SEMINARSKI RAD

kolsko pravo i administracija Tema: Bolonjska deklaracija

Profesor: Dr Danijela Kostadinovi

Studenti: Jasmina Pavlovi v82/2008 Vanja Stani v62/2008

Beograd, decembar 2011.

Bolonjska deklaracija

EVROPSKA ZONA VISOKOG OBRAZOVANJA Bolonjska deklaracija je potpisana 19. juna 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemalja zadu enih za visoko obrazovanje. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije otpo eo je Bolonjski proces koji ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istra ivanja do 2010. godine, uz istovremeno priznavanje izadr avanje raznolikosti nacionalnih specifi nosti (kultura, jezik, tradicija, itd). Na taj na in se te i stvaranju fleksibilnijeg i efikasnijeg sistema visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom tr i tu znanja. Do danas, Bolonjsku deklaraciju potpisalo je preko 40 zemalja Evrope, me u kojima je i na a.

Osnovni pojmovi u vezi sa bolonjskom deklaracijom Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) Ishodi u enja Dodatak diplomi (Diploma Supplement) Vrste i ciklusi studija Mobilnost i Bolonjski proces Ispit Obavezni i izborni predmeti Finansiranje studija

y y y y y y y y

Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) ili na engleskomEuropean Credit Transfer System (ECTS), predstavlja jedinstven sistem kvantitativnog vrednovanja ulo enog rada studenta u sticanje znanja, sposobnosti i ve tina (ishodi u enja) predvi enih kako studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa. Bodovi su vrsta zajedni ke valute" u Evropskom sistemu
2

visokog obrazovanja, pri emu se ona zasniva na radu studenta koji je verifikovan ispitom.

Osnovne karakteristike ESPB sistema:

y

y y y

y y

ukupno optere enje studenta sastoji se od poha anja predavanja i ve bi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog - master rada i dr. uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru optere enja prose nog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta student u proseku radi 40 sati nedeljno bodovi se dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija itd.) studentu se bodovi za pojedini ispit dodeljuju tek nakon to je taj ispit polo io bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju.

ESPB pospe uje pokretljivost/mobilnost studenata u Evropskom prostoru visokog obrazovanja uz mogu nost prenosa i akumulacije bodova ste enih u razli itim institucijama, olak ava priznavanje diploma me u zemljama Evrope i na taj na in promovi e evropsku dimenziju visokog kolstva. Bodovi se ne priznaju automatski, ve podrazumevaju potvr en kvalitet i programa i institucije koja ih dodeljuje. Ovaj sistem omogu ava sakupljanje bodova tokom studija, sve dok se ne stekne dovoljan broj za odre eno zvanje. Taj broj bodova je predvi en studijskim programom koji ste upisali. U na em visoko kolskom sistemu akademska godina traje od 1. oktobra do 30. septembra naredne godine i sastavljena je iz dva, vremenski ujedna ena, dela - semestra, koja nose po 30 bodova. Godina se mo e podeliti i na tri dela -trimestre, ali to jo nije uobi ajena praksa na na im Univerzitetima. Broj predmeta koje student slu a u jednom semestru varira i zavisi od studijskih programa i fakulteta. Pojedini predmeti nose razli it broj bodova u zavisnosti od obaveza koje student treba da ispuni da bi ih polo io, ta nije od optere enja studenta izra enog u vremenskim
3

jedinicama koje utro i da bi ispunio sve ispitne obaveze. Manji broj bodova ne zna i da je neki predmet manje va an, nego samo da iziskuje manje vremena za potpuno sticanje ishoda u enja. S druge strane, broj bodova nije direktno zavisan od broja asova predavanja i ve bi. Ishodi u enja predstavljaju kompetencije, ve tine i/ili stavove koje student sti e tokom odre enog perioda u enja. Ishodi u enja se ne odnose na sadr aj ili metodologiju nastave, ve na ono to se o ekuje da student stekne ili razvije tokom u enja. Ishodi u enja se defini u za ceo studijski program i za pojedina ni predmet. Smatra se da je student koji je polo io ispit, bez obzira na to koju je ocenu dobio, stekao definisane kompetencije, odnosno ishode u enja i zaradio" predvi ene bodove.

Dodatak diplomi (Diploma Supplement) Po zavr etku studija studenti, pored diplome, dobijaju i zvani an dokument koji se zove Dodatak diplomi (na engleskom Diploma Supplement). Ovaj dokument sadr i standardizovan opis prirode, nivoa, sadr aja i statusa studija koje je student uspe no zavr io. U njemu su navedeni detalji studijskog programa i postignute ocene. U dodatku diplome bi, pored svih ispita koje je student polo io, broja ESPB bodova za svaki predmet i dobijene ocene, mogla da budu navedena i imena profesora, kao i vannastavne aktivnosti studenta tokom studija: lanstvo u studentskim organizacijama, sportske i kulturne aktivnosti, poha anje kurseva i seminara koje organizuje fakultet, znanje stranih jezika i dr. Diploma i Dodatak diplomi izdaju se za sva 3 ciklusa studija i to na srpskom i engleskom jeziku. Dodatak diplomi je izuzetno va an dokument i sa aspekta mobilnosti studenata, kao i prilikom budu eg zapo ljavanja, jer pored zvanja navedenog u diplomi, daje i pregled sadr aja savladanog studijskog programa.

Vrste i ciklusi studija U na oj zemlji postoje dve vrste studija:

y

Akademske studije koje imaju za cilj da osposobe studente za razvoj i primenu nau nih, stru nih i umetni kih dostignu a. One su vi e teoretske i izvode se na Univerzitetu; i Strukovne studije koje imaju za cilj da osposobe studente za primenu znanja i ve tina potrebnih za uklju ivanje u radni proces. One su vi e vezane za re avanje prakti nih problema, a izvode se u nekada njim vi im kolama (dana nje visoke kole strukovnih studija), ali se mogu izvoditi i na univerzitetu.

Mobilnost i Bolonjski process Jedan od osnovnih ciljeva Bolonjskog procesa je omogu avanje i podsticanje mobilnostistudenata i nastavnog osoblja unutar Evropskog prostora visoko-g obrazovanja. Mo e se re i da ve ina mera koje Bolonjski proces uvodi, kao to su ESPB, nova struktura studija, dodatak diplomi itd, ima za cilj omogu avanje lak e i sigurnije mobilnosti studenata, nastavnog osoblja i ista iva a unutar evropskog prostora visokog obrazovanja. Mobilnost podrazumeva me uuniverzitetsku pokretljivost studenata, nastavnog osoblja i istra iva a kako u zemlji, tako i u inostranstvu bez obzira na to da li se radi samo o jednom delu studija (semestar, akademska godina) ili o nastavku celokupnih studija. Mobilnost studenata jejedan od prioriteta Evropske unije u oblasti obrazovne politike i to se najbolje o itava kroz finansijska sredstva investirana u programe mobilnosti kao to su Erasmus, Erasmus Mundus i drugi.

Ispit Ispit se pola e usmeno i/ili pismeno, odnosno prakti no, to je naj e e praksa na umetni kim i medicinskim fakultetima. Ispitni rokovi prema Zakonu o visokom obrazovanju su slede i: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Student neposredno nakon zavr etka predispitnih obaveza, predvi enih za svaki predmet posebno, pola e ispit. Prema novom sistemu studija, student ima pravo da pola e ispit najvi e tri puta, a ukoliko ni tada ne uspe da ga polo i, mora e ponovo da poha a taj predmet i ponovi sve predispitne obaveze.
5

Ocene na ispitu se kre u od 5 do 10, pri emu 5 nije prolazna ocena, a 10 je najvi a ocena. Ocena studenta formira se tokom ukupnog rada na predmetu, u toku celog semestra. Zakon o visokom obrazovanju obavezuje nastavnike da kontinuirano prate rad studenta tokom semestra. Ako se svaki predmet vrednuje sa 100 poena, najmanji obim predispitnih obaveza koje se mogu ispuniti tokom semestra je 30, a najvi e 70 poena. Naravno, poeni se sti u samo ukoliko se, na na in kojije predvi en programom, uspe no ispune predispitne obaveze. U ukupan broj od 100 poena ulaze poeni za: aktivnost i rad na predavanjima i ve bama,seminarski radovi, samostalni radovi, prakti ni i rad na terenu, kolokvijumi i ispit. Koliko konkretno svaka od navedenih aktivnosti nosi poena, nastavnik bi trebalo da prezentuje studentima na po etku poha anja predmeta. Student svojim predispitnim obavezama i polaganjem samog ispita mo e ostvariti maksimalno 100 poena. Statutom fakulteta i studijskim programom odre uje se na in ocenjivanja, koji zavisi od broja ste enih poena. Ukoliko je student polo io predmet, bez obzira na to koju je ocenu dobio, on je prikupio ta no onoliko ESPB bodova koliko je za taj predmet predvi eno, to se vidi na primeru u tabeli. Ime i prezime Ukopno studenta osvojeni poeni Student 1 95 Student 2 87 Student 3 76 Student 4 67 Ocena 10 9 8 7 Broj ESPB poena 6 6 6 6

U tabeli je dat primer odnosa osvojenih poena, ocene i ESPB bodova

Obavezni i izborni predmeti U svakom studijskom programu odre eni su obavezni predmeti, koje student mora savladati tokom studija. Pored toga, naro ito na vi im godinama studija, svaki studijski program predvi a i izborne predmete koje e student izabrati u zavisnosti od sopstvenih interesovanja. Ono to je va no jeste to da ukupan broj bodova obaveznih i izbornih predmeta iznosi 30 bodova u jednom semestru odnosno 60 za celu akademsku godinu.

Finansiranje studija U novom sistemu studija predvi eno je da se odre en broj studenata finansira iz bud eta, a da preostali broj sam finansira svoje studije. Studenti koji su studije upisali o teretu bud eta, u toku godine moraju se opredeliti za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB bodova. Ukoliko student koji se koluje o teretu bud eta u toku kolske godine prikupi najmanje 60 ESPB bodova on zadr ava svoj status za narednu kolsku godinu. Ukoliko student ne uspe da tokom akademske godine prikupi 60 bodova, narednu godinu upisuje sa statusom studenta koji sam finansira svoje studije. Student koji sam finansira studije opredeljuje se za predmete koji u zbiru imaju najmanje 37 ESPB bodova, pri emu gornja granica nije odre ena. Postoji mogu nost da, ukoliko samofinansiraju i student prikupi najmanje 60 ESPB bodova tokom jedne kolske godine, narednu godinu studira o teretu bud eta. Ovo pravo student mo e ostvariti ukoliko u okviru predvi enog broja studenata koje finansira dr ava postoje slobodna mesta. Rangiranje se vr i na osnovu ukupnog uspeha studenta, a pravila se utvr uju statutom univerziteta i fakulteta.

Ciljevi Bolonjske deklaracije i Bolonjskog procesa

y Prihvatanje sistema lako prepoznatljivih i uporedivih stepena, me u ostalim uvo enjem dodatka diplomi, kako bi se unapre ivalo zapo ljavanje evropskih gra ana i me unarodna konkurentnost evropskog sistema visokog obrazovanja.

y Prihvatanje sistema temeljenog na dva glavna ciklusa, preddiplomskom i diplomskom. Pristup drugom ciklusu zahteva uspe no zavr en prvi ciklus studija koji mora trajati najmanje tri godine. Stepen postignut nakon prvog ciklusa treba odgovarati evropskom tr i tu rada odgovaraju im nivoom kvalifikacije. Drugi ciklus vodi e ka magistarstvu i/ili doktoratu, kao to je to slu aj u mnogim evropskim zemljama.

y Uvo enje bodovnog sistema, kao to je ESPB - Evropski sistem prenosa bodova ( Eng. ECTS - European Credit Transfer and Accumulation System), kao prikladnog sredstva u unapre enju naj ire razmene studenata. Bodovi se mogu postizati i izvan visoko kolskog obrazovanja, uklju uju i i celo ivotno u enje, pod uslovom da ih prizna univerzitet koje prihvata studenta.

y Unapre ivanje mobilnosti prevladavanjem zapreka slobodnom kretanju, posebno: studentima dati priliku za u enje, omogu iti im pristup studiju i relevantnim slu bama; nastavnicima, istra iva ima i administrativnom osoblju priznati vreme koje su proveli u Evropi istra uju i, predaju i ili u e i, bez prejudiciranja njihovih statutarnih prava.

y Unapre ivanje evropske saradnje u osiguravanju kvaliteta u cilju razvijanja uporedivih kriterijuma i metodologija.

y Unapre ivanje potrebne evropske dimenzije u visokom kolstvu, posebno u razvoju nastavnih programa, me uinstitucionalnoj saradnji, emama mobilnosti i integrisanih programa studija, obuke i istra ivanja.

Navedeni ciljevi e se ostvarivati uz puno uva avanje razli itih kultura, jezika i nacionalnih obrazovnih sistema i autonomije univerziteta. Tako e, ostvariva e se i me uvladina saradnja sa onim evropskim organizacijama koje su nadle ne za visoko obrazovanje. Bolonjskom deklaracijom zemlje potpisnice su se obavezale da zajedni ki reformi u sistem visokog obrazovanja, da izmene njegovu strukturu. Deklaracija ih obavezuje da koordiniraju politike razvoja visokog obrazovanja. Primena Bolonjske deklaracije trebalo bi da obezbedi da evropsko visoko obrazovanje, bude privla no za studente iz svih regiona u svetu. Mnoge evropske zemlje su ve preduzele odgovaraju e reformske mere radi ostvarivanja ciljeva Bolonjske deklaracije. Te i se da studije budu kra e, uvode se strukture dvostrukog stepenovanja, sistemi bodovanja, eksterno vrednovanje, pove avaju se autonomija i odgovornost univerziteta. Deklaracija pru a jedinstvenu mogu nost visoko kolskim ustanovama da same oblikuju svoju budu nost u Evropi jer ona ukazuje na osnovne vrednosti i razlicitosti u evropskom i visoko kolskom obrazovanju. Ona jasno govori o neophodnoj nezavisnosti i autonomiji univerziteta i o zajedni kom prostoru visokog obrazovanja u okviru raznih kultura, jezika i obrazovnih sistema.

Pri potpisivanju Bolonjske deklaracije 1999. godine dogovoreno je da se na svake dve godine odr avaju ministarske konferencije na kojima e se podnositi izve taji o primeni Bolonjskog procesa, razmenjivati iskustva i obaviti potpisivanje kominikea, koji potpisuju sve zemlje koje su prihvatile Bolonjski proces, a tu ulaze i zemljame Evrope koje to nisu u inile 1999, a odlu ile su da prihvate Bolonjski proces. Do sada su potpisani slede i kominikei koji nose naziv grada u kom su ministarske konferencije odr ane:

   

Pra ki kominike 2001. Berlinski kominike 2003. Bergenski kominike 2005. Londonski kominike 2007.

Poslednja konferencija i potpisivanje kominikea bila je u Briselu 2009. godine, a 2010. se zavr ava implementacija Bolonjskog procesa. Jedine lanice Saveta Evrope koje nisu potpisale deklaraciju i prihvatile Bolonjski proces su Monako i San Marino, a mogu e je da e se pridru iti Bolonjskom procesu koji se sprovodi u Francuskoj i Italiji. Preostale zemlje koje su u mogu nosti da potpi u deklaraciju i prihvate proces, a to nisu u inile do sada, su Belorusija i Kazakstan.

10

LITERATURA

y Dr Danijela Kostadinovi , Teorijsko-pravne osnove kolskog zakonodavstva, U iteljski fakultet 2010. y Internet stranice

11