo, od sveta e ostati ruina puka A sve to samo zbog neeg to je sapunice mehur. "Kako ti se svia, srce?" upitao je on, olienje naivnosti. "Brajane - jesi li svestan toga da ljudi iz "udesne pene" ceo dan pokuavaju da te nau?" "Zar nije briljantna? Mislim da sam u njoj sa malo reci rekao sutinu stvari. Planiram da je posaljem Njujork tajms - Brine me jedino to da li e Tajms htetiv da objavi pesmu u kojoj se spominje re ,prokleto". ta ti misli?" "Brajane - da li shvata da sam ja ceo dan ovde uz telefon, odgovarajui na poziv iz ,udesne pene"? Gde si, do avola, bio ceo dan?" "Ba tamo sam bio." "Gde?" "U paklu. Ba kao to si ti u paklu i ja sam u paklu i svi smo mi u paklu. Kako moe da se brine zbog jednog obinog mehura od sapunice kao to je ,udesna pena"?" "ta e, za ime boga, da uini s ugovorom?" "Ba to." "Ba ta?" "U ime boga, ugovor u da zaboravim. Nita neu da uinim u vezi s njim. Zato ne doe u grad, da se vidi sa mnom, pa u da ti pokaem moju pesmu?" "Gde si ti?" "U paklu." "O.K., znam da si u paklu, ali gde da te naeni?" "To treba i sama da zna. Ti si me i poslala ovamo." "A gde to?" "U pakao. Tu gde sam sada. Gde si ti sada. Prilino sporo kapira, draga." "Brajane, molim te budi razuman .. ." "Ja sam savreno razuman. Ti si ta koja se brine zbog jednog obinog mehuria. Ti si ta koja misli da je vano to to se javljaju oni iz ,udesne pene"." "Reci mi samo na kojem emo uglu u paklu da se naemo i ja dolazim. Kunem se da hou. Samo mi" reci na koji ugao treba da doem." "Zar ne zna?" "Ne. asna re, ne znam. Molim te, reci mi." "Mislim da ti pokuava da napravi budalu od mene." [283]"Brajane, dragi, ja samo elim da te vidim. Molim te, dozvoli mi da te vidim." "Moe i u ovom trenutku da me vidi u mislima. Za svoje slepilo sama si kriva. Ti i kralj Lir." "Da li se javlja iz telefonske govornice? Ili iz nekog bara? Reci mi, molim te." "Zna ve!" Razgovor se jo neko vreme odvijao na ovaj nain. Brajan mi je dva puta spustio slualicu, a zatim me je ponovo pozivao. Konano je pristao da mi kae iz koje se govornice javlja, ali mi nije rekao ime mesta, ve je zapoeo neku vrstu igre u kojoj sam ja morala to da pogodim. Morala sam da uestvujem u igri tako to sam eleminisala mogunosti. To je potrajalo jo dvadeset minuta i kotalo je nekoliko novia od pet centi. Konano se ispostavilo da se nalazi u baru "Gotam". Izletela sam iz kue i taksijem otila da se naem s njim. Saznala sam da je dan proveo vozajui portorikansku i crnaku decu amcem po jezeru u Centralnom parku, kupujui deci sladolede, delei novac ljudima u parku i planirajui kako da pobegne iz pakla. Nije stvarno hodao po povrini vode, ali je mnogo o tome razmiljao. Sada je bio spreman da promeni svoj ivot. Otkrio je da poseduje nadljudsku energiju. Drugim smrtnicima bio je potreban san. Njemu ne. Drugim smrtnicima je potrebno zaposlenje i zvanje i sve te parafernalije svakodnevnog ivota. Njemu ne. Hteo je sad da prihvati ono to mu je odavno sudbina odredila - da spase svet. U tome je trebalo da mu ja pomognem.

Iskreno govorei, nita od svega to je bilo reeno, nije izazivalo neku posebnu nelagodnost u meni. Pre bi se reklo da me je oduevljavalo. Ideja o tome da Brajan digne ruke od istraivanja trita i da ja prekinem studije treeg stepena, te da zajedno krenemo da spaavamo svet, meni je bila savreno. O.K. Ja sam ga oduvek nagovarala da se okane istraivanja trita, u stvari, pokuavala sam da ga namamim da sa mnom otputuje u Evropu, da jedno vreme provedemo jednostavno u skitnji. Ali, Brajan se uvek protivio. On se uputio u istraivanje trita kao da je to bio poslednji veliki krstaki pohod. Dok smo etali kroz grad te subotnje veeri, ono to me je znatno vie brinulo nego njegovo buno prianje, bilo je njegovo ponaanje. Traio je da oboje zatvorimo oi i da prelazimo ulice na crveno svetio da bismo dokazali da smo bogovi. Ulazio je u prodavnice i traio od prodavaa da mu skinu sa polica razne predmete, zatim bi svaki od tih predmeta uzeo u ruke, ushieno bi govorio o svakom od njih, i onda bi iziao napolje. Uao bi u kafi i poigrao bi se posudom za eer na svakom stolu pre nego to bi seo. Ljudi su zurili u njega. Ponekad bi neki od prodavaa ili konobara rekao: "Polako, burazeru, smiri se, burazeru", a ponegde bi ga jednostavno izbacili napolje. Svi su oseali da neto sa njim nije u redu. Njegova uzbuenost je prosto zvonila u vazduhu. Brajanu je, meutim, sve to bilo samo znak njegove boanske prirode. "Vidi", rekao je, "oni znaju da sam ja bog i ne znaju drugaije da reaguju." Meni je bilo dvostruko tee zbog toga to sam ja napola verovala u Brajanovu teoriju. Izuzetne linosti obini ljudi esto stvarno nazivaju luacima. Kad bi se bog stvarno vratio, on bi verovatno zavrio na psihijatrijskom odeljenju. Bila sam leingovac mnogo pre nego to je Leing poeo da objavljuje svoje radove. Ali, ja sam isto tako bila nasmrt preplaena. Kad smo najzad stigli kui u dva sata izjutra, Brajan je jo uvek bio vrlo uzbuen i potpuno budan, iako sam ja bila potpuno iscrpena. Hteo je da mi pokae svoju mo. Hteo je da mi dokae da moe da me zadovolji. Nije se evio sa mnom nekih est [285]nedelja, ali sada nije znao da prestane. Tucao je kao maina, uzdravao se od orgazma, a mene je stalno terao da svravam ponovo, ponovo i ponovo. Posle prva tri puta poelo je da me boli i htela sam da prestanem. Preklinjala sam ga da prestane, ali on nije hteo da slua. Udarao je o mene bez prestanka, kao da me sekirom ubija. Plakala sam i preklinjala ga"Brajane, molim te, prestani", jecala sam. "Mislila si da ja ne mogu da te zadovoljim!" vikao je. Oi su mu luaki caklile. "Vidi!" rekao je, besno prodirui u mene. "Vidi! Vidi! Vidi!" "Brajane, molim te, prestani!" "Zar ovo nije dokaz? Ne dokazuje li ovo da sam ja Bog?" "Molim te, prestani", cvilela sam. Kad je najzad stao, naglim pokretom je izvukao iz mene svoj jo uvek tvrdi penis i gurnuo mi ga u usta. Meutim, ja sam toliko jako plakala da nisam mogla da zatvorim usta. Leala sam na krevetu grcajui u suzama. ta da radim? Nisam elela dalje da ostanem sama s njim, ali kuda sam mogla da odem? Po prvi put sam poela ozbiljno da verujem da je Brajan opasan. Iznenada, Brajan se sruio i poeo da plae. eleo je da kastrira samog sebe, rekao je. eleo je da na brak bude oien od svega putenog. eleo je da bude kao Abelar, a ja da budem kao He-loiza. eleo je da bude oien od svih telesnih elja kako bi mogao da spase svet. eleo je da bude mek kao evnuh. Zeleo je da bude blag kao Hristos. eleo je da mu telo bude izreetano strelama kao telo svetog Sebastijana. Zagrlio me je i jecao u mome krilu. Milovala sam ga po kosi, nadajui se da e konano da zaspi. Umesto da zaspi on, zaspala sam ja. Ne znam tano koliko je bilo sati kad sam se probudila, ali Brajan je ve satima bio budan verovatno svu no. Oteturala sam se u kupatilo i prva stvar koju sam videla bio je nevet crte privren selotejpom za ogledalo. Crte je predstavljao omalenog mukarca sa svetakim

oreolom i ogromnim, ukruenim penisom. Drugi mukarac, duge brade, upravo se spremao da mu ga "pui." Iza njih dvojice nalazio se veliko orao koji je liio na amerikog orla, s tom razlikom to je imao vrlo oiglednu i ovekoliku erekciju. "Otac, Sin i Sveti duh", nakrabao je Brajan iznad slike. Otila sam do svog radnog stola u spavaoj sobi. Parii kartica iz moje kartoteke na kojima su se nalazile sve zabeleke za moju tezu bili su razbacani po podu ispod stola, kao konfete. Na v stolu se nalazila prava izloba knjiga: sabrana dela ekspira i Miltona bila su rastvorena, a odreene reci, izrazi i slova bili su zaokrueni mastilom, u raznim bojama. Na prvi pogled nisam mogla da zapazim nikakav sistem ili ifru, ali na marginama su se nalazile furiozne napomene. Izrazi kao: "Oh, do avola!" ili "ivotinja s dvostrukim leima!" ili "Neniji pol je suvie grub!" Rasuti preko ekspira i Miltona leali su komadii paljivo iscepkane novanice od dvadeset dolara. Naokolo po stolu leale su reprodukcije istrgnute iz knjiga o umetnosti. Sve te reprodukcije prikazivale su Boga, ili Isusa, ili svetog Sebastijana. Otrala sam u dnevnu sobu da potraim Brajana i nala sam ga kako podeava haj-faj ureaj. Svirao je Goldbergove varijacije Glena Gulda, i to tako to bi zvuk pustio na najjae, a onda bi ga iznenada utiao, da bi naino efekat sirene. "Koliko glasno je u ovom drutvu doputeno svirati Baha?" upitao je. "Ovoliko?" Pojaao je ton. "Ovako tiho?" On utia zvuk toliko da je bio jedva ujan. "Vidi! Nema naina na koji bi mogao da se svira Bah u ovom drutvu!" "Brajane, ta si uinio s mojom tezom?" Bilo je to retoriko pitanje. Savreno dobro sam znala ta je uinio s njom. Brajan je nastavio da aka oko haj-faj ureaja, pretvarajui se da me nije uo. "Sta si uinio s mojom tezom?" "ta misli koliko glasno moe da svira Baha u ovom drutvu, a da ti ne doe policija?" "ta si uinio s mojom tezom?" "Ovoliko glasno?" On pojaa zvuk. "ta si uinio s mojom tezom?" "Ovako tiho?" On utia zvuk. "ta si uinio s mojom tezom?" "Ovoliko glasno?" "Brajane!" viknula sam iz sve snage. Nije vredelo. Otila sam do svog pisaeg stola i sela, zurei u "izlobu" koju je on ostavio. Poelela sam da ubijem ili njega ili sebe. Umesto toga, zaplakala sam. Brajan ude u sobu. "ta misli, ko e otii na nebo?" upita. Nisam nita odgovorila. "Hoe li Bah da ode? Hoe li Milton da ode? Hoe li ekspir da ode? Hoe li Tresiker da ode? Hoe li sveti Sebastijan Kopile da ode? Hoe li Abelar Ustrojeni da ode? Hoe li Sinbad Moreplovac da ode? Hoe li Tinbad Trgovac da ode? Hoe li Dinbad Lovac da ode? Hoe li Norman Majler da ode? Hoe li Vinbad Kitolovac da ode? Hoe li Finbad Nadolomac da ode? Hoe li Rinbad Ledolo-mac da ode? Hoe li Dojs da ode? Hoe li Dejms da ode? Hoe li Dante da ode, ili je on ve bio? Hoe li Homer da ode? Hoe li Jejts da ode? Hoe li Hardi s kitom "na gotovs" da ode? Hoe li Rable ii s Rablom3"? Hoe li Vijon vijugajui da ode? Hoe li Reli otii kraljevski? Hoe li Mocart da ode lako? Hoe li Maler da ode teko? Hoe li El Greko da ode na nebo uz tresak groma? Hoe li sijalice da odu?" Okrenula sam se i pogledala ga. Mahao je divlje rukama i skakao gore-dole. "Sijalice e otii na nebo!" vikao je. "Hoe! Hoe!" "Poludeu od tebe!" vrisnula sam sva van sebe. "Ti e da ode na nebo!" vrisnuo je on, a onda me zgrabio za ruku i poveo prema prozoru. "Hajdemo na nebo! Hajdemo! Hajdemo!" Otvorio je prozor irom i nagnuo se napolje.

"Prestani!" vrisnula sam histerino. "Ne mogu ovo vie da izdrim!" i, rekavi to, poela sam da ga drmusam. Mora da se stvarno uplaio, jer mi je akama obuhvatio vrat i poeo da me davi. "Umukni", vikao je. "Doi e policija!" Ali, ja nisam vie vritala. Pojaao je stisak. Poelo je da mi se smrkava pred oima. Ne znam zato me je pustio i kako me nije ubio. Moda sam jednostavno imala ludu sreu. Ne znam kako to da protumaim. Znam samo to da sam, kad me je konano pustio, drhtala itavim telom kao prut i da sam se krkljajui borila da doem do vazduha a seam se da sam kasnije otkrila na vratu velike plave modrice. Utrala sam u ostavu za odelo u predsoblju, i tu sam, grickajui kolena, sedela u mraku i jecala. "Oh, boe, oh, boe, oh, boe", dahtala sam. A onda sam se nekako pribrala i pozvala porodinog kunog lekara. Bio je na putu u Ist Hemptonu. Pozvala sam psihijatra moje majke. On je bio na Fajer Ajlendu. Pozvala sam svog tadanjeg psihijatra. On je bio u Veifh"tu. Pozvala sam prijateljicu moje sestre Rendi koja je radila kao psihijatar - socijalni radnik. Ona mi je rekJa da pozovem policiju ili lekara - bilo kojeg lekara. Brajan je u psihozi, rekla je, i moe da bude i opasan. Ne smem da ostanem sama s njim. Bila je nedelja u junu i ako ba elite da se razbolite, najbolje je da to uradite u nekom letovali-tu. Nigde se ne moe nai lekar. Konano sam uspela da naem momka koji je honorarisao zamenjujui mog internistu. Rekao je da odmah dolazi. Stigao je pet asova kasnije. Za sve to vreme Brajan je bio zapanjujue miran. Sedeo je u dnevnoj sobi i sluao Baha, a izgledao je kao da je u transu. Ja sam sedela u spavaoj sobi i pokuavala da apsorbujem sve to to se dogodilo. Pretvarali smo se da ignoriemo jedno drugo. Tiina posle oluje. U svakom sluaju Brajanov problem je sada imao naziv. Najvanije je izleenje, a na drugom mestu se nalazi saznanje o tome ta treba da se leci. Kad mi je reeno da je on u "psihozi", osetila sam da mi je laknulo, na neki udan nain. U pitanju je bila bolest koju treba leiti, problem koji treba resiti. Nazivanje problema pravim imenom uinilo je itavu stvar manje zastraujuom. Isto tako, smanjilo je moje oseanje krivice. Gubitak razuma nije niija krivica. Boija je to volja. Bilo je neeg veoma utenog u tome. Sve prirodne katastrofe su utene, jer potvruju nau nemo u koju bismo, inae, mogli da prestanemo da verujemo Ponekad udno smiruje saznanje o veliini nae vlastite bespomonosti. Izdrali smo popodne zajedno sa Johanom Sebastijanom Bahom. "Muzika ima drai koje mogu da smire besom uzburkane grudi", rekao je Kongriv koji sigurno na nebu igra karte s Mocartom. Kad pomislim na sve one strane trenutke u kojima mi je Bah pomogao da preivim, sigurna sam da je i on na nebu. Dr Stiven Perlmater uao je oko pet - uz gomilu izvinjenja i znojavih dlanova. Od tog trenutka na ivot bio je u rukama doktora i njihovih samozadovoljnih malih kategorija. Moj mu Brajan, uveravao me je dr Perlmater, "ozbiljno je bolestan mladi". On e "pokuati da mu pomogne". I poeo je time to je pokuao da mu ubrizga injekciju torazina - na ta je Brajan ipio, sjurio se niz pomone stepenice svih trinaest spratova i pobe-gao u Riversajd park. Doktor i ja smo pojurili za njim, nali ga, zaustavili ga, ubeivali, gledali kako ponovo brie od nas, ponovo smo ga jurili, ponovo ga ubeivali i tako dalje. Ostali detalji su isto toliko runi koliko i uobiajeni. Od tada je bilo jasno da je hospitalizacija neizbena. Brajan je sada ve bio sav uspanien, a njegova fantaziranja su bila sve fantastinija i fantastinija. Dani koji su zatim usledili bili su prava nona mora. Brajanovi roditelji su doleteli iz Kalifornije i im su stigli izjavili su da je Brajan savreno O.K., ali da sam ja luda. Pokuali su da ga spree da uzima bilo kakve lekove i stalno su ismejavali lekare to, mora se priznati, nije nimalo bilo teko. Nagovarali su ga da me ostavi i da se vrati kui u Kaliforniju - kao da e ga to to e se udaljiti od mene, automatski izleiti. Dr Perlmater je uputio Brajana psihijatru koji se odvaio da ga dri punih pet dana kod kue, a ne u bolnici. Od toga nije bilo nikakve vajde.

Okrueni Brajanovim majkom i ocem, Brajanovim efom, ljudima iz "udesne pene", Brajanovim dobrona-mernim bivim profesorima i doktorima, nai ivoti vie nisu bili nai. Brajan je bio progonjen od svojih nazovi zatitnika i svakim danom je sve vie gubio razum. Petog jutra posle posete dr Perlmatera Brajan je svukao sa sebe svu odeu u blizini kule Belvedere u Centralnom parku. Zatim je onako go pokuao da se popne na bronzanog konja kralja Jagela i sedne pored bronzanog kralja Jagela ukrteni maevi i sve ostalo. Konano ga je policija odvela na Psihijatrijsko odeljenje Bolnice "Sinajska gora" uz zavijanje sirena i torazin koji se toio kao vino,i, izuzev nekoliko vikenda koje je sa doputenjem lekara proveo van bolnice, mi vie nikada nismo zajedno iveli. Bilo je potrebno da protekne jo oko osam meseci pa da se na brak potpuno ugasi. Poto je Brajan smeten u "Sinajsku goru", njegovi roditelji su se uselili kod mene, optuivali me danonono, zajedno sa mnom su svako vee odlazili u bolnicu, i nikada nam nisu doputali da provedemo zajedno vie od deset minuta nasamo. Poseta je ionako bila dozvoljena samo od est do sedam a oni su bili reeni da nas dre razdvojene ak i tada. Osim toga, i kad sam bila nasamo sa Brajanom, on me je samo napadao. Ja sam Juda, govorio mi je. Kako sam mogla da ga zatvorim ovde? Zar nisam znala da u zbog toga da odem u Sedmi krug - krug izdajnika? Zar nisam znala da je moj zloin prema Danteu najsramniji od svih zloina? Zar nisam znala da sam ve u paklu? Pakao nije mogao da bude mnogo gori od tog leta, u svakom sluaju. Dijemov reim je upravo pao i budisti su se stalno spaljivali u smenoj maloj zemlji ije je ime postajalo sve poznatije i poznatije - u Vijetnamu. Bari Goldvoter bio je kandidat za predsednika, a osnovu njegove predizborne kampanje predstavljalo je obeanje da e elu Istonu obalu odsei i pustiti je da slobodno otplovi morem. Don F. Kenedi nije jo ni punu godinu dana bio mrtav. Lindon Donson je bio jedina nada nacije za pobedu nad Goldvoterom i za ouvanje mira. Dva mlada beka, koji su se zvali Gudmen i Svernet, poli su na jug u Misisipi da rade na sastavljanju birakih spiskova, udruili se sa jednim mladim Crncem koji se preivao eini, i sva trojica su zavrila u stravinom zajednikom grobu. Predgraa Harlem i BedfordStajvesant eksplodirala su u prvom od mnogih dugih, vrelih leta. Brajan je, u meuvremenu, bio u bolnici i buncao o tome kako e da spase oveanstvo. Svakako, oveanstvu jo nikada kao tada nije toliko bio potreban neko ko e da ga spase. Udaljavali smo se jedno od drugog. Ne odjednom i ne zbog toga to sam nala nekog drugog mukarca. Uopte nisam nikud izlazila dok je Brajan bio u bolnici. Bila sam okirana i bilo mi je potrebno vreme da se oporavim. Ali, malo-pomalo, poela sam da uviam koliko sam srenija bez njega, koliko me je njegova luaka energija iscrpljivala, koliko me je njegovo pomamno fantaziranje liilo sposobnosti da matam o ivotu. Polako sam poela da cenim to to mogu da ujem svoje vlastite misli. Poela sam da oslukujem vlastite snove. Bilo je to kao da sam pet godina ivela zatvorena u komori za ispitivanje eha, a onda me je iznenada neko pustio da izaem. Ostatak prie predstavlja uglavnom rasplet. Ja sam volela Brajana, i osetila sam se strano krivom kad sam shvatila da mi se vie svia da ivim bez njega, nego da ivim s njim. Isto tako, mislim da nikada vie nisam mogla da mu verujem posle onog pokuaja da me zadavi. Rekla sam da mu opratam, ali neto u meni nije mu nikada oprostilo. Plaila sam se njega, i to je bilo ono to.je na kraju ubilo na brak. Kraj se odugovlaio. Meutim, kao i obino, novac je bio ubrzavajui faktor. Posle tri meseca u "Sinajskoj gori", osiguranje "Plavi krst" je isteklo i Brajana je trebalo prebaciti na neko drugo mesto. Mogao je da ode ili u dravnu bolnicu ega smo se oboje uasavali, ili u privatnu bolnicu gde se plaa oko dve hiljade dolara meseno. Pred nama se ispreio zeleni zid novca. A onda su se umeali i njegovi roditelji, ne da pomognu, ve da sve jo vie zamute. Ako ga pustim da se vrati u Kalif orni ju, oni e plaati trokove privatnog leenja. U protivnom, nee

dati ni pare. Opirala sam se tom ultimatumu neko vreme, a onda sam konano dola do zakljuka da nemam izbora. U septembru smo poli na hodoae u Kalifor-niju. Krenuli smo "na Zapad", ali ne u kolima s arnjevima i ceradom, ve u "boingu 707", a sa sobom smo vukli jo i moga oca i jednog ispiraa mozgova. Vazduhoplovna kompanija nije htela da primi Brajana i da ga preveze kui bez pratnje psihijatra - to je, takoe, znailo da smo nas etvoro morali da putujemo prvom klasom, i da vaemo kao makadam tvrde kikirikije izmeu tableta librijuma. Bio je to nezaboravan let. Brajan je bio toliko uznemiren da sam ja zaboravila na vlastiti strah od letenja. Moj otac je svakog minuta trpao u usta po jednu tabletu librijuma i opominjao me da treba da budem hrabra, a ispira mozgova dvadesetestogodinji lekar-staista, lepukastog lica koji se identifi-kovao s nama do potpune nesposobnosti bio je toliko obrvan tremom da sam neprekidno morala da ga ohrabrujem. Majka Izadora - ja, brinula sam se o svima njima. Svi bogovi, oevi, omanuli su. Iluzija dobrovoljnog boravka striktno je odravana u Klinici "Linda Bela" u La Doli. Sve medicinske sestre nosile su bermuda-pantalone, a doktori su bili u sportskim kouljama, somotskim pantalonama a na glavi su imali kape koje nose igrai golfa. Pacijenti su bili slino odeveni u udobnu odeu i lunjali su naokolo u dekoru koji je podseao na de-luks motel, upotpunjenom bazenom za plivanje i stolovima za ping-pong. Sve osoblje klinike bilo je duno da sve vreme bude vedro raspoloeno i nastojalo je da stvori utisak da je "Linda Bela" neka vrsta banje, a ne neko mesto u koje su vas poslali poto vie niko nije znao ta da radi s vama kod kue. Lekari su nam posavetovali da ne odugovlaimo nepotrebnu scenu rastajanja. Brajan i ja smo se poslednji put videli u praznoj prostoriji za radnu terapiju, u kojoj je on besno udarao komadom gline po jednom od stolova. "Ti vie nisi deo mene", rekao je. "Nekada si bila deo mene." Pomislila sam na to koliko je za mene bilo bolno to to sam bila deo njega i kako sam gotovo dola do toga da zaboravim ko sam, ali to nisam mogla da kaem. "Vratiu se", rekla sam. "Zato?" odbrusio je. "Zato to te volim." "Da me voli, ne bi me dovela ovamo." "To nije tano, Brajane, doktori kau . . ." "Ti zna da doktori nita ne znaju o Bogu. Od njih se ne oekuje da znaju. Ali, mislio sam da ti zna. A ti si ista kao i ostali. Za koliko srebrnjaka si me prodala?" "Ja samo elim da ti bude bolje" rekla sam nesigurno. "Bolje od ega? A ak i da meni jeste bolje, kako e to oni da znaju - onako bolesni, kakvi su. Zaboravila si sve to si znala. I tebi su oprali mozak." "elim da ti bude bolje i da ne mora vie da uzima nikakve Jekove .. ." rekla sam. "To je sranje i to i sama zna. Oni ti prvo daju lekove, a onda to koriste za indeks stanja tvoga zdravlja. Kad uzima velike doze lekova - tebi je gore. Kad su doze male - tebi je bolje. Rezono-vanje je ciklino. Prvo i prvo, kome su ti prokleti lekovi uopte potrebni?" Besno je tresnuo glinom. "Znam", rekla sam. Stvar je bila u tome to sam se ja slagala s njim. Svakako, lekarske kategorije zdravlja i bolesti bile su gotovo lue od Brajanovih. Svakako, njihova banalnost bila je tolika da kad bi Brajan sluajno stvarno bio Bog, oni to ne bi shvatili. "Sve je to pitanje vere", rekao je. "To je oduvek bilo pitanje vere. Moja re ili re mnotva? Ti si izabrala mnotvo. Ali to ne znai da je postupak ispravan. A tavie - i ti si toga svesna. Ja te alim. Ti si tako prokleto slaba. Ti nikada nisi imala petlju." Udarcima je spljotio glinu u tanku palainku.

"Brajane - mora da pokua da razume moj poloaj. Oseala sam da u da prepuknem pod svim tim to me je pritiskalo. Tvoji roditelji su neprestano vritali na mene. Lekari su mi drali pridike. Vie ni sama nisam znala ko sam..." "7 si ivela pod pritiskom? Ti! Koga su zatvorili - tebe ili mene? Koga su kljukali torazi-nom - tebe ili mene? Koga su prodali - tebe ili mene?" "Oboje." Rekla sam to plaui. Velike slane kapi slivale su mi se niz lice i skupljale u uglovima usana. Ukus im je bio prijatan. Suze imaju tako utean ukus. Kao da moete da isplaete itavu novu matericu, u koju ete se puzei zavui. Alisa u vlastitom moru suza. "Oboje! Nemoj da me zasmejava!" "To je istina", rekla sam, "oboje smo povreeni. Nema ti monopol na bol." "Odlazi", ree, uzimajui spljoteni komad gline i poinjui valjanjem da je oblikuje u zmiju, "idi u manastir, Ofelijo. to se mene tie, moe i da se udavi. . ." "Izgleda da se ti uopte nesea da si pokuao da mi oduzme ivot, je 1" da?" Znala sam da to ne bi trebalo da kaem, ali bila sam naprosto suvie ljuta. "Tvojivot! Da si me volela - kad bi ti uopte imala pojma o tom prokletom znaenju rtvovanja - da nisi takvo razmaeno derite, ne bi mi ni spomenula to sranje o tvom ivotu!" "Ali, Brajane, zar se ne sea?" "ega da se-sedam? Seam se da si me smestila iza brave - toga se seam. . ." Odjednom mi je sinulo da postoje dve verzije none more koju smo zajedno proiveli njegova verzija i moja verzija - i da se one ni u emu ne poklapaju. Brajan ne samo da nije imao razume-vanja za moju nesreu - on uopte nije ni bio svestan toga da sam duboko nesrena. Nije se seao ak ni dogaaja zbog kojih je morao da bude smeten u bolnicu. Koliko je jo drugih verzija postojalo o naoj stvarnosti? Moja verzija, Brajanova, njegovih roditelja, mojih roditelja, verzija lekara, medicinskih sestara, socijalnih radnika. . . Postojao je beskonani broj verzija, beskonani broj stvarnosti. Brajan i ja smo zajedno proiveli nonu moru, a sad se ispostavilo da nita nismo zajedno proiveli. Uli smo kroz ista vrata u jedno iskustvo, ali smo onda odlutali u odvojene tunele, teturali se svako sam kroz svoj mrak i izili konano napolje, na suprotnim krajevima zemlje. Brajan je hladno zurio u mene kao da sam mu ja zakleti neprijatelj. Ni za ivu glavu ne mogu da se setim reci koje smo na rastanku uputili jedno drugom. Moj otac i ja smo imali na raspolaganju itavo popodne i vee do polaska aviona kojim je trebalo da se vratimo u Njujork. Iznajmili smo automobil i odvezli se do Tihuane gde smo kupili malo umrljanu arenu latinoameriku igraku, punu bombona, zvanu pinata, u vidu malog magarca obojenog jarkim bojama. Zajedno smo etali ulicama, komentariui "lokalni kolorit", stavljajui uobiajene primedbe o siromatvu ljudi i raskoi crkava. Moj otac je jo uvek zgodan mukarac koji izgleda jedno petnaest godina mlai od svojih ezdeset godina, i koji je sujetno osetljiv na svoj fiziki izgled i kosu koja je poela da se proreduje, a hoda tako to se koraajui kao na oprugama podie i sputa, to je postalo karakteristino i za moj hod. Nas dvoje slino izgledamo, slino hodamo, oboje uivamo u igri reci i dosetkama, a ipak nekako jedva uspevamo meusobno da komuniciramo. Uvek smo pomalo zbunjeni kad smo zajedno, kao da svako od nas zna neku stranu tajnu o naem meusobnom odnosu, ali ne moe o tome da govori. Kakva bi to mogla da bude tajna? Seam se kako je kucao o zid koji je delio nae spavae sobe da bi me umirio i ublaio moj strah od mraka. Seam ga se kako menja arav na mom krevetu kad sam se kad mi je bilo tri godine upikila u krevetu, i kako mi priprema solju toplog mleka kad sam kao osmogodinja devojica patila od nesanice. Seam se kako mi je jednom rekao poto sam bila svedok jedne strahovite svae izmeu mojih roditelja da e njih dvoje ostati zajedno "za moje dobro" ... ali, ako je postojalo neto vie od toga - neko zavoenje u doba detinjstva ili neka bitna scena moje moda i preanalizirano seanje ipak ne dopire toliko daleko u prolost.

Ponekad bi miris komada sapuna ili neeg drugog karakteristinog za kuu iznenada oiveo neko davno zaboravljeno seanje iz detinjstva. A onda bih zatekla sebe kako se pitam koliko jo drugih seanja ima skrivenih u vijugama moga mozga; i stvarno bi mi se inilo da je moj vlastiti mozak poslednja velika terra incognita, a pomisao na to da u jednoga dana otkriti nove svetove u njemu, ispunila bi me divljenjem. Zamislite izgubljeni kontinent Atlantide i sva ona potopljena ostrva detinjstva koji tamo ekaju da budu pronaeni. Unutranji prostor koji nikada nismo adekvatno istraili. Svetovi unutar svetova unutar svetova. A najdivnije je to to oni ekaju na nas. Ako ne uspevamo da ih otkrijemo, to je samo zato to jo nismo sagradili prava vozila - vasionski brod ili podmornicu ili pesmu - koja e nas dovesti do njih. Zbog toga, delimino, i ja piem. Kako mogu da znam ta mislim ako ne vidim ta piem? Moje pisanje jeste podmornica ili vasionski brod koji me odnosi u nepoznate svetove u mojoj glavi. A avantura je beskrajna i neiscrpna. Ako nauim da sagradim pravo vozilo, moi u da otkrijem jo vie teritorija. A svaka nova pesma je novo vozilo, konstruisano tako da prodre malo dublje ili da poleti malo vie od onog pre njega. Moj brak sa Brajanom verovatno se okonao onog dana kada sam etala ulicama Tihuane s mojim duhovitim ocem. Otac se trudio iz sve snage da bude veseo i da mi pomogne, ali ja sam bila duboko zaronjena u oseanje vlastite krivice. Postojala je dilema: ako ostanem uz Brajana i pokuam ponovo da ivim s njim, poludeu, ili u, u najmanju ruku, morati da se odreknem, gotovo u potpunosti vlastitog identiteta. Meutim, ako ga ostavim samog s njegovim ludilom i s pomoi koju mu lekari pruaju, znai da ga naputam - i to ba onda kad mu je pomo najpotrebnija. U izvesnom smislu, ja jesam bila izdajnik. Dolo je dotle da je trebalo da napravim izbor izmeu sebe i njega, i ja sam izabrala sebe. I dan-danas me proganja oseanje krivice zbog toga. Negde duboko u mojoj svesti sa svim onim potopljenim uspomenama iz detinjstva postoji neka divna slika idealne ene, neka vrsta jevrejske Grizelde. Ona je i Rut i Ester i Isus i Manja, sve izmeano u jedno. Ona uvek okree drugi obraz. Ona je i vozilo i plovilo, bez potreba i bez elja za sebe samu. Kad je mu tue, ona ga razume. Kad je on bolestan, ona ga neguje. Kad su deca bolesna, ona ih neguje. Ona kuva, sprema kuu, vodi duan, vodi poslovne knjige, slua svaije probleme, poseuje groblje, plevi korov sa grobova, neguje batu, riba podove, i tiho sedi na gornjoj galeriji u sinagogi dok mukarci recituju molitve o inferiornosti ena. Ta ena sposobna je apsolutno za sve osim za samoodranje. A potajno, ja se stidim sama sebe to nisam ta ena. Dobra ena rtvovala bi svoj ivot i posvetila bi se negovanju i hranjenju ludog mua. Ja nisam bila dobra ena. Postojalo je i suvie drugih stvari kojima sam htela da se bavim. Ali, ako sam se loe pokazala sa Brajanom, dvostruko sam to nadoknadila sa arlijem Fildingom. Naprosto, nemogue je nadmaiti isti mazohizam - dobar, zdrav, "normalni enski mazohizam" -- iz odnosa sa arlijem koji je neposredno usledio poto se okonao moj brak sa Brajanom. Interesantno je to kako uvek sledeem momku damo sve ono to nam je preostalo od momka koji je otiao pre njega. Psiholoki sluaj "nesistematinog vremena". DIRIGENT Je i to zemljotres ili samo udar? Je li to dobra supa od kornjae ili samo zamena za nju? Je h to koktel - ovo oseanje radosti, Ju je ovo sto osecam ono pravo? Mutim u ono pravo ili me slutnja vara1? Hou 1, uti Baha ili samo neku Kol Porterovu Kol Porter, "I konano ljubav" 1938 pesmu?arli Filding "arls" kad je potpisivao svoje ime" bio je visok i pogrbljen, izgledao je poput puzavice "Lutajui Jevrejin". Nos mu je bio ogroman i kukast, irokih nozdrva, a njegova mala, nadole povijena usta uvek su imala neki kiseli izraz, koji je pokazivao neto izmeu prezira i melanholije. Koza mu je bila ukasta i bolesnog izgleda, a bila je izrovaena oiljcima od bubuljica koje su ga jo uvek s vremena na vreme muile. Nosio je skupe sportske kapute od tvida, koji su na njegovim ramenima visili kao sa vealice od ice, a kolena na pantalonama uvek su mu bila istegnuta.

Depovi njegovog starog esterfild-kaputa bili su razvueni od silnih depnih knjiga. Iz njegove pohabane tane od svinjske koe virio je vrh dirigentskog tapa. Da ste ga videli uvpodzemnoj eleznici ili kad usamljen veera kod "rafta" gde bi obino raun stavio na teret rauna svoga oca, pretpostavili biste, prema njegovom izrazu, da je za nekim u alosti. Nije bio u alosti - osim ako unapred nije oplakivao svoga oca ije pare je trebalo da nasledi. Ponekad, dok je ekao da mu stigne veera pile u sosu, vreli voni puding sa sladoledom od okolade, on bi izvadio iz tane orkestarsku partituru, i, drei dirigentski tapi u desnoj ruci, poeo bi da diriguje imaginarnim muziarima. inio je to savreno prirodno i, oigledno, bez ikakve elje da bude upadljiv. On jednostavno nije bio svestan prisustva ljudi oko sebe. arli majka mu je dala ime po Lepom princu arliju, a arli je, konano, bio jevrejski princ je iveo sam u jednosobnom stanu u Ist Vilidu. U istom kraju grada u kojem su dve generacije njegovih siromanih predaka ivele pre njega. Venecijanski zastori na prozorima bili su prekriveni slojem masne crne ai, a pod nogama vam je kripao pesak, dok ste hodali preko nezastrtog poda. Ambijent je bio spartanski: mala kuhinja kao u vagon-restoranu ije su police uvek bile prazne, ako se izuzme nekoliko kutija suvih kajsija i kesica tvrdih bombona, iznajmljeni klavir, uzani krevet, magnetofon, portabl gramofon, dve kartonske kutije sa ploama koje nikada nisu bile raspakovane otkako ih je doneo iz kue svojih roditelja pre dve godine. Ispred prozora sputale su se protivpoarne merdevine u aavo dvorite, a preko puta su ivele dve sredovene lezbijke, koje bi ponekad zaboravile da navuku zavese na prozore. arli je pokazivao onaj defanzivni prezir prema homoseksualcima, koji se esto sree u ljudi koji se stide vlastite seksualnosti. Bio je stalno uspaljen, sve vreme gladan seksa, ali se uasno plaio da ne bude vulgaran. Njegovo obrazovanje steeno na Harvardu bilo je takvo da je gasilo svaku vulgarnost, koja je tinjala duboko dole u njegovim genima, i mada je eleo da povali po neku devojku, nije eleo to da uini na takav nain da deluje sirovo - ni u svojim oima niti u oima devojaka koje je pokuavao da zavede. U svakom sluaju, ja sam zapazila da je za mukarca, ukoliko nije bona fide genije, to obrazovanje steeno na Harvardu jedno permanentno optereenje. Ne toliko ono to oni tamo ue, ve to to oni sami o sebi posle doveka misle - albatrosi sa Harvarda: duh, atmosfera, problemi izgovora, nene uspomene na reku arls. To obrazovanje tei ka tome da ih infantilizuje i navodi ih da tre po hodnicima reklamnih agencija dok im kravate lepraju za njima. Ono ih tera da podnose uasnu hranu i otrcani nametaj, iji su tapacirung izgrizli pacovi, u "Harvard"-klubu, samo zato da bi mogli da impresioniraju neko slatko malo stvorenje slavnim izvorom svoje diplome. arli je imao taj poremeaj iji je uzrok Harvard. Diplomirao je sa istom 8 prosenom ocenom, a ipak se uvek oseao neverovatno superiornim prema meni sa mojim Fi beta kapa zvanjem lana Amerikog poasnog udruenja najboljih studenata, steenim na valjivom, decfassf enskom "Bernard koledu" na Univerzitetu Kolumbija. On je smatrao da je na Harvardu, kao potezom kiice stekao prefinjenost i da, bez obzira na sve neuspehe u ivotu, uvek ostaje hor "Dilbert i Saliven" trebalo bi da peva tu frazu - ovek sa Harvarda. Gotovo svakog dana arli je spavao do podne, zatim bi ustajao i odlazio na doruak u jedan od mlenih restorana koji su preostali jo iz onih vremena kada su u ovom kraju grada iveli uglavnom doseljenici. Ali, dva puta nedeljno on bi se izvukao iz kreveta u devet sati ujutru i podzemnom eleznicom odlazio do muzike kole u centru gde je predavao klavir i vodio aki hor. Novac koji je zaraivao tim poslom bio je zanemarljiv, a on je, zapravo, iveo od kamata na oroeni ulog, koji je u banku za njega poloio njegov otac. Bio je strahovito tajanstven kad se radilo o visini njegovog prihoda, kao da je to neka prljava tajna. Ipak, meni se uvek inilo da je mogao da ivi malo bolje i urednije da nije bilo te njegove uroene krtosti.

Meutim, zaista je postojala jedna prljava porodina tajna, i moda je to bio razlog zbog kojeg je novac izazivao odreenu zbunjenost. arlijeva porodica srela se sa novcem preko arlijevog strica Mela - uvenog pseudo-WASP-ovskog salonskog igraa, koji se glatko, klizei poput jedrilice, provukao kroz tridesete godine ovog veka sa svojom zalizanom kosom i korigovanim nosern i suprugom - iksom, koja je takode bila igraica. Mel FildingJe napravio karijeru prikrivajui svoje jevrejsko poreklo, a pristao je da podeli svoje bogatstvo sa familijom samo pod uslovom da svi izvre plastinu operaciju noseva i da promene prezime Feldtajn u Filding. arli je odbio da operie nos, ali je prihvatio ime. arlijev otac je, meutim, amputirao pola nosa a rezultat je bio da je izgledao kao Jevrejin s apsurdno malim nosem. Ali, glavno je bilo to da su Feldtajni napustili Bruklin i pojavili se u Beres-fordu tom pozlaenom getu, tom pseudozamku na zapadnoj strani Centralnog parka. Porodini posao predstavljao je voenje lanca kola igranja po elom svetu, koje su prodavale doivotno lanstvo usamljenim starim ljudima. To, u stvari, nije bio nita prljaviji, nepoteniji posao od psihoanalize ili religije ili organizovanih susreta ljudi istog interesovanja ili rozenkrojcevskih aktivnosti, ali, kao i ti drugi poslovi, i ovaj sa kolama igranja obeavao je ljudima kraj usamljenosti, i patnji, i nemoi, i naravno razoarao je mnoge od njih. arli je za vreme studija na koledu nekoliko letnjih raspusta proveo radei u tim plesnim studijima, ali to je bio njegov gest ispunjavanja obaveza prema porodici. On je mrzeo sve vrste svakodnevnog posla - ak i ako se sastojao u tome da klizi preko podij uma za igru s osamdesetogodinjom damom u naruju koja je upravo postala doivotni lan, uz zvuke nekoliko hiljada dolara. U vreme kad sam ga poznavala, arli je bio veoma osetljiv kada bi se poeo razgovor o igranju u salama za balove. On nije eleo da se sazna da njegov otac zarauje bavei se tim poslom. Bilo kako bilo, on bi esto spomenuo ime svog slavnog strica u mom drutvu ili u drutvu svojih prijatelja. Ambivalencija je divna muzika uz koju se moe igrati. Ima neki, sebi svojstven, ritam. Ali ime se arli bavio? On se pripremao za velikana. Sanjario je o svom dirigentskom debiju - ali se nije ba preterano trudio da taj trenutak to pre doe - i zapoinjao je simfonije. Bile su to - sve do jedne - nedovrene simfonije. Takode je zapoinjao i sonate i opere koje su se zasnivale na delima Kafke i Beketa. Bili su to sve sami nedovreni radovi ali on je uvek obeavao da e ih posvetiti meni. Moda je za druge ljude bio nesposobnjakovi, ali sebi samom je bio romantina figura. Govorio je o "tiini, izgnanstvu i privlanosti". Tiina: nedovrene simfonije. Izgnanstvo: napustio je Beresford i doao u Ist Vilidz. Privlanost: njegova ljubavna veza sa mnom. Prolazio je kroz poetnika iskuenja kroz koja su proli svi veliki umetnici. Kao dirigentu, jo mu nije pruena prilika da se iskae, a i dalje je bio, prema sopstvenom miljenju, hendikepiran injenicom to nije homoseksualac. Kao kompozitor, trebalo je samo da naui, stvar je bila upravo u tome, kako da se uhvati ukotac sa krizom stila, koja je muila ovo doba. I to e doi, kad bude vreme. O vremenu treba razmiljati u dekadama, a ne u rasponima odjodinu dana. Sanjarei na klavirskoj stolici ili nad tanjirom palainki sa trenjama kod "Ratnera", arli je razmiljao o sebi - kakav e biti kada konano uspe - prosede slepoonice, uglaen, ekscentrino odeven. Poto zavri dirigovanje svoje opere u Metu41, njemu nee biti ispod asti da trkne dole do kluba "Pola note" na demsen sa mladim, jo nepoznatim dez-muziarima. Devojke iz koleda koje e ga tamo prepoznati, opsedae ga da bi im dao autogram, a on e ih se otarasivati duhovitim primedbama. Leti e se povlaiti u svoj letnjikovac u Vermontu, komponovace na "Behtajnu" pod kosim staklenim krovom, izlazie iz svog studija da bi vodio pametne razgovore sa pesnicima i mladim kompozitorima koji mu prave drutvo u letnjikovcu. Tri sata dnevno posvetice pisanju autobiografije - pisae stilom koji je on opisivao kao neku sredinu izmeu Prusta i Evelina Voua njegovi najdrai pisci. A onda, tu e biti i ene. Vagnerovski soprani sa velianstvenim dupetima sa rupicama, kao sa slika Petera Paula Rubensa. arli je pokazivao veliku naklonost prema punim - ak debelim - enama.

Uvek je smatrao da sam ja suvie mrava i da mi je dupe suvie malo. Da smo ostali zajedno, ja bih se verovatno pretvorila u slona. Posle debelih soprana na red bi dole dame koje se bave knjievnou: pesnikinje koje bi njemu posveivale svoje knjige, vajarke koje bi patile od opsesije da im pozira nag, knjievnice koje bi ga smatrale toliko fascinantnom linou da bi ga uzimale za centralnu figuru u svojim romans a def. On se moda nikada nee oeniti, ak ni zato da bi imao decu. Deca su kako je to on esto govorio dosadna. Dosadno izgovoreno kao da je bilo ispisano kurzivom bila je uvek jedna od njegovih najomiljenijih reci. Ali, to nije bila njegova najtea osuda nije to bila ni re banalno, iako je i nju veoma rado upotrebljavao. Vulgarno je bila re kojom je izraavao svoj najdublji prezir. Ljudi, naravno, mogu biti vulgarni, kao to to mogu da budu i knjige i muzika i slike - meutim, za Carlsa ak i hrana moe biti vulgarna. Kako je to jednom prilikom kazao, kad ga je njegov slavni stric odveo u "Le Pavillon": "Ove crepes42 su vulgarne." On je to izgovorio s velikom pauzom izmeu dva sloga - kao da je izmeu vul i gar stajao drui na ivici nekog otkrovenja. Izgovor je, takode, bio veoma znaajan za arlsa. Posle svega ovoga, propustila sam da kaem najvaniju stvar - naime, da sam bila ludo zaljubljena u njega s akcentom na ludo. Cinizam je doao kasnije. Meni on nije bio pompezni, bubulji-avi mladi, ve linost legendarnog arma, budui Leni Berntajn. Znala sam da je njegova porodica sa dnevnom sobom presvuenom svilom boje ampanjca, koju je dekorater presvukao tako da je to prava dnevna-soba-pod-plastinim-pokrivaima bila stoput vulgarnija ak i od moje porodice. Osetila sam da je arli bio vie snob nego to je inteligentan. Znala sam da se nikada ne kupa, da nikada ne upotrebljava dezodorans, i da nikada dobro ne obrie svoje dupe kao da se jo uvek nada da e njegova mamica da mu doe da mu pomogne, ali ja sam bila luda za njim. Doputala sam mu da bude snishodljiv prema meni. Konano, on se bio posvetio najuniverzalnijoj od svih umetnosti: muzici. Ja sam bila obino literarno uvrnuto piskaralo. A to je najvanije, on je svirao klavir kao i moj otac, koji je bio lud za klavirom. Kad bi seo za klavir, moje bi se gaice ovlaile. Ta kontinua! Ta kreenda! Te povisilice! Te snizilice! Poznat vam je onaj jezivi izraz "golicati dirke"? Time me je arli dovodio do toga da podivljam. Ponekad smo se ak i evili na klavirskoj stolici dok je metronom otkucavao ritam. Upoznali smo se na smean nain. Na televiziji. Sta moe biti smenije od itanja poezije na televiziji? To nije ni poezija, a nije ni televizija. To je neto "obrazovno" - s oprotenjem. Emisija je prikazivana na kanalu 13 i predstavljala je neku vrstu salate od izmenih sedam umetnosti - nijedna od njih nije bila dovoljno iva. Bilo je ostavljeno svakome da pogaa zato su je smatrali obrazovnom, nikome to nije bilo jasno. Tu je bilo sedam mladih "umetnika", od kojih je svaki imao ili imala na raspolaganju etiri minuta da prikae ta zna. Zatim, tu je bio jedan matori prde, podbulih oiju i s lulom u zubima, koji se zvao neto kao Filips Hardtek i koji je intervjuisao svakoga od nas, postavljajui nam otroumna pitanja kao to je ovo: "Sta je, po vaem miljenju, inspiracija?" ili "Kakav je uticaj na va rad imalo vae detinjstvo?" Za ta pitanja i jo desetak takvih bilo je predvieno jo etiri minuta. Osim toga to se pojavljivao kao domain u emisijama kao to je bila ova, Hardtek se snalazio i zaraivao za ivot piui kritike novih knjiga i pojavljujui se u reklamama za viski - dva zanimanja koja imaju vie zajednikog nego to se to ini na prvi pogled. kotski viski - sko - uvek je bio "pitak" i "blag", a knjige su uvek bile "celovite" i "snane". Trebalo je samo da okrenete ruicu pa da iz Hardteka poteknu pridevi. Ponekad bi, meutim, i on pogreio, izmeao bi ih, pa bi tako knjige bile "pitke" i "blage", dok je sko nazivao "celovitim" i "snanim". Za sko star dvadeset godina i gerijatrijske pisce koji su objavljivali memoare, Hardtek je rezervisao re "zreo". A za mlade pisce i sko, ija marka nije bila poznata, Hardtek je uvek automatski izjavljivao: "Nedostaje mu ujednaenost". Veina "umetnika" u toj emisiji i zasluivala je Hardteka. Bila je tu neka mlada budala koja je sebe nazivala "filmskim stvaraocem" i koja je prikazala etiri minuta drhtavog, preosvetljenog

filma o neemu to je liilo na dve a moda i tri amebe koje igraju, pseudopod uz pseudopod; jedan Crnac, slikar koji je sebe nazivao slikarem-aktivistom, a slikao je samo stolice zauujue pacifistika tema za jednog slikara-aktivistu; jedan sopran vrlo utih i veoma velikih zuba arli je bio tu da je prati u njena etiri minuta drhtavog Puinija; ritam-sekcija koja se sastojala od jednog oveka koji se zvao Kent Blas i koji je sav u gru skakao naokolo, svirajui na bubnjevima, ksilofonima, staklenim akvarijumima, erpama i loncima; jedan igra savremenog baleta koji nikada nije izgovorio imenicu "ples" bez odreenog lana; peva socijalno-protestnih pesama iji je izvorni bruklinski govor bio ulepavan lekcijama iz govornitva, s bizarnim rezultatom da je on izgovarao sada re bog, "boog"; i bila sam jo i ja. Postavili su me u neki sivi ram za slike, nainjen od perploe, za ta moja etiri minuta poezije, a da bih stala u njega morala sam da se smestim na neku skelu. arli je bio tano ispod mene, sedeo je za klavirom i piljio mi pod suknju. Dok sam itala svoje stihove, njegove oi su progorevale rupe u mojim butinama. Sledeeg dana me je pozvao. Nisam mogla da ga se setim. Onda mi je rekao da bi eleo da komponuje muziku na moje stihove, i tako smo izili na veeru. Ja sam oduvek bila naivna kad su u pitanju bili takvi fazoni. "Doi kod mene u stan i daj mi da napiem muziku na tvoje stihove", i ja bih zavrila u krevetu. Ili bih, u najmanju ruku, dola do kreveta. Meutim, arli me je iznenadio. Kad se pojavio na mojim vratima s onim svojim velikim kukastim nosem, izgledao je mrav i neopran, ali u restoranu je demonstrirao svoje ogromno poznavanje Kola Portera i Rodersa i Harta i Gervina: svih onih pesama koje je moj otac svirao na klaviru kad sam ja bila mala. ak i nepoznate pesme Kola Portera, gotovo zaboravljene Rodersove i Hartove pesme iz malo poznatih mjuzikla, najmanje poznate Gervino-ve pesme - sve ih je on znao. Znao je o njima ak vie nego ja - i pored toga to ja imam izuzetnu sposobnost da pamtim stihove koji se rimuju. Tada sam se apsurdno zaljubila u njega, transformisala sam ga od neopranog apca, kukastog nosa - u princa - i to jo u jevrejskog princa koji svira kJavir. im je izrecitovao poslednju strofu "Hajde da to uradimo", a sve su reci bile tane, bila sam spremna da to uradim s njim. Prost sluaj edipi-koze. Otili smo kui u krevet. Ali, arli je toliko bio obrvan velikom sreom koja ga je zadesila sa mnom da je omlitavio. "Diriguj mi", rekla sam. "Izgleda da sam izgubio palicu." "Pa, dobro, radi to kao Mitropulos - golim rukama." "Ti si pravo otkrie", rekao je, bacakajui se pod pokrivaem. Bilo kako bilo, ruka ili tap, bilo je beznadeno. Zubi su mu cvokotali, a snani trzaji potresali su mu ramena. Guio se borei se da udahne vazduh, kao bolesnik s emfizemom. "ta ti je?" pitala sam. "Ti si takvo jedno otkrie da prosto ne mogu da verujem." Izgledao je kao da se naizmenino gui i jeca. "Hoe li, uprkos ovom, hteti opet da se vidi sa mnom?" molio je. "Obeaj mi da mi nee ovo zameriti, hoe li?" "Zar ti misli da sam ja neka vetica?" Bila sam zapanjena. Svi moji materinski instinkti bili su probueni njegovom bespomonou. "Morala bih da budem veliki gad pa da te zbog toga izbacim napolje." "Poslednja s kojom mi se ovo dogodilo", prostenjao je, "izbacila me je napolje, a za mnom je bacila i moju odeu u hodnik. Zaboravila je jednu arapu. Morao sam da se vraam kui podzemnom eleznicom sa jednom bosom nogom. U ivotu nisam doiveo takvo ponienje." "Dragi", rekla sam, njiui ga na grudima. Verovatno je na arlijevu emocionalnu nestabilnost trebalo da me upozori to njegovo jecanje i guenje i drhtavica - ali ne, ja na to nisam obratila panju. Za mene je to samo bila potvrda njegove senzibilnosti. Princ i zrno graka. Bilo je to razumljivo.

Premijere su na njega d.elovale porazno. Osim toga, mogli smo lepo zajedno da pevamo pesme Kola Portera, umesto da se evimo. Ali, umesto toga, on je zaspao u mom naruju. Niko ivi koga sam ikada upoznala u ivotu nije tako spavao kao on. itao je i krkljao i prdeo i bacakao se. Stenjao je i stresao se. ak je i eprkao po svojim bubuijicama u snu. Provela sam budna pola noi posmatrajui ga, krajnje zapanjena. Ujutro se probudio osmehujui se i potucao me kao pastuv. Poloila sam test. Nisam" ga izbacila napolje. To mi je bila nagrada. Sledeih otprilike osam meseci ili smo svuda zajedno, a noi smo obino provodili u njegovom ili u mom stanu. Ja sam prolazila kroz postupak za dobijanje ponitenja braka sa Brajanom i predavala sam na CCNY koledu, i istovremeno sam zavravala trei stepen na Kolumbiji. Stanovala sam jo u istom stanu u kojem je Brajan poludeo i nisam volela da ostajem sama nou, pa sam zato, kad arli nije mogao da ostane sa mnom, ja odlazila s njim do Ist Vilida i delila s njim njegov uski krevet. Voleo me je, tako mi je rekao, oboavao me je, tako mi je govorio, a ipak, stalno se nekako uzdravao. Oseala sam neto udno u njegovim izjavama ljubavi, neto smiljeno i neiskreno. To me je izluivalo, jer je to bilo prvi put da se neko prema meni ponaa suzdrano. Bila sam navikla da ja budem nadmona i njegovo ponaanje, koje mi nije bilo jasno, dovodilo me je do besa. Zbog toga sam bila sve vie i vie luda za njim, to je opet imalo za posledicu to da je njegovo ponaanje bilo sve nejasnije i nejasnije. Stara, stara pria. Znala sam da postoji druga devojka u Parizu, njegova stara devojka jo iz Redklif koleda, koja je sada na Sorboni studirala filozofiju. Prema arlije-vim recima, oni su bili samo prijatelji. S tim je bilo svreno, govorio je. Ona je bila punaka i tamnokosa i prema njegovim recima imala je strano runu naviku da kao mrtva zaspi posle tucanja. Otila je u Pariz da pobegne od njega, i imala je prijatelja Francuza koji je iveo s njom u Ri de la Arp arli je, ini se, i suvie dobro znao detalje za nekoga kome do nje vie nije stalo. Ali, ako je sve to bilo istina, zato je ona onda potpisivala svoja pisma njemu sa "Volim te"? Da li je to inila samo zato da bi imala adut - asa u rezervi? A ta je s njim? Je li ona njemu bila adut - dama za rezervu ili za tucanje? Ili sam to bila ja? Uvek sam smatrala, da je itanje tuih pisama najnii od najniih postupaka, ali ljubomora vas natera da inite udne stvari. Jednog tunog jutra u Ist Vilidu, kad je arli otiao da dri nastavu svojim uenicima muzike, izvukla sam se iz kreveta kao neki pijun i dok mi je srce udaralo kao timpani Soia Gudmena pretraila sam njegov stan. Traila sam, naravno, pisma sa francuskim markama - i nala sam ih, tano ispod arlijevih, od loeg pranja posivelih, gaa. Sudei prema njenim pismima, Saloma Vajnfeld ime je dobila po svome dedi Solu? bila je literarni tip. Ona je isto tako igrala svoju igru kojom je arlija dovodila do ludila od ljubomore, drei ga istovremeno vezanim za sebe time to mu je povremeno udeljivala trunice ljubavi. Cher arls pisala je: Mi mi! ivimo na estom spratu sedmom, za tebe jedne draesne oronule razvaline koja se zove "Hotel de la Harper", dok ne naemo neku jevtiniju gajbu. Pariz je boanstven - an-Pol Sartr je praktino tu iza ugla, Simon de Bovoar, Beket, ene - tout le mnnde, ukratko reeno. Dragi, ja te volim. Nemoj da misli da sam zato to ivim sa Sebastijanom koji, uzgred budi reeno, pravi izvanredan kuskus - prestala da te volim. Meni samo treba vremena da eksperimentiem, da diem, da ivim, da se protegnem, da razdrmam svoje miie pogodi koje! bez tebe. Nedostaje mi i danju i nou, mislim na tebe, ak sanjam o tebi. Ne moe ni da zamisli koliko moe da te frustrira to to ivi sa ovekom koji nikada nije uo da je SSP - sendvi od isprene slanine, lista salate i paradajza, koji nikada nije pojeo nijedan jedini jevrejski specijalitet blintz, koji misli da je arls bivi engleski kralj!

No, i pored toga on Sebastijan je sladak i odan i na ovom mestu je itav red bio neitak, jer ga je gusto nakrabala Svaki dan ini da uviam koliko te jo uvek volim. Sali Attends-moli samu sebe! Ali, kako sam mogla da gurnem arliju pod nos to pismo koje sam iskopala ispod njegovih ne-previ-e istih gaa? I tako sam, umesto toga, prihvatila fabijansku politiku ekanja i paljivog motrenja. Zadrala sam svoju ozlojedenost u tajnosti. Bila sam reena da ga postepeno preotmem od njegove tajne prijateljice s kojom se dopisuje. U junu smo zajedno otputovali u Evropu. arli je iao na takmienje dirigenata u Holandiju; ja sam nameravala da posetim neke prijatelje u Jorkiru, pa je onda trebalo da se naem s mojom starom drugaricom Pijom u Firenci da zajedno proskitamo kroz junu Evropu i zatim da posetim moju sestru Rendi na Srednjem istoku. arli i ja smo planirali da zajedno provedemo dve nedelje u Holandiji, a zatim bi svako otiao na svoju stranu. On je, navodno, trebalo da se vrati kui da diriguje neki oratorijum na nekakvom umetnikom festivalu, ali to je jo bilo neizvesno. Ja sam se potajno nadala da emo se oboje sloiti da otkaemo sve druge planove i da emo jednostavno zajedno da nastavimo da putujemo do kraja leta. Putovali smo na staroj "Kvin Elizabet" u turistikoj klasi. Utogljeni predstavnici kompanije "Kjunard" odbili su da nam daju kabinu za dvoje, jer nismo mogli da im prezentiramo izvod iz matine knjige venanih to mi, naravno, nismo ni imali. Osim toga, arli je bio krt. Iz razloga ekonominosti, on je uzeo jedan krevet u kabini sa etiri leaja, sa jo trojicom staraca, a ja nisam mogla da biram ve sam morala da uzmem krevet u etvorokrevetnoj enskoj kabini. Bez prozora, naravno, i tano iznad brodskih motora. Moje saputnice bile su jedna gospoda Nemica, koja je izgledala i govorila kao Kuka iz Buhenvalda, mrava medicinska sestra iz Francuske koja je hrkala, i pedesetogodinja engleska uiteljica odevena u tvid i kardigan, u cipelama sa gumenim donovima. Ona je upotrebljavala Jardli-jev English Lavender i itava kabina je bazdila na to. Na glavni problem u toku tog pet i po dnevnog prelaska preko Okeana bio je gde da se tucamo. Moja kabina nije dolazila u obzir, jer je francuska medicinska sestra, inilo se, itav dan provodila u spavanju, a gospoe iz Engleske i Nemake polazile su na poinak ve u devet. Jedanput smo pokuali da preskoimo ruak kako bismo iskoristili arlijevu kabinu dok su ona tri matora osobenjaka u restoranu na ruku, ali jedan od njih se vratio i stao besno da cima kvaku ba kad smo mi poeli sa predigrom. I tako smo krenuli da pretraujemo brod u elji da naemo mesto gde bismo mogli da se tucamo. Toliko smo bili reeni. ovek bi pomislio da to nije teko na starom brodu kakav je "Kvin Elizabet", punom budaka i nia, ali nije tako. Ostave za posteljine bile su zakljuane, amci za spaavanje bili su previsoki da bismo se uvukli u njih, javne prostorije bile su i suvie javne, prostorija za bebe bila je prepuna dece koja su puzala, a nismo mogli da naemo nijednu praznu kabinu. Predloila sam da iskoristimo jednu od kabina prve klase dok su putnici iz nje odsutni, ali arli je bio kukavica. "A ta ako se oni vrate?" pitao je. "Bie verovatno ionako previe zbunjeni da bi mogli bilo ta da nam kau - ili e, moda, automatski da pomisle da su uli u pogrenu kabinu, a dok se promuvaju naokolo i nau stjuarda, mi emo ve da nestanemo." Isuse, kakav sam ja bila pragmatiar u odnosu na arlija! Kakav je on bio zec! Konano, moj strah od letenja doputa mi da se vozim avionima sve dok sam spremna da podnosim strah za sve vreme leta, ali njegov strah od letenja bio je toliko velik da nije smeo ni da prie avionu. Pre svega, zbog toga smo i zapali u ovu nepriliku. Ali, na kraju smo ipak pronali zgodno mesto. Jedino mesto na brodu na kojem nije bilo ljudi. Apsolutno savreno mesto - i simbolino i praktino jedino to nije bilo kreveta: jevrejsku kapelu u turistikoj klasi.

"Ovo je fantastino!" uzviknula sam kad smo napipali prekida za svetio i ustanovili kakvu smo prostoriju pronali. Kakav ambijent! Crkvene klupe! Davidova zvezda! ak i Tora - za ime Hrista! Bila sam stvarno uzbuena. "Ja u jednostavno da se pretvaram da sam vestalska devica ili tako neto", rekla sam otvarajui rajsferlus na arlijevim pantalonama. "Ali, nema brave na vratima!" pobunio se. "Ovde ionako niko ne ulazi! Svakako nee ui bilo ko od naih saputnika WASP-ovaca ili od anglikanske posade. Osim toga, moemo jednostavno opet da ugasimo svetio. Ako se bilo ko saplete na nas, pojnislie da mi to davinimo ili inimo tako neto. ta oni znaju o jevrejskim obredima?" "Kad vide tebe, ima da pomisle da je to neki zapaljen grm", ree on sarkastino. "Vrlo duhovito." Iskoraila sam iz svojih gaica i ugasila svetio. Ali, uspeli smo da se potucamo Bogu na videlu samo jedanput, jer sledeeg dana, kad smo se vratili naem malom hramu ljubavi, nali smo katanac na vratima. Nikada nismo uspeli da ustanovimo zato. arli je, naravno, bio siguran na svoj paranoini nain da je neko Bog? fotograf iao nae furiozno parenje i da je, takoe, snimio na traku nae stenjanje. Ostatak puta proveo je u paninom strahu. Bio je siguran da e ga u Avru doekati inspektori Interpolovog odeljenja za zatitu javnog morala. Ostatak plovidbe preko okeana bio mi je prilino dosadan. arli je sedeo u jednom od salona i prouavao svoje partiture i dirigovao zamiljenim muziarima, dok sam ga ja posmatrala, kiptei u sebi od besa zbog Sali, zato sto sam bila sigurna da namerava da se nade sa njom u Parizu. Pokuavala sam da odagnam tu pomisao, ali ona se neprekidno vraala kao celofanski omot od bombone koji nikako nee da potone u jezero u Centralnom parku. ta sam mogla da uinim? Pokuala sam da piem, ali nikako nisam uspevala da se koncentri-em. Samo sam mogla da mislim na Sali - na tu superfolirantkinju. Drala je arlija na udici kao to je arli mene drao na udici. Svi ljubavni problemi jesu, u stvari, problemi loe raspodele, prokleta da je. Ima dovoljno ljubavi koja bi mogla da se podeli naokolo, ali ona uvek odlazi pogrenim ljudima, u pogreno vreme, na pogrena mesta. Oni koji su voljeni dobiju jo vie ljubavi, a oni koji nisu voljeni bivaju jo manje voljeni. to smo se vie pribliavali Francuskoj, sve vie sam sebe ubrajala u ove druge. Naravno, arli nije uspeo na takmienju u dirigovanju. I to u prvom krugu. Uprkos svom razmetljivom prouavanju, on nikada nije uspevao da zapamti partiture. On jednostavno nije bio stvoren za dirigenta. Na podijumu, za dirigentskim pultom, uvek je delovao kao da je omlitavio, isto onako kao to je omlitavio one prve noi u krevetu. itavo bi mu se telo skupilo. Ramena bi mu se savila nadole, a lea bi mu se pogrbila i iskrivila kao prekuvani italijanski cannelloni iz kojih je ispao nadev. Jadni arli, u njemu nije bilo nimalo harizme. U tome je bio tano suprotan Brajanu. esto sam razmiljala o tome dok bih posmatrala arlija kako diriguje kako bi on bio fenomenalan kad bi u njemu bilo makar malo od Brajanove harizme. Brajan, naravno, uopte nije imao talenta za muziku. Kad bih samo mogla da kombinujem njih dvojicu! Zato se u ivotu uvek spetljam s dvojicom mukaraca od kojih bi mogao da se napravi jedan veliki ovek? Je li to, na neki nain, tajna mog edipovskog problema? Moj otac i moj deda? Moj otac koji uvek pobegne da svira na klaviru kad stvari dostignu opasno usijanje, i moj deda koji se ukopa i, onako vatren kakav je, pofernie o marksizmu, modernizmu, darvinizmu ili bilo kojem drugom "izmu" - kao da mu od toga ivot zavisi? Jesam li ja osuena da ceo svoj ivot provedem trei izmeu dva mukarca? Jednog snebivljivog i blagog i gotovo ravnodunog, i jednog toliko vatrenog i nemirnog da potroi i sav moj kiseonik? Tipina scena veere za stolom porodice Vajt Stolof. Moja majka Dud kolerie o Robertu Ordri-ju i o teritorijalnosti. Moj deda Stolof svima znan kao Papa citira Lenjina i Pukina kako bi dokazao da je Pikaso folirant. Moja sestra Kloe govori Dudi da zavee, Rendi vriti

na Kloe da zavee, Bob i Leila gore u dejoj sobi hrane petorke. Pjer raspravlja o ekonomiji s Ejbelom. Kloe izaziva Beneta zajedljivim primedbama o psihijatriji, Benet nervozno kaljuca, a izraz lica mu je takav da ne moe da se vidi ta misli, Rendi napada moju poeziju, moja baba Mama neto ije i opominje nas da ne "razgovaramo kao kamiondije", a ja listam asopis pokuavajui nekako uvek iza tampane reci! da se zatitim od svoje porodice. KLOE: Izadora uvek neto ita. Zar ne moe da ostavi taj prokleti asopis? JA: Zato? Zato da bih mogla da se derem kao i svi ostali? KLOE: Pa, to bi bilo bolje nego da ita taj prokleti asopis sve vreme. MOJ OTAC tiho pevuei atanuga u u: "Proitaj asopis i u Baltimoru si. . ." KLOE oiju uprtih u nebo kao u molitvi: A tata uvek pevui ili hoe da bude duhovit. Zar u ovoj kui stvarno ne moe ozbiljno da se razgovara? JA itajui: A ko to hoe ozbiljno da razgovara? KLOE: Ti si jedna pakosna kuka. -JA: Za nekoga ko toliko mrzi psihijatriju, ti se sasvim obilato slui epitetima. KLOE: Jebi se. MAMA diui pogled sa onoga to ije: Treba da se stidite. Ja nisam vaspitavala svoje unuke tako da se izraavaju kao neke oferine. PAPA prekidajui za trenutak svoju diskusiju sa Dud: Odvratno. KLOE iz sveg glasa: HOETE LI VE JEDANPUT DA ZAVEETE I DA ME UJETE? uje se zvuk klavira iz dnevne sobe. To moj otac izvodi svoju vlastitu varijaciju kompozicije Begin the Beguine, koju je svirao nekada davno u prvom mjuziklu na Brodveju Jubilee. "When they begin ... the ... Beguine . . . It brings back the thril of music so tennderrr . . ." Njegov glas tiho dopire do mene preko akorda malo ratimovanog Steinway baby grand klavira. Ali, Papa i Dud i ne primeuju da on nije prisutan. "Uovom drutvu", govori Dud, "kriteriju-me umetnosti definiu agenti za tampu i ljudi zadueni za propagandu - to znai da nema nikakvih kri.. ." "Ja stalno govorim", prekida je Papa, "da je svet podeljen na dva tipa ljudi: na kvarnjake i polukvarnjake . .." A moj otac im svima odgovara kratkim akordom. arli i ja smo se uz mnogo suza rastali u Amsterdamu. Na glavnoj eleznikoj stanici. On je odlazio za Pariz i Avr da bi se odmah vratio u Sjedinjene Drave, kako je sam rekao. Ali, nisam mu poverovala. Ja sam putovala u Jorkir - svialo se to meni ili ne, a uopte mi se nije svialo. Zbogom, mnogo suza. Jedemo amsterdamske haringe i plaemo - oboje. "Za nas je najbolje da se razdvojimo na neko vreme, draga", kae on. "Da", kaem, cedei la kroz zube pune haringe. I poljubimo se, izmenjujui pljuvaku s ukusom crnog luka. Penjem se u voz koji e da me odveze do Holandskog rta. Maem rukom koja mirie na haringe. arli mi alje poljupce. Stoji na peronu, oputenih ramena, dok mu dirigentski tap viri iz depa na kaputu, a u ruci dri otrcanu konu tanu punu orkestarskih partitura i holandskih haringa. I voz naputa stanicu. Na brodu od Holandskog rta do Herida stojim u magli i plaem, razmiljajui o sebi kako stojim u magli i plaem i pitam se da li u ikada biti sposobna da dobro upotrebim to iskustvo u nekoj od svojih knjiga. Jednim dugakim ruiastim noktom iakam jo jedno parence haringe izmeu zuba i dramatino ga pljucnem u Severno more. U Jorkiru primim pismo od arlija koji je jo uvek naravno u Parizu. "Draga", pie, "nemoj da misli da sam zato to sam sa Sali, prestao tebe da volim . . ." Boravim u velikoj, engleskoj seoskoj kui, punoj promaje, s mojim omanutim engleskim prijateljima koji po ceo dan piju din da im ne bi bilo hladno i vode oskarvajldovsku konverzaciju i tako provodim sledeih deset dana u stanju pijane tuposti. Poslala sam telegram Piji da me saeka u Firenci ranije nego to sam planirala, i nas dve se zatim svetimo svojim nevernim ljubavnicima njen je u Bostonu tako ?to spavamo sa svakim mukarcem u

Firenci, osim sa Mikelanelovim Davidom. Samo, to ne pomae. Jo uvek smo oajniki nesrene. arli mi telefonira u Firencu i moli me za oprotaj jo uvek je u Parizu sa Sali i to ubrzava uletanje u jo jednu orgiju bez radosti. . . Zatim se Pija i ja pokajemo i odluujemo da se oistimo od grehova. Kleimo pred statuom Perseja u Loda dei Lanci i molimo za oprotaj. Penjemo se na vrh otovog Kampanile i molimo se otovom duhu u stvari, bilo koji poznati duh bi mogao da povri posao. Puna dva dana odriemo se hrane i pijemo samo kiselu vodu "San Pelegrino". Tuiramo se "San Pelegrinom". Konano odluujemo da, kao posle-dnji potez ispatanja, poaljemo potom svoje dijafragme naim nevernim ljubavnicima i da time u njima izazovemo oseanje krivice. Ali, u ta da ih zapakujemo? Pija ima kartonsku kutiju od "Motta Panetone" kolaa pod krevetom nae sobe u pensione, koja izgleda kao da je kroz nju proao uragan. Ja traim i traim, ali ne uspevam da naem odgovarajuu kutiju u kojoj bih poslala svoju dijafragmu i tako, veoma olako, odustajem od tog plana. ta bih ionako postigla i da poaljem dijafragmu Carliju i Sali u kutiji za kolae? Ali, Pija ne odustaje. Prevre sve oko sebe u potrazi za papirom za pakovanje i trakom. kraba adrese i povratne adrese. Podsea me na to kada sam, u trinaestoj godini, potajno pisala firmi Koteks molei ih da mi poalju brouru o njihovim tamponima u "obinom smeem kovertu", ne elei da se vidi ko mi to alje. Odmariramo do poslovnice Ameriken ekspresa gde smo spavale sa polovinom pohotljivih firentinskih slubenika potanskog odeljka. Kau nam da moramo da ispunimo carinsku deklaraciju. Ali ta da unesemo u deklaraciju? "Jedna dijafragma, upotrebljavana?" "Jedna dijafragma, mnogo zloupotrebljavana?" Ili, moda: "Polovna odea?" Moe li dijafragma da se smatra za odevni predmet? Pija i ja diskutujemo o tome. "Ti to stvarno nosi", kae ona. Ja sam miljenja da bi ona trebalo da poalje u Boston to kao predmet koji spada u antiku, i tako da izbegne plaanje bilo kakve uvozne dabine. ta e biti ako njen zabludeli prijatelj bude morao da plati carinu za njenu staru dijafragmu? Hoe li to znaiti dodavanje troka na povredu, uvredu na krivicu? "Jebe njega!", kae Pija. "Neka plati uvoznu carinu za ovo i neka mu bude to vie neprijatno." I rekavi to, upie na poiljku: " firentinska kona tana - vrednost 100 dolara". Ubrzo posle toga Pija i ja smo se rastale. Ja sam otila u Bejrut da posetim Rendi, a ona je otila u paniju, gde je, nemajui dijafragmu, morala da se zadovoljava oralnim seksom do kraja leta. Te radnje nisu u njoj budile ba nikakvo oseanje krivice. Izgleda na neki nain smeno, ali ja je veoma dobro razumem. Konano, nas dve smo bile dobre devojice iz pedesetih godina. ARAPI IVOTINJE Ja sam eik od Arabije. Tvoja ljubav pripada meni. Noas kad bude usnula U tvoj ator ja u se uvui.. Iz mjuzikla "eik od Arabije" Teda najdera, Frensisa Vilera Harija B. SmitaU Firenci sam sela na rapido do Rima, a tamo sam uhvatila avion Alitalije za Bejrut. Bila sam prilino uspaniena, koliko se sedam - zbog svega i svaega: zbog leta, naravno, i zbog toga da li e me ekati arlijeva pisma kad stignem kod Rendi u Bejrut, i da li e Arapi otkriti da sam Jevrejka iako je u mojoj vizi u rubrici veroispovest bilo paljivo, tampanim slovima ispisano "unitarist". Naravno, ak i da znaju ta to znai, nisam sigurna da unitarizam ne smatraju jo gorim od jevrejstva, s obzirom na to da je polovina stanovnitva Libana katolike vere. Ipak, uasavala me je pomisao da bih mogla biti demaskirana kao varalica, i uprkos mog krajnjeg nepoznavanja judaizma, bilo mi je mrsko da laem o svojoj religiji. Bila sam sigurna da sam tim svojim nepotenim inom prevare liila sebe one zatite koju mi je Jehova pruao a mora se priznati - ona nije bila naroito velika. Bila sam, takoe, ubeena da sam uhvatila gonoreju od svih tih neobrezanih Firentinaca. Oh, ja patim od fobija u vezi sa praktino svim onim to moe da vam padne na pamet: od avionskih nesrea, gonoreje,

gutanja zdrobljenog stakla, botulizma, Arapa, raka dojke, leukemije, nacista, melanoma ... Za tu moju fobiju od gonoreje uopte nije vano koliko se ja dobro oseam i to mi je, u stvari, pika bez ijedne ranice ili bilo kakve promene. Ja u njoj traim i traim i traim i, bez obzira na to to nita ne naem, dalje sam sigurna da imam neku podmuklu asimptomatinu formu gonoreje. Potajno znam da u mojim Falopijevim kanalima verovatno buja, zapuavajui ih, divlje tkivo oiljaka, a da mi se jajnici sue kao stare mahune sa semenkama. Zamiljam to sa mnogo detalja koje prosto mogu da vidim. Sva moja neroena deca se sue! Venu na lozi koja se sui. Najgore od svega u vezi sa injenicom da ste enskog roda, jeste skrive-nost svega u vaem vlastitom telu. Provedete itavu svoju adolescenciju u kupatilu, iskrivljena unazad pred ogledalom, pokuavajui da vidite to vie od svoje pike. I ta vidite? Kovrdavi oreol stidnih dlaka, purpurne usmine, ruiasto alarmno dugme klitorisa - ali nikada dovoljno! Najvaniji deo ostaje nevidljiv. Neispitani kanjon, podzemna peina i sve mogue skrivene opasnosti koje u njima vrebaju. Kako je na kraju ispalo, let do Bejruta bio je kao stvoren da uzburka sve moje raznovrsne paranoje. Uleteli smo u jednu epsku oluju iznad Mediterana - kia je ibala u prozore dok je hrana letela po avionu, a pilot se svaki as obraao putnicima uveravajui ih da nema problema, to mu ja ni za trenutak nisam poverovala. Ionako na italijanskom nita ne zvui ba uverljivo - pa ak ni Lasciate ogni speranza. Potpuno sam bila spremna da umrem zato to sam u svoju vizu upisala da sam po veroispovesti "unitarist." To je, u stvari, upravo bio onaj prestup za koji bi vas Jehova sigurno sredio - za to i za tucanje s nevernicima. Svaki put kad bismo uleteli u vazduni dep i kad bi avion propao nekih pet stotina stopa od ega bi mi se stomak popeo pod grlo, zaricala sam se da u da se manem seksa, slanine i putovanja avionom samo ako se vratim na terra firma u jednom komadu. Ostali ljudi u avionu takode se nisu uklapali u moju predstavu o grupi ljudi koja bi mi odgovarala da s njom umrem. Kad je stvarno postalo ozbiljno i kad smo mi u avionu poeli da liimo na biljne vai koje su se priljubile uz avion koji su deca napravila od papira, neki pijani idiot je poeo da podvriskuje "ooopa-bato" svaki put kad bismo propadali, a nekoliko drugih budala neprestano se histerino kikotalo. Pomisao da u da umrem sa svim tim kominim dupetima i da u zatim da stignem u podzemni svet sa vizom oznaenom sa "unitarist", terala me je da se predano molim za sve vreme leta. Nema ateista u avionima kojima se poigrava orkansko nevreme. Nekim udom nevreme je oslabilo ili smo ga ostavili za sobom kad smo se nali negde iznad Kipra. Pored mene je sedeo neki masni Egipanin postoji li uopte neka druga vrsta?, i im je shvatio da e preiveti ovaj let, poeo je da flertuje sa mnom. Rekao mi je da izdaje neki asopis u Kairu i da poslom putuje u Bejrut. Takode je neprekidno tvrdio da se uopte nije plaio zbog toga to sa sobom uvek nosi jedan plavi kameni koji ga titi od uroka. S plavim kameniem ili bez njega, on je meni izgledao vraki preplaen. Nastavio je da me uverava da i on i ja imamo "noseve koji donose sreu" i da avion ni sluajno stoga ne moe da padne dok smo mi u njemu. Dotakao je vrh moga nosa, a zatim je dotakao vrh svoga nosa i rekao: "Vidite - sreni." "Isuse - naletela sam na nekog manijaka opsednutog svojim nosem", pomislila sam. A nisam ba bila polaskana tvrdnjom da su nam nosevi slini. On je imao veliki nos, nalik na Naserov svi Egipani meni lie na Nasera, dok je moj nos, mada ne ba retrousse barem mali i prav. Moj nos moda ne predstavlja ostvarenje o kojem bi plastini hirurg sanjao, ali isto tako nije ni Naserov nos. Ako nita drugo, a ono bar njegov zatupasti vrh odaje genetski doprinos nekog poljskog siledije praseeg lika koji je silovao jednu od mojih prapra-baba za vreme nekog davno zaboravljenog pogroma u Palama.

Meutim, moj egipatski sagovornik pokazao je interesovanje i za teme koje su ile dalje od nosa. Ugledao je primerak asopisa Tajm koji je leao otvoren i neproitan na mom krilu za sve vreme dok je besnelo nevreme, pokazao je na sliku tadanjeg ambasadora u UN, Goldberga, i izgovorio istorijske reci: "On je Jevrejin." To je bilo sve to je rekao, ali ton i pogled kojim je propratio te reci, jasno su stavljali do znanja da je to bilo sve to je imao da kae. Pogledala sam ga vrlo otro preko svog poljskog nosa i malo je trebalo pa da mu kaem: "I ja sam takoe", ali to malo mi nije dato, jer je ba tada na italijanski pilot objavio da sleemo na bejrutski aerodrom. Jo uvek sam se tresla od te male razmene miljenja kad sam spazila trudnu Rendi, s ogromnim stomakom, iza staklene barikade na aerodromu. Oekivala sam najgore od prolaska kroz carinski pregled, meutim uopte nije bilo nikakvih problema. Moj zet, Pjer, bio je izgleda u velikom prijateljstvu sa svim aerodromskim osobljem i prola sam kroz sve kontrole kao vrlo vana osoba. Bila je to 1965. godina i situacija na Srednjem istoku nije jo bila onako napregnuta kakva e postati posle estodnevnog rata. Pod uslovom da niste doli preko Izraela, mogli ste da putujete po Libanu kao po Majami Biu - na koji, zapravo, u poneemu i podsea, pa i po mnotvu yentas. Rendi i Pjer su me odvezli s aerodroma u "kadilaku" crne boje, koji je liio na pogrebna kola, a koji je imao ugraen erkondin ureaj. Ta kola su bili brodom prebacili iz Sjedinjenih Drava. Na putu do Bejruta proli smo pored izbeglikog logora, u kojem su ljudi iveli u kuama od kartonskih kutija, a mnotvo prljave dece lutalo je naokolo polugolo, iajui prste. Rendi je odmah nainila nekoliko arogantnih primedbi o tome koliko taj prizor vrea oi. "Vrea oi? Samo to?" upitala sam. "Oh, nemoj da izigrava prokletu liberalnu dobroiniteljku", odbrusila mi je Rendi. "ta uobraava da si - Eleonora Ruzvelt?" "Hvala na komplimentu." "Stvarno mi ve pripada muka i dosta mi je svih onih kojima srca krvare zbog jadnih Palestinaca. Zato se umesto o njima ne brine malo o nama?" "Brinem se", rekoh. Sam grad Bejrut je u redu, ali nije ba tako velianstven kako biste pomislili sluajui Pjera kad pria o njemu. Gotovo sve u njemu je novo. Ima na stotine belih zgrada, koje lie na kutije za kukuruzne pahuljice, sa terasama od mermera, a ulice su na sve strane raskopane zbog pripreme za nove gradnje. Nepodnoljivo je toplo i vlano u avgustu, a ono malo trave spreno je od sunca. Sredozemno more je plavo ali nije plavlje od Egejskog mora - bez obzira na to ta Pjer tvrdi. Posmatran iz nekih uglova, grad pomalo lii na Atinu - minus Akropolj. Razbacani orijentalni grad s novim graevinama, koje se uzdiu pored oronulih straara. Ono ega se seate jesu reklame za koka-kolu postavljene pored damija, "elove" benzinske pumpe koje reklamiraju gorivo na arapskom jeziku, dame u feredama koje se voze na zadnjim seditima "evroleta" i "mercedes-bencova", sa zavesicama na prozorima, neprestana arapska muzika koja se uje svuda i na svakom mestu, muve svuda, i ene u mini-suknjama, napadno obojene plave kose, koje etaju Ulicom Hamra, u kojoj bioskopi reklamiraju amerike filmove, a knjiare su pune engleskih "Pingvin" izdanja, francuskih "livr de po", amerikih depnih knjiga i najnovijih porno-romana iz Kopenhagena i Kalifornije. Ima se utisak da su se sreli Istok i Zapad, ali umesto da stvore neku sjajnu novu kombinaciju, ovde su propali i jedan i drugi. ela familija me je ekala u Rendinom stanu - svi osim mojih roditelja koji su bili u Japanu, ali se oekivalo da stignu svaki dan. Uprkos svojim brojnim trudnoama, Rendi se i dalje drala kao da je ona prva ena u istoriji koja ima uterus. Kloe se sva snudena muvala po kui u oekivanju da joj stignu pisma od Ejbela njih dvoje su se zabavljali od njene etrnaeste godine. Leila je imala dizenteriju i trudila se da svi znaju detalje o svakom napadu - ukljuujui boju i gustinu govana. Deca su podivljala od svih tih silnih posetilaca i panje koju su im oni ukazivali i neumorno su galopirala po terasama, psujui

sluavku na arapskom jeziku zbog ega je ona pakovala svoje torbe i davala otkaz najmanje jedanput dnevno. A Pjer - koji izgleda kao Kalil Dibran na svojim samodopadljivim autoportretima - tumarao je naokolo po prostranom stanu, iji je pod bio od mermera, odeven u "bademantl" od svile i priao nepristojne ale o starom obiaju na Srednjem istoku, prema kojem ovek koji se oeni najstarijom sestrom ima pravo i na sve druge mlae sestre. Kad nije pokuavao da nas zabavlja starim srenjoistonim obiajima, itao nam je prevode svojih pesama izgleda da svi Arapi piu pesme koje su meni zvuale optereene tatinom: Moja je ljubav kao snop ita koji bukne u cvet. Njene su od topazi u svemiru... "Nezgoda je samo u tome", rekla sam Pjeni dok smo pili sirupastu arapsku kafu, "to se snopovi ne razbuktavaju u cvet." "Pesnika sloboda", odgovorio mi je dostojanstveno. "Hajdemo na plau!" predloila sam, ali svi su bili ili suvie umorni, ili im je bilo previe vruina, ili su bili suvie letargini. Bilo je oigledno da nikada neu uspeti da ih nateram da odemo do Balbeka ili do ume kedrova. Damask, Kairo - bolje da zaboravim. Izrael je bio odmah tu preko granice, ali ako bismo hteli da ga posetimo, morali bismo da letimo preko Kipra, a to mi je posle mog poslednjeg leta izgledalo nezamislivo. A onda bismo opet imali problem da se vratimo u Liban. I tako mi je jedino preostalo to da se zajedno sa ostalima izleavam po Rendinom stanu i da ekam pisma od arlija - koja su retko stizala. Umesto njega stalno su mi se javljali svi oni drugi klovnovi: onaj oenjeni Firentinac koji je voleo da mu apuem nepristojne rei na uvo, ameriki profesor koji je tvrdio da sam mu izmenila ivot, jedan od potanskih slubenika iz poslovnice Ameriken ekspresa koji je samog sebe ubedio da sam ja neka bogata naslednica. A ja sam elela arlija ili nikog drugog. A arli je eleo Sali. Bila sam oajna. Pola vremena provedenog u Bejru-tu utroila sam na svoju fobiju o gonoreji, u razgledanju i ispitivanju svoje pike u ogledalu i ispiranju u Rendinom bideu od belog mermera. Kad su stigli moji roditelji, natovareni poklonima sa navodno zagonetnog Istoka, situacija je postala jo gora. Rendi se prva tri dana radovala to ih vidi, a onda su Dud i ona zapoele jednu od onih maratonskih svaa u kojima obe poteu dogaaje koji su se dogodili pre dvadeset ili dvadeset pet godina. Rendi je krivila majku za sve i svata: od toga da joj nije menjala pelene dovoljno esto do toga da ih je menjala suvie esto; od toga da ju je terala da ui klavir dok je bila suvie mala, do toga da je nije putala da ide na skijanje dok je bila dovoljno mlada. Nasrtale su jedna na drugu kao dva advokata koja zastupaju protivnike strane, unakrsno ispitujui prolost. Nisam prestajala da se pitam - ta mi bi da doem da provedem odmor s njima? Jedva sam ekala ponovo da odem od njih. Oseala sam se kao ljudska ping-pong loptica. Stalno sam nalazila mukarce zbog kojih bih pobegla od svoje porodice, a zatim sam trala nazad svojoj porodici da bih pobegla od mukaraca. Kad god sam bila kod kue, udela sam za tim da to dalje pobegnem, a kad god bih pobegla, eznula sam da se opet vratim kui. Kako vi to nazivate? Egzistencijalna dilema? Ugnjetavanje ena? Ljudska slabost? To je bilo nepodnoljivo tada, a nepodnoljivo je i sada: napred i nazad letim iznad mree vlastite neodlunosti. im dotaknem zemlju, odmah poelim da odskoim i vinem se tamo odakle sam sletela. I tako, ta ja radim? Smejem se. Boli me dok se smejem mada to niko ne zna osim mene. Moji roditelji su se zadrali samo oko nedelju dana, a zatim su otputovali u Italiju da provere kako radi fabrika posuda za led. Oni, sreom, imaju taj uvozno-izvozni posao, zahvaljujui kojem mogu da se pokupe i odlete svaki put kad ubitano porodino ratovanje eskalira do nivoa bombardovanja. Oni dolete punih ruku poklona i puni dobrih namera i osecanja, a odlete im pone pianje uz vetar. itav proces obavi se za oko nedelju dana. Ostatak vremena tokom godine provedu u tugovanju za svojom decom razbacanom po elom svetu i u traganju za odgovorom na pitanje zato veina njih ivi tako daleko od kue.

Tokom godina koje sam provela u Nemakoj, a Rendi u Bejrutu, moja majka se setno pitala zato su ak dva izdanka njenog legla izabrala da ive kako je to ona rekla "na neprijateljskoj teritoriji". "Zato to mi je ona izgledala gostoljubivija od kue", rekla sam, stiui time njeno veno neprijateljstvo. To je bila pakosna primedba - priznajem - ali ime sam ikada mogla da se zatitim od svoje majke osim recima? I kad su moji roditelji otputovali, jo uvek nas je bilo previe: etiri sestre, Pjer, estoro dece bilo ih je samo estoro 1965. godine, dadilja i spremaica. Bile su takve vruine da smo jedva izlazile iz stana koji je imao klima-uredaj. Ja sam stalno elela da idem u razgledanje prirodnih lepota, meutim, porodina letargija bila je upravo zarazna. Sutra u, mislila sam, da otputujem u Kairo, ali u stvari me je bilo strah da idem sama u Kairo, a niti Leila, niti Kloe nisu htele da idu sa mnom. Stvari su nastavile da se odvijaju ovakvim depresivnim tokom jo jednu nedelju dana. Jednom prilikom svi smo otili na kupanje u neki klub na obali, ali plaa je bila vrlo stenovita, a Pjer je poetizirao o plavom Mediteranu sve dotle dok nam se svima nije smuilo. On nam je stalno drao predavanja o dobrom ivotu u Bejrutu i o tome kako se odluio da pobegne od "komercijalizma Amerike". U klubu nas je predstavio jednom od svojih prijatelja kao svoje "etiri ene", a meni je bilo toliko neprijatno da sam htela iz istih stopa da odem kui. Ali, gde je kua? Sa mojom porodicom? Sa Pijom? Sa arlijem? Sa Brajanom? Sama? Naa porodina letargija izgledala je besciljna, ali u njoj je, u stvari, bilo nekog rezona. Dizali smo se u jedan sat, sluali decu kako se dernjaju, poigrali bismo se malo s njima, pojeli bismo preobilan obed - doruak i ruak istovremeno, koji se sastojao od tropskog voa, jogurta, jaja, sireva i arapske kafe, proitali bismo pariko izdanje Herald Tribjuna, itajui oko rupa koje je cenzor izrezao na stranicama novina. Bilo kakvo spominjanje Izraela ili Jevreja bilo je zabranjeno - ba kao to su bili zabranjeni i filmovi ono dvoje uglednih Izraelaca Semija Dejvisa Duniora i Elizabet Tejlor. Zatim smo otpoinjali debatu o tome kako da provedemo dan. U tome smo bili otprilike isto toliko sloni koliko su Arapi sloni kad planiraju napad na izrael. U bilo kojoj prilici mogli ste mirne due da se kladite da e svaki lan porodice imati drugaije elje. Kloe bi predloila da idemo na plau; Pjer da idemo u Biblos; Leila u Balbek; najstariji deaci u arheoloki muzej; mlada deca, zabavni park; a Rendi bi na sve to stavila veto. Kad bismo okonali tu sveobuhvatnu debatu, bilo bi ve ionako suvie kasno da se ide bilo kuda. I tako bismo veerali, pa onda gledali seriju Bonanca na televiziji s arapskim i francuskim titlovima koji su prekrivali gotovo itav ekran, ili bismo otili u neki prljavi bioskop u Ulici Hamra. Ponekad bi nau popodnevnu debatu prekinuo dolazak Pjerove majke i njegovih tetaka - triju prastarih dama odevenih u crninu sa dinovskim grudima i gustim briima koje su toliko liile jedna na drugu da ste jedva mogli da ih razlikujete. One su mogle da postanu fenomenalna pevaka grupa, samo da nisu uvek pevale samo jednu jedinu pesmu. A ona je glasila: "Kako vam svia Liban? Liban bolji od Njujork?" I ponavljale su to i ponavljale da bi bile sigurne da ste nauili te reci. Oh, one su bile zlatne, ali nije bilo ba tako jednostavno da se pria s njima. im bi se pojavile, Luiz sluavka bi donela kafu. Pjer bi se iznenada setio neke poslovne obaveze, a Rendi izvinjavajui se svojim delikatnim stanjem nestala bi u spavaoj sobi da malo odrema. Leila i Kloe i ja bile bismo ostavljene da se gnjavimo s njima, ponavljajui kao papagaji beskrajne varijacije na refren "Da - Liban je bolji od Njujorka." Ne znam da li je tome bila kriva vruina, vlaga u vazduhu, prisustvo moje porodice, posledica toga to sam se nalazila "na neprijateljskoj teritoriji", ili moja depresija zbog arlija - ali ja jednostavno nisam imala volje da ustanem i da radim bilo ta. Oseala sam se kao da su me transportovali u Zemlju gutaa lotosa i da u u Bejrutu da umrem samo od inercije. Jedan dan nadovezivao se na drugi, vreme je teko moglo da se podnosi, i inilo se da nema nikakvog

smisla opirati se elji da se motam po kui, da se prepirem sa porodicom, da razmiljam q tome kako imam gonoreju, i da gledam TV. Na kraju je trebalo da kresne varnica krize pa da nas sve natera u akciju. To, mora se priznati, nije bila neka velika kriza - ali ma kakva kriza je bila dovoljna da povii posao. Poelo je jednostavno. Jednoga dana, Roder, kome je bilo est godina, rekao je Luizi ibn armuta. Grubo prevedeno to znai "majka ti je kurva" ili, reeno na drugi nain, "ti si kopile" i kako god da prevedete, to je uvreda nad uvredama na Srednjem istoku. Luiza je pokuala da okupa Rodera, a on se drao na sav glas. U meuvremenu, Pjer se prepirao sa Rendi, objanjavajui joj da samo Amerikanci imaju takvu ludu naviku da se kupaju svaki dan, da to nije prirodno njegova omiljena re, jer se time spiraju sva divna ulja koja koa lui. Rendi mu je urlajui odgovarala da ne eli da joj sin smrdi kao jarac, kao njegov otac koji je poznat po tome, i natrljala mu je na nos to to pokuava nju u tom smislu da prefolira s tim svojim prljavim navikama. "Na kakve to, do avola, prljave navike misli?" "Hou da ti kaem da savreno dobro znam da, kad ti kaem da neu s tobom da spavam ako se ne istuira, ti lepo ode u kupatilo, pusti vodu da tee, zapali cigaretu i mrtav hladan pui sedei na onoj prokletoj klozetskoj olji." Ona je to rekla sa toliko zlobe da se posle toga razvila estoka svaa. Roder je, prirodno, shvatio o emu se radi i nije dozvoljavao Luizi da ga ubaci u kupatilo dok se itav spor ne okona i donese konana presuda. Meutim, Luiza je bila uporna i Roder joj je besno bacio krpu za pranje u lice i dreknuo na nju ibn armuta. Naravno, Luiza je poela da plae. Zatim je rekla da daje otkaz i otila je u svoju sobu da se spakuje. Pjer je odmah ukljuio manire francuskog filmskog glumca i pokuao slatkoreivo da je nagovori da ostane. Ali uzalud. Ovoga puta bila je nepokolebljiva. Pjer se onda okomio na Rodera - to stvarno nije bilo fer, s obzirom na to da Roder stalno slua Pjera kako vie "ibn armuta" im krenu nekuda kolima. U Bejrutu nema saobraajnih pravila, ali zato ima mnogo psovki. Osim toga, Pjer obino smatra da su mu deica ba slatka kad psuju na arapskom jeziku. Naravno, to popodne je proteklo u sveoptem vikanju i plakanju, u poplavi suza, i opet nismo otili u razgledanje grada, pa ak ni na plau. Incident nam je, meutim, doneo i jednu obavezu. Morali smo da vratimo Luizu u njeno selo u planinama "selo mojih predaka", kako ga je Pjer nazivao i da tamo potraimo jo naivniju branku, devojku koja e da je zameni. Sledeeg jutra proveli smo obaveznih nekoliko asova u vikanju, i onda smo se potrpali u automobil i krenuli uz obalu Sredozemnog mora prema planinama. Zaustavili smo se u Biblosu da bismo se divili zamku koji su podigli krstai, mlako smo se priseali Feniana, Egipana, Asiraca, Grka, Rimljana, Arapa, krstaa i Turaka, jeli smo u oblinjem ribljem restoranu, i zatim produili ka suncem speenim planinama, putem koji je izgledao i delovao na nas kao da je jo jedna od arheolokih iskopina. Karkabi, mnogohvaljeno "selo Pjerovih predaka", je tako malo naselje da biste lako mogli i da proete pored njega a da ga i ne zapazite. Mesto je dobilo elektrinu struju 1963. godine i trafo-stanica na stubu, u stvari, dominira mestom. Ona takode predstavlja znamenitost na koju su metani silno ponosni i obavezno ele da vam je pokau. Kad smo stigli na glavni trg na kojem je mravi magarac okretao ukrug kamen koji je mleo ito, svi metani su kao muve bez glave doleteli da dotaknu auto, krivili su vratove da bi nas to bolje videli, i uopte su bili prosto deprimirajue snishodljivi. Bilo je oigledno da Pjer uiva u tome. To je bio njegov automobil, a verovatno je eleo da isto tako svi misle da smo mi njegove etiri ene mada su, naravno, svi znali da nismo.

Sve je to delovalo jo depresivnije kad ste shvatili da je gotovo svako u tom mestu bio exoy neak, ako ne i blii roak i da su svi oni nepismeni i da idu bosi - i do avola, zar je takve ljude teko impresionirati? Pjer je usporio svoj besmileno veliki tenk od automobila na brzinu pua dok smo se vozili pored gomile da bi nas svi ti, sa vratovima kao od gume, mogli dobro da vide. Zatim je zaustavio kola pred kuom "svojih predaka" - jednom malom, belo okreenom kuom sazidanom od erpia, na ijem krovu je rasla vinova loza i na kojoj nije bilo ni prozorskih stakala ni kapaka, ve su postojali samo mali etvrtasti prozori sa reetkama od kovanog gvozda kroz koje su muve slobodno zujale unutra i napolje - meutim, neminovno vie unutra nego napolje. Nas dolazak naterao je sve ukuane na grozniavu aktivnost. Pjerova majka i njegove tetke bacile su se na pripremanje specijaliteta tabuli i humus, da bi time uzvratile panju koja im je posetom ukazana, a Pjerov otac - koji ima oko osamdeset godina i koji po ceo dan cevi arak iziao je u polje da ulovi koju pticu za veeru i umalo nije ukokao samog sebe. U meuvremenu je Pjerov tea Gavin, Englez - doseljeni roeni "kokni" Londonac, koji se oenio tetkom Fransoaz jo 1923. godine i od tada ivi i kaje se u Karkabiju - doneo zeca kojeg je ulovio toga jutra i poeo je da ga dere. U kui su bile samo, otprilike, etiri prostorije iji su zidovi bili okreeni, a iznad svakog kreveta visilo je raspee Pjerova familija je katoliko--maronitska i slike raznih svetaca, koji se uspinju na nebo, iji je sjajni papir iz asopisa ve izlizan od poljubaca. Bile su tu i brojne otrcane fotografije izrezane iz asopisa koje su prikazivale englesku kraljevsku porodicu; a onda, bio je tu i Isus, odeven u togu, a lice mu je bilo jedva vidljivo ispod oblaka koje su nainili otisci usana. Dok se veera pripremala, Pjer nas je izveo u etnju da nam pokae "svoj zaviaj". Rendi je insistirala na tome da ostane u kui, da bi se nogu malo podignutih na jastuke to bolje odmorila, ali mi ostali posluno smo tabanali po kamenjaru praeni poasnim eskortom bosonogih neaka koji su s entuzijazmom pokazivali prema trafo-stanici na tornju. Pjer im je na to dobacivao neto na arapskom; on je traio neto pastoralnije. I naao je, tano iza sledeeg kamenitog brda, gde je pravi ivi pastir uvao prave ive ovce ispod crvljivog drveta jabuke. Pjeru je bilo potrebno samo to da vidi. Iz njega je pokuljala "poezija" kao daje Kalil Dibran i Edgar Gest istovremeno. Pastir! Ovce! Jabukovo drvo! To je bilo draesno. To je bilo pastoralno. Bio je to Homer i Virgilije i Biblija. I tako smo prili pastiru - bubuljiavom momiu od oko petnaest godina - i zatekli ga kako slua mali japanski tranzistor iz kojeg treti pesma Frenka Sinatre, a odmah zatim niz reklamnih pesmica na arapskom. Onda je, to bi Nemci rekli saftig, sona sedamnaestogodinja Kloe izvadila jednu od svojih mentol-cigareta i ponudila mu je - to je on prihvatio, nastojei da deluje to hladnokrvnije i iskusnije. A onda je taj armantnipastir izvukao iz svog armantnog depa svoj armantni upalja na butan. A kad je pripalio Kloi cigaretu, odmah vam je bilo jasno da je praktino ceo svoj ivot proveo po bioskopima. Posle veere doli su u posetu svi roaci koji ive tu u mestu tj. praktino itavo mesto. Mnogi od njih doli su da gledaju televiziju s obzirom na to da je Pjerova tetka jedna od malobrojnih osoba u Karkabiju koje imaju televizijski prijemnik, ali te veeri doli su da gledaju i nas. Uglavnom su stajali unaokolo i zurili u nas, delujui prilino zbunjeno, ali ponekad bi neko od njih dotakao moju kosu ili Kloinu ili Leilinu, a isputali su neke glasove koji su trebali da pokau kako su stvarno ludi za plavuama. Ili su nas opipavale po elom telu, kao da su slepe. Boe - ni sa im se ne moe uporediti taj oseaj koji imate kad vas opipava tuce brkatih libanskih ena, od kojih svaka tei po sto kilograma. Hvatala me je panika. Da li bi one pipanjem mogle da ustanove da smo mi Jevrejke?Bila sam sigurna da bi mogle. Ali, prevarila sam se. Jer, kad je dolo vreme da nam urue poklone, ja sam dobila srebrne brojanice, runo pleteni ruiasti demper od angore, broj 46 dopirao mi je do kolena,

i plavi kameni na laniu da me uva od uroka. U tim trenucima nisam mogla da odbijem da primim bilo kakvu amajliju. Svaka zatita bilo kojeg boanstva zahvalno je prihvatana. Kad je darivanje obavljeno, svi su posedali da gledaju televiziju - uglavnom su to bile reprize prastarih amerikih emisija. Lusil Bol trepe svojim lanim trepavicama, Rejmond Bur kao Peri Mejsn, a preko itavog ekrana besni meava koju prave titlovi. Od silnih slova jedva mogu da se vide lica glumaca. Gledajui sve te pastoralne tipove kako s ljubavlju gledaju Lusilu Bol i Rejmonda Bura, stvarno ste poinjali da verujete u univerzalnost umetnosti. S nestrpljenjem sam poela da oekujem dan kada e Amerika proiriti svoju slavnu civilizaciju i na druge solarne sisteme. Tada e svi ti intergalaktiki tipovi oarano i netremice gledati Lusilu Bol i Rejmonda Bura. Roaci su sedeli i sedeli. Pili su kafu i vino i arak sve dok tetka Fransoaz nije poela da kri svoje punake ruke. Svi smo bili iscrpeni i hteli smo da poemo na poinak, i tako, umesto da ih bukvalno izbacimo iz kue, Pjerov tea Gavin se tiho izvukao iz sobe, popeo se na krov i poeo da trese antenu sve dotle dok se slika na ekranu nije pretvorila u bezlinu masu cikcak linija. Za nekoliko minuta posetioci su otili. Shvatila sam da se tea Gavin prilino esto penje na krov. Nije bilo nimalo jednostavno napraviti raspored gde e ko da spava. Rendi, Pjer i deca trebalo je da se smeste u kui Pjerovog oca, koja se nalazila na padini ispod kue u kojoj smo se okupili. Leila i Kloe trebalo je da dele brani krevet u kui druge tetke, a to je bila prva susedna kua. A ja sam izvukla uzani krevet u maloj prostoriji dogradenoj uz kuu tetke Fransoaz. Meni bi se stvarno mnogo vie dopalo da budem sa Leilom i Kloe nego sama u toj jezivoj sobi, ispod raspea i poutelih slika presvetle kraljice. Meutim, nije bilo mesta za troje u njihovom krevetu, i tako sam se sama zavukla u krevet, zabavljujui se pre spavanja mislima o korpionima koji tre uza zid, i o smrtonosnim ujedima paukova, i vizijama u kojima lomim vrat u nonoj tami dok, bez depne lampe, pokuavam da naem klozet koji se nalazi negde van kue, a zatrebao mi je u zlo doba. Oh, bilo je puno toga to je moglo potpuno da obuzme pamet sklonu fobijama i da je angauje tokom dugih asova nesanice. Leala sam tako oko sat i po dok su mi fobije bile u punom cvetu, kad se vrata uz kripu otvorie. "Ko je to?" upitala sam, dok mi je srce potmulo udaralo. "." Neka tamna senka krenula je prema meni. Mukarac ispod kreveta. "Gospode Boze!" Bila sam prestravljena. " - to sam ja - Pjer", ree Pjer. A zatim prie i sede na krevet. "Isuse - pomislila sam "da je upao neki manijak ili takav neko." On se nasmeja. "Isus nije bio manijak." "Da, sigurno . . . ta se dogaa?" S obzirom na okolnosti, moj odgovor je bio jmlino bled. "Izgleda tako potitena", ree on, a glas mu je bio pun lane nenosti. "I jesam potiena. Sve to ludilo u vezi sa Brajanom prolog leta, pa sada arli. . ." "Ne volim da gledam kako je moja mala sestrica deprimirana", ree, milujui me po kosi. A iz nekpg neobjanjivog razloga sva se najeim na ono njegovo "mala sestrica". "Zna da ja o tebi uvek mislim kao o svojoj maloj sestri, zar ne?" "U stvari, nisam znala, ali hvala ti u svakom sluaju. Bie sve u redu. Ne brini. Nameravam uskoro da se vratim kui, a zadrau se opet u Italiji nekoliko dana pre povratka. Karta koju sam kupila omoguava mi da prekinem putovanje u Rimu. ini mi se da mi ovdanja klima ne odgovara. Leila i Kloe ionako treba idue nedelje da lete za Njujork, a o"de postaje sve toplije i toplije . . ." Brbljala sam kao navijena zato to sam bila nervozna. U meuvremenu, Pjer se ispruio na krevetu pored mene i poeo je da me grli. Sta je trebalo da uradim? Da sam poela da se otimam od njega kao od nekoga ko. hoe da me siluje, uvredila bih ga, a da sam krenula linijom manjeg otpora i prihvatila njegove elje, bio bi to incest.

A da ne spominjem to da bi me Rendi sigurno ubila. Ali, ta bi trebalo.da kaem? Kakva su pravila ponaanja u situaciji kao to je ova? "Mislim da ti to nije tako dobra ideja", rekla sam slabako. Pjerove ruke bile su ispod moje spavaice i milovale su mi butine. Nisam bila toliko neuzbuena. koliko sam htela da se prikazem. "Sta nije dobra ideja?" upitao je nonalantno. "Konano, prirodno je da brat voli svoju malu sestricu. . ." I on nastavi da radi ono to prirodno sledi. "ta si rekao?" upitam sedajui u krevetu. "Samo to da je savreno prirodno da brat voli svoju malu sestricu . . ." Zvuao je kao Albert Elis koji dri predavanje. "Pjere", rekla sam blago, "jesi li itao Lolitu?" "Ne podnosim taj njegov folirantski prozni stil", ree Pjer, ljut na mene zbog toga to mu odvraam panju na drugu stranu. "Ali ovo je incest", rekla sam mu nedvosmisleno. " - sve e da probudi ... Ne brini, nee da ostane u drugom stanju. Uradiemo to na grki nain, ako hoe . .." "Za ime boga, ne brine me trudnoa - nego incest!" inilo se da se moji razlozi razbijaju o tvrdi zid Pjerove reenosti. "", ree on, gurajui me nazad dole, na jastuk. Liio je na neke momke koje sam upoznala u Italiji. Ako ste se opirali zato to zaista niste bili zainteresovani, oni su mislili da to inite zato to se bojite trudnoe i neprekidno su vam predlagali druge alternative -- analni snoaj, sisanje, uzajamnu masturbaciju - bilo ta osim "NE". Pjer se uspuzao do uzglavlja na krevetu i ponudio svoj penis, koji je bio u erekeiji, mojim ustima . . . Trenutak odluke. U meni je besnela borba. Bilo bi tako prokleto lako zadovoljiti ga. Popuiti mu i svriti s tim. Bilo je to stvarno tako jednostavno. Kakve veze moe da ima jedno puenje manje ili vie u mom ivotu? "Ne mogu", rekla sam. "Hajde", ree Pjer, "ja u da te nauim." "Nisam to mislila. Htela sam da kaem da ne mogu; moralno, ne mogu. . ." "To je lako", ree on. "Znam da je lako", rekla sam. "Evo", ree on, "sve to treba da radi je . . ." "Pjer!" vrisnula sam. Pjer smota oko sebe donji deo svoje pidame i zbrisa iz sobe. Sedela sam tako itav jedan minut dok je soba odzvanjala od mog vriska, ekala sam da vidim ta e se dogoditi. Nita. Kua je bila utonula u tiinu. Navukla sam kuni ogrta i papue i pola u potragu za Leilom i Kloe. Bila sam vrsto resila da otputujem iz Libana to je mogue pre. Da napustim Srednji istok i da nikada vie nogom ne kroim na njegovo tle. Paljivo sam koraala niz breuljak do kue u koju su se njih dve smestile, sapliui se i gotovo padajui preko kamenja i korenja drvea pri svakom koraku. Malo-pomalo oi su mi se navikle na tamu i mogla sam da razaznam krovove Karkabija, nad kojima je dominirala trafo-stanica na tornju. Civilizacija! U bar polovini od svih senika Karkabija dead su u ovom trenutku verovatno tucali ovce ili svoje sestre. I ta je tu bilo loe? Zapravo nita, pretpostavljala sam, ali ja jednostavno nisam mogla to da radim. Jesam li ja nekakva puritanka? Otkuda takva moralna dilema da se javi zbog jednog obinog valjivog "puenja?" Zbog toga to pone da pui muu svoje sestre, sledee to e da uradi bie to da pui maminom muu - a to je zaboga - Tatica! Ali, tvoj pera mozga insistira na tome da ti ba svoga taticu eli. Zato je tako nezamislivo da i njega ima? Moda bi trebalo i tatici da popui i da i s tim bude svreno! Moda je to jedini nain da se savlada strah!

Uunjala sam se pored prednje sobe u jtetka Simoninoj kui pored tetke Simone i tee ora koji su oboje muzikalno hrkali, i zatekla Kloe i Leilu kako sede u krevetu i zajedno naglas itaju neku porno - depnu knjigu koja se zvala Devojke za orgije. Na krevetu je bilo jo desetak drugih knjiga s naslovima kao to su: Tinejderski incest, Razmena partnera; Porodini stil; Moja sestra i ja; Moja kerka, moja ena; Ceri Radodajka; Dugi i kratki; Sokak maaka; Uao na svako mesto; Put oko sveta; i Pisma udnje. Leila je naglas itala neki naroito poetian odlomak. Nijedna od njih nije obratila panju na moj dolazak. "Njegovi kukovi poeli su da se kreu u brem ritmu Leila je itala teatralnim glasom to se groznica klimaksa vie pribliavala. Oseala sam kako njegovo telo udara u moje, kako njegov kruti kurac ispunjava svaki santimetar mog enskog kanala i oseala sam da bih mogla da vritim od zadovoljstva. Oseala sam kako u meni nastaju eksplozije, i sokovi moje pike poinju da teku elom duinom moga prolaza ljubavi, podmazujui njegovu vrelu batinu i omoguavajui joj da lake klizi..." " .. .Zato te ljude u porno-depmm knjigama nikada ne mue skrupule koje mue mene? Oni nisu bili nita drugo do ogromni seksualni organi koji su U mraku slepo ulazili jedan u drugi. "Da li biste mogle naas da prekinete s tim glupostima i da malo porazgovarate sa mnom?", zatraila sam. "Nije li to previe?" ree Leila, maui knjigom. "Sluajte, klinke, imamo jedan stvarni problem, i zato lepo ostavite u stranu taj porno-roman i stavite mi na raspolaganje svoje prljave ui. . ." Leila pogleda Kloe i Kloe pogleda Leilu, i obe poee da se smeju kao da znaju neto to ja ne znam. "Pa - u emu je stvar?" One su se i dalje cerekale zavereniki. "Hajdete, idiotkinje - recite mi!" "Hoe da nam kae da je Pjer pokuao da te zavede .. .", ree Leila, cerekajui se jo uvek. "Jebi ga, a kako ti to zna?" "Zato to je to pokuao i sa mnom", ree ona. "I sa mnom", ree Kloe. "Zezate se." "Ne zezamo se", ree Leila. "Bilo bi dobro da se zezamo .. ." "I ta se desilo?" "Ja sam ga podsmevajui mu se oterala iz kreveta, a Kloe kae da je i ona tako postupila .. . samo, nisam sasvim sigurna da joj verujem ..." "Ti, kuko!" razdrala se Kloe. "O.K... O.K... verujem ti." "I vi hoete da kaete da ste jednostavno ostale ovde i posle toga to se dogodilo?" "Pa, to da ne?" ree Leila nonalantno. "On je prilino bezopasan . . . Malo je zagoreo zbog toga sto Rendi provodi itav ivot u stanju poodmakle trudnoe." "Malo zagoreo? Vi to nazivate malom zagorelou? Za mene to je incest." "Oh, pobogu, Izadora, ti stvarno preteruje. Pa on ti je samo jebeni zet... To zapravo i nije incest." "Nije?" Mislim da sam bila razoarana. "To jedva moe da se rauna za neto", ree Leila prezrivo, "ali, ja sam sigurna da e ti ve da nae nain da na papiru predstavi da to izgleda mnogo groznije." Leila je ve tada mrzela to to ja piem. "Potrudiu se", rekla sam. Na povratku iz Karkabija, s novom sluavkom, Pjer je delovao krajnje pribrano i hladnokrvno. Skretao nam je panju na prirodne lepote i znamenitosti pored kojih smo prolazili.

Arapi, razmiljala sam, prokleti Arapi. U kakvoj je disproporciji bilo oseanje krivice koju sam ja imala zbog svojih sitnih seksualnih transgresija! A ima ljudi, i to puno ljudi na svetu, koji ine ono to im se prohte i zbog toga ni za trenutak ne oseaju nikakvu krivicu - sve dok ih ne uhvate na delu. Zato sam ba ja bila prokleta da imam tako hipertrofiran superego? Da li je to samo zbog toga to sam Jevrejka? Pa ta je Mojsije uopte uinio za Jevreje osim to ih je izveo iz Egipta i dao im koncept jednog Boga, supu s maces-knedlama i veito oseanje krivice? Zar nije mogao da ih ostavi na miru da oboavaju make i bikove i sokolove, ili da ive kao i svi ostali primati sa kojima ih - na to me moja sestra Rendi uvek podsea - veu tako bliski rodbinski odnosi? Zar je ikakvo udo to svi mrze Jevreje zbog toga to su svetu dali oseanje krivice? Nismo li lepo mogli da prolazimo i bez toga? Da bazamo po pramovari i oboavamo debele muve zunzare, da se tucamo kad nam se prohte? Uzmimo, na primer, Egipane koji su sagradili piramide. Da li su oni sedeli i lupali glavu pitanjem o tome jesu li pravedni poslodavci koji svojim radnicima pruaju jednake prilike? Da li im je ikada palo na pamet da se upitaju da li njihovi posmrtni ostaci vrede toliko da se ivoti hiljada i hiljada ljudi, koji su umrli gradei piramide rtvuju za njih? Potiskivanje, neodlunost, krivica. "ta - ja brinuti?" pita Arapin. Nije nikakvo udo to ele da istrebe Jevreje. Zar to ne bi i bilo ko drugi? Kada smo se vratili u Bejrut, napravile smo plan povratka kui. Leila i Kloe imale su arterlet za Njujork, takoda su morale da otputuju zajedno, a ja sam imala staru Alitalijinu kartu za kruno putovanje od Bejruta preko Rima do JFK46. Zaustavila sam se u Rimu, kao to sam i planirala, i odluila sam da provedem jo nedelju dana u Firenci pre nego to se vratim kui i suoim se sa muzikom, sa arlijem. ak i pored vruine i guve u avgustu, Firenca je ostala jedan od mojih najdraih gradova na svetu. Tu sam opet obnovila vezu s Alesandrom i ovoga puta to je bila skoro savrena, estodnevna veza, iako u njoj nije bilo zaljubljenosti. Na moj zahtev on se odrekao svoje manije za prostakim recima, a nali smo draesnu sobu uz jednu kafanu u Fijezolu, gde smo mogli da se volimo od jedan do etiri popodne svakoga dana vrlo civilizovan obiaj odmora posle ruka. Moda zbog mog besa na arlija, ili moda zbog toga to me je Pjer bio stvarno uzbudio, tek moje voenje ljubavi s Alesandrom bilo je nadahnuto. Bio je to jedini put u mom ivotu da sam bila u stanju da imam radostan, nean seksualni odnos s nekim, a da ne moram sebe da ubeujem da sam zaljubljena. Bila je to neka vrsta estodnevnog prekida vatre izmeu moga ida i superega. Kada bi Alesandro uvee otiao svojoj eni, ja sam bila slobodna. Odlazila sam na koncerte u Piti, nalazila se sa nekoliko drugih poznanika koje sam upoznala tokom prethodne posete a vatreno mi se opet udvarao profesor "Mikelanelo" Karlinski, plamenocrvene brade. Uprkos vruini i arolikom asortimanu ljubavnika, ja sam volela. Firencu i bilo je trenutaka kada mi se gotovo uopte nije odlazilo iz nje. Ali, u,Njujorku su me ekali deprimirajui-posao u nastavi i program za izradu doktorata koji sam mrzela, a ja sam jo uvek i suvie bila dobra uenica, koja robuje svome superegu, da ne bih izabrala neto to mrzim, pre nego neto to volim. Ili je, moda, pravi uzrok bio arli: bila sam van sebe od besa izazvanog njegovom izdajom i jedva sam ekala da ga ponovo vidim. arli i ja smo se razili ubrzo poto smo se ponovo sastali. Izgleda da nisam mogla nikako da mu oprostim njegovu neodlunost, mada, u stvari, sada vidim da je bila veoma slina mojoj neodlunosti, i moda je trebalo da pokaem vie razumevanja. Alesandro je nastavio da mi pie iz Firence, neprekidno spominjui divorzio, meutim, ja sam videla i suvie italijanskih filmova da bih mogla da mu verujem. "Mikenlanelo" se jedanput pojavio i tako je loe izgledao u zagaenoj atmosferi Njujorka da jednostavno nisam imala srca da nastavim s njim. Mrke i ukaste senke Firence izvodile su uda na njemu i njegovoj pojavi - to svako ko voli dela E. M. Forstera moe odmah da razume. Septembar i oktobar bili su sumorni i dosadni.

Izlazila sam sa deprimirajuim asortimanom koji su inili raspu-tenci, mamini sinovi, neurotiari, psihotian, i ispirai mozgova. Uspevala sam da odrim svoje raspoloenje na nekoj visini samo zahvaljujui tome to sam ih do detalja pakosno opisivala u pismima Piji. A onda je, u novembru, Benet Ving kao u valceru uao u moj ivot, delujui kao reenje svih mojih problema. Cutljiv kao sfinga i veoma nean Spasitelj i psihijatar, sve steeno u jednoj osobi su bih zamaskirani. PUTOVANJA S MOJIM ANTIHEROJEM elim! elim! Viljem BlejkSve sam ispriala Adrijanu. elu svoju histerinu istoriju o traenju nemogueg oveka, stalnog vraanja na poetak: u sopstvenoj glavi. Imitirala sam mu svoje sestre, majku, oca, svog dedu i babu, mua, svoje prijatelje. .. Vozili smo se i priali i vozili i priali. "Kakva je tvoja prognoza?" pitala sam, stalno kao pacijent u potrazi za savrenim doktorom. "Treba ti malo promene, pile", ponavljao je Adrijan, "mora da pronikne u sebe i da spase sopsfveni ivot." Zar to ve nisam inila? ta je i pored svega ova blesava ruta, ako ne putovanje nazad u moju prolost? "Nisi jo prodrla dovoljno duboko", rekao je. "Mora da dotakne stenovito dno i da se onda penje nazad." "Isuse, oseam se kao da sam ve dotakla dno!" Adrijan se osmehnu svojim divnim osmehom, sa lulom zadenutom medu ruiaste, povijene usne. "Jo ti nisi dotakla kameno dno", rekao je, kao da zna za neka iznenaenja koja me ekaju. "Hoe da me odvede tamo?" upitala sam. "Ako insistira, ljubavi." To je bila njegova velianstvena ravnodunost koja me je dovodila do besa, oduevljavala me, izluivala frustracijama. Uprkos milovanju i hvatanju za stranjicu, Adrijan je bio tako ravnoduan. Zurila sam i zurila u taj divni profil, pitajui se ta se to uopte deava u njegovoj glavi i zato ja tu, izgleda, ne mogu da proniknem. [353]"elim da se uvuem u tvoju glavu", rekla sam, "a ne mogu. To me dovodi do ludila." "Ali, zato eli da prodre u moju glavu? ta misli da bi time resila?" "Samo elim da osetim da sam nekome zaista bliska, sjedinjena sa nekim, potpuna bar jednom. elimvda zaista volim nekoga." "ta te navodi na to da misli da ljubav reava bilo ta?" "Moda ne reava nita", rekla sam, "ali ja elim. Hou da se oseam potpunom." "Ali, oseala si da si deo Brajana, pa ni to nije ilo." "Brajan je bio lud." "Svako je malo lud kad mu zaviri u glavu", rekao je Adrijan. "Samo je pitanje u kojoj meri." "Mislim. . ." "Sluaj, zato prosto ne prestane da trai ljubav i ne pokua da ivi sopstvenim ivotom?" "Zato to ako nemam ljubavi, kakav mi je to ivot?" "Ima svoj posao, svoje pisanje, predavanja, svoje prijatelje ..." Turobno, turobno, turobno, mislila sam. "Ionako je moje pisanje pokuaj da dobijem ljubav. Znam da je to ludo. Znam da je to osueno na razoarenje. Ali, tu je to: elim da me svi vole." "Gubi", rekao je Adrijan. "Znam, ali to moje saznanje nita ne menja. Zato to to znam nikad nita ne menja?" Adrijan nije odgovorio. Mislim da i nisam postavila pitanje njemu, ve sam samo dobacila pitanje plaviastom sumraku planina vozili smo se preko prevoja Godard, sa sputenim krovom "trijumfa".

"Ujutru", rekao je najzad Adrijan, "nikad ne mogu da se setim tvog imena." To je bio odgovor meni. To me je preseklo kao no. A ja sam tamo svake noi leala pored njega drhtei, ponavljajui sebi svoje ime, pokuavajui da zapamtim ko sam. "Nevolja sa egzistencijalizmom je" rekla sam dok smo vozili auto-stradom "to ne moe da prestane da misli o budunosti. Akcije zaista imaju posledice." "Ja mogu da prestanem da razmiljam o budunosti", rekao je Adrijan. "Kako?" Slegnuo je ramenima. "Ne znam. Prosto mogu. Danas se, na primer, oseam sjajno." "Zato se ja oseam tako bezvezno kad se ti osea tako sjajno?" "Zato to si ti prokleti Jevrejin", nasmejao se. "Izabran narod. Moete da budete osrednji u drugim stvarima, ali u patnji ste uvek izvanredni." "Kopile." "Zato? Samo zato to ti kaem istinu? Sluaj, ti eli ljubav, eli intenzivnost, eli oseanja, eli bliskost - a ta prihvata? Patnju. Tvoja je patnja bar intenzivna. . . Padjentkinji se svia njena bolest. Ona ne eli da se leci." Moja nevolja je bila u tome to sam uvek elela da budem najvea u svemu. Najvea ljubavnica. Najvea enjivica. Najvei paenik. Najvea rtva, najvea budala... Ako stalno dovodim sebe u neprilike, to je moja sopsrvena prokleta krivica, jer uvek elim da budem najvea. Morala sam da imam najlueg prvog mua, najzagonetnijeg drugog mua, najsmehju prvu knjigu, najbezobzirniju paniku posle objavljivanja knjige. Nikad nita ne mogu da uradim polovino. Ako sam nameravala da napravim budalu od sebe uputajui se u ljubavnu aferu sa neosetlji-vim kopiletom, morala sam to da uinim pred itavom psihoanalitikom svetskom zajednicom, i to sam morala da spojim s odlaskom s njim na pijani izlet na kome bismo oboje mogli da poginemo. Prekraj i kazna, sve zamotano u jedan lep mali paket. Ako ne moe da se urui, vratiti poiljaocu. Ali, ko je bio poiljalac? Ja. Ja. A onda, povrh svega, postala sam ubeena da sam u drugom stanju. Samo mi je to trebalo. ivot mi je bio uskomean. Mu mi je bio ko zna gde. Bila sam sama sa stranim ovekom koga nije briga za mene. I jo u drugom stanju. Ili sam bar ja tako mislila. ta sam pokuavala da dokaem? Da mogu sve da izdrim? Zato moram stalno da pretvaram ivot u test izdrljivosti? Nisam imala nikakav realan razlog da mislim da sam u drugom stanju. Imala sam redovne menstruacije. Ali meni nikad nije potreban realan razlog za paniku. Svaki put kad bih skidala dijafragmu, pipala sam grli materice traei neki znak. Zato nikad nisam znala ta se u meni dogaa? Zato je moje telo za mene bilo uvek takva misterija? U Austriji, Italiji, Nemakoj opipavala sam grli materice i razmatrala mogunosti. Otkrila bih da sam u drugom stanju. Prola bih kroz elu trudnou ne znajui da li e beba biti plava i sa plavim oima kao Adrijan, ili Kinez kao Benet. ta bih uinila? Ko bi me prihvatio? Ostavila sam mua i on mi nikad ne bi oprostio i primio me nazad. Moji roditelji mi nikad ne bi pomogli, a da ne iznude emocionalnu cenu toliko visoku da bih morala da se pretvorim opet u dete kako bih mogla na njih da raunam. A moje sestre bi mislile da mi tako i treba kad sam vodila raskalaan ivot. A moji roditelji bi mi se smejali ispod lanog saaljenja. Izadora je zabrinuta! Inae, abortirala bih. Neuspeo abortus koji bi me ubio. Trovanje krvi. Ili, trajni sterilitet. Iznenada sam poelela dete svim srcem. Adrijanovovdete. Benetovo dete. Moje dete. Bilo ije dete. elela sam da budem u drugom stanju. Zelela sam da budem krupna sa detetom. Leala sam budna u Adrijanovom atoriu i plakala. On je nastavio da hre. Te noi smo spavali negde u Francuskoj, uz auto-put, isto tako smo mogli da budemo i na Mesecu. Toliko sam bila usamljena, tako potpuno sama. "Niko, niko, niko, niko. . ." jecala sam, grlei sebe kao veliku bebu, kakva sam bila. Pokuavala sam da se uljuljkam u san. Od sada, mislila sam, morau sama sebi da budem majka, sama sebe da teim i uljuljkujem u san.

Moda je to ono na ta je Adrijan mislio kad je rekao da treba proniknuti u sebe do dna, a zatim se izvui na povrinu. Nauiti kako da se preivi sopstveni ivot. Nauiti kako da se izdri sopstveno postojanje. Nauiti kako da bude samoj sebi majka. Da se ne obraa stalno psihoanalitiaru, ljubavniku, muu, roditeljima. Samu sebe sam uljuljkivala. Izgovarala sam svoje ime pokuavajui da zapamtim ko sam: "Izadora, Izadora, Izadora, Izadora . . . Izadora Vajt, Stolerman Ving. . . Izadora Zelda Vajt, Stolerman Ving. . . B.A., M.A., Fi beta kapa. Izadora Ving, mlada pesnikinja koja obeava. Izadora Ving, mlai paenik koji obeava. Izadora Ving feministkinja, koja tei da bude osloboena ena. Izadora Ving klovn, cmizdravica, budala. Izadora Ving pametna ena, uenjak, biva ena Isusa Hrista, sa svojim strahom od letenja. Izadora Ving malo deblja seksualka, ija pamet pati od jakog astigmatizma Izadora Ving sa svojom nezasitom pizdom i rupama u glavi i srcu. Izadora Ving u kojoj muklo udara glad.-Izadora Ving ija je majka htela da ona uzleti visoko. Izadora Ving koju je majka prizemljila. Izadora Ving, profesionalna pacijentkinja u potrazi za izbaviteljem, za senzualnou, sigurnou. Izadora Ving, borac protiv vetrenjaa, profesionalna alosnica, propala avanturistkinja . . ." Mora da sam spavala. Probudila sam se i videla sunce koje se probijalo kroz blistavo plavetnilo malog atora. Adrijan je jo hrkao. Njegova ruka sa svetlim maljama leala je svom teinom preko mojih grudi i pritiskivala me, zbog ega sam bila svesna sopstvenog disanja. Ptice su cvrkutale. Bili smo u Francuskoj. Uz neki auto-put. Neke raskrsnice u mom ivotu. ta sam tamo radila? Zato sam leala u atoru u Francuskoj sa ovekom koga jedva poznajem? Zato nisam kod kue u krevetu sa svojim muem? ta on sada radi? Da li mu nedostajem? Da li me je zaboravio? Da li je naao neku drugu? Neku obinu devojku koja ne mora da pobegne u avanture da bi sebi dokazala izdrljivost. Neku obinu devojku koja je zadovoljna ako sprema doruak i odgaja decu. Neku obinu devojku koja je za auto, bazen i kanalizaciju. Neku obinu ameriku devojku iz revije Sedamnaest. iznenada sam strasno poelela da budem ta obina devojka. Da budem ta dobra mala domaica, ta veliana amerika majka, ta maskota iz Mademoiselle, matrona iz Mek Kola,4H ta ljupka enica iz Cosmo-a," tetoviran ig dobrog voenja kuanstva, sa mozgom u kome su programirani reklamni stihovi. To je reenje! Zadovoljavati se kompromisom i veerama uz TV i "Moe li ovaj brak da se spase?" Tada sam u mati videla sebe srenom domaicom. Slika kao da je dola ravno iz malog mozga oveka koji radi na reklamama. Ja sa keceljom, u prugastoj haljini-kouljici, oekujem mua i decu dok na svugde prisutnom TV pevaju o vrlinama amerikog doma i o amerikoj supruzi--robinji sa siunim smuenim mozgom. Mislila sam kako sam se prole noi oseala beskunikom i bez korena i odjednom je odgovor na sve to postao jasan: budi obina! Budi solidna mala supruga u svojoj solidnoj maloj kui i nikada se nee probuditi oajna, uz auto-put u Francuskoj. Ali, onda se mata raspala. Rasprsnula se kao mehuri sapunice, to je i bila. Mislila sam na sva ona jutra u Njujorku kad sam se budila sa muem i oseala se isto tako usamljenom. Sva ona usamljena jutra kada smo buljili jedno u drugo preko soka od pomorande i oljica kafe. Sva ona samotna jutra merena kaiicama kafe, raunima iz perionice, utroenim rolnama toalet-papira, razbijenim tanjirima, povuenim ekovima, praznim bocama viskija. I brak moe da bude usamljenost. Brak moe da bude pusto. Sve te srene domaice, spremajui doruak muu i deci, sanjaju da pobegnu sa svojim ljubavnicima i spavaju u atorima u Francuskoj, Njihove glave su pune snova. Spremile su doruak, ruak, krevete i otile u Jcupovinu, da kupe najnoviji nastavak biografije akline Onazis u asopisu Mek Kol. Neprestano sanjaju o bekstvu. Neprestano kipte od odgorenja. Njihovi ivoti su ogrezli u snovima. Zar nema izlaza? Zar je usamljenost univerzalna? Zar je nemir ivotna injenica? Zar je bolje to prihvatiti nego neprestano traiti pogrena reenja? Brak nije lek za usamljenost. Deca odrastu i odu. Ljubavnici nisu lek za sve. Seks nije konano reenje. Ako ste ivot pretvorili u

dugu bolest, onda je smrt jedini lek. Iznenada je sve postalo tako jasno. Ja sam leala u atoru u vrei za spavanje za dvoje, pored toga stranca koji hre, i razmiljala, razmiljala i razmiljala. ta dalje? Kako usmeravam ivot? Kuda idem odavde? Do poslepodneva bili smo pijani i veseli. Bili smo nakvaeni pivom. Zaustavili smo se uz put da kupimo breskve od seljaka i ispostavilo se da ih prodaje samo na sanduke, tako smo se vozili u "trijumfu" natovarenom breskvama. Veliki sanduk sa breskvama zauzeo je zadnji deo kola. Poela sam da ih jedem pohlepno i otkrila da skoro svaka ima crva. Smejala sam se i jela breskve okolo crva. Bacala sam crvljive polovine u travu. Bila sam suvie pijana da bih se brinula zbog crva ili zbog trudnoe ili braka ili budunosti. "Oseam se divno", rekla sam Adrijanu. "To je ideja, pile. Sad si shvatila ideju." Ali, dovee, kad je pivo isparilo, opet sam bila u depresiji. Bilo je neeg tako besciljnog u naim danima, vonji, opijanju. Nisam ak znala ni koji je dan u nedelji bio. Nisam videla novine jo od Bea. Gotovo se nisam kupala ni menjala odeu. Najvie od svega nedostajalo mi je pisanje. Nedeljama nisam napisala ni jednu pesmu i poela sam da mislim da to vie nikad neu moi. Mislila sam na moju crvenu pisau mainu, elektrinu, koja stoji u Njujorku, i proela me je elja. To je bila moja ljubav! Mogla sam da zamislim sebe kako se vraam Benetu zato da bih imala pravo da se staram o pisaoj maini. Kao ljudi koji ostaju zajedno "zbog dece" ili zato to ne mogu da odlue ko e ostati u stanu za koji se plaa garantovana kirija. Te noi smo nali pravi kamping; to je bolje nego strana auto-puta Le Camping, kako kau u Francuskoj. Nije bio luksuzan, ali je imao rupu sa vodom za plivanje, snek bar, mesto gde se moglo tuirati. Umirala sam za tuem i im je Adrijan obeleio na deo zemljita, uputila sam se kuici za tu. Dok je prljavtina klizila niz mene, razgovarala sam telepatski sa Benetom. "Oprosti mi", rekla sam mu, ma gde bio i samoj sebi, bez obzira na to gde sam ja bila. Kad sam se vratila u ator, Adrijan je naao prijatelje. Jedan ameriki brani par. Ona sirove lepote, crvenokosa, pegava, prsata, Jevrejka, sa bruklMkim akcentom. On bradat, smeokos, pripit, debeljukast, sa bruklinskim akcentom. On je bio berzanski zastupnik, modernih shvatanja, koji se povremeno drogirao. Ona je bila moderna domaica, koja se povremeno uputala u preljubu. Imali su starinsku kamenu kuu u Bruklin Hajtsu, "folksva-gen" sa kampprikolicom, troje dece na logorovanju i etrnaestogodinju udnju. Adrijan je zavodio suprugu Dudi svojim engleskim akcentom i lein-govskim teorijama koje kod mene vie nisu palile. Ona je izgledala vrlo spremna da legne s njim u atoru. "Zdravo", rekla sam vedro svojim sunarodnicima i verskim srodnicima. "Zdravo", odgovorili su oni uglas. "ta sad?", rekao je Adrijan. "Hoemo li prvo u krevet ili na pie?" Dudi se kikotala. "Ne obraajte panju na mene", rekla sam, "mi ne verujemo u posedovanje ili posesivnost." Mislila sam da prilino dobro imitiram Adrijana. "Imamo biftek, a ba smo se spremali da ga stavimo na rotilj", nervozno je ponudio suprug Marti. "Da li biste nam se pridruili?" Kad sumnja, jedi. Bio mi je poznat njegov tip mukarca. "Super", rekao je Adrijan. ovek koji je doao na veeru. Mogla sam da vidim da je bio stvarno oduevljen izgledima da povali Dudi naoigled mua. To je bila njegova stvar. Otkako je Benet otiao sa scene, on je donekle izgubio interesovanje za mene. Za veeru smo imali biftek i njihovu ivotnu priu. Oni su odluili da budu razumni, rekao je Marti, umesto da se razvedu kao tri etvrtine njihovih prijatelja. Oni su odluili da jedno drugom daju punu slobodu. Mnogo puta su uestvovali u "grupnim stvarima", kako je on to nazvao, na Ibizi, gde su proveli ceo juli. Siroto kopile, nije izgledao mnogo srean. Ponavljao je neki seksualni katihizis kao deak koji je spreman za bar micvu. Ad ijan se cerio. Ve su preobraeni. Sad ga je mogao dalje voditi. "A ta je s vama?" pitala je Dudi.

"Mi nismo venani", rekla sam. "Mi ne verujemo u brak." On je an-Pol Sartr, a ja sam Simon de Bovoar." Dudi i Marti su se pogledali. Negde su uli za ta imena, ali nisu mogli da se sete gde. "Mi smo poznate linosti", rekla sam arogantno. "U stvari, on je R. D. Leing, a ja sam Meri Barnes." Adrijan se smejao, ali samv videla da sam izgubila naklonost Dudi i Martija. ista samozatita. Oseala sam da dolazi trenutak za obraun i razbacivala sam se intelektualizmom. Nita drugo mi nije preostalo. "Dobro", rekao je Adrijan. "Zato ne bismo, za poetnike, napravili zamenu?" Marti je izgledao pokunjeno. To nije ba bio kompliment za mene, ali ni ja njega nisam elela. "Budite moji gosti", rekla sam Adrijanu. elela sam da ga vidim ispaljenog na sopstvenoj petardi - ma ta to, do avola, znailo. Nikad to nisam tano znala. "Mislim da u da odsedim ovaj put. Ako eli, mogu da gledam." Odluila sam da nadmaim Adrijana u njegovoj sopstvenoj igri. Hladna. Neukljuena. Sva ta sranja. Marti je onda skoio u odbranu svoje mukosti. "Mislim da treba da se zamenimo ili nita", mucao je. "Zao mi je", rekla sam. "Ne elim da vam kvarim zabavu, ali prosto nisam raspoloena." Samo to nisam dodala." "Osim toga, moda imam gonoreju . . .", ali sam odluila da ne sruim sve Adrijanu. Neka on igra svoju igru. Bila sam ilava. Mogla sam to da podnesem. "Zar ne mislite da bi trebalo da donesemo zajedniku odluku?", rekla je Dudi. Boe, da li je ona ikad bila devojka-skaut! "Ja sam ve donela odluku", rekla sam. Bila sam strano ponosna na sebe. Znala sam ta hou i nisam htela da popustim. Rekla sam ne i to mi se dopadalo. ak je i Adrijan bio ponosan na mene. To sam mogla da vidim po nainu na koji se cerio. Izgraivanje karaktera, to je ono to je on inio. Uvek je bio zainteresovan da me spaava od mene same. "Pa", rekla sam, "hoemo li da vas gledamo ili emo esti pored rupe za plivanje da priamo? Prihvatljive su mi obe stvari." "Rupa za plivanje", rekao je Marti oajniki. "Nadam se da to nije igra reci", rekla sam. Mahnula sam veselo Adrijanu i Dudi dok su se peli u prikolicu "folksvagena" i navlaili zavese. Onda sam uzela Martija za ruku i odvela ga do rupe za plivanje, gde smo seli na jednu stenu. "elite li da mi priate priu vaeg ivota, ili da mi samo ispriate Dudine afere?" Izgledao je turobno. "Da li uvek uzimate stvari ovako leerno", pitao je, pokazujui glavom u pravcu prikolice. "Ja sam obino komplikator, ali onaj moj prijatelj mi izgrauje karakter." "Kako to mislite?" "Pokuava da me naui da prestanem da se raspinjem od tekoa i moda u u tome uspeti ali to nee biti zbog razloga na koje on misli." "Ne razumem", rekao je. "ao mi je. Izgleda da preskaem stvari. To je duga, tuna pria i nije najoriginalnija na svetu." Marti je gledao setno u pravcu prikolice. Uzela sam ga za ruku. "Odau vam tajnu - postoji ansa da se tamo ne deava velika akcija. On nije ba takav pastuv kakvim se zamilja", rekla sam. "Impotentan?" "esto." "Ne oseam se mnogo bolje zbog toga, ali zahvalan sam vam na panji." Posmatrala sam Martija. Nije loe izgledao. Setila sam se da sam esto udela za nepoznatim mukarcima, nepoznatim mestima, nepoznatim ogromnim kurcima, ali sada sam oseala samo ravnodunost. Znala sam da me tucanje sa Martijem [363]nee dovesti blie istini kojoj sam teila - ma ta to bilo. elela sam neki krajnji, divan akt ljubavi u kome svaka osoba postaje drugome molitveni toak, tobogan, raketa. Marti nije znaio odgovor. Da li je to neko mogao?

"Kako ste ovde dospeli?" pitao je. "Zar vi niste Amerikanka?" "Ove dve stvari se ne iskljuuju meusobno ... U stvari, zbog ovoga sam ostavila savreno dobrog mua." Sad je Marti postao samouveren. Blagi ok mu se zatalasao na licu. Zar sam, na kraju, zbog toga sve to napravila - da bih mogla da kaem besramno: "Napustila sam mua", i onda da osetim kako talasi oka prolaze izmeu mene i nekog stranca. Zar u tome nije bilo neto vie od egzibicionizma. "Odakle ste?" "Njujork." "ime se bavite?" udna bliskost zbog ekanja van prikolice dok se nai partneri potucaju traila je neko ispovedanje, pa sam popustila. "Njujoranka, Jevrejka iz vrlo neurotine porodice iz vie srednje klase, drugi put udata za popustljivca, bez dece, imam dvadeset devet godina, upravo sam objavila knjigu navodno erotskih pesa-ma, koje navode nepoznate mukarce da me pozivaju telefonom usred noi, dajui mi razne predloge i pretpostavke, i koja je izazvala veliku guvu oko mene, ture itanja pesama po koledima, intervjue, pisma od luaka, tako da mi se sve zavrtelo. Poela sam da itam sopstvene pesme pokuavajui da se identifikujem sa slikom koju sam u njima prikazala. Poela sam da oivljavam fantaziju. Poela sam da verujem da sam ja taj zamiljeni lik koji sam izmislila." "Sudbonosno", rekao je Marti, impresioniran. "Stvar je u tome to je mata mata i ne moe se iveti u ekstazi svaki dan u godini. ak i ako zalupite vrata i odete, ak i ako se tucate sa svakim na koga naiete, niste nuno blie slobodi." Zar sada nisam zvuala kao Benet? To je ironija? "eleo bih da to kaete Dudi", rekao je. "Niko nikome nita ne moe da kae", rekla sam. Kasnije, kad smo Adrijan i ja bili zajedno u prikolici, pitala sam ga o Dudi. "Dosadna pizda", rekao je. "Samo tamo lei, i ak ne pokazuje da je svesna tvog prisustva." "Jesi li se ti njoj dopao?" "Otkud znam." "Zar ti nije stalo?" "Sluaj, tucao sam Dudi kao to bi mogla da se popije kafa posle veere, i to ne naroito dobra." "Onda, zato se gnjaviti?" "Zato ne?" "Zato to, ako sve svede na nivo ravnodunosti, sve postaje beznaajno. To nije egzistencijalizam, to je mrtvilo. Prosto se zavrava time to sve postaje besmisleno." "Pa?" "Pa, zavri sa suprotnim od onoga to si hteo. Hteo si intenzitet, a dobija mrtvilo. To je samoporaavanje." "Dri mi predavanje", rekao je Adrijan. "U pravu si", rekla sam, ne branei se. Sledeeg jutra Dudi i Marti su otili. Spakovali su se i nestali nou, kao Cigani. "Lagao sam te prole noi", rekao je Adrijan. "O emu?" "Ja, u stvari, uopte nisam tucao Dudi." "Kako to?" "Zato to mi se to nije radilo." Nasmejala sam se cinino. "Misli, nisi mogao." "Ne, nisam to mislio. Mislio sam da nisam eleo." [365]"To mi je svejedno", rekla sam, "da li jesi ili nisi." "Sranje." "To ti misli."

"Ti si samo besna zato to sam ja prvi mukarac koga ne moe da kontrolie, a ti prosto ne moe dugo da izdri bez nekoga ili neega to ti ne moe da kontrolie." "Sranje. Samo imam malo vie standarde o onome to hou nego ti. Prozrela sam tvoju igru. Slaem se sa tobom o spontanosti i egzistencijalizmu - ali to uopte nije spontanost - to je oajanje. To si mi rekao prvog dana kad smo se potucali, a sada ti ja vraam. Sve je to oajanje i potitenost pod maskom slobode. To ak nije ni ugodno. Patetino je. ak je i ovo putovanje patetino." "Ti nikad i niemu ne daje ansu", rekao je Adrijan. Kasnije smo plivali u ribnjaku i suili se na suncu. Adrijan se ispruio na travi i mirkao na suncu. Leala sam glavom naslonjena na njegove grudi i mirisala topli miris njegove koe. Iznenada je naiao oblak preko sunca i blaga kia je poela da pada. Nismo se micali. Kini oblak je proao, ostavljajui nas poprskane velikim kapljicama. Oseala sam kako isparavaju kad se sunce opet pojavilo i opet zasijalo po naoj koi. Vilin konjic je preao preko Adnjanovog ramena i kroz njegovu kosu. Naglo sam se uspravila. "ta ti je?" "Odvratna buba." "Gde?" "Tvoje rame." On je pogledao konjica iskosa, preko grudi i dograbio ga za nogu. Drao ga je gledajui ga kako udara po vazduhu krilima, kao pliva rukama po vodi. "Nemoj da ga ubije", molila sam. "I " "Mislio sam da si se uplaila." "Jesam, ah ne elim da vidim kako ga ubija." Trgla sam se. "Kako ti se ovo dopada?" rekao je otkinuvi konjicu jednu nogu. "Oh, boe - nemoj! Mrzim kad ljudi to rade." Adrijan je nastavio da mu kida noice, kao da su listii bele rade. "Voli me, ne voli me.. ." govorio je. "Mrzim to", rekoh, "molim te ne ini to." "Mislio sam da mrzi buhe." "Ne volim da puu po meni - ali ne mogu ni idnesem da gledam kako ih neko ubija. Povraa mi se kad gledam kako ga sakati. Ne mogu da gledam", i ustala sam i otrala u bazen. "Ne razumem te!" vikao je Adrijan za mnom. "Zato si tako prokleto osetljiva?" Zaronila sam u vodu. Opet nismo razgovarali sve do posle ruka. "Sve si pokvarila", rekao je Adrijan, "tvojom razdraljivou, zabrinutou i preosetljivou." "O. K., iskrcaj me u Parizu, a odatle u kui avionom." "Sa zadovoljstvom." "Mogla sam da ti kaem unapred da u ti se smuiti ako ikad pokaem bilo kakav znak ljudskih oseanja. Kakvu ti, u stvari, eli enu, od plastike?" "Ne budi glupa. Samo elim da odraste." "Prema tvojoj definiciji." "Prema naoj zajednikoj definiciji." "to si demokratian", rekla sam sarkastino. Poeli smo da pakujemo stvari u auto, lupajui kolcima od atora i drugom opremom. Trebalo nam je za to oko dvadeset minuta i za to vreme nismo progovorili ni re. Najzad smo seli u kola. "Pretpostavljam da tebi nita ne znai to to je meni bilo dovoljno stalo do tebe da bih uzdrmala itav svoj ivot." "To nisi uinila zbog mene", rekao je, "ja sam bio samo izgovor." "Nikad ne bih bila kadra to da uinim da mi nije toliko bilo stalo do tebe." A onda sam se, uz drhtaj koji me je skroz protresao, setila svoje enje za njim u Beu. One slabosti u kolenima. Komeanja u utrobi. Lupanja srca. Nedostatka daha. Svega to je on uskomeao u meni, to me je nateralo da poem za njim. eznula sam za njim, onakvim kakav je bio kad sam ga srela prvi put. Mukarac u koga se on pretvorio razoarao me je.

"Mukarac pod krevetom nikad ne moe da bude muko na krevetu", rekla sam. "To se meusobno iskljuuje. Kad jednom izae ispod kreveta, nije vie mukarac koga si elela." "O emu to, do avola, govori?" "Moja teorija eve bez rajsferlusa", rekla sam. I objasnila sam je kako sam najbolje umela. "Hoe da kae da te ja razoaravam?" pitao je stavljajui svoju ruku preko mog ramena i savijajui me nadole dok mi glava nije dola u njegovo krilo. Osetila sam jak miris njegovih prljavih pantalona. "Hajde da izaemo iz kola", rekoh. etali smo do drveta i seli ispod njega. Leala sam sa glavom u njegovom krilu. Besciljno sam poela da se igram njegovim licem i uhvatila njegov meki penis. "Mali je", rekao je. Pogledala sam ga, u njegove zlatno-zelene oi, plavu kosu koja mu pada preko ela, bore od smeha u uglovima usta, suncem opaljene obraze. Jo uvek mi je bio divan. eznula sam za njim, a to nije bilo nita manje bolno zato to je delom postalo nostalgija. Dugo smo se ljubili, a njegov jezik je kruio u mojim ustima. Bez obzira na to koliko dugo smo se ljubili, njegov je penis i dalje bio mek. On se smejao svojim smehom punim sunca i ja sam se, takoe, smejala. Znala sam da mi se nikada ne bi predao. Znala sam da ga nikada neu zaista posedovati, i to je bio deo onoga to ga je za mene inilo tako divnim. Ja u pisati o njemu, priati o njemu, seau ga se, ali ga nikada neu imati. Nedostian ovek. Vozili smo prema Parizu. Ja sam uporno tvrdila kako elim da idem kui, a Adrijan je pokuavao da me nagovori da ostanem. Uplaio se da sada gubi moju lojalnost. Oseao je da se udaljavam od njega. Znao je da ga ve upisujem u notes za podseanje u budunosti. Kad smo se pribliili predgraima Pariza, poeli smo da primeujerno zapise ispisane po nadvonjacima auto-puta. Jedan od njih je glasio: "FEMMES! LIBERONS-NOUS!" ene! Oslobodimo se! franc. - Prim. prev. ZAVEDENA OSTAVLJENA Edna OBrajen Ponovo Pariz. Stigli smo potpuno zasuti prainom. Kao dve skitnice iz dela Dona tajnbeka, dva pranjava vodviljska glumca iz Koletinih romana. Pikiti uz neku stranu auto-puta, teorijski, vrlo je privlano, rusoovski, ali, u praksi uvek vam ostavlja lepljiv oseaj izmeu nogu. A jedan od nedostataka to ste ena jeste i taj to se piki u cipele. ili po cipelama. I tako stiemo u Pariz, lepljivi, pranjavi i malo popisani. Ponovo se volimo - to je ona druga faza ljubavi koja se sastoji od nostalgije za prvom fazom. Ta druga faza ljubavi, koja dolazi kad, oajni, oseate da prestaje ljubav i ne moete da podnesete pomisao o jo jednom gubitku. Adrijan mi miluje koleno. "Kaico si, ljubavi?" Vie ne znamo koliko je od toga stvarno, a koliko prevara. Uiveli smo se u nau predstavu. Ja sam vrsto odluila da naem Beneta i da pokuam iznova, ako me on primi nazad. Ali, nemam pojma gde je Benet. Odluila sam da pokuam da mu telefoniram. Pretpostavljala sam da se vratio u Njujork. I on mrzi da skita po Evropi, gotovo koliko i ja. Na Stanici "Gare du Nord" nalazim telefon i pokuavam da naruim poziv lino za Beneta. Ali, francuski sam zaboravila to sam nekad znala, a telefonistkinja malo zna engleski. Posle apsurdnog dijaloga, mnogo greaka i pogrenih brojeva, dobila sam broj u svom stanu. Telefonistkinja je traila "doktora Vinga", a izdaleka, kao sa dna Atlantskog okeana, ujem glas devojke kojoj smo preko leta iznajmili stan. "On nije ovde. On je u Beu." "Madame, le Docteur est a Vienne" ponavlja telefonistkinja.

"Ce n"est pas possible" toliko je bilo i moje znanje francuskog. Kako je telefonistkinja poela da se prepire sa mnom, sve mi se vie vezivao jezik. Kad sam jednom, pre mnogo godina, putovala ovuda kao uenica sa koleda, govorila sam ovaj jezik. Sad jedva govorim i engleski. "On mora da je tamo", viem. Gde je, ako nije kod kue. I ta u, zaboga, da uinim sa svojim ivotom bez njega? Brzo sam naruila razgovor sa Benetovim najstarijim prijateljem, Bobom, kome smo ostavili naa kola da ih koristi preko leta. Benet je sigurno sa njim u kontaktu. Iznenaujue, Bob je kod kue. "Bobe, ovde Izadora, ja sam u Parizu. Je li Benet kod tebe?" Bobov glas dopire slabo do mene. "Mislio sam da fe on sa tobom." A onda tiina. Prekinula se veza. Samo, tiina nije potpuna. Da li to ujem um okeana ili to zamiljam? Oseala sam kako mi se izmeu grudi sliva tanak mlaz znoja. Iznenada Bobov glas se opet uje. "ta se desilo? Jeste li se . . ." Zatim krkljanje. Onda tiina. Zamiljam divovsku ribu kako gloe kabl ispod Atlantika. Svaki put kad riba zagrize, Bobob glas nestane. "Bobe!" "Ne ujem te. Pitao sam: jeste li se posvaali?" "Da, to je teko objasniti. To je strano. Sve je moja. . ." "ta? Ne ujem te ... Gde je Benet?" "Zato te ja zovem." "Sta? Nisam shvatio." "Sranje. Ni ja tebe ne ujem ... Sluaj, ako se on javi, reci mu da ga volim." "ta?" "Red mu da ga traim." "Sta? Ne ujem te." "Reci mu da ga elim." "ta? Ne ujem te." "Reci mu da ga elim." "Sta? Da li bi to ponovila?" "To je nemogue." "Ne ujem te." "Samo mu reci da ga volim." "Sta? Ovo je uasna ve . . ." Prekinuli su nas konano. Glas telefonistkinje me obavetava da dugujem 129 novih franaka i 34 santima. "Ali, nita nisam ula!" Telefonistkinja insistira da to ipak dugujem. Odlazim na blagajnu za telefonske razgovore, gledam u novanik i ustanovim da uopte nemam franke, ni nove ni stare. Tako moram da proem kroz gnjavau zbog razmene novca, svau sa blagajnikom, ali konano plaam. Jednostavno, to je i suvie nevolje da bi se i dalje protestovalo. Odbrojavam franke kao pokoru. Platila bih bilo koju cenu samo da budem kod kue i da se ele stvari seam u miru. To je deo avanture koji mi se najvie sviao. Zato sebe da zavaravam? Ja nisam egzistencijalista. Za mene nita nije realno dok to ne zapiem revidirajui i ukraavajui stvari tokom pisanja. Uvek ekam da se stvari zavre i da odem kui i da ih prenesem na papir. "Sta se dogodilo?" pita Adrijan, pojavljujui se iz mukog toaleta. "Sve to sigurno znam jeste da on nije u Njujorku." "Moda je u Londonu." "Hej, moda je stvarno tamo." Srce mi udara na pomisao o ponovnom vienju.

"Zato ne odemo zajedno kolima do Londona", predlaem, "i rastanemo se kao dobri prijatelji?" "Zato to mislim da mora s tim sama da se suoi" kae Adrijan Moralist. Ne vidim nita neprijatno u njegovom predlogu. On je, na neki nain, u pravu. Sama sam se dovela u ovu zbrku - zato oekujem da me on izvue odatle. "Hajde da neto popijemo i da o svemu razmislimo", kaem, nastojei da dobijem u vremenu. "U redu." I polazimo u "trijumfu", sa mapom Pariza u mome krilu, sa sputenim krovom, sunce obasjava grad - kao u filmskoj verziji nae prie. Usmeravam Adrijana prema Bul Miu,53 zadovoljna to se seam avenija, znamenitih objekata i mesta na kojima treba skrenuti. Postepeno se vraa znanje francuskog. "U pleure dans mon coeurComme U pleutu sam pocela, viem, zadovoljna to uspevam da se setim dva stiha jedne pesme, koju sam uspela da nauim napamet tokom svih tih godina uenja francuskog. Iznenada i to bez nekog drugog razloga, osim zbog panorame Pariza uzleem vie od papirnog zmaja. "Ona je roena s injekcijom adrenalina", obino je govorila moja majka. I to je bila istina - kad nisam bila uasno depresivna, iz mene je kipela energija, cerekanje, tosovi. "Kako misli U pleut?" kae Adrijan. "Ovo je najsunaniji prokleti dan, kakav nisam video ne-deljama." Ali i na njega prelazi moje cerekanje i pre " Bul Mi - skraenica za Bulevar Sen Miel u Parizu. Prim. prev. nego to smo doli do kafea oboje smo bili divno raspoloeni. Parkirali smo kola u Rue des Ecoles na najbliem parkingu koji smo mogli da naemo i sav prtljag ostavismo u kolima. Oklevala sam za trenutak, ali nema naina da zakljuamo stvari - "trijumf" ima samo platneni krov - ali, na kraju, ta mi je stalo do postojanosti ili posedovanja? Sloboda, drugim recima, znai samo da nema ta vie da se izgubi. Poli smo u kafe na Trgu Sen Miel, brbljajui jedno drugom da je divno to smo opet u Parizu, da se Pariz nikad ne menja, kako su kafei uvek onakvi kakve ste ih ostavili, ulice uvek tamo gde ste ih ostavili i da je Pariz uvek tano na onom mestu na kome je bio kad ste ga ostavili. Popili smo po dva piva i ve smo se drsko ljubili na javnim mestima. Svako bi pomislio da smo najvei ljubavnici na svetu. "Superego se rastvara u alkoholu", kae Adrijan, postajui opet samouveren udvara kao u Beu. "Moj superego se topi u Evropi", kaem. I oboje se veoma glasno smejemo. "Hajde da se nikad ne vratimo kui", predlaem. "Ostanimo ovde zauvek i svaki dan budimo van sebe od veselja." "Loza je jedini istinit egzistencijalist", odgovori Adrijan, drei me vrsto. "Ili hmelj. Nikad nisam sigurna kako se to kae." "Hmelj", kae on autoritativno ispijajui gutljaj piva. "Hmelj", kaem ja i uinim isto. Poskakujui idemo kroz Pariz oamueni pivom. Ruamo kuskus, a veeramo ostrige, a u meuvremenu bezbroj puta se zaustavljamo -- da pijemo pivo i da pikimo; skakuemo kroz Jardin des Plantes i oko Panteona i kroz uzane uliice blizu Sorbone. Skakuemo kroz Jardin de Luxembowg. Na kraju se odmaramo na klupi blizu Fontaine de Observatoire. Sreni smo i nacvrckani. Gledamo velike bronzane konje kako se propinju iz fontane. Imam udan oseaj nepovredivosti, koji daje alkohol, i oseam da ivim usred romantinog filma. Oseam se tako oputena, slobodna, vrti mi se u glavi. Njujork je dalje od Meseca. "Hajde da naemo sobu u hotelu i odemo u krevet", kaem. Nije to jak talas udnje, ve prijateljska elja da se dovri ova romantina vrtoglavica.

Mogli bismo da pokuamo jo jednom. Samo jedna savrena eva za uspomenu na njega. Svi nai pokuaji bili su nekako razoaravajui. ini mi se da je to sramota to smo zajedno sve to vreme i to smo toliko reskirali za tako malo. A moda je ba u tome sutina? "Ne", ree Adrijan, "nemamo vremena." "Kako misli, nemamo vremena?" "Morau da krenem noas ako mislim da budem u erburu sutra ujutru." v "Zato mora da bude u erburu sutra ujutru?" Neto strano poinje da se pojavljuje kroz alkoholnu euforiju. "Da se sastanem s Ester i decom." "Zeza me?" "Ne, ne zezam se." On pogleda na svoj sat. "Pretpostavljam da oni upravo sada polaze iz Londona. Nameravali smo da provedemo nekoliko dana u Bretanji." Buljim u njega dok on mirno gleda na sat. Veliina njegove izdaje me ostavlja bez rei. Ja sam tu - pijana, neoprana, ne znajui ni koji je dan - a on se sea sastanka koji je ugovorio pre mesec dana. "Hoe da kae da si sve vreme znao za to?" On klimnu glavom. "I puta me da mislim da smo prosto egzisten-cijalisti, a sve vreme zna da treba da se sastane s Ester jednog dana?" "Pa, misli na svoj nain. To nije bilo tako zlobno smiljeno kako to, ini mi se, ti zamilja." "A, ta je onda to? Kako si mogao da me pusti da mislim da nas dvoje prosto lutamo, kad si sve to vreme imao zakazan sastanak s Ester?" "Tebi je bila potrebna ta promena, pile, a ne meni. Nikad nisam rekao da u promeniti svoj ivot da bih tebi pravio drutvo." Oseala sam se kao da sam dobila udarac u bradu. Bilo je to kao da ima est godina i da ti je najbolji prijatelj slupao bicikl. Bila je to najgora izdaja koju sam mogla da zamislim. "Hoe da kae da si sve vreme govorio o slobodi i nepredvidivosti, a znao si da ima planove da se sastane s Ester? Nikad nisam videla takvog licemera!" Adrijan je poeo da se smeje. "ta je tako prokleto smeno?" "Tvoj bes." "elela bih da te ubijem", vrisnula sam. "Kladim se da bi mogla." Tada sam poela da ga udaram rukama gde sam stigla. On me je zgrabio za ruke i drao me. "Samo sam hteo da ti dam neto o emu bi pisala", smejao se. "Kopile!" "Zar to nije savren zavretak tvoje prie?" "Ti si stvarno svinja." "Hajde, ljubavi, ne uzimaj to toliko k srcu. Pouka iz prie ostaje i tako ista, zar ne?" "Tvoje pouke su kao putevi preko Alpa. Sve vreme serpentine." "ini mi se da sam to negde ve uo", rekao je. "Dobro, idem s tobom." "Kuda?" "U erbur. Voziemo se prosto kroz Bretanju a cincf. Moraemo meusobno da se tucamo i da ne izmiljamo glupe moralistike izgovore, kao to si to ti rekao tamo u Beu." "Gluposti, ti ne ide." "Idem i ja." "Ne ide. Neu to da dozvolim." "Kako to misli nee da dozvoli?"Kakvo je to sranje? Sa svaim si se razmetao pred Benetom. Hrabrio si me da promenim svoj ivot i poem s tobom, a sad si sav uznemiren da bi sauvao nedirnutim svoje malo domainstvo! Misli da u da trpim tvoje sranje?

Ti si bio taj koji je meni prodavao tosove o potenju i otvorenosti, o tome da ne treba iveti sa milion kontradikcija. Idem s tobom u Serbur. Hou da upoznam Ester i decu i svi emo se jednostavno prepustiti situaciji." "Apsolutno ne. Neu da te vodim. Ako bude potrebno, i fiziki u da te izbacim iz kola." Gledala sam ga s nevericom. Zato mi je bilo tako teko da poverujem u to da bi on mogao da bude toliko bezobziran. Bilo je jasno da misli da uini ono to je rekao. Znala sam da bi me zaista izbacio iz kola ako bi bilo potrebno. I moda bi se ak smejao odlazei. "Ali, zar ti nije vano to si toliki licemer?" U mom glasu bilo je prizvuka molbe, kao da sam ve znala da sam izgubila. "Ne dozvoljavam da se na takav nain uznemi-ravaju deca", rekao je, "i to je konano." "Oigledno ti nije vano to mene uznemirava." "Ti si odrasla osoba. Ti to moe da podnese. Oni ne mogu." ta sam na to mogla da odgovorim? Mogla sam da vritim i viem da sam i ja dete, da u enuti ako me ostavi, da u se slomiti. Moda i hou. Ali, ja nisam bila Adrijanovo dete i nije bio njegov posao da me spaava. Sad nisam vie niije dete. Osloboena sam. Potpuno sam slobodna. To je bilo najuasnije oseanje koje sam ikad u ivotu imala. Kao da balansirate na ivici Grand kanjona - nadajui se da ete nauiti da letite pre nego to udarite o dno. Tek kad je otiao, bila sam u stanju da rukama uhvatim svoj uas i da ga prihvatim. Nismo se rastali kao neprijatelji. Kad sam shvatila da sam potpuno poraena, prestala sam da ga mrzim. Poela sam da se koncentriem na to kako da podnesem samou. im sam prestala da oekujem spas od njega, mogla sam da ga shvatim. Ja nisam bila njegovo dete. Imao je pravo da zatiti svoju decu ak i od mene - ako me je smatrao nekom opasnou. On me je izdao, ali sam sve vreme oseala da e se to desiti, i, na neki nain, uzela sam ga kao izdajicu, upravo kao to je on mene uzimao za rtvu. U perverznom smislu on je bio instrument moje slobode. Dok sam ga gledala kako odlazi kolima, znala sam da u ga ponovo voleti im udaljenost izmeu nas postane dovoljno velika. Ni on nije otiao a da mi prethodno nije ponudio pomo. Zajedno smo se raspitali o avionima za London i saznali da su sva mesta rasprodata za sledea dva dana. Mogla sam da ekam do srede ili da traim mesto u feribotu sledeeg dana. Ili sam mogla da odem na aerodrom i ekam da neko otkae u poslednjem momentu. Mogla sam da biram. Jedino sam morala da izdrim rudo lupanje svog srca dok opet ne naem Beneta, ili nekoga. Moda sebe. Odvukla sam kofer nazad do kafea na Trgu Sen Miel. Iznenada, bez mukarca kraj sebe, shvatila sam koliko je kofer teak. Nisam se pakovala oekujui da u sama da putujem. Kofer mi je bio pun turistikih vodia, mali magnetofon sam ponela zbog lanka koji nikad nisam napisala, moje pribeleke, elektrine viklere za uvijanje kose, deset primeraka moje prve knjige pesama. Nekoliko pri-meraka trebalo je da predam knjievnom agentu u Londonu. Ostale sam noslila sa sobom zbog oseanja sigurnosti, ploice za identifikovanje, za svakoga koga bih mogla da sretnem. Trebalo je da one dokau da nisam samo obina ena. Trebalo je da dokau da sam bila posebna. Trebalo je da dokau da mi treba obezbediti lep tretman. Ja sam se oajniki drala statusa izuzetne osobe, jer bih bez toga bila samo jo jedna usamljena ena u lovu na plen. "Imam Ti tvoju adresu?" pitao je Adrijan pre nego to je uao u "trijumf". "Ona je u knjizi koju sam ti poklonila. Na poslednjoj strani." Ali, on je izgubio knjigu. Onaj primerak u kome sam mu napisala posvetu jarkim ruiastim mastilom. Ne treba ni spominjati da je nikada nije do kraja ni proitao. "Evo, da ti dam drugu." I poela sam nasred ulice da otvaram patent na velikom platnenom koferu. Boice od kozmetike su poele da se kotrljaju po ploniku. Listovi papira, beleke za pesme, na kojima sam radila, kasete sa magnetofonskim trakama, film, karmin, depni

romani, Milenov vodi sa zavrnutim stranama. Sve to sam opet potrpala u mek italijanski kofer i iskopala jo jednu knjigu. Otvorila sam jo deviansku, neotvorenu knjigu. "Nepaljivom Adrijanu napisala sam koji gubi knjige. S ljubavlju i mnogo poljubaca. od prijateljice, socijalne radnice iz Njujorka." Napisala sam svoju njujorku adresu i broj telefona, opet na poslednjoj strani, svesna toga da e on verovatno izgubiti i ovaj primerak. Gubitak se slagao na gubitak. Moj ivot prosut po ulici, a izmeu mene i nitavila niega osim tanke zbirke stihova. U kafeu sam sedela pored kofera i poruila jo jedno pivo. Bila sam oamuena i iscrpena gotovo suvie iscrpena da bih se oseala jadnom koliko sam mislila da bi trebalo. Trebalo je da potraim hotel. Poelo je da se smrkava. Moj kofer je bio strano teak, a moda u morati da ga vuem lutajui ulicama i da se penjem svim onim spiralnim stepenitima, da traim sobu, a jo moe da se dogodi da su sve zauzete. Spustila sam glavu na sto. elela sam da plaem zbog iscrpenosti, ali sam znala da ne treba da budem toliko upadljiva. Ve sam privukla ispitujue poglede kakve privlai ena koja je sama. A bila sam suvie umorna i izmuena da bih reagovala kako treba. Ako bi bilo ko sada pokuao da me povede, verovatno bih poela da vritim i da udaram akama. Bila sam bez reci. Bila sam umorna od razmiljanja i svaa i napora da se ponaam pametno. Prvi mukarac koji mi uputi cinian ili zavodniki pogled dobie svoje: koleno u jaja ili aku u bradu. Neu tu da sedim drhtei kao kad sam imala trinaest godina i kad su egzibicionisti, u podzemnoj eleznici na putu do kole, poeli da otkopavaju svoje liceve prema meni. U stvari, ja sam se tada plaila da u ih uvrediti, pa da e oni strano da mi se osvete ako ne ostanem, kao ukopana, na svom seditu. Tako sam ostajala sedei, gledajui u stranu, pravei se da ne primeujem, pravei se da nisam uplaena, pretvarajui se da itam i nadajui se da e me knjiga nekako zatititi. Kasnije, u Italiji, kad su me mukarci pratili kroz ruevine, ili kad bi vozili kola za mnom niz avenije apui kroz otvoreno prozore: vieni, vieni, uvek sam se udila zato se zbog toga oseam tako okaljana i ispljuvana i besna. To je trebalo da dokazuje moju enstvenost. Moja majka je uvek govorila da se u Italiji osea tako enstvenom. Zato je to, onda, izazivalo u meni oseaj da me progone. Mora da sa mnom neto nije u redu, mislila sam. Pokuavala sam da se smekam i zabacujem kosu kako bih pokazala da sam zahvalna. A zatim sam se oseala kao varalica. Zato ja nikad nisam bila zahvalna zato to me progone? Ali, sada sam elela da budem sama, i ako bilo ko razliito tumai moje ponaanje, reagovau kao zver. ak je i Benet, sa svom svojom navodnom psihologijom i poznavanjem ljudi, drao da mukarci uvek pokuavaju da mi priu zato to pokazujem da sam "raspoloiva", kako je on to rekao. Zato to sam suvie seksepilno odevena. Ili, zato to kosu eljam tako raskalano. Ili, neto. Ukratko, zasluujem da me napadnu. To je bio isti stari argon ratovanja izmeu polova iz pedesetih godina, preruen u novo ruho: Silovanja, u stvari, nema; vi ga dame same traite. Vi dame. Pijuckala sam pivo. im sam podigla pogled, mukarac za susednim stolom uhvati moj pogled. Njegov pogled je bio drzak, govorio je: Mala, znam ta tebi treba. . . Bio je to isti izazivaki pogled kojim me je privukao Adrijan, ali sada mi se od njega povraalo. U tom momentu sam u tome videla samo nametljivost i sadizam. Odjednom mi je palo na pamet da moda devedeset posto mukaraca, koji se tako ponaaju, pokuava tako da sakrije impotenciju. Nije mi bilo stalo da proveravam tu hipotezu. Nabrala sam obrve i oborila pogled. Zar ne vidi da ne elim nikoga? Zar nije mogao da vidi da sam bila umorna i prljava i potuena? Zar nije mogao da vidi da drim au piva kao da je sveti Gral? Zato je to tako, kad god odbije mukarca, odbije ga iskreno i iz svega srca, on uporno veruje da koketira?

Seala sam se dana kada sam matala o mukarcima u vozovima. Istina je da nikad nisam nita uradila da bi ta matanja postala stvarnost, i ne bih se usudila. ak nisam bila dovoljno hrabra ni da piem o njima, ve sam to uinila znatno kasnije. Ali, pretpostavimo da sam prila nekom od tih mukaraca i da me je on odbio, pogledao u stranu, pokazao odvratnost ili odbojnost. ta onda? Odmah bih primila k srcu to odbijanje, verujui da sam pogreila, krivei sebe to sam zla ena, kurva, propalica, to remetim mir. . . Tanije, odmah bih krivila svoju neatraktivnost, a ne mukarce koji ne ele to da prihvate, i danima bih se oseala unitenom zbog tog odbijanja. A mukarac, kad ga ena odbije, smatra da je to samo deo igre. Ili, u svakom sluaju, puno mukaraca tako pretpostavlja. Kad mukarac kae ne, to je ne. Kad ena kae ne, to je da ili bar moda. ak postoji i vic o tome. I malo-pomalo, ene poinju i same da veruju u to miljenje. Najzad, ivei vekovima u senci takvih pretpostavki, vie ne znaju ta hoe i nikad ne mogu da se odlue ni za ta. Mukarci, svakako, kompliku-ju problem rugajui se enama zbog neodlunosti, pripisujui to biologiji, hormonima, predmenstrual-noj napetosti. Iznenada, dok su u mene bile uperene raskala-ne oi tog mukarca, shvatila sam u emu sam greila sa Adrijanom i zato me je ostavio. Prekrila sam osnovno pravilo. Ja sam njega progonila. Godinama sam matala o mukarcima a nikad nisam to realizovala, a sada sam prvi put u ivotu bez fantazije. Progonim oveka koga ludo elim, a ta se deava? On se opusti kao skuvani rezanac i odbija me. Mukarci i ene, ene i mukarci, mislila sam. Nekad davno, kad su mukarci bili lovci i kad su udarali akama u grudi, a ene provodile ivot zabrinute zbog trudnoe ili umiranja novoroenadi, one su esto bile uzimane protiv svoje volje. Mukarci su se alili da su ene hladne, neosetljive, frigidne.. . eleli su da im ene budu izazovne. eleli su da im ene budu raskalane. Sada su ene konano nauile da budu izazovne i raskalane, i ta sve deava? Mukarci su klonuli. To je beznadeno. elela sam Adrijana kako nisam nikoga u svom ivotu, i ba ta moja intenzivna potreba za njim ponitila je njegovu potrebu za mnom. to sam vie pokazivala svoju strast, on je postajao sve hladniji. Sto sam se izlagala veem riziku da budem s njim, on je bio manje voljan da se izloi riziku da bude sa mnom. Zar je zaista sve bilo tako jednostavno? Da li se zaista sve svodilo na ono to je moja majka rekla pre mnogo godina, da se treba pretvarati "da nas nije lako dobiti?" Zaista izgleda da je istina da su me najvie voleli mukarci koje sam uzimala olako. Ali, ta je tu bilo zadovoljstvo? Kakav to ima smisao? Zar nikad ne mogu da se usklade philos i eros, makar nakratko? Kakav je smisao tog neprestanog kruenja naizmeninih gubitaka, tog neprekidnog ciklusa elje i ravnodunosti, ravnodunosti i elje? Morala sam da naem hotel. Bilo je kasno i mrak, a moj kofer nije predstavljao samo veliko optereenje ve je poveavao utisak da sam raspoloiva. Zaboravila sam kako je strano biti usamlje-- na ena - dobacuju joj prljave poglede, dovikuju za njom, nude pomo koju se one ne usuuju da prihvate iz straha da ne upadnu u seksualni dug. Uasan oseaj ranjivosti. Nije udo to sam ila od mukarca do mukarca i uvek zavravala brakom. Kako sam mogla da ostavim Beneta? Kako sam mogla da zaboravim? Odvukla sam svoj albatros od kofera iza ugla u Rue de Ja Harpe senke arlijeve prijateljice Sali i, zaudo, nala sobu u prvom hotelu u kome sam pokuala da je traim. Cene su naglo porasle otkako sam poslednji put bila tamo i dobila sam poslednju preostalu sobu, na poslednjem spratu mukotrpno dugo penjanje sa tim koferom. Mesto je bilo klopka za poar, primetila sam to sama sebi mazohistiki uivajui, i poslednji sprat bi najverovatnije bio zamka. Po glavi su poeli da mi se vrzmaju raznovrsni prizori: kako Zelda Ficderald umire u poaru u ludnici ba sam proitala njenu biografiju; otrcana hotelska soba iz filma Do poslednjeg daha; moj otac kako me ozbiljno upozorava pred moje prvo samostalno putovanje u Evropu, u mojoj devetnaestoj godini, da je gledao film Do poslednjeg daha i dobro zna ta se dogaa amerikim devojka-ma u Evropi; Benet i ja kako se ogoreno borimo u Parizu pre

pet Boia; kako Pija i ja odsedamo u istom ovom hotelu kad smo obe imale dvadeset tri godine; moje prvo putovanje u Pariz u trinaestoj godini luksuzni apartman u hotelu Dord V, sa roditeljima i sestrama i kako svi peremo zube Perrierom; prie mog dede kako je iveo od banana u Parizu, bez prebijene pare u depu kad je studirao slikarstvo; moja majka gola igra u Bulonjskoj umi ona je priala... Za trenutak me je razveselilo to to sam nala sobu, ali kad sam je ugledala i shvatila da u u njoj morati da provedem no sama, srce mi je potonulo. To je, u stvari, bilo pola sobe, sa pregradom od dasaka bog zna ta je sa druge strane i ulegnutim krevetom, pokrivenim vrlo pranjavim arenim pokrivaem. Zidovi su bili oblepljeni starim prugastim tapetama, ubrljanim i izbledelim. Ugurala sam kofer i zatvorila vrata. Malo sam petljala sa bravom dok nije poela da funkcionie. Najzad sam se sruila na krevet i poela da plaem. Bila sam svesna elje da plaem, strasno i nesuzdra-no, elje da istoim pun okean suza i da se, onda, u njemu utopim. Ali, ak su i moje suze bile blokirane. U elucu sam oseala udan vor koji me je terao da stalno mislim na Beneta. Bilo je to skoro kao da smo privezani pupanom vrpcom, tako da ak ne mogu ni da se izgubim u sopstvenim suzama, a da ne mislim i brinem za njega. Gde je on? Zar ne mogu ak ni da se poteno isplaem dok ga ne naem? Najudnija stvar sa plakanjem jeste to moda je to ostalo iz detinjstva to nikad ne moemo da plaemo od srca ako nas niko ne slua - ili ako bar ne postoji potencijalni slualac. Nikad ne dozvolimo sebi da plaemo toliko oajniki koliko bismo mogli. Moda se bojimo da potonemo u suze iz straha da nee biti nikoga da nas spase. Ili, moda su suze jedan od naina komuniciranja - kao govor - i trae sluaoca. Mora da spava, rekla sam sebi strogo. Ali, ve sam oseala kako tonem u paniku koja me podsea na najgore more iz detinjstva. Oseala sam kako centar mog bia klizi nazad u prolost uprkos protestvovanju racionalnog, odraslog dela mog bia. Nisi dete, rekla sam glasno, ali se luako udaranje mog srca nastavilo. Oblio me je hladan znoj. Sedela sam na krevetu kao ukopana. Znala sam da mi je potrebno kretanje, ali to nisam uradila, jer me je bilo strah da izaem iz sobe. Strano mi se pikilo, ali sam se plaila da izaem do toaleta. ak se nisam usuivala da izujem cipele iz straha da me ovek ispod kreveta ne dohvati za nogu. Nisam se usudila da se umijem ko zna ta vreba iza zavese?. Uinilo mi se da vidim neku figuru na terasi kako se pomera. Fantomska svetla kola su prelazila preko plafona. Neko je pustio vodu u toaletu i ja sam odskoila uvis. Koraci su se uli niz hodnik... Poela sam da se priseam scena iz Ubistvo u ulici Morg. Setila sam se nekog bezimenog filma koji sam gledala na televiziji kad mi je bilo pet godina. U filmu sam videla vampira koji se pojavljivao iz zida, a zatim nestajao u zidu. Nikakve brave nisu mogle da ga spree da ue. Zamiljala sam ga kako pulsirajui izlazi i ulazi u ove prljave, zamrljane tapete. Pokuavala sam da razmiljam kritiki i racionalno. Znala sam ta znae vampiri. Znala sam da je muko ispod kreveta delimino moj otac. Mislila sam na Grodekovu Knjigu o Onome. Strah od nezvanog gosta jeste elja za njim. Seala sam se svih mojih razgovora prilikom terapije kod dr Hapea, u kojima sam mu priala o mojim nonim morama. Setila sam se svojih pubertetskih matanja o tome kako me stran ovek probada noem ili puca u mene. Sedela bih za svojim stolom i pisala, a ovek bi uvek napadao s lea. Ko je to bio? Zato je moj ivot bio pun mukaraca i fantoma? "Zar nema izlaza iz razuma?" pita se Silvija Plat u jednoj od svojih poslednjih oajnikih pesa-ma. Ako sam upala u klopku, upala sam u klopku sopstvenih strahova. Motivisanje svega jeste odraz mog straha od samoe. Ponekad je izgledalo da sam spremna na bilo kakav kompromis, da izdrim bilo kakvu sramotu, da ostanem bilo uz koga mukarca, samo da ne moram da se suoim sa samoom. Ali zato? ta je toliko strano u tome to je neko sam? Pokuaj da razmisli o razlozima, govorila sam sebi. Pokuaj.

JA: Zato je tako strano biti sam? JA: Zato to nemam identitet ako me ne voli nijedan mukarac. JA: Ali, to oigledno nije istina. Ti pie, ljudi itaju tvoje radove i oni im neto znae. Ti predaje i potrebna si svojim studentima. Ima prijatelje koji te vole. Vole te i tvoji roditelji i sestre na svoj udan nain. JA: Nita od toga ne olakava moju samou. Nemam mukarca. Nemam dete. JA: Ali, zna da deca nisu nikakav antilek za samou. JA: Znam. JA: Zna da deca pripadaju svojim roditeljima samo privremeno. JA: Znam. JA: I zna da mukarac i ena nikad ne mogu potpuno da poseduju jedno drugo. JA: Znam. [389]JA: I zna da bi mrzela da ima mukarca koji te potpuno poseduje, i koji te gui. . . JA: Znam, ali oajniki eznem za njim. JA: Ali, kad bi ga imala, oseala bi se kao da si u klopci. JA: Znam. JA: eli kontradiktorne stvari. JA: Znam. JA: eli slobodu, a istovremeno eli bliskost. JA: Znam. JA: Vrlo je malo ljudi koji su to ikada uspeli da nadu. JA: Znam. JA: Zato oekuje da bude srena kad veina ljudi nije? JA: Ne znam. Jedino znam da bi - kad bih prestala da se nadam ljubavi, prestala da je oekujem, prestala da je traim - moj ivot postao ravan kao kancerozne grudi posle radikalnog hirurkog zahvata. Ja pothranjujem to oekivanje. Negujem ga. Ono me odrava u ivotu. JA: ta je s oslobaanjem? JA: ta je sa njim? JA: Veruje u nezavinost? JA: Verujem. JA: Pa onda? JA: Bojim se da bih sve to napustila, prodala duu, svoje principe, svoja uverenja, samo za jednog mukarca koji bi me zaista voleo ... JA: Licemer! JA: U pravu si. JA: Nisi bolja od Adrijana! JA: U pravu si. JA: Zar ti ne smeta to si otkrila toliko hipokrizije u sebi? JA: Smeta. JA: Zato se ne bori protiv nje? JA: Borim se, sada. Ali, ne znam ija e strana da pobedi. [390] JA: Misli na Simon de Bovoar! JA: Volim njenu izdrljivost, ali su njene knjige pune Sartra, Sartra, Sartra. JA: Misli na Doris Lesing! JA: Ana Vulf ne moe da svri ako nije zaljubljena. ta tu ima da se kae? JA: Misli na Silviju Plat! JA: Mrtva. Ko bi poeleo ivot ili smrt kakve je ona imala, ak i kad bi postao svetac? JA: Zar ti ne bi bila spremna da umre za ideju?

JA: U dvadeset godina da, ali ne i u trideset. Ne verujem u umiranje za ideju. Ne verujem u umiranje za poeziju. Nekad sam oboavala Kitsa zato to je umro mlad. Sada mislim da je mnogo hrabrije umreti star. JA: Pa, misli na Kolet! JA: Dobar primer. Ali, ona je jedna od malobrojnih. JA: Pa, zato ne bi pokuala da bude kao ona? JA: Pokuavam. JA: Prvi korak je uenje kako biti sama .. . JA: Da, i kad to zaista dobro naui, zaboravi kako da bude otvorena za ljubav, ako ona ikada doe. JA: Ko je rekao da je lako iveti? JA: Niko. JA: Zato se, onda, boji da bude sama? JA: Vrtimo se u krugu. JA: To je jedan od problema usamljenosti. Beznadeno. Ne mogu da rezonujem bez te panike. Diem u kratkim dahtajima i obilno se znojim. Pokuaj da opie paniku, kaem sebi. Pravi se da pie. Misli o sebi u treem licu. Ali, to je nemogue. Tonem u sredite panike. ini mi se da me divlji konji razdiru na komade i da moje ruke i noge lete u razliitim pravcima. Opsedaju me slike uasnih muenja. Kineske vojskovoe gule kou ivim neprijateljima. Jovanka Orleanka je spaljena [391]na lomai. Francuski protestanti lomljeni na toku. Borcima pokreta otpora su iskopane oi. Nacisti su muili Jevreje elektrinim okovima, iglama, "operacijama" bez anestezije, Junjaci linuju Crnce. Ameriki vojnici seku ui Vijetnamcima. Indijanci koje mue. itava istorija ljudskog roda preplavljena krvlju i krikovima rtava. Pritiskam zatvorene oi, ali mi se scene sada ponavljaju na unutranjoj strani uarenih kapaka. Oseam se kao da su mi ivoj odrali kou, da su svi moji unutranji organi izloeni elementima, da mi je vrh glave raznet eksplozijom i da je ak i mozak otkriven. Svaki vrh ivca prenosi samo bol. Bol je jedina realnost. To nije istina, kaem. Sea se dana kada si oseala zadovoljstvo, kad si bila srena to ivi, kad si oseala tako veliku radost da ti se inilo da e se rasprsnuti. Ali ne mogu da se setim. Prikovana sam za krst sopstvene mate. A moja mata je tako grozna, kao istorija sveta. Seam se svog prvog putovanja u Evropu, kad sam imala trinaest godina. Proveli smo est nedelja u Londonu, poseujui nae roake u Engleskoj, razgledajui znamenitosti, gomilajui raune kod Klerida, koje je, kako je govorio moj otac, "plaao Ujka Sam . . ." Neki bogat ujak. Ali, ja sam provela putovanje plaei se svih sprava za muenje koje sam videla u londonskom Taueru i svih votanih straila koje smo videli kod Madam Tiso. Nikada pre toga nisam videla sprave za muenje stezanjem palca i za istezanje udova. Nikad nisam shvatila. "Da li ljudi jo uvek koriste ove stvari?" pitala sam majku. "Ne, draga. Oni su ih koristili samo u staro doba, kad su ljudi bili vie varvari. Od tada je civilizacija napredovala." Bila je to civilizacija 1955, samo dekadu, dve od nacistikih optih razaranja; to je bila era atomskih proba i gomilanja atomskog naoruanja; to je bilo dve godine od rata u Koreji malo posle "lova na vetice", progona komunista, sa crnim listama imena mnogih prijatelja mojih roditelja. Moja majka je, ravnajui arave od pravog platna, meu kojima sam leala, drhtei od straha, te kine noi u Londonu, insistirala na civilizaciji. Pokuavala je da me potedi. Kad bi istina bila suvie teka za mene da je podnesem, onda bi me ona slagala. "Dobro", rekla sam sklapajui oi. A ujka Sam, koji je omoguio da se tolike stvari navedu kao poreska olakica, pogubio je Rozenber-gove pre dve godine, na elektrinoj stolici, u ime civilizacije. Zar je pre dve godine bilo staro doba? Kad smo se majka i ja zagrlile, pre nego to je ugasila svetio, pravile smo se da verujemo da je zaista tako.

Ali, gde je sada moja majka? Nije me spasla tada, a ne bi mogla ni sada, ali kad bi se samo pojavila, ja bih sigurno bila sposobna da preivim ovu no. Proivljavamo noi, jednu po jednu. Kad bih samo mogla da budem kao Skarlet O"Hara i da o svemu tome mislim sutra. SANJARENJA Meni se to ini ovako. Nije to strana stvar - mislim, moe biti strana, ali ne oteuje, ne truje kada se radi bez neega to neko stvarno eli. . . Ono to je strano jeste pretvarati se da je ono to je drugorazredno prvorazredno. Pretvarati se da vam ljubav nije potrebna onda kad vam je zaista potrebna; ili da volite svoj posao, a veoma dobro znate da ste sposobni za bolji. Doris Lesing Zlatna belenicaKad mi je postalo jasno da neu uspeti da zaspim, odluila sam da ustanem. Kao iskusan paenik od nesanice, znala sam da je nain da se nesanica ponekad pobedi - taj da se ona nadmudri: da se pretvarate da vam nije vano da li ete da zaspite ili ne. Onda se ponekad san uvredi, kao odbijeni ljubavnik, i dounja se pokuavajui da vas zavede. Sedela sam uspravno u krevetu, ukosnicama sam skupila kosu u punu, i skinula sa sebe prljavu odeu. vrstim korakom otila sam do zavese, i s velikom lanom hrabrou odgurnula sam je u stranu, i pogledala naokolo. Nema nikoga. Opkoraila sam bide i ispikila itavu reku u njega, zaprepascena injenicom da sam toliko dugo izdrala da ne ispraznim beiku. Zatim sam dobro oprala iritirane i lepljive prepone i isprala bide. Ispljuskala sam lice vodom iz esme i sunerom sam provizorno oprala itavo telo. Prljavtina mi se u vidu crnih potoia slivala niz ruke kao kad sam bila dete i kad sam, poto sam se ceo dan igrala napolju, prala prljave ruke. Otila sam do vrata i proverila da li su zakljuana. Kad se neko nakaljao u susednoj sobi, gotovo da sam podskoila do plafona. Opusti se, naredila sam sebi. Meutim, kao kroz maglu bila sam svesna da je to to sam sposobna da ustanem i umijem se, u neku ruku, znak ivota. Pravi luaci prosto lee upisani i u vlastitim govnima. Neka uteha. Stvarno sam se hvatala za slamku. Ima ljudi kojima je gore nego tebi, rekla sam i morala sam da se nasmejem. Gola i donekle ohrabrena time to sam sada malo istija, stala sam pred ogledalo puno mrlja, u kojem sam mogla da se vidim u celoj svojoj duini. Koa mi je bila u najneobinijim opekotinama od sunca nastalim onih dana kad smo se vozili otvorenim kolima. Kolena i bedra bila su mi crvena i gulila su se. Nos i obrazi bili su mi crveni. Ramena i miice bili su mi re peeni. Ali, ostali delovi tela bili su gotovo beli. Izgledala sam kao neki pokriva od arenih krpica. Zagledala sam se u svoje oi, obrubljene belim krugovima od naoara za sunce koje sam nosila nedeljama. Zato nikada nisam mogla da odredim koje su mi boje oi? Da li je to bilo znaajno? Da li je to, na neki nain, koren svih mojih problema? Sivkastoplavevsa utim pegicama. Ni sasvim plave, ni sasvim sive. kriljano plave, govorio je Brajan, a kosa ti je boje ita. "itna kosa", zvao ju je, milujui je. Brajan je imao najsmeije oi koje sam ikada u ivotu videla - kao oi vizantijskih svetaca na mozaicima. Kad je ludilo poelo da ga hvata, imao je obiaj satima da sedi pred ogledalom i zuri u svoje oi. Palio bi i gasio svetio kao neko dete koje se igra, pokuavajui da uhvati trenutak kad mu se enice iznenada raire. Govorio je bukvalno o svetu u ogledalu, o svetu antimaterije u koji je mogao da ue. Njegove oi bile su klju za ulazak u taj svet. Verovao je da njegova dua moe da se isisa kroz enice kao to belance moe da se posre kroz probuenu ljusku jajeta.

Seam se kako me je privlailo Brajanovo ludilo, koliko sam bila fascinirana njegovim slikovitim prikazivanjem stvari. U to vreme nisam pisala nadrealisfiku poeziju, ve vie konvencionalne, deskriptivne pesme, sa preterano pametnim igrama recima. Ali kasnije, kad sam poela dublje da zadirem u stvari i da mati slobodnije putam na volju, esto sam oseala da svet gledam Brajanovim oima i da je njegovo ludilo bilo izvor moje inspiracije. Oseala sam se kao da sam zajedno s njim i ja poludela i zatim se povratila. Toliko smo nas dvoje bili bliski. I ako sam se ja oseala krivom, bilo je to zato to sam bila kadra da se spustim i da se ponovo podignem dok je on bio nemoan, uhvaen u zamku. Kao da sam ja bila Dante a on Ugolino jedan od njegovih najdraih likova iz Interna i kao da sam ja mogla da se vratim iz Pakla i ispriam njegovu priu, da piem poeziju koju sam odabrala iz njegovog ludila, koje je njega dokusuri-lo. Ti svakome iscedi duu, optuivala sam sebe; ti svakoga iskoristi. Svako svakoga iskoriava, odgovorila sam na to. Setila sam se kako sam se uasno oseala kad je trebalo da raskinem brak sa Brajanom i setila sam se kako sam stvarno mislila da zasluujem da provedem ostatak ivota utopljena u njegovo ludilo. Moji roditelji i Brajanovi roditelji i lekari isterali su mi te bube iz glave. Imate samo dvadeset dve godine, rekao je Brajanov psihijatar; ne moete tek tako da zanemarite svoj ivot. A ja sam se s njim svaala. Optuivala sam ga da nas je oboje izdao, da je izdao nau ljubav. injenica je da sam ja veoma lako mogla da ostanem sa Brajanom samo da se novac i roditeljsko protivljenje nisu umeali. Oseala sam da pripadam Brajanu. Oseala sam da zasluujem da izgubim ivot na takav nain. U tim trenucima nisam ni pomiljala na to da imam vlastiti ivot, a isto tako nikada nisam umela da naputam ljude, bez obzira na to koliko su se loe odnosili prema meni. Neto u meni uvek je insistiralo na tome da im pruim jo jednu priliku. Ili je to, moda, bio kukaviluk. Neka vrsta paralize volje. Umesto da neto uinim, ja sam svoju Ijutinu troila na pisanje. To to sam napustila Beneta bio je moj prvi istinski samostalan potez u ivotu, a ak sam i to uinila delimino zbog Adrijana i divlje seksualne opsesije koja me je zbog njega obuzimala. Oigledno, bilo je opasno da se previe dugo zuri u vlastite oi u ogledalu. Odmakla sam se unazad da bih razgledala svoje telo. Gde se moje telo zavrava a gde poinje vazduh oko njega? U nekakvom lanku, u kojem je razmatrano telo, proitala sam da u trenucima stresa ili ekstaze - gubimo oseaj granica svoga tela. Zaboravljamo da ih uopste imamo. Bio je to oseaj koji sam esto imala i koji sam shvatala kao znaajnu komponentu svojih strahova. Neprekidan bol mogao je da ima isto takvo dejsrvo. Moja slomljena noga uinila je to da sam izgubila vezu sa granicama svoga tela. To je bio paradoks: veliki telesni bol ili veliko telesno uivanje prouzrokuju oseaj da ste iskliznuli iz vlastitog tela, da ga uopte nemate. Pokuala sam da ispitam fiziki deo sebe, da sainim inventar, tako da bih mogla da se seam ko sam - ako stvarno moe za moje telo da se kae da sam to ja. Setila sam se prie o Teodoru Retkeu, koji se, u svojoj velikoj staroj kui, oblai i svlai pred ogledalom, ispitujui svoju golotinju u pauzi dok oekuje nadolaenje inspiracije za novo delo. Pria je moda bila ista izmiljotina, ali meni je zvuala istinito. Telo osobe koja pie intimno je povezano s onim to ona pie, mada je precizna veza te prirode suptilna i mogu biti potrebne godine da bi se razumela. Neki visoki mravi pesnici piu kratke, debele pesme. Meutim, nije tu jednostavno re samo o zakonu inverzije. U izvesnom smislu, svaka pesma jeste pokuaj da se proire granice neijeg tela. To telo postaje pejza, nebo, i na kraju kosmos. Moda zato ja esto uhvatim sebe da piem gola. Tokom naeg udnog putovanja prilino sam omravila, ali sa nekog stanovita mode jo uvek sam bila previe debela; ne ba gojazna, ali, u svakom sluaju, imala sam oko pet kilograma suvine teine za bikini. Grudi srednje veliine, veliko dupe, duboki pupak. Neki mukarci su tvrdili da im se svia moja figura. Znala sam onako kako zna svako one stvari u koje ne veruje potpuno da me smatraju zgodnom enom i da neki mukarci i

moje veliko dupe smatraju privlanim, ali ja sam se gadila svakog suvinog grama sala. Bila je to borba oja traje ve itav ivot: dobijem na teini, izgubim po koji kilogram, pa sve te kilograme povratim, i to sa kamatom. Svaki suvini gram bio je dokaz moje slabosti i lenjosti i nesposobnosti da se oduprem iskuenjima. Svaki suvini gram dokazivao je koliko sam bila u pravu to se sama sebe gadim, koliko sam gadna i odvratna. Viak enskog mesa bio je u vezi sa seksom - toliko sam ve znala. U etrnaestoj godini, kad sam izgladnjivanjem svela teinu na samo etrdeset dva kilograma, uinila sam to zbog oseanja krivice u vezi sa seksom. ak i poto sam izgubila svu teinu koju sam elela da izgubim - i vie od toga nisam sebi doputala da pijem vodu. elela sam da se oseam praznom. Ukoliko mi stomak nije glasno krao od gladi, odmah sam samu sebe mrzela zbog toga to sam mislila da sam opet uivala u jelu. ist sluaj elje da se ostane u drugom stanju - to bi rekao moj suprugispira mozgova - ili moda straha od trudnoe. Moja podsvest verovala je da sam ostala u drugom stanju zbog toga to sam drkala tivu, i sve sam vie mravila i mravila kako bih ubedila sebe da nije tako. Ili sam moda eznula za tim da budem trudna, primitivno verovala da su svi otvori na telu jedan jedini, i strahovala da bilo koja hrana koju unesem ne oplodi poput sperme moju utrobu, pa da poslev rodim neko voe. ovek je ono to jede. Mann ist was mann isst. Rat meu polovima poeo je uranjanjem mukih zuba u ensku jabuku. Pluton je namamio Persefonu u pakao sa est zrnaca nara. Poto ih je pojela, pogodba vie nije mogla da se raskine. Pojesti, znailo je zapeatiti svoju sudbinu. Zatvorite oi i otvorite usta. Ulaz za utovar. Jedi, draga, jedi. "Popapaj samo svoje ime", imala je obiaj da kae moja baka. "Moje ceh ime?" "I... trpala je baka ... usta puna digerice koju nisam volela ... "Z . . ." zalogaj pirea od krompira i argarepe . . . "A . . ." jo tvrde, prekuvane digerice. . . "D . . ." jo jedan zalogaj hladnog, argarepastog krompira... "O . . ." mlitave, raskuvane prokule... "R . . ." ona opet primie mojim ustima viljuku sa digericom, i ja kao munja beim od stola.. . "Dobie beri-beri!" vie ona za mnom. Svako u mojoj porodici raspolae itavim repertoarom bolesti koje nastaju usled neishranjenosti o kojima se decenijama nije ulo u Njujorku. Moja baka je praktino nekolovana, ali zna za beri-beri, skorbut, pelagru, rahitis, trihinozu, gliste, pantljiaru ... za sve mogue bolesti. Za sve bolesti koje moete dobiti zato to jedete ili zato to ne jedete. Ona je zaista uspela da ubedi moju majku da u, ako svakog dana ne popijem au svee isceenog soka od pomorande, dobiti skorbut, a mene je stalno uveseljavala priama o britanskoj mornarici i vou zvanom lajm, koje je troila zbog bogatstva vitaminom C. Lajmi. ovek je ono to jede. Setila sam se rubrike o dijeti koja je izlazila u jednom Benetovom medicinskom asopisu. Izgleda da je izvesna gospoica X bila na strogoj dijeti od 600 kalorija dnevno nedeljama i nedeljama, a ipak nikako nije uspevala da izgubi u teini. Njen zbunjeni lekar je iz poetka mislio da ga ona obmanjuje, i naloio joj je da paljivo pravi spisak svega to je pojela. Nije izgledalo da ga vara. "Jeste li sigurni da ste upisali u spisak svaki zalogaj koji ste progutali?" pitao ju je on. "Progutala?" upitala je. "Da", rekao je doktor strogo. "Ni pomislila nisam da u onome ima kalorija", rekla je. Reenje je, naravno uz namernu igru reci, bilo u tome to je ona bila prostitutka i dnevno je gutala najmanje deset do petnaest ejakulata, a kalorije sadrane samo u jednom solidnom trcaju bile su dovoljne da je izbace, i to zauvek, iz procesa sistematske kontrole telesne teine. Kolika je onome bila kalorina vrednost? Ne seam se vie. Ali, ispadalo je da je deset do petnaest ejakulacija bilo ravno obedu od sedam jela u restoranu "Srebrna kula", mada je, naravno, razlika bila u tome to su vama plaali da gutate, umesto da vi plaate njima za gutanje kalorija. Jadni ljudi irom sveta umiru usled nedostatka proteina. Kad bi samo znali! Lek za glad u Indiji i reenje za problem prenaseljenosti - sve u. jednom velikom gutljaju! Jedan gutljaj, naravno, nije neki obed, ali je i prokleto dobra poslastica.

Zar je mogue da sam stvarno uspela sebe da nasrnejem? "Ho, ho, ho", govorila sam svom golom odrazu. " A onda, poneta tom malom navalom lanog humora, prerila sam kofer i izvukla belenice i papire sa zabelekama i pesme. "Sad u na miru da razmotrim kako sam dospela ovamo", rekla sam samoj sebi. Kako sam se stvorila, gola i opaljena kao polupeeno pile, u ovoj plesnivoj rupi u Parizu? I kuda u, do avola, odavde? Sela sam na krevet, rasprostrla sve svoje belenice i pesme oko sebe, i poela sam da prelistavam debelu svesku povezanu spiralom, u kojoj jo od pre etiri godine vodim beleke. Nije tu bilo nekog posebnog sistema. Beleke u vidu dnevnika, spiskovi stvari koje treba da kupim, spiskovi pisama na koja treba odgovoriti, koncepti ljutitih pisama koja nikada nisu poslata, zalepljeni iseci iz novina, ideje za prie, prve skice za pesme - sve to izmeano zajedno, u haosu, gotovo neitko. Beleke su voene flomasterima svih moguih boja. Meutim, i u izboru boja nije bilo nekog sistema. Vritea ruiasta, irska zelena i mediteransko plava izgleda da su bile boje koje sam najvie koristila, ali tu je bilo sasvim dovoljno crne i narandaste i purpurne. Jedva da je uopte bilo tmurne plavo-crne boje. A olovke nikada. Morala sam da oseam kako mastilo tee pod mojim prstima dok piem. A elela sam da ono to sam doivljavala potraje. ustro sam listala strane belenice traei neko objanjenje mojih nevolja. Prve strane bile su iz vremena koje sam provela u Hajdelbergu. Bili su tu muni opisi mojih i Benetovih svaa, opisi od reci do rei naih najgorih scena, opisi mojih psihoanaliza kod dr Hapea, opisi mojih muka da ponem da piem. Boe - gotovo da sam sasvim zaboravila koliko sam se tada jadno oseala, i koliko sam bila usamljena. Zaboravila sam koliko je Benet tada bio hladan i zatvoren u sebe. Zato mi je i lo brak bio toliko privlaniji od samakog ivota? Zato sam se tako grevito drala svoje bede? Zato sam verovala da je taj brak sve to imam? Dok sam itala belenicu, postajala sam sve zainteresovanija, kao da itam roman. Skoro sam zaboravila da sam ja to pisala. A onda je jedno neobino saznanje poelo da se javlja u meni. Prestala sam da krivim sebe; to je bilo tako jednostavno. Moda ovo moje konano bekstvo nije izazvano pakou sa moje strane, niti nekom nelojalnou zbog koje bi trebalo da se izvinjavam. Moda je to bila neka vrsta lojalnosti prema samoj sebi. Drastian, ali nuan nain promene moga ivota. Nije bilo potrebno da se izvinjava zbog toga to eli da ima svoju duu. Tvoja dua pripadala je tebi - i u dobru i u zlu. Kad je sve bilo reeno i uinjeno, ona je bila sve to ti je ostalo. Brak ti je bio zapetljan zbog toga to je u mnogo emu bio folie a deux"H. Ponekad sama vie nisi znala gde je prestajalo tvoje vlastito ludilo, a gde su poinjale manije tvoga mua. Bila si spremna da sebe krivi ponekad previe, ponekad nedovoljno, za pogrene stvari. I bila si sklona tome da brka zavisnost i ljubav. Produila sam da itam i, sa svakom stranom, postajala sam sve vie filozofski raspoloena. Znala sam da ne elim da se vratim u brak opisan u toj belenici. Ako Benet i ja ponovo odluimo da ivimo zajedno, to e morati da bude u mnogo drugaijim uslovima. A ako i ne odluimo da ivimo zajedno, znala sam da u to moi da preivim. Nikakva elektrina lampa nije mi sinula u glavi prilikom tog saznanja. Niti sam skoila uvis viui eureka. Sedela sam veoma mirno i razgledala strane koje sam napisala. Znala sam da ne elim da budem ulovljena u zamku vlastite knjige. Takode me je ohrabrilo i to to sam uvidela koliko sam se promenila za poslednje etiri godine. Bila sam sada sposobna da poaljem izdavaima svoje radove. Nisam se plaila da vozim kola. Bila sam kadra da provedem duge asove sama, u pisanju. Radila sam u nastavi, drala predavanja, putovala. Iako sam se plaila letenja, nisam dozvoljavala da me taj strah nadvlada. Moda e tog straha jednoga dana nestati. Ako su neke stvari u meni mogle da se izmene, moi e i druge. Kakvo sam pravo imala da proriem budunost i da je jo proriem

tako nihilistiki? Kako budem starila, verovatno u se menjati na stotine naina koje ne mogu ni da predvidim. Sve to je trebalo da inim, bilo je da to oekujem. Veoma je lako ubiti se u nastupu.oajanja. Veoma je lako izigravati muenicu. Znatno je tee ne uiniti nita. Izdrati svoj ivot. ekati. Zaspala sam. Mislim, stvarno sam zaspala lica pritisnutog uz belenicu sa spiralom. Seam se da sam se probudila u plaviastim asovima rane zore i da sam osetila da mi se spirala usekla u obraz. Odgurnula sam samo belenicu i nastavila da spavam. A snovi su mi bili ekstravagantni. Puni nekakvih [405]liftova, platformi u vazduhu, uasno strmih i klizavih stepenita, hramova u vidu piramide na koje sam morala da se popnem, planina, kula, ruevina. . . Imala sam neki nejasan oseaj da ja to odreujem takve snove kao neku vrstu kure. Seam se da sam se jedanput ili dvaput probudila, a zatim ponovo utonula u san mislei: "Sada u da sanjam san koji umesto mene donosi odluku." Ali, kakvu sam ja to odluku traila? Svaki izbor izgledao je na ovaj ili onaj nain nezadovoljavajui. Svaki izbor iskljuivao je neki drugi izbor. Bilo je to kao da pitam svoje snove da mi kau ko sam i ta treba da radim. Probudila bih se oseajui kako mi srce snano tue u grudima, a onda bih opet utonula u san. Moda sam se nadala da u se probuditi kao neko drugi. Fragmenti tih snova jo uvek ive sa mnom. U jednom od njih morala sam da preem preko uzane daske prebaene sa jednog na drugi oblakoder da bih spasla neiji ivot? iji? Svoj? Benetov? Kloe? San mi to nije rekao. Ali, bilo je jasno, ako ne uspem, sa mojim ivotom je svreno. U drugom snu, posegnula sam rukom u sebe da bih izvadila svoju dijafragmu, a tamo, plivajui preko grlia moje materice, bilo je veliko kontaktno soivo. Materica sa vidom. Grli materice je stvarno bio oko. I to jo kratkovido oko. Seam se, zatim, sna u kojem sam opet bila u koledu i upravo je trebalo da primim diplomu od Milisent Mekinto. Ila sam uz neko dugako stepenite koje je vie liilo na stepenice meksikog hrama nego na stepenite Biblioteke Lou. Nesigurno sam lelujala na veoma visokim potpeticama i plaila sam se da se sapletem o dugaku togu. Kad sam prila katedri i kad mi je gospoa Mekinto pruila svitak, shvatila sam da ja to ne samo da sam diplomirala ve da treba da primim i neko posebno priznanje. "Moram vam rei da se nastavniko vee ne slae s tim", rekla je gospoda Mekinto. A ja sam znala da mi je dodeljena stipendija koja je predstavljala pravo na to da istovremeno imam tri mua. Sedeli su u publici sa crnim kapama na glavama, odeveni u toge. Benet, Adrijan i neki drugi mukarac ije lice nije moglo jasno da se raspozna. Sva trojica su ekali da primim diplomu, pa da ponu da aplaudiraju. "Meutim, dodeljujemo vam ovo priznanje samo zbog vaih izuzetnih dostignua tokom studija", rekla je gospoa Mekinto, "ali, nastavniko vee se nada da ete se vi dobrovoljno odrei prava koje vam ovo priznanje obezbeuje." "Ali zato?" pobunila sam se. "Zato ne mogu da ih imam svu trojicu?" Posle toga odrala sam dugaak govor u kojem sam, lanim razlozima, objanjavala svoj pogled na brak i govorila o svojim seksualnim potrebama i kako sam ja pesnik a ne sekretarica. Stajala sam za katedrom i teatralno govorila auditorijumu. Izgled gospoe Mekinto odavao je ozbiljno neslaganje sa mnom. Zatim sam se paljivo nabadajui sputala niz strme stepenice, napola uei u strahu da ne padnem. Pogledala sam u to more lica i odjednom sam shvatila da sam zaboravila da ponesem svoj svitak. Upaniena, znala sam da sam sve izgubila: diplomu, stipendiju i harem od tri mua. Poslednji san kojeg se seam jeste najudniji od svih. Opet sam ila uz stepenice biblioteke da primim diplomu. Ovoga puta za katedrom nije bila gospoa Mekinto, ve Kolet. Samo, ovo je bila crna ena, sitno kovrdave crvenkaste kose, koja joj je blistala oko glave kao neki oreol.

"Postoji samo jedan nain na koji moete da diplomirate", rekla je, "i to nema nikakve veze sa brojem mueva." "ta treba da uinim?" upitala sam u oajanju, oseajui da sam spremna da uinim bilo ta. Ona mi prui knjigu sa mojim imenom na koricama. "To je bio samo veoma nesiguran poetak", rekla je, "ali, bar ste ga nainili." Pomislila sam da to znai da jo godinama neu diplomirati. "ekajte", rekla je, otkopavajui bluzu. Odjednom sam shvatila da e moj diplomski ispit biti to da javno vodim ljubav sa njom, i tog trenutka to mi je izgledalo najprirodnija stvar na svetu. Veoma uzbuena pola sam prema njoj. I tada je san izbledeo. KRVAVE SVADBE ILI SIC TRANSIT Prava nevolja sa enama jeste u tome to one same stalno pokuavaju da se prilagode mukim teorijama o enama. D. H. LorensProbudila sam se u podne i ustanovila da mi izmeu nogu navire krv. Ako makar malo razmaknem butine, krv e da pokulja i natopi ceo duek. Mada sam jo bila bunovna i napola oamuena, znala sam da moram da stisnem ndge. Htela sam da ustanem da potraim "tampax"-tampone, ali bilo je teko ustati iz tog ulegnutog kreveta i nimalo ne razmaknuti noge. Naglo sam ustala, a crnkastocrveni potoii poeli su da se slivaju niz unutranju stranu mojih butina. Tamna kapljica krvi zablistala je na podu. Pritrala sam koferu, ostavljajui za sobom trag blistavih kapljica. Oseala sam ono teko i dobro poznato grenje u donjem trbuhu. "Jebi ga", rekla sam pipajui naokolo u potrazi za naoarima kako bih mogla da vidim da preturam po stvarima i naem "tampax". Ali, nisam mogla da pronaem ni te svoje proklete naoare. Zavukla sam ruku u kofer i poela da pipam po njemu. U oajanju poela sam da razbacujem delove odee po podu. "Do sto avola", vrisnula sam. Pod je poeo da lii na kolovoz posle automobilske nesree. Kako u uopte uspeti da obriem svu tu krv? Neu ni da je briem. Zbrisau iz Pariza pre nego to se uprava hotela i osvesti. Kakvu gomilu nepotrebne starudije ja nosam u koferu. Mogla bih da upotrebim svoje pesme kao uloke, zar ne? Draesna simbolika. Na alost, ona slabo upija. Ah - ta je ovo? Jedna od Benetovih majica. Obavila sam je kao neku pelenu i zabola jednu samo jednu! pribadau da mi ne spadne po propisu. Kako u da odem iz Pariza sa pelenom na sebi? Morala bih da hodam sitnim koracima, stisnutih nogu. Svi bi mislili da mi se piki. Oh, boe - zloin se, to je van svake sumnje, ne isplati. Ja sam se sve vreme pitala da li e kazna, za to to sam pobegla s Adrijanom, biti to to u tokom itave trudnoe biti u neizvesnosti koje e boje biti beba, a ono ispade da u ja biti u pelenama. Zato bar moja patnja ne moe da bude dostojanstvena? Kad drugi pisci pate, to izgleda epski ili kosmiki ili avangardno, ali kad ja patim, to je sprdnja. Obukla sam kini mantil i drei skupljena kolena, da mi ne spadne pelena, odgegala se u hodnik. A tada sam se iznenada setila da sve ono to stoji izmeu mene i potpune propasti drim u svojoj tani: paso, Amenken ekspres karticu, putnike ekove - i odgegam se natrag u sobu. A onda opet u hodnik, stisnutih kolena, bosa, steui u naruju tanu, uhvatim kvaku na vratima klozeta i ponem da ih cimam. "Un moment, s"il vous plait", zauje se zbunjeni muki glas iznutra. Ameriki naglasak. Konano, avgust je i verovatno nema ivog Francuza kilometrima daleko od Pariza. "O.K.", kaem, pridravajui butinama pelenu da mi ne spadne. "Pardon?" Nije me uo. On jo pokuava da se izbori sa francuskim frazama dok se napinje da izbaci poslednji komad govna. "O.K.", viem. "Ja sam Amerikanka." "Je viens, je viens", guna on.

"Je suis Americaine!" "Pardon?" Ovo ve poinje da biva nezgodno. U ovoj situaciji nijedno od nas dvoje nee znati kako da se ponaa, kad on konano izroni iz klozeta. Odluujem da pourim do klozeta, sprat nie. I tako, opet se gegajui, silazim niz spiralno stepenite. Klozet na donjem spratu nije zakljuan, ali u njemu uopte nema papira, znai da moram jo jedan sprat nie. U stvari, ve prilino vesto uspevam da se kreem. Kakvu prilagodljivost pokazujemo u momentima stresa! Kao onda kad sam slomila nogu, i kad sam smislila sve one ingeniozne poloaje za tucanje s ogromnim gipsom na nozi. Voila! Papir! Ali kakav grozan papir. Ako govorimo o istoriji sveta posmatrano kroz klozete ovaj klozet lii najvie na oubliette, to bi Francuzi rekli na podzemnu tamnicu za osuene na doivotnu robiju, a papir izgleda kao da je filovan mrtvim stenicama. Zakljuala sam vrata, otvorila malecni prozor i kroz njega izbacila krvavu Bene tovu majicu u dvorite seajui se u tim trenucima simpatinih magijskih obreda i svih onih plemenskih obiaja spomenutih u Zlatnoj grani... hoe li neki zli arobnjak da nae Benetovu majicu natopljenu mojom krvlju i upotrebi je da bi bacio ini na nas oboje?. Zatim sam sela na solju i poela da pravim od toalet-paplra neto nalik na uloak. Apsurdnosti kojima nas podvrgavaju naa tela! Osim grenja od proliva u nekom smrdljivom javnom klozetu, ne znam nita drugo ;to bi bilo vie poniavajue od toga da dobijete menstniaciju kada uza se nemate "tampax"-tampone. Zaudo, ja nisam oduvek imala takav odnos prema menstruaciji. Stvarno sam sa radou oekivala da dobijem svoju prvu menstruaciju, udela za njom, elela je, molila se da je dobijem. Unosila sam se u tumaenja reci kao to su "perioda" i "menstruacija" u reniku. Imala sam obiaj da recitujem jednu malu molitvu koja je glasila: molim te, daj da danas dobijem periodu. Ili sam, u strahu da bi neko mogao da me uje, govorila: M. T.D.D.D.D.P. Pevuila sam to kao molitvu sedei na klozetskoj olji, brisala bih se ponovo i ponovo papirom, u nadi da u nai makar i najsitniju kapljicu krvi. Ali, nita. Rendi je ve imala periode ili se "nije oseala dobro", kako su govorile moja savremena majka i baka, a imale su i sve devojice iz mog odeljenja u sedmom razredu. I u mom osmom razredu. Koliko velikih grudi i devojakih brushaltera veliine "C" i kovrdavih stidnih dlaka. Kakve uzbudljive diskusije o tamponima "kotex" i "modess", i za vrlo, vrlo hrabre "tampax"! A ja nisam niim mogla da se pohvalim. U trinaestoj godini ja sam jo nosila "prslue za vebu" vebu za ta?, nisam imala nikakve obline, imala sam malo retkih braonkasto-crvenih dlaica nisu ak bile ni plave, mada sam ja prirodna plavua, i o seksu sam bila obavetena zahvaljujui maratonskim diskusijama, koje su trajale do duboko u no, voenim sa Rendi i sa njenom najboljom drugaricom Ritom. I tako su se molitve na klozet-skoj olji nastavljale. M.T.D.D.D.D.P.; M.T.D.D.-D.D.P; M. T.D.D.D.D.P. A onda, kad mi je bilo trinaest i po godina duboka starost prema Rendinih deset i po, konano sam "dobila", i to na Ile de Frapee, nasred Atlantskog okeana, dok smo se en famille vraali sa tog strahovito skupog putovanja po Evropi mada je imalo i tu dobru stranu to je vailo kao poreska olakica. Nas etiri delile smo jednu od niih kabina u blizini buke maina dok su nai roditelji imali kabinu sa pogledom na palubu za promenadu, kad sam ja iznenada zakoraila u ivot ene na dva i po dana plovidbe od Avra. ta sad da radim? Leila i Kloe koje su spavale u krevetima postavljenim jedan iznad drugog nisu to smele da saznaju - jer su, kako moja majka misli, jo suvie male - i tako smo se Rendi i ja upustile u tajne odlaske do dragstora na brodu po potreban materijal i onda cunjale po kabini traei pogodna mesta na kojima bismo to mogle da sakrijemo. Naravno, ja sam toliko oduevljena svojom novom igrakom i svojim novim oseanjem da posedujem odlike sveta odraslih, da menjam svoje "koteks"-tampone ne manje od dvanaest puta na dan, upotrebljavajui ih gotovo bre nego to smo stizale da ih kupimo. A trenutak istine dolazi onda kada stjuard premoreni Francuz, sa licem Fernandela i

temperamentom kardinala Rieljea utvrdi da je klozet do vrha pun i da poplavljuje. Sve do tog trenutka nisam neto oseala da me menstruacija dovodi u neki neprijatan poloaj. To se dogodilo tek kad je stjuard koji sigurno nije bio oduevljen time to je morao da vodi brigu o kabini koja vie lii na spavaonicu u enskoj koli poeo da vie na mene, kada sam se pridruila redovima potencijalnih radikala. "ta stavili vi u commode?" vrisnuo je ili je bar tako zvualo. 1 zatim me je naterao da ga gledam dok izvlai "koteks"-tampone koji su se ve raspadali, komad po komad. Da li je mogue da on stvarno nije znao ta je to to vadi? Ili je moda pokuavao da me ponizi? Da li je to moda bio lingvistiki problem? Comment diton "kotex" en francaisl Nije li moda iskoristio priliku da istrese na mene sve svoje frustracije? Stajala sam tamo i crvenei mrmljala dragstor, dragstor, to je kako sam nedavno saznala francuska re. U meuvremenu, da stvar bude jo gora, Leila i Kloe su se kikotale kao lude. Znale su da je to neto nepristojno, iako nisu shvatale sve detalje. One su svakako znale da neto nije u redu, jer zato bih ja, inae, trala u kupatilo dvanaest puta na dan 1 zato bi taj strani ovek vikao na mene? Plovili smo punom parom za Njujork ostavljajui za sobom trag od krvavih "kotex"-tampona ribama. Za moju trinaestogodinju pamet Ile de Frapee bio je najromantiniji brod na svetu, jer se spominje u pesmi "Te lude stvari" - onoj sanjarski romantinoj pesmi koju je na klaviru svirao moj sanjarski romantini otac: Zvonki klavir u susednoj kabini Te uzbuene reci koje ti kau ta je moje srce htelo rei... Poezija na kojoj sam ja odnegovana! Na jednom mestu u toj pesmi sanjarski se spominje "Ile de France i jato galebova nad njim. .." Nisam mogla ni da naslutim da e galebovi jednoga dana roniti za mojim krvavim "kotex" -tamponima. A ni slutila nisam da e, kada jednoga dana ja budem plovila tim brodom, Ile de France biti jedna takva ofucana olupina i da e se toliko ljuljati i valjati kao neka stara kada, da e gotovo svi putnici patiti od morske bolesti. Stjuardi su ludeli od umora. Restoran je za svaki obed bio praktino prazan, a iz svake kabine zvonili su pozivi kojim se trailo posluenje u kabini. Vidim sebe kao trinaestogodinje olienje jada, koje grevito stee svoju tanicu punu "kotex"-tampona na palubama koje se diu i sputaju na valovima, i krvari celim putem na povratku kui na Menhetnu. Dame i gospodo, moja prva menstruacija. Godinu i po dana kasnije, do smrti sam iznuri-vala samu sebe glau i moje periode su prestale, nestale bez traga. Uzrok? Strah od toga da se bude ena, kako je to dr rift rekao. Pa, to da ne? O.K. Ja se jesam plaila toga da budem ena. Nisam se plaila krvi stvarno sam se radovla tome - bar do onog trenutka kad su na mene vikali zbog toga, ali sam se plaila svih gluposti koje su ile uz to. Kao to je pria koju mi serviraju da neu nikada moi da budem umetnik ako budem imala decu, kao to je gorina moje majke, kao to je dosadna usredsreenost moje bake na jelo i pranjenje creva, ili kao to je pitanje nekog bubuljiavog klinca da li nameravam da postanem sekretarica. Sekretarica! vrsto sam odluila da nikada ne nauim da kucam na maini. I nisam nikada nauila. U koledu je Brajan kucao moje referate. Kasnije sam nabadala sa dva prsta ili sam plaala da mi se materijali otkucaju. Oh, imala sam zbog toga puno problema i potroila sam smeno velike sume novca zbog toga - ali ta znae novac i neugodnosti kad su u pitanju principi? A taj princip je bio: ja nisam i nikada neu biti daktilografkinja. ak ni za samu sebe, bez obzira na to koliko bi mi to olakalo ivot. I tako, ako je menstruirati znailo da moram da kucam, onda u da prestanem da menstruiram! I prestau da kucam! Ili i jedno i drugo! I neu da imam decu! Odsei u sebi nos da nagrdim lice. Bukvalno u da izbacim bebu zajedno sa prljavom vodom od kupanja. I to je, naravno, bio jedan od razloga zbog kojih sam sada bila u Parizu. Presekla sam sve veze koje su me ograniavale - sa porodicom, prijateljima, muem - samo da bih dokazala da sam slobodna. Slobodna kao satelit koji je grekom skrenuo sa putanje u vasioni. Slobodna kao otmiar aviona koji se padobranom sputa u Dolinu smrti.

Zdipila sam ostatak "rolne" toalet-papira, strpala ga u tanu i pola nazad u svoju sobu. Ali, na kojem spratu bejae moja soba? Glava mi je odjednom bila potpuno prazna. Sva su vrata izgledala ista. Ustrala sam dva sprata vie i slepo se uputila prema vratima u uglu. Otvorila sam ih grunuvi u njih. Neki debeli sredoveni ovek sedeo je nag na stolici i sekao nokte na nogama. "Izvinite!" rekla sam i brzo zalupila vrata. Potrala sam jo jedan sprat vie, nala svoju sobu i odmah stavila rezu na vrata. Nije mi izlazio iz glave izraz lica onog mukarca. Prijatno iznenaenje, ali ne ok. Smireni osmeh nalik na Budin. Uopte ga nije uznemirilo moje upadanje u njegovu sobu. Tako dakle, postoje ljudi koji ustaju u podne, struu nokte na nogama, i sede goli u hotelskim sobama i na pamet im ne pada da svaki dan smatraju za apokalipsu. Neverovatno! Da je neko banuo u moju sobu i zatekao me kako gola turpijom sreujem nokte na nogama, umrla bih od oka. Ili, da li bih umrla?Moda sam ja jaa nego to mislim. Ali, ja sam isto tako bila i prljavija nego to sam mislila. Uprkos tome to Odn tvrdi da svaki ovek voli miris vlastitih prdea, mirisi moga tela poeli su ve da mi vreaju ulo mirisa. Poto nisam imala "tampax" -tampone, kupanje nije dolazilo u obzir, ali neto sam morala da uinim sa kosom koja je visila u debelim, masnim bievima. Ve je poela da me svrbi kao da imam vake. Novi poetak. Oprau makar kosu, ispolivau se parfemom kao to su radili smrdljivi dvorani u Versaju, i krenuu. Ali, kuda sam ja to naumila? U potragu za Benetom? U potragu za Adrijanom? U potragu za tamponima "tampax"? U potragu za Izadorom? "Samo ti zavei i peri tu svoju kosu", rekla sam. "Najvanije stvari uradi pre svega." Sreom, imala sam puno ampona, i, mada je lavabo bilo mali, a voda hladna, pranje kose mi je pruilo oseanje da vladam situacijom. as kasnije, bila sam spakovana, obuena, naminkama, a preko mokre kose povezala sam maramu. Stavila sam i naoare za sunce da bih se to bolje zatitila od urokljivih oiju. Impro vizo vala sam drugi uloak od toalet-papira i iodama sam ga privrstila za gaice. Nije to bio ba najugodniji aranman, ali ipak, ja sam sad bila spremna da platim raun, da teglim svoj kofer i da se suoim sa svetom. Bogu hvala to ija sunce, pomislila sam kad sam izasla na ulicu. Kao bivi druid, ja sam znala da se zahvalim bogovima i na malim milostima. Preivela sam no! Cak sam i spavala! Za trenutak sam samoj sebi dozvolila taj luksuz da pomislim da e sve ipak biti u redu. Ne razmiljaj, rekla sam. Ne razmiljaj, ne analiziraj i ne brini se. . . Koncentrii se jednostavno samo na to kako da stigne u London i da se pribere. Jednostavno preivi ovaj prokleti dan. Doteglila sam kofer do najblie apoteke, kupila "tampax"-e i odlepovala se do one kafane od sino na Trgu Sen Miel. Jednostavno sam ostavila kofer pored stola i sila u suteren u klozet da stavim "tampax". Za trenutak sam se zabrinula zbog toga to nisam nikoga zamolila da mi priuva kofer, ali sam odmah odluila da kaem da sve moe da ide do avola. Ako nestane, shvatiu to za neki predznak. Ako kofer jo uvek bude gore kad se budem vratila propisno zapuena "tampax"-om, to e, onda, da znai da e sve biti u redu. Bio je. Sela sam pored kofera i poruila solju kapucina i brioe. Bilo je skoro jedan sat i ja sam se oseala smireno, gotovo blaeno. Koliko naa srea zavisi od malih stvari: od otvorene apoteke, neukradenog kofera, olje kapucina! Odjednom sam istinski bila svesna svih onih malih zadovoljstava koja iv ovek ima. Izvrstan ukus kafe, sunce koje obasjava svet, ljudi kao da vam poziraju na uglovima ulica da biste im se divili. Izgledalo je kao da je itav Latinski kvart zaposednut Amerikancima. S moje desne i leve strane uo se razgovor o uslovima i programima kolovanja na Miigenskom univerzitetu i o opasnostima spavanja na plaama panije. Turistika grupa sredovenih crnih ena, sa eirima ukraenim vetakim cveem, uputila se preko Trga Sen Miel prema Seni i Notrdamu.

Bili su tu i mladi ameriki brani parovi sa bebama i ruksacima. "Pikaso je nesumnjivo fetiizirao enske grudi..." govorio je jedan vitki, oskarvajldovski tip u tesnoj koulji, pripijenoj uz telo, svom prijatelju koji je od glave do pete bio ukraen najnovijim kreacijama Kardena. Pretpostavljala sam da i na svojim bikini-gaicama ima izvezena mala slova "C". Kakva scena! Kao oserovi Kenterberijski hodoasnici. ena iz Bata kao crna amerika gospoda koja ini hodoae Notrdamu; seoski plemi kao mladi student sa koleda, nena lica i plave brade, koji nosi Proroka; igumanija kao ljupka studentkinja istorije umetnosti, koja tek to je stigla iz internata "Mis Hjuit", s jednim do dva kotiljona, i iz salona Sare Lorens a odevena u prljave farmerice da bi prikrila svoju aristokratsku prolost i profil; lascivni kaluer u liku propovednika koji po uglovima ulica propoveda o makrobiotikom nainu ishrane i prirodnom nainu ivota; fratar sa perinom u liku preobraenika koji propoveda verovanje u Krinu; a mlinar kao bivi politiki aktivista sa ikakog univerziteta koji sada prolaznicima deli propagandni materijal Pokreta za osloboenje francuskih ena .. . "Zato ste vi feminista?" nedavno sam upitala jednog momka kojeg poznajem kao vrlo zagrejanog za pokret. "Zato to je to danas prokleto najbolji nain da se ogrebe za dobru ribu", rekao je. Coser bi se ovde oseao kao kod svoje kue. Nije bilo niega u emu on ne bi mogao da se snae. U tim trenucima oseala sam se tako smirena i uravnoteena da sam resila da uivam pre nego to mi se povrati panika. I tako, konano, nisam bila u drugom stanju. U izvesnom smislu to je bilo tuno - menstruacija je uvek pomalo tuna - ali, ona je isto tako bila i novi poetak. Pruena mi je jo jedna prilika. Poruila sam jo kafe i nastavila da posmatram paradu ispred mene. Sva ta nevinaca u inostran-stvu! Jedan par ljubio se na uglu ulice, a ja sam ih posmatrala mislei na Adrijana. Zurili su jedno drugom u oi tako kao da e u njima nai tajnu ivota. Uostalom, ta to ljubavnici vide jedno drugom u oima? Jedno drugo? Pomislila sam na svoju luckastu ideju o tome da je Adrijan moj mentalni dvojnik i na to koliko sam u tome pogreila, to se na kraju bilo pokazalo. To je, u stvari, bilo ono to sam ja na poetku nae veze elela. Mukarac koji bi upotpunio mene. Papageno za moju Papagenu. Meutim, to je bila moda najvarljivija od svih mojih obmana. Drugi ljudi ne mogu da nas upotpune. Mi sami sebe upotpunjujemo. Ako nemamo snage da upotpunimo sebe, potraga za ljubavlju postaje potraga za samounitenjem; a onda pokuavamo sebe da ubedimo u to da samounitenje jeste ljubav. Znala sam da neu da trim za Adrijaim u Hempsted. Znala sam da neu da zajebem svoi "vt zbog jedne velike samounitavajue strasti. Jedan deo mene je eleo, a drugi deo mene je pirzirao Izadoru zbog toga to nije ona vrsta ene koj." daje sve od sebe za ljubav. Ali, nije imalo smisla zavaravati se. Ja nisam bila ta vrsta ene. Nisam imala nimalo smisla za samounitavanje. Ja nioda nikada neu biti romantina heroina, ali u z;to da ostanem iva. A u tom momentu to je bilo jedino to je bilo vano. Umesto da trim za Adrijanom, ia u da se vratim kui i da piem o njemu. Zadranu ga time to u da dignem ruke od njega. Tano je bilo da mi je na mahove stiano nedostajao. Gledala sam par koji se ljubi i gotovo da sam mogla da osetim Adrijanov jezik u svojim ustima. A javljali su mi se i svi drugi banalni simptomi: stalno mi se priinjavalo da vidim nigov auto parkiran s druge strane ulice i malo fcisnije bih moda ak i pretrala ulicu da pogledam registarske tablice. Za trenutak mi se uinilo d;i sam videla njegov potiljak u kafani, a onda sam za"ekla sebe kako zurim u lice nekog potpuno nepoznatog oveka. Stalno sam se, u nekim udnim momeniima, priseala njegovog mirisa, njegovog smeha, njegovih prvih ala.. . Ali, to e s vremenom ve da proe. Na ;ilost, uvek je tako. Oiljak na srcu koji u poetku izjeda neverovatno osetljiv i na najmanji dodir, vremenom promeni sve nijanse duginih boja i prestane da boli. I zaboravimo na njega. Zaboravimo ak i t da imamo srce, do sledee prilike. A kad se to opet dogodi, pitamo se kako smo uopte mogli da zaboravimo da ga imamo.

Mislimo: "Ova ljubit je jaa, ova je bolja . . ." zato to se, u stvari, nikada u potpunosti ne moemo da setimo kako je sve to bilo proli put. "Zato ne zaboravi ljubav i jednostavno pokua da vodi svoj vlastiti ivot?", pitao me je Adrijan. A ja sam se tada posvaala s njim. Meutim, on je moda, na kraju krajeva, ipak bio u pravu. ta je ljubav ikada meni donela, izuzev razoarenje? Ili sam moda u ljubavi traila pogrene stvari. elela sam da se izgubim u mukarcu, da prestanem da budem ja, da budem prenesena u nebo na pozajmljenim krilima. Izadora Ikarus, tako bi trebalo da nazovem sebe. A pozajmljena krila nikada nisu htela da stoje na svom mestu onda kada su mi bila potrebna. Moda je zaista bilo potrebno da mi izrastu moja vlastita krila. "Ima ti svoj rad", rekao je. I bio je u pravu. Oh, bio je u pravu kad god su bili u pitanju pogreni razlozi. U najmanju ruku, ja sam imala svoj doivotni zadatak, poziv, svoju strast koja me vodi. To je svakako bilo vie nego to veina ljudi ima. Uzela sam taksi do eleznike stanice Gar di Nord, ostavila kofer u garderobi, promenila novac, i raspitala se o vozovima. Bilo je ve skoro etiri sata, a postojao je jedan voz koji ide u deset uvee. Nije to bio jedan od onih brzih vozova koji nose matovita imena, ali to je bio jedini voz za London u kojem sam mogla da dobijem mesto. Kupila sam kartu, jo uvek ne znajui sasvim sigurno zato putujem u London. Znala sam samo to da moram da odem iz Pariza. A bilo je i poslova koje je trebalo da obavim u Londonu. Da se sastanem sa zastupnikom i da vidim jo neke ljude. U Londonu ive i drugi ljudi, ne samo Adrijan. Kako sam straila ostatak popodneva, nisam sasvim sigurna. Proitala sam novine i etala i obedovala. Kad se smrailo, vratila sam se na stanicu i dok sam, sedei u ekaonici, ekala voz, upisivala sam zabeleke u notes. Provela sam toliko mnogo vremena piui u eleznikim stanicama, kad sam ivela u Hajdelbergu, da sam gotovo poela da se oseam kao kod kue, u svetu kojem sam se vratila. Dok je voz ulazio u stanicu,na peronu su poele da se zbijaju grupice putnika. Svi su imali umorni izraz lica koji putnici imaju kad polaze na put u vreme kada obino idu na spavanje. Jedna stara ena je plakala i ljubila sina. Dve izguvane amerike devojke vukle su svoje kofere na tokice. Neka ena, Nemica, hranila je bebu iz teglice i tepala joj Schvveinchen. Svi su liili na izbeglice. I ja, takoe. Ubacila sam svoj ogromni kofer u vagon i vukla sam ga du hodnika traei prazan kupe. Najzad sam nala jedan koji je zaudarao na ustajale prdee i trule kore od banana. Smrad ljudskog roda. I ja sam davala svoj doprinos tom smradu. Ne znam ta bih dala da mogu da se okupam! S naporom sam podigla kofer i za dlaku promaila ivicu police za prtljag. Zglobovi ruku su me boleli. Upravo tada pojavio se mladi sprovodnik vagona u plavoj uniformi i uzeo mi kofer iz ruku. Jednim zamahom ubacio ga je na policu iznad glave. "Hvala vam", rekla sam, i posegnula za novanikom. Ali, on je proao pored mene ne pokazujui da je primetio moj gest. "Biete sami?" upitao je dvosmisleno. Nije bilo jasno da li hoe da kae "da li elite da budete sami?" ili "hoete li biti sami?" Zatim je poeo da navlai zastore na prozore. Veoma ljubazno sa njegove strane, pomislila sam. eli da mi pokae kako da izbegnem da me drugi putnici ne uznemiravaju, kako da zadrim kupe samo za sebe. Ba kada vie nita ne oekujete od ljudi, pojavi se neko da vam pomogne i da vas izvede iz tuge. Podigao je sve naslone za ruke i tako mi je od sedita nainio krevet. Zatim je rukom preao preko sedita da mi pokae kako tu moe da se legne. "Ja stvarno ne znam da li je to fer prema drugim putnicima", rekla sam, oseajui iznenada krivicu zbog toga to zadravam itav kupe samo za sebe. Meutim, on me nije razumeo, a ja to nisam umela da kaem na francuskom.

[423]"Vi ste seije""?" upitao je opet, stavio dlan svoje ruke na moj trbuh i gurnuo me dole na sedite. Odjednom se njegova ruka nala izmeu mojih nogu, a drugom je silom pokuavao da me zadri vdole. "ta to radite?" vrisnula sam, skaui i gurajui ga od sebe. Veoma dobro sam znala ta radi, ali bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka da to regi-strujem. "Svinjo!" prosiktala sam. On se pokvarenjaki nasmeio i slegnuo ramenima, kao da je hteo da kae "vredi pokuati". "Cochon!" viknula sam mu prevod da bih mu pomogla da me razume. On se kiselo nasmeio. Nije hteo ba da me bukvalno siluje, ali isto tako nije mogao da shvati zato sam se toliko razbesnela. Konano, ja sam bila sama, zar ne? U nastupu energije koja je provalila iz mene, skoila sam na sedite i zgrabila svoj kofer, pri emu ga umalo nisam ispustila sebi na glavu. Izletela sam iz kupea dok je on samo stajao, smekao se pokvarenjaki i slegao ramenima. Bila sam besna na sebe zbog tolike svoje naivnosti. Kako sam samo mogla da mu zahvaljujem na pokazanoj panji kad bi svaki drugi idiot znao da e on da navali na mene, im se navuku zastori? Stvarno sam bila budala - uprkos svim mojim pretenzijama da sam svetski ovek, iskusna ena. Bila sam iskusna kao neki prokleti osmogodinjak. Izadora u Zemlji uda. Veita naivka. "Koja si "glupaa", rekla sam sebi dok sam ila niz hodnik u potrazi za drugim kupeom. Ovoga puta traila sam prepun kupe. Neki u kojem e biti asne sestre, ili porodica od njih dvanaest, ili jedni i drugi. Volela bih da sam mogla toliko da se priberem i da ga opalim jedanput. Da sam bar jedna od onih pametnih ena to uvek sa sobom nose sprej sa suzavcem, ili ue karate. Ili je moda meni potreban pas uvar. Ogroman dukac izdresiran za sve mogue vrste usluga. Vrlo je verovatno da bi takav pas bio korisniji nego neki mukarac. Sve dok se nisam konano smesfila, preko puta jedne zgodne, male porodice - mama, tata, bebica - nisam bila svesna koliko je, u stvari, smena bila . itava ta epizoda. Moja eva bez rajsferlusa! Moj nepoznati mukarac u vozu! Ovde su mi bile ponuene moje vlastite fantazije. Matarija koja me je drala zakovanu za sedite koje se drmusalo u vozu itave tri godine tokom boravka u Hajdelbergu i umesto da me obraduje i uzbudi, ona me je revoltirala! udno, zar ne? Jo jedan prilog misterioznosti ljudske psihe. Ili je moda moja psiha poela da se menja na nain koji ja nisam predvidela. Nije vie bilo nikakve romantike u vezi sa nepoznatim mukarcima u vozovima. Moda vie nieg romantinog u vezi sa mukarcima nije bilo? Put za London pokazao se pravo istilite. Kao prvo, moji saputnici u kupeu: utogljeni ameriki profesor, njegova aljkava ena i njihova balava beba. Mu je otpoeo sa ispitivanjem. Da li sam udata? ta sam mogla da mu odgovorim na to pitanje? Ja to ni sama stvarno vie nisam znala. Ta situacija mogla bi da bude mnogo jednostavnija nekoj osobi koja je uzdranija nego ja, ali ja sam jedan od onih debila koji se oseaju obaveznim da prospu ispovest o svom ivotu bilo kojem prolazniku koji to zatrai. Bila mi je potrebna celokupna snaga volje da izgovorim jedno sasvim jednostavno: "Ne!" "Zato tako lepa devojka kao to ste vi nije udata?" Nasmejala sam se. Izadora Sfinga. Treba li da otponem malu tiradu o braku i o ugnjetavanju ena? Ili da ih navedem da sauestvuju u mojoj patnji priajui im o tome kako me je otkaio moj ljubavnik? Ili" da se pokaem hrabrom i ispriam im kako mi se mu udavio u psihijatrijskom argonu u Beu? Ili da im natuknem neto o lezbijskim misterijama, to je tema koja sigurno prevazilazi njihove mogunosti razumevanja? "Ne znam", rekla sam osmehujui se sa toliko napora da mi se inilo da e lice da mi se rasprsne. Brzo promeni temu, pomislila sam, inae u sve da im ispriam. Ako postoji bilo ta na ovom svetu u emu sam izuzetno nesposobna, onda je to preutkivanje stvari o meni samoj.

"A kuda vi putujete?" upitala sam, pametno. Putovali su u London na odmor. Mu je priao, a ena je hranila bebu. Mu je iznosio svoje politike stavove, a ena je drala jezik za zubima. "Zato je tako lepa devojka kao to ste vi udata?" pomislila sam. Oh, zavei, Izadora, ne meaj se ... Tokovi voza kao da su govorili: zavei. . . zavei. . . zavei... Mu je bio profesor istorije. Predavao je preko Fulbrajtovog programa u Tuluzu. Njemu se zaista dopadao francuski sistem. "Disciplina", rekao je. I nama u Americi treba vie toga - ne slaem li se sa njim. "Zaista se ne slaem", rekla sam. Izgledao je iznenaen. Zapravo, informisala sam ga, i ja predajem na koledu. "Stvarno?" To mi je obezbedilo novi status. Mogla sam da budem neka udna, usamljena enska, ali bar nisam bila sudopera kao njegova ena. "Ne slaete li se da je na ameriki obrazovni sistem potpuno pogreno definisao znaenje demokratije?" upitao je, sav pompezan i uan. "Ne", odgovorila sam, "ne slaem se". Oh, Izadora, postaje neprijatna. Kada si poslednji put rekla "ne slaem se. . ." i to rekla tako mirno. Poinjem prilino da se sviam samoj sebi, pomislila sam. "Mi nismo stvarno uspeli da pronaemo nain kako da demokratija pone da nam funkcionie u kolama", rekla sam, "meutim to jo uvek nije dovoljno jak razlog da bismo se vratili na elitistiki sistem kakav oni ovde imaju . .." i pri tome brzim pokretom pokaem prema pejzau u mraku iza prozora vagona " ... konano, Amerika je prvo drutvo u istoriji koje je moralo da se suoi s ovim problemima u ambijentu heterogene populacije. Nije to kao u Francuskoj, ili vedskoj, ili Japanu. .." "Ali, zar vi zaista mislite da poveana permisiv-nost predstavlja pravi odgovor?" Ah, permisivnost - kljuna re svakog puritanca. "Ja mislim da mi imamo i suvie malo istinske permisivnosti", rekla sam, "i previe birokratske loe organizacije koja egzistira pod maskom permisivnosti. Prava jiermisivnost, konstruktivna permisivnost jeste neto sasvim drugo." Hvala tebi D. H. Lorense Ving. Izgledao je zbunjen. Na ta sam ja to konkretno mislila? ena je ljuljala bebu i utala. Izgleda da je meu njima postojao preutni sporazum da ona uti i puta njega da se prikazuje kao intelektualac. Lako je biti intelektualac s mutavom enom. ta sam konkretno htela da kaem? Mislila sam na sebe, naravno. Mislila sam da kaem da istinska permisivnost jaa nezavisnost. Mislila sam da kaem da sam spremna da svoju sudbinu uzmem u svoje ruke. Mislila sam da kaem da u da prestanem da se ponaam kao neka srednjokolka. Ali, nisam tako odgovorila. Umesto toga, lupetala sam o obrazovanju i demokratiji i o svim moguim uoptenim tricama. Ova jalova, dosadna konverzacija dovela nas je na sredinu puta do Kalea. A onda smo ugasili svetio i poli na spavanje. Kondukter nas je probudio u gluvo doba noi da bismo se na vreme spremili da uhvatimo trajekt. Kad smo sili s voza, bila je takva magla, a i ja sam bila toliko pospana, da je neko mogao da me uputi i u Kanal, a da ja ne budem toliko pri sebi da se tome oduprem. Posle toga seam se da sam teglila kofer kroz nekakve beskrajne hodnike, da sam pokuavala da spavam u lealjci na sklapanje na palubi koja se ljuljala na talasima, i da sam u vlanoj izmaglici ranog jutra ekala u redu dok su slubenici pasoke kontrole pregledali naa dokumenta. Zurila sam krmeljivih oiju itava dva sata u bele stene Dovera dok smo ekali u redu da nam udare peate na pasoe. Zatim je tu bio taj betonski prolaz dug skoro dva kilometra du kojeg sam teglila kofer da bih stigla do voza. Kad je "Britanska eleznica" konano stigla da nas spase, voz je poeo da mili i da staje i staje i milio je tako puna etiri sata do stanice Vaterlo. Pejza je bio sumoran i pokriven naslagama garei. Razmiljala sam o Blejku i njegovim "Mranim satanskim mlinovima". Po mirisu sam znala da sam u Engleskoj.

SVRETAK U STILU 19. VEKA ... Ne treba sluati didaktike izjave autora, ve treba uti duboke, vapijue krikove likova dok lutaju mranim umama svojih sudbina. D. H. LorensHotel je bio klimava graevina u viktorijanskom stilu blizu Sent Dejms skvera. Imala je neki lift, u stvari prepotopski gvozdeni kavez koji je cvrao kao neki poludeli cvrak, mrane hodnike, ogledala na svakom odmoritu. Raspitala sam se za doktora Vinga na recepciji. "Nemamo nikog sa takvim imenom, gospoo", rekao mi je visoki, mravi portir koji je liio na Boba Kraita. Ohladila sam se. "Sigurni ste?" "Izvolite, sami moete da pogledate u knjigu gostiju - ako elite . . ." Okrenuo je knjigu prema meni. U toj kui uasa odselo je trenutno samo desetak gostiju. Uopte nije bilo teko pogoditi zato. aavi, ustalasani London proao je pored ovog hotela ne zaustavljajui se. Pogledala sam spisak gostiju. Stroubrid, Henkel, Harbelou, Botom, Koen, Kini, Vats, Vong. . . To je. Mora biti Vong. Naravno, moglo se i oekivati da e takvu greku napraviti. Svi Kinezi su isti i svi Kinezi se zovu Vong. Ispunilo me je oseanje simpatije za Beneta koji itavog ivota mora da podnosi slina sranja, a da zbog toga nije postao ogoren. "A gost u sobi 60?" pitala sam upirui prstom na to glupo iskrivljeno prezime. "Ah, gospodin iz Japana?" Sranje, pomislila sam. ak ni to ne mogu da razlikuju. "Da, mogu li da ga pozovem?" "ta da kaem, ko ga trai?" "Supruga." Re "supruga" oigledno da ovde, u devetnaestom veku, jako deluje. Moj prijatelj Bob Krait bukvalno je skoio na telefon. A ta ako je zaista neki gospodin iz Japana? Moda Toiro Mifune? Sa sve samurajskim maem i perinom? Ili jedan od onih napasnika iz Raomona? Duh Juki Miime sa jo nezaraslirh ranama? "Zao mi je, gospoo, ne javlja se niko", rekao mi je portir. "Da li bih mogla da priekam u sobi?" "Ako elite, gospoo." Govorei to, udario je po zvoncetu ispred sebe i pozvao nosaa. Jo jedan dikensovski tip. Ovaj je bio malo nii od mene i kosa mu se sijala od briljantina. Ula sam za njim u kavez-lift. Posle mnogo minuta i cvranja, doli smo na esti sprat. Ovo je Benetova soba, sigurno; njegova odela i kravate uredno su bili okaeni u ormaru. Na toaletnom stoiu bila je gomila pozorinih programa, a njegova etkica za zube i ampon bili su u kupatilu, iznad starinskog umivaonika. Njegove papue na podu. Njegove arape i donji ve suili su se na radijatoru. Oseala sam se kao da i nisam bila odsutna. Jesam li? Zar je Benet zaista sposoban da se tako lako prilagodi ivotu bez mene, da mirno ide u pozorite i po povratku u hotel pere arape? U sobi je samo jedan uzan krevet. Nije bio nameten, ali se jedva primeivalo da je u njemu neko spavao. Prelistala sam pozorine programe. Bio je u svakom pozoritu u Londonu. Niti je zapao u depresiju, niti je uinio neto ludo. Ostao je onaj isti, predvidljivi Benet. Oteo mi se uzdah olakanja, ili moda razoarenja? Pustila sam da se kada puni i skinula sa sebe prljavo odelo, ostavljajui ga za sobom po podu kao trag.

Kada za kupanje je bila jedna od onih dugakih, dubokih kada, postavljenih na lavljim noicama. Pravi sarkofag. Potonula sam u vodu do brade. "Zdravo, noge", rekla sam kada su mi se noni prsti pojavili na drugom kraju kade. Ruke su mi se ukoile i bolele su me od noenja kofera, a noge su mi bile pune uljeva. Voda je bila toliko vrua da sam za trenutak mislila da u se onesvestiti. "ENA SE UTOPILA U KADI SOPSTVENOG OTUENOG MUA", u glavi mi je bio lanak za Neenel Inkvajerer-a. Pojma nisam imala ta e se sa mnom desiti, ali u ovom trenutku me za to uopte nije bilo briga. Plutala sam po dubokoj kadi i oseala da nije neto kako treba, neto je bilo udno, ali nisam mogla da otkrijem ta. Pogledala sam nadole svoje telo. Ruiasti V mojih bedara, loknasti trougao, konac iz "tampax"-a koji peca po vodi kao neki Hemingvejev junak, beli stomak, grudi koje napola plutaju, bradavice tople i ruiaste od vrue vode. Lepo telo. Moje. Odluila sam da ga zadrim. Obgrlila sam se rukama. Strah - to je nedostajalo. Nestao je onaj hladni kamen koji sam dvadeset devet godina nosila u srcu. Nije nestao odjednom, i verovatno ne zauvek. Ipak, nestao je. Moda sam tamo dola samo da bih se okupala. Moda u otii pre nego to se Benet vrati. Moda emo zajedno otii kui i probati iz poetka. Moda emo zajedno otii kui i razdvojiti se. Nije bilo jasno kako e se zavriti sve ovo. U romanima iz devetnaestog veka njih dvoje odu na venanje. U romanima iz dvadesetog veka njih dvoje odu na brakorazvodnu parnicu. A da li je mogu takav kraj da njih dvoje ne uine ni jedno od ta dva? Nasmejala sam se sebi to sve pretvaram u literaturu. "U ivotu nema drama turske kompozicije", bila je jedna od mojih omiljenih uzreica. Svakako je nema dok proivljava svoj ivot. Kad umre, to onda i onako vie nije tvoja briga. Ipak, bez obzira na to ta bi moglo da se dogodi, znala sam da u moi da preivim. Posebno sam bila sigurna da u nastaviti sa pisanjem. Preiveti, znai ponovo se roditi, ponovo i ponovo. To nije lako i gotovo je uvek bolno. Ali, drugog izbora, osim smrti nema. Kad Benet ude u sobu, ta da mu kaem? "Samo sam dola da se okupam?" Hou li moi ovako gola da se ponaam rezervisano? Do koje mere ena moe biti suzdrana kad je gola? "Ako pokajniki zamoli za oprotaj, nai e se tano tamo gde si i bila", rekao mi je Adrijan. Bila sam sigurna da tako neu moliti oprotaj. Meutim, to je bilo i jedino u ta sam bila sigurna. Bilo je dovoljno. Pustila sam opet toplu vodu i nasapunala kosu. Mislila sam na Adrijana i slala sam mu poljupce u obliku mehuria sapunice. Razmiljala sam o nepoznatom pronalazau kade za kupanje. Bila sam, nekako, uverena da je kadu izmislila ena. A mukarac je izmislio ep? Pevuila sam i ispirala kosu. Kad sam je drugi put nasapunala, uao je Benet.

BELEKA O PISCU Amerika knjievnica Erika Jong roena je 1942. godine u Njujorku. Zavrila je knjievnost i magistrirala 1965. etiri godine predavala je na fakultetu engleski jezik, da bi se zatim posvetila samo pisanju. Objavljuje nekoliko zbirki pesama, a najpoznatija Voe i povre je objavljena i kod nas. Prvi roman Strah od letenja objavljuje 1973, a zatim slede: Kako spasiti sopstveni ivot 1976, Fani 1980 i Padobranci i pojupa 1984.

Pojava Straha od letenja izazvala je burno reagovanje u Americi. Veina amerikih knjievnih kritiara okarakterisala je ovaj roman kao istu pornografiju, dosadnu i prostaku knjigu pisanu sa namerom da podstakne najnie u itaocu. Puritanci su se zgraali nad smelou i otvorenocu Erike Jong, shvativi ovaj roman kao autobiografski, pa, prema tome, jo sablanjiviji. Nasuprot njima, pisci Henri Miler i Don Apdajk proglasili su objavljivanje Straha od letenja knjievnim dogaajem, a samo delo "prvoklasnom, sonom, inteligentnom i estokom prozom". itaoci, ne samo u Americi, jer je knjiga prevedena na mnoge :" oigledno su se slagali sa ocenom ove dvojice pisaca. Prvo proziio delo Erike Jong postaje svetski bestseler. S razlogom. Mnogi Strah od letenja svrstavaju u erotsku prozu, jer Erika Jon, bez lanog stida i otvoreno, pie o seksu, duhovitoj viopreno branei tezu da su mukarci u seksu podreeni enama. Mi pie i o mnogim stranama ivota i shvatanja savremenih Amerikanaca: o porodici, instituciji braka, amerikoj maniji da sve i svakoga podvrgavaju psihoanalizi, o ljubavi, vernosti, odnosu izmeu ene i mukarca - jednom reci, iz svog, moda neobinog, ugla slika ivot sam. Slojevitost romana, zanimljiva fabula, briljantan jezik, britki dijalozi, provokativni opisi stanja i postupaka junaka - neke su od odlika koje Strah od letenja svrstavaju u prvorazredna prozna ostvarenja novije amerike knjievnosti.