Revizija Demokratije Ivan Ninic

Ivan Nini}
REVIZIJA DEMOKRATIJE
Srpska radikalna stranka Beograd 2009.
Ivan Nini}
Revizija demokratije
Recenzenti Dr Vojislav [e{eq, Boris Aleksi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Zobenica, Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, BiqanaOlui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 500 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 33(497.11) NINI], Ivan, 1988Revizija demokratije / Ivan Nini}. Beograd (t. j.) Zemun : Srpska radikalna stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 312 - str. : 25. cm Tira` 500. - Str. 3-5: Predgovor / Boris Aleksi}. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.m ISBN 978-86-7886-064-5 Ekonomske prilike COBISS.SR-ID 171007244
Ivan Nini}
Predgovor
...Odmah }ete razumeti moje re~i ako pomislite na qude koji su nekada stanovali u potkrovqu, a danas se voze ko~ijama i bludni~e sa biv{im markizama. Kad gledamo kako se zakonodavci narodni razme}u porocima i rasipni{tvom nekada{wih dvorana... prire|uju rasko{ne gozbe, drè poslugu, nose skupocena odela, s pravom se moèmo upitati jesu li oni opqa~kali narod? Mislim da nema potrebe dodavati jo{ neke crte portretima koje sam naslikao. Oni su ve} zavr{eni. Nema sporazuma, nema primirja sa qudima koji su mislili samo kako da opqa~kaju narod, nadaju}i se da }e to pqa~kawe ostati neka`weno! Nema sporazuma, nema primirja sa qudima kojima republika predstavqa {pekulaciju, a revolucija zanat! Robespjerov govor u jakobinskom klubu iz Dantonove smrti Korupcija je prisutna u qudskom dru{tvu od samog po~etka. Nepodeqeno je mi{qewe u svetu da velika koli~ina mo}i moè lako da korumpira. Lord Ekton je povodom proklamovane papine nepogre{ivosti izjavio da svaka vlast teì tome da kvari, a apsolutna vlast apsolutno kvari. I zaista, neke qude, ~im dobiju malo vlasti, kao da ne moèmo vi{e da prepoznamo. Od skromnih, smirenih i qubaznih oni postaju gordi, sujetni i samodovoqni. Ovo isku{ewe pre ili kasnije mora da zadesi svakog politi~ara, funkcionera, ali i sve one sa diskrecionim ovla{}ewima. Izloèn korupciji, deo politi~ara i javnih funkcionera postaje, od zastupnika op{teg dobra i idealista, ~uvar svojih privatnih interesa. Oni halapqivo grabe materijalna dobra, gomilaju ih i brane kao da im ìvoti od toga zavise. Iskvareni tom poùdom, ne shvataju da ponavqaju staru matricu jer se umesto Bogu klawaju Mamonu. Moral kod takvih qudi postaje nebitna stavka, koja ih se}a na vreme kada su ìveli od vazduha i qubavi. Kada takve osobe postaju najuticajnije i do|u na vlast, dràva pada u kanye nekih izopa~enih oblika vladavine. Oligarhija, kleptokratija, plutokratija itd. razaraju vladavinu prava i demokratiju. Republika postaje wihov plen. Na putu svog boga}ewa i pusto{ewa zemqe oni ne èle da otvore o~i i shvate da zarad svog lagodnog ìvota otimaju od najugroènijih slojeva stanovni{tva, od dece, siroma{nih, bolesnih, od najslabijih. U staroj Gr~koj qudi su se delili na politikose one koji se staraju o op{tem dobru i idiotes, one koji gledaju iskqu~ivo svoje uske privatne interese. Ukoliko pogledamo oko sebe, vide}emo da su se godinama unazad qudi na funkcijama bogatili dok je dràva siroma{ila. Dràvne institucije nisu
3
Revizija demokratije imale priliku da se razviju jer korumpiranim politi~arima na vlasti one nisu ni potrebne. Jake institucije spre~avaju korupciju, a tada pojedinci na vlasti ne mogu da se bogate. Upravo je iz tog razloga sada{wi reìm ukinuo podelu vlasti u Srbiji, gde vlada kontroli{e rad parlamenta i sudstva. Ove grane vlasti vi{e nisu nezavisne i ne funkcioni{u po sistemu ko~nica i ravnoteà, ve} prema voqi izvr{ne vlasti. Takva vlada je izopa~ena i ne moè ni{ta dobro da donese gra|anima. Dono{ewem Zakona o sudijama reìm je ukinuo stalnost sudijske funkcije garantovanu Ustavom. U ustavni sud jo{ uvek nisu izabrani svi ~lanovi, {to wegov rad ~ini podlo`nim uticaju vlade. Demokratska stranka u svom radu najvi{e ra~una na pravnike poput biv{ih otpora{a Slobodana Homena, Nece Konstantinovi}a i Bo{ka Risti}a. U sporovima koje vode, oni se vi{e oslawaju na svoje partijske kwiìce nego na struku. Oni ne znaju razliku izme|u obavezuju}eg akta kakav je odluka i neobavezuju}eg kakvo je mi{qewe, ali im je povereno da rukovode skup{tinskim odborima. Neki od funkcionera sada{weg reìma, poput Boìdara \eli}a, su od siroma{nih podstanara stigli do bankara koji raspolaù imovinom od 11 miliona evra u akcijama. Drugi, poput Dragana \ilasa, su od skromnih prodavaca biùterije postali vlasnici 16 firmi koje im obezbe|uju mese~ni profit od preko 200 hiqada evra. Mla|an Dinki} je uni{tio srpsko bankarstvo i prepustio ga zapadnim bankama, ~iji je jedini ciq da {to vi{e deviza iznesu iz Srbije. Krediti u Srbiji su najskupqi u Evropi a spoqwi dug zemqe je ve}i od duga SFRJ. Samo {to Srbija ima tri puta mawe stanovnika od stare Jugoslavije. Bojan Pajti} je od osobe koja je poku{avala da pokaè svoju mudrost i stru~nost citiraju}i latinske poslovice, dodu{e sa uàsnim izgovorom, postao feudalac u Vojvodini gde ja~aju separatisti~ke te`we. Ministar odbrane Dragan [utanovac je od vlasnika kafi}a postao bogata{ i jedna od kqu~nih figura NATO pakta u Srbiji. Na korupciju nisu bili imuni ni pojedinci iz opozicije, jer upravo opozicija predstavqa pretwu poziciji, odnosno reìmu, te stoga postaje ciq wegovog koruptivnog delovawa. Dvojica doskora{wih visokih funkcionera Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} od skromnih qudi koji teè bilo povratku na selo iz gwilanskog zatvora, bilo u~estvovawu u odbrani Srpstva, postaju saradnici Stanka Suboti}a i Mila \ukanovi}a, {efova duvanske mafije i eksponenti tajkuna Miroslava Mi{kovi}a i Milana Beka. Nikoli} je javno, nakon wegovih sastanaka sa Borisom Tadi}em, predloìo stvarawe dvopartijskog sistema u Srbiji po ugledu na SAD. Za{to ne kao u Nema~koj ili Velikoj Britaniji? Zato {to bi te dve partije kao i u Sjediwenom dràvama bile kontrolisane iz istog centra. U Srbiji to su Demokratska stranka i novoformirana Srpska napredna stranka. Wihovi sponzori, mentori i nalogodavci iz inostranstva su ve} sada isti. Bez obzira na luksuzne stanove, opremqene jo{ luksuznijim name{tajem, tajkunski novac je Nikoli}u i Vu~i}u isprao mozak i proizveo evroatlantsku percepciju stvarnosti. Po~eli su da zidaju ku}e sa vinskim podru4
Ivan Nini} mima, da konzumiraju hrvatsko vino dobijeno od vinove loze koja raste na zemqi natopqenoj krvqu nevinih srpskih `rtava. Zaboravili su na Srpstvo, pa se sada smeju svima koji su se borili za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Kaù da to nikad nije bilo srpsko. Kada }e to da izjave i za Kosovo i Metohiju? Mo`da je to ve} i u~iweno prilikom Vu~i}eve posete Va{ingtonu. I zaista, pogled sa terase luksuznog stana u novobeogradskoj Crvenkapi je druga~iji od onog koji omogu}uje raniji skromni porodi~ni kutak. Estetske operacije, diploma tzv. Fakulteta za menayment poklowena pred Tominu penziju, skakutawe na estradi nije od wih na~inilo boqe qude samo ih je svrstalo u uì krug za izbor naj{arenijeg estradnog politi~ara. Poznato je da Zapad ipak ima najboqu {minku. Jedan od najboqih na~ina borbe protiv koruptivnog delovawa pored kvalitetne zakonske regulative jeste izgradwa sna`nih institucija i wegovo brzo raskrinkavawe. Mladi stru~wak iz redova Srpske radikalne stranke Ivan Nini} ve} godinama ide tim putem. Skroman i stru~an, on se uhvatio u ko{tac sa qudima koji imaju veliku mo}. Na prvi pogled mnogi bi pomislili da }e izgubiti tu borbu. Me|utim, on je, raskrinkavaju}i korupciju u dràvnom aparatu na najvi{em nivou dokazao suprotno. Obi~an ~ovek svojim predanim i kvalitetnim radom moè da pobedi tu neman. Nini} je sa svojih {esnaest godina otkrio i uspe{no razobli~io aferu sa nezakonitim otimawem novca od sredwo{kolaca koji su stanovali u u~eni~kim domovima u Beogradu. Danas, u svojoj dvadeset i prvoj godini, Nini} do tan~ina javnosti i gra|anima Srbije predstavqa ~iwenice o pusto{ewu i pqa~kawu buyeta Republike Srbije koje sprovodi reìm, koji personifikuju Demokratska stranka i G17 plus. Autor svojim o{trim perom iznosi podatke koji ukazuju na sve vidove zloupotrebe dràvnog buyeta i korupciju u najvi{im organima izvr{ne, zakonodavne i sudske grane vlasti u dràvi. Ovim ~iwenicama dopuwuju se nepoznati segmenti politi~ke biografije poznatih me{etara: Mla|ana Dinki}a, Tomice Milosavqevi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Prvoslava Davini}a, Du{ana Mihajlovi}a, Nenada Bogdanovi}a, Dragana \ilasa, Du{ana Petrovi}a i dr. Wegova kwiga Revizija demokratije je svojevrsni vodi~ za borbu protiv korupcije u Srbiji. Ujedno, to je priru~nik za kvalitetne rasprave o materiji buyetskih rashoda najvi{ih dràvnih organa, organa lokalne samouprave, javnih preduze}a i ustanova. Kao takva, Revizija demokratije predstavqa veliko bogatstvo za svaku budu}u vlast koja teì izgradwi i ja~awu dràvnih institucija i boqitku gra|ana. Kwiga Ivana Nini}a zasluùje posebnu pa`wu i postavqa smernice za budu}i stru~ni rad policije, javnog tuìoca i drugih pravosudnih organa. Tako|e, autor svojim delom pokazuje mladim generacijama kako da se bore protiv korupcije od sredwe {kole pa na daqe, a svojim primerom svedo~i da je za moralnog, hrabrog i stru~nog ~oveka ta bitka unapred dobijena. Boris Aleksi}
5
Ivan Nini}
(1) Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole

Sedam pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike Srbije, od 2001. godini do danas, nikada se nisu na{li na dnevnom redu sednice Narodne skup{tine, niti su bili predmet eksterne revizije kako to eksplicitno propisuju Ustav Republike Srbije i Zakon o buyetskom sistemu. Da bi predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike uop{te i mogao da bude predmet rasprave u parlamentu, neophodno je da pro|e eksternu reviziju od strane Dràvne revizorske institucije, ~ije funkcionisawe demokratski reìm sabotira pune ~etiri godine. Tako namerno izazvani vakum, Ministarstvo finansija koristi za brisawe i korigovawe podataka iz zavr{nog ra~una za 2008. godinu, dok Vlada Republike Srbije, niti po{tuje zakonske rokove iz buyetskog kalendara, niti za to snosi odgovornost. Na ovaj na~in demokratski reìm gra|anima Srbije i javnosti {aqe veoma jasnu poruku da je iznad Ustava i zakona kada je re~ o tro{ewu novca iz dràvne kase. ***
Demokratsko kr{ewe Ustava i zakona Srbije

Uspostavqawe vandalske, a pre svega nezakonite prakse svih demokratskih vlada u Srbiji od 2001. godine do danas, prema kojoj Narodna skup{tina ne usvaja godi{we, zavr{ne ra~une o izvr{ewu buyeta Republike Srbije1), proizvelo je nesagledive posledice po buyetski sistem na{e dràve. Ove posledice se pre svega ispoqavaju kao jedna~ina sa dve nepoznate i to kroz: (1) sistem upravqawa javnim finansijama i (2) sistem kontrole, odnosno revizije upravqawa javnim finansijama. Jednostavno re~eno, onemogu}avawe punih 7 godina da se pred Narodnom skup{tinom, kao najvi{im zakonodavnim telom i jednim od tri stuba vlasti
1) Zavr{ni ra~un buyeta Republike se donosi u formi zakona, pa tako odredba ~lana 2, stav 1, ta~ka 56 Zakona o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 54/09) propisuje da je Zakon o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije akt kojim Narodna skup{tina za svaku buyetsku godinu utvr|uje ukupno ostvarene prihode i primawa i rashode i izdatke (ukqu~uju}i sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava buyeta Republike Srbije), finansijski rezultat buyeta Republike Srbije (buyetski deficit ili suficit) i ra~un finansirawa. 7
Revizija demokratije u na{oj dràvi, koji crpi najve}i legitimitet narodne voqe iskazane na izborima, otvori rasprava o tro{ewu novca poreskih obveznika i gra|ana Srbije, najboqe svedo~i o tome kako reìm ne dopu{ta predstavnicima naroda da politi~ki, stru~no i argumentovano revidiraju ceh jalove demokratije. O ~emu se zapravo radi, autor }e poku{ati da prikaè u ovoj analizi. Naime, nadle`nost i obaveza Narodne skup{tine Republike Srbije da razmatra i usvaja zavr{ni ra~un buyeta Republike Srbije, proizilaze iz Ustava Republike Srbije i Zakona o buyetskom sistemu. Tako je odredbom ~lanom 99, ta~ka 11, Ustava Republike Srbije, kojom se utvr|uje nadle`nost Narodne skup{tine Republike Srbije, propisano da Narodna skup{tina usvaja buyet i zavr{ni ra~un Republike Srbije, na predlog Vlade. îwenica je da ova nadle`nost proizilazi iz novog ustava koji je na snazi od oktobra 2006. godine, ali je ona samo prepisana iz prethodnog ustava koji je bio na snazi od 1990. godine do oktobra 2006. godine. Tako je odredbom ~lana 73, ta~ka 3 prethodnog ustava Republike Srbije, bila utvr|ena nadle`nost Narodne skup{tine da donosi plan razvoja, prostorni plan, buyet i zavr{ni ra~un. Me|utim, potpunim ignorisawem ove ustavnopravne obaveze, demokratski reìm u Srbiji nije dopu{tao da Narodna skup{tina razmotri i da eventualno usvoji posledwih 7 pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike Srbije. Ina~e, ove ustavne norme koje se odnose na obavezu razmatrawa i usvajawa zavr{nog ra~una buyeta Republike, bliè su razra|ene Zakonom o buyetskom sistemu koji, izme|u ostalog, detaqno ure|uje i materiju buyetskog finansirawa i izve{tavawa direktnih i indirektnih korisnika buyetskih sredstava u na{oj dràvi. Od februara 2002. godine kada je donet, Zakon o buyetskom sistemu je 3 puta pretrpeo izmene i dopune i to u decembru 2002. godine, u junu 2005. godine i u septembru 2006. godine2), da bi novi zakon o buyetskom sistemu bio donet u julu 2009. godine3). Odredbom ~lana 63 Zakona o buyetskom sistemu iz februara 2002. godine, a koja je bila na snazi sve do juna 2009. godine, bilo je propisano da Vlada dostavqa predlog zavr{nog ra~una buyeta Narodnoj skup{tini. Daqe, odredbom ~lana 64 istog zakona, bio je definisan buyetski kalendar za podno{ewe zavr{nih ra~una, pa je tako odre|en 15. jun kao krajwi rok po kome je Ministarstvo finansija u obavezi da pripremi nacrt zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike i da ga podnese Vladi. Sa druge strane, 15. jul je bio definisan kao krajwi rok prema kome je Vlada u obavezi da Narodnoj skup{tini dostavi predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike, ukqu~uju}i i odluke o zavr{nim ra~unima finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa. Kako demokratski reìm u Srbiji shvata ove obaveze koje su proizilazile iz Ustava i zakona, pokaza}e daqa analiza.
2) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02, 87/02, 66/05 i 85/06). 3) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 54/09). 8
Ivan Nini}
Rasipawe buyeta bez eksterne revizije

Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori o zavr{nom ra~unu buyeta Republike, jeste obaveza koja proizilazi iz odredbe ~lana 92 Ustava Republike Srbije iz oktobra 2006. godine, a kojom je propisano da Narodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buyeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorske institucije. Dakle, nakon {to Ministarstvo finansija izradi nacrt zavr{nog ra~una buyeta Republike, a Vlada Srbije ga usvoji u formi predloga zakona i prosledi Narodnoj skup{tini na daqe razmatrawe i usvajawe, postoji ustavna obaveza, ali i zakonski osnov da zavr{ni ra~un buyeta Republike pro|e kroz eksternu reviziju. Me|utim, ova obaveza nije novina u pravnom sistemu na{e dràve koja je ustanovqena samo Ustavom iz oktobra 2006. godine, ve} je pravni osnov za tako ne{to sadràn i u odredbi ~lana 71 Zakona o buyetskom sistemu iz 2002. godine, kojom je bilo propisano da zavr{ni ra~un buyeta Republike, buyeta lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osigurawa podleù eksternoj reviziji. Koliko god, na prvi pogled, izgledalo da je re~ o idealnom formalnopravnom ambijentu koji pruà mogu}nost nadzora i kontrole tro{ewa buyetskog novca, praksa demokratskog reìma u Srbiji je u potpunosti druga~ija. Da je od 2001. godine do sada bilo koji zavr{ni ra~un buyeta Republike pro{ao eksternu reviziju, taj ozbiqan zadatak bi verovatno, po politi~kom kqu~u, bio poveren privatnim revizorskim firmama koje su na neki na~in povezane sa Boìdarom \eli}em (DS), Mla|anom Dinki}em (G17 plus) Aleksandrom Vlahovi}em (DS) i dr. Ipak, to se do sada nije dogodilo, jer je demokratski reìm znao da se pred poslanicima Skup{tine Srbije uop{te ne}e na}i nijedan zavr{ni ra~un buyeta Republike, pa eksterna revizija tog dokumenta, kao ustavna i zakonska obaveza, uop{te nije izvr{ena. Ne{to kasnije, tek u novembru 2005. godine, demokratski reìm je materiju eksterne revizije zavr{nog ra~una buyeta Republike uredio na jedan, pune 4 godine, neostvariv na~in i to dono{ewem prvog Zakona o dràvnoj revizorskoj instituciji4). Tako je odredbom ~lana 35 ovog zakona propisano da }e Dràvna revizorska institucija (u daqoj analizi: DRI) svake godine donositi program revizije za narednu godinu, koji obavezno izme|u ostalog obuhvata i buyet Republike Srbije. Daqe, odredbama ~lana 43 i 47 Zakona je propisano da }e DRI izve{tavati Narodnu skup{tinu, i to podno{ewem izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buyeta Republike. Me|utim, demokratski reìm u Srbiji smatra da ovako ozbiqan posao, pored dràvnog organa, moè da radi i bilo koji drugi privatni subjekt, pa je takva ideja i ugra|ena u zakon. Autori Zakona o dràvnoj revizorskoj instituciji su fleksibilnom pravnom normom ostavili dovoqno prostora da se, i pored toga {to je predvi|eno da DRI vr{i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike, taj posao moè poveriti i privatnom sektoru. Tako je odredbom ~lana 64, stav 1 Zako4) Zakon o dràvnoj revizorskoj instituciji (Sl. glasnik RS, br 101/05) je donet 14. 11. 2005. godine, a na pravnu snagu je stupio 29. 11. 2005. godine. 9
Revizija demokratije na propisano da Savet DRI moè da angaùje konsultante koji bi u skladu sa donetim programom i planom revizorske obuke obavqali obuku dràvnih revizora, dok je stavom 2 propisano da isti konsultanti mogu obavqati i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike i reviziju poslovawa drugih subjekata u ime DRI. Ovakvo zakonsko re{ewe je vi{e nego skandalozno i nedopustivo, pre svega zato {to ne postoje garancije da }e revizori (konsultanti) iz privatnog sektora biti nepristrasni i objektivni, a osim toga poreski obveznici, odnosno gra|ani Srbije }e novcem iz buyeta pla}ati astronomske usluge privatnim firmama koje je reìm angaòvao da taj isti reìm kontroli{u. Uostalom, gra|ani Srbije }e na ovaj na~in istovremeno finansirati i dràvne i privatne revizore, bez imalo nade da }e u~inak i jednih i drugih biti efektan i da }e javnost dobiti odgovor na pitawe kako demokratski reìm raspolaè milijardama iz buyeta Republike.
DRI institucija koja funkcioni{e na papiru

Iako je DRI zakonom ustanovqena u novembru 2005. godine, ona do danas (avgust 2009) nije izvr{ila nijednu reviziju finansijskog poslovawa dràvnih organa, a kamoli reviziju zavr{nog ra~una Republike. Tako Srbija skoro 4 godine samo na papiru ima jedan fikus i skelet bez mi{i}a za koji se kaè da je nezavisna institucija, ~iji bi osnovi zadatak trebalo da bude kontrola javnih finansija, odnosno kontrola tro{ewa novca koji se sliva i koji oti~e iz buyeta. Prema mrtvom slovu zakona propisano je da kontroli dràvnih revizora podleù svi direktni i indirektni korisnici buyetskih sredstava Republike Srbije, a wih, prema javno dostupnim podacima, ukupno ima oko 8.300. Drugim re~ima, revizori iz DRI su nadle`ni za ~e{qawe finansija organa autonomne i lokalne vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osigurawa, buyetskih fondova, Narodne banke Srbije, javnih preduze}a, privrednih dru{tva (~iji je osniva~ dràva, odnosno u kojima dràva ima u~e{}e u kapitalu), politi~kih stranaka, korisnika sredstava iz fondova EU i dr. Kao krajwi rok za izbor ~lanova Saveta DRI, koji je ina~e najvi{i organ DRI, zakon je propisivao mesec maj 2006. godine, ali je demokratski reìm namerno odugovla~io sa ovom obavezom. Skup{tina Srbije je petoro ~lanova Saveta DRI izabrala tek 24. septembra 2007. godine, i to po partijskom kqu~u, tako {to su sve vladaju}e stranke predloìle svoje kandidate. Nakon toga javili su se problemi finansijske, tehni~ke i kadrovske prirode koji su u startu obezglavili rad ove institucije. A koje kriv za to? Vlada je krivac {to Srbija jo{ nema reviziju javnih finansija. Ona je po zakonu obavezna da nam obezbedi uslove prostor, opremu i sredstva za rad5), re~i su Radoslava Sretenovi}a, predsednika Saveta DRI. Ovaj problem je re{en tek u avgustu 2009. godine, kada je kona~no DRI dobila 10 kancelarija u Mekenzijevoj ulici u Beogradu, ali samo kao privremeno re{ewe. Ovaj prostor svakako nije dovoqan za rad dvadesetak qudi koliko je trenutno zaposleno u DRI, a utoliko gore {to je u toku konkurs za prijem jo{ 44 revizo5) Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/) od 13. 1. 2009. godine. 10
Ivan Nini} ra. O~ekujemo da u dogledno vreme dobijemo odgovaraju}e prostorije na trajno kori{}ewe, gde }e mo}i da se smesti 129 qudi, koliko treba da zapo{qava DRI6), re~i su Radoslava Sretenovi}a. Dakle, o~igledno je da izvr{na vlast, odnosno Vlada koju oli~ava reìm Borisa Tadi}a, na ovakav na~in namerno sabotira rad DRI i gu{i wene nadle`nosti.
Korekcije zavr{nog ra~una po meri demokratskog reìma

Zbog nefunkcionisawa DRI u punom kapacitetu, revizija 7 pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike od 2001. godine je neizvesna. Iz ove institucije postoji najava da }e do kraja oktobra, ili po~etkom novembra biti ura|ena revizija zavr{nog ra~una buyeta Republike za 2008. godinu7). Ukoliko to zaista bude u~iweno, revizori bi u svom izve{taju trebalo da konstatuju da li su buyetski prihodi i rashodi objektivno prikazani u zavr{nom ra~unu i da li je bilo probijawa buyeta. Drugim re~ima, revizori bi morali da daju odgovor na pitawe da li je i u kojim slu~ajevima je reìm Borisa Tadi}a pravio prekora~ewa u pogledu izvr{ewa aproprijacija koje su bile utvr|ene Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2008. godinu. To je posebno va`no, imaju}i u vidu manipulacije nacrtom Zavr{nog ra~una buyeta Republike za 2008. godinu, koje je u februaru 2009. godine javnosti priredilo nadle`no Ministarstvo finansija. Naime, tada je iz prvobitno prikazanog izve{taja koji je obelodawen na veb sajtu Ministarstva finansija, proiza{la ~iwenica da je u 2008. godini planirani buyetski deficit probijen za ~ak 9 milijardi dinara. Rebalans buyeta je predvi|ao da dràvna kasa u 2008. godini ostvari prihode od 650,2 milijarde dinara, rashode od 695,9 milijardi dinara, dok je buyetski deficit planiran u visini od 45,8 milijardi dinara. Me|utim, dràva je u 2008. godini ostvarila prihode od 649,2 milijarde dinara, rashode od 703,9 milijardi dinara, pa je tako napravqen deficit (mawak) od 54,7 milijardi dinara, a {to je bilo 9 milijardi vi{e od planiranog i odobrenog8). Potpuno neo~ekivano, Ministarstvo finansija je sa svog veb sajta na neko vreme povuklo ovaj izve{taj, i javnosti je omogu}en internet pristup uz obja{wewe da je sajt u rekonstrukciji. Zatim je prikazan novi Izve{taj o prihodima i rashodima dràve za 2008. godinu, prema kome dràva ne samo da nije probila planirani deficit za 9 milijardi, ve} je potro{ila 2.200.000 dinara mawe od planiranog. Ovakvu korekciju su u Ministarstvu finansija pravdali obja{wewem da je u pitawu primena razli~ite metodologije i da je u drugom slu~aju izrade izve{taja primewena metodologija MMF-a9). [to se ti~e zavr{nog ra~una buyeta Republike Srbije za 2007. godinu, ako se ima u vidu da je Ustavom propisano da Narodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buyeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorske institucije i da ga nakon toga usvaja, onda izvesno da parlament ne6) 7) 8) 9) Izvor: Agencija Beta, od 13. 8. 2009. godine. Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/) od 27. 7. 2009. godine. Izvor: Agencija Beta, od 16. 1. 2009. godine. Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 19. 2. 2009. godine. 11
Revizija demokratije }e u skorije vreme razmatrati, niti }e usvojiti ovaj zavr{ni ra~un. Izme|u ostalog, za wegovo usvajawe odavno je protekao zakonom utvr|eni rok iz buyetskog kalendara. Rok je probila i Vlada Republike Srbije, koja je tek 31. jula 2008. godine usvojila predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije za 2007. godinu. Me|utim, da je Srbija dràva u kojoj je vladavina prava i zakona izvan vladavine vandalizma i pravnog nasiqa, onaj ko je odgovoran zbog toga {to nije ispo{tovan buyetski kalendar koji propisuje zakon, te predlog zavr{nog ra~una nije usvojen do 15. jula, svakako da bi morao da podlegne nekoj vrsti odgovornosti. Naàlost, ~ak i da je neko zbog ovoga snosio odgovornost onako kako to zakon propisuje, onda bi to bilo rugawe svim gra|anima Srbije, jer je odredbom ~lana 74, ta~ka 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, bilo propisano da }e se prekr{ajno, nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, kazniti odgovorno lice ako ne po{tuje rokove koje zakon defini{e, a koji se odnose na izradu i usvajawe zavr{nog ra~una. Dakle, ovde se radi o simboli~noj kazni, pri tom nema ni govora o politi~koj, niti krivi~noj odgovornosti premijera, ministra finansija ili bilo kog drugog ~lana Vlade. Na kraju ove analize, va`no je ista}i zna~aj zavr{nog ra~una buyeta Republike, kako bi se boqe shvatilo koliko je va`no da se on na|e pred narodnim poslanicima. Jednostavno, zna~aj ovog dokumenta proizilazi iz wegove sadrìne, te tako ovaj akt koji ima snagu zakona ~ine: 1) bilans stawa; 2) bilans prihoda i rashoda; 3) izve{taj o kapitalnim rashodima i finansirawu; 4) izve{taj o nov~anim tokovima; 5) izve{taj o izvr{ewu buyeta, sa~iwen tako da prikazuje razliku izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa; 6) obja{wewa velikih odstupawa izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa buyeta; 7) izve{taj o primqenim donacijama i kreditima, doma}im i inostranim, i izvr{enim otplatama dugova; 8) izve{taj o kori{}ewu sredstava iz teku}e buyetske rezerve; 9) izve{taj o garancijama datim u toku fiskalne godine; i 10) izve{taj eksterne revizije o finansijskim izve{tajima (navedenim od ta~ke 1 do ta~ke 9). Dakle, na bazi podataka iz ovog jednog (integralnog) dokumenta koji se sastoji iz 10 zasebnih dokumenata, mogu}e je, koliko-toliko, izvr{iti analizu tokova buyetskog novca koji prolazi kroz ruke ~elnim qudima reìma Borisa Tadi}a.
12
Ivan Nini}
(2) Tenderom do plena

Kada jedan sistemski zakon koji je donet s namerom da se oja~aju konkurencija i privatni sektor, za{titi dràvni novac od nenamenskog rasipawa i pqa~kawa, suzbije korupcija i omogu}i brì pristup u EU, postane upravo instrument za tajkunizaciju, pqa~ku, kriminal i pusto{ewe dràve, onda se javqa ozbiqan problem erozije pravnog i dru{tvenog poretka jedne zemqe. Upravo takav slu~aj je prisutan u na{oj dràvi kada se govori o Zakonu o javnim nabavkama. U sistemu javnih nabavki u Srbiji, refleksija korupcije je nekontrolisana zbog ~iwenice da se u uzajamnoj vezi ponude i potra`we nalazi 80.000 ponu|a~a i 12.000 naru~ilaca koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama. Za sedam godina wegovog sprovo|ewa u praksi, stvorena je {iroka lepeza mogu}nosti zloupotreba koje na prvi pogled izgledaju kao proceduralne gre{ke, a zapravo re~ je o perfidnim mehanizmima {timovawa tendera i pqa~kawa buyeta. Zbog krize autoriteta nadle`nih institucija i zbog izostanka kaznene politike koju reìm ne èli da obezbedi, Zakon o javnim nabavkama se permanentno zloupotrebqava i kr{i na sve mogu}e na~ine, {to onima koji su zaduèni za wegovu primenu obezbe|uje lako i brzo boga}ewe na ra~un gra|ana Srbije. ***
Javne nabavke: javna korupcija i virtuelna u{teda

Kada je u junu 2002. godine oblast javnih nabavki u Srbiji dobila svoje pravne okvire, javnost je bila ube|ena da je Zakon o javnim nabavkama10) pravo sistemsko re{ewe i prvi antikorupcijski zakon koji je usvojila tada{wa dosmanlijska vlast. Me|utim, da je ovo bilo samo obe}awe ludom radovawe svi su se veoma brzo uverili, uvidev{i da su najve}e afere, pqa~ke dràvne kase i korupcija upravo posledica ovog zakona koji je sistemski omogu}io lako i brzo boga}ewe tada{wem (i sada{wem) demokratskom reìmu. Zbog toga svako zavaravawe gra|ana i javnosti od strane nadle`nih u Ministarstvu finansija, koji tvrde da je od 2002. do 2006. godine ostvaren pozitivan razvoj u oblasti javnih nabavki i u{teda od 300 miliona dolara11), predstavqa zamenu teza i ~istu la`. Jednostavno, ovakvo marketin{ko i politi~ko samoreklamirawe koje nije ~iweni~no potkrepqeno, nije prihvatqivo iz dva razloga. Prvi razlog je taj {to prakti~na primena Zakona o javnim nabavkama najboqe oslikava koliko novca i pomo}u kojih sve mehanizama se sliva u
10) Prvi Zakon o javnim nabavkama (Slu`beni glasnik RS, br. 39/02) na pravnu snagu je stupio 13. 7. 2002. godine, a od tada je mewan 3 puta (Slu`beni glasnik RS, br. 43/03, 55/04 i 101/05), da bi od januara 2009. godine u primeni bio novi zakon (Sl. glasnik RS, br. 116/08). 11) Ministarstvo finansija je ovaj podatak iznelo na javnoj raspravi koja je povodom novog nacrta Zakona o javnim nabavkama odràna 26-28. 9. 2007. godine. 13
Revizija demokratije yepove onih dràvnih funkcionera koji uslovno re~eno rade na wegovom sprovo|ewu. Drugi razlog zbog kog se ne moè prihvatiti tvrdwa o buyetskoj u{tedi od 300 miliona dolara je taj {to Uprava za javne nabavke ovu u{tedu ra~una samo na osnovu raspoloìvih projekcija. Tako iz {turo dostavqenih godi{wih izve{taja od strane naru~ioca, Uprava pravi uporedni prikaz planirane (procewene) vrednosti godi{we nabavke i ostvarenih (realizovanih) tro{kova javnih nabavki. Na bazi tako uo~ene razlike izme|u plana i realizacije, dobija se projekcija u{tede koja nije prikaz pravog ~iweni~nog stawa. Ovome ide u prilog i podatak Uprave za javne nabavke da u{tede u javnim preduze}ima beleè negativnu tendenciju, i da su u periodu od 2005. do 2007. godine bile ispod proseka, {to je zabriwavaju}e, jer se udeo javnih preduze}a kre}e od polovine do ~ak dve tre}ine ukupne vrednosti javnih nabavki u Srbiji12). Dakle, pravo pitawe je da li se pod ovakvim okolnostima i sa ovakvom vla{}u u Srbiji uop{te i moè re}i da postoji bilo kakva u{teda u buyetu zahvaquju}i Zakonu o javnim nabavkama. îwenica je da danas udeo javnih nabavki u BDP-u Srbije iznosi gotovo 15 odsto i da se celokupni sistem javnih nabavki realizuje na jedan kriminalan, i za reìm veoma profitabilan na~in.
Tenderi obr}u milijarde iz buyeta

Prema dostupnim procenama dràvnih organa, u Srbiji je trenutno ukupna vrednost javnih nabavki procewena na 4 milijarde evra godi{we, od ~ega je zvani~no registrovan promet od svega 2,4 milijarde evra13), dok su javne nabavke finansirane sa preostalih 2 milijarde evra izostavqene iz regularne procedure koja je ustanovqena Zakonom o javnim nabavkama. Razlog za tako ne{to je o~igledan, a krije se u ~iwenici da dràva nije u stawu da prekontroli{e i evidentira celokupni promet finansijskih transakcija koje nastaju po osnovu vi{e od 1.000 ugovora o javnim nabavkama, koliko se u Srbiji svakodnevno zakqu~i. Ovi podaci, kao i podaci iz kojih proizilazi da u Srbiji trenutno postoji 12.000 naru~ilaca i 80.000 ponu|a~a koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama,14) nesumwivo ukazuju na to da se korupcija najvi{e reflektuje upravo u sferi javne potro{we novca poreskih obveznika kroz sistem javnih nabavki. Ako je verovati gruboj proceni koju je u medijima izneo dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke, buyet Srbije kroz korupciju u javnim nabavkama godi{we izgubi oko 800 miliona evra15). Koliko sve ovo moè da bude ozbiqno, o~igledno je ako sa napravi osvrt samo na neke gigante koji su tokom 2007. godine u Srbiji bili najve}i naru12) Izve{taj o dodeqenim ugovorima o javnim nabavkama u Republici Srbiji u 2007. godini, koji je sa~inila Uprava za javne nabavke RS, preuzet je sa zvani~nog veb sajta Uprave: http:(//www.ujn.sr.gov.yu/ ) 13) Izvor: List Danas, (http://www.danas.rs/), od 31. 3. 2009. godine. 14) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 20. 12. 2008. godine. 15) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 29. 11. 2008. godine. 14
Ivan Nini} ~ioci dobara, usluga i radova16). Primera radi, na lestvici od 30 naru~ioca predwa~e: JP Telekom Srbija sa zakqu~enih 2.230 ugovora, ukupne vrednosti 19,5 milijardi dinara; JP Eelektroprivreda Srbije sa zakqu~enih 103 ugovora vrednosti 10,1 milijarda dinara; Grad Beograd Gradska uprava sa zakqu~enih 276 ugovora vrednosti 8,8 milijardi dinara; TE Nikola Tesla sa zakqu~enih 817 ugovora vrednosti 8,2 milijarde dinara; Direkcija za gra|evinskog zemqi{te i izgradwu Beograda sa zakqu~enih 343 ugovora vrednosti 6,4 milijardi dinara; Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe sa zakqu~enih 1620 ugovora vrednosti 5,6 milijardi dinara; JP Beograd-put sa zakqu~enih 100 ugovora vrednosti 5,8 milijardi dinara; JKP Beogradske elektrane sa zakqu~enih 530 ugovora vrednosti 5,1 milijarda dinara; Ministarstvo odbrane sa zakqu~enih 383 ugovora vrednosti 4,6 milijardi; JP Rudarski basen Kolubara sa zakqu~enih 1240 ugovora vrednosti 4,6 milijardi dinara, itd. Dakle, kada je re~ o javnim nabavkama, upravo u ovako velikim sistemima se najvi{e proizvodi korupcija i najlak{e se pqa~ka dràva. Zbog toga se me|u reìmskim politi~kim partijama i vodi velika borba kome }e pripasti koja direktorska foteqa u raspodeli dràvnih resursa, odnosno u raspodeli javnih preduze}a koja se tretiraju kao strana~ki plen.
Male tenderske cake, a velike mu}ke

Ukoliko se napravi osvrt na dosada{wu praksu sprovo|ewa javnih nabavki u Srbiji, me{etarewe i prakti~ni problemi postoje apsolutno u svakom segmentu realizacije zakonske procedure za javne nabavke, bez obzira na wihovu nov~anu vrednost, koli~inu i na to koja ustanova ih sprovodi. Zakonodavac je propisao da se javnom nabavkom smatra svaka nabavka dobara, usluga ili radova od strane dràvnih organa, ustanova i organizacija, a koja se finansira javnim sredstvima. Zakonodavac je propisao da se Zakon o javnim nabavkama primewuje na gotovo sve dràvne institucije koje u potpunosti ili delimi~no raspolaù javnim sredstvima17) (ministarstva, op{tine, {kole, bolnice, fondovi, direkcije, zavodi, javna preduze}a...), a ~iwenica je zapravo da novcem ovih organa raspolaù politi~ki eksponenti koje reìm imenuje, odnosno postavi na funkciju. Naj~e{}i primeri kr{ewa Zakona o javnim nabavkama tokom 2006. godine, sa kojima se suo~avala Komisija za za{titu prava,18) i danas su aktuelni, jer su to zapravo standardni obrasci pona{awa onih kojima su povereni poslovi sprovo|ewa javnih nabavki.
16) Izvor: Uprava za javne nabavke Republike Srbije, (http://www.ujn.sr.gov.yu/). 17) Prema definiciji iz ~lana 2, stav 1, ta~ka 4 Zakona o buyetskom sistemu (Slu`beni glasnik RS, br. 54/09), javna sredstva su sredstva na raspolagawu i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osigurawe. 18) Komisija za za{titu prava, odnosno Republi~ka komisija za za{titu prava, prema Zakonu o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 116/08) ima nadle`nost za{tite prava ponu|a~a i javnog interesa u svim fazama postupka za dodelu ugovora o javnim nabavkama. Prvobitna komisija je osnovana 24. 4. 2003. godine, ali nikada nije po~ela sa radom, pa je tek 26. 12. 2003. godine osnovana nova komisija za za{titu prava ponu|a~a. 15
Revizija demokratije Prema navodima iz Izve{taja o radu Komisije za za{titu prava u 2006. godini19), {to zbog nepoznavawa propisa, a {to zbog {timovawa tendera mimo zakonske procedure, u Srbiji se obi~no kr{ewe Zakona o javnim nabavkama javqa u dva segmenta i to: 1) nezakonitosti u pripremi konkursne dokumentacije i 2) nezakonitosti u stru~noj oceni ponuda. Ukoliko se dokaè prvi slu~aj, tender se poni{tava u celosti, dok se u drugom slu~aju tender poni{tava delimi~no, te se nakon toga vr{i ponovno ocewivawe prispelih ponuda. Kada je re~ o nezakonitim radwama kojima naru~ioci nabavki pribegavaju, tu se prvi problem javqa kod izrade tenderske dokumentacije. Uo~eno kr{ewe zakona u ovom segmentu je: 1) nepostojawe konkursne dokumentacije koja bi trebalo da sadrì sva uputstva potrebna za sastavqawe i dostavqawe ponude; 2) odre|ewe roka za podno{ewe ponuda u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji koji je kra}i od rokova odre|enih Zakonom o javnim nabavkama, ~ime se ponu|a~i spre~avaju da pripreme kompletne, odnosno ispravne ponude sa svim traènim dokazima i sa adekvatno analiziranim i ponu|enim uslovima za realizaciju konkretnog ugovora; 3) neprecizno odre|ewe mesta podno{ewa ponuda, kao i datuma i mesta wihovog otvarawa; i 4) previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije na osnovu koje se jedino i moè sastaviti ponuda, {to ujedno i jeste razlog zbog kojih pojedini ponu|a~i moraju da odustanu od konkretne javne nabavke i time budu diskriminisani. Konkursna dokumentacija, tako|e, vrlo ~esto sadrì i diskriminatorske uslove kako bi se favorizovali odre|eni ponu|a~i. Komisija za za{titu prava ponu|a~a identifikovala je 5 naj~e{}ih diskriminatorskih uslova, i to: 1) kada bi naru~ilac kao uslov za u~e{}e u postupku neopravdano zahtevao, primera radi, dostavqawe sertifikata ta~no odre|ene institucije, iako je sasvim odgovaraju}i i sertifikat koji izdaju i druge ustanove; 2) zahtev naru~ioca da ponu|a~i, kao referentne, imaju realizovane nabavke odre|ene visoke vrednosti, {to je u slu~aju da je procewena vrednost konkretne javne nabavke znatno nià od tog traènog iznosa, potpuno neopravdano; 3) od ponu|a~a je traèno da su u odre|enom periodu realizovali nabavke dobara, usluga ili radova koji nisu u logi~koj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke. Tako, na primer, za izvo|ewe sasvim jednostavnih gra|evinskih radova traè se realizovane reference na veoma sloènim i velikim objektima; 4) kada naru~ilac u tehni~kim specifikacijama prepi{e tehni~ke karakteristike i dimenzije ta~no odre|enog ure|aja koji je predmet javne nabavke; i 5) zahtevawe odre|enog porekla dobra ili usluge, kao npr. insistirawe da dobro mora da bude s odre|enog geografskog podru~ja.
Bodovi za izmi{qene kriterijume

Jedan od ~estih primera kr{ewa zakona u postupku javne nabavke javqa se i prilikom odre|ivawa kriterijuma i wihovih elemenata, na osnovu kojih se ponude ocewuju i rangiraju i tako ~esto, umesto da ponu|a~ bude dis19) Izve{taj je objavqen na veb sajtu Komisije za za{titu prava: (http://www.komisija.ujn.sr.gov.yu ). 16
Ivan Nini} kvalifikovan, wemu se dodequju bodovi. Sa nekim od takvih primera susrela se i Komisija za za{titu prava: 1) vrednovawe sa velikim brojem pondera (bodova) odre|enih sertifikata kvaliteta koje poseduju samo odre|eni ponu|a~i, a koji su u su{tini nepotrebni sa stanovi{ta predmeta konkretne javne nabavke (predstavqa diskriminaciju onih ponu|a~a koji ih ne poseduju); 2) vrednovawe odre|enih stru~nih referenci koje po svojoj prirodi nisu od zna~aja za zadovoqewe konkretnih potreba naru~ioca (za pruàwe usluge obuke iz stranih jezika, traì se da ponu|a~ ima i reference kao {kola ra~unara); 3) ukoliko nije opisan na~in primene elemenata kriterijuma, odnosno metodologija ocewivawa ponuda koja }e omogu}iti naknadnu objektivnu proveru, ve} se ta metodologija formira tek kada se vidi sadrìna ponuda, pa se onda pode{ava prema favoritima; 4) naru~ioci ~esto zloupotrebqavaju kvalitet kao element kriterijuma, jer odre|uju da }e se ponude (u pogledu kriterijuma) ocewivati na osnovu subjektivne ocene ~lanova komisije naru~ioca, pa tako neretko odre|uju da }e kvalitet donositi i preko 50, od potencijalnih 100 bodova; i 6) pored kvaliteta koji nije opisan, ~esto se zloupotrebqavaju i dosada{wa iskustva kroz koja naru~ilac moè da favorizuje one ponu|a~e sa kojima ve} duè vreme posluje i time spre~ava druge koji bi bili povoqniji da budu izabrani, kao i posebne pogodnosti kod kojih naru~ilac uzima u obzir razli~ite beneficije koje nude ponu|a~i, koje u svojoj su{tini nemaju nikakve veze sa predmetom konkretne javne nabavke (nude se studijska putovawa, kao i besplatne obuke iz oblasti koja nema veze sa konkretnom uslugom, itd). U fazi stru~ne ocene ponuda, Zakon o javnim nabavkama se tako|e kr{i tendenciozno i smi{qeno. Ukoliko se utvrdi da je to za ciq imalo favorizaciju odre|enih ponu|a~a, tender se delimi~no poni{tava. Tako je Komisija za za{titu prava, svojim odlukama, delimi~no poni{tavala pojedine tendere zbog pogre{ne ocene ispravnosti prispelih ponuda, i to: 1) ukoliko je ponuda ponu|a~a koji zahteva za{titu svojih prava neosnovano odbijena od strane naru~ioca, jer navodno nema neki dokaz koji je traèn, a taj dokaz se ipak nalazi u dokumentaciji dostavqenoj Komisiji od strane naru~ioca; i 2) ukoliko je ponuda izabranog ponu|a~a progla{ena za najpovoqniju, iako je trebalo da bude odbijena jer nema neki od dokaza koji potvr|uje da je taj ponu|a~ ispunio uslove za u~estvovawe (nije priloèn dokaz o registraciji, pla}enom porezu, ili potrebna licenca za izvo|ewe gra|evinskih radova). îwenica je da pogre{no ocewene ponude u praksi dovode i do pogre{nog rangirawa ponuda, pa tako prema oceni Komisije za za{titu prava, izabrana najboqa ponuda ~esto bude u stvari nepovoqna, i to u slede}im situacijama: 1) kada naru~ilac uvodi nove elemente kriterijuma ili potkriterijume, koje nije predvideo konkursnom dokumentacijom, pa je o~igledno da uvodi nova merila za ocenu ponuda koja ponu|a~ima (osim favorizovanim) do tada nisu bila poznata; 2) kada naru~ilac ponu|a~ima dostavi samo tabelarni pregled bodovawa ponuda iz koga se ne moè se zakqu~iti na koji na~in je izvr{io bodovawe (jer bude dat samo kona~ni pregled, a ne i na~in obra~una bodova po svakom od utvr|enih elemenata kriterijuma); 3) ka17
Revizija demokratije da naru~ilac ne izabere odre|enog ponu|a~a i pored ~iwenice da je prvorangirani po ukupnom broju bodova koje je dobila wegova ponuda, ve} izabere nekog ko ima mawi broj bodova, uz obrazloèwe da je wegova ponuda prema saznawima wegovog stru~nog osobqa boqa; i 4) kada naru~ilac zainteresovanom ponu|a~u nije omogu}io uvid u ponude konkurenata kako bi se taj ponu|a~ uverio da li je zaista ponu|eno ono {to je naru~ilac uzeo u obzir prilikom izbora najpovoqnije ponude.
Nemo} dràve i mo} tenderskih me{etara

Sve ove nepravilnosti koje Komisija za za{titu prava u postupku po àlbi u~esnika na tenderu utvrdi, sankcionisane su Zakonom o javnim nabavkama. Sankcija je usmerena u dva pravca. Odlukom Komisije, javna nabavka (tender) moè potpuno ili delimi~no biti poni{tena, a tako|e moè biti pokrenut i prekr{ajni postupak za utvr|ivawe prekr{ajne odgovornosti. Naàlost, zahvaquju}i reìmu, u Srbiji ne funkcioni{e ni jedan ni drugi mehanizam sankcionisawa na adekvatan na~in. Komisija za za{titu prava je tokom 2006. godine, re{avaju}i u àlbenom postupku, donela 253 odluke u korist ponu|a~a i naloèno je da se ~ak 175 postupaka javne nabavke poni{ti u celosti. Od svog osnivawa u decembru 2003. godine, Komisija je odlu~ivala o vi{e od 1.800 àlbi ponu|a~a, nakon ~ega je u vi{e od 50 odsto slu~ajeva, zbog ozbiqnih nepravilnosti, potpuno ili delimi~no naloìla poni{tavawe tendera. Me|utim, sve ovo je bilo uzalud, jer Komisija nema povratne informacije da li su i u koliko slu~ajeva naru~ioci javne nabavke postupili po wenim odlukama. Najboqi primer koji ilustruje razmeru kriminala u sferi javnih nabavki i nemo} Komisije za za{titu prava, jeste grad Zrewanin ~iji je gradona~elnik Goran Kneèvi}, ina~e funkcioner Demokratske stranke, uhap{en zbog korupcije. Bilo je nekoliko àlbi upu}enih Komisiji za za{titu prava. Komisija je poni{tila tendere, ali kasnije smo iz sredstava javnog informisawa saznali da su ti poslovi ipak zakqu~eni, uprkos poni{tavawu zbog neregularnosti, izjavio je povodom kriminala u Zrewaninu dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke20). Ina~e, policija tereti Kneèvi}a da je organizovao kriminalnu grupu koja je zloupotrebama slu`benog poloàja, falsifikovawem isprava i primawem i davawem mita o{tetila buyet Zrewanina i tako protivpravno pribavila za sebe ~ak 3,5 miliona evra.
Sistem javnih nabavki Gorana Kneèvi}a (DS)

Kako je u Gradskoj upravi Zrewanina doskora{wi gradona~elnik Goran Kneèvi} iz Demokratske stranke, razradio sistem pqa~kawa op{tinskog buyeta kroz javne nabavke, javnost u Srbiji je imala priliku da pro~ita u medijima. Prema navodima lista Blic 21), kriminal kre}e tako {to op{tina raspisuje tender za poslove fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa i na tender se dostavqaju falsifikovane ponude, od kojih je samo jedna prava i koja }e na
20) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/) od 3. 10. 2008. godine. 21) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 2. 10. 2008. godine. 18
Ivan Nini} kraju pobediti. Prema dugoj {emi, svoje ponude na tender dostave kompanije sa kojima favorizovana firma (Agencija Gvozden) sara|uje. Time se ispuni uslov postojawa vi{e ponu|a~a, ali je javno nadmetawe u stvari unapred izreìrano time {to konkurentske ponude sluè samo da bi obarale cenu, jer prema dogovoru, konkurencija ima skupqu ponudu od ponude pobednika. List Blic daqe pi{e da, ukoliko se dogodi da se na tender, sa najpovoqnijom ponudom, javi neka firma koja nije u~esnik celokupne prevare, tender bi bio poni{ten uz obrazloèwe o navodnim nepravilnostima. Na ponovqenom tenderu, posao bi naravno dobila Agencija Gvozden kao najpovoqnija. Tako je Kneèvi} u posledwe dve godine, za svaki doga|aj u Zrewaninu, bilo da je re~ o gradskom manifestaciji ili poslovima ~uvawa op{tinskih objekata, raspisivao tendere za usluge obezbe|ewa. Prema navodima Blica, na kraju posla op{tina bi novac upla}ivala na ra~un Agencije Gvozden, a potom bi ta sredstva delili svi u~esnici pqa~ke. O kojim svotama novca je re~, to bi trebalo da utvrde pravosudni organi. Dakle, ovo je prava slika sprovo|ewa tendera u Srbiji, u reìji kadrova Demokratske stranke i reìma Borisa Tadi}a.
Kaznena politika poraàvaju}a

Kada je re~ o kaznenoj politici u sferi javnih nabavki u Srbiji, prekr{ajne sankcije su propisane u vidu nov~anih kazni za pravna lica, odnosno za naru~ioce i ponu|a~e, ali i za odgovorna lica u pravnim licima. Shodno kaznenim odredbama aktuelnog zakona o javnim nabavkama, kazne za pravna lica (naru~ioce i ponu|a~e) kre}u se u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok se kazne za odgovorna lica u pravnim licima kre}u u rasponu od 20.000 do 50.000 dinara. Prema podacima koje je od Ministarstva pravde dobila NVO Transparentnost Srbija, u 2006. godini, zbog kr{ewe odredaba Zakona o javnim nabavkama i Zakona o buyetskom sistemu, izre~eno je svega 28 prekr{ajnih kazni odgovornim licima. Od ovog broja ka`wenih, 25 kazni je izre~eno u visini do 10.000 dinara, odnosno ~ak 13 kazni je je izre~eno do 5.000 dinara, a 17 lica je ka`weno u rasponu od 5.000 do 10.000 dinara. Nimalo boqa situacija nije bila ni sa pravnim licima (naru~iocima) koji su dobili samo 27 kazni, a od toga je wih 17 ka`weno simboli~no do 10.000 dinara. Najvi{om nov~anom kaznom, preko 10.000 dinara, ka`weno je svega 3 fizi~ka lica u Beogradu, dok je jedno pravno lice u Vaqevu ka`weno u rasponu od 50.000 do 100.000 dinara22). [to se ti~e krivi~nih sankcija, kada je re~ o kr{ewu odredaba Zakona o javnim nabavkama, one Krivi~nim zakonikom Republike Srbije nisu eksplicitno propisane. Eventualno me{etarewe u javnim nabavkama se moè podvesti pod krivi~na dela koja propisuje Krivi~ni zakonik, i to zloupotreba slu`benog poloàja ili nesavestan rad u slu`bi. U svom autorskom tekstu, u listu Politika, novinarka Vesna Jela~i} kaè da je 2006. godine okru`ni tuìlac razmatrao {est slu~ajeva potencijalnih zloupotreba u javnim nabavkama, ali da nijedan slu~aj nije stigao pred okru`ni sud23).
22) Izvor: NVO Transparentnost Srbija, (http://www.transparentnost.org.yu/). 23) Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/), od 28. 12. 2008. godine. 19
Kriza autoriteta institucija

Kada je re~ o inicirawu prekr{ajne odgovornosti za one koji kr{e Zakon o javnim nabavkama, Uprava za javne nabavke Republike Srbije gotovo i da nema nikakav autoritet. Mi smo za ozbiqne prekr{aje podnosili prijave, ali su sankcije izostale. Recimo, bila je jedna ozbiqna nabavka od oko 20 miliona dinara, a firma je ka`wena samo opomenom. Sudija je obrazloìo da bi nov~ana kazna bila tro{ak za dràvni buyet jer se radi o dràvnoj firmi. Kao da lo{a nabavka nije tro{ak za buyet, re~i su dr Predraga Jovanovi}a, direktora Uprave za javne nabavke24). Dakle, potpuno odsustvo autoriteta institucija i kaznene politike u Srbiji ostavqa me{etare da bez sankcija kr{e zakon, stavqaju}i na taj na~in milione buyetskih sredstava u svoje duboke yepove. Pri tom, kada je re~ o autoritetu Uprave za javne nabavke, dovoqno govori podatak da je ovaj organ uspeo da, od 12.000 naru~ilaca u Srbiji, pribavi svega 2.100 izve{taja o sprovedenim javnim nabavkama tokom 2007. godine. Istovremeno su gra|ani Srbije, odnosno poreski obveznici u periodu od 2003. do 2007. godine, iz svog yepa finansirali rad Uprave za javne nabavke i Komisije za za{titu prava sa 163,5 miliona dinara. Ukqu~uju}i buyetsko izdvajawe od 58 miliona dinara u 2009. godini, ovaj organ }e do kraja 2009. godine ukupno ko{tati gra|ane Srbije 221,5 miliona dinara. Znatno jeftinije bi bilo da reìm u Srbiji nije formirao Upravu za javne nabavke, kao jo{ jednog bespotrebnog buyetskog parazita, ve} da su poslovi Uprave povereni na nadle`nost jednom sektoru ili odeqewu u Ministarstvu finansija. Da stvar bude gora, Ministarstvo finansija, u okviru svoje sistematizacije i organizacije poslova, u sklopu Sektora za pripremu propisa koji nisu u delokrugu rada sektora, ve} ima Grupu za sistem javnih nabavki25). Ovo prakti~no zna~i bespotrebno gomilawe dràvnog aparata i preklapawe nadle`nosti i poslova Uprave za javne nabavke i Ministarstva finansija, a {to se finansira na teret gra|ana Srbije. Dakle, upravo iz svih razloga koji su izneti u ovoj analizi26), Zakon o javnim nabavkama je danas u potpunosti izgubio svoj smisao, a korisno je podsetiti da je on donet s ciqevima: 1) u{tede i racionalne upotrebe buyetskih sredstava; 2) ja~awa antikorupcijskih mehanizama; 3) ja~awa konkurencije; 4) ja~awa privatnog sektora i 5) brèg pristupawa EU. Naàlost, ovaj propis je postao instrument enormnog, brzog i lakog boga}ewa demokratskog reìma u Srbiji i pojedinaca bliskih tom reìmu.
24) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 20.12.2007. godine. 25) Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, (http://www.mfin.sr.gov.yu/) 26) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS Velika Srbija, broj: 3270, iz meseca novembra 2008. godine. 20
Ivan Nini}
(3) I Dinki} stvori Kri{ta (1)

Za fenomen Kri{to, koji je u dràvni aparat instalirala stranka Mla|ana Dinki}a, slobodno se moè re}i da je reprezentativan uzorak kadrovske i ekonomske politike demokratskog reìma koji od 5. oktobra 2000. godine pusto{i sve resurse Srbije. Iz nalaza buyetske inspekcije, jasno proizilazi zakqu~ak da je odmah po dolasku na funkciju direktora u JP Aerodrom Nikola Tesla Bojan Kri{to po~eo da radi na stvarawu normativno-pravnog ambijenta u kome }e postati najpla}eniji funkcioner u Srbiji. Promenio je op{ta akta o unutra{woj organizaciji i radu preduze}a, sebi je pro{irio direktorska ovla{}ewa i izmislio je, odnosno propisao je astronomske stimulacije za redovne poslove, za koje je ve} dobijao astronomsku platu. Kroz stimulacije od 8,4 miliona dinara za 10 meseci, Kri{to je perfidno potkupio lojalnost svih 9 saradnika koji su zajedno sa wim ~inili menayment preduze}a. Iako su Kri{to i Dinki} tvrdili da ovakvom pqa~kom buyeta Aerodroma, nije prekr{en Program poslovawa tog preduze}a za 2008. godinu koji je usvojila Vlada Republike Srbije, buyetski inspektor je upravo utvrdio suprotno. Dokazano je da je isplatom astronomskih stimulacija, Kri{to probio Program poslovawa i nezakonito o{tetio buyet Aerodroma za ~ak 6,3 miliona dinara. ***
Slu~aj u~enika Kri{ta i wegovog mentora Dinki}a

Po saznawu da menayer Bojan Kri{to27), kadar stranke G17 plus, u JP Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu sprovodi vi{emese~nu akciju spektakularne pqa~ke, i to u momentu kada gra|ani Srbije jedva krpe kraj s krajem, srpski radikali su re{ili da takvom bezakowu stanu na put. Krajem novembra 2008. godine, poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, danima su vr{ili snaàn i argumentovan politi~ki pritisak, zahtevaju}i od reìma Borisa Tadi}a da momentalno razre{i Kri{ta funkcije direktora, kao i da se prekontroli{e poslovawe JP Aerodrom Nikola Tesla. Videv{i da radikali dve nedeqe ne popu{taju u
27) Bojan Kri{to je ~lan stranke G17 plus sa kojom je u prvi du`ni~ko-poverila~ki odnos u{ao sa 21 godinu, ta~nije 1997. godine, kad je bio |ak [kole ekonomske politike koju je tada organizovala NVO G17 plus. Bio je angaòvan kao konsultant Svetske banke, od 2000. godine radio je u kabinetu potpredsednika Savezne vlade SRJ M. Labusa (G17 plus), a nakon toga prelazi u Labusov potpredsedni~ki kabinet u Republi~koj vladi. Radio je i u dràvnoj firmi Dunav osigurawe, gde ga je prema informacijama D. Todorovi}a (SRS) zaposlila Olivera Labus, supruga M. Labusa. Jedno vreme, Kri{to je na predlog stranke G17 plus bio predsednik UO dràvnog preduze}a Galenika, a 2004. godine je od strane Vlade imenovan na funkciju direktora Dràvne lutrije Srbije. U novembru 2007. godine Vlada je Kri{ta imenovala na funkciju direktora JP Aerodnom Nikola Tesla, gde se zadrào sve do kraja novembra 2008. godine. 21
Revizija demokratije svojim zahtevima i da je Bojan Kri{to jedina ta~ka dnevnog reda teku}e sednice parlamenta, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je bila primorana da buyetskoj inspekciji izda nalog za hitnu i vanrednu kontrolu u JP Aerodrom Nikola Tesla. Kri{to nije do~ekao dolazak inspektora, niti je dopustio da bude smewen, ve} je samoinicijativno podneo ostavku. Istovremeno, on se u svojstvu `rtve pismom obratio javnosti i na kraju pobegao iz Srbije. Sa àqewem konstatujem da je deo na{e javnosti bio obmanut pri~om da se bilo {ta na Aerodromu radilo protiv zakona. Sve je ura|eno po zakonu, ali je i ~iwenica da su ispla}ene nagrade za na{e uslove zna~ajne, zbog ~ega smo odlu~ili da vratimo u buyet Aerodroma sve {to je ispla}eno28) naveo je menayer Kri{to u svom pismu kojim je obrazloìo razloge za podno{ewe ostavke. Od svog mentora i strana~kog {efa Mla|ana Dinki}a, Kri{to je dobio otvorenu i veoma sna`nu podr{ku, {to se moglo i o~ekivati, jer Dinki}i, {tite}i Kri{ta, zapravo {titi sebe. On je napravio gre{ku {to nije smawio te bonuse u uslovima ove krize. Me|utim, te bonuse, kada sam pogledao listinge, nije ispla}ivao u jednom mesecu. Wemu je plata bila oko 350.000 dinara mese~no u proseku, a u proseku bonusi 150.000 dinara29) rekao je Dinki} brane}i svoj proizvod, Bojana Kri{ta. Nedugo zatim, buyetsku kontrolu obra~una i isplata plata i drugih primawa za 2008. godinu u JP Aerodrom Nikola Tesla Beograd, izvr{ila je gospo|a Jovanka U{qebrka, buyetski inspektor Ministarstva finansija. O tome je sastavqen i zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-1353/2008-09, od 14. januara 2009. godine. Ukoliko se samo napravi pore|ewe Kri{tovih i Dinki}evih tvrdwi i izjava sa ~iwenicama koje su sadràne u zvani~nom inspekcijskom nalazu, jasno je da su obojica lagali i obmawivali javnost i gra|ane Srbije. Niti je Kri{to radio po zakonu, niti je u buyet Aerodroma vra}en sav novac od napumpanih bonusa, niti su bonusi jedini greh ovog Mla|inog menayera. Zbog toga }e autor u ovoj analizi veoma sistemati~no obraditi su{tinu me{etarewa Bojana Kri{ta i javnosti prezentovati zvani~ne podatke koje je otkrila buyetska inspekcija u kontroli Aerodroma Nikola Tesla.
Kri{to idejni autor svih stimulacija i bonusa

Odgovorna lica po predmetu kontrole, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, bili su Bojan Kri{to, generalni direktor, i Velimir Radosavqevi}30), zamenik generalnog direktora u JP Aerodrom Nikola Tesla. Kada je re~ o nov~anim tokovima, verovali ili ne, Aerodrom je svoje finan28) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 26. 11. 2008. godine. 29) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 1. 12. 2008. godine. 30) Velimir Radosavqevi} je potpredsednik Gradskog odbora G17 plus, a osim {to je u JP Aerodnom Nikola Tesla obavqao funkciju zamenika direktora, Kri{to ga je po ugovoru o delu angaòvao za usluge savetovawa, koordinirawa i pomagawa u rukovo|ewu preduze}em. Prvi ugovor o delu od 5. 12. 2007. godine Radosavqevi}u je doneo zaradu od 378.000 dinara, a drugi ugovor o delu od 26. 12. 2007. godine, zaradu od 160.000 dinara. 22
Ivan Nini} sijsko poslovawe obavqao preko ~ak 23 ra~una u poslovnim bankama, od kojih je 9 dinarskih i 14 deviznih! Unutra{wu organizaciju i funkcinisawe ovog preduze}a, osmislio je i uredio sam menayer Kri{to, i to na na~in koji mu je najvi{e odgovarao, grabe}i za sebe {iroka ovla{}ewa i ve}u koncentraciju nadle`nosti, {to je, ispostavi}e se kasnije, bio jedan od preduslova uspe{ne pqa~ke. Naime, Kri{to je po dolasku na funkciju direktora Aerodroma (1. novembar 2007.), izdejstvovao kod Upravnog odbora dono{ewe izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, i to ve} 17. decembra 2007. godine. Dakle, to je u~inio samo mesec i po dana po dolasku u fotequ, a odmah zatim i izvr{io drugu izmenu 17. januara 2008. godine, tre}u izmenu 8. februara 2008. godine i ~etvrtu izmenu 30. oktobra 2008. godine31). Isto tako, u vi{e navrata tokom 2008. godine, Kri{to je vr{io izmene i dopune Pravilnika o radu, i to prvi put 17. januara 2008. godine, drugi put 27. maja 2008. godine, tre}i put 20. juna 2008. godine i ~etvrti put 3. oktobra 2008. godine32). U tom pogledu, buyetski inspektor u svom nalazu konstatuje da novim pravilnikom (iz januara i maja) u odnosu na prethodni, ure|eno je druga~ije utvr|ivawe zarada i data su ve}a ovla{}ewa generalnom direktoru. Prva krupna izmena se odnosila na novi na~in utvr|ivawa zarada zaposlenih za obavqeni rad i vreme provedeno na radu, tako {to se vi{e ne}e primewivati dotada{wi koeficijenti, ve} se prelazi na cenu rada u nominalnom iznosu koju utvr|uje generalni direktor, a koja se unosi u ugovor o radu zaposlenog! Tako je Kri{to, pored osnovne zarade, svojim novim pravilnikom propisao i mogu}nost uve}ane zarade i to kroz: 1) periodi~ne stimulacije; 2) godi{we stimulacije i 3) stimulacije za uve}awe vrednosti preduze}a. [to se ti~e periodi~nih stimulacija, one se utvr|uju mese~no i kvartalno i daju se zaposlenima na osnovu angaòvawa na radu. Zatim, godi{we stimulacije se mogu dodeliti na godi{wem nivou, a na osnovu doprinosa u radu preduze}a, i to: a) smawewe tro{kova; b) pove}awe prihoda; v) unapre|ewe kvaliteta pruènih usluga; i g) ispuwewe konkretnih radnih zadataka. Novim pravilnikom je utvr|eno da se ovaj vid stimulisawa moè ugovoriti i na po~etku godine, s tim da isplata bude vezana za ispuwewe odre|enih ciqeva i zadataka, pa u tom slu~aju nije neophodno donositi odluku o visini godi{we stimulacije! Definisano je i to da sredstva ukupne godi{we stimulacije na nivou preduze}a iznose 10 odsto od planirane dobiti i 15 odsto na razliku izme|u planirane i ostvarene dobiti preduze}a. I na kraju, Kri{to je propisao da se stimulacija za uve}awe vrednosti preduze}a utvr|uje na osnovu skoka akcija preduze}a na berzi, odnosno na osnovu
31) Izmene i dopune Pravnilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova JP Aerodrom Nikola Tesla su zavedene pod brojevima: 18310/1, od 17. 12. 2007. godine; 660/3, od 17. 1. 2008. godine; 2200/2, od 8. 2. 2008. godine; i 13600/14-2, od 30. 10. 2008. godine. 32) Izmene i dopune Pravnilnika o radu su zavedene pod brojevima: 18440/9, od 24. 12. 2007. godine; 660, od 17. 1. 2008. godine; 4370/10, od 27. 5. 2008. godine; i 7770/21, od 20. 6. 2008. godine. 23
Revizija demokratije razlike u procewenoj vrednosti kapitala preduze}a. Ova stimulacije se utvr|uje ugovorom o radu, i to u procentualnom iznosu.
Stimuli{e i obra~unava li~no direktor Kri{to

Kada je re~ o dono{ewu odluka o visini sve tri prethodno navedene vrste stimulacija, Pravilnikom je bilo propisano da wih za zaposlene donosi neposredni rukovodilac (direktor odre|ene delatnosti). S druge strane, iste odluke za zaposlene u svom kabinetu i poslovodstvu preduze}a (za 10 direktora odre|enih delatnosti) donosi generalni direktor, u ovom slu~aju Bojan Kri{to. Dakle, Kri{to kao generalni direktor sam za sebe donosi odluke o visini stimulacija, jer je tako ure|eno odredbama novog pravilnika ~ije inovacije je li~no on osmislio i legalizovao kroz Upravni odbor preduze}a. Drugi primer alavosti i bahatosti Bojana Kri{ta jeste izmena i dopuna Pravilnika o radu, i to u pogledu odredbe koja je do tada regulisala obra~un i isplatu mese~nih primawa zaposlenih u dva dela. Propisan je novi obra~un i isplata zarada, i to po pravilu jedanput (15-og u mesecu) za prethodni mesec! Tako|e, u pogledu obra~una i visine zarada u JP Aerodrom Nikola Tesla, novim pravilnikom je propisano da zarada predstavqa poslovnu tajnu, {to je bilo potpuno apsurdno i nezakonito sa stanovi{ta pristupa informacijama od javnog zna~aja, imaju}i u vidu da je re~ o javnom preduze}u ~iji je osniva~ dràva. Jo{ jedan primer Kri{tovog bahatog pona{awa i alavosti na novac se moè sagledati kroz izmene i dopune Pravilnika o radu od 3. oktobra 2008. godine. Tada je Kri{to odlu~io da obra~un zarada u preduze}u vi{e ne}e vr{iti Sektor finansijske operative u delatnosti finansija, ve} je ovaj posao prisvojio sebi, odnosno organizacionom delu Kabinet generalnog direktora.
Izmi{qeno pravo na bonus i do 40.000 evra

Kada je u normativno-pravnom pogledu stvorio osnovu i paravan za pqa~ku kase Aerodroma, Bojan Kri{to je sa svojim saradnicima krenuo u razbojni~ki pohod. Tako ugovorom o radu33) sebi obezbedio platu u nominalnom iznosu od 3.600 evra (neto) na dan obra~una po sredwem kursu NBS. Istim ugovorom sebi je propisao pravo na periodi~nu, ali i godi{wu stimulaciju u visini od 1 odsto od razlike izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma. Kri{tov zamenik Velimir Radosavqevi} je imao zakqu~en ugovor o radu34) kojim je bila definisana visina plate od 4.500 evra (neto), a zatim 3.500 evra (neto)! Tako|e, Radosavqevi} je kao zamenik generalnog direktora imao ugovorenu stimulaciju u visini od 0,6 odsto razlike izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma, odnosno godi{we do 15.000 evra. Zoran Ili}35), koji se nalazio na funkciji direktora
33) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1520/1, od 26. 3. 2008. godine i Aneks 1 broj: 1582/1, od 4. 11. 2008. godine. 34) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1524/1, od 5. 4. 2008. godine i Aneks 1 broj: 1371/2008-1, od 3. 11. 2008. godine. 35) Re~ je o bratu Vladimira Ili}a, visokog funkcionera stranke G17 plus. 24
Ivan Nini} Delatnosti strate{kog razvoja, imao je ugovorenu36) zaradu od 4.000 evra (neto), kao i mogu}nost da mu se zarada po osnovu radnog u~inka uve}a do 30 odsto. Dragan Ne{torovi}, direktor Delatnosti saobra}aja, u yep je stavqao mese~no 3.000 evra (neto), a ugovorom o radu37) mu je bila omogu}ena godi{wa stimulacija od 0,2 odsto, koja nije smela da pre|e skromnih 30.000 evra! Isti slu~aj je bio i sa Violetom Jovanovi}38), direktorkom Delatnosti komercijalnih poslova, koja je mese~no zara|ivala 3.000 evra (neto), plus godi{wu stimulaciju koja je bila ugovorena39) u visini od 0,2 odsto, a koja je smela da dostigne 20.000 evra! Daqe posmatrano, Qiqana Simonovi}, direktorka Delatnosti finansija u ovom preduze}u, je imala ugovorenu40) mese~nu zaradu u visini od 3.500 evra (neto), kao i pravo na godi{wu stimulaciju u visini od 0,25 odsto, koja je smela da dostigne 20.000 evra. Goran Jovi~i}, direktor Delatnosti bezbednosti, u yep je mese~no stavqao 3.000 evra (neto), a ugovor o radu41) je predvi|ao i stimulaciju na godi{wem nivou do 0,2 odsto ili do 20.000 evra. Olivera Markovi}, direktorka Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki, primala je platu u visini od 2.000 evra (neto), dok je ugovorom o radu42) bilo predvi|eno i to da joj na ime godi{we stimulacije pripadne 0,125 odsto za doprinos poslovnom rezultatu preduze}a! Ana Juzba{i}, direktorka Delatnosti upravqawa qudskim resursima, sigurno{}u i kvalitetom imala je ugovorenu43) zaradu od 1.500 (neto) i pravo na godi{wu stimulaciju od 0,1 odsto. Nikola Volarevi}, direktor Delatnosti investicija i odràvawa do kraja avgusta 2008. godine je zara|ivao 3.000 evra (neto) i po osnovu ugovora o radu44) imao pravo na 0,1 odsto dobiti, {to nije smelo da pre|e 40.000 evra! Ina~e, Volarevi} je usled restruktuirawa preduze}a 31. oktobra 2008. godine dao otkaz i uzeo otpremninu od ~ak 2.058.677 dinara. Wegovu fotequ je u septembru 2008. godine nasledio Marko Markovi}, koji je kao samostalni referent imao platu 820 evra, a uz funkciju direktora Delatnosti investicija i odràvawa, aneksom ugovora o radu45) dobio je novu zaradu od 1.000 evra (neto).
Sekretarica vi{e zara|ivala od lekara i profesora

Kada je re~ o utvr|ivawu nominalnog iznosa plata, na osnovu ugovora o radu, u JP Aerodrom Nikola Tesla buyetski inspektor je otkrio jedan
36) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1530/1, od 5. 4. 2008. godine. 37) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1526/1, od 5. 4. 2008. godine. 38) Re~ je o supruzi Sa{e Vito{evi}a, visokog funkcionera G17 plus, nekada{weg saveznog ministra poqoprivrede i poslanika u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. 39) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1531/1, od 5. 4. 2008. godine. 40) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1528/1, od 5. 4. 2008. godine. 41) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1532/1, od 5. 4. 2008. godine. 42) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1527/1, od 5. 4. 2008. godine. 43) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1529/1, od 5. 4. 2008. godine. 44) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1525/1, od 5. 4. 2008. godine. 45) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 2004/535, od 26. 3. 2008. godine i Aneks 1 broj: 1504/1, od 18. 2. 2008. godine. 25
Revizija demokratije skandalozan podatak. Naime, utvr|eno je da je za vreme direktorskog mandata Bojana Kri{ta, wegova sekretarica Olivera \or|evi}, ina~e tehni~ar za preradu namirnica biqnog porekla, primala platu od 700 evra neto, koja je u julu 2008. godine pove}ana na 800 evra neto46). Potpuno isti slu~aj u pogledu visine i skoka mese~ne zarade bio je i sa Olgom Milovanovi}47) koja od stru~ne spreme ima zavr{enu gimnaziju. Ona je prvo bila raspore|ena na radno mesto stru~nog saradnika u ekonomsko-finansijskoj delatnosti Aerodroma, ali je po~etkom novembra Kri{to prebacuje na poslove vi{eg referenta za obra~un zarada u kabinetu generalnog direktora. On ovu akrobaciju izvodi u skladu sa novim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je doneo 2 meseca ranije. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da su Olivera \or|evi} i Olga Milovanovi} u septembru mesecu 2008. godine, u skladu sa odlukama48) Bojana Kri{ta, dobile stimulaciju od po 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, i to zbog doprinosa u ispuwewu radnih zadataka. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navodi kakav je to doprinos dat, niti se navodi kakvi radni zadaci su ispuweni.
Unapred prigrabili 8,4 miliona kao akontaciju

U postupku kontrole isplata mese~nih zarada za 2008. godinu, buyetski inspektor je utvrdio da u januaru 2008. godine nije bilo isplata stimulacija poslovodstvu preduze}a. Me|utim, bilo je isplata zajma za zimnicu koji je iznosio 60.000 dinara po zaposlenom, a koji je direktor Kri{to svojom odlukom odobrio! Ovaj zajam je uzelo 366 radnika, {to je Aerodrom ko{talo 21.960.000 dinara, a me|u korisnicima zajma na{ao se i Bojan Kri{to, wegovo zamenik, kao i 4 direktora delatnosti. Ve} u februaru mesecu, Kri{to je sam sebi isplatio 238.801 dinar (bruto) na ime akontacije godi{we stimulacije u neto iznosu od 2.000 evra, a o tome je naknadno donosio pisane odluke49). Kako je bilo mogu}e unapred uzeti akontaciju na ime stimulacije, ne treba se preterano ~uditi. Kri{to je u ugovore o radu uneo klauzulu da se godi{wa stimulacija moè ispla}ivati i akontativno u iznosima i rokovima koje utvr|uje generalni direktor, tj. on li~no! Veliki menayer Kri{to je zatim u mesecu martu tako|e doneo odluku50) da sebi isplati akontaciju godi{we stimulacije u visini od 188.824 dinara (bruto). Za mesec april je odlukom51) iz maja meseca, pored redovne zarade, sebi isplatio dodatak od 205.933 dinara (bruto), dok su svi ostali direktori delatnosti do46) Aneks 1 osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1582/1, od 4. 11. 2008. godine, a Aneks 2 broj: 1551/2, od 27. 6. 2008. godine. 47) Aneks 1 osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1512/1, od 18. 2. 2008. godine; Aneks 2 broj: 1553/2, od 27. 6. 2008. godine, i Aneks 2b broj: 13701/20081, od 3. 11. 2008. godine. 48) Odluke su zavedene pod brojevima: 1578/2 i 1578/3 od 1. 10. 2008. godine. 49) Odluke su zavedene pod brojevima: 01-4972, od 21. 3. 2008. godine i 1519/1, od 21. 3. 2008. godine. 50) Odluka je zavedena pod brojem: 1519/1, od 21. 3. 2008. godine. 51) Odluka je zavedena pod brojem: 1533/1, od 5. 5. 2008. godine. 26
Ivan Nini} bili po 17.118 dinara (bruto). Kako ne bi ostali radnici bili quti na ove alave zveri, Kri{to je doneo odluku52) da svi zaposleni i radno angaòvani radnici u JP Aerodrom Nikola Tesla za mesec april prime periodi~nu stimulaciju u visini 12.000 dinara (neto). Kako alavosti nema kraja, Bojan Kri{to je u junu doneo odluke53) da za mesec maj sebi isplati 600.077 dinara (bruto) kao akontaciju godi{we stimulacije, dok je 8 wegovih saradnika direktora delatnosti, svako ponaosob dobio po 413.103 dinara (bruto)54). Zatim, Kri{to na osnovu sopstvene odluke55), za mesece jun i jul uzima akontaciju po 174.986 dinara (bruto), dok u avgustu svojom odlukom56) grabi 174.580 dinara (bruto). Posebno je zanimqivo otkri}e buyetskog inspektora da je Kri{to u junu 2008. godine isplatio 11.412 dinara (bruto) svojoj saradnici direktorki Delatnosti komercijalnih poslova, i to na ime nabavke {kolskih uybenika, iako ova gospo|a ima mese~nu platu od 3.000 evra (neto)! Me|utim, ova gospo|a je bez trunke stida samo iskoristila svoje pravo koje je Kri{to svojom odlukom57) omogu}io svim zaposlenim i radno angaòvanim licima u preduze}u, a re~ je o isplati po 8.000 dinara (neto) na ime nabavke {kolskih uybenika za osnovnu i sredwu {kolu, i to za svako dete zaposlenog! U mesecu septembru Bojan Kri{to je na ime akontacije stimulacije isplatio 3,5 miliona dinara (bruto), a ovu sumu je podelilo 7 direktora delatnosti i Kri{tov zamenik. Dodu{e, podela plena nije izvr{ena na ravne ~asti, jer je pojedina~no gledano, direktorka Delatnosti finansija dobila ~ak 909.490 dinara (bruto)58)! Buyetski inspektor je izveo ra~unicu da je samo na ime akontacije (pre zavr{etka poslovne godine) poslovodstvu Aerodroma u periodu januar-oktobar 2008. godine ispla}ena godi{wa stimulacija u visini od ~ak 8.620.117 dinara bruto, odnosno 7.373.991 dinar neto!
Polovinu plena vratili, a polovinu zadràli

Prema navodima buyetskog inspektora, u postupku kontrole isplate akontacija ~lanovima poslovodstva Aerodroma, na uvid nije dat obra~un na koji na~in su utvr|ivane obra~unate i ispla}ene akontacije godi{we stimulacije. Ovakav obra~un je bio od velikog zna~aja s obzirom da je Pravilnikom o radu predvi|eno da se godi{we stimulacije mogu dodeliti iskqu~ivo na osnovu doprinosa u radu preduze}a na godi{wem nivou, i to doprinos u: 1) smawewu tro{kova poslovawa, pove}awu prihoda; 2) pove}awu
52) Odluka je zavedena pod brojem: 6370, od 29. 4. 2008. godine. 53) Odluke su zavedene pod brojevima: 1534/1, od 2. 6. 2008. godine i 1548/2, od 3. 6. 2008. godine. 54) Odluke su zavedene pod brojevima: 1540, 1541, 1542, 1543, 1544, 1545, 1546, 1547, od 3. 6. 2008. godine. 55) Odluka je zavedena pod brojem: 1548/1, od 3. 6. 2008. godine. 56) Odluka je zavedena pod brojem: 1564, od 29. 8. 2008. godine. 57) Odluka je zavedena pod brojem: 13575, od 2. 8. 2008. godine. 58) Odluke su zavedene pod brojevima: 1570/1, 1571/1, 1572/1, 1573/1, 1574/1, 1575/1, 1576/1, 1577/1, od 1. 10. 2008. godine. 27
Revizija demokratije dobiti preduze}a; 3) unapre|ewu kvaliteta pruènih usluga; i 4) doprinos u ispuwewu konkretnih radnih zadataka. Me|utim, prema obja{wewu koje je buyetskom inspektoru dala direktorka Delatnosti pravnih poslova, navodi se da je generalni direktor donosio odluku o visini periodi~ne i godi{we stimulacije i da je to pravo direktorima poslovodstva predvi|eno ugovorom o radu. U obja{wewu, koje je u vidu pisane informacije buyetskom inspektoru dao Bojan Kri{to, navodi se da periodi~ne i godi{we stimulacije predstavqaju pravo iz radnog odnosa i da je obaveza direktora da meri rezultate rada pojedinaca i rada preduze}a kako bi ispunio obavezu prema zaposlenima. Daqe, menayer Kri{to u svom pamfletu kaè da su radnopravni kriterijumi za isplatu u prva tri meseca bili mese~na sagledavawa poslovawa, a kasnije kvartalne informacije o poslovawu koje usvaja Upravni odbor. Kada je re~ o astronomskim platama, Kri{to obja{wava da je sistem pojedina~ne nominalne neto plate zamenio prevazi|ene koeficijente i da je upravo to u najve}oj meri doprinelo da se motivi{u zaposleni. Me|utim, videv{i da je preterao sa motivisawem svojih najbliìh saradnika i da je na jedan nemoralan, perfidan i pokvaren na~in stvorio pravni osnov da zaposleni dobiju 8,6 miliona dinara neto, odnosno ukupno 7,3 miliona dinara bruto stimulacije fakti~ki niza{ta, Kri{to je pod sna`nim pritiskom javnosti bio primoran da vrati novac u kasu Aerodroma. Kri{tov tata Ivan je u ime svog sina Bojana, na ra~un Aerodroma ukupno vratio 862.379 dinara, dok je to isto u~inila i ve}ina direktora iz Kri{tovog menaymenta. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, na ra~un preduze}a je vra}eno ukupno 4.046.009 dinara, dok preostali iznos ispla}ene stimulacije, do zavr{etka buyetske kontrole (14. januar 2009. godine) uop{te nije vra}en.
Zvani~no: Program poslovawa probijen za 6,3 miliona

Ukoliko se sumiraju zakqu~ci iz nalaza buyetskog inspektora, proizilazi da je buyet JP Aerodrom Nikola Tesla pretrpeo {tetu zahvaquju}i menayeru Bojanu Kri{tu. Kako? Naime, utvr|eno je da je samo za 10 ~lanova poslovodstva Aerodroma, na ime zarada ispla}eno 44.411.443 dinara (bruto), dok je Programom poslovawa ovog preduze}a za 2008. godinu, koji je odobrila Vlada Republike Srbije59), za ovu namenu bilo predvi|eno 38.098.110 dinara (bruto) i to za 8, a ne za 10 direktora! Dakle, na ovaj na~in Program poslovawa je probijen za ~ak 6,3 miliona dinara, a osim toga Aerodrom je imao i 2 direktora vi{e od projektovanog i odobrenog! Buyetska inspekcija se osvrnula i na rashode po osnovu stimulacija koje su dobili ostali zaposleni, bez poslovodstva (bez 10 direktora), a koje su ispla}ene u ukupnom iznosu od 12,9 miliona dinara bruto za 462 zaposlena. Pri tom, samo za 10 ~lanova poslovodstva ispla}ene su stimulacije u iznosu od ~ak 8,6 miliona dinara bruto!
59) Program je zaveden pod brojem: 18840/11-1, od 24. 12. 2007. godine, usvojen je od strane UO JP Arodrom Nikola Tesla 27. 12. 2007. godine, a kao osniva~ JP, Vlada Republike Srbije je na wega dala saglasnost Re{ewem broj: 023-155/2008, od 17. 1. 2008. godine (Sl. glasnik RS, br. 7/08, od 18. 1. 2008. godine). 28
Ivan Nini} Otkri}e nadle`nog buyetskog inspektora da je Kri{to probio Program poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu za ~ak 6,3 miliona dinara i to samo na ime napumpanih zarada, prati i ~iwenica da nadle`na ministarstva ovo uop{te nisu identifikovala. Naime, isplate zarada u javnim preduze}ima se ne mogu izvr{iti sve dok Ministarstvo rada i Ministarstvo finansija ne overe poreske prijave o obra~unatim i pla}enim doprinosima. Takvu proceduru propisuje vaè}a uredba60) koja je 2006. godine doneta od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, nakon isplate zarada, javno preduze}e je, prema vaè}oj uredbi, obavezno da u roku od 3 dana dostavi poreske prijave Poreskoj upravi Srbije i ministarstvu nadle`nom za oblast koju pokriva javno preduze}e (u ovom slu~aju to je Ministarstvo infrastrukture). U tom pogledu, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, iz overenih obrazaca (poreskih prijava) za isplatu zarada u JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu, utvr|eno je da nadle`na ministarstva, kao ni Poreska uprava, nisu imali primedbi! Ovaj podatak samo pokazuje da su Bojan Kri{to i wegova druìna imali institucionalnu podr{ku za pqa~ku buyeta Aerodroma, jer oni organi koji su bili du`ni da nadziru mese~ne isplate zarada, svoju nadle`nost nadzora nisu vr{ili u ciqu za{tite dràvnog interesa. Dakle, da nije bilo naknadnog nadzora od strane Buyetske inspekcije i zahteva Srpske radikalne stranke da se izvr{i kontrola, nezakonita isplata 6,3 miliona dinara bi ostala neprime}ena.
Kri{to i Dinki} dokazani me{etari i laòvi

Dakle, sve ~iwenice koje su iznete u ovoj analizi, a koje je utvrdio buyetski inspektor, ne uklapaju se u odbranu koju je Bojan Kri{to u pisanoj formi dostavio medijima. On je svojevremeno u toj odbrani istakao da je Upravni odbor kompanije, u kome su zastupqeni predstavnici gotovo svih stranaka u Srbiji (DS-2, G17 plus-1, DSS-1, SDP-1, NS-1), doneo Odluku o nagra|ivawu menaymenta u zavisnosti od ostvarene dobiti preduze}a, posle ~ega je Vlada Srbije po~etkom godine usvojila Program poslovawa Aerodroma za 2008, u okviru koga je definisan buyet za plate menaymenta. Prema Kri{tovoj tvrdwi sve dosada{we isplate zaposlenima i menaymentu su izvr{ene u skladu sa zakonom i u okviru predvi|enog buyeta Aerodroma odobrenog od strane Vlade Srbije61). Po izbijawu Afere Kri{to i Mla|an Dinki}, mentor Bojana Kri{ta je tako|e tvrdio da Kri{to nije prekr{io Program poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla u pogledu odobrene isplate masa plata za 2008. godinu62). Naàlost, nadle`na buyetska inspekcija Ministarstva finansija je utvrdila upravo suprotno, a to je da je Program poslovawa probijen za 6,3 miliona dinara i da odluke o isplati sti60) Uredba o na~inu i kontroli obra~una isplata zarada u javnim preduze}ima (Slu`beni glasnik RS, br. 5/06). 61) Izvor: Internet portal E-novine, (http://www.e-novine.com/), od 26. 11. 2008. godine. 62) Izvor: Agencija Tanjug, od 30. 11. 2008. godine. 29
Revizija demokratije mulacija nije donosio UO, ve} direktor Kri{to. Zbog ovih laì i obmane javnosti ni Kri{to, a ni Dinki} nisu snosili odgovornost. Kri{to je samoinicijativno podneo ostavku jer je, kako kaè, u delu javnosti izvrgnut lin~u i progonu, a Dinki} je za izbijawe Afere Kri{to optuìo medije.
30
Ivan Nini}
(4) Mit o menayeru i istina o {teto~ini (2)

Bezuspe{no predstavqawe Bojana Kri{ta, biv{eg direktora JP Aerodrom Nikola Tesla, kao vrhunskog menayera koga Srbije nije imala otkako je sveta i veka, bilo je samo jedno u nizu mnogobrojnih dosada{wih spinovawa Mla|ana Dinki}a (G17 plus). To spinovawe je za ciq imalo da javnosti prikaè Kri{ta u potpuno druga~ijem svetlu od onoga {to su ~iwenice i {to je na kraju pokazala buyetska kontrola Kri{tovog rada. A ~iwenica je da je menayer Kri{to u JP Aerodrom Nikola Tesla kao tehnolo{ki vi{ak, otpustio 141 radnika uz isplatu 135,6 miliona dinara otpremnine, i da je s druge strane na razli~ite na~ine, po osnovu vi{e vrsta ugovora i uz probijawe Programa poslovawa preduze}a, angaòvao 840 radnika. Angaòvawe 473 radnika za 10 meseci 2008. godine, pla}eno je omladinskim zadrugama 80,6 miliona dinara, dok je preduze}u OZB Komerc za angaòvawe 350 radnika pla}eno 301,3 miliona dinara, i to bez raspisivawa tendera. Jedan od mnogobrojnih {teto~inskih ugovora o delu, bio je ugovor sa ~ovekom koji je po zanimawu oficir, a koga je Kri{to angaòvao kao svog savetnika za ekologiju i za{titu ìvotne sredine. Ovakovo Kri{tovo restrukturirawe, podrào je i Upravni odbor preduze}a, ~iji ~lanovi su za uzvrat dobijali astronomske apanaè, nerealno visoke naknade putnih tro{kova i biznis platnu karticu za krkanluk i gorivo. ***
Mla|ina demagogija i populizam

Veliko priznawe koje je mentor Mla|an Dinki} javno odao svom misionaru i u~eniku Bojanu Kri{tu, jesu navodni uspesi u restruktuirawu JP Aerodrom Nikola Tesla za vreme wegovog direktorskog mandata. O tome, u svom autorskom tekstu objavqenom u dnevnom listu Politika, pod naslovom Kad je skupo zapravo jeftino, Dinki} kaè: (...) Nakon sveop{te hajke, oti{ao je jedan od retkih direktora koji je hrabro i uspe{no restruktuirao svoje preduze}e, raskinuv{i brojne {tetne ugovore, smawiv{i masu plata za 15 odsto u odnosu na pro{lu godinu, broj zaposlenih za jednu tre}inu, uz pove}awe dobiti za dràvu od ~ak ~etiri puta. Bojan Kri{to je zapravo uradio ono {to se ve} godinama traìlo od svake vlade smawio je javnu potro{wu na primeru preduze}a koje je vodio. Zato je i stekao brojne neprijateqe (...)63). Posle ovakvog Mla|inog hvalospeva, svi bi izveli zakqu~ak da je Kri{to bio menayer kakvog bi svaka dràva i svaka vlast veoma rado poèlele u svom timu. Me|utim, o ~emu se ovde radi najboqe ilustruju prve re~enice iz Mla|inog autorskog teksta: Najve}a opasnost za demokratiju je dema63) Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs/), od 8. 12. 2008. godine. 31
Revizija demokratije gogija. Posebno u Srbiji, u kojoj je populizam stariji od demokratije. Demagogija dovodi do iskrivqenog sistema vrednosti. Dakle, ministar Dinki} veoma precizno iznosi svoje zapaàwe uzajamnog odnosa demokratija-demagogija u na{oj zemqi, ali bira upravo taj na~in, da demago{kom i populisti~kom zamenom teza prikaè Bojana Kri{ta kao supermena. Kao uspe{nog menayera koji je `rtva lova na ve{tice i kao jednog ~oveka koji je doìveo besomu~ni medijski lin~. Na ovaj na~in Dinki} je na najbrutalniji mogu}i na~in obmanuo javnost i gra|ane Srbije, a da je to zaista tako svedo~i i zvani~an nalaz buyetskog inspektora Ministarstva finansija. Iz ovog dokumenta se veoma precizno vidi kako je to Kri{to hrabro i uspe{no restruktuirao preduze}e kojim je rukovodio, kako je raskinuo brojne {tetne ugovore i kako je smawio masu plata za 15 odsto i smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu.
Kri{to menayer: otpustio 141, pa zaposlio 840 radnika

U postupku kontrole poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla i rada direktora Bojana Kri{ta, buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da je to preduze}e Programom restruktuirawa za 2008. godinu64), planiralo da smawi dotada{wi broj zaposlenih za 108 qudi. Proceweno je da bi ovaj poduhvat ko{tao oko 108 miliona dinara, a {to je obezbe|eno u buyetu Aerodroma. Me|utim, obra~unate su i ispla}ene otpremnine za 141 zaposlenog, {to je buyet Aerodroma ko{talo 135.634.571 dinara bruto. Nakon ovog, kako Dinki} kaè hrabrog i uspe{nog restruktuirawa preduze}a u kome se smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu, u JP Aerodrom Nikola Tesla se de{avaju neverovatne stvari. Naime, de{ava se to da se Bojan Kri{to otarasio radnika u stalnom radnom odnosu da bi poslove angaòvawa radnika pla}ao preko ugovora, omladinskih zadruga i preko jednog privatnog preduze}a. Kako? Naime, u prvih 10 meseci 2008. godine JP Aerodrom Nikola Tesla je utro{ilo 420 miliona dinara bruto za finansirawe plata 472 stalno zaposlena radnika. Kri{to je po ugovoru o delu prose~no angaòvao 12 lica, {to je Aerodrom ko{talo 7,5 miliona dinara bruto. Po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima angaòvao je 4 lica, a po ugovoru o dopunskom radu prose~no 1 lice mese~no, {to je Aerodrom ko{talo 4,1 milion dinara bruto. U istom periodu Kri{to je preko omladinskih zadruga angaòvao i 473 radnika koji su ko{tali dodatnih 80,6 miliona dinara bruto. Me|utim, preko firme OZB Komerc, Kri{to je angaòvao 350 radnika, a {to je Aerodrom ko{talo ~ak 301,3 miliona dinara bruto. Dakle, prema ~iwenicama koje je utvrdio buyetski inspektor, na platnom spisku preduze}a se u prvih 10 meseci 2008. godine na{lo 472 radnika u stalnom radnom odnosu i ~ak 840 radnika tu|e radne snage. Dakle, ukoliko se sumira broj stalno zaposlenih i broj angaòvanih radnika, re~ je o prose~nom mese~nom broju od ukupno 1.311 qudi koji su u prvih 10 meseci 2008. godine bili na platnom spisku JP Aerodrom Nikola Te64) Program je zaveden pod brojem: 19339, od 18. 12. 2007. godine. 32
Ivan Nini} sla. Kri{to je rad svojih stalno zaposlenih radnika platio 420 miliona dinara, dok je rad tu|e radne snage platio 396,9 miliona dinara. Nejasno je u ~emu se onda ogleda restrukturirawe i smawewe broja zaposlenih za jednu tre}inu? Kakva je to ra~unica otpustiti 141 radnika i za otpremnine izdvojiti 135,6 miliona dinara, a istovremeno angaòvati 840 radnika sa strane i platiti im skoro 400 miliona dinara?! Ovako ne{to u Srbiji nije zabeleèno sve do pojave Bojana Kri{ta i Mla|ana Dinki}a.
Kri{tovi honorarci i 350 omladinaca

Ukoliko se analizira na~in na koji je Bojan Kri{to angaòvao tu|u radnu snagu i poslovi za koje su pojedinci sa strane angaòvani, mogu se izvu}i zakqu~ci da nije re~ ni o kakvom menayeru, ve} da je re~ o najobi~nijoj {teto~ini koju jedno dràvno preduze}e u demokratskoj Srbiji moè da ima. Kako je buyetski inspektor utvrdio, odmah po re{avawu problema vi{ka zaposlenih i po isplati otpremnina, direktor Kri{to je po~eo da zapo{qava novu radnu snagu i to po ugovoru o dopunskom radu. Tako je za prvih 10 meseci 2008. godine, na teret buyeta Aerodroma, stvorio tro{kove u visini od 1.635.929 dinara bruto. Da skandal bude jo{ ve}i, u Programu poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, uop{te nisu bili predvi|eni, odnosno nisu bili odobreni rashodi po ovom osnovu. Jedan od ugovora65) o dopunskom radu do 1/3 punog radnog vremena, Kri{to je potpisao sa izvesnim Markom Paunovi}em,66) i to za poslove koordinatora projekta izrade Studije o restrukturirawu JP Aerodrom Nikola Tesla u periodu od 1. juna do 31. decembra 2008. godine. Naknada za ovaj posao je ugovorena u neto iznosu od ~ak 2.000 evra mese~no! Pored ugovora po ovom osnovu, Kri{to je u prvih 20 meseci 2008. godine utro{io ~ak 7.665.967 dinara bruto za angaòvawe radne snage, i to 12 qudi po ugovoru o delu. Buyetski inspektor je utvrdio da je Program poslovawa probijen za 2.867.474 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planiranog i odobrenog. Izme|u ostalog, jedan od ugovora o delu koji je Kri{to potpisao bio je i ugovor67) sa izvesnim Zdravkom Vu~kovi}em. Iako je Vu~kovi} po zanimawu oficir, Kri{to ga je angaòvao za svog savetnika za ekologiju i za{titu ìvotne sredine, za {ta je mese~no dobijao 54.800 dinara neto.
65) U inspekcijskom nalazu se ne navodi delovodni broj ugovora. 66) Marko Paunovi} je izvr{ni direktor NVO Centar za liberalno-demokratske studije. Diplomirao je 2000. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a po magistraturu je oti{ao 2003. godine kao stipendista Vlade SAD na University of Pennsylvania. Kri{tovo poznanstvo i prijateqstvo sa ekspertom Paunovi}em datira jo{ iz kabineta potpredsednika Vlade SRJ i Vlade Srbije M. Labusa (G17 plus), gde su obojica radili. Tek svr{eni student, ekspert Paunovi} je od januara 2001. godine do maja 2006. godine radio kao ekonomski savetnik M. Labusa. 67) Ugovor je zaveden pod brojem: 440/32, od 4. 2. 2008. godine. 33
Revizija demokratije Direktor Kri{to se nije zaustavio na ovim angaòvawima, ve} je radnu snagu od 17 qudi angaòvao i na tre}i na~in, i to po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima. Tako su poslovi kuvawa kafe u delatnosti komercijale i poslovi vezani za telekomunikacione sisteme, u prvih 11 meseci 2008. godine, buyet Aerodroma ko{tali 2.500.369 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, izme|u ostalog, Kri{to je za period od 1. avgusta do 31. decembra 2008. godine, za poslove odràvawa telekomunikacionih sistema, angaòvao po ugovoru izvesnog Sr|ana [vabi}a i obezbedio mu mese~nu naknadu od 40.000 dinara neto. Zahvaquju}i menayerskom poduhvatu Bojana Kri{ta, buyet JP Aerodrom Nikola Tesla je u periodu od 1. januara do 31. novembra 2008. godine opusto{en za ~ak 83.165.539 dinara, koliko je ko{talo angaòvawe radne snage za obavqawe privremenih i povremenih poslova. Od toga je 2,5 miliona dinara direktno pla}eno fizi~kim licima sa kojima su potpisivani ugovori, dok je iznos od 80,6 miliona dinara pla}en omladinskim zadrugama. Prema navodima buyetskog inspektora, Kri{to je stvarawem ovih rashoda probio Program poslovawa JP Aerodrom Nikola Tesla za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, i to za 6.459.550 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planiranog i odobrenog. Aerodrom je imao ugovorene poslove sa 3 omladinske zadruge preko kojih je za prvih 10 meseci 2008. godine, u proseku bilo angaòvano 350 lica. Angaòvani su radnici za utovar-istovar, odràvawe zelene povr{ine, te kafe kuvarice, pomo}ni radnici, higijeni~ari, voza~i sanitetskog vozila, traga~i izgubqenih stvari, voza~i prtqaga itd. Zadrugama je na ime bruto tro{kova i provizije pla}eno 80.665.169 dinara, a od tog novca angaòvana lica su dobila 48.274.021 dinar neto.
Preko posrednika zaposleno jo{ 473 radnika za 301 milion

Da se menayerski rezultati Kri{ta ne zavr{avaju samo na angaòvawu radne snage preko omladinskih zadruga, buyetski inspektor je otkrio prilikom kontrole dokumentacije o saradwi JP Aerodrom Nikola Tesla sa preduze}em OZB Komerc. Naime, utvr|eno je da je preko ove firme, a za potrebe Aerodroma, bilo angaòvano ukupno 473 lica. Tako je 219 radnika bilo angaòvano u Delatnosti saobra}aja; 40 radnika u Delatnosti investicija; 158 radnika u Delatnosti bezbednosti; 7 radnika u Delatnosti komercijale; 18 radnika u Delatnosti informacionih tehnologija; 7 radnika u Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki; 13 radnika u Delatnosti finansijskih poslova; i 2 radnika u kabinetu direktora Bojana Kri{ta (menayer za odnose sa javno{}u i voza~). Ovo angaòvawe tu|e radne snage za prvih 10 meseci 2008. godine ko{talo je Aerodrom ~ak 301.367.709 dinara, koliko su iznosile bruto zarade sa provizijom. Od ove sume samo je 174.252.428 dinara pla}eno na ime ~istih neto zarada radnicima. Posebno je interesantno to {to su obra~un zarada i druge poslove vr{ile kadrovska i obra~unska slu`ba JP Aerodrom Nikola Tesla. S druge strane, firma OZB Komerc je samo zakqu~ivala ugovore sa radnicima i za ugovorenu radnu snagu, u skladu sa svojim cenovnikom usluga, od Aerodroma napla}ivala proviziju. Re~ je o proviziji od 4 odsto na bruto zaradu radnika.
34
Ivan Nini} Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ugovor o poslovnoj saradwi68) izme|u JP Aerodrom Nikola Tesla i preduze}a OZB Komerc datira jo{ iz septembra 2005. godine, a potpisao ga je Kri{tov prethodnik, tada{wi direktor Neboj{a Nedeqkovi},69) iz G17 plus. U ugovoru je navedeno da je osnov za wegovo zakqu~ivawe odredba ~lana 98, stav 1, ta~ka 8 Zakona o javnim nabavkama70) kojom je propisano na koje usluge se ovaj zakon ne primewuje. Prema stavu buyetskog inspektora, JP Aerodrom Nikola Tesla u poslu sa preduze}em OZB Komerc nije oslobo|en primene Zakona o javnim nabavkama, jer je re~ o pruàwu usluga koje podleù proceduri javne nabavke. U vezi sa ovim kriminalom, u postupku buyetske kontrole uzeta je i pisana izjava od direktorke Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki u JP Aerodrom Nikola Tesla. Prema navodima izjave, Aerodrom se u 2008. godini obratio Upravi za javne nabavke sa zahtevom za mi{qewe da sprovede postupak sa poga|awem i da nakon toga zakqu~ni novi ugovor sa OZB Komerc, ali nije dobijeno pozitivno mi{qewe i izvr{ene su pripreme za sprovo|ewe otvorenog postupka. Dakle, potpuno logi~no {to se posao vredan vi{e od 300 miliona dinara ne sme sprovesti u postupku javne nabavke sa poga|awem. Me|utim, nije logi~no kada su to Kri{to i druìna planirali da sprovedu otvoreni postupak javne nabavke ako je 2008. godina ve} bila pri kraju. S druge strane, Zakon o javnim nabavkama nalaè da se za svaku buyetsku godinu sprovodi nova javna nabavka ugovarawa usluga, te je u tom smislu od 2005. godine, svake godine morao biti raspisivan tender za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. O~igledno je da to nije bilo u interesu tada{wem direktoru Nedeqkovi}u, a ni wegovom nasledniku Kri{tu.
Upravni odbor potkupqen, a nadzorni nije formiran

Kao organ upravqawa, Upravni odbor u JP Aerodrom Nikola Tesla se nije obazirao na me{etarewe direktora Bojana Kri{ta, ve} je dono{ewem pojedinih akata sluìo kao Kri{tov paravan koji treba da ozakoni ono {to je nezakonito ili lo{e po preduze}e. Tako su ~lanovi UO za prvih 10 meseci 2008. godine bili debelo pla}eni za svoj nerad, a prema navodima
68) Ugovor je zaveden pod brojem: 917/2005, od 30. 9. 2005. godine. 69) Neboj{a Nedeqkovi} je kao kadar stranke G17 plus sredinom 2004. godine postavqen za direktora JP Aerodrom Nikola Tesla (tada: Aerodrom Beograd), gde se zadrào sve do novembra 2007. godine kada ga je zamenio B. Kri{to. Na predlog stranke G17 plus, Vlada Republike Srbije Nedeqkovi}a imenuje za direktora JP Skijali{ta Srbije gde se zadrào sve do juna 2008. godine. U ìù javnosti je dospeo zbog ~iwenice da je od Aerodroma naplatio otpremninu u iznosu od 1,6 miliona dinara, da bi kasnije od Skijali{ta naplatio jo{ 2.166.155 dinara. Prema pisawu lista Pres od 11. 12. 2008. godine, Nedeqkovi} je Re{ewem broj: 02-191, od 23. 1. 2004. godine dobio otkaz u JP JAT ervejz, a u obrazloèwu ovog akta se navodi da su razlozi za otkaz: povreda i zanemarivawe radnih obaveza, po{to je neprofesionalnim kori{}ewem interneta i pose}ivawem sajtova sporne sadrìne naneo {tetu poslovawu preduze}a. Nedeqkovi} je trenutno direktor izdava~kog preduze}a Borba. 70) Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 43/03 i 55/04). 35
Revizija demokratije buyetskog inspektora naplatili su 14.121.768 dinara neto, odnosno 21.267.724 dinara bruto. Od ove sume, predsednik UO je dobio 1.908.348 dinara neto, odnosno 2.874.018 dinara bruto, dok je 8 ~lanova UO podelilo 12.213.420 dinara neto, odnosno 18.393.705 dinara bruto. Me|utim, iako su ~lanovi UO u proseku mese~no primali po 152.667 dinara, a predsednik UO u proseku 190.834 dinara, na tome se otima~ina ne zavr{ava. Wima je Kri{to svojom odlukom71) omogu}io i kori{}ewe drugih pogodnosti na teret buyeta Aerodroma. Tako je jedna od pogodnosti bila i kori{}ewe biznis platne kartice za ugostiteqske usluge i nabavku benzina, sa mese~nim limitom potro{we od 50.000 dinara. Kri{tova odluka je propisivala i to da se do po~etka kori{}ewa platne kartice ~lanovima UO odobravaju tro{kovi u iznosu od 25.000 dinara mese~no, po~ev od dana postavqewa za ~lana UO. I na kraju, Kri{to je odobrio da ~lanovi UO koji na sednice UO dolaze van grada Beograda, imaju pravo na naknadu u pau{alnom iznosu od 20.000 dinara za svaki dolazak na sednicu UO, a {to }e pravdati ra~unima za gorivo i autobuskim kartama. Buyetska kontrola je pokazala da je isplatom svih naknada i beneficija ~lanovima UO, probijen Program poslovawa preduze}a za 2008. godinu, i to za 685.925 dinara neto, odnosno za 1.036.389 dinara bruto, koliko je vi{e ispla}eno od dozvoqenog. Dakle, ako je na ovakav na~in UO preduze}a bio potkupqen od strane Bojana Kri{ta, postavqa se pitawe {ta je u tom slu~aju radio Nadzorni odbor? Vlada Republike Srbije uop{te nije ni imenovala Nadzorni odbor u JP Aerodrom Nikola Tesla, te tako nije imao ko da vr{i nadzor nad radom direktora i UO. âk i da je postojao Nadzorni odbor, pitawe je koliko bi wegov rad imao uticaja na funkcionisawe preduze}a, jer bi ovaj organ verovatno imao samo dekorativnu ulogu. Prema tome, sve ~iwenice koje autor iznosi u ovoj analizi ukazuju na to da Dinki}ev menayer Bojan Kri{to zapravo nije menayer, ve} je najobi~nija dru{tvena, ekonomska i politi~ka {teto~ina.
71) Odluka je zavedena pod brojem: 10102, od 19. 6. 2008. godine. 36
Ivan Nini}
Gotovo da je nemogu}e od preko 250 zdravstvenih ustanova u Srbiji o~ekivati i zahtevati striktnu primenu Zakona o javnim nabavkama, ako istovremeno Ministarstvo zdravqa predstavqa bazu korupcije kada je re~ o nabavkama u zdravstvenom sistemu na{e dràve. Ova ~iwenica je i zvani~no dokazana u kontroli finansijskog poslovawa Ministarstva zdravqa tokom 2005. i 2006. godine, koju je izvr{ila Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Prema nalazu buyetskog inspektora, ministar Tomica je nezakonito sprovodio javne nabavke koje se mere u milijardama dinara, i to bez godi{wih planova javnih nabavki, koje Ministarstvo zdravqa nije donosilo. Primera radi, ministar Milosavqevi} je ugovor o nabavci 20 komada transportnih inkubatora u vrednosti 11,4 miliona dinara, dodelio preduze}u Medical System uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama. Koliko su kriminalne javne nabavke u Ministarstvu zdravqa uzele maha, najboqe svedo~i nezakonita nabavka 30 sanitetskih vozila, koju je ministar Tomica jo{ 2005. godine avansno platio ~ak 79,1 milion dinara. êtiri godine posle toga, niti su isporu~ena vozila niti je novac vra}en natrag u buyet Republike Srbije iako postoji obavezuju}a sudska presuda. Nadle`no tuìla{tvo pune dve godine nije u stawu da pokrene krivi~ni postupak protiv odgovornih za ovu pqa~ku, aminuju}i tako kriminal u zdravstvu koji ne zna za granice. ***
(5) Tomica i javne nabavke u zdravstvu
Javne nabavke Ahilova peta ministra zdravqa

Za srpskog ministra zdravqa Tomicu Milosavqevi}a iz G17 plus, korupcija u zdravstvu je, kako on tvrdi, sporadi~na pojava, a kada se uop{te govori o korupciji u zdravstvu, ministar kaè da se tu misli na odnos doktor-pacijent, {to je obostran proces72). Davawem ovakvih izjava, jasno je da Milosavqevi} ne èli da prihvati ~iwenicu da je resor kojim skoro deceniju rukovodi73), jedan od najve}ih izvora korupcije u na{oj zemqi. Daleko od toga da je samo relacija doktor-pacijent jedina i najve}a asocijacija za korupciju u zdravstvu. Ovaj oblik korupcije je dalekom mawi u Srbiji u odnosu na veliki obim korupcije u javnim nabavkama koje se sprovode u zdravstvenom sistemu. Me|utim, pojavu korupcije u ovoj sferi zdravstva ne ospo72) Izvor: Tanjug i list Politika (http://www.politika.rs/), od 16. 1. 2009. godine. 73) Prof. dr Tomica Milosavqevi} (G17 plus) je na du`nost ministra zdravqa u Vladi DOS-a prvi put izabran 2002. godine. Kao kadar stranke G17 plus reizabran je u prvoj i drugoj vladi dr Vojislava Ko{tunice (DSS), i to 3. 3. 2004. godine, a zatim 15. 5. 2007. godine. U vladi dr Mirka Cvetkovi}a (DS) Milosavqevi} je 2008. godine ponovo izabran na funkciju ministra zdravqa. Dakle, re~ je o ministru koji ima najduì kontinuitet u vo|ewu istog resora od tzv. demokratskih promena do danas. 37
Revizija demokratije rava ni sam ministar Milosavqevi}, koji kaè da su nabavke drugi prostor za korupciju, iako Srbija posledwih godina ima Zakon o javnim nabavkama koji je tu oblast zna~ajno promenio. Koliko je ovaj zakon zaista promenio oblast javnih nabavki u zdravstvu, najboqe svedo~e primeri malverzacija u nekoliko zdravstvenih ustanova u Beogradu, {to je medijski i te kako bilo propra}eno. Sr` ove afere su bile nezakonite javne nabavke sa drasti~no uve}anim cenama inventara i gra|evinskih radova u domovima zdravqa i bolnicama. Direktori zdravstvenih ustanova su, i pored zvani~nih inspekcijskih nalaza, negirali svoju krivicu, odbijaju}i da dobrovoqno podnesu ostavke, nakon ~ega su smeweni, i to iskqu~ivo zahvaquju}i medijskoj buci. Dakle, ako je poslovawe spornih zdravstvenih ustanova bilo samo slu~ajan uzorak, onda moèmo da pretpostavimo kako je realizovan projekat Hitna rekonstrukcije 20 bolnica u Srbiji. Re~ je o projektu koji je Svetska banka finansirala sa 50 miliona evra, a zbog nedostatka novca, iz sredstava NIP-a za tu namenu je utro{eno i dodatnih 6,9 miliona evra. Ali pretpostaviti i ukazati na bilo kakvu senku sumwe u ar~ewe dràvnog novca kada je re~ o javnim nabavkama u zdravstvu, ili jo{ gore, dovesti ministra Tomicu Milosavqevi}a u bilo kakvu vezu sa tim, veoma je rizi~no i predstavqa ma~ sa dve o{trice. Ko uradi tako ne{to, odmah }e ga od strane ministra sa~ekati krivi~na prijava za uvredu i klevetu i velika paqba u medijima, uz navode da je re~ o tendencioznim optu`bama i organizovanim napadima na ministra zdravqa. Zbog toga autor ni{ta tendenciozno i neprovereno ne}e iznositi u ovoj analizi, strogo }e se dràti ~iwenica iz zvani~nih dokumenata koji dokazuju obim korupcije u kojoj je zdravstvo u Srbiji ogrezlo, i to uz blagoslov, koga drugog nego ministra Milosavqevi}a. Naime, kako su se u Ministarstvu zdravqa tokom 2005. i 2006. godine, u reìji ministra Milosavqevi}a realizovale javne nabavke, utvrdio je buyetski inspektor Ministarstva finansija Hasan Berberovi}, koji je o tome ne{to zvani~no i pribeleìo. O izvr{enoj kontroli finansijskog poslovawa Ministarstva zdravqa, inspektor Berverovi} je sa~inio zapisnik (nalaz) koji je zaveden pod brojem: 401-00-01564/2006-09, od 12. marta 2007. godine. Na bazi pomenutog dokumenta, u ovoj analizi autor }e bliè obraditi i prezentovati nepravilnosti u javnim nabavkama koje je sprovodilo Ministarstvo zdravqa.
Tomica ne planira nabavke, a topi milijarde

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, sve javne nabavke koje je Ministarstvo zdravqa sprovelo u 2005. i 2006. godini, nisu smele biti sprovedene jer ovo ministarstvo prethodno uop{te nije donelo godi{wi plan javnih nabavki. Dakle, nije postojao plan koji bi podrazumevao vrstu, obim i vrednost planiranih nabavki prema raspoloìvim sredstvima u buyetu Republike Srbije koji je opredeqen za finansirawe izdataka i rashoda Ministarstva zdravqa. Ovim su direktno prekr{ene odredbe Zakona o javnim nabavkama, a ministar Tomica Milosavqevi} je u 2005. godini, bez plana, sproveo 63 nabavke za opremawe i rekonstrukciju bolnica i domova zdravqa u
38
Ivan Nini} Srbiji. Od toga je vrednost najmawe nabavke iznosila 1 milion dinara dok je najve}a nabavka gra|evinsko-zanatskih radova dostigla 42,8 miliona dinara. Tako|e, Tomica je kao odgovorno lice za raspolagawe buyetskim sredstvima Ministarstva zdravqa, mimo plana, nezakonito izvr{io i nabavke robe, usluga i radova, i to od 45 dobavqa~a. Najmawa vrednost ovih ugovora kretala se u rasponu od 1 milion, pa sve do 340,2 miliona dinara, a bilo je i sklapawa poslova vrednih 247,9 miliona; 125,2 miliona; 96,6 miliona; 103,8 miliona; 98,8 miliona dinara, itd. Upravo ovakvim bezakowem u Ministarstvu zdravqa, ministar Milosavqevi} podsti~e vi{e od 250 zdravstvenih ustanova u Srbiji da kr{e Zakon o javnim nabavkama, jer ako se ministar u ministarstvu ne pridràva zakona pri nabavkama, za{to bi to ~inio bilo koji direktor doma zdravqa u Srbiji?!
Tomica ~a{}ava, a gra|ani Srbije pla}aju

Kako ministar Tomica Milosavqevi} nezakonito razbacuje novac iz buyeta Republike, dokazuje i otkri}e buyetskog inspektora. Naime, u postupku buyetske kontrole utvr|eno je da je Ministarstvo zdravqa u 2005. godini preplatilo radove na rekonstrukciji bolnice Stefan Visoki u Smederevskoj Palanci. Tako je Tomica bez pravnog osnova, preduze}e MLP Jugoinport d.o.o. ~astio sa 355.768 dinara, zbog ~ega je inspektor naloìo meru da se navedeni iznos vrati u buyet Republike. Osim ovih sredstava, buyetski inspektor je Tomici naloìo meru da u buyet Republike vrati i iznos od 695.102 dinara, koliko je nezakonito utro{io 2005. godine za nabavku ode}e i obu}e za 16 zaposlenih koji na to nisu imali pravo. Naime, re~ je o tome da je po vaè}em pravilniku74) Ministarstva zdravqa decidno bilo utvr|eno ko od zaposlenih u tom ministarstvu ima pravo na kori{}ewe obu}e i ode}e na teret buyeta. Iako ga je li~no doneo, za Tomicu vaè}i pravilnik nije bio obavezuju}i pa je tako, umesto da opremu obezbedi za 346 zaposlenih, to u~inio za 362 zaposlena. To je buyet Ministarstva zdravqa ko{talo ~ak 15.726.688 dinara, odnosno 695.102 dinara vi{e nego {to je propisima bilo dopu{teno.
Nabavka inkubatora i obu}e mimo zakona

Prema nalazu buyetskog inspektora, u 2005. godini ministar Tomica Milosavqevi} je posao nabavke 20 komada transportnih inkubatora vrednosti 11,4 miliona dinara, nezakonito dodelio preduze}u Medical System iz Beograda. Od 5 prispelih tenderskih ponuda, oceweno je da kvalifikacije i tehni~ke uslove ispuwavaju samo dve firme, od kojih je jedna bila Medical System. Me|utim, kontrolom tenderske dokumentacije inspektor je otkrio da ova firma nije dostavila odgovaraju}e dokaze, {to izri~ito propisuje Zakon o javnim nabavkama. Na potpuno isti na~in, uz kr{ewe zakona i bez odgovaraju}e tenderske dokumentacije, Tomica je posao nabavke mu{kih i
74) Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite i opreme zaposlenih u Ministarstvu zdravqa, broj: 110-00-61/2003-04, od 4. 7. 2003. godine. 39
Revizija demokratije ènskih cipela za slu`benike Ministarstva zdravqa, vredan 3,1 miliona dinara, dodelio preduze}u BN boss company.
Kako to izgleda kad Tomica bira najboqeg

S obzirom da je Ministarstvo zdravqa u 2005. godini sprovelo tendere za vi{e od 100 javnih nabavki, buyetski inspektor nije bio u prilici da svaki ugovor pojedina~no prekontroli{e, ve} je kontrola ra|ena metodom slu~ajnog uzorka. Tako je najvi{e pa`we dato kontroli javne nabavke sanitetskih vozila, jer je upravo ova nabavka bila predmet velike medijske pra{ine. Naime, ministar Tomica Milosavqevi} je 28. marta 2005. godine doneo odluku75) o pokretawu postupka javne nabavke sanitetskih vozila procewene vrednosti ~ak 100 miliona dinara. Ova nabavka je bila podeqena u tri partije (zasebne faze), pa je tako prva partija podrazumevala nabavku 30 sanitetskih automobila vrednosti 80.190.000 dinara, druga partija se odnosila na nabavku 10 vozila za prevoz bolesnika na dijalizu vrednosti 14.810.000 dinara, dok je tre}a partija obuhvatala nabavku 5 terenskih sanitetskih vozila vrednosti 5.000.000 dinara. Krajwi rok za dostavqawe ponuda Ministarstvu zdravqa bio je 9. maj 2005. godine, a ponude je do tada dostavilo 8 ponu|a~a. Tenderska komisija je ministru Tomici Milosavqevi}u, kao najpovoqnije ponu|a~e za prvu i drugu partiju, predloìla preduze}e Jucit a.d. iz Beograda, dok je za tre}u partiju kao najpovoqniji ponu|a~ predloèno preduze}e Beomedicina iz Beograda. Zatim je ministar Milosavqevi}, dana 9. juna 2005. godine, doneo odluku76) da se zakqu~e ugovori o nabavci sanitetskih vozila sa navedenim firmama. Me|utim, konkurentske firme nisu bile zadovoqne {to je preduze}e Jucit, sa svojom ponudom od 79,1 milion dinara, pobedilo na tenderu, smatraju}i da je u segmentu koji se odnosio na bodovawe tenderskih ponuda bilo mu}ki. Zbog toga su, koriste}i svoje zakonsko pravo, preduze}a Delta M i Beomedicina uputili àlbu Komisiji za za{titu prava pri Upravi za javne nabavke. Komisija je uvaìla wihove àlbe, potvr|uju}i da je bilo kr{ewa zakona u tenderskoj proceduri. O tome je 26. jula 2005. godine doneto i re{ewe77) kojim se Ministarstvu zdravqa nalaè da poni{ti tender, ali samo u onom delu koji se odnosi na bodovawe ponuda za prvu partiju tendera (prvu nabavku). Bodovawe je ponovqeno i, naravno, preduze}e Jucit je ponovo izabrano kao najpovoqniji ponu|a~, a Ministarstvo zdravqa je navedenim firmama moralo da nadoknadi tro{kove àlbenog postupka. Ti tro{kovi su buyet Srbije dodatno ko{tali 98.750 dinara. Kada je na red do{lo i to da Ministarstvo zdravqa zakqu~i ugovore za tri zasebne nabavke sa firmama koje su pobedile na tenderu, preduze}e Beomedicina je odustalo od sklapawa ugovora za nabavku 5 terenskih, sanitetskih vozila, nakon ~ega je posao dodeqen preduze}u Jucit koje je bilo drugoplasirano. Tako je
75) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-123/2005-07, od 28. 3. 2005. godine. 76) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-123/2005-07, od 9. 6. 2005. godine. 77) Re{ewe je zavedeno po brojem: 4-00-340/2005, od 26. 7. 2005. godine. 40
Ivan Nini} Jucit, 26. septembra 2005. godine, sa Ministarstvom zdravqa zakqu~io tri pojedina~na ugovora78) za sve tri nabavke koje su bile predmet tendera ukupne vrednosti 98,8 miliona dinara (79,1 milion, 16 miliona i 3,6 miliona).
Avans od 79 miliona dinara pojeo mrak

Ugovor o nabavci 30 sanitetskih automobila, koji je potpisan izme|u preduze}a Jucit i Ministarstva zdravqa, obavezao je dràvu na 100 odsto avansno pla}awe pre isporuke vozila. Tako je Ministarstvo, po potpisivawu ugovora navedenom preduze}u platilo 79,1 milion dinara, uz ugovornu obavezu da se vozila isporu~e u roku od 12 nedeqa od dana potpisivawa ugovora. Pri tom je preduze}e Jucit Ministarstvu zdravqa, u okviru tenderske dokumentacije, dostavilo bankarsku garanciju u visini od 5 odsto ukupne vrednosti ugovora, kao dokaz da ne}e odustati od izvr{ewa ugovorenog posla, ali i menicu na iznos od 79,1 milion dinara. Kako su dani i meseci odmicali, preduze}e Jucit nije razmi{qalo o tome da isporu~i ugovorena i pla}ena vozila, niti je ministar Tomica Milosavqevi} razmi{qao da bi trebalo da aktivira raspoloìvu menicu i da tako u dràvnu kasu vrati 79,1 milion dinara koje je pojeo mrak. Nakon godinu dana od ugovarawa i pla}awa ovog posla, ministar Milosavqevi} se setio da treba da reaguje tek onda kada su ga na to podsetili mediji79). Ministar Milosavqevi} je tek 10. oktobra 2006. godine shvatio da je krajwe vreme da 79,1 milion dinara, kojim je pla}ena magla preduze}u Jucit, bude vra}eno natrag u buyet Republike Srbije, jer bi na taj na~in za{titio sebe i svoju stranku od medijske pra{ine. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tog dana Ministarstvo zdravqa je AIK banci u Beogradu dostavilo dve menice na naplatu duga od 79,1 milion dinara i garancije od 3,9 miliona dinara na teret ra~una preduze}a Jucit. Me|utim, ove menice nije bilo mogu}e naplatiti zbog blokade ra~una du`nika preduze}a Jucit, a prema navodima iz inspekcijskog nalaza do sredine 2007. godine ugovorena obaveza isporuke saniteta, iako je pla}ena, nije izvr{ena. Ovde sa sada s razlogom name}e pitawe kako to da je preduze}e Jucit koje je bilo pred bankrotom dobilo ovaj posao vredan 79,1 milion dinara, a da ovu ~iwenicu niko u Ministarstvu zdravqa nije imao u vidu prilikom dodele tendera?! Naime, buyetski inspektor je utvrdio da preduze}e Jucit uop{te nije ispuwavalo propisane tenderske uslove za u~e{}e na tenderu Ministarstva zdravqa na kome je dobilo ovaj posao. Tako Jucit tenderskoj komisiji uop{te nije dostavio originale ili overene kopije bilansa stawa za
78) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 404-02-125/2005-07; 404-02-125-1/2005-07; i 404-02-125-2/2005-07od 26. 9. 2005. godine. 79) Tomica Milosavqevi} je sa svojim kolegama ministrima iz G17 plus, navodno zbog prekida pregovora o evropskim integracijama izme|u EU i Srbije, istupio iz Vlade Republike Srbije 1. 10. 2006. godine. Wihove ostavke je Narodna skup{tina verifikovala tek 9. 11. 2006. godine. U me|uvremenu je list Pres 4. 10. 2004. godine objavio tekst pod naslovom Velika mu}ka, a u vezi sa avansno pla}enim i neisporu~enim sanitetima od strane firme Jucit. 41
Revizija demokratije prethodne tri obra~unske godine, koje su prema uslovima konkursa morale biti potpisane od strane ovla{}enog revizora. Ovim ne samo da su prekr{ene odredbe Zakona o javnim nabavkama i uslovi tendera, zbog ~ega Jucit nije mogao biti kvalifikovan kao ponu|a~ sa ispravnom ponudom, ve} je o~igledno da je ceo posao odra|en na krajwe kriminalan na~in i to na {tetu buyeta Republike Srbije.
Tomica bacio 79,1 milion dinara

U toku buyetske kontrole ovog kriminala u Ministarstvu zdravqa, slu~aj za{tite dràvnog interesa preuzelo je i Republi~ko javno pravobranila{tvo, koje je u februaru-martu 2007. godine pokrenulo spor protiv preduze}a Jucit. Da li je 30 sanitetskih vozila posle tri i po godine isporu~eno ili je {teta od 79,1 miliona nadokna|ena nov~ano, kao i to da li je spor okon~an i kolika su potraìvawa Ministarstva zdravqa prema preduze}u Jucit, autor je za potrebe izrade ove analize poku{ao da sazna u nadle`nom ministarstvu. Na postavqena pitawa iz zahteva, autor je dana 16. marta 2009. godine dobio pisani odgovor80) od Dragana Mora~e, sekretara Ministarstva zdravqa. U odgovoru se navodi da do danas nije usledila isporuka 30 sanitetskih vozila, kao i to da Ministarstvo zdravqa nije uspelo da u buyet izvr{i povra}aj upla}enih avansnih sredstava. Prema navodima iz odgovora gospodina Mora~e, neizmirena potraìvawa do danas iznose 79.150.352 dinara, dok }e kamate naknadno biti obra~unate. Iz presude81) Trgovinskog suda u Beogradu, koju je autor dobio od Ministarstva, vidi se da je spor okon~an jo{ 23. aprila 2007. godine i da je preduze}u Jucit naloèn povra}aj avansa od 79,1 miliona dinara, ukqu~uju}i i garanciju od 3,9 miliona dinara, ali i sve zatezne kamate koje pripadaju buyetu zbog nanete {tete. Naàlost, iako je sudskom presudom naloèna prinudna naplata potraìvawa od preduze}a Jucit, i to sa 5 pojedina~nih bankovnih ra~una ove firme, autor je od Ministarstva dobio odgovor da presuda nije izvr{ena jer su blokirani svi ra~uni navedenog preduze}a.
Tuìla{tvo {titi Tomi~in kriminal

Da je ovde re~ o o~iglednom kriminalu i da je dràva opqa~kana za 79,1 milion dinara (bez pripadaju}ih kamata), jasno je svima pa i buyetskom inspektoru Ministarstva finansija, koji je 7. avgusta 2007. godine slu`benim dopisom svoj nalaz prosledio Odeqewu za suzbijawe privrednog kriminaliteta MUP-a Republike Srbije. Autor ove analize je, proveravaju}i {ta je policija preduzela povodom ovog slu~aja, od inspektora iz Odeqewa zakonitosti u radu MUP-a Srbije, dana 27. februara 2009. godine, dobio pisani odgovor82). Iz odgovora se vidi da je policija navedeni nalaz Buyetske inspekcije o malverzacijama Ministarstva zdravqa i firme Jucit prosle80) Odgovor je zaveden pod brojem: 500-00-328/2009-07, od 16. 3. 2009. godine. 81) Presuda je zavedena pod brojem: XXVIII-P-1864/07, od 23.4. 2007. godine. 82) Odgovor je zaveden pod brojem: 214-163/09, od 27. 2. 2009. godine. 42
Ivan Nini} dila Drugom op{tinskom javnom tuìla{tvu jo{ 14. avgusta 2007. godine. Iz odgovora policije se tako|e vidi da je tom tuìla{tvu trebalo punih godinu dana da predmet razmotri i da ga, 20. avgusta 2008. godine, vrati policiji za zahtevom za prikupqawe dokaza i dodatnih obave{tewa. Iz navedenog odgovora se daqe vidi da je inspektorima za privredni kriminal bilo neophodno 3 meseca da slu~aj obrade po zahtevu tuìla{tva i napi{u krivi~nu prijavu,83) koju su 20. novembra 2008. godine prosledili nadle`nom tuìla{tvu na daqe postupawe. U Drugom op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu, autor ove analize je poku{ao da sazna koje lice i za koje krivi~no delo se tereti krivi~nom prijavom policije, kao i to kakva je daqa sudbina ove prijave. Od v.d. javnog tuìoca Tomislava Kilibarde, autor je 9. marta 2009. godine dobio {tur odgovor u pisanoj formi,84) u kome se navodi da je u toku pretkrivi~ni postupak u predmetu Ktr. br. 154/07. Dakle, ko je navedenom prijavom obuhva}en, tuìla{tvo ne èli da odgovori javnosti, ali je ~iwenica da nakon 109 dana razmatrawa krivi~ne prijave koju je policija podnela, tuìlac nije prosledio predmet istra`nom sudiji sa zahtevom za otvarawe i sprovo|ewe daqe istrage. O~igledno je nekome u interesu da ovaj kriminal u reìji Tomice Milosavqevi}a ne dobije svoj sudski epilog, {to u pravosudnom sistemu koji funkcioni{e po diktatu reìma Borisa Tadi}a i nije ni{ta novo. U svakom slu~aju, ovi podaci samo pokazuju kako je i koliko je zdravstveni sistem Srbije ogrezao u korupciji kada je re~ o javnim nabavkama koje reìra i sprovodi ministar Milosavqevi}. Da li }e dràvnom buyetu u skorije vreme biti nadokna|ena {teta od 79,1 milion dinara (bez pripadaju}ih kamata) i da li }e za ovu pqa~ku neko odgovarati, te{ko je predvideti. Verovatno }e sve biti zata{kano, a za 79,1 milion dinara slobodno moèmo re}i da ih je pojeo demokratski mrak.
83) Krivi~na prijava je zavedena pod brojem: KU22129/08, od 20. 11. 2008. godine. 84) Odgovor je zaveden pod brojem: A52/09, od 09. 3. 2009. godine. 43
(6) Kako je ministar Tomica kupovao lek tamiflu

Da je potkradawe svoje dràve i svog naroda epidemija koja je gotovo neizle~iva u stranci G17 plus, pokazao je i ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} prilikom kupovine 10.000 pakovawa leka tamiflu u 2006. godini. Ministar Milosavqevi} je prvo potpisao ugovor o nabavci leka tamiflu po ceni od 1.146,00 dinara po pakovawu, a samo dve nedeqe nakon toga je dao nalog da se ugovori nova nabavka koja je realizovana po ceni od 1.953,70 dinara po pakovawu. Pri tom je promewen samo distributer leka dok je proizvo|a~, kompanija Hoffman la Roche iz [vajcarske, ostao nepromewen. Tako je iz buyeta Srbije finansirana nabavka 10.000 pakovawa leka tamiflu u vrednosti 19.537.000 dinara, sa porezom 21.099.960 dinara, a da je ispo{tovan prvi ugovor, ista nabavka bi ko{tala 11.460.000 dinara, odnosno 12.376.800 dinara sa porezom. Tako je na ovom poslu buyet dràve, zbog razlike u ceni, o{te}en za 8.723.160 dinara. ***
Pti~iji grip kao idealna {ansa za korupciju i me{etarewe

Mogu}nost pojave svetskog virusa H5N1, poznatijeg kao pti~iji grip, u na{oj zemqi tokom 2006. godine, a nakon toga mogu}nost pojave i sama pojava virusa H1N1, poznatijeg pod nazivom meksi~ki grip ili sviwski grip tokom 2009. godine, aktuelizovala je do tada retko spomiwani lek tamiflu. Re~ je o antivirusnom leku koji se u slobodnoj prodaji, na trì{tu lekova u Srbiji, nalazi od novembra 2002. godine, dok je posao oko nabavke ovog leka u dràvnoj reìji prvi put u medijima spomenut krajem 2005. godine. Tada je preneta vest da }e kompanija Roche u novembru i decembru, obezbediti i staviti na raspolagawe Srbiji urgentne koli~ine leka protiv pti~jeg gripa, tamiflua, na osnovu zahteva Ministarstva zdravqa85). Kako je posao nabavke spomenutog leka u dràvnoj reìji, odnosno u reìji srpskog ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a zaista i realizovan, javnost se u Srbiji nije interesovala. Jednostavno, niti se o tome pisalo, niti se o tome pri~alo. Me|utim, o kakvoj prevari i pqa~ki dràvnog buyeta je zapravo re~, autor }e ukazati tako {to }e izneti frapiraju}e podatke koji su zvani~no utvr|eni i dokumentovani od strane Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, koja se sasvim neplanirano bavila ovim slu~ajem. Naime, prilikom buyetske kontrole materijalno-finansijskog poslovawa Instituta za javno zdravqe Srbije Dr Milan Jovanovi} Batut u Beogradu, Buyetska inspekcija je svoju kontrolu pro{irila i na Ministarstvo zdravqa. Zapravo kontrola je pro{irena na segment koji se odnosio na poslovni odnos Ministarstva zdravqa i firme Roche d.o.o. iz Beograda. Tako je u avgustu 2007. godine nastao zapisnik (nalaz) o kontroli posla nabavke leka tamiflu. Inspekcijski nalaz je sa~inio vi{i buyetski inspektor
85) Izvor: List Glas javnosti, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/) , od 30. 10. 2005. godine. 44
Ivan Nini} Zoran Ili}, a u Ministarstvu finansija je zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-607/2007-09, od 27. avgusta 2007. godine. Logi~no, dokument ovakve sadrìne nije mogao da dospe u ruke medija jer bi wegovo publikovawe dodatno uru{ilo ve} uru{eni kredibilitet ve~itog ministra Tomice Milosavqevi}a, kao i kredibilitet wegove politi~ke stranke G17 plus, koja je postala sinonim za pqa~ku Srbije. O kakvoj pqa~ki pod pla{tom pti~ijeg gripa se ovde radi, koja metodologija je kori{}ena i kako je hronolo{ki sprovedena otima~ina buyetskog novca u reìji ministra Milosavqevi}a i wegove ekipe, potrebno je izvr{iti sistemati~nu i sveobuhvatnu analizu, i to uz oslawawe na nalaz buyetskog inspektora.
Ministar potpisao ugovor, pa naloìo sprovo|ewe nove nabavke

Ministarstvo zdravqa i {vajcarska farmaceutska kompanija Roche d.o.o. Beograd86) su, 7. marta 2006. godine, zakqu~ili ugovor87) o planirawu rezervi leka tamiflu za slu~aj epidemije u Srbiji. Ovaj ugovor je u ime Ministarstva zdravqa potpisao ministar Tomica Milosavqevi}, a ispred firme Roche svoj potpis su stavili generalni i finansijski direktor. Naime, u ugovoru je konstatovano da je Ministarstvo zdravqa obavestilo Roche d.o.o. da u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preduzima pripremne mere da se suprotstavi epidemiji gripa u slu~aju wegovog izbijawa ili u slu~aju vanrednog stawa, vezano za zdravstveni problem. S tim u vezi, Ministarstvo zdravqa je odabralo lek tamiflu za antivirusnu upotrebu i saglasno je da kupuje robu od preduze}a Roche d.o.o, a preduze}e Roche d.o.o. je saglasno da isporu~uje robu za upotrebu u slu~aju epidemije gripa ili vanrednog stawa vezanog za zdravstveni problem. Dobavqa~ Roche d.o.o. je ugovorom garantovao rok upotrebe leka u trajawu od 60 meseci od datuma proizvodwe, dok je Ministarstvo zdravqa dalo garanciju da kupovina leka iz ugovora moè da se koristi samo za namene javnog zdravqa u vezi sa epidemijom gripa, kako to defini{e SZO. Pri tom se dobavqa~ ugovorom obavezao na isporuku 75.000 pakovawa leka tamiflu (pakovawe od 10 kapsula), i to po ceni od 1.146,00 dinara (bez PDV-a), a kao krajwi rok posledwe isporuke je odre|en mart 2007. godine. Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da ovaj ugovor uop{te nije realizovan. Me|utim, dve nedeqe nakon zakqu~ewa prethodno spomenutog ugovora, ta~nije 17. marta 2006. godine, Ministarstvo zdravqa se dopisom88) obrati 86) Preduze}e Roche d.o.o. Beograd je najve}a strana farmaceutska ku}a koja je prisutna u Srbiji, a mati~na kompanija je osnovana 1896. godine u Bazelu ([vajcarska). Danas Roche u svetu zapo{qava 74.000 qudi, a primera radi, u 2006. godini je na 150 trì{ta na kojima posluje, prodala proizvode vredne ~ak 42,1 milijarde {vajcarskih franaka. Prema podacima iz Agencije za privredne registre RS, ~ista (neto) dobit ove firme u Srbiji je u dinarima i po godinama iznosila: 12,5 miliona (2005); 190,9 miliona (2006); 40,9 miliona (2007); i 168,4 miliona (2008). 87) Ugovor je zaveden pod brojem: 515-01-603/2006-01, od 7. 3. 2006. godine. 88) Dopis je u Ministarstvu zdravqa zaveden pod brojem: 515-01-603/1/2006-01, od 17. 3. 2006. godine. 45
Revizija demokratije lo Institutu za za{titu zdravqa, Srbije Dr Milan Jovanovi} Batut, obave{tavaju}i tu ustanovu da je do{lo do prelaska smrtonosnog virusa H5N1 na doma}u ìvinu i da postoji mogu}nost da su zaraèni i qudi koji su bili u kontaktu sa doma}om ìvinom. Iz tog razloga, prema nalogu Ministarstva, neophodno je da se hitno sprovede postupak javne nabavke antivirusnog leka tamiflu kapsule 10h75mg u koli~ini od 10.000 pakovawa, a {to }e biti finansirano iz buyeta Republike Srbije. Nakon toga, Institut Batut je 29. marta 2006. godine, u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, doneo odluku89) o pokretawu javne nabavke predloènog leka, i to u nazna~enoj koli~ini, procewuju}i da }e vrednost nabavke orijentaciono iznositi oko 20.000.000 dinara. U odluci se navodi da }e se sprovesti hitan postupak u skladu sa zakonom i da }e se dodela ugovora o nabavci izvr{iti u postupku sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa. Istog dana je obrazovana i stru~na komisija sa zadatkom da koordinira izradu konkursne dokumentacije, prikupi, otvori i stru~no oceni ponude i predloì izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. U ovu akciju ukqu~uje se i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, koja obave{tava Institut Batut o mogu}im ponu|a~ima na teritoriji Srbije, koji mogu da ispune zahtev za javnu nabavku leka tamiflu kapsule 10h75mg, a koji proizvodi kompanija Hoffman la Roche. Mi{qewe ove agencije je da veletrgovine Velfarm, Jugohemija, Erma i Adoc mogu da u~estvuju u proceduri javne nabavke leka, jer imaju potpisan ugovor o distribuciji proizvoda kompanije Hoffman la Roche.
Isti proizvo|a~ leka, ali novi posrednik i nova cena

Nadle`ni u Institutu Batut su, nakon pribavqenog mi{qena od strane Uprave za javne nabavke RS, morali da poni{te prvu odluku o pokretawu javne nabavke od 29. marta 2006. godine, jer nisu bili ispuweni zakonski uslovi za sprovo|ewe javne nabavke na na~in kako je to prvobitno planirano. Naime, nije bilo mogu}e izvr{iti dodelu ugovora o nabavci sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa (tendera), jer je utvr|eno da postoje ~etiri konkurentna ponu|a~a za nabavku leka. S obzirom na ovu prepreku, direktor Instituta Batut je, 19. jula 2006. godine, doneo novu odluku90) o pokretawu javne nabavke istog leka, iste koli~ine, sa istom procewenom vredno{}u celokupne nabavke, ali ovog puta u otvorenom postupku. Rok za dostavqawe ponuda je istekao dana 21. avgusta 2006. godine, nakon ~ega se sastala tenderska komisija koja je zapisni~ki konstatovala da su blagovremeno pristigle tri ponude, i to od firmi iz Beograda: Velfarm lekovi, Jugohemija farmacija i Adoc. Samo 3 dana kasnije, 24. avgusta 2006. godine, sa~iwen je i zapisnik o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a za nabavku leka tamiflu kapsule 10h75mg. U ovom zapisniku je navedeno da je nabavka sprovedena na osnovu naloga ministra zdravqa, a da je prema kriterijumu ekonomski najpovoqnije ponude komisija izabrala ponudu preduze}a Velfarm le89) Odluka je zavedena pod brojem: 1897/01, od 29. 3. 2006. godine. 90) Odluka je zavedena pod brojem: 4494/01, od 19. 7. 2006. godine. 46
Ivan Nini} kovi d.o.o. iz Beograda i da predlaè da se sa ovim ponu|a~em zakqu~i ugovor o nabavci. Na ovakvu odluku Tenderske komisije Instituta Batut, drugorangirani ponu|a~ Jugohemija farmacija d.o.o. iz Beograda, je uloìo zahtev za za{titu svojih prava kod nadle`ne Komisije za za{titu prava ponu|a~a, pri Upravi za javne nabavke91). Komisija je svojim re{ewem92) od 26. oktobra 2006. godine odbila zahtev za za{titu prava ponu|a~a Jugohemija farmacija d.o.o. kao neosnovan. Ve} 20. novembra 2006. godine, izme|u Instituta za javno zdravqe Srbije Dr Milan Jovanovi} Batut i preduze}a Velfarm lekovi d.o.o. iz Beograda potpisan je ugovor93) o kupoprodaji 10.000 pakovawa leka tamiflu kapsule 10h75mg. Ugovorena cena ovog leka po pakovawu je bila 1.953,70 dinara (bez PDV-a), {to je za 10.000 pakovawa iznosilo ukupnu cenu od 21.099.960 dinara, sa PDV-om. Na osnovu ovog ugovora i fakture preduze}a Velfarm lekovi d.o.o. iz Beograda, a na osnovu re{ewa94) ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a, iz buyeta Republike Srbije na ra~un Instituta Batut je 25. decembra 2006. godine izvr{en prenos sredstava u visini od 21.099.960 dinara. Ve} narednog dana Institut Batut, je izvr{io svoje obaveze pla}awa prema dobavqa~u na pravno regularan, ali i te kako ~udan na~in. Deo fakturisanog duga u iznosu od 17.280.960 dinara Institut je preneo na ra~un firme Roche d.o.o. i to na osnovu ugovora o ustupawu potraìvawa (cesiji)95) koji je zakqu~en 12. decembra 2006. godine. Naime, taj ugovor o cesiji je predvi|ao da Velfarm lekovi d.o.o. svoja potraìvawa od Instituta Batut, ustupi firmi Velfarm a.d. holding, a ova firma potraìvawa ustupi cesionaru Roche d.o.o. iz Beograda. Na ovaj na~in je iznos od 17.280.960 dinara direktno upla}en firmi Roche, dok je preostali iznos od 3.819.000 dinara upla}en na ra~un stvarnog dobavqa~a, Velfarm lekovi iz Beograda.
Zbog razlike u ceni buyet Srbije o{te}en za 8,7 miliona dinara

Dakle, ako rezimiramo ovu kriminalnu nabavku leka tamiflu, koju je prekontrolisao buyetski inspektor Ministarstva finansija, lako se mogu izvu}i pravilni zakqu~ci. U formalnopravnom smislu propusta nije bilo jer je u svemu ispo{tovana procedura javne nabavke propisana Zakonom o javnim nabavkama, ali je o~igledno da je ovde re~ o klasi~noj otima~ini novca
91) Prema novom zakonu o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br.116/08), koji je na snagu stupio 6. 1. 2009. godine, dotada{wa komisija za za{titu prava ponu|a~a pri Upravi za javne nabavke je razdvojena od Uprave za javne nabavke i preimenovana u posebnu organizaciju dràvne uprave pod nazivom: Republi~ka komisija za za{titu prava u postupcima javnih nabavki. 92) Re{ewe Komisije za za{titu prava je zavedeno pod brojem: 4-00-621/2006, od 26. 10. 2006. godine. 93) Ugovor je zaveden pod brojem: 6770, od 20. 11. 2006. godine. 94) Re{ewe je u Ministarstvu zdravqa zavedeno pod brojem: 401-00-2696/06-07, od 14. 12. 2006. godine. 95) Ugovor je zaveden pod brojem: 7251, od 12. 12. 2006. godine. 47
Revizija demokratije iz buyeta Srbije. Kako? Naime, prvi ugovor Ministarstva zdravqa sa firmom Roche d.o.o. iz Beograda je definisao je cenu pakovawa leka tamiflu na iznos od 1.146,00 dinara (bez PDV-a), a da pri tom ova nabavka uop{te nije izvr{ena. Zatim, samo dve nedeqe nakon zakqu~ewa ugovora sa ovakvom cenom, ministar Tomica Milosavqevi} je inicirao novu, hitnu nabavku potpuno istog leka, a da prethodno ugovorena nabavka uop{te nije izvr{ena. Tako je drugim, novim ugovorom sa firmom Velfarm lekovi d.o.o. iz Beograda prihva}ena i ugovorena cena leka tamiflu od 1.953,70 dinara (bez PDV-a). Dakle, radi se o razlici u ceni od 807,70 dinara po kutiji (pakovawu), a re~ je o koli~ini od 10.000 kutija. Tako je ova nabavka po drugom ugovoru izvr{ena od firme Velfarm, i to po skupqoj ceni za 807,70 dinara, a {to je sa porezom fakturisano na iznos od 21.099.960 dinara, iz ~ega se moè zakqu~iti da je cena bez poreza iznosila 19.537.000 dinara96). Naredni zakqu~ak je veoma precizan i logi~ki ispravan, jer nam ukazuje na to da je Tomica nabavku leka tamiflu izvr{io po prvobitnom ugovoru i po ceni firme Roche, onda bi 10.000 pakovawa leka buyet ko{talo 11.460.000 dinara, odnosno 12.376.800 dinara sa porezom. Dakle, skupqom nabavkom, buyet Srbije je samo na razlici u ceni o{te}en za 8.723.160 dinara.
Svaka karika u lancu iz buyeta Srbije dobila svoj deo

Ono {to je posebno zanimqivo, jeste ~iwenica da je iz buyeta Srbije iznos od 17.280.960 dinara preko ugovora o cesiji, direktno upla}en firmi Roche d.o.o. sa kojom poslovni odnos nije imala dràva, ve} firma Velfarm lekovi d.o.o. Upravo ovako ~udno ustupawe potraìvawa primorava nas da zakqu~imo da je firma Velfarm lekovi d.o.o. samo bila proto~ni bojler za skidawe kajmaka i da se zbog toga firma Roche d.o.o. uop{te nije pojavila kao ponu|a~ na tenderu. Logi~ki pretpostavimo da je Velfarm izvr{io nabavku leka tamiflu od firme Roche po ceni od 1.728,00 dinara sa porezom, a da je zatim taj isti lek ponudio i prodao dràvi po ceni od 2.109,00 dinara sa porezom. Velfarm platio svoju nabavku robe proizvo|a~u u visini od 17.280.960 dinara, a za sebe je sebe zadrào iznos od 3,8 miliona dinara. Time je Roche na perfidan na~in zaradio 4.904.160 dinara vi{e nego {to bi zaradio da je lek direktno prodao dràvi, a Velfarm, koji se samo malo pomu~io u posredovawu, zaradio je 3.819.000 dinara. Drugim re~ima, dràvna kasa je primenom skupqe cene iz drugog ugovora umesto povoqnije cene iz prvog ugovora, ostala kra}a za 8.723.160 dinara. Me|utim, na ovome se pri~a ne zavr{ava jer buyetski inspektor u svom nalazu navodi i odre|ene podatke o popisanim zalihama kupqenog i utro{enog leka tamiflu na dan 31. decembar 2006. godine, a koji je dràva poverila na ~uvawe preduze}u Velfarm. Iz tih podataka proizilazi da je dràva nabavila ukupno 20.000 pakovawa leka tamiflu kapsule 10h75mg, od ~ega je do kraja 2006. godine utro{eno svega 20 pakovawa. Pored toga, nabavqe96) Porez na dodatu vrednost (PDV) na lekove je od 25. 7. 2005. godine iznosio 8 odsto. 48
Ivan Nini} no je i 400 pakovawa istog leka, ali doze od 100 mg, od ~ega je utro{eno svega 10 pakovawa. Ono {to je svakako enigma jeste pitawe da li je svih 20.000 pakovawa leka kupqeno po istoj ceni. Ukoliko je to u~iweno, onda bi ova nabavka dràvu ko{tala 42.199.920 dinara. U tom slu~aju, izvesno je da bi zbog razlike u ceni {teta po buyet bila dvostruko ve}a i iznosila bi 17.446.320 dinara.
Ministar se pravda nesta{icom leka na trì{tu

Povodom nabavke leka tamiflu pod ovakvim okolnostima, na zahtev buyetskog inspektora Institut, Batut je u saradwi sa Ministarstvom zdravqa sa~inio pismeno izja{wewe. To izja{wewe je potpisala Tawa Kneèvi}, direktorka instituta i Nevena Karanovi}, dràvni sekretar u Ministarstvu zdravqa. Wih dve navode da je u vreme izuzetne potra`we za lekom tamiflu na svetskom trì{tu, zbog pojave pojedinih àri{ta u svim delovima sveta pa i kod nas (Bajina Ba{ta i Vojvodina), bilo neophodno rezervisati tamiflu upravo zbog wegove deficitarnosti. Zbog toga se prvim ugovorom sa Roche d.o.o. iskqu~ivo vr{ila rezervacija koli~ina za odre|eni period, kao i planirawe sredstava. Kao posledwe opravdawe za nabavku na ovako kriminalan na~in, gospo|e Kneèvi} i Karanovi} navode da ugovor nije proizveo nikakve finansijske obaveze. Sasvim je logi~no da prvi ugovor nije proizveo nikakve finansijske obaveze, jer nije ni realizovan. Zato je drugim, nepovoqnijim ugovorom direktno opqa~kan buyet Srbije, ali se ove dve gospo|e u svom izja{wewu na to ne osvr}u, poku{avaju}i zamenom teza da zamaskiraju kriminal. U akciju razja{wewa ovog razbojni{tva ukqu~io se i ministar Tomica Milosavqevi}, koji je u postupku buyetske kontrole, li~no \uri Rastovi}u, na~elniku Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, u pisanoj formi poslao obave{tewe97). Na po~etku svoje verzije pri~e, ministar Milosavqevi} prvo upoznaje Buyetsku inspekciju {ta je to pti~iji grip, {ta zna~i termin pandemija i kakve posledice pti~iji grip ostavqa usled nepripremqenosti vlada dràva za brzo reagovawe na veliki broj obolelih i umrlih lica u kratkom vremenskom periodu. On kaè da je lek tamiflu u Republici Srbiji registrovan jedino kod proizvo|a~a F.Hofman-La Roche ([vajcarska) i nijedan paralelni antivirusni lek nije registrovan, tako da se pristupilo pregovorima sa navedenim ponu|a~em. Za prvobitno potpisani ugovor Tomica tvrdi da je to bila re~ samo o planirawu koli~ine leka za slu~aj nastupawa pandemije, jer zbog aktuelne epidemiolo{ke situacije F.Hofman-La Roche nije bio u mogu}nosti da proizvede dovoqne koli~ine koje su u tom trenutku od svih evropskih zemaqa traène. Me|utim, kako je u Srbiji u me|uvremenu do{lo do prelaska smrtonosnog virusa H5N1 na doma}u ìvinu, ministar u svom obja{wewu priznaje da je izdao nalog da se sprovede hitna nabavka raspoloìvih koli~ina leka tamiflu na trì{tu, i to koliko je u tom trenutku bilo na raspolagawu u
97) Obave{tewe ministra je u Ministarstvu zdravqa zavedeno pod brojem: 515-011373/07-05, od 20. 6. 2007. godine. 49
Revizija demokratije Srbiji, a u skladu sa trì{nim cenama. Ovakav postupak kupovine ministar Milosavqevi} obja{wava re~ima: Hitna kupovina drugih 10.000 kutija tamiflu nije sprovedena po sporazumu o planirawu rezervi od 75.000 kutija, jer pomenuta koli~ina nije postojala na trì{tu Srbije, po{to nije bila proizvedena, tako da se cena iz Sporazuma o planirawu nije odnosila na ovu nabavku, ve} na eventualnu nabavku 75.000 kutija. On kaè da planirana, odnosno ugovorena nabavka nije realizovana ni u 2007. godini zbog prevremenog buyetskog finansirawa, a samim tim i nedostataka sredstava na buyetskim pozicijama Ministarstva zdravqa. Prema Tomi~inom izja{wewu, u svakom slu~aju, sporazum od 75.000 kutija po povla{}enoj ceni tek treba da bude realizovan.
Pitawa bez odgovora i krivci bez odgovornosti

Svako normalan u Srbiji ne moè da poveruje u obja{wewe ministra, koje o~igledno predstavqa opravdawe za smi{qenu i izvedenu pqa~ku buyeta koja je izvr{ena pri nabavci leka tamiflu. Prema verziji ministra Milosavqevi}a, ugovoreno je planirawe rezerve od 75.000 kutija, a kada je trebalo isporu~iti svega 10.000 kutija, to nije bilo mogu}e, jer ta koli~ina nije postojala na trì{tu Srbije. Name}e se pitawe kako je onda mogu}e da tu koli~inu isporu~i preduze}e Velfarm ako je poznato da ono nije proizvo|a~, ve} prema potvrdi Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, re~ je samo o distributeru proizvoda kompanije Hoffman la Roche iz [vajcarske. Ako je preduze}e Roche d.o.o. iz Beograda predstavni{tvo kompanije Hoffman la Roche iz [vajcarske, zbog ~ega nije bilo mogu}e izvr{iti nabavku lekova direktno od proizvo|a~a, i to prema ceni utvr|enoj u prvobitnom ugovoru? Za{to je ta nabavka morala da ide preko distributera Velfarma, i to po ceni ve}oj za ~ak 8.723.160 dinara, na {tetu buyeta Srbije? Za{to Roche d.o.o. nije ispo{tovao prvi ugovor i dràvi isporu~io lekove po povoqnijoj ceni, nego je preko Velfarma potpuno lagano zgrnuo 17.280.960 dinara, odnosno 4.904.160 dinara vi{e nego {to bi zaradio da je lek direktno prodao dràvi? I posledwe pitawe bez odgovora jeste zapravo pitawe ko je preduze}u Velfarm omogu}io da kao posrednik iz yepova gra|ana Srbije uzme 3.819.000 dinara. Sve ovo su pitawa na koja ministar Tomica Milosavqevi} nije odgovorio u svom izja{wewu datom Buyetskoj inspekciji Ministarstva finansija, niti je odgovorio javnosti u Srbiji i gra|anima Srbije. Na ovaj na~in, i u reìji ministra zdravqa Tomice Milosavqevi} iz stranke G17 plus, od gra|ana Srbije je oteto 8.723.160 dinara buyetskog novca i to samo na jednoj nabavci leka tamiflu, za {ta niko do danas nije snosio odgovornost.
50
Ivan Nini}
(7) Le{inari o~erupali JAT

Posledica kontinuiteta pqa~ke koju trpi javno preduze}e JAT ervejz jeste spora, ali sigurna propast na{eg giganta i nacionalnog avioprevoznika, koji je do sada iskqu~ivo zavisio od kadrovske politike reìma Borisa Tadi}a. Prema nalazu Buyetske inspekcije i izve{taju Buyetske revizije Ministarstva finansija za 2004. i 2005. godinu, JAT je zahvaquju}i tada{wim direktorima iz Srpskog pokreta obnove (koje Tadi} i daqe drì na visokim funkcijama), samo po osnovu nezakonito uve}anih, odnosno ispla}enih plata, o{te}en za ~ak 111,8 miliona dinara. Kontrola je pokazala da su u JAT-u sve javne nabavke, sa vi{e od 900 kooperanata, vredne preko 10 milijardi dinara, sprovedene na nezakonit na~in. Zbog potkradawa i korupcije koja je JAT-u nanela {tetu od oko 50 miliona dolara, ovo preduze}e ne moè da se izvu~e iz dugova koji su u 2008. godini dostigli cifru od oko 25 miliona evra. Prema izve{taju i upozorewu nezavisnog revizora, bez programa restruktuirawa i bez permanentne finansijske podr{ke iz buyeta Srbije, JAT-u u budu}nosti preti totalni kolaps. Problem je jo{ ve}i jer je {ansa za strate{ko partnerstvo sa ruskom kompanijom Aeroflot propu{tena zahvaquju}i Mla|anu Dinki}u, pa je trenutno gotovo nemogu}e na}i kupca koji bi na{eg nacionalnog avio-prevoznika spasao od totalne propasti. ***
Interesi osujetili partnerstvo sa Rusima

Posledwe vesti koje u medijsku orbitu dolaze iz Javnog preduze}a JAT ervejz ukazuju nam na to da se veliko breme problema sjatilo u na{u nacionalnu avio-kompaniju, i to iskqu~ivo zahvaquju}i aktuelnom reìmu koji JAT doìvqava kao strana~ki plen. Su{tina svih problema jeste u tome {to dràva nema dovoqno sredstava da spre~i daqe propadawe JAT-a, a onda kada je to moglo i trebalo da bude u~iweno, tada su partijski i li~ni interesi prevagnuli nad dràvnim interesima. Naime, krajem jula 2008. godine raspisan je tender za prodaju ve}inskog paketa akcija JAT-a, gde je ponu|ena minimalna cena od 51 milion evra, i to za 51 odsto akcija. Prema navodima iz javnog poziva koji je objavqen u dnevnom listu Politika, Agencija za privatizaciju je uputila javni poziv potencijalnim kupcima za dostavqawe ponuda kojima je bilo mogu}e preuzeti najmawe 51 odsto, a najvi{e 70 odsto udela u kompaniji JAT98). Tako je rok za dostavqawe ponuda istekao 24. oktobra 2008. godine, a iz Agencije za privatizaciju javnosti je saop{teno da je tender propao, jer do isteka utvr|enog roka nije pristigla nijedna ponuda. Propast ovog tendera za spas na{e avio-kompanije je bila potpuno o~ekivana s obzirom da je posao bio u rukama Mla|ana Dinki}a, koji kon98) Izvor: Agencija Tanjug i Politika, (http://www.politika.rs/), od 31. 7. 2008. godine. 51
Revizija demokratije stantno pokazuje otvorenu netrpeqivost prema kapitalu koji dolazi iz Ruske Federacije. Naime, prva procena vrednosti kapitala JAT-a je iznosila 150 miliona evra, da bi ta cena za svega nekoliko nedeqa bili drasti~no snièna na 51 milion, a tender je raspisan tek kada je sve velike avio-kompanije zahvatila ekonomska kriza. Najva`nije u celoj pri~i jeste to da je sredinom 2007. godine ruski Aeroflot bio zainteresovan za partnerstvo sa Jatom i osnivawe zajedni~ke avio-kompanije sa sedi{tem u Beogradu, u vezi sa ~im je bilo potpisano i pismo o namerama u So~iju. âk su predstavnici Aeroflota Vladi Srbije uputili zvani~nu ponudu, koja je pored kupovine Jata podrazumevala da bi Rusi zadràli sve zaposlene, vratili dugove i obnovili flotu Jat-a99). Naravno, ponuda Aeroflota se nije po dudarala sa interesima Zapada pa je lobista Mla|an Dinki} ceo posao stopirao i tender je u nepovoqnom trenutku bio osu|en na propast. Ovakva tempirana propast poku{aja da Jat do|e do strate{kog partnerstva sa jednom jakom ruskom kompanijom kao {to je Aeroflot, jeste rezultat politike Mla|ana Dinki}a, ali je istovremeno i velika korist reìmu Borisa Tadi}a i Demokratskoj stranci. Korist se iskqu~ivo ogledala u tome {to je Demokratska stranka preko svog ~oveka nastavila i daqe da umawuje vrednost JAT-a i da pqa~ka imovinu ovog javnog preduze}a kojim je doskoro upravqao Sa{a Vlaisavqevi} (DS). Za{to je JAT partijski plen, kolika je vrednost tendera koji se sprovode mimo zakona u ovom preduze}u i kako sve to izgleda u brojkama i u novcu, najboqe je u ovoj analizi ilustrovati na primerima koji su utvr|eni prilikom buyetske kontrole i revizije poslovawa Jat-a 2005. godine.
Revizija i kontrola poslovawa JAT-a

Sa ozbiqnijim propustima u dosada{wem poslovawu JAT-a javnost u Srbiji nije upoznata, jer nijedan dosada{wi nalaz, kako inspekcije tako ni revizije, nikada ranije nije javno objavqivan u tzv. demokratskim medijima100). U ovoj analizi autor }e obraditi zapisnik (nalaz) Buyetske inspekcije Ministarstva finansija koji je zaveden pod brojem: 401-00-01918/2005-09, od 18. marta 2005. godine, a koji se odnosi na izvr{enu kontrolu primene propisa u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava JP JAT ervejz, za period od 1. jula 2004. godine do februara 2005. godine101). Ovaj dokument su sa~inili i potpisali buyetski inspektori Hasan Berberovi} i Jovana Arizanovi}. Pored toga,
99) Izvor: Internet portal E-novosti, (http://www.enovosti.info/), od 13. 6. 2007. godine. 100) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS Velika Srbija, broj: 3277, iz meseca januara 2009. godine. 101) Dopisom broj: 811, od 17. 12. 2008. godine koji je, u smislu odgovora na podneti zahtev, autoru uputio tada{wi direktor JAT-a S.Vlaisavqevi} (DS), navodi se da je uvidom u dokumentaciju nadle`nih slu`bi JAT-a utvr|eno da JAT u svom posedu ima samo izve{taj o izvr{enoj reviziji, odnosno da nema zapisnik o izvr{enoj kontroli od strane Buyetske inspekcije. To ukazuje na ~iwenicu da je neko od Vlaisavqevi}evih prethodnika iz arhive preduze}a sklonio ovaj dokument. 52
Ivan Nini} autor }e obraditi i pojedine navode iz Izve{taja o izvr{enoj reviziji JP Jat ervejz koji su sa~inili buyetski revizori Ministarstva finansija, a koji je zaveden pod brojem: 40-00-14/2006-09-2 od 23. oktobra 2006. godine. Revizijom je obuhva}en period poslovawa ovog preduze}a u 2005. i 2006. godini, a revizorski tim su ~inili revizori Ministarstva finansija: Vesna Tomovi}, Qubinko Stanojevi} i Zoran @ivojinovi}. Iako se ova dva dokumenta znatno razlikuju po formi, jer je jedan nalaz sa~iwen od strane buyetskih inspektora, a drugi od strane revizora, detaqnom analizom se moè izvu}i zakqu~ak da je wihova su{tina potpuno ista. Su{tina je zapravo u predmetu kontrole, a predmet kontrole u JAT-u, kako od strane inspektora tako i od strane revizora, bio je: 1) obra~un zarada zaposlenih i 2) javne nabavke. Dakle, dva najva`nija pravca u finansijskim rashodima jednog javnog preduze}a, kao {to je u ovom slu~aju JAT koji je, primera radi, u 2005. godini obrnuo 12 milijardi dinara.
Me{etari Vuka Dra{kovi}a

Ono {to tako|e povezuje ova dva me|usobno nezavisna inspekcijska nalaza, jeste ~iwenica da je Srpski pokret obnove (SPO), trenutno koalicioni partner i sau~esnik Demokratskoj stranci u vr{ewu vlasti, imao kontinuitet u upravqawu JAT-om u kontrolisanom periodu. Naime, prema navodima buyetskog inspektora, odnosno revizora, odgovorno lice u JAT-u u momentu kontrole bio je direktor Aleksandar Milutinovi}102) (SPO), i to u periodu od 24. marta 2004. godine, pa sve do 18. februara 2005. godine, kada ga je zamenio v.d. direktora Neboj{a Star~evi} (SPO). Ova bra}a po partiji u javnosti su poznata kao kadrovi koji su svojim rukovo|ewem ojadili kompaniju JAT. Me|utim, bez obzira na to, Milutinovi} je nakon smene imenovan na funkciju predstavnika JAT-a u Gr~koj (Atina), dok je Star~evi} nakon smene, u februaru 2008. godine, imenovan na funkciju zamenika generalnog direktora JAT-a, te je tako postao desna ruka novom direktoru Sa{i Vlaisavqevi}u (DS). Nedugo zatim, po~etkom 2009. godine, Star~evi} je postavqen na funkciju direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije103). Dakle, o~igledno da su nalazi buyetske
102) Aleksandar Milutinovi} (SPO) je bio odbornik u Skup{tini grada Beograda (1993-2000), narodni poslanik i potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda (1997-2000.), ministar saobra}aja i veza u prelaznoj vladi od 19. oktobra do 23. decembra 2003. godine. U vreme ekspanzije SPOa u Beogradu, Demokatska stranka ga je optuìla da je svoju suprugu Milicu Milutinovi} progurao na mesto potpredsednika SO Palilula. Nakon dolaska na funkcuju direktora JAT-a, marta 2004. godine, Gradski odbor DS je Milutinovi}evo postavqewe osudio saop{tewem za javnost u kome je ukazano da wegov rad u gradskoj vladi Beogra|ani pamte po tome {to je do prosja~kog {tapa doveo skoro sva beogradska javna preduze}a. 103) Odluku o postavqewu N. Star~evi}a na mesto generalnog direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije doneo je Savet Direktorata, 23. januara 2009. godine, na predlog Vlade Republike Srbije. Ovu funkciju, prema Statutu Direktorata, Star~evi} bi trebalo da obavqa narednih pet godina. 53
Revizija demokratije inspekcije i revizije, Milutinovi}u i Star~evi}u, bili odsko~na daska i preporuka za napredovawe, umesto da posluè kao viza za vi{egodi{wu robiju.
Nezakonite plate pojele 111,8 miliona dinara

U pogledu kontrole zakonitosti obra~una i isplata zarada zaposlenih u JAT-u, buyetski inspektori su utvrdili da je direktor Aleksandar Milutinovi} u 2004. godini probio Program poslovawa za 2004. godinu104), na koji je saglasnost dala Vlada Republike Srbije, ~ime je u ovom javnom preduze}u stvoren mawak u kasi od 111.862.284 dinara. Tako je Milutinovi} naloìo, odnosno odobrio isplatu zarada ve}ih od dozvoqenih, i to: (1) u mesecu julu za 11,1 milion vi{e; (2) u septembru za 104,1 milion vi{e; i (3) u mesecu oktobru za 83,2 miliona vi{e. S druge strane radnicima je isplatio mawe zarade, i to: (1) u mesecu avgustu 3 miliona mawe; (2) u novembru 3,7 miliona mawe; i (3) u mesecu decembru 80,2 miliona dinara mawe. Razlika vi{e ispla}enih li~nih dohodaka radnicima od ~ak 111,8 miliona dinara, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, vr{ena je na osnovu pojedina~nih odluka generalnog direktora Milutinovi}a. Zbog toga su buyetski inspektori naloìli da se pomenuti iznos sredstava vrati u buyet JAT-a, ali je ovaj nalog tada preduhitrila Vlada Republike Srbije, koja je u ciqu sanirawa {tete donela odgovaraju}e re{ewe105). Ovim aktom vlada je JAT-u naloìla da u prvom kvartalu 2005. godine, u masu sredstava od 248 miliona dinara, koliko je kvartalno bilo predvi|eno za plate, ura~una vi{ak ispla}enih 111,8 dinara i da za taj iznos isplate zarada budu umawene. Tako je Buyetska inspekcija naknadno utvrdila da je JAT izvr{io smawewe zarada i nadoknadio {tetu od 99 miliona dinara, dok je 12,8 miliona mawka ostalo nenadokna|eno. Tada{wi ministar finansija Mla|an Dinki} je 30. juna 2006. godine, doneo re{ewe106) kojim je JAT-u naloèno da u sopstveni buyet vrati preostali mawak od 12,8 miliona dinara. Me|utim, do dana dana{weg se ne zna da li je ova obaveza izvr{ena, jer u Ministarstvu finansija tvrde da o tome ne poseduju nikakav dokaz107). Ono {to je posebno interesantno u celoj pri~i oko isplate li~nih dohodaka u JAT-u jeste ~iwenica da je osim probijawa Programa poslovawa za 2004. godinu, rukovodstvo ovog preduze}a kr{ilo tada vaè}u uredbu108) koja reguli{e visinu zarada u javnim preduze}ima. To je ~iweno tako {to poreske prijave o pla}enim doprinosima za socijalno osigurawe na zarade i naknade, odgo104) Program poslovawa i saglasnost su zavedeni pod brojem vlade: 401-5969/2004-2, od 26. 8. 2006. godine. 105) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 343-941/2005-1, od 17. 2. 2005. godine. 106) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 401-00-00195/2005-09-1, od 30. 6. 2006. godine. 107) U dopisu koji je zaveden pod brojem: 4-00-00091/2008, od 15. 12. 2008. godine, a koji je Ministarstvo finansija dostavilo autoru u vidu odgovora na wegov zahtev, navodi se da ministarstvo ne poseduje akt iz kog bi se moglo videti da li je JAT ervejz postupio po re{ewu ministra finansija. 108) Uredba o visini zarada u javnim preduze}ima (Sl. glasnik RS, br. 127/03). 54
Ivan Nini} vorni u JAT-u nisu dostavqali na overu nadle`nim ministarstvima u utvr|enim rokovima od 3 dana od dana isplate li~nog dohotka. Ovakvo me{etarewe sa platama i poreskim prijavama, prema odredbama tada vaè}e uredbe koju je donela Vlade Republike Srbije, bilo je ka`wivo i tretirano kao privredni prestup. Me|utim, da li je direktor Milutinovi} ka`wen za svoj nesavestan rad i da li je JAT platio kaznu zbog Milutinovi}evog nesavesnog rada, ili je pre}utno dopu{teno da ovi prekr{aji nakon godinu dana zastare, autoru ove analize nije poznato.
Mimo zakona izvr{ene nabavke te{ke 10 milijardi

Kada je re~ o najva`nijem korupciona{kom poqu delovawa javnim nabavkama, buyetski inspektori su utvrdili da je JAT sve nabavke u 2004. godini izvr{io bez prethodno donetog godi{weg plana javnih nabavki, koji prema tada{wem Zakonu o javnim nabavkama109) predstavqa osnovni preduslov da bi javna nabavka uop{te smela da se sprovede. Ni{ta boqe stawe nije bilo ni 2005. godine kada je direktora Milutinovi}a nasledio Neboj{a Star~evi}, jer prema navodima iz izve{taja revizora Ministarstva finansija utvr|eno je da JAT ni u 2005. godini nije imao godi{wi plan javnih nabavki, kao i to da je u 2006. godini ovaj plan sa~iwen {turo, bez svih elemenata koje zakon propisuje. Naàlost, javne nabavke u JAT-u, nakon 2004. godine, pojedina~no nisu kontrolisane, ali kako je taj razra|eni sistem funkcionisao u 2004. godini, autor }e u ovoj analizi razobli~iti zahvaquju}i zvani~nom inspekcijskom nalazu. Naime, u 2004. godini nadle`ni u JAT-u su evidentirali 36 nabavki ukupne vrednosti: 113.285.799 dinara; 3.461.732 dolara; i 319.741 evro. Pored toga, zvani~no je evidentirano i 9 poni{tenih postupaka (neuspelih), i 8 postupaka koji nisu bili okon~ani u teku}oj godini, a odnose se na sitne usluge, nabavku rezervnih delova, odràvawe i nabavku mazuta. Me|utim, ako se zbirno posmatra, JAT je u 2004. godini, mimo godi{weg plana, izvr{io nabavke od preko 900 dobavqa~a u zemqi i inostranstvu, ~ija je vrednosti bila 8 milijardi i 78.752.623 dinara, i to bez iskazanog prometa sa ostalim dobavqa~ima u visini od jo{ 2,4 milijarde dinara. Drugim re~ima, Jat je tokom 2004. godine od preko 200 dobavqa~a izvr{io nabavke vredne 2,4 milijarde dinara, a da pri tome uop{te nije sprovedena tenderska procedure propisana tada{wim zakonom o javnim nabavkama. Tako je, primera radi, mimo tendera vr{ena nabavka robe i usluga od preko 50 dobavqa~a u zemqi, a da se pojedina~na vrednost nabavke kretala od jednog miliona do jedne milijarde dinara. Potpuno ista situacija je bila i sa 124 dobavqa~a iz inostranstva od kojih je JAT bez tendera vr{io nabavku rezervnih delova. Da bi se boqe shvatilo o kakvom kriminalu je ovde re~, najboqe je izdvojiti kao primer samo neke gigantske nabavke rezervnih delova od stranih kompanija, i to: 23 miliona dinara (Sirija); 27,9 miliona dinara (Holandija); 28,6 miliona dinara (Italija); 45,8 miliona dinara
109) Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02, 43/03 i 55/04). 55
Revizija demokratije (Francuska); 46,6 miliona dinara (Turska); 80,4 miliona dinara (Francuska); 107,5 miliona dinara (Engleska); 130,7 miliona dinara (Amerika); 168,2 miliona dinara (Amerika); 245,1 milion dinara (Amerika); 257 miliona dinara (Gr~ka); 513 miliona dinara ([vajcarska); 626 miliona dinara (Belgija), itd. Dakle, sve ove nabavke su pojedina~no prema{ile iznos od jednog miliona dinara, koliko je tada, ~lanom 17 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu bilo limitirano da bi se neka nabavka smatrala nabavkom velike vrednosti, ali za wih jednostavno JAT uop{te nije raspisivao tender.
Milijarda dinara za kerozin bez tendera

Ono {to je tako|e zanimqivo kada je re~ o o~iglednom {timovawu tendera, jeste otkri}e inspektora da je JAT u 2004. godini prvo raspisao dva tendera kao javne nabavke velike vrednosti, i to: 1) odràvawe i nabavka rezervnih telova za ra~unara i 2) usluge odràvawa i zamene rezervnih delova voznog parka, i da ih je zatim poni{tio. Me|utim, ove nabavke su naknadno izvr{ene nezakonitom primenom procedure za nabavku male vrednosti (sa 3 ponude) iako je vrednost prve nabavke iznosila 1,3 miliona dinara, dok je vrednost druge nabavke bila 1,4 miliona dinara. Naravno, da i od ovog kriminala uvek postoji ve}i kriminal, najboqe se moè uo~iti na na primeru nabavke naftnih derivata (goriva i maziva) za potrebe JAT-a u 2004. godini. Naime, Uprava za javne nabavke je JAT-u dala pozitivno mi{qewe110), koje predstavqa neku vrstu saglasnosti, da to javno preduze}e moè da vr{i nabavku goriva od NIS-a kao potencijalnog ponu|a~a, tako {to ne}e raspisivati tender, ve} }e shodno odredbama tada{weg zakona o javnim nabavkama izvr{iti postupak sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa javnog poziva. Me|utim, rukovodstvo JAT-a je ovu saglasnost na najgrubqi mogu}i na~in zloupotrebilo tako {to je nabavka (utakawe) mlaznog goriva, osim na aerodromu u Srbiji, bez tendera vr{ena i u inostranstvu. U postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdili da je JAT u 2004. godini imao ukupne rashode za gorivo u visini od 2,2 milijarde dinara. Od toga je, prema zakqu~ku inspektora, bez tenderske procedure mogla biti izvr{ena samo nabavka goriva u vrednosti od 1 milijarde i 7,5 miliona dinara sa Jugopetrolom, dok je za preostali utro{ak od preko 1 milijarde dinara morao biti sproveden tender za izbor najpovoqnijih ponu|a~a u inostranstvu. Jednostavno, JAT ovu obavezu nije ispo{tovao, pa ja nabavka 32.526 tona (Beograd i Ni{) i 3.563 tone (Podgorica i Tivat) u Srbiji bila zakonita, dok je s druge strane na nezakonit na~in izvr{ena nabavka 38.232 tone mlaznog goriva u inostranstvu.
Kriminalna kupovina odela od 2,5 miliona evra

Prema otkri}u buyetskih inspektora, u septembru 2004. godine, rukovodstvo JAT-a je na nezakonit na~in sprovelo tender i izvr{ilo izbor najpovoqnijih ponu|a~a za nabavku slu`benih odela zaposlenima u delatno110) Mi{qewe u formi dopisa je zavedeno pod brojem: 458/II, od 2. 6. 2004. godine. 56
Ivan Nini} sti leta~kih i komercijalnih poslova. Naime, sa svojim ponudama na tender se javilo 19 ponu|a~a, od kojih je wih 17 blagovremeno (u roku) dostavilo ponudu. Kao najpovoqniji ponu|a~ za tri nabavke je izabrano preduze}e Novitet iz Novog Sada dok je u jednoj nabavci pobedila firma Zekstra iz Beograda. Me|utim, naknadnom proverom tenderske dokumentacije, inspektori su utvrdili da tenderske ponude pobedni~kih firmi Noviteta i Zekstre nisu mogle biti bodovane u konkurenciji sa preostalim ponudama, ve} su morale biti diskvalifikovane zbog toga {to nisu sadràle svu zakonom propisanu tendersku dokumentaciju. Drugim re~ima, ove ponude su bile neispravne u smislu odredbi tada{weg zakona o javnim nabavkama, ali su i pored toga izabrane kao najpovoqnije. O kakvom kriminalu je ovde re~, najboqe govori ~iwenica da je procewena vrednost tendera bila ~ak 2,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, i to bez tada{weg poreza na promet.
Tadi}ev reìm doveo JAT do kolapsa

Na kraju ove analize, najva`nije je ista}i da su svi ovi primeri prvenstveno proizvedeni u 2004. godini, {to samo name}e zakqu~ak kako i za koliko se JAT moè o~erupati na godi{wem nivou. Prvo, primer JAT-a je obrazac {teto~inskog i le{inarskog pona{awa u svim javnim preduze}ima koja reìm Borisa Tadi}a danas doìvqava kao partijski plen i ne treba se ~uditi za{to je strate{ko partnerstvo sa ruskim Aeroflotom osujetio Mla|an Dinki}. Drugo, javnost u Srbiji nikada nije bila upoznata sa me{etarewem u JAT-u, a ~iwenica je da je sindrom poznat po nazivom Kri{to, nakon 5. oktobra 2000. godine, prisutan u svakom javnom preduze}u. Tre}e, ~iwenice iznete u ovoj analizi autora su zapravo rezultati politike Srpskog pokreta obnove i wegovog predsednika Vuka Dra{kovi}a, koji danas u koaliciji sa Demokratskom strankom i G17 plus, ~ini bitnu komponentu Tadi}evog i Dinki}evog reìma. Dakle, zbog ovakvog upravqawa dràvnim resursima i zbog ovakve kadrovske politike, JAT mora da racionalizuje svoje rashode kroz re{avawe vi{ka zaposlenih. Tako je u februaru 2009. godine raspisan interni konkurs za dobrovoqni odlazak iz kompanije, a kako bi se broj zaposlenih sa 1.697 smawio na ispod 1.200 radnika111). Pre ovog ~ina, u decembru 2008. godine, tada{wi direktor JAT-a Sa{a Vlaisavqevi}112) (DS) je izjavio da
111) Izvor: Agencija Tanjug, od 22. 2. 2009. godine. 112) Sa{a Vlaisavqevi} (DS) je predsednik resornog Odbora za privredu Gradskog odbora DS Beograd. U oktobru 2007. godine je imenovan za generalnog direktora JP JAT ervejz, a prethodno je u istom preduze}u, od 1995. godine, bio {ef Operativnog centra, a zatim direktor Delatnosti zemqakih poslova. Zbog prelaska na novu funkciju, Vlaisavqevi} je funkciju direktora napustio 2. 7. 2009. godine, kada je na wegovo mesto vlada imenovala Sr|ana Radovanovi}a (DS), ali je ostao na funkciji predsednika UO JP JAT ervejz koju je obavqao istovremeno i dok je bio direktor. Po odluci gradona~enika Beograda D. \ilasa (DS), 1. 7. 2009. godine, Vlaisavqevi} je stupio na du`nost gradskog menayera za privredni razvoj, ali se na toj funkciji zadrào svega 3 nedeqe. 57
Revizija demokratije }e program re{avawa vi{ka zaposlenih ko{tati JAT, odnosno dràvu, 7,5 miliona evra i da je za ulagawe u osnovno odràvawe flote, toj kompaniji neophodno jo{ 4,8 miliona evra. Sredstva u ukupnom iznosu od 12,3 miliona evra, JAT je zatraìo od Vlade Republike Srbije kao jednogodi{wu pomo}, a da }e pozajmica biti vra}ena u buyet Srbije, JAT (koji je i sada prezaduèn) garantuje svojom imovinom u Srbiji i inostranstvu113). Samo meseca dana kasnije, Vlada je JAT-u odobrila pozajmicu od 10 miliona evra, {to je kompanija du`na da vrati do kraja 2009. godine114). A kako }e JAT ova sredstva vratiti, to vi{e niko ìvi u Srbiji ne zna, jer je kompanija 2008. godinu zavr{ila sa gubitkom od oko 25 miliona evra115).
Nezavisni revizor previ|a kolaps JAT-a

Kakvo je zaista stawe tokom 2008. godine bilo u JAT-u, u svom izve{taju utvrdio je i nezavisni revizor BDO BC EKSEL koji je izvr{io reviziju rada kompanije. Grupa posluje sa nedostatkom trajnog kapitala i obrtnih sredstava, a kratkoro~ne obaveze Grupe su ve}e od obrtne imovine. Pored toga, poslovawe Grupe optere}eno je i posledicama globalne ekonomske krize. Ovakvo stawe ukazuje na postojawe materijalno zna~ajnih neizvesnosti koje mogu da izazovu sumwu u sposobnost Grupe da nastavi sa poslovawem po na~elu stalnosti pravnog lica. Mogu}nosti poboq{awa finansijskog poloàja Grupe ograni~ene su i gotovo u celosti zavise od podr{ke Vlade Srbije i wenih planova za restrukturirawe mati~nog preduze}a ovako je kolaps JAT-a u odeqku skretawe pa`we revizorskog izve{taja, zabeleìo nezavisni revizor. Uz ove ~iwenice, list Politika tako|e iznosi i podatak da prema nekim neformalnim ali pouzdanim informacijama, JAT za 6 meseci ove godine ima gubitak od oko 12 miliona evra. Dakle, za opstanak JAT-a u skorijoj budu}nosti sve o~i su uprte u Vladu Srbije, odnosno u poreske obveznike koji su i do sada finansirali java{luk i pogre{nu ekonomsku i kadrovsku politiku reìma Borisa Tadi}a. Zbog totalnog kolapsa na{e nacionalne avio-kompanije niko od wenih dosada{wih direktora nije snosio krivi~nu odgovornost, i pored zvani~nih informacija koje ukazuju da je u korupciji, JAT o{te}en za ~ak 50 miliona dolara117). Posledwi me|u wima, Sa{a Vlaisavqevi} (DS), daqe se nalazi na funkciji predsednika Upravnog odbora JP JAT ervejz, iako je prethodno kao direktor dao svoj doprinos u propasti kompanije.
113) 114) 115) 116) 117)
Izvor: Agencija Beta, od 27. 12. 2008. godine. Izvor: Agencija Beta i TV B92, od 6. 2. 2009. godine. Izvor: Agencija Beta, od 7. 3. 2009. godine. Izvor: List Politika, (http://www.politika.rs), od 23. 7. 2009. godine. U intervju za list Borba (http://www.borba.rs/), od 25. 5. 2009. godine, tada{wi generalni direktor JAT-a S. Vlaisavqevi} (DS) je izme|u ostalog rekao: (...) o{te}eni smo svojim ne~iwewem ili korupcijom u samoj kompaniji za oko 50 miliona dolara, a svi predmeti su procesuirani (...).
58
Ivan Nini}
(8) Dinki}eva hajdu~ija (1)

Buyetska kontrola je pokazala da je lider stranke G17 plus, Mla|an Dinki}, tokom 2006. godine u resoru finansija izvr{io pravi razbojni~ki atak na buyet Republike Srbije. Mla|a je u Ministarstvu finansija, preko ugovora o delu, nezakonito zapo{qavao honorarce kojima je ispla}ivao apanaè od vi{e stotina hiqada dinara. Na ime usluga po ugovoru i specijalizovanih usluga tokom 2006. godine, nezakonito je ispumpao milione i milione dinara iz buyeta. Mla|a je buyet Republike probio za 2,5 milijarde dinara, privatnoj firmi iz Va{ingtona je, pod oznakom strogo poverqivo, platio sumwive poslove od 368.000 USD, dok je firmi iz Stokholma za poslove lobirawa platio ~ak 720.000 USD. Prema otkri}u inspektora, Mla|a je za tro{kove realizacije festivala Exit 06 na nezakonit na~in organizatoru transferisao 12 miliona dinara iz buyetske rezerve, a Fond Dr Zoran \in|i} je ~astio sa 3,5 miliona dinara, dok mu je ta organizacija kao pomo} zatraìla 1,3 miliona dinara. Samo na jednom poslu, koji je Dinki} ugovorio pogre{nim obra~unom kursa od strane nadle`nih u Ministarstvu finansija, buyet je o{te}en za 451.025 dinara. Tokom 2006. godine u Dinki}evom ministarstvu Zakon o javnim nabavkama ili se u op{te nije primewivao ili se primewivao selektivno. ***
Me{etarewe najboqeg ministra finansija u svetu

Kada je vode}i svetski (ameri~ki) ~asopis za finansije i bankarstvo Juromani u oktobru 2007. godine proglasio Mla|ana Dinki}a (G17 plus) najboqim ministrom finansija u svetu u 2006. godini, srpska javnost bila je frapirana. [ta je zaista Dinki}a preporu~ilo da bude najboqi u svetu i da li je on, kako su mediji pisali, ovu nagradu debelo platio novcem gra|ana Srbije118), niko do danas nije uspeo da razotkrije. Me|utim, dok su se ~lanovi stru~nog ìrija u Va{ingtonu pripremali da dorade Mla|inu biografiju tako {to }e ga proglasiti najboqim i najuspe{nijim ministrom finansija u svetu, wegovu profesionalnu biografiju, odgovaraju}im ~iwenicama, dopunili su i nadle`ni organi u Srbiji. Na tome treba zahvaliti Lazaru Nikoli}u, buyetskom inspektoru i Danijeli Milovi}, buyetskom revizoru Ministarstva finansija koji su u prostorijama tog ministarstva, u periodu od 5. marta do 26. juna 2007. godine, profesionalno obavili svoj radni zadatak.
118) Prema pisawu lista Kurir od 23. 10. 2007. godine, a prema svedo~ewu Dragana @ivadinovi}a, nekada{weg savetnika u Ministarstva finansija, magazin Juromani je svojevremeno objavio i afirmativni tekst o tada{wem jugoslovenskom guverneru Dragoslavu Avramovi}u uz nadoknadu od 80.000 dolara. Pla}eni tekst koji je aminovan od strane ministara iz Savezne vlade SRJ, imao je za ciq da popravi imiy zemqe, pohvali jak dinar i istakne u prvi plan ekonomske reforme koje se uspe{no sprovode u SRJ. 59
Revizija demokratije Oni su izvr{ili kontrolu primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava kod Ministarstva finansija za period 2006. godine kada je funkciju ministra obavqao Mla|an Dinki}. Inspektorima je ~e{qawe dokumentacije omogu}io tada{wi ministar Milan Parivodi} koji je privremeno obavqao funkciju koordinatora Ministarstva finansija119). Tako je sa~iwena publikacija u formi inspekcijskog zapisnika (nalaza) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-294/2007-09-01, od 26. juna 2007. godine. U ovom dokumentu, koji sasvim sigurno moè posluìti kao dopuna biografiji Mla|ana Dinki}a, ali i kao osnova za formirawe predmeta za krivi~no gowewe pred nadle`nim tuìla{tvom, inspektori iznose svoje vi|ewe rada Ministarstva finansija pod Dinki}evim patronatom. Kako je Dinki}, kao ministar finansija, tro{io novac gra|ana Srbije autor }e prikazati u ovoj analizi, i to uz oslawawe na zvani~an, inspekcijski nalaz.
Bez finansijskog plana i zavr{nog ra~una

Postupak vr{ewa buyetske kontrole u Ministarstvu finansija buyetskim inspektorima nije bio nimalo lak ni jednostavan s obzirom na to da su pretres vr{ili u mati~noj ku}i, koja im je ujedno i poslodavac. Pri tom treba ista}i i to da ovo ministarstvo inspektorima na uvid nije dalo Finansijski plan za 2006. godinu, koji je morao biti sa~iwen u skladu sa odredbom ~lana 19 tada{weg zakona o buyetskom sistemu. Isto tako, suprotno ~lanu 65. tada{weg Zakona o buyetskom sistemu, zavr{ni ra~uni Ministarstva finansija za 2005. i 2006. godinu nisu bili sa~iweni u propisanoj formi, a na wima nije bilo ni potpisa odgovornih lica. Ovde se postavqa fundamentalno pitawe: ako jedan dràvni organ, poput Ministarstva finansija, nema finansijski plan i zavr{ni ra~un, kako onda o~ekivati od preostalih 8.300 buyetskih korisnika u Srbiji da imaju ove bazi~ne dokumente o projekcijama i izvr{ewu buyetskih rashoda u toku godine? No, ovaj problem u Ministarstvu finansija buyetski inspektori su prevazi{li tako {to su finansijsku kontrolu sproveli zahvaquju}i dokumentaciji o izvr{ewu buyeta kojom je raspolagala Uprava za trezor Republike Srbije, a preko koje Ministarstvo finansija kao direktan buyetski korisnik vr{i sva buyetska pla}awa. [ta je kontrola pokazala i kako je Mla|an Dinki}, tada{wi ministar finansija, tro{io novac gra|ana Srbije?
Nedodirqive plate u Ministarstvu finansija

Kontrola tro{ewa buyeta u Ministarstvu finansija pokazala da je Dinki} za potrebe svoga ministarstva u 2006. godini za plate zaposlenih iz buyeta namenio 355,3 miliona dinara, iako mu ova sredstva nisu bila po119) Po ovla{}ewu predsednika Vlade, dr V.Ko{tunice (DSS), broj: 02-01-00001/2006-01, od 14. 11. 2006. godine funkcija koordinatora rada Ministarstva finansija poverena je tada{wem ministru za ekonomske odnose sa inistranstvom M. Parivodi}u (DSS), jer su M. Dinki} i ministri iz G17 plus napustili Vladu. 60
Ivan Nini} trebna. Bilo mu je potrebno svega 42,6 odsto, odnosno 151,6 miliona dinara, koliko je za plate u navedenoj godini zaista i potro{eno. Kako je do ove pogre{ne procene do{lo? Do{lo je tako {to Ministarstvo finansija nije izradilo validan predlog finansijskog plana koji je Upravi za trezor morao biti dostavqen prema stvarnim potrebama rashoda ministarstva, a ne prema pau{alnim, Mla|inim projekcijama, ~ime je najgrubqe prekr{en Zakon o buyetskom sistemu u delu koji se odnosi na pripremu i dono{ewe buyeta Republike Srbije. Provera da li su plate zakonito ispla}ivane nije mogla biti izvr{ena jer prema navodima inspektora, Ministarstvo ne poseduje pomo}nu kwigu plata, niti bilo kakvu drugu vrstu evidencije o platama i dodacima zaposlenih u Ministarstvu. Pri tom je utvr|eno neslagawe kwièwa tro{kova plata, dodataka i doprinosa koji su ispla}eni, a brojke se ne slaù i to za ~ak 559.623 dinara. Rashodi po osnovu otpremnina koje su u 2006. godini dobili radnici koji su oti{li sa svojih radnih mesta iz Ministarstva finansija iznosili su 4,8 miliona dinara. Tro{ak po ovom osnovu nije propra}en validnom dokumentacijom koja bi sadràla elemente na osnovu kojih je isplata vr{ena u pogledu godina radnog staà i drugih podataka. Da skandal bude jo{ ve}i, savetnica za finansijske poslove Ministarstva finansija Zora Pavlovi}, i pored zahteva buyetskih inspektora da im se omogu}i uvid u dokumentaciju o isplatama plata, svih zarada i otpremnina zaposlenima, nije im to omogu}ila. Na ovaj na~in javnost je ostala uskra}ena za odgovore na pitawe da li je obra~un zarada zaposlenih u Ministarstvu finansija izvr{en u skladu sa zakonom, vaè}im uredbama, koeficijentima i kvotama koje su buyetom bile propisane. Tako|e, javnost je ostala bez odgovora na pitawe da li je neko od zaposlenih slu`benika stavio u yep ve}e zarade nego {to je to propisima bilo dopu{teno, imaju}i u vidu masovnu pojavu nezakonitih uve}awa mese~nih zarada u dràvnim organima, {to buyetu Republike nanosi milionske {tete. Osim ovoga, u 2006. godini Ministarstvo finansija je po osnovu ostvarenih u{teda zaposlenima isplatilo 12,4 miliona dinara, i to bez ikakvih kriterijuma. Pojedina~ni iznosi po zaposlenom ispla}ivani su u rasponu od 5.000 do 60.000 dinara. Jedini kriterijum za visinu apanaè bila je ocena rada slu`benika od strane rukovodioca organizacione jedinice, a takav na~in ocewivawa nije bio utvr|en nijednim aktom.
Mla|ini eksperti na grba~i gra|ana

Koliko je za stranku G17 plus karakteristi~an sindrom Kri{to kada je re~ o astronomskim ugovorima o delu svedo~i i primer Mla|ana Dinki}a. On je svojevremeno u Ministarstvu finansija praktikovao sklapawe ovakvih ugovora, i to naravno na nezakonit na~in. Tako je Dinki} u ime Ministarstva finansija zakqu~io ugovor o delu bez broja i datuma sa izvesnim Rajkom Jovanovi}em kao izvr{iocem poslova. Jovanovi} je za 3 meseca rada (februar-april 2006. godine) na poslovima projekata Ministarstva finansija u yep stavio neto apanaù od 270.000 dinara. Drugi ugovor Mla|a je ponovo potpisao sa istim licem, i to za dvomese~ni rad (maj i jun 2006. godi61
Revizija demokratije ne) na poslovima stru~ne podr{ke oko realizacije NIP-a, uz apanaù od 180.000 dinara neto. Slede}i Mla|in ugovor o delu je bio ugovor sa izvesnim Zoranom ômi}em za stru~ne poslove u okviru NIP-a koji je za 3 meseca rada (septembar-novembar 2006. godine) dobio mese~nu apanaù od 65.000 dinara neto. Za iste poslove ministar Dinki} je ugovor o delu zakqu~io i sa Ledom Litri~anin uz mese~nu apanaù od 70.000 dinara, i to u trajawu od 4 meseca (septembar-decembar 2006. godine). Jo{ jedan od zakqu~enih ugovora o delu Ministarstva finansija bio je i ugovor sa izvesnim Nenadom Brki}em koji je angaòvan za realizaciju investicija u pozori{tima u Beogradu, Subotici, Ni{u i Uìcu i odre|ivawe prioriteta projekata. Wegova apanaà za 4 meseca rada (mart-jun 2006) iznosila je 240.000 dinara neto. Interesantno je da se u inspekcijskom nalazu navodi da se na zahtevima za pla}awe Mla|inih honoraraca ne nalaze overe (potpisi) nadle`nih lica da su poslovi odra|eni u skladu sa ugovorom. Dokazi o tome nisu obezbe|eni ni u postupku buyetske kontrole. Za ugovore o delu (i to bez broja i datuma) buyetska inspekcija je utvrdila da su bili nezakoniti i da su sklapani na {tetu buyeta Republike Srbije. Naime, prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija120), honorarni poslovi koje je Mla|a ugovarao, ve} su bili sistematizovani u okviru poslova stalno zaposlenih slu`benika. Tako je u okviru Sektora za upravqawe projektima, u Odeqewu za operativno upravqawe projektima Ministarstva finansija, pravilnikom bilo sistematizovano radno mesto za stalno zaposlene izvr{ioce za stru~no-operativne poslove konsultanta u zvawu mla|i savetnik. Dakle, i pored ove ~iwenice, o~igledno je da je za ministra Dinki}a prioritet bio sklapawe poslova sa li~nim i partijskim prijateqima na teret buyetskih sredstava gra|ana Srbije.
Kod Mla|e se radilo i po 300 sati

Zapo{qavawe u Ministarstvu finansija po Dinki}evim kriterijumima nije se svodilo samo na zakqu~ewe ugovora o delu, ve} su za to postojali i drugi, perfidniji mehanizmi. Za tro{kove ostalih administrativnih usluga Mla|a je u 2006. godini potro{io 3,6 miliona dinara, i to izme|u ostalog i za potrebe angaòvawa studenata preko omladinske zadruge, koji su honorarno radili u Ministarstvu finansija. Tako je student Radovan Medi} u Sektoru za makroekonomske i fiskalne analize Ministarstva finansija, preko omladinske zadruge radio 28 dana u februaru 2006. godine i zaradio 61.800 dinara. Za isti anga`man, u trajawu od 31 dan tokom meseca marta 2006. godine, Medi} je zaradio tako|e 61.800 dinara. Kako se navodi u inspekcijskom nalazu, Medi} je u Ministarstvu finansija navodno mese~no ostvarivao 300 sati rada, rade}i rudarski posao, i to od 07:00 do 20:00 ~asova
120) Na Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija Vlada Republike Srbije dala je saglasnost 12. 10. 2006. godine, a wime je obrazovana unutra{wa organizaciona jedinica Sektor za upravqawe projektima. 62
Ivan Nini} i od 08:00 do 20:00 ~asova121). Isto tako, drugi student, Marko Licisa, je za ostvarenih 200 sati istog posla dobio 41.200 dinara, dok je student Marko Zec za kurirske poslove dobijao mese~nu apanaù od 37.449 dinara. Kolike je zapravo tro{kove Ministarstvo finansija imalo prema omladinskim i studentskim zadrugama, inspektori nisu mogli da utvrde zbog toga {to Mla|ino ministarstvo nije vodilo pomo}ne kwige i evidencije, ve} je samo vr{ilo pla}awa. Isto tako, buyetskim inspektorima dokumentacijom nije dokazano da je Ministarstvo finansija sprovelo proceduru javne nabavke kada su zakqu~ivani ugovori o pruàwu usluga preko zadruga, a to je bila obaveza prema tada{wem zakonu o javnim nabavkama.
Za Dinki}a ne vaì Zakon o javnim nabavkama

Veoma je interesantna ~iwenica da Mla|an Dinki}, za vreme svog rukovo|ewa u Ministarstvu finansija u 2006. godini, za odre|ene astronomske nabavke (npr. usluge stranih firmi) uop{te nije primewivao Zakon o javnim nabavkama122) ili ga je primewivao selektivno. Buyetski inspektori su konstatovali da im, u postupku kontrole, na uvid uop{te nije stavqen Plan javnih nabavki za 2006. godinu, koji je Ministarstvo moralo da donese pre nego {to uop{te zapo~ne bilo koju javnu nabavku, ~ime je najgrubqe prekr{en zakon. Prema otkri}ima inspekcije, Ministarstvo finansija proceduru javne nabavke nije sprovelo za pla}awe usluga robe i materijala u 2006. godini, a ~ija je ukupna vrednost iznosila 6,3 miliona dinara. Primera radi, nabavka benzina za potrebe Ministarstva finansija uop{te nije izvr{ena iako je vrednost kupqenog benzina iznosila ~ak 4,8 miliona dinara. Posebno je skandalozno to {to je za kontrolu primene Zakona o javnim nabavkama u svim dràvnim organima u Srbiji bilo nadle`no upravo Ministarstvo finansija, odnosno buyetski inspektori i buyetski revizori tog ministarstva. O~ito je Mla|an Dinki}, kao ministar finansija, bio iznad zakona, umesto da zakon bude iznad wega.
Ministar Dinki} probio buyet za 2,5 milijarde

@urba ministra Dinki}a da se milioni i milijarde dinara iz buyeta Republike Srbije potro{e zarad politi~ke promocije wegove partije i {to boqeg pozicionirawa na narednim parlamentarnim izborima, dovela je do toga da je istovremeno uz tro{ewe novca kr{en i zakon. Tako je, primera radi, inspekcija utvrdila da je Dinki} u 2006. godini samo na jednoj ekonomskoj klasifikaciji probio buyet za ~ak 2 milijarde i 579 miliona dinara! Kako? Naime, Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu, za po121) U skladu sa odredbama Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/05... 61/05) koje reguli{u puno radno vreme (40 ~asova nedeqno) i prekovremeni rad (4 ~asa dnevno, a najduè 8 ~asova nedeqno) honorarac R. M. je u Ministarstvu finansija mogao da ostvari 160 ~asova rada (bez vikenda) i 32 ~asa prekovremenog rada. Dakle, R. M. je po zakonu mogao da bude angaòvan 192 ~asa, a on je angaòvan, odnosno pla}eno mu je 300 ~asova rada. 122) Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02... 101/05). 63
Revizija demokratije ziciju nabavka doma}e finansijske imovine Ministarstva finansija bilo je predvi|eno i odobreno 4 milijarde i 623 miliona dinara, a Mla|a je potro{io 7 milijardi i 383 miliona dinara. Ovo probijawe buyeta mimo zakona odnosilo se na date kredite fizi~kim licima i u~e{}e dràvnog kapitala u javnim preduze}ima i drugim institucijama. Tako je, primera radi, Mla|a iz buyeta Srbije preneo 1 milijardu i 91 milion dinara kao osniva~ki kapital wegove ideolo{ke i politi~ke Agencije za osigurawe i finansirawe izvoza. Po istom kqu~u Nacionalnoj korporaciji za osigurawe stambenih kredita preneo je iz buyeta Republike iznos od 210 miliona dinara. Osim probijawa buyeta koji je Narodna skup{tina stavila na raspolagawe ministarstvu Mla|ana Dinki}a, nigde u poslovnim kwigama Ministarstva finansija, kao vlasni~ki udeo Republike Srbije, nije evidentirano ulagawe od 1,3 milijarde dinara koje je preneto navedenim institucijama. Takav propust bio je u suprotnosti sa odredbama tada vaè}e uredbe123) koja je bliè precizirala materiju buyetskog ra~unovodstva. Sli~an slu~aj je bio i sa subvencijom od 80 miliona dinara koju je Dinki} iz teku}e buyetske rezerve uplatio preduze}u a.d. Politika , i to na ime u~e{}a Republike u sanirawu poslovawa. Nakon ove uplate, Ministarstvo finansija u svojim poslovnim kwigama nigde nije evidentiralo pove}awe vlasni~kog udela Republike Srbije u a.d. Politika. Da li je to samo bilo propust tehni~ke prirode ili je pozadina ovog me{etarewa ne{to druga~ija, buyetska inspekcija nije proveravala.
Mla|ine kriminalne i nezakonite usluge po ugovoru

Kako je u Ministarstvu finansija tokom 2006. godine ministar Mla|an Dinki} utro{io ~ak 59,5 miliona dinara na ~uvene usluge po ugovoru, buyetski inspektori nisu u potpunosti kontrolisali, ve} je samo delimi~no izvr{ena kontrola pojedinih rashoda. Primera radi, usluge prevo|ewa ko{tale su buyet 2,5 miliona dinara, a u tu svrhu nije u celosti sproveden postupak javne nabavke propisan Zakonom o javnim nabavkama. Tako rashode od 453.581 dinar, koji se odnose na usluge prevo|ewa , ministar Dinki} uop{te nije tretirao kao javnu nabavku, ~ime je grubo prekr{en Zakon o javnim nabavkama i Zakon o buyetskom sistemu. Kada je re~ o uslugama informisawa za potrebe Ministarstva finansija, u maju 2006. godine Mla|a je Euromoney Magazinu platio usluge informisawa javnosti u iznosu od 4,2 miliona dinara (faktura ispostavqena na iznos od 48.000 evra). Za iste usluge ministarstvo je snosilo i tro{kove prema agenciji Beta pres, koji su, primera radi, za mesec maj 2006. godine iznosili 48.600 dinara. Tako|e, preduze}ima Blic pres i Politika vr{eno je pla}awe objavqivawa tendera i informativnih oglasa. U svom inspekcijskom nalazu inspektori konstatuju da u postupku kontrole nisu dobili dokaz da je Ministarstvo finansija usluge informisawa javnosti kod ovih firmi ugovorilo sprovo|ewem postupka koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama.
123) Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (Sl. glasnik RS, br. 125/03 i 12/06). 64
Ivan Nini} Buyetska pozicija ostale stru~ne usluge za potrebe Ministarstva finansija u 2006. godini, ko{tala je gra|ane Srbije 66,4 miliona dinara. Ovaj tro{ak je delom finansiran sredstvima obezbe|enim Zakonom o buyetu za 2006. godinu, i to u iznosu od 16,4 miliona dinara. Razlika je izmirena iz drugih izvora finansirawa, i to sa 44,5 miliona dinara iz sredstava primqenih od inostranih zaduìvawa i 3,2 miliona dinara iz donacija me|unarodnih organizacija. Iz inspekcijskog nalaza se vidi da je Buyetska inspekcija imala i nameru i èqu da prekontroli{e dokumentaciju koja prati zahteve za pla}awe, a koji se odnose na tro{ewe 44,5 miliona dinara iz sredstava primqenih od inostranih zaduìvawa. Me|utim, na zahtev za uvid u sporna dokumenata, od nadle`ne slu`be Ministarstva finansija inspektori su dobili odgovor da ta slu`ba ne raspolaè istima. Tako se u inspekcijskom nalazu konstatuje da inspektori nisu imali uvid u re{ewa ministra finansija iz kojih bi se moglo videti da li su sredstva opredeqivana i tro{ena onako kako to zakon nalaè. Ina~e na teret ove buyetske stavke, Ministarstvo finansija je u martu 2006. godine, po fakturi124) agencije Fitch Ratings iz Londona, platilo ~ak 35.000 evra na ime godi{we naknade za odràvawe kreditnog rejtinga. Kakvo dobro je ovaj tro{ak doneo gra|anima Srbije, nije poznato. Me|utim, poznata je ~iwenica da je sporna obaveza proiza{la iz ugovora koji je 25. maja 2005. godine Mla|an Dinki} potpisao sa Agencijom za utvr|ivawe kreditnog rejting Fitch Ratings.
Strogo poverqivo, a gra|ane ko{ta 368.000 USD

Buyetskih rashodi koji se iskazuju kroz ekonomsku klasifikaciju specijalizovane usluge ~esto su predmet kritike javnosti u Srbiji, kojoj niko ne èli da odgovori na pitawe {ta zapravo zna~i ova buyetska pozicija, koje usluge obuhvata i kakva je potreba buyetskih korisnika za rashodima po ovom osnovu. Da je re~ o mutnim poslovima preko koji ministri ispumpavaju ogromne svote novca, svedo~i primer Mla|ana Dinki}a i rashoda od 115,2 miliona dinara koje je Ministarstvo finansija imalo u 2006. godini na teret tzv. specijalizovanih usluga. Primera radi, ovo ministarstvo je pod ne razja{wenim okolnostima, u ciqu sprovo|ewa zakqu~ka125) Vlade Republike Srbije koji je ozna~en kao strogo poverqiv, u{lo u poslovni odnos sa preduze}em Barbour Griffith & Roges LLC iz Va{ingtona. Ova naknada je po fakturi126) navedenog preduze}a pla}ena 8.000 USD za jul 2006. godine, a po 60.000 USD za avgust septembar i oktobar iste godine. Zatim je na teret buyeta pla}ena i nova faktura127) prijateqa iz Va{ingtona, i to po 60.000 USD za svaki mesec, a re~ je o novembru i decembru 2006. i januaru 2007. godine. Iz inspekcijskog nalaza se ne vidi koje su to strogo poverqive usluge pla}ene navedenom preduze}u, ali se isti~e da nije bilo mogu}e utvrditi da je ovaj posao dodeqen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o jav124) Faktura nosi broj: No.24808, od 19. 1. 2006. godine. 125) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 00-198/2006, od 27. 7. 2006. godine i nosi oznaku strogo poverqivo. 126) Faktura nosi broj: Inovoice No.14955, od 27. 7. 2006. godine. 127) Faktura nosi broj: Inovoice No.16028, od 1. 11. 2006. godine. 65
Revizija demokratije nim nabavkama. Osim toga, naknada za sporne usluge pla}ana je uglavnom unapred, a u kontrolisanoj dokumentaciji nisu se nalazili dokazi da su ugovorene i pla}ene obaveze zaista i izvr{ene. To ostavqa i sumwu da je 368.000 USD na mufte oteto od gra|ana Srbije.
Mla|ino lobirawe od 720.000 USD

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tokom 2006. godine gra|ani Srbije su preko buyetske pozicije specijalizovane usluge Ministarstva finansija, platili jo{ jedan sumwiv posao ~iji je nosilac i realizator bio Mla|an Dinki}. Naime, radi se o ugovoru od 27. juna 2006. godine koji su potpisali Ministarstvo finansija, koje je kao naru~ilac zastupao ministar Dinki} i firma Kreab floragatan iz Stokholma koju je kao izvr{ilac zastupao izvesni MrGeorg Danell. Predmet ugovora je, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, pruàwe savetodavnih usluga RS u pregovorima sa EU i SAD, ~lanovima Kontakt grupe, me|unarodnim finansijskim institucijama, Pariskim klubom poverilaca, kao i susedima u regionu, naro~ito o budu}em statusu Kosova, evropskim integracijama RS, regulisawu duga RS, a u ciqu postizawa zna~ajnih u{teda za RS. Jedna od ugovornih obaveza izvr{ioca bila je, izme|u ostalog, i pruàwe takti~ke podr{ke za sastanke sa kqu~nim me|unarodnim sagovornicima, a period angaòvawa ove firme bio je jul decembar 2006. godine. Cena posla koji je Dinki} ugovorio na teret buyeta Srbije, iznosila je ~ak 120.000 USD mese~no, odnosno 720.000 USD za celokupni {estomese~ni anga`man. To je u dinarskoj protivvrednosti ko{talo gra|ane Srbije vi{e od 40 miliona dinara. U pogledu zakonitosti ovih poslova, Buyetska inspekcija je u svom nalazu konstatovala da u toku kontrole Ministarstvo finansija, nije pruìlo dokaze da je sporni ugovor sklopqen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Osim toga, inspektorima nije dat nikakav dokaz u vidu zakqu~ka Vlade kojim bi se ovaj posao poverio eventualno Ministarstvu finansija u ~iju nadle`nost i delokrug rada ne spada sklapawe ovakvog ugovora. I pored toga, Ministarstvo finansija je ovaj posao finansiralo svojim sredstvima koja su bila namewena za redovno poslovawe Ministarstva kao organa dràvne uprave, a ne za me|unarodne aktivnosti. [to se ti~e dokaza da je pla}eni posao od 720.000 USD zaista izvr{en i pored ugovorne obaveze da naru~ilac izvr{iocu dostavi pismeni izve{taj o realizaciji ugovora, inspektori na uvid nisu dobili takav dokument. Interesantno je da je kontinuitet ugovarawa i pla}awa lobisti~kih usluga pod ~udnim okolnostima u 2009. godini nastavila i vlada premijera Mirka Cvetkovi}a128). Dakle, re~ je o najperfidnijem pusto{ewu buyeta Srbije i pqa~ka128) Dnevni list Borba je u broju: 28853, od 28. 8. 2009. godine objavio informaciju da je Vlada Republike Srbije, 30. aprila 2009. godine, donela zakqu~ak koji nosi oznaku strogo poverqivo broj: 00-197/2009-001. Zakqu~ak se odnosi na usvajawe ugovora o angaòvawu sumwive konsultantske ku}e Advanced Practical Solutions LLC, koja }e za interese Srbije raditi na unapre|ewu diplomatskih i ekonomskih odnosa sa SAD. Prema istraìvawu tog lista, usluge pomenute firme kao i usluge firme, 30 Point Strategies LLC ko{taju Srbiju 145.000 USD svakog meseca, odnosno 1.740.000 USD godi{we. 66
Ivan Nini} wu gra|ana Srbije po osnovu fantomskih, lobisti~kih usluga koje dràvi i narodu ni{ta konkretno ne donose. Li~nu i politi~ku korist usluga ovakve vrste imaju samo u~esnici ove pqa~ke.
Fondu Dr Zoran \in|i} 3 puta vi{e od traènog

Kako je ministar Dinki} rasipao novac gra|ana Srbije najboqe svedo~i jedan interesantan podatak koji je u svom nalazu konstatovala buyetska inspekcija. Naime, Dinki} je, 18. septembra 2006. godine, iz buyeta Republike Srbije transferisao iznos od 4,8 miliona dinara Fondu Dr Zoran \in|i}129), a na osnovu zahteva koji je ova organizacija, 11. septembra 2006. godine, uputila Ministarstvu finansija. Iako je od Dinki}a zatraèno 1,3 miliona dinara, i to za pokrivawe dela organizacionih tro{kova programa Fonda, a ~ime bi bila olak{ana wegova organizacija, Mla|a je bio daleko velikodu{niji pa je iz buyetske rezerve, preko Vlade Republike Srbije, izdejstvovao znatno vi{e. Tako je ideolo{ki odre{io kesu, te je \in|i}ev fond ~astio novcem gra|ana Srbije vi{e nego {to je od wega zatraèno, i to sa ~ak 3,5 miliona dinara. Kako je Dinki} zakqu~io da ba{ treba da dotira 3 puta vi{e od traènog i da li bi isti ar{ini vaìli za bilo koju drugu organizaciju koja bi svoj zahtev uputila Ministarstvu finansija, nije poznato. îwenica je da su poreski obveznici iz svog yepa finansirali jedan partijski transfer.
Dinki} ~astio festival Exit 06 sa 12 miliona

U okviru ~uvenih specijalizovanih usluga, Ministarstvo finansija je u 2006. godini imalo i rashode na ekonomskoj poziciji usluge kulture, iako nadle`nost ovog resora uop{te nisu poslovi kulture. Naime, dana 21. marta 2006. godine, udruèwe Exit se (putem faksa) obratilo ministru finansija Mla|anu Dinki}u, zahtevaju}i nov~anu podr{ku neophodnu za realizaciju festivala Exit 06 u iznosu od ~ak 12 miliona dinara! U pismu upu}enom Dinki}u, ovo udruèwe je izrazilo nadu da }e zajedni~kim naporima vratiti Srbiju na kulturnu mapu Evrope, dovesti veliki broj turista i novinara, te doprineti kreirawu pozitivnog imiya na{e zemqe130). Kako tada Dinki}, poznati qubiteq muzike, nije u svom resoru imao sredstava jer
129) Fond Dr Zoran \in|i} osnovan je 15. 12. 2003. godine nakon likvidacije tada{weg premijera dr Z. \in|i}a (DS), a osnovali su ga wegovi prijateqi i saradnici s ciqem da se nastavi promocija vrednosti na kojima je insistirao dr Z. \ini|i}. Dakle, re~ je o pravnom licu koje nema status direktnog, niti indirektnog buyetskog korisnika u smislu odredbe ~lana 2 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 9/02... 86/06). 130) Kakav imiy kreira festival Exit najboqe ilustruju informacije koju su javnosti saop{tene iz Okru`nog suda u Novom Sadu, a koje je preneo list Pres (http://www.pressonline.rs/) od 16. 7. 2009. godine. Prema saop{tewu tog suda, u vreme odràvawa festivala Exit u julu 2009. godine izre~ene su nov~ane kazne od 15.000 do 50.000 dinara za 93 optuèna stranca. Kod 276 osoba zaplewene su razli~ite vrste narkotika: 666 grama marihuane, oko 1.500 tableta ekstazija, oko 30 grama kokaina, 10 grama ha{i{a i druge vrste droga. 67
Revizija demokratije Zakonom o buyetu za 2006. godinu nisu bila predvi|ena sredstva za takvu namenu, on je predloìo Vladi da se izdvoje sredstva iz teku}e buyetske rezerve, {to je Vlada prihvatila i donela odgovaraju}e re{ewe131). Sredstva na buyetskoj poziciji usluga kulture odobrena su Ministarstvu finansija i pored ~iwenice da taj posao nije u nadle`nosti ovog resora. Nakon toga, ministar Dinki} je 13. aprila 2006. godine izvr{io prenos novca u korist udruèwa Exit. Buyetski inspektori su utvrdili da je ovaj Mla|in transfer bio nezakonit, odnosno u suprotnosti sa odredbama ~lana 48, stav 4 Zakona o buyetskom sistemu. Osim {to novac za ovu svrhu nije smeo biti dodeqen Ministarstvu finansija, Dinki} je pre prenosa sredstava u smislu odredbe ~lana 7, stava 1 Zakona o buyetskom sistemu, morao da donese re{ewe koje bi predstavqalo pravni osnov za transfer. Isto tako, Dinki} je sa navedenim udruèwem morao da zakqu~i ugovor o me|usobnim pravima i obavezama, {to nije u~iweno. Tako uop{te nije bio predvi|en na~in pravdawa 12 miliona dinara, koliko je iz teku}e buyetske rezerve navedenom udruèwu pokloweno, odnosno oteto od gra|ana Srbije.
Pogre{an kurs napravio pqa~ku od 451.025 dinara

Kako se na osnovu pogre{nog obra~una sredweg kursa dolara u Ministarstvu finansija pod Dinki}evim patronatom perfidno pqa~kaju dràva i gra|ani, dovoqno je ilustrovati na samo jednom primeru koji su otkrili buyetski inspektori i sve je jasno. Naime, kontrolom tro{kova rashoda usluga za izradu softvera za potrebe Ministarstva finansija u 2005. godini, utvr|eno je da je ovaj organ u septembru 2005. godine zakqu~io ugovor132) sa preduze}em za konsalting, inèwering i zastupawe u oblasti informati~kih i komunikacionih tehnologija Spinnaker New Tehnologies a.d. iz Beograda. Predmet ugovora bila je izrada softvera za posrednu kontrolu deviznog poslovawa, a za potrebe Sektora za deviznu inspekciju Ministarstva finansija i to po ceni od 70.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan uplate. Dinamika pla}awa ugovorena je u 3 rate, i to prva rata u vidu avansa 50 odsto od ugovorene cene, zatim druga rata 40 odsto i tre}a rata 10 odsto. Iako je rok za izradu ovog posla bio ugovoren na 6 meseci, svi poslovi su okon~ani tek u decembru 2006. godine. Pri tom je buyetska inspekcija konstatovala da joj na uvid nisu stavqena dokumenta iz kojih bi se moglo videti da je ovako vredan posao pro{ao kroz proceduru javne nabavke koju nalaè zakon. Me|utim, ono {to je najkriminalnije u ovom poslu izrade i nabavke softvera za potrebe Ministarstva, jeste na~in pla}awa koji je bio suprotan ugovoru i suprotan kursnoj listi NBS na dan pla}awa, ~ime je direktno opqa~kan buyet Srbije. Kako je inspekcija utvrdila, sredwi kurs dolara prema kursnoj listi NBS na dan pla}awa tre}e rate (27. jun 2006. godine) iznosio je 68,75 dinara za 1 USD. Prema ovom kursu, Ministarstvo finansija
131) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 401-1483/2006. 132) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-99/2005, od 12. 9. 2005. godine. 68
Ivan Nini} je preduze}u Spinnaker New Tehnologies trebalo da plati iznos od 1.925.168 dinara. Me|utim, upla}en je iznos od 2.259.004 dinara, {to je ~ak za 333.836 dinara vi{e od ugovorene sume, a na {tetu buyeta Republike Srbije. Isti slu~aj je bio i sa preostalom, tre}om ratom, koja je pla}ena za 117.189 dinara vi{e od cene koja je definisana ugovorom. Buyetski inspektori su konstatovali da su zbog ovakvog pla}awa prekr{ewe odredbe ~lana 38, stava 2 tada{weg zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. Dakle, buyet je o{te}en za ukupno 451.025 dinara, koliko je preduze}u Spinnaker New Tehnologies pla}eno vi{e od obaveze iz ugovora. Ovo je konkretno slu~aj koji bi morao da zainteresuje javnog tuìoca jer je navedenom preduze}u pribavqena protivpravna nov~ana korist, a buyetu Srbije pri~iwena {teta. Dakle, sve ovo su rezultati ministrovawa Mla|ana Dinki}a u 2006. godini, ina~e u godini kada je progla{en najboqim ministrom finansija u svetu. Za ove ~iwenice koje je utvrdila Buyetska inspekcija, a koje su sistematizovane i obra|ene u ovoj analizi, slobodno se moè re}i da predstavqaju samo mrvicu {tete koju je Dinki} pri~inio buyetu Srbije. Dinki}evo {teto~instvo je daleko ve}e, odnosno neizmerqivo je u pogledu sveukupnog ekonomskog pusto{ewa Srbije od 5. oktobra 2000. godine do danas.
69
(9) Dinki}eva pqa~ka bez pardona (2)

Eks-ministar finansija Mla|an Dinki} i wegov tada{wi pomo}nik Neboj{a Skori}, posao renovirawa i adaptacije nove zgrade Ministarstva finansija u ulici Kneza Milo{a br. 20 u Beogradu, vredan 371,3 miliona dinara ili oko 5 miliona evra, sproveli su od po~etka do kraja na najkriminalniji mogu}i na~in i to na {tetu dràve i gra|ana. Prema navodima iz nalaza Buyetske inspekcije, utvr|eno je da je ugovor o izvo|ewu radova sa preduze}em Grading SS iz Beograda zakqu~en na nezakonit na~in, i to u postupku sa poga|awem, a osim toga, ovom preduze}u nije mogao biti dodeqen posao jer je prethodno bilo angaòvano na poslovima tehni~ke kontrole-revizije glavnih projekata za izvo|ewe radova na istom objektu. Umesto da u skladu sa ugovorom, me{etari iz Ministarstva finansija preduze}u Grading SS naplate 11,5 miliona dinara na ime penala zbog ka{wewa u izvo|ewu radova, navedenoj firmi je iz buyeta Srbiji pla}eno 13,7 miliona dinara kao penali zbog ka{wewa u izmirivawu obaveza. Samo po osnovu kursne razlike, izvo|a~ radova je po~a{}en sa 4 miliona dinara, dok je potraìvawe izvo|a~a od 4,7 miliona dinara izmi{qeno kao zaostali dug prema dràvi. Od krajweg ceha, koji je iznosio 371,3 miliona dinara, jednostavnim prora~unom buyet Republike Srbije je na ovom poslu o{te}en za ukupno 39,9 miliona dinara. ***
Za Dinki}a aminovan tender sa poga|awem

Koliko je gra|ane Srbije ko{tao sjaj i glamur rekonstruisane zgrade u kojoj se danas nalazi Ministarstvo finansija Republike Srbije i kako je ovaj posao odra|en u reìji tada{weg ministra finansija Mla|ana Dinki}a i wegovih saradnika, proverila je Buyetska inspekcija. U sveobuhvatnoj kontroli poslovawa Ministarstva finansija za period 2006. godine, u delu inspekcijskog zapisnika (nalaza) koji je zaveden pod slu`benim brojem: 40100-294/2007-09-01, od 26. juna 2007. godine, posebno se daje osvrt na izvo|ewe radova, odnosno zidawa Dinki}evog dvorca od 371,3 miliona dinara! Dakle, kako je po vi|ewu buyetskih inspektora sve po~elo, teklo i kako se zavr{ilo, autor }e detaqno obraditi u ovoj analizi. Naime, sve je po~elo kada je dana 24. maja 2004. godine Ministarstvo finansija, po stupawu Dinki}a na funkciju ministra133), uputilo dopis Upravi za javne nabavke kojim se ovaj organ obave{tava da planira izvo|ewe velikih radova na zgradi u ulici Kneza Milo{a br. 20134). Prema navodima dopisa, radovi }e u prvoj fazi
133) Mla|an Dinki} (G17 plus) je 3. 3. 2004. godine stupio na funkciju ministra finansija u prvoj vladi dr Vojislava Ko{tunice (DSS) i tu du`nost je vr{io sve do 1. 10. 2006. godine, kada je podneo ostavku, odnosno do 9. 11. 2006. godine, kada je Narodna skup{tina konstatovala wegovu ostavku. 134) Dopis je zaveden pod brojem: 361-03-31/2004-05, od 24. 5. 2005. godine. 70
Ivan Nini} obuhvatiti: rekonstrukciju krova i oluka, restauraciju i rekonstrukciju fasade sa dekorativnom rasvetom, zamenu stolarije i gromobranskih instalacija. Od Uprave za javne nabavke se traì pozitivno mi{qewe da se ugovor za gra|evinske i gra|evinsko-zanatske usluge dodeli u postupku sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa javnog poziva (tendera), i to uz obrazloèwe da se objekat nalazi u alarmantnom stawu i da je neophodna hitna i neodlo`na rekonstrukcija. Neverovatno, ali istog dana Uprava za javne nabavke u pisanoj formi daje svoje uslovno mi{qewe135) da se ugovor za ovaj posao moè zakqu~iti u postupku sa poga|awem u smislu odredbe ~lana 23, stav 1, ta~ka 2 Zakona o javnim nabavkama, i to ukoliko su navodi iz zahteva Ministarstva ta~ni. Na bazi ovog mi{qewa, Dinki} je odmah, 26. maja 2004. godine, doneo odluku136) o pokretawu postupka za realizaciju prve faze radova na zgradi Ministarstva finansija, i to u postupku javne nabavke sa poga|awem, bez prethodnog raspisivawa javnog poziva.
Ugovor vredan 276,1 milion na mufte

Samo dva dana kasnije, ta~nije 28. maja 2004. godine, ministar Dinki} donosi odluku kojom u ciqu eliminisawa svog imena kao odgovornog lica, za sve poslove oko izvo|ewa radova, sklapawa ugovora i pla}awa poslova, pismeno ovla{}uje137) svog pomo}nika Neboj{u Skori}a. Ministarstvo finansija je donelo odluku da se ovako veliki posao dodeli preduze}u Grading SS iz Beograda, kao najpovoqnijem ponu|a~u u konkurenciji razmatranih ponuda, i to naravno u postupku bez objavqivawa javnog poziva. Dakle, u skladu sa pozitivnim mi{qewem Uprave za javne nabavke, niko u Srbiji nije znao za ovaj tender, a da jeste, verovatno bi bilo na desetine povoqnijih ponuda. Ve} 18. juna 2004. godine, po Mla|inom ovla{}ewu, wegov izaslanik Neboj{a Skori} potpisuje ugovor138) sa navedenim preduze}em, i to za izvo|ewe prve faze radova ~iji rok za zavr{etak iznosi 360 dana (12 kalendarskih meseci). Vrednost radova u ugovoru iznosila je 230,1 milion dinara, {to je sa porezom na promet dostiglo cifru od 276,1 milion dinara. Ugovoreno je i avansno pla}awe 30 odsto po potpisivawu ugovora, {to je podrazumevalo iznos od 82,8 miliona dinara. Tako|e, ugovor predvi|a da }e se cena mewati ukoliko samo do|e do promene kursa evra koji je na dan dostavqawa ponude iznosio 71,21 dinara u odnosu na 1 evro, dok je ta~kom 2.6 ugovora regulisano da se cena ne}e mewati ukoliko izvo|a~ radova svojom krivicom kasni sa zavr{etkom radova. Izvo|a~ radova se obavezao da }e pove}ati broj radnika i uvesti rad u smenama kako bi u ugovorenom roku od 360 dana posao bio okon~an u celosti. Ipak, ukoliko do|e do probijawa roka krivicom izvo|a~a radova, ugovor izvo|a~a obavezuje da dràvi, odnosno
135) Mi{qewe UJN je zavedeno pod brojem: 404-02-2968/04, od 24. 5. 2004. godine. 136) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-86/2004-01, od 26. 5. 2004. godine. 137) Odluka o davawu ovla{}ewa Neboj{i Skori}u, tada{wem pomo}niku ministra finansija za imovinskopravne poslove zavedena je pod brojem: 021-0285/2004-01, od 28.5. 2004. godine. 138) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-98/2004-05, od 18. 6. 2004. godine. 71
Revizija demokratije Ministarstvu finansija, za svaki dan ka{wewa plati penale u visini od dva promila od ukupne vrednosti ugovorenih radova, s tim {to ukupan iznos penala ne moè pre}i 5 odsto od ukupne cene radova.
Procedura ugovarawa ~ist kriminal

U postupku kontrole dokumentacije, Buyetska inspekcija je utvrdila da posao nije smeo biti dodeqen firmi Grading SS u postupku poga|awa, i to bez prethodnog objavqivawa javnog poziva (tendera) kako nalaè Zakon o javnim nabavkama. Ministarstvo je u ovom slu~aju obmanulo nadle`ne u Upravi za javne nabavke, jer ni wima, a ni buyetskim inspektorima nisu pruèni dokazi koji bi potvrdili alarmantno stawe u kome se zgrada nalazi i hitnost da se u posao u|e odmah, a ne putem redovne tenderske procedure koja podrazumeva ve}u konkurenciju ponuda sa niìm cenama. Otpo~iwawem posla na navedeni na~in, buyetski inspektori konstatuju da su grubo prekr{ene odredbe ~lana 24, stav 1, ta~ka 1 Zakona o javnim nabavkama i odredbe ~lana 37 Zakona o buyetskom sistemu. Daqa kontrola ove Dinki}eve pqa~ke pokazala je da Ministarstvo finansija nije inspektorima dalo Godi{wi plan javnih nabavki za 2004. godinu, iz koga bi se videlo da su sporni radovi planski predvi|eni, {to u smislu ~lana 24 tada{weg zakona o javnim nabavkama predstavqa osnovni zakonski preduslov da se krene sa radovima. Osim ovoga, Dinki} u dnevnim novinama, u smislu ~lana 71 Zakona o javnim nabavkama, uop{te nije oglasio prethodni raspis (oglas-najavu radova), a to je bila obaveza s obzirom da vrednost ugovorenih radova iz ugovora dostiè ~ak 276 miliona, odnosno na kraju 371,3 miliona dinara! Da stvar bude jo{ gora, preduze}e Grading SS je u novembru 2003. godine, prema ugovoru139) sa Upravom za zajedni~ke poslove bilo angaòvano na poslovima tehni~ke kontrole-revizije glavnih projekata za izvo|ewe radova na istom objektu. Nakon toga, isto preduze}e je kasnije dobilo ovaj posao, {to nije bilo dopu{teno odredbama ~lana 6, stava 2 Zakona o javnim nabavkama, a ova ~iwenica je bila dobro poznata i nadle`nima u Ministarstvu finansija.
I aneks osnovnog ugovora od 68,3 miliona na mufte

Skoro godinu dana kasnije, 8. aprila 2005. godine, u svojstvu ministra finansija, Mla|an Dinki} donosi odluku140) o pokretawu postupka javne nabavke za izvo|ewe druge faze rekonstrukcije i restauracije zgrade u ulici Kneza Milo{a br. 20, i to u vidu dodatnih radova. Mla|a je prethodno, 25. oktobra 2004. godine, zatraìo i dobio pozitivno mi{qewe141) Uprave za javne nabavke da u vidu dodatnih radova moè sklopiti ugovor o izvo|ewu radova, i to sa poga|awem bez prethodnog raspisivawa javnog poziva, ukoliko vrednost dodatnih radova ne prelazi 25 odsto od vrednosti prvobitno zakqu~enog ugovora. Nadzorni organ u ovom poslu, preduze}e Zinko
139) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-429/03-01, od 7. 11. 2003. godine. 140) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-184/2004-10, od 8. 4. 2005. godine. 141) Mi{qewe UJN je zavedeno pod brojem: 404-02-5857/04-01, od 25. 10. 2004. godine. 72
Ivan Nini} d.o.o. analizirao je prikupqene ponude za dodatne radove i tenderskoj komisiji, u svojoj analizi od 12. aprila 2005. godine, izneo je primedbu da je ponu|ena cena preduze}a Grading SS u principu vi{a za 10 odsto u odnosu na ponude drugih izvo|a~a. Me|utim, bez obzira na to {to je za dràvu i buyet bilo povoqnijih ponuda, po Dinki}evom ovla{}ewu, wegov pomo}nik Neboj{a Skori} je sa preduze}em Grading SS, ve} 13. maja 2005. godine, zakqu~io Aneks 1 osnovnog ugovora142) za izvo|ewe druge faze radova u vrednosti od 68,3 miliona dinara sa porezom. Ovim aneksom je tako|e predvi|ena korekcija cena u skladu sa kursom evra i penali zbog ka{wewa, a kao krajwi rok za izvo|ewe dodatnih radova odre|eno je 150 radnih dana.
Zbog gre{ke pretpla}eno 4 miliona dinara

Kako je ove radove na rekonstrukciji zgrade Ministarstva finansija, ministar Mla|an Dinki} sa svojom ekipom, ugovorio uz totalno nepo{tovawe procedure i kr{ewe vi{e zakona i kako su radovi polako odmicali, do{lo je na red i wihovo pla}awe. Ministarstvo finansija je preduze}u Grading SS. za ugovorene radove u periodu od 2. jula 2004. godine, do 1. septembra 2006. godine, transferisalo novac na osnovu ispostavqenih 10 faktura, a jedna uplata je bila na ime avansa. Iz nalaza koji su sa~inili buyetski inspektori vidi se da je prva faza radova, bez poreza i kursne razlike, ko{tala 227,4 miliona dinara, dok je izvo|a~u, sa porezom i kursnim razlikama, iz buyeta ukupno pla}eno 300,8 miliona dinara. Dakle, porez na radove je pla}en u iznosu od 42,7 miliona dinara, dok su kursne razlike sa pripadaju}im porezom pla}ene u iznosu od ~ak 30,5 miliona dinara. [to se ti~e druge faze radova po Aneksu 1 osnovnog ugovora, sa porezima i kursnim razlikama, pla}eno je 70,5 miliona dinara! Dakle, zbirna (ukupna) vrednost izvedenih radova na rekonstrukciji zgrade Ministarstva finansija, bar kada je re~ o prvoj fazi i drugoj fazi ko{tala je poreske obveznike, odnosno gra|ane Srbije 371,3 miliona dinara. Me|utim, da je i ovde re~ o kriminalu i da je dràva izvo|a~u preplatila radove novcem gra|ana Srbije, inspektori su utvrdili detaqnim ~e{qawem dokumentacije Ministarstva finansija. Naime, kontrolom je utvr|eno da je pla}awe koje je po petom obra~unu do tada izvedenih radova, 11. maja 2005. godine, izvr{eno u iznosu 31,3 miliona dinara, plus razlika u kursu evra od 7,4 miliona dinara. Me|utim, stvarna kursna razlika iznosila je 14,85 odsto, pa je kao takva trebalo da bude obra~unata i pla}ena u iznosu od 4,6 miliona, a ne 7,4 miliona dinara. Iz toga su inspektori izveli zakqu~ak i ra~unicu da je Ministarstvo finansija izvo|a~u radova platilo ~ak 2,8 miliona dinara vi{e nego {to je shodno ugovoru trebalo da bude pla}eno! Potpuno isti slu~aj je bio i sa pla}awem desetog obra~una izvedenih radova, kada je, 1. septembra 2006. godine, Ministarstvo izvo|a~u radova platilo ~ak 3,6 miliona dinara, i to samo na ime
142) Aneks 1 osnovnog ugovora je zaveden pod brojem: 404-02-45/05-03, od 13. 5. 2005. godine. 73
Revizija demokratije razlike u kursu, od ~ega je iznos od 451.747 dinara nezakonito (vi{e) prepla}en! Razlika u kursu je tako|e pogre{no obra~unata i ispla}ena izvo|a~u radova i po Aneksu 1 osnovnog ugovora, i to u iznosu od 172.787 dinara! Dakle, zbog ovih namernih ili slu~ajnih gre{aka, buyet Srbije o{te}en je ~ak za 3,4 miliona, odnosno 4 miliona dinara, koliko je sa porezom izvr{eno prepla}ivawe firmi Grading SS od strane Dinki}evog Ministarstva, i to suprotno zakqu~enom ugovoru za obe faze radova.
Buyet namerno o{te}en za 11,5 miliona dinara

Ugovor koji je bio zakqu~en izme|u Ministarstva finansija i preduze}a Grading SS definisao je rok za zavr{etak radova od 360 dana (12 meseci) od dana uplate avansa. U toku buyetske kontrole, inspekcija je utvrdila da je izvo|ewe radova trajalo 488 dana, odnosno da je ugovorni rok probijen za ~ak 122 dana. Shodno odredbama iz ugovora koje su izvo|a~a radova obavezale da zbog probijawa roka plati penale, inspektori su izveli ra~unicu da je Ministarstvo finansija od izvo|a~a radova za svaki dan ka{wewa imalo pravo da naplati 460.242 dinara. Drugim re~ima, Ministarstvo finansija je za 122 dana zaka{wewa imalo pravo da na ime penala naplati iznos od ~ak 56,1 milion dinara. S obzirom da je ugovor imao dobro smi{qenu caku da iznos penala ne moè pre}i 5 odsto od ukupne cene radova, tako Ministarstvo nije imalo pravo na naknadu stvarne {tete u iznosu od 56,1 milion dinara, ve} je ta {teta mogla da bude napla}ena pet puta mawe, odnosno 11,5 miliona dinara. Iako je ministarstvo ovaj iznos, shodno odredbama ugovora, moglo da naplati jednostavno tako {to }e neku od mnogobrojnih faktura ispostavqenih od izvo|a~a umawiti za 11,5 miliona, to nije u~iweno. Buyetski inspektori u svom nalazu navode da u toku kontrole nisu dobili dokaze kojima se potvr|uje da su nadle`ni u Ministarstvu finansija poku{ali da naplate ovaj iznos. Tome u prilog ide i ~iwenica da je Ministarstvo u septembru 2006. godine, bez umawewa 11,5 miliona dinara, izvr{ilo prenos sredstava od 24,6 miliona izvo|a~u, a da je tada ve} bilo poznato da je rok za izvo|ewe radova probijen! O~ito je da skija{i iz G17 plus, Dinki} i Skori}, nisu {titili interes dràve, ve} su izvo|a~u bukvalno poklonili 11,5 miliona buyetskih sredstava gra|ana Srbije.
Prebijawe dugova i potraìvawa na {tetu dràve

Kako bi se u ovoj pqa~ki veka kona~no sravnale me|usobne obaveze Ministarstva finansija i preduze}a Grading SS, dana 27. marta 2007. godine sa~iwen je Protokol o izvr{enim radovima na objektu Ministarstva finansija u ulici Kneza Milo{a br. 20. Protokol je svojim potpisom potvrdio i nadzorni organ, tj. preduze}e Zinko. Ovim protokolom je utvr|eno da su radovi u svemu izvedeni po ugovoru i aneksu ugovora, da je ukupna vrednost radova, sa porezom i kursnom razlikom, 371,3 miliona dinara i da nisu utvr|ene dodatne obaveze naru~ioca i izvo|a~a radova. Samo mesec dana kasnije, 27. aprila 2007. godine, me{ovita komisija u kojoj se ispred Ministarstva finansija nalazio Neboj{a Skori}, tada jo{ uvek pomo}nik mi74
Ivan Nini} nistra finansija, kao i predstavnici izvo|a~a radova i nadzornog organa, sa~inili su zapisnik o prijemu i kona~nom obra~unu radova koji odgovara visini cene radova koja stoji u potpisanom protokolu143). U ovom zapisniku o prijemu radova se navodi: 1) da su radovi probijeni i da su trajali 488 dana, ali da 183 dana nije bilo mogu}e izvoditi radove zbog vremenskih uslova, pa se penali ne}e naplatiti izvo|a~u jer ne postoji wegova krivica; 2) da je saglasno primedbama buyetske inspekcije pre pla}eno izvo|a~u 4 miliona dinara (sa porezom) zbog pogre{nog obra~una kursne razlike, {to se pretvara u potraìvawe Ministarstva prema izvo|a~u; 3) da pojedine fakture ministarstvo nije platilo u roku, pa je cena shodno ugovoru uve}ana za dodatnih 4,7 miliona dinara, {to predstavqa potraìvawe dobavqa~a prema Ministarstvu; 4) da je obilaskom prostorija komisija uo~ila nedostatak kerami~kih radova, zbog ~ega se vrednost radova izvo|a~u umawuje za 671.704 dinara; i 5) da se predlaè da se na osnovu ovog mi{qewa komisije prihvati kona~an obra~un izvedenih radova. Dakle, na ovaj na~in izvr{eno je peglawe i prebijawe mawka radova od 671.704 dinara i iznosa od 4 miliona dinara, koliko su zbog pogre{nih kursnih razlika Dinki} i wegov pajtos Skori} ~astili izvo|a~a radova. Iz toga je na kraju proisteklo da niko nikome ni{ta ne duguje, a da u dràvnoj kasi ipak ostaje mawak. O ~emu se ovde zapravo radi?
Zbog gre{ke pla}eno 13,7 miliona dinara

Ovako na{minkan zapisnik o prijemu radova, u toku buyetske kontrole Buyetska inspekcija nije prihvatila kao validan. S tim u vezi, u inspekcijskom nalazu se navodi da izvo|a~ radova nije traìo prekora~ewe roka za izvo|ewe radova zbog vi{e sile, kao i da dodatni rok naknadno uop{te nije bio odobren, iz ~ega proizilazi da je dràva od izvo|a~a morala da naplati penale u iznosu od 11,5 miliona dinara. Tako|e, inspektori navode da je komisija neosnovano i naknadno iskazala obavezu dug Ministarstva od 4,7 miliona dinara, a da se ovaj dug uop{te ne pomiwe, niti je obra~unat protokolom koji je potpisan samo mesec dana ranije. I ono {to je na kraju najva`nije, a to je ~iwenica da su inspektori otkrili da zapravo dràva nije trebalo da plati penale od 13,7 miliona zbog ka{wewa u pla}awu faktura, a da je ovaj iznos ipak pla}en izvo|a~u. Naime, inspektori su otkrili da je Neboj{a Skori} (ovla{}en od strane Dinki}a) propustio da u ugovor o izvo|ewu radova unese odredbu koja se nalazila u tenderskom obrascu - modelu ugovora, a kojom je predvi|eno da Ministarstvo finansija ne}e pla}ati penale izvo|a~u zbog ka{wewa u pla}awu ako je izvo|a~ probio rok za izvo|ewe radova. Me|utim, bez obzira na propust, predstavnik preduze}a Grading SS je prilikom sprovo|ewa tenderske procedure potpisao izjavu kojom prihvata model ugovora iz tenderske dokumentacije u kome je sadràna ova odredba. Ipak, pored ove ugovorene (izjavom prihva}e143) U inspekcijskom nalazu se ne navode delovodni brojevi Protokola od 27. 3. 2007. godine i Zapisnika od 27. 4. 2007. godine. 75
Revizija demokratije ne) odredbe, a i pored probijawa ugovorenog roka od 360 dana, Ministarstvo je prilikom ka{wewa u pla}awu ~etiri ra~una izvo|a~u uvek pla}alo i razliku u ceni u vidu penala, u ukupnom iznosu od ~ak 13,7 miliona dinara!
Krajwa {teta po buyet 39,9 miliona dinara

Dakle, ako se sumira ova pqa~ka koju je buyet Republike Srbije pretrpeo u me{etarewu prilikom rekonstrukcije i adaptacije nove zgrade Ministarstva finansija, ona se moè prikazati na slede}i na~in: 11,5 miliona (izvo|a~ nije dràvi platio penale); 13,7 miliona (dràva bez osnova izvo|a~u platila penale); 4 miliona (vi{e pla}ena kursna razlika); 4,7 miliona (izmi{qen zaostali dug prema izvo|a~u, koji je trebalo navodno da bude obra~unat na iznos od 13,7 miliona) i 671.704 dinara (neizvr{eni, a pla}eni kerami~arski radovi). Prema tome, osim {to je posao vredan oko 5 miliona evra bio nezakonit i kriminalan od po~etka do kraja, kada se ove cifre saberu, proizilazi da su Mla|an Dinki} i wegov pomo}nik, partijski saborac i skija{ Neboj{a Skori}, o{tetili buyet Republike Srbije za ukupno 39.971.704 dinara! Zbog toga ni jedan ni drugi nisu snosili nikakvu odgovornost, ve} su samo promenili foteqe. Mla|a je u novoj vladi izabran na funkciju ministara ekonomije i regionalnog razvoja i na funkciju potpredsednika Vlade, a wegov pajtos Neboj{a je imenovan na funkciju direktora JP Skijali{ta Srbije 144). I jedan i drugi su za sada nedodirqivi za pravosudne organe jer su deo reìma Borisa Tadi}a.
144) Neboj{a Skori} je deklarativno nestrana~ka li~nost (a u~estvuje u tribinama stranke G17 plus) i ~ovek koji se tretira kao desna ruka M. Dinki}a. Dok je Dinki} bio guverner NBJ, Skori} je bio generali direktor Direkcije za op{te poslove u NBJ i, prema pisawu medija, lice koje je bilo angaòvano za poverqive transfere devizne efektive u inostranstvo. Zatim, dok je Dinki} bio ministar finansija, Skori} je bio wegov pomo}nik za imovinskopravne poslove. On je na Dinki}ev predlog jedno vreme bio i ~lan UO JP JAT ervejz, ali je zbog sukoba interesa bio prinu|en da u septembru 2004. godine na tu funkciju podnese ostavku. Izborom Dinki}a na novu funkciju ministra ekonomije i regionalnog razvoja, N. Skori} je postavqen na funkciju pomo}nika ministra za sektor turizma. Nedugo zatim, u junu 2008. godine, na predlog M. Dinki}a, Vlada RS je N. Skori}a postavila na funkciju generalnog direktora JP Skijali{ta Srbije. 76
Ivan Nini}
(10) Asfaltirawe demokratskog lopovluka

Kako je 2003. godine, ekspoziturom za boga}ewe mafije Republi~kom direkcijom za puteve, rukovodio kadar Demokratske stranke i biv{i direktor Tihomir Timotijevi}, proveravala je i Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Prema nalazu Buyetske inspekcije, Timotijevi} je u 2003. godini probio buyet Direkcije, odnosno buyet Republike Srbije tako {to je potro{io ~ak 118 miliona dinara vi{e od zakonom dozvoqenog. Preko 200 javnih nabavki koje su bile te{ke oko 10 milijardi dinara, Timotijevi} je izvr{io uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama, dok za pojedine nabavke, koje se mere u milionima dinara, uop{te nije raspisivao tender. Primera radi, nabavka soli za puteve u vrednosti ~ak 173,1 milion dinara izvr{ena je na nezakonit na~in. Zbog naduvanih faktura, koje je Direkcija pla}ala suprotno tada vaè}em cenovniku usluga, buyet Srbije je o{te}en za 23,3 miliona dinara. Buyetski inspektor je otkrio i to da je, 2003. godine, direktor Timotijevi} nezakonito potpisao sporazum koji je buyet Srbije naknadno ko{tao 60 miliona dinara. Zbog nezakonite kupovine odela i cipela za sebe, svoje saradnike i referente koji na to nisu imali pravo, Timotijevi} je buyet o{tetio za 1,6 miliona dinara. Verodostojnost i zna~aj ovih ~iwenica koje je nadle`ni dràvni organ utvrdio i zapisni~ki konstatovao prilikom kontrole finansijskog poslovawa Republi~ke direkcije za puteve, eks-direktor Tihomir Timotijevi} negira. ***
Drumski razbojnici
Koliko uspe{no kadrovi Demokratske stranke rukovode dràvnim, odnosno javnim preduze}ima, najboqe se moè videti na primeru Republi~ke direkcije za puteve, kojom je, od februara 2001. godine sve do marta 2004. godine, rukovodio Tihomir Timotijevi}145) (DS). Timotijevi}evo ime se u medijima, tokom leta 2003. godine, vi{e puta dovodilo u vezu sa angaòvawem firme Difens roud u vlasni{tvu Qiqane Buhe, supruge Qubi{e Buhe ûmeta146), na asfaltirawu puteva u Srbiji. Tako|e, objavqivani su i
145) Tihomir Timotijevi} je kao kadar Demokratske stranke, po dolasku DOS-a na vlast, postavqen na funkciju direktora Republi~ke direkcije za puteve dana 23. 2. 2001. godine. Sa ove funkcije razre{en je re{ewem Vlade Republike Srbije broj: 119-1996/2004, od 25. 3. 2004. godine. 146) Qubi{a Buha ûme je kontraverzni biznismen iz Sur~ina, a od strane policije, pravosu|a i medija, identifikovan je kao vo|a tzv. kriminalne grupe Sur~inski klan. U kriminalnim poslovima sa dràvom za vreme reìma S. Milo{evi}a (SPS) i reìma Z. \in|i}a (DS), ûmetu je na brz i lak na~in omogu}eno sticawe neprocewivog kapitala. U sudskom procesu optuènima za likvidaciju Z. \in|i}a (DS), dobio je status prvog svedoka saradnika u istoriji srpskog pravosu|a. 77
Revizija demokratije transkripti telefonskih razgovora koje su presretali operativci UBPOK-a, a koje je svojevremeno sa ~elnicima DOS-ovog reìma obavqao ûme. Me|u tim transkriptima na{ao se i transkript razgovora od 6. septembra 2001. godine koji je vo|en izme|u ûmeta i Vladimira Bebe Popovi}a147), u kom se isti~e kako je tada{wem direktoru Republi~ke direkcije za puteve Tihomiru Timotijevi}u nu|eno ~ak 100.000 DEM da bi ostavio firmu Biodekor da i daqe radi dotada{we poslove sa dràvom148). Svi ovi navodi su do dana{weg ostali nerazja{weni, pa se zbog toga i ne zna koliki je Timotijevi}ev udeo u saradwi sa podzemqem u vreme vladavine DOS-a u Srbiji, s obzirom da je on bio samo eksponent, ali ne i kqu~ni igra~ u ugovarawu i dodeli poslova asfaltirawa puteva u Srbiji. Tu dilemu nije rasvetlio ni Branko Joci} (NS), koji je u direktorskoj foteqi zamenio Timotijevi}a. Me|utim, u ovoj dràvi ipak se na{ao neko ko je bar malo za~eprkao po Timotijevi}evim poslovima, a to je Buyetske inspekcija Ministarstva finansija, koja je krajem 2004. godine posetila Republi~ku direkciju za puteve. U kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa, zakonite i namenske upotrebe buyetskih sredstava Republi~ke direkcije za puteve149), buyetski inspektor Hasan Berberovi} je do{ao 22. oktobra 2004. godine i tu se zadrào sve do 31. decembra iste godine. Nakon 3 meseca inspekcijskog pregleda, zapisnik (nalaz) o ~iweni~nom stawu definitivno je bio zavr{en 21. januara 2005. godine i u Ministarstvu finansija je zaveden pod brojem: 401-0001918/2004. U ovom dokumentu, koji se sastoji iz 56 stranica teksta, kao prvo odgovorno lice ozna~en je direktor Direkcije Tihomir Timotijevi}. Osim wega, kao odgovorna lica su ozna~eni i {ef ra~unovodstva i na~elnici Odeqewa za magistralne i regionalne puteve. Uvidom u ovaj inspekcijski nalaz, samo se delimi~no moè ste}i slika o Timotijevi}evom me{etarewu, a za{to je to tako navodi se u samom nalazu. Naime, buyetski inspektor je zbog obimnosti posla vr{io kontrolu dokumentacije metodom slu~ajnog uzorka, odnosno inspekcijskom metodom na probir i preskok. Me|utim, bez obzira {to je re~ o slu~ajnom uzorku, rezultate buyetske kontrole, odnosno rezultate rada direktora i demokrate Timotijevi}a, autor }e sistemati~no obraditi i prezentovati u ovoj analizi.
147) Vladimir Beba Popovi} je u vladi dr Z. \in|i}a (DS) obavqao funkciju {efa Biroa za komunikacije sa medijima. Suvlasnik je marketin{ke firme Spektra, koja je 1993. godine za DS radila predizbornu kampawu pod sloganom Po{teno. Popovi} je u javnosti poznat kao ~ovek iz senke, a wegovo ime politi~ki neistomi{qenici ~esto dovode u vezu sa likvidacijom Z.\in|i}a, sumwivim privatizacijama i kriminalnim aferama iz vremena Vlade DOS-a. Ina~e, Popovi} vaì za jednog od imu}nijih qudi u Srbiji koji vodi veoma lagodan i skup ìvot, a o wegovom kapitalu se ~esto pri~alo i pisalo u medijima. 148) Izvor: List Pres, od 1. 7. 2007. godine, str. 2. 149) Republi~ka direkcija za puteve je Odlukom Vlade Republike Srbije broj: 0238228/2005, od 22. 12. 2005. godine, transformisana u JP Putevi Srbije, a shodno novom Zakonu o javnim putevima (Sl. glasnik RS, br. 101/05). 78
Ivan Nini}
Tika probio buyet za 118 miliona dinara

Kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava u Republi~koj direkciji za puteve, utvr|eno je da je u ovom preduze}u utro{eno ~ak 118.325.000 dinara vi{e nego {to je to bilo dozvoqeno buyetskim aproprijacijama koje su bile definisane Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu. Tako je na buyetskoj poziciji 423 usluge po ugovoru, iz buyeta Republike bilo izdvojeno 12,5 miliona dinara, a Timotijevi} je utro{io 68,8 miliona, {to je za 56,3 miliona bilo vi{e od dozvoqenog. Isto tako, za buyetsku poziciju 426 tro{kovi materijala utro{eno je 4,2 miliona vi{e od dozvoqenog, dok je za buyetsku poziciju 541 Zemqi{te utro{eno 16,8 miliona dinara vi{e od dozvoqenog. Jo{ jedan od razloga probijawa buyeta, odnosno nezakonitog tro{ewa novca iz dràvne kase, krije se u otplati stranih i doma}ih kamata, ali i u otplati glavnice stranim kreditorima. Tako je za otplate raznoraznih doma}ih kamata, buyet probijen za 7,2 miliona dinara, dok je zbog otplate stranih kamata buyet probijen za 10,1 milion dinara. Ne{to gori slu~aj je bio sa otplatom glavnice stranim kreditorima, za {ta je iz buyeta bilo odobreno 250,7 miliona, dok je krajwi utro{ak iznosio 274,1 miliona, iz ~ega proizilazi da je ~ak 23,4 miliona dinara utro{eno vi{e od odobrenog. S obzirom na ovako neracionalno i nezakonito poslovawe direktora Tihomira Timotijevi}a, buyetski inspektor je konstatovao mawak u buyetu i naloìo Republi~koj direkciji za puteve da u roku od 30 dana u dràvnu kasu nadoknadi iznos od 118.325.000 dinara.
[ta to be{e tender?

Kontrola je pokazala da je Republi~ka direkcija za puteve, odnosno wen direktor Tihomir Timotijevi} kao naru~ilac radova, u 2003. godini sproveo ~ak 90 javnih nabavki velike vrednosti na kriminalan na~in. Sve javne nabavke velike vrednosti (tada preko 600.000 dinara)150), koje je Republi~ka direkcija za puteve sprovela u 2003. godini, imale su ukupnu vrednost od ~ak 9,5 milijardi dinara. Ove nabavke nisu proceduralno izvr{ene u skladu sa tada{wim zakonom o javnim nabavkama151), jer Republi~ka direkcija za puteve prethodno nije donela godi{wi plan javnih nabavki, {to predstavqa preduslov da se raspi{e tender, odnosno da se zapo~ne i sprovede tenderska procedura. Dakle, direktor Timotijevi} je, o~igledno po svojim èqama i merama, mimo Zakona o javnim nabavkama, sprovodio gigantske tendere vredne 9,5 milijardi dinara, i to onako kako je odgovaralo reìmu DOS-a i mafiji koja je profitirala na asfaltirawu puteva. Mimo spiska od 90 javnih nabavki, koji je u formi godi{weg izve{taja Republi~ka direkcija za pute150) ^lanom 12 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu (Sl. glasnik RS, br. 86/02 i 35/03) bilo je propisano da u toj godini sve nabavke dobara, radova i usluga ispod 600.000 dinara podleù pod javnu nabavku male vrednosti, odnosno da se sve nabavke iznad navedenog iznosa tratiraju javnom nabavkom velike vrednosti. 151) Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02 i 43/03). 79
Revizija demokratije ve dostavila Upravi za javne nabavke Republike Srbije, buyetski inspektor je naknadnom kontrolom otkrio jo{ 17 nabavki na koje uop{te nije ni primewena tenderska procedura. Ove nabavke su se kretale u rasponu od milion do ~ak 57 miliona dinara. Me|utim, na tome se tenderske mahinacije direktora Timotijevi}a ne zavr{avaju. Buyetski inspektor je utvrdio da je u nekim slu~ajevima tokom 2003. godine, isto tako bez tenderske procedure, tro{en buyetski novac, odnosno novac gra|ana Srbije. Tako je, primera radi, nezakonito, preko Republi~ke direkcije za puteve, kao dobavqa~ usluga, JP Beograd-put utro{ilo 188,6 miliona dinara, dok je Direkcija za puteve SO [abac utro{ila 9,7 miliona dinara. Naravno, kontinuitet nezakonitog poslovawa direktora Tihomira Timotijevi}a je nastavqen i u narednoj, 2004. godini, gde je situacija iz 2003. godine apsolutno preslikana. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Republi~ka direkcija za puteve uop{te nije donela godi{wi plan javnih nabavki, a izvr{ila je preko 60 nabavki velike vrednosti. Tako|e, kontrolom je utvr|eno da za 14 javnih nabavki uop{te nije ni sproveden postupak tenderske procedure, iako se vrednost spornih nabavki kretala u rasponu od milion do ~ak 396 miliona dinara!
Male nabavke, a velike mu}ke

Osim kontrole postupaka javnih nabavki velike vrednosti, u Republi~koj direkciji za puteve buyetski inspektor je izvr{io i kontrolu javnih nabavki male vrednosti (u 2003. godini do 600.000 dinara, a u 2004. godini do milion dinara)152). Tom prilikom je otkriveno da ovaj organ u 2003. godini, uop{te nije doneo godi{wi plan javnih nabavki, ovog puta male vrednosti. U tom slu~aju, tada{wi zakon o javnim nabavkama153) je propisivao da direktor Timotijevi} uop{te nije smeo da pokre}e postupke javne nabavke male vrednosti bez prethodno donetog plana. Me|utim, kontrolom finansijske dokumentacije, inspektor je utvrdio da je u 2003. godini izvr{eno ~ak 55 nabavki male vrednosti. Od toga su izvr{ene i 4 nabavke koje su se kretale u rasponu od 800.000 do 1,1 milion dinara, a {to je podlegalo proceduri za nabavke velike vrednosti. Naàlost, ovde se pri~a ne zavr{ava, jer je daqom kontrolom buyetski inspektor utvrdio da su pojedine nabavke vr{ene bez ikakve zakonske procedure. Takvih kupovina bilo je 10, a wihova vrednost je dostizala i do 700.000 dinara. Kada je re~ o nabavkama Republi~ke direkcije za puteve u 2004. godini, buyetski inspektor je utvrdio da je izvr{eno ukupno 45 malih nabavki koje su dostizale milion dinara, dok je 10 kupovina realizovano bez ikakvog tenderskog postupka. Dakle, bez obzira da li je re~ o velikim ili malim javnim nabavkama, za direktora Timotijevi}a je Zakon o javnim nabavkama bio samo mrtvo slovo
152) ^lanom 17 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu (Sl. glasnik RS, br. 33/04 i 115/04) bilo je propisano je da u toj godini sve nabavke dobara, radova i usluga ispod 1.00.000 dinara podleù pod javnu nabavku male vrednosti. 153) Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02 i 43/03) i Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02, 43/03 i 55/04). 80
Ivan Nini} na papiru, a upravo takvo me{etarewe su kroz buyet Srbije finansirali gra|ani. Zbog toga je za vreme mandata direktora Timotijevi}a najvi{e profitirala mafija, kojoj su Vlada DOS-a i wen premijer Zoran \in|i} (DS) omogu}ili asfaltirawe puteva po Srbiji i to kao gest zahvalnosti za finansijsku i logisti~ku podr{ku demokratskim promenama154).
Tika solio puteve zabiberio buyet

Kao jedinstven primer zloupotrebe tendera koji je u Republi~koj direkciji za puteve otkrio buyetski inspektor, bio je tender za nabavku soli. Naime, u avgustu 2003. godine, Republi~ka direkcija za puteve i wen direktor Tihomir Timotijevi}, otpo~eli su tendersku proceduru za nabavku 35.000 tona soli za posipawe puteva u zimskom periodu 2003/2004. godine, i to u vrednosti od 115 miliona dinara. Javno ogla{avawe ove nabavke je izvr{eno u listu Politika i Slu`benom glasniku155), a tendersku dokumentaciju je preuzelo ~ak 12 firmi koje su bile zainteresovane za u~e{}e na tenderu. Buyetski inspektor je utvrdio da nijedan od 12 ponu|a~a, uz svoju ponudu u tenderskoj dokumentaciji, nije priloìo dokaz da je izmirio poreze i doprinose i druge javne da`bine u skladu sa propisima, a {to je bilo izri~ito propisano odredbom ~lana 45, stava 2, ta~ke 4 tada{weg zakona o javnim nabavkama. Bez obzira na ovaj nedostatak, tender nije poni{ten, ve} je tenderska komisija kao najpovoqnijeg ponu|a~a, sa ponu|enom cenom od 100.695.000 dinara (bez poreza), izabrala firmu Univerzal a.d. holding iz Beograda. Nakon toga Republi~ka direkcija za puteve je, dana 17. septembra 2003. godine, sa preduze}em Univerzal a.d. holding zakqu~ila ugovor156) o nabavci soli za posipawe puteva u vrednosti od 121.935.251 dinar sa porezom na promet. Me|utim, buyetski inspektor je utvrdio da je u ostatku zimske sezone 2004. godine, od istog preduze}a, i to bez ikakvog tendera, nabavqeno jo{ 14.776 tona soli, a {to je pla}eno dodatnih 51,2 miliona dinara. Dakle, soqewe puteva na ovakav na~in, sa ukupno 50.097 tona soli, na kraju je ko{talo Republi~ku direkciju za puteve 173.142.367 dinara. Prema navodima iz inspekcij154) Prema pisawu internet portala i lista Ve~erwe novosti (http://www.novosti.rs/), u tekstu pod naslovom ûme iz druge ruke, od 31. 1. 2005. godine, Republi~ka direkcija za puteve, u periodu od 2001. do 2004. godine, nije potpisala nijedan ugovor sa firmom Difens, ~iji je tada vlasnik bila Qiqana Buha, supruga Q. B. ûmeta. Ova firma nije mogla direktno da u~estvuje na tenderima za obnovu i izgradwu saobra}ajnica jer nije ispuwavala uslove, ali je u~estvovala indirektno kao podizvo|a~ drugih firmi koje su na tenderima pobe|ivale i zvani~no dobijale poslove. Tako se reìm ogra|ivao od ûmeta, pod izgovorom da izvo|a~ radova ima pravo da angaùje podizvo|a~a po svom izboru i da dràva nema nikakve veze sa firmom Difens. Uz ovakvo obrazloèwe ûme je iz dràvne kase u svoj yep zgrtao milijarde dinara profita. 155) Dnevni list Politika, od 6. 8. 2003. godine i Slu`beni glasnik RS, br.79/88/03. 156) Ugovor je zaveden pod brojem: 454-01-966, od 17. 9. 2003. godine. 81
Revizija demokratije skog nalaza, inspektor je uvidom u pojedine fakture utvrdio da pla}awe soli nije uvek fakturisano i vr{eno po ugovorenoj ceni, ve} da su pojedine koli~ine nabavqene po znatno ve}im cenama. Interesantno je i otkri}e buyetskog inspektora da firma Univerzal nije ispuwavala svoju obavezu distribucije soli, a {to je proizilazilo kao obaveza iz potpisanog ugovora i {to je fakturisano, odnosno pla}eno. Tako je Preduze}e za puteve Kru{evac put iz Kru{evca, Republi~koj direkciji za puteve na naplatu dostavilo fakturu u iznosu od 96.000 dinara za distribuciju u sopstvenoj organizaciji, iako je to bila obaveza dobavqa~a, firme Univerzal. Dakle, re~ je o klasi~nom ~erupawu dràvne kase.
Sumwive i naduvane fakture od 23,3 miliona

Kontrolom po principu slu~ajnog uzorka dokumentacije koja se odnosila na tro{kove prevoza rasutih materijala (obeleàvawe kolovoznih traka), tako|e su utvr|ene velike mahinacije. Izvo|a~ radova, Preduze}e za puteve Kragujevac, je Republi~koj direkciji za puteve dostavilo, obra~unske listove gra|evinske kwige o rasipawu 51 tone materijala na putevima. Me|utim, iz te evidencije se nije mogla uo~iti pojedina~na cena usluge, registarski broj vozila i wegova nosivost. Ovi podaci su svakako bili bitni da bi se utvrdila zakonitost i regularnost fakturisawa tro{kova za navodno rasipawe 51 tone materijala na putevima, a prema vaè}im cenovnicima usluga. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, utvr|eno je da su fakture koje su iskazane na prethodno opisa na~in, bile krajwe sumwive jer u wima nisu sadràni neophodni podaci. Tako je izvo|a~ radova, Preduze}e Srbija autoput iz Beograda, dana 6. novembra 2003. godine, Republi~koj direkciji za puteve, prvo ispostavilo fakturu na iznos od 26,3 miliona dinara, a kasnije tu fakturu naknadno uve}alo na 33,5 miliona dinara. Ovakva faktura je pla}ena i pored ~iwenice da nije overena od nadzornog organa koji bi svojim potpisom potvrdio wenu verodostojnost. Preduze}e za puteve Kru{evac-put je 5. novembra 2003. godine, Republi~koj direkciji za puteve na pla}awe ispostavilo fakturu u visini od 6,6 miliona dinara. Ni ova faktura nije potpisana od odgovornih lica za nadzor, a izvr{eno je weno pla}awe. S tim u vezi buyetski inspektor je utvrdio da je fakturisawe na ovakav na~in bilo potpuno nezakonito. Kontrolom identi~ne dokumentacije koja se odnosila na tro{kove odràvawa magistralnih i regionalnih puteva od strane Preduze}a za puteve Kragujevac iz Kragujevca, jasno je utvr|eno da su fakture bila naduvane. Naime, buyetski inspektor je ustanovio da je u fakturama dolazilo do odstupawa cena u odnosu na cene utvr|ene tada vaè}im cenovnikom Republi~ke direkcije za puteve. Tako je, primera radi, za pojedina~no fakturisawe tro{kova goriva dizel D-2, bitumena i kamenog agregata koji su utro{eni na odràvawu regionalnih puteva, odstupano od vaè}ih (propisanih) cena i do 565.602 dinara. S tim u vezi, detaqnom kontrolom je utvr|eno da je Republi~ka direkcija za puteve u 2003. i 2004. godini Preduze}u za puteve Kragujevac iz Kragujevca isplatila ukupno 23,3 miliona dinara vi{e nego {to
82
Ivan Nini} je trebalo da bude pla}eno shodno sopstvenom, vaè}em cenovniku usluga. Zbog ove astronomske pqa~ke, buyetski inspektor je Republi~koj direkciji za puteve naloìo meru da u roku od 30 dana u buyet Srbije nadoknadi {tetu od 23.366.435 dinara, koliko je preko uve}anih faktura nezakonito ispla}eno Preduze}u za puteve Kragujevac iz Kragujevca.
Tika zaduìo buyet Srbije za 60 miliona

Fenomen svih fenomena u Republi~koj direkciji za puteve za vreme mandata direktora Tihomira Timotijevi}a (DS), koji je, mora se priznati, iznenadio i buyetskog inspektora, dogodio se 29. decembra 2004. godine, i to u momentu vr{ewa buyetske kontrole. Tog dana je Uprava za javna pla}awa filijala Stari grad, izvr{ila isplatu Delta banci a.d. Beograd, a na teret buyeta Republike Srbije, u ukupnom iznosu od ~ak 60 miliona dinara. Ovakvu iznenadnu isplatu koja je aktivirana putem menica, proizveo je tada ve} biv{i direktor Tihomir Timotijevi} (DS), koji je jo{ 6. avgusta 2003. godine, sa Preduze}em za puteve Ni{ a.d. iz Ni{a potpisao nezakoniti sporazum157). Tim sporazumom, Timotijevi} je Republi~ku direkciju za puteve obavezao na odloèno pla}awe radova koji su izvedeni na autoputu E75, deonica Pe~ewevce-Grabovnica (sektor I). Sporazumom je predvi|eno da se pla}awe vr{i putem menica, a po prethodnoj dostavi svake overene situacije od izvo|a~a radova. Tako je Republi~ka direkcija za puteve izdala 6 solo menica na iznos od po 10 miliona dinara, {to je ukupno ~inilo 60 miliona dinara. Buyetski inspektor je u svom nalazu veoma precizno konstatovao da je potez direktora Timotijevi}a bio u suprotnosti sa odredbom ~lana 53, stava 5 tada{weg zakona o buyetskom sistemu158), te je u skladu sa istim bio i ka`wiv.
Na teret buyeta odelo i cipele za direktora

Koliki java{luk je buyetski inspektor Ministarstva finansija otkrio u Republi~koj direkciji za puteve, za vreme mandata demokrate i direktora Timotijevi}a, najboqe ilustruje slede}i primer zloupotrebe slu`benog poloàja. Naime, direktor Timotijevi} je 23. oktobra 2003. godine, pozivaju}i se na Zakon o za{titi na radu i Zakon o dràvnoj upravi, kao i na Poseban kolektivni ugovor, doneo re{ewe159) o nabavci ode}e, obu}e, sredstava i opreme li~ne za{tite na radu. Tu mogu}nost je iskoristilo 83 radnika, me|u kojima su bili i direktor, kao i svi wegovi savetnici i referenti, a {to je buyet Srbije ko{talo 1.617.213 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, svakom radniku je stavqeno na raspolagawe 20.000 di157) Sporazum je zaveden pod brojem: 953-00-3436, od 6. 8. 2003. godine. 158) ^lanom 53, stavom 2 Zakona o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02 i 87/02) bilo je propisano: Direktni i indirektni korisnik buyetskih sredstava ne moè da ovlasti drugo lice, osim ministra, da potpi{e ugovor ili drugi sporazum koji po svojoj prirodi predstavaqa zaduìvawe, iz kojeg proizilazi ili moè da proiza|e obaveza pla}awa iz buyeta. 159) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 953-00-4685, od 23. 10. 2003. godine. 83
Revizija demokratije nara, a re{ewe je predvi|alo da radnik donese ra~un na isplatu. Me|utim, buyetski inspektor je kontrolom utvrdio da je ovakvo re{ewe direktora Timotijevi}a bilo nezakonito. Naime, Poseban kolektivni ugovor za dràvne organe decidirano je propisivao koji dràvni slu`benici, prema svom radnom mestu i opisu posla, mogu da se obuku, obuju i opreme o dràvnom tro{ku. Prema ovom aktu, takvoj mogu}nosti svakako da nisu podlegali direktor Timotijevi}, wegovi savetnici i referenti. S obzirom da je ovakvo nezakonito re{ewe direktora Timotijevi}a prouzrokovalo {tetu buyetu, buyetski inspektor je Republi~koj direkciji za puteve naloìo meru da u roku od 60 dana u dràvnu kasu nadoknadi iznos od 1,6 miliona dinara. Naravno, treba ista}i i to da u ovu sumu ulazi i odelo direktora Timotijevi}a koje je pla}eno 15.000 dinara, kao i cipele od 5.000 dinara.
Timotijevi} nije obave{ten o svom me{etarewu

Kada je autor ove analize me{etarewa u Republi~koj direkciji za puteve, analizu hteo da objavi u listu Velika Srbija, kontaktirao je sa gospodinom Tihomirom Timotijevi}em (DS) kako bi u analizu, odnosno u autorski ~lanak uvrstio i wegovo vi|ewe inspekcijskog nalaza buyetskog inspektora160). U telefonskom razgovoru, autor je gospodinu Timotijevi}u rekao da poseduje zvani~an nalaz o kontroli wegovog rada u Republi~koj direkciji za puteve, a koji je sa~inio buyetski inspektor. Zatim, autor je Timotijevi}u u kratkim crtama predo~io ~iwenice koje su konstatovane u spomenutom dokumentu. Na pitawe autora kako komentari{e ~iwenicu da je probio buyet za 118 miliona dinara, nezakonito sprovodio javne nabavke, pla}ao naduvane fakture i nezakonito zaduìo buyet za 60 miliona dinara, Timotijevi} je potpuno smireno odgovorio: Ma nema od toga ni{ta, to su gluposti koje nemaju veze sa mnom, ja odavno nisam tu. Na pitawe autora da li je zbog ovog inspekcijskog nalaza do sada bio predmet interesovawa pravosudnih organa, Timotijevi} je negativno odgovorio i prokomentarisao: Hvala bogu da od toga nema ni{ta, to su gluposti. Na konstataciju autora da je re~ o ozbiqnim ~iwenicama za vreme wegovog direktorskog mandata koje su ipak potkrepqene preciznim dokazima, Timotijevi} se branio re~ima: To {to vi pri~ate meni ni{ta nije jasno, ja uop{te nemam pojma {ta vi ~itate. Ipak, on je neke svoje grehe i potvrdio, ali svakako izabrao je one najbezna~ajnije. Da je to ne{to va`no, ja bi taj zapisnik imao, meni bi bio uru~en. Jedina gre{ka koju je prona{la buyetska inspekcija u mom poslovawu jeste probijawe buyeta zbog nabavke odela za radnike, rekao je tada u izjavi za Veliku Srbiju Tihomir Timotijevi}. Me|utim, on je demantovao tvrdwu autora da je re~ o 1,6 miliona dinara, komentarom da su to pau{alne pri~e. Dakle, demokrata Timotijevi} nije bio raspoloèn da javno govori o onome {to je zvani~no utvrdio nadle`ni inspekcijski organ, ne priznaju}i
160) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS Velika Srbija, broj: 3203, iz meseca juna 2008. godine. 84
Ivan Nini} pri tom kao verodostojne navode iz dokumenta Ministarstva finansija. Moè mu se, jer iza wega stoji Demokratska stranka kojoj je po`rtvovano sluìo na mestu direktora zlatne koke kao {to je Republi~ka direkcija za puteve. Zbog toga, ako se desi da Timotijevi} propeva, mnoge kolovo|e nekada{weg DOS-a i Demokratske stranke bi}e u panici. [tite}i Tiku od robije, demokrate zapravo {tite sebe.
85
(11) Milioni sagoreli na zgari{tu demokratije (1)

Nakon 5. oktobra 2000. godine, buyet Skup{tine Savezne Republike Jugoslavije, a kasnije Skup{tine Dràvne zajednice SCG, prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, bio je predmet demokratske otima~ine. Oni koji su spalili skup{tinsku zgradu, ispostavili su i od gra|ana Srbije, preko kompanije Dunav osigurawe, naplatili {tetu u iznosu od 95 miliona dinara. Zatim su 2002. godine, za nabavku administrativne opreme nenamenski utro{ili 46,8 miliona dinara, dok je prethodno oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara otpisana bez ikakvih dokaza. Ista garnitura je 2002. i 2003. godine nezakonito potro{ila 55,6 miliona dinara za druge namene mimo zakonom predvi|enih i odobrenih. Najodgovorniji za pusto{ewe skup{tinske kase bili su demokrate Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Skup{tine, i Zoran Lu~i}, generalni sekretar. Odgovornost je imao i Ratko Matovi}, ~ovek koji je 2002. godine uzeo otpremninu od 804.801 dinara, i po ugovoru o delu nastavio i daqe da radi kao rukovodilac Odseka za imovinskopravne, finansijske i materijalne poslove, {to je dràvu i gra|ane ko{talo 1,3 miliona dinara. *** Zgrada Skup{tine aligator koji guta milione Treba li zaista Srbiji dve skup{tinske zgrade i da li taj rashod i luksuz gra|ani Srbije mogu da isfinansiraju, pitawe je bez odgovora koje se sve ~e{}e moè ~uti u srpskoj javnosti. Ovo pitawe je aktuelizovano u jeku svetske i doma}e ekonomske krize i u trenutku kada je vladaju}i reìm u Srbiji doneo odluku da se od meseca marta 2009. godine skup{tinska zasedawa odràvaju u nekada{woj zgradi Savezne skup{tine, odnosno Skup{tine SRJ161). Mo`da se javnost i ne bi previ{e uzburkala zbog ~iwenice da }e najvi{e zakonodavno telo u Srbiji na raspolagawu imati dve zgrade, da uz to nije stigla jo{ jedna vest. Mediji su preneli informaciju, koja im je potvr|ena od strane nadle`nih u Skup{tini Srbije, da }e preseqewu poslanika iz zgrade u ulici Kraqa Milana u zgradu na Trgu Nikole Pa{i}a prethoditi investiciono ulagawe od oko 16 miliona dinara162). Ova sredstva su utro{ena za sre|ivawe sale u kojoj se odràvaju skup{tinska zasedawa. I taman kada se pra{ina oko skup{tinskog rasipni{tva usred krize slegla, mediji su preneli neke dodatne frapiraju}e informacije. Naime, sredinom jula 2009. godine, najavqeni su novi, letwi radovi u skup{tinskoj zgradi na
161) Nakon raspada Dràvne zajednice SCG, pravo svojine nad dotada{wom zgradom Saveznog parlamenta je pripalo Republici Srbiji, pa je 23. 7. 2006. godine ovo zdawe zvani~no progla{eno Domom Narodne skup{tine Srbije. 162) Kako prenosi list Danas (http://www.danas.rs), od 3. 4. 2009. godine, re~ je o investiciji koja je ko{tala 16.434.414 dinara. 86
Ivan Nini} Trgu Nikole Pa{i}a. Prema medijskim napisima, re~ je o uvo|ewu sistema klimatizacije koji }e ko{tati buyet oko 40 miliona dinara. Me|utim, ovde se pri~a ne zavr{ava jer prema izjavi Veqka Odalovi}a, sekretara Narodne skup{tine potpisano je dvadesetak ugovora sa izvo|a~ima za razne radove i renovirawe }e trajati sigurno jo{ nekoliko godina163). Dok se najavquju novi gigantski i milionski radovi na osvetqewu, sre|ivawu fasade i prostora ispred skup{tinske zgrade, niko iz demokratske vlasti gra|anima Srbije i javnosti nije ispostavio ra~une o tome koliko je od 5. oktobra 2000. godine do danas, ukupno novca iz buyeta uloèno u renovirawe i adaptaciju skup{tinskog zdawa na Trgu Nikole Pa{i}a. Ova cifra se ne krije samo iz razloga {to je astronomska, ve} se krije zbog toga {to }e neko postaviti pitawe {ta su sve to platili gra|ani Srbije i da li su poslovi adaptacije odra|eni u skladu sa zakonom. Odgovore na sporna pitawa kojima se slobodni i demokratski mediji u Srbiji u proteklih 9 godina nisu bavili, autor ove analize }e poku{ati da predo~i gra|anima Srbije i javnosti.
Kontrola poslovawa Mi}unovi}a i ekipe

Na koje sve na~ine je nakon 5. oktobra 2000. godine, za vreme predsedni~kog mandata prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a164) izdvajan i tro{en novac za renovirawe zgrade tada{we Skup{tine SRJ, kasnije Skup{tine SCG, a danas Doma Narodne skup{tine Republike Srbije, nije nimalo lako utvrditi. Nadle`ni organi nisu istraìvali kako je Mi}unovi} raspolagao novcem gra|ana Srbije sve do juna 2004. godine, kada je prof. dr Zoran [ami (DSS) preuzeo funkciju predsednika Skup{tine SCG. Tada je inicirana prva kontrola materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa sredstava buyeta u Saveznoj skup{tini, koja je trajala u periodu od 4. juna do 14. septembra 2004. godine. Buyetski inspektori Ministarstva finansija, Nada Metiko{ i Bojana Svilar, su dana 14. septembra 2004. godine sa~inili zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-900/2004-09-4. Ovaj dokument na najboqi mogu}i na~in svedo~i o tome kako i koliko su ~elnici DOS-a bili razbojni~ki nastrojeni prema dràvnim institucijama koje su prethodno, spaqivawem i pqa~kawem, osvo163) Izvor: List Ve~erwe novosti, (http://www.novosti.rs/), od 17. 7. 2009. godine. 164) Prof. dr Dragoqub Mi}unovi} je jedan od osniva~a Demokratske stranke (1989), bio je wen predsednik (1990-1994), delegat u Ve}u Republika Savezne skup{tine biv{e Jugoslavije (19911992), savezni poslanik sa liste DS (1992), jedan od osniva~a NVO Centar za demokratiju (1994), osniva~ i predsednik partije Demokratski centar (1996), savezni poslanik ispred Koalicije Zajedno u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine (1996), jedan od inicijatora osnivawa koalicije DOS (1999), savezni poslanik ispred koalicije DOS u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine (2000), predsednik Ve}a gra|ana Savezne skup{tine (oktobar 2000), predsednik Skup{tine DZ SCG (mart 2003mart 2004), republi~ki poslanik ispred DS (od decembra 2003. godine do danas). Predsednik je Politi~kog saveta DS, ~lan Predsedni{tva i ~lan GO DS. 87
Revizija demokratije jili. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, kao odgovorna lica za kontrolisani period ozna~eni su Dragoqub Mi}unovi}, tada{wi predsednika Ve}a gra|ana, Milan Lu~i}165), generalni sekretar parlamenta i kadar Demokratske stranke, kao i pojedini spoqni saradnici. U ovoj analizi autor }e na sistemati~an na~in obraditi i rezimirati pojedinosti koje su buyetski inspektori ustanovili u postupku kontrole poslovawa Savezne skup{tine za vreme Mi}unovi}evog mandata. Naime, za finansirawe rada Savezne skup{tine SRJ, kasnije Savezne skup{tine SCG, u periodu od januara 2002. godine do maja 2004. godine, bila su obezbe|ena nov~ana sredstva u visini od 987,6 miliona dinara. Dakle, skoro milijarda dinara ili ne{to vi{e od 10 miliona evra po orijentacionom, sredwem kursu evra u julu 2009. godine. U ovu sumu ulaze obezbe|ena sredstva iz Saveznog i Republi~kog buyeta u iznosu od 861,4 miliona dinara, sredstva koja su 2002. godine dozna~ena od Dunav osigurawa a.d. iz Beograda u iznosu od 91,2 miliona dinara, ali i sredstva od Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine u iznosu od 35 miliona dinara. Ukoliko se napravi gruba analiza strukture rashoda koji su u nazna~enom periodu predstavqali utro{ak od 987,6 miliona dinara, proizilazi da je za kapitalno odràvawe zgrade Skup{tine i administrativno opremawe utro{eno 450,9 miliona, na plate zaposlenih, naknade i otpremnine je utro{eno 293 miliona, dok je na tro{kove slu`benih putovawa u zemqi i inostranstvu utro{eno 127,6 miliona dinara. Dakle, ovakva struktura skup{tinskih rashoda za vreme trajawa mandata Dragoquba Mi}unovi}a bila je predmet interesovawa Buyetske inspekcije, a {ta je tim povodom otkriveno, to je predmet pri~e koja zasluùje posebnu pa`wu.
Gra|ani i dràva platili spaqivawe Skup{tine 95 miliona

Pre osvrta na konkretne pojedinosti me{etarewa, neophodno je podsetiti da su tro{kovi rekonstrukcije i adaptacije zgrade Skup{tine nastali kao direktna posledica vandalskog ~ina spaqivawa i pqa~kawa najvi{e zakonodavne institucije u tada{woj SRJ, a {to je 5. oktobra 2000. godine organizovao DOS uz logisti~ku, finansijsku i medijsku podr{ku me|unarodne zajednice, doma}ih i stranih NVO. Materijalna {teta tada{we ~uvene buldoèr revolucije na kraju je, razume se, pla}ena novcem gra|ana i dràve Srbije. A kako? Naime, prema sudskom poravnawu izme|u Kompanije Dunav osigurawe a.d. iz Beograda i Savezne direkcije za imovinu, odnosno Savezne skup{tine SRJ, koje je 14. marta 2002. godine postalo pravosna`no, stranke u postupku (tuèni i tuìlac) su se sporazumeli da Dunav isplati Skup{tini SRJ iznos od 95.001.088 dinara povodom {tetnog doga|aja koji je nastupio 5. oktobra 2000. godine na objektu Savezne skup{tine. Ra~unaju}i 3,8 miliona, koliko je Dunav pre sudskog poravnawa isplatio, do decembra 2002. godine, Dunav je sukcesivno Saveznoj skup{tini isplatio celokupnu dogovorenu nadoknadu {tete koja je proizilazila iz sudskog porav165) Milan Lu~i} je funkciju generalnog sekretara Skup{tine SRJ obavqao kao kadar Demokratske stranke. Lu~i} je u maju 2008. godine, od strane O. Duli}a (DS), bio promovisan kao kandidat za funkciju generalnog sekretara Skup{tine Srbije, ali mu je fotequ iznenada izmakla Tamara Stoj~evi} (DS). 88
Ivan Nini} nawa. Dakle, demokratsko i huligansko spaqivawe zgrade Savezne skup{tine ko{talo je direktno gra|ane i dràvu vi{e od milion evra, a {to je napla}eno preko dràvne kompanije Dunav. Osiguranici kod Dunava bile skoro sve dràvne firme i ustanove, pa je samim tim ova kompanija deo svog prihoda morala da izdvoji za pla}awe {tete nanete buldoèr revolucijom, ~ime je podjednako stavqena ruka u yep i gra|anima i dràvi166).
Bez traga otpisana oprema vredna 64,6 miliona dinara

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Zakonom o saveznom buyetu za 2002. godinu, za rad Savezne skup{tine SRJ bila su odobrena buyetska sredstva u iznosu od 381 milion dinara, dok su ukupni godi{wi rashodi realizovani u prikazanom iznosu od 403,1 milion dinara. Kako buyetski inspektori navode, ovo probijawe izme|u planiranih i realizovanih tro{kova, stvorili su tro{kovi otpremnina i posebnih plata za zaposlene, koji su naknadno odobreni u visini od 17 miliona dinara. Me|utim, i pored toga buyet Savezne skup{tine je neplanirano pretrpeo rashod od 5 miliona, koliko je utro{eno vi{e od dozvoqenog za slu`bena putovawa. Detaqnom kontrolom poslovnih kwiga, inspektori su do{li do saznawa da ukupan buyet Savezne skup{tine zapravo nije iznosio 381 milion, kako je to bilo prikazano. Buyet Skup{tine je zapravo iznosio 496,1 milion dinara, a razlika izme|u prikazanih i stvarnih sredstava ostvarena je od Dunav osigurawa i od tenderskih prihoda. Ono {to je posebno zanimqivo jeste otkri}e buyetskih inspektora da iznos od 10,6 miliona neutro{enih i neopredeqenih sredstava, koji se na{ao na skup{tinskom ra~unu na dan 31. decembar 2002. godine, uop{te nije vra}en u savezni buyet kao {to je to nalagao ~lan 33 Zakona o finansirawu SRJ. Za ovu nepravilnost kao odgovorno lice je ozna~en Milan Lu~i}, tada{wi sekretar Savezne skup{tine. Kontrolom pojedina~nih rashoda u 2002. godini, inspektori su utvrdili da je na osnovu re{ewa generalnog sekretara Milana Lu~i}a, Savezna skup{tina otpisala opremu u vrednosti od 64,6 miliona dinara. U otpisanu opremu spadaju ra~unari, ofset {tamparska ma{ina, ma{ina za umnoàvawe, fotoslagaju}i aparat, kwigoveza~ki no`, 15 aparata za fotokopirawe, mobilni telefoni i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ne postoji nikakav dokaz o izvr{enom popisu i izve{taj o otpisu navedene opreme, ~ime su prekr{eni propisi. Takvom radwom je prekr{ena odredba ~lana 25, stava 3 tada{weg zakona o ra~unovodstvu167) i odredba ~lana 13 pravilnika koji bliè ure|uje na~in i rokove popisa168). Dakle, postavqa se pitawe gde je zapravo zavr{ila otpisana oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara,
166) Kompanija Dunav osigurawe a.d. je 2002. godine bila lider me|u osiguravaju}im dru{tvima u SCG, sa ukupnom premijom od oko 150 miliona dolara i sa 34,5 odsto trì{ta osigurawa. Prihodi ove kompanije u navedenoj godini su iznosili 9.305.316.000 dinara (Izvor: Glas javnosti, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/), od 12. 2. 2004. godine). 167) Zakon o ra~unovodstvu (Sl. list SRJ, br.46/96... 71/01). 168) Pravilnik o na~inu i rokovima vr{ewa popisa i uskla|ivawa kwigovodstvenog stawa sa stvarnim stawem (Sl. list SRJ, br.17/97). 89
Revizija demokratije jer da je propisno (komisijski) uni{tena, onda bi o tome postojao bar neki pisani trag!? Me|utim, o tome pisanog traga nema.
Spiskali 55,6 miliona dinara, pa perfidno prekwiìli

Kada je re~ o nabavci nove administrativne opreme u 2002. godini, buyetski inspektori su utvrdili da je Savezna skup{tina u tu svrhu utro{ila 46,8 miliona dinara vi{e od predvi|enog, a da je razlika pokrivena prekwiàvawem sredstava iz drugih namena. To je u~iweno tako {to je izvr{eno prekwiàvawe sredstava namewenih za: kapitalno odràvawe 20,8 miliona; tro{kove putovawa u inostranstvo 11,4 miliona; tro{kove putovawa u zemqi 5,3 miliona; medicinsku i laboratorijsku opremu 3,1 milion; opremu za saobra}aj 1,7 miliona; reprezentaciju 1,2 miliona; usluge komunikacije 1,2 miliona; i naknade 1,8 miliona. Ovakvim me{etarewem su prekr{ene odredbe Zakona o saveznom buyetu za 2002. godinu i odredbe Zakona o finansirawu SRJ. Me|utim, ovde je bila sasvim o~igledna namera me{etara da na teret drugih buyetskih pozicija ravnomerno rasporede sredstva koja su nenamenski utro{ena za nabavku nove administrativne opreme i time da na prvi pogled prikriju probijawe buyeta na pravoj buyetskoj poziciji. Tako|e, u buyetskoj kontroli tromese~nog perioda januar-mart 2003. godine, inspektori su otkrili da su nadle`ni u parlamentu, u okviru buyetskih pozicija, izvr{ili nezakonito prekwiàvawe sredstava u visini od 8,8 miliona dinara. Prethodno je izvr{eno nenamensko tro{ewe buyeta za slu`bena putovawa u zemqi u iznosu od 6.022.283 dinara, {to je prekwiàvawem preba~eno na druge buyetske pozicije, ~ime je prekr{en zakon i uredba o prevremenom finansirawu. Slu`benik koji je ovo me{etarewe korigovao, u izjavi datoj Buyetskoj inspekciji naveo je da je to u~inio po nalogu Milana Lu~i}a, sekretara parlamenta i Ratka Matovi}a, {efa Odseka za finansijske poslove.
Fakturisawe i pla}awe kako Mi}un kaè

U periodu januar-mart 2003. godine, kada je jo{ uvek vr{eno finansirawe iz saveznog buyeta, za tromese~ni rad Skup{tine SRJ je uredbom o prevremenom finansirawu bilo izdvojeno 95,2 miliona dinara. Me|utim, parlament je u nazna~enom periodu realizovao ukupne prihode od 132,4 miliona i rashode od 127,6 miliona dinara. Tako je planirani rashod od 25 miliona za kapitalno odràvawe zgrade uve}an na ~ak 47,1 milion, o ~emu inspektorima u toku kontrole na uvid nije stavqen nikakav predra~un za ovu razliku iako je prema Zakonu o finansirawu SRJ organ bio duàn da uskladi svoje rashode sa sredstvima utvr|enim buyetom. Ipak, ovu mu}ku je raskrinkala inspekcija koja je utvrdila da je 19. februara 2003. godine u skup{tinski buyet od strane Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine (Osniva~: Dragoqub Mi}unovi}) izvr{en prenos sredstava od 35 miliona dinara. Ova sredstva su preneta u ciqu delimi~nog pokrivawa tro{kova prema fakturi od 50,3 miliona dinara, za izvedene radove na renovirawu i opremawu kabineta predsednika Ve}a gra|ana i Ve}a Republika Savezne skup{tine.
90
Ivan Nini} Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, faktura za izvedene radove uop{te nije prokwièna u poslovnim kwigama Savezne skup{tine, pa samim tim nije ni iskazana razlika dugovawa od 15,3 miliona dinara, {to je bio nezakonito. Osim toga, me|usobni odnosi Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine i Savezne skup{tine nisu bili definisani nikakvi ugovorom, pa inspektori nisu mogli da utvrde osnovanost fakturisawa radova na ovako polovi~an na~in. Prema izjavama odgovornih lica, Milana Lu~i}a, sekretara, i Ratka Matovi}a, koji je po ugovoru bio angaòvan kao {ef Odseka za finansijske poslove, sve je ura|eno u skladu sa usmenim dogovorom sa predsednikom Skup{tine SRJ (Mi}unovi}em).
Nenamenski utro{eno 6,3 miliona dinara

Za razliku od dotada{we Skup{tine SRJ, od 1. aprila 2003. godine rad Skup{tine Dràvne zajednice SCG je finansiran sredstvima iz buyeta Republike Srbije. Tako je Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu, za rad parlamenta DZ SCG bio opredeqen iznos sredstava od 203,8 miliona dinara. Osim ovog iznosa, po zahtevima stru~ne slu`be Skup{tine SCG, Savet ministara je iz teku}e buyetske rezerve odobrio prenos sredstava u visini od 7,2 miliona, pa je tako parlament tokom 2003. godine raspolagao sa ukupno 211.034.000 miliona dinara. Kontrolom tro{kova rashoda, buyetski inspektori su utvrdili da je parlament u 2003. godini potro{io 6,3 miliona dinara za investicione radove i opremawe zgrade, i to na teret sredstava koja su bila namewena za tro{kove putovawa i tro{kove usluga po ugovoru. Kako ovakav vid nenamenskog tro{ewa novca nije bio u saglasnosti sa Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu, a imaju}i u vidu da je re~ o novcu iz republi~kog buyeta, inspekcija je nadle`nima u Skup{tini SCG naloìla odgovaraju}u meru. Tom merom Skup{tina SCG je bila u obavezi da u roku od 30 dana, u republi~ki buyet izvr{i povra}aj 6,3 miliona dinara koliko je nenamenski, odnosno nezakonito utro{eno. Ono {to su buyetski inspektori u svom nalazu konstatovali, a {to se odnosi na celokupni period koji je prekontrolisan, jeste ~iwenica da su kwièwa (nakon toga i pla}awa) vr{ena bez verodostojne dokumentacije, {to je bilo u suprotnosti sa vaè}im propisima. Primera radi, prema navodima iz inspekcijskog nalaza u delu koji se odnosi na 2003. godinu, inspekcija je utvrdila da je u poslovnim kwigama Skup{tine SCG zatvoreno potraìvawe za dati avans dobavqa~u Cores iz Beograda. To je u~iweno bez verodostojne dokumentacije iz koje bi moglo da se utvrdi da li su dati avansi zaista i opravdani, ~ime je izvr{eno grubo kr{ewe propisa koji ure|uju buyetsko ra~unovodstvo i buyetski sistem Republike Srbije. Jo{ jedna konstatacija inspektora, koja se generalno odnosi na mandat Dragoquba Mi}unovi}a, jeste i to da u toku buyetske kontrole Skup{tina SCG inspektorima nije pruìla nikakav dokaz iz koga bi se moglo videti da je vr{eno usagla{avawe plasmana, potraìvawa i obaveza. Isto tako, nije pruèn dokaz o izvr{enom popisu osnovnih sredstava u pripremi, van upotrebe, i imovine koja se nalazi kod drugih pravnih lica. Koliko je sve ovo proizvelo ozbi91
Revizija demokratije qan kriminal, to je posebna pri~a koja svakako zasluùje posebnu analizu.
Uzeo otpremninu, ali sa~uvao fotequ {efa

Za sporazumni prestanak radnog odnosa 2002. godine, u Saveznoj skup{tini opredelilo se 19 zaposlenih, za {ta je po osnovu otpremnine i skup{tinske kase ispla}eno 13,1 milion dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, me|u tim radnicima se na{ao i Ratko Matovi}, koji je 27. decembra 2002. godine primio otpremninu u visini od 804.801 dinara. Me|utim, Matovi} je nakon toga nastavio i daqe da radi kao rukovodilac Odseka za imovinskopravne, finansijske i materijalne poslove, i to po ugovoru o delu. Po tom osnovu, Ratku Matovi}u je do juna 2004. godine ispla}eno ~ak 557.017 dinara neto, ali je wegov rad skup{tinski buyet ukupno ko{tao 1,3 miliona dinara bruto. U ovom slu~aju se postavqa elementarno pitawe da li je ovakav vid funkcionisawa Mi}unovi}evog parlamenta zaista imao smisla. Postavqa se pitawe bez odgovora, da li je Ratko Matovi} bio toliko stru~an da je nakon prijema otpremnine, a {to je za ciq imalo racionalizaciju skup{tinske slu`be, morao da nastavi sa radom na istom radnom mestu. Matovi} ne samo da je nastavio i daqe da {efuje, nego je svoj doprinos dao i u me{etarewu jer je kontrola u vi{e navrata pokazala wegovu odgovornost za mnogobrojne nezakonitosti u finansijskom segmentu rada parlamenta.
Srbija pla}ala bahanalije Milovog kadra prazno kao puno

Da bahatost u vreme Mi}unovi}evog mandata nije imala granice, svedo~i podatak da je Skup{tina SCG 2. jula 2003. godine, zakqu~ila ugovor sa Ugostiteqskim preduze}em Stari grad iz Beograda, o kori{}ewu usluga sme{taja u apartmanu broj 101 i to po ugovorenom principu prazno kao puno. Naime, re~ je o uslugama sme{taja koje je koristio dr Milorad Drqevi}, potpredsednik Skup{tine SCG i visoki funkcioner DPS-a, partije Mila \ukanovi}a. Ugovorom je precizirano da }e Skup{tina SCG snositi tro{kove svakog dana u visini od 5.400 dinara, bez obzira da li se apartman koristi ili ne. îstom ra~unicom se moè do}i do zakqu~ka da je ovaj apartman mese~no ko{tao buyet Srbije 167.400 dinara, i to ne ra~unaju}i ostale takse. Ina~e, pored ove cene ugovorom je bilo definisano i to da Skup{tina SCG snosi tro{kove boravi{ne takse i osigurawa za dr Drqevi}a.
92
Ivan Nini}
(12) Sanacija i adaptacija zgari{ta demokratije (2)

Dok se na ~elu Savezna skup{tina SRJ nalazio Dragoquba Mi}unovi} iz Demokratske stranke, svi poslovi su pod krajwe ~udnim okolnostima ili na nezakonit na~in poveravani preduze}u Omni Stock iz Beograda, koje je, za razliku od drugih firmi, najvi{e fakturisalo i naplatilo demokratsko spaqivawe, rekonstrukciju i modernizaciju zgrade parlamenta nakon 5. oktobra 2000. godine. Vrednost ugovorenih poslova izme|u ove firme i parlamenta kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude u periodu od 2000. do 2004. godine, iznosila je ~itavih 528,5 miliona dinara, od ~ega je do maja 2004. godine fakturisano 341,2 miliona dinara. Buyetski inspektori su utvrdili da je preduze}u Omni Stock uglavnom vr{eno avansno pla}awe, bez obzira na vrednost i koli~inu ugovorenih radova. Tako je ova firma samo na ime avansa iz buyeta dobila 157,4 miliona dinara, od ~ega ~ak 38,9 miliona dinara do kraja maja 2004. godine uop{te nije bilo opravdano. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u novembru 2001. godine nadle`ni u Saveznoj skup{tini su preduze}u Omni Stock nezakonito namontirali posao nabavke i montaè elektronskog sistema za glasawe u vrednosti od 93 miliona dinara. Me{etarewe, bezakowe i pqa~ku u Saveznoj skup{tini je istraìo i UBPOK, koji je svoj izve{taj na daqe postupawe i procesuirawe odgovornih prosledio Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu, koje od javnosti krije informacije u vezi sa ovim slu~ajem. ***
Kako su bra}a 20. decembra naplatila 5. oktobar...

Prema nalazu buyetskih inspektora Ministarstva finansija, sumwivi i nezakoniti poslovi na renovirawu, adaptaciji i opremawu zgrade Savezne skup{tine, zapo~eti su odmah nakon 5. oktobra 2000. godine, odnosno nakon izbora prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a na funkciju predsednika Ve}a gra|ana. Tako je ve} 20. decembra 2000. godine izme|u Savezne skup{tine i preduze}a Omni Stock iz Beograda zakqu~en ugovor169) o sanaciji i opremawu dela zgrade Savezne skup{tine. Me|utim, Buyetska inspekcija u toku kontrole na uvid nije dobila mi{qewe Saveznog javnog pravobranila{tva, koje je bilo neophodno pribaviti pre zakqu~ewa ugovora u skladu sa odredbom ~lana 43 tada{weg zakona o imovini SRJ170). Ovim ugovorom, ~ija je vrednost iznosila 42,3 miliona dinara, ugovoreno je izvo|ewe: gra|evinsko-zanatskih radova na delu zgrade; elektro-instalaterskih i ma{inskih radova u celoj zgradi i zanatskih radova u odre|enim prostorijama zgrade. Ugovore169) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 20. 12. 2000. godine. 170) Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije (Sl. list SRJ, br. 41/93... 30/00). 93
Revizija demokratije ni rokovi za zavr{etak radova bili su 45 dana od dana uplate avansa, a avans je podrazumevao uplatu ukupno ugovorene cene, i to u roku od 3 dana od dana potpisivawa ugovora. Inspektori su utvrdili da je Savezna skup{tina, u periodu od 20. 12. do 31. 12. 2000. godine, preduze}u Omni Stock iz Beograda, na osnovu predra~una, isplatila ukupno 30,2 miliona dinara. Da kriminal bude jo{ ve}i, utvr|eno je da je u poslovnim kwigama za 2000. godinu ova uplata kwièna kao izmirewe obaveza prema ovom dobavqa~u, iako je zapravo re~ od uplati avansa po predra~unima. Mnogo gore od ovoga jeste ~iwenica da je ceo posao namonitiran preduze}u Omni Stock tako {to je Savezna skup{tina zakqu~ila ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javnog nadmetawa. Time je prekr{en Zakon o imovini SRJ, a kao formalno odgovorno lice za ovaj prekr{aj, identifikovan je Milan Lu~i}, generalni sekretar tada{weg parlamenta. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, iako je posao izme|u Savezne skup{tine i preduze}a Omni Stock prvobitno bio ugovoren u vrednosti od 42,3 miliona dinara, kona~na situacija je uve}ana ~ak dva i po puta. Prema kona~nom obra~unu radova iz osnovnog ugovora, aneksa osnovnog ugovora i dopunskih ponuda, iskazana je vrednost ukupno ugovorenih radova u iznosu od 112,7 miliona, ukupno izvedenih radova u iznosu od 90,4 miliona i ukupno pla}enih radova u iznosu od 93 miliona dinara. Buyetska inspekcija nije mogla da prekontroli{e naknadno ugovoreni kriminal, jer u postupku kontrole inspektorima na uvid nisu dati aneksi ugovora i dopunske ponude koje su znatno uticale na krajwu, astronomsku cenu radova.
Avansi od 68,7 miliona dinara kao bak{i{

Kada je re~ o godi{wim tro{kovima odràvawa zgrade Savezne skup{tine, ukupno iskazani rashod po tom osnovu na kraju 2002. godine iznosio je 91,3 miliona dinara. Inspekcija je prekontrolisala pojedine rashode koji su vr{eni na teret buyeta Savezne skup{tine i tom prilikom je, naravno, utvr|eno me{etarewe i bezakowe. Naime, po prvoj privremenoj situaciji, koja je ispostavqena od preduze}a Montaà a.d. izvr{eno je pla}awe iznosa od 9,4 miliona, dok je vrednost celokupnih radova iz ugovora171) definisana na iznos od 26,6 miliona dinara. Tako|e, po prvoj privremenoj situaciji izvr{eno je pla}awe 3,1 milion dinara preduze}u Omni Stock i to za izvedene fasaderske radove na zgradi Savezne skup{tine koji su ugovorom172) definisani na iznos od 12,5 miliona dinara. U oba slu~aja nije utvr|eno da li su prethodno ispo{tovane zakonske obaveze u smislu sprovo|ewa javnog nadmetawa, {to propisuje Zakon o imovini SRJ. Preduze}u Corecs je po ~etvrtoj privremenoj situaciji pla}eno 1,3 miliona dinara, a u skladu sa ugovorom173) o isporuci, montaì i pu{tawu u rad opreme informacionog sistema, ra~unarsko-komunikacione i sistemske osnove u zgradi Save171) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 26. 8. 2002. godine. 172) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 8. 10. 2002. godine. 173) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine. 94
Ivan Nini} zne skup{tine. U novembru 2002. godine Savezna skup{tina je u poslovnim kwigama prokwiìla ulaz ra~unarske opreme od Preduze}a Corecs u vrednosti od 6,8 miliona dinara. Buyetska inspekcija je kontrolom dokumentacije utvrdila da je nabavka ra~unarske opreme na teret sredstva za kapitalno odràvawe Savezne skup{tine, realizovana sredstvima koja nisu bila predvi|ena i odobrena za tu namenu, ~ime je izvr{eno nenamensko raspolagawe buyetom. Buyetski inspektori su detaqnom kontrolom utvrdili da tro{kovi odràvawa zgrade Savezne skup{tine, koji su u 2002. godini iskazani u iznosu od 91,3 miliona, sadrè i ispla}ene avanse koji nisu opravdani na dan izrade godi{weg zavr{nog ra~una (nakon 31. 12. 2002), a iznose ~ak 68,7 miliona dinara. Dakle, kasa parlamenta je olak{ana za 68,7 miliona koje niko od dobavqa~a (izvo|a~a radova) nije opravdao na kraju 2002. godine. prethodno stawe datih avansa, na dan 31. decembar 2002. godine je iznosilo 100,2 miliona dinara, a najzna~ajniji finansijski iznosi avansa su se odnosili na slede}e dobavqa~e: 1) Omni Stock iz Beograda 38 miliona; 2) Corecs iz Beograda 19,2 miliona; 3) Union inìwering iz Beograda 12,8 miliona i 4) Name{taj @ivkovi} iz Kragujevca 7,3 miliona dinara.
Probijali rokove, a na mufte zgrtali milione

Buyetski inspektori su u postupku kontrole utvrdili da su pojedine firme, u periodu januar-mart 2004. godine, ispostavqale Skup{tini na pla}awe privremene situacije za ~ije radove su rokovi iz ugovora odavno bili istekli. Tako je u navedenom periodu 2004. godine vr{eno delimi~no pla}awe sumwivih poslova koji su prethodno bili dodeqeni favorizovanim firmama. Pla}awe je vr{eno delom iz buyeta, a delom donatorskim sredstvima preko Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine ~iji je osniva~ bio Dragoqub Mi}unovi}, a donatori strane vlasti i ambasade. Fond je dobavqa~ima izvr{io pla}awe 3 miliona dinara, a od Savezne skup{tine je na sebe preuzeo i dug od 19 miliona dinara koji je nastao pri renovirawu predsedni~kog kabineta u Saveznoj skup{tini. Buyetska inspekcija je utvrdila da u poslovnim kwigama Savezne skup{tine uop{te nije evidentirana pojedina dokumentacija, pa su samim tim i obaveze prema dobavqa~ima iskazane u mawim ili ve}im iznosima od stvarnih potraìvawa i dugovawa. Preko Fonda je izvr{ena uplata iznosa od milion dinara za tri privremene situacije koje su ispostavqene u 2004. godini od strane preduze}a Montaà a.d. Pri tom, ove privremene situacije uop{te nisu evidentirane u poslovnim kwigama Savezne skup{tine, dok je ukupna vrednost radova iznosila 32,4 miliona dinara. Najskandaloznije u svemu tome jeste navod iz inspekcijskog nalaza da je rok za zavr{etak radova protekao jo{ u 2002. godini. Potpuno isti slu~aj je bio i sa preduze}em Energoprojekt-Energodata a.d. iz Beograda, kome je preko Fonda u 2004. godini upla}eno milion~e, a ~ime je zatvorena finansijska konstrukcija od 5,5 miliona dinara. Me|utim, ugovor o izvo|ewu radova174) je potpisan 2002. godine, dok je trebalo
174) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine. 95
Revizija demokratije da radovi budu okon~ani jo{ tokom 2003. godine. Izme|u preduze}a Kompani-name{taj @ivkovi} d.o.o. i Savezne skup{tine, 15. 5. 2002. godine, potpisan je ugovor175) o izradi, transportu, ugradwi i lakirawu klasi~nog i hrastovog parketa. Vrednost posla je ugovorena na iznos od 15,5 miliona dinara, rok za zavr{etak radova je definisan na 90 dana od dana uplate avansa, a avans je upla}en 22. 5. 2002. godine. U ovom slu~aju finansijska konstrukcija nije bila zatvorena sve do 2004. godine, kada je Fond intervenisao svojim sredstvima. U svom nalazu buyetski inspektori su konstatovali da u toku kontrole na uvid nisu stavqene saglasnosti saveznog javnog pravobranioca za zakqu~ewe ugovora sa tri prethodno nagla{ene firme. Nepostojawem mi{qewa (saglasnosti) pravobranioca ne samo da su pogaène odredbe Zakona o imovini SRJ, ve} se ostavqa prostor i za pitawe da li je uop{te sproveden postupak javnog nadmetawa, a ukoliko jeste, postavqa se pitawe na koji na~in je to u~iweno.
Firmi Omni Stock poslovi od 528,5 miliona dinara

Ono {to su buyetski inspektori posebno uo~ili i u svom nalazu evidentirali, jeste ~iwenica da je sa preduze}em Omni Stock iz Beograda od oktobra 2000. godine pojedina~no ugovarano najvi{e poslova, i to kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude. Ova firma se pokazala kao devojka za sve, a povereni su joj poslovi: izrade projektne dokumentacije, sanacije i opremawa dela zgrade Savezne skup{tine, arhitektonsko-gra|evinski radovi, fasaderski radovi, protivpoàrne instalacije, ma{inske instalacije, TT instalacije, klimatizacija, ventilacija, grejawe, adaptacija diplomatskog salona, isporuka i ugradwa konferencijskog sistema, centralno-tehni~ka reìja, kao i video-TV nadzor. Kontrolom dva osnovna ugovora koja je Savezna skup{tina sa preduze}em Omni Stock zakqu~ila, i to prvi 20. decembra 2000. godine i drugi 27. decembra 2001. godine, utvr|eno je da je ugovorena obaveza pla}awa avansa u rasponu od 50 odsto do 100 odsto. S obzirom na ovakav vid ugovorenih obaveza avansnog pla}awa, kao i to da su pojedini radovi kroz anekse naknadno ugovarani, inspekcija u svom nalazu konstatuje da je zna~ajan iznos sredstava zadràn u stawu datih avansa, a da su radovi jo{ uvek u toku (jun 2004.). Preduze}e Omni Stock je, kako buyetski inspektori kaù, prisutno u celom kontrolisanom periodu i predstavqa najzna~ajnijeg dobavqa~a u finansijskom iznosu. Zbog toga je bilo neophodno sagledati ukupne vrednosti ugovorenih i realizovanih poslova, pa su u postupku kontrole sa~iweni pregledi obaveza dobavqa~a Omni Stock, odnosno pregledi ugovorenih, fakturisanih i realizovanih poslova prema vrsti, obimu i ceni. Dakle, bilo je neophodno sistematizovati i analizirati ~udan i obiman poslovni odnos Skup{tine i preduze}a koje je nakon 5. oktobra 2000. godine postalo glavni servis spaqenog i opusto{enog parlamenta. Tako se iz sa~iwenog
175) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 15. 5. 2002. godine. 96
Ivan Nini} pregleda poslovnog odnosa Skup{tine i preduze}a Omni Stock moè uo~iti da je ukupna vrednost ugovornih poslova sa ovom firmom u periodu od 2000. do 2004. godine iznosila ~ak 528,5 miliona dinara. Od toga je u istom periodu avansno pla}eno ~ak 157,4 miliona dinara, od ~ega su dati avansi, i to: u 2001. godini avans od 60 miliona; u 2002. godini avans od 52,9 miliona; u 2003. godini avans od 39,9 miliona; i u prvih pet meseci 2004. godine avans od 2,3 miliona dinara. U nazna~enom periodu preduze}e Omni Stock je Skup{tini fakturisalo iznos od 341,2 miliona dinara, {to je pla}eno pravdawem avansa u iznosu od 118,5 miliona, i po ispostavqenim situacijama 210,8 miliona dinara. Na kraju maja 2004. godine, dug Skup{tine prema preduze}u Omni Stock je iznosio 11,7 miliona, dok je dug te firme prema Skup{tini u vidu neopravdanih avansa iznosio ~ak 38,9 miliona dinara. Dakle, mutno da mutnije ne moè biti.
Elektronski sistem za glasawe kriminal za primer

Prilikom kontrole materijalno-finansijskog poslovawa parlamenta, buyetski inspektori su se posebno zadràli na kontroli dokumentacije koja se odnosila na realizaciju nabavke konferencijski sistem za potrebe Savezne skup{tine. Ovaj sistem izme|u ostalog podrazumeva identifikaciju poslanika, automatsko utvr|ivawe kvoruma, formirawe liste govornika, automatizovano vo|ewe sednice, govor s mesta i automatsko brojawe glasova poslanika. Nabavka opreme pod nazivom konferencijski sistem izvr{ena je, naravno, od ve} poznatog preduze}a Omni Stock iz Beograda. Realizacija nabavke je, ina~e, otpo~eta dono{ewem re{ewa176) o obrazovawu komisije za javno otvarawe ponuda i izradu predloga najpovoqnijeg ponu|a~a. Navedeno re{ewe je, 30. avgusta 2001. godine, doneo Milan Lu~i}, generalni sekretar parlamenta i kadar Demokratske stranke. Zatim je komisija sa~inila svoj izve{taj o otvarawu ponuda i izradi predloga najpovoqnijeg ponu|a~a po raspisanom javnom oglasu177) za ustupawe radova na isporuci, montaì i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine. Prema navodima iz izve{taja, komisija je izvr{ila bodovawe tri ponu|a~a koja su u~estvovala na javnom oglasu. Tako je ponuda preduze}a Lola Audio, sa cenom od 103,2 miliona dinara i rokom isporuke od 16 nedeqa, ocewena sa 94,59 bodova. Ponuda preduze}a NT Milenijum, sa cenom od 98 miliona dinara i rokom isporuke od 12 nedeqa, bodovana je sa 93,7 bodova. Tre}a ponuda iz izve{taja bila je ponuda konzorcijuma koji je u~estvovao u sklopu firme Omni Stock, sa cenom od 102,6 miliona dinara i rokom isporuke od 22 nedeqe, a {to je oceweno sa 89,62 boda. Komisija je zakqu~ila da je Lola Audio ponudila najboqe tehni~ko re{ewe, pa je ovu firmu predloìla kao najpovoqnijeg ponu|a~a, a uzimaju}i u obzir cenu ponu|a~a, ocenu ponuda, rangirawe ponuda po tehni~kim mogu}nostima, svedene cene i
176) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 402-6/00-060, od 30. 8. 2001. godine. 177) Javni oglas je objavqen 26. 10. 2001. godine (Sl. list SRJ, br. 33/01). 97
Revizija demokratije rokove isporuke. Zanimqivo je to da je ponuda firme Lola Audio po bodovima bila prva, a po ponu|enoj ceni najskupqa. Ovakvu svoju odluku komisija je obrazloìla tvrdwom da se radi o izuzetno modernom sistemu, koji je do sada proizveden i instaliran na nekoliko lokacija, da (ponu|a~) ima iskustva sa analognim konferencijskim sistemom sa digitalnim upravqawem, tako da se ne o~ekuje da ima softverskih problema sa novim sistemom. S obzirom da izabrani ponu|a~ nudi konferencijsku opremu firme Interkom iz Nema~ke, komisija tvrdi da u odnosu na ostale ponu|a~e prednost kori{}ewa ba{ ove opreme se krije u novijoj tehnologiji, i to sa jednim centralnim upravqa~kim sistemom. Osim toga, u prednosti je i zbog kori{}ewa standardnih kablova i mogu}nost integrisawa prenosnih ra~unara.
Elektronski sistem za glasawe burazerski izbor

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, generalni sekretar saveznog parlamenta, Milan Lu~i}, uop{te nije uvaìo prethodni zakqu~ak i predlog nadle`ne komisije da se izvr{i izbor firme Lola Audio. On je 1. novembra 2001. godine doneo odluku178) o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a po raspisanom javnom oglasu za ustupawe radova na isporuci, montaì i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine, kojom je kao najpovoqnijem(!?) nabavku dodelio ponu|a~u Omni Stock konzorcijumu iz Beograda. Da skandal bude jo{ ve}i, Lu~i} je svoju odluku obrazloìo re~ima: (...) ovo iz razloga {to je na osnovu cene ponu|a~a i ponude, rangirawa po tehni~kim mogu}nostima, svedenih cena i rokova isporuke, stru~nog iskustva, referenci i usagla{enosti ponude sa zahtevima iz ponudbeno-ugovorne dokumentacije, predloìo najboqe tehni~ko re{ewe sa postoje}om opremom (...). Dakle, o~igledno je da je ovakvo obrazloèwe u kona~noj Lu~i}evoj odluci u potpunosti suprotno obrazloèwu i konstatacijama, zakqu~cima i preporukama iznetim u izve{taju nadle`ne komisije. Buyetska inspekcija je napravila pore|ewe i tom prilikom je utvr|eno da je nadle`na komisija za ponu|a~a Omni Stock navela: (...) da nudi opremu firme PHILIPS koja ima veliki broj referenci i kvalitetnu opremu, me|utim ponu|en je zatvoren sistem bez mogu}nosti pro{irewa prenosnim ra~unarima, sa kori{}ewem iskqu~ivo specijalnih, sopstvenih kablova i slaba ta~ka ponu|enog sistema je ve}i broj centralnih jedinica i nemogu}nost vru}e rezerve. Iz ovakvih kriminalnih postupaka moè se zakqu~iti da je komisija za javno otvarawe ponuda i izradu predloga najpovoqnijeg ponu|a~a, koju je ~inio ~ak 21 ~lan, me|u kojima je bilo i 9 doktora (ma{instva, arhitekture i elektro-struke), zapravo imala samo dekorativnu ulogu u celom postupku. Kona~nu odluku o dodeli posla je doneo interesni lobi, a wu je samo formalno, i to na nezakonit na~in, u delo sproveo ùti Milan Lu~i}. Ipak, o{te}ena i prevarena firma Lola Korporacija, odnosno Lola Audio d.d. je u novembru 2001. godine Skup{tini izjavila àlbu179) na od178) Odluka je zavedena pod brojem: 402-6/00-060, od 1. 11. 2001. godine. 179) Obrazloèwe àlbe je zavedeno pod brojem: 01-1208, od 22. 11. 2001. godine. 98
Ivan Nini} luku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a i to imaju}i u vidu da je istom za najpovoqnijeg ponu|a~a, odre|ena kompanija ~ija je ponuda tre}eplasirana na rang-listi stru~ne komisije. Vrhunac bahatosti i bezobrazluka koji je kulminirao u ovom kriminalu dogodio se 28. novembra 2002. godine, kada je, verovali ili ne, Zoran Lu~i}, generalni sekretar parlamenta, doneo akt-odluku kojom je usvojio prigovor ponu|a~a Lola Audio d.d. iz Beograda. Me|utim, Lu~i} je samo dan ranije, 27. novembra 2001. godine, sa preduze}em Omni Stock zakqu~io ugovor180) o isporuci, montaì i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine. Vrednost ugovora je definisana na iznos od 93.037.867 dinara, {to je znatno mawe od ponude sa kojom je isti ponu|a~ u~estvovao na konkursu. Buyetski inspektori su utvrdili da je sekretar Lu~i}, zakqu~ivawem ugovora na ovakav na~in, suprotno sprovedenom postupku javnog nadmetawa, prekr{io ~lan 6 tada{weg zakona o imovini SRJ. Tako|e, utvr|eno je i to da je Savezno javno pravobranila{tvo dalo pozitivno mi{qewe181) vezano za zakqu~ivawe ugovora sa preduze}em Omni Stock, me|utim, ovo mi{qewe se nije odnosilo na cenu koja je utvr|ena ugovorom. O ~emu se ovde radi i da li je pravobranilac bio obmanut ili je bio deo istog ansambla, ostalo je nerazja{weno. O~ito je da je Lu~i} na potpuno kriminalan na~in preina~io mi{qewe komisije i ugovor zakqu~io sa ponu|a~em po sopstvenom ukusu, {to je i savezni javni pravobranilac trebalo da konstatuje, ali iz nepoznatih razloga to nije u~iweno.
Kako je inkognito skladi{teno 60 miliona dinara

Spornim ugovorom Savezne skup{tine i preduze}a Omni Stock o isporuci, montaì i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine, decidirano je definisana obaveza dobavqa~a. Tako je predmet ugovora podrazumevao: isporuku i montaù opreme i pribora konferencijskog sistema i wihovo pu{tawe u rad; izradu projekata; isporuku seta rezervnih delova za petogodi{we odràvawe; isporuku seta alata, mernih i ispitnih instrumenata za odràvawe; isporuku servisnotehni~ke dokumentacije i garantnih listova; i isporuku uputstva za rad i ostale dokumentacije instaliranog sistema u tri primerka i na CD-u. Pored ovoga, ugovorom je definisana i stru~na obuka kadrova za kori{}ewe opreme, ali i odràvawe opreme u garantnom i vangarantnom roku. Ugovoreni rokovi su precizirani, i to: 1) isporuka opreme 22 nedeqe od dana uplate avansa i 2) izvo|ewe radova 4 nedeqe od prispe}a opreme u objekat. [to se ti~e najva`nije stvari, a to je montaà opreme i pu{tawe u rad sistema, dogovorena je realizacija u fazama. Tako je bilo predvi|eno da prva faza radova ko{ta 58,9 miliona dinara, a pla}awe da se vr{i na slede}i na~in: iznos od 29,4 miliona na ime avansa u roku od 5 dana od potpisivawa ugovora, iznos od 23,5 miliona sukcesivno po izvr{enim isporukama i 5,8 miliona
180) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine. 181) Mi{qewe RJP je zavedeno pod brojem: M-1023/01, od 27. 12. 2001. godine. 99
Revizija demokratije dinara po izvr{enoj primopredaji prve faze okon~anih radova. Kada je re~ o finansirawu ostalih faza radova, naru~ilac i isporu~ilac su saglasni da se isporuka i montaà opreme vr{i sukcesivno sa obezbe|ivawem sredstava u Saveznom buyetu. Kontrolom pla}awa ugovorenih radova izme|u Savezne skup{tine i preduze}a Omni Stock, buyetska inspekcija je otkrila izuzetno zanimqive, kriminalne detaqe. Uplate preduze}u Omni Stock iz buyeta Savezne skup{tine, u periodu od 30. aprila do 5. jula 2002. godine, izvr{ene su u ukupnom iznosu od 49,9 miliona dinara, i to: 30. aprila 2002. godine uplata 19,5 miliona; 7. juna 2002. godine uplata 15,8 miliona; i 5. jula 2002. godine uplata 14,6 miliona. Ovom pla}awu je prethodilo ispostavqawe privremene situacije sa prate}im otpremnicama od strane preduze}a Omni Stock. Kontrolom otpremnica robe, inspektori su utvrdili da na wima stoji napomena: Oprema se preuzima na ~uvawe u skladi{tu u Beogradu, Bulevar Kraqa Aleksandra 174, do ugradwe. Me|utim, ulaz robe u kwigovodstvenu evidenciju Savezne skup{tine, umesto kwièwa kao oprema u pribavqawu, na kraju godine kwièn je na teret kapitala i to to u iznosu od 41,9 miliona dinara. Time su grubo prekr{ene odredbe ~lanova 5 i 7 tada{weg zakona o ra~unovodstvu. Uvidom u izve{taj o popisu imovine Savezne skup{tine, inspekcija je utvrdila da uop{te nije izvr{en popis imovine koja se nalazi kod drugih pravnih lica, ~ime su ponovo pogaèni propisi, a osim toga stvoren je i prostor za me{etarewe. Prema izjavi predsednika popisne komisije datoj inspekciji, navodi se da komisija uop{te nije bila upoznata da je konferencijski sistem predmet popisa, pa iz tog razloga osnovna sredstva koja se nalaze kod drugih pravnih lica, nisu bila popisana. Kada je re~ o realizaciji tzv. prve faze ugovora o nabavci konferencijskog sistema, koja je ugovorena po ceni od 58,9 miliona dinara, utvr|eno je da je do 31. maja 2004. godine po ovom osnovu fakturisano ukupno 60,4 miliona, a od Savezne skup{tine napla}eno 60 miliona dinara. Kako se uop{te nije znala vrednost opreme koja je stavqena u funkciju (oprema u upotrebi), buyetski inspektori su nadle`nima u parlamentu naloìli da tu vrednost utvrde. Nakon {to je stvar isterana na ~istac, ispostavilo se da se od opreme koja je pla}ena 60 miliona dinara, do maja 2004. godine u upotrebnoj funkciji nalazi oprema vrednosti svega 644.828 dinara! Dakle, re~ je o me{etarewu i bezakowu na {tetu dràve kod kojih Dragoqub Mi}unovi} i ekipa nisu znali za granice.
Pqa~kawe buyeta preko razlike u kursu evra

Pored svih ovih nepravilnosti, posebno je interesantan jedan detaq u vezi sa nabavkom i pla}awem ~uvenog konferencijskog sistema. Naime, ugovorom o nabavci je bilo definisano da se neispla}eni iznos koriguje prema deviznom kursu valute evro na dan isplate preostalog duga. Buyetski inspektori su, uvidom u privremene situacije, utvrdili da se zbog promene kursa od 1 odsto nakon korekcija cena uve}ava za 199.623 dinara. Me|utim, ukupna korekcija, cene koja je zbog promene kursa od 1 odsto fakturisana Sa100
Ivan Nini} veznoj skup{tini iznosi ~ak 334.168 dinara. Inspektori u svom nalazu navode da kako su cene date u dinarima i finansijske obaveze uglavnom izmirene, kontrolom nije utvr|en osnov za fakturisawe korekcije cene zbog promene kursa od 1 odsto. Dakle, re~ je o klasi~noj pqa~ki 334.168 dinara iz buyeta Savezne skup{tine. S tim u vezi, inspektori su zatraìli, ali nisu dobili pismeno obrazloèwe od Milana Lu~i}a, koji je u svojstvu generalnog sekretara parlamenta ovaj ugovor zakqu~io i bio naredbodavac za izvr{ena pla}awa.
Ko stoji iza favorizovanog preduze}a Omni Stock?

Podatak da je Savezna skup{tina, u periodu od 2000. do 2004. godine, sa preduze}em Omni Stock iz Beograda ugovorila nabavke i usluge u vrednosti od 528,5 miliona dinara, a da su fakturisane usluge iznosile 341,2 miliona dinara, otvara niz pitawa i dilema. Svakako najva`nije pitawe jeste ko stoji iza preduze}a koje je imalo monopol nad svim poslovima vezanim za adaptaciju i opremawe Savezne skup{tine nakon 5. oktobra 2000. godine. Naime, preduze}e Omni Stock je osnovano neposredno pred 5. oktobar 2000. godine, ta~nije 15. marta 2000. godine, kada se vlasnik Veselin Sjeklo}a, tada mladi, tridesetogodi{wi biznismen vratio u Srbiju. Re~ je zapravo o potpredsedniku Privredne komore Beograda i ~oveku koji je posle deset godina rada u Rusiji, SAD i Italiji, do{ao u Beograd s namerom da se ukqu~i u borbu za uspostavqawe demokratije. On tvrdi da je doneo sav kapital ste~en u inostranstvu i investirao u kompaniju Omni Stock182). [ta je i koliko je gospodin Sjeklo}a doneo u Srbiju to se ne zna, ali se prema podacima Agencija za privredne registre Republike Srbije zna da upisani i upla}eni osniva~ki kapital wegove firme Omni Stock iznosi svega 5.001 evro. [to se ti~e godi{weg prometa ove firme, u 2005. godini iskazan je prihod od 75,7 miliona i dobit od 1,5 miliona, u 2006. godini prihod 155,1 milion i dobit od 760.000 dinara, u 2007. godini prihod 61,2 miliona i dobit svega 799.000 dinara, a u 2008. godini prihod od 66,1 milion i dobit od 6,6 miliona dinara183). Firma Veselina Sjeklo}e je u~estvovala i u radovima na Beogradskoj areni tokom 2004. godine, kao i na rekonstrukciji i adaptaciji vi{e objekata MUP-a Republike Srbije tokom 2002. godine184). Pored toga, Sjeklo}a je poznat i kao uspe{ni u~esnik na nekoliko aukcijskih prodaja preduze}a u Agenciji za privatizaciju. Za 61 milion dinara ili milion evra je kupio poznatu beogradsku projektantsku firmu Centroprojekt koju su hteli da kupe i zaposleni, ali nisu mogli da se nose sa cenom koju je izlicitirao Veselin Sjeklo}a185). Osim ove firme, Sjeklo}a je u avgustu 2003. godine kupio
182) Izvor: Portal Srpska dijaspora (http://www.srpskadijaspora.info/). 183) Uvid u podatke se moè izvr{iti posetom veb sajta Agencije za privredne registre RS (http://www.apr.gov.rs/), i to unosom naziva preduze}a Omni Stock ili mati~nog broja 17245031 u sekciju pretraga privrednih subjekata. 184) Izvor: Oficijelni sajt kompanije Omni Stock (http://www.omnistock.rs/). 185) Izvor: List Glas javnosti, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/), od 6. 12. 2002. godine. 101
Revizija demokratije {aba~ko preduze}e Ingo za 23 miliona i to obaveznicama stare devizne {tedwe. Radnici su ga tokom {trajka, po~etkom 2005. godine, optuìvali za nepriznavawe naknade za topli obrok i regres, ali i za neispuwewe obaveza iz kupoprodajnog ugovora jer im nije uplatio povezivawe radnog staà za pun period od 2002. do 2004. godine186).
Okru`no tuìla{tvo i UBPOK ~e{qaju malverzacije

Tragaju}i za dokumentacijom o malverzacijama u Saveznoj skup{tini za vreme trajawa mandata Dragoquba Mi}unovi}a, autor ove analize se, pisanim zahtevom od 23. juna 2008. godine, obratio i Narodnoj skup{tini Republike Srbije koja je preuzela arhivu od biv{e Savezne skup{tine. Me|utim, iz republi~kog parlamenta je stigao odgovor187) da se traèna dokumenta vi{e ne nalaze u arhivi tog parlamenta jer ih je: (...) Narodna skup{tina, postupaju}i po zahtevu okru`nog javnog tuìoca, predala Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK). Dakle, nadle`ni organi su startovali sa obradom Mi}unovi}evog me{etarewa, a dokle se u tome stiglo autor je proverio u UBPOK-u. Od Mladena Spasi}a, tada{weg na~elnika UBPOK-a pri MUP-u RS, autor je, 19. avgusta 2008. godine, dobio pisani odgovor188) u vidu informacije o {ta je ta slu`ba preduzela kada je re~ o proveri nezakonitosti u renovirawu zgrade nekada{we Savezne skup{tine. Spasi} u svom odgovoru navodi da je UBPOK dana 26. 12. 2007. godine Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu dostavio izve{taj broj: 03/4-12342/07 o izvr{enim proverama po navedenom zahtevu za prikupqawe potrebnih obave{tewa, na 15 strana, sa prate}om dokumentacijom. Tako|e, Spasi} navodi da je UBPOK na ovaj na~in postupio po zahtevu za prikupqawe potrebnih obave{tewa KTR br. 4030/04, koji je ta slu`ba, 20. oktobra 2006. godine, dobila od Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu. Navedenim zahtevom je od kriminalisti~ke policije, ta~nije od Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, zatraèno da prikupi odre|ene informacije oko materijalno-finansijskog poslovawa, tj. namenskozakonitog kori{}ewa sredstava buyeta Skup{tine SRJ, odnosno Skup{tine DZ SCG, za period od 1. januara 2002. godine do 31. maja 2004. godine, kao i oko poslovnog odnosa sa Fondom za obnovu zgrade Savezne skup{tine. Autor je poku{ao da istraì dokle je Okru`no javno tuìla{tvo stiglo u ovom slu~aju, ali je od Jelene Kati}, zamenika okru`nog javnog tuìoca, stigao negativan odgovor. Naime, u odgovoru iz septembra 2008. godine navodi se da se ne mogu dostaviti traène informacije iz predmeta KTR br. 4030/04 obzirom da se predmet nalazi u fazi pretkrivi~nog postupka. Dakle, slu~aj je pod velom tajne, a sve o~i su uprte u okru`nog javnog tuìoca, odnosno u wegovog zamenika.
186) Izvor: List Balkan od 3. 2. 2005. godine. 187) Odgovor je ozna~en slu`benim brojem: 9-1130/08, od 7. 7. 2008. godine. 188) Odgovor je ozna~en slu`benim brojem: 03/4-1 br. 1902/08, od 19. 8. 2008. godine. 102
Ivan Nini}
Od skrivawa informacija do tu`be Vrhovnom sudu Srbije

U ciqu informisawa javnosti i gra|ana Srbije o tro{ewu buyetskog novca u Narodnoj skup{tini Republike Srbije za vreme predsedni~kog mandata Predraga Markovi}a189) (G17 plus), autor ove analize je od parlamenta zatraìo nalaz Ministarstva finansija o izvr{enoj reviziji materijalnog poslovawa republi~kog parlamenta, koji su revizori tog ministarstva sa~inili tokom 2005. godine. Me|utim, slu`benica parlamenta Aleksandra [a{o je slu`benim dopisom190) odbila navedeni zahtev, upu}uju}i pri tom autora da dokument zatraì od Ministarstva finansija i pored ~iwenice da se traèni dokument nalazi u arhivi parlamenta. Obrazloèwe za ovakav postupak je nezakonito, zapravo u suprotnosti je sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja191) koje propisuju da nije bitno ko je izvor informacije, ve} je bitno da se traèna informacija nalazi u posedu organa javne vlasti. Naime, odredbom ~lana 2 propisano je da informacija od javnog zna~aja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaè organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadràna u odre|enom dokumentu, a odnosi se na sve ono o ~emu javnost ima opravdan interes da zna. U drugom stavu istog ~lana stoji da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog zna~aja, nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa~ informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl) na kome se nalazi dokument koji sadrì informaciju, datum nastanka informacije, na~in saznavawa informacije, niti su bitna druga sli~na svojstva informacije. Dakle, imaju}i u vidu prethodno citirane odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, stav ovla{}enog lica Narodne skup{tine, kojim se autor upu}uje na Ministarstvo finansija uz obrazloèwe da je re~ o izvornom aktu tog organa i da Narodna skup{tina nije ovla{}ena da u~ini dostupnim akt koji je nastao u radu drugog organa, u potpunosti je nezakonit. Zbog ovakvog postupawa i nezakonite odluke Narodne skup{tine Republike Srbije, autor ove analize je presavio tabak i Vrhovnom sudu Srbije podneo je tu`bu192) kako bi dokazao da najvi{i stub zakonodavne vlasti u Srbiji mora da se pridràva zakona ~iji je donosilac, a ne da ga gazi i pogre{no tuma~i. Upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije je u toku, pa je iz tog razloga javnost za sada ostala uskra}ena za informacije o ~iwenicama kako je novcem gra|ana Srbije raspolagao republi~ki parlament na ~elu sa predsednikom Predragom Markovi}em.
189) Predrag Markovi} je kao funkcioner stranke G17 plus u prvoj vladi dr V. Ko{tunice (DSS) obavqao funkciju predsednika Narodne skup{tine RS (20042007). Bio je osniva~ i drugi predsednik ekspertske mreè G17, a od osnivawa stranke G17 plus wen je potpredsednik sve do maja 2006. godine, kada napu{ta ovu funkciju. Po~etkom 2007. godine izabran je za po~asnog predsednika stranke G17 plus. 190) Dopis je ozna~en slu`benim brojem: 9-1130/08, od 7. 7. 2008. godine. 191) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (Sl. glasnik RS, br.120/04). 192) Autor je tu`bu Vrhovnom sudu Srbije predao 12. 8. 2008. godine. 103
(13) Mrak pojeo donacije za zgari{te demokratije (3)

U Fond za za obnovu zgrade Savezne skup{tine, koji je nakon 5. oktobra 2000. godine osnovao Dragoqub Mi}unovi}, vlasti Gr~ke, Engleske, Kanade i Italije su preko svojih ambasada u Beogradu uplatile enormno velike donacije, i to 855.263 dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. Buyetska inspekcija uop{te nije mogla da utvrdi potpuno stawe i kretawe nov~anih priliva i odliva sa deviznih ra~una Fonda jer joj uvid u to nije bio omogu}en. Poslovni odnos i me|usobne obaveze izme|u Fonda, kojim je upravqao Mi}unovi}, i Skup{tine, na ~ijem ~elu je bio Mi}unovi}, uop{te nisu bile definisane sporazumom ili ugovorom, me|utim to nije predstavqalo prepreku da se sredstvima Fonda pla}aju sumwive, nepotpune i virtuelne milionske fakture koje su od strane izvo|a~a radova ispostavqane parlamentu. Kontrola je pokazala da je samo renovirawe i opremawe Mi}unovi}evog kabineta ko{talo 50,3 miliona dinara, da u poslovnim kwigama Fonda nije evidentirana donacija Ambasade Engleske od 10.000 funti i da je preduze}u Energoprojekt-Energodata a.d. iz Beograda upla}eno milion dinara bez pravnog osnova. ***
Fond za dizawe Feniksa iz pepela

Nakon vandalizma i varvarizma u kome je 5. oktobra 2000. godine stradala zgrada i imovina Savezne skup{tine u Beogradu, razumqivo je bilo da novoizabrani predsednik Dragoqub Mi}unovi} nije mogao da boravi u demoliranoj zgradi parlamenta, niti je mogao da sedi u ugqenisanom kabinetu. To zgari{te demokratije je moralo biti sanirano u najkra}em mogu}em roku, a poslove oko sanacije i adaptacije su na sebe li~no preuzeli podstreka~i paqewa i razarawa. S tim u vezi, predsednik Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, Dragoqub Mi}unovi}, je osnovao i svoj privatni Fond za obnovu zgrade Savezne skup{tine, sa osniva~kim ulogom od 200.000 dinara. Osnivawe Fonda je izvr{eno u skladu sa re{ewem193) tada{weg Ministarstva za kulturu, a Fondu je, dana 21. decembra 2000. godine, izdata potvrda o upisu u registar, koji se pod rednim brojem 421 vodio kod tog ministarstva. Re{ewem Ministarstva kulture ta~no je definisano u koje svrhe se sve sredstva Fonda mogu tro{iti. Tako je predvi|eno da sredstva Fonda sluè za obnovu zgrade Savezne skup{tine nakon {to su wene prostorije uni{tene i o{te}ene poàrom u gra|anskom protestu 5. oktobra 2000. godine. Definisano je da u obnovu zgrade parlamenta spada izvo|ewe svih gra|evinskih, umetni~kih i drugih radova, uz to i opremawe zgrade savremenom opremom, opremawe kabineta, sala i drugih prostorija autenti~nim kancelarijskim i drugim name{tajem, ukqu~uju}i i nabavku umetni~kih skulptura i
193) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 022-05-43/2000-05, od 21. 12. 2000. godine. 104
Ivan Nini} slika. Tako|e je bilo predvi|eno da sredstva Fonda sluè i za sve tro{kove izrade tehni~ke i druge dokumentacije, kao i za inicirawe i organizovawe saradwe izme|u vladinih i drugih stru~nih institucija, koja za ciq ima kvalitetno i kompleksno obavqawe radova na obnovi zgrade Savezne skup{tine. Sva pitawa koja su se ticala na~ina unutra{weg funkcionisawa i organizacije Fonda ure|ena su aktom o osnivawu Fonda194), koji je bio overen u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu. Predvi|eno je da Fondom upravqa Odbor Fonda od 10 ~lanova, koji ~ine predstavnici zna~ajnih dràvnih i drugih institucija, kao i istaknuti pojedinci u nau~nim i tehni~kim oblastima. Tako je na konstitutivnoj sednici, koja je odràna 6. februara 2001. godine, osnovan Odbor Fonda u slede}em sastavu: 1) Mr Sr|a Boòvi}, predsednik Ve}a Republika Savezne skup{tine; 2) Prof. Dr Mom~ilo Gruba~, savezni ministar pravde; 3) Qiqana ôli}, savezni poslanik u Ve}u gra|ana; 4) Milan Lu~i}, generalni sekretar Savezne skup{tine; 5) Mr Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda; 6) Lidija Ratkovi}-Trifunovi}, direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda; 7) Dr Marko Popovi} iz Arheolo{kog instituta SANU i saradnik Zavoda za za{titu spomenika kulture; 8) Prof. dr Vladimir Kosti}-Divac sa Fakulteta primewenih umetnosti i iz Narodnog muzeja; 9) Irina Suboti}, profesor; i 10) Milomir Joksimovi}, privrednik. Dakle, re~ je o {arolikoj i politi~ki obojenoj ekipi stru~waka i istaknutih pojedinaca koje je na jednom mestu okupio Dragoqub Mi}unovi}.
Mentori i sponzori davali i {akom i kapom

S obzirom na ~iwenicu da je rekonstrukcija, adaptacija i opremawe zgrade Savezne skup{tine SRJ delom finansirano sredstvima buyeta, a delom sredstvima Fonda, buyetski inspektori Ministarstva finansija su prilikom materijalno-finansijske kontrole poslovawa parlamenta istraìli i prekontrolisali poslovni odnos Savezne skup{tine i Fonda. Kontrolom je obuhva}en period od osnivawa Fonda, pa sve do 2004. godine, do kada se Dragoqub Mi}unovi} nalazio na ~elu saveznog parlamenta. Tako je uvidom u dokumentaciju Fonda inspekcija utvrdila da ne postoje odluke o kori{}ewu sredstava Fonda, ne postoje finansijski planovi, a nije bilo ni finansijskih izve{taja za ~ije dono{ewe je bio nadleàn Odbor Fonda. Pri tom, Fond je finansijsko poslovawe obavqao preko 3 dinarska i 3 devizna ra~una, ~ije prihode i rashode su, sa malo uspeha, inspektori poku{ali da prekontroli{u. U toku kontrole inspektorima na uvid nisu stavqeni svi devizni izvodi iz banaka, pa tako nije bilo mogu}e utvrditi za koje devizne donacije je izvr{en prenos i utro{ak sredstava, niti je bilo mogu}e utvrditi promet i stvarno stawe na deviznim ra~unima Fonda. Kada je re~ o podacima koji govore o tome ko je i koliko novca u devizama, a na ime donacija, dao Fondu, cifre su zaista bile impozantne. Tako je
194) Overa osniva~kog akta je zavedena pod slu`benim brojem: 1531/2000. od 20. 12. 2000. godine. 105
Revizija demokratije Ambasada Gr~ke u martu 2001. godine Fondu uplatila donaciju od 800.000 dolara za obnovu zgrade, odnosno kabineta u Saveznoj skup{tini. Istog meseca i iste godine Ambasada Engleske je donirala 30.650 maraka za obnovu biblioteke Savezne skup{tine, dok je Ambasada Kanade donirala 23.600 maraka za nabavku kompjutera za biblioteku, {to je, konvertovano u evre iznosilo 27.737 evra. Ambasada Kanade je i u februaru 2002. godine donirala 55.263 dolara, dok je u septembru 2003. godine Vlada Italije donirala 41.316 evra za restauraciju opreme i name{taja u Diplomatskom salonu i 9 gipsanih skulptura. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ukupan priliv sredstava po osnovu ovih donacija je utvr|en u slede}em iznosima i valutama: 855.263 dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. Rashodi su evidentirani i to: 550.000 dolara od Ambasade Gr~ke za restauraciju i opremawe kabineta i 40.000 evra od Vlade Italije za pla}awe faktura koje je ispostavila Savezna skup{tina, a me|u kojima su uo~ene i fakture bez verodostojne dokumentacije. Ono {to je posebno interesantno jeste to da su buyetski inspektori otkrili da u poslovnim kwigama Fonda, kao ni u poslovnim kwigama Skup{tine SCG, nije evidentirana donacija od Ambasade Engleske u iznosu od 10.000 funti koja se odnosila na nabavku kompjuterske opreme. Iz kog razloga je nekome bilo te{ko da pribeleì priliv i odliv 10.000 funti i {ta se iza ovog propusta krije, nije poznato.
Novi Mi}unovi}ev kabinet ko{tao 50,3 miliona dinara

Od ukupno 7,7 miliona dinara, koliko je na ra~unu Fonda bio iskazan prihod u 2001. godini, prihod od donacija u istoj godini je iznosio 7,6 miliona dinara. Tada je DDOR iz Novog Sada donirao 2 miliona, a HVB Banka je dala donaciju od 1,5 miliona dinara. Donaciju od po milion dinara dali su Fond za otvoreno dru{tvo, Beogradski sajam, preduze}e Toza Markovi} iz Kikinde i preduze}e Hemofarm iz Vr{ca195). Buyetski inspektori su utvrdili da su ovako prihodovana sredstva tro{ena u suprotnosti sa pravilima rada Fonda, i to iskqu~ivo po odobrewu predsednika Fonda Dragoquba Mi}unovi}a, zbog ~ega u postupku inspekcijske kontrole na uvid nisu stavqene odluke nadle`nog Odbora Fonda. Izme|u ostalog, sredstva iz donacija su tokom 2001. godine tro{ena za pla}awe nabavke ra~unara, {tampa~a i faks ure|aja po ceni od 751.200 dinara. Kontrolom odgovaraju}e dostavnice utvr|eno je da je Savezna skup{tina navedenu opremu primila 18. maja 2001. godine, me|utim isto tako je utvr|eno da oprema uop{te nije evidentirana kao osnovno sredstvo u poslovnim kwigama parlamenta, a ni Fonda. Na kraju 2001. godine utro{eno je svega 1.015.000 dinara, dok je 6,6 miliona dinara ostalo neutro{eno. Ova sredstva su preneta u narednu, 2003. godinu, tokom koje nisu evidentirani nikakvi prihodi od donacija, ve} je evidentiran samo rashod od 985.424 dinara. Time je stawe na ra~unu Fonda, na dan 31. decembar 2002. godine, iznosilo 5,6 miliona dinara.
195) Me|u navedenim donatorima privatna pravna lica su tada bila samo: HVB banka, koja od 1. 4. 2007. godine nosi naziv UniCredit bank Srbija i NVO Fond za otvoreno dru{tvo, na ~ijem ~elu se nalazi Sowa Liht. 106
Ivan Nini} Tokom 2003. godine na dinarski ra~un Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine slilo se ~ak 32,1 milion dinara, {to je sa zate~enim stawem od 5,6 miliona ukupno iznosilo 37.856.157 dinara raspoloìvih sredstava. U navedenoj godini rashodi su evidentirani u iznosu od 36,4 miliona, a na dan 31. decembar 2003. godine na ra~unu Fonda ostalo je svega 1,8 miliona dinara. Najve}i izdatak u ovoj godini predstavqao je transfer 35 miliona dinara sa ra~una Fonda na ra~un Savezne skup{tine. Na taj na~in Dragoqub Mi}unovi} je na teret Fonda preuzeo obavezu i samoinicijativno odobrio delimi~no pla}awe radova na rekonstrukciji sopstvenog kabineta, kao i kabineta Sr|e Boòvi}a196), tada{weg predsednika Ve}a Republika Savezne skup{tine. Za zdrav razum je neshvatqivo da su tro{kovi adaptacije i opremawa dva kabineta (8 prostorija) iznosili ukupno 50.329.125 dinara! Posebno je frapiraju}a struktura i cena izvedenih i pla}enih radova. Naime, gra|evinski radovi, ukqu~uju}i elektro i ma{inske instalacije, ko{tali su 15,6 miliona, dok su stolarski radovi (vrata, lamperija i radovi u vezi sa parketom) ko{tali 19,7 miliona, a prozori su pla}eni 2,3 miliona dinara. Samo za kupovinu opreme kojom je opremqen predsedni~ki kabinet utro{eno je 12,6 miliona dinara. Dakle, bahato od strane Mi}unovi}a da bahatije nije moglo biti.
Kad Mi}un ~asti tu|im parama...

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u oktobru 2003. godine Savezna skup{tina i Narodni muzej iz Beograda sklopili su ugovor197) o konzervaciji i restuaraciji 9 o{te}enih skulptura iz zgrade parlamenta. Ovaj ugovor je, po Mi}unovi}evom ovla{}ewu, potpisao Milan Lu~i}, generalni sekretar parlamenta, a wime je bilo predvi|eno da se ugovoreni tro{kovi od 1,3 miliona dinara finansiraju iz sredstava donacije koje je dala Vlada Italije (41.316 evra). Ugovorom je definisano da }e Narodnom muzeju tro{kovi biti pla}eni avansno u visini od 40 odsto, i to u roku od 8 dana od potpisivawa ugovora, a preostali iznos duga bi}e pla}en u 3 rate po dinamici koju odrede nadle`ni u parlamentu. U skladu sa ovom obavezom, Fond za obnovu zgrade Savezne skup{tine je u novembru 2003. godine izvr{io avansno pla}awe Narodnom muzeju, i to u iznosu od 546.000 dinara. Me|utim, kontrolom poslovnih kwiga Fonda, inspekcija je utvrdila da je izvr{ena uplata kwièna kao zatvarawe obaveze prema dobavqa~u, a ne kao potraìvawe za dati avans. Dakle, u potpunosti je nelogi~an potez zatvarawa finansijske konstrukcije za posao koji uop{te u tom trenutku nije bio izvr{en. Ovakvim na~inom kwièwa utro{ka donatorskih sredstava grubo je prekr{ena odredba ~lana 7 tada{weg zakona o ra~unovodstvu198).
196) Dr Sr|a Boòvi} je kao kadar iz Crne Gore obavqao funkciju predsednika Ve}a Republike Skup{tine SRJ (1997-2003), bio je potpredsednik SNP Crne Gore (1997-2006), poslanik u Skup{tini Republike Crne Gore (od 2003. godine do danas). 197) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-4/00-060, od 17. 10. 2003. godine. 198) Zakon o ra~unovodstvu (Sl. list SRJ, br. 46/96... 71/01). 107
Revizija demokratije Kada je re~ o poslovawu Fonda u 2004. godini, buyetski inspektori su tako|e utvrdili odre|ene malverzacije. Naime, u prvih pet meseci 2004. godine Fond je ostvario prihod od 4,3 miliona dinara, {to je sa do tada neutro{enim sredstvima iznosilo 5,7 miliona dinara. Me|u ostvarenim prihodima bila je i uplata 415.417 dinara od strane Ambasade Kanade, ali zbog nedostatka dokumentacije inspekcija nije mogla da utvrdi za koju namenu su ova sredstva donirana. Drugi dinarski prihod ostvaren u 2004. godini bio je priliv od 2,7 miliona dinara, za koliko je izvr{ena konverzija 40.000 evra koje je donirala Vlada Italije jo{ u 2003. godini. I tre}i prihod je iznosio 1,1 milion dinara, a ostvaren je po osnovu donacije iz me|unarodnih ugovora. Rashodi Fonda u ovom periodu iznosili su 5,4 miliona dinara, iz ~ega proizilazi da je na dan 1. jun 2004. godine na ra~unu Fonda ostalo svega 320.972 dinara. Rashodi u visini od 3 miliona dinara su stvoreni na osnovu ra~una koji je Savezna skup{tina ispostavila Fondu, a re~ je o dugovima prema raznim dobavqa~ima, me|u kojima su bile firme Energoprojekt, Montaà, Name{taj @ivkovi}, Omni Stock, itd. Utvr|eno je da je ovom izmirewu dugova prethodio zapisni~ki konstatovan predlog Dragoquba Mi}unovi}a da Fond u celosti preuzme preostale skup{tinske dugove koji su nastali pri renovirawu kabineta predsednika, i to u iznosu od 19.078.033 dinara. Buyetski inspektori su prekontrolisali izvr{eno pla}awe dela duga od 3 miliona dinara prema pojedinim dobavqa~ima i tom prilikom je konstatovano da nije utvr|ena osnovanost za fakturisawe od preduze}a Energoprojekt-Energodata a.d. iz Beograda na iznos od 1.037.176 dinara. Dakle, zbog ~ega se Mi}unovi} ponudio da donatorskim sredstvima izmiri pojedine virtuelne dugove koji su bili fakturisani na ime renovirawa wegovog kabineta, ostalo je nerazja{weno.
Fond u senci me{etarewa i spornih pitawa

Na sve sporne okolnosti oko rada Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine, Buyetska inspekcija je zatraìla obja{wewe od Dragoquba Mi}unovi}a, osniva~a Fonda. Mi}unovi} se, 12. jula 2004. godine, u 5 ta~aka izjasnio o spornim pitawima, ali su wegova obja{wewa toliko {tura i siroma{na da se iz wih ne moè zaista rekapitulirati zakonitost funkcionisawa Fonda. Kada je re~ o nepostojawu ugovora kojim bi se regulisali odnosi Fonda i Savezne skup{tine, Mi}unovi} kaè da je Fond, ako je èleo, mogao da sredstva upla}uje u savezni buyet za posebnu namenu, ali da za takvom vrstom uplate nije bilo potrebe. Dakle, Mi}unovi}u je iz nepoznatih razloga vi{e odgovaralo da dobijene donacije budu utro{ene na relaciji Fond izvo|a~i radova, nego da pro|u kroz savezni buyet. Ono {to je svakako najozbiqnije u celoj pri~i jeste ~iwenica da buyetski inspektori uop{te nisu imali uvid u sve izvode sa deviznih ra~una. Jednostavno nije bilo mogu}e da inspektori utvrde koje su to devizne donacije pretvarane u dinare, pa u samom inspekcijskom nalazu stoji da zbog toga nije bilo mogu}e utvrditi promet i stvarno stawe na deviznim ra~unima. Ova ~iwenica je zabriwavaju}a iz vi{e razloga, a naro~ito zbog toga {to je re~ o namenskim donacijama za koje nije utvr|eno kako su utro{ene u celosti.
108
Ivan Nini} Poznato je da je iskazan prijem u stranoj valuti, i to: 855.263 dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. U ovoj analizi moè se sagledati samo kako je utro{eno 550.000 dolara od Ambasade Gr~ke i 40.000 evra od Vlade Italije, a {ta je sa ostalim novcem buyetski inspektori nisu bili u mogu}nosti da konstatuju u svom nalazu. Jednostavno, ne postoji odgovor na pitawe kakvo je stawe na deviznim ra~unima bilo na kraju svake godine koja je kontrolisana. Ako je na dinarskom ra~unu, na dan 1. jun 2004. godine preostalo svega 320.972 dinara, koliko novca se istog dana nalazilo na deviznim ra~unima Fonda? Za{to uop{te u poslovnim kwigama Fonda nije evidentirana donacija od Ambasade Engleske u iznosu od 10.000 funti koja se odnosila na nabavku kompjuterske opreme? Za{to inspektori nisu mogli da utvrde pravni osnov za uplatu iznosa od 1.037.176 dinara preduze}u Energoprojekt-Energodata a.d. iz Beograda? Za{to je opremawe dva predsedni~ka kabineta ko{talo ~ak 50,3 miliona dinara? Dakle, sve su ovo pitawa na koje buyetski inspektori Ministarstva finansija nisu mogli da daju odgovore. Zbog toga javnosti i gra|anima Srbije samo ostaje nada da }e rad Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine, nakon istrage UBPOK-a, dobiti svoj epilog u Okru`nom javnom tuìla{tvu koje se bavi proverom ovog kriminala. Kakav god da taj epilog bude, odgovornost u svakom slu~aju niko ne}e snositi, i to je sve, dok Demokratska stranka upravqa pravosudnim sistemom, potpuno jasno.
109
(14) Carovawe Mla|inog carinika Dragana Jerini}a

Trogodi{we rukovo|ewe Upravom carina od strane Dragana Jerini}a, koga je na tu funkciju doveo Mla|an Dinki}, imalo je kobne posledice po carinski i buyetski sistem Republike Srbije. Po imenovawu Jerini}a na funkciju direktora, u javnosti su se otvorile mnogobrojne teme o wegovom minulom radu i sumwivom cariwewu robe dok je upravqao Carinarnicom Beograd. Pisalo se i pri~alo se o tome da je Jerini} zaveo diktaturu u Upravi carina, da je stricu omogu}io da privatno carini robu u Dobanovcima, da je nepodobnim radnicima delio otkaze, a da je istovremeno zapo{qavao i na kqu~ne pozicije postavqao svoje qude od poverewa. Za vreme wegovog mandata uhap{eno je 36 radnika Uprave carina koji su ozna~eni kao tzv. carinska mafija, a za koju se procewuje da je svojim nezakonitim radwama o{tetili dràvu za vi{e desetina miliona evra. U kontroli rada Uprave carina i direktora Jerini}a koju je u prvom kvartalu 2007. godine izvr{ila Buyetska inspekcija, utvr|ene su mnogobrojne nezakonitosti. Tako je, primera radi, zbog nepoklapawa kwigovodstvenog stawa bilo nemogu}e prekontrolisati tokove sopstvenih sredstava od 927,2 miliona dinara, koje je Uprava carina ostvarila u 2006. godini. Utvr|eno je da Uprava carina uop{te nije vodile evidenciju o koli~ini i vrednosti zaplewene robe, koja je naknadno procewena na oko 1 milijardu i 115 miliona dinara. Tako|e, kontrola je pokazala da je direktor Jerini} svoje odabrane kadrove iz unutra{wosti Srbije doveo u Beograd, isplatio im naknadu od preko milion dinara za odvojen ìvot od porodice i nezakonito im omogu}io kori{}ewe sme{taja u internatu Uprave carina na teret dràve. ***
Nestrana~ka li~nost, ali Dinki}ev izbor

Kriminalna hobotnica, koja sebe identifikuje kao G17 plus, svoje pipke je u periodu od marta 2004. godine do jula 2007. godine dràla i nad Upravom carina Republike Srbije. U tom periodu funkciju direktora Uprave carina obavqao je Dragan Jerini}, eksponent i kadar Mla|ana Dinki}a (deklarativno nestrana~ka li~nost) i ~ovek sa kontroverznom biografijom. Ovaj Mla|in pajtos u Upravu carina dolazi 1990. godine, kada radni odnos zasniva kao pripravnik u Carinarnici Beograd. Wegov lavirint do foteqe direktora prosto je impresivan. Prema pisawu medija,199) u periodu od 1994. do 1999. godine Jerini} je bio raspore|en na mesto {efa Odseka za carinsko-upravni postupak Carinarnice Beograd, a zatim postaje i {ef Carinske ispostave Luke Beograd. Petooktobarski pu~ doneo mu je funkciju ~lana Privremene uprave Savezne uprave carina, koju je obavqao u periodu
199) Izvor: List Danas, od 19. 7. 2007. godine, str. 15. 110
Ivan Nini} od oktobra do decembra 2000. godine. Nakon toga, Jerini} u periodu od decembra 2000. do marta 2001. godine vr{i funkciju savetnika direktora Savezne uprave carina. On zatim ekspresno postaje upravnik Carinarnice Beograd i savetnik direktora Uprave carina. Dakle, na prvi pogled reklo bi se da je gospodin Jerini} prevalio teàk profesionalni i politi~ki put i redovnom procedurom postao direktor, ali tako ne{to samo naivni mogu da pomisle. Poznato je da u svakom talasu dru{tveno-politi~kih previrawa interesne grupacije imaju svoju kombinatoriku u tzv. politi~koj eliti, koju direktno ili indirektno dovode na vlast i isto tako smewuju s vlasti. Konkretno, sa svojim ambicijama gospodin Jerini} bi, kako na{ narod kaè, mogao samo da se slika, da ga za prvog ~oveka Uprave carina Srbije nije progurao li~no Dinki} i da u raspodeli politi~kog plena iza wega nije stala ta ma{inerija koja se zove G17 plus. Upravo zbog toga name}e se pitawe kakav je to minuli rad preporu~io Dragana Jerini}a za tako odgovornu funkciju? U ovoj analizi autor }e nastojati da objektivno prikaè carovawe Mla|inog carinika Dragana Jerini}a i neka od najinteresantnijih de{avawa u Upravi carina za vreme wegovog mandata.
Mutni poslovi carinika Jerini}a

Me|u zaposlenim carinicima Dragan Jerini} je poznat pod nadimkom Kinez, a po ~emu se u negativnom svetlu proslavio na radnom mestu upravnika Carinarnice Beograd. Prema navodima iz krivi~ne prijave koju je protiv wega tokom 2004. godine podnela grupa biv{ih carinika, Jerini} je, upravqaju}i Carinarnicom Beograd (od 2001. do 2004. godine), po izuzetno niskim cenama, ocarinio 3.600 kontejnera kineske robe, dok ogromne koli~ine robe nisu ni pregledane. Prema navodima prijave, dràva je ovakvim radwama o{te}ena za najmawe 100 miliona evra. Tako je u oktobru mesecu 2002. godine u Carinarnici Beograd, za samo jedan dan, ocariwen 21 kontejner kineske robe, {to je ~ak i fizi~ki nemogu}e zbog toga {to je jedan kontejner teàk izme|u 14 i 16 tona. Pri tom, prema nekim procenama, kontejner koji je vrednovan sa svega 4.500 evra, na trì{tu donosi zaradu od 80.000 evra, a zbog ~ega je navodno dràvna kasa ostajala tawa godi{we za 30 milijardi dinara. Da ovo nisu samo pau{alne pri~e, moè se utvrditi iz jednog akta, koji je u Upravi carina u 2003. godini zaveden pod brojem D-4359/2, a u kome stoji da su kontrolori Odseka za kontrolu Uprave carina utvrdili da je u Beograd svojevremeno stigao 21 kontejner robe iz Kine i da zaista niko nije kontrolisao deklarisanu robu, a da je dekleracije izdao Mil{ped iz Beograda200). Zbog ovih i drugih Jerini}evih mahinacija, biv{i direktor Uprave carina Srbije Vladan Begovi} je 2002. godine uputio zahtev Saveznoj vladi za Jerini}evu smenu.
200) Izvor: List Revija 92, (http://www.revija92.rs /), broj: 587. 111
Revizija demokratije Me|utim, kako pojedinci svedo~e, ovu inicijativu je stopirao tada{wi potpredsednik Savezne vlade Miroqub Labus201) iz G17 plus. Hteo sam da ga smenim iz vi{e razloga. Pre svega {to sam bio nezadovoqan radom carinske ispostave Pan~evo, jer se velika koli~ina robe nije gledala. Jerini} me nije obave{tavao o problemima s cariwewem robe, a ~ak sam ja li~no traìo da se preispita cariwewe ma{ina za asfaltirawe Qubi{e Buhe, {to je bilo u wegovoj nadle`nosti. Moj zahtev za wegovu smenu je bio i na sednici Savezne vlade, ali je Labus traìo da se to odloì za narednu sednicu da bi imao vremena da razmotri slu~aj. Me|utim, to vi{e niko niko nije ni spomenuo- izjavio je Vladan Begovi} u julu 2004. godine202).
Begovi}u smena zbog {e}era, a Jerini}u foteqa

Umesto da tada{wa Savezna vlada SRJ preispita rad i mutne poslove Dragana Jerini}a za vreme wegovog upravqawa Carinarnicom Beograd, u maju 2003. godine Republi~ka vlada je sa mesta direktora Uprave carina smenila direktora Vladana Begovi}a. Begovi}evoj smeni je prethodila wegova izjava kojom je potvrdio da ima odre|ena saznawa da je u Srbiji bilo prepakivawa {e}era koji je uvezen iz EU po niòj ceni, pa zatim izvezen u EU po vi{oj ceni203). Begovi} je tada izjavio: Vide}emo da li }e se na kraju predo~iti ti dokazi. Ja kaèm da sam svojim o~ima video dvojnu fakturu za jedan {leper, a jedan {leper je 20-25 tona. Ne mogu da kaèm da je postojao neki sistem, a s obzirom na to da je ovo Balkan, nije to ra|eno na nau~noj bazi. Ja ~ak verujem da je to ra|eno sa {e}erom koji je bio bliì ruti, tu nije bilo neke organizacije. Mora i to da se kaè, ako se otvori takav neki posao, da kupujete za 300, a prodajete za 600, to }e morati da se kad-tad desi, ili ne}ete imati doma}i {e}er204). Da daqe ne bi rovario i prikupqao dokaze, Vladan Begovi} je ve} narednog dana razre{en du`nosti direktora Uprave carina Srbije. Naravno, tada{wi ministar finansija Boìdar \eli} je demantovao da Begovi}eva smena ima bilo kakve veze sa wegovom izjavom o {vercu {e}era, uz napomenu da je Vlada izuzetno zadovoqna wegovim dota201) Dr Miroqub Labus je bio savetnik za makroekonomska pitawa u Saveznoj vladi (1987-1991), poslanik u Saveznoj skup{tini i ~lan Komiteta za monetarnu politiku (1992-1996), potpredsednik Demokratske stranke (1994-1997), predsednik UO G17 plus (1999-2000.), predsednik politi~ke stranke G17 plus (2002-2006), potpredsednik Savezne vlade SRJ i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, kao i guverner SRJ u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (2000-2003), potpredsednik Vlade Srbije (2004-2006). Dr Labus je nakon sukoba sa M. Dinki}em 13. maja 2006. godine, podneo ostavku na strana~ku funkciju i vratio se profesuri na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde danas predaje predmet politi~ku ekonomiju. 202) Izvor: List Balkan, od 15. 7. 2004. godine, str. 7. 203) Zbog sumwe da je u inostranstvo izvoèn {e}er koji nije proizveden u Srbiji, Evropska komisija je 4. 3. 2003. donela odluku kojom je na 3 meseca suspendovan povla{}eni izvoz {e}era iz SCG u zemqe EU. Tzv. {e}erna afera nikada nije dopila svoj epilog na sudu niti su me{etari sankcionisani. 204) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 14. 5. 2003. godine. 112
Ivan Nini} da{wim radom. Daleko od toga da Vlada Republike Srbije èli da kazni gospodina Begovi}a. Mi smo veoma zadovoqni wegovim radom. On je posle dve, dve i po godine poslovnih napora hteo da malo promeni, rekao bih, i ritam ìvota, mo`da i porodice, jer to je izuzetno zahtevna stvar. Mi nismo hteli da on napusti na{e redove i ponudili smo mu veoma osetqivo mesto u vezi sa stvarima u kojima je pokazao zapaène rezultate u pro{losti, a to je borba protiv {verca duvana izjavio je tada \eli}. Dakle, da bi ublaìla Begovi}evo talasawe, tada{wa dosovska Vlada Srbije imenovala ga je na funkciju direktora Agencije za duvan. Na funkciju direktora Uprave carina imenovan je kadar Demokratske stranke i prijateq tada{weg premijera Zorana @ivkovi}a, Ni{lija Aleksandar Krsti} koji je do imenovawa obavqao funkciju predsednika Izvr{nog odbora Skup{tine grada Ni{a. U martu 2004. godine, na predlog Mla|ana Dinki}a, Krsti}a je nasledio Dragan Jerini} i tada kre}e daleko ve}i sunovrat Uprave carina Republike Srbije.
Od sinovca carinarnica za strica

Imenovawe i mandat Dragana Jerini}a na direktorskoj funkciji jedne izuzetno va`ne institucije kao {to je Uprava carina, propratile su mnogobrojne afere. Odmah po preuzimawu funkcije, Jerini} je prvo izdao direktivu svim zaposlenima u Upravi carina da niko ne sme davati izjave za medije sem wega li~no i ministra finansija, tada Mla|ana Dinki}a. Prema odre|enim informacijama, Jerini} je u avgustu 2003. godine otpustio 334 radnika, a za vreme svog mandata doveo je oko 500 novih radnika. Na kqu~na, rukovode}a mesta postavio je svoje odabrane kadrove bez iskustva u radu na carini. Istovremeno, pojedinim carinskim inspektorima izdelio je otkaze zbog toga {to su u medije curele odre|ene informacije, pa se zbog toga ume{ao i Vrhovni sud koji je presudio u korist otpu{tenih radnika, ali je Jerini} odbijao da izvr{i nalog suda i radnike vrati na posao205). Jerini} je svojevremeno imao i aferu zbog toga {to je svom stricu Dragoslavu Jerini}u, tada direktoru {pedicije Interjug As, omogu}io da otvori privatnu carinsku ispostavu za cariwewe robe u Dobanovcima. Da skandal bude jo{ ve}i, mediji su izve{tavali kako je na vratima firme Interjug As u Dobanovcima, bila oka~ena tabla sa natpisom Uprava carina, uz obave{tewe da se pregled robe vr{i od 11:00 do 14:00 ~asova. Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa je tada odlu~io da nema mesta vo|ewu postupka protiv Jerini}a, a odluku je doneo, na osnovu tvrdwe Ministarstva finansija, da takva carinska ispostava u Dobanovcima ne postoji206). Ovakva odluka ovog dràvnog tela u javnosti i medijima podigla je pra{inu jer su se novinari li~no uverili da se roba u Dobanovcima carini i da na tom privatnom punktu rade carinici, a {to Odbor nikada nije u~inio.
205) Izvor: List Revija 92, (http://www.revija92.rs), broj: 587. 206) Izvor: List Pres, od 16. 12. 2006. godine, str.7. 113
Za Jerini}a ne postoji carinska mafija

Ono {to je u javnosti ostavilo poseban trag za vreme Jerini}evog mandata, jeste ~iwenica da je policija u vi{e sinhronizovanih akcija uhapsila 36 radnika carine, koji su osumwi~eni da su pripadali tzv. carinskoj mafiji. Kao organizator ove kriminalne grupe, ozna~en je Velibor Lukovi}, biv{i {ef Odseka za suzbijawe krijum~arewa i koordinator Uprave carina za podru~je ju`no od Beograda. Prema navodima policije, grupa je radila veoma organizovano i procewuje se da su svojim radwama o{tetili dràvu za vi{e desetina miliona evra. Tako su, primera radi, istovarali kamione sa robom u tranzitu u nelegalnim skladi{tima u Srbiji, a zatim, uz fiktivnu dokumentaciju, te iste kamione pu{tali preko granice. Pri tom, istovremeno su fiktivnu dokumentaciju pregledali korumpirani carinici na grani~nim prelazima, a organizatori posla su uzimali od 3.000 do 12.000 evra za svaku uslugu. Roba koja je krijum~arena u Srbiju, prema navodima policije, bila je uglavnom tehnika i tekstil iz Bugarske, Turske, Hrvatske, BiH i Makedonije. Ono {to je bilo posebno interesantno tada, jesu navodi ~elnika policije da policija uop{te nije sara|ivala sa Upravom carine prilikom pra}ewa i hap{ewa mafije207). Sve ovo bilo je razlog da nakon dva i po meseca prvi ~ovek Uprave carina Dragan Jerini} odrì konferenciju za {tampu. On je tada izjavio da ne prihvata insinuacije da postoji carinska mafija i da je taj termin smi{qen tendenciozno da bi se cela carinska slu`ba kriminalizovala. Da skandal bude jo{ ve}i, Jerini} je istakao da su hap{ewa radnika carine bila nezakonita i protivustavna. Hap{ewe, snimawe i objavqivawe imena i lika uhap{enih je neustavno i protivzakonito. [ta }e biti ako ti qudi u postupku budu progla{eni nevinim? Pa wima su, takvim snimcima, zauvek ukaqani ~ast i obraz, a hap{ewe je, naàlost, iskori{}eno u druge svrhe izjavio je tada Jerini}, {tite}i sebe i svoju fotequ208). Me|utim, o tome da li su nadle`ni dràvni organi bili u pravu kada su pokrenuli slu~aj carinske mafije, ili je u pravu Dragan Jerini} kada poku{ava da za{titi ~ast i obraz svojih bliskih saradnika, pokaza}e sudska presuda209).
Argumenti za inicirawe odgovornosti Jerini}a

Nakon hap{ewa tzv. carinske mafije, Buyetska inspekcija Ministarstva finansija je u januaru 2007. godine otpo~ela kontrolu poslovawa Uprave carina Srbije. Nalaz inspekcije je bio gotov krajem aprila 2007. godine,
207) Izvor: List Ve~erwe novosti, od 29. 11. 2006. godine, str. 3. 208) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 7. 2. 2007. godine. 209) Specijalno tuìla{tvo za organizovani kriminal je u maju 2007. godine, na vi{e od 200 stranica teksta, podiglo optu`nicu protiv 28 lica koja su bili udruèna u tzv. carinsku mafiju, koja je buyet Srbije o{tetila za vi{e desetina miliona evra. Tuìlac ovu grupu tereti za korupciju na carini, primawe mita, zloupotrebu slu`benog poloàja i krijum~arewe. Pred Specijalnim sudom u Beogradu su|ewe je zapo~eto u decembru 2007. godine. 114
Ivan Nini} a Jerini} je sa funkcije direktora smewen tri meseca kasnije210). Ovaj dokument je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-0015/2007-09, od 27. 4. 2007. godine. Sa~inila ga je buyetski inspektor Dragica Panteli} koja je i izvr{ila kontrolu rada Uprave carina za period 2006. godine. [ta je u postupku kontrole utvr|eno, autor ove analize }e detaqnije obraditi u daqem tekstu analize, i to oslawaju}i se na ~iwenice iz zvani~nog inspekcijskog nalaza.
Kako je utro{en sopstveni prihod od 927,2 miliona?

Kontrolom poslovnih kwiga i prihoda koje je Uprava carina ostvarila u 2006. godini, utvr|ene su znatne nepravilnosti i mu}ke koje nisu razja{wene do kraja. Naime, carinarnice {irom Srbije poslovale su kao organizacione jedinice u okviru Uprave carina, i to sa 12 redovnih ra~una i 12 ra~una depozita. Pored ovih ra~una za naplatu buyetskih prihoda i naplatu kamate, bila su otvorena dva zasebna ra~una u Upravi za trezor Republike Srbije. Za jedan od ovih ra~una uop{te nije vo|ena glavna kwiga, {to je bilo u suprotnosti sa vaè}im propisima. Na wega su se slivale naplate prihoda od carine, akciza, PDV-a, republi~ke administrativne takse, kao i prihodi od svih drugih usluga carinskih organa. Isti slu~aj je bio i sa ra~unom Carinske ispostave Beograd, na koji su se tako|e slivali prihodi od carinskih da`bina. Buyetski inspektor je utvrdio da su svih prihodi prvo dolazili na pomenuta dva ra~una, a zatim je jedan deo prihoda usmeravan u buyet Republike, dok je drugi deo novca, koji pripada carinskom organu, transferisan na ra~un sopstvenih prihoda Uprave carina. Primera radi, utvr|eno je da je Carinska ispostava u Subotici, u svom dnevniku blagajne za period od 5. jula do 6. avgusta 2006. godine, iskazala prihod po osnovu napla}ene takse za kori{}ewe puteva u me|unarodnom drumskom saobra}aju, i to u iznosu od 160.360 evra. Me|utim, prema navodima buyetskog inspektora, ove takse i uplate nisu bile iskazane u poslovnim kwigama koje vodi Uprava carina, {to je bilo u suprotnosti sa vaè}im propisima. Na ovaj na~in, u 2006. godini, Uprava carina je ostvarila sopstvene prihode sa stawem na dan 31. decembar 2006. godine u iznosu od ~ak 927,2 miliona dinara211). ê{qawem ovih prihoda nije bilo mogu}e prekontrolisati wihovo kretawe, {to podrazumeva tokove prihoda i rashoda u toku godine, jer se kwigovodstveno i stvarno stawe uop{te nije poklapalo. Iz kog razloga je na ovakav na~in postupalo rukovodstvo Uprave carina, nije poznato. îwenica je da je ovako zagonetan vid poslovawa bio nezakonit.
210) Vlada Republike Srbije je na sednici odrànoj 19. 7. 2007. godine razre{ila D. Jerini}a funkcije direktora Uprave carina Srbije. Na wegovo mesto postavqen je Predrag Petronijevi} koji je prethodno radio u preduze}u Jugoimport SDPR i BIA. 211) Prema Odluci Vlade Republike Srbije o vrsti, visini i na~inu pla}awa naknade za usluge carinskog organa (Sl. glasnik RS, br. 7/04 i 97/05), ta~no je propisano za {ta se moè koristiti ostvareni prihod po osnovu naknada za usluge carinskog organa, odnosno sopstvena sredstva koja ostvari Uprava carina. 115
U magacin ba~eno 77,6 miliona dinara

Ono {to je prilikom kontrole Uprave carina posebno zapalo za oko buyetskom inspektoru, jeste milionska oprema koja je pla}ena kreditnim sredstvima, a koja je, neraspakovana i skladi{tena ostavqena da ~ami kod {peditera u magacinu. Naime, nekada{wi direktor Savezne uprave carine, Vladan Begovi}, je 7. aprila 2003. godine zakqu~io ugovor sa kompanijom NEC CORPORATION iz Japana u vrednosti od 117.961.579 jena. Predmet ugovora bila je nabavka komunikacione opreme za LAN WAN tehnologiju. Pla}awe ugovorene opreme izvr{eno je sredstvima kredita koji je Srbija i Crna Gora dobila od Me|unarodnog udruèwa za razvoj, i to u iznosu od 61,1 milion dinara, dok je Uprava carina iz sopstvenih sredstava platila 3,4 miliona dinara, pa je ukupna cena pla}ene opreme iznosila 64.590.854 dinara. Ova oprema je, 31. decembra 2004. godine, ocariwena na Carinskoj ispostavi u Beogradu, a obra~un carinskih da`bina iznosio je 8,9 miliona dinara. Me|utim, izmirewe da`bina nije izvr{eno ni po dolasku Dragana Jerini}a na mesto direktora (mart 2004), ve} je pla}awe iz sopstvenih sredstava Uprave carina izvr{eno tek 17. januara 2006. godine. Naravno, kako pla}awe nije izvr{eno u roku od 8 dana od dana obra~una i uru~ewa tro{kova, narasla je kamata u iznosu od 2,1 milion dinara, koja je pla}ena 13. februara 2006. godine. Pored ovih tro{kova pla}eni su i tro{kovi uvozni~ke provizije i {pediterskih usluga po ra~unu preduze}a Jugo{ped iz Beograda, i to u iznosu od 969.603 dinara. Ono {to je posebno skandalozno, jeste ~iwenica da je od dana nabavke kupqena oprema neraspakovana i skladi{tena u magacinu Jugo{peda u Beogradu. Pri tom, samo za tro{kove skladi{tewa u 2005. i 2006. godini Uprava carina je skladi{taru morala da plati tro{kove u iznosu od 1,6 miliona dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ukupni tro{kovi po osnovu nabavke i skladi{tewa ove telekomunikacione oprema, na kraju 2006. godine, evidentirani su u iznosu od 77,6 miliona dinara, a do dana kontrole (10. april 2007) nabavqena oprema nije stavqena u upotrebnu funkciju. S tim u vezi, Jerini}ev pomo}nik za informacione tehnologije u Upravi carina, Zoran Vukoti}, u postupku buyetske kontrole dao je pismeno obja{wewe. U obja{wewu se navodi da je oprema poru~ena i dobijena za glavni SDH prsten 155 MBIT/S, ali da istu Uprava carina nije mogla da koristi bez Vojske, pa je ponu|ena na preuzimawe Vojsci ili MUP-u. Vukoti} daqe obja{wava da su najve}i uticaj na kori{}ewe ove opreme imale promene u biv{oj SRJ i u Vojsci, po{to su odre|en broj wihovih objekata preuzele druge slu`be, a bitno je smawen broj zaposlenih u vojsci, pa su ove promene dovele do toga da se izgube osnovne prednosti kori{}ewa postoje}e infrastrukture objekata i antenskih stubova vojske, kao i kori{}ewe tehni~kog kadra za odràvawe opreme. Buyetska inspekcija se nije upu{tala u ocenu ovakvog opravdawa, ve} je Upravi carina izdala meru da se hitno, i to u roku od 60 dana, ova oprema u koju je uloèno 77,6 miliona dinara, ili stavi u funkciju ili otu|i uz adekvatnu naknadu. Dakle, kupqena je bespotrebna oprema koja nikada nije upotrebqena, {to je prouzrokovalo rashod od skoro
116
Ivan Nini} milion evra. Da bezobrazluk bude jo{ ve}i, ovaj java{luk je finansiran novcem iz kredita. Pri tom, nije iskqu~eno ni to da nam je kredit212) od Me|unarodnog udruèwa za razvoj dat uz istovremeno uslovqavawe da kupujemo, po èqi i meri kreditora, ono {to dràvi Srbiji zaista nije potrebno i {to je za na{e uslove fakti~ki neupotrebqivo.
Zaplenili robu, a ne znaju koli~inu i vrednost

Dok je Upravom carina Srbije palio i àrio Dinki}ev pajtos Dragan Jerini}, dràva uop{te nije znala koliko robe je oduzeto na carinskim punktovima, niti je bila poznata vrednost te robe, jer uop{te nije vr{en wen popis. Tako je buyetski inspektor izvr{io kontrolu kwigovodstva u segmentu koji se odnosio na evidentirawe privremeno oduzete i zadràne robe, i tom prilikom je utvr|eno haoti~no stawe. Primera radi, Carinska ispostava u Beogradu od gra|ana je oduzimala razli~ite vrste robe, kao {to su: nafta, ~amci, ènske torbice i ode}a, putni~ka vozila, motocikli, bela tehnika, {e}er, itd. Nakon oduzimawa, izdavane su potvrde ili re{ewa o oduzetoj robi do okon~awa prekr{ajnog postupka. Me|utim, privremeno oduzeta roba (koja nije vlasni{tvo Uprave carina) predavana je u magacin na skladi{tewe, a pri tom nije iskazana u kwigovodstvenoj evidenciji Uprave carina, niti je evidentirana u trezoru Republike Srbije. Isto tako, dokumentacija o oduzetoj robi nije dostavqena ni Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa213). Dakle, nigde nije popisana ukupna vrednost privremeno zadràne i oduzete robe u 2006. godini, sa stawem na dan 31. decembar. Ipak, u toku kontrole buyetski inspektor je, uvidom u zahteve za pokretawe prekr{ajnog postupka, uspeo da utvrdi da vrednost nepotpisane robe iznosi ~ak 1 milijardu i 115 miliona dinara. Pojedina~no gledano, najvi{e robe je oduzeto na Carinskoj ispostavi u Beogradu, i to sa procewenom vredno{}u od 493,8 miliona dinara, dok je u Vr{cu oduzeta roba u vrednosti od 8,1 milion dinara. Za carinske ispostave u Beogradu i Vr{cu interesantno je to da u vrednost zaplewene robe uop{te ne ulaze vrednosti oduzetog oru`ja, kompjuterske opreme, softvera, motornih vozila, kafe, zlatnih dukata i predmeta od zlata. Zbog toga je u toku buyetske kontrole izvr{en popis robe ~ija se vrednost do tada uop{te nije znala. Tako je, pojedina~no gledano po gradovima u kojima se nalaze carinske ispostave, iz zahteva za pokretawe prekr{ajnih postupaka utvr|ena sle212) Prema Zakonu o potvr|ivawu Sporazuma o kreditu za razvoj izme|u SRJ i Me|unarodnog udruèwa za razvoj (Sl. list SRJ, Me|unarodni ugovori br. 8/02), SRJ je 14. 6. 2002. godine sa navedenim kreditorom zakqu~ila sporazum o kreditu (br. kredita IDA-351YF). Re~ je o projektu za olak{avawe trgovine i saobra}aja u jugoisto~noj Evropi, a na{a dràva }e ovaj kredit od 5.099.134 evra vra}ati u periodu od oktobra 2012. godine sve do aprila 2022. godine. 213) ^lanom 2 Odluke o Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa (Sl. glasnik RS, br. 67/91... 13/04), propisano je da ovaj organ vodi pomo}ne kwige robnog i materijalnog kwigovodstva. 117
Revizija demokratije de}a vrednost oduzete robe: u Kraqevu 67,3 miliona dinara; u Novom Sadu 73,2 miliona dinara; u Zrewaninu 19,3 miliona dinara; u Dimitrovgradu 102,5 miliona dinara (bez vrednosti oduzetih cigareta); u Kragujevcu 43 miliona dinara; u Subotici 113,2 miliona dinara; u Somboru 21,5 miliona dinara; u Ni{u 123,1 milion dinara; u Kladovu 29,1 milion dinara (bez vrednosti svih oduzetih vozila); i u [apcu 20,5 miliona dinara. Buyetski inspektor je ocenio da je ovakav na~in poslovawa Uprave carina bio nezakonit, jer do dolaska inspekcije ukupna vrednost zaplewene robe od 1 milijardu i 115 miliona dinara uop{te nije bila kwigovodstveno evidentirana na zalihama. Dakle, ovakav na~in rada je ostavio dovoqno prostora za mahinacije i zloupotrebe kojima se Buyetska inspekcija, naàlost, nije bavila.
Gratis bahanalije za svoje qude na teret dràve

Buyetska kontrola je pokazala da je u 2006. godini Dinki}ev pajtos Dragan Jerini} omogu}io da, pored 441 carinskog radnika koji nema prebivali{te na teritoriji Beograda, a koriste usluge sme{taja u internatu Uprave carina, te usluge gratis koristi i 5 radnika po wegovom izboru. Jerini} je pisanom direktivom214), koju je doneo u februaru 2006. godine, odredio koje kategorije lica i pod kojim uslovima imaju pravo kori{}ewa usluga sme{taja i ishrane u internatu Uprave carina. Tom direktivom on je odredio da se navedene usluge mogu koristiti i u drugim slu~ajevima uz wegovu saglasnost. Tako su, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, pored sme{taja, usluge ishrane u internatu gratis koristili i carinski radnici koji su bili polaznici na seminarima za stru~nu obuku. Buyetski inspektor je ovakve bahanalije tretirao kao nezakonite, jer su bile u suprotnosti sa vaè}im propisima215), kojima nije predvi|eno da navedene usluge mogu gratis koristiti u internatima, korisnici buyetskih sredstava. Pri tom je tokom kontrole utvr|eno da cene sme{taja i ishrane u internatu Uprave carina uop{te nisu definisane, niti su u kwigovodstvu vo|eni podaci o izdacima za rad internata. U inspekcijskom nalazu se konstatuje da su svi izdaci po ovom osnovu nadokna|eni iz buyetskih sredstava. Tako je izme|u ostalog utvr|eno da je usluge sme{taja gratis koristio Nikola Kru{kowa, na~elnik Odeqewa za carinske istrage u Direkciji za kontrolu primene carinskih propisa. Pored visoko kotiranog Nikole Kru{kowe, gratis usluge sme{taja u internatu koristili su i Ivan Petrovi}, upravnika Carinarnice Beograd, Qiqana Jovanovi}, slu`benica na upravno-nadzornim poslovima u Odeqewu revizije, Goran Je`, elektri~ar u Odeqewu za op{te poslove i Darko Kova~evi}, KV radnik u bifeu Odeqewa za op{te poslove. Ova lica su prethodno iz unutra{wosti Srbije preme{tena na radna mesta u Upravi carina u Beogradu, pa su po tom osnovu ubirali i naknadu po osnovu odvojenog ìvota od porodice. Tako je po re{ewima
214) Direktiva je zavedena pod slu`benim brojem: D-16033/1, od 18. 2. 2006. godine. 215) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima, odnosno postavqenih lica (Sl. glasnik RS, br. 95/05 pre~i{}en tekst). 118
Ivan Nini} direktora Jerini}a svima wima ispla}ena naknada za 2006. godinu, i to u bruto iznosu: Nikoli Kru{kowi 283.900 dinara; Qiqani Jovanovi} 283.900 dinara; Goranu Jeù 289.614 dinara; Darku Kova~evi}u 281.851 dinara. Dakle, ovde se postavqa pitawe moralnih dimenzija Dragana Jerini}a. Suludo je bilo da miqenici iz unutra{wosti Srbije dolaze u Beograd i da se tu provode gratis o tro{ku dràvne kase, a na ista radna mesta su mogli da budu raspore|eni radnici ~ije je prebivali{te u Beogradu. Nakon smene Dragana Jerini}a sa funkcije direktora Uprave carina Republike Srbije sve ove ~iwenice morale su postati predmet interesovawa nadle`nog javnog tuìoca. To se za sada nije dogodilo, a realna je pretpostavka da se u skorije vreme ne}e ni dogoditi. Eventualno krivi~no gowewe Jerini}a gotovo da je nemogu}e iz prostog razloga {to je wegov {ef i mentor bio Mla|an Dinki}.
119
(15) Zavod za me{etarewe

Umesto da bude u funkciji gra|ana-zdravstvenih osiguranika koji sa milijardama dinara finansiraju zdravstveno osigurawe, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe (RZZO), pod upravom direktorke Svetlane Vukajlovi} i ideologijom stranke G17 plus, postao je institucija koja pqa~ka gra|ane Srbije. U kontroli rada ovog organa tokom 2005. godine Buyetska inspekcija je otkrila astronomsko probijawe nov~anih sredstava koja su na pojedinim ekonomskim klasifikacijama, u finansijskom planu RZZO, bila odobrena od strane Narodne skup{tine Republike Srbije. Kontrola je pokazala da je zbog nezakonitog akta o koeficijentima, koji je donela direktorka Vukajlovi}, a koji je bio suprotan uredbi Vlade Republike Srbije, zaposlenima u RZZO potpuno neosnovano ispla}eno ~ak 525.105.896 dinara na {tetu gra|ana Srbije. Isto tako, nezakonitosti su otkrivene i prilikom sprovo|ewa Programa racionalizacije radnika u zdravstvenim ustanovama tokom 2005. i 2006. godine, kada je dràva iz buyeta Republike Srbije pozajmila RZZO ukupno 4 milijarde i 470 miliona dinara. Dok s jedne strane RZZO nezakonito pqa~ka gra|ane i otima im milijarde dinara za zdravstveno osigurawe, s druge strane GAK Narodni front pacijentkiwama nezakonito napla}uje 8.060.000 dinara za usluge koje im besplatno pripadaju kao pravo iz zdravstvenog osigurawa. ***
RZZO najprofitabilniji organ dràvne uprave

Zavod za zdravstveno osigurawe Republike Srbije (RZZO) je osnovan u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osigurawu216), i to sa statusom organizacije za obavezno socijalno osigurawe koja se finansira kroz uplatu poreza za zdravstveno osigurawe. O kakvom gigantu je ovde re~, najboqe svedo~i godi{wi buyet kojim raspolaè RZZO, a koji }e u 2009. godini, prema izmewenom finansijskom planu217) na koji je saglasnost dala Narodna skup{tina, iznositi ~ak 179 milijardi i 712,6 miliona dinara! Prema projekcijama koje je dao RZZO u Memorandumu o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu, u kasu ovog organa dràvne uprave u 2010. godini trebalo bi da legne 207 milijardi i 385,5 miliona dinara, a u 2011. godini 215 milijardi i 680,9 miliona dinara! Me|utim, ove cifre nimalo nisu za ~u|ewe ako je poznato da se u kasu RZZO sliva novac od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Fonda PIO zaposlenih, Fonda PIO samostalnih delatnosti i Fonda PIO ze216) Zakon o zdravstvenom osigurawu (Sl. glasnik RS, br. 18/92... 107/05). 217) Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana RZZO za 2009. godinu zavedena je pod brojem: 400-18/09, od 14. 4. 2009. godine. Prema prvobitnom Finansijskom planu RZZO za 2009. godinu broj: 400-27/08, od 12. 9. 2008. godine, buyet RZZO u 2009. godini bio je projektovan na 193 milijarde i 150 miliona dinara. 120
Ivan Nini} mqoradnika. Pored osiguranih 6.600.000 lica, znatna sredstva za finansirawe zdravstvene za{tite za jo{ 1.200.000 lica koja nisu obavezno osigurana po zakonu, kao i izbeglih i prognanih lica, RZZO ostvaruje dotacijama iz buyeta Republike Srbije. Na ime ovih dotacija, RZZO }e u 2009. godini dobiti 1 milijardu i 198,3 miliona dinara transfernih sredstava218). Dakle, imaju}i u vidu ogroman godi{wi buyet Zavoda, slobodno se moè re}i da je ova ustanova asocijacija za pravu kovnicu novca u Srbiji. Zbog toga se name}e opravdano pitawe ko i kako tro{i novac gra|ana Srbije koji je namewen finansirawu zdravstvenih usluga i zdravstvene za{tite.
Mo} i bolest jedne institucije

Kako finansijski posluje RZZO, koji bi za dràvu, gra|ane i Ministarstvo zdravqa trebalo da predstavqa servis koji preko svojih 28 regionalnih filijala i 152 ispostave na teritoriji Republike Srbije servisira sve tro{kove propisane Zakonom o zdravstvenom osigurawu, kontrolisala je i Buyetska inspekcija. Taj zadatak je bio poveren An|elki Radenkovi}, buyetskom inspektoru Ministarstva finansija, koja je papire u ovoj ustanovi ~e{qala u periodu od septembra do novembra 2006. godine. O izvr{enoj kontroli ona je sa~inila i kona~an zapisnik (nalaz) koji je zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-1357/2006-09, od 25. januara 2007. godine. Naravno, kao i svaki put do sada, javnost u Srbiji nikada nije saznala ni{ta o ovoj kontroli, tako da je rad Svetlane Vukajlovi}, direktorke RZZO-a, ostao pod velom tajne. Ina~e, Svetlana Vukajlovi}219) je u fotequ najprofitabilnije dràvne institucije zasela 6. marta 2004. godine, i to na predlog stranke G17 plus, odnosno na predlog ve~itog ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a. Sa ove funkcije ona je, isto kao i Milosavqevi}, gotovo nesmewiva. Ako se u obzir uzme ~iwenica da je pod okriqem ideologije G17 plus RZZO, primera radi, u 2005. godini obrnuo 104 milijarde i 393,6 miliona dinara, onda je jasno za{to se od osiguranika, odnosno od gra|ana Srbije kriju inspekcijski nalazi. Zbog toga }e autor u ovoj analizi prezentovati su{tinu onoga {to je utvrdila Buyetska inspekcija u radu RZZO u 2005. i delimi~no u 2006. godini.
RZZO iznad Narodne skup{tine Republike Srbije

Kako je utvrdio buyetski inspektor, prema finansijskom planu za 2005. godinu na koji je saglasnost dala i Narodna skup{tina Republike Srbije, RZZO je planirao tro{kove putovawa u visini od 20 miliona dinara, ali je za tu namenu utro{eno 24,1 milion dinara. Kada je re~ o probijawu buyeta
218) Prvobitno je bilo planirano da ova transferna sredstva iznose 4 milijarde i 250 miliona dinara. 219) Svetlana Vukajlovi} je za direktora RZZO postavqena Re{ewem Vlade Republike Srbije broj: 119-1465/2004-1, od 6. 3. 2004. godine, a zatim je na osnovu novog zakona o zdravstvenom osigurawu (Sl. glasnik RS, br. 107/05) imenovana Odlukom UO RZZO broj: 119-2234/2006, od 4. 5. 2006. godine. 121
Revizija demokratije u milijardama dinara, za teku}e popravke i odràvawa bilo je predvi|eno 73,4 milijarde, a utro{eno je ~ak 81,5 milijardi dinara. Tro{kovi nabavke materijala su bili odobreni na 38,9 milijardi dinara, ali je probijawem plana stvoren rashod u visini od 43,8 milijardi dinara. Posebno je interesantan slu~aj sa tro{kovima usluga po ugovoru koji su bili odobreni na 100 miliona dinara, a ostvareni su rashodi od ~ak 171,1 milion dinara. U ove izdatke spadaju i naknade ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora i raznih komisija, a {to je u 2005. godini RZZO, ili boqe re~eno gra|ane-zdravstvene osiguranike, ko{talo ~ak 9.421.661,73 dinara. Ovde se postavqa fundamentalno pitawe kako to direktorka Zavoda bez ikakve odgovornosti moè da rasipa novac osiguranika u ve}im iznosima od iznosa koji je odobrila Narodna skup{tina Republike Srbije?! O~igledno je samovoqa Svetlane Vukajlovi}, uz blagoslov G17 plus, bila iznad odluke Narodne skup{tine Republike Srbije.
Nezakonito u yepove 525 miliona dinara

U pogledu rashoda koje je RZZO imao u 2005. godini po osnovu obra~una i isplate zarada zaposlenih u ovoj instituciji, buyetski inspektor je u postupku kontrole utvrdio nezakonitosti kojima su direktno o{te}eni zdravstveni osiguranici, odnosno gra|ani Srbije. Naime, RZZO je u 2005. godini imao 2.279 sistematizovanih radnih mesta, koja je na platnom spisku u decembru 2005. godine popuwavalo 2.068 izvr{ilaca. Ovim radnicima je u navedenom mesecu na ime plata ispla}eno 48,5 miliona dinara neto, odnosno 85,6 miliona dinara bruto. Kontrola re{ewa o obra~unu zarada koju je sprovela Buyetska inspekcija, pokazala je da je, primera radi, radnik sa visokom stru~nom spremom imao koeficijenat za obra~un zarade od 17,69 dok je tada vaè}om uredbom220) Vlade koeficijenat za visoku stru~nu spremu bio utvr|en u visini od 9,68. Zbog ove gre{ke, koja je svoje pravno upori{te imala u odluci221) direktorke RZZO, u periodu od 1. januara 2005. do 30. marta 2006. godine, na ime sredstava koja su vi{e od dozvoqenog ispla}ena zaposlenima, buyet RZZO je o{te}en za 303.305.441 dinar neto, odnosno za ~ak 525.105.896 dinara bruto. Buyetski inspektor je Zavodu naloìo meru da u roku od 30 dana izvr{i povra}aj ovih sredstava koja su nezakonito ispla}ena u bruto iznosu. Dakle, re~ je o klasi~noj zloupotrebi slu`benog poloàja od strane direktorke Vukajlovi}.
220) Uredba o izmenema i dopunama Uredbe o koeficijentima za obra~un i isplatu plata zaposlenih u javnim slu`bama (Sl. glasnik RS, br. 44/01). 221) Pravni osnov za obra~un i isplatu zarada u RZZO na navedeni na~in bio je akt direktora Tabela za obra~un i isplatu zarada zaposlenih u RZZP-direkciji, broj: 121-666/04, od 21. 7. 2004. godine. Koeficijenti iz ovog akta su bili u suprotnosti sa koeficijentima iz akta (uredbe) Vlade Republike Srbije. 122
Ivan Nini}
Osiguranici da finansiraju otpremnine

Kako je RZZO poslovao u 2005. godini, najboqe govori podatak iz inspekcijskog nalaza koji ukazuje na to da je ova ustanova poslovnu godinu zavr{ila sa neizmirenim obavezama (deficitom) koje su iznosile ~ak 9 milijardi i 168 miliona dinara! Tako su dugovi prema zdravstvenim ustanovama i dobavqa~ima, sa stawem na dan 31. decembar 2005. godine, iznosili ~ak 3,6 milijardi dinara, dugovi prema osiguranim licima dostigli su 4,4 milijarde, a dugovi prema buyetu Republike narasli su na 2,1 milijardu dinara. Ono {to je posebno interesantno kada je re~ o dugovima Zavoda, jeste dug koji je Zavod imao prema buyetu Republike Srbije, i to kao posledicu pozajmice buyetskih sredstava u ciqu realizacije Programa racionalizacije u zdravstvenim ustanovama. Naime, radi se o programu koji je podrazumevao da se u zdravstvenim ustanovama broj zaposlenih smawi za 7.140 radnika, za ~ije otpremnine je iz buyeta izdvojeno 2 milijarde i 166,5 miliona dinara. Ova sredstva su iz buyeta odobrena 25. oktobra 2005. godine zakqu~kom222) Vlade, i to uz obavezu da iz RZZO vrati u buyet do 30. novembra 2005. godine. Vlada je svojim zakqu~kom223), sredstva za ovu namenu odobrila i 2006. godine, uz obavezu da RZZO dug vrati u buyet do 30. novembra 2006. godine. Ovakva politika finansirawa otpremnina u zdravstvu bila je nezakonita. Kako? Tako {to je inspektor u svom nalazu zakqu~io da zdravstveni osiguranici ne mogu finansirati tro{kove otpremnine, s obzirom na ~lan 231 Zakona o zdravstvenom osigurawu, koji decidno propisuje namenu sredstava koja RZZO ostvaruje od doprinosa.
Rasprodaja tu|e imovine, pa vra}awe duga

Tro{kovi racionalizacije radnika u zdravstvenim ustanovama, odnosno tro{kovi otpremnina koje je snosio RZZO zahvaquju}i pozajmici iz buyeta Republike, stvorili su ukupan dug od 4 milijarde i 470 miliona dinara koji je ova ustanova imala prema buyetu u 2005. i 2006. godini. Da stvar bude jo{ gora, u obavezuju}em roku iz ugovora224) o pozajmici RZZO uop{te nije vratio pozajmicu u buyet Republike. Posebno je zapawuju}a ~iwenica kako je uop{te i dogovoreno da se ova pozajmica vrati dràvi. Naime, odlukama225) UO Zavoda o prihvatawu ugovora o pozajmici, RZZO i aktima Vlade Republike Srbije predvi|eno je da se pozajmqena sredstva vrate u buyet Republike tako {to }e se izvr{iti prodaja vi{ka poslovnog prostora zdravstvenih ustanova. S tim u vezi, i sam buyetski inspektor u svom nalazu izraàva ~u|ewe ovakvom zdravstvenom politikom, jer je op{tepoznata ~iwenica da su svi zdravstveni objekti u vlasni{tvu Republike Srbije, imaju}i u
222) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 401-6681/2005-1, od 20. 10. 2005. godine. 223) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 401-826/2006, od 23. 2. 2006. godine. 224) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 400-28/05-1, od 25. 10. 2005. godine i 450153/06, od 27. 2. 2006. godine. 225) Ugovori o pozajmici su odobreni odlukama UO RZZO i to broj: 400-28/05, od 24. 10. 2005. godine i 450-151/06, od 27. 2. 2006. godine. 123
Revizija demokratije vidu da je Republika wihov osniva~, a ne RZZO koji je samo krajwi korisnik. Prema tome buyetski inspektor jasno konstatuje: (...) imovinom zdravstvenih ustanova, odnosno imovinom Republike, ne moè raspolagati RZZO kao organizacija socijalnog osigurawa. Propisi nalaù da je za realizaciju ovakve zdravstvene politike Tomice Milosavqevi}a potrebno da Ministarstvo zdravqa prethodno sprovede postupak otu|ewa imovine ~iji je vlasnik Republika, dok s druge strane RZZO ima obavezu da u buyet Srbije vrati dug. Ovo se kosi i sa zdravim razumom i sa vaè}im propisima dràve Srbije. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, dug od 4 milijarde i 470 miliona dinara koji je RZZO imao prema buyetu Republike Srbije po osnovu pozajmice za isplatu otpremnina, nije bio jedini dug ovog organa. Zavod je dugovao i 34 miliona dolara ameri~koj kompaniji VPI (Valeant Pharmaceuticals International re~ je o biv{oj kompaniji ICN) i to po sporazumu o poravnawu226) koji je potpisan kao posledica okon~awa spora nad vlasni{tvom Galenike a.d. Beograd. Buyetski inspektor je utvrdio da su oba duga ~inila ukupan (jedinstven) dug Zavoda prema buyetu Republike Srbije od ~ak 5 milijardi i 73,6 miliona dinara. Tako je UO Zavoda doneo odluku227) da se zakqu~i sudsko poravnawe izme|u RZZO i Vlade Republike Srbije i izmire dugovawa prema buyetu Republike na taj na~in {to }e se izvr{iti prenos vlasni{tva akcija koje RZZO ima kod Galenike na Republiku Srbiju. Dakle, na ovaj na~in je izvr{eno prebijawe dugova RZZO i Vlade Republike Srbije, a sve u reìji Svetlane Vukajlovi} i sa blagoslovom Tomice Milosavqevi}a i stranke G17 plus. Kako je GAK Narodni front pqa~kao pacijentkiwe Mnogobrojni su primeri koji svedo~e o tome koliki haos vlada u srpskom zdravstvu kada je re~ o kori{}ewu propisanih prava osiguranika koja proisti~u iz Zakona o zdravstvenom osigurawu. Jedan od specifi~nih primera bahate i nezakonite pqa~ke zdravstvenih osiguranika, odnosno pacijenata, zabeleèn je u Ginekolo{ko-aku{erskoj klinici Narodni front u Beogradu. Naime, nadzornici zdravstvenog osigurawa iz RZZO Jasminka Kosti} i dr Elena Pa{i}, u novembru 2008. godine, izvr{ili su kontrolu rada navedene klinike. One su o tome sa~inile i zapisnik (nalaz) koji je u RZZO zaveden pod slu`benim brojem: 54-2609/08-1, od 5. decembra 2008. godine. Tako su kontrolori RZZO u postupku kontrole rada GAK Narodni front u Beograd utvrdili da je ova zdravstvena ustanova svoje pacijentkiwe nezakonito i neosnovano pqa~kala u periodu od januara do septembra
226) Sporazum o poravnawu i uzajamnom prenosu prava broj: 711-20/06, od 28. 2. 2006. godine zakqu~en je izme|u RZZO, Galenike a.d. i kompanije Valeant iz SAD. Na potpisivawe ovgog sporazuma Vlada Republike Srbije je prethodno dala svoju saglasnost zakqu~kom koji nosi oznaku strogo poverqivo broj: 00-64/2005-004, od 23. 2. 2006. godine. 227) Odluka je zavedena pod brojem: 711-107/06, od 14. 11. 2006. godine. 124
Ivan Nini} 2008. godine. Naime, uprava GAK-a je napla}ivala zdravstvenu uslugu laparoskopske hirur{ke intervencije u visini od 20.000 dinara, a na osnovu nezakonite odluke228) Upravnog odbora, iako su pacijentkiwe kao osigurana lica imale svu potrebnu dokumentaciju229). Tako je od 400 pacijentkiwa napla}eno 8.870.000 dinara, a deo sredstava od 300.000 dinara je vra}en zbog neura|enih intervencija. Dok je ova zdravstvena ustanova pqa~kala svoje korisnike i dok je novac legao na wen ra~un sopstvenih prihoda, istovremeno su Zavodu ispostavqane fakture za refundaciju tro{kova koji su padali na teret buyeta. Kontrolori RZZO su svojim merama, datim u zapisniku, naloìli klinici da pacijentkiwama vrati ukupno 8.060.000 dinara, koliko je nezakonito napla}eno. Naravno, odgovornost za ovu pqa~ku i otima~inu ni ovoga puta ne}e snositi niko, {to je u skladu sa politikom ministrovawa Tomice Milosavqevi}a.
228) Odluka je zavedena pod brojem: 790/1, od 3. 5. 2007. godine i wome su propisane cene zdravstvenih usluga za le~ewe neosiguranih lica, le~ewe lica bez uputa i le~ewe lica na spostveni zahtev. Za ove tri kategorije lica (pacijenata) propisana je cena od 20.000 dinara za vanstandardnu uslugu u~e{}a u materijalnim tro{kovima u laparaskopskoj hiru{koj intervenciji. 229) Shodno odredbi ~lana 178, stav 3 Zakona o zdravstvenom osigurawu (Slu`beni glasnik RS br. 107/05 i 109/05-ispravka), GAK Narodni front nije smeo da napla}uje sporne tro{kove i usluge od osiguranika RZZO koji se ustanovi jave sa overenom zdravstvenom kwiìcom i urednim uputom za laparaskopsku hiru{ku intervenciju. 125
(16) Ministar Davini} sahranio buyet vojske (1)

Prema nalazu buyetske inspekcije Ministarstva finansija, nekada{wi ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}, kadar stranke G17 plus, iz buyeta Srbije je u 2004. godini nenamenski utro{io ~ak 448,8 miliona dinara, od ~ega mu 106,6 miliona uop{te nije bilo odobreno. Za preusmeravawe buyetskih aproprijacija i tro{ewe spornih sredstava po li~nom naho|ewu, ministar Davini} je pribavqao odluke od Saveta ministara Dràvne zajednice SCG, ali ne i od Ministarstva finansija. On je u toku svog mandata konstantno uve}avao dugove vojske Srbije koji su na po~etku 2004. godine iznosili 2,7 milijardi, da bi na kraju 2004. godine dostigli ~ak 3,9 milijardi dinara. U svom nalazu buyetski inspektori beleè i to kako je ministar Davini} izmirivao dugove prema pojedinim dobavqa~ima preko reda dospe}a, zbog ~ega je buyet trpeo dodatne izdatke. Tako su zbog mizernog duga od 106,3 miliona dinara u 2004. godini, tro{kovi penala i kazni zbog ka{wewa u pla}awu na teret buyeta pali u iznosu od ~ak 634 miliona dinara. Tako|e, Ministarstvo odbrane je za vreme Davini}evog ministrovawa imalo rashod od ~ak 9 milijardi dinara kao pla}ene, a neopravdane avanse dobavqa~ima. Iz sredstava buyeta Srbije su pla}eni i rashodi vojske od 13,4 miliona dinara, a trebalo je da padnu na teret buyeta Crne Gore. ***
Reforma koja je opusto{ila vojsku

Doma}a i svetska javnost, mnogi ugledni vojni stru~waci, analiti~ari i gra|ani, slaù se sa ocenom da u Srbiji vi{e ne postoji odbrambena vojna sila koja je ranijih decenija u me|unarodnoj bezbednosnoj infrastrukturi personifikovala snagu i potencijale na{e dràve. Prvi i pravi udarac vojsci SRJ zadao je NATO pakt u nelegitimnoj agresiji koja je izvedena tokom 1999. godine, a koja je trajala punih 78 dana. Drugi i zavr{ni udarac vojska SRJ je doìvela nakon demokratskih promena posle 5. oktobra 2000. godine. Tada su reformu sektora odbrane u Srbiji preuzele one politi~ke strukture koje su iz Pentagona i Brisela dobile zadatak da potpuno ugu{e i sahrane na{ sistem odbrane230). Tako je prve kobne posledice po na{ sistem odbrane i borbenu gotovost vojnih snaga, proizvela tzv. Tadi}eva re230) Izborom Borisa Tadi}a (DS) na funkciju ministra odbrane Dràvne zajednice SCG, 17. 3. 2003. godine, zapo~eto je sprovo|ewe naru~enog i pripremqenog koncepta reforma sistema odbrane. U tom procesu reforme posebnu, savetodavnu ulogu su imale strane NVO i odre|ene me|unarodne organizacije, kao i pojedinci koje je Tadi} postavio na kqu~ne funkcije u resoru odbrane. Tadi} je funkciju preuzeo od dotada{weg ministra odbrane SRJ i kadra iz Crne Gore Velimira Radojevi}a (SNP). 126
Ivan Nini} forma po NATO standardima. Zbog toga danas okupatori srpskog naroda i mentori mentori Borisa Tadi} iz Pentagona i Brisela, s punim pravom mogu da kaù da su uspe{no ispunili svoje ciqeve Srbija vi{e nema vojsku. Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori reformi na{e vojske, jeste ~iwenica da je uz gu{ewe odbrambene mo}i Srbije, u kontinuitetu uni{tavana i pqa~kana izuzetno vredna vojna imovina. Otima~ina je sprovo|ena u pogledu vojne opreme, naoruàwa i objekata, a buyet koji je dràva proteklih godina izdvajala za vojsku bio je predmet posebne otima~ine reformatora. O tome kako je Boris Tadi} za vreme svog ministarskog mandata upravqao buyetskim novcem koji je bio izdvajan za vojsku, javnost nije informisana, niti su to istraìvale nadle`ne inspekcijske slu`be. âk da su se slu`be time i bavile, podaci takve vrste danas bi bili gotovo nedostupni s obzirom na apsolutnu vlast i ulogu u dràvi koju ima Boris Tadi}. Me|utim, o tome kako je pusto{en buyet vojske javnost u Srbiji je prvi put bila u prilici da ~uje sredinom 2005. godine, kada je nastao li~ni sukob izme|u Prvoslava Davini}a231), tada{weg ministra odbrane SCG, i Mla|ana Dinki}a, tada{weg republi~kog ministra finansija. Ovaj sukob je nastao u avgustu 2005. godine, i to upravo kao posledica borbe stranke G17 plus, odnosno Mla|ana Dinki}a, da u Ministarstvo odbrane, na funkciju pomo}nika ministra koji bi bio zaduèn za buyet i celokupne finansije vojske, progura izvesnog Aleksandra Radovi}a. Za ovu Dinki}evu inicijativu inspiracija je bio nalaz Buyetske inspekcije Ministarstva finansija koja je prethodno izvr{ila kontrolu tro{ewa buyetskog novca u Ministarstvu odbrane SCG kojim je upravqao ministar Prvoslav Davini}.
Kontrola rasipni{tva Prvoslava Davini}

Kao posledica sukoba na relaciji Dinki}-Davini}, u medijsku orbitu Srbije lansirane su informacije o tome kako je Prvoslav Davini} za vreme svog ministarskog mandata raspolagao buyetom Ministarstva odbrane, odnosno novcem gra|ana Srbije. Javnost je o tom rasipni{tvu, tokom 2005. i 2006. godine mesecima brujala, kako pre tako i nakon podno{ewa ostavke Davini}a na funkciju ministra odbrane Dràvne zajednice SCG. O ciframa je obi~no operisano na konferencijama za {tampu stranke G17 plus, ali mediji nikada nisu imali uvid u zvani~ne izve{taje buyetske inspekcije Ministarstva finansija. Iz tog razloga, autor }e u ovoj analizi, ne upu{taju}i se u li~ni, politi~ki i strana~ki sukob na relaciji Dinki}-Davini}, ukazati na to {ta su sve buyetski inspektori otkrili prilikom kontrole tro{ewa novca u Ministarstvu odbrane SCG.
231) Dr Prvoslav Davini} je na predlog stranke G17 plus, a od strane Skup{tine SCG, 16. 4. 2004. godine, izabran na funkciju ministra odbrane Dràvne zajednice SCG. On je zbog afera u vojsci i sukoba sa M. Dinki}em, 8. 9. 2005. godine, podneo ostavku na funkciju ministra i tako peduhitrio svoju smenu od strane poslanika Skup{tine SCG. 127
Revizija demokratije Naime, 2. avgusta 2005. godine buyetski inspektori Ministarstva finansija su sa~inili zapisnik o izvr{enoj kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane Upravi za buyet. Ovaj dokument, odnosno zapisnik (nalaz) je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-00506/2005-09-1232). Iz wega proizilazi da su predmetnu kontrolu izvr{ili buyetski inspektori Lazar Nikoli} i Jovana Arizanovi}, a kontrola je obuhvatila period poslovawa od 1. januara 2004. godine do jula 2005. godine. Na prvoj, od ukupno 33 strane teksta iz koliko se sastoji nalaz, kao odgovorno lice za zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija, kao i za preuzimawe obaveza, wihovu verifikaciju i davawe naloga za pla}awe u Ministarstvu odbrane, a prema odredbi ~lana 50 Zakona o buyetskom sistemu233), bio je ministar Prvoslav Davini}. Pored wega, prema navodima inspektora, odgovornost za zakonitost tro{ewa vojnog buyeta imali su: Pavle Jankovi}, pomo}nik ministra za politiku odbrane; Du{an Orli}, na~elnik Uprave za finansije i buyet; Milo{ Mileti}, zamenik na~elnika Uprave za finansije i buyet; pukovnik Velibor Lukovi}, na~elnik Ra~unovodstvenog centra u Upravi za finansije i buyet; kao i potpukovnik Dragan Drakuli}, na~elnik Odeqewa za kwigovodstvo i platni promet u Ra~unovodstvenom centru pri Upravi za finansije i buyet Ministarstva odbrane. Wihova odgovornost je decidno utvr|ena odredbama Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta234), kao i odredbama Pravilnika o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu235). Pred toga, odgovornost ovih lica je bila posebno utvr|ena na osnovu re{ewa o finansirawu odbrane SCG za 2004. i 2005. godinu koja je doneo li~no ministar Davini}.
Nenamenski spiskano 448,7 miliona dinara u 2004. godini

Prvo na {ta su u svom nalazu ukazali buyetski inspektori, jesu znatna odstupawa izme|u planiranih i izvr{enih prihoda i rashoda u Ministarstvu odbrane tokom 2004. godine. Zakonom o buyetu Republike, za finansirawe odbrane u 2004. godini bilo je odobreno 43 milijarde 82.663.000 dinara, od ~ega je iz buyetskih sredstava odobreno 41,1 milijarda dinara, a iz sopstvenih sredstava 1,9 milijardi. Kada se govori o sopstvenim sredstvima, misli se pre svega na sporednu prodaju dobara i usluga i prodaju nefinansijske
232) Inspekcijski nalaz nosi oznaku Slu`bena tajna i Poverqivo, a ukoliko nadle`ni dràvni organi u demokratskoj Srbiji procene da je ugroèna bezbednost zemqe obelodawivawem ~iwenica koje proisti~u iz wega, autor je spreman da snosi krivi~nu odgovornost. 233) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9 i 87/02). 234) Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu odbrane (Sl. vojni list, br. 18/97 do 22/02). 235) Pravilnika o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu u Saveznom ministarstvu za odbranu i vojsci Jugoslavije (Sl. vojni list, br. 2/96). 128
Ivan Nini} imovine, ~ime Ministarstvo odbrane ostvaruje svoje prihode u toku fiskalne godine. [to se ti~e buyetskih sredstava, pored navedene sume, tada{wa vlast je posebnim re{ewima iz teku}e buyetske rezerve izdvojila i dodatnih 1,5 miliona dinara za isplatu naknade {tete. Me|utim, prema zavr{nom ra~unu koji je Ministarstvo odbrane izradilo i predalo Upravi za trezor Ministarstva finansija, buyetska primawa Ministarstva odbrane u 2004. godini odvajala su se na druga~iji na~in nego {to je to Zakonom o buyetu bilo predvi|eno. Naime, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, za sistem odbrane je u 2004. godini iz buyeta Republike Srbije izdvojeno 241,6 miliona dinara mawe od predvi|enog iznosa. Pri tom su sopstveni prihodi vojske ostvareni u iznosu ve}em od planiranog, i to za 209,3 miliona dinara. Na bazi ostvarenog priliva nov~anih sredstava, razlika odobrenih, a neutro{enih sredstava od 130,8 miliona dinara je preneta u 2005. godinu, i to za redovno finansirawe odbrane u toj godini. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, buyet Ministarstva odbrane bio je prava poslastica za ministra Prvoslava Davini}a, koji je u 2004. godini uspeo da nenamenski utro{i ~ak 448,8 miliona dinara. Kako? Naime, Davini} je kao odgovorno lice sprovodio u delo ovakvo nekontrolisano rasipawe novca iz dràvne kase, ali je prethodno ~etiri puta pribavqao i odobrewe Saveta ministara Dràvne zajednice SCG. Tako je Savet ministara nezakonito odobravao preusmeravawe odre|enih aproprijacija koje su bile ve}e preko 5 odsto od prvobitno utvr|enih. Za te poteze prethodno nije traèna saglasnost nadle`nog Ministarstva finansija, kako je to propisivao ~lan 41, stav 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu236). Ministar Davini} je pojedine aproprijacije odobrene Zakonom o buyetu za 2004. godinu, tro{io u iznosima mawim od dozvoqenih, i to zbirno za 342,1 milion dinara. Me|utim, dodatni utro{ak od 106,6 miliona dinara je ostvaren probijawem buyeta jer su pojedine aproprijacije realizovane u ve}im iznosima od iznosa koji su buyetom bili odobreni. Osim {to je buyet Ministarstva odbrane probijen za 106,6 miliona dinara, buyetski inspektori su otkrili da je izvr{eno i kwièwe poslovnih promena na nezakonit na~in. Time su neutro{ena sredstva u iznosu od 342,1 milion dinara, nezakonito preusmerena i upotrebqena za druge namene od namena predvi|enih i odobrenih Zakonom o buyetu za 2004. godinu. Tako je Ministarstvo odbrane u 2004. godini odobrilo pla}awe rashoda u ukupnom iznosu od 448,8 miliona dinara, a da sredstva za te namene nisu bila odobrena Zakonom o buyetu za 2004. godinu, ~ime je postupqeno u suprotnosti sa
236) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9 i 87/02) je u ~lanu 41, stavu 7 propisivao da: direktni korisnik buyetskih sredstava, uz odobrewe ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadle`nog za finansije, moè izvr{iti preusmeravawe aproprijacija odobrenih na ime odre|enog rashoda u iznosu do 5 odsto vrednosti aproprijacije za rashod ~iji se iznos umawuje. Takva mogu}nost je samo bila iskqu~ena odredbom ~lana 41, stava 8 zakona i to: aproprijacije se ne mogu prenositi izme|u zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti. 129
Revizija demokratije odredbama Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. Dakle, ako rezimiramo ovo me{etarewe, moèmo izvesti slede}i zakqu~ak: Ministar Davini} je prvo u{tedeo deo sredstava (342,1 milion), pa je zatim od Saveta ministara pribavio ~etiri nezakonite odluke kojima mu je odobreno da ta sredstva potro{i za druge namene. Me|utim, wemu je i to bilo malo, pa je iz buyeta utro{io dodatnih 106,6 miliona dinara, koje mu niko nije odobrio. Dakle, ministar Prvoslav Davini} je po buyet Republike Srbije stvorio {tetu od 448,8 miliona dinara u 2004. godini.
Dugovi vojske sko~ili sa 2,7 na 3,9 milijardi dinara

Odredbe ~lana 35, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, striktno su propisivale da obaveze koje preuzima direktni korisnik buyetskih sredstava, moraju biti u skladu sa propisanim kvotama za svako tromese~je ili drugi period, koji odredi ministar finansija. Odredbama ~lana 36, stava 3 istog zakona, propisano je da preuzete obaveze, ~iji je iznos ve}i od iznosa sredstava predvi|enog buyetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa zakonom ili nekim drugim propisom, ne mogu se izvr{avati na teret konsolidovanog ra~una Trezora Republike Srbije. Formalnopravno gledano, od ovoga (teoretski) nije odstupao ni Prvoslav Davini}, koji je svojim re{ewem o finansirawu odbrane SCG za 2004. godinu propisao da stvarawe obaveza iznad iznosa raspore|enih sredstava u buyetu, predstavqa nezakonito i nenamensko kori{}ewe buyetskih sredstava. Prema tome, Davini} je propisao da }e, u takvim slu~ajevima, naredbodavca koji stvori obaveze iznad predvi|enih, Ra~unovodstveni centar Ministarstva odbrane upozoravati da je tako stvorena obaveza u suprotnosti sa odredbama Zakona o buyetskom sistemu, pa }e se takva obaveza samo evidentirati, a isplata izvr{iti po obezbe|ewu sredstava za tu namenu. Ipak, da sve nije onako kako zakon nalaè i kako bi po re{ewu ministra trebalo da bude, ustanovili su i buyetski inspektori prilikom kontrole neizmirenih obaveza Ministarstva odbrane u 2004. godini. Prema nalazu inspektora, dugovi Ministarstva odbrane tokom 2004. godine su iz dana u dan i iz meseca u mesec uve}avani sve vi{e. Tako su na dan 1. 1. 2004. godine neizmirene obaveze Ministarstva odbrane iznosile 2,7 milijardi, na dan 31. 8. 2004. godine 2,8 milijardi, na dan 30. 9. 2004. godine 3,3 milijarde, a na dan 31. 12. 2004. godine ~ak 3,9 milijardi dinara. Ukoliko se napravi osvrt na pojedine ekonomske klasifikacije ili buyetske pozicije ~iji je pregled sa~inila Buyetska inspekcija, ta~no se moè uo~iti koji su dugovi predstavqali veliko breme za vojni buyet. Tako je prema navodima iz inspekcijskog nalaza, vojska pod Davini}evim ministrovawem najvi{e novca dugovala za nabavqeni materijal, i to 1,13 milijardi dinara. Dug po osnovu kazni i penala zbog ka{wewa prilikom pla}awa prema dobavqa~ima iznosio je 106,3 miliona dinara, dok je dug po osnovu tro{kova za naknadu {tete iznosio 1,4 miliona dinara. Dugovi za odràvawe zgrada i objekata iznosili su 507 miliona dinara. Dugovi za odràvawe ma{ina i oprema iznosili su 737,5 miliona dinara, dok su dugovi za teku}e popravke i odràvawe
130
Ivan Nini} dostigli 587 miliona dinara. Na ime stalnih tro{kova Ministarstvo odbrane je dugovalo 743 miliona dinara. Dugovi po osnovu plata za zaposlene iznosili su 24,3 miliona, a dug naknada u naturi za zaposlene je dostigao 49,3 miliona dinara.
Od dugova za izgradwu objekata do vi{ka objekata

Prilikom kontrole neizmirenih obaveza Ministarstva odbrane, inspektori su utvrdili da je to ministarstvo, pre rebalansa buyeta, zapo~elo proces zakqu~ewa enormno velikog broja ugovora sa dobavqa~ima. Ugovori su zakqu~eni odmah nakon izvr{enog rebalansa buyeta, i to 20. oktobra 2004. godine, {to je, bez obzira na rebalans, doprinelo uve}awu neizmirenih obaveza na 3,9 milijardi dinara. Tako je zakqu~eno: 44 ugovora u vrednosti od 73,9 miliona na ime popravki i odràvawa; 89 ugovora u vrednosti od 311,6 miliona na ime nabavke materijala; i 8 ugovora u vrednosti od 117,3 miliona dinara na ime izgradwe, odnosno kupovine zgrada i objekata. Buyetski inspektori se, naàlost, nisu upu{tali u kontrolu ovih ugovora, tako da je u potpunosti ostale nepoznato o kakvim ugovorima se radi kada je re~ o ekonomskoj klasifikaciji 511, koja se prema kontnom okviru odnosi na kupovinu zgrada i objekata. U potpunosti bi bilo nelogi~no da vojska ugovara takvu izgradwu, ili jo{ gore, kupovinu zgrada i objekata u vrednosti od 117,3 miliona dinara, jer je javnost bila u prilici da ~uje i vidi kako vojska stalno ogla{ava i vr{i prodaju vi{kova svoje imovine. U oktobru 2008. godine, tada{wi na~elnik General{taba vojske Srbije Zdravko Pono{237) je iza{ao u javnost sa podacima da vrednost vi{ka imovine, odnosno nekretnina koje poseduje vojska Srbije, prema proceni Poreske uprave Srbije, iznosi preko 2 milijarde evra238). [to se ti~e stvarawa enormno visokih dugova na teret buyeta Ministarstva odbrane u 2004. godini, zakqu~ak buyetskih inspektora je precizno izraèn u wihovom nalazu. Naime, inspektori su naveli da je preuzimawe i neizmirivawe obaveza u visini od 3,9 milijardi dinara od strane nadle`nih u Ministarstvu odbrane bilo nezakonito. Konstatovano je da ovakvim radwama nije postupqeno po re{ewu239) o finansirawu odbrane u 2004. godini, koje je doneo niko drugi, nego sam ministar Prvoslav Davini}. Dakle, me{etar Davini} nije postupao po sopstvenom aktu, {to je, jednom re~ju, skandalozno. Tako|e, prekr{ena je i odredba ~lana 35, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije, kojom je striktno propisano da obave237) General potpukovnika Zdravka Pono{a je, 30. 12. 2008. godine, sa mesta na~elnika General{taba vojske Srbije smenio predsednik Republike Srbije Boris Tadi} (DS). Razlog za ovu smenu je bio taj {to je Pono{ prethodno preko medija uputio niz o{trih kritika na ra~un ministra odbrane Dragana [utanovca (DS) u pogledu pogre{nog na~ina reforme sistema odbrane i nenamenskog tro{ewa vojnog buyeta. 238) Izvor: Magazin Ekonomist, (http://www.emportal.rs/), od 21. 6. 2008. godine. 239) Re{ewe int.broj: 11-51, od 6. 5. 2004. godine. 131
Revizija demokratije ze koje preuzima direktni korisnik buyetskih sredstava moraju biti u skladu sa propisanim kvotama za svako tromese~je ili drugi period koje odredi ministar finansija. Kr{ewem ove odredbe, nadle`ni u Ministarstvu odbrane su prekr{ili i odredbu ~lana 74, stava 1, ta~ke 1 istog zakona, jer su stvarali obaveze koje nisu predvi|ene buyetom, a stvarawe takvih obaveza se ne sme pla}ati buyetskim sredstvima. Naàlost, kr{ewe zakona na ovakav na~in je, sve do izmena i dopuna Zakona o buyetskom sistemu u oktobru 2006. godine, tretirano samo kao obi~an prekr{aj, a ne kao krivi~no delo. Prodavali vojnu imovinu kao svoju dedovinu Kako je Ministarstvo odbrane raspolagalo buyetom u svojim organizacionim jedinicama tokom 2004. godine, buyetski inspektori su utvrdili kontrolom ~etiri vojne po{te. Kontrola je pokazala da su se tri vojne po{te pridràvale visine odobrenih sredstava po unapred utvr|enim buyetskim namenama, dok je probijawe buyeta utvr|eno u jednoj vojnoj po{ti. Tako se u inspekcijskom nalazu navodi da je Vojna po{ta 3888-1 Beograd u 2004. godini probila odobreni buyet za ~ak 429,2 miliona dinara. [to se ti~e raspolagawa vojnom imovinom, inspektori su otkrili da je Ministarstvo odbrane u 2004. godini, u pet navrata, izvr{ilo nezakonitu prodaju vi{kova vojne imovine. Tako je prilikom kontrole Vojne po{te 8634-4 Beograd utvr|eno da je u decembru 2004. godine ova organizaciona jedinica Ministarstva odbrane izvr{ila prodaju vojne imovine. Naime, izme|u ove vojne po{te i kupca T.P. Standard iz Beograda zakqu~en je ugovor240) o prodaju osnovnih sredstava, i to u vrednosti 2.270.000 dinara. Tako|e, izme|u iste vojne po{te i preduze}a Autoremont iz Kraqeva zakqu~en je ugovor241) o prodaji osnovnih sredstava u vrednosti od ~ak 1.937.800 dinara. Vojna po{ta 8080-20 Beograd (Zemun) je sa A.D. Metva iz Vaqeva, u avgustu 2004. godine, zakqu~ila ugovore242) o prodaji pokretne vojne imovine vrednosti 274.089 dinara i 247.341 dinar. Ista vojna po{ta je, u maju 2004. godine, sa kupcem Otpad-promet iz Koceqeve zakqu~ila ugovor243) o prodaji imovine u vrednosti od 294.000 dinara. Prema zakqu~ku buyetskih inspektora koji se navodi u nalazu o izvr{enoj kontroli, prodaja vojne imovine je vr{ena bez prilagawa odluke o progla{ewu vi{kova pokretne imovine u kwigovodstvenim evidencijama, kao i navo|ewa razloga zbog kojih se pristupilo neposrednoj pogodbi sa samo jednim kupcem.
Osnovni dug 106,3 miliona, a kamata 634,1 milion dinara

Kontrolom finansijske dokumentacije koja se odnosila na izmirewe obaveza Ministarstva odbrane prema dobavqa~ima, buyetski inspektori su otkrili da pla}awe pojedinih nabavki, dobara, radova i usluga, nije vr{eno
240) 241) 242) 243) 132 Ugovor je zaveden pod brojem: 1072-82-47-2004, od 2. 12. 2004. godine. Ugovor je zaveden pod brojem: 1072-82-2004. Ugovori su zavedeni pod brojevima: 34/4 i 38/05, od 2. 8. 2004. godine. Ugovor je zaveden pod brojem: 27/03, od 21. 5. 2004. godine.
Ivan Nini} u skladu sa rokovima dospe}a. Tako je utvr|eno da su u mnogim slu~ajevima izmirivane obaveze novijeg datuma i pored postojawa zna~ajnijih iznosa neizmirenih obaveza koje su ste~ene pre obaveze koja je pla}ena. Ra~unovodstveni centar Ministarstva odbrane je redovno, periodi~no, ponekad ~ak i sedmodnevno sa~iwavao preglede neizmirenih obaveza po svim kontima i rokovima, me|utim o~igledno je da je pla}awe vr{eno na selektivan na~in po burazerskim principima ko podmaè bi}e prvi namiren. Ovakvo poslovawe neurednog i neredovnog izmirewe ste~enih obaveza i te kako uti~e na drasti~no pove}awe obaveza pla}awa kamata zbog ka{wewa. Tako je pla}awe kamata zbog ka{wewa u 2004. godini, na teret buyeta Ministarstva odbrane, realizovano u iznosu od 634,1 milion dinara i to zbog ste~enih a neizmirenih obaveza od 106,3 miliona dinara. Na bazi toga, inspektori su konstatovali da pla}awe obaveza mimo rokova wihovog dospe}a ne predstavqa ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija, kako je uslovqeno odredbama ~lana 50, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu.
Neopravdani avansi od devet milijardi na lepe o~i

Kontrola pla}awa avansa i privremenih situacija pokazala je da je Ministarstvo odbrane vr{ilo kwièwe poslovnih promena i transfera suprotno propisima i suprotno kontnom okviru. Tako su inspektori izvr{ili uvid u evidenciju o datim avansima i depozitima u 2004. godini i tom prilikom je utvr|eno da pojedine isplate, do momenta otpo~iwawa buyetske kontrole, uop{te nisu pravdane potrebnom dokumentacijom. Tako je utvr|eno da je bez neophodne dokumentacije Ministarstvo odbrane izvr{ilo avansno pla}awe u visini od 9,04 milijarde dinara, i to za: 1) pribavqawe stanova 15 miliona; 2) isplate po privremenim gra|evinskim situacijama 3,4 milijarde; 3) isplate po privremenim gra|evinskim situacijama za stambenu izgradwu 4,06 milijardi; 4) isplate po fazama 870 miliona; 5) ostale isplate 434,6 miliona i 6) avansi za nabavke 230,2 miliona. Primera radi, Direkciji za investicione radove je tokom 2001. i 2002. godine izvr{eno nekoliko avansnih pla}awa u ukupnom iznosu od 140 miliona dinara, a {to do vr{ewa buyetske kontrole (22. 3-15. 7. 2005) nije pravdano potrebnom dokumentacijom. Buyetski inspektori su otkrili da je Ministarstvo odbrane, za izgradwu objekata dobavqa~u Binom, dana 25. oktobra 2003. godine, uplatilo avans u iznosu od 45 miliona dinara, a {to do zavr{etka buyetske kontrole (15. 7. 2005) nije pravdano validnom dokumentacijom. Za izmirewe obaveza prema dobavqa~u IMP-Ra~unarski sistemi izvr{eno je pla}awe po ra~unu od 7. decembra 2003. godine, i to u iznosu od 2,6 miliona dinara, a {to se zbog nekompletnosti dokumentacije i daqe vodi u okviru ispla}enih avansa. Primera radi, po petoj privremenoj situaciji i tre}em aneksu osnovnog ugovora, Ministarstvo odbrane je preduze}u M-invest inìwering, dana 9. avgusta 2000. godine, platilo 20 miliona dinara. Istom preduze}u je, po privremenim situacijama, ukupno preneto 350 miliona dinara za koje nije pribavqena dokumentacija potrebna za pravdawe u~iwenih izdata133
Revizija demokratije ka. Preduze}u Termomont-gradwa je, prema privremenoj situaciji, jo{ 11. septembra 1999. godine iz buyeta Ministarstva odbrane preneto 2,6 milina, a 4. jula 2002. godine je istoj firmi prenet i iznos od 10 miliona dinara. Ova pla}awa su u 2005. godini u dokumentaciji Ministarstva vo|ena kao pravdawe izdataka koji su evidentirani u okviru ispla}enih privremenih gra|evinskih situacija. Dakle, ovo su bile samo neke od spornih situacija za koje nisu zatvorene finansijske konstrukcije i za koje ne postoji neophodna i validna dokumentacija koja bi, u skladu sa propisima, pratila i pravdala izvr{eno buyetsko pla}awe.
Iz buyeta Srbije finansirani tro{kovi Crne Gore

Kontrolom ispla}enih plata i zarada u Ministarstvu odbrane tokom 2004. godine, buyetski inspektori su utvrdili da je za tu svrhu utro{eno ~ak 78,3 miliona dinara vi{e od odobrenog u buyetu. Ova sredstva su upotrebqena iz potpuno druge namene. Iz inspekcijskog nalaza se vidi da je Ministarstvo odbrane, u septembru 2004. godine, iz buyeta Srbije isplatilo zarade za 42.027 lica. Od toga je bilo 18.560 profesionalnih vojnika, 17.556 civilnih lica i 6.701 vojnik po ugovoru. U decembru iste godine obra~unate su i ispla}ene zarade na teret buyeta za ukupno 41.966 lica. Tako je, izme|u ostalog, u periodu mart-jul 2004. godine, iz buyeta ispla}eno i 881 milion dinara na ime naknada za odvojeni ìvot od porodice. Bez obzira na to {to su ova sredstva bila namewena za Vojnu po{tu 1570-2 Beograd, kori{}ena su zapravo za pla}awe naknada za odvojeni ìvot od porodice profesionalnim vojnicima i civilnim licima sa teritorije Republike Crne Gore. S tim u vezi, inspektori su utvrdili da je pla}awe naknada licima iz Crne Gore ko{talo buyet Srbije ~ak 5,9 miliona dinara. To je bilo suprotno re{ewu ministra odbrane o finansirawu odbrane u 2004. godini, kojim je bila definisana obaveza finansirawa odbrane po teritorijalnom principu. Ovo nije bio jedini primer da su se, za vreme Davini}evog ministrovawa, iz buyeta Srbije finansirali tro{kovi Crne Gore. Kontrolom finansijske dokumentacije koja se odnosila na rashode Vojne po{te 4171 Bar, utvr|eno je da su tokom 2004. godine izvr{ena kwièwa tro{kova hrane i pi}a za potrebe ove jedinice. Rashodi po ovom osnovu su pla}ani sopstvenim sredstvima Ministarstva odbrane, dok je iznos od 1,2 miliona dinara pla}en iz buyeta Republike Srbije. Isto tako, tro{kovi hrane i pi}a za Vojnu po{tu 7133 Kumbor, pla}eni su sredstvima iz buyeta Republike Srbije, i to u iznosu od 2,2 miliona dinara. Buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da je ovakvo pla}awe na teret buyeta Srbije bilo u suprotnosti sa definisanim na~inom finansirawa odbrane SCG u 2004. godini, i to po teritorijalnom principu. Dakle, buyet Srbije je ostao kra}i za 3,4 miliona dinara, koliko je trebalo da plati Crna Gora iz svog buyeta. Kontrola izvr{enih pla}awa po osnovu naknade {tete pokazala je da je Prvoslav Davini} iz buyeta Srbije namirivao i {tete koje su padale na teret buyeta Crne Gore. Tako je dana 23. 1. 2004. godine, preduze}u A.D. Zeta134
Ivan Nini} trans sa sedi{tem u Podgorici, iz buyeta Srbije pla}eno 94.427 dinara. Dana 8. decembra 2004. godine, pravnom licu A.D. Jadran sa sedi{tem u Baru, iz buyeta Srbije pla}eno je ~ak 4 miliona dinara. Osnov za ove isplate predstavqale su sudske odluke koje su donete po tu`bama o{te}enih lica. Tako je tuèna strana u navedenim predmetima bila Dràvna zajednica SCG Ministarstvo odbrane, dok su tuìoci A.D. Zetatrans iz Podgorice i A.D. Jadran iz Bara podneli tu`bu za naplatu potraìvawa od jedinica sa teritorije Crne Gore. Sudsku presudu u predmetu A.D. Zetatrans je doneo Privredni sud u Podgorici, a presudu u predmetu A.D. Jadran doneo je Trgovinski sud u Beogradu. Buyetski inspektori su konstatovali da je ovo pla}awe na teret buyeta Srbije izvr{eno suprotno Re{ewu ministra odbrane o finansirawu odbrane u 2004. godini, kojim je definisana obaveza finansirawa odbrane po teritorijalnom principu. Samo na ovih nekoliko primera buyet Srbije je olak{an za 13,3 miliona dinara, i pored ~iwenice da je taj tro{ak trebalo da pada na teret buyeta Crne Gore. Drugim re~ima, ministar Prvoslav Davini} je novcem gra|ana Srbije pla}ao rashode Crne Gore, {tede}i na taj na~in buyet Crne Gore, ~iji reìm mu je za uzvrat pruào politi~ku podr{ku244).
244) Prema informaciji koju je 31. 8. 2005. godine prenela novinska agencija Tanjug, tada{wi crnogorski predsednik Filip Vujanovi} je izjavio da je za Crnu Goru neprihvatqivo da Prvoslav Davini} bude smewen, uz obrazloèwe da je vo|ewe Ministarstva odbrane prepustio kadrovima iz Crne Gore i dozvolio da se buyetska sredstva Srbije koriste za potrebe Vojske u Crnoj Gori. 135
(17) Kontinuitet agresije na vojni buyet (2)

U prvih {est meseci 2005. godine, biv{i ministar odbrane Prvoslav Davini} je nenamenski utro{io ~ak 376,4 miliona dinara koji za Ministarstvo dobrane nisu bili odobreni u buyetu Republike Srbije. Pri tom su dugovi vojske, sa 3,9 milijardi na kraju 2004. godine, dostigli cifru od 4,9 milijardi na kraju juna 2005. godine, a zbog pla}awa odre|enih dobavqa~a preko reda, {estomese~ni penali i kazne ko{tali su buyet 97,6 miliona dinara. Tako je zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza, samo po osnovu kamata u prvih pet meseci 2005. godine, Ministarstvo odbrane preduze}u za proizvodwu vojne opreme Mile Dragi} iz Zrewanina, moralo da plati ~ak 10,6 miliona dinara. Isto tako je, zbog duga od svega 2,3 miliona dinara, ova firma na ime kamate od dràve ubrala 32,7 miliona dinara. Sredstvima iz buyeta Srbije u 2005. godini su pla}ani rashodi vojske Crne Gore, a pla}eni su i tro{kovi 17 avionskih letova za Crnu Goru Vuka{inu Mara{u, zamenika ministra odbrane, i to obi~no za vreme vikenda i dràvnih praznika. Srbija je iz svog buyeta sa 263.700 dinara, Mara{u platila posebno iznajmqen avion na relaciji Beograd-Podgorica-Beograd, i to za odlazak na referendum za nezavisnost Crne Gore. ***
Za pola godine Davini} nezakonito potro{io 867,1 milion

Pored kontrole materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane SCG u 2004. godini, istom kontrolom je obuhva}en i period u prvih {est meseci 2005. godine. Tako je, sude}i po ~iwenicama iz nalaza Buyetske inspekcije, ministar Prvoslav Davini} sa rasipawem i nezakonitim raspolagawem sredstvima vojnog buyeta nastavio i u 2005. godini. Naime, Ministarstvu odbrane je u 2005. godini na raspolagawe stavqen buyet u ukupnom iznosu od 46,5 milijardi dinara. Od toga je 43,2 milijarde opredeqeno iz buyeta Republike Srbije, a 3,3 milijarde iz sopstvenih prihoda Ministarstva odbrane, ostvarenih putem prodaje dobara, usluga i nefinansijske imovine. Prema {estomese~nom finansijskom izve{taju za period januar-jun 2005. godine, koji su nadle`ni u Ministarstvu izradili i dostavili Upravi za trezor Republike Srbije, za finansirawe odbrane iz buyeta Srbije je utro{eno 21,5 milijardi dinara. Drugim re~ima, to je predstavqalo utro{ak od 49,18 odsto od ukupnog buyeta koji je zakonom bio odobren Ministarstvu odbrane za tu godinu. Osim navedenog iznosa, Ministarstvo je utro{ilo i 1,2 milijarde dinara iz sopstvenih sredstava, {to ~ini ukupnu {estomese~nu realizaciju buyeta u iznosu od 22,7 milijardi dinara. Detaqnom kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava za prvih {est meseci 2005. godine u Ministarstvu odbrane, buyetski inspektori su i ovog puta otkrili bezakowe u radu ministra Prvoslava Davini}a i wegove svite.
136
Ivan Nini} Tako je za odre|ene namene, za koje su sredstva bila odobrena Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, utro{eno vi{e novca od odobrenog, i to 867,1 milion dinara, dok je za druge namene utro{eno 490,7 miliona dinara mawe nego {to je bilo odobreno. Na bazi toga, inspektori su otkrili razliku od 376,4 miliona dinara koja je utro{ena za odre|ene namene, a da pri tom ta sredstva uop{te, Zakonom o buyetu za 2005. godinu, nisu bila niti odobrena, niti dotirana Ministarstvu. O ~emu je ovde zapravo re~? Naime, radi se o istoj formuli me{etarewa Davini}a kao i u 2004. godini, tako {to je ministar za neke rashode koji su bili planirani stegao kai{, da bi sredstva iz takve u{tede nezakonito usmerio u druge namene. S tim u vezi, buyetski inspektori su konstatovali da je Ministarstvo odbrane odobravalo izdatke i vr{ilo pla}awe izdataka za odre|ene namene, i to preko iznosa koji je za {etomese~ni period odredio ministar nadleàn za finansije u vidu kvota. Ovakav potez ministra Davini}a je bio u suprotnosti sa odredbom ~lana 34, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu. Imaju}i u vidu da je u trenutku buyetske kontrole izvr{ewe buyeta za 2005. godinu bilo u toku, inspektori su Ministarstvu odbrane naloìli odgovaraju}u meru. Tako je naloèna mera prema kojoj je Ministarstvo obavezno da do 31. decembar 2005. godine stvori uslove i ispravkama omogu}i da se sredstva buyeta za 2005. godinu, u iznosu od 490,7 miliona dinara, za koja je utvr|eno da do vr{ewa kontrole nisu utro{ena za namene za koje su obezbe|ene utro{e namenski. Me|utim, ova mera buyetske inspekcije se u najmawu ruku moè oceniti kao skandalozna. Naime, inspektori Ministarstvu odbrane nalaù da za planirane namene utro{i sredstva u iznosu od 490,7 miliona dinara, a pri tom su prethodno utvrdili da je Ministarstvo sporna sredstva ve} nezakonito upotrebilo za druge namene. Po logici stvari, Ministarstvo odbrane, na dan 31. jun 2005. godine, ve} ima rupu u buyetu od 376,4 miliona dinara (867,1-490,7) zbog stvarawa izdataka koji nisu bila predvi|ena buyetom. Dakle, Ministarstvo odbrane treba da izvr{i naloène meru iz inspekcijskog nalaza i da ponovo utro{i 490,7 miliona, ali ovog puta za prave (planirane i odobrene) namene. Potpuno nelogi~an predlog buyetskih inspektora.
Dugovi vojske dostigli 4,9 milijardi dinara

Dugovi koji su stvoreni na teret Ministarstva odbrane SCG, na dan 31. decembar 2004. godine iznosili su 3,9 milijardi dinara, a zaduìvawe je u kontinuitetu vr{eno i tokom 2005. godine. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, u prvih {est meseci 2005. godine dugovi su narasli za ~ak 986,5 miliona dinara. Tako su na dan 31. jun 2005. godine neizmirene obaveze vojske dostigle 4,9 milijardi dinara. Ovakav kontinuitet zaduìvawa je, prema oceni buyetskih inspektora, bio u suprotnosti sa re{ewem245) o finansirawu odbrane za 2005. godinu, koje je doneo ministar Prvoslav Davini}. Naime, prekr{ene su i odredbe ~lana 35, stava 1 Zakona o buyetskom si245) Re{ewe int.broj: 11-241, 29. 12. 2004. godine. 137
Revizija demokratije stemu jer su stvorene i preuzete obaveze iznad kvote koju je ministar finansija propisao za {estomese~ni period 2005. godine. Tako|e, prekr{ene su i odredbe ~lana 74, stava 1 Zakona o buyetskom sistemu jer su stvorene obaveze i odobreno pla}awe rashoda koji nisu predvi|eni u buyetu. Pored nezakonitog zaduìvawa vojske, ministar Davini} je u 2005. godini nastavio isti trend pla}awa rashoda na teret buyeta kao {to je to ~inio u 2004. godini. Tako su kontrolom dokumentacije koja se odnosila na izmirivawe obaveza prema dobavqa~ima, buyetski inspektori ponovo utvrdili da pla}awe za pojedine nabavke dobara, usluge i radove, nije vr{eno sa rokovima nastanka, odnosno dospe}a tih obaveza, ve} da su u odre|enim su~ajevima izmirivane obaveze novijeg datuma i pored postojawa zna~ajnijih iznosa neizmirenih obaveza. Zbog takvog funkcionisawa Ministarstva odbrane i ministra Davini}a, {tetu su pla}ali gra|ani Srbije. Samo u prvih {est meseci 2005. godine stvorene su kamate, odnosno kazne zbog ka{wewa, u visini od 97,6 miliona dinara, a zbog neizmirenih dugova prema dobavqa~ima koji su iznosili 231,9 miliona dinara. Ovakav {teto~inski pristup dràvnoj kasi svakako da se kosio sa odredbama tada{weg zakona o buyetskom sistemu kojim je bila propisana ekonomi~na i efikasna upotreba buyetskih aproprijacija. Kontrolom dokumentacije koja se odnosi na nabavku nov~anih bonova za benzin, za potrebe Ministarstva odbrane, inspektori su utvrdili da je u mesecu maju 2005. godine izvr{eno pla}awe po tom osnovu u visini od 1,4 miliona dinara. Me|utim, za iznos od 600.000 dinara, koliko je pla}ena nabavka bonova za benzin, utvr|eno je da nije obezbe|ena niti je inspektorima u toku kontrole na uvid stavqena neophodna dokumentacija kojom bi se pravdao ovaj izdatak. Prema zakqu~ku inspektora, ovakav na~in pla}awa, za koji ne postoje odgovaraju}e ra~unovodstvene isprave za pravdawe, bio je u suprotnosti sa pravilnikom246) kojim se ure|uje buyetsko ra~unovodstvo. Dakle, kada i kako je neko u Ministarstvu odbrane upotrebio bonove za benzin koji su pla}eni buyetskim sredstvima u visini od 600.000 dinara, buyetski inspektori nisu mogle da utvrde.
Iz yepa gra|ana Srbije u korist Mila \ukanovi}a

U postupku kontrole rashoda Ministarstva odbrane u 2005. godini, buyetski inspektori su otkrili i nekoliko izvr{enih pla}awa koja su pala na teret buyeta Srbije, a po teritorijalnom principu predstavqali su rashod koji je morao biti podmiren iz buyeta Crne Gore. Tako je, primera radi, trgovinskom preduze}u Bojan iz Beograda pla}en ra~un za nabavku potro{ne robe, i to u iznosu od 163.725 dinara, a za potrebe Vojne po{te 7133 Kumbor. Po re{ewu i naredbi Vojnog suda u Podgorici, sudsko-medicinskom ve{taku iz Podgorice je ispla}en iznos od 14.642 dinara, i to na teret buyetskih sredstava Republike Srbije. Isto tako, na ime radova kod Voj246) Pravilnik o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu u S.M.O. i Vojsci Jugoslavije (Sl. vojni list, br. 18/97 od 22/02). 138
Ivan Nini} ne po{te 3272 Podgorica, za nabavku stolarske bravarije, preduze}u Elektrometal iz Beograda pla}en je iznos od 30.403 dinara na teret buyetskih sredstava Republike Srbije. Sva ova pla}awa, prema navodima buyetskih inspektora, izvr{ena su u suprotnosti sa re{ewem o finansirawu odbrane SCG u 2005. godini, kojim je bilo propisano da se evidentirawe i izvr{avawe obaveza pla}awa vr{i po teritorijalnom principu. Tako su gra|ani Srbije, po ko zna koji put do tada, finansirali tro{kove koji su trebali da padnu na teret buyeta Crne Gore.
I pored vi{ka zaposlenih, Davini} zaposlio jo{ 395 lica

Kada je re~ o isplata zarada zaposlenim licima u vojsci, odnosno u Ministarstvu odbrane SCG tokom 2005. godine, tako|e su utvr|ene odre|ene nepravilnosti. Kontrola je pokazala da je u prvih {est meseci 2005. godine, za zarade (plate i dodatke) iz buyeta Srbije utro{eno ~ak 58 odsto buyetskih sredstava. To je bilo prouzrokovano finansirawem ve}eg broja zaposlenih od broja koji je planom bio predvi|en. Tako su sredstva za finansirawe zarada u vojsci, odnosno u Ministarstvu odbrane, Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, planirana i odobrena za ukupno 35.459 lica, a {to je za 6.716 lica bilo mawe u odnosu na 2004. godinu. Zna~ajna smawewa broja zaposlenih u vojsci su usledila nakon meseca februara 2005. godine, kada su usvojene izmene Zakona o vojsci Jugoslavije247), pri ~emu su stvoreni uslovi za prestanak slu`be civilnih lica i zaposlenih u vojsci Crne Gore i Ministarstvu odbrane. Tako su u decembru 2004. godine obra~unate, a u januaru 2005. godine ispla}ene plate za 41.966 lica, dok su plate za maj obra~unate, a u junu 2005. godine ispla}ene za 37.898 lica. Dakle, radi se o 4.068 lica mawe u odnosu na decembar 2004. godine (do momenta buyetske kontrole radni odnos je prestao za 4.082 lica). Me|utim, bez obzira na znatno smawewe, ukupan broj lica na platnom spisku je ipak predstavqao 2.439 lica vi{e u odnosu na projektovan broj zaposlenih u 2005. godini, za koji su obezbe|ena sredstva u buyetu. Ovu prvobitnu kadrovsku i buyetsku projekciju poremetio je preme{taj 193 vojna lica iz Crne Gore u Srbiju, kao i prijem u radni odnos novih 395 lica. Ovakvo neplanirano poja~awe radne snage u vojsci na teret buyeta Srbije dogodilo se u periodu januar-maj 2005. godine.
Nova kontrola, a stare rupe

Nakon kontrole tro{ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane, koja je obuhvatala period 2004. godine i prvih {est meseci 2005. godine, a u kojoj je otkriveno sistematsko razarawe vojnog buyeta, u maju i junu 2006. godine buyetski inspektori Ministarstva finansija su izvr{ili jo{ jednu kontrolu. Tako je, 28. juna 2006. godine, buyetski inspektor Lazar Nikoli} sa~inio svoj zapisnik (nalaz) o izvr{enoj kontroli, koji je u Ministarstvu
247) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vojsci Jugoslavije (Sl. vojni list, br. 5/2005). 139
Revizija demokratije finansija zaveden pod brojem: 401-00-838/2006-09/5248). Kontrolom je obuhva}ena provera finansijskog poslovawa Ministarstva odbrane u 2005. godini, kao i period januar-jun 2006. godine. Pored Prvoslava Davini}a, koji je funkciju ministra formalno obavqao do 20. 10. 2005. godine, odgovornost za tro{ewe buyetskih sredstava, od 21. 10. 2005. godine snosio je i novi ministar Zoran Stankovi}249). Za period Stankovi}evog ministrovawa, inspektori nisu utvrdili preterano velike propuste na {tetu buyeta Republike Srbije, osim {tete koju je nasledio od Prvoslava Davini}a. Tako su novog ministra Stankovi}a sustigle neizmirene obaveze vojske, koje su iz dana u dan sve vi{e uve}avane. Na dan 30. april 2006. godine dugovi vojske dostigli su ~itavih 5,7 milijardi, a poznato je da su na dan 31. jun 2005. godine iznosili 4,9 milijardi dinara. Ovakav vid zaduìvawa i gurawe vojske u du`ni~ko ropstvo posebno se odrazio na uve}awe penala i kamata zbog ka{wewa u pla}awu. Primera radi, u prvih pet meseci 2005. godine, Preduze}u za proizvodwu vojne opreme Mile Dragi} iz Zrewanina, Ministarstvo odbrane je moralo da plati ~ak 10,6 miliona dinara, i to po osnovu obra~unate kamate zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza. Tako|e, buyetski inspektor je utvrdio da je dug Ministarstva odbrane prema ovom preduze}u, na dan 2. jun 2006. godine, iznosio 35,9 miliona dinara. Od toga, potraìvawe od svega 2,3 miliona dinara predstavqa dug za isporu~enu robu, a potraìvawe od 32,7 miliona dinara predstavqa dug po osnovu obra~unate kamate koja je nastala zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza.
Srbija platila let Mara{u da glasa za nezavisnost CG

U postupku kontrole, buyetski inspektor je otkrio da je sredstvima buyeta Republike Srbije, preko Ministarstva odbrane, vr{eno finansirawe avionskih letova za Crnu Goru tada{weg zamenika ministra odbrane Vuka{ina Mara{a250). Naime, sve do po~etka 2005. godine, Vuka{in Mara{ je, kao funkcioner iz Crne Gore, sve putne tro{kove avio karata za slu`bena putovawa u Crnu Goru, podnosio na naplatu Vladi Crne Gore koji su padali na teret buyeta Crne Gore. Me|utim, od 1. 4. 2005. godine sva slu`bena puto 248) Inspekcijski nalaz nosi oznaku Poverqivo. Autor je prvi i drugi nalaz buyetske inspekcije o izvr{enoj kontroli u Ministarstvu odbrane SCG dobio od Ministarstva finansija RS, a u skladu i na na~in propisan ~lanom 5 i 15 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (Sl. glasnik RS, br. 120/04). 249) Dr Zoran Stankovi} je pukovnik u penziji, a nakon ostavke Prvoslava Davini}a, na predlog Demokratske stranke Srbije, izabran je na funkciju ministra odbrane SCG od strane Skup{tine SCG. Tu funkciju Stankovi} je obavqao sve do 15. 5. 2007. godine kada ga je nasledio Dragan [utanovac (DS). 250) Vuka{in Mara{ (DPS) je obavqao funkciju zamenika ministra odbrane SCG od marta 2003. godine, do juna 2006. godine kada je prestala da postoji Dràvna zajednica SCG. Nakon kra}e bolesti preminuo je u Podgorici 12. 9. 2008. godine. 140
Ivan Nini} vawa zamenika ministra odbrane obavqala su se po wegovim pismenim nare|ewima. Tako je Mara{ sam sebi potpisivao putne tro{kove, kao i naredbe za isplatu putnih tro{kova, a po prethodnom odobrewu kabineta ministra odbrane. Obrazloèwe za takav postupak je bilo to da se ti tro{kovi mogu tretirati kao planski rashodi koji padaju na teret kabineta ministra. Kontrolom dokumentacije, buyetski inspektor je utvrdio da je po osnovu ispostavqenih ra~una za kori{}ewe avionskog prevoza za zamenika ministra, i naj~e{}e jo{ jedno lice, po osnovu 8 naredbi za slu`bena putovawa, stvoren rashod od 173.579 dinara, koji je u 2005. godini pla}en na teret buyeta Srbije. Isto tako, za 9 slu`benih putovawa gospodina Mara{a, i naj~e{}e jo{ jednog saputnika, u Crnu Goru, na teret buyeta Srbije je tokom 2006. godine izvr{en rashod od 276.315 dinara. U toj godini, tro{kove je u svojstvu nadle`nog naredbodavca odobravao i naredbe za isplatu izdavao, pukovnik Milan Bjelica, na~elnik kabineta ministra odbrane. U inspekcijskom nalazu se konstatuje da su u obe godine putovawa vr{ena uglavnom u vreme vikenda i dràvnih praznika. Dakle, gra|ani Srbije su finansirali ukupno 17 letova Vuka{ina Mara{a za Crnu Goru, i to u svrhu odmora od napornog rada u Beogradu. Osim ovih redovnih letova za odmarawe Vuka{ina Mara{a u Crnoj Gori, buyetski inspektor je otkrio da je dana 25. juna 2006. godine potpisana i data naredba kojom se vr{i isplata putnih tro{kova u iznosu od 131.850 dinara, po ra~unu Avio-slu`be Dràvne zajednice SCG, na ime kori{}ewa usluga prevoza posebno iznajmqenim avionom na relaciji Beograd-Podgorica-Beograd, dana 18. 5. 2006. godine. Ovu naredbu, kojom se odobrava pla}awe na teret buyeta Srbije, potpisao je pukovnik Milan Bjelica, a radi realizacije aktivnosti zamenika ministra odbrane prilikom slu`benog putovawa u Crnu Goru, u vreme odràvawa referenduma251). Pored ovoga, buyetski inspektor je konstatovao da iz pregledane dokumentacije nije utvr|en broj i spisak putnika koji su putovali posebno iznajmqenom letelicom. U inspekcijskom izve{taju se navodi i to da je dana 20. maja 2006. godine Avio-slu`bi podnet zahtev u ciqu povratka zamenika ministra odbrane sa slu`benog putovawa u Crnu Goru, posle odràvawa referenduma. Tada je tako|e iznajmqen poseban avion za 22. maj 2006. godine u 9:00 ~asova iz Podgorice. Avio-slu`ba je Ministarstvu odbrane, nakon realizacije ovog leta, ispostavila ra~un za kori{}ewe usluga i ovog prevoza u iznosu od 131.850 dinara. Dakle, samo za odlazak Vuka{ina Mara{a i wegove svite na referendum u Crnu Goru i povratak iz Crne Gore iznajmqen je poseban avion, {to je buyet Srbije ko{talo 263.700 dinara.
251) Referendum za nezavisnost Crne Gore je odràn 21. 5. 2006. godine. Gra|ani Crne Gore su, pod jakim uticajem spoqnog i unutra{weg politi~kog i propagandnog faktora, izglasali nezavisnost u odnosu na dotada{wu dràvnu zajednicu SCG i to sa diskutabilnih 55,54 odsto glasova. Crna Gora zvani~no postala samostalna dràva 3. 6. 2006. godine. 141
Za zloupotrebu 1,3 milijarde dinara iz buyeta ministra Davini}a prekr{ajna kazna do 20.000 dinara
Nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane, odnosno probijawe buyeta Republike Srbije u ve}im iznosima od odobrenih aproprijacija, i to prvenstveno 448,8 miliona dinara u 2004. i 376,4 miliona dinara u 2005. godini, kod ministra Prvoslava Davini}a nikako nije moglo da stvori brigu. Naime, ovakvim radwama ministra Davini}a bio je prekr{en ~lan 74, stav 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, jer su stvorene obaveze i odobreno pla}awe rashoda koji nisu predvi|eni u buyetu, a za {ta je za odgovorno lice bila propisana kazna u rasponu od 2.000 do 20.000 dinara. Dakle, re~ je o obi~nom prekr{aju koji se sankcioni{e u prekr{ajnom postupku kao, primera radi, bilo koji lak{i saobra}ajni ili komunalni prekr{aj. Tek 04. oktobra 2006. godine, kada su na snagu stupile izmene i dopune Zakona o buyetskom sistemu, bio je propisan novi ~lan 74a, kojim je propisano: Nov~anom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara ili zatvorom do jedne godine, kazni}e se za krivi~no delo odgovorno lice korisnika buyetskih sredstava (...) koje stvori obaveze ili na teret ra~una buyeta odobri pla}awe rashoda i izdataka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iznos utvr|en buyetom ili finansijskim planom, odnosno preko iznosa sredstava pozajmica datih aktom Vlade. Dakle, slu~aj ministra Prvoslava Davini}a je, sa aspekta primene odredaba Zakona o buyetskom sistemu, bio veoma diskutabilan jer je tretiran samo kao prekr{aj. [to se ti~e odredaba Krivi~nog zakonika Republike Srbije, ukoliko ne postoje prepreke politi~ke prirode, nadle`ni pravosudni organi bi svakako morali da se zainteresuju za Davini}ev slu~aj. Do sada je u javnosti me{etarewe Prvoslava Davini}a povezivano iskqu~ivo sa postupcima koji se vode za dve afere, i to aferu Satelit252) i aferu Pancir253).
252) Aferu Satelit je u javnost, u junu 2005. godine, lansirao M. Dinki} tvrdwom da je P. Davini} neovla{}eno potpisao ugovor vredan 45 miliona evra o zakupu {pijunskog satelita od izraelske kompanijom Imiy set interne{enal kojim bi Srbija kontrolisala teritoriju Kosova i Metohije. U januaru 2009. godine Vrhovni sud Srbije naloìo je ponovno sprovo|ewe istrage protiv P. Davini}a. Prema pisawu medija iz aprila 2009. godine, Arbitra`ni sud u Londonu je doneo prosvtepenu presudu po kojoj Srbija izraelskoj kompaniji mora da plati {tetu od 37 miliona evra. 253) Aferu Pancir je u javnost, krajem avgusta 2005. godine, lansirao M. Dinki} tvrdwom da je firma za proizvodwu vojne opreme Mile Dragi} sa vojskom SCG potpisala {tetan ugovor nabavke vojne opreme u kome bi buyet bio o{te}en za 176 miliona evra. Krajem 2007. godine protiv biznismena Mileta Dragi}a, biv{eg ministra Prvoslava Davini}a, pukovnika Jovice Vu~kovi}a i generala Miluna Kokanovi}a, podignuta je optu`nica i su|ewe je u toku. 142
Ivan Nini}
(18) Biznis na {tetu buyeta

[ta sve od nepokretne imovine u svom vlasni{tvu ima Republika Srbiji, nadle`na Republi~ka direkcija za imovinu moè samo da naga|a jer o tome nema precizne, ve} samo ima pribli`ne podatke. Zbog toga i ne postoji precizna evidencija o tome kojim sve tre}im licima i po kojim cenama dràvni organi, organizacije i ustanove koje koriste dràvni poslovni prostor, taj isti poslovni prostor izdaju u zakup, i to nezakonito, bez prethodne pismene saglasnosti nadle`ne direkcije. Da stvar bude jo{ gora, nemogu}e je u}i u trag podacima koliko novca dràvni organi godi{we ostvaruju po osnovu kirije od zakupa i za koliko miliona, odnosno milijardi dinara, buyet Republike ostaje kra}i svake godine. Za rentirawe dràvnog poslovnog prostora zakon propisuje da se pita nadle`na direkcija, kao i to da se sredstva ostvarena po osnovu kirije od zakupa moraju uplatiti u buyet Republike. Ova obaveza ne odgovara me{etarima koji su navikli da novac ste~en po tom osnovu prihoduju na ra~une sopstvenih prihoda i da ga tako tro{e nenamenski, neracionalno i nezakonito. Na ovu pojavu Srpska radikalna stranka je reagovala tako {to je na predlog Zakona o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu predloìla amandman koji je usvojen, ali to nije dovoqno da se lo{a praksa me{etarewa osujeti i zaustavi. U konkretnom slu~aju, neophodno je da se (1) ustroji evidencija o vlasni{tvu i izdavawu u zakup dràvne svojine, (2) promenom zakona redefini{e slaba dosada{wa kaznena politiku i da se (3) poja~aju inspekcijski i kontrolni mehanizmi. Naàlost, za sve ovo reìm Borisa Tadi}a nema politi~ku voqu. ***
Srbija bez preciznog popisa dràvne imovine

Dok se za dru{tvenu svojinu kaè da je sva~ija i ni~ija, {to aludira na to da kod ovog oblika svojine titular nije precizno utvr|en, isto to se ne moè re}i i za dràvnu svojinu s obzirom da ovaj oblik svojine ima svog titulara dràvu. Dakle, dràva je titular dràvne svojine, a {ta je sve dràvna svojina u Republici Srbiji, jasno je definisano zakonom. S obzirom na temu koju }e autor bliè obraditi u ovoj analizi, posebno je interesantno prakti~no raspolagawe nepokretnostima koje se nalaze u dràvnoj svojini. S tim u vezi, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije254) propisuje da raspolagawe nepokretnostima u dràvnoj svojini zapravo moè predstavqati wihovo: 1) otu|ewe iz dràvne svojine; 2) pribavqawe u dràvnu svojinu; 3) davawe na kori{}ewe, odnosno u zakup; i 4) stavqawe hipoteke na nepokretnost u dràvnoj svojini. Naravno, kada se govori o ovoj temi, va`no
254) Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 53/95... 101/05). 143
Revizija demokratije je ista}i i to da se sredstva (pokretna i nepokretna) koja pripadaju dràvnoj svojini, mogu i otu|iti po trì{nim uslovima, ali iskqu~ivo po proceduri koju propisuje zakon. Analiziraju}i podatke i brojke koje je, za potrebe izrade ove analize, autor prikupio od nadle`nih slu`bi Republi~ke direkcije za imovinu Republike Srbije (u daqoj analizi: Direkcija za imovinu), name}u se tri zakqu~ka. Prvi zakqu~aj je taj da Republika Srbija u svom vlasni{tvu ima dosta nepokretne imovine (poslovnog prostora, stambenog prostora i zemqi{ta). Drugi zakqu~ak je da ni sami nadle`ni organi nemaju potpuno preciznu evidenciju o tome koliko jedinica nepokretnosti dràva poseduje. I tre}i zakqu~ak je da nadle`ni organi nemaju evidenciju o tome koliko se od prodaje i davawa u zakup odre|enih nepokretnosti, u buyet Republike godi{we slije nov~anih sredstava. Prema podacima iz 2006. godine koje je Direkcija dobila od korisnika nepokretnosti u dràvnoj svojini, i to za potrebe formirawa svoje baze podataka, evidentirano je 116.058 jedinica nepokretnosti, ukupne povr{ine 127.904 ha, 51 ari i 46 m2 ~iji je vlasnik Republika Srbija. Ovde je va`no ista}i i ~iwenicu da je u 2006. godini, izme|u ostalog, izvr{eno preuzimawe i evidentirawe 2.264 objekta ukupne povr{ine oko 800.000 m2, imovine koja je sa Dràvne zajednice SCG pre{la u vlasni{tvo Republike Srbije255). Me|utim, kakvo je stawe trenutno sa kvadraturom zgrada, objekata i zemqi{ta ~iji je vlasnik dràva? To se veoma te{ko moè pouzdano utvrditi zbog ~este prodaje ili razmene ovih nepokretnosti. Zbog toga se ovi podaci uop{te i ne iskazuju u godi{wim izve{tajima o radu Direkcije za imovinu, {to je zaista skandalozno.
Prihod od rentirawa medaqa sa dve strane

Ukoliko se samo napravi osvrt na podatke koji ukazuju na to kolike prihode ostvaruje buyet Republike po osnovu prodaje i davawa u zakup odre|enih nepokretnosti ~iji je vlasnik dràva, cifre su zaista impresivne. Primera radi, samo u periodu od jula do decembra 2008. godine, Republika Srbija je naplatila milionske prihode, i to izme|u ostalog: 43,3 miliona dinara po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti biv{e Dràvne zajednice SCG (poslovni prostor, garaè, stanovi, otkup stanova...); 133,4 miliona dinara po osnovu izdavawa u zakup ostalog poslovnog prostora; 22,2 miliona dinara po osnovu prodaje nepokretnosti u dràvnoj svojini; 19,5 miliona dinara po osnovu prodaje stanova koje koje su koristili dràvni organi i organizacije; i 55,1 milion dinara po osnovu otu|ewa vojne imovine256). Prema podacima za period od maja do decembra 2007. godine, buyet Republike je na isti na~in prihodovao sredstva, i to: 117,1 milion dinara po osnovu izdavawa u zakup vila, zgrada i stanova koji su izdavati stranim ambasadama i diplo255) Str. 4. i 12. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2006. godini, broj: 021-1/2007, od 19. 1. 2007. godine. 256) Str. 3. i 4. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2008. godini, broj: 02-4/2008, od 30. 1. 2009. godine. 144
Ivan Nini} matsko-konzularnim predstavni{tvima; 50,7 miliona dinara po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti biv{e Dràvne zajednice SCG; 218,2 miliona dinara po osnovu izdavawa u zakup ostalog poslovnog prostora; 3,5 miliona dinara po osnovu prodaje stanova koje su koristili dràvni organi i organizacije, 12,8 miliona dinara po osnovu otu|ewa vojne imovine; i 3,5 miliona evra po osnovu napla}enih licitacionih garancija u vezi s prodajom zgrade biv{eg saveznog MUP-a257). Me|utim, ono {to je u ovoj analizi najva`nije i ono {to zapravo predstavqa sr` problema na koji autor èli da ukaè, jeste ~iwenica da bi dràvna kasa, odnosno buyet Republike, trebalo da prihoduje znatno vi{e sredstava po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti koja je u dràvnoj svojini. Prethodno iznete cifre, iako su milionske, predstavqaju samo mrvicu prihoda koji se slije u buyet po osnovu zakupa, a koji se u toku jedne buyetske godine fakti~ki realizuje od strane korisnika dràvne svojine kao zakupodavca s jedne strane i tre}eg lica kao zakupca s druge strane. Naàlost, milioni, a verovatno i milijarde dinara, iako bi trebalo, ne odlaze u buyet Republike kao naknada po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti ~iji je vlasnik dràva. Ako novac od zakupa ne odlazi u buyet, gde onda zavr{ava? Kako su propisi regulisali ovu oblast? [ta s tim u vezi preduzima Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, a {ta Direkcija za imovinu? Da li i kako odgovorni treba da odgovaraju za me{etarewe? Kako je na ovu pojavu reagovala Srpska radikalna stranka? Sve su ovo kqu~na pitawa na koja }e autor u daqoj analizi dati odgovore.
Dràva rentira, ali ne zna kome i za koliko para

Mogu}nost davawa na kori{}ewe, odnosno u zakup nepokretnosti koje koriste dràvni organi (javne slu`be), propisana je odredbom ~lana 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Istom odredbom je propisano da je ovako ne{to mogu}e realizovati na osnovu odluke organa javne slu`be koji je utvr|en zakonom, odnosno statutom te slu`be, ali iskqu~ivo uz saglasnost Direkcije za imovinu. Dakle, ako se posmatra u prakti~nom smislu, dràvni poslovni prostor se ne moè dati zakupcu pod kiriju, ako prethodno nadleàn organ (direktor, odnosno u ve}ini slu~ajeva je to upravni odbor) koji je zapravo korisnik tog prostora ne donese takvu odluku, a za {ta saglasnost treba pribaviti od nadle`ne Direkcije za imovinu, da bi ugovor o zakupu uop{te i smeo da se realizuje. Odredbom stava 2, ~lana 4 Zakona, propisano je da je ugovor koji se zakqu~i suprotno prethodno navedenom na~inu ni{tavan u pravnom prometu, {to je sasvim logi~no. Me|utim, ovde je norma jedno, a praksa ne{to sasvim drugo. Veliki broj dràvnih organa, zbog ignorisawa zakona i spore, birokratske procedure, uop{te od Direkcije za imovinu ne traì saglasnost pre nego {to nepokretnost u dràvnoj svojini, koja mu je data na kori{}ewe, izda u zakup tre}em licu.
257) Str. 2. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2007. godini, broj: 021-1/2008, od 1. 2. 2008. godine. 145
Revizija demokratije Autor ove analize je od Direkcije za imovinu zatraìo podatke u pogledu toga koliko zahteva za davawe saglasnosti na odluke o zakupu je taj organ dobio u posledwe tri godine. Iz pisanog odgovora258) koji je prosle|en autoru, vidi se da je Direkcija za imovinu u 2006. godini primila 913 zahteva, u 2007. godini 1092 zahteva, a u 2008. godini 1282 zahteva. U pogledu date saglasnosti da se dràvni prostor izda u zakup, Direkcija za imovinu je za navedeni broj zahteva donela pozitivna re{ewa i to u 2006. godini 179 re{ewa, u 2007. godini 104 re{ewa i u 2008. godini 97 re{ewa. Tako|e, autor je dobio i informaciju da u postupcima re{avawa po zahtevima korisnika, u navedenom periodu, Direkcija za imovinu nije donosila negativna re{ewa. Ovde ostajemo uskra}eni za odgovor {ta se zapravo dogodilo sa velikim brojem predmeta na koje Direkcija za imovinu nije dala saglasnost i da li su korisnici dràvne svojine poslovni prostor izdali i bez dobijene saglasnosti nadle`ne direkcije?! Me|utim, ~uveno }utawe administracije je karakteristi~no ba{ za rad ovde institucije koja dràvne organe (korisnike dràvne svojine) tako podsti~e da kr{e zakon. Daqe, autor je pitao nadle`ne u Direkciji za imovinu ko im se sve u protekle 3 godine obra}ao sa zahtevima da dobije saglasnost o izdavawu poslovnog prostora. Odgovor je da su to uglavnom bili dràvni organi, organizacije, organi lokalne samouprave i javna preduze}a, bez preciznog navo|ewa naziva ovih korisnika. Najskandaloznije u ovoj pri~i jeste to {to je na pitawe autora da li Direkcija za imovinu ima precizne ili pribli`ne podatke o povr{ini izdatog poslovnog prostora u protekle 3 godine koji se nalazi u dràvnoj svojini, stigao odgovor da Direkcija za imovinu takve podatke nema. I ovde se dolazi do su{tine problema, a to je ~iwenica da dràva ne zna kako i na koji na~in dràvni organi raspolaù dràvnim prostorom. Samim tim dràva ne moè da izvede ta~nu, niti pribli`nu projekciju koliko novca godi{we izgubi buyet Republike Srbije, jer zakupodavci, umesto da ova sredstva u skladu sa zakonom uplate u buyet, ista zadrè na sopstvenim ra~unima ustanova.
Rashodi dràvi, a prihodi sebi

Obaveza dràvnih organa i ustanova koje izdaju dràvni (poslovni) prostor da u buyet Republike Srbije uplate prihode ostvarene po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti u dràvnoj svojini, proizilazi iz odredbe ~lana 17, ta~ke 4 Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima259). Dakle, naknada koju organi, organizacije i ustanove ostvaruju po ovom osnovu, predstavqa prihod buyeta Republike i sluì za finansirawe buyetskih rashoda u toku fiskalne godine. Me|utim, kada bi svi korisnici koji se bave rentirawem dràvnog prostora po{tovali ovo pravilo, i novac upla}ivali u buyet Republike, gde bi onda tu bila wihova mogu}nost da novac stave u svoj yep? Primer ovakvog poslovawa najboqe dolazi do izraàja u osnovnim i
258) Dopis je zaveden pod brojem: 46-29/2009, od 4. 2. 2009. godine. 259) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (Sl. glasnik RS, br. 76/91... 135/04). 146
Ivan Nini} sredwim {kolama na teritoriji Republike Srbije, domovima zdravqa i drugim institucijama. Direktori {kola, mahom bez saglasnosti Direkcije za imovinu, izdaju {kolski (dràvni) prostor tre}im licima koja u okviru {kole otvaraju pekare, kwiàre, prodavnice... Da stvar bude jo{ gora, kada {kola izdaje fiskulturne sale, sportske terene i bazene privatnim sportskim klubovima, najvi{e trpe u~enici. Primera radi, domovi zdravqa na isti na~in naj~e{}e izdaju poslovni prostor privatnim opti~arskim radwama i apotekama, mada i kod drugih institucija ima jo{ gorih primera me{etarewa dràvnom imovinom. Ovde vaqa ista}i samo neke od mnogobrojnih primera koje su nadle`ne inspekcije, i to Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, uhvatile u pqa~kawu dràve i kr{ewu propisa koji ure|uju pitawe dràvne svojine i javnih prihoda i rashoda. Primera radi, O[ Sveti Sava u Beogradu je nezakonitim izdavawem {kolskog prostora u 2006. godini zaradila 873.014 dinara. ET[ Mihajlo Pupin iz Novog Sada je, po istom osnovu, u 2005. godini zaradila i prisvojila 3,1 milion dinara. Dom zdravqa Vra~ar u Beogradu je tokom 2005. i 2006. godine, izdavawem dràvnog prostora, prihodovao na sopstveni ra~un 4,9 miliona dinara, umesto da ova sredstva budu upla}ena u buyet Republike. Fakultet za sport u Novom Sadu je nezakonito izdavao nepokretnosti (zemqi{te) u 2006. godini, i to za potrebe jednog ugostiteqskog objekta, ~ime je ovaj fakultet na sopstveni ra~un ostvario prihode od 873.449 dinara. Posebno je zanimqiv primer Studentskog centra Beograd u kome su nadle`ni tokom 2004. godine izdavali prostorije, sportske terene i sale, ~ime je ostvaren prihod od ~ak 11 miliona dinara, koliko je trebalo da bude upla}eno u buyet Republike, ali to nije u~iweno260). Sve ovo je samo kap vode u moru u odnosu na ~iwenicu koliko poslovnog (dràvnog) prostora u Srbiji godi{we izda i koliko se novca se po tom osnovu ostvari, a ne uplati u buyet.
Amandman SRS u interesu buyeta, ali kaznena politika lo{a

S obzirom da je ova pojava unosnog i profitabilnog rentirawa dràvne imovine poprimila {iroke razmere, i to na {tetu gra|ana i buyeta, Srpska radikalna stranka je tim povodom reagovala u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Tako je autor napisao, a narodni poslanik Srpske radikalne stranke, Marina Toman, podnela amandman na predlog Zakona o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu. Amandmanom je predloèno da se u ovaj zakon doda novi ~lan 11a, koji je Vlada Republike Srbije razmotrila i prihvatila, te je on tako postao sastavni deo predloga zakona, a kasnije i sastavni deo samog zakona. Odredbe predloènog ~lana 11a Zakona o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu261) glase: (1) Direktni i indirektni korisnici sred260) Primeri na koje autor ukazuje sadràni su u zvani~nim, pojedina~nim dokumentima ~iji je donosilac Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za buyetsku inspekciju i reviziju, odnosno Odeqewe za buyetsku kontrolu. 261) Zakon o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu (Sl. glasnik RS, br. 120/08) usvojen je 29. 12. 2008. godine, a na pravnu snagu je stupio 30. 12. 2008. godine. 147
Revizija demokratije stava buyeta Republike Srbije koji raspolaù nepokretnostima u dràvnoj svojinu, du`ni su da nepokretnostima raspolaù u skladu sa zakonom; (2) Korisnici iz stava 1 ovog ~lana koji nepokretnosti u dràvnoj svojini daju na kori{}ewe, odnosno u zakup uz naknadu, du`ni su da sredstva ste~ena po ovom osnovu uplate u buyet Republike Srbije; (3) Sredstva iz stava 2 ovog ~lana smatraju se javnim prihodima i sluè za finansirawe javnih rashoda u skladu sa zakonom. Dakle, autor i Srpska radikalna stranka su ovim amandmanom i pored postoje}e zakonske obaveze, jo{ jedanput obavezali dràvne organe da u ekonomski te{koj 2009. godini moraju novac ostvaren od zakupa poslovnog prostora da uplate u buyet Republike. Ovako predloèno i usvojeno re{ewe }e biti od vi{estrukog zna~aja naro~ito za rad nadle`nih inspekcijskih organa koji }e na terenu imati obavezu da kontroli{u da li se apsolutno svi pripadaju}i prihodi po ovom osnovu upla}uju u buyet. Ipak, ovaj amandman Srpske radikalne stranke ne}e biti dovoqan ako se ne promeni svest o tome da dràvna svojina nije ni~ija dedovina koja se moè tako lako ~erupati i stavqati na dobo{. Ali, kako promeniti politi~ku ideologiju reìma koji predvodi Boris Tadi}? Na pitawe novinara, autora ove analize, u koliko slu~ajeva je u protekle 3 godine utvr|eno kr{ewe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, iz Ministarstva finansija je stigao odgovor262) da je Buyetska inspekcija kr{ewe ovog propisa utvrdila u svega 7 slu~ajeva kontrole. Naàlost, ova brojka bi bila mnogo ve}a kada bi nadzor nad primenom zakona bio sveobuhvatniji, ~e{}i i ozbiqniji. Tako|e, autor je pitao i Direkciju za imovinu koliko je taj organ u posledwe 3 godine podneo prekr{ajnih, a koliko krivi~nih prijava protiv odgovornih lica koja su dràvnim nepokretnostima raspolagala nezakonito. Odgovor koji je autor dobio je zaista skandalozan, a glasi: Direkcija kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije, u okviru svojih ovla{}ewa nema nadle`nost za podno{ewe krivi~nih, odnosno prekr{ajnih prijava. Dakle, o~igledno je da je sistem omogu}io i osigurao ovakvo pona{awe direktor~i}ima, da dràva ne èli da ih spre~i u kriminalu, niti èli da ih sankcioni{e. Svako je sebi dao slobodu da dràvne nepokretnosti izdaje kome ho}e, bez saglasnosti dràve, da odredi cenu koju ho}e, a koja u ve}ini slu~ajeva odstupa od realne trì{ne cene zakupa, da novac ne uplati na ra~un buyetskih prihoda, ve} na ra~un sopstvenih prihoda i na kraju da taj novac potro{i bez ikakve kontrole. Sve ovo, naravno, nije krivi~no delo, ve} obi~an prekr{aje za koji, ukoliko ne zastari (nakon godinu dana), sudija za prekr{aje po prijavi (koju niko od nadle`nih ne}e podneti) moè izre}i nov~anu kaznu pravnom licu (dràvnom organu-korisniku dràvne svojine) u rasponu od 50.000 do 1.000.000 dinara, {to zna~i da bi ova kazna najverovatnije morala biti pla}ena buyetskim sredstvima. Ukoliko se u ovom me{etarewu uhvati odgovorni me{etar, preti mu kazna u rasponu od svega 10.000 do 50.000 dinara, ali fotequ svakako niko ne}e izgubiti. Upravo na ovaj na~in aktuelni reìm u Srbiji {titi dràvnu svojinu!
262) Dopis je zaveden pod brojem: 4-00-2/2008, od 28. 1. 2009. godine. 148
Ivan Nini}
(19) Od vizije do velike provizije (1)

Kako je eks-ministar policije Du{an Mihajlovi}, uz podr{ku Vlade Zorana \in|i}a (DOS), vr{io nabavku opreme za uvo|ewe novih biometrijskih isprava u Srbiji, proveravala je slu`ba Generalnog inspektorata Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, koja je utvrdila da je re~ o klasi~nom kriminalu. Mihajlovi} je sa svojim saradnicima sprovodio tenderske procedure, i to uz najgrubqe mogu}e kr{ewe zakona, sklapaju}i tako u ime MUP-a milionski vredne i {tetne ugovore na teret buyeta Republike Srbije. Umesto da MUP nabavi opremu za izradu biometrijskih isprava bez ~ipa, ekspresno je prihva}en predlog prodavaca da u ID dokumenta bude ugra|en ~ip, a {to je buyet Srbije, umesto prvobitno planiranih i odobrenih 75 miliona evra, ko{talo ~ak 89 miliona evra. Ministar Mihajlovi} je, izme|u ostalog, na nezakonit na~in posao i proviziju dodelio i svojoj firmi Arius, umesto da uvoz opreme iz inostranstva direktno sprovede dràva. Da stvar bude gora, javni tuìlac je u dva navrata, 2003. i 2005. godine, doneo odluke da za kriminal u nabavci informati~ke opreme i softvera za MUP Srbije niko nije odgovoran. ***
Kriminal iz fokusa unutra{we kontrole MUP-a

Javna je tajna da je priprema i nabavka opreme za uvo|ewe novih biometrijskih isprava demokratskom reìmu u Srbiji posluìla kako idealna {ansa za pqa~ku dràvne kase. Naime, jedna od najve}ih afera, te{ka oko 100 miliona evra, koju je u periodu od 2001. do 2004. godine proizvela vlada DOS-a, uz po~etno odobrewe Zorana \in|i}a (DS), a sve u organizaciji i reìji tada{weg ministra policije Du{ana Mihajlovi}a263), nije dobila svoj sudski epilog i, kako stvari stoje, nikada ga ne}e ni dobiti. Iako su svi dokazi bili prikupqeni i na sto servirani nadle`nim tuìla{tvima, ta
263) Du{an Mihajlovi} je svoju politi~ku karijeru zapo~eo kao mladi komunista, jer je partijsku kwiìcu dobio jo{ u tre}em razredu gimnazije. Bio je gradona~elnik Vaqeva (1986-1990), potpredsednik vlade dr Stanka Radmilovi}a (1990-1991), vlasnik i generalni direktor preduze}a Lutra d.d. (1991-1995), predsednik UO Lutra a.d. (1996-2000), bio je savezni poslanik i predsednik Odbora za kreditna i monetarna pitawa Ve}a republika u Saveznoj skup{tini (1992-1996), jedan je od osniva~a Nove demokratije Pokreta za Vaqevo i Nove demokratije Pokreta za Srbiju. Kratko vreme je bio i generalni sekretar DEPOS-a, a 90-ih, sve do 1997. godine, rado je bio koalicioni saradnik SPS-a i JUL-a i deo tada{weg reìma. Nakon izbora na funkciju ministra unutra{wih poslova u Vladi DOS-a 2001. godine, obavqao je funkciju potpredsednika Vlade, ~lana Saveta za kontrolu DB i funkciju ~lana UO Gra|evinske direkcije Srbije. Prema svedo~ewu i podacima dr V. [e{eqa (SRS), D. Mihajlovi} je ~lan masonerije i dugogodi{wi saradnik CIA. 149
Revizija demokratije ista tuìla{tva koja su bila u obavezi da {tite javni interes, ocenila su da protiv odgovornih nema mesta krivi~nom gowewu po slu`benoj du`nosti. Koliko su ovakvom odlukom tuìoci u ulozi partijskih slugu poklekli pred ~elnicima reìma, pogazili Ustav i zakon i pqunuli na svoju profesiju, treba prepustiti javnosti i gra|anima da sami zakqu~e. Zbog toga }e u ovoj analizi autor ukazati na sve ~iwenice do kojih je, istraùju}i nezakonitosti prilikom nabavke sporne opreme od strane Du{ana Mihajlovi}a i wegovih saradnika, do{ao Generalni inspektorat264) MUP-a Republike Srbije. Naime, autor }e u ovoj analizi obraditi Izve{taj generalnog inspektorata koji nosi oznaku strogo poverqivo i slu`beni broj: 856/04, a koji su sa~inili major Qubi{a Vaqarevi} i potporu~nik Ivan Petkovi}. Iz ovog dokumenta se jasno vidi kriminalna metodologija na osnovu koje je sporni tender, na {tetu buyeta Srbije, sproveden u reìji Du{ana Mihajlovi}a, a pod patronatom vlade tada{weg premijera Zorana \in|i}a. Zeleno svetlo od Vlade DOS-a Iz autoru dostupnog izve{taja proizilazi da je sve po~elo 1. avgusta 2001. godine, kada je rukovodstvo MUP-a Srbije, bez prethodne procedure koja bi podrazumevala izradu nacrta zakona o li~noj karti i wegovo detaqno usagla{avawa od javne rasprave do skup{tinske procedure, raspisalo javni poziv za nabavku integrisanog automatizovanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata265). Ovako veliki tender, koji }e ne{to kasnije pretrpeti drasti~ne korupciona{ke turbulencije i {timovawe, sastojao se iz 7 zasebnih delova, i to nabavke: 1) personalni ra~unari, 2) laserski {tampa~i, 3) nadgradwa centralnog ra~unara, 4) serveri, 5) sistemi za neprekidno napajawe, 6) ra~unarsko telekomunikaciona oprema i 7) integrisani automatizovani sistem266). Koliko je ovaj posao bio profitabilan, najboqe govori podatak da je tendersku dokumentaciju preuzelo ~ak 103 preduze}a koja su mogla da dostave od jedne do sedam pojedina~nih ponuda, iz koliko se delova tender i sastojao, pa je tako do isteka tenderskog roka (za 27 dana), prispelo ~ak 118 ponuda. Tenderska komisija koju je MUP formirao, dana 26. februara 2002. godine, je predloìla Vladi Republike Srbije da se kao najpovoqniji ponu|a~i izaberu preduze}a: Arius, IBM, Vlatakom, Videodata, SoFraCO i MRG, uz naznaku da }e vrednost celokupnog projekta ko{tati 75 miliona i 50.766 evra. S obzirom da ovaj ogromni buyetski izdatak nije bio obezbe|en u buyetu MUP-a za 2002. godinu, Vlada je donela odluku kojom je naloìla MUP-u da ceo projekat nabavke podeli u dve faze. Tako je tada{wi mini264) Generalni inspektorat Resora javne bezbednosti MUP-a Republike Srbije je Zakonom o policiji (Sl. glasnik RS, br. 101/2005) preoblikovan u Sektor unutra{we kontrole sa zadatkom da vr{i unutra{wu kontrolu rada policije. 265) [ifra tendera je bila: IT 2001-H. 266) Svih 7 tendera je, radi identifikacije, ozna~eno {iframa od IT 2001-H/1 do IT 2001-H/7. 150
Ivan Nini} star Du{an Mihajlovi} odlu~io da prva faza nabavke obuhvati {est pojedina~nih nabavki, dok bi sedma nabavka automatizovanog integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata bila odloèna za naredni period kada se u buyetu obezbede sredstva za tu namenu. Ovaj predlog za realizaciju prve faze tendera u vrednosti od 39 miliona i 179.492 evra, MUP je, 6. marta 2002. godine, dostavio Vladi Srbije, uz predlog da se kao najboqi ponu|a~i izaberu preduze}a: Arius, IBM, Vlatakom, i Videodata. Samo dan kasnije, 7. marta 2002. godine, vlada Zorana \in|i}a je na svojoj sednici donela zakqu~ak267) kojim se prihvata informacija MUP-a i odobrava realizacija prve faze projekta nabavke.
Dule sebi dao i posao i proviziju

Sprovode}i odluku Vlade, ve} narednog dana, 8. marta 2002. godine, MUP je zakqu~io ugovor sa preduze}em Arius iz Beograda u kome je vlasni~ki udeo svojevremeno imao i sam ministar Du{an Mihajlovi}. Predmet zakqu~enog ugovora bio je upravqawe projektom celog sistema, sistemska integracija svih podsistema, nadzor i obuka kadrova, za {ta je ugovorena cena u iznosu od 2.420.500 evra, uz obavezu od 20 odsto avansnog pla}awa. Ipak, ovo nije bio prvi put da MUP za vreme mandata ministra Mihajlovi}a ulazi u saradwu sa spornim i favorizovanim preduze}em Arius, ova saradwa datira jo{ iz decembra 2001. godine. Naime, 24. decembra 2001. godine MUP je zakqu~io ugovor268) sa preduze}em IBM o nabavci opreme u vrednosti ~ak 12,9 miliona evra, {to je podrazumevalo i avansno pla}awe 3,5 miliona evra pre nego {to oprema uop{te bude isporu~ena. Ve} narednog dana, 25. decembra 2001. godine, MUP je sa preduze}em Arius zakqu~io ugovor koji je podrazumevao da, na osnovu ugovora izme|u MUP-a i IBM-a, preduze}e Arius kao posrednik izvr{i uvoz opreme i softvera u Srbiju, a sve prema nalozima MUP-a Srbije. Ovim ugovorom koji je potpisao Gojko Todorovi}, tada{wi na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, bilo je predvi|eno da MUP Republike Srbije, na ime uvozni~ke provizije, preduze}u Arius plati naknadu u visini od 0,2 odsto od ugovorene vrednosti uvezene opreme. Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, preduze}u Arius ispla}eno je ukupno 2.266.246,32 dinara, ~ime je je prouzrokovana {teta MUP-u Srbije. Naime, prema odredbi ~lana 9 tada{weg zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu269), MUP je kao dràvni organ mogao da izvr{i pojedina~an posao spoqno trgovinskog prometa za svoje potrebe, iako nije upisan u registar za obavqawe spoqnotrgovinskog prometa, i to na osnovu odobrewa saveznog organa nadle`nog za ekonomske odnose sa inostranstvom. Dakle, ovde se o~igledno i{lo na to da umesto direktnog uvoza za svoje potrebe i bez provizije, MUP preko posrednika plati proviziju, stavqaju}i tako ruku u
267) Zakqu~ak je potpisao @arko Kora}, tada{wi potpredsednik Vlade. 268) Ugovor je zaveden pod brojem: 05 br.404-1446/01, od 25. 12. 2001. godine. 269) Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu (Sl. glasnik RS, br. 46/92... 23/2001). 151
Revizija demokratije yep gra|anima Srbije. Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, nakon utvr|enih ~iwenica i prikupqenih dokaza koji su prezentovani Sneàni Bogdanovi}, tuìocu Drugog op{tinskog javnog tuìla{tva, konstatovano je da se u radwama Gojka Todorovi}a pri potpisivawu ovog ugovora i pla}awu provizije, sti~u obele`ja krivi~nog dela zloupotreba slu`benog poloàja! Me|utim, da je izvesni Gojko Todorovi} sitna riba u ovom kriminalu jasno je bilo svima u Srbiji kada je obelodaweno da je akcionar firme Arius sa svojih 6 odsto vlasni~kog udela, sve do aprila 2001. godine bio tada{wi ministar Du{an Mihajlovi}. Ovu informaciju je svojevremeno potvrdio i Mihajlovi}ev advokat Aleksandar Lojpur270). Pored ovoga, Mihajlovi} je preko firme Vidra info, koju je osnovala tako|e Mihajlovi}eva firma Lutra, imao svoja osniva~ka prava jer je u sastavu ove firme poslovali sporno preduze}e Arius. To {to je Mihajlovi} tvrdio da u momentu ovog posla nije direktno imao vlasni~ki udeo u navedenom preduze}u i nije neki argument s obzirom na na teìnu ovog kriminala i ~iwenicu da je wegov kompawon Slobodan Paunovi} bio direktor firme Arius. Naravno, ovome treba dodati i podatak da je sedi{te preduze}a Arius, Lutra, i Vidra info, bilo na istoj adresi: Mekenzijeva br. 53 u Beogradu.
Sugestija prodavca podigla cenu na 89 miliona

Pripreme za realizaciju druge faze projekta preostale nabavke automatizovanog integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata zapo~ete su krajem 2002. godine, dok su u buyetu za 2003. godinu izdvojena sredstva za tu namenu. Me|utim, kako je u me|uvremenu na snagu stupio Zakon o javnim nabavkama271), odlu~eno je da se na ovu nabavku primene odredbe tada{weg zakona, ali samo u onoj meri u kojoj je to odgovaralo reìmu, odnosno ~elnicima MUP-a. Pre nego {to se uop{te krenulo u nabavku, ~elnici MUP-a su odjedanput promenili prvobitno zami{qenu viziju, prema kojoj je u prvoj fazi tendera traèna ponuda za ID dokument u obliku polikarbonatske kartice sa odre|enim vidovima za{tite koja se primewuje u [vajcarskoj, Hrvatskoj, BiH..., ali bez ~ipa! Tako se u Izve{taju Generalnog inspektorata MUP-a Srbije navodi da s obzirom da je do{lo do velikog proteka vremena od po~etka sprovo|ewa tendera, ponu|a~i su predloìli stru~nim slu`bama MUP-a Srbije da, zbog zna~ajnih tehni~kotehnolo{kih pomaka na svetskom trì{tu, treba razmotriti mogu}nost uvo|ewa ~ipa u ID dokumenta. Me|utim, u Izve{taju se ne navodi koji su to ponu|a~i predloìli ove inovacije, ali stoji da su stru~ne slu`be MUP-a Srbije prihvatile ovaj predlog i odlu~ile da se uvede ~ip u ID dokumenta. Ovakva odluka ~elnika MUP-a, kasnije }e se odraziti na naknadnu promenu tehni~kih uslova tendera i {timovawe konkursne dokumentacije,
270) Izvor: Nedeqnik Vreme, (http://www.vreme.com/), broj: 670, od 6. 11. 2003. godine. 271) Prvi zakon o javnim nabavkama je po~eo da se primewuje od 13. 7. 2002. godine. 152
Ivan Nini} ali i na cenu celokupnog projekta. Ukoliko samo podsetimo da je MUP prvobitno Vladi Srbije na odobrewe predloìo vrednost celokupnog projekta koji je trebalo da ko{ta 75 miliona i 50.766 evra, a da je Vlada odobrila prvu fazu, realizacije (6 nabavki) u vrednosti od 39 miliona i 179.492 evra, onda je jasno da je za drugu fazu koja je realizovana samo godinu dana kasnije, trebalo biti izdvojeno preostalih 35 miliona i 871.274 evra. Me|utim, vrednost nabavke u drugoj fazi ko{tala je poreske obveznike ~itavih 50 miliona i 184.055 evra, tako da je celokupni projekat nabavke opreme pla}en 89 miliona i 363.547 evra. To }e na kraju sa svim tro{kovima dosti}i ~itavih 100 miliona evra272)!
Cepkawe tendera da svi vuci budu siti

Realizacija druge faze projekta zapo~eta je raspisivawem javnog poziva od strane MUP-a, koji je objavqen 14. februara 2003. godine u Slu`benom glasniku RS. Tender je bio podeqen na 4 zasebna segmenta nabavke, i to: TP-1 Sistem za pripremu podataka za personalizaciju i za{titu; TP-2 Personalizacioni centar za elektronska ID dokumenta; TP-3 Personalizacioni centar za putne isprave; i TP-4 Ure|aji za validaciju ID dokumenata. Kako ni ovako cepkawe tendera nije bilo dovoqno da svi Mihajlovi}evi vuci budu siti, sva ~etiri segmenta tendera su usitwena na nekoliko dodatnih podsegmenata. Ovakvo pravqewe rezanaca za supu od jednog ozbiqnog i skupog tendera je izvr{eno na nezakonit na~in jer, prema tada vaè}im odredbama Zakona o javnim nabavkama, MUP je bio u obavezi da od Uprave za javne nabavke zatraì saglasnost na svoju odluku o oblikovawu tendera u vi{e zasebnih partija, me|utim o~igledno je da tada zakon za Du{ana Mihajlovi}a nije vaìo, pa je na svoju ruku odlu~io da iscepka tender. Za u~e{}e na ovom tenderu se prijavilo 14 ponu|a~a koji su dostavili svoje ponude, o ~emu je komisija MUP-a sa~inila svoj zapisnik 15. aprila 2003. godine. Sve prikupqene uzorke, tenderska komisija MUP-a je prosledila Institutu za bezbednost radi analize, pa je ova ustanova traènu analizu i izvr{ila, o ~emu je MUP obave{ten nekoliko meseci kasnije, ta~nije 14. maja 2003. godine. Naime, Institut za bezbednost je dao svoje mi{qewe, prema kome se nije mogla izvr{iti analiza uzoraka bez kompletnih tehni~kih karakteristika za segment TP-2 personalizacioni centar za elektronska ID dokumenta, i to za nabavku opreme iz podsegmenta {estog (TP-2.6). Ve} 4. septembra 2003. godine MUP je izuzimaju}i sporni podsegment TP-2.6 kao najpovoqnija preduze}a za segmente ovog tendera ozna~ene kao TP-1 i TP-2 izabrao preduze}e Giesecke&Devrient, za segment TP-3 preduze}e Thales, dok je za segment TP-4 izabrano preduze}e Vlatacom. Prema navodima iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli zakonitosti ovog tendera koji je sa~inio Generalni inspektorat MUP-a Srbije, ponu|a~, od272) Prema pisawu lista Blic, (http://www.blic.rs/), od 0 3. 3. 2005. godine, vrednost opreme za izradu li~nih dokumenata je oko 90 miliona evra, a ukupni tro{kovi opreme i adaptacije prostora za {tampariju iznosi}e oko 100 miliona evra. 153
Revizija demokratije nosno preduze}e Giesecke&Devrient je nepravilno bodovano od strane tenderske komisije. Tako je komisija ovom preduze}u neosnovano umawila 2 boda, pa je naknadno izvr{ena korekcija bodova, prema kojoj su pomenutoj firmi vra}ena zakinuta 2 boda, {to nije uticalo na promenu mesta na tabeli svih ponu|a~a koji su bodovani. Me|utim, MUP ostale ponu|a~e nije obavestio o ovoj korekciji, uskrativ{i im tako mogu}nost da se u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama àle na formalno pravne propuste, {to bi svakako u àlbenom postupku dovelo u pitawe regularnost i transparentnost celokupnog tendera.
Na{timovan tender vredan 24,9 miliona evra

Kada je re~ o zaostaloj i preostaloj nabavci opreme iz podsegmenta TP-2.6, ona prvobitno nije bila ugovorena jer je MUP ispo{tovao mi{qewe Instituta za bezbednost, te je obavestio sve ponu|a~e da se javni poziv za ovu nabavku obustavqa zbog nezadovoqavaju}ih ponuda. Me|utim, ve} 11. septembra 2003. godine, umesto da raspi{e potpuno novi tender za nabavku opreme iz podsegmenta TP-2.6, tenderska komisija MUP-a je obavestila ponu|a~e da naknadno produùje rok za dostavqawe novih ponuda! Tako je prvobitna tenderska dokumentacije znato izmewena uvo|ewem novih referenci o ~ipu i operativnom sistemu, a da stvar bude jo{ vi{e u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, prvobitno traèni operativni sistem Java sada je promewen u operativni sistem Multos. Naime, da stvar bude jasnija, u konkretnom slu~aju, MUP je u skladu sa odredbom ~lana 79 tada{weg zakona o javnim nabavkama morao da odbije sve ponude kao neispravne i da raspi{e potpuno novi tender, {to nije u~iweno, ve} se i{lo na izmene, dopune ili boqe re~eno i{lo se na {timovawe tenderske dokumentacije. Sve ovo je vodilo ka tome da uz pomo} nezakonite tenderske procedure na tenderu u~estvuju potpuno isti ponu|a~i kojima je samo nekoliko meseci ranije ponuda odbijena kao neispravna, ali naknadno ponude tih istih firmi, zahvaquju}i {timer-majstorima iz MUP-a, postaju ispravne. Tako je tenderska komisija, 28. novembra 2003. godine, sa~inila zapisnik i zakqu~ak da se kao najpovoqniji ponu|a~i koji su u~estvovali na tenderu za nabavku opreme (koja je definisana podsegmentom TP-2.6 prvobitnog tendera), izaberu firme: Cetis Celje, Giesecke&Devrient i Miehlbauer.
Mu}ka od 24,9 miliona evra nije za robiju

Zbog grubog kr{ewa propisa i ~iwenice da je na potpuno nezakonit na~in, sa firmom Miehlbauer iz Nema~ke, uz saglasnost Du{ana Mihajlovi}a, zakqu~en ugovor u vrednosti od 24 miliona i 950.000 evra, reagovala je i buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Tako su buyetski inspektori, dana 25. septembra 2004. godine, podneli krivi~nu prijavu273) protiv odgovornog lica (potpisnika ugovora), i ovog puta poznatog Gojka Todorovi}a, tada{weg na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, zbog sumwe da je
273) Prijava je zavedena pod brojem: 401-00-519/2004-09-07, od 25. 9. 2004. godine. 154
Ivan Nini} naknadnim {timovawem tenderske dokumentacije izvr{io krivi~no delo nesavestan rad u slu`bi. Me|utim, da osumwi~eni Gojko Todorovi} po ovoj krivi~noj prijavi nije odgovarao za svoje me{etarewe, potvr|uje pisana informacija274) koju je autor ove analize dobio u Okru`nom javnom tuìla{tvu. Tako je krivi~na prijava buyetske inspekcije u predmetu KT-1767/04 odba~ena, a predmet je arhiviran 28. decembra 2005. godine jer nije bilo zakonskog osnova za pokretawe krivi~nog postupka. Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, u predmetu Ktr-2713/03 koji se vodio kod Okru`nog javnog tuìoca, a u kome je vr{ena provera me{etarewe sa provizijom i preduze}em Arius, tuìlac je 20. novembra 2003. godine doneo svoju odluku. U odluci stoji da nema osnovane sumwe da je u vezi s nabavkom sredstava i informati~ke opreme, kao i softvera za MUP Srbije, izvr{eno bilo koje krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti. Dakle, upravo ovako je Du{an Mihajlovi}, \in|i}ev ministar, poznatiji kao trgovac bikovima275), koji je priznao da je bio akcionar u ~ak 13 preduze}a, uspe{ni biznismen ~ija se preduze}a bave turizmom, poqoprivredom, spoqnom i unutra{wom trgovinom, marketingom, informacionim tehnologijama, projektovawem, inèweringom, integracijom ra~unarskih mreà i sistema, jo{ jedanput dokazao svoju nadmo}, nedodirqivost i superiornost nad pravnim sistemom Republike Srbije. I ne samo to, Mihajlovi} je najboqi primer kako nakon 5. oktobra 2000. godine jedan ministar moè slobodno da smisli, organizuje i izvr{i atak na buyet Republike Srbije, a da ne snosi krivi~nu odgovornost.
274) Pisana informacija u formi dopisa je zavedena pod brojem: A749/08, od 30. 12. 2008. godine. 275) Prema informacijama koje je 3. 11. 2003. godine prenela TV B92, svojevremeno su M. Dinki} i stranka G17 plus optuìli D. Mihajlovi}a da je u svojstvu ministra policije zloupotrebqavao poloàj u Vladi tako {to se susretao sa stranim delegacijama privrednog karaktera i tako pronalazio kupce za 3.500 junadi i bikova koji su se nalazili u vlasni{tvu wegovih firmi. 155
(20) Du{an nedodirqivi i kvadrati nevidqivi (2)

Prema navodima krivi~ne prijave koju je protiv eks-ministra policije Du{ana Mihajlovi}a podnela buyetska inspekcija Ministarstva finansija, pravosudni organi su imali i razloga i materijala da se zainteresuju za ovaj slu~aj, obzirom da se Mihajlovi} tereti za za buyetske zloupotrebe koje se mere u milionima i milijardama dinara. Prema navodima prijave, on je za vreme svog mandata potpisao sijaset ugovora iako za wihovu realizaciju nisu bila obezbe|ena sredstva u buyetu Republike i time dràvi i buyetu natovario obaveze za period od 2004. do 2010. godine od ~ak 7 milijardi i 217,9 miliona dinara. Tako|e, kako se u prijavi navodi, Mihajlovi} je avansno platio izgradwu stanova, i to 172,5 miliona dinara, da bi nakon izgradwe prodavac ove stanove prodao na trì{tu, umesto da ih preda policiji. On je isto tako, sa 161,2 miliona dinara, unapred pla}ao izgradwu stanova, ~ime je na kraju realno bio opravdan samo 51,1 milion dinara, jer je od ugovorenih i pla}enih 2.501m2 policija dobila svega 981,05m2 stambenog prostora. Me|utim, Okru`no javno tuìla{tvo je ovu krivi~nu prijavu odbacilo uz obrazloèwe da nema mesta krivi~nom gowewu, dok se obrazloèna odluka o tome skriva od javnosti, uz obrazloèwe da je re~ o slu`benoj tajni koja je dostupna samo odre|enom krugu lica. *** Prijava zbog rasipawa buyeta policije Ministarstvo unutra{wih poslova je ve} dugi niz godina ozna~eno kao vrh ledenog brega korupcije i kriminala u Srbiji. Pod ki{obranom ovog organa sve po~iwe i sve se zavr{ava. Prema tome, ako se u kr{ewu zakona uhvate i tuìla{tvu procesuiraju ~elnici MUP-a Srbije, a to isto tuìla{tvo potencijalne krivce abolira svake vrste odgovornosti, onda se {aqe jasna poruka gra|anima da se prekr{ioci zakona dele na dodirqive i nedodirqive. O~igledno je za pravosudni sistem Srbije nedodirqiv i biv{i ministar Du{an Mihajlovi}, ali i wegovi saradnici Gojko Todorovi}, nekada{wi na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, i Sava \ikanovi}, blagajnik MUP-a. Sude}i po sadràju krivi~ne prijave broj: 401-00519/2004-09-07, od 25. septembra 2004. godine, koju je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija podnela Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu, prijavqeni Mihajlovi}, Todorovi} i \ikanovi}, osumwi~eni su da su direktno svojim postupcima i radwama proizveli {tetu buyetu Republike Srbije. Ukoliko se u ovoj analizi osvrnemo na navode krivi~ne prijave, najboqe je pro{ao prijavqeni Sava \ikanovi} koji se sumwi~i za nesavestan rad u slu`bi. Prema navodima Buyetske inspekcije, on je isplatio 5.000 evra za slu`beno putovawe jednog radnika MUP-a, a da ta sredstva uop{te nisu opravdana validnom dokumentacijom.
156
Ivan Nini} Za prijavqenog Gojka Todorovi}a, prema navodima krivi~ne prijave, osnovano se sumwalo da je izvr{io krivi~no delo nesavestan rad u slu`bi, jer je sa preduze}em Srem-put iz Rume, dana 15. jula 2003. godine, sklopio ugovor276) vrednosti 9.157.031 dinar. To je za ~ak 784.154 dinara bilo vi{e od iznosa koji je prethodno odobrio tada{wi ministar Du{an Mihajlovi}. Osim ove nezakonite radwe, Todorovi}u je Buyetska inspekcija na teret stavila i krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja, za koje se sumwa da ga je izvr{io jo{ 1999. godine kao slu`beno lice u MUP-u Srbije. Naime, prema tvrdwi podnosioca prijave, Gojko Todorovi} je u januaru i februaru 1999. godine, suprotno propisima, bez postojawa odluke Vlade Republike Srbije, zakqu~io ugovore sa preduze}em National Group iz Vrwa~ke Bawe. Predmet oba ugovora277) je izgradwa i prodaja stambenih jedinica na lokaciji SRC Hajduk u Beogradu, i to po ceni od 2.184.000 dinara i 2.343.362 dinara. Iako je rok za zavr{etak radova bio mesec avgust 1999. godine, ugovorene stambene jedinice nisu izgra|ene, a pla}ene su sredstvima MUP-a Srbije.
Dule dugoro~no zaduìo MUP sa 7,2 milijarde dinara

Prema navodima buyetske inspekcije koji su izneti u obrazloèwu krivi~ne prijave, a u delu u kome se za krivi~nu odgovornost sumwi~i biv{i ministar unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}, re~ je o kr{ewu odredabe ~lana 35, stava 2 i ~lana 50 Zakona o buyetskom sistemu278) i nezakonitom, dugoro~nom zaduìvawu dràve. Naime, Mihajlovi} je, kako se u prijavi navodi, odgovoran jer je ispred MUP-a preuzeo obaveze za period od 2004. do 2010. godine, i to po osnovu ugovora potpisanih u periodu od 2001. do 2003. godine, a da za to uop{te nije imao obezbe|ena buyetska sredstva u teku}oj fiskalnoj godini na ekonomskim klasifikacijama 512: Ma{ine i oprema i 426: Materijal. Visina preuzetih obaveza bila je ~ak 7 milijardi i 217,9 miliona dinara, {to je u evrima iznosilo 109.479.966 evra. Dakle, tada{wi ministar je fakti~ki sklapao poslove koji dospevaju na naplatu tek nakon pada vlade DOS-a i koji buyetu Republike Srbije predstavqaju du`ni~ko breme sve do 2010. godine. Pri tom, Mihajlovi} je kao ministar bio u obavezi da po{tuje buyetske kvote za teku}u fiskalnu godinu, {to nije ~inio, a tako|e, u pogledu vaè}ih propisa, bio je odgovoran i za preuzimawe obaveza, zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih sredstava. Ovakvo pona{awe \in|i}evog ministra, buyetski inspektori su okarakterisali kao osnovanu sumwu da je izvr{io krivi~no delo nesavestan rad u slu`bi, koje je tada bilo propisano ~lanom 245 KZ RS.
276) Ugovor je zaveden pod brojem: 351-83/2003, od 15. 7. 2003. godine. 277) Prvi ugovor je zaveden pod brojem: 04/1 br. 452-74/99, od 27. 1. 1999. godine, a drugi ugovor je zaveden pod brojem: 04/1 br. 452-171/99, od 24. 2. 1999. godine. 278) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02 i 87/02). 157
Dule sa 172,5 miliona kupio prodate stanove

Drugi greh koji su buyetski inspektori Mihajlovi}u pripisali u krivi~noj prijavi, stavqaju}i mu ponovo na teret krivi~no delo nesavestan rad u slu`bi, jesu nezakonitosti oko izgradwe stanova za potrebe MUP-a. Naime, prema navodima prijave, MUP je sa gra|evinskim preduze}em Cari~in grad imao sklopqen ugovor za izgradwu i kupovinu 55 stanova ukupne vrednosti 227,7 miliona dinara. Iako je ovim ugovorom bila ta~no definisana dinamika pla}awa, koja je trebalo da prati stepen izvr{enih radova, Du{an Mihajlovi} je, zarad svojih kooperanata, obaveze pla}awa vr{io po svojim ar{inima. Tako je po datom odobrewu ministra navedenom izvo|a~u radova, suprotno ugovornim obavezama, upla}eno 172.558.632 dinara, a da je stepen izvr{enih radova iznosio svega 50 odsto. U novembru 2002. godine je istekao ugovorni rok za zavr{etak izgradwe 55 stanova, a novi rok nije bio definisan aneksom, niti bilo kojim drugim aktom. Da stvar bude jo{ gora, izvo|a~ je, prema navodima krivi~ne prijave, u me|uvremenu deo ugovorenih stanova prodao, a nova lokacija i struktura stanova nije ugovorena. Buyetska inspekcija daqe navodi da su uplatom ovog iznosa na ra~un izvo|a~a radova, i to bez pravnog osnova, prekr{ene odredbe ~lana 39 i ~lana 50 tada{weg zakona o buyetskom sistemu. Tako|e je zanimqivo da je izvo|a~ radova u svojoj zvani~noj ponudi na osnovu koje je i dobio posao, ponudio MUP-u Srbije kao poklon jedan stan, koji kasnije nijednim ugovorom nije bio obuhva}en.
Dule pla}ao unapred stanove kojih nema

Koliko je stambena izgradwa bila profitabilna za Du{ana Mihajlovi}a, potvr|uje i ~iwenica da je buyetska inspekcija, u tre}oj ta~ki krivi~ne prijave, biv{em ministru na teret stavila krivi~no delo zloupotreba slu`benog poloàja. Radi se o ugovoru279) koji je Republi~ka direkcija za imovinu, kao kupac, zakqu~ila 14. decembra 2001. godine sa Kompanijom Graditeq-inèwering iz Beograda, kao prodavcem. Predmet ugovora je bila kupovina 34 stana u izgradwi u nasequ Bra}a Jerkovi} 2 u Beogradu, ~ija je povr{ina obuhvatala 2.501 m2. Vrednost kupovine ugovorenih stanova, koji se nabavqaju za potrebe MUP-a Srbije, iznosila je 130 miliona i 52.000 dinara. Dinamika ugovorenog pla}awa je bila utvr|ena tako da je kupac bio u obavezi da po potpisivawu ugovora plati avans od 20 odsto kupoprodajne cene, u iznosu od 26.010.400 dinara, {to je MUP i u~inio tokom decembra 2001. godine. Kupac je zatim bio obavezan da plati 5 odsto kupoprodajne cene, u iznosu od 6.502.600 dinara, i to po primopredaji objekta, dok }e se preostali iznos platiti u 6 jednakih mese~nih rata. MUP je u 2003. godine, kompaniji Graditeq-inèwering, u 7 rata uplatio iznos od 144.268.320 dinara, a ova kompanija je MUP-u vratila prepla}eni iznos od 9.249.652 dinara.
279) Ugovor je zaveden pod brojem: 464-771/2001, od 14. 12. 2001. godine. 158
Ivan Nini} Prema navodima iz zapisnika280) o primopredaji stanova, MUP je dobio jedan stan koji nije bio ugovoren i 12 kqu~eva, uz napomenu da se u stanovima nalaze, bespravno useqena lica. Tako u zapisnicima o primopredaji stanova stoji da su MUP-u predati stanovi ugovorene i izvedene povr{ine od ukupno 428,27 m2, stanovi ugovorene povr{ine od ukupno 485,78 m2 i stan br. 35 izvedene povr{ine 67,06 m2, koji uop{te nije bio ugovoren kupoprodajnim ugovorom! Iako je ukupna vrednost ugovorenih i pla}enih stanova iznosila ~ak 2.501 m2, prema dokumentaciji MUP-a jasno se vidi da je ugovorene stanove kompanija Graditeq-inèwering otu|ila, umesto da ih je predala na kori{}ewe MUP-u Republike Srbije! Tako proizilazi da je MUP na kori{}ewe dobio stanove povr{ine svega 981,05m2, koji vrede 51.14.600 dinara. Prema navodima Buyetske inspekcije, MUP je prodavcu, kompaniji Graditeq-inèwering ukupno platio ~ak 161.29.067 dinara, ukqu~uju}i i iznos od 6,5 miliona dinara koji je trabalo da bude pla}en tek po primopredaji stanova.
Kamata na kamatu, pqa~ka na pqa~ku

Kako buyetska inspekcija navodi u krivi~noj prijavi, MUP je svoje obaveze prema kompaniji Graditeq-inèwering platio vi{e od ugovorenog, i to za 30 miliona i 750.347 dinara na ime zatezne kamate. Ovu kamatu je navedena kompanija obra~unala i ispostavila na pla}awe MUP-u Srbije, i to zbog neblagovremenih uplata rata u iznosu od 29,2 miliona dinara. Tako|e, enormno visoka kamata sa revalorizacijom je obra~unata i na ve} postoje}u kamatu od 1,4 miliona dinara, koja se odnosila na ka{wewe uplate od 5 odsto ugovorene vrednosti stanova. Dakle, sve ugovoreno je pla}eno, ukqu~uju}i i kamatu na kamatu, a od toga {to je ugovoreno i pla}eno, opravdano je samo 51 milion dinara! Buyetski inspektor u krivi~noj prijavi navodi da je MUP platio sve kamate kao i kamatu na 5 odsto ugovorenog iznosa, koji je prema ugovoru trebalo da bude upla}en po primopredaji stanova, ali kako stanovi iz ugovora nisu primqeni na upotrebu, uop{te nije postojala obaveza da se kamata plati na ugovorenu vrednost. Prema mi{qewu Buyetske inspekcije, pla}awem stanova na ovakav na~in, suprotno zakqu~enom ugovoru o wihovoj nabavci, prekr{ene su odredbe ~lana 39 tada{weg zakona o buyetskom sistemu jer je izvr{eno pla}awe a da za to nije postojao pravni osnov, ~ime je naneta {teta buyetu Republike Srbije. Zbog toga je Du{an Mihajlovi} kao odgovorno lice osumwi~en za zloupotrebu slu`benog poloàja. I pored svih ovih nezakonitosti koje je napravio tada{wi ministar Mihajlovi}, a koje su sadràne u krivi~noj prijavi Buyetske inspekcije, tuìla{tvo je donelo kona~nu odluku da nije re~ o krivi~nim delima i prijava je odba~ena. Zahtev autora ove analize da mu se dostavi kopija obrazloène odluke o razlozima za odba~aj krivi~ne prijave, odbijen je re{ewem281) Okru`nog javnog tuìoca, uz tvrdwu da je re~ o slu`benoj tajni koja je do281) Re{ewe je zavedeno pod brojem: A16/09, od 20. 1. 2009. godine. 159
Revizija demokratije stupna samo odre|enom krugu lica. Dakle, sasvim je jasno i o~igledno da se tuìla{tvo u potpunosti stavilo u funkciju za{tite kriminala koji je proizveden za vreme vladavine DOS-a u Srbiji. [ta drugo re}i, sem da }e srpska istorija crnim slovima u istorijske uybenike dosmanlijske vladavine zabeleìti ministrovawe jednog Du{ana nedodirqivog.
160
Ivan Nini}
(21) Od me{etara do foteqe gradskog sekretara

O tome kako se me{etari i kako se pqa~ka u zdravstvu, funkcionerka Demokratske stranke dr Sneàna Stevanovi} prva iskustva stekla je tokom 2005. i 2006. godine na rukovode}oj poziciji u beogradskom Domu zdravqa Vra~ar, da bi ubrzo potom bila imenovana na funkciju gradskog sekretara za zdravstvo grada Beograda. Wenim rukovo|ewem i rukovo|ewem wene naslednice, dr Vesne Te{i}, tako|e funkcionerke Demokratske stranke, bavila se i Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja je utvrdila veoma interesantne finansijske akrobacije. Kako proizilazi iz inspekcijskog izve{taja, dr Stevanovi} je umela da telefonira nezakonito na ra~un dràve i do 39.236 dinara mese~no, dok je milionske buyetske donacije tro{ila nenamenski i uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama. Samo po osnovu nezakonitog rentirawa poslovnog prostora koji se nalazi u dràvnoj svojini, buyet Srbije je izgubio 4,9 miliona dinara. Prema otkri}ima inspekcije, u Domu zdravqa Vra~ar buyet je opqa~kan za 5,8 miliona dinara preko naduvane isplate minulog rada zaposlenima, ali i za 1,5 milion dinara po osnovu nezakonito zakqu~ivanih ugovora o delu i ugovora o dopunskom radu. Svakako najve}e me{etarewe i bezakowe zabeleèno je u sferi javnih nabavki koje je sprovodilo rukovodstvo Doma zdravqa Vra~ar. Tako je u jednom slu~aju, umesto da tender, po nalogu nadle`nog organa, bude poni{ten i sproveden ponovo, izvr{eno nezakonito potpisivawe ugovora o nabavci vrednoj 6,2 miliona dinara. U drugom slu~aju falsifikovana je tenderska dokumentacija o izboru ponu|a~a za nabavku ra~unarske opreme vredne 1.192.178 dinara. ***
Minuli rad kao preporuka za napredovawe

Kao ìrant Demokratske stranke, interesna organizacija G17 plus je od svog osnivawa uvek bila u tesnoj vezi sa partijom Borisa Tadi}a, i to u onim trenucima kada se vr{ila podela plena, odnosno raspodela reìmskih plodova. Tako je bilo i po~etkom 2003. godine, kada je ve~iti i nezamenqivi ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} iskoristio neuskla|enost Zakona o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi i kao supermen preuzeo ingerencije nad smenama i postavqewima direktora (bez konkursa) u oko 270 zdravstvenih ustanova u Srbiji. Foteqe su me|usobno i sporazumno dobijali iskqu~ivo kadrovi G17 plus i Demokratske stranke. Pravdaju}i kadrovske poteze, Tomica, u jednoj od svojih izjava iz februara 2003. godine, kaè: Osnovni kriterijumi za izbor direktora, bili su stru~nost, plan rada koji su ponudili, prakti~nost, dosada{wi rezultati i spremnost za saradwu pred veliku reformu zdravstva282). Uz ovakvo obra282) Izvor: Nedeqnik NIN, (http://www.nin.co.rs/), broj: 2721, od 20. 2. 2003. godine. 161
Revizija demokratije zloèwe, izvr{ena je perfidna i brza ~istka na nivou Republike, ali i na nivou grada Beograda. Milosavqevi} je tada uspeo da u beogradskim domovima zdravqa izvr{i velike turbulencije u korist Demokratske stranke. Tako je u jednom cugu, od 13 novoimenovanih direktora domova zdravqa u glavnom gradu, ~ak wih 8 bilo obojeno bojama Demokratske stranke. Me|u kadrovima Demokratske stranke koji su avanzovali svoj strana~ki anga`man i zaseli u direktorske foteqe na{la se i dr Sneàna Stevanovi}283), koja je 5. februara 2003. godine imenovana za direktora Doma zdravqa Vra~ar. Ona se na toj funkciji zadràla sve do 29. septembra 2006. godine, nakon ~ega je kao kadar Demokratske stranke, po~etkom oktobra 2006. godine, imenovana, na funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za zdravstvo grada Beograda. Na weno mesto u DZ Vra~ar kao v.d. direktora, postavqena je dr Vesna Te{i}284), tako|e kadar Demokratske stranke. Zapravo istorijske ~iwenice govore da je re~ o ~uvenoj dr Vesni Pajevi} iz Kragujevca, koja je promenila prezime, stranku, grad i fotequ. Ove kadrovske turbulencije svakako nisu puno uticale na rad DZ Vra~ar jer je kontinuitet me{etarewa koje je zapo~ela dr Stevanovi} nastavila dr Te{i}. Me|utim, kontinuitet takvog rukovo|ewa malo je poquqala Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja je neposredno pred imenovawe dr Sneàne Stevanovi} na funkciju gradskog sekretara za zdravstvo, posetila DZ Vra~ar i izvr{ila redovnu buyetsku kontrolu. Tako je {estomese~na kontrola od strane buyetske inspektorke Sneàne Jerkovi} zapo~eta 25. septembra 2006. godine, nakon ~ega je sa~iwen zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-1654/2006-09, od 10. aprila 2007. godine. Osim kontrole finansijskog poslovawa DZ Vra~ar za period kada je funkciju direktora obavqala dr Sneàna Stevanovi}, kontrolisani period je obuhvatao i poslovawe tada imenovane dr Vesne Te{i} (Pajevi}). Dakle, obe funkcionerke Demokratske stranke su, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ozna~ene kao odgovorna lica, i to svaka za svoj period rukovo|ewa. O kakvom rukovo|ewu je zapravo re~ i kakvi su to rezultati preporu~ili dr Stevanovi} za funkciju gradskog sekretara za zdravstvo, autor }e obraditi i prezentovati u ovoj analizi.
283) Dr Sneàna Stevanovi} (DS) je od 1996. godine ~lan Resornog odbora za zdravstvo pri Gradskom odboru DS, ~lan je Republi~kog odbora za zdravstvo u DS, birana je za odbornika SO Vra~ar, direktor DZ Vra~ar (februar 2003 septembar 2006), gradski sekretar za zdravstvo grada Beograda (oktobar 2006 septembar 2008). Re{ewem broj: 920-239/2008-VIII, od 2. 9. 2008. godine koje je doneo predsednik op{tine Vra~ar B. Kuzmanovi} (DS), dr Stevanovi} je postavqena za pomo}nika predsednika op{tine Vra~ar na mandatni period od 4 godine. 284) Dr Vesna Te{i} (DS) je kao kadar SPO-a obavqala funkciju potpredsednice gradske vlade u Kragujevcu (1996-2000), a zatim je izabrana za ~lana Izvr{nog odbora SG Kragujevca (od 2000. godine). Dr Te{i} se u me|uvremenu priklonila Demokratskoj stranci. 162
Ivan Nini}
Buyetski kola~i} od 658,9 miliona dinara

Kako i za{to je profitabilno biti direktor zdravstvene ustanove u Srbiji, na najboqi mogu}i na~in svedo~i kasa u beogradskom Domu zdravqa Vra~ar. Naime, buyet DZ Vra~ar u 2005. godini iznosio je ~ak 330,1 milion dinara, od ~ega je 282,9 miliona dotirano iz sredstava Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe (RZZO), a 47,2 miliona Dom zdravqa je ostvario po osnovu sopstvenih prihoda. Buyetski inspektor nije mogao da utvrdi da li je Upravni odbor DZ Vra~ar doneo Finansijski plan za 2005. godinu, a {to je bila obaveza definisana ugovorom sa RZZO. Razlog za to se krije u ~iwenici da je inspektoru na uvid dat finansijski plan bez ikakvog delovodnog broja, datuma, pe~ata i parafa odgovornog lica. Ovakvim na~inom rada odgovorni u Domu zdravqa su prekr{ili odredbe ugovora285) sa RZZO, odredbe ~lana 20, stava 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu i odredbe ~lana 24, stava 1, ta~ke 3 Statuta ustanove. [to se ti~e buyeta DZ Vra~ar u 2006. godini, on je iznosio ~ak 328,8 miliona dinara. U ovoj godini ugovor286) o pruàwu i finansirawu zdravstvene za{tite sa RZZO pretrpeo je 3 izmene tako {to je konstantno pove}avan iznos sredstava koja su dotirana ovoj ustanovi. Tako je DZ Vra~ar od RZZO ostvario ukupan prihod u iznosu od 255,8 miliona dinara, dok je ostatak sredstava do iznosa od 328,8 miliona dinara ostvaren po osnovu sopstvenih prihoda. Prema navodima buyetskog inspektora, Finansijski plan DZ Vra~ar za 2006. godinu bio je neoveren i nepotpisan, a pri tom u wemu nisu bili odvojeno iskazani rashodi po strukturi buyetskih prihoda. Dakle, zakonitost i na~in tro{ewe enormnih buyetskih sredstava od 330,1 milion dinara u 2005. godini i 328,8 miliona dinara u 2006. godini bio je predmet interesovawa buyetskog inspektora Ministarstva finansija.
Telefonirali i putovali na ra~un dràve

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza tro{kovi mobilnih telefona u DZ Vra~ar u 2005. godini iskazani su u iznosu od 219.396 dinara, a u 2006. godini u iznosu od 223.105 dinara. Buyetski inspektor je utvrdio da u DZ Vra~ar nijednim aktom nije bilo regulisano pravo na kori{}ewe mobilnih telefona u slu`bene svrhe, niti je bila utvr|ena visina dozvoqenog limita potro{we. Time je postupqeno u suprotnosti sa odredbama ~lana 38. stav 1 i 2 Zakona o buyetskom sistemu287). Dakle, stvarani su izdaci na teret buyeta koji nisu bili odobreni nijednim aktom pre izvr{ewa pla}awa, {to je sankcionisano zakonom. Tako je, primera radi, tro{ak mobilnog telefona direktorke Sneàne Stevanovi} u mesecu junu 2005. godine iznosio 18.023
285) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/386, od 31. 3. 2005. godine, a ugovor o izmeni i dopuni ugovora je zaveden pod brojem: 02/1951. 286) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/215, od 9. 2. 2006. godine, a ugovori o izmenama i dopunama ugovora su zavedeni pod brojevima: 02/714, od 18. 4. 2006. godine; 02/975, od 30. 5. 2006. godine; i 02/1672, od 24. 8. 2006. godine. 287) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02... 86/06). 163
Revizija demokratije dinara, u mesecu julu 39.236 dinara, a u mesecu avgustu 9.649 dinara. U julu 2006. godine ra~un direktorke Stevanovi} iznosio je neverovatnih 23.668 dinara. Neki ra~uni su pla}eni iz sopstvenih sredstava DZ Vra~ar, dok su neki pla}eni iz buyetskih sredstava. Isto tako tokom 2005. i 2006. godine, za ostale zaposlene kupqeno je na desetine pri-peid dopuna za privatne mobilne telefone. Samo u 2006. godini, DZ Vra~ar je izvr{io nabavku 21 telefona za slu`bene potrebe, {to je ko{talo 179.500 dinara, dok je u 2007. godini izvr{ena nabavka 4 telefona ukupne vrednosti 29.259 dinara. Ina~e, ove nabavke su izvr{ene u suprotnosti sa tada{wim zakonom o javnim nabavkama. U pogledu rashoda DZ Vra~ar koji su se odnosili na tro{kove dnevnica, sme{taja i krkanluka na seminarima i simpozijumima tokom 2005. i 2006. godine, inspektor je utvrdio da ovi izdaci nisu bili propra}eni validnom dokumentacijom. Pri tom su sporni rashodi iznosili 830.404 dinara u 2005. godini i 424.515 dinara u 2006. godini. Putovalo se na Zlatibor, u Vrwa~ku bawu, âw..., a za ve}inu putovawa nisu izdavati putni nalozi, niti su tro{kovi pravdani na zakonit na~in, ~ime je kr{en Zakon o buyetskom sistemu Republike Srbije i uredbe kojima je precizirana ova materija. [to se ti~e utro{ka sredstava za benzin u 2005. godini, buyetski inspektor je utvrdio da su ovi tro{kovi pla}eni u iznosu od 1.220.000 dinara, i to bez sprovo|ewa postupka javne nabavke, {to je bilo suprotno odredbama Zakona o javnim nabavkama. Pri tom, bonovi za benzin su tro{eni bez vo|ewa evidencije o pre|enoj kilometraì za svako vozilo, a DZ Vra~ar uop{te nije imao akt o kori{}ewu slu`benih automobila.
Improvizovani tenderi istopili donacije

U martu 2005. godine, DZ Vra~ar je od grada Beograda dobio donaciju u visini od 3 miliona dinara, i to za nabavku medicinske opreme za laboratoriju. U ovu svrhu sproveden je tender, ali u toku buyetske kontrole inspektoru na uvid nije data dokumentacija o pokretawu postupka javne nabavke i formirawu tenderske komisije. Isto tako buyetski inspektor je konstatovao da se iz zapisnika o prispelim ponudama na tenderu nije mogao utvrditi kriterijum na osnovu kojeg je, u konkurenciji od 5 ponuda, izabrana ponuda preduze}a Makler iz Beograda. Cena iz ponude ovog preduze}a sa kojim je i potpisan ugovor288) o nabavci, iznosila je 3.232.000 dinara sa porezom. Ovakvim propustima nadle`ni u DZ Vra~ar su na najgrubqi mogu}i na~in prekr{ili odredbe Zakona o javnim nabavkama. Druga donacija u ovu zdravstvenu ustanovu stigla je tokom 2005. godine od op{tine Stari grad, a re~ je o sredstvima u visini od 800.000 dinara za kupovinu aparata za livewe kostomata. S tim u vezi, krajem marta 2005. godine, komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a na raspisanom tenderu, izabrala je ponudu firme Dentalmedikal iz Subotice, i to sa cenom od 677.966 dinara. Osim ove firme sa kojom je potpisan ugovor289) o nabavci, na tenderu je u~estvovalo jo{ dva ponu|a~a,
288) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/881, od 3. 6. 2005. godine. 289) Ugovor je zavedene pod brojem: 2345/222, od 10. 4. 2005. godine. 164
Ivan Nini} ali inspektor nije mogao da utvrdi da li je izabrani ponu|a~ zaista blagovremeno dostavio svoju ponudu, jer zapisnik komisije nije sadrào sve neophodne elemente o danu i ~asu prijema ponuda. Time je i u ovom slu~aju od strane nadle`nih u DZ Vra~ar prekr{en Zakon o javnim nabavkama. Krajem 2005. godine, DZ Vra~ar je od op{tine Vra~ar dobio donaciju u visini od milion dinara, a u svrhu nabavke aparata za merewe ko{tane srì. Raspisan je tender za nabavku aparata, i u konkurenciji od 3 prispele ponude tenderska komisija je izabrala ponudu preduze}a Intermedik Grup iz Beograda. Cena iz ponude ove firme sa kojom je potpisan ugovor290) o nabavci, iznosila je 1.439.600 dinara bez poreza, odnosno 1.698.728 dinara sa porezom. Zbog nepotpunog tendrskog zapisnika, buyetski inspektor nije mogao da utvrdi cene drugih ponu|a~a, kriterijume na osnovu kojih je izabrana najboqa ponuda, kao ni datum, odnosno ~as pristizawa ponude. Dakle, prekr{ene su odredbe Zakona o javnim nabavkama. [to se ti~e kontrole pla}awa, DZ Vra~ar je spornu nabavku platio u dva dela, i to prenosom iznosa od milion dinara sa sopstvenog ra~una i prenosom iznosa od 698.728 dinara sa buyetskog ra~una. Inspektor je utvrdio da je ovakvim pla}awem iznos od 301.272 dinara koji je dotiran od op{tine Vra~ar, utro{en nenamenski i to suprotno odredbi ~lana 36, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu.
Donacije isparile nenamenski

Posebno interesantan primer me{etarewa u DZ Vra~ar kada je re~ o transfernim sredstvima, odigrao se u martu 2006. godine. Tada su vlasti grada Beograda, na ra~un DZ Vra~ar, izvr{ile namenski prenos sredstava od 2 miliona dinara, i to za potrebe remonta pumpe i ventila. Me|utim, umesto remonta pumpe i ventila, direktorka Sneàna Stevanovi} je raspisala tender za prikupqawe ponuda za rekonstrukciju toaleta u holu DZ Vra~ar. Od 3 prikupqene ponude, kao najpovoqnija izabrana je ponuda preduze}a Zanatprom d.o.o. iz Smederevske Palanke i to sa cenom od 542.785 dinara bez poreza. Nakon toga sa ovim preduze}em, u martu 2006. godine, zakqu~en je ugovor291) o izvo|ewu radova na rekonstrukciji sanitarnih ~vorova i ostalih zanatskih radova u DZ Vra~ar. Izvo|a~u radova je za ugovorene radove, sa sopstvenog ra~una DZ Vra~ar pla}eno 550.977 dinara. Zatim je direktorka Sneàna Stevanovi}, u aprilu 2006. godine, sa istim preduze}em zakqu~ila i drugi ugovor292) o rekonstrukciji hola u DZ Vra~ar vrednosti 1.373.500 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, po okon~anoj situaciji radovi su pla}eni u iznosu od 1.806.677 dinara, a {to je za 443.177 dinara vi{e od cene iz ugovora. Time je prekr{ena odredba ~lana 36 Zakona o buyetskom sistemu. Me|utim, direktorka Stevanovi} se na ovim aktivnostima nije zaustavila, pa je istom preduze}u poverila i molersko-farbarske radove, koji su
290) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/2374, od 26. 12. 2005. godine. 291) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/497, od 21. 3. 2006. godine. 292) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/636, od 4. 4. 2006. godine. 165
Revizija demokratije prema okon~anoj situaciji ko{tali ~ak 745.229 dinara, a {to je DZ Vra~ar platio sa ra~una sopstvenih sredstava. Sva pla}awa za prethodno navedene radove, rukovodstvo DZ Vra~ar je realizovalo avansno i do 50 odsto, a buyetski inspektor nije imao uvid u privremene situacije na osnovu kojih je pla}awe vr{eno. Pri tom, pojedine okon~ane situacije nisu bile potpisane od strane nadzornog organa koji je trebalo da potvrdi da su svi radovi iz ra~una zaista i izvr{eni u fakturisanim koli~inama. Zbog tro{ewa novca na ovakav na~in od strane direktorke Sneàne Stevanovi}, buyetski inspektor je konstatovao da su 2 miliona dinara, koliko je grad Beograd transferisao za remont pumpi i ventila, utro{ena nenamenski. Time je na najgrubqi mogu}i na~in prekr{ena odredba ~lana 38 Zakona o buyetskom sistemu.
Buyet Republike ostao kra}i za 4,9 miliona dinara

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, poslovni prostor ~iji je korisnik DZ Vra~ar, a koji se nalazi u dràvnoj svojini Republike Srbije, bio je posebna meta direktorke Sneàne Stevanovi}. Ona je dràvni, poslovni prostor izdavala zakupcima po osnovu 9 zakqu~enih ugovora o zakupu, a pri tom na zakqu~ewe tih ugovora Direkcija za imovinu Republike Srbije uop{te nije dala svoju saglasnost. Pri tom, odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije293) decidirano je bio propisan na~in na koji se moè izdavati imovina u dràvnoj svojini. Jedan od uslova za izdavawe dràvnog, poslovnog prostora jeste i to da se od Direkcija za imovinu Republike Srbije zakupodavac mora pribaviti pisanu saglasnost. U DZ Vra~ar, direktorka Stevanovi} je izdavala poslovni prostor za potrebe pekare, auto-{kole, garaè, magacina, Beotaksija, itd. Cene zakupnine koje je odre|ivala kretale su se u rasponu od 150 do 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u zavisnosti od zakupqene kvadrature. Tako je DZ Vra~ar kao zakupodavac tokom 2005. godine na kori{}ewe u zakup dao 400 kvadratnih metara poslovnog prostora. Ostvareni prihod od izdavawa u toj godini iznosio je 2.296.397 dinara i uop{te nije upla}en u buyet Republike Srbije. Sredstva su zadràna na ra~unu sopstvenih prihoda DZ Vra~ar i sa tog ra~una su utro{ena. Isti trend nastavqen je i naredne, 2006. godine, kada je DZ Vra~ar po osnovu izdavawa u zakup poslovnog prostora prihodovao i za sebe zadrào 2.665.901 dinar. Buyetski inspektor je utvrdio da je ovakav na~in raspolagawa poslovnim prostorom, bez saglasnosti nadle`ne Direkcije, zapravo bio u suprotnosti sa odredbama ~lana 8 i 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. S obzirom da je direktorka Sneàna Stevanovi} ovakvim radwama prekr{ila odredbu ~lana 17, ta~ke 4 Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima294), reagovao je i
293) Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 53/95... 101/05). 294) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (Sl. glasnik RS, br. 76/91... 135/04). 166
Ivan Nini} buyetski inspektor tako {to je u svom nalazu naloìo izvr{ewe adekvatne mere. Zapravo, nadle`nima u DZ Vra~ar naloèna je mera da u roku od 3 meseca u buyet Republike Srbije izvr{e uplatu 4.962.298 dinara, koliko je ostvareno tokom 2005. i 2006. godine po osnovu izdavawa u zakup poslovnog prostora. Ova sredstva su, po odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, predstavqala prihod buyeta Republike i kao takva morala su biti upla}ena u buyet Republike.
Minuli rad pojeo 5,8 miliona dinara

Kontrola obra~una i isplata plata za zaposlene u DZ Vra~ar tokom 2005. i 2006. godine, pokazala je katastrofalne nezakonitosti u tom segmentu. Naime, RZZO je prema ugovoru o finansirawu zdravstvene za{tite u 2005. godini, za isplate plata u DZ Vra~ar obezbedio 220,6 miliona dinara. Me|utim, direktorka Sneàna Stevanovi}, uz ugovor o finansirawu zdravstvene za{tite nije priloìla spisak zaposlenih koji je bio sastavni deo ugovora, a na osnovu kog RZZO vr{i prenos nov~anih sredstava za pokri}e rashoda. U postupku kontrole buyetskom inspektoru je podmetnut spisak zaposlenih u DZ Vra~ar, ali je nakon provere utvr|eno da taj spisak uop{te nije validan. Stvarno stawe zaposlenih na po~etku 2005. godine bilo je 569 radnika, od toga 546 lica na stalnom radu i 23 lica na odre|eno vreme. Zbog toga su od strane RZZO preneta sredstva za plate tokom 2005. godine iznosila 214,1 milion dinara, a {to je za 6,5 miliona dinara bilo mawe od ugovorene sume. Kontrolom zakonitosti obra~una i isplate plata, utvr|eno je da su koeficijenti pravilno obra~unati, ali da je buyet opqa~kan na pogre{no obra~unatom minulom radu. Tako je minuli rad za sve zaposlene u 2005. godini bio obra~unavan suprotno odredbi ~lana 108 Zakona o radu295), i to po ve}oj stopi od propisane. Time je iz buyeta nezakonito ispla}eno ~ak 3.457.200 dinara vi{e od zakonom dozvoqenog. Naredne, 2006. godine, bio je potpuno isti slu~aj, ali ovog puta je samo re~ o mawem broju radnika. Zbog Programa racionalizacije broj zaposlenih bio je 373 radnika, od ~ega su 362 radnika na stalnom radu, a 11 lica na odre|eno vreme. Me|utim, na kraju 2006. godine, na platnom spisku DZ Vra~ar na{lo se 365 zaposlenih lica, dok je, prema ugovoru o finansirawu zdravstvene za{tite sa RZZO, broj zaposlenih u 2006. godini definisan na 329 lica. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tokom 2006. godine u DZ Vra~ar nije bilo nepravilnosti prilikom utvr|ivawa i obra~una osnovnih koeficijenata za zarade zaposlenih, ali je i ovog puta vr{en nezakonit obra~un minulog rada. Po nezakonito uve}anoj stopi od 0,5 odsto od osnovice na ime minulog rada buyet je o{te}en za 2.413.414 dinara. S obzirom da je ovde re~ o klasi~noj pqa~ki dràvne kase, buyetski inspektor je nadle`nima u DZ Vra~ar naloìo meru prema kojoj su u obavezi da u roku od 3 meseca, na ra~un RZZO vrate iznos od 5.870.615 dinara. Dakle, re~ je o sredstvima koja su tokom 2005. i 2006. godine godine nezakonito ispla}ena naduvavawem zarade po osnovu minulog rada.
295) Zakon o radu (Sl. glasnik RS, br.24/05... 61/05). 167
Fantomi i virtuelni savetnici na platnom spisku

U postupku kontrole zakonitosti obra~una i isplata zarada u DZ Vra~ar, buyetski inspektor je izvr{io i proveru navoda iz jedne prijave koju je primilo Odeqewe Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, a verovatno je re~ o nekome ko je zaposlen u kontrolisanoj zdravstvenoj ustanovi. S tim u vezi, kontrolom dokumentacije utvr|eno je da je u zakqu~enom ugovoru o finansirawu plata u 2007. godini izme|u DZ Vra~ar i RZZO, predvi|eno i finansirawe plate za zaposlenog Sa{u Ristovi}a, diplomiranog ekonomistu, raspore|enog na radno mesto u nemedicinskoj slu`bi. Me|utim, iz dokumentacije koja se vodi u kadrovskoj slu`bi DZ Vra~ar, buyetski inspektor je utvrdio da Sa{a Ristovi} nije zaposlen u toj zdravstvenoj ustanovi, pa se samim tim nije mogao na}i na spisku radnika ~ije }e zarade u 2007. godini finansirati RZZO. Osim Ristovi}a, na spisku buyetskog finansirawa koji je sa~iwen zakqu~no sa 31. decembrom 2006. godine tako|e se na{ao i Branislav Miqkovi}, diplomirani pravnik. S tim u vezi, inspektor je utvrdio da je Miqkovi} zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme tek 31. januara 2007. godine, i to za poslove savetnika direktora, a nakon {to je istog dana samo zbog wega promewen pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i uvedeno novo radno mesto savetnik direktora. Pre toga Miqkovi} je jo{ 25. decembra 2006. godine sa Vesnom Te{i}, novom direktorkom DZ Vra~ar, zakqu~io ugovor o dopunskom radu u ovoj zdravstvenoj ustanovi, i to za poslove savetnika direktora za op{te i pravne poslove koji uop{te tada nisu ni bili sistematizovani. Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da ne postoji nikakav izve{taj iz kojeg bi se moglo utvrditi koje je to poslove Miqkovi} zaista obavqao, a za {ta je primio 15.000 dinara neto zarade koja je pla}ena iz sopstvenih sredstava DZ Vra~ar. Kako ovi poslovi nisu bili sistematizovani, inspektor je naloìo meru prema kojoj su nadle`ni iz DZ Vra~ar bili u obavezi da u roku od 3 meseca izvr{e povra}aj iznosa od 15.000 dinara, koliko je Miqkovi}u nezakonito ispla}eno. Pored Ristovi}a i Miqkovi}a, tokom 2007. godine nova direktorka Vesna Te{i} je u radnom odnosu nezakonito zadràla i Draganu Tomi}evi}-Gavrilovi}. Ona se na{la na platnom spisku istovremeno sa kolegom koga je zamewivala, pa je tako za jedno radno mesto sa RZZO ugovoreno finansirawe dva radnika na teret poreskih obveznika. Interesantno je da je posle povratka doktora Vladimira Petrovi}a koji je bio privremeno odsutan, direktorka Te{i} zadràla Draganu Tomi}evi}-Gavrilovi} u radnom odnosu. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, to je u~iweno tako {to je zakqu~en aneks ugovora prema kome je Dragana Tomi}evi}-Gavrilovi} ostala u radnom odnosu na odre|eno vreme, a navodno zbog pove}anog obima posla u Slu`bi socijalne medicine. Zakqu~ivawem ovakvog aneksa ugovora, prekr{ene su odredbe ~lana 30 i 31 Zakona o radu.
168
Ivan Nini}
Predsednici sindikata i otpremnina i plata

Najskandalozniji slu~aj politi~kog i interesnog finansirawa radnika u DZ Vra~ar, bio je primer zaposlene Divne Petrovi}. Naime, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Divna Petrovi} je u ovoj zdravstvenoj ustanovi radila kao referent za kadrovske i pravne poslove. Ona je 25. septembra 2006. godine preuzela otkaz ugovora o radu, a prethodno je 29. avgusta 2006. godine primila otpremninu u iznosu od 486.917 dinara. Iako je propisano da zaposleni koji se izjasne za prestanak radnog odnosa uz odgovaraju}u otpremninu ne mogu vi{e zasnivati radni odnos u ustanovama koje se finansiraju iz buyeta, gospo|a Petrovi} se na{la na platnom spisku radnika koje finansira RZZO. Takvo bezakowe je, dana 30. avgusta 2006. godine, inicirao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Beograda, kada je uputio dopis direktoru DZ Vra~ar i to s molbom da Petrovi} Divni odobri ostanak u radnom odnosu do kraja 2006. godine, s obzirom na to da je ona bila predsednik sindikata. Na taj na~in Divni Petrovi} je produèn radni odnos sve do 13. novembra 2006. godine, kada je nova direktorka Vesna Te{i} donela re{ewe o prestanku radnog odnosa, ali i re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora o tro{ku dràve sve do 25. decembra 2006. godine. Buyetski inspektor je ovakvo potkusurivawe ocenio kao nezakonito, s obzirom da ostanak u radnom odnosu nakon preuzimawa otpremnine nije dozvoqen. Zbog toga je DZ Vra~ar naloèna mera da u roku od 3 meseca na ra~un RZZO izvr{i povra}aj 184.692 dinara, koliko je nezakonito, nakon prestanka radnog odnosa, ispla}eno Divni Petrovi}.
Ugovori o delu i pqa~ki dràve

Prema navodima buyetskog inspektora, utvr|eno je da je tokom 2005. i 2006. godine rukovodstvo DZ Vra~ar zakqu~ilo na desetine nezakonitih ugovora o delu i ugovora o zdravstvenoj za{titi. Kontrolom svih ugovora o delu i ugovora o dopunskom radu, inspektor je s pravnog stanovi{ta utvrdio da je DZ Vra~ar u 2006. godini zakqu~io nezakonite ugovore sa medicinskim i lekarskim osobqem, i to za poslove koji su ve} bili sistematizovani. Time je grubo prekr{en ~lan 199 Zakona o radu296) jer su ugovarani poslovi koji su stalnog karaktera i koji spadaju u delatnost DZ Vra~ar. Samo u 2005. godini po tom osnovu, na teret sredstava RZZO, nezakonito je stvoren izdatak od 99.527 dinara, a u 2006. godini izdatak od ~ak 1.439.931 dinara. Buyetski inspektor je rukovodstvu DZ Vra~ar naloìo meru da u roku od 3 meseca na ra~un RZZO izvr{i povra}aj nezakonito utro{enih sredstava, i to u ukupnom iznosu od 1.554.458 dinara. Interesantno je da je jedan u nizu nezakonito zakqu~enih ugovora tokom 2005. i 2006. godine, bio i ugovor sa
296) ^lanom 199 stavom 1 Zakon o radu (Sl. glasnik RS, br.24/05... 61/05) propisano je: Poslodavac moè sa odre|enim licem da zakqu~i ugovor o delu radi obavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{ewe odre|enog fizi~kog ili intelektualnog posla. 169
Revizija demokratije izvr{iocem posla koji je uveo i odràvao elektronski karton u DZ Vra~ar, a za {ta mu je mese~no pla}ana naknada od 25.000 dinara. Isplata po ovom ugovoru je izvr{ena unapred, pre obavqawa poslova, a da o tome na uvid inspektoru nije dat nikakav izve{taj. Ispla}ena naknada u 2005. godini iznosila je 300.000 dinara neto, odnosno 451.832 dinara bruto, dok je u 2006. godini istom licu ispla}eno 225.000 dinara neto. Inspektor je ustanovio da za ove radove nije sproveden postupak javne nabavke male vrednosti, kako je to propisivao Zakon o javnim nabavkama, a {to je pre zakqu~ewa ugovora bila obaveza direktorke Sneàne Stevanovi}. Na isti na~in, bez sprovo|ewa postupka javne nabavke, zakqu~en je i ugovor o molersko-farbarskim radovima u DZ Vra~ar, koji je tokom 2005. godine stvorio izdatak od 139.964 dinara neto. Pri tom, ne postoji dokaz da su ugovoreni i pla}eni radovi zaista i izvr{eni.
Ugovor vredan 6,2 miliona dinara na mufte

U DZ Vra~ar buyetski inspektor Ministarstva finansija nije kontrolisao sve javne nabavke koje je ova zdravstvena ustanova izvr{ila tokom 2005. i 2006. godine, ali kontrolom odre|enih nabavki otkrivene su nezakonitosti. Tako je kontrola pokazala da je sredinom 2005. godine na nezakonit na~in sprovedena velika nabavka stomatolo{kog, sanitetskog i laboratorijskog materijala i lekova u DZ Vra~ar. Na tenderu je u~estvovalo ~ak 10 ponu|a~a, a tenderska komisija je kao najpovoqnijeg ponu|a~a za nabavku stomatolo{kog materijala izabrala ponudu firme Hipokrat sistem iz Novog Sada, sa cenom od 6.204.812 dinara. Me|utim, preduze}e Neodent iz Beograda, tako|e u~esnik na tenderu, podnelo je zahtev za za{titu svojih prava za koja smatra da su mu povre|ena u postupku izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. Nadle`ni u DZ Vra~ar su ovaj zahtev re{ewem odbili, i to uz obrazloèwe da je neosnovan. Odmah nakon toga, preduze}e Neodent je uputilo zahtev za za{titu prva Komisiji za za{titu prava pri Upravi za javne nabavke Republike Srbije. Ovaj organ je uvaìo zahtev (àlbu) i doneo re{ewe297) kojim se u celosti poni{tava nezakonito sprovedeni postupak javne nabavke stomatolo{kog materijala. Prema ovom re{ewu, DZ Vra~ar je bio obavezan da ponovo sprovede ceo postupak, ali i da preduze}u Neodent nadoknadi tro{kove àlbenog postupka u visini od 58.000 dinara. Tro{kovi postupka su nadokna|eni iz sopstvenih sredstava ove zdravstvene ustanove, ali re{ewe nadle`nog organa nije izvr{eno u celosti jer postupak javne nabavke nije ponovqen. Za{to? Naime, kako je utvrdio buyetski inspektor, nadle`ni u DZ Vra~ar nisu hteli da sa~ekaju kona~nu odluku Uprave za javne nabavke, ve} su u me|uvremenu zakqu~ili ugovor298) o nabavci sa firmom Hipokrat sistem iz Novog Sada. Dakle, ugovor vredan 6.204.812 dinara zakqu~en je skoro 3 meseca ranije nego {to je re{ewe o poni{tavawu tendera doneto od strane nadle`nog dràvnog organa. Buyetski inspek297) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 4-00-559/2005, od 24. 10. 2005. godine. 298) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/1226, od 1. 8. 2005. godine. 170
Ivan Nini} tor je u svom nalazu konstatovao da je ovakvo postupawe rukovodstva DZ Vra~ar, odnosno ignorisawe odluke prema kojoj je postojala obaveza da se tender poni{ti u celosti, bilo nezakonito. Time je prekr{en ~lan 145 tada{weg zakona o javnim nabavkama.
Nabavka odobrena na sastanku koji nije odràn

U reìji novoimenovane direktorke Vesne Te{i} koja je nasledila Sneànu Stevanovi}, krajem septembra 2006. godine, za potrebe DZ Vra~ar izvr{ena je kriminalna nabavka ra~unarske opreme u vrednosti od preko miliona dinara. Naime, buyetski inspektor je utvrdio da je i ova nabavka, kao i sve ostale nabavke, izvr{ena bez prethodno donetog godi{weg plana javnih nabavki. Ovaj akt u DZ Vra~ar, nije postojao iako je to u smislu odredbe ~lana 24, stava 1 tada{weg zakona o javnim nabavkama, bio preduslov za pokretawe javne nabavke. U toku kontrole, inspektoru na uvid nije data ni odluka Upravnog odbora DZ Vra~ar koji je eventualno mogao da odobri nabavku ra~unarske opreme. Utvr|eno je da je kao najpovoqniji ponu|a~ izabrana firma List solution iz Beograda, i to sa ponu|enom cenom od 1.192.178 dinara sa porezom, a {to je konstatovano u zapisniku koji je navodno sa~inila i potpisala tro~lana komisija. Me|utim, prema obja{wewu koje su ~lanovi komisije dali buyetskom inspektoru, kona~nu odluku o izboru opreme donela je direktorka DZ Vra~ar kojoj su dostavqene 3 ponude i zapisnik komisije za male nabavke sa potpisima ~lanova komisije. Prema istom obja{wewu, a kako se navodi u inspekcijskom nalazu, sastanak komisije na kojoj je vr{en izbor najpovoqnije ponude nikada nije odràn. U ciqu provere ovih navoda, buyetski inspektor je izvr{io uvid u evidenciju prisutnosti i odsutnosti sa posla i utvrdio je da su dva ~lana komisije (dr Dragana Grebenarevi} i dr Ana Bu|evac) bili na godi{wem odmoru u trenutku kada je odràn sastanak i sa~iwen zapisnik o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a. Tako buyetski inspektor zakqu~uje da iz ovoga proizilazi da se sastanak komisije nije ni odrào, te nije jasno ko je i na koji na~in izabrao najpovoqnijeg ponu|a~a, kao i na osnovu ~ega je sa~iwen zapisnik komisije. Dakle, jasno je da je falsifikovawem dokumentacije izvr{ena kupovina ra~unarske opreme vredne 1.192.178 dinara. Pri tom, za ovu kupovinu izme|u DZ Vra~ar i prodavca uop{te nije zakqu~en ugovor u pisanoj formi. Sve ove ~iwenice koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija, a koje je autor sistematizovao i obradio u ovoj analizi, samo pokazuju kako je funkcionisao DZ Vra~ar pod upravom dve direktorke iz Demokratske stranke. Me|utim, dokazano bezakowe, kriminal i me{etarewe na {tetu dràve, buyeta i gra|ana, nisu bili prepreka dr Sneàni Stevanovi} da postane gradski sekretar za zdravstvo grada Beograda, a nakon toga i pomo}nik predsednika op{tine Vra~ar. Ovo je prava slika demokratske Srbije i zdravstvenog sistema koji funkcioni{e u Srbiji, a prvenstveno u Beogradu. Ovaj primer je ogledalo lopovluka u zdravstvu koji se javqa onog momenta kada doktor sa sebe skine beli mantil i sedne u direktorsku fotequ koju mu ponudi aktuelni politi~ki reìm. Istog trenutka doju~era{wi
171
Revizija demokratije lekar prestaje da bude lekar i prestaje da pomaè qudima. On postaje aktivni u~esnik u za~aranom krugu korupcije koju proizvodi profitabilni zdravstveni sistem. Time pomaè iskqu~ivo sebi, a ne mari {to uru{ava profesiju i potkrada dràvu. Eto, to je slu~aj i dr Sneàne Stevanovi} iz Demokratske stranke.
172
Ivan Nini}
(22) Crni bilansi demokratske vlasti u Beogradu (1)

Kako je gradska vlast u 2001, 2002. i delimi~no 2003. godini raspolagala novcem Beogra|ana, kontrolisali su buyetski inspektori Ministarstva finansija, koji su utvrdili mawak u gradskoj kasi od 146,5 miliona dinara. Osim ovih sredstava, mrak je progutao i milione dinara iz buyetskih rezervi, dok su tenderi predstavqali posebnu poslasticu za ~elnike grada. Gradska kasa je ostala kra}a i za milionsku kamatu koju gradska vlast nije potraìvala od Beobanke 2001. godine. Kontrola je pokazala da su Nenad Bogdanovi} i Radmila Hrustanovi}a odgovorni za dono{ewe nezakonitih akata u vezi sa Programom izgradwe 1100 stanova, ~ije finansirawe je naknadno probijeno za 271,3 miliona dinara, pa je zbog toga gradska vlast morala da zaduì Beograd uzimawem kredita kod poslovnih banaka. ***
Kontrola poslovawa gradske uprave u Beograda

Da se buyet grada Beograda razara i ~erupa kroz korupciju koja je poprimila {iroke razmere i da je to ne{to {to je postalo sasvim uobi~ajeno i prihvatqivo za one koji posledwu deceniju upravqaju srpskom prestonicom299), gra|ani Beograda odli~no znaju. Poznato je i to da su u proteklih deset godina, funkcioneri, odnosno kadrovi Demokratske stranke, ustanovili i razradili najperfidnije korupciona{ke instrumente i tehnike pqa~ki gradskog buyeta. Tim povodom, u medijima su otvarane mnogobrojne afere o nezakonitim tenderima koje je sprovodila gradska vlast, koju je od 2000. godine personifikovao Nenad Bogdanovi}300), me|utim umesto materijala koji je trebalo da posluì za pokretawe i utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti, sve afere su se uglavnom otvarale i zatvarale u novinskim stupcima dnevnih i nedeqnih novina. Upravno iz tog razloga se name}e pitawe koliko se zaista, zahvaquju}i Demokratskoj stranci, svake godine, o~erupa buyet grada Beograda, a da za to niko ne snosi nikakvu odgovornost. Pitawe je zaista kompleksno, a odgovor gotovo i da ne postoji. Ne postoji formula pomo}u koje je mogu}e izra~unati, odnosno sabrati {tetu koju buyet grada Beograda pretrpi u toku jedne godine, a koja je direktna posledica ko299) Na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada Beograda, odrànoj 5. oktobra 2000. godine, nakon pobede na septembarskim izborima iste godine, gradsku vlast je formirala koalicija DOS. Stoèr okupqawa ove koalicije bila je Demokratska stranka. 300) Nenad Bogdanovi} je bio ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, predsednik Gradskog odbora DS Beograda (2000-2004), potpredsednik DS i narodni poslanik (od 2004), predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda (2000-2004), gradona~elnik Beograda (2004-2007) i predsednik Gradskog odbora DS Beograd (2000-2004), posle kra}e bolesti preminuo je u Beogradu (27. 9. 2007). 173
Revizija demokratije rupcije gradske vlasti. Me|utim, na nekim slu~ajnim uzorcima moè se ilustrovati samo mrvica {tete koju je buyet grada Beograda pretrpeo. Ta {teta nastala je kao direktna posledica kr{ewa zakona, odnosno dono{ewa nezakonitih odluka i akata, kao i zakqu~ewa nezakonitih poslova od strane ~elnika gradske vlasti u Beogradu. Naime, poslovawe gradske vlasti za period 2001, 2002. i delimi~no 2003. godine u Beogradu, u svojoj redovnoj kontroli pro~e{qala je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Koliko je ova kontrola bila sveobuhvatna i za buyetske inspektore izuzetno kompleksna, govori podatak da je ista otpo~eta 21. maja 2003. godine, a okon~ana tek 10. maja 2004. godine. Tada je sa~iwen zapisnika (nalaz) o kontroli materijalno-finansijskog poslovawa, zakonite i namenske upotrebe buyeta grada Beograda za navedeni period koji je bio predmet kontrole. Ovaj zapisnik je obeleèn slu`benim, delovodnim brojem Ministarstva finansija: 401-00-00591/2003-09-7, a sastoji se iz 50 stranica gusto kucanog teksta na formatu A4. Potpisan je od strane Nade Metiko{ i Lazara Nikoli}a, inspektora buyetske inspekcije koji su izvr{ili predmetnu kontrolu. Na prvoj stranici ovog nalaza od 10. maja 2004. godine, buyetski inspektori su ozna~ili lica koja su bila odgovorna za zakonito poslovawe gradske uprave u kontrolisanom periodu. Tako su na osnovu Statuta grada Beograda i drugih op{tih i pojedina~nih akata, na prvo mestu kao odgovorna lica ozna~eni Radmila Hrustanovi}301), predsednik Skup{tine grada Beograda, i Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda. Pored ovih kolovo|a, ozna~ena je odgovornost i drugih lica koja su u zavisnosti od funkcije u gradskoj upravi vr{ila poslove iz svoje nadle`nosti, a koja je bila definisana op{tima aktima grada. Re~ je, pre svega, o kadrovima Demokratske stranke koji su bili raspore|eni na funkcije u pojedinim sekretarijatima gradske uprave. Sama ~iwenica koja je trebalo da bude od izuzetnog zna~aja za pravosudne organe, jeste to {to su buyetski inspektori u svom nalazu za svaku nezakonitu radwu, prilikom realizacije buyeta grada Beograda, ozna~ili odgovorno lice. Dakle, decidno se opisuje u ~emu se to ogleda povreda zakona u konkretnom slu~aju, citira se odredba zakona ili drugog propisa koji je prekr{en, i na kraju se navodi ime, prezime i funkcija lica koje je odgovorno za povredu propisa. Na taj na~in sasvim je jednostavno do}i do odgovora ko i za{to snosi odgovornost u gradskoj upravi grada Beograd. Naàlost, to svakako ne zna~i da moèmo lako do}i i do zakqu~ka ko je idejni tvorac i nalogodavac svake pojedina~ne finansijske akrobacije koja je u suprotnosti sa vaè}im propisima. Tako da iz ovog inspekcijskog nalaza ne moèmo po301) Radmila Hrustanovi} je bila ~lan Reformske stranke Jugoslavije i Gra|anskog saveza Srbije, oktobra 2004. napu{ta GSS i postaje ~lan Demokratske stranke, ~lan IO i predsednik Skup{tine grada Beograda (2000-2004), istovremeno 7 meseci v.d. direktora JR PD Studio B, zamenik gradona~elnika N. Bogdanovi}a (2004-2007), pomo}nik v.d. gradona~elnika Z. Alimpi}a za razvoj i me|unarodnu saradwu(2007-2008), pomo}nik gradona~elnika D. \ilasa (2008). 174
Ivan Nini} uzdano utvrditi ime pojedinca ili grupe koja je dobila proviziju za posao koji je odra|en na {tetu buyeta grada Beograda. Isto tako ostajemo bez saznawa koliko je ta provizija iznosila. Me|utim, ono {to na osnovu ~iwenica koje su utvrdili buyetski inspektori generalno moèmo zakqu~iti, jeste da su gradski funkcioneri iz redova Demokratske stranke zaista ogrezli u korupciji, {to se vidi na svakom pojedina~nom primeru o kome }e biti vi{e re~i u daqem izlagawu.
U buyetu grada mawak od 146,5 miliona dinara

Ukoliko generalno posmatramo nalaz Buyetske inspekcije, sasvim je o~igledno da je novac iz buyeta grada Beograda, u 2001. i 2002. godini, rasipan mimo zakona, i to uglavnom po sopstvenom naho|ewu ~elnika gradske vlasti i Demokratske stranke. Tome u prilog ide i ~iwenica da su inspektori otkrili mawak u gradskoj kasi, i to u iznosu od 146.568.790,27 dinara, i naloìli meru da se ova sredstva u odre|enim rokovima vrate nazad u gradski buyet. Deo ovog novca je kori{}en za kupovinu socijalnog mira kod zaposlenih u gradskoj upravi i javnim preduze}ima, ali i za kupovinu sindikalnog mira kod sindikalnih organizacija. Zatim, drugi deo buyetskih sredstava je nezakonito transferisan, i to mimo finansijskih planova Sekretarijata za stambene i komunalne poslove. Sredstva iz teku}e i stalne buyetske rezerve grada Beograda, na neki na~in su predstavqala pravi razbojni~ki plen za ~elnike gradske vlasti. Novac iz buyetske rezerve je tro{en protivzakonito, tako {to je usmeravan u skladu sa partijskim potrebama Demokratske stranke. Uglavnom je naredbodavac svih nezakonitih transakcija, odnosno transfera, bio Mirko Ti{ma302), sekretar gradskog Sekretarijata za finansije, koji se na toj funkciji na{ao, ina~e, kao kadar Demokratske stranke. Ti{ma je po funkciji bio naredbodavac za izvr{ewe gradskog buyeta, pa je samim tim bio obavezan da se stara o tome da svaki transfer iz gradskog buyeta bude izvr{en u skladu sa vaè}om zakonskom regulativom. Me|utim, Mirko Ti{ma formalno snosi deo odgovornost, dok su{tinski deo odgovornosti snosi Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em (u daqoj analizi: IO SG Beograda), koji je sve nezakonite transfere verifikovao, odnosno odobravao svojim pojedina~nim odlukama. Potpuno je zakonito i logi~no to {to je buyetska inspekcija dala nalog da se pojedine, milionske svote novca iz gradskog buyeta koje su nezakonito transferisane, nadoknade u buyet grada. Ipak s druge strane, inspektori nisu naloìli meru da svi milioni koji su isparili pod ~udnim okolnostima budu vra}eni natrag u kasu. Iako je u postupku kontrole utvr|eno da je u
302) Mirko Ti{ma (DS) je ostavku na funkciju gradskog sekretara za finansije podneo sredinom 2007. godine pod nerazja{wenim okolnostima. Na wegovo mesto je zatim imenovana Renata Mili}-Radujko (DS), supruga predsednika op{tine Rakovica Bojana Mili}a (DS) i sestra Branka Radujka (DS), ~oveka od poverewa Borisa Tadi}a i aktuelnog direktora JP Telekom Srbija. 175
Revizija demokratije vi{e navrata tokom 2001. i 2002. godine na teret buyetskih sredstava izvr{eno desetine transfera bez ikakvog pravnog osnova, mera nadoknade nije izdata gradskim vlastima. U analizi koja sledi, ~itaoci }e na konkretnim primerima mo}i da vide kako su na teret buyeta grada Beograda obi~no preuzimane obaveze drugih organa po raznim sudskim presudama, i to bez ikakvog pravnog osnova. Bilo je to zapravo me|usobno raskusuravawe i zapu{avawe strana~kih rupa koje su dràvi napravili kadrovi iz Demokratske stranke. Tako|e, iz inspekcijskog nalaza jasno se vidi da su ~elnici gradske vlasti posebno specijalizovani za korupciju i bezakowe u realizaciji postupaka javnih nabavki za potrebe grada i gradskih preduze}a. Me{etarilo se podjednako, bez obzira da li je re~ o nabavci male ili velike vrednosti. Zakon se kr{io prilikom nabavke kopir-aparata, {tampa~a, stolica, kao i prilikom gigantskih tendera za nabavku autobusa i trolejbusa za gradski prevoz Beogra|ana. Kako su buyetski inspektori utvrdili, gradska vlast je uredno raspisivala tendere i sprovodila tendersku proceduru, ali je ta procedura odstupala od slova zakona. Izbor najpovoqnijih ponuda je vr{en uz {timovawe i favorizovawe firmi bliskih reìmu i pojedincima iz reìma. Pri tom, ponude burazerskih firmi su uvek prihvatane od strane tenderske komisije i IO SG Beograda. Me|utim, te ponude ili su bile neispravne, ili su bile skupqe i nepovoqnije od drugih ponuda i u~esnika na tenderu. De{avalo se da nakon zavr{enog tenderskog roka za u~e{}e na tenderu, gradska vlast mewa prvobitne uslove konkursa i da ih prilago|ava potrebama i ponudama svojih ponu|a~a iz burazerskih firmi. Osim toga, gradska vlast je praktikovala da pqa~ka gradski buyet i kroz raznorazne anekse osnovnih ugovora, koji nisu zakqu~ivani u skladu sa vaè}im propisima.
Beobanci milijarde na obrtawe, buyetu nula odsto kamate

U periodu 2001. i 2002. godine, koji je bio predmet interesovawa buyetske inspekcije, grad Beograd je obavqao finansijsko poslovawe preko sedam ìro ra~una. Od toga je preko pet ra~una vr{eno izvr{ewe buyeta Skup{tine grada Beograda, dok je jedan ra~un koristila Skup{tina grada Beograda, a drugi ra~un Gradska uprava. Prema zavr{nom ra~unu grada za 2001. godinu, ostvareni prihodi u gradskom buyetu u 2001. godini iznosili su 11.162.430.451 dinar, dok su ukupni rashodi iznosili 11.001.498.322 dinara. Dakle, buyet grada je u 2001. godini ostvario vi{ak prihoda (suficit) u iznosu od 160,9 miliona dinara koji je prenet u buyetsku 2002. godinu. Ovaj vi{ak buyetskih prihoda nikako se ne moè okarakterisati kao rezultat uspe{ne vladavine tada{we gradske vlasti, ve} je isti ostvaren iskqu~ivo zahvaquju}i neplaniranim prilivima, koje su po vi{e osnova realizovali gra|ani. Tako su, primera radi, prihodi od poreza na promet proizvoda i usluga, porezi na promet apsolutnih prava, kao i porezi na imovinu, ostvareni za 58,9 miliona dinara vi{e od planiranih. Osim toga, vi{ak buyetskih prihoda stvorile su i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta,
176
Ivan Nini} naknade za kori{}ewe komunalnih dobara, kao i naknade od lokalnih komunalnih taksi. Prihodi po ovom osnovu prema{ili su planirane prihode za 63,3 miliona dinara. Dakle, ovi parametri najboqe dokazuju da je buyet grada u 2001. godini ostvario suficit iskqu~ivo zahvaquju}i gra|anima, odnosno pravnim i fizi~kim licima. S druge strane, koliko je tada{wa gradska vlast, predvo|ena Demokratskom strankom, aùrno vodila ra~una o redovnim i blagovremenim prilivima sredstava u gradski buyet u 2001. godini, najboqe govori otkri}e buyetskih inspektora. Prva nepravilnost koju je prilikom buyetske kontrole konstatovala Buyetska inspekcija, odnosi se na uo~ene nepravilnosti u buyetskim prilivima. Naime, nov~ana sredstva buyeta grada Beograda u 2001. godini, bila su deponovana kod Beobanke, Vojvo|anske banke i Cepter banke. Tako je Ugovorom o deponovawu sredstava po vi|ewu (bez nazna~enog datuma kada je isti zakqu~en), kod Beobanke deponovano 70 odsto sredstava buyeta grada Beograda. ^lanom 2 ugovora, Beobanka se obavezala da }e na sredstva deponovana po ugovoru pla}ati deponentu najvi{u mogu}u kamatu u skladu sa Me|ubankarskim sporazumom, odnosno zakonom. Daqom kontrolom, inspektori su utvrdili da je bilo predvi|eno da se obra~un kamate vr{i u zakonski utvr|enim rokovima, odnosno na dan prestanka va`nosti ugovora. Bez obzira na ovu obavezu, kontrolom je utvr|eno da u 2001. godini grad Beograd nije evidentirao prihode od deponovawa nov~anih sredstava po ovom ugovoru sa navedenom bankom. Me|utim, iste godine, ta~nije 31. maja, gradske vlasti su zakqu~ile novi ugovor o deponovawu nov~anih sredstava po vi|ewu sa Beobankom a.d. iz Beograda. Ovim ugovorom, visina iznosa deponovanih sredstava je sada bila precizirana na 40 odsto ukupnih sredstava buyeta grada Beograda. Ugovorom je definisano da banka pla}a kamatu u zavisnosti od visine prose~nog iznosa deponovanih sredstava, koja u momentu zakqu~ewa ugovora iznose 1 odsto mese~no. Bez obzira na ove ugovorne obaveze, verovali ili ne, za period januarmaj 2001. godine, buyet grada nije ostvario ni dinara prihoda po osnovu kamate na deponovana nov~ana sredstva kod Beobanke. Jedini prihod koji je Beobanka u tom periodu uplatila u gradsku kasu, jeste iznos od 87.190,52 dinara, i to na ime duga iz 2000. godine. Koliko god ovo bilo ~udno i neverovatno, buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da im u postupku kontrole na uvid nije stavqen obra~un kamata, kao ni dokaz da je grad ova sredstva po osnovu kamate potraìvao od banke. Zatim su inspektori, s tim u vezi, zatraìli pismeno obja{wewe od odgovornog lica (verovatno Mirka Ti{me), ali isto obja{wewe nisu dobili. Ovakvim ignorisawem zahteva ovla{}enih inspektora od strane odgovornog lica u gradskoj upravi, grubo su prekr{ene odredbe Zakona o dràvnoj upravi. Dakle, jasno je da niko iz gradske vlasti na sebe nije èleo da preuzme odgovornost za ~a{}avawe jedne banke, u ovom slu~aju Beobanke kojoj su bila poverena sredstva buyeta grada. Koliko je ovakvo ~a{}avawe Beobanke o{tetilo buyet grada, buyetski inspektori nisu posebno ustanovili, ali je sasvim izvesno da je u pitawu {teta od vi{e miliona dinara. Ta177
Revizija demokratije kav zakqu~ak proizilazi iz same ~iwenice da kamata koju je u buyet grada uplatila Beobanka303) za period jun-decembar 2002. godine, iznosila ~ak 7,2 miliona dinara. [to se ti~e preostala dva ugovora o deponovawu sredstava po vi|ewu kod Vojvo|anske banke i Cepter banke, u toku kontrole, buyetskim inspektorima na uvid nisu stavqeni zakqu~ci IO SG Beograda. Time je ostala nerazja{wena dilema da li je IO SG Beograda svojim aktom, u skladu sa zakonskom obavezom, uop{te i odredio banke kod kojih }e biti deponovana sredstva sa ra~una gradskog buyeta, ukqu~uju}i i depozit. Ovakvim izbegavawem stavqawa na uvid traène dokumentacije buyetskim inspektorima u postupku kontrole, prekr{ene su odredbe Zakona o dràvnoj upravi. [ta to prakti~no zna~i? To zna~i da niko od odgovornih lica iz gradske vlasti nije smeo da konstatuje da se u kontrolisanoj dokumentaciji ne nalaze sporna akta IO SG Beograda, jer postoji velika verovatno}a da neophodne odluke nisu ni donete. [ta to daqe zna~i? To zna~i da je neko iz gradske uprave (~itaj: Demokratske stranke), samoinicijativno odlu~io sa kojim bankama }e biti zakqu~eni ugovori, tj. ko }e i pod kojim uslovima obrtati novac iz gradske kase. Zanimqivo je da je ugovore sa Vojvo|anskom bankom i Cepter bankom (sa po 30 odsto sredstava gradskog buyeta) u ime Skup{tine grada Beograda zakqu~io Mirko Ti{ma, tada{wi sekretar Sekretarijata za finansije.
Kredit kome je te{ko utvrditi trag kretawa

Zbog privremenog finansirawa, odluka o buyetu grada Beograda u 2002. godini je doneta tek krajem meseca marta navedene godine. Prema toj odluci, ukupni prihodi i rashodi grada u 2002. godini planirani su u iznosu od 16.911.198.219 dinara, dok su isti na kraju godine korigovani (preraspore|eni) na iznos od 19.829.832.119 dinara. Kako se navodi u Zavr{nom ra~unu grada za 2002. godinu, buyet grada je u ovoj godini ostvario prihode u iznosu od 20 milijardi i 248 miliona dinara. S druge strane, rashodi gradskog buyeta su iznosili 19 milijardi i 470 miliona dinara. Time je u 2002. godini, buyet grada prema{io planirane prihode zahvaquju}i prihodima od poreza po vi{e osnova. Naravno, na tome ponovo treba zahvaliti pravnim i fizi~kim licima, a ne tada{woj gradskoj vlasti. Za razliku od prethodne, 2001. godine, u narednoj, 2002. godini, buyet grada je ostvario ~ak 130 miliona dinara po osnovu kamata na deponovana sred303) Nad Beogradskom bankom-Beobankom a.d. Beograd i nad jo{ tri banke, 4. 1. 2002. godine je pokrenut ste~ajni postupak od strane Agencije za sanaciju i likvidaciju banaka kojom je tada upravqala Vesna Yini}, desna ruka M. Dinki}a, tada{weg guvernera NBJ. Zeleno svetlo i striktne instrukcije za po~etak i tok ste~ajnog postupka date su iz MMF-a i Svetske banke, a akciju u Srbiji su koordinirali M. Dinki}, B. \eli} i M. Labus. Da je ste~aj ove banke pod spoqnim uticajem bio politi~ki motivisan najboqe svedo~i podatak da ste~ajni postupak do danas nije okon~an, a da je Beobanka na kraju 2008. godine potraìvala oko 1,14 milijardi evra, a dugovala 1,06 milijardi evra. 178
Ivan Nini} stva kod poslovnih banaka. Tako su u toj buyetskoj godini, na osnovu Zakqu~aka IO SG Beograda, nov~ana sredstva buyeta grada, ukqu~uju}i i depozit, deponovana po vi|ewu, i to kod: 1),Vojvo|anske banke (30 odsto sredstava buyeta); 2) Cepter banke (30 odsto odsto sredstava buyeta); 3) Komercijalne banke (20 odsto odsto sredstava buyeta) i 4) Delta banke (20 odsto sredstava buyeta). Na ovaj na~in je buyet grada trebalo da ostvari ugovorenu kamatu od 1 odsto na mese~nom nivou. Me|utim, u toku 2002. godine do{lo je do smawewa kamatne stope na deponovana sredstva po vi|ewu kod poslovnih banaka, i to sa 1 odsto na 0,3 odsto mese~no. Ova promena je definisana aneksima osnovnog ugovora o dugoro~nom okvirnom namenskom kreditu za finansirawe stambene izgradwe. Ugovor je u ime grada Beograda sa navedenim bankama potpisao li~no Nenad Bogdanovi}, tada{wi predsednik IO SG Beograda, a na osnovu odobrewa iz zakqu~ka koji je prethodno doneo IO SG Beograda. Tako je Bogdanovi} za finansirawe stambene izgradwe i potrebe finansirawa drugih programa koje utvrdio IO SG Beograda, zaduìo grad Beograd sa kreditom od 1 milijarde i 650 miliona dinara. Pri tom je ugovorom bila definisana kamatna stopa od 3,5 odsto na godi{wem nivou, dok je rok otplate ugovoren na 60 meseci. Na bazi ovoga, poslovne banke su do kraja 2002. godine gradu Beogradu na ra~un transferirale ukupno 150 miliona dinara kreditnih sredstava. Kontrolom zakonitosti ovih transakcija, buyetska inspekcija je utvrdila da su kreditna sredstva upla}ena na ra~un Skup{tine grada, a ne na ra~un buyeta grada Beograda. Tako je u postupku buyetske kontrole otkriveno i konstatovano da kreditna sredstva u nazna~enom iznosu nisu iskazana kao prihod u buyetu grada, ve} su iskazana samo u kwigovodstvu Skup{tine grada Beograda. Sporna kreditna sredstva u iznosu od 150 miliona dinara utro{ena su po dva osnova. Jedan deo sredstava, u iznosu od 99,5 miliona dinara, transferisan je Gra|evinskom preduze}u Graditeq Beograd a.d. i to po prvoj okon~anoj situaciji za izgradwu stanova na lokaciji ûkari~ka padina. Drugi deo sredstava u iznosu od 50,4 miliona dinara transferisan je Fondu za finansirawe izgradwe stanova na lokacijama Blok 9A (objekti K1 i K2). Me|utim, u postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdili da rashod od 150 miliona dinara kreditnih sredstava uop{te nije bio iskazan u zavr{nom ra~unu grada Beograda za 2002. godinu. Ovaj rashod je bio iskazan samo u kwigovodstvenoj evidenciji Skup{tine grada Beograda, i to kao rashod za nabavqene gra|evinske objekte, i to bez buyetske pozicije kwièwa. Kontrolom godi{weg finansijskog plana Sekretarijata za finansije grada Beograda za 2002. godinu, nije bilo mogu}e utvrditi da li su za navedene gra|evinske radove zapravo bila planirana buyetska ulagawa i u kom iznosu, kao ni da li je bilo eventualnog prekora~ewa po istim. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ovakvo me{etarewe nadle`ne gradske vlasti proizvelo je povredu odredaba Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. Za to je kao odgovorno lice ozna~en Mirko Ti{ma, sekretar Sekretarijata za finansije.
179
Revizija demokratije Za{to je gradskim ~elnicima bilo va`no da se ova sredstva ne prikaù u buyetu grada i zavr{nom ra~unu buyetu grada, vide}e se u daqoj analizi. Su{tina me{etarewa se ogleda u tome da je kredit od 150 miliona dinara uzet kako bi se nadomestilo probijawe cene ugovorenih radova za stambenu izgradwu.
Ne{ina i Radina divqa gradwa

U postupku buyetske kontrole finansijskog poslovawa grada Beograda, inspektori Ministarstva finansija su posebno i detaqno prekontrolisali stambenu gradwu koja je realizovana od strane gradske vlasti. Naime, IO SG Beograda, na ~ijem ~elu se nalazio Nenad Bogdanovi}, je svojim zakqu~kom iz aprila 2002. godine odobrio sredstva iz buyeta grada u iznosu od 560 miliona dinara za realizaciju Posebnog programa stambene izgradwe. Ovim zakqu~kom je obrazovana Komisija za realizaciju buyetskih sredstava po Posebnom programu, koja je izme|u ostalog imala zadatke da pripremi predlog Posebnog programa stambene izgradwe, odredi lokaciju za izgradwu i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Poseban program za realizaciju stambene izgradwe nije stavqen na uvid inspektorima u toku kontrole, ve} je dat Projekat izgradwe 1100 stanova u Beogradu. Me|utim, ovaj dokument je bio donet u momentu dok je trajala buyetska kontrola, i to na sednici IO SG Beograda tek 8. avgusta 2003. godine. Kako buyetski inspektor zapaàju, sporni dokument, po svojoj sadrìni, uop{te nije predstavqao Poseban program za realizaciju stambene izgradwe koji je morao biti donet, ali o~igledno da to nije u~iweno. Kontrolom zakqu~aka koje je u maju i oktobru 2002. godine donela Skup{tina grada Beograda, a kojima se ovla{}uje IO SG Beograda da realizuje projekat izgradwe 1100 stanova, utvr|eno je da su isti bili nezakoniti. Kako? Naime, tada{wa vladaju}a ve}ina u Skup{tini grada Beograda donela je ove zakqu~ke pozivaju}i se na ~lan 11 stav 1, ta~ku 7 Statuta grada Beograda. Me|utim, ovom odredbom statuta uop{te nije bila propisan osnov za stambenu izgradwu, ve} je iskqu~ivo propisan osnov za obezbe|ewe uslova za izgradwu, odràvawe i kori{}ewe komunalnih, infrastrukturnih, stambenih, poslovnih i drugih objekata. Ne{to kasnije, u februaru 2003. godine, ista skup{tinska ve}ina oli~ena Demokratskom strankom, je na sednici Skup{tine grada donela Odluku o uslovima i na~inu raspolagawa stanovima izgra|enim prema Projektu izgradwe 1100 stanova. Ovim aktom je definisan krug lica, na~in prodaje, kriterijumi za utvr|ivawe rang-liste kod prodaje 1000 stanova, kao i davawa 100 stanova u zakup licima koja su u stawu socijalne potrebe. Preostalih 1000 stanova predvi|eno je da se proda (otu|i) na kredit, i to sa otplatnim rokom od 20 godina i u~e{}em od 20 odsto vrednosti cene stana. Kontrolom zakonitosti sporne odluke, buyetski inspektori su utvrdili da je ista tako|e nezakonito doneta jer predvi|a otu|ewe stanova iz dràvne svojine u korist lica koja na to nemaju pravo. Kako?
180
Ivan Nini} Naime, prema odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije304), stambene zgrade i stanovi u dràvnoj svojini daju se na kori{}ewe iskqu~ivo zaposlenim, izabranim i postavqenim licima u organima i organizacijama dràvne uprave, ali i drugim licima koje utvr|uje zakon, i to po osnovu zakupa na neodre|eno ili odre|eno vreme. Isto tako, Uredbom o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dràvnoj svojini305), regulisano je koje kategorije lica mogu re{avati stambene potrebe, a ovim aktom je propisan i na~in re{avawa stambenih potreba. Tako su buyetski inspektori, prilikom kontrole dokumentacije koja se odnosi na stambenu izgradwu, u svom nalazu konstatovali da: 1) grad Beograd finansira izgradwu stanova i lokala kao investitor i vr{i prodaju stanova izme|u ostalog i licima koja nisu zaposlena u organima grada i gradskoj upravi; 2) za pribavqawe i otu|ewe nepokretnosti, inspektorima na uvid nije stavqen Poseban program stambene izgradwe i saglasnost Vlade Republike Srbije; i 3) na uvid inspektorima nije stavqen dokaz da je gra|evinsko zemqi{te pribavqeno javnim nadmetawem. Dakle, nadle`ni inspektori su utvrdili da su ovim radwama gradskih vlasti u vi{e navrata prekr{ene odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, kao i odredbe uredbe kojom je bliè regulisana ova materija. Kako stoji u inspekcijskom nalazu, odgovorno lice za u~iwenu povredu propisa je Nenad Bogdanovi}, predsednik IO SG Beograda. Pored toga, nestavqawem na uvid traène dokumentacije, u postupku buyetske kontrole, na zahtev buyetskih inspektora, grubo su prekr{ene odredbe Zakona o dràvnoj upravi. Tako|e, daqa kontrola je pokazala da ovakva mogu}nost pribavqawa nepokretnosti ne proizilazi iz navedene regulative koja defini{e ovu oblast i delatnost kojima se isti bavi prema propisima (...), te je na taj na~in postupqeno u suprotnosti sa odredbama ~lana 22 Zakona o lokalnoj samoupravi i ~lana 11 Statuta grada Beograda. Konkretno za ovu povredu propisa, u inspekcijskom nalazu, navodi se da je odgovorno lice Radmila Hrustanovi}, predsednik Skup{tine grada Beograda. Da stvar bude jo{ gora, sporni stanovi u poslovnim kwigama gradske uprave nisu bili iskazani kao nedovr{ena proizvodwa, odnosno gotovi proizvodi, ~ime je gradska vlast postupila u suprotnosti sa odredbama Zakona o ra~unovodstvu306). Za ovu povredu propisa, kao odgovorno lice ozna~en je @arko Radovanovi}, tada{wi zamenik direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove grada Beograda. Na ovom primeru kriminala u vezi sa stambenom izgradwom najboqe se vidi kako gradski funkcioneri iz Demokratske stranke ignori{u vaè}e propise. To dokazuje i slede}a konstatacija buyetskih inspektora: (...) kako
304) ^lan 9 Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 53/95... 44/99). 305) ^lan 6 Uredbe o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dràvnoj svojini (Sl. glasnik RS, br. 41/2002 i 76/2002). 306) ^lan 41 Zakona o ra~unovodstvu (Sl. glasnik RS, br.40/96... 71/01). 181
Revizija demokratije se iz dokumentacije koja je stavqena na uvid u postupku kontrole nije mogao utvrditi osnov za stambenu izgradwu od strane grada Beograda, kao ni za prodaju 1000 stanova (na napred izneti na~in), u ciqu pravilnog definisawa ove materija, zatraèno je obja{wewe predsednika Komisije za realizaciju buyetskih sredstava po posebnom programu, Du{ana Bajeca307), koje u postupku kontrole nije dobijeno. Ovakav postupak Du{ana Bajeca u formalnopravnom smislu predstavqa kr{ewe odredbi Zakona o dràvnoj upravi, ali u politi~koj praksi ima sasvim drugu simboliku. Prema toj simbolici, za funkcionere Demokratske stranke zakon jednostavno ne vaì. Dakle, veliki borci za demokratiju, borci za ure|enu i pravnu dràvu iz Demokratske stranke, smatraju da su nedodirqivi i iz tog razloga ignori{u bilo kakav oblik kontrole i revizije. U ovakvim slu~ajevima, Buyetska inspekcija je nemo}na da na bilo koji na~in primora odgovorno lice da sa~ini pismeno obja{wewe u vezi sa okolnostima koje su predmet materijalnofinansijske kontrole.
Probijawe buyeta pla}eno kreditom

Pored izgradwe spornih 1100 stanova bez zakonskog osnova i prethodno ispo{tovane procedure koja je podrazumevala striktnu primenu vaè}ih propisa, utvr|ene su i odre|ene nepravilnosti koje se ti~u finansijskih tokova prilikom pla}awa ove investicije. Buyetska inspekcija je prekontrolisala sve transfere koje je grad Beograd imao prema pravnim licima koja su na neki na~in u~estvovala u postupku stambene izgradwe. Re~ je pre svega o transferima prema izvo|a~ima radova i preduze}ima koja su bila zaduèna za izradu invensticioni-tehni~ke dokumentacije, kao i o transferima u korist Direkcije za gra|evinsko zemqi{te, a po osnovu naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Na bazi kontrole ovih transfera novca iz gradske kase, utvr|eno je da je za stambenu izgradwu u 2002. godini ukupno utro{eno 831,3 miliona dinara. Prema zakqu~ku IO SG Beograda kojim je rukovodio Nenad Bogdanovi}, za ovu namenu bila su opredeqena sredstva u iznosu od 560 miliona dinara. Dakle, utvr|eno je da su stvorene obaveze i izvr{eno pla}awe rashoda u ve}em iznosu za 271,3 miliona dinara, od iznosa predvi|enog zakqu~kom IO SG Beograda. Upravo ovo probijawe buyeta za investicije stambene izgradwe, razlog je da se ponovo vratimo na prethodni deo analize u kome je bilo vi{e re~i o spornom kreditu. Naime, Buyetska inspekcija je utvrdila da je zbog pla}awa obaveza ve}ih od iznosa raspoloìvih sredstava u buyetu grada, gradska vlast morala da se zaduì kod doma}ih banaka, uzimawem kredita od 1
307) Du{an Bajec je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, narodni poslanik u Skup{tini Srbije (1994-1997) odbornik u Skup{tine grada Beograda (19962000), ~lan IO SG Beograda (1997), ~lan IO SG Beograda zaduèn za finansije (2000-2004), ~lan Gradskog ve}a grada Beograda zaduèn za finansije (2004-2008), ~lan Komisije za hartije od vrednosti u dva mandata (od 2004. godine do danas). 182
Ivan Nini} milijardu i 650 miliona dinara, od ~ega je u 2002. godini utro{eno 150 miliona. Na ovaj na~in, gradska vlast je platila nepredvi|enu razliku stambene izgradwe, i to sa 150 miliona dinara iz kreditnih sredstava i 83,5 miliona dinara kompenzacijom. Naravno, zbog ovoga su rashodi u zavr{nom ra~unu buyeta grada Beograda za 2002. godinu iskazani u mawem iznosu od 233,5 miliona dinara. To je posledica toga {to su isplate vr{ene bez buyetske pozicije, ~ime su grubo prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima i odredbe Zakona o ra~unovodstvu. Kao lica koja su odgovorna za ove propuste, buyetski inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu i @arka Radovanovi}a. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navode razlozi zbog kojih su tro{kovi stambene izgradwe naknadno uve}ani, i to za ~ak 271,3 miliona dinara, tako da ovo pitawe ostaje enigma. Sude}i po ovom primeru, ali i po drugim primerima me{etarewa gradske vlasti, nije nimalo ~udno to {to su buyetski inspektori ~esto nailazili na problem nedostatka finansijske dokumentacije koja je bila predmet kontrole u gradskoj upravi. U toku postupka kontrole ~esto je bio slu~aj da odre|ena dokumentacija u pojedinim predmetima nedostaje, tako da je neke ~iwenice bilo potpuno nemogu}e utvrditi, ili su pak delimi~no utvr|ene.
183
(23) Buyetska rezerva grada kao fond Demokratske stranke (2)

Na {ta je sve gradska vlast, oli~ena u Demokratskoj stranci, tro{ila novac iz stalne i teku}e buyetske rezerve, inspektori buyetske inspekcije Ministarstva finansija su utvrdili u postupku buyetske kontrole. îwenice govore da je novac iz buyetske rezerve tro{en kao da je re~ o novcu iz kase i fondova Demokratske stranke. Jednostavno, namirena je svaka sporedna rupa koja je za demokrate imala nekakav strana~ki i li~ni zna~aj, iako za to nije postojao pravni osnov, pa su buyetski inspektori imali pune ruke posla. Iz nalaza se vidi da je gradska vlast, tokom 2001. i 2002. godine, nezakonito spiskala vi{e od 100 miliona dinara iz teku}e i stalne buyetske rezerve grada Beograda. Sve nezakonite transfere je odobravao IO SG Beograda, na ~ijem ~elu je tada bio Nenad Bogdanovi}, a iste je izvr{avao Mirko Ti{ma, gradski sekretar za finansije. Tako je nezakonito, za kupovinu socijalnog mira, iz buyetskih rezervi isparilo 86,4 miliona dinara, za pla}awe tu|ih dugova 17,8 miliona dinara, za virtuelnu donaciju 15 miliona, za sumwive radove 40 miliona, za nedozvoqene radove 1,5 milion, kao i za probijawe radova 9,7 miliona dinara. ***
Kupovina socijalnog mira ko{tala 86,4 miliona dinara

Buyetom grada Beograda za 2001. godinu, za teku}u buyetsku rezervu bila su izdvojena sredstva u iznosu od 138 miliona dinara, dok je utro{ak istih iznosio 135,5 miliona dinara. Isto tako, u gradskom buyetu za 2002. godinu, za teku}u buyetsku rezervu je bilo izdvojeno 110 miliona dinara, dok je od toga utro{en iznos od 100,4 miliona dinara. S druge strane, kada je re~ o stalnoj buyetskoj rezervi u 2001. godini, za ovu namenu je bilo izdvojeno 59,4 miliona dinara, a za istu namenu u 2002. godini izdvojeno je 99,8 miliona dinara308). Kontrolom tro{ewa ovih sredstava iz teku}e buyetske rezerve, Buyetska inspekcija je utvrdila da je zakqu~ak IO SG Beograda broj: 41797/01-IO, od 24. decembra 2001. godine bio nezakonit, ~ime je buyet grada o{te}en za 86,4 miliona dinara. Kako? Naime, isplata solidarne pomo}i zaposlenima u Gradskom javnom pravobranila{tvu, ustanovama de~ije i socijalne za{tite, ustanovama kulture, ustanovama sporta i pojedinim javnim preduze}ima, me|u kojima su: Gradska ~isto}a, Zelenilo Beograd, Beogradski vodovod i kanalizacije, GSP Beograd i JKP Beogradske elektrane, nije imala utemeqewe u zakonskim propisima. Bez obzira na to, so308) Namenu, obim planirawa i na~in kori{}ewa buyetske rezerve ranije je definisao Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, a wegovu materiju na sveobuhvatan na~in preuzeo je novi zakon o buyetskom sistemu koji je stupio na snagu 6. 3. 2002. godine. 184
Ivan Nini} lidarna pomo} u neto iznosu od 3.000 dinara (bruto: 3.488,50 dinara), dobilo je 26.225 zaposlenih. Me|u wima je bilo i 2.873 zaposlena radnika u JKP Beogradske elektrane koji su dobili duplo mawe, po 1.500 dinara. Nesporno je da su zarade u Srbiji 2001. godine bili daleko od zadovoqavaju}ih, kao {to je to slu~aj i dan-danas, ali u konkretnom slu~aju radi se o jednoj partijskoj kampawi Demokratske stranke, koju je sprovodio Nenad Bogdanovi}, a za {ta nije imao zakonsko utemeqewe. Qudima je svakako trebalo finansijski pomo}i, ali je svaki vid dodatka uz platu morao da ima zakonski a ne marketin{ki i politi~ki osnov. Tada{wi op{ti kolektivni ugovor, koji se oslawao na Zakon o radnim odnosima, decidirano je utvr|ivao u kojim slu~ajevima poslodavac zaposlenima moè isplatiti solidarnu pomo}, i to na na~in i u visini utvr|enoj pojedina~nim kolektivnim ugovorom. S obzirom na ova vaè}a akta, a naro~ito cene}i situacije u kojima se prema istim moè isplatiti solidarna pomo}, buyetski inspektor je utvrdio da je ovakav na~in rasipawa stalnih buyetskih rezervi u potpunosti bio nezakonit. Dakle, u konkretnom slu~aju se ne radi o pomo}i koja je namewena za: le~ewe duè ili teè bolesti zaposlenog ili ~lana wegove uè porodice, nabavku ortopedskih pomagala, zdravstvenu rehabilitaciju, ublaàvawe posledica elementarnih nepogoda, nabavku lekova, niti je re~ o pomo}i porodici za smrtni slu~aj. Onda se postavqa se pitawe o kakvoj pomo}i je zapravo re~. Sasvim je o~igledno da se radi o nekoj vrsti politi~ke pomo}i, i to na {tetu gradske kase, a takva vrsta pomo}i i promocije, naàlost, nije sadràna u vaè}oj zakonskoj regulativi koja je regulisala oblast radnih odnosa. Ovakvim potezom velikodu{ne Demokratske stranke i Nenada Bogdanovi}a, koji je verifikovao IO SG Beograda, buyet grada je o{te}en za ~itavih 86,4 miliona dinara. Ipak, kao lice koje je odgovorno za odobrewe i realizaciju ove isplate na teret buyeta, buyetski inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu, sekretara gradskog Sekretarijata za finansije. Me|utim, na ovome se pri~a ne zavr{ava jer su inspektori naloìli gradskim vlastima meru da se na ra~un buyeta grada Beograda izvr{i povra}aj nezakonito ispla}enih sredstava u vidu socijalne pomo}i radnicima u ukupnom iznosu od 86,474.374,11 dinara. Pri tom je za izvr{ewe citirane mere ostavqen i rok od tri meseca, odnosno 90 dana.
Milioni za advokatske usluge

Sredstava iz teku}e buyetske rezerve grada u 2001. godini, gradska vlast je koristila i za pla}awe milionskih tro{kova advokatskih usluga. Kako je Buyetska inspekcija utvrdila, gradska vlast je ove tro{kove pla}ala pod veoma ~udnim i nerazja{wenim okolnostima, a na {tetu buyeta grada Beograda. Naime, Gradska uprava grada Beograda i JP Parking servis su 12. februara 1996. godine zakqu~ili ugovor o pravnom zastupawu sa advokatskom kancelarijom Igwa~evi}. Predmet ugovora je zastupawe u arbitra`nom sporu pred arbitraòm MTK u Parizu, koji je pokrenuo tuìlac Electroni185
Revizija demokratije cal and Automation Corp.Inc. iz Paname, ETA Electronical and Automation SA iz [vajcarske i Electronical and Automation d.o.o. iz Jugoslavije309). Ugovorom je precizirano da tro{kove advokatskih usluga u ovom postupku snose grad Beograd i JP Parking servis, i to po 50 odsto od ukupnih tro{kova. U skladu sa tim ugovorom, re{ewima IO SG Beograda iz 2001. godine, u ~etiri navrata odobreno je pla}awe duga na teret gradskog buyeta u ukupnom iznosu od 3,4 milion dinara. To je u~iweno na osnovu ~etiri ra~una koje je ispostavila Advokatska kancelarija Igwa~evi}. Buyetska inspekcija je kontrolom dokumentacije koja se odnosi na fakturisane tro{kove od strane Advokatske kancelarije Igwa~evi} i pla}ene rashode na teret buyeta, konstatovala da nije bilo mogu}e utvrditi da li su advokatske usluge izvr{ene u iskazanom obimu i vrednosti. U postupku kontrole, buyetskim inspektorima na uvid nije stavqen ra~un i tro{kovnik za koji je izvr{eno pla}awe u iznosu od 832.230 dinara. Tro{kovnici isto tako nisu stavqeni ni uz ra~une koji su iznosili 836.874 dinara i 600.876 dinara. Ovakvo postupawe odgovornih lica u gradskoj upravi je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o dràvnoj upravi. Tako|e, inspektori nisu mogli da utvrde da su stvarno izvr{ene usluge u iskazanom obimu od 200 ~asova advokatskog rada, {to je nazna~eno u jednom od ra~una, a {to je fakturisano na iznos od 852.000 dinara. Kontrolom analiti~ke evidencije dobavqa~a u 2001. godini, utvr|eno je da je u skladu sa re{ewima IO SG Beograda, izvr{eno ukupno pla}awe prema Advokatskoj kancelariji Igwa~evi} u iznosu od 3,4 miliona dinara. Me|utim, grad Beograd je prema ugovornoj obavezi bio duàn da izmiri tro{kove u visini od 2,2 miliona dinara, iz ~ega proizilazi da je iznos od 1,1 milion dinara, koji je odobrio IO SG Beograda, pogre{no utvr|en. Potpuno isti slu~aj me{etarewa preslikan je i u narednoj godini. Tako je 2002. godine, iz teku}e buyetske rezerve grada, i to u dva navrata, re{ewima IO SG Beograda, na teret buyeta, odobreno pla}awe ukupno 1,4 miliona dinara a, Advokatskoj kancelariji Igwa~evi}. Me|utim, kontrolom analiti~ke kartice dobavqa~a utvr|eno je da je obaveza grada prema ra~unima dobavqa~a iznosila 1,6 miliona dinara. Daqom kontrolom, buyetski inspektori su utvrdili da uz odre|ene ra~une nedostaju tro{kovnici, pa samim tim nije bilo mogu}e utvrditi da li su advokatske usluge stvarno izvr{ene u iskazanom obimu i vrednosti. Iz delimi~no dostupne dokumentacije utvr|eno je da samo jedna stavka iz ra~una, koja se odnosi na utro{ak 240 sa309) Prema pisawu lista Politika, (http://www.politika.rs/), od 12. 7. 2009. godine, grad Beograd je izgubio spor sa izraelskom of{or kompanijom iz Paname Electronical and Automation corp. Inc i mora}e da plati 10.189.985 evra na ime izmakle koristi i 1.240.000 dolara na ime stvarne {tete i sudskih tro{kova. Ina~e, re~ je o sporu oko neispuwavawa obaveza iz ugovora o koncesiji (upravqawe parking sistemom u Beogradu) koji je pre 17 godina pomenuta firma zakqu~ila sa gradskim vlastima, uzev{i istovremeno 16 miliona dolara kredita od Dafiment banke, koji nikad nije vratila, da bi wime, toboè, gradila parkinge po Beogradu. 186
Ivan Nini} ti engleskog jezika, odnosno 30 dana rada na pripremi i sastavu zavr{nog podneska, iznosi ~ak 1.080.000 dinara, a da za to nije pruèn dokaz. Zanimqivo je i otkri}e inspektora da je u jednom tro{kovniku ukupna vrednost pruènih advokatskih usluga iskazana u iznosu od 1,2 miliona dinara, dok zbir ukupnih stavki zapravo iznosi 1,6 miliona dinara. U svom inspekcijskom nalazu, Buyetska inspekcija je za ovako haoti~no, nepotpuno i neta~no kwièwe i pla}awe ra~unovodstvenih isprava identifikovala odgovorna lica u gradskoj upravi. Tako je, kao odgovorno lice za povredu propisa, odnosno odredbi Zakona o ra~unovodstvu, ozna~ena Vesna Jovanovi}, {ef Odeska kwigovodstva buyeta. S druge strane, kao odgovorno lice zbog toga {to pre kwièwa nije vr{ena kontrola potpunosti, istinitosti, ra~unske ta~nosti i zakonitosti kwigovodstvenih isprava, inspektori su ozna~ili @arka Radovanovi}a, zamenik direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Dakle, odgovornost Nenada Bogdanovi}a se nigde ne spomiwe i pored ~iwenice da je IO SG Beograda pod wegovim rukovo|ewem doneo re{ewa da grad ~asti JKP Parking servis310) tako {to }e 1,1 milion dinara platiti umesto tog preduze}a.
Partijski transferi bez pravnog osnova

Gradska vlast, odnosno IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, zakqu~kom iz decembra 2000. godine i re{ewem iz maja 2001. godine, je nezakonito iz sredstava teku}e buyetske rezerve odobrila ukupno 17,8 miliona dinara za izmirewe obaveza koje nisu dospele na teret gradskog buyeta. Time je grad Beograd, po presudi Privrednog i Vi{eg privrednog suda u Beogradu, na sebe preuzeo obavezu pla}awa dugova sportskih centara: [umice u Beogradu, Mladenovac u Mladenovcu i 11. april na Novom Beogradu, po osnovu isporu~ene toplotne energije za tri godine, ukqu~uju}i i zakonsku zateznu kamatu. Ovom pla}awu je prethodio dopis od JKP Beogradske elektrane sa pregledom dugovawa sportskih centara, i to u ukupnom iznosu od 19,1 milion dinara. Detaqnim pregledom navedene dokumentacije Buyetska inspekcija je utvrdila da iz navedene dokumentacije nije utvr|en osnov za preuzimawe duga ovih sportskih centara od strane grada Beograda, kao i samo preuzimawe duga, budu}i da se preuzimawe duga u smislu odredbi (....) Zakona o obligacionim odnosima, vr{i ugovorom o preuzimawu duga. S obzirom na ovakvo ~iweni~no stawe, buyetski inspektori su konstatovali da je izmirewe obaveze od 17,8 miliona dinara izvr{eno u suprotnosti sa vaè}im propisima, za {ta je kao odgovorno lice ozna~en Ti{ma Mirko, sekretar Sekretarijata za finansije. Tako|e, za buyetsko pla}awe nezakonito i neta~no utvr|enih ra~unovodstvenih isprava, kao odgovorna lica u inspekcijskom nalazu ozna~eni su Vesna Jovanovi} i @arko Radovanovi}. Ne{to kasnije, u junu i julu 2001. godine, zakqu~kom i re{ewem IO SG Beograda, ovog puta iz stalne buyetske rezerve, izdvojeno je 15 miliona dinara. Ovaj iznos je ispla}en na ime donacije za sanirawe {teta od elementarnih nepogoda, bez navo|ewa kome su sredstva dotirana, a u korist ra~una: 40802-840-016-62686. Inspektori su konstatovali da u postupku kontrole
187
Revizija demokratije nije stavqena na uvid dokumentacija iz koje bi se utvrdio osnov i visina obaveze, te su ovakvim ~iwewem, odnosno nestavqawem dokumentacije na uvid inspektoru povre|ene odredbe ~lana 29, stava 2 Zakona o dràvnoj upravi. Iz kojih razloga gradska vlast buyetskim inspektorima nije pokazala traènu dokumentaciju, ostaje enigma. [to se ti~e namene sredstava stalne buyetske rezerve, poznato je da je odredbama Zakona o javnim prihodima i rashodima bilo definisano da se sredstva stalne buyetske rezerve mogu koristiti za ...podmirivawe rashoda nastalih kao posledica vanrednih okolnosti za koje nisu obezbe|ena sredstva u buyetu ili na drugi na~in, a naro~ito: poplava, su{a, poàr, zemqotres i druge elementarne nepogode. Me|utim, buyetski inspektori su konstatovali da se u konkretnom slu~aju ne radi o podmirivawu rashoda, ve} o prihodima po osnovu donacija za sanaciju {teta od elementarnih nepogoda, te je samim tim ovaj transfer bio nezakonit. I ovog puta kao odgovorno lice bio je identifikovan Ti{ma Mirko, sekretar gradskog Sekretarijata za finansije. U decembru 2002. godine, na osnovu re{ewa IO SG Beograda, iz sredstava stalne buyetske rezerve izvr{en je nezakonit prenos 40 miliona dinara Preduze}u za izgradwu èlezni~kog ~vora Beograd d.o.o. i to na ime realizacije pro{irenog programa za{tite objekata i radova u @elezni~koj stanici Beograd (centar). Ovom pla}awu je prethodio dopis koji je u oktobru 2002. godine, od strane J@TP Beograd i Preduze}a za izgradwu èlezni~kog ~vora Beograd d.o.o. upu}en Skup{tini grada Beograda. U dopisu se gradska vlast poziva da obezbedi nedostaju}a finansijska sredstva u vrednosti od 80 miliona dinara, i to na ime realizacije tro{kova spomenutog projekta. Ovde je bitno ista}i to da su buyetski inspektori konstatovali da u postupku kontrole nije stavqen na uvid pomenuti dopis, pa nije bilo mogu}e utvrditi osnovanost obaveze, kao i visinu iste. Na bazi raspoloìve dokumentacije i uvida u analiti~ku evidenciju dobavqa~a, buyetski inspektori su do{li do zakqu~ka da za ovaj prenos buyetskih sredstava nije postojao pravni osnov. Utvr|eno je da je isplata sredstava od 40 miliona dinara izvr{ena samo na bazi re{ewa IO SG Beograda, a {to, u skladu sa odredbama Zakona o ra~unovodstvu, nikako ne moè da predstavqa verodostojnu ispravu za iskazivawe, ve} samo za izmirewe buyeta. Odgovornost za ovakvo pla}awe, prema inspekcijskim navodima, snose Vesna Jovanovi}, {ef Odeska kwigovodstva buyeta i @arko Radovanovi}, zamenik direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Me|utim, imena mentora i nalogodavaca ovog transfera nisu poznata, osim ~iwenice da se radi o odluci IO SG Beograda na ~ijem ~elu se nalazio Nenad Bogdanovi}. Iz sredstava stalne buyetske rezerve u decembru 2002. godine izvr{en je prenos 1,5 miliona dinara kao avans Dru{tvenom preduze}u Beograd-odràvawe iz Beograda, a na osnovu zakqu~aka IO SG Beograda iz oktobra i novembra iste godine. Kao pravni osnov za prenos sredstava navedenom preduze}u, posluìo je ugovor koji je 20. novembra 2002. godine zakqu~en izme|u: 1) Gradske uprave Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, 2) DP Beograd-odràvawe iz Beograda i 3) SO Palilula. Predmet ovog ugovora
188
Ivan Nini} bio je definisawe obaveza i u~e{}a grada Beograda u finansirawu izvo|ewa radova na prokopavawu kanala du` Zrewaninskog puta za potrebe vodosnabdevawa naseqa Krwa~a, a u skladu sa zakqu~kom IO SG Beograda. Tako je spornim ugovorom grad preuzeo obavezu da obezbedi sredstva u visini od 5 miliona dinara i da ista prenese na ra~un DP Beograd-odràvawe. Prenos sredstava je ugovoren prema slede}oj dinamici: 30 odsto na ime avansa u roku od 8 dana od dostavqawa bankarske garancije, a preostali iznos po privremenim situacijama i okon~anoj situaciji u roku od 8 dana od dana prijema i overe istih. Mo`da bi ovde sve ostalo nezapaèno da ovo rasipawe gradskog buyeta nije u skladu sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, kojima je precizirano za koje rashode i pod kojim okolnostima se koriste sredstva iz stalne buyetske rezerve. Prema slovu zakona, sredstva iz stalne buyetske rezerve se mogu koristiti za ...podmirivawe rashoda nastalih kao posledica vanrednih okolnosti za koje nisu obezbe|ena sredstva u buyetu ili na drugi na~in, a naro~ito: poplava, su{a, poàr, zemqotres i druge elementarne nepogode. Buyetski inspektori su utvrdili da su navedena sredstava od 1,5 miliona dinara na ime avansa nezakonito utro{ena, jer je re~ o vodosnabdevawu naseqa, a ne o vanrednim okolnostima koje zakon propisuje. Ipak, ~elnici gradske vlasti su shvatili da su uhva}eni na delu, je u toku buyetske kontrole doneto novo re{ewe od strane IO SG Beograda, kojim je prethodno re{ewe stavqeno van snage, a 21. avgusta 2003. godine je izvr{en povra}aj upla}enih sredstava od 1,5 miliona dinara. Kao odgovorna lica za ovo me{etarewe, inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu, Vesnu Jovanovi} i @arka Radovanovi}a, dok iz IO SG Beograda niko nije ozna~en kao odgovoran.
Kako je 9,7 miliona dinara pojeo mrak...

Za finansirawe izrade izolacije na krovu SRC Bawica u Beogradu, ponovo su u skladu sa zakqu~kom IO SG Beograda iz avgusta 2002. godine, u pogon stavqena sredstva iz teku}e buyetske rezerve gradskog buyeta. Ovim povodom, IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em je, u roku od svega tri dana, prihvatio molbu Vaterpolo kluba Partizan, te je na ra~un tog sportskog kluba izvr{en prenos nov~anih sredstava u iznosu od 3 miliona dinara, a za izradu krovne izolacije po naknadnim aneksima osnovnog ugovora o izvo|ewu radova. Prethodno je izme|u V.K. Partizan, Gradske uprave Sekretarijata za sport i omladinu i preduze}a Vodotehnika d.o.o. iz Beograda, zakqu~en ugovor za izvo|ewe radova na rekonstrukciji i sanaciji SRC Bawica u Beogradu. Vrednost ugovora prema usvojenoj ponudi izvo|a~a radova iznosila je 30,6 miliona dinara, ali u ovu cenu nisu bili ura~unati porezi na materijal i usluge. Ugovorom je definisano da }e tro{kovi poreza pasti na teret gradske uprave i to samo ukoliko gradska uprava ne obezbedi gra|evinsku dozvolu za izvo|ewe predmetnih radova. Me|utim, da je u ovom poslu od po~etka ne{to bili kriminalno, proizilazi iz samog ugovora koji je zagonetno sa~iwen.
189
Revizija demokratije Naime, ugovoreno je da se sredstva za izvo|ewe radova obezbede tako {to }e V.K. Partizan u~estvovati sa 5,6 miliona dinara, dok }e Gradska uprava Sekretarijat za sport i omladinu, u~estvovati sa 25 miliona dinara. ^lanom 9 predmetnog ugovora, V.K. Partizan se obavezao da sredstava Gradske uprave Sekretarijata za sport i omladinu isplati po potpisivawu ugovora, na ìro ra~un izvo|a~a radova, i to avans u visini od 50 odsto ugovorene vrednosti posla, {to ~ini 15,3 miliona dinara, a ostatak po privremenim i okon~anim situacijama. Tako je prva okon~ana situacija radova iznosila 19,9 miliona dinara, druga okon~ana situacija je fakturisana na 24,5 miliona dinara, dok je pred-okon~ana situacija iznosila 33,6 miliona dinara, a sa porezom na promet taj iznos je bio fakturisan na 40,3 miliona dinara. Na bazi prethodno citiranog ugovora, Sekretarijat za finansije je Sekretarijatu za sport i omladinu odobrio prenos sredstava na svoju buyetsku poziciju, i to u ukupnom iznosu od 30,6 miliona dinara. Nakon ovog transfera, re{ewem Sekretarijata za finansije od 12. decembra 2002. godine, odobren je prenos sredstava u iznosu od 6,7 miliona dinara direktno izvo|a~u radova Preduze}u Vodotehnika d.o.o. iz Beograda, i to na ime okon~ane situacije, a iz sredstava obezbe|enih u gradskom buyetu za otplatu dugova. U ovom slu~aju, Buyetska inspekcija je prekontrolisala finansijski plan koji je bio sastavni deo plana rada Sekretarijata za sport i omladinu u 2002. godini. Inspektori su utvrdili da je za investicije u objekte ~iji osniva~ nije grad Beograd (to se odnosi i na SRC Bawica), bio planiran iznos od svega 6 miliona dinara. Me|utim, samo za ovaj jedan objekat, iz buyeta grada je mimo finansijskog plana izdvojeno 30,6 miliona dinara potpuno nezakonito. Daqom kontrolom finansijske dokumentacije za napred izvedene i pla}ene radove na SRC Bawica, buyetski inspektori su utvrdili da su isti izvedeni u vrednosti od 40,3 miliona dinara, dok su za tu namenu odobrena sredstva u vrednosti od 30,6 miliona dinara. Iz toga je proiza{ao zakqu~ak i konstatacija da su radovi izvedeni i pla}eni u ve}oj vrednosti od 9,7 miliona dinara, a da za iste nije sa~iwen aneks osnovnog ugovora. Dakle, za ovo probijawe ugovorenih radova nije postojao zakonski osnov, pa je samim tim pla}awe 9,7 miliona dinara bilo potpuno nezakonito. Kako? Naime, prema ugovornim obavezama, grad Beograd nije bio u obavezi da izmiri pun iznos od 40,3 miliona dinara sa obra~unatim porezom, a to je upravo u~iweno u celosti. Ova razlika od 9,7 miliona dinara, prema nalazu inspekcije, pokrivana je nezakonito na dva na~ina. Kako? To je u~iweno, kao {to je nagla{eno u prethodnom delu ove analize, tako {to je IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, odobrio pla}awe 3 miliona dinara iz sredstava teku}e buyetske rezerve, i to bez ikakve validne dokumentacije i aneksa osnovnog ugovora. Preostali deo duga iznosio je 6,7 miliona dinara i u tu svrhu je Sekretarijat za finansije, 12. decembra 2002. godine, doneo nezakonito re{ewe kojim je odobren prenos sredstava u nazna~enom iznosu, i to direktno preduze}u koje je izvodilo radove i
190
Ivan Nini} probilo vrednost radova. Buyetski inspektori su utvrdili da prilikom dono{ewa ovog re{ewa nije postojao pravni osnov, pa je samim tim tro{ak pao na teret buyetska sredstva, {to je u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. S obzirom na sve okolnosti, inspektori su gradskim vlastima naloìli meru da se na ra~un grada Beograda izvr{i povra}aj nenamenski utro{enih sredstava na ime izmirewa poreske obaveze u iznosu od 6.727.177,93 dinara. Za izvr{ewe ove mere ostavqen je rok od 15 dana. Kao lice koje je odgovorno za ovakvo nezakonito postupawe i ovog puta je ozna~en Ti{ma Mirko, sekretar Sekretarijata za finansije, ali ne i neko iz IO SG Beograda. Dakle, ostali smo bez odgovora kako je mogu}e da Nenad Bogdanovi} nije bio odgovoran za dono{ewe odluke o nezakonitom usmeravawu 3 miliona dinara iz gradske kase. Druga enigma jeste zapravo pitawe za{to buyetski inspektori nisu naloìli da se u buyet grada vrati 9,7 miliona dinara, za koliko su radovi probijeni. Dakle, kako sredstva od 6,7 miliona koja je usmerio Ti{ma moraju da se vrate u buyet, a 3 miliona koja je usmerio Bogdanovi} ne moraju da se vrate u buyet? Pri tom, oba akta o usmeravawu sredstava su bila u potpunosti nezakonita. Me|utim, mo`da bi u ovom primeru me{etarewa su{tinsko pitawe bilo to zbog ~ega su radovi ugovoreni na 30,6 miliona, a pla}eni 40,3 miliona. Da li je razlika opravdana i, ako nije, gde je 9,7 miliona dinara zavr{ilo svoju putawu? Naàlost, ovo pitawe ostaje bez odgovora.
191
(24) Gradska uprava o~erupala gradsku kasu (3)

Prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, ~erupawe buyeta od strane ~elnika Gradske uprave ostavilo je duboke rupe u buyetu grada Beograda tokom 2001. i 2002. godine. Samo nezakonitim obra~unom i isplatama plata zaposlenih u gradskoj upravi buyet je o{te}en za 45,5 miliona dinara, a nezakonitim isplatama tro{kova prevoza buyet je o{te}en za 5,1 milion dinara. Zbog nedostatka validne i potpune dokumentacije za pravdawe akontacija za dnevnice i tro{kove slu`benih putovawa, buyetu grada je bez pokri}a napravqen rashod od oko milion dinara. Kupovina socijalnog mira dotirawem sredstava sindikatu gradske uprave, napravila je rupu u buyetu za 5,5 miliona dinara. Nenamenski transferi Sekretarijata za komunalne i stambene poslove naneli su {tetu buyetu u iznosu od 45,6 miliona dinara, dok je Sekretarijat za saobra}aj nenamenski utro{io 22,7 miliona dinara. ***
Milioni koje nije bilo te{ko potro{iti

Odlukom o buyetu grada Beograda za 2001. godinu, samo za rad Gradske uprave bila su obezbe|ena sredstva u iznosu od 358 miliona dinara. Me|utim, re{ewem IO SG Beograda iz decembra iste godine, prethodno planirana sredstva su uve}ana na 369,7 miliona dinara. Time je, prema zavr{nom ra~unu grada Beograda iz 2001. godine, Gradska uprava u toj godini utro{ila 366,9 miliona dinara, od ~ega je za isplatu plata zaposlenih u Gradskoj upravi utro{eno 254,1 milion dinara, za materijalne tro{kove je utro{eno 85,9 miliona dinara, dok je za opremawe organa uprave utro{eno 11,8 miliona dinara. Kada je re~ o buyetskoj 2002. godini, tu su cifre bile mnogo ve}e. Buyet Gradske uprave u 2002. godini je prvobitno iznosio 587,7 miliona dinara, ali je naknadno uve}an na 588,3 miliona dinara. U toj buyetskoj godini utro{eno je 571,1 milion dinara, od ~ega je za isplatu plata potro{eno 414,9 miliona dinara, dok je za materijalne tro{kove potro{eno 116,2 miliona dinara, a za odràvawe i opremawe objekata Skup{tine grada utro{eno je 36,4 miliona dinara. Iz ove grube, ali ta~ne analize prihoda i rashoda, sasvim je o~igledno da je bilo dovoqno novca u gradskoj kasi da se èqe svih ~elnika Gradske uprave zadovoqe. Upravo to je nateralo i Buyetsku inspekciju Ministarstva finansija da se u svojoj kontroli materijalno-finansijskog poslovawa zadrì na realizaciji utro{ka ovih sredstava. Ono {to su inspektori u postupku kontrole otkrili i precizno utvrdili, nije ni{ta novo i iznena|uju}e kada je re~ o me{etarewu kadrova Demokratske stranke koji su imali pristup gradskoj kasi.
192
Ivan Nini} Gre{ka koja je ko{tala 45,5 miliona dinara Koliko samo nemarnost nadle`nih u gradskoj upravi moè da proizvede nenamensko ispumpavawe buyetskog novca, o~igledno je na primeru obra~una i isplata zarada zaposlenih u Gradskoj upravi, a {to je bilo predmet interesovawa buyetskih inspektora. Naime, kontrolom obra~una i isplata plata izabranih, imenovanih, postavqenih i zaposlenih lica u gradskoj upravi tokom 2001. i 2002. godine, ustanovqeno je da su iste vr{ene u suprotnosti sa tada vaè}im propisima. Obra~un i isplata zarada u gradskoj upravi su vr{eni primenom osnovica koje su utvr|ene na bazi zakqu~aka IO SG Beograda, koeficijenata iz pravilnika gradske uprave311) koji je bio u primeni, kao i na bazi odluke o naknadama i drugim primawima u gradskoj upravi312). Ovi, po pravnoj prirodi, op{ti normativni akti koje je gradska uprava primewivala prilikom obra~una i isplata zarada, doneti su u skladu sa Zakonom o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama iz 1995. godine, pa su tako bili neusagla{eni sa novim zakonom iz 2001. godine313). Na bazi tako donetih podzakonskih akta koji nisu bili usagla{eni sa vaè}im zakonom, u 2001. godini, iz buyeta grada Beograda je obra~unata i ispla}ena masa plata za zaposlene u iznosu od 872,8 miliona dinara, a u 2002. godini u iznosu od 1 milijardu i 458 miliona dinara. S obzirom da je u pitawu ovako veliki prekr{aj, buyetski inspektori su u ciqu utvr|ivawa iznosa mase plata koju je bilo mogu}e isplatiti za navedeni period, Gradskoj upravi izdali zakqu~ak kojim je naloèno gradskim slu`bama da izvr{e validan obra~un. Rok za izvr{ewe ovog naloga je bio 15 dana, me|utim inspektori su u svom nalazu konstatovali da traèni obra~un nije stavqen na uvid, te da nadle`ni u gradskoj upravi nisu postupili po nalogu.
310) Na ~elu JKP Parking servis se od 2001. do 2008. godine nalazio generalni direktor @ivorad @ika An|elkovi}, funkcioner Demokratske stranke, u javnosti poznatiji pod nadimkom @ika pauk. Vaìo je za ~oveka od poverewa Z. \in|i}a, N. Bogdanovi}a i B. Tadi}a. Dok je obavqao funkciju ministra odbrane SCG, B.Tadi} je An|elkovi}a imenovao za svog savetnika za bezbednost. Iako je An|elkovi}evo ime u javnosti spomiwano u mnogobrojnim aferama, u septembru 2008. godine postavqen na funkciju pomo}nik gradona~elnika D. \ilasa. 311) Pravilnik o zvawima, zanimawima i platama zaposlenih u Gradskoj upravi (Sl. list grada Beograda, br.1/96, 6/96, 8/97 i 20/2000). 312) Odluka o naknadama i drugim primawima odbornika u Skup{tini grada Beograda i platama izabranih, imenovanih i postavqenih lica (Sl. list grada Beograda, br. 13/93 i 1/96). 313) Novi zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama (Sl. glasnik RS, br. 34/01) donet je 13. 6. 2001. godine, a na snagu je stupio 1. 7. 2001. godine, ~ime je prestao da vaì Zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama (Sl. glasnik RS, br.53/95). 193
Revizija demokratije Time je kao odgovorno lice za neizvr{avawe naloga Buyetske inspekcije ozna~ena Tamara Stoj~evi}314), koja je u momentu buyetske kontrole vr{ila funkciju sekretara Gradske uprave. Ovakav primer bahatosti gospo|e Stoj~evi} sam po sebi dovoqno govori o tome kako za kadrove Demokratske stranke ne vaè obaveze koje proizilaze iz pozitivno-pravnih propisa i naloga nadle`nih i neposredno vi{ih organa kontrole, u konkretnom slu~aju Buyetske inspekcije. Me|utim, bez obzira na ovu prepreku, inspektori su sami izvr{ili obra~un i utvrdili da je gradska uprava iz buyeta grada Beograda, na ime zarada isplatila ~ak 45,5 miliona dinara vi{e od dozvoqenog. Iz nama nepoznatih razloga, inspekcija nijednom merom nije naloìla da se ovaj vi{ak sredstava, koja su ispla}ena u iznosu ve}em od predvi|enog i zakonom dozvoqenog, vrati u buyet grada. Tako je gradska kasa, bez ikakvih posledica i bez ikakve odgovornosti, o~erupana za neverovatnih 45,5 miliona dinara. Kontrolom ispravnosti i zakonitosti ugovora o delu koje je Gradska uprava zakqu~ivala sa pojedinim fizi~kim licima, utvr|eno je da je za tu namenu u 2002. godini utro{eno 114.000 dinara neto, odnosno 162.857 dinara bruto. Detaqnom kontrolom dokumentacije, buyetski inspektori su utvrdili odre|ene zanimqivosti, i to: da su ugovori sa izvo|a~ima sklapani posle rokova utvr|enih za vr{ewe zadataka iz ugovora; da ugovorima nije definisan obim posla, ve} samo naveden opis posla, npr. odràvawe ra~unarske opreme, fizi~ki poslovi i sl.; da su isplate naknada vr{ene bez overe da je posao izvr{en; i da su za isti opis poslova i za isti period izvr{ewa utvr|ivani razli~iti iznosi naknada. Dakle, na ovom primeru se veoma jasno vidi kako je Demokratska stranka na najgrubqi mogu}i na~in zloupotrebqavala gradsku vlast u Beogradu.
Tro{kovi prevoza vi{i od stvarnih za 5,1 milion

Kontrolom tro{kova prevoza (dolaska na posao i odlaska sa posla) zaposlenih u Gradskoj upravi, buyetski inspektori su utvrdili ve}e nepravilnosti, ~ime je gradskom buyetu za samo dve godine naneta {teta od 5,1 milion dinara. Naime, odredbama uredbe o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima i izabranih, odnosno postavqenih lica, koja je tada bila na snazi, jasno je definisano da se naknada tro{kova prevoza ispla}uje u visini cene mese~ne pretplatne karte u gradskom i prigradskom, odnosno me|ugradskom saobra}aju. S tim u vezi, IO SG Beograda je u septem314) Tamara Stoj~evi} je kao kadar Demokratske stranke vr{ila funkciju zamenika sekretara i sekretara u SO Vra~ar (1995-1998.), sekretar OIK Vra~ar (1999-2002.), savetnik sekretara SO Vra~ar (2000.), sekretar Sekretarijata za skup{tinske poslove i propise grada Beograda (2000-2001), zamenika sekretara i sekretara Skup{tine grada Beograda (2001-2004), na~elnik Gradske uprave grada Beograda (2004-2007), ~lan RIK-a (2002-2009), zamenik sekretara GIK-a (2001-2005.), generalni sekretar Narodne skup{tine (2007-2008). Stoj~evi}eva je trenutno na funkciji generalnog sekretara Vlade Srbije (od 8. 7. 2008). 194
Ivan Nini} bru 2001. godine doneo zakqu~ak da se svim zaposlenim u Gradskoj upravi isplati naknada tro{kova prevoza u iznosu od 800 dinara, i to nabavkom pretplatnih karata i naknadom tro{kova do iznosa cene pretplatne karte. Buyetski inspektori su utvrdili da je na ovakav na~in Gradska uprava, pored izdataka za nabavku pretplatnih karata po ra~unima GSP-a, utro{ila i dodatnih 1,8 miliona dinara. Ova sredstva su ispla}ivana kao nov~ana naknada tro{kova prevoza do visine od 800 dinara (po pojedincu), i to upravo onako kako je definisano zakqu~kom organa kojim je rukovodio Nenad Bogdanovi}, a {to je bilo u suprotnosti sa vaè}om uredbom. Me|utim, ovo me{etarewe je preslikano i u 2002. godinu, jer je na snazi bio isti zakqu~ak IO SG Beograda iz 2001. godine. Tako je na preslikan na~in, u 2002. godini, dodatno i potpuno nezakonito utro{eno 3,3 miliona dinara. Buyetska inspekcija je naloìla meru kojom je gradska vlast bila u obavezi da u roku od 60 dana na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u iznosu od 5.170.505 dinara, utro{enih iznad propisanog iznosa.
Rupe u buyetu, a dnevnice u yepu

Zakqu~kom iz maja meseca 2001. godine, IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, odobrio je slu`beni put u Pariz za 5 osoba. Na osnovu ovog akta putnicima su ispla}ene dnevnice u visini od 180.760 dinara, tro{kovi hotelskog sme{taja i avio-prevoza u visini od 683.630 dinara i gotovina u iznosu od 3.250 dinara. Buyetska kontrolom od strane buyetskih inspektora je utvr|eno da su dnevnice pravdane prilagawem putnih naloga na kojima je navedeno vreme putovawa, i to bez potrebnih dokaza, a pri tom isti nalozi nisu overeni od strane likvidatora, rukovodioca ra~unovodstva i naredbodavca. Daqa kontrola je pokazala da su tro{kovi preno}i{ta pravdani ra~unom agencije Kontiki, i to bez prilagawa originalnog hotelskog ra~una iz koga bi se utvrdili stvarni tro{kovi preno}i{ta. Isto tako, tro{kovi prevoza su pravdani ra~unom pomenute agencije, i to u iznosu od 99.667 dinara, bez priloènih originalnih prevoznih karata. [to se ti~e gotovinskog iznosa od 3.250 dinara, koji je podignut na ime pokrivawa aerodromski taksi, utvr|eno je da isti nije pravdan do zavr{etka kontrole. Naredne, 2002. godine, situacija nije bila nimalo sjajnija kada je re~ o rasipawu gradskih para na slu`bena putovawa, o ~emu najboqe govore ~iwenice do kojih je do{la Buyetska inspekcija. Naime, uvidom u popis neopravdanih akontacija za slu`bena putovawa na dan 31. 12. 2003. godine, utvr|eno je da Gradska uprava od putnika potraùje 296.306 dinara, i to na ime akontacija koje su ispla}ene u valuti zemqe u koju su putovali. Za razliku od inostranih putovawa, dug prema Gradskoj upravi za neopravdana putovawa u zemqi evidentiran je u iznosu od 80.700 dinara. Tako su inspektori konstatovali da su istekli do tada svi predvi|eni rokovi za podno{ewe i pravdawe obra~una putnih tro{kova za koje je uzet novac iz gradske kase u ukupnom iznosu od 376.376 dinara. Zbog toga je odgovornim licima u Gradskoj upravi naloèna mera da naplate potraìvawa od zaposlenih po osnovu ispla}enih, a ne opravdanih akontacija za slu`bena putovawa u iznosu od 376.376 dinara. Za izvr{ewe ove mere je ostavqen sasvim dovoqan rok od 60 dana.
195
Revizija demokratije IO SG Beograda je, u januaru 2002. godine, doneo zakqu~ak kojim se odobrava put u Pariz advokatu R. Igwa~evi}u i prof. dr V. Besarovi}u, radi zastupawa grada Beograda pred Me|unarodnim arbitra`nim sudom u Parizu. Za ovu namenu, iz buyeta je izdvojeno 41.433 dinara, {to predstavqa sedam dnevnica za oba lica, ali je tako|e izdvojeno i 162.846 dinara za tro{kove hotelskog sme{taja (2 osobe i 7 no}ewa). U me|uvremenu, prof. dr V. Besarovi} je odustao od slu`benog puta, pa je izvr{io povra}aj 23.589 dinara koje je podigao na ime dela sredstava po osnovu dnevnica. Me|utim, drugo lice, advokat R. Igwa~evi}, do po~etka vr{ewa buyetske kontrole, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, nije pravdao ostatak od 21.617 dinara, koliko je podigao na ime dnevnica. Kada je re~ o tro{kovima hotelskog sme{taja za advokata R. Igwa~evi}a, oni su prema ra~unu agencije Kontiki, iznosili 162.864 dinara, a ovaj ra~un je pla}en na osnovu zakqu~ka IO SG Beograda. Me|utim, inspektori su utvrdili da je ra~un u nazna~enom iznosu pla}en 17. januara 2002. godine, a da je IO SG Beograda odluku o pla}awu doneo tek 21. januara 2002. godine. Iz ovoga proizilazi zakqu~ak inspektora da je preuraweno pla}awe ra~una izvr{eno bez ikakvog zakonskog osnova. Zanimqivo je i to da u dokumentaciji nije prona|en originalan hotelski ra~un za pruène usluge. Kao odgovorno lice za ove nezakonitosti, inspekcija je nazna~ila @arka Radovanovi}a, u tom trenutku v.d. direktora Slu`be za finansijskora~unovodstvene poslove.
Kupovali sindikalni mir gradskim parama

Buyetskom kontrolom je otkriveno da je Gradska uprava, u 2001. godini, odobrila i isplatila regres za kori{}ewe godi{weg odmora zaposlenim radnicima, i to u iznosu od 4.035 dinara po radniku, {to predstavqa 100 odsto utvr|enog prava u toj godini. Tako je, prema spisku Gradske uprave, novac dobio 1231 radnik, a ukupno je ispla}eno 4,9 miliona dinara. Ovim povodom, buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da grad Beograd, prilikom obra~una i isplate plata izabranih, imenovanih, postavqenih lica i zaposlenih u Gradskoj upravi za 2001. godinu, nije primewivao Zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Tako je odredbom ~lana 14 ovog zakona bilo jasno precizirano da ako je do dana stupawa na snagu ovog zakona ispla}en dodatak na ime regresa za kori{}ewe godi{weg odmora za 2001. godinu, obra~un i isplata plate po odredbama ovog zakona i akta Vlade RS iz ~lana 8 ovog zakona, umawuje se srazmerno mese~no do ukupnog iznosa ispla}enog regresa. Buyetski inspektori nisu posebno nazna~ili odgovorno lice za ovo me{etarewe, ali su gradskim vlastima naloìli odgovaraju}u meru. Tako je gradskoj upravi naloèno da u roku od 8 dana izvr{i obra~un plata za kontrolisani period primenom Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Pored ovih nezakonitih isplata, inspektori su otkrili da su vr{ene i isplate zaposlenima u gradskoj upravi, i to na ime solidarne pomo}i u iznosu od 4,3 miliona dinara. Me|utim, isplata ovih sredstava, niti je bila utvr|ena posebnim kolektivnim ugovorom za dràvne organe, niti je bila
196
Ivan Nini} utvr|ena Finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu. Jednostavno, gradska vlast nije planirala dotacije sindikalnim organizacijama u 2001. godini, a koje su za ciq mogle da imaju poboq{awe socijalnog poloàja zaposlenih. Bez obzira na ovu ~iwenicu, Gradska uprava je sa pozicije buyeta izvr{ila dve isplate u vidu dotacije Sindikalnoj organizaciji gradske uprave. Tako je re{ewem o raspodeli sredstava iz januara 2001. godine izvr{ena isplata u iznosu od 1,2 miliona dinara, dok je re{ewem iz februara 2001. godine izvr{ena isplata tako|e u iznosu od 1,2 miliona dinara. Prema raspoloìvoj dokumentaciji koju je ovim povodom pregledala Buyetska inspekcija, ustanovqeno je da se sindikalna organizacija gradske uprave dopisom obratila Gradskoj upravi, navode}i da }e obe dotacije sluìti za isplatu po 700 dinara svim nekvalifikovanim radnicima i po 500 dinara svim ostalim radnicima u vidu socijalne pomo}i. Inspektori su u svom nalazu konstatovali da je ovakva dotacija sindikalnoj organizaciji, u navedenim iznosima, izvr{ena u suprotnosti s namenama predvi|enim odlukom o buyetu za teku}u godinu, kao i u suprotnosti sa Finansijskim planom prihoda i rashoda gradske uprave za 2001. godinu. Dakle, ovde je re~ o klasi~noj kupovini socijalnog i sindikalnog mira od strane ~elnika gradske vlasti iz Demokratske stranke. Naravno, kako je ovakav potez gradske vlasti bio nezakonit, buyetski inspektori su naloìli meru vra}awa sredstava u buyet grada. Tako je naloèno da se na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u iznosu od 5.577.773,32 dinara, nenamenski utro{enih za dotacije Sindikalnoj organizaciji Gradske uprave u 2001. godini. Za izvr{ewe ove mere, ostavqen je rok od 30 dana, a kao odgovorno lice za ovo nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava, inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za finansije.
Nenamenski isparilo 45,6 miliona dinara

Kontrola tro{ewa buyetskih sredstava u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove u 2002. godini, pokazala je da je i u ovom organizacionom delu Gradske uprave dolazilo do nenamenskog rasipawa iz gradske kase. Ina~e, na ~elu Sekretarijata bila je gradski sekretar Duwa Kneèvi}315), kao kadar Demokratske stranke. Buyetski inspektori su utvrdili da je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, re{ewem iz februara 2002. godine, odobrio prenos sredstava u iznosu od 813,8 miliona dinara u korist JKP Beogradske elektrane, a na ime nabavke energenata. Prenos 5,7 miliona dinara od ukupnih sredstava koja su odobrena, izvr{en je izvan roka koji je definisan odgovaraju}im aneksom ugovora sa JKP Beogradske elektrane. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, time su prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.
315) Duwa Kneèvi} je na funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove postavqena 5. 11. 2000. godine, a 4. 1. 2005. godine je na istu funkciju reizabrana na predlog Demokratske stranke. Na tom mestu ostala je sve do septembra 2008. godine. 197
Revizija demokratije U decembru 2001. godine, iz buyetskih sredstava koja su bila namewena za investicije u javna gradska preduze}a, Javnom preduze}u za stambene poslove preneto je 30,5 miliona dinara iz gradske kase. Ovaj transfer je realizovan na osnovu vansudskog poravnawa izme|u JKP Infostan i Javnog preduze}a za stambene usluge, a za potrebu nabavke rezervnih delova za liftove. Prethodno je IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, svojim aktom obavezao Sekretarijat za finansije da obezbedi sredstva u navedenom iznosu i da ista prenese na ra~un JP za stambene usluge. Time je Javno preduze}e za stambene usluge bilo zaduèno da iznos od 30,5 miliona dinara namenski usmeri i iskqu~ivo koristi za nabavku rezervnih delova za liftove. Me|utim, kontrolom zakonitosti i regularnosti ovog transfera, buyetski inspektori su otkrili da Finansijskim planom Sekretarijata za komunalne i stambene poslove za 2001. godinu, na odgovaraju}oj poziciji Sredstva za investicije u javna komunalna preduze}a, nisu planirana sredstva za prenos JKP Infostan, odnosno JP za stambene usluge, te je iznos od 30,5 miliona dinara utro{en nenamenski. Time su, prema oceni inspektora, grubo prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. Daqom kontrolom, otkriveno je da je Gradski sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u oktobru 2001. godine, zakqu~io ugovor kojim se obavezao da }e u~estvovati u finansirawu radova na popravci krovova na 39 stambenih objekata i snositi tro{kove u iznosu od 19,6 miliona dinara. Pored toga, grad Beograd se obavezao da }e za radove stru~nog nadzora obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 2,9 miliona dinara, a {to sa radovima ukupno ~ini 22,5 miliona dinara. Naravno, IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, je doneo odgovaraju}i zakqu~ak kojim se ovi poslovi odobravaju. Ugovorom je bilo definisano da se sredstva u nazna~enom iznosu prenose Javnom preduze}u za stambene usluge, i to avansno 30 odsto u roku od 8 dana od dana potpisivawa ugovora, a ostatak sukcesivno po zavr{etku radova. Tako je na bazi ovoga izvr{en prenos buyetskih sredstava Javnom preduze}u za stambene usluge, u iznosu od 6,7 miliona dinara. Kontrolom zakonitosti transfera, buyetski inspektori su konstatovali da im u postupku kontrole na uvid nije stavqena nikakva dokumentacija kojom bi se pravdao transferisani iznos od 6,7 miliona dinara. Inspektori su utvrdila da ukupna sredstva, koja su iz buyeta grada preneta Javnom preduze}u za stambene usluge, iznose 15 miliona dinara, i da su ista utro{ena nenamenski, odnosno u suprotnosti sa Odlukom o buyetu grada za 2001. godinu. Naravno, time su prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. Za ove malverzacije, buyetski inspektori su u svom nalazu kao odgovorna lica identifikovali Duwu Kneèvi}, i to u svojstvu stare{ine Sekretarijata za stambene i komunalne poslove, i Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za finansije, kao naredbodavca za izvr{ewe buyeta po re{ewu IO SG Beograda. Osim toga, inspektori su naloìli meru da se u roku od 30 dana na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u ukupnom iznosu od 45,6 miliona dinara, koja su iz gradske kase nenamenski preneta Javnom preduze}u za stambene usluge.
198
Ivan Nini}
Pla}awe du`nika na teret sredstava za odràvawe ulica

Iz buyeta grada za 2002. godinu, a prema otkri}u buyetskih inspektora, Sekretarijat za saobra}aj je izvr{io nenamensko, odnosno nezakonito pla}awe sredstava u iznosu 22,7 miliona dinara u korist Gra|evinskog preduze}a Standard iz Beograda. Kako? Naime, Vi{i trgovinski sud u Beogradu je u julu 2002. godine doneo presudu koja je postala pravosna`na i izvr{na, a u korist GP Standard. Tom presudom je grad Beograd kao du`nik bio obavezan da poveriocu GP Standard isplati iznos od 18,5 miliona dinara sa zateznom kamatom, po~ev{i od 31. 12. 2001. godine, kao i iznos od 678.250 dinara na ime tro{kova parni~nog postupka. Obra~unom zatezne kamate utvr|eno je da ista iznosi 3,2 miliona dinara, dok se tro{kovi postupka uve}avaju za 210.500 dinara. Na bazi toga je obra~unat i utvr|en dug u ukupnom iznosu od 22,7 miliona dinara, a {to su gradske vlasti na teret buyeta grada morale da izmire prema du`niku. Me|utim, buyetski inspektori su utvrdili da je ova obaveza izmirena nezakonito tako {to su za weno izmirivawe nenamenski utro{ena buyetska sredstva iz gradske kase. Ta sredstva, koja su pla}ena preko Sekretarijata za saobra}aj, zapravo su bila namewena iskqu~ivo za realizaciju Programa odràvawa ulica i puteva u 2002. godini. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Odlukom o buyetu grada za 2002. godinu, sredstva za otplatu dugova i sudskih tro{kova obezbe|ena su na pozicijama buyeta raspore|enih u okviru razdela koji pripada Sekretarijatu za finansije. Dakle, sporni dug od 22,7 miliona dinara morao je i smeo je jedino biti izmiren na teret buyeta Sekretarijata za finansije, a nikako ne na teret buyeta Sekretarijata za saobra}aj. Na bazi ovih ~iwenica, inspektori su kao lice koje je bilo odgovorno da se stara o namenskom, zakonitom i racionalnom kori{}ewu buyetskih sredstva, ozna~ili Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za finansije. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Ti{ma je odgovoran jer je u svojstvu naredbodavca potpisao re{ewe o izdvajawu spornih sredstava. Isto tako, kao odgovorno lice, navodi se i Zoran Rubiwoni316), koji je kao kadar Demokratske stranke u tom trenutku bio sekretar Sekretarijata za saobra}aj.
316) Zoran Rubiwoni je kao kadar Demokratske stranke, u februaru 2002. godine, postavqen na funkciju sekretara Sekretarijata za saobra}aj. Na toj funkciji je ostao sve do februara 2004. godine, kada je odlukom IO SG Beograda iznenada razre{en du`nosti. Ubrzo zatim postaje savetnik za kapitalne investicije direktora Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda. Sa ove funkcije odlazi na funkciju izvr{nog direktora za projekte Direkcije. 199
(25) [timer-majstori za tendere (4)

U proteklom periodu svoje vladavine, gradska vlast u Beogradu je pokazala izuzetne sposobnosti kada je re~ o {timovawu javnih nabavki u Gradskoj upravi, tako da je ve}ina gradskih tendera sprovedena u suprotnosti sa zakonom, i to na {tetu buyeta grada. Buyetska inspekcija je utvrdila da je tender za nabavku vozila u vrednosti od 3,3 miliona dinara bio namontiran tako {to je izabrani ponu|a~ svoju ponudu dostavio nakon isteka tenderskog roka za dostavqawe ponuda. Isto tako, potpuno nezakonito, {teto~inski i kriminalno su sprovedene nabavke stolica za potrebe gradske uprave u vrednosti od 3,1 milion dinara, nabavka jarbola za gradske zastave u vrednosti od ~ak 873.237 dinara, kao i nabavka fotokopiranih aparata i {tampa~a ukupne vrednosti 779.289 dinara. ***
Do novih, slu`benih automobili na mufte

Kontrola sitnih javnih nabavki koje je sprovela Gradska uprava tokom 2001. i 2002. godine, pokazala je koliko su gradski ~elnici ogrezli u korupciji. Naime, finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu, na koji je saglasnost dao IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, bila su opredeqena znatna finansijska sredstva za opremawe Gradske uprave. Tako je ovim dokumentom bila planirana nabavka 12 putni~kih vozila marke zastava 101 i jednog teretnog putni~kog vozila zastava pik-ap, a ukupne vrednosti 3,3 miliona dinara. Na bazi toga, Gradska uprava je u julu 2001. godine objavila oglas u dnevnom listu Politika. Predmet oglasa je bio kupovina vozila po sistemu staro za novo, a u {ta ulazi nabavka 5 vozila jugo-skala 55v, 5 vozila marke {koda felicija i jedno teretno vozilo skala 1,1 poliy. Dakle, o~igledno je da ~elnici gradske vlasti nisu èleli da organima Gradske uprave daju na kori{}ewe vozila doma}e proizvodwe, pa je {koda felicija tada bila veoma luksuzan izbor. S tim u vezi, inspektori su utvrdili da su ovom potezom ~elnici gradske vlasti odstupili od godi{weg finansijskog plana, kojim je bila predvi|ena nabavka (13) automobila, i to iskqu~ivo doma}e proizvodwe. Na raspisani konkurs za nabavku vozila javila su se svega tri ponu|a~a tako da je komisija za prikupqawe ponuda i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a odlu~ila da se kao najpovoqnija prihvati ponuda preduze}a Ema a.d. iz Kni}a. Me|utim, prilikom kontrole inspektori su otkrili da je ponuda preduze}a Ema a.d. upu}ena 20. jula 2001. godine, nakon isteka konkursnog roka, a da su pre we prispele ponude preduze}a Auto~a~ak iz â~ka i preduze}a Ivani} iz Iriga. Bez obzira na to, nabavka automobila je izvr{ena od preduze}a Ema a.d. jer je to verovatno i{lo na ruku (i u yep) nekome iz gradske vlasti. Buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da su ovakvim radwama prekr{ewe odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim
200
Ivan Nini} rashodima, kao i odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije317). Dakle, na ovom primeru se veoma jasno vidi kako su kadrovi, gradski ~elnici predvo|eni Demokratskom strankom, {timovali cenu niè ponude i u yep lagano stavili masnu proviziju. Kako? Jednostavno tako {to su cene iz ponuda preostala dva ponu|a~a bile poznate pre prijema tre}e ponude, odnosno do isteka konkursnog roka za prijem ponuda. Zbog toga se ne moè re}i da je izabrani ponu|a~ sasvim slu~ajno ponudio jeftiniju cenu, i to nakon isteka konkursnog roka. Na ovaj na~in, potpuno nezakonito je na{timovana nabavka vredna 3,3 miliona evra, a ko je od gradskih ~elnika u ovom poslu bio kreativan, ostaje enigma.
Do novih foteqa na mufte

Druga javna nabavka koja je zapala za oko buyetskim inspektorima, bila je nabavka daktilo-stolica, stolica za programere, konferencijskih i kancelarijskih stolica. Re~ je o koli~ini od ~ak 500 komada stolica, sa prose~nom cenom od 2.500 dinara po komadu. Za ovu nabavku u 2001. godini, u gradskoj kasi su bila planirana sredstva u iznosu 1,2 miliona dinara. Me|utim, kontrolom finansijske dokumentacije je utvr|eno da je za nabavku kancelarijskog name{taja u 2001. godini utro{eno ~ak 3,1 milion dinara. Daqom kontrolom je utvr|eno da je kancelarijski name{taj za potrebe Gradske uprave, u obimu ve}em od planiranog, nabavqan uglavnom od dva dobavqa~a, i to od preduze}a Nomex i Emy iz Beograda. Tako su, u proseku na 15 dana, preduze}u Emy pla}ane fakture, i to u slede}im iznosima: 464.106 dinara, 627.123 dinara i 673.130 dinara. Isti slu~aj je bio i sa preduze}em Nomex, koje je u rasponu od 15 dana dobilo dve uplate, i to: 574.762 dinara i 605.455 dinara. Me|utim, kontrolom dokumentacije, vezano za nabavke stolica, inspektori su otkrili da se uz ra~une ne nalaze i odgovaraju}e otpremnice dobavqa~a iz kojih bi se videlo da li su stolice stvarno isporu~ene Gradskoj upravi. To name}e logi~no pitawe da li su ove stolice zaista i stigle na pravu adresu, odnosno na adresu gradskih organa grada Beograda. U inspekcijskom nalazu se daqe konstatuje da u postupku kontrole nisu pruèni dokazi o tome da je za nabavke stolica, prema svim pojedinim fakturama, sproveden postupak prikupqawa ponuda i izbora najpovoqnijeg ponu|a~a na na~in propisan zakonom. Isto tako, kontrolom preostalih faktura spornih preduze}a, gradske vlasti inspektorima na uvid nisu stavile zapisnike odgovaraju}ih komisija koje su prispele ponude razmatrale i izabrale kao najpovoqnije. To svakako ostavqa dosta prostora za sumwu da li je pored
317) Na postupak nabavki za potrebe dràvnih organa i organizacija primewivao se Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 53/95, 3/96, 54/96 i 32/97), i to sve do 13. 7. 2002. godine, kada je na snagu stupio Zakon o javnim nabavkama, za koji se kaè da je prvi sistemski zakon antikorupcijskog karaktera koji je usvojen nakon demokratskih promena u zemqi. Kasnije u prakti~noj primeni, pokaza}e se da je ovaj zakon u stvari proizvo|a~ korupcije u oblasti javnih nabavki. 201
Revizija demokratije izabranih ponu|a~a, istovremeno na trì{tu bilo i povoqnijih cena i ponuda za isti tip stolica, koje su za potrebe gradske uprave pla}ene novcem gra|ana Beograda. Prema zakqu~ku Buyetske inspekcije, ovakva nabavka stolica je izvr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima318), kao i odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Do jarbola na mufte
Nabavka jarbola na kojima se danas vijore zastave grada Beograda, bila je jo{ jedna u nizu kriminalnih nabavki koje je sprovodila gradska vlast na ~elu sa Demokratskom strankom. Naime, u julu 2001. godine, u dnevnom listu Politika objavqen je konkurs za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a od koga se traì nabavka i montirawe jarbola za zastave na gradskim objektima u ulici Dragoslava Jovanovi}a br. 2 i na Trgu Nikole Pa{i}a br. 6 u Beogradu. Ina~e, kako su ustanovili buyetski inspektori, ova nabavka nije bila predvi|ena godi{wim Finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu, a ista je realizovana po naknadnom zahtevu Sekretarijata za informisawe. Na raspisani konkurs javilo se 4 ponu|a~a, odnosno do zatvarawa konkursa prispele su 4 ponude. Komisija koja je razmatrala prispele ponude, prihvatila je ponudu preduze}a Progres iz Vaqeva, dok su preostale 3 ponude ozna~ene kao nekompletne u tehni~kom, ali i u finansijskom smislu. Me|utim, komisija u svom zapisniku nije navela cene ostalih prispelih ponuda, ali je te cene u svom pisanom mi{qewu iskazala nadle`na slu`ba za op{te poslove. Tako su buyetski inspektori ustanovili da cene iz ostalih ponuda nisu bile dovoqno jasne i da je bilo nemogu}e utvrditi da li iste sadrè porez ili su iskazane bez poreza. Pri tom, zanimqivo je da su cene iz ostalih ponuda, kako navode buyetski inspektori, bile ekstremno vi{e ili ekstremno niè u odnosu na cenu ponu|a~a Progres. Bez obzira na sve ove nedoumice, gradske vlasti su, u mesecu avgustu 2001. godine, sa preduze}em Progres sklopile ugovor za nabavku i postavku 6 jarbola, a u skladu sa ponudom koju je taj ponu|a~ dostavio. Ugovorena je nabavka i montaà ovih 6 jarbola, i to po ceni od ~ak 873.237 dinara. Na bazi prekontrolisane dokumentacije, buyetski inspektori su konstatovali da je ova nabavka izvr{ena suprotno usvojenom Finansijskom planu gradske uprave za 2001. godinu, odnosno sredstva u iznosu od 873.237 dinara su utro{ena suprotno odredbama (...) Zakona o javnim prihodima i rashodima. Dakle, iz nabavke u nabavku, gradski novac je tro{en na krajwe kriminalan na~in. Upravno na ovom primeru mogla se videti taktika prikupqawa ponuda koje nisu dovoqno jasne, a sve kako bi tendenciozno isplivala ponuda èqenog ponu|a~a iz burazerske firme, i to kao najpovoqnija.
318) ^lan 35a navedenog zakona propisuje da sredstva za nabavku moraju biti iskazana u godi{wem Finansijskom planu prihoda i rashoda grada Beograda na koji saglasnost daje IO SG Beograda. U konkretnom slu~aju, planski su bila iskazana sredstva od 1,2 miliona, nabavka je realizovana na 3,1 milion i time je mimo plana utro{eno 1,9 miliona dinara. 202
Ivan Nini}
Do kopirni aparata na mufte

Finansijskom planom gradske uprave u 2001. godini, u okviru sredstava za opremawe organa uprave bila su izdvojena sredstva u visini od 1,5 miliona dinara, i to za nabavku dva fotokopir aparata. Tako je gradska uprava, u februaru 2001. godine, u dnevnom listu Politika raspisala oglas za kupovinu: 1) dva digitalna fotokopir aparata sa 40-50 kopija formata A3 u minutu; 2) jednog digitalnog fotokopir aparata sa 30 kopija formata A3 u minutu; i 3) dve digitalne multifunkcionalne ma{ine sa 15-20 kopija formata A3 u minutu. Nakon zavr{etka konkursa komisija za prikupqawe ponuda i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je razmotrila ~ak 18 ponuda koje su bile blagovremeno pristigle. Predlog komisije, nakon obavqenog razmatrawa ponuda, bio je da se prihvate ponude dve firme, i to firme Meteor i firme Isuwawa. Prvi ponu|a~ je ponudio digitalni fotokopir aparat sa 20 fotokopija A3 formata u minutu, i to sa cenom od 375.569 dinara. Drugi ponu|a~ je ponudio laserski {tampa~ (sa raznim dodacima koji su integrisani u samom aparatu) kapaciteta 42 kopije u minutu, formata A3-A6, i to sa cenom od 379.000 dinara. Na bazi prihva}enih ponuda, firmi Meteor je izvr{eno pla}awe iz gradske kase, i to u dva navrata. Prvo je pla}en avans u visini od 262.898 dinara, dok je dug od 112.671 dinara pla}en po izvr{enoj isporuci. Isto tako, firmi Isuwawa je avansno pla}en pun iznos od 379.000 dinara, ali je naknadno pla}eno jo{ 24.720 dinara za dogradwu ponu|enog i prihva}enog aparata. Detaqnim ~e{qawem dokumentacije koja se odnosila na ove nabavke, inspektori su utvrdili da nabavka prema{uje koli~inu koja je bila predvi|ena Finansijskom planom gradske uprave u 2001. godini. Osim toga, konstatovano je da nabavka od firme Meteor nije izvr{ena u skladu sa uslovima raspisanog konkursa (u pogledu karakteristika). Tako|e, ni nabavka od firme Isuwawa nije izvr{ena na regularan na~in budu}i da je u vreme vr{ewa nabavke izvr{ena i dogradwa aparata, za {ta je dodatno pla}eno 24.720 dinara. Tako su na bazi kontrolisane dokumentacije inspektori nedvosmisleno i jasno konstatovali da je predmetna javna nabavka izvr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, kao i odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije319). Dakle, na prethodnim primerima javnih nabavki za potrebe Gradske uprave, a od strane ~elnika gradskih vlasti, jasno se moglo uo~iti kako to na {tetu buyeta grada, odnosno buyeta svih Beogra|ana, funkcioni{e sistem kupovine. Ako pri tom u obzir uzmemo ~iwenicu da ove nabavke imaju relativno malu vrednost, onda nas to primorava da se zapitamo koliko se tek me{etari u slu~ajevima krupnijih tendera. Odgovor na to pitawe dobi}emo na analizi primera koji se ti~u nabavki autobusa i trolejbusa za potrebe gradskog prevoza u Beogradu.
319) ^lan 33, stav 2 navedenog zakona propisuje da o pribavqawu i otu|ewu opreme ve}e vrednosti za potrebe dràvnih organa i organizacija odlu~uje Vlada Republike Srbije, a opreme mawe vrednosti i potro{nog materijala, funkcioner koji rukovodi dràvnim organom, odnosno organizacijom. 203
(26) Autobusi i trole za vozawe provizije (5)

Prema otkri}u Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, gradska vlast, predvo|ena Demokratskom strankom, je zbog nekori{}ewa svih 60 miliona evra kredita dobijenog od Evropske banke za obnovu i razvoj, novcem Beogra|ana platila proviziju od 31,7 miliona dinara. S druge strane, razbacuju}i novac iz kredita, gradska vlast je tokom 2001. i 2002. godine firmi Unibros d.o.o. direktno i otvoreno na{timovala nezakonitu pobedu na improvizovanom tenderu nabavke prigradskih autobusa u vrednosti od 5,4 miliona, gradskih autobusa u vrednosti od 127,9 miliona i trolejbusa u vrednosti od 39,3 miliona dinara. Podaci govore da se iza ovog preduze}a, koje je na tenderu imalo najskupqe i najnepovoqnije ponude, kriju zapravo firme Unibros commodities limited iz Nikozije sa Kipra i Unibros Steel CO LTD iz Limasola sa Kipra. Buyetska inspekcija je utvrdila i da je Gradsko saobra}ajno preduze}e Beograd, bez ikakvog tendera i saglasnosti gradskih organa, sprovelo nabavku ure|aja za poni{tavawe karata za prevoz, i to od najskupqih firmi. ***
Gradska vlast ~astila Evropsku banku sa 31,7 miliona dinara

Skup{tina grada Beograda je na svojoj sednici odrànoj 19. jula 2001. godine, donela odluku da se grad Beograd zaduì tako {to }e zakqu~iti ugovor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daqoj analizi: EVRD, Evropska banka)320). U julu 2001. godine, tada{wi predsednik IO SG Beograda Nenad Bogdanovi} je sa Evropskom bankom potpisao sporazum o zaduìvawu grada Beograda kod te institucije u ukupnom iznosu od 60 miliona evra321). Sporazumom je predvi|eno da kreditna sredstva sluè za finansirawe projekata ~iji je osniva~ grad Beograd, i to prema ta~no definisanim namenama: 1) za javni saobra}aj je izdvojeno ukupno 20 miliona evra, od ~ega je za kupovinu novih autobusa nameweno 15 miliona evra, za obnavqawe tramvajske infrastrukture 2 miliona evra i za radioni~ku opremu (alate i poboq{awe radionice) 3 miliona evra; 2) za javni vodovod i kanalizacije ukupno 40 miliona evra, s tim da grad Beograd iz akcijskog kapitala finansira 20 miliona evra, a 20 miliona evra iz sredstava dugoro~nog zajma. To je podrazumevalo izdvajawe 29,5 miliona evra za izgradwu fabrike vode Maki{, 7 miliona evra za magistralni cevovod, 1,5 miliona evra za mera~e vode, 1,5 miliona evra za spojni tunel i 500.000 evra za tehni~ku saradwu; i 3) za daqinsko grejawe ~iji su ukupni tro{kovi investicije proceweni na
320) Odluka Skup{tine grada Beograda (Sl. list grada Beograda, br. 15, od 20. 7. 2001). 321) Sporazum o zajmu je zaveden pod brojem: 4-1036/2001-IO, od 27. 7. 2001. godine. 204
Ivan Nini} 23,8 miliona evra, s tim da JKP Beogradske elektrane finansiraju tro{kove u iznosu od 3,8 miliona evra iz akcijskog kapitala, a 20 miliona evra iz sredstava dugoro~nog zajma. Tako je za ovaj projekat planirano 17,4 miliona evra za mere efikasnosti na strani proizvodwe, 3,3 miliona evra za mere efikasnosti na strani potro{we, 1,1 milion evra za konsalting usluge, 500.000 evra za informacioni sistem upravqawa i 1,5 miliona evra u svrhu rezerve. U skladu sa ovim sporazumom, grad Beograd je zakqu~io pojedina~ne ugovore sa javnim preduze}ima322) koja }e biti nosioci realizacije planiranih projekata. Tim ugovorima je precizirano da otplatu zajma koji se obezbe|uje od strane Evropske banke, na sebe preuzima grad Beograd. U postupku kontrole finansijske dokumentacije, buyetski inspektori su utvrdili da je Evropska banka tokom 2002. godine, na devizni ra~un grada Beograda, koji je bio otvoren kod Vojvo|anske banke, prenela zajam u iznosu od 11,9 miliona evra, odnosno 729,6 miliona dinara u dinarskoj protivvrednosti. Ova sredstva su preneta za potrebe realizacije investicionog programa koji se odnosio na javni prevoz, a koji je prema planu sprovodio GSP Beograd. Tako je na kraju 2002. godine, od ukupno dobijenog kredita od 60 miliona evra, iskori{}eno svega 11,9 miliona evra. Zbog neiskori{}enog dela kredita u 2002. godini, grad Beograd je morao davaocu kredita, Evropskoj banci, da plati proviziju u iznosu od 250.301 evra. To je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo ~ak 15,4 miliona dinara bespotrebno ba~enih para gra|ana Beograda. Daqom kontrolom dokumentacije, inspektori su utvrdili da je do 01. avgusta 2003. godine, za potrebe GSP Beograd utro{eno jo{ 4,9 miliona evra. Iz toga proizilazi da je pomenutom preduze}u transferisano ukupno 16,8 miliona evra, dok je neiskori{}eni deo kredita iznosio 43,1 milion evra. Zbog nekori{}ewa kreditnih sredstava, Evropskoj banci je ponovo pla}ena provizija od 257.355 dinara, {to je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo ~ak 16,3 miliona. Dakle, bez ikakve strategije i bez ikakvog akcionog plana kojima bi se bliè definisala realizacija investicionih projekata, gradska vlast u Beogradu, predvo|ena Demokratskom strankom i Nenadom Bogdanovi}em, zaduìla je Beogra|ane kreditom od 60 miliona evra. O~igledno, ne znaju}i kako ovaj novac da potro{i i da se dogovore kome sve i koliki deo kola~a pripada, sa realizacijom projekata se odugovla~ilo ponovo na {tetu gra|ana. Gradskim ~elnicima je bilo neophodno vi{e vremena da bi razradili korupciona{ke mehanizme koje }e kasnije primeniti prilikom tro{ewa ovih para. Me|utim, to odugovla~ewe, osmi{qavawe svih segmenata pqa~ke, kao i obra~unavawe srazmerne podele plena, ko{talo je Beogra|ane 31,7 miliona dinara. Kako? Tako {to je, shodno potpisanom sporazumu, Evropska banka imala pravo da naplati i naplatila je ova sredstva kao neku vrstu takse (naknade) zbog nekori{}enih a odobrenih
322) Ugovori o me|usobnim pravima i obavezama grada Beograda i javnih preduze}a su zakqu~eni 15. 5. 2002. godine. 205
Revizija demokratije kreditnih sredstava323). Kao potpisnik ugovora, gradska vlast je znala da }e do naplate ove provizije do}i ukoliko se odobrena kreditna sredstva ne budu iskoristila. Me|utim, dok se s jedne strane odugovla~ilo sa kori{}ewem odobrenih kreditnih sredstava, s druge strane kriminal i korupcija su uveliko bili prisutni prilikom realizacije dela kreditnih sredstava od 16,8 miliona evra koja su preneta GSP Beograd. Ova sredstva u dinarskoj protivvrednosti su iznosila 729,2 miliona i u 2002. godini preneta su GSP Beograd i to kao pozajmica na teret buyeta grada Beograda sa obavezom vra}awa iz tran{e kredita. Ova sredstva je GSP Beograd bio obavezan da upotrebi za remont i nabavku novih autobusa i to u skladu sa odlukom o buyetu grada za 2002. godinu. Buyetski inspektori su, kontrolom finansijske dokumentacije, otkrili da je prenos kreditnih sredstava od strane grada Beograda na ra~un GSP-a, vr{en mimo buyeta, osim jednog transfera koji je iznosio 8,8 miliona dinara, a koji je prenet u okviru buyeta i jedini prikazan kao buyetski rashod. Kako se konstatuje u inspekcijskom nalazu, iz ovoga proizilazi da su stvorene obaveze na teret buyeta i odobrena pla}awa rashoda koji nisu predvi|eni buyetom, te da su prihodi i rashodi buyeta mawe iskazani za iznos od 720,3 miliona dinara. Time je gradska vlast, po ko zna koji put do sada, grubo prekr{ila odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, kao i odredbe Zakona o ra~unovodstvu. Inspektori su kao odgovorna lica ozna~ili samo Mirka Ti{mu, gradskog sekretara u Sekretarijatu za finansije i @arka Radovanovi}a, zamenika direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Me|utim, ako je suditi po pri~i koja tek sledi u daqoj analizi, a vezano za kriminalne nabavke autobusa i trolejbusa za potrebe gradskog prevoza, jasno je da u svemu ovome ne mogu samo Ti{ma i Radovanovi} biti odgovorni.
Kako je name{ten tender za autobuse Laste

Gradska vlast, odnosno nadle`ne slu`be Gradske uprave grada Beograda su u avgustu 2002. godine, preko Sekretarijata za saobra}aj, izvr{ile nabavku 5 solo gradsko-prigradskih autobusa. Ova nabavka je izvr{ena za potrebe Saobra}ajnog preduze}a Lasta a.d. Beograd324), a bila je predmet interesovawa buyetskih inspektora koju su vr{ili kontrolu finansijskog poslova323) Pored redovne kamatne stope, korisnik kredita je u obavezi da zajmodavcu (EVRD) plati i proviziju na odobreni a jo{ uvek neiskori{}eni deo sredstava kredita (commitment fee). Ova provizija se obi~no kre}e u rasponu od 0,25 odsto do 0,5 odsto godi{we na saldo neiskori{}enih sredstava i obra~unava se uglavnom tromese~no. 324) U SP Lasta a.d. Beograd, od 2001. godine funkciju generalnog direktora obavqa Velibor Sovrovi}, ina~e blizak Demokratskoj stranci. Bio je ~lan UO BK Telekom i zamenik predsednika UO JP PTT Srbija (2003-2004), trenutno je na funkciji potpredsednika Privredne komore Srbije (od septembra 2007). U javnosti Sovrovi} je poznat kao ~ovek koji ima desetine funkcija u sportskim dru{tvima i sportskim savezima. 206
Ivan Nini} wa gradske vlasti u Beogradu. Tako su u kontroli dokumentacije koji se odnosila na ovu nabavku, buyetski inspektori utvrdili da je komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a odlu~ila da se ugovor dodeli firmi Unibros (kako se navodi u inspekcijskom nalazu: Unibros Steel.Co.LTD). Me|utim, prema zapaàwu inspektora, ova firma je sa svojom ponu|enom i prihva}enom cenom od 5.454.000 dinara po autobusu, bila nepovoqnija u odnosu na ponudu druge firme koja je ponudila niù cenu. Ovakav potez je od strane tenderske komisije prosto obrazloèn re~ima da ponu|eni tip vozila FAP A537.2.3. vi{e odgovara tehni~kom opisu iz zahteva Laste, a u ciqu nastavka zapo~ete unifikacije voznog parka istog prevoznika. Me|utim, da to ba{ i nije tako, pregledom dokumentacije buyetski inspektori su utvrdili da se na tender za traèni tip autobusa prijavilo i preduze}e Ikarbus, ~iji se autobusi tako|e nalaze u voznom parku preduze}a Lasta, i to sa ponudom od 5.350.000 dinara. Dakle, sasvim je o~igledno da je ova ponuda za 104.000 dinara bila jeftinija od izabrane ponude firme Unibros, me|utim to nije odgovaralo gradskim ~elnicima. Kako? Naime, IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, je svojim zakqu~kom prihvatio predlog komisije da se sa firmom Unibros, kao najpovoqnijim ponu|a~em, zakqu~i ugovor o nabavci autobusa. Istim aktom, IO SG Beograda je ovlastio gradskog sekretara u Sekretarijatu za saobra}aj, Zorana Rubiwonija, da sklopi ugovor sa navedenim dobavqa~em. Tako za gradsku vlast nikakav problem nije predstavqala ~iwenica iz ~lanova 3 i 6 ugovora sa firmom Unibros, gde se navodi da ova firma ne poseduje fabriku, ve} vr{i prodaju autobusa proizvo|a~a FAP korporacije iz Priboja. U svom nalazu, buyetski inspektori daqe ukazuju na ~iwenicu da je preduze}e Unibros d.o.o. iz Beograda, poslovnu 2001. godinu zavr{ilo sa prihodima od svega 333.000 dinara ({to je niè od cene jednog autobusa), rashodima od 477.000 dinara i poslovnim gubitkom od 114.000 dinara. Zanimqivo je i to da su ovi podaci o poslovawu izabranog preduze}a konstatovani i u zapisniku komisije za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. Prema navodima inspektora, u postupku kontrole nisu stavqeni dokazi da je izvr{ena posebna provera pouzdanosti Unibros d.o.o. prilikom sklapawa ugovora. Dakle, na bazi ovoga, Buyetska inspekcija je u svom nalazu konstatovala nezakonitost ugovora izme|u: 1) Sekretarijata za saobra}aj, kao naru~ioca; 2) SP Lasta, kao korisnika; i 3) preduze}a Unibros, kao prodavca 5 solo autobusa325). Drugim re~ima, sporna nabavka autobusa je izvr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. O~igledno je nekome u gradskoj vlasti bilo u interesu da favorizovanoj firmi plati cenu od 104.000 dinara vi{e za svaki autobus. Ionako su tu razliku za svih 5 autobusa platili gra|ani Beograda iz svog yepa, a to za funkcionere iz Demokratske stranke ne predstavqa nikakav problem.
325) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: IV-01-4011-106, od 6. 8. 2002. godine. 207
Do trolejbusa uz korekciju tenderske ponude

U aprilu 2002. godine, IO SG Beograda je odobrio nabavku 10 solo i 10 zglobnih trolejbusa za potrebe GSP Beograd. Javni poziv za prikupqawe ponuda objavqen je 17. aprila 2004. godine u dnevnom listu Politika. Tako je u roku utvr|enom konkursom, sedam ponu|a~a dostavilo svoje ponude, {to je u svom zapisniku konstatovala i komisija za izbor najpovoqnije ponude. Na bazi prispelih ponuda, komisija je donela odluku kojom je kao najpovoqnija, za nabavku 10 solo trolejbusa, prihva}ena ponuda firme Unibros Steel. U obrazloèwu odluke komisije navedeno je da su, od sedam ponu|a~a, u uì izbor u{le tri firme, koje su nakon obavqenih razgovora dostavile pismenim putem dopune ponuda u pogledu cena i rokova isporuke. Od ova tri u~esnika iz uèg izbora, osnovna i prvobitna ponuda firme Unibros Steel je bila najnepovoqnija i kada je re~ o ponu|enoj ceni i kada je re~ o ponu|enim rokovima. Me|utim u dopuni ponude, firma Unibros Steel je za ponu|eni model trolejbusa, svoju cenu smawila sa 71.500 dolara na 64.000 dolara po komadu. Ostale firme koje su u{le u uì izbor, svoje prvobitne cene od 64.988 dolara, zadràle su i u svojim dopunskim ponudama. Bez obzira na ove nezakonite radwe u pogledu dostavqawa naknadnih, odnosno dopunskih ponuda, predstavnici gradske vlasti, koju je oli~avala Demokratska stranka, u julu 2002. godine su sa ponu|a~em Unibros Steel potpisali ugovor, i to u vrednosti od 39,3 miliona dinara326). Na bazi ovog ugovora, a kako je Buyetska inspekcija utvrdila, trolejbusi su isporu~eni korisniku GSP Beograd ali u nekompletnom stawu. Naime, u trolama nije bio ugra|en, informacioni sistem, ve} je sa ponu|a~em dogovoreno da on naknadno bude ugra|en i to do kraja 2002. godine. Time su i ovog puta dva ekspertska preduze}a za {timovawe tendera, jedno ùto i demokratsko, a drugo kiparsko, ostvarila poslovnu saradwu na obostrano zadovoqstvo, ali mimo vaè}ih propisa. S tim u vezi, inspektori su u svom nalazu konstatovali da u postupku nabavke 10 solo trolejbusa, nije izvr{en neposredni izbor najpovoqnijeg ponu|a~a na bazi ponuda dostavqenih po uslovima i u rokovima navedenim u javnom pozivu, ve} na bazi dopuna tih ponuda, te na opisan na~in nije obezbe|ena ravnopravnost svih u~esnika javnog tendera. Prema zakqu~ku inspektora, sprovo|ewem nabavke na ovakav na~in, ukqu~uju}i i to {to je nekompletna u pogledu informacionog sistema, povre|ene su odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Autobusi kupqeni na trafici

Posledweg dana u 2002. godini, 31. decembra, sa ìro ra~una buyeta grada Beograda, preneta su sredstva na ra~un GSP Beograd, i to u iznosu od 127,9 miliona dinara. Ovaj transfer je izvr{en na osnovu zakqu~ka IO SG Beograda kojim je rukovodio Nenad Bogdanovi}, a u svrhu finansirawa nabavke 20 novih solo autobusa za potrebe GSP Beograd. Kontrolom doku326) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 401.1-71, od 5. 7. 2002. godine. 208
Ivan Nini} mentacije vezane za ovaj transfer, buyetski inspektori su utvrdili da na dan prenosa sredstava, ugovor o nabavci 20 autobusa nije bio potpisan, ve} je isti sklopqen 4. 3. 2003. godine. Za{to? Jednostavno zbog toga {to je ~elnicima gradske vlasti bili bitno da iz buyeta transferi{u novac na sigurno, namenski na ra~un GSP-a, a da u me|uvremenu na{timuju ceo tender u skladu sa sopstvenim interesima. Tako je tender za nabavku 20 solo autobusa bio raspisan jo{ 22. novembra 2002. godine, a kao rok za dostavqawe ponuda bio je definisan 12. decembar 2002. godine. U oglasu za sprovo|ewe postupka javne nabavke, precizirano je da se ponuda mora popuniti na originalnoj tenderskoj dokumentaciji. Oglas je sadrào o kriterijume sa procentualnim u~e{}em u ukupnoj oceni koja }e doprineti dono{ewu kona~ne odluke i to: kvalitet 30 odsto, cena 30 odsto, na~in pla}awa 15 odsto odsto i rok isporuke 25 odsto. Nakon isteka utvr|enog roka za dostavqawe tenderskih ponuda, komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a, sastala se 16. decembra 2002. godine radi otvarawa prispelih ponuda, i to u prisustvu predstavnika preduze}a Unibros, Ikarbus i FAP. Komisija je u svom izve{taju, osim opisa svih ponuda, izme|u ostalog konstatovala da ponuda Ikarbusa nije sastavqena na originalnoj dokumentaciji, ali da ista predvi|a odre|ene elemente koji su kvalitetniji od zahtevanih. Tako je utvr|eno da je posle vrednovawa ponuda po zadatim kriterijumima iz tendera, komisija konstatovala da je najpovoqnija ponuda Ikarbusa iz Beograda. Cena jednog autobusa, data u ponudi Ikarbusa, iznosila je 7,6 miliona dinara, odnosno 159,9 miliona dinara za 20 autobusa. Me|utim, komisija je naprasno promenila mi{qewe, cene}i da je Ikarbusova ponuda skupqa od prvobitne ponude kompanije Unibros Steel. Tako je na adresu IO SG Beograda upu}en predlog da se pristupi nabavci 18 autobusa koji se ve} nalaze u eksploataciji, i to od preduze}a Unibros Steel i po jedan autobus od oba ponu|a~a, sa novim performansama koje do sada nisu bile u eksploataciji. Buyetski inspektori su utvrdili da se na ovakav na~in kako je to predloìla komisija, a kako su kasnije ugovori i zakqu~eni, zapravo odustalo od dono{ewa odluke na bazi kriterijuma navedenih u oglasu od 22. novembra 2002. godine. Osim toga, zanimqivo je i to da je na bazi ugovora o poslovnotehni~koj saradwi izme|u FAP korporacije iz Priboja i kompanije Unibros Steel iz Limasola (Kipar), odnosno Unibros d.o.o. iz Beograda, generalni direktor FAP-a, dana 6. decembra 2002. godine, dao ovla{}ewe Unibros d.o.o. da podnese ponudu, pregovara i potpi{e ugovor sa naru~iocem proizvoda ove korporacije. Zbog ~ega je kompanija FAP iz Priboja morala da ovlasti predstavnike konkurencije da u weno ime podnose ponudu, da pregovaraju i na kraju potpi{u ugovor, ostaje enigma bez odgovora. Me|utim, o~igledno je ovde re~ o veoma uigranoj ekipi iz firme Unibros koja funkcioni{e po principu samo ta{na i ma{na. Tome u prilog upravo ide i konstatacija buyetskih inspektora, koji su uvidom u dokaze o solventnosti i izve{taje o poslovawu pojedinih u~esnika na oglasu utvrdili da je firma Unibros d.o.o. iz Beograda, poslovnu godi209
Revizija demokratije nu zavr{ila sa ukupnim prihodom od svega 333.000 dinara, rashodima od 477.000 dinara i gubitkom od 114.000 dinara. îwenica je da je ovoliki, ako ne i ve}i godi{wi prihod, tada imala jedna najobi~nija trafika. Dakle, re~ je o firmi koja ostvaruje godi{wi prihod koji je za 20 puta mawi od vrednosti jednog autobusa. Inspektori su u svom nalazu konstatovali da je sa ovakvim rezultatima, preduze}e za spoqa{wu i unutra{wu trgovinu Unibros d.o.o. iz Beograda, steklo je poverewe da kao partner sklopi sa gradom Beogradom, odnosno GSP-om, ugovor broj: 2030, kojim su se obavezali da za ra~un grada obezbede nabavku 20 solo autobusa proizvo|a~a FAP korporacije iz Priboja. Tako je logi~an zakqu~ak Buyetske inspekcije da je ova nabavka, vredna 127,9 miliona dinara, izvr{ena na na~in suprotan odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Kako je zaista mogu}e da ovako veliko posao bude dodeqen firmi sa godi{wim prihodom od svega 333.000 dinara, to je ono {to najvi{e kopka qudski razum. Ako obi~an ~ovek ve} ne moè da re{i ovakvu enigmu, onda bar moèmo postaviti neka pitawa o poslovawu ove firme, i to pre svega pitawe o wenim osniva~ima.
Tramvaji i trole preko Kipra do Beograda

Sklapawe nezakonitih ugovora za nabavku trolejbusa i autobusa, i to u vrednosti od 39,3 miliona dinara, 127,9 miliona dinara i 5,4 miliona dinara, koje je gradska vlast nezakonitim tenderima na{timovala firmi Unibros d.o.o. iz Beograda, ima svoje specifi~nosti. Naime, uvidom u bazu podataka o privrednim subjektima koju vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije327), moè se utvrditi da je Preduze}e za spoqa{wu i unutra{wu trgovinu Unibros d.o.o. sa sedi{tem u Beogradu, upisano u privredni registar 16. 1. 1996. godine. Osniva~ ovog preduze}a sa udelom od 100 odsto je preduze}e Unibros commodities limited iz Nikozije (Kipar). Me|utim, kako buyetski inspektori u svom nalazu ovo preduze}e povremeno spomiwu i pod drugim nazivom, i to Unibros Steel, detaqnom proverom se lako moè utvrditi o ~emu je re~. Naime, u privrednom registru je tako|e upisana firma Unibros Steel CO LTD kao predstavni{tvo u Beogradu koje je osnovano 15. 4. 1991. godine, a ~iji osniva~ je Unibros Steel CO LTD iz Limasola (Kipar). Dakle, radi se o dva potpuno razli~ita, odnosno dva zasebna pravna lica koja jedino povezuje Kipar kao mati~no sedi{te osniva~a. Na osnovu ovih ~iwenica i saznawa, u potpunosti bi bilo suvi{no komentarisati razloge zbog kojih je gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom, odlu~ila da kupuje preko Kipra. U svakom svakom dràvnom poslu, li~ni interesi i li~ni profit su za Demokratsku stranku uvek bili i ostali na prvom mestu, a {to se i na ovom primeru moglo videti.
327) Veb sajt Agencije za privredne registre koji sadrì podatke o poslovawe privrednih subjekata koji su registrovani u Republici Srbiji nalazi se na internet adresi: (http://www.apr.gov.rs/). 210
Ivan Nini}
Rekonstrukcija tramvaja iznedrila aneks korupcije

Za rekonstrukciju i modernizaciju 30 tramvaja (K-T4), gradske vlasti su u 2002. godini iz buyeta grada, odnosno sa buyetske pozicije koja pripada Sekretarijatu za saobra}aj, utro{ili 250,7 miliona dinara. Ova sredstva su utro{ena po ugovoru iz septembra 2001. godine, prema kom je izvo|a~ radova Inekon group iz ê{ke Republike, u saradwi sa Go{om iz Smederevske Palanke, preuzeo obavezu da posao zavr{i za 11 meseci od stupawa na snagu potpisanog ugovora328). Me|utim, u ugovornom roku izvr{ena je isporuka samo 10 remontovanih tramvaja, jer je navodno usled nepredvi|enih okolnosti usledio postupak nabavke novih delova za remont preostalih 20 tramvaja. S tim u vezi, dana 18. septembra 2002. godine sklopqen je i aneks osnovnog ugovora, kojim je rok isporuke preostalih 20 tramvaja pomeren, i to do kraja 2002. godine. Aneksom je izme|u ostalog gradu Beogradu definisana obaveza uplate 8,3 miliona dinara na ime novih delova za koje je u toku defektaè dopremqenih tramvaja utvr|eno da se ne mogu remontovati i moraju biti zameweni novim. Ovo dodatno pla}awe po aneksu, odobrio je IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, nakon ~ega je Sekretarijat za finansije, na ra~un holding kompanije Go{a, izvr{io naknadni transfer buyetskih sredstava u visini od 8,3 miliona dinara. Ovim povodom, buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da u toku postupka kontrole, nije stavqena na uvid overa (dokaz) od strane odgovornih lica GSP Beograd da su ugra|eni novi delovi po aneksu, odnosno da je wihova zamena bila neophodna i da je ista izvr{ena. Ina~e, Inekon group kao izvo|a~ radova je u svojoj ponudi na tenderu, koja je prihva}ena potpisanim ugovorom, izme|u ostalog naveo da sprema humanitarnu pomo} u delovima, u vrednosti od milion maraka. S tim u vezi, buyetski inspektori su konstatovali da je izvo|a~ radova odabran propisanom procedurom po uslovima iz raspisanog tendera, uz prisustvo datog obe}awa za koje ne postoje dokazi da je ispuweno. Dakle, {ta se to desilo sa delovima vrednim milion maraka, nije poznato.
Poni{tava~i karata kupovani mimo zakona

êlnici gradske vlasti i rukovodstvo GSP Beograd329) u 2002. i 2003. godini smislili su jo{ jedan na~in kr{ewa zakona i pqa~ke buyetskog novca preko nabavki velike koli~ine ure|aja za poni{tavawe karata u vozilima GSP-a. Tako je na osnovu odluke Upravnog odbora GSP Beograd, broj: 6132/6, od 25. aprila 2002. godine, odobrena nabavka 400 komada ure|aja za po328) Ugovor o radovima je zaveden pod brojem: 3-1200/2001-IO, 11. 9. 2001. godine. 329) Skup{tina grada Beograda je, na predlog novoformirane gradske vlasti, sredinom oktobra 2000. godine na funkciju direktora GSP Beograd postavila Milana Noìni}a. Noìni} se na toj funkciji zadrào do sredine novembra 2003. godine, kada je podneo ostavku. Wegovu funkciju nasledio je dotada{wi direktor Direkcije za javni prevoz Slaven Tica (DS), koji je razre{en tek u avgustu 2008. godine. 211
Revizija demokratije ni{tavawe karata i to od ma|arske firme BKV-GSZJ. Pojedina~na cena ovog ure|aja je iznosila 2.141 dinar, a ukupan iznos nabavke iz odluke UO je ozna~en na 856.500 dinara. Prema navodima iz odluke Upravnog odbora, koli~ina ure|aja za poni{tavawe karata koja je potrebna GSP-u iznosi 2.000 komada, a za {ta treba traìti inovaciju ponude doma}ih ponu|a~a u pogledu cene, kao i rokova i garancije koju daju. Daqe se navodi da komparaciju cena tih ure|aja treba da pratiti u odnosu na ma|arskog ponu|a~a, a po izvr{enoj proceni i opredeqenoj ponudi za nabavku ure|aja, potrebno je pribaviti saglasnost IO SG Beograda. Tako je, izme|u ostalog, Upravni odbor ovom odlukom ovlastio generalnog direktora da potpi{e ugovor o nabavci ure|aja, ali i da se stara o izvr{ewu iste. Ugovor o spornoj nabavci330) izme|u GSP Beograd i preduze}a Dinara a.d. zakqu~en je u maju mesecu 2002. godine, i to bez sprovo|ewa procedure za nabavku opreme koju su tada predvi|ale odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Osnov za zakqu~ewe ugovora bila je samo odluka UO i pribavqena ponuda preduze}a Dinara a.d. Na taj na~in je ugovorena isporuka 400 ure|aja (za poni{tavawe karata) ma|arske firme BKV-GSZJ, i to po ceni od 31,10 evra, u dinarskoj protivvrednosti od 2.141 dinar, a {to je ukupno iznosilo 856.500 dinara. U me|uvremenu, za nabavku 1.600 komada ure|aja, ma|arski proizvo|a~ je obavestio uvoznika Dinaru a.d. da }e cena, zbog izrade novih alata, biti neznatno vi{a, i to 32,6 evra po komadu. Me|utim, u svojoj ponudi preduze}e Dinara a.d. je naglasilo da i pored svega postoji prostor za smawewe cena prilikom direktnih kontakata GSP-a i ma|arskog proizvo|a~a. Naravno, rukovodstvo GSP-a je u me|uvremenu prona{lo nove kombinacije, pa im ovaj uvoznik (ponu|a~), kao i proizvo|a~, vi{e nisu bili interesantni. Tako je GSP objavio drugi javni poziv za prikupqawe ponuda za nabavku nove koli~ine ure|aja za poni{tavawe karata, na koji je se odazvalo pet doma}ih proizvo|a~a koji su dostavili svoje ponude. Me|utim, javni poziv je morao biti ponovqen zbog precizirawa cena, rokova i garancije isporuke. Na ponovqeni poziv su prispele tri ponude, od kojih je prihva}ena ponuda preduze}a Enipinves. Pored svih elemenata iz ponude, navedeno preduze}e je za GSP Beograd prihva}eno imaju}i u vidu da je re~ o dugogodi{wem poslovnom partneru GSP-a, a naro~ito o wegovoj spremnosti da otpi{e (ranije) dospele kamate u iznosu od 1,4 miliona dinara. Pri tom je preduze}e Enipinvest, ure|aj o poni{tavawu karata ponudilo po ceni od 2.760 dinara, dok je preduze}e Motorkov istu ponudu dalo na 2.300 dinara po komadu. U pogledu rokova, isporuke i garancije, oba preduze}a su dala iste uslove. Ove dostavqene ponude nije ni razmatrala komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a, ve} referenti u nadle`nim slu`bama GSP-a. To nije smetalo direktoru GSP-a da uputi predlog IO SG Beograda da se sa preduze}em Enipinvest zakqu~i ugovor o nabavci, tako {to }e Izvr{ni odbor dati svoju saglasnost. Me|utim za ovu nabavku IO SG Beograda nije dao svoju saglasnost.
330) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 6736, od 15. 5. 2002. godine. 212
Ivan Nini} I pored ~iwenice da IO SG Beograda nije dao svoju saglasnost, GSP Beograd i preduze}e Enipinvest su u maju 2002. godine potpisali protokol kojim se Enipinvest obavezao da otpi{e dospele kamate zbog neblagovremenog pla}awa GSP Beograd, ukoliko sa wim zakqu~i ugovor za isporuku automata za poni{tavawe karata. Samo mesec dana kasnije, u junu 2002. godine, sa preduze}em Enipinvest je potpisan ugovor o kupoprodaji 2.000 poni{tava~a karata331) po ceni od 2.760 dinara po komadu. Ne{to kasnije, u oktobru 2002. godine, potpisan je aneks osnovnog ugovora332) sa preduze}em Enipinvest, s kojim je ugovorena kupovina dodatnih 1.000 komada ure|aja i 200 komada neisporu~enih po osnovnom ugovoru, a po istoj ceni od 2.760 dinara. U maju 2003. godine, potpisan je i Aneks II osnovnog ugovora333), kojim je ugovorena isporuka dodatnih 1.200 komada poni{tiva~a po nepromewenoj ceni. Kontrolom dokumentacije koja se odnosila na ove nabavke, buyetska inspekcija je utvrdila da su osnovni ugovor, kao i dva aneksa sa preduze}em Enipinvest, zakqu~eni bez ispuwenosti uslova iz odluke UO GSP Beograd da se obezbedi komparacija cena i uslova sa ma|arskim proizvo|a~em i obezbedio potrebna saglasnost IO SG Beograda. Inspektori su u svom nalazu ocenili da su postupak izbora najpovoqnijeg ponu|a~a i sklapawe ugovora sa preduze}ima Dinara i Enipinvest, izvr{eni u suprotnosti sa odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Prema navodima inspektora, Sekretarijat za saobra}aj je bio nadleàn za poslove koji se odnose na nadzor nad radom javnih preduze}a za gradski prevoz. U tom pogledu, u nalazu se konstatuje da u postupku kontrole, nisu pruèni dokazi o merama preduzetim od strane odgovornih lica u Sekretarijatu za saobra}aj grada Beograda, po saznawu da je ugovor o nabavci poni{tiva~a sklopqen bez potrebne saglasnosti IO SG Beograda, suprotno uslovima predvi|enim odlukom UO GSP-a, odnosno suprotno odredbama (...) Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Tako je na bazi propisa, za ove propuste utvr|eno da su odgovorna lica Dragomir Pavlov334) i Zoran Rubiwoni, koji su bili na funkciji gradskog sekretara u Sekretarijatu za saobra}aj. Tako|e, inspektori su utvrdili da je za ove propuste odgovoran i Mirko Ti{ma, sekretar u Sekretarijatu za finansije. Naravno, sve ovo je samo deli} slike sprovo|ewa gigantskih tendera u Beogradu u reìji gradske vlasti i Demokratske stranke.
331) 332) 333) 334) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 8047, od 21. 6. 2002. godine. Aneks ugovora je zaveden pod brojem: 8047/1, od 22. 10. 2002. godine. Aneks II ugovora je zaveden pod brojem: 4124, od 8. 5. 2003. godine. Dragomir Pavlov (DS), koji je funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za saobra}aj obavqao do kraja februara 2002. godine, kada ga je nasledio Z. Rubiwoni (DS). Tada je Pavlov pomeren na funkciju pomo}nika u istom sekretarijatu. Prema pisawu Srpske re~i (br.292) Pavlov je pre smene prethodno izriban na sednici IO Gradskog odbora DS kojom je presedavao Goran Vesi} i tada mu je zamereno da ve}i deo novca od mita uzima za sebe, te su tek mrvice stizale u strana~ku kasu u Krunskoj ulici. Da li je ova informacija bila ta~na treba proveriti kod Danice Dra{kovi} (SPO) koja je tada ure|ivala Srpsku re~ 213
(27) [teto~ine bez odgovornosti (6)

Po okon~awu buyetske kontrole materijalno-finansijskog poslovawa Gradske uprave u Beogradu, buyetski inspektori su naloìli i u svom nalazu evidentirali odre|ene mere koje je gradska vlast bila u obavezi da izvr{i u ostavqenim rokovima. Date mere su se odnosile na obavezan povra}aj nenamenski i nezakonito utro{enih sredstava iz gradskog buyeta u 2001. i 2002. godini. Me|utim, na date mere i ~iweni~no stawe iz nalaza inspekcije, gradska vlast Beograda àlila se i tada{wem ministru finansija Mla|anu Dinki}u. Dinki} je àlbu uvaìo delimi~no, pa je tako umesto 147,5 miliona dinara, gradska vlast bili obavezna da u gradsku kasu vrati 146,5 miliona dinara. Nezadovoqna ovakvim re{ewem, gradska vlast je Vrhovnom sudu Srbije podnela tu`bu. Vrhovni sud je tu`bu odbio kao neosnovanu. Time je prakti~no Vrhovni sud potvrdio nalog Ministarstva finansija da u gradsku kasu mora da se vrati iznos od 146,5 miliona dinara, a gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom, odbila je da izvr{i ovu presudu. [to se ti~e odgovornosti za mahinacije sa gradskim novcem, i ona je u potpunosti izostala. Prekr{ajna prijava koju su inspektori podneli protiv gradskih ~elnika, sudija za prekr{aje je odbacio, i to zbog nastupawa zastarelosti, nedostatka dokaza i neispuwenosti uslova za postojawe ili nepostojawe dela. Da mahinacije gradske vlasti ne podleù krivi~nom delu, niti podleù privrednom prestupu, zakqu~ila su i nadle`na tuìla{tva. ***
@alba gradske vlasti bez osnova

Na ~iwenice o malverzacijama koje je uo~ila i pribeleìla Buyetska inspekcija Ministarstva finansija prilikom kontrole materijalnofinansijskog poslovawa gradske vlasti u Beogradu za period 2001. i 2002. godine, a koje su bile predmet prethodnih 5 analiza, gradski ~elnici su uloìli prigovor. Dakle, iskoristili su svoje zakonsko pravo i u roku od 8 dana od dana prijema inspekcijskog nalaza, prigovorili su na ono {to je prema wihovom mi{qewu bilo neta~no, nepotpuno ili ~ak pogre{no utvr|eno u postupku buyetske kontrole. Ovaj pamflet koji se sastoji od 20 stranica, zaveden je pod slu`benim brojem gradske uprave: 020-2067/04-SU. Na adresu Ministarstva finansija je upu}en 21. maja 2004. godine, a potpisala ga je Tamara Stoj~evi}, tada{wi sekretar gradske uprave grada Beograda. Ona je ovim prigovorom poku{ala da pobije skoro sve navode iz nalaza Buyetske inspekcije, ali bezuspe{no. Sa velikom dozom drskosti i arogancije, Tamara Stoj~evi} u datom prigovoru tuma~i zakone i propise kao da je wihov donosilac. Osim toga, ona dopu{ta sebi da revidira rad buyetskih inspektora, ne ustru~avaju}i se da im o~ita lekciju o tome kako treba da vr{e buyetsku kontrolu. Tako se u prigovoru buyetski inspektori optuùju za nekom214
Ivan Nini} petentnost, neobjektivne i tendenciozne navode u svom nalazu, prekora~ewe granice slu`benih ovla{}ewa u postupku kontrole, nezakonito zadirawe u pitawa vezana za konkretan izbor ponu|a~a na tenderima, itd. Dakle, stav gradske vlasti jeste da je svaki dinar iz buyeta utro{en u skladu sa zakonom, a da je zapisnik, odnosno nalaz Buyetske inspekcije, neta~an i da ga treba revidirati na taj na~in {to se predlaè brisawe skoro svih navoda o kr{ewu zakona koji su u wemu sadràni. Potpuno o~ekivano, ve} 8. juna 2004. godine, Buyetska inspekcija je svojim aktom odbacila sve primedbe Gradske uprave i sekretara Tamara Stoj~evi}, i to kao neosnovane, ~ime su inspekcijski nalaz i svi navodi iz wega ponovo potvr|eni. Me|utim, kako i pored ovoga gradska vlast nije u ostavqenim rokovima postupila po merama, odnosno nije vratila nenamenski utro{en novac u buyet grada, buyetski inspektori su 25. avgusta 2004. godine doneli odgovaraju}e re{ewe. Ovim re{ewem, gradu Beogradu je ponovo naloèno izvr{ewe ve} datih mera iz nalaza, ali je ostavqeno i pravo na àlbu ministru finansija kao drugostepenom organu335). Gradska vlast je iskoristila svoje pravo, pa je na re{ewe Buyetske inspekcije, 3. septembra 2004. godine, uloìla àlbu. Tu àlbu je li~no Mla|an Dinki}, tada{wi ministar finansija, delimi~no prihvatio, {to su{tinski nije uticalo na bitnu promenu ~iweni~nog stawa. Naime, Dinki} je re{ewem od 20. oktobra 2004. godine potvrdio nalaz Buyetske inspekcije, odnosno potvrdio je obavezu vra}awa 146,9 miliona dinara u gradsku kasu, koliko je gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom, nezakonito utro{ila. Da ministar Dinki} nije prihvatio àlbu gradske vlasti, onda bi inspekcijski nalaz u potpunosti ostao na snazi, pa bi ova cifra za milion dinara bila uve}ana. Tako bi morao da se nadoknadi mawak od 147,9 miliona dinara. O ~emu je zapravo ovde re~? Naime, Dinki} je u obrazloèwu dispozitiva svog re{ewa zauzeo stav da je buyetska kontrola obuhvatala period finansijskog poslovawa gradskih vlasti u 2001. i 2002. godine, a da se jedna od naloènih mera odnosila na poslovawe iz 2003. godine. Ta mera odnosila se na nalog inspekcije da se u buyet grada izvr{i povra}aj milion dinara koji su nezakonito isparili. Naime, u postupku kontrole inspektori su otkrili da je iz buyeta grada 2003. godine izvr{en nenamenski i nezakonito transfer (dotacija) u iznosu od milion dinara Sindikatu GSP Beograd. Prema Dinki}evom stavu, kontrolisani period 2003. godine nije mogao biti predmet kontrole raspolagawa sredstvima buyeta grada Beograda, jer Sektor za buyetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija za to nije izdao nalog. Nalog je bio izdat samo za kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa grada Beograda u 2002. i 2001. godini. Dakle, samo je to razlog {to je delimi~no bila osnovana àlba gradskih vlasti i {to se u re{ewu ministra finansija ne navodi obaveza vra}awa 147,5 miliona dinara, ve} 146,5 miliona dinara. Tako je gradska vlast bila u obavezi da ova sredstva nadoknadi u gradsku kasu, i to do kraja 2004. godine.
335) Na pojedina~na akta doneta od strane buyetskih inspektora u prvostepenom, i ministra finansija u drugostepenom postupku, primewuju se odredbe Zakona o op{tem upravnom postupku. 215
Vrhovni sud presudio, ali 146,5 miliona nije nadokna|eno

Protiv re{ewa koje je u drugostepenom postupku po àlbi grada Beograda doneo tada{wi ministar finansija Mla|an Dinki}, Gradsko javno pravobranila{tvo Beograd je u ime gradske vlasti podnelo tu`bu Vrhovnom sudu Srbije. Svoj tu`beni zahtev u ovom upravnom sporu gradska vlast je zasnovala na pogre{nom i nepotpuno utvr|enom ~iweni~no stawu, bitnoj povredi pravila postupka, i pogre{noj primeni materijalnog prava od strane Buyetske inspekcije, a toboè na {tetu grada Beograda. I naravno, 13. jula 2006. godine, sastalo se ve}e Vrhovnog suda Srbije, i to u sastavu: Qubodrag Pqaki}, predsednik ve}a; Du{anka Marjanovi} i Dragana Skoka, ~lanovi ve}a i na nejavnoj sednici je doneta presuda po tu`bi grada Beograda. Tu`ba grada Beograda je odbijena336). Dakle, buyetski inspektori su svoj inspekcijski nalaz zasnovali na zakonu, a i ministar Mla|an Dinki} je svoje drugostepeno re{ewe zasnovao na zakonu. Po ovoj presudi Vrhovnog suda, gradske vlasti grada Beograda su bile u obavezi da izvr{e re{ewe Ministarstva finansija i da u gradsku kasu nadoknade 146,5 miliona dinara, koliko je buyetska inspekcija utvrdila da je nezakonito potro{eno tokom 2001. i 2002. godine. Gradska vlast je to odbila da u~ini, a na postavqeno pisano pitawa (u ciqu prikupqawa podataka za izradu ove analize) u Ministarstvu finansija kaù da se u spisima predmeta ne nalazi akt iz kog bi se moglo videti da li je grad Beograd postupio po naloènim merama337). S tim u vezi, odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke u Skup{tini grada Beograda je predsedniku Skup{tine grada Beograda, dana 21. maja 2008. godine, podnela inicijativu za razre{ewe gradona~elnika grada Beograda Dragana \ilasa. Kao jedan od razloga za razre{ewe Dragana \ilasa, u ta~ki 18 predloga za razre{ewe je navedeno da \ilasa treba razre{iti zato {to odbija da u delo sprovede presudu Vrhovnog suda Srbije kojom je naloèno vra}awe u gradski buyet 146.568.790,27 dinara koje su funkcioneri Demokratske stranke kao ~elnici Beograda protivzakonito potro{ili. Naàlost, ova inicijativa Srpske radikalne stranke nije dobila podr{ku ve}ine odbornika Skup{tine grada Beograda338). Time je Demokratska stranka nastavila i daqe da demonstrira pravno i politi~ko nasiqe nad pravosna`nim i izvr{nim odlukama nadle`nih sudova Republike Srbije. I ne samo to, sve dok ima odborni~ku ve}inu u Skup{tini grada Beograda, Demokratska stranka }e nekontrolisano, bez ikakvog straha od sankcionisawa nastaviti sa pusto{ewem gradskog buyeta koje ina~e u kontinuitetu traje ve} 9 godina.
336) Presuda Vrhovnog suda Srbije nosi slu`beni broj: U.5536/04, od 13. 7. 2006. godine. 337) Odgovor na postavqeno pitawe o postupawu gradaskih vlasti po merama buyetske inspekcije, autor je dobio od Ministarstva finansija dopisom broj: 4-00-00038/2008, od 28. jula 2008. godine. 338) Na sednici Skup{tine grada Beograda koja je odràna 2. juna 2008. godine, za razre{ewe gradona~elnika D.\ilasa glasalo je 42 opoziciona odbornika, a protiv je bilo 55 odbornika vladaju}e ve}ine. 216
Ivan Nini}
Prema odluci sudije za prekr{aje sve je zastarelo

Kada je re~ o odgovornosti onih koji su u~estvovali u ovom me{etarewu, buyetska inspekcija je preduzela mere u skladu sa svojim ovla{}ewima. Odmah po okon~awu polemike izme|u gradske vlasti i Ministarstva finansija, buyetski inspektori su gradskom sudiji za prekr{aje grada Beograda, 17. novembra 2004. godine, prosledili zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv odgovornih lica u Gradskoj upravi. Interesantno je to da je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka napisan 12. oktobra 2004. godine, a prosle|en organu za prekr{aje tek 17. novembra 2004. godine. Dakle, mesec dana se bespotrebno odugovla~ilo sa inicirawem pokretawa prekr{ajne odgovornosti pred nadle`nim organom. Mada je to moglo da se u~ini i 6 meseci ranije, jer je inspekcijski nalaz o izvr{enoj kontroli bio sa~iwen 10. maja 2004. godine. Bilo kako bilo, ovim zahtevom je zatraèno utvr|ivawe prekr{ajne odgovornosti za gradske ~elnike koji su direktno odgovorni za nezakonitosti i nenamensko rasipawe novca iz gradske kase. Inspektori su na 20 stranica detaqno opisali i dokumentovali sve mahinacije za koje su ~elnici gradske vlasti snosili odgovornost, a ~ime je prouzrokovan mawak u gradskoj kasi. Grubo gledano, ta odgovornost se odnosila na nenamensko tro{ewe 146,5 miliona dinara, nezakonito transferisawe milionskih svota novca, ali i na {timovawe velikih tendera u vrednosti od preko 170 miliona dinara. Prema navodima prekr{ajnog zahteva, inspekcija je zahtevala da se prekr{ajno kazne: Nenad Bogdanovi}, tada predsednik IO SG Beograda; Tamara Stoj~evi}, tada zamenika sekretara, a zatim i sekretar Gradske uprave; Mirko Ti{ma, tada sekretar Sekretarijata za finansije; @arko Radovanovi}, tada v.d. direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove; Duwa Kneèvi}, tada sekretar Sekretarijata za komunalne i stambene poslove; Zoran Rubiwoni, tada sekretar Sekretarijata za saobra}aj i Neboj{a Peruni~i}, sekretar Gradske uprave (do 04. jula 2003). Kakva je sudbina ove prekr{ajne prijave, autor ove analize je poku{ao da sazna u Ministarstvu finansija. Pomalo ~udno, ali stigao je odgovor da Ministarstvo finansija nije upoznato sa ishodom prekr{ajnog postupka. Usledilo je zatim i drugo obra}awe, ali ovog puta na pravu adresu, i to kod organa za prekr{aje grada Beograda. Na pismeni zahtev, autor je u skladu sa zakonom dobio kopiju traènog dokumenta. Iz dobijenog dokumenta se vidi da je Slavica Brki}, gradski sudija za prekr{aje, re{ewem broj: 107-UP 220919/05, od 17. novembra 2005. godine, obustavila prekr{ajne postupke protiv celokupne ekipe iz Gradske uprave protiv koje je podneta prekr{ajna prijava. Prema navodima iz obrazloèwa ovog re{ewa, prekr{ajni postupci su obustavqeni zbog nastupawa zastarelosti, ili zbog nedostatka dokaza ili zbog neispuwenosti uslova za postojawe ili nepostojawe dela. Va`no je ista}i i to da se u obrazloèwu re{ewa navodi da je predmet dodeqen u rad postupaju}em sudiji 25. marta 2005. godine. Dakle, to je 4 meseca kasnije od dana kada je organu za prekr{aje predat zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, ili drugim re~ima, to je 10 meseci otkako je izvr{ena buyetska kontrola i sa~iwen inspekcijski nalaz. Postavqa se logi~ko
217
Revizija demokratije pitawe za{to je ova prekr{ajna prijava skupqala pra{inu ~etiri meseca, odnosno za{to odmah po prispe}u u decembru 2004. godine nije uzeta u razmatrawe! Pri tom je nadle`nima u ogranu za prekr{aje grada Beograda bili odli~no poznato da shodno odredbama Zakona o prekr{ajima, prekr{aj zastareva ukoliko se nakon godinu dana kada je u~iwen ne pokrene postupak. O~igledno su ovde zlonamerno probijani rokovi, jer se pored zastarelih prekr{aja odgovornih lica, i{lo na apsolutnu zastarelost i onih prekr{aja za koje je bilo pitawe dana kada }e zastariti. Zanimqivo je i to da je u ovom postupku tada{wi predsednik IO SG Beograda Nenad Bogdanovi} angaòvao advokata.
Prema odluci javnog tuìoca, nema krivi~nog dela

Da li buyetski inspektori nakon izvr{ene kontrole nisu èleli da napi{u krivi~nu prijavu protiv odgovornih lica u gradskoj upravi, kako se ne bi zamerili krupnim zverkama, nije poznato. Me|utim, inspektori su verovatno zbog mirne savesti, 16. septembra 2004. godine, svoj nalaz sa prate}im spisima prosledili Republi~kom javnom tuìla{tvu u Beogradu. U dopisu upu}enom tuìla{tvu, izme|u ostalog navodi se (...) kako je zapisnikom utvr|eno nepo{tovawe zakonskih odredbi, to vas molimo da nas obavestite o eventualnom pokretawu krivi~nog postupka. Autor ove analize je iz Republi~kog javnog tuìla{tva zatraìo, i 26. avgusta 2008. godine dobio pisanu informaciju (br. A243/08) o konkretnim koracima koje je taj organ preduzeo. Naime, iz dobijene informacije se vidi da je ovo tuìla{tvo, 20. septembra 2004. godine, predmet ustupilo na daqe postupawe Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadle`nom. Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu, 18. maja 2005. godine, pod KTR brojem 2984/04, predmet je arhiviralo smatraju}i da se radwe odgovornih lica Skup{tine grada Beograda, vezano za namensko i zakonito tro{ewe buyetskih sredstava i vr{ewe prenamene buyetskih sredstava na osnovu zakqu~aka IO SG Beograda, mogu eventualno podvesti pod sferu odgovornosti za privredne prestupe i prekr{aje odgovornih lica navodi se u odgovoru koji je autor dobio, a koji je potpisala Zorica Popovi}, zamenik republi~kog javnog tuìoca. U ovom odgovoru je daqe navedeno: Tako|e vas obave{tavamo da je dana 22. decembra 2004. godine, od strane Drugog op{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu, odba~ena prijava Sektora za buyetsku inspekciju i reviziju koja je podneta istom tuìla{tvu za privredni prestup protiv odgovornih lica Gradske uprave grada Beograda, @arka Radovanovi}a i Vesne Jovanovi}, zbog vi{e privrednih prestupa iz ~lana 70, stav 3 Zakona o ra~unovodstvu. Dakle, stvar je potpuno jasna. Okru`no javno tuìla{tvo je zauzelo stav da u radwama ~elnika gradske vlasti nema obele`ja krivi~nih dela, ve} samo prekr{ajnih dela i privrednih prestupa. S druge strane, gradski organ za prekr{aje je konstatovao nastupawe zastarelosti, nedostatak dokaza i neispuwenost uslova za postojawe ili nepostojawe dela. Na kraju, drugi op{tinski javni tuìlac je ocenio da prijavqeni prestupi zapravo nisu
218
Ivan Nini} privredni prestupi koje trebe sankcionisati. Ovakve odluke nadle`nih pravosudnih organa, koji zatvaraju o~i pred kriminalom kakav je tokom 2001. i 2002. godine proizvela gradske vlast u Beogradu, su u najmawu ruku sramne, nezakonite i politi~ki obojene. Upravo za ovakve situacije je Krivi~nim zakonikom Republike Srbije propisano krivi~no delo na koje su nadle`na tuìla{tva posebno morala da obrate pa`wu prilikom razmatrawa dokaza o kriminalu i pqa~kama u gradskoj upravi grada Beograda. Re~ je pre svega o krivi~nom delu zloupotrebe slu`benog poloàja iz ~lana 359, stav 3, a u vezi sa stavom 1 KZ RS kojim je propisano da }e: slu`beno lice koje iskori{}avawem svog slu`benog poloàja ili ovla{}ewa, prekora~ewem granice svog slu`benog ovla{}ewa ili nevr{ewem svoje slu`bene du`nosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu {tetu ili teè povredi prava drugog, biti ka`weno zatvorom od dve do dvanaest godina, ukoliko vrednost pribavqene imovinske koristi prelazi 1,5 miliona dinara. U ovom slu~aju se radi o sumi od ~ak 146,5 miliona dinara koje treba nadoknaditi u gradsku kasu, i tu su pravosudni organi pokazali kako je u Srbiji danas neraskidiva sprega izme|u politike i pravosu|a. Dakle, ovaj slu~aj pokazuje da je vlast za Demokratsku stranku zapravo poluga koja sluì za pqa~kawe sopstvenog naroda i sopstvene dràve, da je pravosu|e poluga koja {titi kriminal i lopovluk Demokratske stranke, a da je zakon mrtvo slovo na papiru i da se na funkcionere Demokratske stranke uop{te ne primewuje.
219
(28) Bezakowe u op{tini Zvezdara

Prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija iz 2005. godine, demokratsko rukovodstvo beogradske op{tine Zvezdara je razbacivawem novca iz op{tinske kase o{tetilo buyet ove op{tine za 18,7 miliona dinara bruto. [teta je nastala po osnovu nezakonitog i partijskog uve}awa plata i drugih naknada zaposlenima u op{tinskoj upravi. Kontrolom javnih nabavki koje je op{tinsko rukovodstvo realizovalo za potrebe op{tine, buyetski inspektor je utvrdio kr{ewe Zakona o javnim nabavkama. Tako su radovi na ure|ewu op{tine, ~ija se vrednost kretala i do 10 miliona dinara u 2004. godini, dodeqivani bez tendera na nezakonit na~in. Fakture sa vi{emilionskim iznosima za poslove ru{ewa bespravno podignutih objekata op{tina je bez sprovedenog tendera pla}ala firmi Gradwa rekord d.o.o., dok je ugovor bio zakqu~en sa potpuno drugim pravnim licem, i to SZR Gra|evinsko rekord. Da stvar bude gora, sve malverzacije ~elnika op{tine Zvezdara su prekr{ajno zastarele, a i krivi~na odgovornost je tako|e izostala. ***
Op{tina Zvezdara kao tradicionalni plen

U razli~itim koalicijama, jo{ od 1992. godine, vlast u beogradskoj op{tini Zvezdara vr{i Demokratska stranka. Srpska radikalna stranka je ovom op{tinom rukovodila samo ~etiri meseca, i to u periodu od februara do juna 2005. godine339). Tada je za Demokratsku stranku ovaj gubitak vlasti bio veliki poraz, ali su muwevitom akcijom pritisaka i ucena uspeli da izglade sve nesporazume sa koalicionim partnerima i naprave odborni~ku ve}inu za preuzimawe op{tine od Srpske radikalne stranke. Osim trgovine, poseban doprinos povratku ùtih u op{tinsku vlast, doprinela je i dobro sinhronizovana akcija pojedinih medija koji su redovno prenosili gor~inu i sejawe straha ~elnika Demokratske stranke. Ne}emo se pomiriti sa ~iwenicom da je radikal na ~elu op{tine koja je tradicionalno demokratska i odmah }emo zapo~eti sa borbom protiv toga izjavio je u februaru 2005. godine Milan Popovi}, funkcioner DS-a, i to samo dva dana nakon izbora radikala za predsednika op{tine Zvezdara. Najverovatnije }emo izgubiti i pomo} USAID-a namewenu demokratskim op{tinama, koja je predvi339) Na sednici SO Zvezdara, koja je odràna 18. 2. 2005. godine, smewen je dotada{wi predsednik Milan Popovi} (DS) i za novog predsednika je izabran funkcioner Srpske radikalne stranke. Posle sukoba dotada{wih koalicionih partnera DS i DSS, za smenu Milana Popovi}a je glasala nova odborni~ka ve}ina (SRS-13, DSS-8, SPS-3, PSS-2 i SDP-1). Nedugo zatim, DS i DSS su izgla-dili sukobe i ve} 28. juna Popovi} je ponovo postao predsednik op{tine Zvezdara. 220
Ivan Nini} |ena za modernizaciju rada op{tinske uprave, a prema mojoj proceni ta sredstva bi iznosila oko 50 miliona dinara bila je jedna od mnogobrojnih Popovi}evih pretwi iz marta 2005. godine. Krajem juna 2005. godine, Demokratska stranka je ponovo preuzela vlast u op{tini Zvezdara i taj kontinuitet do danas nije prekinut. U junu 2008. godine Milan Popovi}340) drugi put za redom je izabran za predsednika op{tine, a odborni~ku ve}inu u novom ~etvorogodi{wem mandatu ~ine dve istovetne politi~ke i interesne grupacije, DS i LDP. Ova kombinatorika }e biti pogubna za op{tinsku kasu, imaju}i u vidu to da se ùti veoma dobro razradili decenijski mehanizam me{etarewa u op{tini Zvezdara. Ako se samo osvrnemo na tro{ewe op{tinskog buyeta u prvom kvartalu 2004. godine, sasvim je jasno o kakvoj politici i kakvim qudima je zapravo re~. Naime, kako je to Demokratska stranka me{etarila sa op{tinskim buyetom u prva 4 meseca 2004. godine, utvrdila je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Ovaj organ je 24. oktobra 2005. godine sa~inio zapisnik (nalaz) o kontroli koji nosi slu`beni broj: 401-00-1001/2005-09. Kao odgovorna lica za materijalno-finansijsko poslovawe op{tine Zvezdara u periodu januar-april 2004. godini, Buyetska inspekcija je u svom nalazu ozna~ila starog i novog predsednika op{tine, Petra Moravca341) i Milana Popovi}a, ina~e obojica su funkcioneri Demokratske stranke. Objektivno gledano, za period koji je bio predmet buyetske kontrole i predmet interesovawa Buyetske inspekcije odgovorno lice je bio Petar Moravac. Prvo {to je inspekcija utvrdila u postupku kontrole, jeste to da ~uvena demokratska vlast u op{tini Zvezdara nije umela ni odluku o buyetu za 2004. godinu, da usaglasi sa svim elementima koje propisuje Zakon o buyetskom sistemu. Izme|u ostalog, odlukom o buyetu za 2004. godinu koju je u martu 2004. godine usvojila Skup{tina op{tine Zvezdara, bili su predvi|eni prihodi i rashodi ne samo za teku}u 2004. godinu, ve} i za naredne dve fiskalne godine, {to je bilo u potpunosti suprotno zakonu. Pri tom, Op{tinsko ve}e i Skup{tina op{tine, kao indirektni korisnici op{tinskog buyeta, uop{te nisu sa~inili svoje finansijske planove tro{ewa sredstava u 2004. godini, a {to zakon eksplicitno nalaè kao obavezu. [to se ti~e zavr{nog ra~una buyeta op{tine Zvezdara u 2004. godini, on do 23. maja 2005. godine nije usvojen od strane nadle`nog izvr{nog organa, ali je i pored toga poslat Ministarstvu finansija, ~ime je ponovo grubo prekr{en zakon. Naravno, svi ovi veliki finansijski prekr{aji nisu predstavqali prepre340) Milan Popovi} je, kao funkcioner Demokratske stranke, za predsednika op{tine Zvezdara izabran 20. 11. 2004. godine, a reizabran je na istu funkciju 19. 6. 2008. godine. 341) Petar Moravac je, kao funkcioner Demokratske stranke, izabran za predsednika op{tine Zvezdara sredinom oktobra 2000. godine, a u ranijem mandatu je bio predsednik IO u ovoj op{tini. Funkciju predsednika je vr{io sve do novembra 2004. godine, kada ga nasle|uje Milan Popovi}. Kao kadar Demokratske stranke, Moravac postaje pomo}nik direktora, a ne{to kasnije zamenik direktora JKP Gradske pijace. 221
Revizija demokratije ku op{tinskoj vlasti koju je predvodila Demokratska stranka, da potro{i 247,7 miliona dinara iz op{tinske kase. Pri tro{ewu tog novca, inspekcija je utvrdila odsustvo primene vaè}ih propisa, {to je stvorilo {tetu ve}ih razmera po buyet op{tine Zvezdara. Kupovina socijalnog mira ko{tala 18,7 miliona dinara Predmet interesovawa buyetske inspekcije bio je rashod od 127,5 miliona dinara, koji je op{tina Zvezdara imala po osnovu isplate zarada i dodataka na zarade zaposlenim slu`benicima i funkcionerima u op{tini. Me|utim, kako nisu utvr|ene nepravilnosti prilikom odre|ivawa koeficijenata za zaposlene, inspektor se fokusirao na kontrolu naduvanih dodataka uz plate, koji su po svemu sude}i postali glavni adut ùtih za kupovinu socijalnog mira kod zaposlenih u op{tinama kojima rukovodi Demokratska stranka. Kao {to se moglo i pretpostaviti, raznorazni dodaci su i u ovoj demokratskoj op{tini obra~unati i ispla}eni na nezakonit na~in. Kako? Tako {to je IO op{tine Zvezdara, 12. januara 2004. godine, doneo Pravilnik o zvawima, zanimawima, i platama zaposlenih i postavqenih lica u op{tinskoj upravi, koji je posluìo za strana~ko potkusurivawe. Na osnovu ovog strana~kog pamfleta, prema navodima buyetskog inspektora, zaposlenima je prethodno utvr|en osnovni koeficijenat, dodatno uve}avan za 6, 10, ili 15 odsto, pa je tako uve}an koeficijent, jo{ jedanput uve}an za 30 odsto. Prema zakqu~ku inspektora, ovakvo stimulisawe, nagra|ivawe i ~a{}avawe je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama, pa samim tim i u suprotnosti sa Zakonom o buyetskom sistemu. U prvom slu~aju buyetski inspektor je utvrdio da je nezakonitim uve}awem osnovnih koeficijenata u rasponu od 6 odsto do 15 odsto (stimulativni dodaci) tokom 2005. godine, u op{tini Zvezdara buyet o{te}en za 4.595.323,36 dinara neto, odnosno za 6.716.635,36 dinara bruto. U drugom slu~aju inspektor je utvrdio da je nezakonitim stimulisawem od 30 odsto (plata koje je ve} prethodno naduvana) buyet o{te}en za 6.853.589,52 dinara neto, odnosno za 10.011.045,79 dinara bruto. S tim u vezi, buyetski inspektor je op{tinskim vlastima naloìo dve mere. I prvom i drugom merom je naloèno da se u roku od 3 meseca u buyet izvr{i povra}aj neto i bruto iznosa koji su nezakonito ispla}eni zaposlenima tokom 2005. godine. Dakle, radi se o ukupnoj neto cifri od 11.448.912,88 dinara, odnosno 16.727.681,15 dinara bruto, za koliko je zbirno naneta {teta buyetu op{tine Zvezdara. U postupku buyetske kontrole isplata u op{tini Zvezdara, buyetski inspektor je utvrdio jo{ jednu zloupotrebu novca iz op{tinskog buyeta. Naime, pozivaju}i se na odluku o buyetu op{tine Zvezdara za 2004. godinu, sekretar op{tinske uprave je doneo re{ewe kojim je odobrio nov~anu isplatu u visini od 6.000 dinara u neto iznosu, i to za 259 radnika. Re{ewem je predvi|eno da se isplata ovih sredstava izvr{i na ime ostvarivawa prava na za{titu na radu, odnosno spre~avawa nastupawa {tetnih posledica. Tako je po ovom osnovu, iz op{tinskog buyeta svim radnicima ispla}eno
222
Ivan Nini} 1.427.999,95 dinara neto, odnosno 2.063.583,61 dinar bruto. S obzirom da je inspektor detaqno prekontrolisao odluku o op{tinskom buyetu za 2004. godinu, na koju se sekretar op{tine pozvao pri dono{ewu re{ewa, utvr|eno je da nigde nisu bila predvi|ena sredstva za za{titu na radu. Kako je jasno da je ova isplata bila u potpunosti nezakonita, u inspekcijskom nalazu je op{tinskim vlastima naloèna mera da se u roku od 3 meseca u op{tinsku kasu vrati bruto iznos od 2.063.583,61 dinar.
Kako su milionski poslovi sprovedeni bez tendera

Prema nalazu Buyetske inspekcije skoro sve nabavke robe i usluga koje je iz buyeta finansirala op{tina Zvezdara u 2004. godini izvr{ene su mimo sprovo|ewa tendera bez obzira da li je bila re~ o nabavci male ili velike vrednosti. Tako su, primera radi, tro{kovi o~uvawa ìvotne sredine u 2004. godini iznosili 11.994.218,22 dinara. Inspektor je metodom slu~ajnog uzorka izvr{io uvid u pojedine tro{kove koje je s tim u vezi imao op{tinski buyet i otkriveno je bezakowe. Naime, za ure|ewe 11 de~ijih igrali{ta, preduze}u Maraton LDN d.o.o. iz Ma~vanske Mitrovice je pla}eno 900.000 dinara. Zatim je istom preduze}u pla}en iznos od 2.645.200 dinara za ure|ewe zelenih povr{ina na 16 lokacija. Tako|e, op{tinska vlast je, za izradu potpornih zidova na sportskom terenu u Bosutskoj ulici na Zvezdari, preduze}u Ceraprom d.o.o. iz Beograda platila tro{kove u iznosu od 469.589 dinara. Na bazi ova tri rashoda, ~ija vrednost prelazi 4 miliona dinara, buyetski inspektor je konstatovao da su op{tinske vlasti bile u obavezi da sprovedu javnu nabavki velike vrednosti342), ali to nije u~iweno. Daqom kontrolom javnih nabavki utvr|eno je da je u 2004. godini op{tina Zvezdara iz buyeta platila radove na krovu zgrade Op{tinske uprave. Prvobitna vrednost ugovorenih radova sa preduze}em Triumfal d.o.o. iz Beograda je iznosila 945.420 dinara, ali su prema okon~anoj situaciji pla}eni radovi (sa porezom na promet) u iznosu od 1.195.804 dinara. Za ove radove postoji zapisnik komisije o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a preduze}a Triumfal d.o.o. ~ija ponuda je razmatrana u konkurenciji sa jo{ tri ponude. Me|utim, inspektor je utvrdio da je za ove radove bilo neophodno raspisati tender velike vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama i odredbama Zakona o buyetu za 2004. godinu, jer vrednost radova prelazi milion dinara, {to op{tinska vlast nije u~inila. Potpuno isti slu~aj se odigrao i prilikom sanacije krova mesne zajednice Veliki Mokri Lug, gde je vrednost radova iznosila 1.194.852 dinara (sa porezom na promet), a posao je nezakonito dodeqen preduze}u Produkt-invest iz Beograda.
342) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu bilo je propisano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova koja se kre}e u rasponu od 3.000 do 1.000.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tretira se kao nabavka velike vrednosti. 223
Revizija demokratije [to se ti~e nabavke kancelarijskog materijala za potrebe rada Op{tinske uprave op{tine Zvezdara u 2004. godini, po tom osnovu evidentirani su ukupni rashodi u visini od 4,735.039 dinara. Buyetski inspektor je utvrdio da za nabavku kancelarijskog materijala uop{te nije sproveden postupak javne nabavke velike vrednosti. Pri tom je vrednost ove godi{we nabavke prema{ivala milion dinara, koliko je tada Zakonom o buyetu bilo odre|eno kao kao limit izme|u nabavke male i velike vrednosti. Jedan od delimi~no retkih i mawe uspe{nih tendera koje je demokratska vlast sprovela, ili je bar poku{ala da sprovede, jeste tender za nabavku ra~unara i ra~unarske opreme. Naime, u maju 2004. godine za potrebe Op{tinske uprave izvr{ena je nabavka 36 ra~unara i 6 laserskih {tampa~a. Prema zapisniku koji je sa~inila komisija za javne nabavke, najpovoqniji ponu|a~ na tenderu je bilo preduze}e Mega iz Beograda, i to sa ponu|enom cenom od 1.746.900 dinara (bez poreza na promet). Sa ovim ponu|a~em Op{tinska uprava op{tine Zvezdara je zakqu~ila ugovor o nabavci, koji je odmah zatim po ugovorenoj ceni i realizovan. Me|utim, buyetski inspektor je utvrdio da je javni poziv za ovaj tender koji je objavqen u Slu`benom glasniku RS zapravo bio nezakonit. U wemu uop{te nisu sadràni kriterijumi u skladu sa zakonom, prema kojima je kasnije bodovana i vrednovana najpovoqnija ponuda. Pri tom je utvr|eno da je tokom 2004. godine od istog preduze}a nabavqena i dodatna ra~unarska oprema ukupne vrednosti od 845.270 dinara, a za {ta uop{te nije sproveden postupak javne nabavke kako to nalaè Zakon o javnim nabavkama.
Burazerska posla jedna firma ugovara, a druga fakturi{e

Posebno zanimqiv slu~aj bezakowa u javnim nabavkama koji je proizvela demokratska vlast u op{tini Zvezdara, a koji je otkrio buyetski inspektor jeste posao ru{ewa bespravno podignutih objekata. Kontrola metodom slu~ajnog uzorka koji je primenio inspektor, odnosila se na kontrolu rashoda prema preduze}u Gradwa rekord d.o.o. iz Beograda. Ova firma koja je o~igledno bila favorizovana od strane ~elnika op{tinske vlasti, na ime svojih ru{ila~kih poslova tokom 2004. godine od op{tine Zvezdara je naplatila milionske sume novca. Op{tinska vlast je spornom preduze}u iz buyeta op{tine izvr{ila pla}awa, i to u slede}im iznosima: 1,3 miliona; 1,4 miliona; 1,5 miliona; 1,6 miliona; 553.560 dinara; 561.600 dinara; 849.982 dinara. Prema navodima buyetskog inspektora, ukupni prekontrolisani tro{kovi prema preduze}u Gradwa rekord su iznosili 5.473.142 dinara. Za ove radove op{tinska vlast uop{te nije sprovela tender velike vrednosti na kom bi izabrala najpovoqnijeg ponu|a~a, kako to nalaè zakon. Me|utim, buyetski inspektor je, prilikom kontrole finansijske dokumentacije koja se odnosila na poslove sa navedenim preduze}em, utvrdio veoma interesantne ~iwenice. Naime, op{tinska vlast op{tine Zvezdara je za radove ru{ewa bespravno podignutih objekata zakqu~ila ugovor sa SZR Gra|evinsko rekord iz Beograda, i to jo{ 20. juna 2002. godine. Prema otkri}u inspektora, pret224
Ivan Nini} hodno navedeni (milionski) ra~uni nisu izdati od strane SZR Gra|evinsko rekord ulica 110 nova br. 9 iz Beograda. Izdati su zapravo od preduze}a Gradwa rekord d.o.o. ulica Qube Davidovi}a br. 2 iz Beograda. Dakle, radove je fakturisalo potpuno drugo pravno lice sa kojim op{tina uop{te nije imala zakqu~en ugovor343). Autor ove analize je izvr{io pretragu u bazi podataka privrednog registra koji za sva preduze}a i preduzetnike vodi Agencija za privredne registre, ne bi li uspeo da poveè o ~emu se zapravo radi. Naime, u privrednom registru pod registarskim brojem: BD23728 i mati~nim brojem: 17456261, upisano je preduze}e za gradwu, inèwering i usluge gra|ewa Rekord d.o.o. iz Beograda, koje posluje sa skra}enim nazivom Gradwa rekord d.o.o. Me|utim, detaqnom pretragom baze podataka koja se odnosi na privatne preduzetnike, u {ta spada SZR Gra|evinsko rekord, utvr|eno je da ovakvo pravno lice ne postoji. Dakle, verovatno da je SZR Gra|evinsko rekord izbrisana iz privrednog registra, a da je nakon toga 14. 1. 2003. godine, osnovana Gradwa rekord d.o.o. Pri tom, su{tina nezakonitosti se ogleda u tome {to nikakav ugovor op{tina Zvezdara i navedeno preduze}e nisu zakqu~ili. Prema zakqu~ku buyetskog inspektora, tome je svakako trebalo da prethodi postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu. Op{tinska vlast je u ovom slu~aju verovatno smatrala da kako je u igri ista ekipa, onda ugovor iz 2002. godine (sa firmom koja vi{e ne postoji) ostaje na snazi i u 2004. godini.
Prekr{ajna odgovornost zastarela

Autor ove analize poku{ao je u Ministarstvu finansija da sazna odgovore na kqu~na pitawa, a vezano za me{etarewe demokratske vlasti u op{tini Zvezdara. Prvo, da li je op{tinska vlast imala prigovor na nalaz buyetskog inspektora i da li je postupila po merama datim u inspekcijskom nalazu, odnosno da li je u op{tinsku kasu izvr{en povra}aj sredstava koja su nezakonito potro{ena? Drugo, da li je protiv odgovornog lica u op{tini Zvezdara podneta prekr{ajna ili krivi~na prijava? U pisanom odgovoru koji je autor dobio od Ministarstva finansija344) navodi se da op{tinska vlast, na ~iweni~no stawe utvr|eno u postupku kontrole, nije izjavqivala àlbu (prigovor), niti je postupila po naloènim merama buyetskog inspektora. Tako|e, u odgovoru stoji da je buyetski inspektor morao da donese
343) Ugovorom br. 404-71, od 20. 6. 2002. godine, koji su zakqu~ili op{tina Zvezdara kao naru~ilac i SZR Gra|evinsko rekord kao izvo|a~, bilo je definisano da }e ugovorene radove za ra~un izvr{ioca vr{iti izvo|a~, te su u tom smislu predmetnim ugovorom regulisani me|usobni odnosi izme|u ugovornih strana. Dakle, preduze}e Gradwa rekord d.o.o. se u navedenom ugovoru ne spomiwe ni kao izvo|a~ ni kao podizvo|a~ radova. Iz toga se moè zakqu~iti da op{tina, prema navedenom pravnom licu, nije imala apsolutno nikakve obaveze pla}awa, niti je za to postojao zakonski osnov. 344) Traène informacije od Ministarstva finansija, autor je dobio dopisom broj: 4-00-52/2009, od 8. 6. 2009. godine. 225
Revizija demokratije prvostepeno re{ewe kojim je ponovo naloìo vlastima u op{tini Zvezdara da izvr{e odre|ene mere. To se zapravo i vidi i iz prvostepenog re{ewa345) koje je 7. februara 2006. godine doneo Mi{a Mi{i}, buyetski inspektor Ministarstva finansija. Naime, ovim re{ewem su vlastima u op{tini Zvezdara ponovo naloène iste mere kao i u inspekcijskom nalazu. Prema dispozitivu re{ewa, radi se o obavezi vra}awa neto iznosa od 12.876.912,83 dinara, odnosno ukupnog bruto iznosa od 18.791.264,76 dinara. Toliko je op{tinska vlast nezakonito utro{ila tokom 2004. godine, a na ime naduvanih zarada i spornih isplata u Op{tinskoj upravi. Ne samo da je ovo nesporno utvr|ena ~iwenica, ve} op{tina Zvezdara niti se àlila na re{ewe ministru finansija kao drugostepenom organu, niti je podnela tu`bu Vrhovnom sudu Srbije. Dodu{e, postavqa se pitawe da li je ta ista vlast ovo re{ewe i izvr{ila, jer autor ove analize iz Ministarstva finansija nije dobio odgovor u vezi sa tom ~iwenicom. [to se ti~e prekr{ajne odgovornosti, za koju je svakako prema inspekcijskom nalazu bilo materijala, ona je izostala iz razloga zastarelosti. Naime, u slu`benoj bele{ci iz ovog predmeta, koju je 9. februara 2006. godine sa~inio buyetski inspektor Mi{a Mi{i}, izme|u ostalog se navodi: (...) Za utvr|ene nezakonitosti koje imaju obele`je prekr{aja nije podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog zastarelosti u~iwenih prekr{aja, a shodno ~lanu 69 Zakona o prekr{ajima (Slu`beni glasnik SRS, br. 44/89 i Slu`beni glasnik RS br. 21/90... 55/04) kojim je propisano da se prekr{ajni postupak ne moè pokrenuti za u~iwene prekr{aje za koje je proteklo vi{e od jedne godine od dana kada su isti u~iweni. Dakle, stvar je vrlo jednostavna. Zbog kr{ewe zakona od strane op{tinske vlasti u op{tini Zvezdara u periodu od 1. januara do 31. aprila 2004. godine, prekr{ajna prijava organu za prekr{aje je mogla biti podneta samo u vremenskom intervalu od 1. januara do 31. aprila 2005. godine. Me|utim buyetska kontrola je vr{ena u periodu od 1. septembra 2005. godine i trajala je do 14. oktobra 2005. godine. Iz ovoga proizilazi da je za bezakowe u javnim nabavkama op{tine Zvezdara bilo nemogu}e podneti prekr{ajnu prijavu jer je od momenta izvr{ewa prekr{aja proteklo godinu i po dana. U tom smislu buyetski inspektor je ispravno postupio, me|utim kada je re~ o kriminalu sa nezakonitom isplatom zarada i pojedinim tenderima u op{tini Zvezdara, ostaju dve dileme bez odgovora. Prvo, zbog ~ega protiv odgovornih lica nije podneta krivi~na prijava nadle`nom tuìla{tvu, a drugo, za{to je predmetom kontrole obuhva}en period od samo 4 meseca 2004. godine, a ne celokupna (buyetska) 2004. godina? Pri tom se treba vratiti na po~etak ove pri~e i podsetiti na ~iwenicu da Demokratska stranka u op{tini Zvezdara hara jo{ od 1992. godine.
345) Re{ewe nosi isti slu`beni broj kao i nalaz (zapisnik) o izvr{enoj kontroli u op{tini Zvezdara, jer je re~ o spisima istog predmeta koji je evidentiran u Ministarstvu finansija. 226
Ivan Nini}
(29) Kako je menayer upravqao op{tinom Novi Beograd

U kontroli poslovawa op{tine Novi Beograd, kojom je rukovodio veliki menayer i funkcioner Demokratske stranke @eqko Oègovi}, Buyetska inspekcija Ministarstva finansija utvrdila je me{etarewe ve}eg obima. Pored ~iwenice da u ovoj op{tini odgovorni nisu umeli ni popis imovine da urade u skladu sa zakonom, op{tinski buyet je u periodu od septembra 2005. do septembra 2006. godine o{te}en za neverovatnih 63,3 miliona dinara. Re~ je o novcu koji je op{tinskim slu`benicima i funkcionerima ispla}en po osnovu naduvanih koeficijenata i nezakonitih stimulativnih dodataka. Kr{ewa zakona je posebno bilo u sferi javnih nabavki gde su nabavke ra~unara vrednosti 3,3 miliona dinara i nabavka name{taja, tako|e vrednosti 3,3 miliona dinara, sprovedene u formi nabavke male vrednosti, iako je re~ o nabavci velike vrednosti za koju je morao biti raspisan javni poziv. @eqko Oègovi} je prekr{ajno ka`wen samo za nezakonitosti u javnim nabavkama, i to simboli~nom kaznom od svega 20.000 dinara. ***
Prilozi biografiji menayera @eqka Oègovi}a

Nakon izbora koji su odràni u maju 2008. godine, beogradski mediji su licitirali koju funkciju }e u gradskoj vlasti u Beogradu dobiti @eqko Oègovi}346), funkcioner Demokratske stranke i dotada{wi predsednik op{tine Novi Beograd. Tako je iz dobro obave{tenih, ali neimenovanih izvora, u javnost procurela informacija da je Oègovi} najozbiqniji kandidat za funkciju gradskog menayera. Za ovu funkciju wega su navodno preporu~ili menayerski uspesi i rezultati u osmogodi{wem vo|ewu op{tine Novi Beograd. Me|utim, Oègovi} je ve} u decembru 2008. godine izabran na funkciju ~lana Gradskog ve}a grada Beograda, pa su samim tim prestale sve dotada{we licitacije da }e biti novi gradski menayer. U svakom slu~aju, u trenutku kada su Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija formirale novu op{tinsku vlast u op{tini Novi Beograd, bilo je jasno da su ùti Oègovi}a planirali za neku krupniju fotequ, i to na nivou gradske vlasti. Verovatno je Dragan \ilas osmislio ovakvo kadrovsko re{ewe rukovode}i se logikom za{to da se Oègovi} ponovo bavi Novim Beogradom, ako je partiji potrebniji za ne{to drugo. Pri tom ne
346) @eqko Oègovi} je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, u ~etiri mandata je uzastopno bio odbornik u SO Novi Beograd (1992-2000), zatim u dva mandata je obavqao funkciju predsednik op{tine Novi Beograd (2000-2008). Od oktobra 2000. godine bio je odbornik u Skup{tini grada Beograda i {ef odborni~ke grupe DS. Od oktobra 2005. godine predsednik je Stalne koferencije gradova i op{tina, a od 15. decembra 2008. godine obavqa funkciju ~lana Gradskog ve}a grada Beograda. 227
Revizija demokratije treba zaboraviti da je o @eqku Oègovi}u kao dobrom menayeru stvoren veliki medijski mit. Zbog toga }e u ovoj analizi biti sistemati~no obra|eni i publikovani neki do sada neobjavqeni menayerski rezultati @eqka Oègovi}a dok se nalazio na ~elu op{tine Novi Beograd. Naime, objavquju}i ovu dopunu biografiji @eqka Oègovi}a iz Demokratske stranke, autor }e se iskqu~ivo osloniti na nalaz, odnosno na zapisnik o kontroli materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd ozna~en slu`benim brojem: 401-00-1923/2006-09-01, koji je 31. januara 2007. godine sa~inila Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Re~ je o dokumentu koji obuhvata kontrolu poslovawa op{tine u periodu 2005. i 2006. godine, a sam postupak kontrole finansijske dokumentacije trajao je (sa prekidima) od 24. oktobra 2006. godine do 31. januara 2007. godine. Kao odgovorna lica za predmetnu kontrolu, buyetski inspektor je na bazi tada{wih propisa ozna~io upravo @eqka Oègovi}a, predsednika op{tine, i \or|a Popca347), na~elnika Op{tinske uprave Novi Beograd. Dakle, kako kontrola nije obuhvatila celokupan period Oègovi}evog upravqawa od oktobra 2000. godine, ovde se radi o jednom isuvi{e malom segmentu me{etarewa. Ipak, taj segment }e svakako biti dovoqan uzorak da pokaè o kakvom menayeru je zapravo re~.
Menayer koji nije sposoban da organizuje popis imovine

Koliki je menayer bio @eqko Oègovi}, najboqe se moè zakqu~iti po tome {to op{tinska administracija pod wegovim rukovo|ewem i za vreme wegovog mandata nije umela da popi{e godi{we dugove i potraìvawa op{tine. Naime, buyetski inspektor je u postupku kontrole finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd utvrdio da se na popisnim listama op{tine ne nalazi popis nov~anih obaveza i potraìvawa koje je ta op{tina imala na kraju 2005. godine. Me|utim, na~elnik Op{tinske uprave je doneo odluku o usvajawu izve{taja popisne komisije, bez obzira {to komisija svoj zadatak popisa imovine nije obavila u skladu sa propisima348). S tim u vezi je morala da interveni{e i Buyetska inspekcija, pa je buyetski inspektor u postupku kontrole, 8. novembra 2006. godine, doneo zakqu~ak kojim je Op{tinskoj upravi naloèno da izvr{i popis osnovnih sredstava, obaveza i potraìvawa sa stawem na dan 31. 12. 2005. godine i da kwigovodstveno stawe uskladi sa stvarnim stawem na dan popisa. U poku{aju da ovaj nalog inspektora sprovedu u delo, op{tinske vlasti su izvr{ile korekciju prethodno sa~iwenih popisnih listi i takve lista dostavili Ministarstvu finan347) \or|e Popac je 16. novembra 2004. godine, kao kadar Demokratske stranke postavqen na funkciju na~enika Op{tinske uprave op{tine Novi Beograd. Na istu funkciju je imenovan i u julu 2008. godine, kada su skup{tinsku vlast u op{tini Novi Beograd konstituisali DS (ZES), LDP i SPS. 348) U kontrolisanom periodu, na popis imovine primewivala su se podzakonska akta, i to: Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (Sl. glasnik RS, br. 125/03) i Pravilnik o na~inu i rokovima vr{ewa popisa i uskla|ivawa kwigovodstvenog stawa sa stvarnim stawem (Sl. list SRJ, br. 125/03). 228
Ivan Nini} sija. Me|utim, naknadnom kontrolom ovih dokumenata, buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da wegov nalog, u stvari, uop{te nije izvr{en. Tako je utvr|eno da naknadno poturene popisne liste osnovnih sredstava ne sadrè kwigovodstveno naturalno stawe imovine, da nisu odre|ene naturalne razlike, da u listama nisu unete cene popisne imovine i da nije izvr{en obra~un vrednosti imovine. Pri tom, op{tinske komisije ni ovog puta nisu popisale nov~ane obaveze i potraìvawa koje je op{tina Novi Beograd imala u 2005. godini. Zbog toga je buyetskom inspektoru preostalo samo da evidentira ~iweni~no stawe, {to je on i u~inio konstatacijom da Op{tinska uprava gradske op{tine Novi Beograd nije izvr{ila nalog dat u dispozitivu zakqu~ka br. (...). Ovakvim nepostupawem po nalogu buyetskog inspektora, prekr{ene su odredbe Zakona o dràvnoj upravi349).
Buyet op{tine Novi Beograd o{te}en za 63,3 miliona dinara

Prihodi u buyetu op{tine Novi Beograd u 2005. godini iznosili su 323.702.010 dinara, dok su rashodi izvr{eni u iznosu od 263.377.671 dinara. Najvi{e prihoda ostvareno je preko lokalnih komunalnih taksi, i to 73 miliona, preko transfera iz buyeta grada Beograda 64,5 miliona i preko izdavawa poslovnog prostora u zakup 71,6 miliona dinara. Najve}i rashod, koji je progutao gotovo pola buyeta op{tine, bio je rashod za plate i naknade, odnosno za zaposlena lica i funkcionere op{tine, i to u visini od 163,7 miliona dinara. Kontrola Buyetske inspekcije }e pokazati da je deo ovih sredstava ispla}enih na ime plata nezakonito ispario iz op{tinske kase. Kako? Naime, kontrolom obra~una i isplata zarada za zaposlena lica i funkcionere u op{tini Novi Beograd u 2005. i 2006. godini, buyetski inspektor je otkrio da je buyet samo po ovom osnovu nezakonito isce|en za ~ak 63.381.718 dinara. Odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama bilo je utvr|eno da se plate izabranih, imenovanih, postavqenih i zaposlenih lica, obra~unavaju na osnovu: osnovice za obra~un; koeficijenta koji se mnoì sa osnovicom; dodatka na platu i obaveza koje zaposleni pla}a po osnovu poreza, doprinosa i obaveza socijalnog osigurawa iz plate. U konkretnom slu~aju, u op{tini Novi Beograd su prilikom obra~una plata primewene osnovice koje je svojim zakqu~kom iz januara 2005. godine utvrdila Vlada Republike Srbije350). Me|utim, tajna me{etarewa se krije u naduvanim koeficijentima. Tako je inspektor otkrio da su op{tinski ~elnici, prilikom dono{ewa re{ewa o raspore|ivawu radnika, na postoje}e koeficijente dodavali i stimulativne dodatke po sopstvenom naho|ewu. To slobodno uve}avawe koeficijenata se kosilo sa uredbom o koeficijentima koju je donela Vlada Republike Srbije351), a koja je po zakonu bila obavezuju}a za sve dràvne organe.
349) ^lan 29 stav 2 Zakona o dràvnoj upravi (Sl. glasnik RS, br. 20/92... 101/05). 350) Zakqu~ak Vlade Republike Srbije broj: 120-202/2005-002, od 20. 1. 2005. godine. 351) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqenih lica i zaposlenh u dràvnim organima (Sl. glasnik RS, br. 45/01... 70/03). 229
Revizija demokratije Strana~ka kupovina socijalnog mira kod zaposlenih u Op{tinskoj upravi u periodu od septembra 2005. godine do septembra 2006. godine finansirana je iz op{tinskog buyeta u obimu od 18 isplata za zaposlene, ali i 18 isplata za op{tinske funkcionere. Tako je nezakonito uve}awe zarada zaposlenih u Op{tinskoj upravi op{tine Novi Beograd o{tetilo buyet za 39.983.727,11 dinara u neto iznosu, odnosno za 58.713.255,64 dinara u bruto iznosu. Isto uve}awe zarada za op{tinske funkcionere, nezakonito je iz kase ispraznilo 2.770.623,22 dinara neto, odnosno za 4.668.462,87 dinara bruto. Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da je radno vreme svih lica u op{tini u nazna~enom periodu bili uobi~ajeno, i to od 8:00 do 16:00 ~asova, bez ikakvih produètaka. Na bazi ovih ~iwenica i otkri}a, inspektor je op{tinskim vlastima naloìo meru da u roku od 3 meseca u buyet op{tine Novi Beograd izvr{e povra}aj nezakonito utro{enih sredstva u bruto iznosu od 63.381.718 dinara. Dakle, ovaj konkretni rezultat rada menayera @eqka Oègovi}a nas primorava da se zapitamo koji obim kriminala u op{tini Novi Beograd je bio prisutan u periodu od oktobra 2000. godine do 2005. godine. Ako je mawak u op{tinskoj kasi iznosio 63,3 miliona dinara samo u periodu od septembra 2005. do septembra 2006. godine, koliki je onda taj mawak u prethodnih pet godina? Naàlost, pqa~kom buyeta za navedeni period buyetska inspekcija se nije bavila.
Menayer kupovao ra~unare bez tendera

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tina Novi Beograd je u 2006. godini izvr{ila nekoliko nabavki ra~unarske opreme na nezakonit na~in. To je u~iweno po postupku javne nabavke male vrednosti, iako ukupan rashod nabavqene opreme u istoj buyetskoj godini pokazuje da je trebalo realizovati javnu nabavku velike vrednosti352). Na ovaj na~in, periodi~nim nabavkama po èqi, meri i potrebi, a u istoj buyetskoj godini, ~elnici op{tinske vlasti su su potpuno svesno kr{ili odredbe Zakona o javnim nabavkama, Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu i Zakona o buyetskom sistemu. O ~emu se radi? Naime, u februaru 2006. godine op{tina Novi Beograd je bez sprovo|ewa tenderske procedure nabavke velike vrednosti, izvr{ila nabavku 2 ra~unarska servera, 12 ra~unara i 12 monitora. Tako je na bazi prikupqenih ponuda, kao najpovoqniji ponu|a~ izabrano preduze}e Saga d.o.o. iz Beograda, sa kojim je zakqu~en ugovor o nabavci, vredan 1.609.520 dinara. Zatim julu 2006. godine nabavqen je ra~unarski server za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra (u Bloku br. 70), a ova nabavka je izvr{ena bez raspisivawa tendera, ve} na bazi prikupqawa tri ponude me|u kojima je ponuda firme Saga ponovo pobedila kao najpovoqnija. Ponovo je, dakle, op{tina sa firmom Saga zakqu~ila ugovor, a vrednost
352) Ukoliko je u toku jedne buyetske godine planirano vi{e pojedina~nih nabavki dobara, usluga ili radova, a ukupna vrednost predmetne nabavke prelazi iznos koji je zakonom o buyetu za tu godinu propisan kao gorwi limit vrednosti male nabavke, onda se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ta nabavka mora izvr{iti po proceduri nabavke velike vrednosti. 230
Ivan Nini} nabavqenog servera je iznosila 279.362 dinara. Istog meseca za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra (u Bloku br. 70), na isti na~in, metodom tri ponude, izvr{ena je nabavka ra~unarske opreme, i to: 2 radne stanice, 6 monitora i 2 {tampa~a. Ugovor o ovoj nabavci je dodeqen preduze}u Digit-ra~unarski inèwering, a vrednost nabavke je iznosila 328.842 dinara. U avgustu 2006. godine realizovana je tako|e nezakonita nabavka 24 ra~unara sa monitorima za potrebe Op{tinske uprave Novi Beograd. Iako je vrednost nabavke iznosila 1.743.832 dinara, nije sproveden tender za nabavku velike vrednosti, ve} je i ovog puta manipulisano kao da je u pitawu nabavka male vrednosti. U selekciji izme|u 3 uzete ponuda, kao najpovoqniji ponu|a~ izabrana je firma Coming Computer Engineering. Posledwa nabavka ra~unara i ra~unarske opreme za potrebe op{tine Novi Beograd, na ovako nezakonit, skandalozan i burazerski na~in, odigrala se u oktobru 2006. godine. Tada je po {ablonu nabavke male vrednosti kupqeno 7 ra~unara sa monitorima i 12 {tampa~a. Ugovor u vrednosti od 708.129 dinara je, naravno, i ovog puta zakqu~en sa preduze}em Saga d.o.o. iz Beograda. Buyetski inspektor je u postupku kontrole dokumentacije utvrdio da je za nabavku ra~unarske opreme i ra~unara u 2006. godini op{tina Novi Beograd utro{ila ukupno 3.357.053 dinara (bez PDV-a). Dakle, pla}awe rashoda dobavqa~ima u ovom iznosu, a po osnovu nabavke ra~unara u istoj buyetskoj godini pokazalo je da se ne radi o nabavkama male vrednosti, ve} o nabavci velike vrednosti. Kako je ova vrednost prema{ila iznos od 2 miliona dinara, trebalo je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu i Zakona o javnim nabavkama, i po zakonskoj proceduri raspisati tender nabavke velike vrednosti353). U svom nalazu buyetski inspektor konstatuje da je pla}awem iznosa od 3.357.053 dinara (bez PDVa), za kupqenu ra~unarsku opremu u 2006. godini, iako nije sproveden postupak javne nabavke velike vrednosti predvi|en Zakonom o javnim nabavkama, postupqeno u suprotnosti sa (...) odredbama Zakona o javnim nabavkama i Zakona o buyetskom sistemu.
Menayer kupovao i name{taj bez tendera

Da se nezakonitom kupovinom ra~unara i ra~unarske opreme, nezakonite kupovine menayera Oègovi}a u 2006. godini ne zavr{avaju, pokazuje jo{ jedno otkri}e buyetskog inspektora. Naime, delimi~nom kontrolom, odnosno kontrolom na probi i preskok, inspektor je utvrdio da je op{tina Novi Beograd na nezakonit na~in izvr{ila ~etiri nabavke name{taja, i to uglavnom za potrebe novog op{tinskog uslu`nog centra. Op{tinska vlast je i ovog puta sve nabavke tretirala kao nabavke male vrednosti i sprovodila ih je bez prethodnog raspisivawa tendera za nabavku velike vrednosti. Tako je u maju 2006. godine op{tinska vlast zakqu~ila ugovor o nabavci kan353) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu bilo je propisano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova koja se kre}e u rasponu od 200.000 do 2.000.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tretira se kao nabavka velike vrednosti. 231
Revizija demokratije celarijskog name{taja u vrednosti od 1.198.151 dinar sa preduze}em S. B. Alsan d.o.o. iz Beograda, koje je izme|u pet razmatranih ponuda izabrano kao najpovoqnije. Krajem maja 2006. godine, realizovana je nabavka name{taja i opreme za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra u zgradi op{tine Novi Beograd. Ugovor o ovoj nabavci je potpisan sa preduze}em My home office iz Beograda, a vrednost nabavke je iznosila 1.287.035 dinara. Za potrebe nabavke name{taja i opreme u Op{tinskom uslu`nom centru (u Bloku br. 70), ~elnici op{tine su u junu 2006. godine zakqu~ili ugovor sa preduze}em Mobeksport group iz Beograda. Kolika je vrednost ovog ugovora, nije poznato, ali je buyetski inspektor u svom nalazu konstatovao da je dobavqa~, dana 25. jula 2006. godine, uputio op{tini na pla}awe ra~un u iznosu od 1.606.875 dinara. Kontrola je pokazala da ovaj ra~un do 25. oktobra 2006. godine uop{te nije pla}en od strane op{tine. U oktobru mesecu 2006. godine, ~elnici op{tine Novi Beograd su sa preduze}em Kenzai group d.o.o. iz Beograda zakqu~ili ugovor o nabavci stolica za potrebe uslu`nog centra u zgradi op{tine Novi Beograd. Vrednost ovog nezakonitog ugovora nije utvr|ena, ali je utvr|eno da je dobavqa~, dana 8. 11. 2006. godine, op{tini izdao ra~un na iznos od 378.780 dinara, dok je deo ra~una u iznosu od 189.390 dinara bio pla}en jo{ 16. 10. 2006. godine. U inspekcijskom nalazu se ne navodi pojedina~na cene nabavqenih stolica. Me|utim, ukoliko pretpostavimo da je ispo{tovan plan u kome je navedeno da se planira nabavka 45 stolica, onda prostom ra~unicom moèmo zakqu~iti da je jedna stolica pla}ena ~ak 8.417 dinara. Dakle, kao i u slu~aju nabavke ra~unara bez prethodnog raspisivawa tendera, buyetski inspektor je konstatovao da je prilikom nabavke name{taja u 2006. godine op{tinska vlast prekr{ila odredbe tri zakona. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tina Novi Beograd je morala da raspi{e tender za javnu nabavku velike vrednosti jer je re~ o nabavqenom name{taju ukupne vrednosti 3.357.053 dinara (bez PDV-a). Me|utim, treba razumeti postupke menayera Oègovi}a i wegovu ekipu iz Demokratske stranke koja je harala op{tinom Novi Beograd. Da su u slu~ajevima nabavke ra~unara i name{taja raspisivali tender za javnu nabavku velike vrednosti, javio bi se ve}i broj ponu|a~a jer bi tender morali da oglase u bar jednom dnevnom listu. Tada bi konkurencija bila ve}a, {to bi mo`da usporilo i svakako oteàlo {timovawe ponuda354). Ovako je lagano izvr{ena selek354) Pored zakonskog limita vrednosti nabavke, formalnu razliku izme|u nabavke male vrednosti i nabavke velike vrednosti pravi Zakon o javnim nabavkama. Ona se ogleda u tome {to je za malu nabavku dovoqno pribaviti najmawe 3 ponude od 3 razli~ita ponu|a~a i u toj konkurenciji izabrati najpovoqniju ponudu. Kod nabavke velike vrednosti situacija je druga~ija jer se prethodno raspisuje i javno objavquje poziv (oglas) za prikupqawe ponuda. Ponu|a~i svoje ponude dostavqaju u zatvorenoj koverti i wihova ponu|ena cena je nepoznata sve do momenta isteka konkursnog roka i zajedni~kog otvarawa svih ponuda. U oba slu~aja postoji dovoqno prostora za manipulaciju i korupciju, ali je u prvom slu~aju to gotovo neizbe`no jer naru~ilac sam bira od koja 3 ponu|a~a }e uzeti ponude i izbarati najpovoqniju. 232
Ivan Nini} cija ve} selektovanih ponuda, bilo da je re~ o tri ili pet razmatranih ponuda koje su prikupqene i komisijski samo upore|ene. Tako je veliki menayer @eqko Oègovi}, za vreme svog predsedni~kog mandata, nabavqao i tro{io novac gra|ana op{tine Novi Beograd.
Me{etarewe menayera potvrdio i Mirko Cvetkovi}

Na sve ~iwenice koje su obra|ene u ovoj analizi me{etarewa u op{tini Novi Beograd, a koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija, op{tinska vlast se àlila. Naime, @eqko Oègovi} je, 8. februara 2007. godine, Ministarstvu finansija Republike Srbije uputio svoj prigovor (primedbe) na zapisnik o izvr{enoj kontroli materijalno-finansijskog poslovawa op{tine. On u prigovoru iznosi svoje vi|ewe isplate zarada i dodataka na zarade op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, koje je u suprotnosti sa vi|ewem buyetskog inspektora. Oègovi} tvrdi da su sve isplate vr{ene u okviru planirane mase sredstava koja su bila predvi|ena u buyetu op{tine za tu namenu u buyetskoj godini. Tako|e tvrdi i da su uve}ani koeficijenti i stimulativni dodaci ispla}ivani u sladu sa op{tinskim pravilnikom o zvawima, zanimawima i platama zaposlenih u Gradskoj upravi koji je u op{tini Novi Beograd donet 9. februara 2005. godine, a zatim izmewen 26. 9. 2005. godine. Iako se Oègovi} ne osvr}e na ~iwenicu da je sporni pravilnik bio u suprotnosti sa drugim propisima, on predlaè da naloèna mera povra}aja u op{tinsku kasu iznosa od 63.381.718 dinara, bude ukinuta. [to se ti~e dela inspekcijskog nalaza koji se odnosi na me{etarewe u javnim nabavkama, Oègovi} apsolutno ni{ta nije prigovorio. Buyetski inspektor je ovakve primedbe odbio uz obrazloèwe da ne uti~u na ~iweni~no stawe koje je utvr|eno u postupku buyetske kontrole, a {to je konstatovano u inspekcijskom nalazu. O svom stavu po pitawu prigovora, Ministarstvo finansija je dopisom od 19. februara 2007. godine obavestilo op{tinu Novi Beograd. Kako je menayer Oègovi} odbio da u ostavqenim rokovima od 3 meseca izvr{i mere koje je buyetski inspektor naloìo, Ministarstvo finansija je moralo da reaguje u skladu sa zakonom. Tako je dana 25. 5. 2007. godine doneto re{ewe kojim se op{tinskim vlastima op{tine Novi Beograd nalaù iste mere koje su u obavezi da izvr{e, i to u naknadom roku od 30 dana. Dakle, da u op{tinsku kasu vrate nezakonito utro{enih 42.754.350,33 dinara neto, odnosno ukupno 63.381.718,51 dinar bruto. Op{tinske vlasti su iskoristile svoje zakonsko pravo i na pomenuto re{ewe uloìle àlbu drugostepenom organu, odnosno ministru finansija. Osnovna teza ove àlbe je da isplatom stimulativnih dodataka op{tina Novi Beograd nije prekora~ila masu sredstava za plate u buyetu, predvi|enu i utvr|enu republi~kim propisima. U àlbi se tako|e, kritikom na ra~un rada buyetskog inspektora koji je vr{io kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd, zamewuju teze i me{etarewe stavqa pod tepih. Tako se navodi da je buyetski inspektor potpuno prekora~io ovla{}ewa iz svoje nadle`nosti, da je pogre{no utvrdio ~iweni~no stawe i da nije nadleàn da
233
Revizija demokratije ceni uskla|enost op{tih akata jedinice lokalne samouprave sa zakonom, odnosno vi{im pravnim aktom. Postupaju}i po ovoj àlbi, Ministarstvo finansija je 25. maja 2007. godine donelo i kona~no drugostepeno re{ewe koje je potpisao Mirko Cvetkovi}, tada{wi ministar finansija. Ovim re{ewem je àlba op{tine Novi Beograd u celosti odbijena, ~ime je potvr|eno prvostepeno re{ewe i obaveza da se u op{tinsku kasu nadoknadi mawak od 63.381.718,51 dinar. Da su nadle`ni u op{tini Novi Beograd oti{li i korak daqe, kako im to zakon dopu{ta, i Vrhovnom sudu podneli tu`bu protiv re{ewe koje je doneo tada{wi ministar Mirko Cvetkovi}, autor ove analize je saznao u Vrhovnom sudu Srbije. Naime, na pismeni zahtev autora, ovla{}eno lice Vrhovnog suda Srbije odgovorilo je slu`benim dopisom u kome se navodi da je sud u predmetu U. br. 9939/07 primio i evidentirao tu`bu op{tine Novi Beograd, ali da odluka po tu`bi jo{ uvek nije doneta355). Dakle, da li je Ministarstvo finansija pravilno utvrdilo sve ~iwenice prilikom kontrole materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd, odlu~i}e Vrhovni sud Srbije.
Menayer ka`wen kaznom od svega 20.000 dinara

Zbog svih ~iwenica o nezakonitostima koje su utvr|ene u postupku buyetske kontrole u op{tini Novi Beograd, buyetski inspektor Ministarstva finansija je reagovao. Protiv odgovornih lica @eqka Oègovi}a, predsednika op{tine, i \or|a Popca, na~elnika Op{tinske uprave, podneta je prekr{ajna prijava organu za prekr{aje grada Beograda. To je u~iweno podno{ewem zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka od 18. aprila 2007. godine, ali i dopunom istog zahteva od 8. oktobra 2007. godine. Dakle, iako je nalaz o kontroli bio sa~iwen 31. januara 2007. godine, prijava je podneta dva i po meseca kasnije. Dobro je da je uop{te i podneta jer su me{etari ka`weni, ako se to ka`wavawem i moè nazvati. Naime, re{ewem gradskog sudije za prekr{aje356) od 19. juna 2008. godine, koje je donela Slavica Kajgani}, sudija ovog organa, odgovorna lica su ogla{ena krivim. Oègovi} je ogla{en krivim jer je dopustio da se na teret buyeta op{tine izvr{e pla}awa nabavqenih ra~unara i name{taja, a da prethodno nije sproveden regularan postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Time je kao odgovorno lice prekr{io odredbe ~lana 74, stav 1, ta~ka 4 u vezi sa ~lanom 36, stavom 3 Zakona o buyetskom sistemu, pa mu je izre~ena nov~ana kazna od svega 20.000 dinara. Istim re{ewem, zbog nepostupawa po nalogu buyetskog inspektora koji je u samom postupku kontrole dat u formi zakqu~ka, a vezano za obavezan popis imovine (dugovawa i potraìvawa op{tine) ogla{en je krivim i prekr{ajno je ka`wen \or|e Popac, na~elnik Op{tinske uprave u kontrolisanoj op{tini Novi Beograd. On je po~inio prekr{aj iz odredbe ~lana 92, stava 3 u vezi sa ~lanom 29, stavom 2 Zakona o
355) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su. br. 387/09, od 15. 7. 2009. godine. 356) Re{ewe o prekr{ajnoj odgovornosti broj: I-39, 220902/07, od 19. 6. 2008. godine. 234
Ivan Nini} dràvnoj upravi, pa mu je izre~ena nov~ana kazna u iznosu od 10.000 dinara. Dakle, menayer @eqko Oègovi} je ka`wen sa svega 20.000 dinara, a vrednost nezakonito sprovedenih javnih nabavki koje su pla}ene novcem iz op{tinskog buyeta iznosi vi{e od 6 miliona dinara. Da stvar bude jo{ gora, Oègovi} uop{te nije odgovarao za 63.381.718,51 dinar bruto, koliko je naneta {teta buyetu op{tine za vreme wegovog rukovo|ewa. I na kraju, ono {to je najva`nije ista}i jeste to da protiv menayera Oègovi}a uop{te nije podneta krivi~na prijava od strane Buyetske inspekcije Ministarstva finansija.
235
(30) Stimulacije iscedile kasu op{tine Stari grad

Kasa imu}ne beogradske op{tine Stari grad je u 2003. godini, pod rukovodstvom predsednice Mirjane Boìdarevi} iz Demokratske stranke, nezakonito opusto{ena za 6,8 miliona dinara. Ova sredstva su, prema nalazu buyetskih inspektora Ministarstva finansija, nezakonito ispla}ena op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, i to u vidu naduvanih zarada i naduvanih tro{kova prevoza. Inspekcija je otkrila da su op{tinski funkcioneri sebe ~a{}avali razli~itim procentualnim uve}awima plate i do 30 odsto, dok su pojedini komunalni inspektori dobijali uve}anu zaradu i do 50 odsto. Op{tinska vlast je osnov za ovakve stimulacije prethodno propisala internim pravilnikom i tretirala ih kao nagra|ivawa po osnovu kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti i u{teda u kori{}ewu sredstava, ali su takve isplate bile u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Zamenom teza da je Buyetska inspekcija nenadle`na da kontroli{e jedinice lokalne samouprave, rukovodstvo op{tine Stari grad je tu`bama pred Vrhovnim sudom Srbije bezuspe{no poku{avalo da pobije otkri}e buyetskih inspektora prema kome u kasi op{tine nedostaje 6,8 miliona dinara. ***
Op{tina u kojoj pare nisu problem, jer para ima

Osim {to predstavqa srce Beograda, op{tina Stari grad je ujedno i zlatna koka Demokratske stranke, koja u ovoj jedinici lokalne samouprave hara vi{e od jedne decenije. To harawe je pre 2000. godine bilo koaliciono, u saradwi sa ekipom iz Srpskog pokreta obnove, a nakon 2000. godine Demokratska stranka je preko izbornih rezultata uspela da se ustoli~i u ovoj beogradskoj op{tini, kao {to je slu~aj i sa gradom Beogradom. Na posledwim lokalnim izborima koji su odràni u maju 2008. godine, Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija su osvojile dovoqan broj glasova za stvarawe odborni~ke ve}ine koja }e harati op{tinom Stari grad sve do 2012. godine357). Time se su{tinski ni{ta nije promenilo jer }e u ovoj op{tini, zbog ekskluzivnog poslovnog i stambenog prostora na idealnim lokacijama, i daqe biti forsirana korupcija, dodu{e ovog puta poduprta od strane partije êdomira Jovanovi}a. Na funkciju predsednika op{tine Stari grad, po tre}i put zaredom, izabrana je Mirjana Boìdarevi}358) iz Demokratske stranke. Neumorna Boìdarevi}eva, samo dan uo~i svog reizbora
357) Nakon izbora u maju 2008. godine, vlast u op{tini Stari grad je konstituisana 26. 6. 2008. godine, a ~ine je DS (ZES) sa 28 odbornika i LDP sa 8 odbornika. 358) Mirjana Boìdarevi} je funkcioner Demokratske stranke, bila je odbornik u SO Stari grad, zamenik predsednika op{tine Stari grad (1996-2000.), u tri mandata, od 2000. godine do danas, je predsednik op{tine Stari grad. 236
Ivan Nini} kaè: Ve} 12 godina sam u op{tini, najpre kao zamenik predsednika, a protekla dva mandata i kao predsednik. DS, kojoj pripadam, ukazala mi je poverewe i tre}i put tako {to sam ponovo wen kandidat za predsednika. Stranka je prepoznala u meni vrednog, marqivog i pouzdanog ~oveka359). Dakle, kao {to i sama re~e, u Demokratskoj stranci je tretiraju kao pouzdanog ~oveka. Ukoliko se samo osvrnemo na enormno veliki buyet op{tine Stari grad, onda je za Demokratsku stranku upravqawe ovom beogradskom op{tinom prava poslastica. To je najboqe ilustrovati uporednim prikazom buyeta ove op{tine sa buyetom bilo koje prigradske (beogradske) op{tine ili neke mawe razvijene op{tine iz unutra{wosti Srbije. Na primer, kada je u 2008. godini, svojom odlukom o buyetu op{tina Stari grad planirala teku}a primawa buyeta u iznosu od 1.250.824.000 dinara, susedna prigradska op{tina Mladenovac je na raspolagawu imala dvostruko mawe sredstava, i to 516.150.000 dinara. S druge strane, op{tina Vladi~in Han kao jedna od nerazvijenijih op{tina u Srbiji, za razliku od Starog grada, u 2008. godini je imala skoro petostruko mawe novca na raspolagawu, i to svega 268.322.000 dinara. Dakle, u slu~aju op{tine Stari grad se postavqa fundamentalno pitawe kako op{tinska vlast tro{i ovaj novac. To je ono {to je interesovalo i buyetsku inspekciju Ministarstva finansija koja je 2004. godine posetila ovu op{tinu. Predmet interesovawa Buyetskih inspektora bila je kontrola materijalno-finansijskog poslovawa SO Stari grad za period 2003. godine. Ina~e, te godine buyet op{tine Stari grad je iznosio ~itavih 468 miliona dinara, od ~ega se ~ak 437 miliona dinara u op{tinsku kasu slilo od izdavawa u zakup poslovnih prostorija. Buyetski inspektori Mi{a Mi{i} i Prvoslav Bi{evac su tromese~nu kontrolu okon~ali sa~iwavawem zapisnika (nalaza) br. 401-0000581/2004-09, od 30. avgusta 2004. godine. Sude}i po sadrìni inspekcijskog nalaza, za kontrolu se ne moè re}i da je bila temeqna i sveobuhvatna. Celokupna buyetska kontrola svela se samo na ozbiqnu kontrolu isplata zarada zaposlenih slu`benika u op{tinskoj upravi, kontrolu tro{kova prevoza, kao i selektivnu kontrolu svega ~etiri javne nabavke. Pored toga, u nekoliko re~enica inspektori konstatuju da je 21,9 miliona dinara iz buyetskih rezervi potro{eno na zakonit na~in, kao i to da se kwigovodstvo op{tine u 2003. godini aùrno vodilo. Sasvim je nelogi~no da inspekcija ne pretrese celokupno poslovawe jedne gradske op{tine koja je raspolagala sa ~ak 468 miliona dinara. Ipak, ni ovakva kontrola nije pro{la bez ve}eg ulova.
Stimulisawe koje su gra|ani platili 6,2 miliona dinara

Kontrolom zakonitosti isplata zarada i drugih dodataka na zaradu, buyetski inspektori su i u ovoj beogradskoj op{tini prona{li Ahilovu petu funkcionerima iz Demokratske stranke. Dakle, re~ je o karakteri359) Izvor: List Blic, (http://www.blic.rs/), od 26. 6. 2008. godine. 237
Revizija demokratije sti~noj nezakonitoj kupovini lojalnosti i mira u ku}i, a {to ùti imaju obi~aj da finansiraju novcem gra|ana. Naime, utvr|eno je da su op{tinske vlasti, prilikom obra~una i isplata zarada zaposlenim slu`benicima i op{tinskim funkcionerima, pravilno primenile osnovicu koju je precizirala Vlada Republike Srbije svojim aktom. Me|utim, op{tinske vlasti su 7. februara 2002. godine donele sopstveni pravilnik o platama, dodacima naknadama i ostalim primawima slu`benika i funkcionera u op{tinskoj upravi, koji je posluìo kao paravan za nezakonito rasipawe novca i strana~ko potkusurivawe. Ovim aktom je bilo precizirano da funkcioneri i slu`benici imaju pravo na dodatak na platu, u odre|enom procentu svojih primawa, a po osnovu ostvarene produktivnosti i u{teda u kori{}ewu sredstava i rezultata rada ostvarenih u radu organa op{tine. Tako je tokom 2003. godine demokratska op{tinska vlast svakog meseca vr{ila isplate koje su bile u suprotnosti sa drugim vaè}im propisima. Buyetski inspektori su utvrdili da su na redovna primawa, slu`benici i funkcioneri zaposleni u op{tini, dobijali dodatke, i to u ve}im iznosima nego {to to zakon dopu{ta. Funkcioneri su ~a{}avani razli~itim procentualnim uve}awima, i to npr. 24, 27 i 30 odsto, dok se de{avalo da pojedini komunalni inspektori dobijaju i dodatke na zaradu u visini od ~ak 50 odsto. Prema inspekcijskom nalazu, na ovaj na~in je u 2003. godini je iz op{tinske kase ispla}eno ~ak 6.234.947 dinara neto. Buyetska inspekcija je prilikom kontrole spornog naduvavawa plata ustanovila kr{ewe odredbi Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama i Zakona o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu. Me|utim, iz sadrìne inspekcijskog nalaza se vidi da je op{tinsko rukovodstvo poku{alo da se opravda tvrdwama da time {to su Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu izostavqene odredbe koje predvi|aju na~in nagra|ivawa zaposlenih, ne zna~i da je to bilo zabraweno ili ograni~eno. Zato su op{tinske vlasti u svojoj odluci i buyetu op{tine Stari grad za 2003. godinu propisale da se zaposleni mogu nagraditi po osnovu kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti i u{teda o kori{}ewu sredstava. Tako|e, u inspekcijskom nalazu stoji navod da je sekretar op{tine Stari grad dao obja{wewe da se prilikom dodatnog nagra|ivawa zaposlenih, imao u vidu u op{ti kolektivni ugovor koji predvi|a da se zaradom pokriju tro{kovi ìvota. Naravno, argumenti ovakve prirode nisu mogli biti uvaèni od strane inspektora jer jednostavno nisu bili utemeqeni na pozitivnim pravnim propisima, a pre svega kose se sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Buyetski inspektori su op{tinskim vlastima op{tine Stari grad naloìli meru da u roku od 6 meseci izvr{e povra}aj 6.234.947 dinara neto, koliko je nezakonito ispla}eno u 2003. godini, i da se istovremeno pokrene postupak za vra}awe poreza i doprinosa do bruto iznosa sredstava. Drugu gre{ku ili slu~ajnu oma{ku koju su napravile demokratske vlasti u poslovawu u op{tini Stari grad, Buyetska inspekcija je otkrila prilikom kontrole zakonitosti obra~una i isplata tro{kova prevoza. Re~
238
Ivan Nini} je o sredstvima koja su iz buyeta op{tine ispla}ivana kao naknada svim zaposlenima u op{tinskoj upravi koji koriste prevoz prilikom dolaska na posao. Prema inspekcijskom nalazu, isplate po ovom osnovu umesto da budu vr{ene u visini cene pretplatne karte za prevoz u gradskom saobra}aju, vr{ene su u ve}im iznosima, suprotno vaè}oj uredbi360). Tako su buyetski inspektori kontrolom ovih rashoda utvrdila da je op{tina imala buyetski izdatak od 1.961.817 dinara. Me|utim, da su putnicima vr{ene isplate u visini cene mese~ne pretplatne karte, onda bi taj izdatak iznosio 1.364.400 dinara. S obzirom da je ovakva isplata bila protivzakonita, buyetski inspektori su op{tinskim vlastima naloìli da u roku od 6 meseci u buyet op{tine izvr{e povra}aj 597.471 dinar, koliko je ispla}eno vi{e od dozvoqenog.
Op{tina finansira sve, ali da tender da bude briga op{tine

U pogledu javnih nabavki koje je u 2003. godini realizovala op{tina Stari grad, buyetski inspektori su se u postupku kontrole, metodom slu~ajnog uzorka osvrnuli na kontrolu samo 4 javne nabavke. Vrednost prekontrolisanih javnih nabavki se kretala u rasponu od 3,4 do 4,9 miliona dinara, a po predmetu, kontrolisane nabavke su se odnosile na usluge gra|evinskih i zanatskih radova na {kolskim objektima. Me|utim, kod ovih uzoraka, nisu utvr|ene nikakve nepravilnosti, pa verovatno iz tog razloga nisu kontrolisane sve ostale nabavke. Ono {to je svakako zabriwavaju}e kada se govori o javnim nabavkama koje se finansiraju iz sredstava op{tinskog buyeta, jeste na~in na koji je op{tinska vlast centralizovala korupciju pri sprovo|ewu tendera. Naime, ustaqena praksa op{tinske vlasti u op{tini Stari grad je da preko svojih organa nekoj ustanovi (kulturnoj, prosvetnoj ili zdravstvenoj) odobri milionska sredstva na ime donacije za renovirawe, adaptaciju, nabavku name{taja, opreme i sl. Nakon toga op{tinska vlast, ustanovi koja je dobila donaciju, perfidno poturi unapred pripremqeni formular na potpis i overu, ~ime ustanova ovla{}uje op{tinu da u weno ime sprovede postupak javne nabavke i da se sva pla}awa izvr{i po osnovu ugovora o cesiji361). Tada op{tina sprovodi tender, bira ponudu i vr{i sva pla}awa, a ustanova kojoj su dodeqena nov~ana sredstva ne vidi ni dinara od toga, niti ima pristup kalkulacijama i ukupnim tro{kovima. Dakle, kako ustanova na kraju od op{tine dobije kupqenu robu ili izvr{ene radove, o~igledno se moè izvesti zakqu~ak da je re~ o bri`qivosti op{tinske vlasti da se odobrena nov~ana sredstva namenski upotrebe. Me|utim, priroda ovog me{etarewa je ne{to druga~ija. Ovde se radi o centralizaciji svih tenderskih poslova za koje vaì pravilo da su jedan od najve}ih izvora korupcije u na{oj dràvi. Op{tinska vlast na sebe preuzima najomiqenije segmente postupka javne nabavke, i to od ~ina izbora najpovoq360) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima i izabranih, odnosno postavqenih lia (Sl. glasnik RS, br. 37/94... 37/01). 361) Cesija je ustupawe potraìvawa ili prava pismenom izjavom poverioca (cedenta) u korist novog poverioca (cesionara). 239
Revizija demokratije nije ponude do ~ina finalnog pla}awa. Pri tom va`no je ista}i i to da je jako suèn i unapred poznat krug firmi koje dobijaju posao na ovakav na~in, a izabrane cene umesto da budu najpovoqnije, zapravo budu vi{estruko skupqe. Ovim se na sveobuhvatan na~in Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, naàlost, nije bavila prilikom kontrole poslovawa op{tine Stari grad.
@albom protiv ~iwenice da je buyet isce|en

Sa ~iwenicom da je prema nalazu buyetskih inspektora buyet op{tine Stari grad u 2003. godini o{te}en po jednom osnovu za 6.234.947 dinara, a po drugom osnovu za 597.471 dinar, op{tinske vlasti se nisu sloìle. Tako je op{tina Stari grad, 23. septembra 2004. godine, Ministarstvu finansija stavila prigovor u vidu primedbi na mere koje se odnose na povra}aj nezakonito utro{enih sredstava, a koje je op{tina bila u obavezi da izvr{i tako {to }e sporna sredstva vratiti u op{tinsku kasu. Op{tinska vlast u svom prigovoru isti~e nenadle`nost Buyetske inspekcije Ministarstva finansija da uop{te vr{i nadzor nad radom lokalne vlasti (op{tine), jer je taj posao, shodno odredbama Zakona o buyetskom sistemu362), u nadle`nosti lokalne slu`be za inspekciju i reviziju. S druge strane, u prigovoru se isti~e da su isplate stimulacija vr{ene u skladu sa pravilnikom koji je donet od strane op{tinskih organa i da inspektor u vr{ewu kontrole nije ovla{}en da ceni zakonitost op{tih akata i da ne moè naloìti postupawe suprotno tom aktu. Tako|e se isti~e da sporne stimulacije ne predstavqaju pojam stimulacije koji reguli{e Zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama, ve} su to zapravo bile stimulacije kao vid nagra|ivawa, a po osnovu kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti i u{teda u kori{}ewu sredstava. Isto tako je negodovano i po pitawu spornih sredstava koja su u ve}im iznosima od dopu{tenih ispla}ena na ime tro{kova prevoza, uz prigovor da je isplata vr{ena u skladu sa op{tinskim pravilnikom, a da uredba na koju se poziva inspektor zapravo jo{ od 1994. godine nije usagla{ena za odredbama op{teg kolektivnog ugovora iz 1997. godine. Buyetska inspekcija Ministarstva finansija je, svojim aktom od 28. septembra 2004. godine, odbacila ove prigovore kao neosnovane i potvrdila svoj nalaz i mere iz nalaza. Kako demokratska vlast u op{tini Stari grad nije postupila u rokovima iz inspekcijskog nalaza, odnosno kako nije izvr{ila povra}aj spornih sredstava u op{tinsku kasu, buyetski inspektor Ministarstva finansija je 23. juna 2005. godine doneo re{ewe kojim je ponovo dat isti nalog. Koriste}i zakonsko pravo na àlbu pred drugostepenim organom, 8. jula 2005. godine, Mirjana Boìdarevi}, predsednica op{tine Stari grad, je ministru finansija uputila àlbu na re{ewe buyetskog inspektora. @albom je predloèno da se re{ewe poni{ti, naravno iz istih razloga koji su istaknuti i u
362) ^lan 67 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 9/02 i 87/02). 240
Ivan Nini} prethodnom prigovoru op{tine. Ve} 21. septembra 2005. godine tada{wi ministar finansija Mla|an Dinki} je doneo re{ewe kojim je àlbu Mirjane Boìdarevi} odbio u celosti, i to kao neosnovanu. Time je potvr|eno prvostepeno re{ewe Buyetske inspekcije, prema kome u buyet op{tine Stari grad mora da se vrati ukupno 6.832.418 dinara koji su nezakonito utro{eni. Naredni korak Mirjane Boìdarevi} je bio podno{ewe tu`be Vrhovnom sudu Srbije kojim se traì poni{tavawe re{ewa Ministarstva finansija, odnosno ministra Mla|ana Dinki}a. U tu`bi koju je op{tina podnela 20. oktobra 2005. godine, ponovo se isti~e ista odbrana da je novac potro{en u skladu sa zakonom, ali se isti~e i prigovor stvarne nenadle`nosti Buyetske inspekcije Ministarstva finansija da u op{tini Stari grad vr{i buyetsku kontrolu.
Formalni propust ne mewa su{tinu inspekcijskog nalaza

Odlu~uju}i po tu`bi op{tine Stari grad, Vrhovni sud Srbije, u ve}u sastavqenom od sudija Danice Bogdanovi} kao predsednika ve}a i Vere Pe{i} i Gordane Yakule kao ~lanova ve}a, 24. januara 2007. godine je doneo presudu363). Presudom je uvaèna tu`ba op{tine Stari grad i poni{teno je re{ewe Ministarstva finansija. Za{to? Naime, u obrazloèwu ove presude navodi se da je Buyetska inspekcija, odnosno Ministarstvo finansija, pravilno utvrdilo ~iwenice koje se odnose na nezakonitu isplatu stimulacija i naknada za prevoz. Time je nezakonit utro{ak od ukupno 6.832.418 dinara koje je otkrila Buyetska inspekcija potvr|en sa stanovi{ta primene materijalnog prava, i u tom pogledu je tu`ba op{tine Stari grad neosnovana. Me|utim, tu`ba je osnovana u pogledu povrede procesnog prava, odnosno odredaba Zakona o op{tem upravnom postupku od strane Ministarstva finansija. Kako? Naime, kada je op{tina u svom prigovoru na inspekcijska nalaz ukazala da Buyetska inspekcija Ministarstva finansija nije nadle`na da kontroli{e lokalne organe (op{tine), Ministarstvo finansija se nije izjasnilo za{to smatra da jeste nadle`no. Tada je buyetski inspektor u svom odgovoru samo citirao odredbu ~lana 67 Zakona o buyetskom sistemu i na wu se pozvao. (...) S obzirom na citirane zakonske propise i prigovor tuìoca o stvarnoj nadle`nosti prvostepenog organa koji je sprovodio postupak i doneo odluku u ovoj upravnoj stvari, tuèni organ je bio duàn da se izjasni uz poziv na zakonski propis, zbog ~ega smatra da je prvostepeni organ bio stvarno nadleàn za postupawe i odlu~ivawe. Kako tuèni nije postupio na navedeni na~in, po oceni Vrhovnog suda Srbije, on je u~inio bitni povredu Zakona o op{tem upravnom postupku, odnosno povredio je zakon na {tetu tuènog, zbog ~ega je tu`ba tuìla~ke op{tine uvaèna i osporeno re{ewe poni{teno (...) navodi se izme|u ostalog u obrazloèwu presude Vrhovnog suda Srbije. Ovaj propust formalne prirode je ispravqen novim re{ewem Ministarstva finansija od 11. februara 2008. godine, kojim je àlba op{tine od363) Presuda Vrhovnog suda Srbije broj: U. 6925/05, od 21. 1. 2007. godine. 241
Revizija demokratije bijena kao neosnovana i ~ime su potvr|ene obavezuju}e mera povra}aja 6.832.418 dinara u op{tinski buyet. Me|utim, op{tinska vlast ni ovim re{ewem nije bila zadovoqna, pa je 10. marta 2008. godine podnela novu tu`bu Vrhovnom sudu Srbije. U tu`bi koju je podnelo Javno pravobranila{tvo op{tine Stari grad, navodi se izme|u ostalog da je ministar finansija ponovo izveo pogre{an zakqu~ak i da buyetska inspekcija nije nadle`na za vr{ewe nadzora nad finansijskim poslovawem jedinice lokalne samouprave. Postavqa se pitawe kako to uop{te da ovakvu tezu zastupaju demokrate u op{tini Stari grad. Naime, cela zbrka je nastala u razli~itom tuma~ewu ~lana 67 Zakona o buyetskom sistemu koji u stavu 1 propisuje da poslove buyetske inspekcije i revizije obavqa Ministarstvo finansija za sve direktne i indirektne korisnike buyeta, organizacije socijalnog osigurawa i javna preduze}a osnovana od strane Vlade. Pri tom je stavovima 2 i 3 istog ~lana propisano da nadleàn organ lokalne vlasti osniva lokalnu slu`bu za inspekciju i reviziju i utvr|uje wenu nadle`nost. Dakle, teza op{tinskih vlasti je da Buyetska inspekcija Ministarstva finansija nije mogla da vr{i posao inspekcijskog nadzora u op{tini, jer zakon propisuje da taj posao radi lokalna slu`ba. S druge strane, teza Ministarstva finansija je da je op{tina Stari grad podleè kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa i namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sredstava i to kao pravno lice u kojem javna sredstva, ~ine vi{e od 50 odsto ukupnog prihoda, a kako to propisuje ~lan 67 i 68 Zakona o buyetskom sistemu.
Zamenim teza protiv ~iwenica

Ovo sporewe oko nadle`nosti trebalo bi da prese~e Vrhovni sud Srbije koji u predmetu U. br. 1647/08 postupa po tu`bi op{tine Stari grad. S tim u vezi, autor je iz ovog suda zatraìo i od ovla{}enog lica dobio pismeni odgovor u kome se navodi da odluka po tu`bi op{tine jo{ uvek nije doneta364). Dakle, u konkretnom slu~aju sud odlu~uje da li je bilo povrede procesnog prava od strane Buyetske inspekcije, odnosno Ministarstva finansija. U prvom sudskom epilogu sud je doneo presudu kojom je potvr|eno da je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, u pogledu materijalnog prava, pravilno utvrdila ~iwenice, prema kojima je buyet op{tine Stari grad u 2003. godini o{te}en za ukupno 6.832.418 dinara. Dakle, ovde je re~ o klasi~nom primeru zamene teza funkcionera Demokratske stranke koji pred Vrhovnim sudom Srbije poku{avaju da operu ruke na jedan perfidan na~in. Na primeru op{tine Stari grad vidi se da Demokratskoj stranci uop{te nije bitno da li su ili nisu kr{ili zakon i da li su ili nisu o{tetili op{tinsku buyet. Wima je bitno da dokaù da onaj ko je izvr{io kontrolu wihovog rada i ko je otkrio pqa~ku zapravo nije mogao ili nije smeo da do|e u op{tinu, da pro~e{qa dokumentaciju i da u zvani~nom dokumentu konstatuje pqa~ku. Zdrav razum obi~nog ~oveka se u
364) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su.br. 390/09, od 15. 7. 2009. godine. 242
Ivan Nini} ovom slu~aju ne moè i ne treba upu{tati u formalno pitawe nadle`nosti buyetskih inspektora, ve} treba da se bavi su{tinom onoga {to su oni otkrili, pa makar bili i nenadle`ni da to otkriju. Podse}awa radi, otkrili su da je iz op{tinske kase nezakonito ispla}eno ukupno 6.832.418 dinara, a {to je zajedno sa pitawem nadle`nosti potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Me|utim sve je ovo ostalo mrtvo slovo na papiru jer ni javni tuìlac, a ni istra`ni sudija nisu reagovali. Nisu ni mogli da reaguju jer Ministarstvo finansija, protiv odgovornih lica u op{tini Stari grad, nije podnelo krivi~nu prijavu.
243
(31) Atak na buyet op{tine Savski Venac

Kako je vr{ena primena zakona u op{tini Savski Venac u 2005. godini i kako je predsednik Tomislav \or|evi} iz Demokratske stranke raspolagao novcem iz op{tinskog buyeta, proveravala je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, koja je utvrdila da je buyet ove op{tine nezakonito opusto{en za 10,3 miliona dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tinskim slu`benicima i funkcionerima su, na bazi internog pravilnika, vr{ene isplate izmi{qenog stimulativnog dodatka na zaradu u visini od 30 odsto, a svi zaposleni sa visokom stru~nom spremom po osnovu kvaliteta rada i rezultata rada dobijali su uve}awe plate od 20 odsto. Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama i uredbama koje je donela Vlada Republike Srbije. U oblasti javnih nabavki koje je sprovodila vlast op{tine Savski Venac, buyetski inspektor je utvrdio odsustvo primene pojedinih odredaba Zakona o javnim nabavkama. Tako su vi{emilionske nabavke vr{ene uz probijawe ili mimo godi{weg plana javnih nabavki, dok s druge strane, za usluge obezbe|ewa uop{te nije ni sproveden tender. Da je tender vredan 39,9 miliona dinara okon~an, op{tina je u Slu`benom glasniku objavila 14 dana pre nego {to je zakqu~en ugovor o dodeli posla. Za sve milionske mahinacije u javnim nabavkama i nezakonito tro{ewe 10,3 miliona dinara, koje je buyetski inspektor otkrio u kontroli poslovawa op{tine Savski Venac, predsednik Tomislav \or|evi} je ka`wen prekr{ajnom kaznom od svega 47.000 dinara, a zatim je ova kazna ukinuta zbog zastarelosti. ***
Op{tina Savski Venac kao epicentar korupcije

Kontinuitet demokratske vladavine u beogradskoj op{tini Savski Venac je nastavqen i nakon majskih izbora 2008. godine, kada je u na funkciju predsednika op{tine reizabran Tomislav \or|evi}365) iz Demokratske stranke. Pored Demokratske stranke koja je zadràla vlast u ovoj op{tini, novu odborni~ku ve}inu u SO Savski Venac ~ine i odbornici Liberalnodemokratske partije366). U javnosti je do sada op{tinska vlast na Savkom vencu etiketirana kao jedna od najkorumpiranijih lokalnih vlasti u Beogradu, na ~elu sa kolovo|om i predsednikom op{tine Tomislavom \or|evi}em. Ovakvih etiketa se nisu libili ni sami op{tinski funkcioneri, ko365) Tomislav \or|evi} je kao funkcioner Demokratske stranke obavqao funckiju predsednika IO SO Savski Venac (2000-2004), zatim funkciju predsednika op{tine Savski Venac (2004-2008), a na istu funkciju je ponovo izabran na sednici SO Savski Venac koja je odràna 18. 6. 2008. godine. 366) DS (ZES) i LDP u SO Savski Venac zajedno imaju 21 od ukupno 37 odbornika. 244
Ivan Nini} ji su nakon 2000. godine bili raspoloèni da potvrde ~iwenicu da u op{tini Savski Venac ima korupcije. Tako je prema pisawu Srpske re~i, Nikola Savevski, ~lan Demokratske stranke i tada{wi potpredsednik IO SO Savski Venac, svojevremeno gostuju}i u emisiju [ezdeset minuta na RTV Politika, priznao da u toj op{tini caruju kriminal i korupcija. Prema navodima Srpske re~i, Savevski je istakao da op{tinski slu`benici uzimaju mito od bogatih posednika vila na Dediwu, da bi ih zatim skinuli s tzv. crnih lista za ru{ewe bespravno podignutih objekata. Tom prilikom, on je priznao da se premijer \in|i} bespravno uselio u tu|u vilu na Dediwu u Uì~koj ulici, koja je pravosna`nom sudskom presudom vra}ena pravom vlasniku porodici Tatalovi}367). Da se u pona{awu ~elnika op{tine Savski Venac nazire korupcija, u vi{e navrata su ukazivali i sami gra|ani optuùju}i za to Tomislava \or|evi}a, tada{weg predsednika IO, a kasnije predsednika op{tine. U novembru 2004. godine, u centru Beogradu su osvanuli plakati sa \or|evi}evom slikom i natpisima: Zar kriminalac da nam bude predsednik op{tine? i Ja sam kraq urbanisti~ke mafije368). Bez obzira na sve optu`be koje su stizale na \or|evi}ev ra~un, ni pravosudni dràvni organi, a ni strana~ki organi Demokratske stranke nisu pokazali dovoqno interesovawa da ispitaju {ta se to de{ava u op{tini Savski Venac. \or|evi}evo dovo|ewe u vezu sa spornim i sumwivim urbanisti~kim aktivnostima nisu spre~ile Demokratski stranku da mu dva puta uzastopno poveri upravqawe ovom beogradskom op{tinom. Ono {to je dràva u vezi sa poslovawem op{tine Savski Venac na neki na~in ipak uspela da otkrije i evidentira, jeste samo mrvica ukupnih aktivnosti Tomislava \or|evi}a, biv{eg i aktuelnog predsednika op{tine. Nije ovde re~ o posebnim inovacijama funkcionera Demokratske stranke, radi se zapravo o standardnom i uobi~ajenom obrascu {teto~inskog i nezakonitog pona{awa koje ùti forsiraju pri rukovo|ewu dràvnim organima i ustanovama. Naime, Buyetska inspekcija Ministarstva finansija je u periodu od 7. marta do 16. juna 2006. godine vr{ila kontrolu materijalnofinansijskog poslovawa op{tine Savski Venac za 2005. godinu. Buyetski inspektor Mi{a Mi{i} je svoj nalaz o ovoj kontroli sa~inio u formi zapisnika koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00372/2006-09-2, a datira od 28. avgusta 2006. godine. Naravno, kao odgovorno lice za predmetnu kontrolu, od strane buyetskog inspektora ozna~en je Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski Venac, koji je na tu funkciju izabran 10. novembra 2004. godine.
Buyet op{tine kra}i za 10,3 miliona dinara

Buyet koji je op{tina Savski Venac ostvarila u 2005. godini iznosio je 274,1 milion dinara. U op{tinsku kasu je najvi{e prihoda leglo od davawa u zakup poslovnog prostora kojim raspolaè op{tinsko javno preduze}e,
367) Izvor: List Srpska re~, br. 296, (http://www.srpskarec.rs/. 368) Izvor: List Danas, (http://www.danas.rs), od 8. 11. 2004. godine. 245
Revizija demokratije i to 159,2 miliona, dok je davawem u zakup prostora kojim raspolaè op{tina ostvareno prihod od 15,8 miliona dinara. Me|utim, kontrola prihoda op{tinskog buyeta nije bila interesantna za buyetskog inspektora, ve} samo kontrola rashoda koje je op{tina ostvarila u 2005. godini. S tim u vezi utvr|eno je da su rashodi buyeta op{tine iznosili 252,5 miliona dinara, a od tog iznosa samo je na plate utro{eno ~ak 106,8 miliona dinara. Kontrola rashoda koji su stvoreni u op{tini po osnovu isplata plata zaposlenih slu`benika i funkcionera, pokazala je da je op{tina po{tovala uredbu Vlade Republike Srbije po kojoj je ispravno utvrdila i obra~unala osnovicu za platu, ali su plate na drugi na~in nezakonito pumpane. Naime, buyetski inspektor je otkrio da je op{tinska vlast, linearno, svim zaposlenim u op{tinskoj upravi ispla}ivala stimulativni dodatak, i to 30 odsto na zaradu, {to je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Ovakve isplate su bile u suprotnosti i sa vaè}om uredbom o koeficijentima za obra~un i isplatu plata369), ali i sa odredbom ~lana 36, stava 3 Zakona o buyetskom sistemu, gde se navodi da nezakonite isplate nisu smele da padnu na teret buyeta. Zbog toga je u samom nalazu buyetski inspektor op{tinskim vlastima naloìo meru da u roku od 3 meseca u buyet vrate neto iznos od 5.728.344 dinara, odnosno bruto iznos od 8.411.642 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno tokom 2005. godine na ime stimulativnih dodataka. Me|utim, ovde se pri~a o platama ne zavr{ava jer je inspektor u postupku kontrole otkrio da su zaposlenima u op{tinskoj upravi, koji su imali visoku stru~nu spremu, nezakonito uve}avani koeficijenti i to 20 odsto po osnovu kvaliteta rada i rezultata rada u 2005. godini. Mogu}nost isplata po ovom osnovu dala je Vlada Srbije svojim zakqu~kom370), ali je u op{tini Savski Venac ta mogu}nost zloupotrebqavana, i to isplatama ve}ih iznosa od dozvoqenih. Kako? Vlada je svojim zakqu~kom predvidela mogu}nost isplate dodataka na plate po osnovu kvaliteta rada i rezultata rada, ali za samo 50 odsto zaposlenih lica koji su mogli da dobiju po 20 odsto uve}awa. Op{tinske vlasti su, me|utim, vr{ile linearnu isplatu svim zaposlenima sa visokom stru~nom spremom, ne vode}i ra~una o ograni~ewu koje propisuje da takav dodatak moè dobiti samo 1/2 zaposlenih. Time je iz buyeta ispla}eno 6.110.201 dinar bruto, od ~ega je iznos od 1.888.883 dinara ispla}en vi{e od dozvoqenog. Zbog toga je buyetski inspektor op{tinskim vlastima naloìo meru da u roku od 3 meseca u op{tinsku kasu izvr{e povra}aj nezakonito ispla}ene sume od 1.286.330 dinara neto, odnosno 1.888.883 dinara bruto. Dakle, radi se o nezakonitoj isplati od ~ak 10.300.525 dinara na {tetu buyeta op{tine Savski Venac, a {to je omogu}ila demokratska op{tinska vlast.
369) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqenih lica i zaposlenih u dràvnim organima (Sl. glasnik RS, br. 45/01... 70/03). 370) Zakqu~ak Vlade Republike Srbije broj: 120-01-31/2005, od 24. 1. 2005. godine. 246
Ivan Nini}
Nabavke od 11,1 miliona mimo zakonske procedure

Buyetski inspektor Ministarstva finansija je izvr{io i kontrolu javnih nabavki koje su u 2005. godini sprovodili op{tina Savski Venac i weno demokratsko rukovodstvo. S tim u vezi izvr{ena je kontrola javne nabavke iz aprila 2005. godine koja se odnosila na ru{ewe bespravno podignutih objekata i uklawawe kioska i drugih komunalnih objekata sa javnih povr{ina. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tinske vlasti su kao najpovoqnijeg ponu|a~a za potrebe ru{ewa, izabrale preduze}e Avangarda iz Beograda. Zatim je, krajem juna 2005. godine, sa navedenom firmom zakqu~en i ugovor371) kojim je bila definisana planska vrednosti usluga ru{ewa, i to u neto iznosu od 5.739.000 dinara. Me|utim, inspektor je utvrdio da je sprovo|ewe tendera i zakqu~ivawe ugovora izvr{eno na nezakonit na~in, i to u suprotnosti sa odredbama ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama372). Nepravilnosti se ogledaju u tome {to je op{tina za ovu namenu u buyetu predvidela i odobrila sredstva u visini od samo 500.000 dinara, a vrednost ugovorenih radova je iznosila 5.739.000 dinara. S druge strane godi{wim planom javnih nabavki op{tine Savski Venac za 2005. godinu, nabavka ove vrste usluga uop{te nije bila predvi|ena. Kontrolom zakonitosti javnih nabavki utvr|eno da je op{tina Savski Venac u 2005. godini koristila usluge fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa od pruàoca usluga agencije Krug iz Beograda, {to je iz op{tinske kase pla}eno 3.062.941 dinar. Ove usluge su kori{}ene u 2005. godini, a ugovor je datirao jo{ iz 2004. godine373). Buyetski inspektor je konstatovao da za pruàwe usluga obezbe|ewa op{tina uop{te nije sprovela postupak izbora najpovoqnijeg ponu|a~a iako usluge fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa podleù proceduri javne nabavke koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. S obzirom na vrednost ove usluge, koja iznosi 3 miliona dinara, op{tinske vlasti su bile u obavezi da, u skladu sa odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu i odredbama Zakona o javnim nabavkama, raspi{u tender za javnu nabavku velike vrednosti. Ovakvim propustima ne da su samo prekr{eni napred navedeni zakoni, ve} je posao dodeqen po ko zna kojim prema burazerskim kriterijumima, bez mogu}nosti da se za iste poslove ugovori jeftinija cena i time ostvari u{teda po op{tinski buyet. Buyetski inspektor je utvrdio potpuno isti slu~aj bezakowa i kada je u pitawu bila kontrola nabavke kancelarijskog materijala u 2005. godini. Op{tinske vlasti su za potrebe op{tine izvr{ile nabavku i buyetsko pla}awe kancelarijskog materijala ukupne vrednosti 2.408.452 dinara. Ova nabavka je shodno propisima podlegala nabavci velike vrednosti, za koju je morao da se raspi{e tender374), me|utim
371) 372) 373) 374) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-53, od 30.06.2005. godine. Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02... 101/05). Ugovor je zaveden pod brojem: 404-83, od 1. 12. 2004. godine. Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu bilo je propisano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova koji se kre}u u rasponu od 100.000 do 1.500.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tretira se kao nabavka velike vrednosti. 247
Revizija demokratije to nije u~iweno, ~ime je postupqeno suprotno odredbi ~lana 20 Zakona o javnim nabavkama.
Objavqivani ishodi tendera pre nego {to je procedura okon~ana

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u februaru 2005. godine Tomislav \or|evi}, predsednik op{tine Savski Venac, je raspisao tender sa procewenom vredno{}u od 39,7 miliona dinara, i to za isporuku i montaù privremenih objekata, tj. kioska (tip stari beogradski). Po kriterijumu ekonomski najpovoqnije ponude, komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je izabrala firmu Termoinìwering iz Kragujevca. Sa tim se saglasio i predsednik \or|evi}, koji je u junu 2005. godine sa preduze}em Termoinìwering zakqu~io ugovor o isporuci i postavqawu kioska375). U postupku kontrole ove nabavke, buyetski inspektor je utvrdio da javni poziv za u~e{}e na tenderu, koji je objavqen u dnevnom listu Politika, nije bio istovetne sadrìne kao konkursna dokumentacija koja je bila na raspolagawu ponu|a~ima koji su u~estvovali na tenderu. Naime, utvr|eno je da op{tina u javnom pozivu nije navela i opisala, niti je vrednovala unapred svaki kriterijum koji namerava da primeni prilikom izbora najpovoqnije ponude, dok je to u~iweno u konkursnoj dokumentaciji koju su ponu|a~i podigli pre u~e{}a na tenderu. Time je prekr{ena odredba ~lana 54 Zakona o javnim nabavkama. Zatim je utvr|eno da je op{tina preduze}u Slu`beni glasnik poslala na objavqivawe obave{tewe o dodeli ugovora o nabavci, i to ~ak 18 dana ranije nego {to je ugovor uop{te bio zakqu~en. Shodno odredbi ~lana 74 Zakona o javnima nabavkama, to je trebalo da se u~ini u roku od 14 dana nakon zakqu~ewa ugovora sa izabranim ponu|a~em. Kada je re~ o kontroli nabavke slu`benog automobila, inspektor je utvrdio potpuno istovetno kr{ewe zakona od strane op{tinskih vlasti. Naime, prilikom nabavke op{tinskog automobila, op{tinska vlast je preduze}u Slu`beni glasnik na objavqivawe poslala obave{tewe o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a, i to ~ak 39 dana ranije nego {to je ugovor sa preduze}em Komneni} auto bio zakqu~en376).
Zloupotrebe i odstupawa od plana javnih nabavki

Predsednik op{tine Savski Venac, Tomislav \or|evi}, je u junu 2005. godine pokrenuo tender za Projektovawe i dogradwu Pionirskog centra u Kozja~koj ulici 3-5, a procewena vrednost ovih radova je iznosila 10,9 miliona dinara. Buyetski inspektor je u postupku kontrole zakonitosti ove nabavke utvrdio da je op{tinska vlast objavila javni poziv u Slu`benom glasniku, a da taj poziv uop{te nije sadrào opis i vrednovawe unapred postavqenih kriterijuma koje je op{tina nameravala da primeni prilikom izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. S druge strane, konkursna dokumentacija je ove kriterijume sadràla, ~ime je grubo prekr{ena odredba ~lana 54 Zako375) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-51, od 26. 6. 2005. godine. 376) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-39, od 30. 5. 2005. godine. 248
Ivan Nini} na o javnim nabavkama. Me|utim, slu~ajnost ili ne, na ovaj tender se niko od eventualnih ponu|a~a nije odazvao, pa je tenderska komisija predsedniku \or|evi}u predloìla da se izvr{i javna nabavka u postupku sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa. \or|evi} je doneo odluku o pokretawu postupka nove (stare) nabavke sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa, nakon ~ega je komisija odradila svoj deo posla, a zatim je \or|evi} zakqu~io ugovor sa preduze}em Pan inìwering iz Beograda377). Ovom izvo|a~u radova op{tina je u 2005. godini izvr{ila pla}awa u ukupnom iznosu od 8.777.077,40 dinara. Buyetski inspektor je detaqnom kontrolom nabavke utvrdio da ista nije smela da se sprovede jer je u godi{wem planu javnih nabavki op{tine za 2005. godinu rashod po ovom osnovu bio predvi|en u iznosu od svega 2 miliona dinara (bez poreza). Me|utim, i pored ~iwenice da nije stvorena osnovna zakonska pretpostavka za sprovo|ewe tendera, jer u planu nabavke nije nazna~eno da su u buyetu obezbe|ena celokupna sredstva za ovu namenu, predsednik \or|evi} je zakqu~io ugovor sa izvo|a~em radova i time prekr{io odredbu ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama. Kontrola jo{ jedne javne nabavke iz 2005. godine pokazala je neracionalno i bahato pona{awe demokratske vlasti u op{tini Savski Venac. Naime, buyetski inspektor je utvrdio da je op{tinska vlast u julu 2005. godine potpuno bespotrebno i nezakonito sprovela tender za ure|ewe Hajd parka sa procewenom vredno{}u radova u visini od 3.390.000 dinara. Me|utim, za ovu namenu u op{tinskom buyetu uop{te nisu bila obezbe|ena nov~ana sredstva. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, nakon objavqenog javnog poziva, tenderska komisija je kao najpovoqnijeg ponu|a~a izabrala preduze}e Grin dekor iz Beograda. Izve{taj o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a je sa~iwen 8. septembra 2005. godine, ali ova nabavka do kraja 2005. godine uop{te nije realizovana, niti je ugovor o realizaciji zakqu~en. Prema obja{wewima koja su buyetskom inspektoru dali op{tinski funkcioneri, razlog za nerealizaciju ovog posla je taj {to u buyet op{tine nije obezbe|en o~ekivani transfer iz buyeta grada Beograda. Buyetski inspektor je konstatovao da je ovakvo postupawe op{tinskih vlasti bilo u suprotnosti sa odredbom ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama. Dakle, procedura javne nabavke je zapo~eta i izvr{ena bez prethodno obezbe|enih finansijskih sredstava za realizaciju posla, {to je u potpunosti bilo nezakonito, a pri tom je op{tina bespotrebno snosila tro{kove sprovo|ewa tendera.
Pqa~ka stigla do Vrhovnog suda Srbije

Za razliku od buyetskog inspektora, nadle`ni u op{tini Savski Venac i javnom pravobranila{tvu te op{tine su imali potpuno druga~ije vi|ewe svog poslovawa, pa su ve} 8. septembra 2006. godine, na inspekcijski nalaz uputili primedbe (prigovor) Ministarstvu finansija. Buyetski inspektor je 21. septembra 2006. godine sve primedbe Tomislava \or|evi}a, predsednika op{tine, i Dubravke Petrovi}-Radeke, op{tinskog javnog pravobranio377) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-105, od 7. 11. 2005. godine. 249
Revizija demokratije ca, odbacio kao neosnovane jer nisu uticale na utvr|eno ~iweni~no stawe. Me|utim, kako nadle`ni u op{tini Savski Venac nisu izvr{ili naloène mere povra}aja nezakonito utro{enih sredstava, buyetski inspektor je morao da donese obavezuju}e re{ewe. Tako je re{ewem Ministarstva finansija od 15. januara 2007. godine, vlastima u op{tini Savski Venac naloèno da u roku od 10 dana u op{tinski buyet izvr{e povra}aj ukupno 10.300.525 dinara bruto, koliko je nezakonito isparilo iz kase op{tine u 2005. godini. Na ovo re{ewe, ministru finansija su àlbu, 25. januara 2007. godine uputili Tomislav \or|evi} i Dubravka Petrovi}-Radeka. Re{ewem koje je 30. marta 2007. godine doneo Milan Parivodi}, tada{wi koordinator Ministarstva finansija, àlba op{tine Savski Venac je odbijena kao neosnovana, pa je tako jo{ jedanput potvr|en isti nalog buyetskog inspektora. Dakle, potvr|ena je obaveza nadle`nih u op{tini Savski Venac da buyetu te op{tine nadoknade {tetu od 10.300.525 dinara. Slede}i korak demokratske op{tinske vlasti odigrao se 24. aprila 2007. godine, i to podno{ewe tu`be Vrhovnom sudu Srbije protiv re{ewa Ministarstva finansija. Tu`ba je podneta od strane Dubravke Petrovi}Radeke, op{tinskog glavnog pravobranioca, s predlogom da se sporno re{ewe poni{ti. Autor ove analize je od ovla{}enog lica Vrhovnog suda Srbije zatraìo i dobio informaciju o statusu tu`be op{tine Savski Venac. Tako se u pisanom odgovoru suda navodi da sudska odluka u predmetu U. br. 3721/07 jo{ uvek nije doneta378). Dakle, o tome da li je u pravu Ministarstvo finansija kada zahteva da se 10.300.525 dinara nadoknadi u op{tinsku kasu, ili su u pravu demokrate iz op{tine Savski Venac, odlu~i}e Vrhovni sud Srbije.
Zbog {tete od 10,3 miliona, \or|evi} ka`wen pa oslobo|en

S obzirom na rezultate buyetske kontrole u op{tini Savski Venac, buyetski inspektor Ministarstva finansija je 20. oktobra 2006. godine podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Tomislava \or|evi}a, predsednika op{tine koji ima svojstvo odgovornog lica u op{tini. Sedam meseci nakon toga, ta~nije 28. maja 2007. godine, gradski sudija za prekr{aje Jasna U~ajev je donela re{ewe kojim je \or|evi}a oglasila odgovornim i kaznila nov~anom kaznom od 47.000 dinara379). Tomislav \or|evi} je ogla{en odgovornim za ukupno 8 prekr{aja odredbi Zakona o buyetskom sistemu koji su u op{tini Savski Venac na~iweni tokom 2005. godine, a koji se prvenstveno odnose na nezakonite isplate naduvanih zarada i me{etarewe u sferi javnih nabavki. U zavisnosti od obima na~iwenog prekr{aja, sudija je sa 8 nov~anih kazni, koje su se kretale u rasponu od 4.000 do 8.000 dinara, \or|evi}u izrekla jedinstvenu (zbirnu) nov~anu kaznu od 47.000 dinara. O ishodu ovog prekr{ajnog postupka sudija za prekr{aje je obavestila Ministarstvo finansija slu`benim dopisom od 11. juna 2007. godine, a {to je autor ove analize zatraìo i dobio od nadle`nog ministarstva380). Me|u378) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su. br. 388/09, od 15. 7. 2009. godine. 379) Re{ewe gradskog sudije za prekr{aje broj: U. pr.231323/06, od 28. 5. 2007. godine. 380) Dopis Ministarstva finansija broj: 4-00-54/2009, od 10. 6. 2009. godine. 250
Ivan Nini} tim, u drugostepenom postupku, po àlbi osu|enog \or|evi}a, ve}e za prekr{aje je zauzelo druga~iji stav. Naime, ve}e u sastavu sudija Ana \urovi}, predsednik ve}a, Nevenka Rodi}-Krpeti} i Slavica Spahi}, ~lanovi ve}a, dana 19. marta 2008. godine donelo je re{ewe kojim je àlba Tomislava \or|evi}a uvaèna. Time je re{ewe o ka`wavawu od 28. maja 2007. godine poni{teno i postupak je obustavqen zbog zastarelosti prekr{ajnog gowewa prvobitno okrivqenog \or|evi}a. Autor ove analize je istim pisanim zahtevom traìo, ali iz Ministarstva finansija nije dobio kopiju krivi~ne prijave koja je eventualno podneta protiv Tomislava \or|evi}a. Dakle, o~igledno buyetski inspektor protiv \or|evi}a nije podneo krivi~nu prijavu za me{etarewe koje je utvr|eno i dokumentovano, a vezano za rad op{tine Savski Venac u 2005. godine i nezakonitu isplatu 10.300.525 dinara iz op{tinske kase. Time je pored prekr{ajne izostala i krivi~na odgovornost ovog demokrate.
251
(32) \ilasu milioni evra u yep, a Beogradu {teta

Kako je lovac na novac i jedan od najbogatijih funkcionera Demokratske stranke, gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, opqa~kao svoj grad i svoje sugra|ane? Prema zvani~nim dokumentima inspekcijskih organa, prvo bez ikakvih dozvola i saglasnosti, a zatim pod izgovorom da se gradi objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu, firma Dragana \ilasa Emotion Production je nezakonito otela gradsko gra|evinsko zemqi{te i izgradila ku}u Velikog brata. Nakon {to je sporni objekat izgra|en, naknadno su fabrikovani svi papiri i \ilasu je tako omogu}eno da promeni namenu objekta i da ga prilagodi za potrebe snimawa ~uvenog TV serijala Veliki brat. Tako je Dragan \ilas, 1.967,12 m2 poslovnog prostora, zakupio za svega 416,6 evra mese~no, i to na period od 8 godina, a istovremeno je ostvario milione evra ~istog profita. Da kriminal bude jo{ ve}i, naknada za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta koje je preoteo \ilas, obra~unata je i napla}ena po ceni 20 odsto jeftinijoj od stvarne, jer se kroz papire kao investitor provukla dràvna ustanova, a ne stvarni investitor Emotion Production. ***
Tajkun i demokratski profiter Dragan \ilas

Iz dokumentacije do koje je autor ove analize do{ao, jasno se vidi da je aktuelni gradona~elnik Beograda Dragan, \ilas381), iz Demokratske stranke, zaglibio u kriminal do gu{e, tako {to je opqa~kao buyet sopstvenog grada, a sebi stavio milionski profit u yep! Akciju pqa~ke \ilas je izvr{io indirektno preko svog preduze}a Emotion Production koje je u javnosti poznato po emitovawu profitabilnih TV emisija i kvizova, i to: Veliki brat, Mewam ènu, Lete}i start, 48 sati svadba, Uzmi ili ostavi, Sve za qubav, Ruski rulet (...). Vlasni~ki udeo u ovom preduze}u, tajkun \ilas zapravo ima preko osniva~ke firme Multicom Group. Kako? Vrlo jednostavno, tako {to \ilas i wegova biv{a supruga Milica Delevi}-\ilas, imaju 50 odsto, odnosno po 25 odsto vlasni~kog udela u preduze}u Multicom Group, a ovo preduze}e je sa
381) Dragan \ilas je ~lan Demokratske stranke od 2004. godine, bio je ~lan Izvr{nog odbora i Glavnog odbora DS, u februaru 2006. godine izabran je za ~lana predsedni{tva DS za region Beograda, od juna 2006. godine predsednik je Gradskog odbora DS Beograd. \ilas je bio direktor Narodne kancelarija predsednika Republike (2004-2007), ministar bez portfeqa zaduèn za sprovo|ewe projekata NIP-a (maj 2007-jul2008), a za gradona~elnika grada Beograda izabran je 19.08.2008. godine. Vaì za jednog od najbogatiiih funkcionera Demokratske stranke. 252
Ivan Nini} 49 odsto akcija osniva~ i vlasnik preduze}a Emotion Production382) Beograd. Prema navodima iz zapisnika (nalaza) broj: AB-22/06-001, koji su 30. aprila 2007. godine sa~inili inspektori Agencije za buyetsku reviziju grada Beograda Vera Agi} i Ankica [inka, \ilasovo preduze}e Emotion Production je u sprezi sa gradski vlastima proizvelo kriminal {irokih razmera i tako steklo ogroman profit. Buyetski inspektori su otkrili da je, kr{ewem propisa i procedura, \ilasovo preduze}e na najperfidniji i najkriminalniji mogu}i na~in, bukvalno otelo gradsko gra|evinsko zemqi{te u ciqu izgradwe objekta (ku}e) za snimawe TV serijala Veliki brat! S obzirom da je re~ o aferi koja se ne moè rezimirati u kratkim crtama, najboqe je osloniti se na zvani~ne dokaze i na taj na~in sklopiti mozaik ovog kriminala u kome su svoj interes imali Dragan \ilas i wegovi pajta{i, a {tetu pretrpeli Beogra|ani. Gde je po~etak, a gde kraj ove pri~e autor }e detaqno obraditi i prezentovati u ovoj analizi.
Sportski centar dobio zemqi{te, a \ilas preoteo

Naime, sve je po~elo tako {to je Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda svojim re{ewem383) od 26. juna 2002. godine, na desetogodi{we kori{}ewe, bez obaveze pla}awa naknade, Sprotsko-rekreativnom centru Pionirski grad ustupio gradsko zemqi{te sa odre|enim objektima. Zapravo radi se o parceli broj: 3543/1 koja je upisana u katastarsku op{tinu Stara Rakovica. Predaja na kori{}ewe ove nepokretnosti u svojini grada, odnosno u dràvnoj svojini, bila je regulisana izme|u SRC Pionirski grad i grada Beograda ugovorom384) koji datira od 21. septembra 2005. godine. [to se ti~e samog ugovora, wime je bilo precizirano da SRC Pionirski grad, bez saglasnosti grada i nadle`ne direkcije, ne moè davati u zakup drugim fizi~kim i pravnim licima poverenu nepokretnost u dràvnoj svojini koju dobija na kori{}ewe u ulici Kneza Vi{eslava br. 27. Tako|e, ugovor je obavezao SRC Pionirski grad da adaptaciju i radove na datoj nepokretnosti moè vr{iti, i to iskqu~ivo uz prethodno pribavqenu saglasnost Grada kao nosioca prava kori{}ewa i uz odobrewe nadle`nog organa za gra|evinske poslove pri gradskoj upravi. Potpisivawu ovakvog ugovora je svakako prethodilo i davawe pismene saglasnosti 12. avgusta 2005. godine od strane Republi~ke direkcije za imovinu, i to u formi re{ewa385). Ovim aktom, nadle`na Direkcija je prakti~no podràla odluku gradske vlasti da SRC
382) U javnosti \ilas ima obi~aj da kaè da je suvlasnik kompanije Multicom Group, ali ne i to da je indirektno preko ove kompanije vlasnik na desetine drugih preduze}a. U maju 2009. godine, u toku zasedawa Narodne skup{tine RS, poslanik mr Aleksandar Martinovi} (SRS) javnosti je skrenuo pa`wu da je prema zvani~no dostupnim podacima \ilas potpuno ili delimi~no vlasnik ~ak 16 firmi. Mr Martinovi} je tada taksativno pobrojao sve \ilasove firme. 383) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 463-1255/02-IO, od 28. 6. 2002. godine. 384) Ugovor je zaveden pod brojem: 465, od 21. 9. 2005. godine. 385) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 464-528/2002-04, od 12. 8. 2005. godine. 253
Revizija demokratije Pionirski grad na kori{}ewe dobije navedenu nepokretnost, koja }e ne{to kasnije (nakon deset dana), postati predmet me{etarewa i eksploatacije u svrhu razvoja i {irewa biznisa firme Dragana \ilasa.
I kad ne moè dozvola za gradwu, za \ilasa sve moè

Da je u ovom slu~aju odmah mogao da se nasluti kriminal, svedo~i i podatak da su nadle`ni u SRC Pionirski grad, jo{ 06. jula 2005. godine, Sekretarijatu za urbanizam podneli zahtev386) za izdavawe akta o urbanisti~kim uslovima za gra|ewe, i to na delu katastarske parcele broj 23 u katastarskoj op{tini Stara Rakovica. Nakon mesec dana ~ekawa, ve} 9. avgusta 2005. godine, Sekretarijat za urbanizam je izdao izvod387) iz Generalnog urbanisti~kog plana Beograda do 2012. godine, iz kog se jasno videlo da se ne moè zapo~eti sa gra|ewem na navedenoj parceli. Za{to? Zbog toga {to je navedena parcela, prema urbanisti~kim uslovima, namewena za javne slu`be, javne objekte i komplekse-povr{ine za objekte i aktivnosti od op{teg interesa. Dakle, u konkretnom slu~aju, sa gradwom se moè otpo~eti ukoliko se pribavi odobrewe do koga se dolazi uz dugu u striktnu zakonsku proceduru, {to podrazumeva i izradu prate}e tehni~ke dokumentacije. Kako se ovde ùrilo da \ilasova firma {to pre u|e u biznis, tako je bez ikakvog odobrewa za gradwu, ve} 22. avgusta 2005. godine, izme|u SRC Pionirski grad i preduze}a Emotion Production potpisan ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi388). Ugovorena saradwa je podrazumevala obezbe|ewe lokacije za postavqawe monta`no-demonta`nog privremenog objekta na delu parcele koju koristi SRC Pionirski grad, i to na period od pet godina (od 2005. do 2010. godine), a za potrebe produkcije i proizvodwe serijala Veliki brat (Big Brother Show).
Kako \ilas investira iz senke

Ovim ugovorom, \ilasova firma je sebi obezbedila najve}e mogu}e beneficije, isturaju}i SRC Pionirski grad kao formalno pravnog investitora, iako ova ustanova to uop{te nije bila. Ugovorom je SRC Pionirski grad bio obavezan da preduze}u Emotion Production: 1) obezbedi lokaciju sa kompletnom infrastrukturom (struja, kanalizacija, vodovodna mreà i dr); 2) da izdejstvuje i obezbedi sve potrebne gra|evinske i druge dozvole za postavqawe objekta; 3) kao i to da se ~ak formalnopravno kao investitor prijavi za pribavqawe svih potrebnih dozvola od nadle`nih organa na {to efikasniji i ekonomi~niji na~in. Pri tom je ugovor podrazumevao i to da SRC Pionirski grad ni jednog momenta ne}e polagati bilo kakvo pravo vlasni{tva nad objektom. Sa druge strane, Emotion Production se obavezao da }e: 1) SRC Pionirski grad dobiti naknadu za privremeno kori{}ewe lokacije u iznosu od 50.000 evra u dinarskoj protivvredno386) Zahtev je zaveden pod brojem: IX 04-350.3-465, od 6. 7. 2005. godine. 387) Akt je zaveden pod brojem: IX 04-350.3-465/05, od 9. 8. 2005. godine. 388) Ugovor je zaveden pod brojem: 411, od 22. 8. 2005. godine. 254
Ivan Nini} sti, i to u pet rata; 2) snositi sve tro{kove izdavawa dozvola; 3) snositi sve tro{kove kori{}ewa infrastrukture; i 4) izvr{iti demontaù i ukloniti objekat po isteku ugovornog roka. Ugovor izme|u SRC Pionirski grad i preduze}a Emotion Production ne samo da je bio skandalozan, ve} je u velikoj meri bio i protivzakonit. Jasno je da jedan ovakav dil nadle`ne institucije ne mogu verifikovati kao zakonit, pa nije ni ~udo {to je ugovor potpisan bez prethodno pribavqenih saglasnosti grada Beograda i Republi~ke direkcije za imovinu. Tako|e, u momentu potpisivawa ugovora nije postojalo ni odobrewe za izgradwu ve}u od 800 m2 koje je trebalo da bude pribavqeno od nadle`nog sekretarijata. Bez obzira na sve okolnosti i ~iwenice, ovakvo bezakowe nije smetalo \ilasovom preduze}u Emotion Production da kao izvo|a~a radova angaùje firmu Eopod i da u periodu od 1. septembra do 6. oktobra 2005. godine sagradi privremeni objekat za snimawe serijala Veliki brat. Me|utim, na ovu ~iwenicu je reagovala gra|evinska inspekcija koja je dana 6. oktobra 2005. godine svojim re{ewem389) naloìla formalnopravnom investitoru SRC Pionirski grad da obustavi radove i da demontira ~eli~nu konstrukciju u roku od 5 dana. êli~na konstrukcija je demontirana, ali je temeq ostao neporu{en. Postavqa se pitawe za{to temeq nije poru{en?!
\ilas prvo sagradi, pa tek onda dobije dozvolu

Kako su nadle`ni u SRC Pionirski grad i odgovorni u preduze}u Emotion Production bili potpuno svesni da grade objekat bez potrebnih saglasnosti i gra|evinskih dozvola, a da za ugovoreni objekat (s obzirom na namenu) nikako i nikada ne mogu da dobiju odgovaraju}e dozvole, neko je smislio kako ovaj problem, fingirawem papira, moè da bude re{en. Tako je SRC Pionirski grad, jo{ 6. septembra 2005. godine, Sekretarijatu za urbanizam uputio zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu objekta za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu povr{ine oko 1.800 m2, koji }e navodno graditi iz sopstvenih sredstava! Verovali ili ne, Sekretarijat za urbanizam je 17. marta 2006. godine doneo re{ewe390) o odobrewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece povr{ine ~ak 1.967,12 m2 u okviru SRC Pionirski grad, a navedeno re{ewe je (s obzirom na delatnost SRC Pionirski grad) izdato na ime Sekretarijata za sport i omladinu. Re{ewe o odobrewu izgradwe je postalo pravosna`no tek 3. aprila 2006. godine, a ku}a Velikog brata je odavno bila sagra|ena jo{ u 2005. godini! Dakle, preduze}e Emotion Production je na prvobitnom temequ, u oktobru 2005. godine, nastavilo sa ponovnim gra|ewem objekta za snimawe serijala Veliki brat. Pri tom u periodu gradwe, niti je postojala gra|evinska dozvola za gradwu ku}e Velikog brata, niti je postojalo re{ewe o odobrewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece, a u gradwu objekta pre do389) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 354.1-333/05, od 6. 10. 2005. godine. 390) Re{ewe je zavedeno pod brojem: IX-04 br.351-442/2005, od 17. 3. 2005. godine. 255
Revizija demokratije no{ewa ovog re{ewa, \ilasovo preduze}e je uloìlo ~ak 16,1 milion dinara! Ovaj podatak name}e pitawe kako su to u \ilasovom preduze}u znali da im je ulog siguran. Kako je to neko smeo unapred da uloì 16,1 milion dinara u gradwu objekta, a da ne strepi da }e taj objekat po drugi put biti sru{en? O~igledno je da je postojao nagove{taj da }e naknadno biti fabrikovan bilo kakav papir, pa makar to bilo i re{ewe o odobrewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece!
Za \ilasa zemqi{te 20 odsto jeftinije

Da je ovo jedan veliki kriminal, jasno je bilo onog momenta kada su odgovorni u SRC Pionirski grad zahtevali od Sekretarijata za urbanizam da se izda odobrewe za gradwu objekta za sasvim drugu namenu, a istovremeno se gradila ku}a Velikog brata, u skladu sa nezakonitim ugovorom koji je to predvi|ao. Drugi dokaz ovog kriminala jeste ~iwenica da je Upravni odbor SRC Pionirski grad, dana 2. februara 2006. godine, doneo kontradiktornu odluku391) da se gradi objekat ~ija }e namena biti sme{taj dece, kulturno-zabavna, multimedijalna i sportsko-rekreativna aktivnost. U ovoj obmawuju}oj odluci se tako|e navodi i to da }e objekat biti gra|en iz sopstvenih sredstava ili sredstava pribavqenih poslovno-tehni~kom saradwom, a za sklapawe svih ugovora ovla{}uje se Mladen Vujo{evi}, direktor SRC Pionirski grad. Ovakvoj odluci je prethodio i zakqu~ak392) gradona~elnika Beograda Nenada Bogdanovi}a, kojim je od 20. decembra 2005. godine data saglasnost Sekretarijatu za sport i omladinu, a povodom inicijative o gradwi koju je uputio SRC Pionirski grad. Tada je gradona~elnik dao saglasnost da SRC Pionirski grad (iz sopstvenih sredstava), na katastarskoj parceli broj 3543/1, gradi objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu aktivnost na koji bi grad Beograd imao pravo kori{}ewa i raspolagawa. âk je i Republi~ka direkcija za imovinu, 9. februara 2006. godine, donela re{ewe393) kojim se daje saglasnost na ovakav zakqu~ak Nenada Bogdanovi}a, kao i na odluku Upravnog odbora SRC Pionirski grad. Ono {to je posebno karakteristi~no u ovom kriminalu, jeste ~iwenica da je Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda, obra~unala i naplatila naknadu za gra|evinsko zemqi{te po umawenoj ceni za 20 odsto, shodno vaè}im propisima394). Razlog za favorizaciju Dragana \ilasa jeste taj {to se kod Direkcije formalno kao investitor pojavio SRC Pionirski grad, koji je navodno gradio objekat za obavqawe svoje delatnosti (obje391) 392) 393) 394) Odluka je zavedena pod brojem: 85/1, od 2. 2. 2006. godine. Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 66-2789/05-G, od 20. 12. 2005. godine. Re{ewe je zavedeno pod brojem: 351-8/2006, od 9. 2. 2006. godine. Na obra~un naknade primewen je ~lan 15 alineja 2. Odluke o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe zakupnine i naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta (Sl. list grada Beograda, br. 16/2003, 22/2003 ispr., 24/2003, 2/2004 i 12/2004, Sl. glasnik RS, br. 68/2005 - odluka USRS i Sl. list grada Beograda, br. 3/2006).
256
Ivan Nini} kat kulture, sporta i de~iju ustanovu). Tako je, shodno ugovoru395) o me|usobnim obavezama izme|u (1) Direkcije, (2) Sekretarijata za sport i omladinu i (3) SRC Pionirski grad, utvr|ena naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta koja je iznosila 17.801.216,25 dinara. Drugim re~ima, ova naknada je za 20 odsto bila mawa od realne naknade koja bi bila obra~unata da se kao investitor kod Direkcije pojavilo preduze}e Emotion Production, a ne fiktivno SRC Pionirski grad! Dakle, jako je te{ko definisati ovakvo pona{awe nadle`nih organa i pojedinaca koji su na neverovatan na~in, zloupotrebom svojih ovla{}ewa, prakti~no snagom svojih poluga vlasti, poku{ali da legalizuju i da ozakone nezakonitu izgradwu ku}e Velikog brata. Naravno, sve ovo u korist firme Dragana \ilasa, a na {tetu grada Beograda i Beogra|ana.
\ilas preoteo objekat za decu

Shvativ{i da je ku}a Velikog brata nezakonito izgra|ena jo{ krajem 2005. godine, a da je odobrewe za potpuno drugu vrstu objekta (objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu) stiglo tek 17. marta 2006. godine, me{etari u \ilasovoj firmi i me{etari u SRC Pionirski grad nisu sedeli skr{tenih ruku. U tragawu za izlazom iz ovakvog bezakowa, me{etari su u{li u novi, jo{ ve}i kriminal. Kako? Naime, dana 28. marta 2006. godine raskinut je ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi koji je 25. avgusta 2005. godine bio potpisan izme|u preduze}a Emotion Production i SRC Pionirski grad. Razlog za raskid ovog ugovora je bio nemogu}nost gra|ewa privremenog objekta, pa je tako sporazumnim raskidom postignuta saglasnost da se potpi{e novi ugovor. Tim novim ugovorom SRC Pionirski grad bi trebalo da prizna sva dotada{wa i budu}a ulagawa u izgradwu objekta od strane preduze}a Emotion Production, {to je na perfidan i kriminalan na~in i u~iweno. Kako? Ve} 5. aprila 2006. godine, izme|u preduze}a Emotion Production i SRC Pionirski grad potpisan je novi ugovor396) o poslovno-tehni~koj saradwi i regulisawu me|usobnih odnosa. Ovim ugovorom, \ilasovoj firmi su priznata sva dotada{wa ulagawa u izgra|eni objekat, i to u iznosu od 30.231.995,36 dinara (tada 358.600,51 evro). Me|utim, ugovorom se izgra|eni objekat vi{e ne tretira kao ku}a Velikog brata, ve} kao objekat za dnevni boravak dece. To je zapravo predmet i su{tina novopotpisanog ugovora. Tako je jednom odredbom ugovora definisano da: navedenim ulagawima Emotion Production sti~e pravo kori{}ewa za sopstvene potrebe predmetnog objekta za dnevni boravak dece u periodu od 10. 4. 2006. do 28. 6. 2012. godine, kao i nastavak prava kori{}ewa bez sa~iwavawa novog ugovora i po isteku ugovornog roka, ali ne duè od 1. 4. 2013. godine..... Kada je re~ o tro{kovima zakupnine objekta, \ilaseva firma se obavezala da pla}a godi{wu kiriju od svega 5.000 evra (ukupno 40.000 evra), po~ev{i od 1. decembra 2007. godine, pa sve do septembra 2014. godine.
395) Ugovor je zaveden pod brojem: 14960/440019-II-3, od 3. 4. 2006. godine. 396) Ugovor je zaveden pod brojem: 41/01/06, od 5. 4. 2006. godine. 257
Kako \ilas zida ku}u za 24 sata...

Ukoliko se formalnopravno posmatra ovaj slu~aj, investitor izgradwe ku}e Velikog brata ili objekta za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu je kroz papire bio Sekretarijat za sport i omladinu, odnosno SRC Pionirski grad. Me|utim, su{tinski gledano, stvarni investitor je bilo preduze}e Emotion Production koje je 2005. godine u{lo u poslovni odnos izgradwe objekta, koriste}i gra|evinske usluge firme Eopod d.o.o. Ovo preduze}e je sa poslovima izgradwe objekta, tj. ku}e Velikog brata (prema svom dnevniku rada), stalo 6. aprila 2006. godine. Ali kako je ovde kriminal u kontinuitetu bio prisutan i kako je dozvola za izgradwu (ranije izgra|enog) objekta stigla 17. marta 2006. godine, ve} 5. aprila 2006. godine je fiktivno, izme|u SRC Pionirski grad i preduze}a Eopod, evidentiran ugovor397) o izvo|ewu radova na izgradwi objekta za dnevni boravak dece. Dakle, verovali ili ne, ugovor o izvo|ewu radova po sistemu kqu~ u ruke je protokolarno zaveden samo dan pre nego {to su radovi (prema gra|evinskom dnevniku) bili okon~ani?! Postavqa se pitawe kako je to mogu}e da radovi na izgradwi objekta veli~ine 1.967,12 m2 traju samo jedan dan, odnosno 24 ~asa! Me|utim, kako bi se kriminal bar papirolo{ki ispeglao, ugovorom je bila predvi|ena obaveza preduze}a Eopod da radove na izgradwi (ve} izgra|enog) objekta okon~a do 1. maja 2006. godine, iako su svi odgovorni znali da su radovi okon~ani jo{ 6. aprila 2006. godine! Shodno ovom fiktivnom ugovoru, 1. maja 2006. godine, izme|u SRC Pionirski grad i preduze}a Eopod sklopqen je i fiktivan protokol o primopredaji objekta. Protokolom su se ugovorne strane saglasile da je izvo|a~ izvr{io sve obaveze iz ugovora i da SRC Pionirski grad nema primedbi na kvalitet izvedenih radova, ugra|enog materijala i opreme. Me|utim, o po{tovawu ugovornih obaveza gradwe i kvalitetu izvr{enih radova se, naàlost, uop{te ne moè govoriti. Preduze}e Eopod, koje se formalno kroz papire i odobrewe za izgradwu provuklo kao izvo|a~ radova, nije posedovalo lice sa licencom za izvo|ewe radova, niti je posedovalo opremu za izvo|ewe gra|evinskih radova. Kako? Jednostavno tako {to je ova firma u registru privrednih subjekata bila upisana kao preduze}e za produkciju i konsalting sa prete`nom {irom delatnosti: 92200 radio i televizijske aktivnosti. Dakle, kako nije re~ o gra|evinskoj firmi, preduze}e Eopod je za ove poslove moralo da angaùje podizvo|a~e. Zatim je ova firma oti{la i korak daqe, pa je stru~ni nadzor nad izgradwom poverila preduze}u Orbis inìwering, umesto zakonske obaveza da investitor angaùje nadzorni organ. Ovim je na najgrubqi mogu}i na~in prekr{ena odredba ~lana 120 tada{weg zakona o planirawu i izgradwi398).
397) Ugovor je zaveden pod brojem: broj: 215/1, od 5. 4. 2006. godine. 398) Zakon o planirawu i izgradwi (Sl. glasnik RS, br. 47/2003). 258
Ivan Nini} Za \ilasa zakup 1m2 po ceni od 0,21 evro mese~no Bez obzira na sve propuste i nezakonitosti, Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove grada Beograda je 28. avgusta 2006. godine izdao re{ewe399) o upotrebnoj dozvoli izgra|enog objekta. Ova upotrebna dozvola o upotrebi objekta za dnevni boravak dece je izdata Sekretarijatu za sport i omladinu grada Beograda, i to kao navodnom i fiktivnom investitoru koji se kao i SRC Pionirski grad do tada provla~io kroz sve papire. Po{to je objekat za dnevni boravak dece kona~no stavqen u upotrebu, wegovu namenu je trebalo i zvani~no, papirolo{ki, prilagoditi potrebama firme Dragana \ilasa. To je i u~iweno tako {to je dana 4. oktobra 2006. godine, Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda, prijavio Sekretarijatu za urbanizam izvo|ewe radova na adaptaciji objekta za boravak dece u SRC Pionirski grad400). U papirima je navedeno da se adaptacija izvodi za potrebe snimawa serijala Veliki brat, {to podrazumeva promenu namene prostorija i instalirawe opreme za snimawe, a u okvirima gabarita objekta ~ija je povr{ina 1.967,12 m2. Tako je, prema raspoloìvim dokumentima, preduze}e Emotion Production navodno izvr{ilo ulagawe401) od 85.361.004,12 dinara u izgra|eni objekat tokom 2005. i 2006. godine (zakqu~no sa 5.12.2006). Ovde je svakako re~ o nezakonitim ulagawima investitora Emotion Production, i to ulagawima pre nego {to je izvr{ena promena namene objekta za potrebe snimawa serijala Veliki brat. Sva ova ulagawa SRC Pionirski grad je priznao na osnovu izjave o prebijawu (kompenzaciji) koja je potpisana 16. marta 2007. godine. Pri tom, vaqa podsetiti da su ugovoreni tro{kovi zakupnine objekta za 8 godina 40.000 evra, odnosno sam 5.000 evra godi{we. Dakle, ukoliko izuzmemo sredstva koja su uloèna u objekat, \ilasovo preduze}e je formalno sebi obezbedilo kori{}ewe objekta od 1.967,12 m2, i to za mese~nu kiriju od svega 416,6 evra. To jednostavno predstavqa zakupninu od neverovatnih 0,21 evro po kvadratnom metru na mese~nom nivou, odnosno mizernih 2,5 evra po metru kvadratnom, na godi{wem nivou!
\ilasu na mufte milioni u yepu

Na kraju, ukoliko se sumira ova pri~a, jasno je da je obim kriminala koji su Beogra|anima priredili nadle`ni u (1) organima Gradske uprave grada Beograda, (2) SRC Pionirski grad i (3) \ilasovom preduze}u Emotion Production, zaista nemerqiv, kao {to je nemerqiva i ukupna {teta. Kroz ovu analizu mogu}e je bilo veoma precizno sagledati kako se to bez ikakvih dozvola i saglasnosti gradi zamak Dragana \ilasa, a zatim se za tu gra|evinu naknadno fabrikuju i pribavqaju potrebni papiri. I sve to, naravno, pod paravanom objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekre399) Re{ewe je zavedeno pod brojem: IX-18 br. 351.3-142/2006, od 28.08.2006. godine. 400) Potvrda o prijemu dokumentacije za adaptaciju je zavedena pod brojem: IX-18 br. 351.2-475/2006, od 4. 10. 2006. godine. 401) Vrednost ulagawa u objekat je utvr|ena Aneksom ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi (41/01/06, od 5. 4. 2006) koji je zaveden pod brojem: 689, od 5. 12. 2006. godine. 259
Revizija demokratije ativnu namenu, da bi se na kraju jasno ispostavilo da je ipak re~ o ku}i Velikog brata. Dakle, ovaj primer najboqe pokazuje kako za funkcionere Demokratske stranke ne vaè propisi dràve Srbije. Kolika je {teta radwama nadle`nih organa i pojedinaca iz Demokratske stranke i gradske vlasti pri~iwena buyetu grada Beograda, te{ko je proceniti. [teta se svakako meri u milionima dinara, dok se prihod samo jedne od mnogobrojnih firmi Dragana \ilasa tako|e meri u milionima! Tako je, prema zvani~nim podacima preduze}e za zabavqawe {irokih narodnih masa Emotion Production imalo dobit, i to: 78,2 miliona dinara u 2005. godini, 197,7 miliona u 2006. godini, 373,8 miliona u 2007. godini i 36,8 miliona u 2008. godini402). Dakle, \ilasova firma je u 2007. godini emitovala dva serijala Velikog brata i tada je ostvarila neverovatnu, ~istu (neto) dobit od ~ak 373,8 miliona dinara, {to je vi{e od 4 miliona evra! Nakon ovih podataka, vaqda je svima jasno koliki je profit Veliki brat doneo Draganu \ilasu i za{to mu je bilo va`no da od Beogra|ana na najkriminalniji mogu}i na~in za svoju firmu otme gradsko gra|evinsko zemqi{te i sagradi svoju kovnicu novca. Za ovaj kriminal niko od odgovornih do sada nije odgovarao, {to kadrovima Demokratske stranke samo nagove{tava da slobodno slede put stvarawa profita, i to po receptu gradona~elnika \ilasa i uliva im nadu da ne}e zavr{iti iz re{etaka. Uslov je samo da ne stave sav profit u yep, ve} da izvesne sume novca donesu i u blagajnu Demokratske stranke u Krunskoj broj 69, kao {to to aùrno ~ini i Dragan \ilas403). Time se na ovaj, ali i na sli~ne na~ine od strane Demokratske stranke, wenih funkcionera i finansijera nastavqa otima~ina i pqa~ka gra|ana Srbije koja je zapo~eta 5. oktobra 2000. godine. Konkretno o ovom slu~aju, slobodni i demokratski mediji ne smeju da napi{u ni jedno jedino slovo, a za{to je to tako, svima u Srbiji je dovoqno poznato404).
402) Uvid u podatke se moè izvr{iti posetom veb sajta Agencije za privredne registre RS (http://www.apr.gov.rs/), i to unosom naziva preduze}a Emotion Production ili mati~nog broja: 17459201 u sekciju Pretraga privrednih subjekata. 403) List Politika (http://www.politika.rs/), od 24. 2. 2007. godine preneo je odre|ene informacije iz izve{taja o finansirawu predizborne kampawe za parlamentarne izbore u januaru 2007. godine, koji je RIK-u predala Demokratska stranka. Prema navodima ovog lista, u vidu donacije (usluga i poklona) DS je od preduze}a Ovej{n advertajzing, ~iji je vlasnik D. \ilas, dobila ~ak 2.079.160 dinara. 404) Identi~na verzija ove analize autora objavqena je u listu SRS Velika Srbija broj 3313, iz meseca maja 2009. godine. Drugi {tampani i elektronski mediji o ovom me{etarewu D. \ilasa nisu smeli da izveste iako je poslanik mr A. Martinovi} (SRS), celokupnu analizu autora obelodanio na sednici Narodne skup{tine RS. Razlog za gu{ewe slobode informisawa i istraìva~kog novinarstva u Srbiji obja{wava se ~iwenicom da demokrate D.\ilas i S. [aper preko svojih kompanija Dajrekt medija i Meken Erikson veoma ve{to àre i pale medijskim trì{tem u Srbiji. Obelodawivawem ovog kriminala u bilo kom mediju predstavqa rizik za vlasnika medija jer }e ostati bez zarade od reklamnog prostora koji mu na direktan ili indirektan na~in zakupquju firme D. \ilasa i S. [apera. 260
Ivan Nini}
(33) Otima~ina U{}a u korist tajkuna, a na {tetu dràve

Od sramne i istorijske pqa~ke i otima~ine zgrade i zemqi{ta PC U{}e u Beogradu, ne postoji boqi i jednostavniji primer koji ilustruje ~iwenicu kako dràvnim resursima raspolaù oni koji zastupaju evropske i demokratske vrednosti u dru{tvenom i politi~kom ìvotu u Srbiji. Te nove i reformske snage su 2001. godine omogu}ile tajkunu Petru Mati}u da na kriminalan na~in pro{iri svoju imperiju i da po bagatelnoj ceni kupi tada ruiniranu zgradu PCU{}e, a kao pride da gratis dobije i 4,58 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Zavr{ni ~in ove otima~ine je do{ao tek onda kada su gradske vlasti grada Beograda, samo po Mati}evoj èqi i meri, promenile urbanisti~ki plan i od javne zelene povr{ine napravile gra|evinsko zemqi{te. Tako je Mati}, sebi i svojim poslovnim partnerima iz ameri~ke investicione banke Meril Lin~, pribavio lokaciju na kojoj je sagradio preko 100.000 m2 ekskluzivnog poslovnog prostora i buyetu grada Beograda naneo {tetu od oko 40 miliona evra. Nakon {to je ovaj kriminal raskrinkan, svi akteri peru ruke od bilo kakve odgovornosti, vr{e}i me|usobnu prepisku pod izgovorom da }e Tadi}evi pravosudni i policijski organi utvrditi sve ~iwenice. Za to vreme Amerikanci, Petar Mati} i Dragan \ilas u zajedni~kim poslovnim transplakcijama zgr}u milione evra profita, ismejavaju}i tako opqa~kane gra|ane Srbije. ***
Sprega tajkuna i Demokratske stranke

Korupcija i kriminal, kao uobi~ajeni mehanizmi politi~kog delovawa Demokratske stranke, ponovo su u aprilu 2009. godine uzburkali celokupnu srpsku javnost. Ovog puta buyet grada Beograda bio je epicentar pqa~ke i demokratske otima~ine kakvu istorija grada Beograda do sada u svojim analima nije zabeleìla. Na~in na koji je izvr{ena pqa~ka veka nije zabeleìla nijedna zemqa na svetu i verovatno }e jednog dana da se izu~ava kao najo~igledniji primer institucionalne korupcije. Sve ~iwenice i svi dokazi ukazuju na to da je biznismen Petar Mati}, od demokratske vlasti i demokratskih institucija bukvalno na poklon dobio 4,58 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta u Beogradu i izdejstvovao da se ekspresno promeni urbanisti~ka namena poklowenog zemqi{ta. Time je, verovali ili ne, gradska kasa ostala kra}a za najmawe 40 miliona evra, a kada je Srpska radikalna stranka ukazivala na tu ~iwenicu, demokratskimediji se nisu ogla{avali405).
405) Aferu oko kupoprdaje zgrade i zemqi{ta PC U{}e prva je u javnost iznela Srpska radikalna stranka onog trenutka kada su nadle`ni dràvni organi odbili da omogu}e pristup spornoj dokumentaciji, odnosno informacijama od javnog zna~aja koje je zatraìo predsednik IO i potpredsednik SRS-a D. Todorovi}, o ~emu je u svom autorskom tekstu izvestio novinar dnevnog lista Kurir, na strani br. 6, od 3. 11. 2008. godine. Nakon toga, tek u aprilu 2009. godine, u serijalu TV emisije Insajder pod nazivom Slu`bena (zlo)upotreba, TV B92 po~iwe da istraùje ovu aferu. 261
Revizija demokratije Kako je mogu}e da jedan biznismen, odnosno tajkun, gratis dobije ne{to {to je dràvna svojina?! Mogu}e je kada postoji jaka sprega reìma i tajkuna. Upravo ta sprega je omogu}ila Petru Mati}u da po bagatelnoj ceni kupi zgradu PC U{}e, a zatim i na poklon dobije 4,58 hektara zemqi{ta, a sve to navodno u interesu grada i wegovih stanovnika, iako su ba{ upravo oni ovim kriminalom o{te}ena strana. Materijalni dokazi nesumwivo potvr|uju da je re~ o velikom kriminalu i sprezi tajkuna i DS-a. Listaju}i preko 3.000 stranica dokumenata koje je o pqa~ki veka prikupio Antikorupcijski tim Srpske radikalne stranke, veoma je jednostavno hronolo{ki i su{tinski razobli~iti dil demokratskog reìma i tajkuna Petra Mati}a. Dakle, kako je Mati} po bagatelnoj ceni do{ao do zgrade PCU{}e i gratis zemqi{ta za izgradwu novog multifunkcionalnog {oping-mola?!
Zgradu PC U{}e na dobo{

Nacionalizovana zgrada Poslovnog centra U{}e, poznatija kao zgrada CK, je u NATO agresiji na SRJ 1999. godine pogo|ena sa nekoliko tomahavk raketa, zbog ~ega je 18.000 m2 poslovnog prostora u dràvnoj svojini bilo van svake upotrebe. Nakon demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, novi reìm je po~eo da traga za prihvatqivim re{ewem koje bi trebalo da PC U{}e stavi u upotrebnu funkciju. Prema stavu nadle`nih u Saveznoj direkciji za imovinu SRJ, rekonstrukcija zgrade nije dolazila u obzir, jer tada dràva za to nije imala dovoqno novca, a proceweno je da bi taj ceh ko{tao ~ak 40 miliona maraka406). Prema navodima iz dokumenata koje poseduje Srpska radikalna stranka, a u koje je autor ove analize imao uvid, Energoprojekt je u studiji o stawu zgrade PC U{}e utvrdio da je zgrada bila u konstruktivnom smislu u dobrom stawu i pored ~iwenice da je pogo|ena sa 7 projektila tomahavk. Kako se navodi u studiji, bilo je neophodno samo na pojedinim delovima oja~ati konstrukciju zbog malog nagiba zgrade u pravcu Sava centra. Rekonstrukcija kompletne zgrade bi ko{tala oko 20 miliona dolara, a ove radove bi izvodila jugoslovenska preduze}a. Tako|e, prema navodima Energoprojekta, postojale su garancije izraelskih banaka na 50 miliona USD, a dogradwa aneksa objekta povr{ine od 12.000 m2 trebalo bi da bude predmet posebnog dogovora. Me|utim, sude}i po doga|ajima koji slede, o~igledno je tada{wem (i sada{wem) reìmu samo prodaja zgrade PC U{}e bila poèqna opcija.
Ponuda iz Izraela: zakup ili prodaja

Potencijalni zakupac (ili kupac) ruinirane zgrade PC U{}e, bio je Jugoslovensko-izraelski poslovni centar iz Tel Aviva (Izrael). Prema navodima iz dokumenta od 8. marta 2001. godine o odrànom sastanku u Saveznoj direkciji za imovinu SRJ povodom prodaje zgrade na U{}u, jasno se moè zakqu~iti da su tom prilikom Izraelci srpskim vlastima dali dve
406) Izvor: Nedeqnik Vreme, (http://www.vreme.com/), br. 569, od 29. 11. 2001. god. 262
Ivan Nini} ponude. Prva ponuda je podrazumevala sklapawe ugovora o zakupu na period od 25 godina. Dràva bi od zakupnine godi{we zara|ivala 250.000 USD, dok bi Izraelci uloìli 20 miliona USD za rekonstrukciju i adaptaciju ruinirane zgrade PC U{}e po najvi{im standardima. Rok za gradwu iznosio bi 3 godine, a posle isteka 25 godina ({to zna~i 2026. godine), kompletna zgrada bila bi vra}ena dràvi na kori{}ewe i upravqawe. Druga ponuda Izraelaca je podrazumevala prodaju zgrade u ruiniranom stawu, uz utvr|ivawe vrednosti, kako zgrade tako i zemqi{ta na kom se zgrada nalazi. Dakle, na stolu su bile dve ponude investitora iz Izraela. Kakve korake demokratski reìm daqe preduzima?! Na koji na~in }e reìm perfidno eskivirati mogu}nost davawa zgrade PC U{}e u zakup i tako pomo}i tajkunima Petru Mati}u i Miodragu Kosti}u Koletu da do|u do plena?!
Falsifikovan oglas o prodaji zgrade

Ve} krajem marta 2001. godine, Savezna direkcija za imovinu SRJ upu}uje Saveznoj vladi predlog da se raspi{e oglas za prikupqawe ponuda, i to za: 1) rekonstrukciju zgrade PC U{}e ({to podrazumeva zakup na odre|en vremenski period) i/ili 2) prodaju ruinirane zgrade PC U{}e. List Politika 30. juna 2001. godine, objavquje oglas za prikupqawe ponuda u ciqu prodaje zgrade PC U{}e, i to bez poziva za rekonstrukciju zgrade, {to zna~i da je tada{wa savezna vlada odigrala kqu~nu ulogu da se oglas formuli{e na ovakav na~in. U oglasu se daqe navodi da }e konkurs sprovesti konkursna komisija. Me|utim, prema dokumentaciji koju poseduje Srpska radikalna stranka, moè se jasno zakqu~iti da je Savezna direkcija za imovinu, tek 14. avgusta 2001. godine donela re{ewe407) o obrazovawu Komisije za otvarawe prispelih ponuda za prodaju sporne zgrade. Dakle, ako je rok za prijem ponuda iz konkursa iznosio 30 dana, nejasno je ko je onda radio na sprovo|ewu konkursa?! O~igledno da komisija nije postojala punih mesec i po dana, a u oglasu je bilo jasno navedeno da }e upravo ta (tada nepostoje}a) komisija sprovesti konkurs! Ova komisija po formirawu, 27. avgust 2001. godine, sa~iwava svoj Izve{taj o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a u ciqu prodaje ili rekonstrukcije PC U{}e, iako u oglasu nije stajala mogu}nost rekonstrukcije, ve} samo mogu}nost prodaje. O~igledno je demokratskom reìmu u interesu bilo da izbegne situaciju da se na oglas jave zainteresovani investitori koji bi dali povoqne uslove rekonstrukcije ({to podrazumeva zakup na odre|en period), kao {to su to ponudili Izraelci. A za{to samo prodaja zgrade dolazi u obzir, vrlo je jednostavno zakqu~iti.
Tajkunski tandem Mati}-Kosti}

Prema oceni komisije, najpovoqniji ponu|a~ na konkursu za prodaju zgrade PC U{}e je bio Konzorcijum MPC GROUP iz Beograda sa ponu|enom cenom od 300 miliona dinara, odnosno, 10 miliona DEM. Ovaj konzorcijum su zapravo ~inili biznismeni Miodrag Kosti} Kole i Petar Mati} sa
407) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 1/0-030213/0021-2001, od 14. 8. 2001. godine. 263
Revizija demokratije sa svojim firmama: Internacional trading partners L.T.D., MK commerce d.o.o. i Union intertrade L.T.D.. Na osnovu odluke Savezne vlade, kupoprodajni ugovor sa navedenom konzorcijumom je zakqu~en 25. decembra 2001. godine. Pri tom, ugovor nije potpisan sa konzorcijumom MPC GROUP iz Beograda koji je u~estvovao i pobedio na konkursu, ve} sa firmom European construction d.o.o. iz Beograda. Ovo novo preduze}e je upisano u registar me{ovitih preduze}a re{ewem408) Saveznog ministarstva za ekonomske odnosne sa inostranstvom tek 18. decembra 2001. godine. Dakle, ovo preduze}e uop{te nije u~estvovalo na konkursu, ve} je nastalo nakon skoro 4 meseca otkako je zavr{en konkursni rok, odnosno 7 dana pre nego {to }e biti potpisan ugovor o kupoprodaji. Tako Miodrag Kosti} Kole u novom preduze}u ima vlasni~ki udeo 50 odsto, dok preostalih 50 odsto ima Petar Mati}. Me|utim, ne{to kasnije Kole }e se povu}i iz novoformiranog preduze}a, tako da Mati} ostaje pravi kupac i vlasnik PC U{}e. Kakva je uloga demokrate i biznismena Miodraga Kosti}a409) bila u ovoj otima~ini PC U{}e, nije poznato. Da li se Mati} ose}ao sna`nijim ukoliko pred Saveznom vladom i nadle`nim institucijama nastupi kao kupac u tandemu sa Kosti}em, ili je po strani nekakva druga vrsta biznisa za sada ostaje otvorena dilema.
I Boris Tadi} sau~esnik u pqa~ki i otima~ini

Da prilikom sklapawa ovog posla izme|u Petra Mati}a i aktuelnog reìma, dràva Mati}u ne moè i ne sme ustupiti i zemqi{te koje se prostire oko PC U{}e bili su na vreme upozoreni ~elnici reìma u Saveznoj vladi. Konkursna komisija od 5 ~lanova, 19. oktobra 2001. godine, je na zahtev direktora Savezne direkcije za imovinu, sa~inila i potpisala mi{qewe u kome se navodi da se zemqi{te oko PCU{}e nalazi u dràvnoj svojini i da predmet kupoprodajnog ugovora moè biti iskqu~ivo zgrada PC U{}e, a ne i gradsko gra|evinsko zemqi{te koje je vlasni{tvo Republike Srbije. Direktor Savezne direkcije za imovinu, 22. oktobra 2001. godine prosledio je mi{qewe Saveznoj vladi, i to kao upozorewe da se (danas sporno) zemqi{te ne moè ustupiti Mati}u. Dopisi istovetne sadrìne i istog datuma su bili upu}eni na ruke: Dragi{i Pe{i}u, predsedniku vlade; Miroqubu Labusu, potpredsedniku vlade; Zoranu @ivkovi}u, ministru unutra{wih poslova i Jovanu Rankovi}u, ministru finansija. Me|utim, i pored toga, Savezna vlada je donela odluku da se zakqu~i kriminalni ugovor sa firmom Petra Mati}a410). Ugovorom o kupoprodaju PC U{}e od 21. decembra 2001. godine, u prvom ~lanu je predvi|eno da je prodavac vlasnik zgrade koja se nalazi na katastarskoj parceli 2338 i garaè na parceli 2338. U drugom stavu istog ~la408) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 5/1-01-1492/2001-0001, od 18. 12. 2001. godine. 409) Miodrag Kosti} Kole je bio jedan od glavnih finansijera Demokratske stranke i wen direktor od 1996. godine, a finansirao je i Ligu socijaldemokrata Vojvodine, stranku svoga kuma Nenada ânka. 410) Boris Tadi} (DS) je u periodu od novembra 2000. godine do marta 2003. godine obavqao funkciju ministra telekomunikacija u Saveznoj vladi SRJ. 264
Ivan Nini} na stoji da kupac kao vlasnik objekta ima pravo kori{}ewa zemqi{ta oko objekta, a u granicama gra|evinske parcele 2338, odnosno parcele 2337 411). Ipak, danas bez imalo stida svi akteri peru ruke od ovog posla, tvrde}i da im nije jasno kako je dràva Mati}u poklonila 4,58 hektara zemqi{ta. Verujte, to nisam znao, ali nije moj posao da to znam, drago mi je {to ste me informisali o tome. Ali s druge strane, to je ne{to {to zahteva onda da se stvari ispitaju izjavio je Boris Tadi} povodom ove afere412). Pri tom, Tadi} namerno ili slu~ajno zaboravqa da je li~no bio ministar telekomunikacija u Saveznoj vladi koja je odlu~ila da raspi{e oglas za prodaju PC U{}e, {to je na kraju rezultiralo sklapawem ovakvog ugovora.
Bi}e onako kako tajkun kaè...

îwenica da Mati} nije mogao i nije smeo da gradi novi objekat na poklowenoj parceli, za wega nije predstavqala nikakav problem. Za to su se postarali demokratski ~elnici grada Beograda. Potreba za {irewem svoje imperije, navodno u interesu gra|ana i novih radnih mesta, pokazala se ja~om od zakona i od Generalnog urbanisti~kog plana grada Beograda. Mati} je uz finansirawe tro{kova, preko svoje firme European Construction ~elnicima grada Beograda uputio zahtev da se izrade dva detaqna urbanisti~ka plana za Blok 16. To je od strane gradske vlasti i u~iweno u dva navrata, prvo 2004. godine, a zatim i 2007. godine. Izmene i dopune urbanisti~kih planova su skrojene prema Mati}evoj èqi i meri! Jednostavno, izvr{eno je spajawe poklowenih parcela. Dve zasebne katastarske parcele su spojene u jednu, a od javne zelene povr{ine napravqeno je gra|evinsko zemqi{te! To je verifikovala i Skup{tina grada Beograda u kojoj je tada (i sada) dominirala Demokratska stranka. Pri tom, u ~lanu ~lanu 10 ugovora o kupoprodaji PC U{}e (sa zemqi{tem) jasno stoji: Kupac se obavezuje da u~ini sve napore u ciqu izgradwe objekta na zemqi{tu na kome se nepokretnost nalazi, prema idejnom re{ewu koje je bilo sastavni deo ponude kupca. S druge strane, u idejnom urbanisti~kom re{ewu grada Beograda, na lokaciji PC U{}e, decidno je stajalo: Predloènim re{ewem zgrada se uklawa u potpunosti, te se na pripadaju}em prostoru predvi|a izgradwa kompleksa novih zgrada. Povr{ina ovih zgrada je 30.000 m2. Dakle, kupqena zgrada uop{te nije poru{ena, ve} je rekonstruisana i to u ve}oj povr{ini od dozvoqenih 30.000 m2. Prema izmewenom regulacionom planu iz 2004. godine, gradske vlasti su Mati}u, u junu 2006. godine, omogu}ile i odobrile izgradwu objekta povr{ine 91.630 m2. To je podrazumevalo nadzemnu povr{inu od 41.163 m2 i podzemnu povr{inu
411) Tek nakon otvarawa ove afere u javnosti, ispostavi}e se da postoje dve verzije ugovora o kupoprodaji, i to jedna verzija modela ugovora na koji je svoju saglasnost dao savezni javni pravobranilac i potpuno druga verzija ugovora koji je sa konzorcijumom P. Mati}a potpisan i zaveden u Saveznoj vladi pod brojem: 475-181/2001, od 21. 12. 2001. godine. 412) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), emisija Utisak nedeqe, od 13. 4. 2009. godine. 265
Revizija demokratije (garaà) od 50.467 m2. Me|utim, kako je naknadno bilo neophodno legalizovati izgradwu jo{ 25.000 m2, izvr{ena je izmenama regulacionog plana 2007. godine. Tako je Mati}, u junu 2008. godine, dobio novo odobrewe od gradskih vlasti. Tim odobrewem dozvoqava mu se izgradwa objekta ukupne povr{ine 117.138 m2. To je podrazumevalo odobrewe za ukupnu gradwu 65.449 m2 nadzemno i 51.689 m2 podzemno. U planu Mati}eve kompanije MPC Properties, koja je danas zvani~no vlasnik celokupnog kompleksa U{}e, je izgradwa jo{ jedne zgrade bliznakiwe. Tako je najavqeno da }e ceo poslovni kompleks na kraju dosti}i, verovali ili ne, ~ak 130.000 m2. Ina~e, osniva~ MPC Properties je BALKANS REAL ESTATE B.V. iz Holandije. Re~ je o of{or kompaniji koja slu`bi kao paravan za izbegavawe pla}awa godi{weg poreza na dobit u Srbiji. Vlasnik 25 odsto kapitala, MPC Properties u januaru 2008. godine, postala je ameri~ka investiciona banka Meril Lin~413).
Srpska radikalna stranka za Anketni odbor, a DS {titi Mati}a

Povodom cele ove afere, jedan od wenih aktera, Zoran Alimpi} iz Demokratske stranke, zamewuje teze i kaè: Mi smo procenili da je izgradwa takvog objekta zna~ajna za razvoj grada i nema sumwe da je tako. Alimpi} smatra da uvek ima qudi kojima se ne{to ne dopada, ali ni on sam ne spori da je grad mogao dobro da zaradi da je zemqi{te dato na licitaciju. Mo`da smo mi i mogli da podelimo to zemqi{te na mawe parcele i tako dobijemo vi{e novca, ali nije samo to ciq grada. Beograd treba da se razvija, a TC U{}e je korak napred kaè Zoran Alimpi}414). O~igledno je da Alimpi} ne èli da prihvati ~iwenicu da ovde nije sporan razvoj Beograda. Sporan je na~in na koji je jednom tajkunu, zahvaquju}i DS-u i demokratskim institucijama, omogu}eno da jednostavno opqa~ka Beogra|ane i dràvu Srbiju. îwenica je da je Petar Mati}, uz pomo} jake sprege sa reìmom, uspeo da celokupan posao zavr{i u svoju korist, a na {tetu dràve i gra|ana. Posebno je skandalozno to {to je demokratski reìm omogu}io Mati}u da zemqi{te perfidno prigrabi kupovinom same zgrade PC U{}e. Time je izostavqena javna licitacija, a upravo zbog izostanka javne licitacije buyet grada je izgubio vi{e od 30 miliona evra! Ili boqe re~eno, reìm je ~astio Mati}a sa vi{e od 30 miliona evra! Za ovu pqa~ku niko do sada nije odgovarao, jer odgovorni ne vide da je u ovom slu~aju, kako oni kaù, bilo {ta sporno. Zbog toga je sredinom aprila 2009. godine Poslani~ka grupa
413) Meril Lin~ (Merrill Lynch) vaì za jednu od vode}ih invensticionih banaka za upravqawe imovinom klijenata (trgovina, osigurawe hartija od vrednosti, strate{ki konsalting...), ima svoje kancelarije u 38 zemaqa i zastupa korporacije, vlade, vladine institucije i pojedince. Pod uticajem ekonomske krize na ameri~kom trì{tu hipotekarnih kredita, ova banka je u prvom tromese~ju 2008. godine zabeleìla gubitak od 15,84 milijarde dolara. Zbog toga je 1. 1. 2009. godine vlasni{tvo nad wom je preuzela Banka Amerike (Bank of America Corp.) 414) Izvor: List Pres, (ttp://www.pressonline.rs/), od 15. 4. 2009. godine. 266
Ivan Nini} Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, podnela inicijativu za osnivawe Anketnog odbora koji bi ispitao sve nezakonitosti u vezi s kupoprodajom PC U{}e. Me|utim, vladaju}a ve}ina koja oli~ava reìm Borisa Tadi}a, odlu~ila je da predlog radikala ne uvrsti u dnevni red, ~ime je onemogu}eno da se u parlamentu otvori rasprava o ovoj istorijskoj pqa~ki.
Kako \ilas napla}uje grehe Petru Mati}u

Na osnovu dokumentacije koju je Ministarstvu unutra{wih poslova dostavila Srpska radikalna stranka, a prema izjavama ministra Ivice Da~i}a (SPS), Slu`bi za borbu protiv organizovanog kriminala je dat nalog da ceo slu~aj ispita. Po~etkom meseca maja 2009. godine, autor je ovu analizu u identi~nom sadràju objavio u listu Srpske radikalne stranke Velika Srbija415), a nedugo zatim i Gradsko javno pravobranila{tvo grada Beograda je sa~inilo i obelodanilo svoju pravnu analizu o otima~ini zemqi{ta i zgrade PC U{}e416). U svojoj osnovi, su{tina i podaci su gotovo isti u obe analize, samo {to je analiza gradskog javnog pravobranioca sveobuhvatnija pa je samim tim i merodavnija za javnost i za nadle`ne pravosudne organe. Pravnu analizu gradskog javnog pravobranioca sa prate}im dokazima, gradona~elnik Dragan \ilas je 19. maja 2009. godine prosledio Republi~kom javnom pravobranila{tvu i Okru`nom javnom tuìla{tvu. To je u~inio kako bi od medijske pra{ine za{titio sebe kao gradona~elnika i Demokratsku stranku. Nedugo zatim, po~etkom juna 2009. godine, iz firme Petra Mati}a, u nekoliko {tampanih medija lansiran je oglas u vidu saop{tewa za javnost kojim se ukazuje na to da pravna analiza gradskog javnog pravobranioca ne saop{tava ta~no ~iweni~no stawe. Da ironija bude ve}a, dnevni list Borba je obelodanio informaciju da je Petar Mati} ove oglase u {tampanim medijima objavio preko marketin{ke firme Dajrekt medija, ~iji je vlasnik niko drugi nego gradona~elnik Dragan \ilas417). O ~emu daqe govoriti? Jasno je da je samo ~vrstom spregom tajkuna i funkcionera Demokratske stranke moglo da do|e do otima~ine zgrade PC U{}e i zemqi{ta od 4,58 hektara. Zbog toga u ovom slu~aju, kao i u svim drugim slu~ajevima korupcije, krivi~na odgovornost izostaje.
415) Velika Srbije, broj: 3307, mesec maj 2009. godine. 416) Analiza je zavedena pod brojem: M-488/09, od 13. 5. 2009. godine. 417) Izvor: List Borba, (http://www.borba.rs/), od 5. 6. 2009. godine. 267
(34) Zaduìo Pan~evo, pa unapre|en u poslanika

Upravqaju}i op{tinom Pan~evo tokom 2006. i 2007. godine, funkcioner Demokratske stranke i narodni poslanik Sr|an Mikovi} ostvario je zaista impresivne rezultate koje je pribeleìla i buyetska inspekcija Ministarstva finansija. U ciqu popuwavawa deficita u op{tinskoj kasi, Mikovi} je na najgrubqi mogu}i na~in izigrao Zakon o javnim nabavkama tako {to je nezakonito podigao kredit i zaduìo op{tinu Pan~evo za 5,5 miliona evra. Tako|e, Zakon o javnim nabavkama nije po{tovan ni prilikom organizacije pan~eva~kih karnevala koje je finansirala op{tina. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Sr|an Mikovi} je nezakonito naduvavao osnovice op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, a to je ~inio tako {to je donosio zakqu~ke koji su bili u suprotnosti sa zakqu~cima Vlade Republike Srbije. Samo po ovom osnovu, buyet op{tine je o{te}en za ~ak 82.577.419 dinara. U svom prigovoru i àlbi na inspekcijski nalaz Mikovi} je istakao da je on radio samo ono {to rade i druge lokalne samouprave, ali je takvo obrazloèwe Ministarstvo finansija odbilo kao neosnovano. ***
Politi~ka ekspanzija Sr|ana Mikovi}a

Vru}e politi~ko leto juna 2005. godine ostavilo je svoj trag u Op{tinskom odboru Demokratske stranke u Pan~evu kada je demokratama pri{ao tada{wi predsednik op{tine Sr|an Mikovi}418). Mikovi} je samo godinu dana ranije izabran na funkciju predsednika op{tine, i to kao kandidat grupe gra|ana, a {ira javnost ga pamti kao funkcionera Srpskog pokreta obnove. Na izborima 2000. godine, ispred stranke Vuka Dra{kovi}a bio je ~ak i kandidat za poslanika u tada{wem Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Iako je Sr|an Mikovi} od gra|ana Pan~eva dobio poverewe da op{tinu vodi kao nestrana~ka li~nost, rukovode}i se li~nim interesima on je to poverewe zloupotrebio ulaskom u Demokratsku stranku. U toj interesnoj organizaciji pro{ao je boqe nego {to je i sam verovao da }e pro}i. Dobio je politi~ku za{titu i sigurnost od bilo kakvog oblika krivi~ne odgovornosti za me{etarewe u rukovo|ewu op{tinom Pan~evo. Istovremeno je dobio i strana~ku funkciju u Glavnom odboru Demokratske stranke, a na parlamentarnim izborima 2008. godine za wegovo ime na{lo se mesto i na izbor418) Sr|an Mikovi} (DS) bio je potpredsednik SO Pan~evo (1989-1992), predsednik SO Pan~evo (1997-2000), direktor ènske reprezentacije Jugoslavije u vaterpolu (1996-2004), potpredsednik Crvenog krsta AP Vojvodina (2001-2006), predsednik op{tine Pan~evo (2004-2008). Od 2005. godine ~lan je Demokratske stranke i GO DS-a, a od 2008. godine do danas je poslanik ispred DS (ZES) u Narodnoj skup{tini RS 268
Ivan Nini} noj listi DS-a. Ovim se Mikovi}evo napredovawe u Demokratskoj stranci ne zavr{ava jer sredinom jula 2008. godine dobija poslani~ki mandat419). U poslani~ku klupu uska~e naknadno kada se na kvoti Demokratske stranke na{lo upra`weno poslani~ko mesto koje se za Mikovi}a nije stvorilo ba{ tako slu~ajno. Prethodno je iz skup{tinskih redova istupila wegova strana~ka koleginica Vesna Martinovi} (DS) koja je zasela u fotequ predsednika op{tine Pan~evo u kojoj je do tada vegetirao upravo Mikovi}. Dakle, re~ je o najobi~nijoj internoj rotaciji prilikom preraspodele kola~a u Demokratskoj stranci.
Prilozi za dopunu biografije Sr|ana Mikovi}a

Ono {to je svakako predmet ove analize, jeste èqa autora da javnosti u Srbiji pribliì ~iwenice o tome kakve rezultate i kakav minuli rad moraju imati funkcioneri Demokratske stranke da bi napredovali u svojoj politi~koj karijeri. Slu~aj politi~ke ekspanzije Sr|ana Mikovi}a, koji je svoje mesto prona{ao pod zvezdama Demokratske stranke, samo je slika dana{we politi~ke scene u Srbiji i reìma Borisa Tadi}a. O ~emu je ovde zapravo re~? Naime, o uspesima i neuspesima Sr|ana Mikovi}a na funkciji predsednika op{tine Pan~evo u javnosti se nije govorilo skoro ni{ta. Za to vreme on je u ovoj ju`nobanatskoj op{tini sprovodio koncept me{etarewa kakav sprovode skoro svi funkcioneri Demokratske stranke u op{tinama i dràvnim ustanovama kojima upravqaju. Prilog Mikovi}evoj biografiji napisala je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja se pozabavila proverom wegovih sposobnosti na mestu predsednika op{tine tokom 2006. i 2007. godine. Tako je kontrola materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa op{tinskih sredstava izvr{ena u oktobru i novembru 2007. godine, o ~emu je sa~iweni zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-1377/2007-09, od 07. 11. 2007. godine. Kontrolu je izvr{ila buyetski inspektor Dragica Panteli}, za koju se moè re}i da je jedan od veoma stru~nih inspektora Ministarstva finansija, i to sa dugogodi{wim radnim iskustvom. îwenice koje je ova inspektorka otkrila prilikom buyetske kontrole u op{tini Pan~evo, zasluùju posebnu pa`wu i analizu ne samo javnosti, ve} i nadle`nih dràvnih organa.
Kredit kao lek za deficit od 627,1 milion

Finansijsko stawe u op{tini Pan~evo za vreme mandata Sr|ana Mikovi}a nije bilo ni malo sjajno, i to iskqu~ivo zbog ogromnog deficita u op{tinskoj kasi. Naime, prema navodima iz nalaza buyetskog inspektora, op{tina Pan~evo je 28. decembra 2006. godine izvr{ila rebalans op{tinskog buyeta. Tako su odlukom o izmenama i dopunama buyeta op{tine utvr|ena primawa op{tine u iznosu od 2 milijarde i 276,8 miliona dinara, izdaci u iznosu od ~ak 2 milijarde i 904 miliona dinara. Buyetski deficit je iznosio neverovatnih 627.168.785 dinara! Ovom odlukom op{tinskih vlasti bi269
Revizija demokratije lo je predvi|eno da se stvoreni deficit, tj. mawak u kasi, popuni na slede}e na~ine: 1) iznos od 103,8 miliona dinara od primawa od prodaje subjekata privatizacije; 2) iznos od 418,9 miliona dinara od primawa po osnovu zaduèwa kod banaka; i 3) iznos od 104,4 miliona dinara prenosom salda neutro{enih sredstava iz 2005. godine. Planiraju}i sprovo|ewe ovakve politike zaduìvawa, jo{ 27. decembra 2005. godine Skup{tina op{tine Pan~evo je donela odluku o zaduìvawu op{tine koja je u junu 2006. godine pretrpela odre|ene izmene. Te izmene su podrazumevale korekciju prema kojoj je umesto 563 miliona dinara, odobreno zaduìvawe u iznosu od 452,6 miliona dinara. Su{tina ove odluke jeste u tome da je wome odobreno zaduìvawe, i to za potrebe finansirawa kapitalnih investicionih rashoda. Tako su op{tinske vlasti u novembru 2006. godine i u dva navrata decembra 2006. godine potpisale ugovore420) o okvirnim kreditima sa Bankom Inteza a.d. iz Beograda. Ukupno ugovoreni iznos kreditnih sredstava bio je 5.594.750,79 evra, i to po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan pu{tawa sredstava u te~aj. Kontrolom je utvr|eno da je na dan 31. decembar 2006. godine op{tina Pan~evo u poslovnim kwigama iskazala primawa po osnovu zaduìvawa kod banke u iznosu od 320,1 milion dinara. Sva ova kreditna sredstva preneta su javnim preduze}ima koje je osnovala op{tina, i to: Direkciji za izgradwu i ure|ewe Pan~eva, Higijeni Pan~evo i Autotransportu Pan~evo.
Tender kao mamac za kredit od 5,5 miliona evra

Kontrolom dokumentacije koja se odnosila na kreditno zaduìvawe op{tine Pan~evo kod poslovne banke, buyetski inspektor je utvrdio nezakonitosti ve}ih razmera. Naime, zaobilazni put kojim je predsednik Sr|an Mikovi} do{ao do kredita od 5,5 miliona evra bio je nezakonit, pa je samim tim i ugovor o kreditu bio pravno ni{tavan. Kako? Sve je po~elo dono{ewem odluke od strane Skup{tine op{tine Pan~evo kojom je odlu~eno da se op{tina moè zaduìti. Nakon toga u maju 2006. godine, op{tinske vlasti su dono{ewem odluke421) o pokretawu postupka javne nabavke velike vrednosti, otpo~ele tendersku proceduru za ugovarawe kredita kod najpovoqnije poslovne banke. Tako je u skladu sa odredbama ~lana 70 i ~lana 71 tada{weg zakona o javnim nabavkama objavqen prethodni raspis422) o nameri da se op{tina zaduì i to u Slu`benom glasniku RS broj: 42 od 19. maja 2006. godine i dana 23. maja 2006. godine u dnevnom listu Danas. Javni poziv za
419) Na sednici RIK-a koja je odràna 16. jula 2008. godine Mikovi}u je dodeqen poslani~ki mandat. 420) Ugovori o kreditu su zavedeni pod brojevima: 07/421-1/2006, od 17. 11. 2006. godine; 07/421-3/2006, od 25. 12. 2006. godine; i 07/421-4/2006, od 28. 12. 2006. godine. 421) Odluka je zavedena pod brojem: JHBB VI-18-404-44/2006, od 17. 5. 2006. godine. 422) ^lan 71, stav 1. tada{weg zakona o javnim nabavkama (Slu`beni glasnik RS br. 39/02... 101/05) propisivao je: Za planirane javne nabavke ~ija je okvirna vrednost ve}a od 50.000.000 dinara naru~ilac je duàn da najmawe jednom godi{we objavi prethodni raspis o nameri da dodeli javnu nabavku. 270
Ivan Nini} prikupqawe ponuda na srpskom i engleskom jeziku objavqen je u Slu`benom glasniku RS dana 28. jula 2006. godine i u dnevnom listu Danas dana 2. avgusta 2006. godine. Op{tina je prethodno, po pribavqenoj saglasnosti423) Uprave za javne nabavke, oblikovala ovu nabavku u pet zasebnih partija (celina). Na javni poziv su se odazvala svega tri ponu|a~a koji su dostavili svoje ponude, a {to je zapisni~ki konstatovano od strane komisije za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. Me|utim, samo je ponuda ponu|a~a Banka Inteza a.d. iz Beograda-Regionalni centar Pan~evo, bila ispravna, dok preostale dve ponude nisu ocewene jer nisu ispuwavale uslove iz konkursne dokumentacije. Kako se nisu stekli uslovi predvi|eni odredbama Zakona o javnim nabavkama, a po kojima je trebalo obezbediti najmawe dve nezavisne ponude, tako je op{tina Pan~evo intervenisala kod Uprave za javne nabavke. Od ovog organa zatraèno je mi{qewe da se napravi korekcija, tj. da se izvr{i dodela ugovor u postupku sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa. U roku od samo 5 dana, Uprava za javne nabavke Republike Srbije odgovorila424) je op{tinskoj komisiji, navode}i da je wihov zahtev neprecizan i nepotpun, odnosno da se u wemu uop{te ne navode razlozi zbog kojih op{tinske vlasti smatraju da je va`no da se dodela ugovora sprovede u skra}enom postupku, bez objavqivawa novog tendera. Nakon toga, komisije je svoj zahtev obrazloìla i ponovo dostavila Upravi za javne nabavke. Ovog puta za samo 4 dana na zahtev op{tine Uprava je negativno odgovorila425), zauzev{i stav da postupak javne nabavke treba da se ponovi jer vrednost nabavke prelazi 3 miliona dinara.
Nezakonito do kredita od 5,5 miliona evra

Na prvi pogled, reklo bi se da su se op{tinski ~elnici sloìli sa nalogom Uprave za javne nabavke jer je dana 26. septembra 2006. godine, u Slu`benom glasniku RS broj 80, objavqeno obave{tewe da se javna nabavka poni{tava u celosti. Isto tako je ponu|a~ima, dana 14. septembra 2006. godine, upu}en dopis426) kojim su obave{teni da se nisu stekli uslovi za izbor najpovoqnije ponude. Me|utim, ovo je samo bio trik demokratske vlasti u Pan~evu jer zapravo nije postupqeno po nalogu Uprave za javne nabavke i tender nije ponovqen. Kako? Naime, predsedniku op{tine Sr|anu Mikovi}u i Op{tinskom ve}u, od strane predsednika tenderske komisije, upu}ena je pisana informacija427). U informaciji je navedeno da bi ponavqawe postupka izazvalo dodatne tro{kove i odlagawe okon~awa postupka javne nabavke, a time i zakqu~ewe ugovora o kreditu, uz opravdanu bojaznost da se druge banke ne}e javiti. Tako|e, u dopisuje je nazna~eno da su u pitawu urgentne investicije od kapitalnog i op{teg interesa, kao i to da odluka o
423) 424) 425) 426) 427) Saglasnost UZJN je zavedena pod brojem: 404-02-3803/06, od 6. 7. 2006. godine. Dopis UZJN je zaveden pod brojem: 404-02-4713/06, od 5. 9. 2006. godine. Dopis UZJN je zaveden pod brojem: 404-02-4713/06, od 12. 9. 2006. godine. Dopis je zaveden pod brojem: JHBB VI-18-404-44/2006, od 14. 9. 2006. godine. Informacija je zavedena pod brojem: VI-18-404-44/2006, od 14. 9. 2006. godine. 271
Revizija demokratije buyetu za 2006. godinu obavezuje op{tinu da realizuje planirane investicije. U tom smislu predloèno je da Op{tinsko ve}e i predsednik op{tine, radi finansirawa kapitalnih investicija, zauzmu stav u pogledu na~ina i postupka realizacije kreditnog zaduèwa. Op{tinsko ve}e je nakon ove inicijative, dana 15. septembra 2006. godine, donelo zakqu~ak428) kojim je predsedniku op{tine predloèno da uputi poziv svim bankama u Srbiji da dostave svoje ponude do 25. septembra 2006. godine. Interesantno je to {to je ovaj zakqu~ak ispred Op{tinskog ve}a potpisao predsednik op{tine Sr|an Mikovi}, iz ~ega proizilazi da on sam sebi daje predlog {ta vaqa daqe ~initi po pitawu neuspe{nog tendera. U ciqu sprovo|ewa zakqu~ka kojim je odobreno kreditno zaduìvawe op{tine, i to mimo zakonske procedure, predsednik Mikovi} je potpisao, a op{tinski Sekretarijat za finansije je na adresu 33 banke poslao pozive za dostavqawe ponuda. Time je pogaèno mi{qene Uprave za javne nabavke, a pogaèn je i Zakon o javnim nabavkama. Buyetski inspektor u svom nalazu konstatuje da je ovakvo postupawe op{tine prilikom kreditnog zaduèwa za kapitalne investicije, ukupne vrednosti 439,3 miliona dinara, bilo u suprotnosti sa ~lanom 20 tada{weg zakona o javnim nabavkama. Tako|e, u inspekcijskom nalazu se navodi da su shodno ~lanu 145 tada{weg zakona o javnim nabavkama ni{tavni ugovori koji su zakqu~eni suprotno ovom zakonu. Dakle, to je bio slu~aj i sa ovim ugovorom koji je podrazumevao nabavku finansijskih usluga, i to kreditnog zaduèwa.
O{te}en buyet op{tine za 82,5 miliona dinara

Buyetski inspektor je utvrdio da su obra~un i isplata plata zaposlenih i funkcionera u op{tini Pan~evo u 2006. godini i u prvih 9 meseci 2007. godine vr{eni u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Time je nezakonito naneta {teta op{tinskom buyetu u bruto iznosu od 82.577.419 dinara. Kako je to u~iweno? Naime, predsednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi} je svojim zakqu~cima odre|ivao osnovice za obra~un i isplatu plata zaposlenim, izabranim, imenovanim i postavqenim licima u op{tini. Wegovi zakqu~ci su bili u koliziji sa zakqu~cima429) i uredbom430) Vlade Republike Srbije, kojima su utvr|eni koeficijenti za sve zaposlene u dràvnim organima i javnim slu`bama. Tako je demokrata Mikovi} utvrdio iznos od ~ak 13.087 dinara431) kao osnovicu za obra~un i isplatu plata za izabrana, imenovana i postavqena lica u op{tini Pan~evo, dok je prema uredbi Vlade ta osnovica iznosila 10.737 dinara.
428) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-06-54/2006, od 15. 9. 2006. godine. 429) Zakqu~ci Vlade Republike Srbije broj: 120-202/2005-002, od 20. 1. 2005. godine; 120-8758/2006, od 28. 9. 2006. godine; i 120-96852006, od 9. 11. 2006. godine. 430) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqenih lica i zaposlenih u dràvnim organima (Sl. glasnik RS, br. 95/05). 431) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-13, od12. 1. 2006. godine. 272
Ivan Nini} Drugim zakqu~kom Mikovi} je odredio iznos od 2.634 dinara432) kao osnovicu za obra~un i isplatu plata postavqenim licima u op{tinskoj upravi, dok je Vlada tu osnovicu utvrdila u iznosu od 2.310 dinara. Pored op{tinskih funkcionera, potpuno isti slu~aj je bio i sa osnovicom za zaposlena lica u op{tini Pan~evo, koju je Mikovi} propisao u iznosu od 3.147 dinara433), a Vlada u iznosu od 2.519 dinara. Buyetski inspektor je utvrdio da je ovakvim aktima predsednika Sr|ana Mikovi}a, za plate u 2006. godini iz op{tinske kase ispla}en bruto iznos od 182,3 miliona, dok je po zakonu moralo biti ispla}eno 130,3 miliona dinara. Dakle, buyet op{tine Pan~evo je, prema nalazu buyetskog inspektora, o{te}en u bruto iznosu za 52.012.911,17 dinara. Kada je re~ o obra~unu i isplati zarada u prvih 9 meseci 2007. godine, bezakowe iz 2006. godine preslikano je na isti na~in. Po~ev od meseca marta 2007. godine, osnovica za obra~un i isplatu plata za izabrana, imenovana i postavqena lica na osnovu zakqu~ka434) Sr|ana Mikovi}a iznosila je 9.455 dinara, dok je po zakqu~ku Vlade ista osnovica trebalo da iznosi 8.243 dinara. Osnovice za obra~un i isplatu plata postavqenih lica u op{tinskoj upravi Mikovi} je zakqu~kom435) utvrdio na iznos od 1.903 dinara, a Vlada na iznos od 1.774 dinara. I tre}im, i ujedno posledwim zakqu~kom436) predsednika Mikovi}a, utvr|ene su osnovice za obra~un i isplatu zarada zaposlenih u op{tinskoj upravi, i to na iznos od 2.274 dinara, dok je prema aktu Vlade trebalo primeniti osnovice od 1.934 dinara. Dakle, svi ovi zakqu~ci predsednika op{tine su bili u koliziji sa zakqu~cima437) Vlade Republike Srbije, tada vaè}om uredbom Vlade i Zakonom o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama. Buyetski inspektor je utvrdio da je za prvih 9 meseci 2007. godine buyet op{tine Pan~evo o{te}en za bruto iznos od 30.564.508 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno, i to vi{e od dozvoqenog. Tako je rashod za zarade iznosio 139,7 miliona, dok je za tu namenu zakonom bila dozvoqena i pravno utemeqena isplata od 109,1 milion dinara. Buyetski inspektor je u svom nalazu dao meru kojom je op{tinskim vlastima naloèno da u buyet op{tine u roku od 180 dana, izvr{e povra}aj sredstava u ukupnom iznosu od 82.577.419 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno na ime naduvanih plata u 2006. i 2007. godini.
Finansirawe karnevala bez tendera

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u Pan~evu je tokom 2006. godine odràn Tre}i internacionalni pan~eva~ki karneval, a {to je delimi~no finansirano sredstvima buyeta op{tine Pan~evo. Tako je predsed432) 433) 434) 435) 436) 437) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-858, od 28. 9. 2006. godine. Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-857, od 28. 9. 2006. godine. Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-132, od 26. 2. 2007. godine. Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-133, od 26. 2. 2007. godine. Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-134, od 26. 2. 2007. godine. Zakqu~ci Vlade Republike Srbije broj: 120-96852006, od 9. 11. 2006. godine; 120-2317/2007, od 10. 5. 2007. godine; i 120-5680/2007, od 20. 9. 2007. godine. 273
Revizija demokratije nik op{tine Sr|an Mikovi}, u februaru 2006. godine, doneo zakqu~ak438) kojim je iz op{tinskog buyeta izdvojio 200.000 dinara za organizaciju ovog karnevala. U julu 2006. godine Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu je re{ewem439), iz teku}e buyetske rezerve AP Vojvodina, za karnevalske potrebe opredelio iznos od 500.000 dinara koji je transferisan na ra~un op{tine u vidu donacije. Op{tina Pan~evo je u dva navrata, u martu i julu 2006. godine, transferisala sredstva u ukupnom iznosu od 700.000 dinara na ra~un udruèwa Prijateqi Pan~eva kome je poverena organizacija karnevala. Pored toga, u julu mesecu 2006. godine re{ewem440) predsednika Mikovi}a, iz op{tinskog buyeta su tako|e izdvojena sredstva u svrhu pla}awa tro{kova sme{taja i ishrane za goste karnevala koji su bili sme{teni u hotelu Tami{. Tro{kovi koje je op{tina snosila, po hotelskom ra~unu su iznosili 714.000 dinara, a kwièni su na ekonomskoj klasifikaciji buyeta op{tine: 481 Dotacije nevladinim organizacijama. Naredne 2007. godine u Pan~evu je odràn êtvrti internacionalni pan~eva~ki karneval, koji je tako|e delimi~no finansiran sredstvima buyeta op{tine. Tako je i ovog puta predsednik op{tine Sr|an Mikovi} odre{io kesu i zakqu~kom441) iz februara 2007. godine, na ra~un udruèwa Prijateqi Pan~eva odobrio buyetske dotacije u ukupnom iznosu od 1.261.422 dinara. Pored ovih dotacija, tro{kovi sme{taja i ishrane u~esnika karnevala u hotelu Tami{ ko{tali su 804.300 dinara, a pla}eni su iz sredstava JP Direkcija za izgradwu i ure|ewe Pan~eva. Kada je re~ o tro{kovima koje je op{tina Pan~evo snosila za organizaciju tre}eg i ~etvrtog internacionalnog pan~eva~kog karnevala u 2006. i 2007. godini, buyetski inspektor je utvrdio odre|ene nezakonitosti. Naime, prema navodima iz inspekcijskog izve{taja utvr|eno je da finansirawe organizacije ovih karnevala, koji su bili planski predvi|eni kao gradska manifestacija, nije izvr{eno u skladu sa odredbom ~lana 123 tada{weg zakona o javnim nabavkama. Su{tina nepravilnosti se ogleda u tome {to je op{tina Pan~evo, poslove na realizaciji navedenog karnevala poverila udruèwu Prijateqi Pan~eva, a da prethodno nije sproveden postupak javne nabavke male vrednosti, niti je zakqu~en ugovor sa ovim udruèwem. Dakle, osim udruèwa Prijateqi Pan~eva mo`da je i neka druga NVO bila zainteresovana da po jeftinijoj ceni organizuje ovu manifestaciju, ali demokratu Sr|ana Mikovi}a to o~igledno nije interesovalo.
Floskulama protiv ~iwenica

Sa prethodnim ~iwenicama koje su sistematizovane i obra|ene u ovoj analizi, a koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija, predsednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi} nije bio saglasan. On je imao
438) 439) 440) 441) 274 Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-203, od 13. 2. 2006. godine. Re{ewe je zavedeno pod brojem: 106-451-02145/2006-02, od 4. 7. 2006. godine. Re{ewe je zavedeno pod brojem: I-03-020-1/2006-602, od 26. 2. 2006. godine. Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-148, od 28. 2. 2007. godine.
Ivan Nini} ne{to druga~ije vi|ewe svoga rada, pa je tako, koriste}i zakonsko pravo, dana 21. novembra 2007. godine Ministarstvu finansija uputio pismene primedbe442) na nalaz buyetskog inspektora. Zanimqivo je to da Mikovi}, u ciqu svoje odbrane, a u vezi sa nezakonitim isplatama naduvanih zarada, kaè da je op{tina Pan~evo radila isto ono {to radi i ve}ina lokalnih samouprava koje ne primewuju u potpunosti vaè}e propise kojima je regulisan obra~un plata. Prema wegovom mi{qewu, za sve je kriva Vlada Republike Srbije jer je izmenama uredbe o koeficijentima do{lo do velikih razlika u platama zaposlenih u javnim slu`bama i visini plate zaposlenih u op{tinskim upravama, a to dovodi do nezadovoqstva i osipawa kvalitetnih kadrova. [to se ti~e nezakonitog zakqu~ewa ugovora o kreditu kojim je op{tina popunila rupe u buyetu, Mikovi} kaè da se op{tini ùrilo i da je hteo da izbegne dodatne tro{kove, kao i to da je postojao rizik da do kraja godine ne}e biti mogu}e da se okon~a procedura sa najmawe dve ispravne ponude. On u prigovoru napomiwe i to da Zakon o javnim nabavkama nije dobar i izraàva nadu da }e novi zakon ispraviti nelogi~nosti. Kada je re~ o organizaciji i finansirawu gradskih karnevala bez raspisivawa tendera, odnosno bez primene Zakona o javnim nabavkama, demokrata Mikovi} se ne izja{wava posebno. On se ne osvr}e na decidno utvr|ene nepravilnosti, ve} perfidno vr{i zamenu teza tvrdwom da je re~ o projektu za pozitivnu promociju grada (...) ~ime je Pan~evo zvani~no postalo evropski karnevalski grad maja 2006. godine. Ove primedbe Sr|ana Mikovi}a Ministarstvo finansija nije prihvatilo, a to je konstatovano u slu`benoj bele{ci443) koju je sa~inila buyetski inspektor Dragica Panteli}.
Mo`da nadoknadi 82,5 miliona, a mo`da i ne

Kako je protekao ostavqeni rok od 180 dana, a op{tinske vlasti u Pan~evu nisu preduzele meru da izvr{e povra}aj sredstava od 82.577.419 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno na ime naduvanih plata, reagovalo je i Ministarstvo finansija. Naime, buyetski inspektor je dana 5. juna 2008. godine doneo re{ewe kojim je ista mera ponovo naloèna op{tinskim vlastima, a za izvr{ewe ovog re{ewa je ostavqen rok od 30 dana. Ve} 17. jula 2008. godine op{tina Pan~evo je ministru finansija kao drugostepenom organu izjavila àlbu444) na prvostepeno re{ewe buyetskog inspektora. U àlbi je izme|u ostalog navedeno i to da se op{tina protivi da se izvr{i povra}aj vi{e obra~unatih i ispla}enih plata, kao i to je postupawe po naloènoj meri neizvodqivo zbog niskih zarada u lokalnoj samoupravi. Posebno je interesantan navod àlbe u kome se isti~e da bi se postupawem po naloènoj meri dovele u neravnopravan poloàj lokalne samouprave jer veliki broj op{tina nije primewivao vaè}e osnovice i koeficijente. Re{a442) Dopis je zaveden pod brojem: I-03/2007-79, od 21. 11. 2007. godine. 443) Slu`bene bele{ka je zavedena pod brojem: 401-00-1377/2007-09/04, od 26. 11. 2007. godine. 444) @alba je zavedena pod brojem: I-03/2008, od 18. 6. 2008. godine. 275
Revizija demokratije vaju}i po ovoj àlbi, tada{wa ministarka finansija Dijana Dragutinovi} je dana 30. septembra 2008. godine donela drugostepeno re{ewe kojim je àlba odbijena u celosti kao neosnovana. Dakle, potvr|ena je obaveza nadoknade 82.577.419 dinara u op{tinsku kasu. Prema pisawu lokalnog lista Pan~evac, predsednik op{tine Sr|an Mikovi} je 20. novembra 2007. godine naloìo da se decembarske plate vrate u okvir odre|en propisima dràve Srbije, za zaposlene to je smawewe od 34 odsto, a za funkcionere minus od 19 odsto. Tada je Mikovi} rekao da }e novac u op{tinsku kasu biti vra}en ako i sve op{tine u Srbiji budu tako postupile, a u suprotnom ne}e445). Dakle, zarade su vra}ene u zakonske granice, a {ta je sa {tetom od 82,5 miliona dinara? Autor ove analize nije uspeo da od Ministarstva finansija dobije dokaz, odnosno dokument iz koga bi se moglo videti da li je u buyet op{tine Pan~evo nadokna|en oteti novac za vreme Mikovi}evog mandata.
Sudiji nije bila jasna prekr{ajna prijava

Da zbog me{etarewa u op{tini Pan~evo Sr|an Mikovi} nije snosio krivi~nu odgovornost, niti je bio predmet interesovawa nadle`nih pravosudnih organa, to je potpuno jasno imaju}i u vidu da je funkcioner Demokratske stranke. Me|utim, posebno je interesantno to {to Mikovi} uop{te nije snosio ni mizernu prekr{ajnu odgovornost, koja u ovakvim slu~ajevima me{etarewa zapravo bude idealna prilika da se me{etar sa nekoliko hiqada dinara udari po yepu i da se cela pri~a na tome zavr{i. Prema re{ewu446) Op{tinskog organa za prekr{aje u Pan~evu, koje je 15. aprila 2008. godine potpisala sudija Gorica Sekuli}, Mikovi} nije bio predmet interesovawa ni ovog organa. Kako? Naime, navedenim re{ewem je odba~en zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv okrivqenog Sr|ana Mikovi}a, koji je podneo buyetski inspektor Ministarstva finansija zbog sumwe da je prijavqeni Mikovi} kr{io odredbe Zakona o javnim nabavkama. Sporni zahtev je odba~en kao neuredan, a obrazloèwe za takvu odluku je pomalo ironi~no i pored toga {to je u strogo formalnom smislu razumqivo. Sudija za prekr{aje obrazlaè da zahtev buyetskog inspektora nije sadrào mesto i na~in izvr{ewa prekr{aja, kao ni obja{wewe o kojoj vrsti ugovora o javnim nabavkama je zapravo re~. Da stvar bude gora, po upozorewu sudije da u ostavqenom roku dopuni svoj zahtev kako to propisi nalaù, buyetski inspektor to nije u~inio. Takvo pona{awe buyetskog inspektora, sudija za prekr{aje je primenom ~lana 178, stava 2 Zakona o prekr{ajima447) tretirao kao odustanak podnosioca zahteva od daqeg vo|ewa prekr{ajnog postupka, zbog ~ega je sporno re{ewe i doneo. Dakle, Sr|an Mikovi} se kroz iglene u{i provukao od prekr{ajne odgovornosti i kazne koja bi verovatno bili simboli~na.
445) Izvor: List Pan~evac, (http://www.pancevac.eu), br.4221, od 30. 11. 2007. godine. 446) Re{ewe broj: UP 4-1201/07-23, od 15. 4. 2008. godine. 447) Zakon o prekr{ajima (Sl. glasnik SRS, br. 44/89 i Sl. glasnik RS, br.21/90... 55/04). 276
Ivan Nini}
(35) Ministar pravde zata{kao malverzacije u pravosu|u (1)

Izborom Du{ana Petrovi}a iz Demokratske stranke na funkciju ministra pravde u Vladi Republike Srbije, nastavqen je kontinuitet politizacije i korupcije u pravosudnom sistemu. Ministar Petrovi} nije umeo da za{titi pojedine sudije koje su se u vr{ewu svoje du`nosti odupirale uticaju unutra{we i spoqa{we politike, dok je s druge strane {titio wihove kolege koje je i sam uhvatio u nezakonitim radwama. Grupa za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde je tokom 2007. godine izvr{ila 14 internih kontrola pravosudnih organa {irom Srbije i u svim kontrolama je utvr|eno me{etarewe, kr{ewe propisa i pqa~kawe buyeta Republike Srbije. Me|utim, i pored zakonske obaveze prijavqivawa odgovornih lica koja su me{etarila, Ministarstvo pravde, na ~elu sa ministrom Petrovi}em, nije podnelo ni jednu jednu prijavu protiv odgovornih, ve} su mu}ke zata{kane tako {to je svaki nalaz svoj put zavr{io u fiokama Ministarstva pravde. Obaveza podno{ewa prijava za interne kontrolore je proizilazila iz odredaba ~ak 3 zakona, i to: Zakona o buyetskom sistemu, Zakona o prekr{ajima i Zakonika o krivi~nom postupku. Me|utim, u Ministarstvu pravde su smatrali da ih zakon ne obavezuje da prijave nezakonitosti koje su otkrili u postupcima finansijskih kontrola rada pravosudnih organa. ***
Petrovi}ev kontinuitet politizacije i korupcije

Stawe u srpskom pravosu|u, dolaskom DOS-a na vlast 5. oktobra 2000. godine, postalo je zaista alarmantno i neodrìvo, a svoj pe~at slomu pravosudnih institucija za vreme svog jednogodi{weg ministarskog mandata, dao je i Du{an Petrovi}448) iz Demokratske stranke. Iako je s jedne strane wegov mandat bio isuvi{e kratak da bi se mogli sumirati nekakvi rezultati, s druge strane taj mandat je bio i te kako dug za nastavak kontinuiteta uru{avawa pravosudnih institucija. Taj kontinuitet karakteri{e prisustvo dva faktora koji se nalaze u uzro~no-posledi~noj vezi. Re~ je o (1) politizaciji pravosudnih institucija, odnosno politizaciji sudijskih i tuìla~kih funkcija i (2) korupciji. Kako za depolitizaciju tako ni za iskorewavawe korupcije, Du{an Petrovi} kao ministar nije pokazao politi~ku voqu, ve} je pre}utnim pona{awem podrào tihi slom pravosudnog siste448) Du{an Petrovi} je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, bio je predsednik SO [abac i poslanik u Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ (2000-2004) bio je narodni poslanik DS-a (od 2003), bio je potpredsednik Narodne skup{tine RS i {ef poslani~ke grupe DS-a (od 2004), izabran za potpredsednika DS-a (2004. i 2006), zamenik predsednika DS-a (od marta 2006), bio je ministar pravde u drugoj vladi dr V. Ko{tunice (maj 2007-jul 2008). 277
Revizija demokratije ma, odnosno slom tre}eg stuba vlasti u Republici Srbiji. U ~abru ~iji je majstor i sam bio, Petrovi} nije èleo aktivno da u~estvuje. Tako je u julu 2008. godine, u drugom me{awu i raspodeli karata pri formirawu nove vlade, odbio ponudu Borisa Tadi}a da i daqe rukovodi Ministarstvom pravde. Prema pisawu medija, Du{an Petrovi} je u{ao u sukob sa Tadi}em, izraàvaju}i nezadovoqstvo {to kao drugi ~ovek u infrastrukturi Demokratske stranke nije kandidat za funkciju premijera. [pekuli{e se da se upravo zbog toga povukao u jazbinu i odlu~io da se u narednom periodu bavi organizacijom i funkcionisawem Demokratske stranke. Od tada Du{an Petrovi} {parta po Srbiji i pravi politi~ke sporazume o lokalnim koalicijama, u op{tinama i gradovima gde je Demokratska stranka privremeno opozicija. Istovremeno, po lokalnim odborima Demokratske stranke gasi àri{ta i unutra{we sukobe, bavi se kadrovskim pitawima ko }e gde od ùtih me{etariti, i {to je wemu svakako najzna~ajnije, pozicionira sebe i svoj uticaj u strana~koj infrastrukturi. O tome {ta se de{avalo za vreme wegovog ministarskog mandata, u Srbiji se i ne govori.
Razmere politi~ke korupcije u pravosu|u

îwenica je da se dolaskom demokratskih snaga na vlast u Srbiji, izbor sudija, tuìlaca, predsednika sudova, kao i wihove smene, vr{e iskqu~ivo po politi~koj podobnosti, uz koordiniran uticaj spoqa{wih i unutra{wih faktora. Od tako instaliranih nosioca pravosudnih funkcija ~esto se u krivi~nim predmetima koji imaju politi~ku konotaciju o~ekuje selektivna primena prava i dono{ewe politi~kih odluka. S druge strane, oni koji ne èle da u~estvuju u tome trpe posledice i povla~e se sa svojih funkcija. Postoje dva reprezentativna primera koja idu u prilog prethodnoj tezi, a {to datira iz vremena ministrovawa Du{ana Petrovi}a. Jedan od primera uticaja unutra{we strana~ke politike na nosioce pravosudnih funkcija jeste ostavka Milene Ili}-Drecun, sudije Vrhovnog suda Srbije koja je postupala u predmetu ubistva Ivana Stamboli}a i poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a u Budvi. Ona je u julu 2007. godine podnela ostavku na sudijsku funkciju, i to neposredno pred dono{ewe presude u tre}em stepenu kojom je Miloradu Ulemeku Legiji i Branku Ber~eku potvr|ena maksimalna kazna zatvora od 40 godina. Zahtev za razre{ewe podnela sam zbog profesionalne i li~ne odgovornosti u odnosu na pravilnu primenu zakona rekla je tada sudija Milena Ili}-Drecun449). Kako su mediji tada izvestili, sudija Ili}-Drecun se nije sloìla sa potvr|ivawem osu|uju}e presude zbog tzv. apsolutne povrede zakona. Ona je smatrala da bi predmet morao biti vra}en na ponovno su|ewe, pri ~emu bi se otklonili, odnosno ispravili procesni propusti, a {to bi za ciq imalo potpuno utvr|ivawe ~iweni~nog stawa i pravilnu primenu materijalnog prava. Drugi primer uticaja spoqa{we politike i nevladinog sektora na nosioce pravosudnih funkcija za vreme Petrovi}evog ministarskog mandata
449) Izvor: List Ve~erwe novosti, (http://www.novosti.rs), od 10. 7. 2007. godine. 278
Ivan Nini} jeste smena sudije za ratne zlo~ine mr Gordane Boìlovi}-Petrovi}. Ona je u septembru 2007. godine ekspresno razduèna svih predmeta koje je vodila i u kojima je u~estvovala u Ve}u za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu i vra}ena na prethodno radno mesto okru`nog sudije. Sklowena sam iz predmeta Suva Reka jer je preko wega planirana medijska, antidràvna kampawa, radi slabqewa pregovara~ke pozicije Srbije (...) smewena sam posle izri~itog zahteva nekih nevladinih organizacija i jedne ambasade450) zato {to sam sudija na koga se ne moè uticati. To se videlo u presudi koju je ve}e, kojim sam predsedavala, donelo u krivi~nom postupku protiv jedinice [korpioni. Neko je bio nezadovoqan time {to smo u toj presudi utvrdili da tuìla{tvo nije imalo dokaze za tvrdwu da su muslimani iz Srebrenice preba~eni u Trnovo, gde su ih streqali po nalogu nekoga iz Vojske Republike Srpske. Traìli smo od vlasti u Hrvatskoj, BiH i Srbiji sve dokaze koje imaju o toj jedinici, od wenog osnivawa, preko organizacije, do delovawa, i ni{ta nismo dobili izjavila je povodom svoje smene sudija Boìlovi}-Petrovi}451). Prema wenim re~ima, srpske vlasti su bile upozorene da }e Okru`nom sudu u Beogradu biti uskra}ene donacije iz inostranstva ukoliko ona ne bude smewena.
Ignorisawe i zata{kavawe korupcije u pravosu|u

Iako na prvi pogled tako izgleda, ova dva primera ne govore samo o tome kako je za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a vr{ewe sudijske funkcije u Srbiji bilo politizovano. Sli~nih primera je bilo i pre Petrovi}a i posle Petrovi}a. Me|utim, ova dva primera nam pokazuju koliko je politi~ka korupcija uzela maha kada se govori o pravosudnom sistemu Srbije, ~iji je ministar u datom trenutku bio Du{an Petrovi}. Prvi primer nam ukazuje na politi~ku korupciju koja potiskuje pravilnu primenu pozitivnog prava zarad namirewa partijskih apetita, a {to za posledicu ima dono{ewe presude koja nije u svemu zasnovana na zakonu. U takvoj situaciji sudija podnosi ostavku, a ministar pravde Du{an Petrovi} se ne ogla{ava. Drugi primer nam tako|e ukazuje na politi~ku korupciju koja se proizvodi pod uticajem odre|ene ambasade i odre|ene nevladine organizacije. Razlog je taj {to ove dve strane nisu zadovoqne izre~enom presudom i u prilici su da ucewuju vlast u Srbiji da }e uskratiti donaciju iz inostranstva. U takvoj situaciji sudija se smewuje sa poloàja, a ministar pravde Du{an Petrovi} ponovo se ne ogla{ava. Upravo ignorisawe korupcije, kr{ewa zakona i me{etarewa u pravosu|u u periodu ministarskog mandata Du{ana Petrovi}a, jeste ono na {ta }e autor ukazati u ovoj analizi. Dok su, s jedne strane, za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a nosioci pravosudnih funkcija bili prinu|eni da podnesu ostavku ili su smewivani po politi~kom kriterijumu, s druge strane pojedini ~elni qudi pravo450) Misli se na NVO Fond za humanitarno pravo na ~ijem ~elu se nalazi Nata{a Kandi} i ambasada, SAD u Beogradu. 451) Izvor: List Glas javnosti, (http://www.glas-javnosti.rs/), od 28. 9. 2007. godine. 279
Revizija demokratije sudnih organa u Srbiji su abolirani svakog vida odgovornosti i pored ~iwenice da su uhva}eni na delu kada je re~ o nezakonitom i nenamenskom ar~ewu novca iz buyeta. Kako? Naime, predmet ove analize i istraìva~kog rada jeste zapravo èqa autora da istraì, obradi i da dokumentuje ~iwenice o tome ko i kako kontroli{e pravosudne organe u Srbiji kada je re~ o tro{ewu novca iz buyeta. Kre}u}i se u tom smeru, autor je do{ao do neverovatnih otkri}a i saznawa koja ukazuju na ~iwenicu da je interna kontrola Ministarstva pravde u 2007. godini izvr{ila 14 kontrola pravosudnih organa {irom Srbije i da je u kontrolisanim subjektima utvr|eno me{etarewe {irokih razmera. Gotovo svi kontrolisani pravosudni organi su uhva}eni u bezgrani~nom kr{ewu propisa i nano{ewu {tete buyetu i gra|anima Srbije, a da su pri tom isti bili u obavezi da se staraju o za{titi dràvnog interesa, vladavini prava i po{tovawu zakona. Me|utim, pored pitawa ko kontroli{e haos u pravosu|u, mnogo va`nije je pitawe kako se taj haos kontroli{e i koji je epilog svake kontrole koja se sprovede. Odgovor je jednostavan, jer sve {to se u kontroli otkrije to se istovremeno i zata{ka. Kako?
Interna kontrola kontrola za zata{kavawe malverzacija

U okviru sistematizacije i organizacije poslova iz nadle`nosti Ministarstva pravde Republike Srbije funkcioni{e grupa za nadzor i internu kontrolu. U opisu poslova i zadataka ovog odeqewa jeste kontrola svih indirektnih korisnika buyetskih sredstava kojima Ministarstvo pravde dotira novac iz buyeta Republike. Tako zapravo interni kontrolori vr{e dve vrste kontrole, a to je prethodna i naknadna kontrola. Tzv. prethodna kontrola ima za ciq da spre~i pojavu neefikasnosti, gre{aka i nepravilnosti, a obuhvata kontrolu svih transakcija koje nastaju u Ministarstvu pravde, ali i kod indirektnih korisnika za ~ije izvr{ewe buyetskih izdataka je odgovoran ministar. To prakti~no zna~i da prethodna kontrola obuhvata kontrolu finansijskih transakcija pre nego {to se realizuju, odnosno pre izvr{enog pla}awa po ra~unovodstvenim ispravama koje se sa~iwavaju u organizacionim jedinicama Ministarstva pravde, ali isto tako i kod indirektnih korisnika buyeta. Primera radi, prethodna kontrola u Ministarstvu pravde u 2007. godini, obuhvatala je kontrolu svih isplata i finansijskih transakcija koje nastaju u organizacionim jedinicama Ministarstva, a ~ija je pojedina~na vrednost prelazila 200.000 dinara, kao i kontrolu pla}awa svih javnih nabavki bez obzira na vrednost nabavke. Pored toga, ova kontrola je u 2007. godini obuhvatala i kontrolu svih finansijskih transakcija i isplata u Vrhovnom sudu Srbije, Republi~kom javnom pravobranila{tvu, Republi~kom javnom tuìla{tvu, Tuìla{tvu za ratne zlo~ine i Vi{em trgovinskom sudu. Druga vrsta kontrole, tzv. naknadna kontrola podrazumeva kontrolu koja se vr{i u ciqu otklawawa gre{aka, neefikasnosti i nepravilnosti. Ovakva vrsta kontrole se obi~no vr{i nakon ve} obavqenih finansijskih transakcija. Uglavnom se de{ava da gra|ani prijave neke nepravilnosti, zloupotrebe ili mu}ke, a nakon toga je interni kontrolor duàn da izvr280
Ivan Nini} {i kontrolu i preduzme sve mere u skladu sa zakonom, a u ciqu otklawawa uo~enih nepravilnosti i propusta. Isto tako, interni kontrolori imaju diskreciono ovla{}ewe koje im dopu{ta da u bilo kom trenutku mogu da izvr{e naknadnu kontrolu po slu`benoj du`nosti, bez ikakve prijave gra|ana. Prema godi{wem izve{taju o izvr{enim kontrolama452) grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde u 2007. godini, ovakvih kontrola je bilo 14, a kontrolisani su sudovi, tuìla{tva i organi za prekr{aje. O svim kontrolama su sa~iweni izve{taji (nalazi) iz kojih se na osnovu pregleda sadràja moè izvesti zakqu~ak da su svi kontrolisani pravosudni organi ogrezli u me{etarewu i korupciji. S obzirom da su tzv. naknadne kontrole i te kako interesantne, autor ove analize }e posebno ukazati na ~iwenice koje su otkrili interni kontrolori za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a. Me|utim pre nego {to na red do|e analiza konkretnih (pojedina~ni) primera, neophodno je sagledati kakva su zakonska ovla{}ewa data internoj kontroli u pogledu inicirawa prekr{ajne i krivi~ne odgovornosti.
Ovla{}ewe internih kontrolora za podno{ewe prijava

U situacijama kada u postupku kontrole utvrde nepravilnosti koje su nastale usled kr{ewa zakona i drugih propisa, interni kontrolori su du`ni da protiv odgovornih lica (u~inioca prekr{aja) podnesu prekr{ajnu, odnosno krivi~nu prijavu. Tako prilikom me{etarewa sa buyetom koje, naravno, podrazumeva nenamensko tro{ewe novca i nezakonito izmirivawe obaveza koje nisu smele, niti su mogle da padnu na teret buyetskih sredstava, zakon internom kontroloru nalaè da me{etara prijavi nadle`nim organima. Ova obaveza proizilazi iz ~lana 75 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije453) kojim je propisano: Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka iz ~lana 74 ovog zakona podnose interni kontrolori, buyetska inspekcija i revizija, lokalna slu`ba za inspekciju i reviziju i druga lica ovla{}ena za vr{ewe nadzora nad izvr{ewem ovog zakona. Isto tako, stavom 2 je propisano da prekr{ajni postupak iz ~lana 74 ovog zakona ne moè se pokrenuti ako proteknu tri godine od dana kada je prekr{aj u~iwen. Pored ovoga, ovla{}ewe za podno{ewe prekr{ajnih prijava interni kontrolori imaju i u skladu sa odredbama Zakona o prekr{ajima. Tako je ~lanom 176 Zakona o prekr{ajima Republike Srbije454) propisano da zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi ovla{}eni organ ili o{te}eni. Stavom 2 ovog ~lana je precizirano da ovla{}eni organi zapravo jesu organi uprave, ovla{}eni inspektori, javni tuìlac i drugi organi i organizacije koje vr{e javna ovla{}ewa u ~iju nadle`nost spada neposredno izvr{ewe ili nadzor nad izvr{ewem propisa u kojima su predvi|eni prekr{aji.
452) Izve{taj je u Ministarstvu pravde zaveden pod brojem: 021-02-17/2008-15, od 20. 2. 2008. godine. 453) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02... 86/06). 454) Zakon o prekr{ajima (Sl. glasnik RS, br. 21/90... 55/04). 281
Revizija demokratije Kada je re~ o prijavqivawu krivi~nih dela, zakon je i u tom pogledu veoma precizan, pa je ~lanom 253 Zakona o krivi~nom postupku Republike Srbije455) propisano da su svi dràvni organi du`ni da prijave krivi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti, o kojima su obave{teni ili za wih saznaju na drugi na~in. Stavom 2 istog ~lana propisano je da tu du`nost prijavqivawa krivi~nog dela imaju sva fizi~ka i pravna lica koja na osnovu zakona poseduju odre|ena javna ovla{}ewa (...), ako su za krivi~no delo saznali u vezi sa svojom delatno{}u. Dakle, interni kontrolori Ministarstva pravde Republike Srbije su nakon svakog izvr{enog postupka naknadne kontrole kod buyetskih korisnika (sudova, tuìla{tva i organa za prekr{aje) bili u obavezi da po slu`benoj du`nosti podnesu odgovaraju}e prijave nadle`nim organima. Sude}i po nalazima internih kontrolora, kod svih 14 kontrolisanih organa bilo je materijala da se nakon izvr{ene kontrole podnesu odgovaraju}e prijave. Jednostavno, kr{ewem drugih propisa, kr{ene su i odredbe Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije jer je uglavnom vr{eno pla}awe iz buyeta na nezakonit na~in, i to u mawim ili ve}im iznosima od dozvoqenih, a pojedina pla}awa su vr{ena i bez zakonskog osnova. Ove posledice me{etarewa i nenamenskog tro{ewa buyetskih sredstva, ~elni qudi sudova i tuìla{tva proizveli su kr{ewem: Zakona o ure|ewu sudova, Zakona o sudskim taksama, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o ra~unovodstvu i reviziji, Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama, kao i kr{ewem podzakonskih akata raznoraznih pravilnika i uredbi.
U Ministarstvu priznali da su otkrili i zata{kali mu}ke

S obzirom na saznawa do kojih je autor ove analize do{ao, s razlogom se moè postaviti pitawe {ta je Ministarstvo pravde konkretno preduzelo, osim {to je interna kontrola u svojim izve{tajima naloìla odre|ene preporuke kontrolisanim subjektima. Te preporuke u principu glase ovo {to ste do sada radili nemojte ubudu}e da radite i po{tujte zakon. Tragaju}i za odgovorom autor se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja456), 2. jula 2008. godine obratio Ministarstvu pravde, i to sa slede}im pitawima: (1)Da li je Ministarstvo pravde, grupa za nadzor i internu kontrolu nakon izvr{enih kontrola u pravosudnim organima tokom 2007. godine podnosila prekr{ajne ili krivi~ne prijave protiv odgovornih lica u kontrolisanim subjektima?; (2) Ukoliko jeste, koliko takvih prijava je podneto, protiv kojih lica i kom organu su prijave podnete?; (3) Ukoliko nisu podno{ene prijave nakon izvr{ene kontrole, iz kojih razloga iste nisu podnete, imaju}i u vidu da je to bila obaveza internog kontro455) Zakon o krivi~nom postupku (Sl. glasnik RS, br. 46/06) je stupio na snagu 10. 7. 2006. godine, a primewuje se od 1. 7. 2007. godine, izuzev pojedinih odredbi koje su u primeni od dana stupawa na snagu. 456) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (Sl. glasnik RS, br. 120/04). 282
Ivan Nini} lora u skladu sa ~lanom 75 Zakona o buyetskom sistemu, ~lanom 176 Zakona o prekr{ajima RS i ~lanom 253 Zakonika o krivi~nom postupku? Dakle, pitawa su krajwe jednostavna i precizna. Odgovore na postavqena pitawa autor je dobio dopisom Ministarstva pravde457) od 14. juna 2008. godine, a takvi odgovori su mogli unapred da se pretpostave. Naime, ovla{}eno lice Ministarstva pravde je autoru prosledilo odgovor koji je sa~inila Sneàna Netkovi}, na~elnica grupe za nadzor i internu kontrolu u Ministarstvu pravde. Odgovaraju}i na pitawa autora, gospo|a Netkovi} kaè da je ~lanom 66a Zakona o izmenama i dopunama zakona o buyetskom sistemu, koji je na snagu stupio 4. oktobra 2006. godine, promewen na~in vr{ewa interne kontrole u svim subjektima koji su u sistemu finansirawa iz buyeta Republike Srbije, te je interna kontrola organizovana kao sistem procedura i odgovornosti svih lica ukqu~enih u finansijske i poslovne procese direktnih i indirektnih korisnika buyetskih sredstava. Prema navodima iz wenog dopisa, po ovom zakonu za uspostavqawe bezbednih i efikasnih internih kontrola vezanih za sve odluke koje se odnose na finansijsko upravqawe i kontrolu, odgovoran je rukovodilac direktnog ili indirektnog korisnika buyetskih sredstava, ili lice koje on ovlasti. Najskandaloznija tvrdwa gospo|e Netkovi} u pomenutom odgovoru jeste navod da izmenama i dopunama zakona, grupa za nadzor i internu kontrolu nije imala obavezu da poslove interne kontrole obavqa na na~in kao {to je to ranije zakonom bilo regulisano i kako to autor navodi u svom obra}awu. Ona daqe u svom odgovoru navodi da je ipak u 2007. godini izvr{en odre|en broj naknadnih kontrola i da je u izve{tajima ukazano na odre|ene nepravilnosti. Na kraju zakqu~uje da kako su sva odgovorna lica obavestila Ministarstvo pravde da }e postupiti po preporukama iz izve{taja, a po oceni Ministarstva u toku sprovo|ewa kontrola nije se mogla utvrditi povreda finansijske discipline, po na{em mi{qewu nije bilo mesta vo|ewu prekr{ajnih, a ni krivi~nih postupaka. Tako|e, gospo|a Netkovi} kaè i to da je ~lanom 74, stavom 8 Zakona o buyetskom sistemu propisano da }e se nov~ana kazna za prekr{aj izre}i organu ili licu ako ne otkloni propuste na koje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontrole, ili ih ne ispravi blagovremeno.
Jalovo tuma~ewe zakona smestilo sve dokaze u fioku

Dakle, ovakvo opravdawe kakvo je autor dobio iz Ministarstva pravde, odgovara ~iwenici da taj organ ni{ta nije preduzeo kako bi blagovremeno bili procesuirani odgovorni nosioci pravosudnih funkcija koji su se nalazili na ~elu odre|enih pravosudnih institucija. Me|utim, odgovor ovakve sadrìne nije utemeqen u zakonu kako to gospo|a Sneàna Netkovi} èli da predstavi. Naime, odredbama Zakona o buyetskom sistemu su jasno
457) Dopis Ministarstva pravde je ozna~en brojem: 120-7-00-60/2008-01, od 14. 7. 2008. godine. 283
Revizija demokratije propisani slu~ajevi prekr{aja za koje je interni kontrolor obavezan da podnese prekr{ajnu prijavu organu za prekr{aje. Prema re~ima gospo|e Sneàne Netkovi}, odgovorna lica su obavestila Ministarstvo pravde da }e postupiti po preporukama iz izve{taja o kontroli i tu se pri~a zavr{ava, dok po wenom vi|ewu zakon propisuje prekr{ajnu odgovornost ukoliko se ne otklone propusti na koje su interni kontrolori ukazali. Da to ipak nije ba{ tako, proizilazi iz ~iwenice da samim tim {to je utvr|en neki prekr{aj postoji bi}e prekr{aja koje je sadràno u materijalnoj odredbi propisa i koje se odgovornom licu moè staviti na teret kao posrednom ili neposrednom izvr{iocu. Ta~no je i to da ukoliko me{etar ne otkloni propuste ukazane u izve{taju interne kontrole, ~ini prekr{aj, ali ovog puta Zakon o buyetskom sistemu to propisuje kao novi prekr{aj koji se razli~ito tretira i sankcioni{e u odnosu na prethodni prekr{aj koji je ve} do tada bio u~iwen. Tako|e nije ta~na tvrdwa u izja{wewu gospo|e Netkovi} da je izmenama i dopunama Zakona o buyetskom sistemu prestala obaveza podno{ewa prijava od strane internih kontrolora. Naime, izmenama i dopunama ovog sistemskog zakona odre|ene zakonske odredbe jesu korigovane. Tako je precizirano da buyetski korisnici ne moraju uspostavqati posebnu slu`bu interne kontrole, ve} se interna kontrola uspostavqa kao sistem procedura i odgovornosti svih lica ukqu~enih u finansijske i poslovne procese. Ipak, ovim izmenama i dopunama nije promewena odredba (~lan 75) koja obavezuje internu kontrolu na podno{ewe prekr{ajnih prijava kada se utvrdi kr{ewe Zakona o buyetskom sistemu. Dakle, {ta se na kraju moè izvesti kao zakqu~ak? îwenice ukazuju na to da je za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a u Ministarstvu pravde zata{kan svaki slu~aj kr{ewa zakona, korupcije i me{etarewa buyetskim novcem u pravosudnim organima koje je to isto ministarstvo otkrilo. Pored slu~ajeva koje je zatekao, Petrovi} je zata{kao i slu~ajeve kr{ewa propisa u pravosu|u koji su utvr|eni za vreme wegovog mandata. Jednostavno, niko nije procesuiran, niti sankcionisan. Da stvar bude jo{ gora, ministar Petrovi} je za svaku kontrolu izdavao pismeni nalog, a zatim je nakon zavr{etka kontrole potpisivao propratni akt kojim su ~elni qudi kontrolisanih sudova i tuìla{tava obave{tavani o rezultatima kontrole. Svoj potpis je stavio i na godi{wi izve{taj o radu grupe za nadzor i internu kontrolu u 2007. godini, i to uz naznaku saglasan ministar Du{an Petrovi}. Time su sve otkrivene mu}ke i pqa~ke ostale interna stvar u fiokama Petrovi}a, dok su me{etari ostali netaknuti u svojim foteqama, pri tom i daqe vr{e}i funkciju za{tite prava, pravde, javnih i dràvnih interesa. Daleko gore od svega ovoga jeste ~iwenica da je u istom period Du{an Petrovi} bio i predsednik vladine Komisije za primenu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
284
Ivan Nini} (36)
Sudovi i sudije u sukobu sa zakonom (2)

îwenice iz izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde u 2007. godini ukazuju na to da su okru`ni, op{tinski i trgovinski sudovi, kao i organi za prekr{aje u Srbiji, postali izvori me{etarewa, kriminala i bezakowa. Najtragi~nije je to {to su ~elni qudi ovih institucija zapravo nosioci pravosudnih funkcija, a po obrazovawu su diplomirani pravnici sa poloènim pravosudnim ispitom. Zbog toga se opravdano postavqa pitawe kuda idu dru{tvo i dràva ako jedan sudija me{etari, kr{i zakon i potkrada buyet dràve. Kako da se pona{a pojedinac koji upravqa jednom dràvnom ustanovom, kao {to je {kola ili bolnica, ako jedan sud nenamenski tro{i milione iz dràvne kase, potkrada buyet na slu`benim dnevnicama i dodacima uz platu, potkrada gra|ane naplatom nezakonitih sudskih taksi, ne pla}a porez dràvi, nezakonito kupuje robu sa pijace, kupuje kikiriki, smoki, pivo i viski na teret buyeta? Kuda ide dru{tveni, odnosno pravni poredak Republike Srbije ako Ministarstvo pravde otkrije i dokumentuje kriminal i bezakowe u pravosudnim institucijama i nakon toga ne podnese nijednu prijavu protiv odgovornih lica? ***
Tro{ewe buyetskog novca slaba ta~ka srpskog pravosu|a

Pored ustavnog na~ela sudske vlasti, ~lanom 1. Zakona o ure|ewu sudova458) tako|e je propisano osnovno na~elo sudske vlasti u Republici Srbiji u kome se kaè da su sudovi samostalni i nezavisni dràvni organi koji {tite slobode i prava gra|ana, zakonom utvr|ena prava i interese pravnih subjekata i obezbe|uju ustavnost i zakonitost. U tom smislu autor ove analize }e na konkretnim primerima pokazati kako to sudovi u Srbiji {tite dràvni interes i obezbe|uju ustavnost i zakonitost. Autor }e se osloniti na pojedina~ne izve{taje o izvr{enim kontrolama odre|enih pravosudnih organa u 2007. godini, a koji su sa~iweni od strane grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde Republike Srbije. Ono {to je u ovoj analizi svakako zajedni~ko za sve pravosudne organe koji su bili predmet materijalno-finansijske kontrole jeste identifikacija 4 kqu~ne oblasti visokog rizika u wihovom poslovawu. Prema samoj oceni interne kontrole Ministarstva pravde ove oblasti se mogu definisati na slede}i na~in: 1) upotreba buyetskih sredstava; 2) javne nabavke; 3) plate i dodaci; i 4) razno. U pogledu upotrebe buyetskih sredstava u ovoj analizi bi}e vi{e re~i o nenamenskom tro{ewu novca od strane pravosudnih organa, s obzirom da pravosudni organi kao buyetski korisnici dobijaju transferna sredstava iz
458) Novi Zakon o ure|ewu sudova (Sl. glasnik RS, br.116/08), donet je 22. 12. 2008. godine, stupio je na pravnu snagu 30. 12. 2008. godine, a primewiva}e se tek od 1. januara 2010. godine. 285
Revizija demokratije buyeta Republike za ta~no utvr|ene namene. [to se ti~e javnih nabavki, analiza }e obuhvatiti konkretne primere nepo{tovawa procedure za sprovo|ewe nabavke male i velike vrednosti, a koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Kada je re~ o isplati zarada i dodataka sudskom i vansudskom osobqu u pravosudnim organima, autor }e se osvrnuti na ~esto kr{ewe propisa kojima se ure|uje pravo i obim prava iz ove oblasti. I na kraju, autor }e ukazati na ono {to je zajedni~ko za sve pravosudne organe koji su bili predmet interne kontrole, a to je odstupawe od ra~unovodstvenih propisa i nepridràvawe odredaba Sudskog poslovnika. Dakle, ova analiza }e veoma precizno pokazati na koji na~in se sve u srpskim sudovima kr{e zakoni i proizvodi {teta, kako buyetu Republike Srbije tako i gra|anima Srbije. S druge strane, ciq autora je da ukaè na to kako su ministar Du{an Petrovi} i Ministarstvo pravde ostali potpuno autisti~ni i pored svih dokumentovanih malverzacija.
Trgovinski sud u Somboru: potkradawe i dràve i gra|ana

Predmet kontrole kod Trgovinskog suda u Somboru bila je kontrola materijalno-finansijskog poslovawa i namenskog tro{ewa sredstava za period 2006. godine, a kontrolu su izvr{ili interni kontrolori Suzana Desnica-Maksimovi} i Zoran Golubovi}. O izvr{enoj kontroli je sa~iwen izve{taj koji je u Ministarstvu pravde zaveden pod slu`benim brojem: 038-0100002/2007-13/1, od 23. februara 2007. godine. Tako interni kontrolori u ovom dokumentu beleè da je Trgovinski sud u Somboru u 2006. godini poslovao sa 25.837.000 dinara. Od toga je ~ak 25.035.000 dinara evidentirano kao prihod iz buyetskih sredstava, a 802.000 dinara kao sopstveni prihod suda. Sud je sopstvena sredstva ostvario po osnovu naplate tro{kova postupaka, registracije, likvidacije, pau{ala, taksi i izlaska izvr{iteqa na teren, a nezakonito ih je utro{io za podmirewe tro{kova redovnog poslovawa. Takvo tro{ewe novca je bilo u suprotnosti sa odredbom ~lana 51 Zakona o sudskim taksama459) i odredbama ~lana 77 i 78 Zakona o ure|ewu sudova460) kojima je propisano da sudske takse predstavqaju prihod buyeta Republike, a da sredstva za rad suda obezbe|uje Republika u svom buyetu. Dakle, sud je sopstvene prihode trebalo da uplati na ra~un buyeta i da ti prihodi, shodno navedenim odredbama Zakona o ure|ewu sudova, sluè za: izgradwu novih pravosudnih objekata, investiciono odràvawe zgrada, nabavku opreme, materijalne tro{kove, re{avawe stambenih pitawa i stru~no usavr{avawe. Kontrola je pokazala da je sud na ime tro{kova registracije-ogla{avawa u slu`benom listu, mimo stvarnih tro{kova napla}ivao pau{al od 3.000 dinara, bez zakonskog osnova. Zakonom o sudskim taksama nije bilo propisano pla}awe sudskih taksi na ime tro{kova upisa u sudski registar, pa su tako gra|ani u 2006. godini opeqe{eni za 127.870 dinara. Tako|e, sud je u ra459) Zakon o sudskim taksama (Sl. glasnik RS, br. 28/94... 61/05). 460) Zakon o ure|ewu sudova (Sl. glasnik RS, br. 63/01... 46/06). 286
Ivan Nini} sponu od 3.000 do 5.000 dinara napla}ivao pau{al na ime tro{kova izlaska sudskih izvr{iteqa na teren, {to nije bilo u skladu sa Pravilnikom o naknadi nu`nih tro{kova u sudskom postupku461), pa su gra|ani po tom osnovu opeqe{eni za 241.364 dinara. Interni kontrolori su u kontroli Trgovinskog suda u Somboru utvrdili i to da ovaj sud odre|ena buyetska sredstva, preneta od strane Ministarstva pravde, nije tro{io namenski, ~ime je kr{ena odredba ~lan 50 Zakon o buyetskom sistemu Republike Srbije462). Isto tako, kontrolori su utvrdili da je sud u 2006. godini pojedinim radnicima uve}avao osnovni koeficijent za obra~un zarada i do 20 odsto, a da za to nije postojao zakonski osnov u okviru Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta463). Sa druge strane, stradale su sudije porotnici, kojima su ispla}ivane mawe dnevnice nego {to su propisima bile utvr|ene. Kada je re~ o isplati dnevnica za slu`bena putovawa, utvr|eno je da je sud vr{io isplatu dnevnica nekim radnicima u mawem iznosu od propisanih, dok je nekim radnicima ta isplata vr{ena u ve}im iznosima od propisanih. [to se ti~e zakonitosti isplata nagrada i naknada tro{kova advokatima u 2006. godini, kontrolori su konstatovali da po ovom pitawu nisu mogli da prekontroli{u dokumentaciju. Razlog je taj {to re{ewa na i usluga464). Naime, pojedini ra~uni nisu bili potpisani niti su bili overeni, dok neki ra~uni nisu sadràli otpremnice, fiskalne ise~ke i radne naloge, na osnovu ~ega bi se moglo utvrditi da je nabavka dobara i usluga zapravo izvr{ena za potrebe suda. Dakle, na ovom primeru moèmo videti da je u Trgovinskom sudu u Somboru u 2006. godini u~iweno niz prekr{aja za koje su decidirano propisane nov~ane kazne koje se u prekr{ajnom postupku izri~u odgovornom licu. Pri tom, ovim slu~ajem je trebalo da se pozabavi i nadle`ni javni tuìlac koji bi utvrdio da li ima osnova za krivi~no gowewe odgovornog lica u sudu, i to zbog naplate sudskog pau{ala bez zakonskog osnova. Bilo kakav vid odgovornosti je izostao jer kontrolori Ministarstva pravde tokom 2007. godine nisu podnele prijave, ve} su Biqani Nastasi}, predsednici kontrolisanog suda dali 8 preporuka kako ubudu}e da postupa.
Op{tinski sud u Kragujevcu: kafana u sudu i nabavke sa pijace

Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u Kragujevcu bila je provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa dràvnom imovinom u sudu, sa akcentom na pruàwe ugostiteqskih usluga zaposlenima u 2006. godini. Kontrolu je izvr{ila Sneàna Netko461) Pravilnik o naknadi tro{kova u sudskim postupcima (Sl. glasnik RS, br. 57/03). 462) Zakon o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02... 101/05). 463) Pravilnik Trgovinskog suda u Somboru, I Su.br. 9/05-1, od 25. 1. 2005. godine. 464) Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga (Sl. glasnik RS, br. 45/96... 6/99). 287
Revizija demokratije vi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu u Ministarstvu pravde, o ~emu je sa~iwen izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/2, od 9. marta 2007. godine. Ovaj sud je u 2006. godini ostvario prihode u iznosu od 179.475.000 dinara, od ~ega su transferi iz buyeta Republike ostvareni u iznosu od 123.497.000 dinara. Ono {to je i te kako iznena|uju}e, jeste ~iwenica da u prostorijama Op{tinskog suda u Kragujevcu funkcioni{e kafana, ili preciznije, restoran dru{tvene ishrane u kome je organizovana ishrana (uz naknadu) svim zaposlenim u Okru`nom i Op{tinskom sudu i Okru`nom i Op{tinskom javnom tuìla{tvu. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, delatnost ovog restorana je definisana kao obavqawe dru{tvene ishrane i pruàwa ugostiteqskih usluga, odnosno sluèwe alkoholnih i bezalkoholnih pi}a, toplih napitaka, kuvanih jela i jela sa ro{tiqa. Tako je ukupan promet suda ostvaren na ime obavqawa ugostiteqskih usluga u 2006. godini iznosio 4.562.623 dinara. Prihodi su iznosili 1.504.110 dinara, a rashodi 3.058.513 dinara. Interni kontrolor je utvrdio da restoran suda ima fiskalnu kasu, ali da nije evidentiran kao PDV obaveznik, {to je u suprotnosti sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost465). S tim u vezi, u inspekcijskom izve{taju stoji da sud kao dràvni organ obavqa promet ugostiteqskih usluga koje su izvan delokruga poslova predvi|enih ustavom i zakonom i da je ostvarni prihod ve}i od 2 miliona dinara, a da nije podneta evidenciona prijava Poreskoj upravi Republike Srbije. U izve{taju se ne navodi podatak za koliko novca je o{te}en buyet Republike Srbije time {to dràvi nije pla}en porez po stopi od 18 odsto na promet ugostiteqskih usluga. Daqom kontrolom je utvr|eno da je sud vr{io javne nabavke za potrebe restorana i to na na~in koji je po svemu u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Nabavke su vr{ene kao nabavke male vrednosti, dok je wihova ukupna vrednost u 2006. godini prelazila 3 miliona dinara, {to po zakonu podleè nabavci velike vrednosti. Pojedine ponude koje su dostavqali ponu|a~i u postupku javne nabavke, sud je zagubio, a zapisnici tenderske komisije nisu sadràli sve podatke. Tako kontrolor nije mogao da utvrdi ta~nost i potpunost navoda iz zapisnika koji je sa~iwavala komisija prilikom izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. Utvr|eno je da je celokupni tok postupka javnih nabavki, od po~etka do kraja bio nezakonit. Jednostavno je svaki tenderski korak na~iwen uz istovremeno kr{ewe odredaba Zakona o javnim nabavkama. Tenderska dokumentacija uop{te nije pripremana na na~in kako to propisuje zakon. Nakon sprovedenog postupka izbora najpovoqnijeg ponu|a~a, sud sa odabranim ponu|a~ima ~ak nije ni ugovore zakqu~ivao u pisanoj formi. Posebno je interesantno otkri}e kontrolora da je sud pla}ao skupqe cene nabavke robe od cena koje su izabrane kao najpovoqnije na improvizovanom tenderu. Tako je, primera radi, cena iz ponude za pe~enicu prihva}ena u iznosu od 665,25 dinara, a u ra~unu fakturisana na iznos 708,48 dinara. Cena slanine od 215,25 dinara je prihva}ena u ponudi,
465) Zakon o porezu na dodatu vrednost (Sl. list SRJ, br.3/02 i 5/03 i Sl. glasnik RS, br. 43/04 i 62/06). 288
Ivan Nini} a fakturisana je na iznos od 261,87 dinara. Potpuno ista situacija je bila i sa nabavkom pi}a. Cena kisele vode iz ponude je prihva}ena u visini od 14,80 dinara, a fakturisana na iznos od 15,68 dinara. Pelinkovac iz ponude je prihva}en sa cenom u rasponu od 275 do 450 dinara, a pla}en po cenama od 462 do 482 dinara. Ovakav na~in realizacija nabavki i fakturisawa po cenama koje odstupaju od cena iz ponude, bio je u suprotnosti sa odredbom ~lana 123 Zakona o javnim nabavkama466). Ono {to je prosto neverovatno, ali je u potpunosti istinito, zapravo jeste otkri}e kontrolora da je Op{tinski sud u Kragujevcu tokom 2006. godine vr{io nabavke sa pijace. Tako je ukupna vrednost nabavqenih, odnosno pla}enih mle~nih proizvoda sa pijace iznosila 249.894 dinara. U ovom slu~aju javna nabavka nije izvr{ena iako je shodno odredbama Zakona o buyetu republike Srbije za 2006. godinu trebalo da bude tretirana kao nabavka male vrednosti i da bude sprovedena u skladu i na na~in propisan Zakonom o javnim nabavkama. Za spornu nabavku sud je bio duàn da poqoprivrednom proizvo|a~u plati PDV u visini od 5 odsto, a za uzvrat da zatraì i da dobije odgovaraju}i dokument sa obra~unom priznanicu, {to nije u~iweno. Isto tako sud je bio duàn da za nabavku kod preprodavca, u skladu sa zakonom467), plati porez na dohodak gra|ana u visini od 20 odsto po odbitku normativnih tro{kova, {to tako|e nije u~iweno. Kontrolor je utvrdio da za ove nabavke sa pijace ne postoji dokaz da je prodavac primio novac od strane suda, niti postoji dokaz da je nabavka izvr{ena po najpovoqnijim cenama, nakon prethodnog ispitivawa trì{ta. Iako su svi ovi propusti utvr|eni od strane nadle`ne inspekcijske slu`be Ministarstva pravde, od strane ovog organa tokom 2007. godine nije podneta ni prekr{ajna, a ni krivi~na prijava. Kako za enormno kr{ewe odredaba Zakona o javnim nabavkama, tako ni za utaju poreza niko nije snosio odgovornost. U inspekcijskom izve{taju, @arku Stevanovi}u, predsedniku suda je dato 6 preporuka kako ubudu}e da postupa i ceo slu~aj me{etarewa se na tome zavr{io.
Op{tinski sud u â~ku: nova kontrola, a stara pesma

Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u â~ku bio je provera postupawa po preporukama i primedbama iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli suda, broj: 038-00-00002/2006-13/15, od 15. januara 2007. godine. Ova kontrola je izvr{ena od strane Suzane Desnice-Maksimovi}, internog kontrolora Ministarstva pravde i sa~iwen je izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod brojem: 038-01-00002/2007-15/8, od 28. marta 2007. godine. Naime, prva kontrola Op{tinskog suda u â~ku je izvr{ena jo{ u januaru 2007. godine i tada su utvr|ene nepravilnosti i nezakonitosti ve}ih razmera. Tada je Petru Markovi}u, predsedniku suda, dato 10 preporuka koje su za ciq imale otklawawe uo~enih nepravilnosti.
466) Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 39/02... 101/05). 467) Zakon o porezu na dohodak gra|ana (Sl. glasnik RS, br. 26/01... 65/06). 289
Revizija demokratije Prema prvobitno datim preporukama, predsednik Op{tinskog suda u â~ku je bio u obavezi da: 1) naknade na ime deùrstva vr{i u skladu sa propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2007. godine; 2) donese akt kojim se ure|uje pravo izabranih lica na kori{}ewe mobilnih telefona, utvr|uje limit i uredno vodi evidencija o primqenim elektronskim dopunama; 3) vr{i obustavu zarada za iznos prekora~ewa dozvoqenog limita za kori{}ewe mobilnih telefona; 4) isplate naknada za slu`bena putovawa vr{i u skladu sa propisima; 5) isplate tro{kova i nagrada branioca (advokata) vr{i na osnovu re{ewa sudije, tro{kovnika advokata, a u skladu sa propisanom tarifom; 6) isplate ve{ta~ewa i nagrade ve{taku, ispla}uje na osnovu re{ewa sudije, tro{kovnika ve{taka i vrste osnovice utvr|ene propisima; 7) isplate naknada i nagrada sudijama porotnicima vr{i na osnovu validnih ra~unovodstvenih isprava, uz sa~iwen obra~un tro{kova, a u skladu sa propisima; 8) sve nabavke dobara i usluga vr{i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o buyetu Republike Srbije; 9) finansijska sredstva upu}ena od strane Ministarstva pravde, tro{i namenski u skladu sa Zakonom o buyetskom sistemu; i 10) dokumentaciju kwiì u skladu sa propisima. Samo dva meseca nakon datih preporuka, interni kontrolor Ministarstva pravde je u novoj kontroli u Op{tinskom sudu u â~ku utvrdio staru pesmu. Naime, utvr|eno je da u ovom pravosudnom organu nije u potpunosti postupqeno u skladu sa datim preporukama da se otklone utvr|ene nepravilnosti i nezakonitosti. Tako uop{te nije izvr{ena prva preporuka da se isplata naknada na ime deùrstva vr{i u skladu sa pozitivno-pravnim propisima, ve} je nastavqen kontinuitet isplata dodataka na ime deùrstva, i to mese~no 10 odsto uz platu. Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnih slu`benika i name{tenika468) jer nosioci pravosudnih funkcija nemaju status dràvnog slu`benika i name{tenika. Iz tog razloga na wih nije bilo mogu}e primeniti odredbu koja propisuje pravo na dodatak na platu za pripravnost. U konkretnom slu~aju je trebalo dodeliti dodatak na platu, i to za svaki sat proveden na radu duì od punog radnog vremena. Taj dodatak za nosioce pravosudnih funkcija iznosi 26 odsto od vrednosti radnog sata osnovne plate, a ne kako je sud ispla}ivao, 10 odsto od iznosa mese~ne plate. Pri tom je naknadnom kontrolom utvr|eno da u Op{tinskom sudu u â~ku uop{te nije vo|ena pismena evidencija deùrstava za nosioce pravosudnih funkcija, {to je bila tako|e jedna od obavezuju}ih preporuka iz ranije kontrole. Kontrola je pokazala da je preporuka koja se odnosila na limitirawe tro{kova slu`benih mobilnih telefona delimi~no izvr{ena. Naime, u sudu je odre|ena visina limita i pravo lica koja mogu da koriste telefon na ra~un buyeta, ali nije ustrojena evidencija koja bi sadràla validne podatke o brojevima telefona, imenima, mese~noj potro{wi i sl. Dve preporuke koje su se odnosile na zakonit obra~un tro{kova naknada i nagrada za advokate i ve{take, nisu izvr{ene. Sud je nastavio da vr{i isplate po starom principu, bez priloènih tro{kovnika za advokate i bez re{ewa za ve{take.
468) Zakon o dràvnim slu`benicima i name{tenicima (Sl. glasnik RS, br. 62/06, 63/06 i 115/06). 290
Ivan Nini} Novim inspekcijskim izve{tajem u kome su konstatovane nove (stare) ~iwenice, interni kontrolor Ministarstva pravde je Op{tinskom sudu u â~ku ponovo naloìo izvr{ewe 5 preporuka za otklawawe nepravilnosti. Me|utim, po slu`benoj du`nosti Ministarstvo pravde uop{te nije iniciralo pokretawe, kako prekr{ajne tako ni krivi~ne odgovornosti za lica koja su odgovorna za u~iwene prekr{aje i me{etarewe. Pri tom posebno treba ista}i ~iwenicu da je tada vaè}i zakon o buyetskom sistemu u ~lanu 74, stavu 8 propisivao da }e se nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, kazniti odgovorno lice korisnika buyetskih sredstava ukoliko ne otkloni propuste na koje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontrole, ili ih ne ispravi blagovremeno. Ovakvo ignorisawe, odnosno pre}utno kr{ewe zakona od strane Ministarstva pravde, koje tokom 2007. godine nije pokrenulo pitawe odgovornosti odgovornih u Op{tinskom sudu u â~ku, dovelo je do zastarevawe prekr{aja.
Organ za prekr{aje u Kragujevcu: Ministarstvo bez autoriteta

Predmet kontrole kod Op{tinskog organa za prekr{aje u Kragujevcu bio je provera postupawa po preporukama i primedbama iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli suda, broj: 038-01-00002/2006-13/13, od 30. novembra 2006. godine. Kontrolu je izvr{io Zoran Golubi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, a o svojim zapaàwima je sa~inio i izve{taj koji je u ministarstvu zaveden pod brojem: 038-01-00002/2007-15/3, od 22. marta 2007. godine. Nakon izvr{ene prve kontrole, Milovanu Stevanovi}u, stare{ini Op{tinskog organa za prekr{aje u Kragujevcu je bilo naloèno ~ak 9 preporuka za izvr{ewe, a u ciqu otklawawa nezakonitosti u radu tokom 2006. godine. Re~ je o preporukama Ministarstva pravde koje su odgovorno lice u kontrolisanom organu obavezale da: 1) naknade na ime deùrstva vr{i u skladu sa vaè}im propisima; 2) isplate naknada za slu`bena putovawa vr{i u skladu sa propisima; 3) Dokumentacija koja se odnosi na pla}awe bude overavana potpisom stare{ine organa, a dokumentacija koja se odnosi na preuzimawe robe, odnosno izvr{ewe usluga, bude overavana pe~atom i potpisom ovla{}enog lica; 4) donese odgovaraju}a re{ewe ukoliko tro{kovi polagawa stru~nog ispita radnika budu padali na teret buyeta; 5) isplatu tro{kova i nagrada branioca (advokata) vr{i na osnovu re{ewa sudija, tro{kovnika advokata, a u skladu sa zakonom; 6) tro{kove ve{ta~ewa i nagrade ve{tacima, ispla}uje na osnovu re{ewa sudije i tro{kovnika ve{taka u kom su navedeni radni sati i vrsta osnovice, u skladu sa propisima; 7) sve nabavke dobara i usluga vr{i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama; 8) zakqu~i sporazum (ugovor) sa Gradskom upravom grada Kragujevca o pla}awu dela tro{kova za odràvawe poslovnog prostora, kojim }e precizno definisati me|usobna prava i obaveze u pogledu visine i strukture tro{kova; i 9) finansijska sredstva upu}ena od strane Ministarstva pravde tro{i namenski u skladu sa odredbama Zakona o buyetskom sistemu. O~igledno je da su ovakve mere usledile nakon kontrole u kojoj je utvr|eno totalno bezakowe i java{luk kod Op{tinskog organa za prekr{aje u
291
Revizija demokratije Kragujevcu. Me|utim, umesto da odgovorna lica u kontrolisanom organu postupe po datim merama Ministarstva pravde, naknadnom kontrolom je utvr|eno ponovo identi~no stawe. Naime, prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, nezakonita praksa isplate naknada na ime deùrstva u visini od 10 odsto na platu nastavqena je i daqe da se sprovodi na {tetu buyeta Republike. Utvr|en je i kontinuitet dotada{we nezakonite prakse isplate slu`benih dnevnica uz kr{ewe vaè}e uredbe469). [to se ti~e dokumentacije vezane za nabavku i prijem robe i usluga, utvr|eno je da nije postupqeno po datoj preporuci. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, slu`bene (ra~unovodstvene) isprave se i daqe ne potpisuju i ne overavaju od strane lica koja su izvr{ila prijem robe, odnosno prijem usluga, a {to je u suprotnosti sa odredbom ~lana 11 Zakona o ra~unovodstvu i reviziji470). Kada je re~ o sprovo|ewu javnih nabavki, utvr|eno je da se javne nabavke kod ovog organa i daqe sprovode u suprotnosti sa odredbama Zakonom o javnim nabavkama. Dakle, bez obzira {to Op{tinski organ za prekr{aje u Kragujevcu nije u svemu postupio po preporukama datim u prvoj kontroli od strane nadle`nih lica iz Ministarstva pravde, niko zbog toga nije odgovarao. I ovog puta je zbog neotklawawa propusta, na koje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontrole, postojao osnov za primenu kaznene odredbe ~lana 74, stava 8 tada{weg zakon o buyetskom sistemu. Me|utim, nadle`no Ministarstvo pravde nije podnelo odgovaraju}u prijavu, ve} je ponovo samo naloìlo 4 preporuke kontrolisanom organu.
Trgovinski sud u Ni{u: o~erupali buyet Republike

Predmet kontrole kod Trgovinskog suda u Ni{u bila je provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa dràvnom imovinom u sudu za period 2006. godine. Ovu kontrolu su izvr{ili interni kontrolori Ministarstva pravde Suzana Desnica-Maksimovi} i Zoran Golubovi}. Oni su o ~iweni~nom stawu sa~inili izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/9, od 25. aprila 2007. godine. Iz ovog izve{taja proizilazi da je Trgovinski sud u Ni{u u 2006. godini raspolagao sa ~ak 44.545.000 dinara. Od toga je iznos od 42.977.000 dinara dotiran iz buyeta Republike Srbije, a razlika je ostvarena po osnovu sopstvenog prihoda. Kontrolori su utvrdili da je sud na ime izvr{ewa radwi van sudske zgrade, a po zahtevu stranaka tokom 2006. godine vr{io isplatu naknade tro{kova prevoza i dnevnica sudijama. Rashode po ovom osnovu sud je realizovao tako {to je prethodno sa ra~una depozita prenosio sredstva na redovan ra~un i time u 2006. godini stvorio sopstvene prihode u iznosu od 761.000 dinara. Ovakvo rasipawe novca na pokri}e tro{kova benzina i isplatu dnev469) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima i izabranih, odnosno postavqenih lica (Sl. glasnik RS, br. 95/05). 470) Zakon o ra~unovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS, br. 46/06). 292
Ivan Nini} nica je bilo nezakonito, jer je rashode takve vrste trebalo finansirati iz redovnih buyetskih sredstava koja su dotirana za rad suda. Naime, sporni iznos od 761.000 dinara je morao biti upla}en u buyet Republike Srbije kako to nalaè Zakona o ure|ewu sudova, ali to nije u~iweno. Pored ovih nepravilnosti, kontrolom je utvr|eno da su isplate pri vr{ewu rada van zgrade suda, vr{ene samo na osnovu re{ewa sudija, bez prate}e dokumentacije. Re~ je o nedostatku putnih naloga i obra~una pre|ene kilometraè, na osnovu kojih bi se mogla utvrditi zakonitost i verodostojnost izvr{enih isplata. U pogledu kontrole namenskog kori{}ewa buyetskih sredstava u 2006. godini, kontrolori su otkrili da su buyetska sredstva koja su preneta Trgovinskom sudu u Ni{u od strane Ministarstva pravde, i to za ta~no utvr|ene namene, tro{ena nenamenski, odnosno u suprotnosti sa odredbama Zakona o buyetskom sistemu. Primera radi, za rashode na buyetskoj poziciji 426 materijal bilo je planirano 444.000 dinara, iz buyeta je dotirano 852.140 dinara, a za tu namenu utro{eno je ~ak 1.478.280 dinara. Za rashode na buyetskoj poziciji 423 usluge po ugovoru planirano je 644.000 dinara, iz buyeta je dotirano 976.382 dinara, a utro{eno je ~ak 1.157.074 dinara. Za rashode na buyetskoj poziciji 422 tro{kovi putovawa bilo je planirano 130.000 dinara, iz buyeta je dotirano 118.000 dinara, dok je za tu namenu utro{eno 178.000 dinara. Za rashode na buyetskoj poziciji 415 naknade za zaposlene bilo je planirano 420.000 dinara, iz buyeta je dotirano 501.700 dinara, a utro{eno je 670.224 dinara. Dakle, veoma precizno se vidi da je dolazilo do probijawa buyeta u odnosu na sredstva predvi|ena finansijskim planom i sredstva koja se odnose na kona~no izvr{ewe buyeta (rashoda). Osim toga, do enormnog probijawa buyeta je dolazilo i u odnosu na sredstva koja su transferisana iz buyeta Republike za odre|enu namenu i sredstva koja se odnose na kona~no izvr{ewe buyeta. Kontrola je tako|e pokazala da je kod kontrolisanog suda u 2006. godini isplata dnevnica za slu`bena putovawa vr{ena u mawim iznosima nego {to je to propisima bilo utvr|eno kao pravo zaposlenog. Isplate naknada za rad sudija porotnika su tako|e vr{ene u znatno mawim iznosima nego {to su to propisi odobravali. Kada je re~ o isplati nagrada i naknada tro{kova za rad advokata i ve{taka, utvr|eno je da su isplate po ovom osnovu vr{ene samo na osnovu re{ewa sudije, bez prilagawa tro{kovnika advokatskih usluga i tro{kovnika ve{ta~ewa. Zbog toga kontrolori nisu mogli da utvrde zakonitost izvr{enih isplata. Kontrola je pokazala da ra~unovodstveni radnici Trgovinskog suda u Ni{u uop{te nisu postupali zakonito pri vo|ewu ra~unovodstvene dokumentacije, pa tako pojedini ra~uni za izvr{ene usluge ne sadrè prate}u dokumentaciju. Primera radi, izvr{ena je zamena delova na slu`benom automobilu marke florida, a da uz ra~un koji iznosi 20.657 dinara uop{te ne postoji radni nalog. Kontrolori su otkrili da je sud nabavku klima-ure|aja sproveo u svemu u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. S tim u vezi dovoqno je ista}i da su kontrolori otkrili postojawe dva zapisnika o otvarawu ponuda, prema kojima su izabrani potpuno razli~iti ponu|a~i za nabavku klima-ure|aja.
293
Revizija demokratije Dakle, bez obzira na probijawe buyeta i decidno utvr|ene nezakonitosti tokom 2006. godine u materijalno-finansijskom poslovawu Trgovinskog suda u Ni{u, nadle`no Ministarstvo pravde nije reagovalo na adekvatan na~in. Izostalo je podno{ewe prekr{ajnih i krivi~nih prijava protiv odgovornih lica i pored ~iwenice da je za to bilo dovoqno elemenata koji su evidentirani u inspekcijskom izve{taju. Jedini potez koji je preduzet nakon izvr{ene kontrole, jeste davawe 9 preporuka Vojkanu Mitrovi}u, predsedniku suda kontrolisanog suda.
Okru`ni sud u Novom Sadu: cedili iz buyeta koliko su hteli

Predmet kontrole kod Okru`nog suda u Novom Sadu bio je provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa dràvnom imovinom u sudu, s akcentom na namensko tro{ewe buyetskih sredstava. Kontrola je obuhvatila period od 1. januara 2006. godine do 28. marta 2007. godine, a izvr{ena je od strane Sneàne Netkovi}, rukovodioca grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. S tim u vezi, gospo|a Netkovi} je sa~inila i izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/10, od 9. aprila 2007. godine. Kontrolom je utvr|eno da je u 2006. godini Okru`ni sud u Novom Sadu ostvario ukupne prihode u visini od 231.473.000 dinara, od ~ega je iz buyeta Republike dotirano 142.415.000 dinara. [to se ti~e sopstvenih prihoda, sud je ostvario ~ak 86.112.000 dinara, i to po osnovu naplate sudskih taksi u 2006. godini. Kontrola je pokazala da je sud sredstva dobijena iz buyeta Republike tro{io nenamenski, {to je bilo u suprotnosti sa odredbom ~lana 50 Zakona o buyetskom sistemu471). Detaqnom kontrolom zahteva za transfere koje je sud sa~iwavao i upu}ivao Ministarstvu pravde utvr|eno je da su isti bili sa~iwavani u suprotnosti sa odobrenim aproprijacijama utvr|enim finansijskim planom i uputstvom Ministarstva pravde. Tako je, primera radi, za rashode na buyetskoj poziciji poziciji 421 stalni tro{kovi planski bilo predvi|eno 30,4 miliona dinara, dok je sud za ove namene, preko zahteva za transfer, traìo od Ministarstva pravde ~ak 59,2 miliona dinara. Ministarstvo je iz buyeta Republike sudu prenelo iznos od 35,7 miliona dinara, a stvarni rashodi na pomenutoj poziciji u 2006. godini iznosili su 25,1 milion dinara. Drugi zanimqiv primer nenamenskog tro{ewa buyetskih sredstva, jesu rashodi na buyetskoj poziciji 423 usluge po ugovoru, za {ta je planski bilo utvr|eno i odobreno 15,4 miliona dinara. Me|utim, sud je od
471) Zakonom o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02... 66/05) u ~lanu 50, stavu 1 bilo je propisano: Funkcioner direktnog, odnosno indirektnog korisnika buyetskih sredstava odgovoran je za preuzimawe obaveza, wihovu verifikaciju, izdavawe naloga za pla}awe koje treba izvr{iti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavawe naloga za uplatu sredstava koja pripadaju buyetu, dok je stavom 2 bilo propisano: Funkcioner direktnog, odnosno indirektnog korisnika buyetskih sredstava odgovoran je za zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrenu buyetskih aproprijacija. 294
Ivan Nini} Ministarstva pravde zahtevao transfer od 213 miliona dinara, nakon ~ega je dobio 65 miliona dinara, a pri tom je stvarni rashod stvoren u visini od 73,1 milion dinara. Pored ovih nenamenskih, odnosno nezakonitih tro{kova, sud je u 2006. godini nenamenski tro{io sredstva i sa drugih buyetskih pozicija, odnosno ekonomskih klasifikacija. Kontrola obra~una dodataka na deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena u Okru`nom sudu u Novom Sadu, pokazala je da su obra~uni i isplate za sudije po ovom osnovu vr{eni na nezakonit na~in. Tako je istra`nim sudijama vr{ena isplata u visini od 26 odsto od vrednosti radnog sata, za sve ~asove pripravnosti i deùrstva. Me|utim, propisima je bilo predvi|eno da se takve isplate vr{e u visini od 26 odsto, ali od osnovice, srazmerno vremenu provedenom na radu. Isto tako nezakonito su vr{ene i isplate naknada tro{kova ve{ta~ewa, i to samo na osnovu sudskog re{ewa, bez priloènog tro{kovnika stvarnih tro{kova. Pri tom su rashodi na ime usluga ve{ta~ewa u Okru`nom sudu u Novom Sadu u 2006. godini iznosili 12.159.789 dinara. Dakle, na ovom primeru se o~igledno moè videti kako su odgovorna lica u Okru`nom sudu u Novom sadu tokom 2006. godine izvr{ila niz prekr{aja. Pri tom je nenamensko raspolagawe sredstvima dobijenim iz buyeta Republike Srbije tada predstavqalo i krivi~no delo koje je u oktobru 2006. godine propisano ~lanom 74a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o buyetskom sistemu. I pored toga, nadle`ni u Ministarstvu pravde tokom 2007. godine nisu reagovali i podneli prekr{ajne i krivi~ne prijave po slu`benoj du`nosti. Gospodinu Slobodanu Nadrqanskom, predsedniku Okru`nog suda u Novom Sadu, samo su date 4 preporuke koje je trebalo da primeni u budu}em radu i funkcionisawu suda.
Organ za prekr{aje u Beogradu: sudije kr{ile zakon

Predmet kontrole kod gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu bio je provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena u 2007. godini. Kontrolu je izvr{ila Suzana Desnica-Maksimovi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inila i izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod brojem: 038-01-00002/2007-15/12, od 31. avgusta 2007. godine. U postupku kontrole kod ovog organa, interni kontrolor Ministarstva pravde je utvrdila da su sudije koje su bili raspore|eni na radna mesta koordiniraju}eg sudije, ukqu~uju}i i stare{inu organa, imali nezakonito naduvan koeficijent. Naime, wima je u re{ewima bilo utvr|eno uve}awe osnovnog koeficijenta za obra~un i isplatu plate, i to u rasponu od 10 odsto do 20 odsto na ime rukovo|ewa. To je bilo u suprotnosti sa vaè}om uredbom, kojom je utvr|eno da uve}awe plate po osnovu rukovo|ewa mogu imati samo zaposleni koji rukovode unutra{wom organizacionom jedinicom, a ne imenovana lica. [to se ti~e prekovremenog rada, metodom slu~ajnog uzorka kontrolorka je utvrdila da je za pojedine zaposlene pau{alno vr{en obra~un i isplata dodataka za prekovremeni rad, tako {to je odre|en proce295
Revizija demokratije nat uve}awa od 26 odsto od vrednosti osnovne plate. Takav vid isplate je bio u suprotnosti sa odredbom ~lana 27 i ~lana 47 Zakona o platama dràvnih slu`benika i name{tenika472). Iako na prvi pogled izgleda kao da je re~ o mizernim prekr{ajima, to ipak nije tako. Ovako nezakonitim naduvavawem koeficijenata naneta je {teta direktno buyetu Republike Srbije i prekr{ene su odredbe Zakona o buyetskom sistemu473), a {to kontrolor Ministarstva pravde ni u jednoj re~enici svoga izve{taja nije konstatovao. Ono {to je jo{ gore od ovog propusta, jeste ~iwenica da se interni kontrolor uop{te nije upu{tao u zbirni obra~un mase buyetskih sredstava koja je nezakonito ispla}ena na ovakav na~in. Zbog toga je potpuno nepoznata {teta koja nezakonitim isplatama usledila po buyet, i to je upravo ono {to karakteri{e sve ove nalaze interne kontrole Ministarstva pravde. Ni u jednom jedinom slu~aju nije podvu~ena crta, niti nazna~eno za koliko novca je buyet dràve o{te}en, ve} se samo konstatuje da su raznorazni obra~uni i isplate vr{ene na nezakonit na~in, i to u ve}im ili mawim iznosima od dozvoqenog. U konkretnom slu~aju me{etarewa organa za prekr{aje, odnosno gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu, u vidu treba imati ukupan broj prekr{ajnih sudija, broj meseci u kojima su sporne, odnosno nezakonite plate izvr{ene. Na osnovu tih podataka je bilo neophodno izra~unati i odnos neto i bruto isplata, a kako bi se na kraju izra~unala ukupna {teta po buyet. Me|utim, ovaj prora~un nadle`ni u Ministarstvu pravde nisu uradili, niti su nakon izvr{ene kontrole podneli odgovaraju}e prijave protiv odgovornih lica. Sve je zata{kano tako {to su Du{ici Bulatovi}, stare{ini organa za prekr{aje, date dve preporuke da se ubudu}e drì zakona.
Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici: prevoz na {tetu buyeta

Predmet kontrole kod Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici bio je provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada u 2007. godini. Kontrolu je izvr{io Zoran Golubi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inio izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/13, od 20. septembra 2007. godine. Kontrola je pokazala da sud uop{te nije raspolagao preciznom evidencijom o prisutnosti zaposlenih na poslu, a da je evidencija zbog izostanaka (bolovawe, odmor i drugi razlozi) morala biti uredno vo|ena. Tako|e je utvr|eno da je sud finansirao tro{kove dolaska na posao i odlaska sa posla samo na osnovu re{ewa, bez podataka neophodnih za preciznu i ta~nu ispla472) Zakon o dràvnim slu`benicima i name{tenicima (Sl. glasnik RS, br. 62/06, 63/06-ispr.) 473) Zakonom o buyetskom sistemu (Sl. glasnik RS, br. 9/02... 66/05) u ~lanu 36, stavu 3 bilo je propisano: Preuzete obaveze ~iji je iznos ve}i od iznosa sredsta-va predvi|enog buyetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili nekim drugim propisom, ne mogu se izvr{avati na teret konsolidovanog ra~una trezora Republike, odnosno lokalne vlasti. 296
Ivan Nini} tu tro{kova prevoza. Upravo zbog toga je ~esto dolazilo do mese~nih odstupawa prilikom isplata naknade na ime prevoza, pa je za iste radnike i iste relacije prevoza vr{ena isplata tro{kova u razli~itim iznosima. Tako je, primera radi, jednom zaposlenom u sudu za mesec januar 2007. godine ispla}ena naknada u visini od 6.625 dinara, za mesec mart 5.035 dinara i za mesec jun 4.805 dinara. Pri tom je za istog zaposlenog utvr|eno da ni jednog radnog dana nije odsustvovao sa posla, ve} je radio pun mesec. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, zbog nepostojawa validne dokumentacije, interni kontrolor nije mogao da utvrdi opravdanost i zakonitost ovakvih isplata. Ina~e, rashodi po osnovu prevoza zaposlenih u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici su u prvih osam meseci 2007. godine iznosili 1.430.584 dinara, i to na teret buyeta Republike. Posebno interesantno otkri}e kontrolora jeste to da je Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici svakog meseca kod Ministarstva pravde trebovao nov~ana sredstva na ime prevoza u ve}im iznosima nego {to je realizovan utro{ak po tom osnovu. Tako su u januaru i februaru trebovana, a nakon toga iz buyeta Republike preneta sredstva na ime tro{kova prevoza radnika u iznosu od po 270.000 dinara, dok je januarski rashod po tom osnovu iznosio 233.505 dinara, a februarski 179.662 dinara. U periodu od meseca marta, pa sve do avgusta 2007. godine, kod Ministarstva pravde su trebovana sredstva u iznosima od po 200.000 dinara, na osnovu ~ega je iz buyeta Republike izvr{en i prenos mese~nih iznosa te visine. Me|utim, otkriveno je da su se stvarni tro{kovi kretali u znatno mawim iznosima od 200.000 dinara, i to: u aprilu 166.790 dinara; u maju 176.715 dinara; u junu 161.990 dinara; u julu 178.071 dinar; i u avgustu 132.265 dinara. Samo je rashod za mart bio za 1.586 dinara ve}i od trebovanog iznosa, pa je iznosio 201.586 dinara. Dakle, iako je re~ o klasi~noj pqa~ki buyeta Republike Srbije, interni kontrolor Ministarstva pravde odgovornima u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici nije naloì meru da vi{ak otetog novca vrate u buyet Republike. Tako|e, nije inicirano ni pokretawe postupka protiv odgovornog lica u kontrolisanom sudu. Iz inspekcijskog izve{taja proizilazi da su Borisavu Pupovcu, v. d. predsednika Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, date samo 3 preporuke u kojima se skre}e pa`wa na budu}u realizaciju isplate naknada na ime tro{kova prevoza zaposlenih.
Op{tinski sud u Vr{cu: na teret buyeta pivo, kikiriki, smoki...

Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u Vr{cu bio je provera zakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawa dràvnom imovinom u periodu od 1. januara do 20. decembra 2007. godine. Pored ovog perioda kontrolisana je poslovawe suda i u 2006. godini. Kontrolu je izvr{ila Suzana Desnica-Maksimovi}, interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inila obiman izve{taj koji se sastoji od 24 strane formata A4. Ovaj izve{taj je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/14, od 4. januara 2008. godine.
297
Revizija demokratije Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, kontrolisani sud je za prvih devet meseci 2007. godine iskazao prihode u visini od 38,6 miliona dinara, dok je u 2006. godini poslovao sa 49,6 miliona dinara. Kontrolom je utvr|eno da buyetska sredstva koja su transferisana od strane Ministarstva pravde, sud nije namenski tro{io. U tom pogledu otkrivene su znatne oscilacije izme|u planiranog i odobrenog buyeta, sredstava koja su transferisana i sredstava, koja su utro{ena. Primera radi za buyetsku poziciju 423 usluge po ugovoru planski su bila utvr|ena sredstva u visini od 2 miliona dinara, iz buyeta je prenet iznos od 3,5 miliona dinara, dok je od toga utro{eno 2,3 miliona dinara. Za rashode suda na buyetskoj poziciji 421 stalni tro{kovi odobrena su sredstva od 3 miliona dinara, iz buyeta je preneto 3,2 miliona dinara, dok je za istu namenu utro{eno 2,3 miliona dinara. Rashodi na buyetskoj poziciji 416 tro{kovi nagrada uop{te nisu bili odobreni u buyetu, ali je iz buyeta za tu namenu sudu transferisano 358.924 dinara, a utro{eno 208.000 dinara. [to se ti~e rashoda na buyetskoj poziciji 425 teku}e popravke, za tu namenu je planom bilo predvi|eno 60.000 dinara, dok iz buyeta ni dinar nije prenet, a ipak su ostvareni rashodi u visini od 220.506 dinara. Ina~e, me{etarewe na ovakav na~in je strogo sankcionisano odredbama Zakona o buyetskom sistemu i tretira se kao nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava. Ovu ~iwenicu je u svom izve{taju evidentirao i kontrolor Ministarstva pravde. Daqa kontrola Op{tinskog suda u Vr{cu je pokazala da je u ovom sudu, bez ikakvog re{ewa, sudijama i zaposlenim slu`benicima vr{ena isplata dodataka na platu na ime deùrstva, i to u visini od 10 i 15 odsto od osnovne plate. To je bilo u suprotnosti sa propisima koji utvr|uju potpuno druga~iji vid obra~una naknade po osnovu deùrstva. Kada je re~ o kontroli tro{kova mobilnih telefona, tro{kovi po tom osnovu su u 2006. godini iznosili 41.208 dinara, a 8.382 dinara u 2007. godini. S tim u vezi utvr|eno je da predsednik suda nije doneo nikakav akt kojim bi regulisao ko i pod kojim uslovima ima pravo na upotrebu mobilnih telefona na teret buyeta u smislu zakqu~ka Vlade Republike Srbije474). Isto tako utvr|eno je da u sudu nije vo|ena evidencija o tome koja lica su sve koristila brojeve i dopune impulsa na teret buyeta. Kada je re~ o tro{kovima slu`benih putovawa u zemqi zaposlenih u sudu tokom 2006. i 2007. godine, kontrola je pokazala da su rashodi po ovom osnovu delimi~no finansirani buyetskim sredstvima koja nisu bila transferisana za tu namenu, {to je u suprotnosti sa zakonom. Isto tako, kada je re~ o tro{kovima dnevnica za slu`bena putovawa u 2006. godini, kontrolom je utvr|eno da je Qiqana Smiqani}, predsednica suda, na ime slu`benog puta u Crnu Goru, sebi u yep stavila dnevnice u iznosu od 410 evra, odnosno 35.547 dinara. Interni kontrolor je utvrdio da je obra~un dnevnica u ovom
474) Zakqu~kom Vlade Republike Srbije 05 broj: 06-171/2003 od 20. 1. 2003. godine je utvr|eno pravo izabranih i postavqenih lica na kori{}ewe mobilnih telefona za slu`bene potrebe i visina tro{kova koja se finansija iz sredstava buyeta Republike Srbije. 298
Ivan Nini} iznosu bio nezakonit, jer predsednica suda nije imala pravo da naplati iznos od 100 odsto dnevnica, ve} iznos umawen za ~ak 80 odsto. To propisuje vaè}a uredba475) prema kojoj se dnevnice umawuju za 80 odsto ukoliko je na slu`benom putovawu obezbe|ena ishrana. Isti slu~aj je bio u 2007. godini kada je gospo|a Smiqani} na ime slu`benog puta na Zlatibor podigla akontaciju u iznosu od 16.352 dinara, u {ta spada iznos od 6.000 dinara za tro{kove dnevnica, 4.000 dinara za tro{kova benzina i 6.352 dinara za tro{kove kori{}ewa sopstvenog vozila. Interna kontrolorka je utvrdila da nakon zavr{etka slu`benog puta, nikakvom dokumentacijom nisu pravdani izdaci sredstava akontacije. Tako|e je utvr|eno da za upotrebu privatnog automobila u slu`bene svrhe nije sa~iweno pismeno odobrewe u skladu sa propisima, kao i to da je iznos od 4.000 dinara na ime tro{kova benzina napla}en bez zakonskog osnova, jer su ti tro{kovi ura~unati u ve} napla}en iznos od 6.352 dinara. Kada je re~ o putovawima pojedinih sudija na seminar u Vrwa~ku Bawu, utvr|eno je da su wima dnevnice obra~unate i ispla}ene u iznosima koji su za 50 odsto mawi od iznosa predvi|enih propisima. U Op{tinskom sudu u Vr{cu su u 2006. godini stvoreni tro{kove od 79.438 dinara, i to na ime zdravstvenih usluga od strane dva dobavqa~a: Zdravstvenog centra u Vr{cu i apoteke Evelin. S tim u vezi, interna kontrolorka je utvrdila da je sud izvr{io nekoliko nabavki lekova iz apoteke, a po receptu lekara, {to je svojim potpisom, kao tro{ak suda, odobrila predsednica suda. Nabavka ovakvih artikala je izvr{ena u suprotnosti sa zakonskom regulativom, jer u 2006. godini sudu iz buyeta Republike nisu bila odobrena sredstva za tu namenu, niti je za to postojao zakonski osnov. Na isti na~in, nabavka lekova je na teret buyetskih sredstava suda vr{ena i u 2007. godini. Kontrolom tro{kova krkanluka na buyetskoj poziciji 4237 reprezentacija utvr|eno je da je sud na ime reprezentacije u 2006. godini utro{io 55.202 dinara, a u 2007. godini iznos od 5.573 dinara. Sredstva za ove rashode nisu bila obezbe|ena u buyetu Republike, pa su tako rashodi po ovom osnovu pokriveni nezakonito, i to sredstvima dotiranim za druge namene. Kontrola je pokazala da je sud kupovao kafu, kiselu vodu, koka-kolu, pivo, vino, viski, vermut, kikiriki, smoki, kreker sa sirom i sl. Jedan o pla}enih ra~una ukazuje na to da je u motelu Vetrewa~a u Vr{cu, na krkanluk utro{eno 23.205 dinara. Za ovaj ra~un niti postoji specifikacija ugostiteqskih usluga, niti postoji fiskalni ise~ak, ali je ra~un potpisan od strane predsednice suda. [to se ti~e kontrole tro{kova goriva u 2006. godini, za tu namenu sud je utro{io 100.145 dinara. Pri tom je kontrola pokazala da uop{te nije vo|ena evidencija o izdatim putnim nalozima, kako to izri~ito propisuje vaè}i pravilnik476). Dakle, nakon ovakvih ~iwenica i otkri}a u kontroli Op{tinskog suda u Vr{cu, nadle`ni u Ministarstvu pravde su bili u obavezi da podnesu kri475) Uredba o izdacima za slu`bena putovawa i selidbe u inostranstvo (Sl.list SRJ, br. 14/95... 43/02 i Sl.list SCG, br.57/04). 476) Pravilnik o sadrìni, izdavawu i vo|ewu putnih naloga i evidenciji o izdatim putnim nalozima (Sl. glasnik RS, br. 20/06). 299
Revizija demokratije vi~nu prijavu protiv Qiqane Smiqani}-[kori}, predsednice kontrolisanog suda. Trebalo je da u konkretnom slu~aju javni tuìlac utvrdi da li je gospo|a Smiqani}-[kori} izvr{ila bilo koje krivi~no delo za koje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. Naàlost, ovaj slu~aj nije procesuiran, ve} je predsednici suda samo dato 11 preporuka i time je pri~a o me{etarewu zata{kana.
300
Ivan Nini}
(37) Tuìla{tva i tuìoci potkradaju dràvu (3)

Od statusa slu`benih lica koja gone prekr{ioce zakona, nosioci javnotuìla~ke funkcije u Srbiji su postali prestupnici koji kr{e zakon, i to na {tetu buyeta iste dràve ~iji bi pravni poredak trebalo da {tite. Tokom 2007. godine u postupcima kontrola op{tinskih i okru`nih javnih tuìla{tava u Zrewaninu i Sremskoj Mitrovici, Ministarstvo pravde je preko svoje slu`be interne kontrole otkrilo da je buyet Republike potkradan preko nezakonitih i pau{alnih isplata dodataka na zarade zaposlenih. I pored utvr|enih ~iwenica i dokaza, nadle`no ministarstvo ni{ta nije preduzelo da se oteti novac vrati natrag u buyet Republike, niti je po slu`benoj du`nosti pokrenuta inicijativa za utvr|ivawe odgovornosti tuìlaca koji su rukovodili kontrolisanim tuìla{tvima. Potkradawe dràve na isti na~in je i u Tre}em op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu otkrila buyetska inspekcija Ministarstva finansija, ali za razliku od postupawa Ministarstva pravde, u ovom slu~aju je naloèno da se nezakonito ispla}ena sredstva vrate u buyet Republike. Zbog toga se name}e pitawe za{to dràvna vlast sprovodi dvostruke ar{ine kada je re~ o istom slu~aju kr{ewa zakona na {tetu dràvne kase. Prikrivawem kr{ewa zakona u tuìla{tvima i nepodno{ewem prijava protiv odgovornih nosilaca javnotuìla~ke funkcije, nadle`no Ministarstvo pravde Republike Srbije zapravo izraàva svoju podr{ku korupciji, kriminalu i me{etarewu u pravosudnom sistemu. ***
Zamena uloga tuìoci s one strane zakona

[ta je to Javno tuìla{tvo u Srbiji i {ta ono radi, propisano je odredbom ~lana 2 Zakona o javnom tuìla{tvu477) u kojoj se kaè da je u pitawu samostalan dràvni organ koji goni u~inioce krivi~nih dela i drugih ka`wivih dela i preduzima mere za za{titu ustavnosti i zakonitosti. Ipak, u dana{woj demokratskoj Srbiji de{ava se to da javna tuìla{tva, osim {to gone u~inioce krivi~nih i drugih ka`wivih dela, ponekad i sama postaju mesta gde se zakon drasti~no kr{i, a dràvna kasa pusto{i. Naime, u ovoj analizi autor }e dati osvrt na neke pojedina~ne slu~ajeve me{etarewa u op{tinskim i okru`nim tuìla{tvima u Srbiji, i to sluè}i se iskqu~ivo zvani~nim podacima koji su sadràni u dokumentima Ministarstva pravde. Re~ je o podacima koji su sadràni u izve{tajima grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde Republike Srbije, a koji se odnose na izvr{enu kontrolu tuìla{tava kao indirektnih buyetskih korisnika u 2007. godini.
477) Novi zakon o javnom tuìla{tvu (Sl. glasnik RS, br. 116/08) donet je 22. 12. 2008. godine, stupio je na pravnu snagu konstituisawem Dràvnog ve}a tuìlaca 6. 4. 2009. godine, a primewiva}e se tek od 1. 1. 2010. godine. 301
Revizija demokratije Autor }e u analizi nastojati da prikaè kako nosioci tuìla~ke funkcije u Republici Srbiji perfidno pqa~kaju buyet preko nezakonitih obra~una i isplata odre|enih dodataka na svoje zarade. Ipak, te{ko je utvrditi, odnosno re}i o kojoj {teti (zbirno) po buyet je re~, jer interni kontrolori svoj posao nisu obavili do kraja, kako to obavqa buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Pri tom, nepreduzimawem, odnosno neizdavawem mera kontrolisanim tuìla{tvima da nezakonito utro{ena sredstva vrate natrag u buyet, {teta ostaje nenadokna|ena. Zbog toga }e autor u ovoj analizi, osim ~iwenica iz izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde, ukazati i na jedan primer i epilog kontrole tuìla{tva od strane buyetske inspekcije Ministarstva finansija. Iz ovog uporednog prikaza moè se sagledati ogromna razlika u radu dve inspekcijske slu`be. Razlika se ogleda, kako u na~inu, predmetu i obimu kontrole tako i u krajwem epilogu koji od strane Ministarstva finansije za ciq ima nadoknadu {tete, dok od strane Ministarstva pravde za ciq ima samo konstatovawe i prikrivawe {tete. Su{tina rada internih kontrolora Ministarstva pravde je takva da se me{etarewe utvrdi, pribeleì, i da se izve{taj arhivira u fioke ministarstva. Takvim pona{awem resornog Ministarstva, javnim tuìla{tvima je zapravo dat legitimitet da i ubudu}e nastave da funkcioni{u po istom receptu i da potkradaju svoju dràvu.
Op{tinsko javno tuìla{tvo u Zrewaninu

Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tuìla{tva u Zrewaninu bila je provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena, i to za period 2006. godine i januar 2007. godine. Ovu kontrolu je izvr{ila Sneàna Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. Ona je o utvr|enom ~iweni~no stawu sa~inila izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/04, od 26. marta 2007. godine. Kontrolom je utvr|eno da su tokom 2006. godine zaposleni u tuìla{tvu, pre svega javni tuìlac i svi zamenici javnog tuìoca, primali dodatak na zaradu, i to prvo u visini od 10 odsto, a zatim u visini od 15 odsto od osnovne plate. Ove naknade su obra~unate i ispla}ene po re{ewima Zorana Vuceqe, op{tinskog javnog tuìoca, tako {to je osnovni koeficijenat za obra~un i isplatu plata, koji je propisala Vlada Srbije, nezakonito uve}avan za 10 odsto, odnosno za 15 odsto, i to na ime pripravnosti i deùrstva u toku meseca. Osim {to je to bilo u suprotnosti sa uredbom Vlade478), bilo je u suprotnosti i sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama479). Isti je slu~aj u 2006. godini bio i sa dràv478) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima i izabranih, odnosno postavqenih lica (Sl. glasnik RS, br. 95/05-pre~i{}en tekst). 479) Zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama (Sl. glasnik RS, br.34/01). 302
Ivan Nini} nim slu`benicima i name{tenicima koji su radili u kontrolisanom tuìla{tvu. Wima je, na osnovu re{ewa op{tinskog javnog tuìoca, vr{en obra~un i uve}awe zarade, i to u visini od 10 odsto i 15 odsto na ime pripravnosti i deùrstva u toku meseca.
Okru`no javno tuìla{tvo u Zrewaninu

Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tuìla{tva u Zrewaninu bila je provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena, i to za period 2006. godine i januar 2007. godine. I ovu kontrolu je izvr{ila Sneàna Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. Izve{taj o pribeleènim nepravilnostima je u Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/05, od 26. marta 2007. godine. U ovom tuìla{tvu kontrola je pokazala da je Dragan Lazi}, okru`ni javni tuìlac, re{ewima nezakonito uve}avao sebi i svojim zamenicima zarade u 2006. godini. Uve}awe je ispla}ivano u iznosu od 15 odsto uz mese~nu zaradu, a na ime pripravnosti i deùrstva u toku meseca. Ovaj dodatak je u 2005. godini iznosio 10 odsto, ali je od januara 2006. godine bio uve}an na 15 odsto. Pri tom kontrola je pokazala i to da su dràvni slu`benici i name{tenici u ovom tuìla{tvu na isti na~in dobijali uve}awe od 10 odsto na mese~nu zaradu u 2006. godini. Izuzetak je bio jedan zaposleni kome je zarada uve}ana za 15 odsto mese~no. Ovako pau{alnim isplatama je prekr{ena vaè}a uredba i zakon.
Op{tinsko javno tuìla{tvo u Sremskoj Mitrovici

Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tuìla{tva u Sremskoj Mitrovici bila je provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena, i to za period 2006. godine i januar 2007. godine. Kontrolu kod ovog tuìla{tva je izvr{ila Sneàna Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. Ona je svoj izve{taj o izvr{enoj kontroli u Ministarstvu pravde zavela pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/7, od 26. marta 2007. godine. Kontrolom finansijske dokumentacije je utvr|eno da je isplata dodataka uz platu vr{ena na osnovu re{ewa koje je donosio Du{ko Krada{, op{tinski javni tuìlac. Tako je u prvih pet meseci 2006. godine, javnom tuìocu i wegovim zamenicima vr{ena isplata dodataka na platu za pripravnost i deùrstvo do 10 dana u mesecu, i to u visini od 26 odsto uz mese~nu zaradu. Zatim je, od meseca juna do meseca oktobra 2006. godine, ovo nezakonito ~erupawe buyeta bilo smaweno sa 26 odsto na 22 odsto. Razlog za umawewe zarade je bio taj {to je novim rasporedom o deùrstvima u deùrstvo ukqu~en jo{ jedan zamenik javnog tuìoca, pa je samim tim smawen broj dana deùrstva, i to prose~no na 5 radnih dana. Me|utim, od oktobra 2006. godine broj deùrstava se pove}ao na 7 radnih dana, pa je tako nadle`ni javni tuìlac doneo nova re{ewa kojima je isplate ponovo (pau{al303
Revizija demokratije no) uve}ao za 26 odsto odsto svakog meseca. [to se ti~e slu`benika koji su bili zaposleni u kontrolisanom tuìla{tvu, i wima je u istom periodu nezakonito vr{eno uve}avawe mese~ne zarade u visini od 26 odsto, a po slobodnoj oceni tuìoca.
Okru`no javno tuìla{tvo u Sremskoj Mitrovici

Predmet kontrole kod Okru`nog javnog tuìla{tva u Sremskoj Mitrovici bila je provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena, i to za period 2006. godine i januar 2007. godine. Kontrolu kod ovog tuìla{tva je izvr{ila Sneàna Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. Ona je svoj izve{taj o izvr{enoj kontroli u ministarstvu pravde zavela pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/6, od 26. marta 2007. godine. Kontrola je pokazala potpuno istu situaciju po pitawu kr{ewa propisa i ~erupawa buyeta kao i na primerima prethodna 3 tuìla{tva. Tako je u 2006. i 2007. godini u kontrolisanom tuìla{tvu obra~un dodataka za pripravnost i deùrstvo uz plate vr{en na bazi re{ewa koje je donosio Ratko Gale~i}, okru`ni javni tuìlac. Tako je javni tuìlac, sebi i svojim zamenicima koji su deùrali, nezakonito i proizvoqno naduvavao plate svakog meseca za 26 odsto. U istim iznosima i na isti na~in su uve}avane zarade i daktilografima zaposlenim u Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici.
Bez nadoknade {tete i bez odgovornosti

U sva ~etiri prethodna slu~aja, i kada je re~ o okru`nim tuìla{tvima i kada je re~ o op{tinskim tuìla{tvima u Sremskom Mitrovici i Zrewaninu, metodologija kr{ewa zakona je potpuno ista. O ~emu se radi? Naime, tada vaè}om uredbom je definisano da se isplate dodataka na platu za prekovremeni rad nosiocima pravosudnih funkcija vr{i na specifi~an na~in, s obzirom da nije re~ o dràvnim slu`benicima i name{tenicima. Prema tome, obra~un i isplatu dodataka za deùrstvo je trebalo vr{iti u visini od 26 odsto od vrednosti radnog sata osnovne plate, a nikako uve}awem osnovnog koeficijenta, kao {to se to ~inilo. Dakle, na osnovu toga proizilazi da se isplate nisu smele vr{iti pau{alno za dane, ve} ta~no za svaki sat proveden na radu duè od punog radnog vremena. Zbog toga se postavqa logi~no pitawe za koliko novca je o{te}en buyet Republike s obzirom na ovako proizvoqne i nezakonite isplate. Naàlost, taj odgovor nije dat u ~etiri izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde. U jednom slu~aju, i to konkretno u kontroli Op{tinskog javnog tuìla{tva u Zrewaninu, interni kontrolor je evidentirao da nije ustrojena evidencija o vremenu koje su izabrana lica provela na radu, van radnog vremena, odnosno van deùrstva. Iz ovog navoda se moè zakqu~iti da je u ovom slu~aju, bez posebnog i detaqnog obra~una, bilo gotovo nemogu}e utvrditi visinu buyetskih sredstava koja su nezakonito ispla}ena iz buyeta Republike. Me|utim, od inter304
Ivan Nini} nog kontrolora nismo dobili analizu ni za preostala tri tuìla{tva koja su prekontrolisana. Dakle, ~iwenica je da se ne zna visina {tete koja je stvorena buyetu Republike Srbije. Pri tom, ono {to je posebno specifi~no kada je re~ o prethodna ~etiri primera me{etarewa u kontrolisanim tuìla{tvima, jeste ~iwenica da u izve{tajima nije izdata nikakva mera vra}awa vi{ka ispla}enog novca natrag u buyet Republike. Date su samo po 2 do 3 preporuke u kojima se javnim tuìocima preporu~uje da ubudu}e obra~une i isplate dodataka na zaradu vr{e na na~in koji je propisan Zakonom o dràvnim slu`benicima i name{tenicima i vaè}om uredbom koju je donela Vlada Srbije. U sva ~etiri inspekcijska izve{taja se konstatuje da je nezakonitim isplatama prekr{en ~lan 50 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. S obzirom na ovu konstataciju, iz koje proizilazi da je funkcioner indirektnog korisnika buyetskih sredstava odgovoran za zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija, nadle`no Ministarstvo pravde je bilo u obavezi da adekvatno reaguje. Drugim re~ima, interna kontrola Ministarstva pravde je imala zakonsko ovla{}ewe da protiv odgovornih javnih tuìlaca u sva ~etiri kontrolisana tuìla{tva, podnese bar prekr{ajne prijave organu za prekr{aje. Ovu obavezu je propisivao tada{wi zakon o buyetskom sistemu, a odredbama ~lana 74, stava 4 propisano je da }e se odgovorno lice kazniti nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara ukoliko ne po{tuje ~lan 50 zakona. Naàlost, nadle`no ministarstvo protiv odgovornih javnih tuìlaca u 2007. godini nije podnelo ni prekr{ajne, a ni krivi~ne prijave.
Tre}e OJT u Beogradu: sveobuhvatna kontrola

U novembru i decembru 2006. godine buyetska inspekcija Ministarstva finansija je izvr{ila kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa kod Tre}eg op{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu. Kontrolisani period je obuhvatio 2005. godinu, kao i prvih deset meseci 2006. godine. O nalazu u kontroli, Slobodanka Kele~evi}, buyetski inspektor, je sa~inila zapisnik koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-001736/2006-09, od 18. januara 2007. godine. U postupku kontrole je utvr|eno da su prihodi ovog tuìla{tva u 2005. godini iznosili 13.398.146 dinara, od ~ega je iz buyeta Republike dotirano 10.770.530 dinara, po osnovu taksi prihodovano je 2.183.588 dinara, a oko 440.026 dinara je preneto iz 2004. godine za refundaciju rashoda. Buyetski inspektor je otkrio da je u bilansu prihoda i rashoda tuìla{tva za 2005. godinu iznos od 109.000 dinara prikazan kao sopstveni prihod. To, naravno, nije bilo ta~no, jer su sporna sredstva transferisana iz buyeta Republike. Na isti na~in u izve{taju su falsifikovani i podaci koji se odnose na prihode po osnovu sudskih taksi. To je u~iweno tako {to je 2.183.588 dinara u 2005. godini, a 2.826.384 dinara u 2007. godini, prikazano kao sopstveni prihod. Buyetski inspektor je utvrdio da su ova sredstva dozna~ena i utro{ena
305
Revizija demokratije iz buyeta Republike, a ne kao sopstveni prihod kako je to navedeno u zavr{nom ra~unu tuìla{tva. Takvim uno{ewem neta~nih podataka u izve{taj o izvr{ewu buyeta postupqeno je suprotno odredbi ~lana 61, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu. Osim toga, prekr{ena su i odredbe ~lana 6 uredbe480) i ~lana 10 pravilnika481) koji su bliè regulisali oblast buyetskog ra~unovodstva i sastavqawa zavr{nih ra~una. Buyetski inspektor je otkrio i to da je Tre}e op{tinsko javno tuìla{tvo u Beogradu u 2006. godini na ime tro{kova komunikacije utro{ilo 73.582 dinara vi{e nego {to je za tu namenu bilo dozna~eno iz buyeta Republike. Zbog ovakvog probijawa buyeta i kr{ewa odredaba Zakona o buyetskom sistemu, inspektor je u svom nalazu naloìo meru tuìla{tvu da se iznos od 73.582 dinara vrati natrag u buyet Republike, i to u roku od 60 dana. Za tro{kove kupovine bonova za gorivo u 2005. godini, tuìla{tvo je utro{ilo 15.440 dinara, a inspektor je utvrdio da se kupqeno gorivo uop{te nije pravno vezivalo za putne naloge, ~ime je na~iwen prekr{aj ka`wiv po odredbama Zakona o buyetskom sistemu. Kada je re~ o kontroli slu`benih putovawa u 2005. godini, utvr|eno je da je tuìla{tvo imalo tro{kove u visini od 37.363 dinara, odnosno 448 evra na ime slu`benog putovawa u Crnu Goru, i to za 8 osoba. Tako|e, putovalo se i na kongres pravnika u Kolubarski okrug, a {to je tuìla{tvo u 2007. godini ko{talo 30.000 dinara. Za ova putovawa, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ne postoje nikakvi dokazi, niti su nakon obavqenih putovawa tro{kovi uop{te pravdani validnom dokumentacijom. Time su grubo prekr{ene odredbe Zakona o buyetskom sistemu. [to se ti~e javnih nabavki koje su sprovodili nadle`ni u Tre}em op{tinskom javnom tuìla{tvu, inspekcija je utvrdila da pomenuto tuìla{tvo uop{te nije donelo godi{we planove javnih nabavki za 2005. i 2006. godinu. Pri tom su nabavke vr{ene bez obzira na ~iwenicu da nisu bile predvi|ene planom, ~ime je tuìla{tvo direktno kr{ilo odredbe Zakona o javnim nabavkama. Kontrola je pokazala da je tuìla{tvo u 2005. godini nabavilo kancelarijski materijal ukupne vrednosti 175.828 dinara, dok je u 2006. godini ista nabavka iznosila 232.362 dinara. Ove nabavke su vr{ene od preduze}a [umadija a.d. i to bez prethodno sprovedenog postupka nabavke male vrednosti, {to je bilo u suprotnosti sa tada vaè}im propisima. Konkretno, prekr{ene su odredbe Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, odredbe Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu, kao i odredbe tada vaè}eg zakona o javnim nabavkama.
480) Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (Sl. glasnik RS, br. 125/03). 481) Pravilnik o na~inu pripreme, sastavqawa i podno{ewa zavr{nih ra~una korisnika buyetskih sredstava, organizacija obaveznog socijalnog osigurawa i buyetskih fondova Republike i lokalnih vlasti (Sl. glasnik RS, br. 12/04, 11/05 i 17/05). 306
Ivan Nini}
Tre}e OJT u Beogradu: vratiti sve do dinara u buyet

Kontrola rashoda Tre}eg op{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu po osnovu obra~una i isplata osnovnih plata zaposlenima u 2005. i 2006. godini, pokazala je da u tom segmentu nije bilo propusta. Me|utim, propusti su utvr|eni kada je re~ o isplati dodataka na plate, a po osnovu deùrstva u tuìla{tvu. Naime, utvr|eno je da je Gordana ôli}, javni tuìlac Tre}eg OJT, sebi i svojim zamenicima nezakonito uve}avala plate, i to za 10 odsto na ime deùrstva. Ovakva isplata je vr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama i Zakona o buyetskom sistemu. Tako je detaqnom kontrolom isplata dodataka na ime deùrstva utvr|en obra~un sredstva koja su nezakonito ispla}ena iznad dozvoqenog, i to u iznosu od 85.849 dinara. S tim u vezi, buyetski inspektor je u svom izve{taju naloìo tuìla{tvu da nezakonito ispla}ena sredstva vrati u buyet Republike Srbije u roku od 60 dana. U slu~aju ovog tuìla{tva, nezakonito ispla}ena sredstva se moraju nadoknaditi buyetu Republike, dok to ne vaì za op{tinska i okru`na tuìla{tva u Zrewaninu i Sremskoj Mitrovici. Pri tom se ovde radi o nezakonitim dodacima na platu u visini od 10 odsto, dok je u prethodna ~etiri slu~aja bilo re~i o nezakonitim dodacima koji su se kretali od 10 odsto do ~ak 26 odsto. Jedina razlika je u tome {to je kontrolu Tre}eg OJT izvr{ila buyetska inspekcija Ministarstva finansija, a u prethodna ~etiri tuìla{tva to je u~inilo Ministarstvo pravde preko svoje slu`be interne kontrole. Dakle, na primerima prethodnih pet tuìla{tava mogu}e je na neki na~in sagledati kako se u ovim institucijama u toku samo jedne godine kr{i zakon i pqa~ka buyet Republike Srbije. Ono {to je posebno zabriwavaju}e jeste ~iwenica da je u toku 2007. godine od strane Ministarstva pravde izvr{eno svega ~etiri kontrole finansijskog poslovawa tuìla{tva, i to dva okru`na i dva op{tinska. Pri tom, re~ je o selektivnim kontrolama koje su samo obuhvatale proveru zakonitosti isplata dodataka na zarade javnih tuìlaca i wihovih zamenika. Kontrolom namenskog i zakonitog tro{ewa novca iz buyeta, kao i kontrolom zakonitosti sprovo|ewa javnih nabavki u srpskim tuìla{tvima, nadle`na interna kontrola Ministarstvo pravde nije se bavila.
307
308
Ivan Nini}
Sadràj Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Tenderom do plena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. I Dinki} stvori Kri{ta (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Mit o menayeru i istina o {teto~ini (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Tomica i javne nabavke u zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Kako je ministar Tomica kupovao lek tamiflu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Le{inari o~erupali JAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Dinki}eva hajdu~ija (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Dinki}eva pqa~ka bez pardona (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Asfaltirawe demokratskog lopovluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. Milioni sagoreli na zgari{tu demokratije (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Sanacija i adaptacija zgari{ta demokratije (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13. Mrak pojeo donacije za zgari{te demokratije (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. Carovawe Mla|inog carinika Dragana Jerini}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15. Zavod za me{etarewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16. Ministar Davini} sahranio buyet vojske (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17. Kontinuitet agresije na vojni buyet (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18. Biznis na {tetu buyeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19. Od vizije do velike provizije (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20. Du{an nedodirqivi i kvadrati nevidqivi (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21. Od me{etara do foteqe gradskog sekretara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22. Crni bilansi demokratske vlasti u Beogradu (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23. Buyetske rezerve kao fond Demokratske stranke (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24. Gradska uprava o~erupala gradsku kasu (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25. [timer-majstori za tendere (4) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26. Autobusi i trole za vozawe provizije (5) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27. [teto~ine bez odgovornosti (6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28. Bezakowe u op{tini Zvezdara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29. Kako je menayer upravqao op{tinom Novi Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30. Stimulacije iscedile kasu op{tine Stari grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31. Atak na buyet op{tine Savski venac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32. \ilasu milioni evra u yep, Beogradu {teta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33. Otima~ina U{}a u korist tajkuna, a na {tetu dràve . . . . . . . . . . . . . . . . 34. Zaduìo Pan~evo, pa unapre|en u poslanika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35. Ministar pravde zata{kao malverzacije u pravosu|u (1) . . . . . . . . . . . . . . . 36. Sudovi i sudije u sukobu sa zakonom (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37. Tuìla{tva i tuìoci potkradaju dràvu (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 7 13 21 31 37 44 51 59 70 77 86 93 104 110 120 126 136 143 149 156 161 173 184 192 200 204 214 220 227 236 244 252 261 268 277 285 301
309
Bele{ke: ________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________
310
Ivan Nini}
Bele{ke: ________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________
311
Bele{ke: ________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ _________________________________________________________________
312

Revizija Demokratije Ivan Ninic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Revizija Demokratije Ivan Ninic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ivan Nini}

Srpska radikalna stranka Beograd 2009.

(1) Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole

Demokratsko kr{ewe Ustava i zakona Srbije

Rasipawe buyeta bez eksterne revizije

DRI institucija koja funkcioni{e na papiru

Korekcije zavr{nog ra~una po meri demokratskog re`ima

(2) Tenderom do plena

Javne nabavke: javna korupcija i virtuelna u{teda

Tenderi obr}u milijarde iz buyeta

Male tenderske cake, a velike mu}ke

Bodovi za izmi{qene kriterijume

Nemo} dr`ave i mo} tenderskih me{etara

Sistem javnih nabavki Gorana Kne`evi}a (DS)

Kaznena politika pora`avaju}a

Kriza autoriteta institucija

(3) I Dinki} stvori Kri{ta (1)

Slu~aj u~enika Kri{ta i wegovog mentora Dinki}a

Kri{to idejni autor svih stimulacija i bonusa

Stimuli{e i obra~unava li~no direktor Kri{to

Izmi{qeno pravo na bonus i do 40.000 evra

Sekretarica vi{e zara|ivala od lekara i profesora

Unapred prigrabili 8,4 miliona kao akontaciju

Polovinu plena vratili, a polovinu zadr`ali

Zvani~no: Program poslovawa probijen za 6,3 miliona

Kri{to i Dinki} dokazani me{etari i la`ovi

(4) Mit o menayeru i istina o {teto~ini (2)

Mla|ina demagogija i populizam

Kri{to menayer: otpustio 141, pa zaposlio 840 radnika

Kri{tovi honorarci i 350 omladinaca

Preko posrednika zaposleno jo{ 473 radnika za 301 milion

Upravni odbor potkupqen, a nadzorni nije formiran

71) Odluka je zavedena pod brojem: 10102, od 19. 6. 2008. godine. 36

(5) Tomica i javne nabavke u zdravstvu

Javne nabavke Ahilova peta ministra zdravqa

Tomica ne planira nabavke, a topi milijarde

Tomica ~a{}ava, a gra|ani Srbije pla}aju

Nabavka inkubatora i obu}e mimo zakona

Kako to izgleda kad Tomica bira najboqeg

Avans od 79 miliona dinara pojeo mrak

Tomica bacio 79,1 milion dinara

Tu`ila{tvo {titi Tomi~in kriminal

(6) Kako je ministar Tomica kupovao lek tamiflu

Pti~iji grip kao idealna {ansa za korupciju i me{etarewe

Ministar potpisao ugovor, pa nalo`io sprovo|ewe nove nabavke

Isti proizvo|a~ leka, ali novi posrednik i nova cena

Zbog razlike u ceni buyet Srbije o{te}en za 8,7 miliona dinara

Svaka karika u lancu iz buyeta Srbije dobila svoj deo

Ministar se pravda nesta{icom leka na tr`i{tu

Pitawa bez odgovora i krivci bez odgovornosti

(7) Le{inari o~erupali JAT

Interesi osujetili partnerstvo sa Rusima

Revizija i kontrola poslovawa JAT-a

Me{etari Vuka Dra{kovi}a

Nezakonite plate pojele 111,8 miliona dinara

Mimo zakona izvr{ene nabavke te{ke 10 milijardi

Milijarda dinara za kerozin bez tendera

Kriminalna kupovina odela od 2,5 miliona evra

Tadi}ev re`im doveo JAT do kolapsa

Nezavisni revizor previ|a kolaps JAT-a

113) 114) 115) 116) 117)

(8) Dinki}eva hajdu~ija (1)

Me{etarewe najboqeg ministra finansija u svetu

Bez finansijskog plana i zavr{nog ra~una