GRAANSKO PROCESNO PRAVO

Novi Sad, april 2009.godine

ISPITNA PITANJA IZ GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA

1) Zatita subjektivnih graanskih prava u gradjanskom sudskom postupku 2) Samozatita 3) Sadraj, predmet i struktura gradjanskog sudskog postupka 4) Norme graanskog procesnog prava 5) Graansko procesno i graansko pravo 6) Izvori graanskog procesnog prava 7) Parnica, pojam i obeleja 8) Pravna priroda parnice 9) Subjekti parnice 10) Pravo na pravnu zatitu 11) Procesne pretpostavke 12) Pojam, organizacija i naela o radu sudova 13) Pravna pomo 14) Sudije i sudije porotnici 15) Sastav suda 16) Vrednost predmeta spora, pojam, znaaj i odreivanje 17) Izuzee i iskljuenje sudija i sudija porotnika 18) Organi i ustanove koji uestviju u parninom postupku 19) Pojam i vrste nadlenosti 20) Stvarna nadlenost 21) Funkcionalna nadlenost 22) Mesna nadlenost, pojam i vrste 23) Prorogacija nadlenosti 24) Atrakcija, delegacija i ordinacija nadlenosti 25) Sukob nadlenosti 26) Prejudicijelno pitanje 27) Parnini i upravni postupak 28) Parnini i krivini postupak 29) Naelo dispozicije i oficijelnosti 30) Raspravno i istrano naelo 31) Naelo obostranog sasluanja stranaka 32) Naelo usmenosti i pismenosti 33) Naelo neposrednosti i posrednosti 34) Naelo utvrdjivanja istine 35) Naelo javnosti 36) Naelo pouavanja neuke stranke 37) Naelo savesnog korienja procesnih naela 38) Naelo ekonominosti i efikasnosti reavanja sporova u razumnom roku 39) Pojam, sticanje i sukcesija parnine stranke 40) Stranaka, parnina i postulaciona sposobnost 41) Stvarna i procesna legitimacija 42) Zakonsko zastupanje stranaka 43) Zastupanje pravnih lica 44) Ugovorno zastupanje 45) Pojam i vrste parninih radnji 46) Parnine radnje suda 47) Dostavljanje 48) Vreme vrenja parninih radnji-rokovi i roita 2

49) Proputanje parninih radnji i povraaj u preanje stanje 50) Pojam, sadraj, osnov i odreenost tube 51) Vrste tubi 52) Kumulacija tubenih zahteva 53) Pravna dejstva podnoenja tube sudu i tuenom 54) Povlaenje i preinaenje tube 55) Uputanje tuenog u parnicu i uputanje u raspravljanje 56) Odbrana tuenog 57) Prigovor kompenzacije 58) Protivtuba 59) Suparniarstvo, pojam i vrste 60) Specijalne vrste suparniarstva 61) Obavetavanje o parnici i imenovanje prethodnika 62) Umea 63) Trokovi parninog postupka 64) Oslobaanje od plaanja trokova postupka 65) Obezbeenje parninih trokova 66) Postupak za reavanje spornog pravnog pitanja 67) Pojam, predmet i teret dokazivanja 68) Dokazni postupak i ocena rezultata dokazivanja 69) Isprave kao dokazno sredstvo 70) Uviaj kao dokazno sredstvo 71) Svedoci 72) Vetaci 73) Sasluanje stranaka kao dokazno sredstvo 74) Obezbeenje dokaza 75) Pripremanje glavne rasprave 76) Glavna rasprava 77) Prekid i zastoj postupka 78) Sudsko poravnanje 79) Reavanje sporova medijacijom 80) Presuda-pojam, donoenje, objavljivanje,forma,sadraj i dostavljanje 81) Nedostaci, dopuna i ispravljanje presude 82) Osuujua, utvrujua i preobraajna presuda 83) Konana presuda i meupresuda 84) Potpuna, delimina i dopunska presuda 85) Presuda na osnovu priznanja, odricanja i zbog proputanja 86) Reenje 87) Pravosnanost presude, pojam, vrste i dejstva 88) Granice pravosnanosti 89) Pojam i podela pravnih lekova 90) Pretpostavke za doputenost pravnih lekova 91) alba protiv presude, pojam, obeleja, doputenost 92) albeni razlozi 93) Granice ispitivanja presude pobijane albom 94) Postupak i odluke drugostepenog suda po albi protiv presude 95) alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje-direktna revizija 96) Revizija protiv presude 97) Revizija protiv reenja 98) Zahtev za zatitu zakonitosti 3

99) Ponavljanje postupka 100) Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova 101) Postupak u parnicama iz radnih odnosa i postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora. 102) Postupak u parnicama zbog smetanja dravine 103) Izdavanje platnog naloga 104) Postupak u parnicama o sporovima male vrednosti 105) Postupak u privrednim sporovima 106) Osnovna obeleja branih i porodinih sporova 107) Pojam i osnovna obeleja vanparninog postupka 108) Subjekti vanparninog postupka 109) Pokretanje i obustava vanparninog postupka 110) Prethodno pitanje u vanparninom postupku 111) Sudske odluke i redovni pravni lekovi u vanparninom postupku 112) Pravosnanost i vanredni pravni lekovi u vanparninom postupku 113) Postupak lienja i vraanja poslovne sposobnosti 114) Postupak povodom zadravanja u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, 115) Postupak proglaenja nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti 116) Postupak produenja roditeljskog prava 117) Postupak lienja i vraanja roditeljskog prava 118) Postupak davanja dozvole za stupanje u brak 119) Postupak ureenja upravljanja i korienja zajednike stvari 120) Postupak deobe zajednikih stvari i imovine 121) Postupak ureenja mea 122) Postupak sastavljanja isprava 123) Postupak potvrivanja sadrine isprave 124) Postupak uvanja isprava 125) Postupak ponitavanja isprave 126) Sudski depozit 127) Pojam i predmet izvrnog postupka 128) Odnos izvrnog i parninog, steajnog i upravnog postupka 129) Subjekti izvrnog postupka 130) Naela izvrnog postupka 131) Nadlenost za sprovoenje izvrnog postupka 132) Pretpostavke za odreivanje izvrenja 133) Odluke povodom predloga za izvrenje 134) Sprovoenje, odlaganje i obustava izvrenja 135) alba u izvrnom postupku 136) Prigovor na reenje o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave 137) Prigovor na reenje o izvrenju donetog u skraenom postupku 138) Prigovor treeg lica i izluna tuba 139) Protivizvrenje 140) Sudski penali 141) Izvrenje na pokretnim stvarima radi naplate novanog potraivanja 142) Izvrenje na nepokretnosti radi namirenja novanog potraivanja 143) Izvrenje na novanom potraivanju dunika radi naplate novanog potraivanja poverioca, 144) Izvrenje potraivanja da se predaju pokretne stvari radi ostvarivanja nenovanog potraivanja, 145) Ispranjenje i predaja nepokretnosti radi ostvarivanja nenovanog potraivanja 4

146) 147) 148) 149) 150) 151) 152) 153) 154)

Izvrenje obaveze na injenje, neinjenje ili trpljenje Izvrenje odluka iz oblasti porodinog prava-predaja i oduzimanje deteta Izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad Izvrenje odluke o deobi stvari, upisivanje u javne knjige i izdejstvovanje izjave volje Posebna pravila izvrenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima Skraeni izvrni postupak Zalono pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka Prethodne mere Privremene mere

Literatura:
1. Zakon o parninom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004) 2. Zakon o posredovanju medijaciji (Sl.glasnik RS br.18/2005) 3. Zakon o vanparninom postupku (Sl.glasnik SRS br.25/82 i 48/88 i Sl.glasnik RSbr.46/95 i br.18/2005) 4. Zakon o izvrnom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004) 5. Udbenik Graanskog procesnog prava iz 2004.god

Napomena:Proveriti aktuelnost propisa (Zakon o sudovima, tuiocima,

advokaturi...), s obzirom da je donet novi Ustav 08.11.2006.g

1.

ZATITA SUBJEKTIVNIH GRAANSKIH PRAVA U GRAANSKOM SUDSKOM POSTUPKU

Pravo kao drutvena pojava ureena zakonom sadri skup pravila ponaanja u okviru kojih se ostvaruje zatita subjektivnih prava pojedinaca, koja oni izvode za sebe iz objektivnog prava. Tu zatitu prua drava, po potrebi i aktima realne prinude, ako drugi instrumenti nisu dovoljni da obezbede ostvarivanje tog prava. Put sprovoenja pravne zatite je metod, odnosno postupak u kojem se utvruje pravo na zatitu i izrie dosuda odreene pravne zatite. To svakako ne moe biti jedan uniforman postupak isti u svim situacijama u kojem treba obezbediti zatitu prava. Vie je razloga koji ne dozvoljavaju ni isti put ni isti sadraj pravne zatite. To su: nejednaka priroda, sadrina i dr. svojstva pojedinih subjektivnih prava; funkcionalnost prava; organizacija institucija koje vode postupak pravne zatite i optimalne granice delovanja prava.

Takoe je nerealno oekivati da se za svako pojedinano subjektivno pravo uspostavi svojstven put pravne zatite. To ne bi bilo u skladu sa: - organizacijom drutva; - interesima nacionalne ekonomije; - zahtevima pravne sigurnosti; - i uopte sposobnostima i moi odreenog drutva da odgovori zadacima koji se trae u pruanju pravne zatite, Pratei evoluciju ostvarivanja pravne zatite zapaa se prisustvo specijalizacije u postupanju i u samom metodu ostvarivanja pravne zatite, ne samo: - prema vrstama subjektivnih prava, ve i - vrstama organa pred kojima se ona sprovodi. Specijalizacija u postupanju dovela je do formiranja vie postupaka: 1) graanski postupak; 2) krivini postupak; 3) upravni postupak. U daljem razvoju su se iz ovih i uz ove postupke uspostavili drugi ui i specijalizovaniji postupci: 1) steajni postupak; 2) zemljinoknjini postupak; 3) prekrajni postupak; 4) postupak u upravnom sporu i dr. To ipak ne znai da se u svakom od ovih postupaka ostvaruje zatita samo onih subjektivnih prava, koja po nazivu odgovaraju oznaci jednog od ovih postupaka. U osnovi je to tano gledajui predmet postupka odreen subjektivnim pravima koja se preteno tu tite, njegovu pravnu konstrukciju, sadraj pravne zatite i dr. vanije odluke. Meutim, nekad se ista subjektivna prava tite i u drugim postupcima i metodama koji su specifini tom postupku. Subjektivna graanska prava su grupacija prava za koju je veoma rano formulisan i izgraen svojevrstan metod zatite graanski sudski postupak. 6

U graanskom sudskom postupku se ostvaruju prava iz: radnog prava; porodinog prava; privrednog prava; saobraajnog prava, i drugih prava koja su ranije bila u sklopu graanskog prava. Subjektivno graansko pravo bez obzira da li se ostvaruje kao pravna vlast, pravna mo ili pravom zatien interes, pretposatvlja u svom sadraju postojanje jednog ili vie ovlaenja i uz to zahtev da se putem dravne vlasti ovlaenje ostvari. Ta ovlaenja titulara subjektivnog prava koje je izraeno kao pravni odnos i obaveze drugih subjekata da postupaju po pravilima tog pravnog odnosa ine sferu pravnog poretka. Svest da je odreeno ponaanje pravom odreeno i obezbeeno sankcijom preventivno utie na odreena ponaanja, tako da se ona nekad ostvaruju i bez intervencije prava. Tek kada doe do povrede ili ugroavanja subjektivnog prava, otvara se pitanje pravne zatite. Subjektivno pravo je povreeno: kad obveznik propusti da izvri odreenu radnju koju je duan da uini (dunost injenja); kad izvri radnju od koje je trebalo da se uzdri (dunost uzdranja) (bilo da je to dozvoljena radnja za koju je pravnim poslom odreeno da se ne vri, niti da spada u zabranjene deliktne radnje); kad sprei vrenje radnje u svojoj pravnoj zoni, to je inae trebao da trpi (dunost trpljenja) (pravna zatita je ovde u pravilu represivna usmerena na spreavanje protivpravnih postupaka i otklanjanje nedozvoljenih posledica). Ugroavanje subjektivnog prava postoji kad pravo nije neposredno povreeno, ali je prisutna izvesna opasnost ili verovatnoa da do toga moe doi. (Npr: osporavanja postojanja jednog prava ili se tvrdi da to pravo ima drugu sadrinu ili se uznemirava titular prava u njegovom vrenju) Povodom ugroavanja subjektivnih prava zatita je redovno preventivna da bi se predupredila povreda prava. Prava pojedinaca postoje da se vre i da se ostvaruju. Pitanje pravne zatite se ne postavlja sve dok se postupa po pravu i dok se pravni poredak ostvaruje saglasno pravu. Kad je to subjektivno pravo povreeno ili ugroeno, titular prava je ovlaen da trai pravnu zatitu putem dravnih institucija, a nekad i pred ustanovama koje sami subjekti formiraju arbitraama. P.S. Najznaajnija crta graanskih subjektivnih prava je da se preputa dispoziciji titulara prava da zatitu trai ili da to ne uini. U odreenim situacijama put pravne zatite je otvoren i kada nema subjektivnog prava (pa nema njegove povrede niti ugroavanja), a to su sluajevi: kod kojih je neophodno da postoji pravom priznata pretenzija na uspostavljanje subjektivnog prava; ili ostvarivanje drugih interesa u sferi prava npr: - zahtev da se odredi pravo prolaza; - traenje da se utvrdi da neko nije titular odreenog subjektivnog prava; - sporazumno traenje da se ukine odreeni pravni odnos, ako je za to potrebna odluka suda. 2. SAMOZATITA 7

Samozatita, iako relikt ranije epohe, kada se zatita prava ostvarivala aktima pojedinaca ili grupa, po njihovoj proceni i sa efektima koji su odgovarali njihovoj snazi, prisutna je i danas. Vrenje prava bilo bi neostvarivo, ako se prava ne bi smela tititi putem samozatite. Titular prava svakako treba da preduzme akte da obezbedi ostvarivanje svojih prava ili da otkloni opasnost koja ugroava njegova prava. Takva zatita je neophodna i u savremenim sistemima, pa je samozatita i danas dozvoljeni akt zatite uz onu koju prua drava. Nedostatak prava kao drutvene institucije i nemo da se uvek pravovremeno deluje na eliminaciji povrede i ugroavanja prava, ak ni putem operativnih dravnih organa, opravdava sopstvenu zatitu prava. U odnosu na ranija vremena, samozatita se danas ureuje pravom i sada nastupa kao dopunski koordinirajui instrument u sistemu pravne zatite. Neki pravni sistemi,na jedan uopten nain, ureuju samozatitu ovlaenje da se ona upotrebi i oblike u kojim se moe preduzeti. Mahom se institucionalizuju samo neki do sada afirmisani oblici samozatite, dok se ostali u nekim pravnim sistemima tek sporadino odreuju ili se samo promoviu u sklopu drugih pravnih instituta. Tu spada i na pravni sistem. Samozatita je najizraenija u oblicima: nune odbrane; stanja (krajnje) nude i samopomoi. Samozatita u nunoj odbrani ureena je krivinim zakonodavstvom. Propisano je : da nije krivino delo povreda tueg dobra (prava) izvrena u zatiti sopstvenog dobra. Naravno, prema licu koje vri protivpravni napad, ili se ponaa tako da je nesumnjivo da napad neposredno predstoji, a uz to da je takva zatita bila neophodna. Isto tako nije krivino delo povreda tueg dobra izvrena u krajnjoj nudi, u situacijama: - kad je to neophodno da se od sebe ili svog dobra otkloni neskrivljena opasnost, i - uz uslov da povreda tueg dobra ne bude vea od one koja bi nastupila ostvarenjem opasnosti. Tome, u osnovi jednaka i neto pozitivnije izraena pravila za graanskopravne odnose, sadrana su u zakonodavstvu o obligacionim odnosima i strarnopravnim odnosima (l.161.ZOO i l.76.Z o stv.pravu). Samopomo uspostavljanje svog prava sopstenim aktima u pravilu je zabranjeno i kaznenim zakonodavstvom - kvalifikovana kao krivino delo: samovlaa..Izuzetno, u pojedinim zakonskim tekstovima, je to u nekim situacijama dozvoljeno : - bilo kao restitucija; - bilo kao prevencija (npr: - pravila l.122. ZOO o prigovoru neizvrenog ugovora; - pravila l.286 ZOO o retenciji. 3. SADRAJ, PREDMET I STRUKTURA GRAANSKOG SUDSKOG POSTUPKA

DEFINICIJA: Graansko procesno pravo je posebna grana pravnog sistema, koja ureuje graanski sudski postupak, odnosno aktivnosti i radnje uesnika u ovom postupku. Graanski sudski postupak je put zatite graanskih subjektivnih prava pred sudskim ustanovama. Po pitanju pravne forme graanski sudski postupak je uniforman i pored promena i varijacija u sadraju i nainu ostvarivanja pravne zatite. On je takoe i trajan jer je uspostavljeni put zatite prisutan u dugom vremenu. Forma ostvarivanja pravne zatite prilagoena je grupacijama subjektivnih prava koja se tite i organima pred kojim se pravna zatita sprovodi. 8

SADRAJ: Graanski sudski postupak se vodi pred sudom sa strankama i drugim uesnicima, po utvrenim naelima i pravilima sa ciljem da se postigne odreeni rezultat pravna zatita. To je osnovni put zatite graanskih subjektivnih prava, koja se ostvaruju aktivnostima suda, stranaka i drugih uesnika u postupku, usmerenim na utvrivanje: 1) da li postoji pravo na traenje pravne zatite; 2) da li postoji povreda ili ugroavanje subjektivnog prava (da li je traenje osnovano); i 3) dosuuje se pravna zatita odreenog sadraja. Sud, stranke i drugi uesnici u postupku preduzimaju u odreenoj formi postupanja niz meusobno povezanih radnji, koje se preduzimaju po ovlaenju, saglasno pravu, radi postizanja postavljenog cilja dosude pravne zatite. Za preduzimanje ovih procesnih radnji unapred je odreen: nain, redosled, pa i sadraj ponaanja svih uesnika u postupku. Ne moe se dozvoliti da u vrenju ovih radnji sud i stranke ili drugi uesnici postupka, postupaju po svom opredeljenju. Pokretanjem graanskog sudskog postupka dolazi se samo do hipoteze o povredi ili ugroavanju subjektivnog prava i o potrebi da se dosudi pravna zatita. Tek posle toga predstoji put utvrivanja: - da li postoji pravo na zatitu, - da li je pravo povreeno ili ugroeno; i - da li je sankcija koja se trai pravu odgovarajua. To neminovno podrazumeva: intelektualno ispitivanje, istraivanje, procenu, zakljuivanje i saznanje. Put ostvarivanja pravne zatite nije samo stvar pojedinca ije je pravo povreeno ili ugroeno, ve predstavlja iri interes drutva izraen u pravnoj politici. PREDMET ZATITE Put zatite koji se sprovodi u graanskom sudskom postupku prvenstveno je usmeren zatiti graanskih subjektivnih prava, koja ine sadraj graanskopravnih odnosa. Promene i u strukturi pravnog sistema i diferenciranje, osamostaljivanje i uspostavljanje novih grana pravnog sistema (mahom sprovedene u 19. veku) - veoma mnogo su dodirivale oblast graanskog prava. Dovele su do suenja ove pravne discipline svodei je na opta pravila: stvarno, obligaciono i nasledno pravo. Treba spomenuti i porodino pravo, radno, trgovako, saobraajno, autorsko pravo i pravo industrijske svojine. I pored osamostaljivanja ovih pravnih disciplina, pravna zatita iz njih izvedenih subjektivnih prava i dalje se ostvaruje u graanskom sudskom postupku, uz odreene specijalizacije postupka. Predmet graanskog postupka su i neka sasvim nova prava, koja nemaju zajedniku vezu sa graanskim pravom (npr: pravo informatike). Iako je graanski sudski postupak usmeren zatiti povreenih i ugroenih graanskih prava i drugih subjektivnih prava, u graanskom postupku se ostvaruje zatita i kada nema povrede ili ugroavanja prava. To je odreeno povodom nekih pravnih stanja; pravnih pretenzija i interesa i u drugim situacijama kad je ovaj put pravne zatite pogodan i kad je to posebno propisano. (ovde spadaju naroito: sporazumni razvod braka i promene u drugim pravnim odnosima, ako je za to potrebna sudska odluka, kao to su: 9

odreene promene u linom statusu i drugim pravnim stanjima i neka sredstva obezbeenja.

STRUKTURA Ve u ranom vremenu razvoja graanskog sudskog postupka, sprovedena je specijalizacija u metodama pravne zatite, prema predmetu postupka. Graanski sudski postupak razdvojio se na: 1) parnini postupak i 2) na postupke koji to nisu neparnini sudski postupci (ovi postupci se redovno oznaavaju kao vanparnini postupci u irem smislu) Tu su najznaajniji: - zemljinoknjini postupak; - steajni postupak; - izvrni postupak; - postupak obezbeenja; - vanparnini postupak ( u uem smislu). Neki od ovih postupaka vremenom su se izdvojili i postali samostalne procesne discipline, tako da vie nisu u sastavu graanskog sudskog postupka. To su prvenstveno: zemljinoknjini i steajni postupak. U strukturi graanskog postupka su: parnini, vanparnini i, izvrni postupak. I Parnini postupak Parnini postupak je najvaniji put pravne zatite i najvie razvijena procesna institucija u zatiti graanskih subjektivnih prava. l.1 ZPP predvidja parnini postupak kao osnovni i redovan put pravne zatite i reavanja gradjanskopravnih odnosa, osim kada je posebnim zakonom predvidjena druga vrsta postupka. Utvrdjeno je da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava. Naela su preuzeta iz Ustava i odredbe l.6 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Doslednom primenom ovako postavljenih naela lake e se regulisati prava stranke i efikasnije ostvariti pravda. Pokree se tek po predlogu stranke kada postoji spor o povredi ili ugroavanju subjektivnog prava. To je iskljuivo dvostranaki postupak u kome: Sud u kontradiktornom i usmenom postupku odreenim metodama saznavanja utvruje istinu i odluuje presudom. Postupak je dvostepen uz obezbeenje potrebnog broja vanrednih pravnih lekova. Ovde postoji specijalizacija za neke ue grupe pravnih stvari i sprovedena je uvoenjem posebnih postupaka. NEDOSTACI: Postupak je veoma skup, nije dovoljno brz i pokree se tek po traenju odreenog subjekta. Ovi nednostaci se otklanjaju uvoenjem vanparninih postupaka. II Vanparnini postupak Vanparnini postupak je metod zatite subjektivnih prava. Sprovodi se povodom zatite subjektivnih prava, pravnih interesa ili drugih pravnih stanja u situacijama u kojima je u manjoj meri izraena konfrontacija 10

izmeu subjekata ili je spor oslabljen ueem vie subjekata. To su najee takve situacije u kojima uopte nema spora ili povodom kojih se trai operativnije postupanje suda. (npr: Lienje poslovne sposobnosti, oduzimanje roditeljskog prava, podela zajednike imovine, ponitaj isprave i sl.) Ovaj postupak obezbeuje efikasniju i dobru pravnu zatitu. U ovom postupku sud je ovlaen da po slubenoj dunosti pokrene postupak i da prikupi potrebnu procesnu grau. P.S. Ovde je sprovedena specijalizacija, tako da su za mnogo ue grupe pravnih stvari formulisani posebni vanparnini postupci, III Izvrni postupak Izvrni postupak je zavrni akt u ostavrivanju pravne zatite, mada nije uvek potreban i neophodan (izvravaju se samo kondemnatorne osuujue odluke). Posle donoenja sudske odluke kojom je nareeno da se neto izvri obvezanom licu predstoji da to voljno uini ili e se na to prinuditi. Ukoliko obvezano lice ne izvri postavljenu obavezu, sud vodi postupak izvrenja, po slubenoj dunosti ili po predlogu, ako je tako propisano. Obvezno lice se poziva ili se aktima realne prinude prisiljava da izvri svoju dunost (npr: prodaju se stvari radi namirenja dosuenog novanog potraivanja, oduzima se stvar koja treba da se preda, izriu se i naplauju novane kazne i sl.) Osetljive situacije pri izvrenju sudskih odluka trae da ovaj postupak bude precizno normiran i da se unapred tano znaju prava i dunosti uesnika. Zato se izvrni postupak izdvaja iz vanparninih postupaka i nastupa kao samostalna procedura u sastavu graanskog sudskog postupka. Izvrnoj proceduri se, u funkcionalnom smislu dodaje jedan samostalan poseban postupak, a to je : postupak obezbeenja tu se procesne radnje vre u cilju da se obezbedi isvrenje pretpostavljene ili ve utvrene obaveze (npr: odreivanje zalonog prava, zabrana raspolaganja, oduzimanje i uvanje stvari i sl.) 4. NORME GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA O graanskom procesnom pravu Graansko procesno pravo je skup pravila kojima se ureuje put i proces pravne zatite subjektivnih graanskih prava i poloaj i postupanje subjekata u postupku. To su pravila kojim se ureuje graanski sudski postupak (parnini, vanparnini, izvrni). Zadatak pravne normative graanskog procesnog prava je da u ostvarivanju organizovane pravne zatite u graanskom sudskom postupku - unapred uredi poloaj i postupanja, radnje i meusobne odnose suda, stranaka i svih drugih uesnika u postupku. Graansko procesno pravo kao funkcionalno pravo je pravo kojim se ureuje poloaj i postupanje subjekata u postupku, a ne njihova organizacija i status. Graansko procesno pravo se nekad oznaava formalnim pravom u odnosu na materijalno (supstancijalno) graansko pravo, kojim se ureuju pretpostavke za uspostavljanje, odvijanje i prestanak graanskopravnih odnosa. Graansko procesno pravo utvruje pretpostavke za uspostavljanje odvijanja i prestanak pravnih procesnih odnosa. Postupak se odvija kontinuelnim preduzimanjem niza procesnih radnji i zato postoji potreba za dobrom tehnikom postupka, koja e omoguiti jednak poloaj subjekata, pravnu sigurnost i disciplinu. Osnovni cilj graanskog procesnog prava je u formulisanju institucija graanskog sudskog postupka i zatita povreenih i ugroenih subjektivnih prava, a samim tim i zatita pravnog poretka. Cilj graanskog procesnog prava ostvaruje se: 11

1) represivnim i 2) preventivnim aktima na represiju se u pravilu ide kada je subjekrivno pravo ve povreeno, pa treba spreiti dalje povrede i odstraniti nastale protivpravne posledice. Preventivna zatita se dozvoljava onda kada je subjektivno pravo u jednom intezivnijem stepenu ugroeno. Ovim aktima se deluje na spreavanju verovatno dolazee povrede prava ili na obezbeivanju uslova da se u sluaju nastupanja povrede efikasno odredi represivna zatita. Norme graanskog procesnog prava a) priroda normi graanskog procesnog prava

Po liberalistikim pogledima prethodnog veka drava i sudske institucije trebaju da obezbede nesmetan tok i razvoj sudskog postupka,u skladu sa procesnim pravilima, a samo kretanje postupka mahom je stvar inicijative i dosta irokih dispozicija subjekata. Sud se stavlja u poloaj posmatraa sukoba izmeu stranaka, snabdeven ovlaenjima da kontrolie da se sukob odvija po odreenim pravilima i da po dovretku postupka saopti, ko je u tome pobednik. Pod uplivom novih ideja, a najvie shvatanja o socijalnoj funkciji prava, trai se intezivnija intervencija drave u ureivanju drutvenih odnosa, tako da put pravne zatite vie nije stvar pojedinca pa ni onda kada se trai zatita takvih prava (privatnih, graanskih) VE: Sudska organizacija i sudske institucije treba da omogue da put pravne zatite treba da bude svakom pristupaan, pravno siguran, tako da u postupku ima realne izglede da postigne pravnu zatitu koja mu pripada. Zato je potrebno da sud u postupku raspolae adekvatnim procesnim instrumentima i da ima ira (oficijelna) ovlaenja da intervenie. b) priroda normi

Pristajui da bude privatna stvar i ulazei u krug javnopravnih ustanova, graanski sudski postupak ureuje se prinudnim pravom ius cogens. Mali broj pravila je dispozitivne prirode, tako to uvode dopunsku normu koja se primenjuje ako voljom stranaka nije neto drugo odreeno. Uglavnom su to kogentne norme koje utvruju vrsta pravila o pokretanju, voenju, razvoju i dovretku postupka, kojima se garantuje pravna sgurnost pojedinaca. c) subjekti

Svako, pa i sam sud, ima da uvaava unapred odreeni put ostvarivanja pravne zatite, postavljen tako da akteri postupka budu u jednakom poloaju i da im bude obezbeeno ostvarivanje procesnih ovlaenja u cilju postizanja pravne zatite. I pored toga to su norme graanskog procesnog prava kogentne, subjekti redovno pred sobom imaju dosta opcija u izboru procesnih sredstava i odreivanju toka postupka koji vie odgovaraju njihovim opredelenjima na putu ostvarivanja pravne zatite. Oni su samo ogranieni tako da treba da preduzmu odreenu procesnu radnju: na nain u sadraju i vremenu kako je to odreeno. Meutim, ni jedna stranka nije duna da vri procesne radnje i ne mora prisustvovali izvoenju procesnih radnji druge stranke. Moe se braniti utanjem, negiranjem, prigovarati nadlenosti, predloiti dokaze i sl. 12

I pored zabrane da sami subjekti utvruju pravila procedure i odrede put pravne zatite, dozvoljava se da u odreenim zonama sudsku funkciju vre izbrani sudovi (arbitrae) i ovlauju subjekte da tu skoro u svemu utvrde pravila postupka. (ovde se ne radi o situacijama kada se subjekti opredele za neki poseban put zatite, prihvatajui tu propisana pravila procedure postupak smetanja dravine, postupak u sporovima male vrednosti, postupak ureenja mea). Sud je duan da se povinuje pravilima postupka, kao i drugi subjekti, ali ima vie opcija u preduzimanju radnji, a moe da neku procesnu radnju uopte ne preduzme. U opredelenju svojih procesnih akata povodi se interesima celishodnosti, ali uvek u skladu sa pravom. d) vaenje normi graanskog procesnog prava 1) teritorijalno vaenje

Teritorijalni princip domaih zakona na domaoj teritoriji proizilazi iz principa dravnog suvereniteta. Stoga se ne dozvoljava da se organizacija sudova i sudski postupci u jednoj dravi ureuju po pravu strane drave. Pravilo: lex fori ovde ima znaenje da sud postupa po procesnim zakonima drave iji je organ i na teritoriji te drave. IZUZETNO: - kod pruanja: - meunarodne pravne pomoi mogu se segmentarno uvaiti neki zahtevi stranog procesnog prava pod uslovom da to nije suprotno naem javnom poretku (npr: sasluanje stranke u postupku u prisustvu dva svedoka). 2) Vaenje u pogledu subjekata

Pravilo lex fori odnosi se i na subjekte koji su povinovani naem sudstvu, bez obzira na njihovo dravljanstvo ili pripadnost i nezavisno od toga da li se u ureivanju odnosa primenjuje domae ili (strano) materijalno pravo. Od toga postoje izuzeci prvenstveno oni koji se tiu: sudskog imuniteta; eksteritorijalnost ambasade; stranog ratnog broda ili vazduhoplova. Pravilima meunarodnog prava ureeno je pitanje imuniteta: - efova stranih drava; - stranih diplomatskih predstavnika u povremenoj misiji; - stalnih stranih diplomatskih i konzularnih predstavnika; - meunarodnih organizacija i njihovih funkcionera IPAK: U pogledu imuniteta u odnosu na linost ovi subjekti mogu da prihvate jurisdikciju naeg suda i da se tako povinuju naem procesnom pravu. P.S. to se tie samih drava, smatra se da one mogu nastupiti kao procesni subjekti, povodom graanskih i drugih imovinskih prava , uz primenu procesnog pravila po pravilu lex fori. 3) Vremensko vaenje graanskog procesnog prava

Sudski postupak obino traje dui vremenski period i izraen je promenama u pravu. 13

Svaka promena procesnih pravila povlai pitanje momenta od kojeg ona stupaju na pravnu snagu i da li vae za ve do tada ostvarene procesne situacije. Procesni zakoni vae od momenta njihovog stupanja na pravnu snagu i primenjuju se na sve budue sluajeve, a procesne radnje preduzete po starom zakonu ostaju na snazi. U suprotnom, to bi se kosilo sa pravilom o steenim pravima i praktino vodilo retroaktivnom dejstvu pravne norme. Takve pravne situacije u kojima je jedan postupak zapoet i u toku po starom zakonu, a nije zavren stupanjem novog zakona na pravnu snagu ureuje novi zakon u uvodnim ili zavrnim odredbama. U tim sluajevima postoje ve standardna reenja: da se zapoeti postupak dovri po ranijim pravilima; pravni lekovi iz ranijih propisa mogu se uloiti, iako ih novi zakon ne poznaje; procesni rokovi za ulaganje pravnih lekova ostaju u vanosti, iako su dui od novopropisanih; promene u organizaciji suda vode nastavku postupka pred drugim sudovima i u pravilu, po proceduri po kojoj postupaju ti sudovi. 5. GRAANSKO PROCESNO PRAVO I GRAANSKO PRAVO S obzirom da je cilj graanskog procesnog prava zatita graanskih subjektivnih prava, izvesno je da postoji vrsta veza izmeu ovih delova pravnog sistema. Ve davno su naputena gledita da je sudski postupak u graanskim stvarima samo jedan pravni posao izmeu subjekata povinovan normativi graanskog prava. Ona su negirala postojanje graanskog procesnog prava ili moda njegovu samostalnost, pa se nije ni postavljalo pitanje veze izmeu ovih disciplina. Pitanje povezanosti graanskog procesnog prava i graanskog prava inteziviralo se u drugoj polovini 19. veka kada je dolo do izdvajanja i osamostaljivanja graanskog procesnog prava. Graansko procesno pravo ureuje metode zatite graanskih subjektivnih prava, eliminaciju povrede ili ugroavanja i uspostavljanje pravnosti u sferi tih prava. Pravnost mora biti u skladu sa sistemom graanskog prava, naelima i sadrajem tog prava. Ako obavezno lice ne uspostavi poredak graanskih prava, to se postie u graanskom sudskom postupku.Izreena sankcija kao izraz odreene zatite u poretku graanskih prava, ima da odgovori prirodi i sankciji ovih prava. Pravna konstrukcija postupka, procesna sredstva i uopte ureivanje prava da se trai pravna zatita, nain utvrivanja subjektivnih prava, ustanovljene da je pravo povreeno ili ugroeno i izricanje odgovarajue sankcije - treba da budu adekvatan odraz prirode i sadrine prava koje se titi, odnosno graanskog prava. Zato se moe govoriti o instrumentalnom karakteru graanskog procesnog prava, pa i svih drugih procesnih prava. Pravila graanskog procesnog prava - ureuju pretpostavke uspostavljanja i razvoja odnosa, koji nastaju povodom sudskog ostvarivanja zatite graanskih subjektivnih prava, isto kao to graansko pravo kao materijalno (supstancijalno) pravo ureuje pretpostavke za uspostavljanje, odvijanje i prestanak graanskopravnih odnosa. Ovo pravo normira odreeni krug odnosa u njihovom materijalnom sadraju. Svako od ovih prava intervenie u odreenoj oblasti odnosa, ureujui ih sebi svojstvenim metodama i uspostavljenim ustanovama, radi postizanja cilja koji pred tim pravom stoji. Samostalna po predmetu normiranja i kao izgraene pravne ustanove, ova dva prava koordinirano deluju na ostvarivanju opteg cilja prava. Graansko pravo i graansko procesno pravo imaju jedan opti cilj. To je:ureenje odnosa u drutvu i njihovo odravanje. Postojanje graanskopravnog odnosa je osnov da se ostvaruje zatita u graanskom sudskom postupku. 14

Njegova vrsta nekad predodreuje nadlenost jednog suda i proceduru posebnog postupka, pa i u sudskom aktu odreena sankcija se izvodi po normi graanskog prava odnosno, predstavlja konkretizaciju tog prava. 6.IZVORI GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA Pravni izvori formulisani i obraeni u teoriji prava nastupaju i kao izvori graanskog procesnog prava, mada sa neto izmenjem znaenjem pojedinih grupacija pravnih izvora. Priroda predmeta normative i zahtevi pravne sigurnosti predodreuju da su pored: ustavnih tekstova, najvaniji izvori prava zakonski akti. Tu treba uvrstiti i meunarodne sporazume i ugovore koji po odreenoj proceduri postaju deo naeg prava ili nas obavezuju kao meunarodno pravo u odreenim pravnim stvarima. Neznatan prostor i ne tako vaan preputen je podzakonskim aktima. To su uputstva o radu sudova, pravilnici o nekim vetaenjima i sudski poslovnici, pravila o naknadi trokova, tarife i dr. tekstovi. Autonomni opti akti su mahom akti kojima se ureuju izabrani sudovi i mirovna vea. Oni, pored odredbi o njihovoj organizaciji i funkciji sadre vie ili manje procesnih pravila: (pravila o spoljnotrgovinskoj arbitrai, pravila o radu mirovnog vea i dr.) Ni obiajno pravo nema vei znaaj poto se ovde insistira da sudovi u svom radu postupaju po zakonu. Samo u nekim oblastima meunarodnog prava koje su jo uvek ureene obiajnim pravom i koje su atraktivne u sudskom postupku, ono se moe pojaviti kao izvor prava (npr. pravila o imunitetu; poloaj drave kao proceskog subjekta...) Pregled izvora: U naem pravnom sistemu ne postoji kodeks graanskog procesnog prava, t.j. pravila graanskog procesnog prava nisu kodifikacijom sistematizovana i smetena u jedna zakonski tekst. Legislativni pristup je posebno ureivanje parninog, vanparninog i izvrnog postupka, tako da su u ovim delovima graanskog sudskog postupka doneti posebni i osnovni zakonski akti. Prema prirodi i vrsti postupka u pravnim stvarima povodom kojih se vodi postupak, u pravnom sistemu bive Savezne Republike Jugoslavije pravila graanskog procesnog prava, spadala su u savezno i republino zakonodavstvo. Opti sudski postupci normirani su saveznim zakonoma, a republikim posebni postupci u stvarima povodom kojih republike donose materijalnopravne propise. Dravna zajednica Srbije i Crne Gore uspostavljena je aktom o proglaenju Ustavne povelje dravne zajednice Srbije i Crne Gore na sednici Savezne skuptine odrane 04.02.2003. godine.Prestala je da postoji 2006.g, a 08.11.2006.g je donet novi Ustav RS. i time su prestali da vae propisi, doneti pre tog datuma, a odnosili su se na dravnu zajednicu SCG. Graansko procesno pravo po tekstu ustavne povelje nije spadalo u legislativnu nadlenost dravne zajednice SCG. Da bi se odrano kontinuitet i postojanost pravnog sistema, u l.64. UP pod nazivom: primena zakona SRJ, propisana su sledea pravila: Stav 1. Zakoni SRJ u poslovima dravne zajednice SCG, primenjivae se kao zakoni dravne zajednice SCG Stav 2. Zakoni SRJ izvan poslova dravne zajednice SCG primenjivae se kao zakoni drava lanica, do donoenja novih propisa od strane drava lanica, osim zakona za koje skuptina drave lanice odlui da se ne primenjuje. Istovremeno sa ustavnom poveljom donet je od Savezne skptine 04.02.2003. godine i Zakon za sprovoenje ustavne povelje Dravne zajednice SCG. Pravilima l. 20. Zakona o sprovoenju ustavne povelje, doneti su propisi kojim su detaljizirane odredbe lana 64, Ustavne povelje i odreeno vreme u kojem se propisi imaju usaglasiti.

15

Znaajna je bila odredba lana 20. stav 4. tog zakona u kojoj je odreeno da Zakoni SRJ, koji su ureivali oblast u zakonodavnoj nadlenosti drava lanica, primenjivali kao opti akti drava lanica dok ih njihovi nadleni organi nisu stavili van snage. Propisi SRJ se nisu primenjivali u delovima koji su bili suprotni ustavnoj povelji. Tako su postojala dva sistema graanskog procesnog prava ( sistem drave lanice Srbije i sistem drave lanice Crne Gore). a) Izvori parninog procesnog prava:

Prvi zakonski tekst u Jugoslaviji o parninom postupku bio je: Zakonik o sudskom postupku i graanskim parnicama od 1929. godine donet po uzoru na Austrijsko parnino procesno pravo. Primenjivan je u toku okupacije 1941. godine i posle rata, kao pravna pravila sve do 1955. godine, kada je izmenjen Zakonom o ubrzanju parninog postupka pred redovnim sudovima, a ve 1956. godine donet je potpun pravni tekst: Zakon o parninom postupku. Ovaj zakonski akt sa imenama primenjivan je sve do 1976. godine, kada je donet novi Zakon o parninom postupku. Zakon o parninom postupku iz 1976. godine, poslednje izmene 2002. godine, a sada je osnovni pravni tekst: Zakon o parninom postupku donet 22.11.2004. godine, koji je u primeni od 23.02.2005. godine, Sl.glasnik br.125/2004). Zakon o posredovanju-medijaciji, Sl.glasnik br. 18/2005 Iz saveznog ZPP iz 1977.godine, ostale su na snazi odredbe, koje se odnose na postupak pred izabranim sudovima, koje e ubudue vaiti u RS, budui da se radi o procedurama pred nedravnim sudovima, o materiji koja treba da se regulie posebnim zakonom, koji je donet 2006.godine(Zakon o arbitraama). Novi zakon ne predstavlja potpunu reformu procedure u parninom postupku, pre svega zbog toga to tada jo nije bio donet novi Ustav(donet 2006.godine). Novi ZPP zadrao je i postojeu sistematiku, uz vee ili manje promene odredjenih zakonskih reenja, ali i neka potpuno nova reenja. Osnovni cilj te faze reforme parnine procedure je bio uskladjivanje sa Ustavnom poveljom dravne zajednice SCG, a posebno sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama, te potrebom za stvaranjem uslova za poveanje efikasnosti rada i iznalaenje optimalnih mera za to. Zto se posebno vodilo rauna o implementaciji i ostvarenju prava na pravino sudjenje, to je regulisano odredbom l.6. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a radi ostvarenja prava svakog oveka na: pravino i javno sudjenje, sudjenje u razumnom roku i, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, koji je ustanovljen zakonom. Tenja zakona je pojednostavljenje postupka, gde god je mogue. Skraenje postupka je regulisano rokovima, novim procedurama, procesnim ovlaenjima suda i veom disciplinom svih uesnika u postupku. Pitanja nadlenosti i primene prava u relacijama izmeu drava lanica, ureeni su Zakonom o reavanju sukoba zakona i nadlenosti u statusnim , porodinim i naslednim odnosima iz 1979. godine. b) Izvori vanparninog prava Pravila vanparninog postupka sadrana su u zakonskim tekstovima drava lanica. To su: Zakon o vanparninom postupku Srbije iz 1982. godine, koji je izmenjen 2005. godine i 16

c) Izvori izvrnog prava Sadanji zakonski tekst je: Zakon o izvrnom postupku iz 2004. godine (donet 22.11.2004. godine, Sl.glasnik br.125/2004). I ovde je znaajna primena pravila parninog postupka, kao supsidijarnog izvora (tako i kod vanparninog postupka). Pored drugih zakonskih tekstova koji samo delom sadre neka pravila vana za postupak izvrenja, potrebno je navesti: Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidni iz 1998. godine i Zakon o vazdunoj plovidbi iz 1998. godine Kojim su formulisani posebni izvrni postupci u ovim pravnim oblastima. d) Sudska praksa Sudska praksa nije izvor prava, mada se ne moe osporiti snaga judikature. To se odnosi i na pravna shvatanja, miljenja i stavove najviih sudova, usvojena povodom optih pravnih pitanja i odreenih sudskih stvari. 7. PARNICA (POJAM I OBELEJA) Parnino procesno pravo ine pravila kojim se ureuje ostvarivanje pravne zatite graanskih subjektivnih prava u (sudskom) parninom postupku. Ovim pravom se ureuje parnini postupak, odnosno pravila postupanja suda i stranaka u graanskopravnim sporovma iz linih, porodinih, radnih, trgovakih,imovinskopravnih odnosa i drugih graanskopravnih odnosa fizikih i pravnih lica, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. Parnini postupak se definie kao: opti, osnovni i redovan put pravne zatite prilikom reavanja graanskopravnih sporova. Parnini postupak spada u kognicione postupke (cognitio upoznavanje, saznavanje) u kojima sud istrauje i saznaje faktike i pravne injenice i utvruje ta je pravo, DOK je: 1. vanparnini postupak vie okrenut pravnom administratiranju, evidenciji, operativi, a 2. u izvrnom postupku se sprovodi uspostavljanje pravnosti prinudnim putem na snovu parninih, vanparninih i drugih odluka. Parnica predstavlja skraenu oznaku za parnini postupak. Prema sadraju parnica ini niz meusobno povezanih radnji suda i stranaka: od podnoenja tube i tek pokrenutog postupka, pa do njegovog definitivnog dovretka pravosnanom presudom. Odvija se izmeu dve suprostavljene strane - tuioca i tuenog. Naziv parnica se koristi samo da se oznae radnje suda i drugih uesnika u postupku zatite graanskih subjektivnih prava, koje oni preduzimaju po pravilima parninog procesnog prava u parninom postupku. Bit parnice je spor izmeu dve strane o subjektivnom pravu, pravnom interesu ili pretenziji. Nemogunost da se spor rei sporazumom, poravnanjem ili na drugi miran nain, u pravilu je osnovni razlog da se pokrene parnini postupak. P.S.Onog momenta kada je sudu podneta tuba sa traenjem da se utvrdi tanost tvrdnje i osnovanost traenja, subjekta koji je podneo tubu (tuioca) spor postaje pravni odnos parnica. Predmet parninog spora, odnosno parnice je utvrivanje - da li je tana tvrdnja tuioca o ugroavanju ili povredi prava, odnosno pravom priznatog interesa, te ako jeste, da li iz toga njemu pripada pravna zatita u sadraju koji trai (prema tuenom) i o tome se donosi sudska odluka. Vie se u toj stvari izmeu istih stranaka i u istom traenju ne moe suditi. Eventualno, povodom uloenog vanrednog pravnog leka se moe naloiti ponovno voenje postupka i presuenje. Nekada se parnica moe povesti i: 17

ako nema izrazitog spora (granini sluajevi)-npr: ako tueni ne osporava tvrdnje i zahtev tuioca, ali ne pokazuje volju da odgovori svojoj obavezi (nema sredstava da vrati dug, nije u mogunosti da momentalno izvri radnju, ne eli da ispuni obavezu dok se o tome ne donese sudska odluka i dr.) - ovde dunik nije spreman da izvri svoju obavezu, iako je to njegova pravna dunost; ili - ako uopte nema spora (sporazumni razvod braka). Postupak se pokree po zahtevu odreenog subjekta tubom i dvostranaki je. To je odnos izmeu stranaka: tuioca i tuenog. (sud nije ovlaen da po slubenoj dunosti pokrene postupak). Samim inom da je sudu podneta tuba sa zahtevom protiv odreenog lica, ono stupa u procesni poloaj tuenog. Njemu pripada ovlaenje da odgovori na tubu ili da se brani, ali moe da ostane i sasvim pasivan. Sud treba da ispita predloge stranaka, da sprovede dokaze, utvrdi istinitost tvrdnji i presudom odlui: - da li je zahtev pravno osnovan. Stranka koja nije zadovoljna presuenjem ovlaena je da uloi redovan pravni lek i tim inicira voenje drugostepenog postupka, radi kontrole da li je prvostepena presuda pravilna i zakonita. Proputanjem da se uloi redovan pravni lek ili donoenjem drugostepene odluke, parnini postupak se definitivno zavrava. Postoji jo i mogunost da se pod utvrenim pretpostavkama uloi vanredni pravni lek. (parnini, vanparnini i izvrni postupak su relativno samostalni metodi zatite u sklopu graanskog sudskog postupka). Parnino procesno pravo sadri i dosta pravila koja su zajednika za druge postupke normirane u graanskoprocesnom pravu. Posebnim procesnim pravilima se odstupa od ovako prikazanog globalnog parninog postupka, jer su u odreenim pravnim stvarima propisana specijalna pravila, i to za: 1) postupak u privrednim sporovima; 2) postupak u sporovima iz radnih odnosa; 3) postupak zbog smetanja dravine; 4) postupak za izdavanje platnog naloga; 5) postupak u sporovima male vrednosti; 6) postupak u branim sporovima; i 7) postupak u paternitetskim i maternitetskim sporovima. 8. PRAVNA PRIRODA PARNICE Pitanje pravne prirode parnice je bilo predmet izuavanja i rasprava jo pre izdvajanja graanskog procesnog prava u samostalnu disciplinu. Dovoljno je navesti jedan od istaknutih stavova - misli se da je parnica po uzoru na neka shvatanja u ustanovi litis contestatio(sve to nije osporeno, smatra se nespornim) rimskog prava samo jedan pravni posao izmeu stranaka. Po tom ugovoru, stranke prihvataju da njihov spor rei sud i obavezuju se da e se povinovati presuenju. Izdvajanjem graanskog procesnog prava u samostalnu disciplinu razliitu od graanskog prava, ovi pogledi su izgubili znaaj. Danas se pitanje moe svesti na stavove koji u pravnoj prirodi parnice vide procesnopravni odnos i uenje o parnici kao pravnom stanju. a) parnica kao procesnopravni odnos Premda danas preovlauju pogledi na parnicu kao procesnopravni odnos, oni su jo uvek daleko od jedinstvenosti u odreivanju parnice kao pravnog odnosa. To se najvie ispoljava u oznaavanju ko su subjekti ovog pravnog odnosa. Gledano sa aspekta glavnih procesnih subjekata, parnica se odreuje kao dvostrani ili trostrani pravni odnos. prema jednim shvatanjima - parnica je procesnopravni odnos u kojem uestvuju dve strane: tuilac i tueni. Sud kao dravni organ vri funkciju suenja u sporu izmeu stranaka, pa ne sme istovremeno da bude i subjekat u tom odnosu (dvostrani pravni odnos); 18

 prema drugim shvatanjima parnica je duplicitetan dvostrani pravni odnos. Ti odnosi nastaju izmeu svake stranke pojedinano i suda. Izmeu samih stranaka nema procesnih prava i dunosti, pa tu onda ne moe biti ni pravnog odnosa; Trea shvatanja polaze od stava da je parnica trostrani pravni odnos. Prava i dunosti istina u nejednakim sadrajima i dejstvu, postoje na strani svih uesnika u parnici.(svake stranke pojedinano i suda i izmeu stranaka meusobno). Izvesno je da je parnica odnos u kojem uestvuje vie lica, zato je to bar dvostrani ili, ako se obuhvate svi glavni subjekti trostrani odnos. Procesnim pravom su ureeni: nastanak, razvoj i prestanak tog odnosa, ko su uesnici u njemu i u kakvom statusu. Tuilac dolazi u taj procesni poloaj po svojoj volji, aktom podnoenja tube sudu. Istog momenta i sud kome je podneta tuba stupa u poloaj subjekta koji e voditi postupak i presuditi u pravnoj stvari. Od momenta kada je tuba dostavljena licu protiv koga je podneta to lice redovno, protiv svoje volje, dobija poloaj tuenog. Sud, ako postoje sve pretpostavke duan je da postupak povede i stvar presudi. On ne sme da odbije suenje. Svi ovi subjekti samim tim to su uesnici u postupku i sledstveno svom procesnom poloaju, duni su da postupaju po propisanim pravilima procedure. Parnica ili procesnopravni odnosi u parnici su javnopravne prirode. b) parnica kao pravno stanje

Parnica je pojava koja se od postanka, vrenjem procesnih radnji dalje razvija i unapreuje. Sve je to u jednom cilju da se ispita: da li je osnovano traenje pravne zatite i da se ona odredi. Takav razvoj parnice se odvija i traje do presuenja, inei osnovu presude kojom se pravno ureuju odnosi izmeu stranaka. Sud vodi parnicu i upravlja njenim razvojem, pazei da se ona odvija po odreenoj proceduri. Takav pogled na parnicu i procesno pravo i slika koja se dobija, bili su povod jednim autorima da odrede da je parnica pravno stanje. Polazite je da se procesnim pravom sudu daju instrumenti da ureuje razvoj parnice i opredeljuje njen tok radi postizanja cilja tog postupka. To znai da su pravila procesnog prava i iz toga izlazea procesna sredstva instrument u rukama suda. Parnica posmatrana kao niz povezanih procesnih radnji i njihovih dejstava predstavlja: jedan skup pravnih injenica pravno stanje. Tek je presuda ona zavrna pravna injenica potrebna da se pravno stanje transformie u pravo. Presudom se definitivno utvruju odnosi izmeu stranaka i uspostavlja pravnost. Poto je parnica utkana u presudu ona tako ulazi u sferu prava, koja se uspostavlja presudom (pravno stanje prelazi u pravo). 9. SUBJEKTI PARNICE Subjekti parnice: lica i organi koji uestvuju u parninom postupku nastupaju sa razliitih poloaja. Zato ne mogu imati isti procesni status i znaaj u parnici. Parnica je sudski postupak i po prirodi stvari vodi se pred sudom. Striktno je odreena kao dvostranaki postupak i tako pravno konstituisana da su to dva subjekta sa suprotnim interesima. Ne moe ni zapoeti ni odrati se sa jednom ili vie stranaka, koje bi bile u tri ili vie samostalnih (stranakih) procesnih poloaja. Stoga se ti uesnici postupka oznaavaju da su: - glavni primarni parnini subjekti. - Pored njih u parnici redovno nastupaju i druga lica. 19

To su: Zastupnici stranaka, umea, javni tuilac, svedoci, vetaci, tumai i drugi. Ova lica se nazivaju sekundarnim (pomonim) subjektima, a neka od njih jo i treim licima u parnici (oznaka za umeae). a) Sud i stranke Sud u parnici nastupa u svojstvu dravnog organa izvodei iz ustavnopravnih akata grau da postupak sprovede i odlukom rei sporni odnos izmeu stranaka, ali isto tako i dunost da ne sme da odbije suenje. Sud nastupa sa statusom subjekta koji vodi postupak, pazi da se postupak odvija po utvrenim pravilima, obezbeuje ravnopravnost stranaka u postupku i sudskim aktom odluuje o zahtevanoj pravnoj zatiti. Sudska organizacija, funkcija i nadlenost suda su utvreni zakonskim aktima. I tu je malo toga ostavljeno dispoziciji stranaka. To su npr: ovlaenje stranaka da ugovore da im spor presudi arbitraa, da se sporazume da sudi inokosni sudija itd. Inae, u novom ZPP dominira inokosno suenje. Stranke su fizika i pravna lica od kojih jedno(tuilac) trai od suda pravnu zatitu odreenog sadraja prema drugom (tuenom). Izuzetno, i neka druga lica i drutvene tvorevine mogu nastupiti u svojstvu stranke, ako im je taj status priznat zakonom ili sudskim aktom (javni tuilac, stambena zgrada, grupa graana i sl.). Samo jedna od stranaka moe da pokrene parnini postupak, tj. da zatrai od suda da vri svoju funkciju i utvrdi da li je osnovano traenje pravne zatite. Druga strana tome ima da se povinuje oekujui da se postupak sprovede i dovri po propisanoj proceduri. b) Ostali uesnici u parnici (sekundarni, pomoni) Drugi uesnici u parninom postupku nastupaju ostvarujui neki opti ili pojedinani interes ili vrei neku svoju javnu ili privatnu dunost. To su: 1) Zastupnici stranaka zakonski, ugovorni i statutarni (vre procesne akte, ako i sve druge pravne radnje u ime i za raun stranke); 2) Umea je lice koje se radi ostvarivanja nekog svog pravnog interesa pridruuje jednoj od stranaka u cilju da ona postigne povoljne rezultate u postupku Vri parnine radnje sa istim efektom kao da ih je sama stranka preduzela, sa pretpostavkom da ih stranka odobrava. Presuda se meutim donosi za stranku i jedino na nju se odnose bilo pozitivni bilo negativni rezultati parnice. 3) Javni tuilac moe da nastupi u parnici radi zatite optih interesa ugroenih raspolaganjima stranaka protivno kogentnim propisima. On se kree u okvirima predmeta parnice, ne pristupajui ni jednoj od stranaka. 4) Svedoci uestvuju u postupku kao izvor informacija o relevantnim injenicama, isto kao to vetaci daju struno miljenje i podatke o odreenim pitanjima o kojima sud ne raspolae dovoljnim znanjem. Slina je procesna aktivnost tumaa - potrebna da omogui jeziku komunikaciju suda i drugih uesnika u postupku. Ovi subjekti, uestvovanjem u parnici, izvravaju svoju javnu dunost. 10. PRAVO NA PRAVNU ZATITU Sve do izdvajanja graanskog procesnog prava i njegove afirmacije kao samostalne pravne discipline, nije se toliko ni postavljalo pitanje prava na pravnu zatitu. Procesnim odnosima je pridavan znaaj jednog od izraaja graanskog subjektivnog prava, subjektivnog prava u sporu, a pravo na pravnu zatitu ne vie nego da je jedna svojstvena i relativno samostalna refleksija subjektivnog prava. Izraena su miljenja da pravo na pravnu zatitu postoji kao samostalno pravo, odvojeno od gradjanskog i gradjansko procesnog prava. 20

To podvajanje na pravo koje uredjuje odnose(subjektivno) i pravo da se trai zatita, ako je to pravo ugroeno ili povredjeno, predstavlja dualistiko shvatanje. Izvorna jedinstvenost prava i prava na njegovu zatitu predstavlja monistiko shvatanje. a) pravo na povoljnu presudu (konkretno pravo na pravnu zatitu-pravo na tubu).

Pravo na pravnu zatitu je samostalna pravna ustanova, odvojena od subjektivnog prava, povodom kojeg se vodi parnini postupak. Ono pripada licu koje zahteva pravnu zatitu, naspram drave od koje se trai povoljna presuda i prema tuenom da ispuni svoju pravnu obavezu. Pravo na pravnu zatitu je javnopravne prirode pa je nespojivo i ne moe initi integralnu celinu sa (privatnim) subjektivnim pravom. Ona su ipak u dodiru, utoliko to je ovo pravo uspostavljeno radi zatite subjektivnih prava pred sudom u parninom, vanparninom i izvrnom postupku (u parninom postupku to je pravo na tubu). Pravo na pravnu zatitu pripada onome ko je nosilac ugroenog ili povreenog subjektivnog prava, tako da je za postojanje i pripadnost tog prava bitna ova konkretizacija (otuda i naziv - konkretno pravo na pravnu zatitu). Na uenje o pravu na pravnu zatitu, izraenom kao pravu na povoljnu presudu, upueno je dosta kritika. Ukoliko bi ono postojalo izvan subjektivnog prava i nezavisno od procesnog odnosa, to pravo bi svakako bilo jedno predprocesno pravo. Onda bi trebalo da se prethodno vodi odreeni postupak da se utvrdi da li to pravo postoji. To bi praktino bila parnica o tek pretstojeoj parnici. Vredna panje je i kritika: da se i ovo uenje oslanja na ustanove graanskog prava i da ustvari, pravo na pravnu zatitu izvodi iz postojanja subjektivnog prava. b) Apstraktno pravo na pravnu zatitu Prihvata se da graansko subjektivno pravo odreuje fizionomiju postupka, sadraj procesnih radnji i akt presuenja u pravnoj stvari. Meutim, ono nije ovlaenje titulara da zahteva da sud vodi postupak i presudi u sporu, niti da druga stranka u tome da uestvuje, naroito ne u svojstvu tuenog u parnici. To se izvodi iz jednog samostalnog, apstraktnog prava na pravnu tubu. Ono je javnopravne prirode i povlai dunost suda da sprovede postupak i u sporu presudi, emu druga strana ima da se povinuje. Ovo pravo postoji i pripada pojedincima, samostalno i nezavisno od subjektivnog prava. Ono je zato apstraktne prirode. Veoma je efektna bila kritika ovog gledita: - primeeno je da jedno takvo apstraktno pravo koje bi pripadalo svima i svagda, nije pravo. To je samo faktika mogunost, sfera delovanja pojedinaca koja stoji van prava (ipak ovo uenje nije naputeno ni u novijem vremenu). c) Pravo na pravosue

Uenje o pravu na pravosue u osnovi je blisko pogledima o apstraktnom pravu na pravnu zatitu. I ovde se misli da pojedincima pripada jedno javnopravno ovlaenje prema sudu (dravi). Sud je duan da po zahtevu na pravnu zatitu povede postupak i odlui u pravnoj stvari. Podnosilac zahteva nema ovlaenje na presudu, pogotovu ne na povoljnu presudu. Povodom podnete tube, on ima pravo na sudovanje, vrenje pravosua, da sud po pravilima procedure sprovede postupak i primenom prava, presudi. Sud ne sme da odbije da vodi postupak i da u sporu presudi. Ovo uenje daje dobre odgovore o ustanovi prava na pravnu zatitu, dovodei je u sklad sa procesnim i materijalnim pravom. 11. PROCESNE PRETPOSTAVKE a) Pojam procesnih pretpostavki 21

 Podnetom tubom pokrenut je parnini postupak, parnica postoji mada procesni odnos jo nije potpun; To e postati, kada se tuba dostavi tuenom i sa tim ukljui u procesni odnos (ne trai se njegov pristanak); Parnica dalje tee i razvija se i unapreuje radnjama stranaka i suda; U pravilu donetom presudom o pitanju osnovanosti tubenog zahteva i njenom pravosnanou, parnini postupak je dovren. Pravo na pravnu zatitu u sadraju: da nalae sudu dunost da zapone i sprovede traenu pravosudnu delatnost (da presudom odlui u pravnoj stvari) u sadanjim sistemima predpostavlja da se to ostvaruje po unapred propisanim pravilima. Tome treba da se povinuju svi uesnici u postupku, mada sud tu ima poseban poloaj da pazi da se postupak odvija po utvrenoj proceduri. Pravo na pravnu zatitu ne ovlauje stranke da odreuju uslove pokretanja i sadraj postupka. To je stvar procesnih pravila. Ova pravila moraju biti uvaavana i na njih se upuuje kada se kae da stranke imaju pravo na pravosue (pravo na pravnu zatitu). Uniformnost procedure i tipiziranje koje je tu postignuto, omoguavaju da se grupiu odreene pravne injenice, koje se po nekoj pravilnosti skoro u istom sadraju, pojavljuju u svakom postupku. To dozvoljava da se unapred odredi i njihovo procesno dejstvo (pozitivno ili negativno). Upravo ta stalnost u pojavljivanju i znaajni pravni efekti koje ove injenice stvaraju, opravdava interes da se te injenice utvrde, obrade i ustanovi njihovo dejstvo. Takvu vanost svakako imaju one pravne injenice, koje po pravilima procesnog prava, daju odgovor: da li je konkretno suenje doputeno. Ukoliko suenje ne bi bilo doputeno, to nije negacija prava na pravnu zatitu. Tada stranka nije ispunila uslove koji se u odreenom postupku po pravilima procesnog prava trae. Pravne injenice takvog znaaja i dejstva oznaavaju se izrazom procesne pretpostavke. Moe se uzeti da su to pretpostavke koje se odnose na: subjektivne ili odreene institute postupka koje se odnose na sud, stranke, tubu i predmet spora; opte u svim postupcima; posebne samo u nekim postupcima, stadijumima ili za odreene procesne radnje (vrednost spora, odravanje roka); pozitivne koje treba da postoje (urednost tube); negativne koje ne smeju da postoje (da stvar nije ve presuena) apsolutne na koje sud pazi po slubenoj dunosti (parnina sposobnost) i relativne koje sud uzima u obzir tek po prigovoru stranke b) Pretpostavke koje se odnose na sud, stranke i predmet spora Ovde navedene pretpostavke spadaju u grupaciju optih i mahom su pozitivne. 1. pretpostavke koje se odnose na sud Pretpostavke koje se tiu suda su sledee: meunarodna nadlenost domaeg suda; nadlenost (jurisdikcija) sudstva; stvarna; funkcionalna i mesna nadlenost suda, koje je podneta tuba. 2. Pretpostavke koje se odnose na stranke To su: postojanje stranaka; njihova stranaka sposobnost; parnina sposobnost stranaka; pravilno zakonsko zastupanje, ako stranka nema parninu sposobnost; pravilno zastupanje pravnog lica; pravilno punomoje; postojanje pravnog interesa da se podnese tuba; postojanje prava na voenje spora (da li je stranka ovlaena da nastupi u sporu povodom tueg prava.) 22

3. pretpostavke koje se odnose na tubu To su najvanije pretpostavke da je tuba uredna i da je na vreme podneta. 4. pretpostavke koje se odnose na predmet spora Pretpostavke iz ove grupe su negativne, tj. ne smeju da postoje, da bi suenje bilo doputeno. To su: - da ne postoji dvostruka litispendencija (da ne teku dve iste parnice); - da u toj pravnoj stvari ve nije pravosnano presueno; - da o istom predmetu nije zakljueno sudsko poravnanje Procesne pretpostavke, gledano u svetlu ishoda postupka, odnose se na pitanje doputenosti suenja u parninom postupku. Nepostojanje pozitivnih ili postojanje negativnih pretpostavki, ini da suenje nije doputeno, uopte ili samo pred sudom kojem je podneta tuba. 12. POJAM, ORGANIZACIJA I NAELA O RADU SUDOVA I. sudstvo Sudski sistem u nas ine: dravno i arbitrano sudstvo Sudovi su dravni organi koji vre sudsku vlast i ostvaruju sudsku funkciju drave. Ustavnim aktima je propisano da se u sudskom postupku tite slobode, prava graana, zakonom utvrena prava i interesi pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Pripadnost sistemu dravnih organa sadrajno se izraava u tome da se sudovi osnivaju pravnim aktima drave i da su njihova organizacija, sastav, nadlenost i postupak ureeni zakonom. To se odnosi na broj i vrstu sudova, mesto njihovog uspostavljanja, unutranju organizaciju i funkcionalnu nadlenost, izbor sudskog kolegijuma, nadlenost suda- stvarnu i mesnu, te pravila procedure po kojoj sud postupa u vrenju sudske funkcije. Kompetencija sudstva u graanskopravnim stvarima, koje se reavaju po pravilima parnine procedure (parnino pravosue), ureena je pravilima parninog postupka. Propisano je da sudovi raspravljaju i odluuju u sporovima povodom reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim u sporovima za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka ( l.1. ZPP). Posebno je ureena nadlenost sudova u drugim pravnim stvarima u vanparninom i izvrnom postupku. Zakonodavstvom o sudovima uspostavljene su dve vrste dravnih sudova: 1) sudovi opte nadlenosti i 2) trgovinski sudovi, kao vrsta posebnih sudova II. Vrste i organizacija sudova u Srbiji

a) Vrste sudova Sudovi opte nadlenosti u sistemu sudstva Srbije razvrstani su po rangu, prvenstveno po kriterijumu njihove nadlenosti. To su: Po Zakonu o ureenju sudova iz 2001. godine R.Srbije koji je izmenjen i dopunjen 2004. godine. - optinski, okruni, apelacioni i Vrhovni sud Srbije

23

Prema zadnjim izmenama Zakona o ureenju sudova od 17.03.2004. godine, odredbe ovog zakona stupaju na snagu 01.01.2007. godine. To su odredbe koje se odnose na novu organizaciju sudova uspostavljanje Apelacionih sudova i Upravnog suda Srbije koji su trebali da se formiraju 01.01.2007. godine. Do tada vae odredbe Zakona o sudovima Srbije iz 1991. godine i sudski sistem u kome ne postoje Apelacioni sudovi i Upravni sud Srbije. Trgovinski sudovi su u sudstvu Srbije posebni sudovi. To su trgovinski sudovi i vii trgovinski sud. Od 01.01.2009.g stupio je na snagu novi Zakon o uredjenju sudova koji uspostavlja novu organizaciju sudstva.Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Sudovi opte nadlenosti su: optinski, okruni, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadlenosti su: trgovinski, Vii trgovinski sud, prekrajni sudovi i Vii prekrajni sud. Arbitrano sudstvo je u sastavu sistema sudstva Srbije, kao jedan svojevrstan podsistem. Pravilo je da se sudovi osnivaju zakonom i da se takvim aktom ureuje njihova organizacija. Zakonodavstvom o sudovima, odreuju se vrste sudova, instance, njihovo podruje i sedite suda. Sudsko podruje je teritorija na kojoj odreeni sud vri poslove svoje nadlenosti. Ta ista teritorija naravno moe biti podruje suda iste vrste, vieg ranga ili nekog suda druge vrste u okolnostima njihove kompetencije i nadlenosti. Procesne radnje, izuzev radnji tehnike prirode: dostavljanje, pozivanje, traenje odreenih podataka i dr. svaki sud vri na svom podruju. Kada procesnu radnju treba preduzeti na podruju drugog suda, to se ostvaruje zamolnicom putem suda sa te teritorije (pravna pomo). Svaki sud ima sedite u odreenom mestu na svom podruju i tu vri poslove iz svoje nadlenosti. b) Organizacija sudova

Optinski sudovi: - uspostavljaju se za teritoriju jedne ili vie optina. Trgovinski sudovi - se osnivaju za teritoriju vie optina Okruni sudovi osnivaju se za podruje dve ili vie optina Apelacioni sudovi osnivaju se za podruja vie Okrunih sudova (uspostavljena su 4 apelaciona suda. Apelacioni sudovi, kao novi sudovi ( isto i Upravni sud, uspostavie se u vremenu koje e se odrediti specijalnim zakonskim propisom i poeti sa radom 10.07.2007. godine Vrhovni kasacioni sud i Vii trgovinski sud Srbije osnovani su za teritoriju cele Srbije. Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi radom suda, sudskom upravom i stara se o urednom vrenju sudskih poslova. Predsednika suda bira i o prestanku njegove dunosti odluuje Narodna skuptina Srbije. On se bira meu sudijama suda na 4 godine i moe biti ponovo izabran. Pored poslova predsednika suda, on vri i sudijsku funkciju. Nadzor nad radom sudske uprave i pravilnom funkcionisanju suda pripada predsedniku vieg suda. Predsednik neposredno vieg suda ovlaen je da sam donese potrebne akte iz delokruga predsednika nieg suda. Ukoliko on ne donese takve akte zakonodavstvom o sudovima propisano je da se aktom o osnivanju suda mogu ustanoviti odelenja optinskih sudova na podruju odreenog optinskog suda kao samostalna organizaciona jedinica (za jednu ili vie optina sa podruja suda ili izvan njegovog sedita). Povodom ostvarivanja sudske funkcije u sudovima se uspostavljaju odreena tela sa utvrenim ovlaenjima i funkcijama. To su: - sudska odelenja i - sednice sudija (blie se ureuju sudskim poslovnikom) 24

Sudska odelenja se obrazuju u sudovima u kojim vie vea ili vie sudija pojedinaca postupa u stvarima iz iste pravne oblasti, kao to su graanske, krivine i druge pravne stvari. Odelenje ine sve sudije, koje sude u stvarima iz iste pravne oblasti za koju je uspostavljeno odelenje (specifian poloaj i sastav ima odelenje za praenje sudske prakse). Propisano je izriito da Vrhovni kasacioni sud Srbije ima : - krivino, graansko, upravno odelenje i odelenje sudske prakse. Pravno shvatanje usvojeno na sednici odelenja Vrhovnog suda Srbije, obavezuje sva vea u sastavu odelenja. Sednica svih sudija je telo na kojem se razmatraju pitanja vana za rad suda. Zbog znaaja i delokruga poslova izdvojena je i posebno ureena: - opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije; Optu sednicu Vrhovnog kasacionog suda Srbije ine: predsednik suda i sve sudije tog suda. Na optoj sednici se: - usvajaju naelni pravni stavovi; - daju miljenja povodom primene zakona; - razmatraju pitanja koja se odnose na rad sudova primenu zakona i utvruje godinji pregled rada suda; - donosi poslovnik o ureenju i radu VSS i - poslovnik Velikog personalnog vea i dr. Pravosudnu upravu ine poslovi sprovoenja zakona i dr. propisa koji se odnose na ureenje i rad sudova. Ministarstvo nadleno za pravosue vri pravosudnu upravu. (u sistemu sudova Crne gore vrste sudova su oznaene drugaijin nazivima prema Zakonu o sudovima Crne Gore. To su: osnovni, vii, privredni, apelacioni i vrhovni sud CG) c) Sud Srbije i Crne Gore(Prestao da postoji raspadom dravne zajednice SCG i donoenjem novog Ustava 08.11.2006.god.)) Sud Srbije i Crne Gore je Sud Dravne zajednice SCG. Poloaj, funkcija, organizacija i ostala pitanja suda SCG ureena su l. 40 56. Ustavne povelje ustavne zajednice SCG iz 2003. godine i posebnim Zakonom o sudu SCG iz 2003. godine. Sud SCG ima prerogative Ustavnog suda, koji odluuje u odreenim spornim situacijama u odnosima izmeu drava lanica i dravne zajednice SCG. Sud SCG ini 8 sudija izabranih u jednakom broju iz svake drave lanice. Za sudiju se moe izabrati lice: - koje je dipl. pravnik; - ima 15 godina iskustva u struci; - dravljanin je drave lanice i Dravne zajednice SCG; - koje uiva ugled i dostojno je za obavljanje sudijske funkcije Sudije se biraju na 6 godine i mogu biti samo jednom birane. Sudije suda SCG bira Skutina SCG na predlog Saveta ministara. Sudije iz svog reda biraju predsednika suda SCG sa mandatom od 3 godine, bez prava da se mandat ponovi. Predsednik suda predstavlja i vodi sud SCG i jednovremeno vri funkciju sudije. Sudiji prestaje funkcije: - istekom vremena; - kada to sam zatrai ili - kada bude razreen sudijske dunosti Sud SCG odluuje u stvarima iz njegove nadlenosti: na optoj sednici, na zajednikoj sednici, sednici vea i posebnoj sednici Na odluke suda SCG ne moe se uloiti alba Nadlenost 25

Sud SCG reava sporove izmeu institucija Dravne zajednice SCG o pitanjima njihove nadlenosti iz Us. Po. SCG, reava sporove izmeu Dravne zajednice SCG i jedne ili obe drave lanice ili izmeu dve drave lanice o pitanjima iz njihove nadlenosti, odluuje o albama graana kada im institucija dravne zajednice SCG ugrozi prava i slobode garantovane Ust. Pov. SCG, ukoliko nije predvien drugi postupak pravne zatite, odluuje o uslaenosti ustava drava lanica sa Us. Pov. SCG, odluuje o usklaenosti zakona dravne zajednice SCG sa Us.Pov.SCG, odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata institucija dravne zajednice SCG. Sud zauzima pravne stavove i miljenja koji se odnoce na ujednaenje sudske prakse. d) Naela o radu sudova Rad sudova ureen je odreenim pravilima naelne prirode utvrenim u ustavnim aktima (tu spadaju i pravila utvrena Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima od 1966. godine ratifikovani 1971. godine. Pregled naela o radu sudova je delom stvar konvencije i pogleda o znaaju pojedinih pravila u sudskom sistemu i postupku. 1) pravilo je da se (dravni) sudovi uspostavljaju zakonom i da se aktom iste pravne snage odreuju: njihovo osnivanje, organizacija, sastav, nadlenost i postupak. Promovisanje ovih pravila kao ustavnog naela, istovremeno je i zabrana da se podzakonskim pravnim aktom drugaije uredi sudski sistem, naroito da se osnivaju sudovi druge vrste(naelo ustavnosti); 2) Samostalnost sudstva institucionalna odvojenost od drugih dravnih organa u vrenju jedne od dravnih funkcija (sudske vlasti), preduslov je nezavisnost suda. Sud je neposredno potinjen pravu i kontrola pravnosti njegovog rada ostvaruje se u sudskom sistemu po pravilima o funkcionalnoj povezanosti sudova i njihovom poloaju u tom sistemu (naelo samostalnosti i nezavisnosti suda); 3) Nezavisnost suda izraena vie u subjektivnom smislu, utemeljena je i na nezavisnosti sudija. Sudijska funkcija je stalna. Stalne sudije se biraju na neodreeno vreme i ne mogu se premetati u drugi sud i na drugu dunost (naelo nepokretljivosti sudija); 4) Da bi se obezbedilo kvalitetno vrenje sudijske funkcije i spreili uticaji u sluaju tog statusa, propisana je izbornost u imenovanju sudija i utvrena procedura izbora. Takoe su propisani uslovi za prestanak sudijske funkcije i postupak u kojem se to sprovodi (naelo izbornosti sudija); 5) Pravilo o ueu graana u vrenju pravosua, usvojeno je u naem sudskom sistemu. Vrei funkciju sudija porotnika, graani uestvuju u vrenju pravosua u kolegijalnom telu i uz stalnog sudiju. Ovo pravilo je sprovedeno u prvostepenom suenju i sa veoma malim domaajem u drugostepenom postupku (naelo uea graana u suenju); 6) Pandan tome je pravilo da se sudi u veu s tim da brojani i strukturalni sastav vea nije uvek isti (naelo zbornog suenja). Inae u novom ZPP dominira inokosno suenje. 7) Pravilo je da je raspravljanje pred sudom javno. To spreava zatvaranje pravosua u uski krug lica koja vre sudsku funkciju. Vrenje pravosua je javna funkcija i kao takva treba da se ostvaruje (naelo javnosti u radu sudova); 8) Samostalnost i nezavisnost sudstva ne sme da vodi vladavini suda u vrenju drutvenih poslova. Sudstvo nije iznad prava. Sudstvo ima da obezbedi i ostvari vladavinu prava, pravnu sigurnost u sistemu organizacije drutva, povinavajui se samo pravu. Razumno je oekivati da sudska presuda kao akt deklarisanja prava bude obavezna za pravne subjekte, tek ako je sud postupao i odluio po pravu (naelo zakonitosti); 9) Sud u postupku treba da obezbedi ravnopravnost stranaka. Prirodno je da se prema razvoju postupka as jedna as druga stranka nalazi u vie ili manje povoljnom poloaju. Pravila o jednakom tretmanu stranaka usmerena su na to da se uesnicima u postupku omogui nesmetano i potpuno ostvarivanje utvrenih i njima pripadajuih procesnih pravila (naelo ravnopravnosti stranaka); 26

10) Pravo na albu ( na redovan pravni lek), odnosno traenje da se pred viim sudom ispita pravilnost i zakonitost sudske odluke donete od strane prvostepenog suda i ne sme se stranci uskratiti. 13. PRAVNA POMO a) Unutranja pravna pomo

Pravilo je da svaki sud vri procesne radnje na svom pravnom podruju. Izuzetno ako postoji opasnost od odlaganja, sud pred kojim tee parnica, moe da preduzme procesne radnje i na podruju susednog suda i o tome obavesti sud na ijem podruju je preduzeta procesna radnja (l.25.ZPP). Postoje situacije kada se procesna radnja uopte ne moe preduzeti pred parninim sudom ili su prisutne takve okolnosti da je celishodnije da se parnina radnja preduzme pred drugim sudom.( npr. potrebno je da se izvri uviaj u drugom mestu, svedok je nepokretan i sl.). Tada je parnini sud ovlaen da zatrai pravnu pomo od drugog suda za tu parninu radnju od nadlenog suda. Pismeno, kojim se trai pravna pomo (zamolnica) treba da sadri sve podatke i da procesna radnja bude tano odreena (u pogledu jezika l.171.ZPP). Pravna pomo se moe traiti samo za odreene procesne radnje (obino je to izvoenje dokaza). Sudovi su duni da jedan drugom ukazuju pravnu pomo u parninom postupku. Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koji je zamoljen, ustupie molbi nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu i o tome e obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadleni sud odnosno dravni organ nije poznat, vratie molbu. Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, molba za pruanje pravne pomoi moe se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko posebnim zakonom nije drugaije odreeno (l.170.ZPP). b) Meunarodna pravna pomo

Usled teritorijalne ogranienosti sudske (dravne) vlasti, neophodno je da pravna pomo postoji i u meunarodnim relacijama. To je ureeno u Hakoj konvenciji o graanskom sudskom postupku od 1954. godine i sprovedeno u naim pravnim tekstovima. (l- 172. 175.ZPP). Pravna pomo se odvija i po pravilima sadranim u nizu bilateralnih sporazuma zakljuenih sa naom dravom. Pravilo je da nai sudovi pruaju pravnu pomo stranim sudovima u sluajevima predvienim meunarodnim ugovorom, isto tako i kada postoji uzajamnost sa dravom stranog suda. Sud e uskratiti ukazivanje pravne pomoi stranom sudu, ako se trai izvoenje procesne radnje protivno naem javnom poretku. Pravna pomo stranom sudu ukazuje se po pravilima naeg prava. Zamolnica stranog suda prihvata se samo ako je dostavljena diplomatskim putem i ako je sastavljena na naem jeziku ili je priloen overen prevod. Isto vai i kada na sud upuuje zamolnicu za pravnom pomoi stranom sudu. 14. SUDIJE I SUDIJE POROTNICI a) Sudije Sudije su lica koja su izabrana u odreeni sud da tu stalno vre sudijsku funkciju. Za svaki sud Narodna skuptina Srbije utvruje broj sudija i vri izbor sudija i predsednika suda (Zakon o sudijama Srbije od 2001. godine, izmenjen i dopunjen 2004.god, Zakon o sudijama iz 2005.g i 2006.g) Uslovi da bi jedno lice moglo da bude birano na funkciju sudije su sledei: da ima dravljanstvo republike Srbije; da ispunjava opte uslove za stupanje na rad u dravnim organima; da je zavrilo pravni fakultet; 27

 da je poloilo pravosudni ispit; da je dostojno da vri sudijsku funkciju da poseduje odreeno radno iskustvo na poslovima pravne struke, i to: - za sudiju optinskog suda 2 godine; - za sudiju okrunog suda 6 godina; - za sudiju trgovinskog suda 4 godine; - za sudiju Apelacionog, Vieg trgovakog i Upravnog suda 8 godina; - za sudiju Vrhovnog suda 12 godina. Zakonom o Visokom savetu pravosua Srbije iz 2001. i 2004. godine, ustanovljen je Visoki savet pravsudja (po Ustavu iz 2006.g Visoki savet sudstva ima 11 lanova iji je mandat 5 godina.To su: predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue, predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine.Oni predstavljaju lanove po poloaju.Pored njih ima jo osam izbornih lanova: 6 sudija i 2 ugledna pravnika, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta sa 15 godina radnog iskustva.lan VSS uiva imunitet kao sudija.Protiv odluka VSS, dozvoljena je alba Ustavnom sudu), kao samostalna pravosudna institucija za vrenje odreenih poslova. Visoki savet pravosua ine: 5 stalnih lanova (lanovi po funkciji i delegirani) i 8 pozivanih lanova iz reda sudija i javnih tuilaca. Visoki savet pravosua: - predlae Narodnog skuptini izbor predsednika sudova, sudija, javnih tuilaca, zamenika; - imenuje sudije porotnike i - vri druge poslove. Narodna skuptina moe izabrati samo kandidata koga je predloio Visoki savet pravosua. Sudija koji je izabran polae zakletvu pre stupanja na sudijsku funkciju. Time prihvata da e postupati po ustavu i zakonu savesno i nepristrasno. Ne sme biti na dunostima u organima koji donose i izvravaju propise, biti lan politike stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom. Radi zatite svojih interesa, sudije imaju pravo da uspostave sudijsko udruenje (profesionalno udruivanje). Sudiji ne sme biti odreen pritvor u postupku pokrenutom zbog krivinog dela u vrenju sudijske funkcije. Pritvor se moe odrediti tek ako bude dato odobrenje Narodne skuptine (sudijski imunitet). Za tetu koju uini sudija svojim nezakonitim i nepravilnim radom odgovara drava. Pravo drave na regresni zahtev prema sudiji postoji, ako je on prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom. Sudija se udaljuje od dunosti kada mu je odreen pritvor (obavezno udaljenje). Pravilo o nepremestivosti sudija izloeno je u pravu sudije da protiv njegove volje ne sme biti premeten u drugi sud. Isto se tako i za privremeno upuivanje u drugi sud trai pristanak sudije. Veliko personalno vee je telo koje se uspostavlja u Vrhovnom sudu Srbije i ine ga 9 sudija toga suda. Veliko personalno vee odluuje u zakonom odreenim pitanjima poloaja sudija. Sudijska funkcija prestaje: - po zahtevu sudije; - kada sudija navri radni vek i - razreenjem Po zahtevu sudije sudijska funkcija prestaje Odlukom Narodne skuptine. Sudiji prestaje radni vek kada navri 65 godina ivota ili 40 ghodina staa osiguranja. Razlozi za razreenje sudije su sledei: 1) 28 ako je osuen na krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili je osuen zbog krivinog dela koje ga ini nepodobnim za vrenje sudijske funkcije;

2) 3)

ako se ustanovi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost; ako se utvrdi da nestruno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju i dr.

O razreenju sudije i predsednika suda odluuje Narodna skuptina. b) Sudije porotnici Pored stalnih sudija koji sudijsku funkciju vre profesionalno u suenju uestvuju i graani (sudije porotnici). To moe biti i graanin koji je pravnik. Moe se rei da postoje 2 oblika porotnog suenja: porota moe biti kolegijalno telo sastavljeno od graana, koje samostalno sudi o odreenim stvarima postupka ( u pravilu o odgovornosti), dok stalni sudija vodi postupak i odluuje o drugim pitanjima (redovno o sankciji). To je pravo porotno suenje ili porota u uem smislu; Drugi oblik je ako graani uestvuju u suenju vie ili manje ravnopravno sa stalnim sudijom. Pretpostavka za to je da se u pravnoj stvari sudi zborno, u veu u kojem su stalne sudije i graani (meovito vee). Smatra se da je uee graana u suenju jedan od izraza drutvene kontrole pravosua, da to uveava poverenje graana u sudstvo i da pravosue ini ekonominijim, smanjujui angaovanje stalnih sudija. Postoji dosta kritika na raun porote, ali ipak ne mogu opovrgnuti znaaj porote. To su npr: - da porotnici mahom nemaju potrebnu pravnu strunost; - da njihov doprinos suenju ne daje neke osetnije efekte itd. Za sudiju porotnika moe biti biran: - domai dravljanin, koji je: - navrio 26 godina ivota i - koji je dostojan dunosti sudije porotnika Sudiju porotnika imenuje i razreava Visoki savet sudstva. Trajanje funkcije sudije porotnika je 5 godina i imenovanje se moe ponoviti. Sudija porotnik polae zakletvu. Sudija porotnik ne moe biti advokat c) Sudijski pomonici i pripravnici

Zvanja sudijskih pomonika su: - Sudijski saradnik; - vii sudijski saradnik i - sudski savetnik. U zvanje sudijskog saradnika moe biti postavljeno lice koje je: Dipl. Pravnik i ima poloen pravosudni ispit Za zvanje vieg sudijskog saradnika, moe biti postavljeno lice koje: posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje 2 godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje sudskog savetnika moe stei lice, koje ispunjava uslove za sudiju Okrunog suda - 6 godine radnog iskustva u pravnoj struci. Sudski savetnik vri strune poslove znaajne za sudsko odelenje i za ceo sud. Posebno je istaknuto da postoji zvanje savetnika Vrhovnog suda Srbije. Diplomirani pravnik se moe primiti za rad u sudu na poslovima pripravnika, sa radnim odnosom na vreme od 3 godine.Od ovih lica treba razlikovati diplomirane pravnike, koji su primljeni u sud za pripremanje polaganja strunog ispita-volonteri. 15. SASTAV SUDA 29

U parninom postupku pravilo je da sud sudi u veu, izuzetno kao sudija pojedinac (mada po ugledu na evropsko zakonodavstvo je sve vie zastupljen) i u optoj sednici. Sluajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se zakonom(stvari manjeg drutvenog znaaja, manje ekonomske vrednosti, ako se trai vea brzina i efikasnost). Predsednik vea moe preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje, ovlaen ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno sudija pojedinac u reavanju stvari iz svoje nadlenosti ima sva prava i dunosti koja pripadaju predsedniku vea i veu ( l. 35.ZPP). U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac. Kad sudi u 1. stepenu vee je sastavljeno od od 1 sudije predsednika vea i dvoje sudija porotnika (l.36.ZPP). U drugom stepenu sudi vee sastavljeno od 3 profesionalnih sudija Sudija pojedinac: sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000.000,00 dinara. U tom postupku stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevima predvienim posebnim zakonom(povodom naplate kamate); Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja dravine Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi i obezbedjenja dokaza, u vanparninom i izvrnom postupku u prvom stepenu. Stranke su ovlaene da se sporazumeju da u odredjenom imovinskom sporu ili privrednom sporu sudi sudija pojedinac, iako bi trebao sudsko vee. Sastav prvostepenog suda: Opte je pravilo da u prvostepenom sudu nadleni optinski sud sudi u veu( 1 profesionalni sudija i 2 sudija porotnika) za sporove ija vrednost predmeta spora(VPS) prelazi 3.000.000,00 dinara. Okruni sud sudi u prvom stepenu u veu, bez obzira na vrednost predmeta spora i to: sporove iz autorskog prava; sporove koji se odnose na zatitu ili upotrebu pronalazaka i i tehnikih unapreenja, uzoraka, modela, igova i geografskih oznaka porekla; prava na upotrebu firme ili naziva (proitaj l.490 ZPP). Trgovinski sud- u privrednim sporovima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu vee u sastavu od 3 profesionalnih sudija(VPS treba da prelazi 1.500.000, 00). Sastav drugostepenog suda: Okruni, apelacioni, vii trgovinski sud, vii prekrajni sud sude u veu: -po albi na odluke niih sudova, donetih u prvom stepenu, -povodom sukoba nadlenosti i, -drugim pravnim stvarima iz svoje nadlenosti. Sudsko vee moe biti sasatvljeno od : 1 sudija + 2 sudija porotnika, 3 profesionalne sudije, 2 sudija + 3 sudija porotnika(kada sudi u drugom stepenu po albenom postupku na raspravi), 5 sudija-po vanrednim pravnim lekovima Vrhovni kasacioni sud kad je u pitanju Revizija, a po Zahtevu za zatitu zakonitosti u Optoj sednici-Predsednik i sve sudije(zauzimanje pravnih stavova povodom primene prava). 30

16. VREDNOST PREDMETA SPORA, POJAM, ZNAAJ I ODREIVANJE Na dosta vanih procesnih situacija utie vrednost predmeta spora. To su: sastav suda; rasporeivanje stvarne nadlenosti; pravo na reviziju itd. Vrednost predmeta spora - je novano izraena (ekonomska) vrednost zahteva postavljenog u tubi. Tuilac je duan da ve u tubi oznai vrednost spora (predmeta) ako od toga zavisi: sastav suda, nadlenost, pravo na izjavljivanje revizije, vrsta postupka i dr. procesne situacije. Vrednost spora se odreuje prema glavnom zahtevu tube. Sporedni zahtevi, koji kao pripaci mogu da prate glavni zahtev (kamate, iznos ugovorne kazne i dr.) nisu elemenat za utvrivanje visine vrednosti predmeta spora (l.29.ZPP).

POSEBNA PRAVILA O ODREIVANJU PREDMETA SPORA

1) Vrednost predmeta spora za zahtev koji se odnosi na budua davanja, koja se ponavljaju (dosuda izdravanja, novane rente) odreuje se po njihovom zbiru (l.30.ZPP). Nije znaajno da li su to mesena, godinja ili davanja u drugom periodu. Ali ovo najvie za 5 godina. To znai da se ne sme oznaiti ili utvrditi via vrednost spora, iako e davanje moda trajati dui vremenski period; Postojanje vie tubenih zahteva u jednoj tubi protiv istog tuenog, koji proistiu iz istog injeninog i pravnog odnosa, ureeno je tako da se vrednost predmeta spora odreuje po zbiru svih pojedinanih zahteva (l.31.ZPP). Vrednost predmeta spora koji se vodi o postojanju najamnog ili zakupnog odnosa odreuje se prema iznosu jednogodinje zakupnine ili najamnine (l.32..ZPP). Povodom zahteva tube koji se odnosi na davanje obezbedjenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora se odreuje prema iznosu potraivanja koje treba obezbediti (l.33.ZPP).Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja, koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

2)

3) 4)

VREDNOST PREDMETA SPORA, SASTAV SUDA I PROMENE

Povodom svog sastava, sud odmah po prijemu tube ocenjuje vrednost predmeta spora, na osnovu navoda tube i injenica koje su sudu poznate. Sud postupa brzo i na nain prikladan predmetu utvrivanja tanosti oznaene vrednosti u tubi (l.34.ZPP). To je potrebno da bi se ve na poetku parnice znalo da li sudi sudija pojedinac ili vee(znai, obavezan elemenat tube je vrednost predmeta spora). Sastav suda U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac. Kad sudi u 1. stepenu vee je sastavljeno od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija porotnika. (l.36.ZPP). 31

Sastav 2. stepenog suda = Apelacioni i Vii trgovinski sud sude u veu: u 2. stepenu po albi na odluke niih sudova donetih u 1. stepenom postupku; povodom sukoba nadlenosti izmeu niih sudova i dr.

Vee je po pravilu sastavljeno od trojice stalnih sudija, tako da se odstupanja propisuju specijalnim odredbama (l.38.ZPP). Ovo pravilno o sastavu vea Apelacionih sudova se do 01.01.2007. godine, odnosi na vee Okrunog suda poto je do tada Okruni sud drugostepeni sud i isto tako na drugostepeno vee VSS.stupio na snagu 01.01.2009. novi Zakon o uredjenju sudova). Kad odluuje o reviziji, direktnoj reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti protiv pravosnanih odluka suda nieg stepena, VSS sudi u veu sastavljenom od 5 sudija. Ako je pravosnanu odluku doneo Vrhovni sud Srbije o reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje taj sud u veu sastavljenom od 7 sudija. 17. IZUZEE I ISKLJUENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA Onda kada postoje neki spoljni i unutranji momenti koji dovode u pitanje objektivnost sudije, tada sudija treba da se uzdri od suenja ili da u tome treba da bude zaustavljen, ako insistira da on sudi, potrebno je da se izuzme. Ovo nije privatna stvar sudije niti to treba da se prepusti volji sudija izuzimanje je ureeno kogentnim propisima. Momenti koji vode izuzimanju sudije prema znaaju i snazi mogueg upliva svrstavaju se u dve grupe: 1) na one koje samim postojenjem dovode do izuzea sudije (apsolutni razlozi) i 2) razlozi povodom kojih se prevashodno ceni da li su takve teine da sudija treba da bude izuzet (relativni razlozi). Pravila o izuzivanju sudija primenjuju se na odgovarajui nain i na zapisniara. O izuzeu zapisniara odluuje predsednik vea, odnosno vee ili sudija pojedinac (l-72.ZPP). 1) Izuzee u apsolutnom smislu iskljuenje

Zakonom su taksativno propisani apsolutni razlozi izuzea sudije (l.66.ZPP). Sudija ne moe vriti sudijsku dunost iskljuenje: 1. ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak; ako je akcionar, lan privrednog drutva ili lan zadruge kad je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik; ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke (srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do 4. stepena ili mu je brani, odnosno vanbrani suprunik (sadanji ili bivi) srodnik po tazbini do 2. stepena bez obzira da li je brak prestao ili nije; ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomonik ili ako izmeu sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji zajedniko domainstvo; ako izmeu sudija i lica iz ovog stava tee neka druga parnica ili izmeu njih postoji sukob interesa;

2. 3.

4. 5. 32

6. 7. 8.

ako je u istom predmetu sudjelovao u postupku posredovanja (medijacije) u postupku pred niim sudom ili drugim organom ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici; Ako je u steajnom postupku povodom koga je dolo do spora uestvovao kao steajni sudija ili lan steajnog vea. Novina je i da sudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje), ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu, koje je stranka u postupku.

Sudija moe biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzee) u relativnom smislu. Na apsolutne razloge za izuzee, sudija pazi po slubenoj dunosti Odmah po saznanju da postoji neki od ovih razloga za izuzee sudija treba da prekine rad na predmetu i da o tome obavesti predsednika suda koji e mu odrediti zamenu (l.67.ZPP). Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost zastae sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji e odluiti o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Stranke su isto tako ovlaene da trae izuzee sudije i u zahtevu treba navesti razloge i okolnosti na kojim se zasniva traenje (l.68.ZPP). One to mogu uiniti do zavretka glavne rasprave ili ako nije bilo raspravljanja do donoenja odluke. Zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije vieg suda stranka moe staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred viim sudom odrava rasprava, onda do zavretka rasprave (l.68.ZPP). Po zahtevu stranke o izuzeu ili iskljuenju sudije odluuje predsednik suda. O iskljuenju ili izuzeu predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda. Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava sudije, ije se izuzee trai, a po potrebi izvrie se i drugi uviaji. O zahtevu za izuzee predsednika Vrhovnog suda Srbije odluuje opta sednica. Reenje o izuzeu je deklaratorne prirode. Protiv reenja o izkljuenju ili usvajanja zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba. 2) Izuzee u relativnom smislu Pored apsolutnih razloga za izuzee u zakonskom tekstu je propisano da sudija ne moe vriti sudijsku funkciju i ako postoje takve okolnosti koje dovode u pitanje njegovu nepristrasnost. Zakonska forma je dovoljno elastina da se tu podvedu svi drugi razlozi koji nalau izuzee sudije (dalje srodstvo, neki odnosi zavisnosti, prijateljstvo, nepijateljstvo). Meutim, ove okolnosti kvalifikuju se kao razlog za izuzee tek ako se utvrdi da svojim postojanjem u odreenoj pravnoj stvari dovode u pitanje nepristrasnost sudije (zato su relativne). Ne trai se dokaz da je sudija pristrasan. Dovoljno je da se dokae pretpostavka da to moe biti usled postojanja nekih okolnosti ili, kako to zakon kae da postoje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije (ostalo isto kao i kod apsolutnog). 18.ORGANI I USTANOVE KOJI UESTVUJU U PARNINOM POSTUPKU 33

1) Tuilatvo Tuilatva su dravni organi koji pokreu kazneni postupak i uestvuju u tom postupku protiv uinilaca krivinih i drugih kanjivih dela, preduzimaju mere na zatiti odreenih dravnih i drutvenih interesa i ulau propisana pravna sredstva u ouvanju ustavnosti i zakonitosti (Zakon o javnom tuilatvu Srbije od 2001. izmenjen 2004. godine i 2006.godine) Javni tuilac preduzima procesne ranje u parninom postupku kada je na to ovlaen zakonom. Javni tuilac u parninom postupku moe nastupiti kao stranka u celom postupku (tuba za ponitaj braka) ili samo u jednom delu (uloen zahtev za zatitu zakonitosti).Takoe moe nastupiti i u svojstvu uesnika u tuoj parnici-intervenijenta. Organizacija i utvrena nadlenost pojedinih tuilatava prati sistem i organizaciju sudstva. Pored tuilatva na nivou drave postoje i tuilatva:okruno i optinsko. Ustav 2006.godine je predvia novi organ Dravno vee tuilaca, koje ima 11 lanova i iji mandat traje 5.godina.ine ga:Republiki javni tuila, Ministar pravosua, predsednik nadenog odbora Narodne skuptine.Oni su lanovi po poloaju.Pored njih postoji i osam izbornih lanova(6 javnih tuilaca ili zamenika sa stalnom funkcijom od kojih je jedan iz pokrajine Vojvodine i 2 ugledna pravnika-advokat i profesor pravnog fakulteta sa 15.godina radnog iskustva).Zakon stupio na snagu 01.01.2009.g 2) Javno pravobranilatvo Javno pravobranilatvo je organ drave i drugih politikih jedinica, po zakonu ovlaen da u imovinskopravnim odnosima zastupa ove politike jedinice i titi njihova prava i interese. Postoje: - javno pravobranilatvo na nivou drave i - podruna pravobranilatva (Zakon o javnom pravobranilatvu iz 1991.) Javno pravobrnilatvo drave ima svoje organizacione jedinice u Pokrajini, gradu i optini, to se blie odreuje statutom i odlukom ovih jedinica. Javno pravobranilatvo se po posebnom sporazumu moe ovlastiti da u imovinskopravnim odnosima prua pravnu pomo i drugim pravnim licima. Tada preduzima pravne radnje u svojstvu zastupnika i ima ovlaenja odreena u sporazumu sa tim pravnim licem. 3) Advokatura Advokatura je drutvena ustanova iji lanovi u vidu profesije pruaju pravnu pomo (usluge) fizikim i pravnim licima, uz naknadu.(Zakon o advokatuti iz 1998. izmenjen2002. i 2003.godine) Tu spadaju svi poslovi pruanja pravne pomoi, a naroito: - zastupanje stranaka u sudskom postupku, u upravnom postupku i u drugim postupcima pred dravnim i drutvenim organima i organizacijama (u disciplinskom postupku); - sastavljanje ugovora i drugih akata. Poslove advokature vri advokat u svojoj advokatskoj kancelariji ili u ortakom advokatskom drutvu (ortako drutvo ima status pravnog lica). Uslovi da bi se stekao status advokata koje lice treba da ispuni su: 34 zavren pravni fakultet, poloen pravosudni ispit, domae dravljanstvo, poslovna sposobnost,

da nije pravosnano osuivano za krivina dela koja ga ine nedostojnim za bavljenje advokaturom, da nije u radnom odnosu, da se ne bavi drugom profesionalnom delatnosti.

Tek sa upisom u imenik advokata stie se status advokata i ovlaenje da se vre poslovi advokature. Advokat moe da vri poslove advokature kao pojedinac, vodilac advokatske kancelarije ili kao lan ortakog advokatskog drutva. Dravljanin druge drave, koji po pravu te drave ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima u nas pravo upisa u imenik advokata uz postojanje uzajamnosti. Ortako advokatsko drutvo mogu da osnuju najmanje 2 advokata. Meusobni odnosi, nastup prema treim licima i ostala pitanja organizacije ureuju se statutom. Advokatska komora je profesionalno i obavezno udruenje advokata uspostavljeno na nivou drave i uim politikim jedinicama. Organizacija, prava i dunosti advokatske komore ureeni su zakonom i optim pravilima koja donosi komora. Istie se funkcija komore u odluivanju: - o sticanju i prestanku statusa advokata; - na donoenju kodeksa profesionalne advokatske etike i - saradnji sa dravnim i drutvenim institucijama na ostvarivanju pravnosti. Nezavisno od toga da li sam vodi advokatsku kancelariju ili je lan ortakog drutva, advokat je duan da po pravilima struke i savesno prua pravnu pomo i da uva kao tajnu ono to mu je stranka poverila ili to je saznao u pruanju pravne pomoi. Advokat je u pravilu ovlaen da odredi da ga u poslovima pruanja pravne pomoi zameni drugi advokat ili advokatski pripravnik, koji kod njega obavlja pripravniku praksu. Za svoj rad, advokat ima pravo na: - na nagradu i - na naknadu trokova ( prema advokatskoj tarifi) Status advokata prestaje: - po sopstenom traenju i gubitkom poslovne sposobnosti; - prestankom srpskog dravljanstva, izuzev ako nije upisan u imenik advokata kao dravljanin druge drave; - u sudskom postupku izreenom zabranom bavljena advokaturom; - izricanjem u disciplinskom postupku mere brisanja iz imenika advokata; - osudom na kaznu zatvora duu od 6 meseci; - sprovedenim steajem ili likvidacijom ortakog advokatskog drutva, izuzev ako ne nastavi da radi na drugom mestu i na drugi nain.

19.POJAM I VRSTE NADLENOSTI Pravilima o sudskoj nadlenosti se unapred odreuju delovi i jedinice sistema sudova, poslova koje oni vre i odnosi izmeu njih. Nadlenost se moe iznaiti kao delokrug poslova odreenog suda. Nadlenost je pravo i dunost jednog suda da postupa u odreenoj pravnoj stvari.

35

Odrednica pravo i dunost ovde se izraava, kao pravo jednog suda naspram drugih sudova i ostalih organa, da on postupa u pravnoj stvari i kao njegova dunost prema strankama, da upravo on odgovori traenoj pravnoj zatiti. Struktura sudova i pravna konstrukcija sudskih postupaka, moraju biti koordinirani. Pravila o nadlenosti sudova u pojedinim postupcima su jedan od vanih elemenata kojim se odraava i potvruje koordiniranost ovih ustanova. Pravilima nadlenosti, pre svega treba da se odredi: - da li pravna stvar spada pod jurisdikciju naeg suda; - koji e sud po mestu da sudi(rasporedsudskih poslova u horizontalnom nivou); - koji e sud po vrsti da postupa; - koji e sud da nastupi povodom pravnih lekova(raspored sudskih poslova u vertikalnoj liniji). Otuda se i ukupan institut sudske nadlenosti razvija na pojedine grupe koje postaju samostalne vrste nadlenosti: - meunarodna nadlenost; - stvarna nadlenost; - funkcionalna nadlenost; - mesna nadlenost. Meunarodna i stvarna nadlenost spadaju u apsolutne nadlenosti, dok funkcionalna i mesna nadlenost spadaju u relativne nadlenosti. Osnova razlikovanja na apsolutne i relativne nadlenosti je u posledicama, do kojih se dolazi usled nenadlenosti. Ako pravna stvar ne spada u meunarodnu nadlenost domaeg suda ili, uopte, nije u nadlenosti sudstva, ve naih upravnih ili drugih nesudskih organa, tuba se odbacuje. Pravilima o stvarnoj, funkcionalnoj i mesnoj nadlenosti odreuje se koji je od sudova sudskog sistema nadlean da sudi u konkretnoj pravnoj stvari. Zato je posledica nenadlenosti samo u tome da se parnini predmet ustupa drugom nadlenom sudu radi daljeg postupanja (izuzetak je kod nadlenosti arbitrae, poto se tada tzba odbacuje. Nadlenost parninog suda se odreuje zakonom. Ipak, pravila zakona se ne mogu tako formulisati da se uvek, za svaki pojedini sluaj, tano zna nadleni sud.Za takve situacije se u zakonu daju samo elementi, putem kojih e se odrediti nadlenost, kao mera predostronosti, da u krajnjem sluaju nadlenost odreuje najvii sud(forum subsidiale, forum ordinatum). Pored toga, u nekim procesnim situacijama i za neke vrste nadlenosti, ne insistira se na vrtom odreenju.Dozvoljava se da se nadlenost odredi: - Aktom suda (forum iudicale), - Sporazumom stranaka (forum prorogatum), koji moe ii i do prenosa pravne stvari u nadlenost arbitranog suda, - Voljom jedne stranke (forum electivum). Ne sme izmai panji da materija nadlenosti stricto sensu ne spada u procesno pravo(vie je to ustavnopravna normativa). Ipak, razlozi oportuniteta mogu opredeliti da se neke nadlenosti urede procesnim zakonodavstvom. 20. STVARNA NADLENOST (competentia ratione materie) Pravilima o stvarnoj nadlenosti, odreuje se nadlenost sudova po vrstama i meu sudovima iste vrste, po njihovom rangu- izmeu niih i viih sudova. 36

Ponekad se u pravnim tekstovima govori o nadlenosti vrste suda, premda je to stvarna nadlenost(relacija: sud opte nadlenosti-posebni sudovi i izmu posebnih sudova). Ovde spadaju i pravila kojim su utvreni i okviri nadlenosti arbitranih sudova, tj. ovlaenje stranaka da odreene pravne stvari izuzmu iz parnine nadlenosti dravnih sudova i prenesu ih na reavanje arbitrai. Pravila o stvarnoj nadlenosti odreuju nadlenost suda u 1. stepenom postupku, bez obzira da li taj sud po rangu spada u vii li nii sud. Dalja nadlenost sudova po istoj pravnoj stvari u instancionom postupku ureuje se pravilima o funkcionalnoj nadlenosti. Optimum kriterijuma koji se mogu upotrebiti za rasporeivanje nadlenosti i koji u sebi sublimiraju osnove tog opredelenja su: 1) 2) 3) vrsta predmeta spora(cometentia ratione cause); vrednost predmeta spora(competentia ratione valoris) i subjekti spora (competentia ratione personae).

Tome treba dodati i nadlenost po privlaenju (atrakciji), koja nastupa vie kao korektiv nadlenosti utvrene po ovim kriterijumima. Ti kriterijumi se u odreivanju stvarne nadlenosti koriste pojedinano ili u kumulaciji-pojedinih ili svih. U naem sudskom sistemu preteno se upotrebljavaju kriterijumi po vrsti i vrednosti predmeta spora, a, izuzetno, po subjektima. Pravilima o stvarnoj nadlenosti odreuje se koji sud postupa u reavanju pravne stvari u postupku prvog stepena.S obzirom, da je u parninom postupku uvedena dvostepenost suenja, prvostepena nadlenost u svim, odnosno u veini pravnih stvari, pripada sudovima nieg ranga. Nadlenost suda u daljem postupku i istoj pravnoj stvari, povodom pravnih lekova ili u toku samog prvostepenog postupka, za neka incidentna pitanja (sukob nadlenosti, preinaenje tube), odreuje se pravilima o funkcionalnoj nadlenosti. Mahom je to odreivanje nadlenosti po viem rangu jednog suda naspram suda koji je raavao u prvom stepenu (instanciona nadlenost). U nekim situacijama, to moe biti i nadlenost istog suda, koji je doneo odluku, koja se napada pravnim lekom(prigovor na platni nalog). Funkcionalna nadlenost je prema tome jedna podvrsta stvarne nadlenosti, obino instacionog karaktera. Utvrena stvarna nadlenost po vrsti i rangu odreenog prvostepenog suda (pa iako je to pogreno) vodi funkcionalnoj nadlenosti vieg suda iste vrste da u daljem postupku odluuje po pravnim lekovima ili nekim incidentnim pitanjima. Ovo pravilo je opteg karaktera i od njega se odstupa u situacijama u kojim je opredeljeno neko drugo reenje (nadlenost suda druge vrste, ako nije uspostavljen vii sud iste vrste). Uspostavljena struktura sudstva i u parninom postupku, uvedena dvostepenost suenja, predodreuje pravilo da se prvostepena nadlenost u svim ili bar veini pravnih stvari stavi u nadlenost optinskih i okrunih sudova. Time je onda funkcionalna nadlenost rezervisana za vie sudstvo.

a) Stvarna nadlenost Optinskog suda Prema Zakonu o ureenju sudova od 2001. godine, izmene 2004.g,2005.g i 2006.g, Optinski sud u 1. stepenu sudi u graanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadlean drugi sud. 37

Isto tako vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean neki drugi sud. Optinki sud u prvom stepenu sudi: - u stambenim sporovima; - u sporovim povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; - o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; - o naknadi tete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom itd. b) Stvarna nadlenost Okrunog suda Okruni sud u prvom stepenu sudi: - u graanskopravnim sporovima, kada vrednost predmeta spora dozvoljava izjavljivanje revizije; - u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva ili materinstva; - o autorskim i srodnim pravima; - zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i geografskih oznaka porekla ako nije nadlean drugi sud; - o zatiti prava linosti ukljuujui i naknadu tete. Okruni sud odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka, ako nije nadlean drugi sud. Pravila o stvarnoj nadlenosti optinskih i okrunih sudova uvedena Zakonom o ureenju sudova iz 2001. godine, stupaju na snagu 01.01.2007. godine. Do tada vae pravila ranijeg Zakona o sudovima iz 1991. godine, kojim se ureuje nadlenost ovih sudova, uz napomenu da je tim pravilima prvostepena nadlenost preteno na optinskim, a drugostepena nadlenost na okrunim sudovima. Prema Zakonu o sudovima iz 1991. godine, Optinski sudovi su nadleni da sude u 1. stepenu: - sporove o imovinskopravnim zahtevima; - porodine i sa tim povezane statusne sporove; - sporove zbog smetanja dravine; - sporove o doivotnom izdravanju; - sporove o otkazu ugovora o najmu ili zakupu i - sporove iz stambenih odnosa; - radnopravne sporove, vanparnine, izvrne i zemljinoknjine stvari i dr. A Okruni sudovi po Zakonu iz 1991. godine u 1. stepenu sude: sporove iz autorskog prava; sporove povodom zatite ili upotrebe pronalazaka, uzoraka, modela i igova ili povodom prava na upotrebu firme, sporove povodom ispravke informacije objavljene u sredstvima javnog informisanja i druge pravne stvari.

Okruni sud postupa kao 2.stepeni sud povodom albe na odluke donete u 1.stepenu od Optinskih sudova. Vrhovni sud Srbije je nadlean da postupa u 2.stepenu, kada je u 1.stepenu sudio Okruni sud. c) Stvarna nadlenost Trgovinskog suda Trgovinski sud u prvom stepenu sudi: 1) 38

u stvarima izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea,preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti). - u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i dr. pravnih lica. 2) 3) 4) u sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutranjim vodama i - sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; - o naruavanju konkurencije; - zloupotrebi monopolskog poloaja na tritu; - o zatiti firme, povodom steaja i likvidacije. Trgovinski sud u prvom stepenu: - vodi postupak za upis preduzea, drugih pravnih lica i subjekata u sudski registar; - vodi postupak steaja, prinudnog poravnanja i likvidacije; - odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje odluka trgovinskih sudova i dr. d) Nadlenost Apelacionog suda Apelacioni sud nadlean je da u drugom stepenu odluuje: povodom albi na odluke Optinskih i Okrunih sudova; da reava sukob nadlenosti izmeu optinskih i okrunih sudova; da reava o prenoenju nadlenosti optinskih i okrunih sudova, kada su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i dr. u sporovima koji proizilaze iz primene zakonodavstva o preduzeima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i geografskih oznaka porekla kad nastanu izmeu subjekata iz take 1. ovog stava; u sporovima povodom izvrenja i obezbeenja odluka trgovinskih sudova.

e) Nadlenost Vrhovnog kasacionog suda Srbije Vrhovni sud Srbije nadlean je da odluuje : - o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke niih sudova: - o korisnoj delegaciji sudova i drugim stvarima.

21. FUNKCIONALNA NADLENOST Pravila o stvarnoj nadlenosti odreuju nadlenost suda u prvostepenom postupku, bez obzira da li taj sud po rangu spada u vii li nii sud. 39

Dalja nadlenost sudova po istoj pravnoj stvari u instancionom postupku ureuje se pravilima o funkcionalnoj nadlenosti. Optimum kriterijuma koji se mogu upotrebiti za rasporeivanje nadlenosti i koji u sebi sublimiraju osnove tog opredelenja su: vrsta predmeta spora(competentia ratione causae); vrednost predmeta spora (competentia ratione valoris) i, subjekti spora (competentia ratione personae), Tome treba dodati i nadlenost po privlaenju (atrakciji), koja nastupa vie kao korektiv nadlenosti utvrdjene po ovim kriterijumima. Ti kriterijumi u odredjivanju stvarne nadlenosti se koriste pojedinano ili u kumulaciji-pojedinih ili svih. U naem sudskom sistemu preteno se upotrebljavaju kriterijumi po vrsti i vrednosti predmeta spora, a, izuzetno, po subjektima. Pravilima o stvarnoj nadlenosti odreuje se koji sud postupa u reavanju pravne stvari u postupku prvog stepena. Nadlenost suda u daljem postupku i istoj pravnoj stvari, povodom pravnih lekova ili u toku samog prvostepenog postupka, za neka incidentna pitanja (sukob nadlenosti, preinaenje tube),odreuje se pravilima o funkcionalnoj nadlenosti. Mahom je to odreivanje nadlenosti po viem rangu jednog suda naspram suda koji je reavao u prvom stepenu (instanciona nadlenost). U nekim situacijama, to moe biti i nadlenost istog suda, koji je doneo odluku koja se napada pravnim lekom (prigovor na platni nalog). Funkcionalna nadlenost je prema tome jedna podvrsta stvarne nadlenosti, obino instacionog karaktera. Utvrena stvarna nadlenost po vrsti i rangu odreenog 1. stepenog suda (pa iako je to pogreno), vodi funkcionalnoj nadlenosti vieg suda iste vrste da u daljem postupku odluuje po pravnim lekovima ili nekim incidentnim pitanjima. Ovo pravilo je opteg karaktera i od njega se odstupa u situacijama u kojim je opredeljeno neko drugo reenje ( remonstrativni pravni lekovi; nadlenost suda druge vrste, ako nije uspostavljen vii sud iste vrste). Uspostavljena struktura sudstva i u parninom postupku uvedena dvostepenost suenja, predodreuje pravilo da se prvostepena nadlenost u svim ili bar veini pravnih stvari, stavi u nadlenost optinskih i okrunih sudova. Tim je onda funkcionalna nadlenost rezervisana za vie sudstvo.Ovo je sprovedeno u zakonodavstvu o sudovima i u njima sadranim pravilima o nadlenosti. Funkcionalna nadlenost viih sudova: 1.Okruni sud -da prvostepeno sudi u pravnim stvarima iz svoje stvarne nadlenosti, -da drugostepeno odluuje o albama protiv presuda optinskih sudova (do osnivanja apelacionih), -da reava sukob nadlenosti izmedju optinskih sudova sa svoje teritorije. 2.Apelacioni sud -odluuje u drugom stepenu povodom albi na odluke optinskih i okrunih sudova, -odluuje o sukobu nadlenosti izmedju optinskih i okrunih sudova, -odluuje o prenoenju nadlenosti optinskih i okrunih sudova, kada su oni spreeni. 3.Vrhovni kasacioni sud Srbije -da utvrdjuje naelne pravne stavove o pitanjima od znaaja za jedinstvenu primenu zakona na teritoriji republike, 40

-da drugostepeno odluuje o albama protiv prvostepenih odluka okrunog suda (do osnivanja apelacionih sudova), -da u treem stepenu odluuje o albama protiv drugostepenih odluka vea svog suda, odn.apelacionih sudova kad je takva alba mogua po zakonu, -odluuje shodno zakonu oredovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim na odluke niih sudova, -o korisnoj delegaciji sudova (forum delegatum), -odluuje o sukobu nadlenosti izmedju sudova u republici.. 4. Vii trgovinski sud -odluuje o albama na odluke trgovinskih sudova, donete u prvom stepenu, -odluuje o sukobu nadlenosti izmedju trgovinskih sudova, -o prenoenju nadlenosti trgovinskih sudova i, -nekim drugim procesnim pitanjima. 22. MESNA NADLENOST, POJAM I VRSTE (COMPETENTIA RATIONE LOCI) A) Pojam: Pravilima o mesnoj nadlenosti propisuje se koji e sud prema svom podruju (teritoriji suda), naspram svih ostalih po vrsti i rangu stvarno nadlenih sudova, da u odreenoj pravnoj stvari sudi u 1. stepenu. Taj sud, koji je inae po vrsti i rangu stvarno nadlean, postaje sada i mesno nadlean, pa tim u svemu i kompetentan da sudi. Kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti su veza izmeu sudskog podruja i parnine stvari, izraena u povezanosti subjekata sa tom teritorijom ili u njenom dodiru sa predmetom spora. B) Vrste:1.Opta mesna nadlenost, 2.Posebna mesna nadlenost(iskljuiva,izabrana,pomona i Medjunarodna) 1)

Opta mesna nadlenost (FORUM GENERALE)

o (l.39.ZPP) ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, za suenje je nadlean sud koji je opte mesno nadlean za tuenog njegovo mesto prebivalita, odnosno sedita; o (l.40.ZPP) za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite. Ako tueni nema prebivalite u RS, niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite; o (l.41.ZPP) za suenje u sporovima protiv RS, jedinice lokalne samouprave kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene Skuptine o Za suenje u sporovima protiv pravnih lica opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite. U sluaju sumnje kao sedite smatrae se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja;

41

o (l.42.ZPP) za suenje u sporovima protiv dravljana Republike Srbije, koji stalno ive u inostranstvu, gde je upuen na slubu ili rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita. 2) Posebne mesne nadlenosti (FORUM SPECIALE) Vrsta predmeta spora, interesi stranaka, potrebe pravne tehnike i drugi razlozi opredeljuju odstupanja od opte mesne nadlenosti. I. Iskljuiva mesna nadlenost (FORUM EXCLUSIVE) Iskljuiva mesna nadlenost znaajna je po tome to tu nije dozvoljeno da se zakljui sporazum o prorogaciji mesne nadlenosti. Pravila o iskljuivoj mesnoj nadlenosti odnose se na odreene pravne stvari i samo za te stvari, ime je eliminisana opta i uvedena posebna mesna nadlenost. 1) sud po mestu nalaenja nepokretnosti iskljuivo je nadlean da sudi sporove povodom: - prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti; - smetanja dravine na nepokretnosti; - zakupnih odnosa na nepokretnosti Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, onda je mesno nadlean (iskljuivo) svaki od tih sudova (l-50.ZPP). 2) pod pretpostavkom da je nae sudstvo meunarodno nadleno, za suenje je iskljuivo mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik vazduhoplova, odnosno broda. I to samo u sporovima povodom prava svojine i drugih stvarnih prava na vazduhoplovu, pomorskom brodu ili brodu unutranje plovidbe. Isto i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu ili brodu (l.51ZPP). za suenje u sporovima iz odnosa sa vojnim jedinicama, iskljuivo je mesno nadlean sud prema seditu komande vojne jedinice koja je bila neposredni uesnik u pravnom odnosu (l.55.ZPP) za sporove koji nastanu u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, propisana je iskljuiva mesna nadlenost. Iskljuivo je mesno nadlean sud na podruju na kojem se nalazi sud koji sprovodi izvrni ili steajni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje (l.57.).

3) 4)

II. Izabrana mesna nadlenost (FORUM ELECTIVUM) Uvaavanjem opravdanih interesa tuioca, dozvoljava se da u nekim situacijama, on bira da li e tubu podneti sudu opte mesne nadlenosti ili drugom sudu koji je odreen zakonom. Izbor ove posebne mesne nadlenosti odnosi se na odreeni spor dok su u ostalim pravnim stvarima relevantna pravila opte mesne nadlenosti. Tuilac ovo ovlaenje moe da koristi sve dok tuba nije dostavljena tuenom (do litispendencije), tako to bi izmenio prvu dispoziciju i zatraio da se tuba uputi drugom nadlenom sudu. Primer: 1. Ako se jednom tubom tui vie lica u svojstvu materijalnih suparniara iz (l.199.stav 1- taka 1.ZPP), a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, tuilac je ovlaen da protiv svih podnese tubu sudu koji je mesno nadlean za bilo kojeg od njih.(l.43.ZPP). A ukoliko meu njima ima glavnih i sporednih obveznika, tada se izbor ograniava na sud koji je mesno nadlean za nekog od glavnih obveznika. 2. po tubi lica koje trai dosudu zakonskog izdravanja, nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju, tuilac ima prebivalite, odnosno boravite (l.44.ZPP). 42

3. u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu, za suenje je nadlean i sud na ijem podruju je tetna posledica nastala. Ovo se odnosi i na sporove o regresnim zahtevima za naknadu tete protiv takvih dunika. ta vie, ako je teta nastupila usled smrti ili teke telesne povrede, onda je jo nadlean i sud prema prebivalitu, odnosno boravitu tuioca. Ova pravila su relevantna i protiv ustanove za osiguranje u sporu radi naknade tete treem licu na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti te ustanove (l. 45.ZPP); 4. u sporovima za ostvarivanje prava prema proizvoau robe na osnovu njegove pismene garantije, nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti za tuenog i sud opte mesne nadlenosti za prodavca koji je kupcu predao proizvoaku garantiju (l. 46.ZPP) 5. u branim sporovima, pored suda opte mesne nadlenosti za tuenog, nadlean je i sud zadnjeg zajednikog prebivalita branih drugova (l.47.ZPP) 6. za suenje u sporovima o utvrivanju oinstva ili materinstva, mesno je nadlean i sud na ijem podruju dete (u svojstvu tuioca) ima prebivalite, odnosno boravite (l. 49.ZPP). 7. u sporovima zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima uz sud opte mesne nadlenosti za tuenog, mesno je nadlean i sud po mestu u kojem se desilo smetanje dravine (l.50.st.3) 8. kada je u sporu zbog smetanja dravine na brodu ili vazduhoplovu (oznaenim u l. 51.ZPP) nadlean domai sud, tada je pored suda po mestu voenja upisnika za brod, odnosno vazduhoplov, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju desilo smetanje dravine (l.51.st.2) 9. za suenje u sporovima protiv pravnog lica, koje ima poslovnu jedinicu van svog sedita, u sporu koi proizilazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opte mesne nadlenosti, za pravno lice mesno je nadlean, sud prema mestu nalaenja poslovne jedinice (l.53.) 10. sve dok ostavinski postupak nije pravosnano zavren za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa i sporova povodom potraivanja prema ostaviocu, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju se nalazi sud koji vodi ostavinski postupak (l.56.) 11. u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika na tim ispravama, pored suda odreenog po optoj mesnoj nadlenosti, mesno je nadlean i sud prema mestu plaanja. (l.58.) 12. ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je pored suda odreenog po optoj mesnoj nadlenosti, nadlean i sud na ijem se podruju rad vrio, vri se ili je trebao da se vri. Isto i sud na ijem je podruju zasnovan radni odnos (l.59.) III. 1. Pomona mesna nadlenost(supsidijarne nadlenosti) (FORUM SBSIDIALE) ako je u sporovima za zakonsko izdravanje (sa stranim meunarodnim elementom) po pravilima meunarodnog privatnog prava nadlean na sud po osnovu toga to tuilac ima prebivalite u nas, tada je mesno nadlean sud na ijem podruju, on ima prebivalite. A ako se u ovim sporovima naa nadlenost izvodi iz toga to tueni ima u nas imovinu iz koje se moe naplatiti izdravanje, mesno je nadlean sud po mestu nalaenja te imovine.(l.44.ZPP); ako je u branim sporovima po pravilima meunarodnog privatnog prava nadlean na sud po osnovu toga, to su brani drugovi imali u nas poslednje zajedniko prebivalite ili to tuilac ima u 43

2.

nas prebivalite, tada je mesno nadlean sud po poslednjem zajednikom prebivalitu, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite (l.48.ZPP); 3. ako je sporovima o imovinskim odnosima branih drugova nadlean na sud po pravilima meunarodnog privatnog prava iz osnova da se u nas nalazi imovima branih drugova ili to tuilac u vremenu podnoenja tube ima nae prebivalite ili boravite, mesno je nadlean sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u trenutku podnoenja tube (l.48.); ako je u sporovima radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva, po pravilima meunarodnog privatnog prava, nadlean na sud iz osnova to tuilac ima prebivalite u nas, mesno je nadlean sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite (l.49.ZPP); tuba o imovinskopravnom zahtevu protiv lica koje nema optu mesnu nadlenost u nas, moe se podneti pred svakim naim sudom na ijem podruju se nalazi imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.(l.52.) u sporovima protiv fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu, za obaveze koje su zasnovane u nas ili se tu imaju ispuniti, propisana je mesna nadlenost naeg suda. Ovo onda ako ta lica imaju kod nas stalno zastupnitvo ili je nekoj organizaciji u nas povereno vrenje njihovih poslova. Tada se tuba moe podneti pred sudom na ijem podruju je osnovano zastupnitvo ili je sednite organizacije kojoj je povereno vrenje poslova. (l-54.);

4.

5.

6.

IV. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom l.27.ZPP domai sud je nadlean za suenje kad je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadlenost proizilazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domeeg suda P.S. proitaj i l.26. 23. PROROGACIJA (MESNE) NADLENOSTI Ne insistirajui toliko na strogom odravanju pravila o odreivanju mesne nadlenosti, poto su u pitanju sudovi iste vrste i ranga (mesna nadlenost je prvostepena), dozvoljava se strankama da svojim sporazumom promene zakonom odreenu mesnu nadlenost prorogacija mesne nadlenosti(l.64.ZPP). To mogu za sve sporove po vrsti, izuzev onih za koje je odreena iskljuiva mesna nadlenost ili gde bi to bilo posebnim propisima zabranjeno. Sporazum mora da se odnosi na unapred odreeni spor ili vie sporova odreenih po tome da svi proistiu iz istog pravnog odnosa.Moe se sporazumom i suziti broj sudova, koji su mesno nadleni, tako da bude nadlean samo jedan sud. Sporazum vai samo ako je pismeno sastavljen. Stranke su ovlaene da sporazumom o nadlenosti utvrde da spor sudi drugi sud, umesto organa koji je po zakonu mesno nadlean. Prorogacijom se ne ide uvek na promenu nadlenosti u tom smislu, da se umesto onog po zakonu nadlenog suda, odredi drugi sud do tada mesno nenadlean. Moe se sporazumom utvrditi da se suzi broj sudova, koji su po zakonu mesno nadleni, tako da bude nadlean samo jedan od njih ili da to bude jedan drugi sud koji do tada uopte nije bio mesno nadlean. 44

Pretpostavka za vanost prorogacije mesne nadlenosti je da u sporazumu odreeni mesno nadleni sud bude istovremeno i stvarno nadlean sud. Sporazum o nadlenosti zakljuuje se u pismenoj formi. Poto se podnosi sudu istovremeno sa tubom, sporazum o prorogaciji mesne nadlenosti se zakljuuje pre pokretanja parninog postupka, pa samim tim i izvan parnice. To izaziva pitanje pravne prirode sporazuma o prorogaciji mesne nadlenosti. Postoje dva shvatanja: 1. Sporazum je procesnopravne prirode, jer jedino u parnici proizvodi pravno dejtvo. 3. Sporazum nastaje pre i izvan parnice, pa nema kvalitete procesne radnje, jer je potrebno da bude preduzet u parnici i stoga je sporazum ugovor materijalnog prava. Sporazum o meunarodnoj nadlenosti: Stranke su ovlaene da zakljue sporazum o nadlenosti neeg suda i u sporovima sa meunarodnim elementom, tako da na sud bude nadlean, iako to ne bi bio po pravilima koja ureuju meunarodnu nadlenost.To je mogue pod uslovom da bar jedna od stranaka je dravljanin RS ili da pravno lice ima sedite u RS. Neki sporovi su izuzeti i na sud tu ne bi mogao prihvatiti nadlenost. To su sledei sporovi: Brani sporovi, Paternitetski i maternitetski sporovi, sporovi o uvanju, podizanju i vaspitanju dece, sporovi o zakonskom izdravanju. Stranke su ovlaene i da sporazumom utvrde nadlenost stranog suda. 24. ATRAKCIJA, DELEGACIJA I ORDINACIJA NADLENOSTI I. Atrakcija nadlenosti Postojanje odreene veze izmeu postupka koji je ve pokrenut sa drugim postupkom koji se pokree, moe se upotrebiti kao kriterijum za odreivanje stvarne ili mesne nadlenosti, u tom drugom parninom postupku. Dolazi do atrakcije privlaenja nadlenosti, tako da u tom drugom postupku bude nadlean isti sud koji je nadlean i u prvom postupku. Povoljnosti atrakcije su mnogostruke i najvie se i najvie se izraavaju u efektima koji proistiu iz toga to se moe voditi jedinstven postupak (ekonominost postupka, brzina, jednakost pravnih stavova). Prema vrsti nadlenosti koja se tako odreuje i intezitetu privlaenja, atrakcija moe biti: 1) potpuna privlae se i mesna i stvarna nadlenost; ili 2) nepotpuna privlai se samo mesna nadlenost; ili 3) slabijeg tipa nadlenost vieg suda privlai stvarnu nadlenost nieg suda; 4) jaeg tipa nadlenost nieg suda privlai nadlenost vieg suda ili nadlenost jedne vrste suda privlai nadlenost druge vrste suda Potpuna atrakcija je ako dolazi do privlaenja i mesne i stvarne nadlenosti.Institut protivtube je jedna od procesnih situacija u kojoj se pojavljuje ova vrsta atrakcije. Protivtubu podnosi tueni protiv tuioca u postupku koji je u toku, koristei ve zasnovanu mesnu nadlenost suda u ranije pokrenutom parninom postupku (l.192.). Jedino tada tuba tuenog ima procesnu prirodu protivtube. 45

Tueni, istina, moe protiv tuioca podneti samostalnu tubu istog sadraja pred mesno nadlenim sudom po prebivalitu tuioca ili po drugim pravilima. To je onda posebni parnini postupak i tueni nema procesne povoljnosti, koje bi imao da je podneo protivtubu. Privlaenje stvarne nadlenosti u postupku povodom protivtube dozvoljeno je samo u relaciji prema viem sudu (atrakcija slabijeg tipa). Naprimer: Ako je za protivtubu tuenog stvarno nadlean nii sud, pa se sada ona kao protivtuba podnosi viem sudu pred kojim se vodi tubom tuioca ve zapoeti parnini postupak. Ne i obrnuto to znai da je ovde atrakcija slabijeg tipa. Atrakcija je potpuna i po pravilima o tubi glavne intervencije. To jedno lice podnosi tubi protiv tuioca i tuenog, koji ve vode parnici (sada tuenih), traei za sebe stvar ili pravo o kojem ta parnica tee. Za ovu tubu nadlean je sud pred kojim se vodi parnica, pa i onda kada bi po optim pravilima za tu tubu bio (stvarno) nadlean sud druge vrste. Ta atrakcija je potpuna i jaeg je tipa poto privlai stvarnu nadlenost suda druge vrste. Nepotpuna atrakcija postoji kada u odreenom parninom ili drugom sudskom postupku, mesna nadlenost suda pred kojim se vodi postupak privlai mesnu nadlenost za parnini postupak, koji se tek pokree, iako bi u ovom postupku mesno nadlean bio drugi sud. Primer: je tuba koja se podnosi povodom voenja izvrnog i steajnog postupka i trai se da se stvar izuzme od izvrenja ili steaja(izluna tuba). II. Delegacija

a) Nuna delegacija Ukoliko nadleni sud zbog izuzea sudija ne moe da sudi u odreenom parninom predmetu po slubenoj dunosti o tome obavetava vii sud radi delegiranja drugog suda.(l.61.ZPP prema lanovima Zakona o ureenju sudova 2001. godine nadlean je Apelacioni sud i Vii trgovinski sud. To je situacija kada se sve sudije jednog suda izuzete, bilo po osnovu apsolutnog bilo po osnovu relativnog izuzea ustvari je izuzet ceo sud. Dovoljno je da su evidentni razlozi za izuzee svih sudija, tako da vie nema uslova da se odredi zamena sudiji koji je izuzet. Vii sud uvaavajui da postoje razlozi izuzea sudija, reenjem delegira drugi stvarno nadleni sud sa svog podruja i odreuje da u pravnoj stvari sudi pred tim sudom. alba na reenje o delagaciji mesne nadlenosti drugog suda nije dozvoljena. Sud koji trai da se odredi delegacija ne donosi tu odluku, a sud koji o tome odluuje je inae vii sud. Izuzee samo nekih sudija ili postojanje drugih razloga koji spreavaju sud da postupa, moe biti osnov da se u taj sud, radi ispomoi privremeno uputi na rad sudija drugog suda. b)Svrsishodna (korisna) delegacija Stranke ili sam sud ovlaeni su da zatrae od najvieg suda u dravi (Vrhovnog suda ili Vieg trgovinskog suda), da odredi da u parninom predmetu sudi neki drugi stvarno nadleni sud. (lanovi zakona o ureenju sudova Srbije i ZPP ovde nisu sasvim saglasni) Opravdanje za to je da e se pred tim drugim sudom postupak lake sprovesti ili da za to postoje drugi vani razlozi ( svi ili veina dokaznih sredstava se nalazi na podruju drugog suda; za uviaj ili vetaenje 46

vano je da se pred sudijama neposredno izvedu dokazi). alba na reenje o delegaciji ni ovde nije dozvoljena. III Ordinacija nadlenosti U pravnom ivotu dolazi do situacija da je izvesno da je pravna stvar u nadlenosti naeg suda, bilo nae unutranje bilo meunarodne nadlenosti, a da se iz sistema pravila o nadlenosti ne moe utvrditi, koji je sud u toj stvari mesno nadlean. Ovde se ne mogu primeniti pravila o delegaciji, poto se mesna nadlenost i ne zna. Stranka koja u ovakvoj situaciji namerava da podnese tubu, ovlaena je da trai od najvieg suda drave da odredi (ordinira) mesnu nadlenost jednog od stvarno nadlenih sudova. (l.63.ZPP). ****POSTUPAK UTVRIVANJA NADLENOSTI**** Ispitivanje nadlenosti i ustaljivanje (perpetuatio fori) Tuilac podnosi tubu sudu za koga smatra da je nadlean.Tim aktom on vri i izbor izmeu vie mesno nadlenih sudova, ako je u pitanju elektivna nadlenost. Odmah, po prijemu tube, sud po slubenoj dunosti pristupa oceni da li je nadlean.Nadlenost suda je procesna pretpostavka za doputenost suenja.Sud ne donosi posebnu odluku o prihvatanju svoje nadlenosti.Pozitivan stav iskazuje kroz akte usmerene na dalji razvoj parnice. Prema vrsti nadlenosti i svojoj proceni, sud je ovlaen ili je duan da i u docnijem vremenu, do odreenog trenutka u kretanju postupka, po slubenoj dunosti ili po prigovoru stranke, negativno odlui o nadlenosti. Za ocenu nadlenosti je vaan momenat podnoenja tube. Sud ceni svoju nadlenost prema injenicama, koje su date u tubi i sadrane u ispravama, priloenim uz tubu, te na osnovu injenica koje su sudu poznate. Nepotpuna ili neuredna tuba je, obino, smetnja da se ispita nadlenost, tako da tu predstoji pozivanje tuioca da tubu upotpuni ili ispravi.Ne bi se smelo sudu uskratiti ovlaenje, da na brz i pogodan nain ispita injenice vane za odluku o nadlenosti, svakako u svetlu injenica istaknutih u odgovoru na tubu. Ova procesnopravna tehnika i usvojena normativna reenja, dozvoljavaju uspostavljanje vanog pravila o ustaljivanju nadlenosti. Sudski postupak ne bi odgovorio zahtevima pravne zatite, ako bi svaka promena injenica, znaajnih za odreivanje nadlenosti suda, povlaila promenu nadlenosti i ustupanje predmeta drugom sudu.Ovo bi odugovlailo postupak i otvorilo put mnogim zloupotrebama procesnih ovlaenja, radi postizanja to povoljnijeg poloaja u parnici. Zato je neophodno da se u razvoju parninog postupka odredi jedan momenat i da se prema stanju stvari, okolnostima u tome momentu, utvrdi nadlenost suda. I kada sud docnije odluuje o nadlenosti, iako su, u meuvremenu, nastupile nove okolnosti, on za osnovu odluke uzima injenice , koje su postojale u momentu relevantnom za utvrivanje nadlenosti, a u naem procesnom sistemu, to je momenat podnoenja tube. U odnosu na taj momenat ustaljuje se nadlenost suda u odreenoj pravnoj stvari i obino se odrava do dovretka postupka, povlaei tim i instancionu nadlenost viih sudova (perpetuatio fori).Ovo se prvenstveno odnosi na mesnu nadlenost. Pravilo o ustaljivanju nadlenosti ne deluje ako bi nastupanje novih injenica, vodilo nadlenosti suda druge vrste, odnosno vieg ranga ili izabranog suda. Pravilima o ogranienju vremena u kojem je sud ovlaen da se oglasi nenadlenim, a tueni da uloi takav prigovor, na indirektan nain, se osnauje ustaljivanje nadlenosti. U odreivanju meunarodne nadlenosti naeg suda, momenat prema kome se utvruje nadlenost, pa tim i pravilo o perpetuatio fori, pomeren je na jedno dalje vreme u razvoju parnice.To je momenat od 47

kojeg parnica poinje da tee(litispendencija), to se, po naem procesnom pravu, deava u trenutku, kada se tuenom dostavi tuba. Postupak utvrivanja nadlenosti Primarni zadatak suda je da ispita da li pravna stvar spada u sudsku nadlenost (jurisdikciju). Ako nije nadlean nijedan sud u naem sudskom sistemu, tuba se odbacuje.Ovu situaciju imamo kada je stvar u nadlenosti upravnih ili drugih dravnih i drutvenih organa(nesudskih).Nadlenost i postupanje ovih organa su ureeni po drugim pravilima, koja nemaju mnogo dodira sa pravilima sudskog postupka. Izuzetno, i kada je po sporazumu stranaka nadlean izabrani sud (arbitraa), ije je mesto nesumnjivo u sistemu naeg sudstva, posledica nenadlenosti dravnog suda je odbacivanje tube. Na sudsku nadlenost sud pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka. im utvrdi da ne postoji sudska nadlenost, sud treba da se oglasi nenadlenim, odbaci tubu i ukine sve do tada sprovedene radnje(apsolutna nenadlenost). Nepotovanje pravila o jurisdikciji je apsolutno bitna povreda procesnog prava, na koju u albenom postupku vii sud pazi po slubenoj dunosti. Znaajna je i u postupku po vanrednim pravnim lekovima, ako se stranka na to poziva, izuzev predloga za ponavljanje postupka. Nepostojanje meunarodne nadlenosti naeg suda povlai iste posledice. Ukoliko nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog, onda je pre prihvatanja ili odbijanja nadlenosti, potrebno zatraiti da se tueni izjasni.Smatra se da je tueni preutno dao pristanak, ako je izjavio odgovor na tubu, uloio prigovor na platni nalog ili se na drugi nain upustio u raspravljanje, a da nije osporio nadlenost naeg suda. Stvarna nadlenost Sud ispituje stvarnu nadlenost odmah po prijemu tube.Sud u ovoj situaciji nije ogranien vremenom, odnosno do kojeg trenutka to treba uraditi. Propisano je da svaki sud po slubenoj dunosti u toku celog postupka pazi na svoju stvarnu nadlenost. Suenje pred stvarno nenadlenim sudom je apsolutno bitna povreda procesnog prava.Vii sud e uvek ponititi presudu nieg suda ako je bio stvarno nenadlean. Sud je duan da pazi na svoju stvarnu nadlenost tokom celog postupka.Sud moe doneti reenje o stvarnoj nenadlenosti sve do presude, pa i u samoj presudi. Drugaija je situacija, ako je tueni prigovorio stvarnoj nadlenosti suda, na ta je pred prvostepenim sudom ovlaen da to uini sve do dovretka postupka.Sud je duan da odlui da li je prigovor osnovan i da to izrazi reenjem o svojoj stvarnoj nadlenosti.Ovlaen je da odloi odluivanje za neko dalje vreme u toku postupka, a najdocnije do donoenja presude. Na reenje suda, kojim je odbijen prigovor o stvarnoj nenadlenosti (sud se time oglasio nadlenim), dozvoljena je alba. U ovoj situaciji sud moe odrediti da nije doputena samostalna alba, ve da tueni svoje protivljenje moe da izrazi u albi na presudu. Znaajno odstupanje od ove situacije je kada vii sud nije stvarno nadlean da sudi u prvom stepenu, ve pravna stvar spada u stvarnu nadlenost nieg suda iste vrste.Pravila nisu stroga i, ta vie, ograniavaju vii sud u vremenu do kada se moe oglasiti nenadlenim. Ovde se sud ne moe oglasiti nenadlenim do dovretka pripremnog roita, ili ako se ono nije odravalo, nakon to se tueni na prvom roitu za glavnu raspravu, upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Ni prigovor tuenog se posle ovog momenta ne sme uvaiti, pa ni onda ako bi tuilac na to pristao. 48

Posle pravosnanosti reenja o stvarnoj nenadlenosti, predmet se ustupa stvarno nadlenom sudu, radi daljeg reavanja. Mesna nadlenost I ispitivanju mesne nadlenosti sud treba da pristupi odmah po prijemu tube.To je ovde istaknuto zato to je sud ogranien u vremenu, do kada se moe oglasiti nenadlenim, a stranka da prigovori nadlenosti. Pored vremenskog ogranienja, za sud vai i ogranienje po vrsti mesne nadlenosti. Sud se po slubenoj dunosti moe oglasiti mesno nenadlenim, samo ako postoji iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda. To moe uiniti najdocnije na pripremnom roitu, ili ako se ono ne odrava, na prvom roitu za glavnu raspravu, dok se tueni nije upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Tueni je ovlaen da prigovori mesnoj nadlenosti, nezavisno od vrste nadlenosti.Za ulaganje prigovora propisano je isto vreme-pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu, sve dok se nije upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Pravila o mesnoj nadlenosti nisu tako stroga i ne insistira se na njihovoj striktnoj primeni(dozvoljena je i prorogacija).Interes tuenog je dovoljno zatien, tim to ima pravo na prigovor nenadlenosti, aopti interes je usmeren na odravanje iskljuive mesne nadlenosti, ali svakako ne u toku celog postupka. Da bi se spreile zloupotrebe i poremeaji postupka propisane su prekluzija u reavanju i vreme za ulaganje prigovora.Time je ojaano pravilo o ustaljivanju mesne nadlenosti. Povodom pravnih lekova treba rei da pogreno utvrena mesna nadlenost predstavlja apsolutno bitnu povredu procesnog prava. 25. SUKOB NADLENOSTI a) O sukobu nadlenosti

Do sukoba nadlenosti dolazi u situaciji, kada sud kojem je podneta tuba Smatra da je stvarno ili mesno nadlean drugi sud, a stav je tog drugog suda: - da ni on nije nadlean ili - da je nadlean neki trei sud. Ovo je tzv. negativni sukob nadlenosti poto oba suda odbijaju nadlenost. Pozitivan sukob postoji u sluaju kada bi se oba suda oglasili nadlenim. Pozitivan sukob nadlenosti nije mogu zbog pravila o litispendenciji, tako da sud pred kojim je docnije poela da tee parnica odbacuje tubu i obustavlja postupak. Specijalnim pravilima je odreena nadlenost suda koji reava o sukobu nadlenosti izmeu sudova. 1) 2) 3) 4) sukob nadlenosti izmeu sudova opte nadlenosti u Srbiji, reava zajedniki neposredno vii sud; sukob nadlenosti izmeu trgovinskih sudova, reava Vii trgovinski sud; Sukob nadlenosti izmeu sudova opte nadlenosti i trgovinskog suda, reava Vrhovni kasacioni sud Srbije; Sukob izmedju sudova i upravnih organa reava vrhovni kasacioni sud..

Protiv reenja kojim je odlueno o sukobu nadlenosti nije dozvoljena alba, poto je to odluka zajednikog vieg ili najvieg suda. (l.24.ZPP). Kada se sudovi oglase nenadlenim i odbace traenje, stranka je ovlaena da upotrebi redovne i vanredne pravne lekove, ako smatra da je reenje o nenadlenosti nepravilno. 49

O sukobu nadlenosti moe se odluiti, iako se stranke pre toga nisu izjasnile o nadlenosti. Sud kome je ustupljen predmet i koji je izazvao sukob nadlenosti, ne sme ostati pasivan dok se ne rei sukob. On je duan da u postupku preduzima one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Nejednaki stavovi sudova o nadlenosti na meunarodnom planu ne reavaju se po odredbama o sukobu nadlenosti. Reenja su bila specifina povodom sukoba nadlenosti u odreenim stvarima izmeu sudova drava lanica SCG(od 08.11.2006.g nisu pozitivno pravo). Zakonom o reavanju sukoba zakona i nadlenosti u statusnim, porodinim i naslednim odnosima ureena je situacija kada su po pravu drave lanice u istoj pravnoj stvari iz ovih odnosa nadleni sudovi i jedne i druge drave.(unutranji sukob nadlenosti).Ovi propisi su prestali da vae raspadom dravne zajednice SCG. Pravilo je tada da je za suenje nadlean sud one drave lanice kojem je tuba ranije podneta. Ukoliko su tube podnete istog dana, onda je nadlean sud koji je prvo zapoeo postupak. U sporovima povodom nepokretnosti, nadlean je sud prema mestu nalaenja nepokretnosti. P.S. sudska nadlenost (jurisdikcija). b) Postupak reavanja sukoba nadlenosti izmeu sudova (relativna nadlenost) 1. Sukob stvarne nadlenosti

Sud koji je oglasio stvarno nenadlenim, po pravosnanosti reenja upuuje predmet sudu za koga smatra da je nadlean (l.21.ZPP). Ako sud kojem je predmet ustupljen smatra da ni on nije nadlean, ve da je nadlean prvi ili neki trei sud izaziva sukob i dostavlja predmet viem sudu, koji je nadlean da rei sukob nadlenosti. I kada je stav da je stvarno nadlean trei sud ne menja se pravilo nadlenosti ovog vieg suda da rei sukob nadlenosti. Do tada taj trei sud jo nije ukljuen u sukob nadlenosti. To e postati onda kada mu se dostavi predmet i tek tada e biti u poziciji da utvruje svoju stvarnu nadlenost. Pravilo je da je sud, koji bi utvrdio da je usled oigledne omake njemu ustupljen predmet, umesto nekom drugom sudu ovlaen da predmet uputi tom drugom sudu. ( l.22.ZPP). Reenje suda 2.stepena o stvarnoj nadlenosti vezuje sud kome se kasnije taj predmet ustupa. Ovo pod uslovom da je taj 2.stepeni sud nadlean da odluuje o sukobu nadlenosti izmeu tih sudova. 2. Sukob mesne nadlenosti Procesne situacije koje nastaju povodom sukoba stvarne nadlenosti i pravila postupka po kojim se reava sukob veim delom su jednaka u situacijama koje se pojavljuju u sluaju sukoba mesne nadlenosti. (l.22.ZPP). 26.PARNINI POSTUPAK I PREJUDICIJELNO PITANJE Od pokretanja parninog postupka otvara se niz pitanja pravne prirode koja valja razjasniti da bi se u pravnoj stvari odluilo. Prejudicijelno pitanje je pitanje pravne prirode, koje: u tekuem parninom postupku treba prethodno reiti, da bi se postupak nastavio i zavrio do odluke u glavnoj stvari. da po svom sadraju moe biti samostalan glavni predmet reavanja u nekom drugom sudskom ili upravnom postupku.

Prejudicijalno pitanje ini prethodnu stepenicu u odluivanju (npr: pre odluke o plaanju kupovne cene treba utvrditi da li postoji ugovor o prodaji; za odluku o statusu testamentalnog nasleivanja treba ustanoviti da li postoji punovaan testament...). 50

Prema tumaenju pravne norme prejudicijelno pitanje je i pravno i uslovno pitanje i moe biti samostalan glavni predmet odluivanja u parninom ili nekom drugom postupku. Meutim, ovo pitanje nije i ne moe biti samostalan predmet u tekuem parninom postupku (mada to moe postati), jer stranke nisu postavile takvo traenje, a sud ne sme da sudi izvan zahteva, ili nije nadlean da o tome presudi, jer ne spada u parnine stvari. Postupak reavanja Svaki organ postupa u pravnim stvarima koje spadaju u njegovu nadlenost. U naem sistemu je vladajui stav da su dravni organi u pravilu duni uvaavati pravosnane odluke drugih organa donete u delokrugu njihove nadlenosti. To vai i za pravilo reavanja prethodnog pitanja u parninom postupku. a) Ako je pravosnano odlueno o prethodnom pitanju, to povlai dunost parninog suda da tu odluku uzme u osnovu svog odluivanja o tubenom zahtevu

b) Ako o prethodnom pitanju jo nije odlueno u drugom postupku, parnini sud tada ima pred sobom dva puta: da sam rei to pitanje ili da zatrai da se to pitanje rei u postupku pred nadlenim organom; (Znaaj i specifinost procedure u branim, paternitetnim i maternitetnim stvarima smatraju da se ove pravne stvari ne mogu reiti pred parninim sudom po pravilima o prejudicijalnom pitanju). Kada se parnini sud opredelio da sam rei prejudicijelno pitanje potrebno je: - da po pravilima parninog postupka ispita i utvrdi injenice vane za odluivanje po tom pitanju. On ne donosi sudsku odluku ve stav o jednom pitanju prejudicijalne prirode i unosi se u obrazloenje presude. Odluka o prejudicijalnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno. Kada je sud odluio da sam ne reava prethodno pitanje, tada se prekida parnini postupak. alba ne zadrava izvrenje reenja. Sud e odluiti da sam ne reava prejudicijelno pitanje, u sluajevima: 1) 2) ukoliko se drugi postupak u kojem treba da se reava o prejudicijalnom pitanju pokree po slubenoj dunosti, tada je dovoljno da se naloi stranci da inicira pokretanje tog postupka; ako se postupak pokree po tubi ili predlogu stranke, tada parnini sud moe da uputi neku od stranaka da u odreenom roku pokrene postupak,

Pasivno dranje stranke koja je upuena da zatrai ili da pokrene postupak, daje ovlaenje drugoj stranci da predloi nastavak parninog postupka, ako za to ima interes; Parnini sud bi ako obe stranke ostanu pasivne, odluio o postojanju prava ili pravnog odnosa prejudicijalne prirode, uvaavajui pravila o teretu dokazivanja; 3) pod odreenim pretpostavkama prejudicijalno pitanje se u tekuem parninom postupku moe reavati, kao samostalan zahtev. 51

Odluka o prejudicijalnom pitanju se tada smeta u izreku presude, postaje pravosnana, te ima snagu kao i svaka druga izreka presude. Ovde spadaju: - incidentalni deklaratorni zahtev, koji tuitelj izjavljuje u parnici i - prejudicijalna protivtuba tuenog, koju on podnosi protiv tuioca u postupku koji se ve vodi po tubi tuioca. (npr: incidentni deklaratorni zahtev koji tuilac izjavljuje u parnici). 27. PARNINI POSTUPAK I UPRAVNI POSTUPAK Dravne funkcije, izraene kao samostalne i nezavisne dravne vlasti (sudska i izvrna vlast) ni sada nisu u doktrini dovoljno odreene, niti su utvreni pouzdani kriterijuni njihovog razdvajanja. To se dalje prenosi na odreivanje pojmova sudske i upravne stvari, odnosno postavlja se pitanje: ta je predmet sudskog (ovde parninog), a ta upravnog postupka. Pozitivno pravno odreenje uopteno kae da se u parninom postupku sudi u sporovima: iz linih i porodinih odnosa; iz radnih odnosa; iz imovinskopravnih i dr. graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. (l.1.ZPP). Istina, pravila o nadlenosti, naroito stvarnoj umanjuju ovu uoptenost i daju blie odgovore o predmetu parnine nadlenosti. teta je to se u pravilima upravnog postupka ne daje ni takvo odreenje, samo se kae da je predmet tog postupka upravna stvar. Pravna konstrukcija upravnog postupka izgraenja je i razvijena uz svojevrsne interpretacije procesnih instituta, prisutnih u procedurama u kojim se ostvaruje zatita javnih i privatnih interesa. Upravni postupak se: - pokree po slobenoj dunosti ili predlogu stranke; - u nekim pravnim stvarima, upravni organ nastupa sa subordinacionim ovlaenjima prema stranci, a nekad u poloaju organa koji u sporu izmeu stranaka treba da odlui o pravu jedne od njih; - istrana maksima je daleko prisutnija, tako da malo prostora ostaje pravilima raspravnog naela; - pravna zatita u upravnom postupku vie je izraz represije, a manje prevencije. Reeno je da je parnini sud duan da uvaava odluke drugih sudova i dravnih organa pa se to odnosi i na odluke upravnih organa. Meutim, pojaana oficijelna ovlaenja i irina delovanja istrane maksime u upravnom postupku dovode u pitanje vanost odluka parninog suda u upravnom postupku. Postoji miljenje da pravila l. 134. i 135. ZUP govore u prilog stava da upravni organ nije vezan pravosnanom presudom parninog suda. Zakonom o upravnom postupku se odreuje da je upravni organ vezan osuujuom presudom krivinog suda (isto je propisano u ZPP za parnini postupak). Sledei l.135. ZUP- propisuje situacije u kojim upravni organ nije ovlaen da rei predhodno pitanje, ve o tome treba da se donese presuda nadlenog suda. Tu spadaju: - postojanje braka i - utvrivanje oinstva; kao i - pitanje da li izvreno krivino delo izvrenje kr. dela, upravni organ moe utvrivati, ako vie nema uslova za krivino gonjenje. 52 -

28.

PARNINI POSTUPAK I KRIVINI POSTUPAK

I parnini i krivini postupak su postupci koje sprovodi sud. Funkcija im je ista: - ostvarivanje pravne zatite povodom povrede ili ugroavanja prava. Predmet pravne zatite u krivinom postupku je utvrivanje, da li postoji krivino delo, kvalifikovano kao drutveno opasan akt i krivinopravna odgovornost uinioca za to delo. Krivini sud tu postupa po istranoj maksimi: slobodan je u utvrivanju injenica i prikupljanju dokaznih sredstava. Sankcija je prema uiniocu lina prevashodno represivne prirode i prema drugim preventivna i upozoravajua. Tek indirektno moe da bude usmerena zatiti subjektivnih prava pojedinaca koliko priroda izreene sankcije to dozvoljava, ali ne toliko da uspostavi i reparira povreeno subjektivno pravo, tako da ukine potrebu titulara prava da trai graanskopravnu zatitu. *Adhezioni postupak o imovinskopravnom zahtevu* U nekim situacijama, oteeni moe da postigne graanskopravnu zatitu i u krivinom postupku. To po svom izboru, koji nikako nije definitivan umesto u parnici ostvaruje u krivinom postupku, u svojevrsnom adhezionom postupku o imovinskopravnom zahtevu. Oteeni je ovlaen da u krivinom postupku postavi tri vrste zahteva imovinske prirode: 1) da mu se povodom izvrenog krivinog dela dosudi naknada nastale tete; 2) naredi povraaj stvari ili 3) izrekne ponitenje pravnog posla. Zahteve povodom nekog drugog akta ili zahteve druge vrste ne moe da ostvaruje u krivinom postupku. Postojanje parnice u takvim zahtevima smetnja je voenju adhezionog postupka, isto kao to je povedeni adhezioni postupak prepreka da se o tome istovremeno pokrene parnica. > Krivini sud ovde postupa po pravilima krivinog postupka uz potrebnu i odgovarajuu interpretaciju parninog prava. > Krivini sud je ovlaen da oteenom dosudi u celini ili delimino imovinskopravni zahtev pod pretpostavkom da je doneta osuujua presuda zbog izvrenja krivinog dela. > I kada donese osuujuu presudu krivini sud se moe opredeliti da ne odluuje o imovinskopravnom zahtevu oteenog, naroito, ako bi dosuivanje tog zahteva izazivalo odugovlaenje ili na drugi nain ometalo voenje krivinog postupka. Tada e sud oteenog uputiti da svoj zahtev ostvaruje u parninom postupku. Prirodno je da krivini sud tako postupi, ako donese oslobaajuu presudu ili obustavi krivini postupak. > Odluku krivinog suda, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev osueni moe pobijati albom pred drugostepenim krivinim sudom. Oteeni moe da se ali samo na deo o trokovima postupka. > Protiv odluke o upuivanju na parnicu ni jedna stranka nije ovlaena da uloi pravni lek. Svoja traenja, protivljenja i dr. izjave mogu podneti i izloiti u parninom postupku. Pravosnana presuda krivinog suda o dosudi imovinskopravnog zahteva ima isto pravno dejstvo kao i takva presuda parninog suda. Vanredni pravni lekovi: ponavljanje postupka, zahtev za zatitu zakonitosti i zahtev za ispitivanje pravosnane presude krivinog suda - mogu se po pravilima krivinog postupka izjaviti i povodom dosuenog imovinkopravnog zahteva samo uz ove pravne lekove krivinog postupka. Osueni izvan pravnih lekova krivinog postupka ima pravo: - da trai ponavljanje krivinog postupka i - promenu odluke o imovinkopravnom zahtevu po pravilima parninog postupka 53

*Dejstvo presude parninog suda* Sudovi i drugi dravni organi meusobno su duni uvaavati njihove akte (odluke). Krivini sud treba da uvai postojanje odluke drugog suda ili organa. Pratei svojstva pravosnane presude donete u parninom postupku da mahom deluje inter partes moglo bi se oekivati da bi te presude imale jau snagu u krivinom postupku i prostirale se na trea lica. Poto krivini sud deluje po istranoj maksimi, pa ga ak ni priznanje optuenog ne oslobaa dunosti da utvrdi istinitost injenica ne bi bilo razumno traiti da presude parninog suda budu obavezujue u krivinom postupku. PS:Treba prihvatiti da je krivini sud ovlaen da slobodno ceni vanost parnine presude, njenu snagu i znaaj bilo kao akta kojim je ureen pravni odnos prejudicijalne prirode bilo kao jedne od bitnih injenica za krivinopravno presuenje. *Dejstvo presude krivinog suda* Presude krivinog suda se prema dejstvu u parninom poatupku svrstavaju u tri grupe: 4) osuujue presude; 5) oslobaajue i odbijajue presude i 6) presude koje imaju znaaj pravne injenice Pravilima parninog postupka propisano je: a) da je parnini sud u pogledu krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca krivinog dela vezan pravosnanom i osuujuom presudom krivinog suda. Parnini sud potujui zakonsko pravilo ne bi smeo da utvrdi drugo ili da drugaije presudi. Presuda krivinog suda, kojom je okrivljeni osloboen od optube, nema takvu snagu u parninom postupku (jednako tome ni presuda kojom je optunica odbijena). (uvaava se kao i svaki drugi akt dravnog organa ako je njim odlueno o pitanju krivinopravne prirode koje je prejudicijalno u parninom postupku ) Ukoliko postoji oslobaajua krivina presuda, prejudicijalno pitanje je ve reeno i parnini sud treba da to uvai. Pravom je nekad odreeno da je za nastanak graanskopravne situacije relevantna injenica da je izvreno krivino delo i da je o tome doneta (osuujua) presuda krivinog suda. Npr: radni odnos prestaje, ako je zbog izvrenog krivinog dela radnik osuen na kaznu zatvora duu od 6 meseci. Ovde ne bi bilo dovoljno da parnini sud utvrdi da je radnik izvrio krivino delo i da je za to delo propisana minimalna kazna zatvora od jedne godine dana. Potrebno je da je o tome doneta presuda krivinog suda i da je izreena kazna dua od 6 meseci zatvora. Tu se presuda krivinog suda pojavljuje kao pravna injenica bitna za nastupanje ove pravne posledice. Izvesno je da ova injenica proizilazi iz jednog javnopravnog odnosa. Meutim, sam taj odnos nije osnov za nastanak graanskopravne posledice. To je tek njegovo ishodite (osuujua presuda krivinog suda) i upravo je ta pravna injenica predmet utvrivanja u parninom postupku.

b)

c)

***OSNOVNA NAELA U PARNINOM POSTUPKU*** Osnovna procesna naela su: 54

1.Naelo zakonitosti, 2.Naelo dispozitivnosti i oficijelnosti, 3.Naelo raspravno i istrano naelo, 4.Naelo obostranog sasluanja stranaka, 5.Naelo usmenosti i pismenosti, 6.Naelo neposrednosti i posrednosti, 7.Naelo utvrivanja istine, 8.Naelo javnosti, 9.Naelo pouavanja neuke stranke, 10.Naelo savesnog korienja procesnim pravima i 11.Naelo ekonominosti postupka. NAELO ZAKONITOSTI Naelo zakonitosti predstvalja dunost svih subjekata da postupaju po pravu, bilo u svojim stvarima, bilo u javnim poslovima. Izraz naelo zakonitosti obuhvata i naelo ustavnosti. Dunost postupanja po pravu se izraava: u postupanju po procesnom pravu u cilju da se utvrdi i sazna stvarnost, relevantna za primenu prava, kao i primenu i materijalnog i procesnog prava, da bi se eliminisala povreda prava ili otklonilo dalje ugroavanje prava. Procesna pravila, kojim je ureen sudski postupak, su kogentne prirode.Dunost suda, stranaka i drugih subjekata je da se po tim pravilima ponaaju, da vode postupak i u njemu uestvuju, povinavajui se pravilima procedure.Sud ne moe utvrivati pravila postupka, niti su stranke ovlaene da sporazumom utvrde parninu proceduru. Parnina procedura je uspostavljena kao jedan, unapred ureeni, poredak postupanja i vrenja radnji. Ali i pored relativno stroge normative, procesnim subjektima ostaje dosta prostora da odaberu vrstu radnje, njen sadraj i vreme preduzimanja. Znaaj naela zakonitosti u primeni materijalnog prava je bitan kod odluivanja o osnovanosti traene pravne zatite. Pravilo je da sud presuuje na osnovu ustava, zakona i drugih optih akata.Samo, kada je to izriito propisano, dravni sud moe da presudi po pravinosti (ex aequo et bono). Ovim se, naravno, ni u emu ne uskrauju ili umanjuju ovlaenja suda u interpretaciji prava-da pravo tumai, da putem analogije iznalazi pravno pravilo, pa i da pravnu normu stvori ako je prisutna praznina u pravu. Naelo zakonitosti prati pravilo jura novit curia-sud poznaje pravo.Sud je duan da konsultuje pravne tekstove i utvrdi normu, koju treba primeniti u konkretnoj pravnoj stvari.Potrebno je da ispita da li je upravo ta norma merodavna za ureenje pravnog odnosa ili neka druga, te da primeni relevantnu pravnu normu. Ovo pravilo se odnosi i na strano pravo.Sud po slubenoj dunosti utvruje normu stranog prava, ako se po kolizionim pravilima ili sporazumu stranaka primenjuje pravo neke druge drave. Sud to moe sam, prouavanjem stranih tekstova, sasluavanjem lica koji su poznavaoci stranog prava(eksperti) i na drugi nain ili diplomatskim putem, traenjem obavetenja o stranom pravu putem ministarstva pravosua. Stranke su, takoe, ovlaene da prue dokaze o pravu strane drave, podnoenjem javne isprave o sadrini stranog prava (certificat de coutume). Takvu ispravu izdaje nadleni organ strane drave ili za to kompetentna nedravna institucija. Ako strano pravo ne moe da se sazna, to nije razlog da se odbije suenje.Sud tada treba da izvede pravnu normu, koristei stranu pravnu praksu i shvatanjedoktrine. Meutim, ako je sporazum stranaka osnov za presuenje po stranom pravu, takva situacija dovodi u pitanje vanost sporazuma i otvara prostor primeni domaeg prava. 55

29. NAELO DISPOZICIJE I NAELO OFICIJELNOSTI Sloboda vrenja, raspolaganja graanskim subjektivnim pravima, dispozicija titulara tih prava, koordinirana sa izvrenjem obaveze dunika, ne sme da bude negirana ili osetnije umanjena pravilima parninog prava. Parnini postupak je osnovni i redovan put pravne zatite i reavanja gradjanskopravnih odnosa, osim kada je posebnim zakonom predvidjena druga vrsta postupka. Sudska zatita ovih prava teba da ostane u sferi graanskog prava, da se to pravo odrazi u aktivnosti svih procesnih subjekata. Novi ZPP utvrdjuje da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava. Bit sudskog postupka, kao i svakog drugog drutvenog procesa jesu radnje subjekata od pokretanja, razvoja ( u sadrini i vremenu) do zavretka. Preduzimanje procesnih radnji- isto je u jednom smislu - ostvarivanje prava. Zato i tu treba oekivati slobodu u vrenju prava, bilo u odreivanju da se preduzme radnja, bilo u odreivanju njene sadrine u skladu sa onim to je pravo i to je u odreenom sudskom postupku pravom dozvoljeno. Ta sloboda, dispozitivnost u vrenju procesnih radnji je stranaka. Pripada tuiocu u tuenom. Novi ZPP predvidja da je naelo dispozicije stranaka sada osnovno i prioritetno u odnosu na neelo oficijelnosti. Stranke su dune da iznesu sve injenice, na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze, kojima se one utvrdjuju. Sud e utvrditi injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Sud je ovlaen da utvrdi injenice, koje stranke nisu iznele i izvede dokaze, koje stranke nisu predloile, i to u samo dve situacije: 1. Ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolau zahtevima, kojima ne mogu raspolagati ili, 2. kada je to posebnim propisima predvidjeno(npr.statusni sporovi). Naelo dispozicije, kao primarno, konkretizovano je u odredbi lana 223. stavovi 2. i 3. ZPP, koji predvidja da svaka stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja. Sud je prema sadraju svoje funkcije opremljen i odreenim oficijelinim ovlaenjima. Pravila naela dispozicije utkana su u ceo parnini postupak i deluju u skoro svim vanijim procesnim institucijama. Ve u poetku postupka izraena je dispozitivnost (parnini postupak se pokree tubom iskljuivo po traenju stranke. Izuzetak je zajedniki predlog branih drugova za sporazumni razvod braka. Pravilo da sud ne sudi ( ne pokree postupak po slubenoj dunosti) sprovedeno je sa svom strogou u parninom postupku. Prisutno je odstupanje u odreenim situacijama u branim, paternitetskim i maternitetskim sporovima. Povodom ve pokrenutog postupka, sud po slubenoj dunosti ureuje pitanja smetaja, vaspitanja i izdravanja maloletne dece. I kada parnini postupak pokree dravni organ u okviru strogih prava i dunosti, to gledano u svetlu funkcije suda nije oficijelno pokretanje postupka. Dravni organ tada ima poloaj stranke ( tuioca), kao i svako drugo lice koje pokrene parnicu. Za parnini sud je u osnovi nevano - da li je postupak pokrenuo pojedinac ili dravni organ. 56

Tuilac je u odreenim situacijama ovlaen da izabere vrstu postupka: - da li pravnu zatitu trai po pravilima opteg parninog postupka, ili - u nekom od posebnih postupaka. Umesto posebnog postupka zbog smetanja dravine, ovlaen je da povede postupak svojinske ili dravinske zatite po pravilima opteg postupka. Pravilo da sud ne sme da dosudi ni vie ni drugo od onoga to je traeno(ne eat iudex ultra et extra petita partium), istovremeno govori o pravu tuioca da oznai predmet spora. Tim odreenjem po vrsti i visini zahteva sud je vezan u suenju i dosudi prava koje tuiocu pripada (manje se moe dosuditi). Meutim, jedan put od tuioca odreen zahtev po vrsti i visini, kao i u odnosu na dunika, nije u daljem postupku nepromenjiv. Tuilac je do odreenog trenutka u razvoju parnice slobodan da izmeni svoj zahtev ili imenuje drugog tuenog i docnije to moe uz pristanak tuenog ili uz odobrenje suda, ako je u pitanju objektivno preinaenje tube. Tuilac je ovlaen da snizi tubeni zahtev i da time suzi predmet spora. Isto da povue tubu (posle odreenog momenta uz pristanak tuenog) ili da se odrekne tubenog zahteva pa da tako dovede do zavretka parninog postupka. Stranke se mogu sporazumeti ili odrediti konkludentno da se sa postupkom privremeno zastane (mirovanje postupka). Ovlaene su da zakljue sudsko poravnanje i tim u svemu ili delom ree sporni odnos na nain utvren njihovim dispozicijama. Instancioni postupak po redovnim i vanrednim pravnim lekovima, inei samostalni stadijum u razvoju parnice pokree se po traenju stranke. One su ovlaene da se odreknu od prava da izjave redovni pravni lek ili da ga uopte ne uloe. Oficijelna ovlaenja suda Slubena ovlaenja suda izvedena iz pravila naela oficijelnosti i njegovog delovanja u parninom postupku, globalno gledano odnose se na dve grupacije procesnih aktivnosti: 1) 2) sud prvo kontrolie ispravnost stranakih radnji, skladnost sa procesnim pravilima i dozvoljenost njihovog dejstva u pravu; druga aktivnost suda ispoljava se u voenju postupka:

sprovoenju procesnog reda, uspostavljanju uslova da svaka stranka ostvari svoja procesna ovlaenja i odri ravnoteu procesne pozicije, usmeravanju kretanja parnice, dovretku postupka, donoenju odluke.

30. RASPRAVNO I ISTRANO NAELO

57

Pravila o odredjivanju i utvrdjivanju procesne gradje, vane za odluku o osnovanosti tubenog zahteva, u parninom postupku se izvode iz raspravne maksime. Afirmisan je i naglaen raspravni princip, jer stranke i dalje dominiraju u stvaranju injenine podloge odluke. Sud injeninu gradju ne prikuplja sam, ve je dobija od stanaka i podlogu za odluku obrazuje od injeninog materijala, koje su stranke iznele. Dokazi se iznose na predlog stranaka, ali sud i dalje suvereno odluuje, koji ce se dokazi izvesti. Sud, takodje, ima odredjenu ulogu, iako je domet istanog naela suen. Procesna gradja, do koje se dolazi u parninom postupku je ira od onoga to se oznaava injeninim stanjem, injenicama relevantnim za presudjivanje ili utvrdjenim stvarnim dogadjajem. Pored toga, procesna gradja se sastoji od brojnih podataka, okolnosti i drugih injenica koje treba preispitati i odrediti njihovu vanost za presudjenje.Tek oni podaci, koji su bitni za odluivanje, predstavljaju injenini skup, upotrebljiv da sud u sporu presudi.Da bi se do toga dolo, potrebna je aktivnost i suda i stranaka (svakako i drugih subjekata), kako na prikupljanju i formiranju procesne gradje, tako i na ispitivanju sadraja i relevantnosti injenica. Segmenti raspravnog naela- procesna aktivnost u okviru kojih su i pravila raspravnog naela se mogu razdvojiti na sledee segmente: 1) odredjivanje stvarnog dogadjaja, povodom kog se trai pravna intervencija, 2) prikupljanje podataka, okolnosti, injenica ili informacija o tome, 3) predlaganje i i pronalaenje dokaznih sredstava, 4) rasprava i preispitivanje podataka, radi utvrdjivanja relevantnih injenica * PRAVILA RASPRAVNOG NAELA* Odredjivanje stvarnog dogadjaja i prikupljanje podataka, te pronalaenje i predlaganje dokaznih sredstava, povinovano je pravilima raspravne maksime. Tuilac u tubi prezentira skup injenica, tvrdei da se u stvarnosti desio takav dogadjaj i tim povodom zahteva pravnu zatitu odredjenog sadraja. Za potvrdu svojih tvrdnji predlaze dokazna sredstva i trai da sud o tome i tim dokaznim sredstvima sprovede dokazivanje i utvrdi tanost datih podataka i osnovanost zahteva postavljenog u tubi. Tueni, u hipotezi da se opredelio za aktivnu odbranu, izlae svoje tvrdnje i iznosi podatke o stvarnom dogadjaju, kako ih on vidi i prilae dokazna sredstva u predlogu svojih izjava.Sledstveno pravilima raspravne maksime, parnini sud se kree u okvirima tvrdnji stranaka o stvarnom dogadjaju i onih dokaznih sredstava, koje su stranke predloile prema utvrdjenom stanju stvari i odluuje da li je zahtev tube osnovan. Sud nije pasivni posmatra zbivanja, koja se odvijaju u razvoju parnice.Parnini sud se usmeravanjem stranaka, postavljanjem pitanja, razjanjavanjem i na drugi prikladan nain brine, da stranke iznesu sve bitne injenice i oznae dokazna sredstva. Za privatno znanje sudije o stvarnom dogadjaju je nepodeljen stav, da ne sme biti upotrebljeno u vodjenju postupka i presudjenju. Dosta se raspravlja o znaaju injenica, koje su se pojavile u parnici, a nisu iznete od stranaka.

58

Jedni autori smatraju da se takve injenice ne mogu upotrebiti, dok su drugi miljenja da je sud ovlaen da koristi takve injenice i da ih uzme u osnovu odluivanja.To se pravda dunou stranaka da iznesu sve injenice i instrukcijom sudu, da u utvrdjivanju injeninog stanja upotrebi celokupan procesni materijal. Izvesno je da stranke u svojim tvrdnjama ne mogu da obuhvate sve pojedinosti, koje ine stvarni dogadjaj.Stranke obino iznose dogadjaj u najvanijim crtama, ostavljajui da se u postupku upotpuni saznanje o stvarnom stanju i da se pojedinosti sloe u celinu, koja verno odslikava dogadjaj. Do toga se dolazi u postupku dokazivanja, prikupljanjem podataka od dokaznih sredstava (koje su mahom stranke predloile). Dokazi se izvode na predlog stranaka, a sud suvereno odluuje koji e se dokazi izvesti. On sugerie strankama da predloe dokaze.Ovlaen je da izvede i dokaze, koje stranke nisu predlozile, ako su ti dokazi znaajni za odluivanje.Poziva stranke da u oznaenom roku deponuju sudu iznos potreban za pokrie trokova izvodjenja tog dokaza.Ukoliko stranke u ovom roku ne poloe depozit, sud odustaje od izvodjenja tog dokaza. Praktino, u rukama je stranaka definitivno odredjenje, da li e se u postupku sprovesti dokaz na kojem je sud insistirao. *ISTRANA OVLAENJA SUDA* Suena su procesna ovlaenja suda. Sud samo izuzetno samoinicijativno priukuplja procesnu gradju. Sud je dobio ovlaenje (znai da nema dunost) da koristi istrano naelo radi formiranja procesne podloge odluke, kada se radi i o nedoputenim dispozicijama stranaka, kada je to posebnim propisima predvidjeno. Sud ne sme da dozvoli raspolaganja stranaka, koja se protive prinudnim propisima i pravilim morala. Tu je ovlaen i da utvrdjuje injenice, koje stranke nisu iznele i da sprovede dokaze, koje stranke nisu predloile. Parnini sud deluje po inkvizicionoj maksimi i u vodjenju posebnih postupaka.To su mahom postupci u branim, paternitetskim i maternitetskim stvarima. 31.NAELO OBOSTRANOG SASLUANJA STRANAKA Maksima audiatur et altera pars(neka se uje i druga strana), izraena je pravilom da svakoj stranci mora biti data mogunost da se izjasni o zahtevima i navodima druge stranke, uvedena je u punom sadraju u naem postupku. Sud je obavezan da na raspravu pozove obe stranke, da bi im omoguio da se neposredno upoznaju sa (usmenim) radnjama svake od njih, pa i drugim procesnim materijalom, do kojeg se na raspravi dolazi (informisanost inae ne bi bila potpuna). Takodje, treba da im omogui da odgovore na radnje druge strane ili preduzmu druga procesna sredstva, te, prema situaciji, da im za to dozvoli potrebno vreme. Sud treba da izvesti stranku o nekim vanim procesnim radnjama i kada se ona nije odazvala pozivu (povlaenjeu tube, preinaenje tube) To se odnosi i na pismene radnje. Sud je duan da podneske i priloge jedne stranke dostavi drugoj, da bi sa njima bila upoznata i na njih mogla na vreme odgovoriti. Sa obzirom da stranke ne mogu biti prinudjene da vre procesne radnje, to pravilo obostranog sasluanja treba da dovede do ove mogunosti, a stvar je stranaka da odrede svoje dalje procesno dranje. Teiste je na informisanju stranaka, ali i na njihovom pravu da odgovore ili upotrebe druga procesna sredstva, povodom radnji protivne stranke.U tome se ne smeju sputavati. 59

Naprotiv, upoznavanje sa procesnim radnjama druge stranke, treba da ih podstakne na procesnu aktivnost.Ono je poziv da se uje i druga strana, da bi se postupak razvijao i u daljem kretanju koncentrisao na utvrdjivanje procesne gradje, bitne za presudjenje. Pravila o obostranom sasluanju stranaka, prisutna su u svim sektorima postupka, mada i tu ima odstupanja u interesu sugurnosti, brzine i ekonominosti postupka. Novi ZPP je naelo obostranog sasluanja stranaka modifikovao na taj nain, to se suprotna strana moe pismeno izjanjavati i ubzati proceduru (pismena razmena stavova). 32. NAELO USMENOSTI I PISMENOSTI Parnine radnje se mogu preduzeti u usmenom i pismenom obliku. Stvar je procesnog prava da odredi da li se parnina radnja vri usmeno ili se preduzima u pismenoj formi. I jedan i drugi oblik radnji ima svojih prednosti i nedostataka. Naela pismenosti i usmenosti su pretrpela izmene u njihovoj konkretizaciji u novom ZPP u odnosu na dosadanja reenja.Pojaan je znaaj pismenosti. Podnesak se vie nee zamenjivati davanjem izjave na zapisnik.Posebna novina je i obavezna pismena forma predvidjena za odgovor na tubu i parnino punomoje. Bez usmenog raspravljanja, po Zakonom predvidjenim uslovima, mogue je donoenje presude zbog proputanja, na osnovu priznanja, odricanja, i kad stranka izostane sa roita, te donoenja presude nakon dobijanja odgovora na tubu, kada nema spora o injenicama, ve samo o pravu. Usmenost parnine radnje ini postupak efikasnijim, brim u vremenu, dozvoljava momentalnu intervenciju da se otklone nedostaci radnje, ili da se ona upotpuni,omoguuje dijalog, raspravu, redovno je odraz stvarnog, ne trai strunost ili optu pravnu kulturu. Nedostaci: radnja moe da bude izraz drugih interesa, da bude netano ili nepotpuno primljena ili da uopte ne bude primljena, zahteva se prisustvo protivnika, potrebno je uvodjenje posebnog evidentiranja. Pismeno preduzete parnine radnje- prednosti se ogledaju u pouzdanom dokazu sadraja i vremena radnje, spreava proizvoljnost i kasnije osporavanje. Iskljuena je mogunost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik. Na ovaj nain se ne troi sudsko vreme, a sa druge strane, spreavaju se stranke da izbegnu plaanje taksi za inicijalne podneske. Nedostaci: trae bolje poznavanje prava i sudovanja, umanjuje se brzina postupka i suava prostor za raspravljanje i neposredno praenje ponaanja i dranja subjekata u vrenju radnje. Pogled na organizaciju parninog postupka, pokazuje da je parnina procedura razdvojena na vie sektora. Jedna globalna podela dozvoljava da se izdvoje: pripremni postupak, postupak na glavnoj raspravi, postupak po pravnim lekovima. ZPP- ako za pojedine radnje nije zakonom odredjen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnine radnje pismeno, van roista ili usmeno, na roistu. Na pripremnom postupku su oba oblika parninih radnji (usmenost i pismenost) ravnomerno rasporedjena, dok na glavnoj raspravi vlada usmenost, a u postupku po pravnim lekovima pismenost. Poto je u parninoj proceduri centralna ustanova glavna rasprava, treba rei da je na parnini postupak usmen.(l.4 ZPP) Zakonom je propisan oblik znaajnih parninih radnji, tako da se tuba i alba podnose pismeno, a tuba na roistu se iznosi usmeno, kao i odgovor na tubu. Vai pravilo da se parnine radnje na roitu preduzimaju u usmenom obliku, a izvan roita u pismenoj formi. Usmeno preduzete parnine radnje se u njihovom sadraju evidentiraju u sudskom zapisniku. 60

Ne postoji mogunost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik. Na ovaj nain se ne troi sudsko vreme, a sa druge strane, spreavaju se stranke da izbegnu plaanje taksi za inicijalne podneske. 33. NAELO NEPOSREDNOSTI I POSREDNOSTI Pravila naela neposrednosti usmerena su da obezbede takvu relaciju da isti sud(sudija, vee), koji je u direktnom kontaktu sa strankama i izvorima informacija, od kojih dobija podatke, bude i sud koji u pravnoj stvari presudjuje. Ukoliko su to dva suda od kojih jedan sprovodi dokaze, prikljuplja podatke i prima izjanjenja, a drugi presudjuje, onda se govori o posrednosti u postupku. U naem parninom postupku vlada naelo neposrednosti: sud o tubenom zahtevu odluuje na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja.(l.4) Dokazni postupak se sprovodi na glavnoj raspravi, pred veem ili sudijom pojedincem. Ako ne moe da se dovri na jednom roistu, novo roiste se dri pred istim veem. Na tom roistu se prvo izlau rezultati prethodnog i tek onda se postupak nastavlja, mada vee moe da odlui da se rasprava ponovi. Presudu donosi vee u sastavu u kojem je uestvovalo na roistu na kojem je glavna rasprava zakljuena, odmah ili u kratkom roku. Ustupci naelu posrednosti u prvostepenom postupku vie se pojavljuju kao pojedinana odstupanja: podaci, pribavljeni u postupku obezbedjenja dokaza, upotrebljavaju se u parnici, na pripremnom roistu se moe odrediti da predsednik vea izvede dokaze uvidjajem, vee na glavnoj raspravi moe odluiti da se neki dokazi izvedu pred predsednikom raspravnog vea ili zamoljenim sudijom, ako je izmenjeno vee, moe se odluiti da se ne ponavljaju izvedeni dokazi, ve da se proitaju zapisnici o prethodno provedenim dokazima. Specifina reenja su uvedena u postupku pred drugostepenim sudom: U ispitivanju injenica do kojih dolazi iz podataka u parninim spisima, drugostepeni sud moe prihvatiti utvrdjenje prvostepenog suda tada postupa po pravilim posrednosti. Moe odrediti i novu raspravu pred albenim veem, da bi se ponovili dokazi, izvedeni u prvostepenom postupku. 34. NAELO UTVRDJIVANJA ISTINE (Naelo traenja istine) Pitanje istine ili istinitosti u parninom postupku nema neke svojevrsne izraaje ili posebno definisanje-prihvataju se stavovi logike, etike, filozofije.Opti pogled govori da je istina jedinstven i sam od sebe odrediv pojam.Ne postoje dve ili vie istina. Od brojnih uenja o istini, oznaenih kao teorija korespondencije, ekvivalencije, redukcije, ontologizma, evidencije, transcedentalizma, misao procesnog prava se okree teoriji korespodencije. Teorija korespodencije smatra da je istina spoznaja, adekvatna predmetu saznavanja, spoljnom svetu, stvarnosti. Sudija do istine dolazi sopstvenim iskazima i iskazima drugih, istraujui korespodentnost iskaza i stvarnosti (istina je stvarnost), odn. ispitujui istinitost ekvivalencijom iskaza, sudova (govori se o istinitosti iskaza, a ne onog to je u njemu izraeno). Koncentracija je na metodima dostizanja istine, a ne na odredjivanju ta je istina. Ishodite definitivnog dovrenog sudskog postupka je saznanje istine, ma kako se ona odredjivala. Pravo uredjuje za drutvo vredne odnose, njihovo nastajanje, razvoj, prestanak. Tek pojava situacija, koje se ne odvijaju po pravu, bilo da su povrede prava ili samo njegovo ugroavanje, otvara pitanje njihove eliminacije dobrom voljom subjekata ili u sudskom postupku snagom sudkog akta. 61

Uporedjenjem u sudskom postupku saznate stvarnosti sa onom koju pretpostavlja pravna norma, onog to jeste sa onim to treba da bude, dobija se odgovor o pravnom ili nepravnom. Konstatacija da saznanje stvarnosti (istina) ini osnov presudjenja, nije samo rezultat posmatranja redosleda u toku stvari, ni samo ishod logikog izvodjenja. Saznanje stvarnosti je snagom propisa utkano u celinu postupka i ini fundament parnine procedure, oznakom utvrdjeno injenino stanje. ZPP- sud je duan istinito utvrditi injenice, drugim reima, saznati istinu. Psiholoka oznakaistinito ustvari govori o kvalitetu radnji, koje se preduzimaju u saznavanju stvarnosti. Drugim odredbama zakonskog teksta upotrebljavaju se rei pravilno utvrditi injenice umesto istinito- zakonska pravila o utvrdjivanju istine. Do procesnog materijala, koji sadri stvarnog podatke bitne za utvrdjivanje dogadjaja, sud dolazi svojom neposrednom aktivnou, izjavama stranaka i po instruktivnim pravilima zakona.(pravne pretpostavke, javne isprave). Davno je reeno da je potpuna pravda, velika nepravda.Iz tih podataka, injenica, sud saznaje, za primenu prava, vanu stvarnost, gradi celovitu sliku o relevantnom dogadjaju. Procesnim pravilima je odredjeno koje izvore informacije sud moze da upotrebi. To su: uvidjaj,isprave, svedoci, vetaci i stranke. Ovi izvori od poetka su prisutni u sudskom postupku. Sud je u istraivanju stvarnosti tematski vezan tvrdnjama stranaka o stvarnom dogadjaju.Izvan toga se, u pravilu, ne sme kretati, pa tu sud ispituje samo ono to je sporno izmedju stranaka. Priznate injenice sud treba da prihvati i unese u procesni materijal iz kojeg se gradi predstava o stvarnom dogadjaju. Priznanje se odnosi samo na nepovoljne tvrdnje za onoga ko priznaje. Zato valja verovati da su to istiniti iskazi o stvarnosti. Pravilo je da je sud slobodan u izboru i oceni kvaliteta dokaznih sredstava i postupka, koji od njih dobija (metod slobodne ocene). Apsolutna istina, ukoliko je uopte ima,je izvan ljudskog znanja. Ni nain saznavanja uredjen parninom procedurom nije nita drugo, do jedan metod kojim se pre odredjuje ta se ne sme, nego da se neto mora.U literaturi se govori o pravnoj, sudskoj, formalnoj istini. Ukoliko se tim misli na pripadnost ili svojstvenost metoda saznavanja, ove se oznake mogu prihvatiti.Ali nikako u tom smislu da postoji vie istina, naroito ako se distanciraju po kvalitetu, te da je jedna od njih ona do koje dolazi u sudskom postupku. U istraivanju se moe ii samo do nivoa pretpostavke o stvarnosti- verovatnoe. To su situacije, koje se odnose na neke od procesnih pretpostavki. Umesto ranijih naela tzv. materijalne istine, koje je u praksi bilo pogreno interpretirano, sada je formulisan princip prikupljanja procesne gradje, kao nuna radna metoda koja obezbedjuje zakonitost odluke. Sud je duan da utvrdi sve injenice od kojih zavisi osnovanost istaknutog zahteva, materijalnog ili procesnog. Princip prikupljanja procesne gradje konkretizovan je kroz pravilo: o dunosti stranaka da iznesu procesni materijal, da se potpuno izjasne o svim injenicama, koje su od znaaja za reenje spora, o dunosti da govore istinu, o obaveznom odgovoru na tubu, o staranju suda da se stanje stvari utvrdi pravilno, o tome da sud nije vezan za dispozitivne parnine radnje, kojima se prekorauju granice slobode raspolaganja, da sud moe da naredi da se stranka informativno saslua, da sud postavlja pitanja, itd. 62

35. NAELO JAVNOSTI Sledstveno ustavnim pravilima u l.4 ZPP- propisano je da u parninom postupku sud odluuje na osnovu javnog raspravljanja.Javnost sudjenja se pravda potrebom da gradjani budu upoznati sa ostvarivanjem ove vane dravne funkcije i da se postigne vii stepen potovanja prava. Propisano je da svaki punoletni gradjanin ima pravo da prisustvuje i prati sudsku raspravu u parninom sporu. To se prvenstveno odnosi na roiste za glavnu raspravu, zatim na roiste za raspravu pred drugostepenim sudom, pripremno roiste, roiste za objavljivanje presude i roista koja se odravaju pred presednikom vea ili zamoljenim organom. Stranaka (ua) javnost se ne moe iskljuiti. I onda kada je javnost iskljuena, to se ne odnosi na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomonike, umeae. Iskljuenje javnosti iz sudjena se odredjuje unapred kao: 1) zakonsko iskljuenje javnosti npr. brani sporovi i sporovi izmedju roditelja i dece. 2) sudsko iskljuenje javnosti- sud se ovlauje da ceni razloge i odlui da li e sprovesti javno sudjenje. Razlozi koji dozvoljavaju da sud iskljui javnost su: interesi uvanja slubene ili line tajne, interesi javnog reda, zahtevi morala, obezbedjenje nesmetanog odravanja rasprave. Veanju i glasanju mogu prisustvovati samo lanovi vea i zapisniar. I kada je javnost iskljuena sud moe dozvoliti da glavnoj raspravi prisustvuju odredjena slubena lica, nauni i javni radnici, ako je to znaajno za njihovu slubu i naunu delatnost. Na zahtev stranke, glavnoj raspravi mogu prisustvovati najvie dva lica, koja ona oznai. Sud e upozoriti lica, koja prisustvuju glavnoj raspravi, na kojoj je javnost iskljuena, da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na raspravi saznala i ukazae im na posledice odavanja tajne. Sud odluuje o iskljuenju javnosti reenjem, koje mora biti obrazloeno i javno objavljeno. Protiv reenja o iskljuenju javnosti, nije dozvoljena posebna alba. Objavljivanje presude je javno, sastoji se uglavnom u itanju izreke presude i kratkom saoptavanju razloga, koji su operedelili takvo presudjenje. Ako je javnost bila iskljuena na glavnoj raspravi, izreka ce se uvek javno proitati, a sud e odluiti, da li e se iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. 36. NAELO POUAVANJA NEUKE STRANKE Procesnim institutima se sigurno ne moe odrati jednakost stranaka i ravnotea procesnog poloaja, ako je na jednoj strani lice, koje ne poznaje pravo,a na drugoj pravnik. Te negativne posledice ovih kretanja smanjuje se uvodjenjem ili uredjenjem ustanove pomoi neukoj stranci. Sud je duan da upozna stranku,koja se iz neznanja ne koristi procesnim pravima, na procesne radnje koje moe preduzeti i na njihov znaaj.To se odnosi na umeaa, zakonskog zastupnika, pa i na punomonika, koji nema pravnu spremu. Znaajni primeri pouavanja su: saoptavanje i upozorenje ili poziv da se pismena ili usmena radnja ispravi ili upotpuni, da se odredi tubeni zahtev, da se predloe dokazi, da se saopte vane injenice, 63

 da postoji razlika izmedju priznanja injenica i priznanja tubenog zahteva, da se moe zakljuiti poravnanje, da se moe izjaviti pravni lek ili se toga odrei. Pouka se daje samo o procesnim pravima, to se ipak u svemu ne moe sprovesti. Nekad parnina radnja direktno povlai materijalno pravna dejstva, koja je nemogue izostaviti iz pouke(sudsko poravnanje,odricanje od tubenog zahteva). Sud u pouci moe da ukae i na neka materijalna pitanja, pazei da ne prelazi granice objektiviteta(tubeni zahtev nije dovoljno odredjen) U nekim situacijama je izriito uvedena dunost suda da poui neuku stranku. Znaajni primeri su: upozorenje stranci da punomonik nije sposoban da je zastupa, pouavanje podnosioca pismene radnje, da se podnesak ispravi ili dopuni, upozorenje na posledice izostanka sa roita, savet stranci da uzme punomonika itd...itd. Propust suda da poui neuku stranku je relativno bitna povreda pravila postupka. Znai, u novom ZPP pouavanje stranke svedeno je na minimum.Samo u dva sluaja predvidjeno je da e sud preduzimati neke mere u vezi s pruanjem pravne pomoi i vraanjem na ispravku podneska neukoj stranci. Sud e pouiti neuku stranku, koja nema punomonika, koje parnine radnje moe preduzeti. On ima jo jedno ovlaenje u pruanju pomoi stranci: na predlog stranke ili po slubenoj dunosti, pribavie ispravu kada se ona nalazi kod dravnog organa ili druge organizacije, a sama stranka ne moe izdejstvovati da se preda ili pokae. Ovakva ogranienja ovlaenja, koja predstavljaju konkretizaciju pouavanja stranke, tj. pomoi, posledica su i davanja prioriteta raspravnom naelu i inicirane naelom dispozicije stranaka, koje imaju obavezu da prue sudu potreban procesni materijal. Obaveza suda je da se stara o prihvatanju kvalitetnih i potrebnih dokaza, pa e postupati u smislu navedenih zakonskih obaveza, samo kad utvrdi da je to nuno. 37.NAELO SAVESNOG KORIENJA PROCESNIH NAELA *Nesavesnost i zloupotreba procesnih prava* Iz ustanove rimskog prava bona fides, proisteklo je i u pravu usvojeno naelo savesnog preduzimanja pravnih akata, bilo da su to akti vrenja ovlaenja, bilo izvravanja obaveza. Najizrazitiji, mada ne i jedini akti nesavesnog postupanja, su radnje zloupotrebe prava. Zloupotreba prava pretpostavlja delovanje ili dranje u vrenju prava. Zato ti akti nisu izvan prava, u smislu da nemaju drugog dodira sa pravom, izuzev to su atak na pravo. Samo sto se to delovanje ili dranje, vri na takav nain da se ide na postizanje efekata suprotnih cilju zbog kojih su prava uspostavljenja: da se nekom nanese teta, da se jedno lice maltretira, da se za sebe stekne neka povoljnost, koja se redovnim putem u ostvarivanju prava ne bi postigla. da se izbegne primena prinudnih propisa. (l.13 ZOO je izriito reeno, da je zabranjeno vrenje prava nasuprot cilju , zbog kog je ustanovljeno ili priznato) 64

Za kvalifikaciju akta zloupotrebe prava trai se krivica- svest o njegovom znaenju i htenje da se preduzme. Izvesno je da tu spadaju namera i gruba nepanja(dolus i culpa lata), dok obina nepanja ne spada (culpa levis). Radnje preduzete obinom nepanjom bi bilo rizino odredjivati kao akt zloupotrebe prava, mada sadre jednu dozu nesavesnosti. Parnica je spor, konfliktna situacija izmedju dve strane, u ta su utkani napad i odbrana, opreznost, rezerve, procena kada i sa kojim sredstvima da se deluje i niz drugih, koji opredeljuju vrenje procesne radnje, u cilju da se sud uveri u osnovanost ili opravdanost tvrdnji i traenja.Veoma znaajno u vrenju procesnih akata, parnine radnje se preduzimaju samo u sudskom postupku i prema sudu. Znai, da su pod stalnom kontrolom suda, ve od trenutka preduzimanja, pa nadalje u njihovom delovanju. To dozvoljava sudu da odmah ispita njihovu pravnost i momentalno intervenie, ako utvrdi da su u polazitu ili ishodu akti nesavesnog postupanja. Doktrina o savesnosti u vrenju prava, odn. zabrani zloupotrebe prava, uvedena je u na sistem parninog (gradjanskog) procesnog prava i promovisana do nivoa naela parninog postupka. (l.9 i 10 ZPP je propisano da su stranke dune da savesno koriste procesna prava, a da sud treba da onemogui svaku zloupotrebu tih prava). * Spreavanje nesavesnog korienja procesnih radnji* Dunost je suda da onemogui svaku zloupotrebu procesnih prava, bilo ve u preduzimanju radnje (dranju), bilo po nastanku posledice (l.10 ZPP). Spreavanje nesavesnog korienja procesnih prava- instrumenti za spreavanje nesavesnog korienja procesnih prava su : odbacivaje tube, odbijanje da se uvai procesna radnja, oduzimanje dejstva parninoj radnji, pa i novana kazna. Vrsta i odredjenje sankcija nekad su samo propisani u zakonskom tekstu, tako da sudu ostaje dosta slobode, da odabere nain eliminacije nesavesnih postupanja i nastalih posledica. Sud npr.treba da odbaci tubu, ako se vodi prividna parnica ili parnica iz obesti ili da izbegne nadlenost stranog suda (zahteva se da se utvrdi da je stvar svojina tuioca u cilju da bi se poverioci tuenog spreili sa se namire na toj stvari, tubom se trai naknada tete u visini od jednog dinara, tueni je stranac koji kod nas ima imovinu sasvim neznatne vrednosti) Takodje, ne treba uvaiti procesne radnje (dranja), usmerene na to da se postupak nepotrebno odlae, da se drugoj strani prouzrokuju trokovi, da se izbegne primena kogentnih propisa ili postigne korist nespojiva sa moralnim pogledima drutva. U odredjenim situacijama uvaavaju se neke vie vrednosti i sudu se uskrauje ovlaenje da parninu radnju oglasi nevaeom, ako je izvesno da je izraz nesavesnih postupaka. Sankcionisanje nesavesnih postupaka je u samoj osnovi uvodjenja procesnih pravila, mada se to moda neposredno ne vidi iz zakonskog teksta (predaja sudskog pismena drugom licu ili stavljanje na oglasnu tablu suda usled izbegavanja prijema). Procesna prevara se uvek sankcionie oduzimanjem vanosti parninoj radnji i otklanjanjem posledica koje su iz tog nastupile (npr.stranka je izostala sa roita, koje je odrano u njenoj odsutnosti, jer se dogovorila sa drugom strankom da postupak miruje; doneta je presuda zbog proputanja, poto je tueni izostao s roita, a sporazum sa tuiocem je bio da povue tubu). Naelo savesnosti je proireno i na dunost stranke i umeaa i njihovih zakonskih zastupnika da govore istinu pred sudom(l.9 ZPP). Odnosi se na sadraj tube i odbrane, na izjanjenje o tubi i odbrani, na sve druge pismene i usmene izjave stranaka o injenicama.Insistira se da izjave budu potpune, da se iznesu sve injenice vane za presudjenje.Poto stranka ne mora aktivno da nastupa u postupku ili se moe ograniiti na vrenje samo 65

nekih procesnih radnji, dunost da se govori istina, prvenstveno se odnosi na aktivnu stranku.Pasivno dranje se ne kvalifikuje kao nesavesno postupanje. Izjave stranaka su vie subjektvni iskazi, redovno optereeni pristrasnim gledanjima, za koje se pretenduje da su istiniti. Mnogo puta su delom ili u celini netani. Ali nisu la, u tom smislu da se svesno daju netani iskazi, da bi se postigla neka korist ili ostvario interes. Vano je obezbediti aktivno uee subjekata u postupku, po cenu netanosti u iskazivanju, nego li ih pretnjom sankcijama usmeriti na pasivno dranje. Za zloupotrebu procesnih prava propisana ja novana kazna. Ona se izrie samo za teu zloupotrebu prava. Novana kazna se moe kumulirati sa drugim sankcijama, predvidjenim za nesavesno vrenje prava. Ali se ne sme izrei za nesavesne postupke koji nisu kvaliifikovani kao zloupotreba prava. Stranka koja je pretprela tetu usled akata zloupotrebe procesnih prava, moe zahtevati naknadu po po pravilima gradjanskog prava. Rezime: Naelo savesnog korienja procesnih ovlaenja i naelo zabrane njihove zloupotrebe, koja su neodvojiva, regulisana su lanom 9.ZPP i konkretizovana u nizu odredbi, te posebno u novoj glavi XV kojom se regulie nepotovanje procesne discipline i uvode odgovarajue sankcije. Primenom lana 235. ZPP, koji daje ovlaenje sudu da moe novano da kazni fiziko i pravno lice , odgovorno lice u dravnim organima, organima jedinice lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije koja nisu postupila po reenju suda, daju se garancije procesne discipline. l.254. ZPP koji sankcionie ponaanje vetaka, takodje uvodi procesnu disciplinu, to je predvidjeno i odredbom l.10, stav 1. ZPP, kao osnovnom odredbom. Adekvatna primena ovih lanova mora da bude praena i upoznavanjem sudskog kadra, kao i svih uesnika u postupku sa standardima i odlukama suda u Strazburu, pravilima ponaanja i prioritetima u pogledu potovanja rokova (sporovi vezani za regulisanje dejih prava, svih prava iz porodinih i radnopravnih odnosa). Nadalje je potrebno razumevanje razumnog roka, koji je specifian za svaki konkretan sluaj u sudskoj praksi. Obezbedjenje razumnog roka pravno je konkretizovano nizom odredbi, kojima su skraeni rokovi. Posebno se mora ukazati na odredbu lana 78, stav 3.ZPP Sud e odrediti stranci rok za uklanjanje nedostataka, na koje je ukazano stavom 1. i 2. ovog lana, za razliku od ranije formulacije, u kojoj je bilo predvidjeno da sud moe odredjivati rok. Vie nema ni odredbi, koje daju mogunost produenja zakonskih rokova. 38. Naelo ekonominosti i efikasnosti- reavanje sporova u razumnom roku Sudstvo i sudovanje je javna sluba i kao takva je povinovana pravililima ekonominosti. To je opti interes nacionalne privrede u emu se odraavaju i interesi pojedinaca, kao neposrednih korisnika ove slube i stvaralaca sredstava, kojim se obezbedjuje njeno nesmetano funkcionisanje. Pravilo je da je sud duan da vodi postupak bez odugovlaenja i sa to manje trokova. Ovo je prisutno u konceptu celog postupka i sprovedeno nizom pojedinanih pravila. Nekada su to naredjujue norme, a nekad su norme instruktivne prirode, to dozvoljava sudu i strankama veu slobodu i izbor izmedju vie solucija. Ipak, opcije suda prilikom izbora procesnih sredstava, vodjene pravilima o ekonominosti postupka, ne smeju da idu na tetu pravilnog i zakonitog sudjenja. Vaniji su primeri dunosti i ovlaenja suda u situacijama spajanja postupka iz vie parnica, korisne delegacije, odravanje stvarne nadlenosti vieg suda, postupka u stvarima male vrednosti, utvrdjivanja vrednosti predmeta spora, odredjivanja pripremnog roita, nastavka postupka na sledeem roitu, itd ...itd. 66

U l.10,stav 1. proklamovano je pravilo o sudjenju u razumnom roku. Sudija mora sam da utvrdi ta je razumni rok u konkretnoj parnici.( Standardi: deja prava, radni sporovi imaju prioritet). Inae, ova naela su konkretizovana: kroz nova pravila o roistima, kroz prpisivanje mnogih novih rokova za stranake i sudske parnine radnje, kroz novu koncepciju pripremnog postupka, kroz promene u postupku za vraanje u predjanje stanje, kroz pravila o prekluziji za iznoenje novuma i materijalnopravnih prigovora, kroz mogunost da se u pripemnom postupku odlui, kroz uvodjenje presude zbog proputanja, kroz ogranienje broja ukidanja prvostepene presude i obavezno otvaranje drugostepene rasprave itd. *** (p.s.) Stranke su dune da iznesu sve injenice, na kojima zasnivaju svoje zahteve, da predloe dokaze, kojima se utvrdjuju te injenice. Sud utvrdjuje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovnosti zahteva. Sud je ovlacen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele, izvede dokaze koje stranke nisu predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolau zahtevima, kojima ne mogu raspolagati ili kada je to posebnim propisima predvidjeno. 39. POJAM, STICANJE I SUKCESIJA PARNINE STRANKE a) Pojam stranke U parninom postupku, pored suda nastupaju jo dva osnovna ili glavna subjekta: tuilac i tueni. Tuilac je lice koje je podnelo tubu, a tueni lice protiv koga je tuba podneta. Iako su u razliitim procesnim pozicijama, globalna jednakost njihovog pravnog poloaja, dozvoljava da se oznae zajednikim nazivom- stranke. Parnini postupak je, iskljuivo, dvostranaki. On nastaje i odvija se izmedju dve strane, reprezentovane sa dva lica u razliitim i suprostavljenim procesnim poloajima(stranama). Parnini procesni odnos ne moe ni nastati, ako nema dva lica u pozicijama jedne i druge strane, niti se odrati ,ako u daljem razvoju, na jednoj strani, vie ne bude subjekta, koji personifikuje taj procesni poloaj.Ne moe ni onda, kada se uspostavi trea samostalna procesna pozicija. Pojam stranaka je procesne prirode.Izvan parnice nema stranaka, ni tuioca ni tuenog.Tek po pretpostavkama, utvrdjenim procesnim pravom postaje se stranka i taj poloaj odrava. Potrebno je razlikovati situacije: ko moe biti stranka, kako se postaje i ko jeste stranka. b)Ko moe biti stranka? Stranka moe biti svaki subjekat prava, svako fiziko i pravno lice.Materijalnopravnim propisima je odredjeno ko su subjekti prava i kakav je njihov pravni poloaj.

67

Pravilima procesnog prava je taj odnos deklarisan, uz dodatak, da se posebnim propisima moe odrediti, da u postupku, u svojstvu stranke, mogu nastupiti i subjekti, koji nisu fizika i pravna lica. Taj status je ex lege priznat javnom tuiocu, da u sporu za ponitenje braka pokrene i vodi postupak. I nastup nekih drugih subjekata u parninom postupku je blizak poloaju stranke (steajni upravnik, privremeni staralac zaostavtine u sluaju nepoznatih naslednika). Status stranke se moe stei i odlukom suda. Sud je ovlaen da jednoj drutvenoj tvorevini prizna svojstvo stranke i takav nastup u parninom postupku (Ius standi in iudicio-pravo stati pred sud). To su oblici udruivanja, koji jo nisu ispunili uslove da budu pravno lice(subjekti prava), ali i ona udruivanja, koja na to uopte ne pretenduju ( udruivanje gradjana u cilju elektrifikacije naselja, uvodjenje telefona, izgradnje ulice). Parnini sud moe, izuzetno, s pravnim dejstvom u odredjenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja, koji nemaju stranaku sposobnost, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora , u sutini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom, na kojoj se moe sprovesti izvrenje. U stvari, priznanjem nastaje jedan pravni subjekt sa atributima slinim pravnom licu. Na pozitivno reenje suda, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije dozvoljena posebna alba. c) Kako se postaje i ko jeste stranka. Poloaj stranke se stie podnoenjem tube sudu, tuilac po svojoj volji, a tueni u pravilu nevoljno.Relevantan je momenat podnoenja tube, pokretanja parninog postupka. Docnije promene u pravnom subjektivitetu jednog subjekta, uredjuju se po odredbama o sukcesiji, konfuziji i drugim pravilima. Tanosti odredjenja, da je pojam stranke procesne prirode, odgovara injenica da se taj status stie aktom podnoenja tube.Ne trae se neki drugi uslovi, naroito ne da procesni subjekti imaju odredjeni poloaj u materijalnom pravnom odnosu, povodom koga se vodi parnica. Istina, u pravnom ivotu je obino prisutno, da su subjekti u materijalnopravnom odnosu, povodom koga se vodi parnica (stranka u materijalnopravnom smislu), istovremeno i subjekti tog procesnopravnog odnosa (stranka u formalnopravnom smislu). Postojanje stranke je pozitivna procesna pretpostavka, i ona mora prisustvovati, ve kod pokretanja postupka i nadalje do zavetka parnice. Ukoliko sud utvrdi da lice koje nastupa kao stranka, ne moe biti stranka, treba da ispita, da li je taj nedostatak otklonjiv. Ako jeste, poziva tuioca,da tubu ispravi ili preduzima druge mere, da bi se postupak mogao nastaviti. Do tada se u parnici mogu vriti samo one radnje, zbog ijeg bi odlaganja mogle nastupiti tetne posledice za stranku.To znai, da e sud voditi postupak i sa strankom, iji je subjektivitet doveden u pitanje. Do ovog dolazi, zato to se samo u parnici moe odluiti, da li jedno lice moe biti stranka. Neuklonjiv nedostatak, kao i propust da se tuba ispravi, povlai odbacivanje tube i ukidanje preduzetih procesnih radnji, ako je to potrebno (alba je dozvoljena i licu, kome je osporen status stranke). d) Pravna sukcesija u poloaj stranke Parnini procesno pravni odnos, u pravilu, nije vezan za linost odredjenog subjekta, koji je originerno (izvorno) nastupio u svojstvu tuioca ili tuenog. Posle pokretanja postupka, promene linosti na strani tuioca ili tuenog su izraz pravne sukcesije. Tada se procesnopravni odnos odrava i nastavlja sa drugim subjektima u neizmenjenom sadraju- procesna sukcesija. Procesna sukcesija moe biti izazvana gradjanskopravnom sukcesijom ili da nastupi, kao samostalna pravna pojava. 68

* Dejstvo gradjansko pravne sukcesije* Smrt fiikog lica ili prestanak pravnog lica i druge takve statusne promene vode univerzalnoj (gradjanskopravnoj) sukcesiji, pa samim tim i procesnoj sukcesiji. Naslednici fizikog lica ili pravno lice, koje je sledbenik ranije postojeeg pravnog lica, po samom zakonu stupa u pogledu prenosivih prava i obaveza u pravni poloaj prethodnika.Procesnopravni odnos se nastavlja sa novim subjektima na, dotada, dostignutom stepenu razvoja i u tom sadraju.Novi subjekti se ne mogu tome protiviti.Po svojoj prirodi, sukcesija spreava pravne sledbenike da preduzmu radnje, koje ne bi mogao ni prethodnik. Singularna, parcijalna gradjanskopravna sukcesija nema takvo dejstvo. Otudjenje stvari ili prava, povodom kojih tee parnica, nije smetnja da se parnica izmedju istih stranaka nastavi i dovri. Ali lice koje je, u toku parnice, steklo stvar ili pravo, moe stupiti u parnicu u mesto tuioca ili tuenog. Za tu procesnopravnu sukcesiju potrebno je da pristanu obe stranke, izmedju kojih je do tada parnica tekla. * Procesnopravna sukcesija* Procesno pravna sukcesija nastaje u momentu stupanja u parnicu sticatelja stvari i prava, a procesni odnos se nastavlja sa sadrajem, koji je do tada dostignut. Do procesnopravne sukcesije dolazi nezavisno od nastupanja singularne gradjansko pravne sukcesije, pa i onda ako ove nema. Pored gore navedenog sluaja procesnopravne sukcesije, tu spadaju jo neke situacije: 1. Subjetivnim preinaenjem tube menja se tueni ,tako da u parnicu stupa novo lice u tom svojstvu. Za preinaenje tube potreban je pristanak lica, koje treba da stupi u parnicu, umesto tuenog, a ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristnak tuenog.Ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuioca, moe da stupi u parnicu kao novi tuilac, samo ako na to pristane tueni. 2. Intervenijent moe stupiti u parnicu na mesto stranke, kojoj se bio pridruio, ako na to pristanu obe stranke. 3. Imenovani prethodnik moe stupiti u parnicu na mesto tuenog, koji ga je na to pozvao(zakupaczakupodavac). 40. Stranaka, parnina i postulaciona sposobnost 1) Stranaka sposobnost (procesna pravna sposobnost) *Pojam stranake sposobnosti Najznaajnija je pravna sposobnost: biti nosilac prava i obaveza.Ona je vie uslov postojanja pravnog subjekta, nego inilac sadrine njegovog pravnog subjektiviteta. U prethodnim izlaganjima je ve reeno, koja lica mogu biti subjekti procesnog prava u poloaju tuioca i tuenog. To su: 69

 fizika lica, pravna lica, lica odredjena zakonom, lica kojim je sud priznao taj status. Samo fizika lica imaju optu pravnu sposobnost,tj. sposobnost da budu nosioci svih (u relativnom smislu) prava i obaveza, pa samim tim i procesnih. Ova sposobnost, kada se odnosi na procesno pravo i mogunost da se bude nosilac procesnih prava i dunosti, oznaava se terminom stranaka sposobnost( procesna pravna sposobnost). Stranaka sposobnost je samo jedan deo opte pravne sposobnosti.To je takav deo opte pravne sposobnosti, koji je uvek u njenom sadraju, poto bi se, inae, pravni subjekt naao u poloaju, da ne moe da titi svoja prava. Pravna lica imaju uu pravnu sposobnost. Mogu biti nosioci prava i obaveza svojstvenih svim pravnim licima i onih,koja se odnose na njihovu delatnost. Pravna lica imaju specijalnu pravnu sposobnost, nasuprot onoj fizikih lica, uslovno odredjenoj, kao opta pravna sposobnost. U sastavu pravne sposobnosti pravnih lica je i stranaka sposobnost-sposobnost biti nosilac procesnih prava i dunosti. Lica koja imaju pravni subjektivitet, po zakonu ili kojim je sud priznao taj status, imaju stranaku sposobnost, tj.mogu biti nosioci procesnih prava i dunosti. Moglo bi se rei, uz dosta rezerve, da i ovi subjekti imaju pravnu sposobnst svedenu na pravne akte u oblasti procesnog prava. * Nastanak i prestanak stranake sposobnosti* Fizika lica stiu stranaku sposobnost u momentu rodjenja, pojavom pravnog subjekta.Ta sposobnost prestaje sa smru fizikih lica, a merodavno je pravo po dravljanstvu subjekta. Pravna lica ( i pravna lica u osnivanju) stiu stranaku sposobnost u momentu nastanka ( po sistemu registracije ili prijave).Gube je prestankom pravnog lica (u steajnom ili drugom takvom postupku i kod odredjenih statusnih promena). Za strana pravna lica vai pravo, po kojem je pravno lice osnovano. Medjutim, ako je ono sa stvarnim seditem u drugoj dravi i po pravu te drave ima njenu pripadnost, onda se primenjuje pravo te drave. 2) Parnina sposobnost (procesna poslovna sposobnost) *Pojam parnine sposobnosti Sposobnost stranke da svojim aktima u postupku punovano preduzima procesne radnje, oznaava se parninom sposobnou. Odgovara poslovnoj sposobnosti u sferi odnosa uredjenih materijalnim pravom. Upotrebljava se i oznaka procesna poslovna sposobnost, izraavajui tim da se odnosi na vrenje pravnih radnji procesne prirode. Parnina sposobnost je potpuna. Razlikujemo: parninu sposobnost fizikih lica (potpuno poslovno sposobnih lica) parninu sposobnost maloletnih lica i lica kojim je delimino oduzeta poslovna sposobnost, parninu sposobnost pravnih lica. Dok je stranaka sprosobnost ( procesna pravna sposobnost), kao mogunost da se bude nosilac procesnih prava i dunosti conditio sine qua non pokretanja parnice i njenog postojanja, parnina sposobnost nema takav znacaj. 70

I stranka koja nije parnino sposobna moe nastupiti u parnici.Samo tada svoja prava i dunosti vri putem zakonskog zastupnika, odnosno staratelja. Stranaka sposobnost je neodvojiva od subjekta prava, nastaje i postoji dok postoji subjekat prava. Parnina sposobnost u pravilu nastaje kasnije, a moe se desiti i da ne nastane (kod pravnih lica obe sposobnosti nastaju istovremeno). Parnina sposobnost je samo jedan specifian sadraj poslovne sposobnosti izraen u vrenju pravnih radnji procesne prirode. * Parnina sposobnost fizikih lica (potpuno poslovno sposobnih lica) Pravilo je da su parnino sposobna ona lica, koja imaju potpunu poslovnu sposobnost (l.74 ZPP) Prema zakonodavstvu u porodinim odnosima, fiziko lice stie potpunu poslovnu sposobnost sa navrenih 18 godina ivota.Izuzetno, moe i ranije ako je stupilo u brak pre punoletsva. Od tog momenta fizika lica imaju i parninu sposobnost. Parnina sposobnost stranog dravljanina uredjuje se po pravu zemlje, iji je on dravljanin.Ako je takvo lice parnino nesposobno po tom pravu, a parnino sposobno po pravu drave, pred ijim se sudom vodi postupak, takvo lice moe lino preduzimati procesne radnje. Parnina sposobnost prestaje smru fizikog lica ili na druge naine, povezane sa prestankom poslovne sposobnosti. * Parnina sposobnost maloletnih lica i lica kojim je deliimino oduzeta poslovna sposobnost* Maloletno lice koje je navrilo 14 god ivota moe samostalno i sa vanou da preduzima one pravne akte, koji su mu zakonom dozvoljeni, jer ima ogranienu poslovnu sposobnost.Moe da zasnuje radni odnos, da zakljui pravne poslove, povodom novanih sredstava, ostvarenih radom. U zoni prava i obaveza, povodom tih dozvoljenih pravnih akata, maloletno lice je parnino sposobno. Ono moe da tui ili da bude tueno, a da u tome ne nastupa njegov zakonski zastupnik. To znai da delom ima parninu sposobnost. Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.Parnina sposobnost moe biti samo potpuna ili da je uopte nema.Tamo gde je ima, pa makar i delom vezano za materijalno pravne odnose, to lice moe da preduzima sve procesne radnje, kao i svako drugo parnino sposobno lice. Maloletno lice, koje nije navrsilo 14 god ivota je parnino je nesposobno. Punoletnom licu se reenjem vanparninog suda moe ograniiti poslovna sposobnostdelimino lienje poslovne sposobnosti.Ta lica su jednaka maloletniku starijem od 14 godina u pogledu vrenja pravnih akata. Pored toga, reenjem suda se moe odrediti i vrsta pravnih poslova , na koje se takvo lice ovlauje, da ih samostalno i bez odobrenja staraoca vri.Isto to moe odrediti i organ starateljstva. Punoletno lice delimino lieno poslovne sposobnosti, jednako je maloletniku starijem od 14 godina, procesno je sposobno (potpuno) da samostalno nastupa u parninom postupku, u granicama svoje poslovne sposobnosti. Punoletna lica potpuno liena poslovne sposobnosti, nemaju parninu sposobnost.Jednaka su licima do 14 godina. * Parnina sposobnost pravnih lica* I pravna lica imaju parninu sposobnost-mogu sticati svojim aktima procesna prava i dunosti.Ona je ira od poslovne sposobnosti i kvalitativno je sadrajnija. Pravno lice moe da nastupi u postupku, povodom prava i obaveza, koja ne moraju biti u sklopu njegove pravne, pa tim ni poslovne sposobnosti. 71

Pravno lice stie parninu sposobnost ve od nastanka, a gubi je prestankom pravnog lica. Merodavno je pravo drave po seditu suda, u kojem je pravno lice registrovano. * Nedostaci parnine sposobnosti* Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na parninu sposobnost stranaka-tuioca i tuenog, a u postupku po vanrednim pravnim lekovima, samo ako je to istaknuto u razlozima, zbog kojih se taj lek podnosi. Odmah, po prijemu tube, sud ispituje da li stranke imaju parninu sposobnost. Ukoliko ustanovi da postoje nedostaci u parninoj sposobnosti tuioca, sud e ga pozvati, da u odredjenom roku otkloni te nedostatke ( da prikae izvod iz matine knjige o zakljuenju maloletnikog braka). Ako utvrdi da tuilac nema parninu sposobnost, sud e pozvati njegovovg zakonskog zastupnika, da se izjasni o podnetoj tubi.Ukoliko tuilac nema zakonskog zastupnika ili se on ne izjasni, sud o tome izvetava organ starateljstva. Protekne li neuspeno vreme, odredjeno za otklanjanje nedostataka, sud e tubu odbaciti (rok se moe produiti) Sud mahom postupa na isti nain, ako se nedostaci ispoljavaju u parninoj sposobnosti tuenog.Ukoliko ustanovi da tueni nije parnino sposoban i da nema zakonskog zastupnika, tubu ne odbacuje.Pozvae organ starateljstva da tuenom postavi zakonskog zastupnika. Do otklanjanja nedostataka u postupku se mogu preduzimati samo one procesne radnje, zbog ijeg bi odlaganja mogle nastati tetne posledice za stranku. Zakonski zastupnik, koji je kasnije stupio u parnicu ili koji je odredjen posle pokretanja postupka, kao i stranka koja je nakon toga postala parnino sposobna, ovlaeni su da odobre do tada preduzete parnine radnje. Gubitak parnine sposobnosti u toku postupka, kao i smrt zakonskog zastupnika, povlae prekid postupka, ako stranka nema punomonika. * Postulaciona sposobnost* U nekim sistemima se stranci, koja je inae u svemu parnino sposobna, uskrauje ovlaenje da sama preduzima sve ili neke procesne radnje, bilo pred svim ili samo nekim sudovima (pred 20 ili pred trgovakim sudovima). Da bi mogla da pokrene ili vodi postupak, treba da imenuje punomonika, po pravilu iz reda lica koja se profesionalno bave zastupanjem-advokata.Takva stranka nema postulacionu sposobnost (postulatiozahtevanje,traenje,molba). Razlozi za uvodjenje ovog instituta su razliciti interesi profesije, nesmetan i efikasniji rad sudova... ZPP- stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji,direktnoj reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti. U naem pravu ovaj institut je naputen. Svaka stranka koja ima parninu sposobnost postulaciono je sposobna.Moe pred sudom neposredno i sa vanou da preduzima parnine radnje.

41. Stvarna i procesna legitimacija

(Pravo stranke na vodjenje spora) U pravu uopte, naroito u procesnom, upotrebljava se oznaka stvarna legitimacija-aktivna i pasivna ( legitimatio ad causam). U pravnom odnosu jednom licu, poveriocu, pripada ovlaenje da prema sadraju tog odnosa zahteva neko injenje ili neinjenje od nekog drugog lica, dunika(da plati cenu, da nadoknadi tetu) Povodom tako odredjenog pravnog odnosa, trea lica nemaju ta da zahtevaju, niti se od njih moe neto zahtevati. 72

To je odnos samo izmedju onih lica, koja su u njemu u poloaju poverioca i dunika. Upravo povodom toga se govori, da su ovi subjekti stvarno legitimisani, poverilac da zahteva (aktivno legitimisan), a dunik da tome odgovori (pasivno legitimisan).Vidi se da je to u svemu zona materijalnog prava.U procesnom odnosu se sa tom kategorijom moe operisati, kao i sa drugim materijalnopravnim pretpostavkama. Podneta tuba, odnosno traena pravna zatita, u situaciji kada postoji stvarna legitimacijaaktivna i pasivna (tanije, kada se to u tubi tvrdi), ne povlai pitanje prava na vodjenje spora, niti se ono izraava, kao neko posebno samostalno pravo.Ovo pravo postoji, ve samim tim, to se trai pravna zatita za sebe, povodom svog ugroenog ili povredjenog subjektivnog prava i prema licu koje je duno tome da odgovori(pravo na vodjenje spora). Kod podnete kondemnatorne (tube radi osude na inidbu) i konstitutvne tube (tube radi preobraaja u pravu), odredjenje stvarne ligitimacije je ve prisutno u samoj osnovi zahteva, pa tim i pravo na vodjenje spora. Ukoliko sud u postupku utvrdi da tuilac nije aktivno stvarno legitimisan (da mu ne pripada pravo koje trai) ili da dunik nije pasivno stvarno legitimisan (da nije obaveznik povodom prava tuioca), zahtev tube se odbija iz osnova -da stranke u tom odnosu nisu stvarno legitimisane. Negativna odluka ne donosi se, zbog toga to tu nije postojalo pravo na vodjenje spora, ve zato to je utvrdjeno da tuiocu ne pripada pravo, koje istie prema tuenom. Kada je podneta deklaratorna tuba da se utvrdi da neko pravo ili pravni odnos postoji ili ne postoji, ne govori se o stvarnoj legitimaciji u smislu kako je ona u prethodnom tekstu odredjena.Tu se ne trai osuda a inidbu, ve samo utvrdjenje da jedan pravni odnos u odredjenom sadraju izmedju stranaka postoji ili ne postoji (l.188 ZPP) Da bi se ta tuba podnela, potrebno je da tuilac ima pravni interes da trai pravnu zatitu u ovom sadraju. Pravni interes treba da se dokae, izuzev sluaja da je zakonom unapred priznat.Ukoliko tuilac ne dokae da ima pravni interes, uskrauje mu se traenje pravne zatite i tuba se odbacuje.Postojanje pravnog interesa je zona procesnog prava i ini procesnu pretpostavku. Prema jednim autorima, ovo je svojevrstan primer prava na vodjenje spora, odn.procesne legitimacije, izvedene iz osnova pravnog ineresa.Izgleda da to nije sasvim tano.Ovde je vie u pitanju ovlaenje na pravnu zatitu odredjenog sadraja, da se presudom to deklarie.Deklaratorne zatita izreena presudom, nije tipina pravna zatita.Ona je preventivna i dozvoljava se samo onda, kada se za to ima pravni interes.Ne treba dopustiti nepotrebno angaovanje suda i uznemiravanje drugih lica. Pravo na pravnu zatitu u parninom postupku pripada subjektu, ije je pravo ugroeno ili povredjeno. Karakteristika gradjanskih subjektivnih prava, izraena je u tome da je stvar dispozicije subjekta, da li e zbog povrede ili ugroavanja prava, traiti pravnu zatitu.Zato je neprihvatljivo, da neko ko nije titular prava po svom opredeljenju, postavi zahtev radi zatite prava drugog subjekta. Ipak, u nekim situacijama se ovde dozvoljava jednom licu da povede postupak i nastupi kao stranka tuilac. Tada to lice, koje je inae tree lice prema poveriocu i duniku iz materijalnopravnog odnosa, nastupa u zatiti (ostvarivanju) tudjeg subjektivnog prava i za nosioca tog prava. Znaajni su primeri u zatiti tudjih prava: izdava povodom prava autora ije je delo objavljenjo pod pseudonimom; organizacija autora za takozvana mala autorska prava; saugovornik radi ispunjenja ugovora zakljuenog u tudju korist U ovim situacijama, vidi se, da na strani tuioca postoji pravo na vodjenje spora, kao samostalno, izdvojeno procesno pravo.To pravo je procesna pretpostavka za pokretanje i vodjenje parninog postupka, na ta sud treba da pazi po slubenoj dunosti.

73

42. Zakonsko zastupanje stranaka Zastupanje je vrenje pravnih radnji u ime i za raun drugog lica. Zastupnik u parninom postupku je lice, koje preduzima procesne radnje (vri ih ili ih prima) u ime i za raun stranke ( sam on nije stranka). On uvek mora biti poslovno sposobno lice, pa tim i parnino sposobna osoba.Redovno se ne trae strunost ili drugi kvaliteti na strani lica, koje vre zastupanje, izuzev kada ono nastupa kao profesionalni zastupnik. Ali zato, prema konkretnoj situaciji, ne moe biti zastupnik lice, koje ima odredjeni poloaj ili interes u parnici, nespojiv sa interesom zastupanog ( zastupanje vie stranaka iji su interesi suprostavljeni, zastupanje protivne strane, zastupanje i vrenje sudijske funkcije). Zastupani je lice u ije ime i za iji raun se preduzimaju (vre se ili pripremaju) procesne radnje, tako da one u svemu deluju, kao da ih je ono samo preduzelo. Stranka koja se zastupa, moe biti i poslovno (parnino) nesposobno lice i lice koje, po svojoj prirodi ili u datoj situaciji, nije u mogunosti da neposredno izrazi svoju volju. Vrste zastupnitva: zakonsko zastupanje (nastaje po odredbi zakona ili na osnovu zakona aktom nadlenog organa), ugovorno zastupanje (uspostavlja se sporazumom), zastupanje pravnih lica (statutarno, korporativno, koje se odredjuje zakonom ili pravilima pravnog lica). *ZAKONSKO ZASTUPANJE* 1.Zastupanje maloletnih lica putem roditelja 2.Zastupanje putem staratelja 3.Zastupanje putem privremenog zastupnika 1.Zastupanje maloletnih lica putem roditelja Izuzimajui maloletnike starije od 14 godina u pogledu pravnih akata, koje oni mogu da vre samostalno, maloletna lica nisu parnino sposobna. Za njih parnine radnje preduzima njihov zastupnik. ZPP- maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti. Akt davanja ovlaenja na zastupanje je pravni akt, koji moe preduzeti samo poslovno sposobno lice.Poto su ovde u pitanju poslovno nesposobna lica, koja ne mogu dati ovlaenje na zastupanje, te je zakonom propisano da maloletna lica zastupaju njihovi roditelji (zato je zastupnitvo zakonsko). Roditelji vre zastupanje zajedniki i sporazumno.Tek, ako izmedju njih postoji neslaganje o preduzimanju radnje, odluuje organ starateljstva. Opte je pravilo, da roditelji, u svojstvu zakonskih zastupnika maloletnog lica, mogu preduzimati sve radnje u postupku. Ipak, za vrenje znaajnijih pravnih radnji, potrebno je odobrenje organa starateljstva, a sud po slubenoj dunosti pazi, da se zakonsko zastupanje vri pravilno( sfera materijalnopravnih odnosa) U vrenju radnji iz materijalnopravnih odnosa uvedena su odredjena ogranienja i potrebno je odobrenje organa starateljstva. To su sledee radnje: 74

 podnoenje ili povlaenje tube, priznanje ili odricanje od tubenog zahteva, zakljuenja poravnanja... i druge radnje. Zakonom o porodinim odnosima je propisano da imovinom deteta upravljaju roditelji, na korist deteta.Medjutim, sa prihodima od imovine deteta, roditelji slobodno raspolau, dok je kod akta otudjenja ili optereenja imovine, potrebno odobrenje organa starateljstva.To pravilo se prenosi i na parnini postupak. Roditelji u parnici, povodom ovih odnosa, mogu preduzimati spomenute procesne radnje, samo uz odobrenje organa starateljstva. Pravo na zastupanje ne pripada roditelju: kod koga dete ne ivi ( ako su roditelji razdvojeni), kome dete nije povereno ( kod razvoda ili ponitenja braka), koji je lien roditeljskog prava, kome je oduzeta poslovna sposobnost ili koji nije iz drugih razloga u mogunosti da vri roditeljsko pravo. Produenje roditeljskog prava prema punoletnom licu, ini da su roditelji i dalje zakonski zastupnici takvog lica. Usvojilac je zakonski zastupnik usvojenog maloletnog lica. Maloletna lica bez roditeljskog staranja, stavljaju se pod starateljstvo i zato vae pravila o starateljskom zastupanju. 2.Zastupanje putem staratelja Punoletna lica koja su liena poslovne sposobnosti i maloletna lica koja nisu pod roditeljskim staranjem, zastupa staratelj ili neposredno organ starateljstva-organ uprave nadlean za poslove socijalne zatite ili centar za socijalni rad, ako je uspostavljen u optini.To se ne odnosi na pravne akte, koje takva lica mogu samostalno da preduzimaju (kod deliminog lienja poslovne sposobnosti i maloletnika starijeg od etrnaest godina) Pravilo ZPP o ovlaenju zakonskog zastupnika, da preduzima odredjene parnine radnje uz odobrenje organa starateljstva vai i za staratelja ( i staratelj je zakonski zastupnik) Staratelj samostalno preduzima akte redovnog poslovanja i upravljanja tienikovom imovinom, pa je u tome ovaen i da vri procesne radnje. Posebno su navedeni pojedini pravni akti, koje staratelj moe da vri uz odobrenje organa starateljstva, pa nije ni bitna pravna kvalifikacija tog akta: otudjenje i optereenje nepokretnosti, otudjenje i optereenje pokretnih stvari, raspolaganje imovinskim pravima vee vrednosti. Zatim je optom klauzulom reeno da to vai i za akte , koji prelaze okvire redovnog poslovanja i upravljanja imovinom tienika. U postupku , povodom ovih materijalnopravnih odnosa, staratelj treba da ima odobrenje organa starateljstva, ako preduzima parnine radnje. Na sudu je da, s obzirom na prirodu radnje, pazi da li staratelj raspolae odobrenjem organa starateljstva. 3.Zastupanje putem privremenog zastupnika Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae, da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata, koji sudu dostavlja advokatska komora. 75

Sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika naroito u ovim sluajevima: ako tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika, ako postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika, ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika, ako je prebivalite, odn.boravite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika, ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu,a dostavljanje se nije moglo izvriti. Sud o postavljanju privremenog zastupnika odmah obavetava organ starateljstva. Privremeni zastupnik u postupku , za koji je postavljen, ima sva prava i dunosti zakonskog zastupnika.Ta prava i dunosti vri sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odn.dok organ starateljstva ne postavi tuenom stalnog staratelja ili staratelja za poseban sluaj. Punomonik za prijem pismena, imenovan aktom suda (kako je nazvan u zakonskom tekstu l.141 ZPP), isto tako je privremeni zastupnik.Moe se odrediti obema strankama ( i pravnom licu), ali samo sa ovlaenjem da prima pismena. Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje je bez odlaganja dostavio organu starateljstva i strankama, kada je to mogue. Protiv reenja nije dozvoljena alba. Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenome iz razloga: ako je prebivalite, odnosno boravite tuenog nepoznato, ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, koji nemaju punomonika, a dostavljanje se nije moglo izvriti, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika objaviti u slubenom glasniku RS. lanom 83. regulisano je postupanje pred domaim sudom stranke, koja je strani dravljanin i nije parnino sposobns po zakonu svoje drave, ali moe da preduzima sama radnje u postupku pred naim sudom, ako je parnino sposobna po domaem zakonu. Ovu odredbu raniji ZPP nije sadrao. 43. ZASTUPANJE PRAVNIH LICA Pravna lica imaju sposobnost za preduzimanje pravnih akata (poslovnu, odn.parninu spopsobnost), u pravnim odnosima svoju volju izraavaju putem odredjenih fizikih lica.Ovo zato to pravna lica nemaju svoj prirodni, bioloki individualitet i sposobnost da neposredno komuniciraju sa drugim subjekima. Ta fizika lica oznaavaju se nazivom zastupnici pravnog lica, mada su ona vie sredstvo transmisije u ispostavljanju volje pravnog lica. Fiziko lice koje uspostavlja volju pravnog lica nije njegov zakonski zastupnik.Pravno lice je poslovno (parnino) sposobno, pa ne treba neko drugi umesto njega da izjavi pravno vaeu volju. Fiziko lice nije ugovorni zastupnik pravnog lica( punomonik), poto tu nedostaje izjava volje pravnog lica, da ga zastupa to fiziko lice. Zbog ovog prirodnog nedostatka pravnog lica, snagom zakona ili statutom odnosno pravilima tog subjekta, odredjuje se fziko lice koje po svom poloaju ili funkciji ovlaceno da izjavi volju pravnog lica.Otuda se oznaava prosto zastupnikom pravnog lica, statutarnim ili korporativnim zastupnikom, odn.organom zastupnikom. Zakonodavstvom o preduzeima, ustanovama, fondovima, organizaciji drave i drugim pravnim licima propisuje se ko je zastupnik pravnog lica ili nain kako se on odredjuje. To su obino organi pravnog lica:direktor, predsednik kolegijalnog organa, predsednik drave ili druga lica po odredjenom poloaju ili funkciji u pravnom licu. 76

Pored toga, statutom ili pravilima pravnog lica, mogu se odrediti i drugi lanovi pravnog lica , koji su ovlaeni na zastupanje (obino za jedan krug poslova i nezavisno od toga da li imaju neki poloaj ili funkciju u pravnom licu) Pravilima o steajnom postupku i drugim nainima prestanka pravnih lica, propisuje se da prestaju ovlaenja dotadanjih zastupnika i odredjuje se ko zastupa pravno lice posle pokretanja (otvaranja) nekog od tih postupaka (steajni upravnik, likvidacioni upravnik). Zastupnik pravnog lica ovlaen ja da u parninom postupku vri i prima sve procesne radnje, pa i da drugom da punomo sa ovlaenjem na zastupanje u postupku. U tome oni mogu biti ogranieni zakonom, statutom, odnosno pravilima (uz upis u registar), aktom nadlenog organa ili na drugi pravom dozvoljen nain. Ogranienja se mogu izraziti, kao neposredno suavanje ovlaenja u vrenju parninih radnji ili se izvode iz ogranienja u vrenju materijalno pravnih akata (npr.zastupniku po statutu se uskrauje ovlaenje da pravno lice zastupa u sudskom postupku, odredjuje se krug poslova u kojim nije navedeno zastupanje pred sudom, za podnoenje tube za pobijanje dela, steajni upravnik treba da ima odobrenje steajnog sudije). Zastupnik moe drugom dati punomo, da pravno lice zastupa u vrenju materijalno pravnih akata, isto kao to to moe i za zastupanje pred sudom.Medjutim, samo davanje punomoi za zastupanje u materijalnopravnim odnosima ne ovlauje na zastupanje pred sudom.ta vie, data tzv.opta punomo u materijalnopravnim odnosima ne ovlauje ak ni na ugovaranje izabranog suda. 44. UGOVORNO ZASTUPANJE *O punomostvu* Stranka, iako parnino sposobna, nije duna da lino pred sudom vri procesne radnje.Umesto da sama preduzima procesne radnje, stranka moe ovlastiti drugo lice, punomonika, da u njeno ime vri i prima parnine radnje(dati procesnu punomo).Tada se sva pravna dejstva ovih radnji,odraavaju na procesnu poziciju stranke, isto kao da ih je ona sama preuzela (vre se za njen raun) Za parnino nesposobnu stranku punomo daje njen zakonski zastupnik. Stranka moe potpuno slobodno odluiti: da li e ona sama vriti parnine radnje, da li e to od poetka i tokom celog postupka ili samo delom, da li e imenovati jednog ili vie punomonika, da li iz reda advokata ili lica kojim to nije profesija, da li e punomoniku dati sva procesna ovlaenja ili samo neka, da li e izmeniti ili otkazati punomostvo, da li e moda sama, pored i uporedo sa punomonikom, preduzeti neke parnine radnje ( davanjem punomoi, stranka se ne liava prava da sama preduzima procesne radnje) Vie lica u istoj stranakoj poziciji, suparniari, mogu imati jednog punomonika, ukoliko njihove interesi nisu u koliziji. Pravni odnos punomostva redovno se uspostavlja na osnovu dvostranog ugovora.To upuuje na usvojenu oznaku ugovorno zastupanje(ugovorom o nalogu, ugovor o radu, o delu, komisionu, otpremanju, kontroli kvaliteta). Bitno je da u tom pravnom odnosu jedan saugovornik izjavi volju da ovlauje drugog da mu da punomo, da u njegovo ime i za njegov raun prema treim licu, izvri odredjene pravne radnje.Tako nastali odnos punomostva postaje nezavisan od pravnog odnosa, koji je u osnovi davanja punomoi. 77

Izuzetno, specifian odnos punomostva moe nastati iz jednostranog pravnog posla ili po odredbi zakona ( zastupanje putem pravobranilatva). Opta punomo gradjanskog prava i poslovna punomo u privrednom pravu, po svom sadraju, ne ovlauju punomonika na preduzimnje procesnih radnji. Da bi to mogao, potrebno je da stranka o tome da posebnu izjavu, tada je to procesna punomo. Stranka izdaje punomo u pismenom obliku, a ne na zapisnik.To ini i onda kada, ako je za pravni odnos, koji je u osnovi punomoi, dovoljna usmenost. Nepismena stranka stavlja otisak kaiprsta.Ukoliko se u ovom sluaju, punomo daje licu, koje nije advokat, potrebno je prisustvo i potpis dva svedoka. Zakonom o branim i porodinim odnosima, propisano je da u sporu za ponitenje i razvod braka, za podnoenje tube, u punomoi se mora izriito navesti osnov tube i da se potpis izdavaoca punomoi overi. *Punomonik* Punomonik moe biti potpuno svako poslovno sposobno lice.Ne trae se neki posebni kvaliteti ili kvalifikacije za obavljanje ovog posla, niti se uvode posebna ogranienja (U starom ZPP u sporovima pravnog lica iznad odredjene vrednosti, punomonik je mogao biti jedino pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.Nova redakcija zakona to vie ne predvidja, s obzirom na transformaciju vlasnitva i proces privatizacije, gde svako pravno lice moe traiti adekvatnog punomonika, koji e najbolje tititi njegove pravne interese). Lice koje se bavi nadripisarstvom ne moe biti punomonik u parnici. U parninom postupku kao punomonik nastupa fiziko lice. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji (uvek sa novim punomojem po novom ZPP) i zahtevu za zatitu zakonitosti. Stranka moe imati vie punomonika. Pravni odnos punomostva nastaje u momentu davanja punomoi ili kod punomostva koje odredjuje sud, od trenutka donoenja reenja, kojim se stranci postavlja punomonik.Prema sudu i protivnoj stranci punomo deluje od dana saoptenja, odnosno dostavljanja pismena ili akta sa podacima o punomoniku stranke. Radnje u postupku, koje punomonik preduzima u granicama punomoja, imaju isto pravno dejstvo, kao da ih je preduzela sama stranka. Punomonik treba da postupa savesno i sa dunom panjom (po pravilima struke, ako mu je to profesija), u okvirima ovlaenja datih u punomoju. Duan je da stranci naknadi tetu, koju bi joj u zastupanju prouzrokovao svojim radnjama ili proputanjem, po pravilima o odgovornosti za krivicu(nema vanost klauzula o garanciji punomonika za uspeh parnice). Punomonik ima pravo na naknadu trokova za zastupanje i na naknadu za rad.Naknada plaena punomoniku-advokatu po tarifi, ulazi u parnine trokove. Zabranjen je sporazum o pravu punomonika na deo onoga, to je u parnici dosudjeno stranci, koju zastupa( pactum de quota litis). Pravo punomonika advokata, ukoliko u tome nije ogranien, je da punomo prenese na drugog advokata ili da ga ovlasti da preduzme pojedine radnje u postupku. Punomonik koji nije advokat, moe preneti punomo na drugo lice, samo ako je na to izriito ovlaen. Advokat, na koga je preneta punomo (supstitut), time postaje punomonik stranke, pa to vai i za sud i protivnu stranku( ne i onaj koji je ovlaen na pojedine radnje).On neposredno odgovara stranci u vrenju punomonikih ovlaenja, a prvi punomonik samo za propuste u odredjivanju prenosa i izboru lica. Punomonika advokata moe pred sudom prvog stepena zameniti advokatski pripravnik, koji je kog njega zaposlen, samo ako je stranka tako odredila u punomoju (novi ZPP).Za rad zamenika odgovara advokat. 78

Pravilo je da u odredjenim pravnim stvarima, punomonik treba da ima poloen pravosudni ispit, odnosi se se i na advokatskog pripravnika, kada nastupa u takvim parnicama. Zakljuak: Odredbe novog ZPP kojima se regulie ovlaenje punomonika u postupku su bitno izmenjene. U postupcima po vanrednim pravnim lekovima stranku mora da zastupa advokat.Pravna zatita se tada vri u Vrhovnom sudu, kao i ocena samo materijalnog prava.Ova odrednica je, u potpunosti, u skladu sa preporukama Saveta Evrope i standardima (l.84, stav2. ZPP). Zakon vie ne predvidja obavezu da pravno lice, u sporovima preko odredjene vrednosti, mora da zastupa pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.Ovakva odredba ukazuje na razvijanje naela dispozicije stranaka, koja e sama angaovati to strunijeg i uspenijeg punomonika.Logino je omoguiti da pravno lice moe da izabere punomonika, bez obzira da li ima pravosudni ispit. S obzirom na transformaciju vlasnitva i proces privatizacije, svako pravno lice e traiti adekvatnog punomonika, koji e tititi njegove pravne interese, u emu se ogleda njihova dispozicija. Dosadanja praksa nametnula je donoenje novine predvidjene lanom 88, stav 3. ZPP: punomonika, ako je advokat, moe zamenjivati advokatski pripravnik, koji je kod njega zaposlen, samo ako je stranka tako odredila u punomoju. Postupanje od strane advokatskog pripravnika je mogue samo ukoliko se sa tim saglasi stranka, koja je angaovala advokata, a njegovog pripravnika lino prihvatila da je zastupa u postupku. Punomonik-advokat e morati ubudue uvek da podnese i posebno punomoje uz predlog za ponavljanje postupka. Svaki punomonik, pa i advokat, je duan da punomoje podnese prilikom preduzimanja prve radnje u postupku. Ovo su mere koje uvode poveanu odgovornost advokata, a to predstavlja i sadrinu preporuke, koja ukazuje da se ne moe ostvariti reformisanje pravosudnog sistema u smislu ostvarenja efikasnog i kvalitetnog rada pravosudja, bez poveanja odgovornosti advokatute i njenog paralelnog reformisanja. *Sadraj i vrste punomoi* Obim punomoja odredjuje stranka. Uspostavljenje i uredjivanje punomonikog odnosa, stvar je slobodnog raspolaganja subjekata.Samo je u nekim sektorima prisutna kogentna inervencija zakonodavstva, kao i uvodjenje dispozitivnih pravila, koja vae u delu u kojem uesnici nisu uredili punomoniki odnos. Pratei zakonska pravila i forme, izgradjene u pravnom ivotu, izdvajaju se tri vrste punomoi: 1. Punomo za pojedinu parninu radnju, 2. Parnina punomo (OPTA PUNOMO) a)Parnina punomo data advokatu b)Parnina punomo data licu, koje nije advokat 3. Generalna punomo. 1. Parnina punomo za pojedinu parninu radnju Stranka moe ovlastiti punomonika da u postupku preduzme samo jednu ili vie unapred odredjenih radnji (da podnese tubu, da pismeno predloi dokaze,da uloi pravni lek) Tada je punomonik ovlaen da preduzme tu odredjenu radnju i sa tim se dovrava njegovo delovanje u postupku. 2.Parnina punomo (opta punomo) To je punomo za vodjenje spora, od pokretanja do dovretka parnice. Davanjem parnine punomoi nastaje takav zastupniki odnos, na osnovu kojeg je punomonik ovlaen, da u postupku preduzima sve procesne radnje, koje moe i sama stranka. 79

Taj obim ovlaenja, izraen kao zastupanje u svemu u jednoj parnici, dozvoljava da se za ovu punomo opotrebi oznaka parnina punomo. Treba razlikovati i uvaiti strunost i odgovornost lica, koja se profesionalno bave zastupanjem stranaka prd sudom advokata, naspram svih ostalih, koji mogu da nastupe kao punomonici. Zato je u zakonu razliito odredjen sadraj parnine punomoi date advokatu, od one kojom se na zastupanje ovlauje lice, koje nije advokat. a)Parnina punomo data advokatu Parnina punomo data advokatu, u kojoj ovlaenja nisu navedena ili nisu blie odredjena, ovlauje advokata da na osnovu takve punomoi preduzima sve radnje u postupku. Zbog njihovog znaaja posebno su istaknuta ovlaenja punomonika advokata: da podnese ili da povue tubu, prizna tubeni zahtev ili da se odrekna tubenog zahteva, da zakljui poravnanje, podnese pravni lek ( redovni ili vanredni) odrekne se ili odustane od pravnog leka, predloi izdavanje privremenih mera obezbedjenja. Za podnoenje predloga za ponavljanje postupka, inae vanrednog pravnog leka, advokatu je, po novom ZPP, uvek potrebna posebna punomo. Pored ovih ovlaenja, koja se odnose na vrenje procesnih radnji u samom parninom postupku, advokat punomonik je ovlaen da preduzme i neke druge procesne radnje, koje su u vezi sa parnicom (ali su izvan parnice), pa i odredjene materijalnopravne akte. Advokat punomonik je jo ovlaen da: predloi izvrenje ili obezbedjenje i preduzme potrebne radnje u postupku, povodom takvih predloga, primi od protivne strane dosudjene trokove, punomo prenese na drugog advokata ili ga ovlasti na preduzimanje pojedinih radnji u postupku. b) Parnina punomo data licu koje nije advokat Sadrina parnine punomoi date licu koje nije advokat, u kojoj ovlaenja nisu navedena ili nisu blie odredjena, neto je ua od one date advokatu. Iz kruga ovlaenja, koja ine sadraj parnine punomoi date advokatu, izuzete su odredjene procesne radnje, koje spadaju u parnine radnje u postupku.Za njihovo preduzimanje takav punomonik treba da ima izriito ovlaenje stranke. To su: povlaenje tube, priznanje ili odricanje od tubenog zahteva, zakljuenje poravnanja, odricanje ili odustanak od pravnog leka. Punomonik koji nije advokat ne sme da prenese punomo na drugo lice, ako za to nema izriito ovlaenje stranke.Zabrana prenosa, bar prema zakonu, ne bi se odnosila na davanje ovlaenja drugom licu da izvri odreenu parninu radnju.

80

3) Generalna punomo To je ovlaenje punomonika da stranku zastupa u svim parnicama, koje ona pokree ili su protiv nje pokrenute i nije normirana u parninom postupku.Ali nije ni suprotna, niti se protivi pravilima ili prirodi procesnog prava. Doktrina i pravna praksa prihvataju da je u parnici valjano zastupanje na osnovu generalne punomoi. Stranka koja je dala punomo, prenosi vodjenje parnice na svog punomonika.Davanjem punomoi, stranka saoptava sudu, da u daljem toku postupka saobraa sa njenim punomonikom, a samim tim i protivnu stranu. Punomonik je duan da podnese punomo ve kod preduzimanja prve procesne radnje(uz podnesak, na roitu ili usmenom izjavom stranke na zapisnik suda). Ukoliko sud posumnja u istinitost pismene punomoi, ispitae njenu ispravnost ili e reenjem odrediti da se podnese overena punomo. alba protiv tog reenja nije dozvoljena. * Prestanak punomoja* Parnina punomo prestaje dovretkom parnice. Medjutim, ona ira ovlaenja, izvedena iz zakona i sa tim povezan punomoniki status advokata, vae i dalje: da podnese vanredne pravne lekove, da vodi postupak izvrenja i obezbedjenja, da primi dosudjene trokove postupka. Punomo, data za jedan stadijum parnice ili za odredjene parnine radnje, prestaje dovretkom te etape parnice ili sa preduzimanjem oznaene parnine radnje. Stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme otkazati. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora se saoptiti sudu pred kojim se vodi postupak pismeno ili usmeno za zapisnik. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je saopteno.Posle otkaza punomoja, punomonik je duan da jo mesec dana preduzima parnine radnje za lice koje je izdato punomoje, ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu, koja bi u to vreme mogla nastati. Ako je punomoniku dato ovlaenje da moe preduzimati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje. U navedenim sluajevima punomoniku, koji nije advokat, uvek prestaju ovlaenja, koja se u punomoju moraju izriito navesti. Punomoje prestaje smru fizikog lica. Smrt ili poslovna nesposobnost stranke, nisu razlog za prestanak parnine punomoi.Umesto datadanje stranke ili zakonskog zastupnika kao vlastodavca, sada nastupa naslednik stranke, odnosno novi ili tek odredjeni zakonski zastupnik. Prestankom pravnog lica prestaje i punomoje, koje je ono izdalo. Ako je pokrenut steajni postupak, onda punomo steajnog dunika prestaje ve kod nastupa pravnih posledica otvaranja steajnog postupka.

81

45. Pojam i vrste parninih radnji Parnica predstavlja jedan trajan pravni (procesni) odnos, predodredjen da se stalno razvija i menja, te da prestane kada se postigne cilj, zbog kojeg je nastala. Parnina radnja je ono dranje stranke u parnici, koje je preduzeto po pretpostavkama i na nain odredjen pravilima procesnog prava i koje u parnici stvara pravom utvdjeno procesno dejstvo. Parnina radnja je aktivno ponaanje stranke, odnosno akt preduzet usmenom ili pisanom rei upuen sudu. Parnina radnja se moe izvriti i konkludentnim aktima, iz kojih se pouzdano zakljuuje, da stranka vri odredjenu parninu radnju ( obino gestovima, pokreti glavom ili rukom). utanjem, potpuno pasivnim dranjem, redovno se ne vre parnine radnje. Upoteno gledano, a naroito kada je propisano da vanost ili dejstvo radnje jedne stranke zavisi od pristanka (saglasnosti) druge stranke, utanje ima znaaj radnje negiranja, protivljenja.Nekada je zakonom propisano da utanje pretpostavlja da je preduzeta odredjena parnina radnja, skoro bez izuzetka, jednostrani pravni akt. U literaturi se diskutuje o pitanju odredjenih ugovora (dvostranih akata) i njihovog dodira sa parnicom, prvenstveno ugovora o zastupanju, ugovora o prorogaciji nadlenosti i ugovora o izabranom sudu ( sudskom poravnanju se pridaje svojevrsna procesna pozicija) Prihvatanje stava da su to procesni akti, dozvoljava konstataciju da postoje i dvostrane parnine radnje.Stav da su to procesni akti, izvodi se iz toga to su pretpostavke njihovog nastanka delom, istina manjim, uredjene procesnim pravom. Da bi se postigli eljeni procesni efekti, nekad je potrebno da obe stranke preduzmu u sadraju iste parnine radnje. Parnine radnje se upuuju sudu i od tog momenta deluju u pocesu, neposredno ili posredno u pogledu njihovog oekivanog pravnog efekta.Ovo dejstvo parnine radnje nekad nastupa, ve samim aktom da je radnja preduzeta (neposredna ), a nekada tek posle donoenja odluke povodom te radnje ( posredna) ili kada se ispune odredjene pretpostavke (saopstenje protivnoj stranci, davanje pristanka...). *Svest i volja subjekta i vanost parninih radnji* Parnino sposobno je ono lice koje ima poslovnu sposobnost.Osnov poslovne sposobnosti jednog lica je njegova sposobnost za rasudjivanje i upravljanje postupcima, da za svoje u pravu relevantno dranje ima traeni stepen svesti i volje: sposobno je da se samo stara o svojoj linosti, pravima i obavezama, sposobno za rasudjivanje, sposobno da svoja prava lino dri, sa njima rukovodi i raspolae, odn. da ima razum i slobodnu volju.

Isti sadraj psihe subjekta - svest i volja, relevantni su i za parninu sposobnost. Svest se odnosi na poznavanje znaaja preduzete radnje, njene pravnosti: da je vrenje te radnje uredjeno pravom i da je ona stvar pravne posledice. Volja je htenje da se ta radnje preduzme i da iz toga nastupe pravne posledice. Parnine radnje se preduzimaju u sudskom postupku, povodom pravnog zahteva, postavljenog u tubi, radi njegovog dosudjena ili protivljenja da se on dosudi. 82

Sudski postupak je pravni odnos proceduralne prirode, koji se pokree, razvija i dovrava radnjama stranaka.Svaki od uesnika u postupku vri radnje , da bi za sebe postigao to povoljniji pravni efekat. Ne moe se misliti da neko od ovih subjekata, inae parnino sposobnih (sposobnih za rasudjivanje), nije znao ili nije mogao znati za pravnost radnje, koju preduzima u ambijentu,u kojem se iskljuivo operie sa pravom. Sposobnost za rasudjivanje i upravljanje svojim postupcima (svest i volja), kao bitni elementi postojanja poslovne sposobnosti, releventni su i za parninu sposobnost (ovde za punovano vrenje svih parninih radnji) Promene u svesti i volji, koje bi bile izazvane psihikim poremeajima, mogu dovesti u pitanje sposobnost subjekta i izazvati (trajni) prestanak parnine sposobnosti. Ako se to pokae u toku postupka i sud utvrdi da postoje izgledi da stranka nije parnino sposobna, zastae sa postupkom, zatraiti da organ starateljstva povede postupak da se stranka stavi pod starateljstvo i potom odlui o vanosti izvrenih parninih radnji. Drugo je pitanje kada je dolo do kratkotrajnog poremeaja svesti volje, mahom izazvanog spoljnim uzrocima.To stanje se moe odraziti na konkretnu parninu radnju(obino su to radnje izvrene u zabludi, usled prevare ili pod prinudom) Sud je ovlaen da pazi i da poui stranku i upotrebi druge instrumente, da predupredi ili sprei takve radnje.I ako se to desi, zavisno od vrste radnje, stranci moe stajati na raspolaganju mogunost opoziva ili izmene radnje ( eventualno i povraaj u predjanje stanje) Povodom nekih parninih radnji i presude, donete na osnovu njih, izriito je odredjeno da se mogu pobijati zbog zablude, prevare ili prinude. Propisano je da se presuda na osnovu priznanja tubenog zahteva ili zbog odricanja od tubenog zahteva moe pobijati, ako je radnja priznanja ili odricanja data usled zablude, prevare ili prinude; ove izjave se mogu opzvati sve do donoenja presude. Iz ovih specijalnih odredbi ne sme se izvui zakljuak da zabluda, prevara ili prinuda nisu razlog za pravni lek po optim pravilima parninog postupka. Oni to jesu samim tim to spadaju u sferu utvrdjivanja injenica i primene materijalnog prava (naravno i procesnog), to su nesumnjivo opte predvidjeni razlozi za albu. *Vrste parninih radnji* 1.Vrste parninih radnji po dejstvu 2. Vrste parninih radnji po sadraju , cilju i funkciji. 1.Vrste parninih radnji po dejstvu a) neposredne i posredne b) opozive i neopozive a)Neposredne i posredne parnine radnje Svaka parnina radnja je pravna injenica i kao takva stvara odredjeno dejstvo u postupku.Za sud nastaje dunost da na parninu radnju odgovori pozitivno ili negativno, pa i tako da prihvata njene procesne efekte. Prema trenutku nastanka procesnog dejstva, tanije da li procesno dejstvo nastupa samim aktom preduzimanja radnje ili je za to potrebno da se donese sudska odluka, parnine radnje se dele na: neposredne i posredne.

83

Neposredne parnine radnje su one koje parninoj radnji svojstveni efekat stvaraju samim aktom izvrenja radnje. I kada se povodom takve radnje donosi odluka, ona je samo deklaracija onoga to postoji tek pod pretpostavkom da je parnina radnja punovana. Radnja, koja ne ispunjava pretpostavke koje se trae, nije valjana i kao takva e se oglasiti odlukom suda. Vaniji su primeri ovih radnji: tuba u odnosu na pokretanje postupka, povlaenje tube pre nego to se tueni upustio u raspravljanje, izjave o mirovanju postupka, opoziv priznanja tubenog zahteva, povlaenje albe. Posredne parnine radnje su one koje aktom vrenja jo ne stvaraju toj radnji pretpostavljeni procesni efekat.Da bi to dejstvo nastalo potrebno je da se donese sudska odluka.Svakako, uz uslov da je radnja punovana i da je traenje osnovano. Nekada je to direktan, sledujui efekat jedne odredjene parnine radnje (prigovor nenadlenosti, traenje da se roite odloi); a nekad do dejstva dolazi tek u daljem vremenu , prema stepenu razvoja postupka ili u sklopu sa drugim procesnim radnjama stranaka i suda: tvrdnja da postoje odredjene injenice, predlog da se sprovedu dokazi, traenje da se roite odloi, zahtev da se naknade trokovi postupka. Tuba je u odnosu na pokretanje postupka neposredna radnja, a radnja kojom se trai povoljna presuda je posredna. b) Opozive i neopozive parnine radnje Opoziva parnina radnja je ona koju stranka svojom daljom radnjom moe da izmeni ili da joj sasvim oduzme pravnu vanost.Po prirodi stvari, opozive radnje mogu biti posredne radnje, tj. one koje nisu dovele do procesne posledice izraene sudskom odlukom.Sa dobrim osnovom se misli da nisu opozive ni posredne radnje, koje su za stranku bile nepovoljne , ve u polazitu ili su to tek docnije postale. Na to upuuju i pojedina zakonska pravila, koja ograniavaju ili uskrauju opoziv nekih radnji (neopozivi su npr.odricanje od prava na albu i odustanak od uloene albe) Parnine radnje koje stvaraju procesno dejstvo samim aktom preduzimanja neposredne radnje,nisu opozive. Posledica te radnje je ve nastupila u momentu kada je izvena, tako da sudska odluka to samo deklarie (npr. povlaenje tube pre nego to se tueni upusti u raspravljanje). 2.Vrste parninih radnji po sadraju, cilju i funkciji a) b) c) d) Predlozi Tvrdnje Izjave pristanka i saglasnosti, saoptenja, pitanja Raspolaganje zahtevom na pravnu zatitu i predmetom spora. a)Predlozi Predlog je parnina radnja, kojom se postavlja odredjeni zahtev, traenje da se neto dosudi, po sadrini stvarne ili procesne prirode. Stvarni predlozi su preteno i neposrednije usmereni na donoenje odluke o predmetu spora. 84

Najvaniji predlozi ove vrste su: tuba, odbrana tuenog sa traenjem da se zahtev tube odbije, traenje da se sudskom odlukom odredi kompenzacija, pravni lek, uloen radi izmene sudske odluke o tubenom zahtevu, protivljenje da se pravni lek usvoji. Tu spada i zahtev povodom nekih sporednih i incidentalnih pitanja, kao to je npr. traenje naknade trokova postupka. Procesni predlozi su traenja da se sudskom odlukom ostvari odredjeno procesno dejstvo, tek u daljem ili u krajnjem ishoditu, usmereno na odluku o predmetu spora. Znaajniji primeri su: prigovor o nadlenosti, traenje da se odredi mirovanje postupka, predlog radi povraaja u predjanje stanje, predlog da se sprovedu odredjeni dokazi. b) Tvrdnje Tvrdnje su izjave stranaka o injeninim i pravnim pitanjima, koje se odnose na predmet spora ili sam postupak (izjanjenje o dokazima). Mogu se saoptiti samostalno, u sklopu sopstvenih, ve izjavljenih zahteva ili povodom procesne aktivnosti druge strane, kao i da se neposredno ugrade u osnovu podnetog predloga ili drugog traenja. Tipini primeri parninih radnji, koje imaju karakter tvrdnji su: izjave o injenicama, navodjenje, osporavanje ili priznanje injenica, izjanjenje o dokazima, pozivanje na pravno pravilo ili stavove doktrine. c) Izjave pristanka i saglasnosti, saoptenja,pitanja Za nastupanje procesnog dejstva radnje jedne stranke nekada je potrebno da druga stranka izjavi svoj pristanak.Negativna izjava moe biti takve snage, da sasvim spreava efekte radnje ili se pak, sudu daje ovlaenje da konano odlui o njenom dejstvu.(povlaenje i subjektivno preinaenje tube, nakon to se tueni upustio u raspravljanje, objektivno preinaenje tube, poto je tuba dostavljena tuenom). Tokom postupka stranke upuuju sudu saoptenja i pitanja, mahom u sastavu nekih drugih parninih radnji.Medjutim, prema situaciji u postupku to moe biti i samostalna radnja saoptenja ili pitanja upuena protivnoj strani( saoptava se adresa svedoka, daje se oznaka dokaznog predmeta, postavlja se pitanje svedoku). Parnine radnje posmatrane prema funkciji vrenja, da se postigne traena pravna zatita ili protivljenje tome, dele se na radnje napada i radnje odbrane. d) Raspolaganje zahtevom na pravnu zatitu i predmetom spora. Premda su sve parnine radnje u osnovi dispozicije procesnih prava, neke od njih su u tome izrazite, poto se neposredno odnose na samo traenje pravne zatite. To su radnje, kojim se definitivno dovrava ili zaustavlja parnini postupak (povlaenje tube). 85

Ovde se izdvajaju radnje, koje u svom procesnom dejstvu ili pored svog procesnog dejstva stvaraju, odn.imaju i materijalnopravne efekte, bilo direktne bilo indiriktne. Najvaniji primeri su: zakljuivanje sudskog poravnanja, priznanje tubenog zahteva, odricanje od tubenog zahteva. e) Nain vrenja i oblik parninih radnji *Nain vrenja parninih radnji* Parnina radnja je izvrena u momentu, kada se usmeno izjavi pred sudom ili se preda pismeno. Sud, po utvrdjenoj proceduri, ima na parninu radnju da odgovori pozitivno (da je prihvati i deklarie ili odredi nastupanje pravnih posledica) ili negativno ( da je odbaci ili odbije traenje) Samo za neke parnine radnje izriito je propisana pismena forma. To su: tuba, odgovor na tubu dat pre odravanja (pripremnog) roista, predlog za povraaj u predjanje stanje, alba i drugi pravni lekovi. Ostale parnine radnje se preduzimaju usmeno na roitu ili pismeno izvan roista. *Usmene parnine radnje* Polazei od osnovnog pravila, da sud u prvostepenom postupku raspravlja i odluuje o tubenom zahtevu na temelju usmene rasprave, izvesno je da se sve te radnje vre u usmenom obliku. Bilo bi nedozvoljeno sudjenje na osnovu pismenih izjava parninih stranaka. (izuzetak je kod izdavanja platnog naloga, u privrednim sporovima). ta vie, stranke treba usmeno na roitu (raspravi) da izloe svoje ranije preduzete pismene radnje: tubu i odgovor na tubu. Procesnim propisima nije blie uredjen nain vrenja, ni sadraj usmenih radnji stranaka.Pravilo je da se one vre na nain uobiajen u komunikaciji suda i stranaka, te da su stranke slobodne u odredjivanju njihovog sadraja. Propusti, nerazumljivost, upotreba nedolinih izraza spreavaju se ili otklanjaju neposrednom intervencijom suda.Usmene parnine radnje se vre na sudskim roitima. *Pismene parnine radnje (podnesci)* *Podnesci i njihove vrste* Zapaa se da je obimna procesna aktivnost stranaka u vremenu izvan ili izmedju roita.Tu se kontakt suda i stranaka odvija putem pisanih radnji podnesaka stranaka. Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci) l.100 ZPP. Pripremni podnesci- su oni u kojima se, povodom postavljenih zahteva, saoptavaju injenice i dokazi, koji se nameravaju izneti na raspravi.Vie su informacija ili upozorenje drugoj stranci. *Sadraj podneska* 86

Konani i odredjujuci sadraj podneska je: oznaenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalite ili boravite, odn.sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika, ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjava i potpis podnosioca. Podnesci moraju biti razumljivi, moraju sadravati sve ono, to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima se zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno. Podnesci, koje treba dostaviti protivnoj stranci, predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.Isprave koje se prilau podnesku, podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu u izvorniku sud zadrava u spisima predmeta, sve dok je to potrebno ( druga je strana moe razgledati) Posle toga se vraa podnosiocu na njegov zahtev.Sud moe naloiti podnosiocu da spisima priloi prepis isprave. Ako je isprava priloena u prepisu, sud e, na zahtev protivne stranke, naloiti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njenom sadrinom. Kada je to potrebno, sud e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu, odn. pregledati.Protiv ovih reenja nije dozvoljena alba. *Postupak suda* l.103 ZPP - Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno, da bi se po njemu moglo postupati, sud e stranci, koja nema punomonika advokata, vratiti podnesak radi ispravke. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok za ponovo podnoenje podneska. Ako podnesak vezan za rok, bude ispravljen, odn, dopunjen i predat sudu u roku, smatrae se da je podnesen sudu onog dana, kad je prvi put bio podnesen. Smatrae se da je podnesak povuen, ako ne bude vraen sudu u odredjenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odn. dopune, odbacie se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e ih umnoiti o troku stranke, koja je propustila obavezu. Odredbe ovog lana ne primenjuju se, ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kada je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno, sud e ga odbaciti. Novanom kaznom do 30 hiljada dinara parnini sud kaznie lice koje u podnesku vredja sud, stranku ili drugog uesnika u postupku. Ako se novana kazna nije mogla naplatiti, sud e novanu kaznu zameniti zatvorom u trajanju do 10 dana, vodei rauna o visini izreene kazne. Zakljuak: Podnesci se sudu podnose samo u pismenom obliku (lan 100, stav 1. ZPP). Sud e ih vratiti stranci koja nema advokata radi ispravke (lan 103, stav 1. ZPP). Kada je advokat stranke podneo podnesak, koji je nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno, sud e ga odbaciti (lan 103, stav 6.ZPP). Uvedena je obaveza da e se podnesci, koji nisu doneti u dovoljnom broju primeraka umnoavati o troku stranke u sudu, to e skratiti nepotrebna odugovlaenja, koja su dosada postojala u praksi. Nepotovanje procesne discipline 87

Pravna zatita, u okviru sudske gradjanske procedure, ostvaruje se samo na osnovu zahteva ovenog lica i sud kao dravni organ, tako omoguava intervenciju drave-da se svakome ostvari pravo na pravnu zatitu, putem prava na pravino sudjenje. Posebno je potrebno naglasiti da se, pored novanih kazni, uvode ovlaenja stranaka, da zbog nanete tete imaju pravo na dosudu naknade tete, to ne predstavlja kaznenu odredbu, ve specifini osnov iz zakonske odredbe lana 182, stav 1. Novi postupak moe biti dui od osnovnog i moe se razdvojiti zbog celishodnosti. Aktivno legitimisana je stranka u postupku, a pitanje je ko sve moe biti pasivno ligitimisan, s obzirom na razliite mogunosti krenja procesnih ovlaenja od lica, zbog kojih je stranka u postupku pretrpela tetu. 46. PARNINE RADNJE SUDA * O parninim radnjama suda* U naem procesnom sistemu parnina delatnost suda nije samo organizovana i kontrolna, tako je strankama preputeno da postupak razvijaju i dovedu do stepena da se u pravnoj stvari presudi. Funkciju sudjenja u parninom postupku sud ostvaruje vrenjem procesnih radnji. To su: nekad samo radnje prijema i evidencije, zatim radnje kojim se postupak usmerava na odredjeno kretanje ili sadraj, radnje preduzete radi prikupljanja procesnog materijala i formiranja injenine gradje, radnje kojim se neto saoptava, radnje koje ine odluke o nekom procesnom ili materijalnom pitanju. Sudske radnje, istina u neto izmenjenom znaenju, mogu biti usmene i pismene, pa i konkludentno izraene. Po svom znaaju ili po tome to ine jednu relativno samostalno ili svojevrsno uredjenu celinu, iz kruga procesnih radnji suda, izdvajaju se odredjene vrste radnji. To su: 1.odluke (uopte), 2.radnje upravljanja postupkom, 3.vodjenje sudskog zapisnika, 4.dostavljanje. 1.Sudske odluke i njihove vrste Sudska odluka je akt suda, donet u vrenju sudske vlasti, kojom se na odredjeni nain uredjuje jedna procesna ili materijalnopravna situacija, te nalae subjektima na koje se odnosi da po odluci postupe ili da se njenom odredjenju povinuju. Po sadraju presudjenja odluke su: a) Kondemnatorne - nalae se odredjeno injene ili neinjenje, b) Deklaratorne-utvrdjuje se postojanje ili nepostojanje procesnog ili materijalnog pravnog odnosa, c) Konstitutivne - uspostavlja se novi ili menja, odnosno ukida do tada postojei pravni odnos. Odluke donosi sudija ili sudsko vee. Sudija donosi odluku kao inokosni sudija u pravnim stvarima, u kojim sudi sudija pojedinac.Isto, u svojstvu predsednika vea, u pitanjima o kojim se odluuje izvan sednica vea, pre odravanja glavne rasprave ili izmedju roita za glavnu raspravu. 88

Vee donosi odluku u pravnim stvarima u kojim se sudi pred veem, izuzev spomenutih situacija u kojim i ovde odluku donosi predsednik vea. Vee odluuje na nejavnoj sednici i u posebnoj prostoriji. Izuzetno, u jednostavnijim stvarima, na samoj raspravi. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima o kojim se treba odluiti.Doneta je ona odluka za koju se izjasne svi ili veina lanova vea. Sudske odluke se donose u formi presude ili reenja. Presuda je akt kojim se odluuje o glavnoj stvari.O osnovanosti tubenog ili, kako se to obino kae u meritumu (meritum-zasluan, od mereo-zasluiti, dobiti, ovde povoljnu presudu). Skoro bez ikakvih odstupanja, u presudi se odluuje primenom materijalnog prava. Izuzetno, najvie zbog prirode pravne zatite, koja se u odredjenim situacijama trai, sud odluuje reenjem.Medjutim i to je meritorna odluka, poto se njom odluuje o osnovanosti tubenog zahteva. ( u sporovima zbog smetanja dravine) Reenjem se odluuje o proceduralnim stvarima, primenom procesnog prava. To je niz procesnih situacija u kojim treba da se odlui o pojedinim pitanjima o vodjenju postupka, njihovom toku, kretanju i razvoju.Reenjem se odluuje o trokovima postupka, to je materijalnopravno pitanje, ali je sporedno traenje. 2. Radnje upravljanja postupkom Radnje upravljanja postupkom (parnicom) su grupacija u koju spada najvei kvantum procesne delatnosti suda. Nekad su blie oznaene kao radnje koje spadaju u krug pripremnih radnji i radnje koje ine rukovodjenje glavnom raspravom, mislei tim prvenstveno na vreme njihovog preduzimanja prema pojedinim etapama postupka.Vre se po slubenoj dunosti kao samostalne, ili se izraavaju kao sudska odluka reenjem. To su radnje koje sud preduzima u vodjenju postupka, od pokretanja do njegovog dovretka.Njima se deluje na razvoj postupka u vremenu. Na to ukazuje i sam pregled znaajnijih radnji upravljanja postupkom: zakazivanje i odlaganje roita, odredjivanje i produavanje sudskih rokova, prekid postupka po odluci suda, zakljuivanje glavne rasprave, dostavljanje tube na odgovor, odravanje pripremnog roita, pozivanje da se na roitu izloe tuba i odbrana, odredjivanje da se predje na dokazni postupak i utvrdjivanje redosleda dokazivanja, odredjivanje spajanja ili razdvajanja postupka, stav o donoenju delimine presude ili medjupresude ....itd. Znaaj identifikacije i izdvajanja radnji upravljanja postupkom, najvie je izraen u uspostavljenom procesnom reimu njihove vanosti. Protiv odluka, koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave i koje se odnose na upravljanje postupkom, alba nije dozvoljena(izuzetak: alba je dozvoljena na reenje, kojim se prekida postupak, reenje o disciplinskim i kaznenim merama) Pravilo je neto drugaije, kada su u pitanju radnje upravljanja postupkom, koje se vre na glavnoj raspravi (radnje rukovodjenja glavnom raspravom).Tu samo nije dozvoljenja posebna alba,tj. alba se moe uloiti, tek povodom donete presude) 89

Polazei od preraspodele ovlaenja predsednika vea i vea, izvan glavne rasprave i na samoj glavnoj raspravi, u nekim situacijama se ve u toku rasprave, moe postaviti pitanje vanosti radnje upravljanja postupkom, preduzete od predsednika vea.Tada konanu odluku o vanosti donosi vee u punom sastavu. Propisano je da sud nije vezan svojim reenjem, koje se odnosi na upravljanje postupkom.Moe opozvati ili izmeniti svoje reenje o odredjivanju roita, produiti dati rok za preduzimanje neke radnje, odustati od izvodjenja dokaza, izmeniti stav i doneti medjupresudu. 3.Sudski zapisnik Preovladavanje usmenosti u prvostepenom postupku, redovno prisutna trajnost postupka, instanciona kontrola pravilnosti i zakonitosti rada suda, ine da je neophodno da se radnje suda, stranaka i drugih subjekata pismeno evidentiraju. Zato je propisano da sud sastavlja zapisnik o radnjama preduzetim na roistu, te o vanijim izjavama i saoptenjima strankama i drugih uesnika u postupku, datih izvan roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee se sastavljati zapisnik, nego e se samo staviti slubena zabeleka na spisu ( prijava promene adrese, predaja isprave ili nekog dokaznog predmeta). Zapisnik pie zapisniar po kazivanju sudije. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vre radnja, naznaenje predmeta spora, imena prisutnih stranaka ili treih lica i njihovih zakonskih zastupnika i punomonika. Zapisnik treba da sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina izjava stranaka i njihovi predlozi, dokazi koje su stranke ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navodjenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, odluke suda donete na roitu. Zapisnik se mora voditi uredno i u njemu se ne sme nita brisati, dodati ili menjati.Zapisnik se sastavlja na taj nain, to predsednik vea kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik. Stranke imaju pravo da proitaju zapisnik ili da im se proita, kao i da stave svoje prigovore na sadrinu zapisnika. Ispravke povodom prigovora se piu na kraju zapisnika. Ono to se precrta u zapisniku, mora ostati vidljivo. Zapisnik potpisuju presednik vea, zapisniar, stranke i tuma. Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo sasluanje vri pred zamoljenim sudijom ili predsednikom vea. Nepismeno lice ili lice koje se ne moe potpisati, stavie na zapisnik otisak kaiprsta, a zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Zapisnik sadri podatke o strankama, sporu, oznaenje suda, naznaenje predmeta, naznaenje predmeta.On nije sam po sebi origineran izvor informacija, pa sud ne bi smeo, kao procesnu gradju, upotrebiti podatke, koji su uneti u zapisnik. 90

Izuzetak je zapisnik o izvodjenju dokaza pred zamoljenim sudijom drugog suda. Tada je za parnini sud sam zapisnik izvor informacija.Postoji oboriva pretpostavka tanosti onoga to se u zapisniku odredjuje. O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod vieg suda, u postupku po pravnom leku, odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju.

47. Dostavljanje ( podnesaka, odluka, poziva)

a) O dostavljanju Shodno pravilima naela obostranog sasluanja, potrebno je da se svaka stranka obavesti o parninim radnjama druge strane ili da joj se omogui da to neposredno i na vreme sazna ( dostavom podnesaka, dostavom poziva na roite). Strankama treba dostaviti odluke suda, da bi se sa njima upoznale i postupile po dispoziciji, odnosno uloile pravni lek. I trea lica upuuju podneske sudu, pa ih treba dostaviti strankama , kao to se i treim licima dostavljaju podnesci stranaka i pozivi suda (obavetenje o parnici, poziv svedoku, vetaku, tumau). Akt dostavljanja povlai odredjene pravne posledice: smatra se da je stranka obavetena o radnjama protivne stranke, upoznata je da se protiv nje moe doneti presuda zbog proputanja ili odrediti mirovanje, saznaje da poinje tei rok za ulaganje pravnog leka, svedok je upoznat da neodazivanje pozivu vodi novanoj kazni ili prinudnom dovodjenju. Zato je u zakonskom tekstu dostavljanje sudskih pismena (podnesaka, odluka, poziva) detaljno uredjeno, kako u pogledu subjekata, tako i naina, mesta i vremena dostavljanja. Dostavljanje pismena je u naem postupku iskljuivo sudska radnja, bilo da to vri sud neposredno, bilo po njegovom odredjenju pota ili nadleni organ optine. U savremenim uslovima komunikacije, pismena se dostavljaju preko pote, a mogu se dostavljati i preko odredjenog lica, zaposlenog u sudu ili preko nadlenog organa optine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi nain, odredjen posebnim zakonom. Dostavljanje je sudska radnja. Sam sudija moe preduzeti radnje dostavljanja (odlaganjem roita, zakazivanjem novog) ili to naloiti dostavnoj slubi suda (obino za dostavljanje u mestu suda, putem sudskog dostavljaa) U dostavljanje se nekad ukljuuju i drugi subjekti. Do toga dolazi po izriitoj odredbi zakona ili prema okolnostina nastale situacije.Vaniji su primeri:vojnim licima, pripadnicima policije, zaposlenima u saobraaju, pozivi se dostavljaju preko vojne komande odn. neposrednog stareine, licima lienim slobode preko uprave zatvora, kaznenopopravne ustanove, odn.vaspitnopopravnog doma. Dostavljanje se moe izvriti predajom pismena domaru zgrade, susedu adresata ili licu koje s njim radi, ako su voljni da pismeno prime i predaju ga adresatu. b) Adresat i primalac pismena Redovno su adresat (lice kojem je pismeno upueno) i primalac (lice kome treba ili kome se moe predati pismeno) isti subjekti, bar kada su u pitanju fizika lica. 91

Pismeno se, medjutim, moe predati i odraslom lanu domainstva adresata (neto je drugaije za pismena, koja se dostavljaju lino) Za stranku koja ima zakonskog zastupnika ili punomonika, pismena se dostavljaju ovim licima (to ne vai kada je punomonik dravnog organa ili pravnog lica iz reda njihovih radnika po l.134 ZPP dostavljanje tada ide prema optem pravilu; poziv radi izjanjenja ili sasluanja, dostavlja se lino stranci). Kada stranka ima vie zakonskih zastupnika ili punomonika, dostavljanje se vri samo jednom od njih. U sluaju da vie lica zajedno tue, a nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odn. punomonika, sud ih moe pozvati da u odredjenom roku a imenuju zajednikog privremenog zastupnika za prijem pismena. Istovremeno e sud obavestiti tuioce, koga e od njih smatrati zajednikim(privremenim) zastupnikom, ako oni u datom roku ne odrede zajednikog punomonika. c)Dostavljanje u inostranstvu i dostavljanje licima koja imaju pravo na imunitet. Dostavljanje licima (nezavisno od njihovog dravljanstva)i ustanovama u inostranstvu ili strancima, koji imaju pravo imuniteta, vri se diplomatskim putem, izuzev ako je medjunarodnim ugovorom drugaije odredjeno. Ako su u pitanju nai dravljani, koji se nalaze u inostranstvu, pismeno se moe dostaviti preko konzulata, odn. konzularnog ili diplomatskog predstavnika.Ovo dostavljanje je punovano, samo ako lice, kome se pismeno dostavlja, pristane da ga primi. d) Punomonik za primanje pismena Stranku ( ili njenog zakonskog zastupnika), koja se nalazi u inostranstvu, a kod nas nema punomonika, pozvae sud da u odredjenom roku u naoj dravi imenuje punomonika za prijem pismena (ovo dostavljanje se vri diplomatskim putem). Ako stranka ne odredi punomonika za prijem pismena, sud e stranci postaviti privremenog zastupnika, ovlaenog za prijem pismena i o tome e je obavestiti. Ovaj privremeni zastupnik moe da vri samo one procesne radnje , koje su vezane za dostavljanje pismena. e) Vreme i mesto dostavljanja Dostavljanje se vri radnim danom i to danju.Pismeno se moe dostaviti i u drugom vremenu, ako primalac to prihvata ili ako tako sud odredi( dostavlja treba da pokae odluku suda). Dostavljanje se vri u stanu ili na radnom mestu lica kome je pismeno upueno.I ovde se dostavljanje, moe izvriti na drugom mestu, ako primalac na to pristane ili ako tako sud odredi. Dravnim organima, organima lokalne samouprave i organima drugih oblika teritorijalne organizacije, dostavljanje se vri predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlaenom za prijem pismena. Dostavljanje pravnim licima vri se u prostorijama pravnog lica, a moe se izvriti i predajom pismena zaposlenom ili lanu pravnog lica, koji se zatekne u kancelariji, odn.poslovnoj prostoriji. Javnom tuilatvu i javnom pravobranilatvu dostavljanje se vri predajom pismena pisarnici ovih ustanova. Dostavljanje advokatu kao punomoniku moe se obaviti predajom pismena njegovom slubeniku, u advokatskoj kancelariji. f)Nain dostavljanja (predaja pismena i dostavnica) 1.Dostavljanje pismena koja se ne moraju lino predati adresatu, 92

2.Dostavljanje lino adresatu, 3.Dostavljanje oglasom, 4.Dostavljanje kada je odbijen prijem, 5.Dostavnica. 1.Dostavljanje pismena koja se ne moraju predati licno adresatu Dostavljanje, u stanu ili na radnom mestu, vri se predajom pismena adresatu.Ako nisu u pitanju pismena, koja se predaju lino, otsustvo adresata nije smetnja, da se ve u prvom mahu izvri dostavljanje. Ako se adresat ne zatekne u stanu, pismeno se predaje nekom od odraslih lanova njegovog domainstva.Ta lica su duna da prime pismeno,tj.ne mogu sa osnovom odbiti prijem i tako spreiti dostavljanje.Otsustvo ovih lica dozvoljava da se pismeno preda susedu, ali samo ako on na to pristane. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu, ako se adresat tamo ne zatekne, pismeno se moe predati licu, koje radi na istom radnom mestu.Potrebno je da to lice pristane da primi pismo. Pismeno se ne moe predati licu, koje uestvuje u parnici kao protivnik adresata. Isto tako, pismeno se ne predaje ovim licima ni onda, ako je ve tada izvesno da ona nee moi na vreme da obaveste adresata (pismeno se vraa sudu, uz naznaku gde se adresat nalazi) Kada je pismeno predato drugom licu, smatra se da je sa tim danom dostavljanje uredno izvreno.Ta druga lica su u pravnoj obavezi, da adresatu na vreme predaju pismeno.Ukoliko to ne budu mogli da uine, pismeno treba vratiti sudu i saoptiti gde se adresat nalazi. 2.Dostavljanje lino adresatu Odredjena pismena se, zbog njihovog znaaja, lino dostavljaju adresatu. Vano je,na primer, da se zna:da je podneta tuba, da poinje da tee rok za ulaganje pravnog leka, da u utvrdjenom roku treba postupiti po naredbi. Zato je propisano da se tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda, reenje protiv koga je dozvoljena alba, dostavljaju lino stranci, njenom zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne u stanu ili na radnom mestu, dostavlja treba da sazna kada to lice moe da nadje. Zatim e sastaviti pismeno obavetenje o vremenu i mestu sledeeg dostavljanja i pozvati adresata da tada bude u stanu ili na radnom mestu, radi prijema pismena.Obavetenje za adresata se ostavlja kod spomenutih lica, kojim se moe predati pismeno, za koje nije propisano lino dostavljanje. Ukoliko u tom vremenu na mestu dostavljanja ne zatekne adresata, dostavlja e u predaji pismena, postupiti po pravilima za dostavljanje onih pismena, koja se ne moraju lino predati(dostavljanje javnim tuilatvima, javnom pravobranilatvu i drugim dravnim organima i pravnim licima-l.134 ZPP). 3.Dostavljanje oglasom Kada stranka ili njen zakonski zastupnik u postupku do momenta dostavljanja drugostepene presude, kojom se parnica dovrava promene svoje prebivalite, duni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne uine, a dostavlja nije mogao saznati njihovu adresu, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja za tu stranku, vre stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Dostavljanje se tada smatra izvrenim, po isteku 8 dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda. 4.Dostavljanje kada je odbijen prijem Lice kome je pismeno upueno, odrasli lan njegovog domainstva ili ovlaeni radnik dravnog organa, odn.pravnog lica, ne mogu da spree dostavljanje odbijanjem prijema. 93

Kada, bez zakonskog razloga, odbiju da prime pismeno, dostavlja e pismeno ostaviti u stanu ili u prostorijama gde to lice radi. Na dostavnici ce napistai dan i sat dostavljanja, razlog odbijanja prijema i mesto gde je pismeno ostavljeno, te se sa tim smatra da je dostavljanje izvreno. Dostavnica je sudski pismeni akt u koji se unose svi bitni momenti povodom dostavljanja. Ima snagu javne isprave i kao takva je osnovni dokaz pravilnosti dostavljanja. Medjutim, ne i jedini.Ako je dostavnica nestala ili nije u svemu uredna (datum je netaan ili neitljiv), dostavljanje se moe dokazivati i drugim dokaznim sredstvima. Dostavnicu potpisuje dostavlja i primalac pismena sa tim da primalac treba slovima da napie dan prijema. Zakljuak: Odredbe novog zakona predvidjaju, da se dostavljanje moe izvriti i preko pravnog lica, registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja u zemlji ili inostranstvu (lanovi 127,130,stav2. ZPP). Ovakva mogunost e omoguiti ubrzavanja postupaka. Svim pravnim licima dostavljanje se mora izvriti preko lica ovlaenog za primanje pismena (lan 128.ZPP). Ovakva odredba ukazuje na odgovornost dostavljaa, bilo da je sudski, potar ili neko tree ovlaeno lice.Da bi se sankcionisalo njegovo nepotovanje, sud je u obavezi da primenjuje ovlaenja iz glave XV ovog zakona. Radi potovanja privatnosti stranke, dostavljanje se moe izvriti od 07,00 do 22,00 asa (lan 134, stav1. ZPP), ali u posebnim situacijama (stav 2) predvidjeno je da se moe izvriti i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda, koju je dostavlja duana, na zahtev, da pokae. lan 140. ZPP, koji se odnosi na bezispeno dostavljanje, ne odnosi se i na lino dostavljanje, predvidjeno lanom 136.ZPP, ali svakako daje mogunost efikasnije dostave. Sporazum o adredsi dostavljanja (lan 143.ZPP) takodje e predstavljati bitnu olakicu u pogledu naina uruenja poziva i pismena. Zakon vie ne sadri odredbe, koje ukazuju na obavezu suda da po slubenoj dunosti pribavlja adrese stranaka. Budui da je kog nas uobiajeno da se onemoguava razgledanje spisa licima, koja nisu stranke u postupku, bez obzira na dokazivanje njihovog pravnog interesa, sudska praksa mora da omogui doslednu primenu odredbe lana 145.ZPP, da se ne bi krilo naelo javnosti u smislu evropskih standarda. 48. Vreme vrenja parninih radnji- rokovi i roita 1.Rokovi a) Rokovi i njihove vrste b) Raunanje i odravanje rokova a) Rokovi i njihove vrste Rok je vreme odredjeno za preduzimanje pismene parnine radnje i vreme u kojem se radnja jo ne sme izvriti (dilatorni rok). Za usmene radnje to su roista, pa je vreme odravanja roista, bilo u celini bilo delom, vreme odredjeno za preduzimaje parninih radnji (prigovor mesne nadlenosti moe se izjaviti tokom pripremnog roita ili na prvom roitu za glavnu raspravu do uputanja tuenog u raspravljanje). Parnina radnja izvrena po isteku roka se po pravilu se ne uvaava( drugaije je ako je rok monitoran, odnosno instrukcioni nepravi rok). Treba razlikovati: I 94

* Procesnopravne rokove (uredjene procesnim pravilima), * Materijalnopravne rokove (normirani materijalnopravnim propisima i relevantni su za vrenje ovlaenja i dunosti u takvim pravnim odnosima). Kada materijalnopravni rok vodi prekluziji prava, na ta sud pazi po slubenoj dunosti, poto je u pitanju primena prava, a ovde pravo vie ne postoji, zahtev tube, odnosno prigovora se odbija. Medjutim, proputanje roka za podnoenje tube, uvedenog materijalnopravnom normom, povinava se posledicama, predvidjenim za protek procesnih rokova i tuba se odbacuje. Rokovi se redovno odredjuju za parnine radnje stranaka, nekad i za radnje suda (presuda se donosi odmah ili u roku od 8 dana od zakljuivanja rasprave) Ipak, rokovi odredjeni za radnje suda su mahom instrukcione prirode, pa njihovo neodravanje ne povlai neposredne sankcije. Rok se obino odredjuje kao: II (bezuslovan,zapovedniki,imperativ) * Peremptorni rok (protekom roka prestaje pravo da se radnja preduzme-nastupa prekluzija-prestanak vaenja prava, poto su svi zakonski rokovi proli, a nita nije uinjeno da se takvo pravo sauva) * Dilatorni rok (radnja se ne sme izvriti pre nego to protekne odredjeno vreme-ne moe se traiti nastavak postupka, pre nego to protekne tri meseca od dana kada je nastupilo mirovanje). III * Zakonski rokovi (odredjeni zakonom), * Sudski rokovi (odredjeni odlukom suda). Nekad je zakonom odredjena najvia duina roka, do koje se sme odrediti sudski rok (sud moe odrediti rok za odgovor na tubu u trajanju do 15 dana, izuzetno i najdue u trajanju do 30 dana). Ni sud ni stranke ne mogu menjati zakonske rokove.Oni ex lege prestaju da teku, kada se postupak prekine, a poinju da teku iznova od momenta kada se postupak nastavi). Sudske rokove odredjuje sud prema okolnostima, koje se pojavljuju u postupku i prirodi parnine radnje.Rok se moe produiti po predlogu zainteresovanog lica, ako postoje razlozi koji to opravdavaju.Predlog se naravno mora podneti pre nego to rok protekne. Sudski rokovi prestaju da teku u sluaju mirovanja postupka (isto i prekida), a poinju iznova kada se postupak nastavi. U procesnom sistemu prisutna je i podela na: IV * Subjektivne rokove (tok roka zavisi od saznanja stranke o dogadjaju ili od nastupanja mogunosti da radnju preduzme; npr.rok za ulaganje predloga za ponavljanje postupka), * Objektivne rokove (poetak toka roka zavisi od nekog momenta ili okolnosti, izvesne u nastupanju, nevezano od saznanja ili mogunosti stranke). b) Raunanje i odravanje rokova *Raunanje rokova* 95

Procesni rokovi se u parninom postupku raunaju u danima, od ponoi do ponoi, mesecima i godinama (vreme odredjeno prema roitima rauna se i u uim vremenskim jedinicama). Dan dostavljanja saoptenja ili drugog dogadjaja od kojeg poinje da tee rok, ne uraunava se u vreme odredjenog roka. Praznini dani i dani na koje se ne radi u toku roka, raunaju se u vreme odredjeno za rok.To ne vai za zadnji dan roka.Ukoliko zadnji dan roka pada na dravni praznik, u nedelju ili koji drugi dan kada sud ne radi, rok istie protekom prvog idueg radnog dana. Kod rokova odredjenih na dane, rok istie u pono zadnjeg dana po broju dana roka. Kada je duina roka odredjena u mesecima ili godinama, rok se zavrava protekom onog dana poslednjeg meseca, odn.godine koji po svom broju odgovara danu na koji je rok poeo da tee( etvoromeseni rok koji je zapoeo 30. aprila, zavrava se u pono 30. avgusta).A ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok se zavrava zadnjeg dana u tom mesecu (etvoromeseni rok zapoeo 31.jula zavrava se 30. novembra). *Odravanja rokova* Rok je odran i radnja stranke je u pogledu vremena vaea, ako je izvrena pre isteka roka, preduzeta pred sudom ili je pismeno predato sudu ( reenje je drugaije kod dilatornih rokova). Po pravilu, radnju preduzetu po isteku roka, sud ne uvaava. Izuzetak su instrukcioni odn.monitorni rokovi.U stvari, oni i nisu pravi rokovi, poto se njima stranka samo pouava ili upuuje da izvri procesnu radnju. Stroge posledice proputanja rokova u nekim situacijama su ublaene.To se ini uvodjenjem pretpostavke da je radnja izvrena u roku, mada podnesak do isteka roka nije bio predat sudu: 1. Podnesak upuen sudu preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafski, uzima se da je sa danom predaje poti predat sudu. 2. Za lica koja su u vojsci na obaveznoj vojnoj slubi, dan predaje podneska vojnoj jedinici, smatra se danom predaje sudu. 3. Za lica liena slobode, dan predaje podneska upravi zatvora ili zavodu za izvrenje zavodskih sankcija, smatra se danom predaje sudu. 4. Posebno je uredjena situacija, ako je podnesak vezan za rok, predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle proteka roka. Tada se smatra da je na vreme podnet, ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu, moe pripisati neznanju ili omaci. Ova pravila se primenjuju i na rok u kojem se prema posebnim pravilima mora podii tuba, a i na rok zastarelosti potraivanja ili kakvog drugog prava. 2. Roita Pravilo da sud odluuje o tubenom zahtevu na osnovu usmene, neposredne i javne rasprave i najvaniji deo aktivnosti procesnih subjekata se odvija pred sudom. Sprovodei pravila, sud organizuje postupak tako da odredjuje vreme, mesto i predmet usmene rasprave (roite), obavetavajui o tome i pozivajui stranke i druge uesnike u postupku. U pravnom ivotu je redovna pojava da se rasprava odvija na vie roita, pa i o istom predmetu raspravlja. Roite je deo postupka, odredjeno vreme i mesto u kojem se, u prisustvu procesnih subjekata, vre usmene parnine radnje ( na roitu se ne vre pismene radnje). Pod pojmom rasprave ne treba razumeti samo dijaloge, suprostavljanja.Tu su i sva razmatranja, izlaganja, sasluanja i uopte ispitivanja jedne stvari. Sud odredjuje predmet izvodjenja rasprave na roitu i radnje koje e se na roitu obaviti. 96

To moe biti pripremno roite, odredjeno za preispitivanje i pripremu procesnog materijala o kojem e se tek u daljem postupku temeljno raspravljati. Najvanije je roite za glavnu raspravu- roite na kojem se raspravlja o osnovnim pitanjima bitnim za odluivanje o zahtevu tube. Znaajno je i roite za javnu raspravu pred instancionim sudom. Za sprovodjenje dokaza uvidjajem izvan suda, radi sasluanja procesnog subjekta, koji ne moe da dodje pred sud ili povodom obezbedjenja dokaza, odredjuje se posebno roite. Roite se odrava radi rasprave o predlogu za donoenje dopunske presude, predlogu za povraaj u predjanje stanje i predlogu za ponavljanje postupka.

*Mesto odravanja roita* Roite se, po pravilu, odrava u zgradi suda.Kad je to nuno, roite se odrava i na drugom mestu(uvidjaj na nepokretnosti, sasluanje svedoka u bolnikim prostorijama). Izuzetno, to moe biti i podruje drugog, ali samo susednog suda. I razlozi utede u vremenu ili trokovima postupka mogu opredeliti, da se roite odri izvan sudske zgrade(roite za glavnu raspravu u mestu gde stanuju stranke i svedoci; uvidjaj na mestu nalaenja pokretne stvari). Mesto odravanja roita odredjuje sud.alba nije dozvoljena. *Vreme odravanja roita* Vreme odravanja roita (dan i sat), odredjuje sud reenjem.alba nije dozvoljena. Sud poziva stranke i druga lica, ije je prisustvo potrebno, da dodju na roite i upozorava ih na posledice neodazivanja(usvojen je izraz zakazivanje roita). Uz poziv se stranci dostavlja podnesak, povodom kojeg je odredjeno odravanje roita.Ukoliko se podnesak ne dostavlja, onda u pozivu treba navesti : ko su stranke, naznaiti predmet spora, radnje koje e se na roitu izvesti, kao i svojstvo u kojem se lice poziva. Dan i sat odravanja roita treba tako odrediti, da se poziv dostavi na vreme, da bi se pozvani mogao pripremiti i urediti svoj dolazak na sud. Za pripremno roite i roite za glavnu raspravu, strankama se poziv dostavlja najmanje osam dana pre dana odravanja roita. Zakazivanje i pozivanje na roite moe se izvriti i tako to e se reenjem o odlaganju roita, prisutnim odmah saoptiti i vreme odravanja sledeeg roita. Roite se redovno odrava u prisustvu obe parnine stranke ili bar jedne, uz pretpostavku da je druga bila uredno pozvana. Izuzetno, neka roita se mogu odrati, iako se stranke nisu odazvale pozivu ( roite za raspravu o predlogu za povraaj u predjanje stanje; roite za izvodjenje dokaza pred predsednikom vea...) Sud obino ne odredjuje vreme trajanja roita.Mogue je ipak predvideti da e roite trajati vie dana.Roite se moe prekinuti i pred istim sudom nastaviti sledeeg dana. Roite se dovrava, kada se iscrpi predmet raspravljanja ili kada se rasprava odloi za drugo roite (odlaganje roita). Sud moe odloiti roite, kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kad za to postoje opravdani razlozi. Protiv reenje o odlaganju nije dozvoljena alba. 97

49. Proputanje parninih radnji i vraanje u predjanje stanje a)Proputanje rokova Zbog nepostojanja vrste obaveze na vrenje parninih radnji, prirodi procesnog prava ni malo ne odgovara podela na prave i instrukcione (monitorne) rokove. Rokovi u pravnoj nauci se, inae, dele na: Prave rokove, Instrukcione rokove. Ova podela je izvedena na osnovu razliitih posledica proputanja rokova. Dok je za proputenje pravih rokova posledica gubitak prava ili sankcija, koja se sastoji u nametanju dalje pravne dunosti subjektu, dotle kod instrukcionih rokova posledice i nema ili je tek indirektno izraena u oteavanju poloaja subjekta. Posledice proputanja pravih rokova u procesnom pravu su razliitog intenziteta i skoro su identine sa posledicama proputanja instrukcionih rokova. Ipak, postoji razlika, jer pravi rokovi imaju izraenu pravnu posledicu. Poto je vrenje procesnih radnji izraz ovlaenja subjekta, a ne njegova pravna dunost (obaveza) da deluje, razumno je da sankcionisanje proputanja roka ne ide dalje od prestanka prava da se radnja preduzme-prekluzije (ne i prinudi da se ona vri). U ovoj situaciji je ishodite odbacivanje radnje, koja bi bila preduzeta po isteku roka. Ovo se, pre svega, odnosi na zakonske rokove, koji su veim delom prekluzivne prirode (rok za predlog za povraaj u predjanje stanje, rok za pravne lekove, rok za prigovor mesne nadlenosti). Ipak, postoje zakonski rokovi, ije proputanje ne dovodi do prestanka prava na vrenje radnje i koji se zato ne kvalifikuju kao prekluzivni. Posledice ovog proputanja su druge vrste i prirode. Sudski rokovi, nasuprot zakonskim, redovno i sami po sebi, ne vode prekluziji prava na preduzimanje parnine radnje, bar ne u vremenu pre nego to je sud odluio o stvari, povodom koje je dat sudski rok ili u vremenu u kojem bi to dozvoljavao razvoj postupka (pismeni odgovor na tubu, moe se izjaviti i po proteku roka, praktino sve dok na roitu nije dat usmeni odgovor ili dok glavna rasprava nije zakljuena) ta vie, u nekim situacijama i kad je sud odbacio radnju zbog proteka roka, stranka moe preduzeti istu radnju, ako to dozvoljava dalji razvoj postupka. Ve je poznato, da se podnesak vezan za rok, koji je ispravljen odn.dopunjen u roku odredjenom od suda, smatra da je predat sudu onog dana, kada je prvi put bio podnet. I kod proputanja sudskih rokova, posledica moe biti takva (utanjem), da se smatra da je preduzeta neka druga radnja. ( uzima se da je vraeni neuredni podnesak povuen, ako se u roku ne vrati sudu; proputanjem da se na vreme poloi kaucija za obezbedjenje sudskih trokova, smatra se da je tuba povuena, odn.da je tuilac odustao od pravnog leka). b)Proputanje roita Roiste nije samo vreme u kojem se vre usmene parnine radnje, ve se moe posmatrati i kao rok za preduzimanje procesnih radnji, utvrdjen jednim dogadjajem, vremenskim intervalom, odredjenim duinom roita. Naroito, kada se radnja treba preduzeti do nekog momenta u toku roita: Prigovor mesne nadlenosti se moe uloiti najdocnije do dovretka pripremnog roita, ili Ako pripremno roite nije odrano, sve dok se tueni, na prvom roitu za glavnu raspravu, nije upustio u raspravljanje. Prigovor da je po sporazumu nadlean izabrani sud. 98

Kao to je ve reeno, roite nije samo vreme u kojem se vre parnine radnje, ve je to i specifian nain preduzimanja parninih radnji pred sudom i u prisustvu stranaka.Proputanjem roita, stranka proputa i vreme i nain, tj. mogunost da u tom vremenu i na taj nain preduzima i saznaje parnine radnje, odn. Da aktivno uestvuje u tom delu postupka. Sa proputanjem roista, neodazivanje stranke pozivu suda da na roiste dodje, izjednaava se naputanje roista pre dovretka, i u odredjenim posledicama, kao pasivno dranje stranke.Nepojmljivo je da sud propusti roite.Sud moe odrati roite i kad je prisutna samo jedna stranka.Izuzetno, kako je ve izloeno, neka roita se mogu odrati i onda ako su izostale obe stranke. Proputanjem roista, stranka je prekludirana u vrenju procesnih radnji, koje su se mogla preduzeti samo na tom roitu. To su mahom pripremno roite i prvo roite za glavnu raspravu (ulaganje prigovora mesne nadlenosti,imenovanje prethodnika) Izostanak jedne stranke sa pripremnog roita ili roita za glavnu raspravu, vodi mirovanju postupka, ako to predloi prisutna stranka.Isto je ako izostanu obe stranke ili ako prisutne stranke nee da raspravljaju.Posledica je da stranke ne mogu preduzimati parnine radnje u vremenu od 3 meseca od dana mirovanja. Proputanju se, u odredjenim situacijama pridaje znaaj povlaenja tube. Za tuenog je naotrija posledica proputanja roita- donoenje presude zbog proputanja. c) Povraaj u predjanje stanje *Proputanje radnje i restitucija, *Pretpostavke za dozvolu restitucije (Povraaj u predjanje stanje), *Postupak suda i odluka. *Proputanje radnje i restitucija* Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimnje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci, na njen predlog, dozvoliti da naknado izvri tu radnju(povraaj u predjanje stanje), kada postoje opravdani razlozi za proputanje. Kada se dozvoli povraaj u predjanje stanje, postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja i ukidaju se sve odluke, koje je sud zbog proputanja doneo. Posledice proputanja procesnih radnji, mogu se sanirati po pravilima propisanim za povraaj u predjanje stanje-restituciju Proputanje u procesnom sistemu je znaajno, ako je stranka prekludirana u pravu da tu parninu radnju docnije preduzme, a ne postoje uslovi da se osnovne negativne posledice preputanja otklone nekom drugom radnjom. Vani primeri prekluzije su: Protek roka za albu dovodi do pravosnanosti presude, Propust roka da se alba ispravi ili dopuni vodi odbacicvanju albe, Propust roita spreava izjavu prigovora mesne nadlenosti. *Pretpostavke za dozvolu restitucije* (Povraaj u predjanje stanje) Osnovne pretpostavke da se dozvoli povraaj u predjasnje stanje su: Prekluzija u vrenju procesnih radnji, nastala usled proputanja roka ili roita, 99

 Nastupanje negativnih posledica za stranku, Opravdanje proputanja, Potovanje roka za podnoenje predloga za povraaj u predjanje stanje. Proputanje je opravdano, ako je do toga dolo, usled nekog dogadjaja objektivne ili subjektivne prirode, koji je stranku spreio da parninu radnju izvri do isteka roka ili da dodje na roiste (saobraajna nesrea, elementarna nepogoda, bolest) Predlog za povraaj u predjasnje stanje se podnosi sudu, kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju, u subjektivnom roku od 8 dana od dana kada je prestao razlog, koji je izazvao proputanje ili ako je stranka docnije saznala za proputanje, da dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana proputanja, ne moe se traiti povraaj u predjanje stanje(objektivni rok).Ne moe se traiti povraaj u predjasnje stanje, usled proputanja roka za podnoenje predloga za povraaj ili izostanka sa roista odredjenog povodom tog predloga. Zabrana restitutio restitutionis non datur, uvedena je da se stalnim traenjem povraaja ne ugrozi donoenje odluke ili nastupanje njene pravosnanosti. * Postupak suda i odluka* Predlog za povraaj u predjanje stanje se podnosi sudu, kod koga je trebalo da izvriti proputenu radnju.Ukoliko se restitucija trai zbog proputanja roka, stranka je duna da istovremeno sa podnoenjem predloga izvri i proputenu radnju. Podneti predlog za povraaj u predjanje stanje ne utie tok parnice. Sud, medjutim, moe odluiti da se postupak prekine do pravosnaznosti reenja o predlogu. Neblagovremen ili nedozvoljen predlog odbacuje predsednik vea reenjem. Odluka o osnovanosti predloga za povraaj u predjanje stanje je u nadlenosti predsednika vea ili vea, zavisno da li se proputanje desilo u pripremnom postupku ili u vodjenju glavne rasprave. Povodom predloga sud odredjuje roite, radi rasprave o osnovanosti traenja. Roite se odrava i u odsustvu stranaka i nema mirovanja postupka.Rasprava na roitu nije potrebna, ako su injenice, na kojim se predlog zasniva, optepoznate. Kada sud usvoji predlog i dozvoli restituciju, parnica se vraa u ono stanje u kojem se nalazila pre proputanja.Odredjuje se ponovo odravanje roita, odn.oglaava se da se pismena radnja prihvata, kao da je podneta u roku.Sudske odluke koje su bile donete, povodom proputanja parnine radnje se ukidaju. Protiv reenja, kojim je predlog za povraaj u predjanje stanje usvojen, nije dozvoljena alba. Izuzetak je alba iz osnova da je predlog usvojen, iako je bio protekao rok za traenje povraaja u predjanje stanje. Medjutim, protiv reenja kojim je predlog odbaen ili odbijen, alba je dozvoljena. Zakljuak: lan 106. ZPP tano odredjuje naine raunanja rokova. Reene su ranije dileme iz prakse, posebno nastale u vezi s primenom Zakonske regulative o radnim odnosima. Regulisano je da e se podnesak, upuen sudu telegrafskim putem, smatrati blagovremenim, samo ako uredan podnesak bude dostavljen naknadno, poiljkom, u roku od tri dana. Rokovi koji su odredjeni u institutu vraanja u predjanje stanje su skraen, to umanjuje zloupotrebe. 100

Predlog se mora podneti u roku od 8 dana od prestanka razloga za proputanje, tj.saznanja za razloge, a najdue do 60 dana(lan 112, stavovi2. i 3. ZPP). Predvidjeno je i da uz predlog stranka mopra podneti i predloiti odgovarajue dokaze, a ako to ne uini bez roita, predlog e se odbaciti (lan 115.ZPP). Naelo usmenosti je postalo izuzetak (lan 115.ZPP).

50. Pojam, sadrina, osnovi i odreenosti tube

*Pojam tube* Tubom se pokree parnini postupak i zato taj akt ima prirodu inicijalne procesne radnje.Spada u sferu dispozicije, kao i sama parnica.Ne postoji drugi nain da se postupak pokrene, niti parnica moe da opstane, ako vie nema tube. Tuba je procesna radnja, kojom tuilac trai od suda, da mu prema tuenom dosudi pravnu zatitu odredjenog sadraja.Trai se da presudom naredi tuenom odredjeno dranje ili da mu se, na pravno obavezujui nain, saopti kakvo njegovo ponaanje treba da bude. Na to moe da odgovori samo sud, kao nosilac sudske vlasti i u pravnom sistemu jedino ovlaena ustanova, da donosi sudske akte. Tueni, u veini situacija, moe da ispuni svoju obavezu ili da na drugi nain prihvati ono, to se u tubi tvrdi da je njegova dunost, a to daljnje vodjenje sudskog postupka ini suvinim. Po sadraju pravne zatite, koja se prema tuenom trai, zahtev moe biti: Osuda tuenog da neto ini ili ne ini(kondemnacija); Utvrdjenje da neko pravo postoji ili ne postoji, odn.da je isprava istinita ili neistinita (deklaracija); Odredjivanje promene, preobraaja u sferi pravnih odnosa (konstitucija). Tubom se odredjuje predmet postupka.Sud moe samo o tome da raspravlja i odluuje i ne sme da dosudi ni vie, niti neto drugo. Tuba se podnosi sudu, pismeno ili usmeno za sudski zapisnik. Tuilac treba da ima pravni interes da podnese tubu.Za neke tube se to generalno i ex lege pretpostavlja (skoro sva traenja kondemnacija i konstitucija), dok za neke tube tuilac treba da dokae da postoji pravni interes, izuzev ako je postojanje pravnog interesa priznato specijalnim zakonskim pravilom ili sudskim aktom( traenje deklaratorne pravne zatite) Iako je u svemu uredjen parninim procesnim pravom, tubeni zahtev ima dosta dodira i uticaja, kao odredjujui deo tube, na materijalnopravne odnose ( prekid zastarevanja, izazivanje dospelosti). Gradjansko subjektivno pravo ili samo ovlaenje iz tog prava su, mnogo puta, u biti zahteva, da se prema tuenom izrekne traena pravna posledica. Iz prava svojine se zahteva povraaj stvari, povodom prava slubenosti trai se zabrana uznemiravanja, iz ugovora o prodaji se zahteva isplata cene, usled povrede prava trai se naknada tete. Medjutim, netano bi bilo misliti, da su materijalna prava uvek osnov u tubenom zahtevu i traenoj pravnoj posledici.Tome je primer tubeni zahtev sa traenjem deklaracije, da pravo ili pravni osnov ne postoji, a on je upravo negacija subjektivnog prava. 101

Kako je ve ranije reeno, predmet spora (parnice) je tubeni zahtev. Osnov dosudjenja pravne zatite ili izreke o pravnoj posledici, redovno je neko gradjansko subjektivno pravo, izvedeno iz materijalnopravne norme. Ali ono nije predmet spora, kako se tvrdi u civilistikim uenjima o parnici. Izvesno je, da se usvajanjem tubenog zahteva, on sadrinski prenosi u pojedinanu pravnu normu, formulisanu u izreci presude, imajui tada prirodu (nekad samo dejstvo) pojedinanog, konkretnog gradjanskopravnog pravila. Isto je i sa odbijanjem tubenog zahteva, samo to tu dejstvo pojedinane norme ide u prilog tuenom (kae se da se pravna zatita dosudjuje tuenom). Sve dok se sadraj tubenog zahteva ne prenese u pojedinanu normu, donetu sudskim aktom, on postoji kao pretenzija. Kada se sudskim aktom: Izrekne sankcija, Donese dopunska, alternativna pojedinana norma u cilju reparacije ili restitucije povredjenog prava, Autoritativno deklarie postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, Ili odredi promena u sferi prava, moe se govoriti o relevantnom subjektivnom pravu ili ovlaenju sadranom u toj normi. Medjutim, tada vie nema spora, pa onda ni ta pojedinana norma i subjektivno pravo, njom utvrdjeno, ne mogu biti predmet spora. Predmet spora je pretenzija na izricanje u tubenom zahtevu odredjene pravne posledice ili donoenje pojedinane norme-sam tubeni zahtev. *Sadrina tube* Tuba se podnosi pismeno, u formi i sadrini podneska ili se daje usmeno na zapisnik parninog suda.I kada se daje usmeno na zapisnik suda, tuba treba da bude sastavljenja isto kao i tuba koju sama stranka podnosi. Tuba treba da bude u sadrini i formi propisanoj za sve podneske (ovde naroito treba izdvojiti: oznaku suda, oznaku i podatke o strankama i njihovim zastupnicima i potpis). Ve iz opteg pravila o podnescima, mogao bi se izvesti potpun sadraj tube.Ipak, neki posebni zahtevi o sadraju tube, prvenstveno preciznost i rigoroznost odredjivanja, opredelili su donoenje specijalnih pravila o sadraju tube. Zato, pored formule da tuba treba da sadri sve ono to i svi drugi podnesci, u zakonskim pravilima o tubi posebno su izdvojeni neki elementi, koji u ovom podnesku treba da budu oznaeni.Na jednima se insistira da moraju biti navedeni u tubi, a za druge se preputa stranci, da ih unese u tubu u cilju kasnijeg, i za nju povoljnijeg, vodjenja postupka. Prema posledicama koje nastaju, ako se izostave ti elementi, odredjuju se: obligatorni elementi tube i fakultativni elementi tube. *Obligatorni elementi tube* Obligatorni elementi tube su: Zahtev u pogledu glavne stvari i sporednog traenja, injenice na kojima tuilac zasniva taj zahtev, Oznaka suda, Oznaka stranaka, Potpis, 102

 Vrednost spora (u parnicama povodom nenovanog zahteva) Predlog dokaznih sredstava (ima veliku vanost radi dokazivanja navedenih injenica).Neki autori smatraju predlog dokaznog sredstva obligatornim elementom tube.Medjutim, izostanak predloga o dokazima ili prosto saoptenje da dokaza nema, ne bi dovelo tubu u pitanje, jer jo uvek stoji na raspolaganju pribavljanje dokaza sasluavanjem stranaka. Sa tubom u kojoj nisu uredno oznaeni svi obligatorni elementi, postupa se kao sa neurednim ili nepotpunim podneskom.Takva tuba se odbacuje, ako se nedostaci ne otklone u roku. *Fakultativni elementi tube* Fakultativni elementi tube su ona traenja, izjave ili podaci, koji se mogu uneti u tubu, ako stranka smatra da je to potrebno ili ako hoe ve u tubi da saopti neku svoju pravno relevantnu izjavu ili da izrazi neko svoje traenje: Saoptava pravni osnov tube, Trai da se tree lice obavesti o parnici, Predlae da se obezbede dokazi, Zahteva izdavanje privremenih mera, Izjavljuje da odustaje od ugovora, Saoptava da je spremna da primi odredjenu novanu svotu, umesto onoga to trai u tubenom zahtevu. *Stvarni (injenini) i pravni osnov tube* Potrebno je da se posebno obrati panja na pravni osnov tube-pravni institut, kategoriju, pravilo ili subjektivno ovlaenje, kojim stranka obrazlae svoje pravo na dosudu ili interes da joj se dosudi tubeno traenje. U naem procesnom sistemu pravni osnov tube je fakultativni elemenat. Stranka je duna da navede injenice i izjavi svoj tubeni zahtev.Na sudu je da utvrdi, da li za to ima osnova u pravu i odredi pravilo iz kojeg se to pravo izvodi (nekad i pre presude, radi donoenja neke prethodne odluke) Ipak, u pravnom ivotu stranka redovno navodi i obrazlae pravni osnov svoje tube. Medjutim, to ni sud ni stranku ne obavezuje. Ako se iz navedenog osnova ne moe stranci dosuditi ono to trai, sud je duan da ispita, da li postoji neki drugi pravni osnov, da se pozitivno odgovori na njen zahtev. Isto tako i stranka je ovlaena, da u postupku izmeni ranije odredjeni pravni osnov ili da u ovom delu sasvim povue svoje izjave. U tubi mora da se saopti stvarni dogadjaj i navedu sve injenice, koje ine taj dogadjaj. U tubi se moe rei: Tueni je 1. marta 2003.g trebao da plati iznos od 1.000,00 dinara, pa poto to nije uinio, trai se da se obavee na plaanje tog iznosa Ovo je neuredna tuba i ne bi bila podobna, da se s njom postupa, jer joj nedostaje injenini i pravni osnov. Medjutim, sa dopunom:Tuenom je, po dogovoru, 1.februara 2003.godine dat zajam u iznosu od 1.000,00 dinara sa obavezom vraanja u roku od 30 dana; poto dug nije vratio, trai se da se osudi da taj iznos isplati. Vidi se, da dodavanjem kvalifikatornih elemenata pravnog odnosa, tubeni zahtev postaje dovoljno odredjen (metod individualiziranja). Individualizacija, bitna za odredjenost tubenog zahteva, postie se oznakom pravnog osnova, te dosuda iz nekog drugog osnova ne bi bila dosuda istog zahteva U procesnim sistemima, u kojim se od stranke ne trai oznaka pravnog osnova tube, niti da eventualno oznaen osnov, obavezuje sud ili stranke, razumno je da se insistira na potpunom saoptenju injenica.Tu spada i na sistem. 103

Tek kroz to se tubeni zahtev moe odrediti i razlikovati od moguih drugih takvih traenja (metod supstanciranja).Stranke ovde nisu optereene dunou, da u tubi postave pravni osnov svog traenja.za to je, po pravilu, potrebno znanje i struna pomo pravnika. Isto tako nisu izloene riziku pogrene pravne kvalifikacije, to vodi odbijanju zahteva na pravnu zatitu. Sudjenje se odvija i donosi presuda, kratko reeno maksimom mihi factum, dabo tibi ius-dajte mi injenice, dau vam pravo.U spomenutom primeru se po metodu supstanciranja, tuba ne bi odbila.Saoptene su sve injenice i sud treba primenom prava da presudi, da li je tueni obavezan da tu novenu svotu plati.

*Odredjenost, priroda i znaaj tubenog zahteva* Iako je u parninom postupku neosporna aktivna uloga suda, naroito u vodjenju postupka i iznalaenju prava, sud ne sme da dosudi ni vie ni drugo od onoga to je tubom traeno (Non eat iudex ultra et extra petita partium). To je sutina koncepcije pravne zatite, koja se ostvaruje u parnici.Promovisana je zakonskim tekstom-l.2 ZPP: Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava. Sud ne moe odbiti da odluuje o zahtevu, za koji je nadlean. Posledica toga je da tubeni zahtev, mora biti tako odredjen, da se tano znaju subjekti i vrsta, odn.obim traene zatite-subjektivno i objektivno odredjenje. Svi zahtevi se mogu svrstati u tri sadraja po vrsti zatite: kondemnatorni (osudjujui)- trai se da se tueni osudi da se neto ini ili ne ini(da preda stvar, da plati novanu svotu, da dozvoli prolaz preko svog zemljita); deklaratorni (utvdjujui)- trai se da se sudskom odlukom utvrdi postojanje ili ne postojanje nekog pravnog odnosa,odn.istinitost ili neistinitost isprave (da li je zakljuen ugovor o prodaji, da ne postoje tudja stvarna prava na nepokretnosti, da je istinit potpis na ispravi); konstiutivni (preobraajni)- trai se da se izrekne neka promena u sferi pravnih odnosa ,tj.da se postojei odnos ukine ili izmeni ili da se uspostavi novi(da se brak razvede, da se umanji iznos ugovorne kazne, da se utvrdi konkursni rok). Tubeni zahtev je , po svojoj pravnoj prirodi, procesni institut. Tuba se upuuje sudu sa traenjem da se tuiocu prema tuenom dosudi pravna zatita u sadraju oznaenom u tubenom zahtevu.Tueni, kao to je ve reeno, tome ne moe da odgovori.Trai se sudska odluka. Tubeni zahtev je predmet parnice i uspostavlja se po pravilima parninog procesnog prava.Zato tubeni zahtev ne moe biti jedno od ovlaenja gradjanskog subjektivnog prava, a jo manje samo to pravo preneto u sferu sudskog postupka. Osnov dosudjenja pravne zatite redovno je neko gradjansko subjektivno pravo, izvedeno iz materijalne norme.Sve dok se sadraj tubenog zahteva ne prenese u pojedinanu normu donetu sudskim aktom, on postoji kao pretenzija. Postojanje pravnog interesa je procesna pretpostavka i to treba tuilac da dokae.Sud, postupajui ex officio, odbacuje tubu ako utvrdi da tuilac nema pravni interes da trai sudsku deklaraciju. Zakljuak: 104

Novinom u lanu 187, stav 1. ZPP predvidjeno je da tuba mora da sadri i vrednost predmeta spora, dok je stavom 2. utvrdjeno da e tuiocu, koji ivi u inostranstvu, ukoliko ne oznai punomonika za prijem pismena, sud odbaciti tubu. Ovakva odredba, s obzirom na tumaenje u pogledu naela postupka, ukazuje da vrednost predmeta spora predstavlja bitan elemenat tube, samo kada je od znaaja za nadlenost suda, njegov sastav i u pogledu vrednosti, koja je od uticaja na ostvarenje prava na podizanje vanrednog pravnog leka revizijom. Tuba sa vie tubenih zahteva regulie alternativno ovlaenje tuioca, koje e sada otkloniti probleme u praksi, s obzirom na sadrinu lana 190, stav 2. ZPP i ranije uobiejeno, a nepotrebno, odredjivanje vetaenja radi utvrdjenja vrednosti dugovane nenovane inidbe.

51. Vrste tubi

Prema prirodi prava, povodom kojeg se trai pravna zatita, tube se dele na: stvarnopravne (reivindikaciona, konfesorna, publicijanska), trabenopravne, porodinopravne, naslednopravne, steajne, izvrne, u uem smislu procesne ( tuba za ponitaj presude izabranog suda) i druge. U parninom procesnom pravu vana je podela tubi po sadraju pravne zatite, koja se tubom trai: 1. za osudu na inidbu (kondemnatorna), 2. za utvrdjenje (deklaratorna), 3. za preobraaj (konstitutivna). To su opti tipovi tubi i mahom sva traenja pravne zatite mogu se zahtevati jednom od ovih tubi, nezavisno od prirode prava, povodom kojeg se zahteva pravna zatita. 1.Kondemnatorna tuba Kondemnatornom tubom se trai od suda da se tueni osudi na odredjenu inidbu (injenje) ili neinjenje( trpljenje i uzdravanje).U obligacionom pravu to je: davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje, a u izvrnom postupku je:plaanje, davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje. To su, na primer, tube sa zahtevom da se tuenom naredi: da plati svotu od 10.000,00 dinara, da preda dravinu nepokretnosti, da ne spreava prelaz preko svog zemljita, da se u nonom vremenu uzdri od vrenja preduzimake delatnosti, koja ometa mir susedstva ... itd.

Za podnoenje kondemnatorne tube dovoljna je tvrdnja tuioca, da je povredjeno neko njegovo pravo, pa je tueni duan da otkloni nastale posledice ili da uspostavi pravnost, koju nalae pravni red. Dospelost prava nije uslov za podnoenje tube, ve materijalnopravna pretpostavka za dosudu traene zatite. 105

Pozitivan odgovor na ovu tubu je donoenje kondemnatorne presude.Ve sada treba rei, da je jedino je ova presuda podobna da se prinudnim putem izvri. 2.Deklaratorna tuba Procesnim pravom je dozvoljeno da se trai pravna zatita i onda ako je prisutna neizvesnost u postojanju nekog prava ili pravnog odnosa.Neizvesnost, svakako, ugroava pravo ili pravnu poziciju pojedinca i remeti normalan tok pravnog ivota. Zato se uvaava interes pojedinaca, da trae da se takva nesigurnost eliminie, donoenjem odgovarajueg sudskog akta, deklaracijom o postojanju ili nepostojanju prava ili pravnog odnosa odredjenog sadraja (clan 188 ZPP). Kada se govori o postojanju prava ili pravnog odnosa, misli se na jedno pravo (ovlaenje) ili na celovit , kompletan pravni odnos: da je ugovoreno ovlaenje na jednostrani odustanak od pravnog posla, da je zakljuen ugovor o zakupu, da nije posebno ugovoren otkaz, da na nepokretnosti ne postoji slubenost prolaza. Kada je u pitanju neizvesnost o postojanju prava ili pravnog odnosa, gledano sa aspekta tube, razlikujemo: 1.Pozitivnu tubu na utvrdjenje ( tvrdi se i zahteva se da se ustanovi da pravo postoji), 2.Negativnu tubu na utvrdjenje (tvrdi se da pravo drugog subjekta ne postoji i trai se da se to ustanovi presudom). Specijalnim pravilom je doputeno da se ovom tubom trai utvrdjenje istinitosti ili neistinitosti isprave.To se odnosi na pitanje autentinosti potpisa izdavaoca isprave, a ne i na istinitost njene sadrine(da je ostavilac svojeruno potpisao testament, da je falsifikovan potpis na priznanici o isplati zajma) Pitanje istinitosti sadrine jedne isprave, utvrdjuje se u postupku, u kojem se isprava prezentira, radi dokazivanja odredjenih tvrdnji postupka, u kojem autentinost potpisa na ispravi nije samostalan zahtev tube. Deklaratornom tubom se, inae, ne moe traiti utvrdjivanje injenica.Tim se, naravno, ne misli na injenice, ije je utvrdjivanje potrebno, da bi se deklarisalo postojanje ili nepostojanje prava. Ne moe se uvek traiti pravna zatita, koje se postie sudskom deklaracijom o postojanju ili nepostojanju prava. To suavanje prava na deklaratornu tubu, izraeno je pravilom da podnosilac tube mora imati pravni interes da zahteva ovu vrstu zatite (cl.188). Pravni interes predstavlja jednu konkretnu relaciju iz koje se izvodi opravdana potreba tuioca da trai deklaraciju suda o postojanju (nepostojanju) prava odredjenog sadraja. Ovakva tuba se moe podii, kada je to posebnim propisima predvidjeno, odn. kad tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili nekog pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost, odn. neistinitost neke isprave, ili kad tuilac ima neki drugi pravni interes. Postojanje pravnog interesa je procesna pretpostavka i to treba tuilac da dokae. Sud, postupajui ex officio, odbacuje tubu, ako utvrdi da tuilac nema pravni interes da trai sudsku deklaraciju. 3.Konstitutivna tuba Promene u sferi prava izraene u pravnim odnosima, stvaranju novih, promeni postojeih ili ukidanju dotadanjih, redovno su rezultat volje subjekata, koji su te odnose ve uspostavili ili tek hoe da ih uspostave(zakljuivanje, izmena ili raskid ugovora, promena ili opoziv testamenta). 106

Medjutim, nisu ni malo retke situacije u kojim je dozvoljena promena jednostranom izjavom volje, mada je odnos nastao dvostranim pravnim poslom (saglasnom izjavom dve volje).To moe biti po ovlaenju iz zakona, bilo da je ono dato radi normalnog odvijanja pravnih odnosa, bilo kao sankcija za postupke protivne pravu. Na primer: otkaz ugovora o zakupu ili ugovora o stanovanju, zakljuenih na neodredjeno vreme; raskid ugovora o prodaji zbog nedostatka stvari; raskid ugovora o posluzi zbog oteenje stvari. Isto tako, ovo ovlaenje moe biti utvrdjeno sporazumom stranaka. Na primer: pravo pree kupovine, pravo odustanka kod ugovora o kupovini na probu. Tako stvorene promene u pravu nastaju, ve samom izjavom volje, izraavanjem dve saglasne volje ili saoptenjem volje ovlaenog lica drugom subjektu.Nije potreban akt dravnog organa (obino sudskog), kojim bi se sankcionisalo nastupanje promene. Ukoliko se jedna strana protivi promeni ili ne prihvata da je promena nastala tvrdei, da u sferi prava nije stvoreno nita novo, subjektu koji je izjavio promenu stoji na raspolaganju deklaratorna tuba.Moe da trai da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa odredjene sadrine. U nekim specijalnim situacijama, zakonom se dozvoljava promena u odredjenim pravnim odnosima (mahom dvostranim poslovima), po posebnom pravnom reimu. Jedna grupa tih situacija je ona u kojim stranke mogu saglasnom voljom da vre promene u pravnim odnosima.Medjutim, ako se tome protivi jedna strana, onda se drugoj dozvoljava da trai promenu tih pravnih odnosa (izmena ugovora ili njegov raskid zbog promenjenih okolnosti). Ovde stranka ne moe da postigne promenu izjavom samo svoje volje(jednostrano). Zato je potrebno da podnese tubu sa zahtevom na promenu (preobraaj) i da se sudskom presudom uspostavi ta promena, ako je zahtev osnovan da se konstituie preobraaj u pravu. Drugu grupu ine one situacije u kojim se promena u pravnim odnosima ne moe postii ni ako o tome postoji saglasnost subjekata. Neophodno je da se u sudskom postupku trai promena i da se o tome donese preobraajna presuda (tuba radi ponitenja braka, tuba radi razvoda braka). I u jednim i u drugim situacijama preobraaj se uspostavlja presudom i nastupa u momentu njene pravosnanosti. Pravni interes za podnoenje kontitutivne tube se ne trai, izuzev ako je neto drugo odredjeno( tako, pravo na tubu za ponitaj braka pripada i treim licima, ako za to imaju neposredan pravni interes). Dovoljna je tvrdnja tuioca da je ovlaen da zahteva promenu u pravnim odnosima i da je zakonom propisano, da se promena ostvaruje ili jedino moe ostvariti donetom presudom. 52.KUMULACIJA TUBENIH ZAHTEVA 1.Pojam i vrste kumulacije tubenih zahteva (Objektivna i subjektivna kumulacija) Kumulacija tubenih zahteva je spajanje vie tubenih zahteva u jednoj tubi protiv istog tuenog.Procesnim pravom je to dozvoljeno, s tim da su propisane pretpostavke za kumulaciju i irina ovlaenja, koje tuilac ovde ima.Pravila o kumuliranju tubenih zahteva propisana su zakonom ili proizilaze iz prirode pravnih odnosa, povodom kojih se trai zatita. U vezi sa tim razlikujemo: objektivnu kumulaciju i subjektivnu kumulaciju. 1.Objektivna kumulacija moe biti: a) Prava kumulaciju 107

a)Spajanje zahteva povezanih istim injeninim i pravnim osnovom, b)Spajanje zahteva koji nisu povezani istim injeninim i pravnim osnovom. b) Eventualna kumulacija. 2.Subjektivna kumulcija (kumulacija stranaka) Postoji i postavljanje vie zahteva u: 3. Kumulacija zahteva iz alternativnih obligacija, 4. Procesna fakultas alternativa. (Ovi sluajevi u stvari nisu objektivna kumulacija) -----------------1.Objektivna kumulacija Kada se govori o kumulaciji tubenih zahteva ili objektivnoj kumulaciji, da bi se razlikovala od subjektivne (kumulacije stranaka), misli se na spajanje vie tubenih zahteva u jednoj tubi protiv istog tuenog. Kumulacija tubenih zahteva odnosi se na spajanje glavnih zahteva. Treba napomenuti, da upotrebljene termine (kumulacija i spajanje), treba uzeti sa rezervom, poto ne odgovaraju u svemu sadraju ovog procesnog instituta. 2.Kumulacija stranaka (subjektivna kumulacija), koju ne tako retko prati i kumulacija tubenih zahteva, normirana je pravilima o suparniarstvu. ----------------------1.Objektivna kumulacija Kao to je ve reeno, pravila o kumuliranju tubenih zahteva, propisana su zakonom ili proizilaze iz prirode pravnih odnosa, povodom kojih se trai zatita.Stvar je dispozicije tuioca da li e, u okvirima dozvoljenog, podneti jednu tubu sa kumuliranim zahtevima ili e svaki pojedini zahtev ostvarivati posebnom tubom, pa ak samo i jedan njegov deo. Sud nije ovlaen da spituje celishodnost spajanja zahteva, niti da naloi tuiocu da zahteve kumulira.Ipak, uvaavajui prednosti zajednikog reavanja, preteno ekonominosti i racionalnosti postupka, ovde su i sudu data odredjena ovlaenja. U nekim sluajevima, kada postoje uslovi za kumulaciju, sud moe da odredi spajanje postupaka, povedenih samostalnim tubama, u cilju zajednikog reavanja. Medjutim, postupanje suda i odluivanje u spojenim parnicama, uglavnom ide po drugim pravilima, i ne spada u ustanovu objektivne kumulacije. *Prava kumulacija* a) Spajanje zahteva povezanih istim injeniniim i pravnim osnovom. Tuilac je ovlaen da u jednoj tubi protiv istog tuenog istakne vie zahteva, ako su medjusobno povezani istim injeninim i pravnim osnovom(vie zahteva za naknadu tete prouzrokovane istim dogadjajem). Iako u zakonu za ovu situaciju nije neposredno reeno, relevantno je pravilo da se povodom svih zahteva postupa po istim procesnim pravilima. Stvarna nadlenost suda se ne dovodi u pitanje.Ako se utvrdjuje po vrednosti predmeta spora, ovde je to zbir vrednosti svih zahteva. Pojmljivo je da se za sve zahteve izvede stvarna nadlenost vieg suda po pravilima o atrakciji nadlenosti. 108

Sud je ovlaen da odredi odvojeno raspravljanje o pojedinim zahtevima i da odlui deliminom presudom. b)Spajanje zahteva koji nisu povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Tuilac je ovlaen da u jednoj tubi protiv istog tuenog istakne i zahteve, koji nisu povezani injeninim i pravnim odnosom. Tu je izriito reeno, da se mogu spojiti samo oni zahtevi o kojim se reava po istoj proceduri. to se tie stvarne nadlenosti, pravilo je da se trai nadlenost istog suda za svaki pojedini zahtev. Odsustvo pretpostavki bitnih za kumulaciju ne vodi odbacivanju tube. Ako je nadlean isti sud, zahtevi se razdvajaju(izdvajaju) i za one koji se ne mogu spajati povee se samostalan postupak. Ukoliko taj sud nije nadlean za neke od spojenih zahteva, oni se izdvajaju i upuuju na reavanje nadlenom sudu (zakonom su propisana odstupanja u branim i nekim drugim sporovima, povodom izdravanja i zbrinjavanja dece). Nejednak sastav suda, gde jedni zahtevi idu pred sudiju pojedinca, a drugi pred vee, nije smetnja njihovoj kumulaciji.Pravilo je da tada sudi vee i o zahtevima za koje je propisana nadlenost sudije pojedinca. *Eventualna kumulacija* Tuilac moe u tubi da istakne dva ili vie tubenih zahteva u odredjenom redosledu, traei od suda da usvoji sledei, ako nadje da prethodni nije osnovan (po odnosu eventualnosti). To je za tuioca pogodnost, ako nije siguran u tanost ili potpunost injenica sa kojima raspolae ili u pravno miljenje suda. Pored stvarne nadlenosti suda za sve zahteve i iste procedure, propisane za njihovo reavanje, za ovakvu kumulaciju trai se i da su zahtevi u medjusobnoj vezi. Ta povezanost moe biti stvarna ili pravna, to opravdava relaciju eventualiteta izmedju zahteva.Odsustvo takve veze ili drugih pretpostavki vodi odbacivanju tube. Razdvajanje ili izdvajanje nekih zahteva ovde bi dovelo do samostalnih tubi podnetih uslovno, to u naem procesnom pravu nije dozvoljeno I ovde moe biti primenljivo pravilo o proirenju nadlenosti sudskog vea. Litispendencija (zabrana jednovremenog podnoenja iste tube) nastupa za sve tubene zahteve. Povodom tako podnete tube, sud je duan da raspravlja o zahtevima prema redosledu, koji je odredio tuilac.Tek ako utvrdi da prvopostavljeni zahtev nije osnovan, sud raspravlja o osnovanosti sledeeg zahteva.Presudjenjem da je prethodni zahtev osnovan, dalji zahtevi su bespredmetni. alba tuenog protiv presude, kojom je usvojen sledei (eventualni) zahtev, pretpostavlja da e drugostepeni sud ispitati presudu u celini. 3.Kumulacija zahteva iz alternativnih obligacija Parninim procesnim pravom nije uredjena situacija, kada su stranke uspostavile obligaciju sa dva ili vie predmeta, tako da dunik treba da preda samo jedan i time se oslobodi obaveze (duas res in obligatione, una res in solution). Ukoliko je pravo izbora na poveriocu, on ve kod podnoenja tube treba da izvri izbor predmeta. Medjutim, ako je pravo izbora na duniku, on to pravo ima sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedan od predmeta ne bude, ma i delimino predat poveriocu. U izvrnom postupku je uredjeno izvrenje alternativno dosudjenih obaveza, to znai ako su stranke uspostavile obligaciju sa dva ili vie predmeta, tako da dunik treba samo jedan da ispuni i time se 109

oslobaa obaveze, onda poverilac treba prema duniku da izjavi traenje da se dosude oba predmeta-da postavi dva ili vie zahteva u alternativnom odnosu. 4. Procesna fakultas alternativa U obligacionom odnosu moe biti utanaeno, ve od poetka ili naknadno, da se dunik oslobadja svoje obaveze, dajui neki drugi predmet umesto onoga to je ugovoreno(fakultas alternativa-una res in obligatione, due res in solutione). Poverilac je tada ovlaen da postavi tubeni zahtev, traei da mu se dosudi samo ono to je predmet obligacije.Dunik, i pored dosuenja tog zahteva, ovlaen je da preda taj drugi predmet i oslobodi se obaveze.To moe uiniti sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije, ma i delom, predmet koji mu je dosuen.Pravo na predaju drugog predmeta dunik moe da ostvari, iako to nije navedeno u tubi, niti izreeno u presudi. I kada uopte nije ugovorena fakultas alternativa, pravila parninog postupka dozvoljavaju u sporovima radi predaje stvari, da poverilac ve u tubi ili docnije do zakljuenja glaavne rasprave, izjavi da je voljan da umesto dugovane stvari primi odredjenu novanu svotu. Ukoliko usvoji tubeni zahtev, sud e u presudi izrei da se tueni moe osloboditi davanja stvari plaanjem te novane svote. Takva izjava tuioca predstavlja ponudu na zamenu ispunjenje i sud je duan da je unese u izreku presude i o tome se ne raspravlja i ne sudi. Tueni je ovlaen da tu ponudu prihvati i isplati navedenu novanu svotu, pa da se tako oslobodi svoje novane obaveze.Ovo moe da uini, sve dok tuilac nije u postupku prinudnog izvrenja, ma i delom, primio ispunjenje obaveze. 53. Pravna dejstva podnoenja tube sudu i dostavljanje tube tuenom (LITISPENDENCIJA) 1.Pravna dejstva podnoenja tube sudu Osnovno dejstvo podnoenja tube sudu je u tome, da je u tog momenta ex lege pokrenut parnini postupak. Svejedno je kojim je putem tuba podneta: predajom sudu, upuivanjem preporuenom poiljkom, na drugi nain predvidjen pravom Tada je uspostavljen procesni odnos, istina nepotpun, izmedju suda i tuioca. To vai i onda ako nisu prisutne procesne pretpostavke, koje doputaju sudjenje.Parnini postupak je bio pokrenut i trajao do odbacivanja tube, bar kao pravna injenica. Pored osnovnog i najvanijeg procesnog dejstva (pokretanje postupka), podnoenjem tube dolazi i do drugih procesnih posledica. Na primer, nadlenost se redovno odredjuje prema injenicama, koje su postojale u momentu podnoenja tube; to je trenutak prema kome se utvrdjuje vanost ugovora o prorogaciji nadlenosti; procesne pretpostavke za doputenost sudjenja u pravilu treba da su prisutne ve u vremenu podnoenja tube. Podnoenjem tube nastaju i materijalnopravne posledice, nekad dosta znaajne. Najvanije su: prekida se tok zastarevanja potraivanja(odbacivanje tube i nova tuba u roku od tri meseca ine da je relevantan raniji trenutak prekida); prekida se tok vremena potreban za nastupanje odraja; tim momentom izvren je izbor izmedju alternativnih obaveza; 110

 zatezna kamata na iznos neisplaenih kamata i na povremena novana potraivanja pripada poveriocu od dana podnoenja tube; naslednici tuioca mogu produiti zapoeti postupak za ponitaj i razvod braka uz dokazivanje da je za to bilo osnova. Ista dejstva imaju podnoenje incidentalnog deklaratornog tubenog zahteva, izjava daljih zahteva putem preinaenja tube, podnoenje protivtube i neke druge procesne radnje takvog znaaja. 2.Pravna dejstva dostavljanja tube tuenom (litispendencija) a) Pojam i dejstva litispendencije * Litispendencija * Procesna dejstva litispendencije * Materijalna dejstva litispendencije b) Litispendencija i otudjenje stvari ili prava u toku parnice a) Pojam i vrste litispendencije *Litispendencija* Od momenta kada se tuba dostavi tuenom, po pravilima o dostavljanu pismena, procesno pravni odnos postaje kompletan i tueni je ukljuen u parnicu.Zato se i kae da od tog trenutka parnica poinje da tee ili da nastupa litispendencija (lis pendet-parnica visi, u smislu da postoji) Povodom zahteva koji se istaknu u toku postupka, parnica poinje da tee od momenta kada je o tom zahtevu obavetena protivna stranka (zavisno od toga koje izjavio zahtev). Litispendencija prestaje kada: presuda kojom se dovrava parnica postane pravosnana, stranke zakljue poravnjanje, tuilac povue tubu ili kada parnica prestane na neki drugi nacin. Pravna dejstva litispendencije su procesna i materijalnopravna. *Procesna dejstva litispendencije* Najznaajnije dejstvo litispendencije je zabrana pokretanja nove parnice o istom zahtevu izmedju istih stranaka( ne bis in idem). Ne sme se dozvoliti da se u istoj stvari (pravnoj) vodi dvostruki postupak, a jo manje da se donose dve presude, koje bi mogle biti razliite. Tubu, u kojoj je docnije nastupila litispendencija, odbacuje sud po slubenoj dunosti.To ini i onda ako je ta tuba ranije podneta, a nije bila dostavljena tuenom pre tube iz docnije pokrenute parnice. Jednaki su efekti kod preinaenja tube dodavanjem novog tubenog zahteva i isticanja incidentalnog tubenog zahteva(isto i prigovora kompenzacije). Pravna dejstva litispendencije relevantna su i onda ako je doneta presuda u parnici, koja je docnije poela da tee. Povodom albe ta se presuda ukida i tuba se odbacuje (na ovu prcesnu povredu sud pazi po slubenoj dunosti). Tek e pravosnanost ove presude spreiti to dejstvo litispendencije. Snaga pravosnano presudjene stvari vodi odbacivanju tube i dovretku postupka u parnici, koja jo tee, premda je u toj parnici ranije nastupila litispendencija. Ova dejstva litispendencije su drugaije uredjena u odnosu na postupak pred stranim sudom.Ako se pred stranim sudom vodi postupak o istom zahtevu i izmedju istih stranaka, na sud e pod odredjenim uslovima prekinuti postupak. 111

To su sledei uslovi: da je prvo pred stranim sudom pokrenut postupak; da je u pitanju spor za ije sudjenje ne postoji iskljuiva nadlenost naeg suda; da jedna od stranaka predlae prekid; da postoji uzajamnost. Nastavak kod nas prekinute parnice zavisi od ishoda postupka pred stanim sudom, odnosno naeg priznanja strane odluke. Treba spomenuti i druga procesna dejstva litispandencije: ve je reeno, da se incidentalni deklaratorni tubeni zahtev moe izjaviti, tek poto parnica pone da tee; posle dostavljanja tube njeno( objektivno) preinaenje je dozvoljeno ako tueni pristane ili to odobri sud; tree lice, u svojstvu umeaa, moe da pristupi jednoj od stranaka, poto litispendencija nastupi; poto parnica pone da tee, moe se zatraiti da se tree lice obavesti o parnici (o otudjenju stvari i prava u toku parnice). *Materijalnopravna dejstva litispendencije* Znaajno je navesti pravilo da dralac stvari postaje nesavesan od momenta, kada mu je tuba dostavljena. To vai i za pravilo da u obligacijama u kojima nije odredjen rok ispunjenja, dunik pada u docnju kada mu tuba bude dostavljena. b)Litispendencija i otuenje stvari ili prava u toku parnice Parnini postupak ne bi smeo da ometa ili spreava akte raspolaganja i upotrebe stvari ili prava o kojima se vodi postupak, kako u odnosu na tuioca tako i tueng. Meutim, isto tako se ne sme dozvoliti da stranke, naroito tueni, takvim aktima ugroze ili onemogue redovan tok postupka i ostvarivanje pravne zatite. Zato je u procesnom sistemu propisano da otudjenje stvari ili prava o kojim je parnica poela da tee, ne spreava da se parnica medju istim strankama dovri(pravilo ne vai ako su ti akti preduzeti pre dostavljanja tube, poto tada jo nije bio uspostavljen potpun procesnopravni odnos. Povodom ovog reenja postoje dva shvatanja: Teorija irelevancije-da se parnica tada dovrava kao da ti akti nisu bili ni preduzeti, Teorija relevancije-da su stranke dune da usklade svoja traenja u parnici sa nastalim promenama u pravnim odnosima. Uenje o relevanciji je savremenije i prihvatljivije shvatanje, koje preovladava u nauci.Naroito u svetlu pravila da sud presudjuje na osnovu injenica koje nastanu i postoje do zakljuivanja glavne rasprave.Na kraju bi se moglo pomisliti da su akti usmereni na promene u procesnom odnosu bili pravo, a ne dunost. Potrebno je razdvojiti procesne pozicije stranaka. Ukoliko po dostavljanju tube, tuilac otudji stvar ili pravo, parnica se nastavlja, kao da ti akti nisu bili ni preduzeti.Ex lege se tuiocu priznaje pravo da sada vodi tudju parnicu.On ima pravo na vodjenje spora.Zato nastali nedostatak aktivne stvarne legitimacije ovde nije relevantan. Sticalac stvari ili prava bio bi ovlaen da uskrati tuiocu pravo da vodi spor ili da podnese tubu glavnog meanja protiv tuioca i tuenog i da trai za sebe stvar ili pravo o kojem se vodi spor.Postoji i mogunost sticaoca da stupi u parnicu umesto tuioca, ako na to pristanu obe stranke. Nije razlog da se neto menja, ako bi tueni u toku parnice otudjio stvar ili pravo, izuzev da je to volja tuioca.Presuda kojom je dosudjena otudjena stvar ili pravo, sprovodi se u izvrnom postupku kao i svaka 112

druga presuda.Ukoliko se izvrenje ne moe sprovesti, tuilac je ovlaen da u izvrnom postupku zahteva protivvrednost, odnosno naknadu tete. I ovde sticalac moe da stupi u parnicu umesto tuenog, ako na to pristanu obe stranke ili da upotrebi tubu glavnog meanja(za ta e retko biti uslova). 54. PREINAENJE I POVLAENJE TUBE Preinaenje tube 1. (pojam i vrste) Stvarno velika dispoziciona ovlaenja tuzioca, do tog stepena da se kae da je on dominus litis, ipak ne smeju biti toliko iroka, da ugroze nesmetan tok postupka ili da drugu stranu stave u neravnopravan poloaj.Zato su, pored ostalih, propisana odredjena ogranienja u promeni tube i izraena u institutu preinaenja tube, stroijoj proceduri kojoj se povinavaju te promene tube. Tu spadaju samo one situacije, kada se na odredjen nain menja tuba u pogledu tubenog zahteva (objektivno preinaenje) ili tuenog (subjektivno preinaenje). Sve mogue objektivne i subjektivne promene nisu kvalifikovane kao preinaenje tube. Preinaenja tube nisu: izriito je propisano da to nije izjavljivanje incidentalnog deklaratornog tubenog zahteva, dopuna, izmena ili ispravka pojedinih navoda tube, bez promene tubenog zahteva, nastupanje novog tuenog u parnici, po pravnom dejstvu univerzalne sukcesije, promena tuenog, na osnovu pristanka obe stranke, kad na njegovo mesto stupa umea ili lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome se vodi parnica, proirenje tube, da se uz tuenog, oznaenog u tubi, tue i druga lica, smanjenje tubenog zahteva...

Dok preinaenje tube predstavlja: promene stvarnog osnova tube, uz zadravanje istog tubenog zahteva, isticanje novog tubenog zahteva umesto onog koji je bio oznaen u tubi, uz odravanje istog injeninog stanja, tuilac povea postojei tubeni zahtev. Tube se moe preinaiti od momenta, kada je podneta pa do zakljuivanja glavne rasprave. 2.Objektivno preinaenje tube Tuba se moe preinaiti od momenta kada je podneta pa do zakljuenja glavne rasprave. Tuba je u objektivnom smislu preinaena kada tuilac: 1) umesto dotadanjeg zahteva istakne novi tubeni zahtev, 2) povea postojei tubeni zahtev, 3) uz postojei, istakne jo drugi tubeni zahtev. U prvom sluaju, povodom ranijeg tubenog zahteva, imamo situaciju povlaenja tube. Tuzilac povlai svoj dotadanji zahtev, pa u tom delu treba primeniti pravila o povlaenju tube.

113

U drugom sluaju, preinaenje tube poveanjem tubenog zahteva ili isticanjem daljih tubenih zahteva, redovno je i kumulacija tubenih zahteva.Zato su za dopustivost preinaenja u ovim situacijama relevantna i pravila o objektivnoj kumulaciji. Kod treeg sluaja, povodom novoistaknutih zahteva i u delu poveanja postojeeg zahteva, litispendencija poinje da tee od momenta kada je tueni o tome obaveten. Tuilac je slobodan u preinaenju tube u vremenu od njenog podnoenja do dostavljanja tuenom. Od tog momenta pa do zakljuivanja glavne rasprave, za preinaenje je potreban izriit ili konkludentno izjavljen pristanak tuenog. Pristanak tuenog nema snagu definitivnog uskraivanja preinaenja tube.I kada se tueni protivi, sud moe dozvoliti preinaenje, ako bi to bilo celishodno za konano reenje odnosa medju strankama i akoza to postoje ostale pretpostavke procedure. Stvarna nenadlenost parninog suda nije smetnja preinaenju. Predmet se tada dostavlja nadlenom sudu, koji e nastaviti postupak, odluiti o preinaenju i eventualno o dozvoli preinaenja, ako tueni nije izjavio pristanak. Sud nije ovlaen da ceni opravdanost ili celishodnost preinaenja, ukoliko tueni na to pristaje. Tuenom treba ostaviti dovoljno vremena, da se pripremi za raspravu o preinaenoj tubi. Protiv reenja kojim se prihvata preinaenje tube, nije dozvoljena posebna alba.

3.Preinaenje tube u subjektivnom smislu Preinaenje tube promenom tuenog povinovano je neto stroijim pravilima. Tuilac je u odnosu na originernog tuenog slobodan u takvom prienaenju tube, sve dok se tueni nije upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Od tog momenta pa do zakljuenja glavne rasprave, za preinaenje je potreban pristanak tuenog.Odlukom suda se ne moe zameniti pristanak, ni otkloniti protivljenje tuenog-kae se da ono ima snagu veta. Od novoimenovanog tuenog se trai pristanak da stupi u parnicu umesto dotadanjeg tuenog.On preuzima parnicu, tanije stupa u procesnopravni odnos od njegovog poetka, tj. ve od podnoenja tube.Na njega se tada odnose i povoljni i nepovoljni efekti dotadanjeg razvoja postupka (prekid toka nekog roka, protek vremena da se prigovori nadlenosti).Zato je sasvim razumljivo to se ovako preinaenje uvek uslovljava pristankom tuenog.

Povlaenje tube
1.Pojam, uslovi i nain povlaenja tube Slobodu tuioca u opredeljenju da li e podneti tubu i tako pokrenuti parnini postupak, prati njegovo pravo da izjavom o povlaenju tube sasvim zaustavi postupak-nema tube, nema parninog postupka.Do tada izvrene procesne radnje suda i stranaka gube pravni znaaj, poto su bile preduzete u parnici i sa ciljem da deluju u toj parnici, koja je sada prestala.Samo neka njihova dejstva ostaju i mogu biti uzeta kao pravne injenice u nekom novom postupku. Povlaenje tube i dovretak postupka nije smetnja da tuilac ponovo podnese istu tubu i protiv istog tuenog. Parnina radnja povlaenja tube ima neposredno procesno dejstvo.Samim aktom preduzimanja te radnje, postupak prestaje (izuzev ako je za to potreban pristanak tuenog).Pravila procesnog reda trae da sud o tome donese reenje i deklarie dovretak parnice. Tuiocu se, ipak, ne moe dozvoliti takva sloboda, da ovu procesnu radnju upotrebljava neogranieno i bilo kad u toku postupka. 114

Zato je propisano vreme do kada se u toku parnice tuba moe povui i pravo tuenog da se od odredjenog momenta u razvoju postupka tome usprotivi. Tuba se moe povui od podnoenja pa sve do zakljuivanja glavne rasprave.Posle toga se donosi presuda i stvar je tuioca da li e upotrebiti za njega donetu pozitivnu odluku. Vreme u kojem se tuba moe povui od podnoenja do zakljuivanja glavne rasprave, razdvojeno je aktom uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari. Pre tog momenta tuilac je ovlaen da svojim jednostranim aktom povue tubu.Poto se tueni upusti u raspravljanje, tuilac moe povui tubu tek uz pristanak tuenog. Tuilac se tada moe odrei tubenog zahteva i time spreiti dalje vodjenje postupka. Izjava o povlaenju tube daje se usmeno na roitu ili podneskom izvan roita. Kada se tuba povue na roitu u odsustvu tuenog, koji se ve upustio u raspravljanje, sud dostavlja tuenom obavetenje o povlaenju tube.Ako se tueni u roku od 15 dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne izjasni o tome, smtrae se da je pristao na povlaenje. Povuena tuba se smatra kao da nije bila podnesena. I moe se ponovo podneti. 2.Pretpostavke o povlaenju tube predstavlja: neaktivnost tuioca u odredjenim procesnim situacijama ex lege ima znaenje da je izjavljeno povlaenje tube, pristanak tuenog, ako je potreban, ako tuilac u odredjenom roku ne vrati sudu izmenjeni ili dopunjeni tubeni podnesak, ako se u istom postupku ponovo ispune uslovi za mirovanje postupka, ako ni jedna stranka u roku od etiri meseca od dana mirovanja ne predloi nastavak postupka, u sporovima male vrednosti, ako tuilac ne dodje na prvo roite, a tueni se ne upusti u raspravljanje.... 55.Uputanje tuenog u parnicu i uputanje u raspravljanje (Tueni u parnici) A)Opte o poloaju tuenog Tuenom, kao stranci prema kojoj se od suda trai izricanje odredjene pravne posledice, povoljne za tuioca, po prirodi i pravnoj strukturi parninog postupka predodredjeno je da se od takvog napada brani.Ipak, to za njega nije pravna dunost.Tueni moe da ostane potpuno indiferentan prema tubi i postupku koji je protiv njega pokrenut. Ovakvo shvatanje je prisutno kod tuenog: zato to je moda uveren, da postavljeni zahtev tube nee biti usvojen, to prihvata da se protiv njega donese osudjujua presuda, to je sasvim ravnoduan prema ishodu parnice, ili je na to motivisan nekim drugim razlozima. Od tuenog se ne trai da izjavi ili odredjenim aktima pokae, da se uputa u parnicu.Pasivno dranje tuenog nee spreiti nastanak (razvoj) parnice i njegovo ukljuivanje u taj odnos-to se ex lege ostvaruje (izuzetak je pravo tuenog da odbije da nastavi parnicu, sve dok tuilac ne obezbedi trokove postupka). Medjutim, tueni redovno ne prihvata osudu i ne proputa da se brani, poto bi njegova pasivnost lako dovela do osudjujue presude. On se uputa u parnicu u smislu njegovog aktivnog uestvovanja u postupku. Istina, nekad e tueni imati interes da se odlui presudom na osnovu priznanja, te e zahtev tube priznati.Ovim aktom priznanja on se uputa u parnicu, to znai da odbrana nije jedini nain uputanja tuenog u parnicu. 115

b)Uputanje u parnicu To je radnja tuenog, tj.pravni akt preduzet pismeno ili usmeno, izriito ili preutno, kojim on saoptava svoje opredeljenje da vrenjem parninih radnji uestvuje u postupku.Moglo bi se rei, da je to stupanje u parnicu.Medjutim, taj izraz je vie u upotrebi, da se oznai nastup treeg lica u postupku.Aktu uputanja u parnicu se ne daje neki poseban ili izrazitiji znaaj, zbog razliitog procesnog intenziteta i sadraja koji ta radnja moe imati, naina i vremena u kojem se preduzima. Nije institucionalizovan, kao svojevrsni procesni akt, koji bi stvarao znaajnije pravno dejstvo. c)Uputanje u raspravljanje Odredjene procesne situacije i dranje tuenog u tim situacijama, inae blisko radnjama uputanja u parnicu, dobija u parnici svojevrstan naziv i ima posebno znaenje kako za samog tuenog, tako i za sud i protivnu stranku.To su situacije i procesne radnje tuenog, koje se oznaavaju izrazom uputanje u raspravljanje, preciznije raspravljanje o glavnoj stvari. Znaajniji primer su: ako se vec odralo pripremno roiste, ili ako ono nije odrano nakon to se tueni na prvom roistu za glavnu raspravu, upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud se ne moe oglasiti svarno nenadlenim; ili sud se moe oglasiti mesto nenadlenim najkasnije na pripremnom roistu, ili ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roiti za glavnu raspravu; za preinaenje tube promenom tuenog, ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuenog. Nemaju karakter uputanja u raspravljanje parnine radnje tuenog, kojim bi se otvarala neka procesna pitanja, ne dodirujui meritum stvari, bez obzira da li su preduzete na pripremnom roiitu ili roitu za glavnu raspravu. Posledice koje povlae uputanje tuenog u raspravljanje, nastaju i kada protekne vreme utvrdjeno procesnim redom za preduzimanje te radnje.Za akte subjektivnog preinaenja i povlaenja tube, trai se pristanak tuenog , ako se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. Uputanje u raspravljanje, kao akt i momenat koji vodi prestanku ili suavanju ovlaenja na preduzimanje nekih vanih procesnih radnji, definitivno je samo u zakonskom tekstu. Istina, samo u pogledu vremena kada nastupaju posledice tog akta, dok ono to ini sadrinu uputanja u raspravljanje nije odredjeno. Iako nije propisao koje radnje ine uputanje u raspravljanje, prema smislu zakona treba uzeti, da je to usmeno izjanjenje tuenog o elementima tube, koji se tiu tubenog zahteva. 56. Odbrana tuenog 1.Obina odbrana Tueni, koji se odluio za aktivno dranje i koji nije izjavio da priznaje tubeni zahtev, redovno se opredeljuje za odbranu. Tvrdi da sudjenje nije doputeno pred parninim sudom ili da uopte nije doputeno, pa da tubu treba odbaciti ili se protivi da se tuba usvoji i za njega donese nepovoljna presuda. Izuzetno, uzdravanju tuenog se ne pridaje karakter pasivnog dranja.Isto vai ako se tueni, po osnovu sudskog imuniteta, protivi jurisdikciji naeg sudstva. 116

Tueni izjavljuje odbranu pismenim ili usmenim aktom, a to je esto istovremeno i radnja uputanja u parnicu(esto i radnja uputanja u raspravljanje). Sadrajno se odbrana moe izraziti kao protivljenje tubi iz osnova procesnog ili materijalnog prava.Tuenom nije uskraeno da izjavi odbranu istovremeno i po jednom i po drugom osnovu. Odbrana tuenog iz osnova procesnog prava svodi se mahom na tvrdnje da ne postoje procesne pretpostavke, koje doputaju sudjenje bilo uopte, bilo pred sudom kome je podneta tuba (trai se odbacivanje tube ili donoenje odluke o nenadlenosti). Nekad se tvrdnje odbrane pravdaju upravo injenicama, koje su ve date u tubi ili se tome dodaju nove injenice, koje potvrdjuju snagu odbrane. U doktrini i pravnoj praksi, pa i u zakonodavstvu, te tvrdnje se nazivaju procesnopravnim prigovorima(exceptiones; odbrana-per exceptionem). Nedostatak prikladnijeg izraza, nedovoljna definisanost prigovora kao svojevrsnog procesnog sredstva, idu u prilog tome da se moe zadrati ovaj izraz za ovakvu odbranu tuenog. Takve tvrdnje, odnosno prigovori, u stvari su samo iniciranje, da ne postoje pretpostavke koje doputaju sudjenje i o kojima sud pazi po slubenoj dunosti(ne postoji sudska nadlenost, tuilac nema stranaku sposobnost, stvar je ve presudjena) Samo je njihov manji deo takve prirode da se mogu oznaiti pravim procesnim prigovorima. Odbrana tuenog u sferi materijalnog prava ili kratko reeno odbrana usmerena na osporavanje tubenog zahteva, izraava se neto drugaije.Razliito od procesnog prava koje je veinom ius cogens i povodom ije primene, sud po slubenoj dunosti utvrdjuje injenice, ovde se sud, ogranien pravilima raspravnog naela, moe kretati u okvirima tvrdnji stranaka o injenicama (izuzetak su kogentna pravila materijalnih prava).Nevezanost suda pravnim osnovom tube samo neto olakava njegovu poziciju, ali ne pojaava ovlaenje suda u utvrdjivanju injenica.Stoga se tu oekuje vea uloga stranaka, prvenstveno okrenuta injeninoj osnovi tube.I upravo zato je ovde izrazitija aktivnost tuenog (njegova odbrana).Prihvatljivo je da se oznai kao obina odbrana, da bi se razlikovala od odbrane tuenog putem materijalnopravnih prigovora. Odbrana tuenog (obina) se moe sastojati u prostom negiranju injeninih tvrdnji tube, uz svako uzdravanje da se saopti stvarni tok dogadjaja. Razumno je takvo postupanje tuenog, ako se uopte nije desio dogadjaj oznaen u tubi, pa donekle i ako se desio, a on u tom zbivanju nije uestvovao.Nekad, opet, takvom odbranom tueni hoe da dovede tuioca u poziciju da sve njegove tvrdnje dokazuje, i tek docnije, prema ishodu postupka, svoju odbranu upotpuni ili proiri (tueni tvrdi da nikada nije dobio zajam od tuioca; tueni izjavljuje da nije naneo tetu tuiocu). Ipak, treba rei, da u praktinom pravnom ivotu tueni redovno ne ostaje pri prostoj negaciji. Ve u polazitu u odbrani saoptava, da su zbivanja u svemu bila drugaija i da to stanje stvari ne daje osnova tubenom zahtevu.Do istog se dolazi, ako se samo delom dodaju dalje injenice takvog znaaja, da to sada postaje sasvim drugi dogadjaj iz kog se vie ne moe izvesti traeni zahtev tube(tueni iznosi da ne duguje cenu za stvar, poto je zakljueni pravni posao ugovor o poklonu). I odbranu kojom se tvrdi da iz injenica, navedenih u tubi, tuiocu ne pripada pravo na povoljnu presudu, treba uzeti kao obinu odbranu.(npr.tui se radi ugovorene naknade za izvrenje nemoralnog dela). 2.Odbrana materijalnopravnih prigovora Svi prigovori uloeni u parninom postupku su procesne radnje i, u tom smislu, procesni prigovori (po funkcionalnom kriterijumu), nezavisno da li se osnivaju na procesnom ili materijalnom pravu. Ovo u distanci prema prigovorima i drugim odgovarajuim izjavama materijalnog prava, datim izvan sudskog postupka, koji onda i dalje zadravaju prirodu materijalnopravne radnje(prigovor nedostatka kvaliteta, saoptenje da se vri kompenzacija). Medjutim, procesni prigovori, odredjeni u spomenutom smislu, mogu biti izjavljeni iz osnova procesnog i materijalnog prava, pa je vec prisutna konvencija u izraavanju, da se oni, po tom kriterijumu, oznaavaju i dele na procesnopravne i materijlanopravne prigovore. 117

Time se, naravno, ne misli rei, da prigovori materijalnog prava nisu ili uopte ne mogu biti procesni prigovori.Oni to jesu kada su izjavljeni u parnici(prigovor kompenzacije u parnici je procesni prigovor, uloen iz osnova materijalnog prava) Tueni se brani prigovorima (materijalnopravnim), kada on dodaje ili istie druge injenice, koje pokazuju: 1) da pravo tube nije ni nastalo, 2) da je pravo tube prestalo, 3) ili da postoji odredjeno pravo, koje mu dozvoljava da uskrati izvrenje obaveze traene u tubi. 1)Tueni se brani prigovorom, tvrdei da i pred postojanja injenica navedenih u tubi, pravo tuioca nije nastalo: tuilac nema pravo na predaju stvari iz ugovora o prodaji, poto je ugovor zakljuen u vremenu, kada on nije bio poslovno sposoban; ugovor o promeni je zakljuen pod prinudom pa tuiocu ne pripada pravo na predaju stvari; teta na stvari primljenoj na uvanje prouzrokovana je viom silom, te tuilac nema pravo na naknadu. 2)Odbrana putem prigovora se moe izraziti i u tvrdnji da je pravo tuioca postojalo, ali da odredjene injenice govore, da je sada ve prestalo: tuilac oprostio dugovanje; tueni ne mora da preda stvar, poto je prirodnim dogadjajem stvar unitena; ugovor je prestao delovanjem fiksne klauzule, pa nema osnova da se trai njegovo ispunjenje. 3)Prigovori tuenog se mogu sastojati u iznoenju injenica iz kojih se izvodi postojanje svog prava, koje mu dozvoljava da uskrati izvrenje u tubi odredjene obaveze trajno, privremeno i uslovljeno odredjenom inidbom tuioca: usled proteka vremena zastarelo je pravo tube, pa se uskrauje ispunjenje obaveze; u sudskom postupku se izjavljuje kompenzacija sa potraivanjem tuioca; saoptava se da je tuilac duan da (prvi) izvri svoju obavezu, pre nego to zatrai ispunjenje obaveze tuenog; tvrdi se da je tuilac svoju obavezu izvrio neuredno, te se uskrauje izvrenje sopstvene obaveze(exceptio non rite adimpleti contractus); izjavljuje se pravo na zadravanje stvari (retencija). Postavlja se pitanje i ovde, kod materijalnopravnih prigovora, da li se sve tri grupacije mogu oznaiti odbranom tuenog putem prigovora? Za prve dve to nije sasvim izvesno (neki autori ih oznaavaju da su nepravi prigovori). Sud, u naem procesnom sistemu, po slubenoj dunosti primenjuje pravo na utvrdjene injenice i donosi odluku o osnovanosti tubenog zahteva.Zato nije potrebno da tueni u odbrani istakne da pravo tube nije nastalo ili je da je docnije prestalo. Trea grupacija prigovora u odbrani tuenog su oni pravi (procesni) prigovori, u smislu excipiendo reus fit actor-ulaganjem prigovora tueni dolazi u poloaj tuioca.Sledstveno tome, tuilac je doveden u poziciju da se brani.Zavisno od naina odbrane, koju upotrebi tuilac i daljeg nastupa tuenog, ovde dolazi do promene procesnih pozicija(na prigovor tuenog sleduje replika tuioca,duplika tuenog,triplika tuioca itd..) Dejstva prigovora su: 118

peremptorna (trajna), dilatorna (do odredjenog vremena), reciprona (ona koja vode presudjenju na istovremeno izvrenje obaveza.

Vrste prigovora: 1.Prigovor zastarelosti i prigovor kompenzacije, 2.Prigovor da je tuilac duan da prvi izvri svoju obavezu, 3.prigovor neizvrenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus). 57.Prigovor kompenzacije 1.Pojam i vrste Kompenzacija ili prebijanje dugova je pravni istitut, koji u svom standardnom obliku ima za neposredno dejstvo istovremeno ukidanje bar dva potraivanja.To su ona potraivanja, koja postoje izmedju dva subjekta uzajamno, sa razliitim pravnim pozicijama u njima, kao potraivanje i protivpotraivanje.To je efektan i veoma pouzdan nain gaenja obaveza. Naroito je vano, to spreava docniju neizvesnost u naplati jednog potraivanja, do ega se moe doi , ako naplati potraivanja ne pristupa istovremeno. Pravilima obligacionog prava utvrdjeni su uslovi kompenzacije i pretpostavke za njeno sprovodjenje (prvenstveno uzajamnost, istorodnost i dospelost potraivanja). Ako su uslovi za kompenzaciju prisutni, ona u naem sistemu ne nastupa ex lege sa momentom, kada su se stekli uslovi za prebijanje.Za kompenziranje je potrebno da jedan od subjekata saopti da svoje potraivanje prebija sa potraivanjem drugog.Izjava o prebijanju ima konstitutivni znaaj, poto sa njenim soptenjem drugom subjektu potraivanja prestaju. To su situacije kada: ako su jednaka, oba se gase; ukoliko su razliita ondaa nie prestaje u celini, a vie do iznosa nieg. Medjutim, momenat gaenja potraivanja ide unazad, ona prestaju ex tunc, sa danom kada su se bili stekli uslovi za kompenzaciju. Inae, sprovodjenje kompenzacije pretpostavlja, da subjekat koji daje izjavu o prebijanju, priznaje postojanje potraivanja drugog subjekta (protivljenje ovog lica moe dovesti do spora da li je kompenzacija valjana i da li su potraivanja prestala). Kompenzacija moe biti sprovedena pre parnice.Ne postoje smetnje da se ona izjavi u i u toku parnice.Moe se izjaviti i u formi parnine radnje, uz uslov da ispunjava i pretpostavke, koje se trae materijalnim pravom(naroito, da bude saoptena drugoj strani).Tada je to odbrana tuenog, isticanjem injenice da je potraivanje tuioca prestalo, pa da tubeni zahtev nije osnovan. Ovakva kompenzacija, inae isto gradjanskopravna, naziva se jo i vansudska kompenzacija, poto nastaje, bez ikakve procesne aktivnosti suda. Sud u presudjenju samo deklarie da li je, sprovedena kompenzacija izmedju stranaka, bila valjana i da li je dovela do prestanka potraivanja. Procesnim pravom je uvedena i delom i uredjena ustanova sudske kompenzacije(ili procesne , u koju spada i kompenzacija putem protivtube). To je sudska kompenzacija, zboga toga to se sprovodi procesnim aktima parninih subjekata i ostvaruje konstitutivnom presudom suda(compensatio per iudicem). Ovde izjava tuenog o prebijanju nije konstitutivni akt, koji neposredno dovodi do kompenzacije.To je tek dejstvo sudske presude. 119

Izjava tuenog o prebijanju je tvrdnja, da on ima prema tuiocu pravo, podobno da se kompenzira, pa da uskrauje izvrenje svoje obaveze, traei da sud ta dva potraivanja prebije i ulae procesni prigovor kompenzacije materijalnopravnog sadraja.Tanije je rei, radi kompenzacije , poto se tek trai da sud odredi prebijanje potraivanja.

2.Prigovor kompenzacije u parninom postupku

Tueni je ovlaen da uloi prigovor kompenzacije do zakljuenja glavne rasprave.Nije dozvoljeno da se prigovor i traenje kompenzacije iznese u albi ili u toku drugostepenog postupka. Zabrana se ne odnosi na kompenzaciju, izjavljenju izvan sudskog postupka, koja je punovano sprovedena, po pravilima gradjanskog prava, i koja je dovela do gaenja potraivanja, pre nego to je zakljuena glavna rasprava. Ta vanprosecna kompenzacija moe biti upotrebljena kao razlog za ulaganje tube.To je zato to ona nema prirodu procesnog prigovora, uloenog radi kompenzacije. Potraivanje iz kompenzacionog prigovora ne sme u ostvarivanju da bude vie od potraivanja tube. Deo koji prelazi tubeno potraivanje moe se ostvariti u posebnom postupku ili drugim sredstvima. Povodom potraivanja i zahteva, istaknutog u kompenzacionom prigovoru, nastupa litispendencija.Tueni ne sme taj zahtev da postavi u nekom drugom postupku, prigovorom ili samostalnom tubom-sve do prvosnanog dovretka parnice. Po pravilima parninog postupka tuilac nije ovlaen da na prigovor kompenzacije tuenog odgovori istim takvim prigovorom(to je iskljuivo sredstvo odbrane tuenog).

3.Presuda
Presuda u postupku, u kojem je uloen prigovor kompenzacije, pokazuje u sadraju dosta specifinosti. Sud ne sme da odlui deliminom presudom, ni o tubenom ni o prigovornom potraivanju. Kompenzacija se odredjuje konstitutivnim delom izreke presude i nastupa u momentu njene pravosnanosti (odluka o prigovornom potraivanju postaje pravosnana). Imamo tri situacije: 1. Utvrdjenje suda da su potraivanje tube i potraivanje tuenog, istaknutog u prigovoru, osnovana (dokazana su i priznata), pretpostavlja prethodnu deklaraciju o njihovom postojanju u izreci presude-prva i druga stavka presude. Zatim se u treoj stavci, dispozicijom konstitutivnog znaaja, odredjuje kompenzacija tih potraivanja.To dovodi do njihovog prestanka ako su iste visine.Ali, ako su nejednaka, dovodi do potpunog gaenja nieg od njih i u srazmeri prema drugom, viem potraivanju, ostatak se dosudjuje tuiocu (samo tubeno potraivanje moe biti vie). 2. Utvrdjenje suda da tubeno potraivanje postoji i negativan stav prema prigovornom potraivanju, vodi usvajanju tube i osudi tuenog. I o prigovoru kompenzacije se donosi odluka-odbija se kao neosnovan. Izreka presude i u ovom delu ima karakter definitivnog presudjenja, tako da tueni u nekom drugom postupku vie ne bi mogao traiti dosudu tog potraivanja ili ga upotrebiti radi prebijanja. 3. Negativan stav suda prema tubenom potraivanju vodi odbijanju tube.Prigovor kompenzacije se ne razmatra, poto nema pretpostavki da se kompenzacija sprovede.Tu je dovoljna konstatacija da je prigovor bezpredmetan. 120

Tuenom se ne moe dosuditi to potraivanje ni ako bi ga tuilac priznao.On je uloio zahtev radi kompenzacije, a za to nije bilo uslova u ovom postupku. Svakako, tuenom i dalje stoji na rapolaganju, da to potraivanje ostvaruje u nekom drugom sudskom postupku samostalnom tubom ili prigovorom, odnosno da ga izvan sudskog postupka upotrebi izjavom gradjanskopravne kompenzacije.

58. Protivtuba
1.O protivtubi a)Pojam protivtube Protivtuba jeste tuba tuenog izjavljena protiv tuioca.Tueni podnosi protivtubu sudu, pred kojim se prema njemu vodi postupak po tubi tuioca. Po pravilima o atrakciji nadlenosti i tueni je ovlaen da koristi mesnu nadlenost suda, uspostavljenu tubom tuioca, redovno po svom prebivalitu.Isto vredi i za (stvarnu) nadlenost vieg suda, iako bi za protivtubeni zahtev bio stvarno nadlean nii sud. Ovo pravilo ne vredi i obrnuto, jer je stvarna nadlenost vieg suda za protivtubu, kao i suda druge vrste, smetnja da se protivtuba podnese pred niim sudom ili sudom druge vrste. Potreba da se promeni sastav suda i stvar prenese u nadlenost vea, nije prepreka podnoenju protivtube. Protivtuba se moe podneti do zakljuenja glavne rasprave, pismeno ili usmeno na zapisnik.Neophodno je da se potuju procesne pretpostavke, propisane za podnoenje tube. Protivtuba se podnosi u cilju zajednikog raspravljanja i odluivanja o tubenom i protivtubenom zahtevu. Sud nije ovlaen da ocenjuje opravdanost zajednikog raspravljanja. Nenadlenost suda ili nepostojanje drugi pretpostavki da se podnese protivtuba, ne vodi odbacivanju protivtube. Sud e se oglasiti nenadlenim i protivtubu, sada kao tubu, ustupiti nadlenom sudu ili e po protivtubi postupiti kao da je podneta samostalna tuba. Protivtuba je kao tuba sredstvo napada.Na osnovu cilja, zbog kog se podnosi i efekata koji se njom postiu, protivtuba ima primesa odbrane. Ipak, protivtuba nije odbrana naspram tube.Zato treba oekivati da tueni, zavisno od procesne situacije, izjavi i odbranu na tubu i podigne protivtubu.Pored toga, u odbrani moe da upotrebi prigovore kao komplement protivtubi. b)Pravo na protivtubu Poto je protivtuba tuba, to je tueni nesumnjivo ovlaen da, povodom protivtubenog zahteva, pokrene odvojeni parnini postupak izjavom samostalne tube.Iz istog ovog osnova u odbrani moe da upotrebi odgovarajui prigovor, ako to dozvoljava procesna situacija.Stvar je tuenog, tj. njegove procene kojim e putem ostvarivati pravnu zatitu. Medjutim, u tom izboru on je ogranien pravilima posebnih procesnih pretpostavki, koje vae za podnoenje protivtube i ulaganje prigovora. Protivtuba se moe podneti: 1) Ako je zahtev protivtube u vezi sa tubenim zahtevom (koneksna), 2) Ako se ti zahtevi mogu prebiti (kompenzaciona), 3) Ako se protivtubom trai utvrdjenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja, bar delom, zavisi odluka o tubenom zahtevu(prejudicialna). 2.Vrste protivtubi prema uslovima za njihovo donoenje 121

a) Koneksna protivtuba; b) Kompenzaciona protivtuba; c) Prejudicialna protivtuba. a) Koneksna protivtuba Protivtuba je koneksna, ako izmedju zahteva tube i zahteva protivtube postoji odredjena veza.Ta veza moe biti faktika ili pravne prirode (iz istog dogadjaja tuilac zahteva novanu naknadu tete, a tueni uspostavljanje ranijeg stanja na osteenoj stvari; povodom vezanih ugovora, tuilac trai ispunjenje obaveze iz jednog ugovora, a tueni iz drugog). b) Kompenzaciona protivtuba Ako tueni ima potraivanje prema tuiocu, koje se moe prebiti gradjanskopravnom kompenzacijom, odnosno prigovorom kompenzacije u sudskom postupku, on je ovlaen da kompenzaciju zahteva i putem protivtube - da trai da sud presudom prebije ta potraivanja i izrekne dalje pravne posledice koje iz toga nastaju. Prednost protivtubenog traenja kompenzacije naspram prigovornog je u tome da se o ovom zahtevu rapravlja i odluuje i onda ako tuilac povue tubu, odrekne se tubenog zahteva ili se zahtev tube odbije. Pored toga, protivtubom tueni moe postaviti zahtev u viem iznosu od tubenog potraivanja.Ovim se otklanja rizik da sud utvrdi nii iznos potraivanja tuenog, poto se u prigovoru nije smeo istai vii iznos od onog u tubenom zahtevu, te da samo u tom delu sprovede kompenzaciju i dosudi tuiocu razliku u iznosima. c)Prejudicialna protivtuba Prejudicialna protivtuba tuenog je pandan incidentalnom deklaratornom zahtevu tuioca.Tom protivtubom tueni trai da se utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, uslovnog za donoenje odluke o tubenom zahtevu. Sigurno je da i ovde izmedju tube i protivtube postoji izvesni koneksitet.Medjutim, uslovi potrebni za ovu protivtubu izdvajaju je u posebnu grupu. Primeri su: na tubu radi naplate cene iz okvirnog prodajnog ugovora, tueni ulae protivtubu, sa zahtevom da se utvrdi dali je ugovor nevaei; protiv tubenog zahteva za predaju nepokretnosti, tueni podnosi protivtubu, da se utvrdi da je on odrajem stekao svojinu na toj stvari. Interes tuenog je da svoju odbranu osnai protivtubom i donoenjem pravosnane presude u ovoj stvari, stekne pravo da je moe upotrebiti i izvan postupka. 3.Postupak suda Uvodjenje protivtubene zatite u procesni sistem je odgovor na potrebu da se obezbedi jednakost u ostvarivanju prava stranaka i postupak uini ekonominijim.To se najvie izraava u vodjenju zajednikog postupka i jednovremenim presudjenjem o zahtevima stranaka.Ustupak drugim, vanijim interesima, je ovlaenje suda da deliminom presudom odlui o zahtevu tube ili protivtube. Ovo moe neposredno u toku vodjenja jedinstvenog postupka ili do toga dolazi, ako se prethodno odvoji postupak o pojedinim zahtevima i odlui posebnom presudom.

59. Suparniarstvo
122

(Mnoina subjekata na strani tuioca i tuenog) (Pojam i vrste) Opte o suparniarstvu (subjektivnoj kumulaciji) Kada se u parnici u istoj stranakoj ulozi pojavljuje vie procesnih subjekata re je o suparniarima.Zbog mnoine subjekata govori se i o subjektivnoj kumulaciji.Bitno je da se ne uspostavlja neka trea procesna pozicija, poto parnini postupak nastaje kao dvostranaki i takav se mora odrati do dovretka.Zato nastup vie lica u istoj stranakoj ulozi, ni u emu ne ugroava dvostranaku prirodu parninog postupka, a moe da iskae znaajne prednosti. Ta lica, zadravajui svojstvo tuioca ili tuenog, prema procesnom poloaju u koji stupaju, u medjusobnom odnosu su suparniari. Otuda se i procesna ustanova, koja uredjuje poloaj i odnose tih lica u parnici naziva suparniarstvo (litis consortium). Suparniarstvo je aktivno i jednostrano(vie lica nastrani tuioca) ili pasivno i jednostrano (vie lica nastrani tuenih).Odnosno, obostrano mnoina subjekata i na jednoj i na drugoj strani. Do zakljuenja glavne rasprave moe uz tuioca pristupiti novi tuilac, ili tuba moe biti proirena na novog tuenog. Novim ZPP-om je predvidjena mogunost naknadnog zasnivanja aktivnog suparniarstva.Pored tuioca, moe naknadno da stupi u parnicu novi tuilac, ali samo ako tueni, koji se upustio u raspravljanje na to pristane. U relaciji sa spajanjem tubenih zahteva (objektivnoj kumulaciji), suparniarstvo je kao nastup vie lica u istoj stranakoj ulozi (subjektivna kumulacija). Mnogo puta se u istoj parnici pojavljuju i objektivna i subjektivna kumulacija, pa i onda ako je suparniarstvo prisutno na jednoj strani. U parninom postupku u kojem nastupaju suparniari, redovno se uspostavlja toliko procesnih odnosa koliko ima tubenih zahteva, kako u situacji, kada na obe strane uestvuje vie lica, tako i kada je i suparniarsvo samo na jednoj strani.Ti odnosi mogu postojati po parovima ili tako da jedno isto lice bude uesnik u vie parninih odnosa sa razliitim subjektima na drugoj strani. Uvaavajui prednosti suparniarsva, prvenstveno ekonominost postupka i jednakost sudjenja, te materijalnopravne situacije, koje nekad nalau ovakav nain ostvarivanja pravne zatite, procesnim pravom su utvrdjene pretpostvke za pokretanje i vodjenje postupka sa subjektima u suparniarskom odnosu. Uspostavljnje suparniarstva u parnici, da vie lica tui ili da vie lica bude tueno istom tubom, nije dozvoljeno ako te pretpostavke nisu prisutne.Po specijalnim zakonskim propisima, doputeno je uspostavljanje suparniarstva u nekim posebnim situacijama.Izuzev nunog suparniarstva, koje je uvedeno neposredno zakonom ili se izvodi iz prirode materijalnopravnog odnosa i koje se mora uvaiti, ve u pokretanju postupka se preputa volji tuioca da li e povesti jedan parnini postupak sa strankama u suparniarskom odnosu ili e svoje zahteve ostvariti u posebnim parnicama. Tueni nema ovlaenja da se parnica vodi sa suparniarima, niti se moe protiviti pravilno uspostavljenom suparniarstvu. Isto ni sud nije ovlaen da odredi ili uspostavi suparniarstvo. Nekad u toku parnice, dolazi do formiranja suparniarstva.To moe biti voljom procesnih subjekata ili usled vanprocesnih dogadjaja. Pod pretpostavkom da postoji uslovi za suparniarstvo tuilac je ovlaen da, do zakljuenja glavne rasprave, proiri tubu i na druga lica. Zato je potrebno da ovo lice izjavi pristanak, poto u parnicu stupa prema stanju u kojem se ona tada nalazi. Raniji tueni se tome ne moe protiviti, iako ovim dobija status suparniara. Najvanije su sledee vrste suparniarstva: 123

a) materijalno suparniarstvo, b) formalno suparniarstvo, c) obino (prosto) suparniarstvo, d) jedinstveno suparniarstvo, e) nuno suparniarstvo, f) eventualno suparniarstvo, g) suparniarstvo tuioca i tuenog po tubi treeg lica, h) Suparniarstvo po tubi glavnog dunika i jemca. Navedene vrste suparniarstava moemo svrstati u nekoliko grupa: 1.Suparniarstva po uslovima i nainu nastanka; a) Materijalno suparniarstvo, b) Formalno suparniarstvo, 2.Suparniarstva po nainu vrenja procesnih radnji i njihovom dejstvu; a) Obini (prosto) suparniarstvo, b) Jedinstveno suparniarstvo, c) Nuno suparniarstvo, 3.Specijalne vrste suparniarstva; a) Supsidijarno (eventualno) suparniarstvo, b) Suparniarstvo tuioca i tuenog po tubi treeg lica, c) Suparniarstvo po tubi protiv glavnog dunika i jemca.

1. Vrste suparniarstva po uslovima i nainu nastanka a) Materijalno suparniarstvo Materijalno suparniarstvo se uspostavlja, kada izmedju potencijalnih parninih subjekata postoji odredjena predprocesna pravna ili stvarna veza, povodom predmeta spora.Tada vie lica mogu tuiti ili vie lica moe biti tueno jednom istom tubom. Ova razliitost predprocesne veze dovodi do razvijanja materijalnog suparniarstva na dve podvrste: 1) Veza pravne prirode izraava se kao postojanje predprocesne pravne zajednice u materijalnopravnom odnosu, iz koga su nastala prava i obaveze povodom kojih se vodi postupak. Primeri su: tuba branih drugova, radi vraanja njihove zajednike stvari; tuba protiv vie solidarnih poverilaca, protiv vie solidarnih dunika radi isplate duga. 2) Veza stvarne prirode postoji kada prava i obaveze, povodom kojih se vodi postupak, proistiu iz iste injenice i pravne osnove (idem factum idem ius). Pod injeninim osnovom se misli na jedan isti dogadjaj ili zbivanje (vie lica prouzrokuju tetu ili oduzmu tudju stvar). Pretpostavke za nastupanje materijalnog suparniarstva su da je za svaki zahtev stvarno nadlean isti sud. Za mesnu nadlenost vae pravila o atrakciji.Ako za sve suparniare ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih.Atrakcija se opravdava vanprocesnom povezanou materijalnih suparniara. b) Formalno suparniarstvo Za uspostavljanje formalnog suparniarstva je znaajna odredjena vanprocesna relacija izmedju prava i obaveza, povodom kojih se vodi postupak.Zahteva se da su ta prava i obaveze iste vrste i da proistiu iz bitno istovrsne injenine i pravne osnove (simile factum simile ius). 124

Formalni suparniari su, dakle, oni medju kojima, s obzirom na predmet spora, izvan parnice nema ni pravne ni stvarne povezanosti, kao kod materijalnog suparniarstva, ali su njihova prava i obaveze povezane bitno istovrsnim injeninim i pravnim osnovom(jednom tubom se moe traiti naknada tete od vie izvodjaa radova, koju su svaki u svom poslu izazvali, u takvoj su situaciji vie tedia, koji od banke trae isplatu svojih tednih uloga). Pretpostavke za formalno suparniarstvo su da je isti sud i stvarno i mesno nadlean, povodom svakog zahteva i za svakog od tuenih. 2.Vrste suparniarstva po nainu vrenja procesnih radnji i njihovom dejstvu a) Obino(prosto) suparniarstvo U formalnom i jednim delom materijalnom suparniarstvu, uesnici u procesnim odnosima su obini suparniari (izuzimaju se neki materijalni suparniari koji su u pravnoj zajednici i spadaju u jedinstvene suparniare)Ta obinost izraava se u samostalnosti njihovih procesnih poloaja.Svaki suparniar deluje za sebe i protivnik nastupa samo prema njemu,a preduzeta procesna radnja se usmerava na odredjenog suparniara. Drugima ne teti, a i ne koristi. Sasvim je pojmljiva situacija da jedan suparniar prizna injenice, pa i tubeni zahtev, a da drugi ospori tanost injenica i osnovanost tubenog zahteva (jedan dunik priznaje dugovanje, a drugi osporava). Presudjuje se za svakog suparniara posebno, a isto tako nastupa i pravosnanost presude. Procesni rokovi teku za svakog suparniara odvojeno i samo na njega se odnose posledice proputanja rokova. Obini suparniar moe biti sasluan kao svedok u delu postupka, koji se odnosi na drugog obinog suparniara. b)Jedinstveno suparniarstvo *Pojam jedinstvenih suparniara* Predprocesna pravna zajednica u materijalnom suparniarstvu nekada je takve prirode, da se u parnici moe presuditi samo na jedan nain prema svim uesnicima u postupku, oni su tada jedinstveni suparniari. Znai, jedinstveni suparniari postoje, kada se ili po zakonu ili zbog povrede spornog odnosa, spor moe reiti samo na jednak nain, usvajanjem zahteva prema svima ili odbijanjem zahteva prema svima.Zbog toga se jedinstveni suparniari tretiraju kao jedna stranka. Sud donosi jednu presudu jednaku za sve suparniare-jedinstvenu presudu (npr.presuda po tubi da se utvrdi da je testament nepunovaan, zbog nesposobnosti ostavioca, jednaka je za sve tuene testamentalne naslednike. Jedinstveni su i neki materijalni suparniari( neposredno na osnovu zakona)-npr.sporovi povodom utvrdjivanja i osporavanja oinstva. *Sadraj i dejstvo procesnih odnosa* Pravna fikcija, izrazito sankcionisana u zakonskom tekstu, je da su jedinstveni suparniari jedna stranka. Ipak, nije propisano ni uvedeno da su ovi suparniari duni da odrede lice koje e biti ovlaeno da za sve njih preduzima relevantne procesne radnje. Naprotiv, svaki od njih je ovlaen da sam vri parnine radnje od uticaja za ceo (ovde jedinstven) postupak. Upravo zato se i otvara pitanje vanosti procesnih radnji, ukoliko su nejednake ili su medjusobno suprotne. 125

Zakonskim propisima to nije uradjeno na opti nain. Propisano je: U situaciji da jedni suparniari propuste da preduzmu odredjenu parninu radnju, dejstvo takve procesne radnje, izvrene od drugih suparniara, prostire i na njih; Parninu radnju, za ije je vrenje protekao rok prema jednom suparniaru, on moe da preduzme sve dok takav rok tee za bilo kojeg drugog suparniara.; Uoljiva je intencija da se subjektima, u odnosu jedinstvenog suparniarstva, obezbedi to povoljniji poloaj- tome je blizak stav, usvojen i u doktrini i pravnoj praksi, da u koliziji procesnih radnji jedinstvenih suparniara, sud treba da uvai onu, koja je za sve njih najpovoljnija; Analizirajui sve ove situacije dolazimo do zakljuka: Jedinstveni suparniari, u stvari, ne mogu pojedinano da preduzmu nepovoljnu radnju.Potrebno je da takvu radnju preduzmu zajedno ili da se s osnovom pretpostavi da su svi saglasni s tom radnjom. Kada jedan suparniar prizna injenice, koje drugi osporavaju, priznanje ne stvara ni za njega negativne posledice-ta radnja se ne uvaava. Tek, ako bi svi dali jednake izjave o priznanju, ova bi radnja bila relevantna u postupku. Zavisi i od situacije, ta je povoljna, a ta nepovoljna radnja. Istupanje iz parnice (povlaenje tube) jednog od suparniara na strani tuilaca, ne vodi prestanku parnice.Do toga ne dolazi ni ako se tuba povue prema nekom od suparniara na strani tuenih. Lica, koja su u tubi mogla nastupiti, kao potencijalni jedinstveni suparniari, mogu pristupiti parnici u svojstvu umeaa sa poloajem jedinstvenog suparniara.Tada je njihova procesna pozicija ista, kao da su po tubi nastupili u poloaju stranke. c) Nuno suparniarstvo Priroda materijalnopravnog odnosa, povodom koga se vodi spor, nekada zahteva, a i nuno je, da se tubom obuhvate svi uesnici tog odnosa ili, bar, svi oni koji su u tom odnosu u obavezi, i to na strani tuenih(nunih pasivnih suparniara). Insistiranje na takvom zahtevu prema onom ko tui (na nunom aktivnom suparniarstvu), u nekim situacijama bi osetno otealo ostvarivanje pravne zatite. Nuno suparniarstvo je, po sadraju procesnih odnosa i dejstva parninih radnji, jedinstveno suparniarstvo.Izdvajanje ovog jedinstvenog suparniarstva izvodi se iz nunosti, da svi uesnici ili svi obveznici jednog odnosa budu obuhvaeni tubom i daljih konsekvenci koje iz toga nastaju. Jedino nuno suparniarstvo nije fakultativni institut.Kada javni tuilac podnosi tubu radi ponitaja braka, on tubom mora obuhvatiti oba brana druga.Oni su tada jedinstveni i nuni suparniari, jer propust da se tubom obuhvate sva ova lica je smetnja ostvarivanju pravne zatite. 126 Znaajni su primeri nunog suparniarstva: tuba javnog tuioca, odnosno treih lica radi ponitaja braka (oba brana druga moraju biti tuena poto se trai ukidanje njihovog branog odnosa); tuba treih lica radi ponitaja usvojenja, podnosi se protiv usvojioca i usvojenika; tuba radi utvrdjivanja prava slubenosti, podnosi se protiv svih suvlasnika poslunog dobra (slubenost tereti nepodeljeno celu nepokretnost i deluje jednako prema svim suvlasnicima nepokretnosti); tuba protiv branih drugova, radi utvrdjenja prava svojine na predmetu zajednike tekovine (brani drugovi su titulari nepodeljenog prava svojine na zajednikoj imovini); tuba protiv naslednika nepodeljene ostavine, radi utvrdjenja zalonog prava na predmetu nasledja (naslednici su do deobe titulari zajednike svojine).

60. Specijalne vrste suparniarstva

a) Supsidijarno (eventualno) suparniarstvo Kod ove vrste suparniarstva tuilac u jednoj tubi moe obuhvatiti vie tuenih, tako to e traiti da tubeni zahtev bude usvojen prema sledeem, ako pravosnano bude odbijen prema onome koji je u tubi naveden pre njega (supsidijarno, eventualno).Redosled raspravljanja odredjuje tuilac. Ovo suparniarstvo je dozvoljeno samo ako tuilac prema svakom od tuenih istie isti zahtev ili ako prema pojedinim istie razliite zahteve, koji su u medjusobnoj vezi ( npr.zahteva se obeteenje od jednog tuenog, a ako se utvrdi da on nije prouzrokovao tetu, onda od drugog). Takodje isti sud mora biti i stvarno i mesno nadlean za svaki od zahteva. Ako sud usvoji zahtev prema prvotuenom, on presudom odbija tubu prema drugotuenom. Tuilac praktino trai da sud obavee na prestaciju samo jednog tuenog (ovo suparniarstvo je uvek jednostrano,na strani tuenih-pasivno), iako je u tubi oznaio vie osoba na strani tuenog. Znai, sud sprovodi postupak i odluuje po redosledu po kojem su odredjeni tuenici.Tek ako odbije zahtev protiv prethodnog i kada ta presuda postane pravosnana, nastavlja postupak prema sledeem tuenom.Za tuioca doneta pozitivna presuda prema nekom od prethodnih tuenih, trai da se presudom odbije tuba prema sledeim tuenicima. b) Suparniarstvo tuioca i tuenog po tubi treih lica Povodom parnice koja se vodi izmedju tuioca i tuenog o nekoj stvari ili pravu, treem licu je dozvoljeno da podnese tubu protiv ovih lica i da zahteva, u celini ili delom, da mu se preda ta stvar ili pravo.Stranke u ve tekuoj parnici, tuilac i tueni, u novoj parnici dobijaju poloaj pasivnih suparniara (tuena strana). Tree lice, ovde u svojstvu tuioca, time ne stupa ili ne mea u tudju parnicu.Ranije povedena parnica izmedju sadanjih tuenih je samo povod pokretanju nove parnice.Ta prethodna parnica ostaje u neizmenjenom sadraju. Zato nije ispravno da se ovakva tuba treeg lica naziva tuba glavnog meanja, to je bilo prisutno u ranijem pravu. Tree lice moe podneti ovu tubu od momenta nastupanja litispendencije, pa do pravosnanosti dovretka ve tekue parnice. Tuba treeg lica podnosi se istom sudu, pred kojim ve tee parnica izmedju drugih lica. Sa podnoenjem ovakve tube treeg lica ne dolazi, samo po sebi, do jedinstvenog postupka u tim parnicama.Tu je sud ovlacen da spoji postupak u ranijoj i novoj parnici radi zajednikog reavanja.Ukoliko sud ne spoji postupak, razumno bi bilo da se u ranijoj parnici zastane do dovretka postupka u novoj parnici. Znai, sud spaja parnice povodom ranije tube i tube treeg lica.Ako se sud ne odlui na spajanje parnica, postupak povodom prvobitne tube e zastati, dok sud ne donese odluku povodom tube treeg lica.Tuba treeg lica je prejudicialnog znaaja za reenje spora povodom prvobitnog tubenog zahteva. c) Suparniarstvo po tubi protiv glavnog dunika i jemca Izriitom zakonskom odredbom je dozvoljeno, da se jednom tubom tue, kao pasivni suparniari glavni dunik i jemac.Po prirodi procesnih odnosa, njihov poloaj veinom odgovara odnosima obinih suparniara. Pretpostavka je, da ovako postavljeni zahtevi, nisu u suprotnosti sa sadrajem ugovora o jemstvu.Na primer, da nije ugovoreno da jemeva obaveza dospeva, tek ako se poverilac ne naplati iz imovine glavnog dunika ili da je na drugi nain uredjen redosled plaanja. 127

Ovo suparniarstvo se moe uspostaviti, ako glavni dunik nije ispunio svoju obavezu i pored pismenog poziva ili ako jemac duguje kao jemac platac (solidarno jemstvo). Pravilo je ako isti sud nije mesno nadlean za glavnog dunika i jemca, onda se tuba podnosi pred sudom, nadlenim za glavnog dunika. *Dostavljanje pismena suparniarima i imenovanje zajednikog punomonika Nekada veliki broj procesnih subjekata u postupku sa licima u suparniarskom odnosu moe da usporava razvoj parnice.Naroito su prisutne tekoe u dostavljanju pismena. Zato je sudu dato ovlaenje u situaciji kada vie lica tui (znai za aktivno suparniarstvo), a nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, da ih pozove da u odredjenom roku imenuju zajednikog zastupnika za primanje pismena. Istovremeno, sud e obavestiti tuioce, koga e od njih smatrati zajednikim punomonikom za primanje pismena, ako oni u datom roku ne imenuju takvog punomonika.Imenovani punomonik nije ovlaen da preduzima druge procesne radnje, izuzev prijema pismena i onoga to se tie samog dostavljanja. Ova ista pravila se primenjuju i kada je vie lica tueno u poloaju jedinstvenih suparniara(pasivno suparniarstvo) Za obine suparniare to ne vai i njima se pismena dostavljaju pojedinano.

61. Obavetavanje o parnici i imenovanje prethodnika 1. Obavetenje o parnici Radi postizanja izvesnih materijalnopravnih efekata prema treem licu, povezanih sa tim i nekih procesnopravnih koristi, svaka stranka je ovlaena da podneskom, putem suda, obavesti odredjeno lice da je parnica povedena(litis denuntatio). Za to je predvidjeno vreme od podnoenja tube do pravosnanog dovretka parnice. Vaniji su primeri: tueni kupac, da bi ouvao svoja prava, treba da obavesti prodavca o pravnim pretenzijama treeg lica na stvari; ostavoprimac, da bi otklonio svoju odgovornost, duan je da obavesti ostavodavca o zahtevima treeg lica, povodom stvari primljene na uvanje; stranka obavetava o parnici ttree lice, potencijalnog umeaa, da bi obezbedila pravo da protiv njega upotrebi presudu donetu u tom postupku. Obavetenje o parnici je nekada povezano i sa pozivom treem licu da pristupi parnici, pa i da u parnicu stupi umesto te stranke (zastarelost poverioevog potraivanja se prekida obavetenjem treeg o parnici i pozivanjem u zatitu; prethodnik se obavetava i poziva da stupi u parnicu umesto tuenog). Tada je obavetenje o parnici u sklopu druge radnje, u stvari, njeno obrazlaganje, pa mu se zato pridaje svojstvo te radnje. Potrebno je da stranka pripremi podnesak, oznai razloge obavetavanja, navede stanje u razvoju parnice i saopti druge podatke. Iz osnova da trai da se tree lice obavesti o parnici, stranka nije ovlaena da zahteva prekid parnice, produenje rokova ili odlaganje roista. Podnesak stranke se sudskim aktom prosledjuje treem licu po pravilima o dostavljanju sudskih pismena. 128

Pravna dejstva obavetavanja o parnici stranka moe postii upuivanjem privatnog pismena ili neposrednim saoptenjem treem licu.Izlae se, medjutim, tekoama u dostavljanju obavetenja, naroito u sluaju odbijanja prijema, te riziku dokazivanja da je obavetenje dato. 2. Imenovanje prethodnika u parnici Lice koje je tueno kao dralac stvari ili korisnik prava, a tvrdi da stvar dri ili pravo vri u ime treeg lica, ovlaeno je da to tree lice putem suda pozove (imenuje ) da umesto njega stupi u parnicu u svojstvu tuenog(nominatio auctoris). Tueni, prema tome, ne osporava svoju legitimaciju.Sta vie, on je, obino, priznaje time to upuuje na lice koje ima jae pravo na stvari, odnosno na pravu (dovoljna je detencija stvari ili prava da bi se imala stvarna legitimacija). To procesno pravo tueni moe da ostvari najdocnije na pripremnom roistu ili ako se ono ne odrava, na glavnoj raspravi, pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Pozitivan ishod imenovanja prethodnika dovodi do toga da tueni izlazi iz parnice, a da na njegovo mesto dolazi pozvani prethodnik Pristanak tuioca se ne trai.Izuzetno, ako su protiv tuenog istaknuti i takvi zahtevi, koji ne zavise od toga da li tueni dri stvar ili vri pravo u ime prethodnika, potrebno je da tuilac pristane na promenu tuenog (pored traenja da se stvar vrati, zahteva se i naknada za tetu prouzrokovanu na stvari). Pojmljivo je u ovoj situaciji da trei stupi u parnicu, povodom zahteva u kojim se on pojavljuje kao prethodnik i za ta se ne trai pristanak tuioca, a da originerni tueni ostane u parnici za ostale zahteve(uspostavlja se suparniarstvo).Tuilac je tada duan da svoju tubu izmeni i uskladi sa novonastalom situacijom. Trei imenovani prethodnik je lice koje ima jae pravo na stvar ili pravo povodom kojeg se vodi parnica (davalac stvari na uvanje ili najam; titular prava plodouivanja datog u zakup; sopstvenik nepokretnosti povodom koje postoji pravo slubenosti).On nema procesnu dunost da stupi u parnicu umesto tuenog.Prihvatanjem poziva, imenovani prethodnik stupa u parnicu, prema stanju njenog razvoja, koji je do tada nastao(on moe pristupiti parnici i samo u svojstvu umeaa) Pristupanje treeg lica i sticanje poloaja tuenog, definitivno je ako to prethodnik izjavi pismeno.Proputanje odgovora na upueni poziv, nalae sudu da odredi roite i da imenovanog prethodnika na to roite pozove.Ukoliko tree lice ne dodje na roite ili izjavi da ne prihvata poziv, parnica se nastavlja prema tuenom, oznaenom u tubi.

62. Umea u parnici

(intervencija treeg lica) * Pojam i vrste intervencije* Iako je parnica strogo dvostranaki odnos, pod odredjenim pretpostavkama je dozvoljen nastup treim licima.Svakako, to nije u svojstvu tree stranke, s nekim posebnim ili nekim samostalnim procesnim poloajem, a ni sa procesnim efektom da se doneta presuda na njih neposredno odnosi.Tada se govori o meanju ili intervenciji u tudju parnicu. Trea lica se mogu meati u tudju parnicu radi ostvarivanja nekog svog privatnog interesa ili radi zatite opteg interesa u svojstvu dravnog organa.Iz ovog osnova se razlikuju pretpostavke za njihov nastup i njihove procesne pozicije. Razlikujemo sledee vrste intervencije: 1. Obini umea, 2. Umea sa poloajem jedinstvenog suparniara, 3. Javni tuilac, 4. Organ starateljstva. 129

1.Obini umea a) Pretpostavke za stupanja u parnicu umeaa Obian umeac je tree lice, koje stupa u parnicu ili na strani tuioca ili na strani tuenog, da svojim procesnim radnjama pomogne u parnici da uspe stranka kojoj se pridruio.Za intervenciju i sticanje poloaja umeaa pretpostavka je da tree lice ima pravni interes, da u parnici uspe stranka kojoj se pridruuje.On istovremeno i kontrolie njen rad. Pravnost interesa se odredjuje na osnovu toga da presuda, doneta u parnici, moe imati dejstvo na pravnu sferu umeaa, redovno negativno: presuda na nadoknadu tete, zbog nedostatka na stvari, ovlauje tuenog prodavca da se regresira prema proizvodjau stvari; presudom utvrdjena obaveza gradjevinara, da u stanu popravi instalacije, ovlauje ga da zahteva naknadu tete od prodavca opreme; Nije dovoljno, ako su izraaji te presude toliko udaljeni, da tek refleksno utiu na pravnu sferu umeaa.Na primer, interes umeaca da tuilac uspe u parnici, da bi iz postignutih sredstava naplatio svoje potraivanje, prvenstveno je ekonomski interes.Pravnost interesa e se ovde, eventualno, izraziti u sredstvima, kojima se to docnije postie, to se nikako ne sme oznaiti pravnim interesom.Naravno, meanje se ne moe opravdati ni postojanjem nekih altruistikih, etikih, ili drugih interesa. Tree lice treba da ima stranaku i parninu sposobnost(odnosno zakonskog zastupnika). Intervencija se moe prijaviti u vremenu od poetka parnice do pravosnanosti odluke o tubenom zahtevu.Isto je i u postupku, nastavljenom po vanrednim pravnim lekovima. Medjutim, umea, koji nije prijavio intervenciju do pravosnanosti odluke o tubenom zahtvu, nema pravo da podnese vanredni pravni lek i inicira vodjenje ovog postupka. Tek ako je ovlaeni procesni subjekt uloio vanredni pravni lek, tree lice, u tako nastavljenom postupku, moe da prijavi intervenciju. Za istupanje iz parnice nisu propisani uslovi ili ogranienja. Umesa prijavljuje intervenciju sudu, navodi kojoj se stranci pridruuje i obrazlae osnov svog meanja usmeno na roistu ili pismeno.Prijava je dostavlja strankama, a stanci odsutnoj sa roista obavetenje se upuuje prepisom zapisnika. Sud po slubenoj dunosti ispituje postojanje pretpostavki za intervenciju. Ako ustanovi da tih pretpostvki nema, reenjem uskrauje treem licu da se umea u parnicu (pozitivno reenje se ovde ne donosi). Svaka stranka, u toku celog postupka, moe izjaviti protivljenje da tree lice nastupi u parnici u svojstvu umeaa ili da i dalje odrava taj poloaj.Sud je duan da o tom odlui reenjem, bilo pozitivno ili negativno.Protiv odluke, kojom se odbija protivljenje stranke i odobrava meanje, nije dozvoljena alba (posebna). Tree lice je ovlaeno da uloi albu na reenje, kojim je odbijena njegova prijava meanja.Do pravosnaznosti tog reenja, ono moe da preduzima parnine radnje, na koje je umeac ovlaen. Do pravosnanosti reenja sud utvrdjuje, da su procesne radnje umeaca prestale da vae, izuzev onih, za koje se moe uzeti, da ih je stranka prihvatila. I pored steenog poloaja umeaa, sud nije u obavezi da tom licu dostavlja pozive i druga pismena.Ipak, u sudskoj praksi se to ,veim delom, ini.Medjutim, tok rokova za vrenje procesnih radnji i tada zapoinje od dana dostavljanja tog pismena. b) Procesni poloaj umeaa u parnici

130

Stepen razvoja parnice i nastale prekluzije u preduzimanju procesnih radnji, odnose se i na umeaa.On ima da prihvati parnicu u stanju u kojem se nalazi u momentu pristupanja.Ne moe da vri procesne radnje, koje tada i stranka ne bi mogla preduzeti(proteklo je vreme za ulaganje prigovora mesne nadlenosti;vie se ne moe traiti obezbedjenje trokova parninog postupka). Odnosno rok ili ve zapoeti tok roka za preduzimanje parnine radnje odredjen stranci, vai i za umeaa.To vai i onda kada mu se dostavljaju pozivi i druga pismena od kojih poinje da tee rok. Opravdanje intervencije izraeno u postizanju uspeha stranke, kojoj se umeac pridruuje, vodi zakljuku da radnje umeaca treba da budu povoljne, korisne za tu stranku. Pismene radnje umeaca sud ne sme da uvai, ako se pokazuju nepovoljnim za stranku. Isto pravilo vai i za radnje preduzete na roistu u odsustvu stranke.Na roistu na kome je prisutan umea, stranka je ovlaena da odmah izjavi da oduzima pravnu snagu radnjama umeaa.Stranka je ovlaena da to uini i kasnije, ako su radnje opozive, kao to to moe i sa radnjama, koje je ona lino preduzela. Radnje umeaa se prenose ne stranku, ako ih ona prihvata.Treba primetiti, da se prihvat obino izraava konkludentno ili preutno, izostankom protivljenja.Ove radnje u daljem imaju tretman radnji te stranke i vie nema znaaja, to ih je originerno preduzeo umea.U sluaju da je radnja umeaa suprotna radnjama stranke, ne postavlja se pitanje koja je od tih radnji povoljnija i koja vai.Relevantna je radnja stranke. Umeac svojim ueem u parnici ne sme da optereuje i ugroava poloaj stranke, u smislu da se njena procesna prava umanjuju ili prestaju.Povodom donete presude, zbog izostanka na roiste na kojem je prisustvovao umea (drao se sasvim pasivno, iako je intervencijom mogao spreiti takvu presudu), stranka je ovlaena da trai povraaj u predjanje stanje, ako je opravdano izostala sa roista. Umea nije ovlaen da vri procesne radnje, kojim se raspolae tubenim zahtevom ili zaustavlja razvoj, odnosno tok parnice. Ne bi bilo dozvoljeno: da zakljui poravnanje, da preinai tubu, da se odrekne tubenog zahteva, da prizna tubeni zahtev, da povue tubu, da se odrekne ili povue pravni lek. Protivna stranka nije ovlaena da osporava vanost radnji umeaa.Ona, istina, moe da inicira, da ih sud po slubenoj dunosti odbije.Nema prava ni da trai da se umea obavee da naknadi trokove parninog postupka. Naprotiv, umea je ovlaen da zahteva, da mu suprotna stranka plati trokove postupka, koje je imao svojim nastupom u parnici. Po pristanku tuioca i tuenog, umea moe stupiti u parnicu kao stranka , na mesto stranke kojoj se pridruio. c) Dejstvo presude na umeaa(intervencijsko dejstvo presude) Pravosnana presuda, doneta u pravosnanom postupku prema stranci kojoj se umea pridruio, moe imati negativne reperkusije na pravnu sferu umeaa. Ovo je naroito vidno, ako povodom donete presude za tu stranku nastaje odredjeno pravo prema umeau, redovno iz istovetne ili sline situacije i utemeljeno na aktivnoj ili pasivnoj dunosti te stranke, utvrdjenoj u presudi: tueni-prodavac je obavezan da kupcu-tuiocu vrati cenu i naknadi stetu, zbog nedostataka na stvari, pa se sada tubom okree prema svom prodavcu-umeau sa istim zahtevom; tuenom zakupcu je oduzeta stvar po osnovu prava svojine tuioca, te podnosi tubu radi naknade tete protiv davaoca stvari u zakup umeaa; tuilac-cesionar je odbijen sa zahtevom za naplatu na njega prenetog potraivanja prema tuenomcezusu poto potraivanje ne postoji, pa podnosi tubu i trai naknadu od cedenta-umeaa u tom postupku. U takvoj situaciji je ovlaena stranka, koja je izgubila parnicu, da trai u sada pokrenutom postupku, koji je ona pokrenula protiv umeaa, da se upotrebe utvrdjene injenice i pravni stav suda iz te ranije presude.Tuenom umeau ovde ne bi bilo dozvoljeno, da osporava tanost tih injenica i valjanost 131

stava suda, sa ciljem da otkloni dejstvo ove presude (umeac i prvi prodavac ne moe da osporava tanost injenica o nedostacima na stvari;umea i zakupodavac ne sme da se brani tvrdnjom, da je netano utvrdjeno, da on nije vlasnik stvari date u zakup). To moe tek ako ima osnova da uloi prigovor, da su radnje stranke u ranijoj parnici ili celo vodjenje postupka biti nedostatni(exceptio male gesti vel conducti processus).To moe, pre svega, dokazom da je stranka preduzela tetne ili propustila povoljne radnje, odnosno opozvala ili na drugi nain dezavuisala radnje umeaa, koje bi, da su bile sprovedene, dovele do drugaijeg ishoda parnice. Ista mogunost postoji, da je raspolagao takvim dokaznim sredstvima odbrane, koji bi doveli do uspeha stranke u postupku, a da ih nije mogao upotrebiti, poto je tek docnije obaveten o parnici. Sve ovo se prenosno odnosi i na tree lice, koje se nije ukljuilo u postupak, mada je bilo obavetavano ili je bilo upoznato sa parnicom (potencijalni umea).Naravno, u kojoj bi moglo da nastupi u svojstvu umeaa i da postizanjem uspeha stranke, predupredi donoenje negativne presude. Presuda donesena u parnici u kojoj je tree lice uestvovalo kao umea, proizvodi prema njemu procesni efekat koji se zove intervencijsko dejstvo.Znai, sutina ovog dejstva presude se ogleda u tome, da umea ne moe poricati ni injeninu ni pravnu ocenu stvari, izraenu u presudi u kojoj je intervenisao na strani koja je izgubila parnicu, te je zbog toga i podnela tubu protiv ranijeg umeaa, a sada tuenog. Intervencijsko dejstvo presude moe biti odbijeno od strane umeaa prigovorom nesavesnog vodjenja spora. 2.Umea sa poloajem jedinstvenog suparniara Umea sa poloajem jedinstvenog suparniara postoji, ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa, pravno dejstvo presude proiruje i na umeaa, jednako kao i na parninu stranku. On u toj parnici, iako je umea, ima poloaj jedinstvenog suparniara.Takav poloaj postoji, kada samo jedan od suvlasnika poslunog dobra podnese tubu radi ukidanja slubenosti prelaza protiv vlasnika povlasnog dobra. Drugi suvlasnik poslunog dobra moe tada da se umea u spor. Budui da se uinci pravosnane presude odnose i na umeaa, opravdano je da mu se priznaju sva ovlaenja, koja se priznaju strankama kod jedinstvenog suparniarstva. Umea sa poloajem jedinstvenog suparniara moe da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj, do nastupanja pravosnanosti odluke o tubenom zahtevu, nije uestvovao kao umea, kao i da uestvuje u postupku povodom zahteva za zatitu zakonitosti. Pravilo je da prijavom intervencije ovakav umea stie poloaj jedinstvenog suparniara.Ipak, poto on nije stranka, ve samo ima poloaj stranke, nema procesna ovlaenja, ni terete koji se iskljuivo odnose na stranku.Nije ovlaen da povue tubu, da preinai tubu ili da snizi tubeni zahtev,tj.da preduzima takve procesne radnje, kojim se raspolae parnicom ili disponira tubenim zahtevom.Zatim, umea se ne moe izrekom presude na neto neposredno osuditi ili mu neto biti dosudjeno. U situaciji kada dodje do kolizije radnji, sud treba da ceni njihovu vanost po kriterijumu povoljnosti( i pored priznanja stranke, vai njegova radnja, kojom osporava tanost odredjenih injenica;moe da uloi pravni lek, iako se stranka toga odrekla). Ovakvom umeau se dostavljaju sudska pismena.On ima pravo na svoje rokove, posebno od rokova koji teku za stranku. Propisano je izriito da umea sa poloajem jedinstvenog suparniara, kao to je ve reeno, moe da uloi vanredne pravne lekove, iako nije pre pravosnanosti presude prijavio meanje.Praktino, ovlaen je da ostvaruje intervenciju i posle pravosnanog dovretka parnice. P.S. *Umea nije stranka u postupku, nego lice koje se pridruuje jednoj od stranaka i koje ima pravni interes da u parnici uspe stranka kojoj se pridruio. 132

*Samo prema umeau, koji je po pristanku obeju stranaka stupio u parnicu, umesto stranke kojoj se pridruio, moe da glasi odluka. *Rok za albu umeaa na strani tuenog tee od momenta, kada je tueni kao stranka primio prvostepenu presudu. *Umea sa poloajem jedinstvenog suparniara moe nezavisno od stranke, na ijoj se strani umeao, ak i protiv njene volje, podneti albu da bi spreio donoenje nepovoljnije odluke. *Nosilac prava iz nedeljivog pravnog odnosa, moe se kao umea sa poloajem jedinstvenog suparniara, ukljuiti u postupak podnoenjem vanrednog pravnog leka, kako bi spor bio reen na jednak nain prema svim nosiocima takvog pravnog odnosa. *Umea s poloajem jedinstvenog suparniara moe izjaviti reviziju i ako to nije uinila stranka na ijoj se strani umea nalazi. 3.Intervencija javnog tuioca Dispozicija stranaka ne sme da predje granice utvrdjene kogentnim propisima i pravilima morala.Sud na to pazi po slubenoj dunosti i nee uvaiti raspolaganja stranaka, koja su tome protivna. Trea lica mogu intervenisati u parnici radi zatite opteg interesa ili radi ostvarivanja sopstvenog pravnog interesa. Ako je razlog intervencije zatita opteg interesa, umea nastupa u svojstvu dravnog organa.U sistemu dravnih organa drugom( odnosno treem) kompetentnom organu su poverena procesna ovlaenja, da u odredjenim situacijama intervenie u parnici i prui pomo sudu u saznavanju i eliminaciji nedozvoljenih pravnih akata stranaka. Parninim procesnim pravom je to povereno javnom tuiocu, koji je za to vie opremljen i koji, ve i inae, ima izvesne kompentencije u parninom postupku(u odredjenim sluajevima pokree i vodi parnicu ili nastupa u parnici kao podnosilac vanrednog pravnog leka). Zadatak javnog tuioca je prvenstveno soptavanje injenica, koje stranke nisu iznele i predlaganje dokaza, koje stranke nisu traile.On je ovlaen na intervenciju samo kada postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoje pravo u postupku da bi onemoguile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemoguile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. Javni tuilac prijavljuje intervenciju pismenim podneskom sudu, pred kojim se vodi parnica.Ni jedna strana se tome ne moe protiviti.I sud ima pravo da inicira intervenciju javnog tuioca, ako smatra da za to postoje pretpostavke i da je njegovo meanje potrebno.Sud je obavezan da o tome obavesti javnog tuioca, odredi mu rok da prijavi intervenciju i da do tada zastane sa postupkom.Neuspean protek roka ne znai da javni tuzilac gubi pravo na intervenciju. Javnom tuiocu, koji je prijavio intervenciju, sud dostavlja pozive za roiste i sve odluke protiv kojh je pravni lek dozvoljen. Prilikom intervencije javni tuilac ne pristupa ni jednoj od stranaka. On nastupa u optem interesu, radi spreavanja nedozvoljenih akata stranaka. 4.Intervencija organa starateljstva Poslove socijalne zatite vri nadleni optinski organ uprave ili uspostavljena specijalizovana ustanova-centar za socijalni rad, ako su na nju preneta ova javna ovlaenja. Organ strateljstva u parninom postupku uestvuje kao stranka, odnosno zakonski zastupnik stranke ili moe da nastupi u poloaju intervenijenta, titei interes dece ili drugih lica, povodom kojh se ostvaruje socijalna zatita. 133

Tako je propisano u sporovima iz porodinih odnosa izmedju roditelja i dece.Organ starateljstva ima pravo da uestvuje u postupku, kada proceni da to zahtevaju opravdani interesi deteta, koje je stranka u sporu.Moe se oekivati da ga i sud obavesti o potrebi da uestvuje u postupku. U svojstvu intervenijenta, na strani lica povodom koga se ostvaruje socijalna zatita, organ starateljstva je naroito ovlaen: da stavlja predloge radi zatite prava i interesa tih lica, da iznosi injenice koje stranke nisu navele, da predlae da se izvedu odredjeni dokazi, da ulae pravne lekove.

Sud je duan da organu starateljstva, koji je prijavio intervenciju, dostavlja pozive za sva roista i sve odluke koje se u postupku donose.

63. TROKOVI PARNINOG POSTUPKA 1. POJAM I SASTAV TROKOVA PARNINOG POSTUPKA a) POJAM TROKOVA PARNINOG POSTUPKA Sudstvo, njegova organizaciona uspostavljenost i delatnost finansiraju se iz budetskih sredstava. Neposredni korisnici sudske delatnosti, prema vrsti sudskog postupka koji se vodi, jednim delom iz svojih sredstava doprinose finansiranju sudstva plaanjem propisanih taksi povodom preduzetnih procesnih radnji (neplaanje takse ne oduzima vanost parninoj radnji taksa se naplauje prinudnim putem u administrativnom postupku). Neposredni korisnici koji nastupaju u svojstvu uesnika u konkretnom sudskom postupku, po utvrenim pravilima plaaju izdatke koji nastaju u tom postupku. Opti je pristup da u parninom postupku u polazitu te efektivne izdatke plaaju obe stranke. Po pravilu unapred da sredstva budu obezbeena pre nego to izdaci nastanu.Ovo polaganje novanog pokria za trokove rasporedjuje se tako da svaka stranka obezbedjuje plaanje izdataka, koji nastanu povodom parnine radnje koju ona preduzima.Davanje pokria, medjutim, nije za stranku definitivno plaanje trokova postupka.Po dovretku parnice, sud odredjuje ko i kako plaa trokove postupka.Utvrdjuje se koja stranka ima pravo na naknadu trokova parnice prema protivnoj stranci ili na drugi nain raspodeljuje nastale trokove. b) IZDACI KOJI INE TROKOVE PARNINOG POSTUPKA Trokove parninog postupka ine izdaci nastali u toku parnice ili povodom parnice (l. 146. ZPP). 134

Prvi su oni koji su uinjeni od poetka do zavretka parnice i neposredno u parnici (iznos sudske takse, izdaci povodom sprovoenja dokaza, nagrada za rad advokata ili drugog zastupnika koji na to ima pravo, nagrada tumau, trokovi prevoza stranke do suda). Drugi su oni izdaci koji su uinjeni pre ili u toku parnice, a nisu neposredno izdaci u parnici bitno je da nastaju povodom parnice, koja e se povesti ili se ve vodi (trokovi neuspelog poravnanja pre pokretanja parnice, nagrada za pravni savet o opravdanosti i nainu pokretanja parnice, trokovi za prevod dokumenata, izdaci za obezbeenje dokaza koje je izvedeno pre parnice). 2. PRAVILA O PRETHODNOM SNOENJU TROKOVA PARNINOG POSTUPKA Svaka strana prethodno snosi trokove, koji su nastali ili e nastati povodom radnji koje preduzima (isto i za radnje njenog umeaa). Prirodno je da stranka sama plaa izdatke, koji su potrebni za preduzimanje parnine radnje (taksa, nagrada advokatu za pripremanje podneska). Isto je i za dalje novane izdatke, koji e nastati sprovoenjem postupka povodom izvrene radnje stranka koja je tu radnju preduzela treba da uplati novano pokrie. To se prvenstveno odnosi na oekivane izdatke u sprovoenju dokaznog postupka. Izuzetno, trokovi postupka, koji nastaju povodom parninih radnji javnog tuioca preduzetih u svojstvu stranke ili intervenijenta plaaju se unapred iz sredstava suda. Isto je i sa trokovima stranke, potpuno osloboene od plaanja trokova postupka. Sud docnije odreuje da li ovi izdaci padaju na teret stranke ili konano ostaju kao izdaci sredstava suda. Posebno su propisana pravila o dunosti da se unapred poloi novana svota potrebna za sprovoenje dokaznog postupka (l. 148.)Ta dunost, medjutim, nije pravna obaveza stranke.Jednako, kao to nije takva obaveza ni njeno aktivno nastupanje u parnici.Ipak, proputanje da se poloi odredjeni iznos radi pokria trokova, povlai indirektnu sankciju-sud odustaje od sprovodjenja postupka u tom delu. Povodom izvrene radnje i trokova koji se u njenom sprovoenju oekuju, sud reenjem utvruje visinu pokria i poziva stranku da u odreenom roku taj iznos uplati. Ako su izvoenje istog dokaza predloile obe stranke, tada im se nalae da utvreni iznos poloe u jednakim delovima. U oba sluaja posledica proputanja uplate je odustanak od sprovoenja tog dokaza (l. 148). I kada sud po slubenoj dunosti odredi sprovodjenje dokaza , poziva jednu ili obe stranke da uplate potrebno pokrie.Propust uplate pokria povlai iste posledice-odustanak od izvodjenja dokaza. Izuzetno, ako je sud po slubenoj dunosti odredio izvodjenje dokaza, radi utvrdjivanja, da li su raspolaganja stranaka suprotna kogentnim propisima, sud nee odustati od sprovodjenja ovih dokaza.Tada se trokovi postupka isplauju iz sredstava suda (u konanom reenju se odredjuje na iji teret padaju ti trokovi) 3. UTVRDJIVANJE I NAKNADA TROKOVA PARNINOG POSTUPKA a) UTVRDJIVANJE IZDATAKA KOJI INE TROKOVE POSTUPKA Ve je reeno, da u trokove postupka spadaju izdaci, koji su bili potrebni za pokretanje i vodjenje parnice.Trokovi su bili potrebni u tom smislu, da su bili neophodni za postizanje uspeha u parnici: Za tuioca dosuda tubenog traenja, Za tuenog- odbijanje tube(isto i odbacivanje) Sud zato treba paljivo da ceni sve okolnosti spora, da bi utvrdio koji su trokovi bili potrebni i u kojoj visini.

135

Ako je visina nagrade, koja se plaa profesionalnom punomoniku ili drugom licu propisana tarifom, onda se uzima iznos u visini koja je naznaena u tarifi(nagrada advokatu, nagrada za vetaenjeprema tarifi ustanove, kao i nagrada za drugu ekpertizu, prevodjenje i tome sline usluge). Izriito je propisano da trokove parninog postupka ini nagrada advokatu i drugim licima kojima je na to priznato pravo(za zastupanje putem javnog pravobranioca, odredjuju se trokovi u visini nagrade advokatu). Uvaava se, znai, da je profesionalna pravna pomo uvek potrebna, bez obzira da li stranka ima pravnu spremu. Stranka koja je vina pravu, ne moe za svoj rad trraiti naknadu, iako su tim umanjeni trokovi zastupanja putem profesionalnog punomonika.Uzima se da stranka nema pravo na sve trokove, ako imenuje vie zastupnika ili zastupnika izvan sedita suda, mada bi bilo dovoljno zastupanje putem jednog zastupnika ili zastupnika koji deluje u seditu suda. Izdaci za putovanje svedoka su trokovi postupka, ako je odlueno da se svedoci sasluaju pred parninim sudom. b) OBAVEZA NA NAKANDU TROKOVA POSTUPKA 1.Opte o obavezi naknade trokova parnice Poto svaka stranka unapred plaa trokove povodom radnji koje preduzima, to sud, po dovretku parnice ili u odreenim situacijama ve po preduzimanju radnje, utvruje trokove postupka i raspodeljuje ih izmeu stranaka.Ne moe se oekivati da se ostane na tome, da svaka stranka i konano snosi izdatke, koje je imala u parnici. Razumno je, da to bude onaj ko je dao povod parnici ko je parnicu nepotrebno poveo ili parnicu izazvao, zato to nije bio spreman da udovolji svojoj pravnoj dunosti = protivnoj strani naknadi njene izdatke (i njenom umeau). Obaveza na plaanje trokova postupka je obligacija, koja nastaje po pretpostavkama procesnog prava.Sadrinu te obligacije, sud utvrdjuje po dovretku postupka ili u nekim sluajevima odmah po nastanku trokova povodom preduzete parnine radnje. Stranke, nezavisno od procesnog poloaja, postaju u toj obligaciji poverilac ili dunik-titular prava na naplatu, odnosno obveznik na plaanje trokova postupka. Opte je pravilo da obaveza na naknadu trokova postupka nastaje po osnovu uzronosti.Samo u nekim situacijama se za odgovornost trai krivica ili se odgovara za sluaj (po analogiji sa pravilima obligacionog prava o odgovornosti za tetu. 2.Obaveza naknade po osnovu uzronosti Propisano je da je stranka koja je izgubila parnicu duna da protivnoj stranci naknadi trokove postupka. (l.149.).Odnosno, stranka koja je dobila parnicu ima pravo na naknadu trokova postupka.Iz ovog se vidi da je kriterijum objektiviziran-uspeh u parnici. Tuilac, koji je izgubio parnicu i prouzrokovao tuenom izdatke, je duan da ih i naknadi (tueni nije dao povod parnici). A ako je tueni izgubio parnicu, onda je on izazvao trokove tuiocu i ima da ih naknadi (tueni je dao povod parnici). Odgovornost se odreuje prema injenici, da li je u dranju stranaka bilo osnova da se parnini postupak pokrene i vodi. Na to pitanje- odgovor daje uspeh stranke u parnici. Krivica se ne utvruje, poto nije elemenat obvezivanja, pa tim ni razlog da se stranka oslobodi naknade ili da se ona umanji. Isti je nain raspodele trokova i ako obe stranke samo delom postignu uspeh u parnici. 136

Prvo se utvruju trokovi za svaku stranku pojedinano. Zatim se prema visini uspeha odreuje srazmer koliko svakoj stranci pripada od ukupnog iznosa njenih trokova i to se dosuuje (samo razlika). Sud moe ovde, s obzirom na postignuti uspeh stranaka i visinu trokova, odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove. Isto je tako sud ovlaen da naloi jednoj stranci da naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala. To onda ako ova druga stranka nije uspela u parnici samo u neznatnom delu svog zahteva, a povodom toga dela nisu nastali neki posebni trokovi. 3. Obaveza naknade po osnovu krivice i odgovornosti za sluaj U odreenim situacijama, koje se pojavljuju u toku postupka, odstupa se od pravila o obavezi naknade trokova po osnovu uzronosti.To se pre svega odnosi na trokove koji su nastali povodom pojedinih radnji ili jednog bloka tih radnji. Ukoliko je izvesno da su trokovi izazvani krivicom jedne stranke ili sluajem koji se njoj dogodio, oni se po traenju dosuuju protivnoj stranci, nezavisno od definitivnog uspeha u parnici. (l. 151)Po pravilu se o tome odmah odluuje posebnim reenjem.. Sud ovde moe odluiti i da zakonski zastupnik ili punomonik stranke nadoknadi trokove protivnoj stranci. Ali ovo samo iz osnova odgovornosti po krivici (l. 151. npr. (zakonski zastupnik namerno nije doao na roite; propust usled sluaja koji mu se desio, kao to je zakanjenje prevoznog sredstva, ne bi bio osnov da se obavee na plaanje trokova). 4. Specijalna pravila o naknadi trokova postupka Zakonom o parninom postupku ili drugim propisima su za neke posebne situacije formulisana specijalna pravila o naknadi trokova postupka (ovde se prikazuju samo pravila ZPP). Nekad su blia odgovornosti po osnovu uzronosti, a nekad se polazi od pretpostavke da postoji krivica ili se odredjuje da se odgovara za sluaj. 1) I kada je za tuioca doneta povoljna presuda, on moe biti obavezan da tuenom naknadi trokove postupka. Ovo onda ako tueni nije dao povod tubi i ako je odmah priznao tubeni zahtev. (l. 152.).(npr.tuilac nije prethodno opomenuo tuenog da izvri svoju obavezu, a to je trebao da uini) 2) Tuilac koji povue tubu obavezan je da tuenom naknadi trokove postupka, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog (l. 153.)Ovo pravilo treba primeniti, i ako je preinaenjem tube, umesto datadanjeg imenovan novi tueni. 3) Ako je parnica dovrena sudskim poravnanjem, tada svaka strana snosi svoje trokove. (l. 154.).Stranke, naravno, mogu u poravnanju odrediti drugaiju raspodelu trokova. 4) Ukoliko je povodom izvrenja pokrenuta parnica radi izluenja stvari i utvrdi se da je tueni, kao poverilac u izvrnom postupku, sa opravdanjem verovao da na predmetu izvrenja ne postoje prava treih lica , sud moe odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove. 5) Pravilo je da suparniari podmiruju trokove na jednake delove. Ukoliko je znatna razlika u srazmeri njihovih udela u predmetu spora, sud e tada odrediti da suparniari naknade trokove prema toj srazmeri. Solidarna odgovornost suparniara u glavnoj stvari, vodi njihov solidarnoj obavezi na naknadu trokova protivnoj stranci. Meutim, za trokove izazvane posebnim parninim radnjama pojednih suparniara, ostali suparniari ne odgovaraju (l. 156.) 6) Kada uestvuje u parnici kao stranka javni tuilac ima pravo na naknadu efektivnih trokova.Nagrada za rad mu ne pripada.A trokovi, koje bi po odredbama zakona trebao da podmiri javni tuilac, isplauju se iz sredstava suda. 137

Svaka stranka snosi svoje trokove, koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku. Isto i izdaci javnog tuioca povodom intervencije padaju na teret sredstava tuilatva. (l. 157.). 7) Za izdatke koji nastanu u sprovoenju dokaza, koji su naloeni po slubenoj dunosti, sud odreuje da li e te trokove podmiriti samo jedna ili obe stranke ili e ti trokovi pasti na teret suda. 8) Trokove postupka za obezbedjenje dokaza plaa stranka, koja je predloila vodjenje tog postupka.Isto tako, ona je duna da naknadi trokove izazvane protivnoj stranci, odn.postavljenom privremenom zastupniku. 9) Po predlogu stranke svedok ili vetak mogu biti obavezani da naknade trokove izazvane neopravdanim izostankom ili neopravdanim odbijanjem da se svedoi, odnosno vetai. 4) DONOENJE ODLUKE O NAKNADI TROKOVA PARNINOG POSTUPKA O naknadi trokova postupka sud odluuje na traenje stranke ili po slubenoj dunosti, ako su bili isplaeni iz sredstava suda. Odluka se donosi bez raspravljanja u obliku reenja. (l. 159.). Stranka je duna da odreeno naznai trokove postupka po vrsti i visini. Zahtev za naknadu trokova postupka-trokovnik, stranka treba da podnese najkasnije do zavretka raspravljanja u postupku povodom kojeg se trae trokovi. Ukoliko se u postupku donosi odluka bez prethodnog raspravljanja, stranka je duna da postavi zahtev za trokove ve u predlogu o kojem sud treba da odlui(u predlogu za izdavanje platnog naloga, u albi ili drugom pravnom leku, u predlogu za odredjivanje mera obezbedjenja). Medjutim, ako se izvan rasprave preduzme procesna radnja, kojom se postupak ili jedna etapa postupka dovrava, zahtev za trokovima se moe podneti u roku od 15 dana od dana obavetenja(povlaenje tube, odustanak od pravnog leka). Proputanjem vremena odredjenog za podnoenje zahteva, stranka gubi pravo na naknadu trokova(propust se moe otkloniti, ako postoje pretpostavke za povraaj u predjanje stanje). Sud odluuje o trokovima postupka u presudi ili u reenju kojim se pred tim sudom dovrava postupak.(u postupku smetanja dravine, kod izdavanja platnog naloga). I kada je o trokovima postupka odlueno u presudi, odluka se smatra reenjem(ovo je znaajno za pravne lekove, ako se ulau na presudu samo u delu o trokovima). Ukoliko se presuda ili reenje kojim je naloena naknada trokova postupka usmeno objavljuju, sud je ovlaen da visinu trokova odredi docnije u pismeno izraenoj presudi ili reenju. A kada je sud odluio deliminom presudom ili meupresudom, moe odrediti da se odluka o trokovima donose u presudi kojom se (ceo) postupak dovrava. (l. 160.). U toku vodjenja postupka-pre njegovog dovretka, sud e posebnim reenjem odluiti o trokovima, ako pravo na trokove ne zavisi od odluke o glavnoj stvari(situacije u kojima se za trokove odgovara po osnovu krivice ili za sluaj). 5) TROKOVI U POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA Stranka treba, ve u pravnom leku, da postavi zahtev i oznai visinu trokova koje trai. Kada sud odbaci ili odbije pravni lek, odluuje i o trokovima nastalim u postupku povodom uloenog pravnog leka. I kada usvoji pravni lek i napadnutu presudu preinai ili je ukine i tubu odbaci, sud treba da odlui o trokovima u postupku po pravnom leku, a isto i o trokovima nastalim u ranijem postupku. Medjutim, ako je pravni lek usvojio i napadnutu odluku ukinuo, te naloio ponovno sudjenje, uputie taj sud da po dovretku postupka, odlui i o trokovima postupka povodom uloenog pravnog leka.Ovako moe postupiti i ako samo delimino ukine napadnutu odluku. Specijalno je pravilo, kada su zbog iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza izazvani trokovi u postupku povodom pravnog leka. 138

Te trokove, nezavisno od ishoda postupka, snosi stranka koja je iznela nove injenice ili predloila nove dokaze. Takodje je propisano da stranka koja odustane od pravnog leka, treba protivnoj stranci da naknadi trokove nastale povodom pravnog leka. 64. OSLOBOENJE OD PLAANJA TROKOVA PARNINOG POSTUPKA 1)Pojam i pretpostavke za oslobodjenje od plaanja trokova postupka Oslobodjenje od plaanja trokova postupka (siromako pravo) moe traiti stranka, koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi trokove parnice, bez tete po nuno izdravanje svoje i svoje porodice. Strani dravljanin ima pravo na oslobodjenje od plaanja trokova postupka po pravilima o uzajamnosti (uzajamnost nije uslov za ostvarivanje samog prava na oslobadjanje od plaanja trokova). Osloboenje od plaanja trokova postupka moe biti: potpuno oslobaanje i oslobaanje od plaanja sudskih taksi (l. 164. ZPP). Potpuno oslobaanje obuhvata oslobaanje od plaanja taksi i oslobaanje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, tumaa, uviaja i sudskih oglasa, pa, u irem smislu i postavljanje punomonika.Efektivni trokovi stranke i stvarni izdaci postavljenog unomonika se tada isplauju iz sredstava suda. Oslobaanje od plaanja taksi odobrava se po blaim kriterijumima i to onda kada bi se plaanjem taksi znatno umanjila sredstva za izdravanje stranke i lanova njene porodice. Stranka moe staviti predlog za oslobaanje od plaanja trokova tokom celog postupka, uz koji se podnosi potvrda nadlenog organa uprave o imovnom stanju(iznos poreza koji se plaa i drugih izvora prihoda). 2)Postupak suda povodom predloga za oslobodjenje od plaanja trokova postupka Po traenju stranke, sud prvog stepena donosi odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka (l. 165.). Sud treba paljivo da ispita navode koji su u predlogu oznaeni i, po potrebi, da pribavi druge podatke i obavetenja o imovnom stanju stranke. Odluka se donosi u formi reenja (protiv pozitivnog reenja nije dozvoljena alba.) Sud prvog stepena moe u toku postupka izmeniti ili ukinuti reenje o oslobaenju od plaanja trokova. To moe samo onda, ako utvrdi da je stranka u mogunosti da podmiruje trokove postupka. 3)Postavljanje punomonika stranci oslobodjenoj plaanja trokova Stranka koja je potpuno osloboena plaanja trokova ima pravo da trai da joj se postavi punomonik. Stranka tada ne plaa nagradu, niti stvarne izdatke postavljenog punomonika. Postavljeni punomonik nije u ugovornom odnosu sa strankom.On vri javnu funkciju, sa ovlaenjima utvrdjenim u reenju o postavljanju. Po pravilu se za punomonika postavlja advokat.Medjutim, ako u seditu suda nema dovoljno advokata, sud moe postaviti za punomonika i drugo lice sa pravnom spremom, sposobno da stranci prui potrebnu pravnu pomo. Punomonika iz reda advokata postavlja predsednik nieg prvostepenog suda ili ga odredjuje predsednik vieg prvostepenog suda, ako se nii prvostepeni sud nalazi u seditu takvog vieg suda. 139

Protiv pozitivnog reenja o postavljanju punomonika nije dozvoljena alba. Postavljeni punomonik moe iz opravdanih razloga zatraiti razreenje.O tome odluuje izvan rasprave predsednik vea ili na raspravi vee.Protiv reenja o razreenju punomonika nije dozvoljena alba. Sud prvog stepena moe u toku postupka ukinuti reenje o postavljanju punomonika, ako utvrdi da je stranka u mogunosti da plati zastupanje. 4)Naknada trokova postupka a) Naknada trokova kada je reenje o oslobodjenju izmenjeno ili ukinuto u toku postupka Ako sud u toku postupka izmeni ili ukine reenje o oslobodjenju od plaanja trokova postupka, ukljuujui i postavljanje punomonika, uredjuje i pitanje dotadanjih trokova. Sud tada moe naloiti stranci da potpuno ili delimino naknadi trokove i takse od kojih je bila osloboena, kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenog punomonika (prvenstveno se odredjuje naknada izdataka isplaenih iz sredstava suda). Tada su ovi izdaci stranke stavka u njenim trokovima parnice i moe od protivne stranke traiti njihovu naknadu po optim pravilima.

b) Naknada trokova po dovretku postupka Takse i trokovi isplaeni iz sredstava suda, stvarni izdaci i nagrada postavljenog punomonika, ine deo trokova parnice.O naknadi tih trokova od protivne stranke i namirenju izdataka iz sredstava suda, odluuje se po optim pravilima o naknadi trokova postupka (ovde u korist sredtava suda). Ako se utvrdi da protivnik stranke osloboene od plaanja trokova nije u stanju da plati trokove na koje je obavezan, sud moe naknadno odrediti da te trokove plati, u celini ili delom, stranka koja je bila osloboena plaanja trokova postupka. Trokovi se tada naplauju iz onoga to je toj stranci dosueno.Ta stranka ima pravo da za ono to je platila trai naknadu od protivne stranke, pa i u posebnoj parnici. 65. OBEZBEENJE TROKOVA PARNINOG POSTUPKA 1. PRAVO NA OBEZBEENJE TROKOVA PARNICE (PRIPADA TUENOM) Svrha ustanove obezbedjenja praninih trokova je da se tuenom osigura naplata njegovih dosuenih trokova postupka iz depozita, koji polae tuilac(cautio iudicatum solvi, aktorska kaucija). U naem sistemu to pravo ima tueni u parninom postupku, koji se vodi pred domaim sudom, prema tuiocu, koji je strani dravljanin ili lice bez dravljanstva koje kod nas nema prebivalite.Isto pravilo vai i prema pravnom licu, koje nema nau pripadnost. Po miljenju jednih autora, to pravo ima tueni bez obzira da li je na dravljanin.Primeuje se da se ovaj stav kosi sa l.ZRSZ, koji govori o reciprocitetu oslobodjenja od trokova u relaciji strani i domai dravljani. Tueni nema pavo da trai aktorsku kauciju u sledeim sluajevima: 1) ako u zemlji dravljanstva tuioca nai dravljani nisu duni da daju obezbeenje (prema pravilima Hake konvencije o gradjanskom sudskom postupku 1905. i 1954. i slino je u veini naih bilateralnih sporazuma, dravljanini jedne drave potpisnice domiciliran u nekoj od tih drava, 140

2) 3) 4) 5)

oslobadja se obaveze polaganja aktorske kaucijepred sudom bilo koje drave potpisnice te konvencije) ako tuilac ima pravo azila kod nas, ako se tubeni zahtev odnosi na potraivanje tuioca iz njegovog radnog odnosa u naoj zemlji, ako se sudi u branim sporovima, sporovima o utvrivanju ili osporavanju oinstva, odnosno materinstva i sporovima o zakonskom izdravanju, ako je u pitanju menina ili ekovna tuba, protivtuba ili izdavanje platnog naloga.(l.83ZRSR)

2. ULAGANJE ZAHTEVA I POSTUPAK SUDA Tueni je duan da uloi zahtev radi polaganja aktorske kaucije najdocnije na pripremnom roitu.Ako se pripremno roite ne odrava, onda na prvom roitu za glavnu raspravu, pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Izuzetno, zahtev se moe uloiti i docnije, do pravosnanog dovretka parnice- im je tueni saznao da postoje pretpostavke za traenje obezbeenja. U reenju, kojim se zahtev usvaja, sud e odrediti iznos obezbeenja i rok u kojem se treba poloiti, te upozoriti tuioca na posledice proputanja da se u roku deponuje odreeno obezbeenje. Obezbeenje se u pravilu polae u novcu.Sud moe, na traenje tuioca, odobriti da se obezbeenje da i u drugom pogodnom obliku (deponovanjem hartija od vrednosti, dragocenosti). Na novanom iznosu ili drugom predmetu tueni stie zalono pravo za naplatu dosuenih trokova postupka. Proputanje da se u roku deponuje odreeno obezbeenje, vodi pretpostavki da je tuba povuena.Odnosno pretpostavci da je tuilac odustao od pravnog leka, ako je zahtev bio stavljen tek u tom delu postupka. Dokaz da je poloeno obezbeenje tereti tuioca. Tueni,koji je na vreme uloio zahtev, nije duan da nastavi postupak u glavnoj stvari, sve dok se pravosnano ne odlui o njegovom zahtevu. Pravosnano i za tuenog pozitivno reenje, daje mu pravo da se i dalje uzdri od procesnih aktivnosti, sve dok tuilac ne poloi obezbeenje. Sud je, u sluaju odbijanja zahteva, ovlaen da odredi da se postupak nastavi i pre pravosnanosti tog reenja. 66.POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA Ovo je potpuno nova glava koja je uneta po preporuci Saveta Ministara Evrope (l. 176)ZPP od 2004.g. Kad u postupku pred prvostepenim sudom, u veem broju predmeta, postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju, koje je od prejudicijelnog znaaja za odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e po slubenoj dunosti ili na predlog stranke pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi reavanja spornog pravnog pitanja. Broj spornih pitanja je faktika star, koja zavisi od veliine suda i ukupnog broja predmeta, a u vezi sa brojem ovih spornih pitanja.Meutim, mogue je da se vie sudova iz delokruga istog okrunog suda udrue, ako im se pojavi ista vrsta predmeta. Sud, koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja, duan je da zastane sa postupkom, dok se ne okona postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.(Zastoj postupka, koji sud u tom sluaju odreuje, treba da je opisno odreen, a ne i oroen. l. 177. st. 1.) Zahtev, koji se upuuje VSS treba da sadri kratak prikaz utvrenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. (Sud moe da iznese i sopstveno tumaenje spornog pitanja. St. 2.) 141

Prvostepeni sud je duan da, uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja, dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. Ukoliko nema sve napred pobrojano VSS se nee baviti zahtevom. l. 178. VSS je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. St. 2. VSS e odbiti da zauzme stav o spornom pravom pitanju, ako ono nije od znaaja za odluivanje u veem broju predmeta. St. 3. Ako VSS odlui da reava sporno pravno pitanje, odluku o tome objavie u Biltenu VSS ili na drugi pogodan nain. l. 4. VSS odluuje o zahtevu za reavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova. l. 179:U pravnom shvatanju, koje zauzima povodom zahteva za reavanje spornog pravnog pitanja, VSS razmatra sporno pravno pitanje i iznosi razloge kojima obrazlae svoju odluku. Pravno shvatanje se dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu VSS. l. 180. Ako je VSS zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku, u kome se ponavlja isto prethodno pitanje, nemaju pravo da ponovo trae njegovo reavanje u parnici koja je u toku. Ova mogunost se odnosi na sve sluajeve. Pravo nije ogranieno pravom na izjavljivanje revizije. U vanparnici ili postupku izvrenja nije mogue ovo primeniti, jer ako se pojavi sporno pitanje, sporne injenice, stranke se upuuju na parnicu, a ne reavaju u ovim postupcima.

67. POJAM, PREDMET I TERET DOKAZIVANJA 1)Pojam i svrhe dokazivanja Od subjekata se oekuje da se, svojim dranjem i ponaanjem u stvarnom, realnom svetu, pridravaju pravom propisanog reda, odnosno da potuju realni pravni poredak.Sve dok se ne postupa protivno pravnom redu, funkcija prava ostaje na nivou apela svesti onih kojim je apel upuen. Pojava povrede pravnog poretka (subjektivnih prava), stvara zonu neprava.To trai neposrednu intervenciju i odredjivanje sankcije da se to nepravo eliminie. U sferi gradjanskopravnog poretka, to se mahom odvija u gradjanskom sudskom postupku.Pred sudom je da utvrdi stvarno dranje pojedinaca i ono koje je po pravu trebalo da bude, pa da izricanjem sankcije naloi eliminiciju povrede i uspostavljanje pravnosti. Zadatak suda nije nimalo jednostavan.Sud pred sobom ima tvrdnju tuioca o dranju tuenog i iz toga nastalom ovlaenju da zahteva zatitu odredjenog sadraja.Pored toga, sud ima i, redovno, protivtvrdnju tuenog, da je njegovo dranje bilo saglasno pravu, pa da tuilac nije ovlaen da trai zatitu. Da bi se odgovorilo na traenje stranaka, sud prvo treba da sazna ili identifikuje pravo i, zatim, da utvrdi dranje stranaka, ono to se desilo ili se jo moda deava(tueni osporava da je nastala teta, a ako je do toga ipak dolo, da on nije odgovoran). U parninoj proceduri je na strankama, da svojim tvrdnjama saopte sudu podatke o onome to se u svetu prava desilo. Za tuioca je to obavezno, ukoliko uopte hoe da se postupak vodi.Nedostatak prikaza srvarnih dogadjaja povlai odbacivanje tube. Tueni nema tu dunost i njegovom pasivnom dranju ne treba pridavati znaenje, da su tane tvrdnje tuioca o dogadjajima i iz toga nastalom ovlaenju na pravnu zatitu. Sud u postupku treba da ispita istinitost tvrdnji stranaka ili, kratko reeno, da sazna istinu. Osnovni metod u postizanju saznanja o stvarnosti je dokazivanje u cilju utvrivanja istinitosti tvrdnje stranaka, sprovoenje dokaznog postupka. Centralni delovi tog postupka su: 142

 Ispitivanje dokaznih sredstava, Ocena procesnog materijala, dobijenog tim putem i Finalni akt-utvrdjivanje relevantne stvarnosti. U tvrdnjama stranaka iznose se sopstveni pogledi.I to su sudovi o stvarnosti, ali obojeni njihovim interesima i subjektivnim pogledima.Prikazuje se sled, niz injenica, koje u svom skupu, daju jedan iseak stvarnosti.Redovno, to su opreni prikazi. Sud dokazivanjem dolazi do sopstvenog saznanja o stvarnosti, da je u realnom svetu, u odredjenom vremenu i prostoru, jedno zbivanje postojalo ili da nije postojalo.Iz toga se moe dati odgovor o istinitosti stranakih tvrdnji i njihovom pravu na povoljnu presudu. 2) Terminologija S obzirom na relativnu samostalnost ovog dela postupka i posebnost materije, dolo je do stvaranja i specifinih izraza, sa kojima se ovde operie. Dokaz je izraz koji se i u pravnom i u laikom govoru upotrebljava u vie znaenja.Nekada se pod tim misli na dokazno sredstvo-izvor informacija, a nekada je to samo obavetenje, dobijeno od dokaznog sredstva.A, mnogo puta, takva informacija je potvrda da postoji neka vana injenica(pravi, nepobitni dokaz). Dokazno sredstvo (dokaz) je izvor, nosilac informacija od kojih sud dobija obavetenja o injenicama, vanim za presuenje (u naem procesnom sistemu: uviaj, svedok, vetak, ispava, sasluanje stranke. ) Dokazivanje je, u uem smislu, jedan postupak u kojem se, po utvrenim metodima, ispituje tanost tvrdnji o spornim injenicama(izvode se dokazi i cene se postignuti rezultati). Predmet dokazivanja su tvrdnje stanaka o injenicama iz kojih izvode za sebe pravo na dosudu tubenog ili prigovornog zahteva.Isto je i sa pretpostavkama suda o injenicama, koje dovode u pitanje pravnost stranakih zahteva-saglasnost sa kogentnim pravom. Dokazna snaga je podobnost dokaznog sredstva da se u postupku upotrebi u dokazivanju znaajnih injenica, bitnih za presuenje(obino, jednog naspram drugih dokaznih sredstava, mada je kod nas proklamovano, da su sva dokazna sredstva iste snage). Dokazni razlozi (dokazni argumenti) su elementi zakljuivanja o pouzdanosti dokaznog sredstva i sadraja dobijenih informacija. Glavni dokaz i protivdokaz je samo jedna relacija dokazanosti. U hipotezi da je sud, putem odreenih dokaznih sredstava i od njih dobijenih informacija, doao do uverenja o postojanju vanih injenica (glavni dokaz), tome se mogu suprostaviti protivdokazi da bi se to uverenje oslabilo ili sasvim izmenilo. Dokaz o protivnom je dokazivanje da nisu tane injenice utvrene prezumptivnim putem (nasuprot pretpostavci o branosti deteta roenog u braku, brani drug majke deteta moe predoiti dokaz o protivnomda on nije otac deteta). 3) Uverenje o istinitosti i verovatnost Saznanju suda o stvarnosti ne sme se pridati znaenje da je tim, ako uopte i postoji, dostignuta apsolutna, definitivna istina. Kada je dostignuto saznanje toliko vrsto, da nema osnova da se misli ili sumnja da su se zbivanja deavala drugaije ili da su mogla ii drugim putem, tada se to oznaava izrazom uverenje o istinitosti(To je izvesnost da se dogadjaj odigrao ba na takav nain). Ali nekada se strogoa ovog postulata moe ublaiti i prihvatiti nii stepen saznanja stvarnosti.To stanje se oznaava izrazom saznanje stvarnosti do stepena verovatnosti. 143

Tano saznanje stvarnosti, potpuno i istinito utvrene injenice, pretpostavka su za pravilnu primenu prava.Sud e i sa manjim kvantumom dokaznih sredstava ili upotrebom drugih izvora informacija doi do saznanja o stvarnosti.To saznanje, uverenje do stepena verovatnosti, obino je dovoljno u primeni procesnog prava.Tu se nita ne reava definitivno i sve je usmereno jednom cilju-da se presudi o osnovnosti zahtevane pravne zatite(utvrdjivanje nadlenosti,izuzea sudija, utvrdjivanje pravnog interesa, odredba da se tuba preinai, odravanje roita...)Ne bi bilo ni malo racionalno u ovim i slinim pitanjima zaustaviti tok postupka u upustiti se u temeljno istraivanje.Manja teta bi proistekla iz greke proistekle iz saznanja, izvedenog do stepena verovatnoe. Vidi se da ovde zona saznanja do stepena verovatnosti, ne ide izvan primene procesnog prava.U meritornim stvarima i pitanjima materijalnog prava, po pravilu, insistira se na saznanju do nivoa uverenja o istinitosti. 4) Predmet dokazivanja (Thema probandi) Dokazivanje je osnovni metod kojim sud postie saznanje pravno relevantne stvarnosti. Sud u parninom postupku, povinovan pravilima raspravne maksime i zabranom presudjenja izvan tubenog ili prigovornog zahteva (ne eat iudex, ultra et extra petita partium), stvarnost saznaje utvrivanjem istinitosti tvrdnji stranaka o injenicama. I kada se kae da sud utvrdjuje istinitost injenica, misli se na istinitost stranakih tvrdnji o injenicama (njihovih sudova). Sud utvrdjuje postojanje ili nepostojanje injenica vanih za primenu prava. Nisu predmet dokazivanja sve tvrdnje stranaka o injenicama ili, krae, sve injenice. Sud, ve u samom pristupu parnici, na osnovu podataka sa kojim raspolae, formira stav o doputenosti sudjenja, pravnoj prirodi spora i injenicama relevantnim za presudjenje. Kada utvruje injenice vane za primenu procesnog prava sud deluje po pravilima istrane maksime, za ta je u dokazivanju snabdeven potrebnim kvantumom oficijelnih ovlaenja.Isto tako postupa i kada je u pitanju primena kogentnih propisa materijalnog prava. U utvrivanju injenica relevantnih za primenu materijalnog prava, sud je, uvaavajui dispozicije stranaka i pravila raspravne maksime, u istraivanju ogranien na fond injenica saopten tvrdnjama stranaka. Ali nije i duan da pristupi dokazivanju svih njihovih tvrdnji o injenicama. Stav, formiran na poetku, o pravnoj prirodi spora, ukljuujui i hipotezu o reavanju tog spora u okviru tubenog ili prigovornog zahteva stranaka, dovoljan je osnov da sud usmeri dokazivanje na one injenice, koje su relevantne za primenu prava (odlune, bitne, vane i znaajne injenice). Ni sav raspoloivi fond odlunih injenica nije predmet dokazivanja.Dokazuju se samo one injenice, koje su sporne izmedju stranaka, povodom kojih su one iznele oprene tvrdnje.To se odnosi i na injenice o kojim se protivna stranka uopte nije izjasnila, poto pasivno dranje jo ne znai priznanje da su tvrdnje protivnika tane. Saglasno iznete i priznate injenice se ne dokazuju.Sud ih unosi u osnovu presudjenja u takvom sadraju u kojem su saoptene, izuzev ako se disponira tim zahtevom, kojim se, inae, ne sme raspolagati. Notorne ili optepoznate injenice se ne dokazuju.To su injenice, koje su poznate irem krugu ljudi u dravi, regiji ili u nekom mestu na podruju suda.Pretpostavlja se onda i da su poznate svim lanovima vea i strankama.Sud ih uzima u obzir po slubenoj dunosti.Ipak, ne sme se uskratiti rasprava o njihovoj optoj poznatosti i znaaju, koji su imale u konkretnoj pravnoj stvari(zemljotres, poplava, ratni sukob, sprovedene generalni trajk). Sud ne utvrdjuje sva deavanja u stvarnosti, koja se tiu dogadjaja, odnosno prava povodom kog se trai zatita.im utvrdi odlune injenice, dovoljne za presuenje, sud prestaje sa daljim dokazivanjem i donosi presudu. Specijalno zakonsko pravilo, u odredjenoj situaciji, oslobadja sud dokazivanja o visini novane naknade ili koliini zamenjivih stvari, koje se dosudjuju povodom prouzrokovane tete.Dozvoljeno je da sud odredi visinu novane svote ili koliinu zamenjivih stvari, prema slobodnoj oceni. 144

5) O predmetu dokazivanja utvrdjivanja indicija, zakonskih retpostavki i stavova iskustva a)Dokazivanje putem indicija Kada nedovoljnost dokaznih sredstava ili njihova nepotpunost, spreavaju neposredno utvrivanje pravno relevantnih injenica, tada se izlaz redovno nalazi u utvrivanju indicijalnih (upuujuih) injenica, koje su, inae, same po sebi, nebitne za primenu prava u konkretnom sluaju.Iz ovih injenica-indicija, po pravilima logike, se izvodi zakljuak o postojanju injenica vanih za primenu prava. Zato je preduslov da se pristupi utvrdjivanju ovih injenica u hipotezi, da one ukazuju ili mogu ukazati na postojanje odlunih injenica.Te injenice, u pravilu, tek u jednom skupu i medjusobnoj povezanosti, ukazuju na postojanje odlune injenice(primeri to pakazuju: tueni je dobio na krau upotrebu vozilo tuioca i vratio ga sa oteenjima.Nema ih ili su teko dostupni podaci da je tueni otetio vozilo, to on inae ne priznaje.Medjutim, utvrdjeno je: da je vozilo predato neoteeno; da ga je tueni ubrzo vratio i sam smestio u garau tuioca; da vozilo nije korieno u vremenu dok tuilac nije zapazio oteenja.Ove, ne toliko bitne, ali indicijalne injenice, upuuju na zakljuak o odlunoj injenici:da je tueni otetio vozilo). Utvrdjene indicijalne injenice se mogu upotrebiti i da osnae istinitost informacije o odlunoj injenici, date od nekog drugog, ne toliko pouzdanog dokaznog sredstva (obino podaci dobijeni sasluanjem stranaka).Istina, one su ovde vie instrument ocene, nego li samog izvodjenja dokaza. b)Dokazivanje putem zakonskih pretpostavki Specifian nain dokazivanja indicijama je utvrivanje odlunih injenica putem zakonskih prezumpcija.Zakonom se formuliu pretpostavke o postojanju pravo relevantnih injenica (praesumptiones iuris). I tu se postojanje relevantnih injenica izvodi iz dokaznih indicijalnih injenica. Zato su upravo ove indicijalne injenice neposredan predmet dokazivanja, istina, u cilju utvrdjivanja odlunih injenica. Indicijalne injenice su unapred, vie ili manje, odreene u zakonskoj formuli(baza prezumptivnosti). Iz dokaza, da je tvrdnja o njima istinita, snagom zakonskih pravila se utvruje da postoji pravno relevantna injenica. Zakljuak o postojanju odlune injenice zamenjuje pravilo pravne pretpostavke.Neki primeri zakonskih pretpostavki to pokazuju: ocem deteta rodjenog u braku, kao i u roku 300 dana od prestanka braka, smatra se mu majke deteta. Zakonske prezumpcije spadaju u oborive pretpostavke(praesumpiones iuris tantum).Utvrdjenje indicijalnih injenica i po pravilima o zakonskim pretpostavkama postojanje odlune injenice, nije smetnja da se protivdokazom ospori istinitost tvrdnji o odlunim injenicama i njihova indicijalna ili prezumptivna dokazanost (probatio vincit praesumptionem-dokazano pobedjuje pretpostavljeno). Uspenim protivdokazivanjem moe se eliminisati presumptivna konstatacija o postojanju pravno relevantne injenice (uporeenjem krvnih grupa dokae se da brani drug nije otac deteta). U dokazivanju se operie i sa neoborivim, zakonskim pretpostavkama.S aspekta procesnog prava, neoborive zakonske pretpostavke, u stvari i nisu pravila, koja bi se upotrebljavala u dokazivanju prezumcijama(praesumptiones iuris et de iure). Utvrdjene injenice putem ovih pretpostavki, ne podleu proveri o istinitosti, pa nemaju drugi znaaj, do da su samo pravom izreene fikcije(npr.odredjeni stepen ili vrsta srodstva treeg lica i dunika, pretpostavka je da je treem licu bilo poznato, da dunik, preduzetim raspolaganjem, nanosi tetu poveriocu). c)Dokazivanja pravila iskustva 145

Pravila iskustva su stavovi o odreenim pojavama, izraeni u saznanju njihovog znaenja i delovanja, izgraeni naunim ili strunim ispitivanjem pojava ili duim praenjem i posmatranjem, dostupnim svakom razumnom licu (statistikim proraunima se odredjuje optimalna veliina objekta, koji se gradi; na vlanom tlu u gradnji treba upotrebiti specijalne izolacione materijale). Ti stavovi su injenine prirode u tom smislu, da ono obkjanjavaju i pokazuju delovanje neke pojave u stvarnosti, omoguujui da se ta pojava potpuno sazna i u samom nastupanju i delovanju. Pravila iskustva, prvenstveno ona koja su formirana naunim ili strunim ispitivanjima, redovno su predmet dokazivanja (sasluanjem vetaka ili eksperata). Ne sme se, ipak, osporiti pravo sudije da sopstvenim istraivanjem sazna pravila iskustva, niti da odredi dokazivanje radi utvrdjivanja iskustvenih stavova, za koje se moe rei, da bi trebali da budu poznati veini ljudi. Stavove iskustva nekad prihvata legislativa i unosi ih u formulaciju pravnog pravila.Tada su ona element normativiteta i spadaju u sferu tumaenja i primene prava(lanovi domainstva, nuni smetaj). 6) Priznanje injenica a) O pojmu priznanja injenica Priznate injenice ne treba dokazivati. Ve iz toga da se govori o potrebi dokazivanja, izvesno je da se priznanje moe odnositi na pravno relevantne injenice i na injenice indicijalne prirode iz kojih se izvode odlune injenice. Priznanje injenica je procesna radnja jedne stranke kojom saoptava, da su delom ili u celini, tane injenine tvrdnje protivne stranke, na kojim ona zasniva svoj zahtev u parnici. Priznanje je aktivna procesna radnja (dranje), pa i onda kada je dato konkludentno. Zato se pasivnom dranju stranke i proputanju da se ospori injenina tvrdnja protivnika, ne sme pridati znaaj priznanja. Napominjemo da se upotrebljava i oznaka n e s p o r n e injenice, to ne sme voditi zakljuku, da je priznanje dovoljno da se ne ospori tvrdnja protivne stranke. Kao i svaka druga procesna radnja stranke, priznanje treba da bude preduzeto u toku parnice, pred sudom. Moe se izjaviti usmeno na roitu ili pismenim podneskom.(vremenski: sve dok se u postupku mogu iznositi nove injenice). Uzima se u obzir i priznanje dato pred drugim sudom, koji je zamoljen da za parnini sud izvri odredjene parnine radnje (priznanje dato izvan suda, moe se u dokazivanju uzeti kao indicija). Priznanje mogu izjaviti i tuilac i tueni.Priznanje se moe dati izriito ili konkludentnim radnjama.Izjava o priznanju ne sme biti ograniena nekim rezervama ili uslovima, koji bi priznanju oduzimali znaaj ili dovodili u pitanje takvo znaenje.Na sudu je da pazi da izjava o priznanju, bude data u formi i sadraju, koji ne dovodi u sumnju, da je preduzeta ta procesna radnja. b)Pravna priroda i procesno dejstvo priznanja injenica Priznata injenica je rezultat jednakih izjava stranaka o postojanju odreene pravno relevantne injenice.Ona je jednostrani akt stranaka, povezanih istim ciljem, izraenim u efektima priznanja. Kad je u pitanju pravna priroda priznanja injenica, dovoljno je rei da su to dve pojedinane procesne radnje stranaka istog sadraja-tvrdnja jedne stranke o injenicama i ista takva (potvrdna) tvrdnja druge stranke. I eljena procesna dejstva tih radnji su ista: Priznate injenice vie ne treba dokazivati; Sud ih uzima na osnovu presudjenja,tako kako su saoptene. Takav njihov sadraj i procesno dejstvo ne ine ih ni malo razliitim od ostalih procesnih radnji. 146

Dalje posmatranje efekata priznanja, dovodi do pitanja:da li se ovom radnjom na indirektan nain disponira gradjanskim subjektivnim pravima ili se samo saoptava znanje stranke o injenicama? Sud moe da odbije priznanje, ako su ve dokazane drugaije injenice. Sud nee uvaiti priznanje i odredie dokazivanje odlunih injenica, ako nalazi da stranka njihovim priznanjem disponira zahtevima,kojima ne moe raspolagati. Moe se pojaviti i situacija, da je sud ve utvrdio odlune injenice, a stranke da postigle odredjenu dispoziciju, sankcionisanu izrekom presude, svojim docnijim injeninim tvrdnjama i priznanjem predstavljaju stvarni dogadjaj drugaije od utvrdjenog.Ovde ne treba oekivati da sud uvai te drugaije injenice i da ide protiv svog uverenja o istinitosti dogadjaja. Sud i pravila procedure nisu instrumenti u rukama stranaka, kojim bi one izdejstvovale za sebe povoljniju presudu. c)Anticipirano priznanje Pravilno je da se priznanje daje poto je injenina tvrdnja izjavljena i sa njom upoznat davalac priznanja.Deava se i nita ne menja na stanju stvari, da je jedna stranka saoptila odredjene injenine tvrdnje i da, tek posle toga, druga stranka potvrdi tanost tih injenica ili se na njih pozove. Treba uzeti u obzir, da su u momentu potvrde ili poziva na njih, te injenice postale priznate i da je priznanje dala stranka, koja je izjavila te injenine tvrdnje. Stranka, koja iznosi injenice, pretenduje da su njene tvrdnje tane i moe se rei, istina prenosno, da ih unapred priznaje.im se druga strana pozove na (tanost) te injenice i upotrebi ih za osnovu svojih traenja, one tim postaju priznate injenice i povlae procesna dejstva, koja se tome pridaju. Antipicirano priznanje stranka moe opozvati ili izmeniti, menjajui svoje injenine tvrdnje, sve dok se druga strana ne pozove na te injenice. d)Opoziv priznanja Imajui u vidu znaajna dejstva ove radnje procesnim pravom je uredjen opoziv odnosno poricanje priznanja. U toku postupka stranka moe da izmeni svoje izjave i da saopti da potpuno ili delimino porie istinitost, ve priznate injenice ili da priznanje ogranii dodavanjem drugih injenica.Duna je da opozivanje obrazloi i da za to navede opravdane razloge. Sud je tada ovlaen, uzimajui u obzir sve okolnosti, da prema svom uverenju ceni, da li e takvu injenicu smatrati za priznatu ili osporenu. Da bi se dobio odgovor na to, sud treba da ispita i tanost injenice koja je priznata, pretpostavljamo ne vie od stepena verovatnosti.To bi bilo dozvoljeno, ako se opoziv prihvati. Priznanje je opozvano i kada stranka dodaje druge injenice, koje, kada bi bile tane, ograniavaju ili oduzimaju znaaj priznatoj injenici.Takve tvrdnje stranke i saopteni razlozi za njih, nisu nita drugo, do opoziv priznanja i takve izjave treba tretirati kao izriit opoziv priznanja. 7) Teret dokazivanja (onus probandi) a)Teret dokazivanja-pojam i sadrina Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojim osnivaju svoje zahteve (onus preferendi) i za to predloe dokaze. Ne insistira se da stranka saopti sve injenice.Dovoljno je da iznese one na kojim osniva svoj zahtev.Isto tako i da predloi sve, njoj poznate dokaze, iako bi neki bili na njenu tetu(nemo contra se edere tenetur- niko nije duan da dokazuje protiv sebe). To, medjutim, ne sputava sud da sprovede dokaze i upotrebi utvrdjene injenice, iako se to, na kraju, pokazuje nepovoljnim za stranku, koja je te injenine tvrdnje saoptila i dokaze predloila. 147

ta vie, sud moe da odredi i sprovodjenje dokaza, koje stranke nisu predloile, uz rezervu da stranke za to poloe iznos trokova, ako je to potrebno. Sud nije samo pasivni primalac tvrdnji, koji ih evidentira i u tom krugu ispituje njihovu istinitost.Naprotiv, on u ovom delu postupka ima slubena ovlaenja, koja mu doputaju daleko aktivniji nastup. Sud opredeljuje odlune injenice, odreuje dokazna sredstva, poziva stranke da iznesu ili dopune injenice i dokaze i, uopte, da razjasne sva ono to je za pesuenje vano. Ipak, pravila raspravne maksime ograniavaju sud u ispitivanju i utvrdjivanju injenica (sud i ne deluje na nain svojstven inkvizicionoj maksimi). Treba verovati da e stranke, vodjene svojim interesima, izneti sve injenice za njih povoljne, to daje predmetu spora jednu potpunost. Sud je ovlaen da inicira, poziva stranke da upotpune i razjasne svoje injenine tvrdnje. Moe se desiti da predloena dokazna sredstva nisu dovoljna ili, to je isto, da su raspoloiva dokazna sredstva nepouzdana ili se od njih dobijene informacije ne mogu upotrebiti u postupku.Takva situacija bi mogla paralisati vodjenje i razvoj parninog postupka.Sud bi se naao u bezizlaznom poloaju: ne sme da odbije presudjenje, a ne moe ni da presudi, zbog toga to ne postoji uverenje o istinitosti injenica.U kaznenim i nekim drugim postupcima, izlaz iz ovakve situacije se reava donoenjem jedne posebne, svojevrsne presude-odbijanja osude zbog nedostatka dokaza. Nedokazanost injeninih tvrdnji stranaka u parninom postupku, dovodi u pitanje pravni osnov njihovih zahteva (tubenog i prigovornog).Uvek je aktuelna izreka: Idem est non probari, et non esse-isto je ne biti dokazano ili ne postojati. Na kraju, moe se konstatovati: stranci se dosuuje zahtevana zatita, tek ako je dokazano da postoje pravno relevantne injenice, na kojim to traenje osniva; dokazivanje tereti onog ko neto tvrdi, a ne onoga koji to negira; Ovo pravilo je prisutno u naem procesnom sistemu.Istina, nije izriito odredjeno, ali se vrlo lako izvodi iz drugih odredbi. Propisano je da svaka stranka treba da iznese injenice na kojima osniva svoj zahtev i predloi dokaze, kojim se utvrdjuju te injenice. Pravila o teretu dokazivanja vie su usmerena posledici- na koga pada rizik nedokazanosti.Dovoljno je da su injenine tvrdnje stranke dokazane informacijama drugih dokaznih sredstava, a ne onih koje je ta stranka predloila. Ne sme se uzeti da nema dokaznih sredstava(unapred dosuditi da nije dokazano), ako je stranka saoptila da za dokaz njenih tvrdnji jedino preostaje sasluanje stranaka. Ista situacija je i sa nepouzdanim dokazima.Tada, jo uvek, ostaje dokaz sasluanjem stranaka, eventualno i dokazna sredstva, predloena od protivne stranke.Tek ako uopte nema dokaznih sredstava ili su dobijene informacije neupotrebljive, moe se rei da dokazi ne postoje. Nedokazanost se pojavljuje i u odnosu prema grupi injenica, bitnih za dosudjenje zahteva odredjene stranke.Izraava se kao nedostatak uverenja o istinitosti injeninih tvrdnji jedne stranke o postojanju odlunih injenica, iz kojih ta stranka izvodi pravo na dosudu tubenog ili prigovornog zahteva.Ovde je dokazano da je netana tvrdnja o vanim injenicama, pa nema osnova, da se stranci dosudi zahtevano. Stoga, pojam nedokazanosti moemo tretirati kao situaciju kada sud u nedostatku dokaznih sredstava ili i pored izvedenih dokaza, nije stekao uverenje o istinitosti tvrdnje stranke o relevantnim injenicama. b) Pravila o teretu dokazivanja

148

Moe se rei, uz ve pomenute rezerve, da je u osnovi teret dokazivanja na stranci, koja tvrdi da postoje odlune injenice i da na nju pada rizik nedokazanosti.Ovo je opte pravilo i, na prvi pogled, u primeni deluje jednostavno.Medjutim, pravni ivot, mnogo puta, to demantuje.Izvedena pojedninana ovlaenja se esto ukrtaju i menjaju sadraj prema momentalnoj poziciji subjekata u pravnom odnosu(u ugovoru o prodaji stranke naizmenino imaju poloaj poverioca ili dunika, zavisno koja se obligacija posmatra). Pravila o teretu dokazivanja tiu se materijalnog prava, te i spadaju u sferu tog prava. Rezime: Zakonom je regulisano da se nee dokazivati injenice, koje su optepoznate i utvrdjeno da su to one injenice, koje je sud saznao u vrenju sudske funkcije i to ukoliko ih je saoptio na raspravi strankama(lan 222, stav 3. ZPP). Olakanje za sakupljanje procesne gradje, uz uslov sudiji kako moe vriti svoja ovlaenja, da ne bi dolo do zloupotrebe, proceduru e uiniti efikasnijom. Najvee novine u pogledu dokaznih sredstava su kod instituta vetaenja.Dolo je do konkretizacije naela dispozicije stranaka, koje moraju da naznae predmet i obim vetaenja u predlogu i predloiti lice za vetaka. Istrano naelo je sueno. Dolo je do promene naela pismenosti i usmenosti, s obzirom na to da sada vetak mora da da svoj nalaz u pismenom obliku. Postupak mora biti efikasan, tano su utvrdjeni rokovi, a obaveze vetaka se moraju dovesti u vezu sa odredbom glave XV. Vetak, koji ne potuje utvrdjenu proceduru, moe biti i novano kanjen iznosom do 30.000,00 dinara, ili biti obavezan na isplatu trokova, koje je prouzrokovao stranci (lan 254.ZPP). I u odnosu na vetaka primenjuje se institut izuzea i iskljuenja s obzirom na objektivne razloge i subjektivni odnos vetaka i stranaka. Novina je da e se ako stranka sazna za razloge izuzea ili iskljuenja posle izvrenog vetaenja, zbog ega prigovara vetaenju, postupati kao da je zahtev stavljen pre vetaenja. Moguu tetu snosie ko je skrivio-stranka ili vetak. 68. DOKAZNI POSTUPAK I OCENA REZULTATA DOKAZIVANJA 1.ODREIVANJE I IZVOENJE DOKAZA Prvenstveno je na strankama da predloe dokazna sredstva radi utvrivanja istinitosti njihovih tvrdnji o relevantnim injenicama.Tu spada i izjava da je stranka spremna da se saslua u svrhu dokazivanja. Predlog se moe izjaviti usmeno i pismeno, sve do zakljuivanja glavne rasprave, pa, uz izvesna ogranienja, i u postupku po pravnim lekovima. Predlog treba da bude tako formulisan, da se oznae injenice i dokazna sredstva, kojim se te injenice dokazuju. Sud reenjem odreuje koje e se injenice dokazivati i kojim od predloenih ili drugih dokaznih sredstava. Sud je ovlaen, po slubenoj dunosti, da odredi dokazivanje sredstvima, koje stranke nisu predloile, ako je to znaajno za utvrivanje bitnih injenica, ali uz uslov da stanke poloe pokrie trokova dokazivanja (ukoliko postoje). Kada sud pretpostavi da stranke idu na raspolaganje zahtevima sa kojim ne mogu disponirati, sud je, takoe, ovlaen da ispita injenice, koje stranke nisu saoptile i da o tome sprovode dokaze, koje stranke nisu predloile. Reenje o izvodjenju dokaza donosi vee parninog suda na glavnoj raspravi. Izvesna ovlaenja ima i predsednik vea u toku pripremanja glavne rasprave: Odredjuje vetaenje, ako se stranke tome ne protive; Sprovodi uvidjaj izvan suda, ako su stranke sa tim saglasne; 149

 Poziva svedoke i vetake na glavnu raspravu; Nalae pribavljanje spisa, isprava i predmeta, potrebnih na glavnoj raspravi; Medjutim, sudsko vee na glavnoj raspravi definitivno odluuje, koji e se dokazi i na koji nain izvesti.Moe da uvai ili da odbije dokaze, koje je odredio ili ve izveo predsednik vea. U reenju o izvoenju dokaza odreuju se sporne injenice o kojima treba sprovesti dokazivanje i dokazna sredstva koja e se upotrebiti. Protiv tog reenja nije dozvoljena alba, bez obzira da li se predlozi stranaka usvajaju ili odbijaju.Tim reenjem, koje je vie izraz polaznog stava suda i opredeljenja o usmeravanju i nainu vodjenja postupka, sud nije vezan u daljem toku parnice.Moe ga upotrebiti ili sasvim opozvati, zavisno od razvoja postupka i potreba dokazivanja. 2. VREME I MESTO DOKAZIVANJA Dokazi se izvode na glavnoj raspravi pred veem parninog suda (naelo neposrednosti) i redovno u zgradi suda, izuzev ako je odreeno drugo mesto. Preputeno je oceni suda, da odredi redosled izvoenja dokaza.Samo je za dokaz sasluanjem stranaka propisano da se izvodi, poto su drugi dokazi ve sprovedeni (ako ih uopte ima). Nekad se mora odstupiti od pravila o neposrednom izvoenju dokaza pred veem parninog suda, a nekad to opredeljuju razlozi oportuniteta. Ako se dokaz ne moe izvesti u sudskoj zgradi pred sudom, moe se odrediti roite za izvoenje tog dokaza na nekom mestu, izvan sudske zgrade (svedok je nepokretan). Meutim, ukoliko se svedok ne nalazi na podruju parninog ili njemu susednog suda, to moe izvesti samo drugi zamoljeni sud. Isto tako, ako to pravdaju potrebe postupka, vee parninog suda moe odluiti, da se neki dokazi izvedu pred predsednikom vea ili zamoljenim sudom.Na to reenje nije dozvoljena posebna alba. Tada predsednik vea ili sudija zamoljenog suda odredjuju roite za izvodjenje tog dokaza.Stranke se na to roite pozivaju, osim ako unapred nisu izjavile, da ne ele da prisustvuju roitu (roite se, znai, moe odrati i bez prisustva stranaka). Predsednik vea i sudija zamoljenog suda, u izvodjenju ovog dokaza, imaju sva ovlaenja vea parninog suda.Dokazi, koji su izvedeni pred predsednikom vea u pripremnom postupku i koje je vee prihvatilo i dokazi koji su po ovlaenju vea izvedeni pred predsednikom vea ili sudijom zamoljenog suda, sprovode se itanjem o tome sastavljenog zapisnika. Ako se, prema okolnostima, moe pretpostaviti, da se neki dokaz nee moi izvesti ili da se nee moi izvesti u primerenom roku, ili ako dokaz treba izvesti u inostranstvu, sud e u reenju o izvoenju dokaza odrediti rok do kada e ekati izvoenje takvog dokaza. Po proteku roka, sud e sprovesti postupak, bez obzira to taj dokaz nije izveden. 3.OCENA REZULTATA DOKAZIVANJA a)Ocena dokaza u naem procesnom sistemu Poto je dokazni postupak dovren i glavna rasprava zakljuena, pred sudom je niz informacija i podataka(oprenih, nejasnih i nepotpunih) dobijenih od dokaznih sredstava. Redovno oprenih, mnogo puta nejasnih i skoro nikad toliko potpunih da daju jedostavan i prihvatljiv odgovor o istinitosti tvrdnji stranaka o odlunim injenicama. Na sudu je da iz tog materijala izdvoji ono to smatra istinitim prikazom stvarnosti bitne za presuenje: da formira svoj sud o stvarnom dogadjaju, uverenje o istinitosti, pa da, u svetlu toga, utvrdi da li su tane tvrdnje stranaka o pravno relevantnim injenicama. Ova aktivnost suda naziva se ocena rezultata dokazivanja ili, krae, ocena dokaza. 150

Oceni rezultata dokazivanja se pristupa nakon dovrenja dokaznog postupka glavne rasprave.U oceni dokaza sud ispituje pouzdanost samog dokaznog sredstva, kao izvora informacija (isprava je oteena, prepravljana, neto je izbrisano). Zatim, se koncentrie na utvrivanje vrednosti informacija, koje je saznao ili dobio od dokaznog sredstva. Ovi momenti su, naroito, znaajni u situaciji kada su o istom date protivrene informacije i kada treba oceniti koja je od njih tana. U oceni dokaza sud uzima u obzir i dranje stranaka. Sudija je u naem procesnom pravu slobodan u oceni rezultata dokazivanja i saznavanju stvarnosti, pa tim i u dostizanju uverenja o istinitosti tvrdnji stranaka o relevantnim injenicama (Metod slobodne ocene dokaza). 2)Dokazivanje po metodu zakonske ocene dokaza U ranijim sistemima vladajui, a i sada prisutan u ne malom broju stranih prava, metod zakonske ocene dokaza uvek pokazuje osnovnu karakteristiku- pravilima zakona se unapred odreuje kvalitet i dozvoljenost upotrebe pojedinih dokaznih sredstava i kroz to dokazanost injenica. Sudija ne ceni izvedene dokaze.On treba da prihvati da je dokazana ili nedokazana ona injenica za ta govore pravila zakona.Sadraj tih pravila varira od sistema do sistema (npr.iskaz nema vrednost, ako svedok saoptava ono to je uo od drugog;odreene injenice samo se ispravama mogu dokazivati;svedoenje dato pod sveanom zakletvom je istinito itd). Uvaavajui potrebu i opravdanost njihove primene, neka pravila su uvedena i u na sistem. Najizrazitije je pravilo: istinito je ono to je javnom ispravom potvreno ili odreeno. Postoje i ogranienja u upotrebi dokaznih sredstava(npr.sporazum o mesnoj nadlenosti se dokzuje pismenim ugovorom; u postupku izdavanja platnog naloga potraivanje se dokazuje tano odredjenim ispravama) DOKAZNA SREDSTVA (Uvidjaj, isprave,svedoci,vetaci i stranke) 1.Pojam i vrste dokaznih sredstava Dokazna sredstva(dokazi) su sva lica i predmeti koji su po pravilima parninog procesnog prava i svojoj prirodi podobni da se u sudskom postupku, upotrebe kao izvori informacija o stvarnim dogaajima, relevantnim za presuenje. Procesnim pravilima je detaljno propisan postupak za prijem ili dobijanje informacija, prema vrsti dokaznog sredstva. Po svojoj prirodi, dokazna sredstva su: realna (uvia i isprave) i personalna (svedoci, vetaci i stranke). Prema tome da li daju informacije o odlunim injenicama ili o indicijama, dokazna sredstva mogu biti: neposredna i posredna. Napominjemo da se ove oznake koriste i da se odredi, da li dokazno sredstvo daje sudu neposrednu informaciju o onome to se dokazuje (uvidjaj, u odredjenom smislu i isprave) ili samo saoptava podatke iz kojih sud, tek svojom misaonom operacijom, treba da dodje do saznanja o relevantnim injenicama (svedok, vetak). Ve je spomenuto, da se zakonom ne odredjuje redosled izvodjenja dokaza, niti da se pojedinim dokaznim sredstvima pridaje jaa dokazna snaga. Izuzetno, dokaz sasluanjem stranaka se moe odrediti, tek sko se iz ve izvedenih dokaza vidi, da je to potrebno radi utvrdjivanja razliitih injenica. 151

69. ISPRAVE KAO DOKAZNO SREDSTVO a) Pojam isprave Isprava u parninom postupku je svaki predmet, na kome je znacima pisma uneto neko saoptenje, izjava, misao ili drugi takav podatak. Obino je isprava napisana na papiru, mada se to moe uiniti i na koi, drvetu, kamenu ili drugoj stvari, koja e trajnije odrati pismeni zapis. Nije bitna ni vrsta pisma ni jezika na kojem se pie (uz ispravu napisanu na stranom jeziku podnosi se overen prevod). Dokazivanje ispravom izvodi se itanjem isprava, to je veoma blisko dokazu uviajem.Nekim vrstama isprava pridata je jaa dokazna snaga (javne isprave). b) Vrste isprava Najznaajnija podela isprava je na: javne i privatne isprave. Javna isprava je isprava koju je izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti i u obliku koji je za to propisan (presuda, reenje, izvod iz matine knjige venanih). Svojstvo javne isprave imaju i isprave izdate od odreene zajednice ili organizacije, u okvirima vrenja njihovih javnih ovlaenja, utvrenih zakonom i u formi koja je propisana za te isprave (reenje centra za socijalni rad o imenovanju staratelja, diploma). Privatne isprave su sve ostale isprave, nezavisno od toga da li su izdate od dravnih organa, drugih pravnih lica ili pojedinaca, jednom reju, sve one koje nisu javne (ugovor optine i graevinskog prduzimaa o popravci optinske zgrade). Posebnim propisima se moe odrediti da se privatna isprava, u pogledu dokazne snage, izjednaava sa javnom ispravom (izvod iz matinih knjiga koje vodi crkva, pred sudom zakljuen ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota). Ipak, to od privatne ne ini da ona postaje javna.Nije prihvatljiv stav, da se overom privatne isprave ona, kao dokazno sredstvo, izjednaava sa javnom ispravom. Jedino akt overe pred dravnim organom, klauzula data na privatnoj ispravi o tanosti potpisa, rukopisa ili prepisa, ima svojstvo javne isprave. Interesantna je i podela isprava na: dispozitivne i dokazne. Dispozitivne isprave su one kojim se neposredno, izjavom datom u pismenoj formi, uspostavlja, menja ili ukida jedan pravni odnos (davanje pismene ponude za neki sporazum, pismeno zakljueni ugovor). Dokaznim ispravama se samo potvruje da je drugim, ve preduzetim aktima, izazvan neki efekat u pravu.Sama isprava tome nije izvorite.Pravi cilj sastavljanja ovih isprava je da se obezbedi pismeni dokaz izvrenih pravnih akata i povodom njih nastalih dejstava(potvrda o prijemu stvari radi popravke, izjava da e se potovati vreme odredjeno otkazom). c)Dokazna snaga isprava Dokazna snaga javnih isprava Sud je u obavezi da uzme istinitim da postoji ono to je javnom ispravom odreeno ili potvreno. Pretpostavka za to je da isprava ima svojstva i kvalitete, koji se trae za vanost i upotrebljivost svake isprave i posebno one propisane za javnu ispravu. Uredno overena strana javna isprava ima istu dokaznu snagu, kao i domaa javna isprava, uz uvaavanje pravila o uzajamnosti. 152

Pre svega, isprava treba da bude uredna, da nije oteena, naroito na mestima gde je upisan tekst; da u njoj nije neto brisano, prepravljano ili dopunjavano; da ne postoje neki drugi takvi nedostaci ili znaci, koji upuuju na falsifikat isprave. Sud, zatim, treba da ispita formalnu stranu isprave: da li je izdavalac isprave uopte lice ovlaeno da izda javnu ispavu i da li je upravo ono izdalo tu ispravu (njena autentinost); da li je isprava izdata u granicama nadlenosti izdavaoca; da li je sastavljena u za to propisanom obliku i snabdevena peatom i potpisom izdavaoca. Pored saznanja, koje postie neposrednim pregledom isprave, sud moe pozvati na ispravi oznaenog izdavaoca, da se izjasni da li je isprava autentina.I, po potrebi, duan je sudu da dostavi uredan prepis isprave i saopti druge znaajne podatke. Ukoliko sud prihvati ispravnost i vanost isprave, tada je u obavezi da uzme istinitim, ono to se u toj ispravi odreuje ili potvruje (npr,pravila o zakonskoj oceni dokaza). To se, medjutim, ne odnosi na stranke. Strankama je dozvoljeno da dokazuju, da su u javnoj ispravi neistinito utvrene injenice ili da je isprava nepravilno sastavljena i da uspenim dokazivanjem obore pretpostavku istinitosti onoga to se u ispravi odreuje ili potvruje(sadraj meninog protesta je netaan; na dostavnici je neistinito oznaen dan predaje pismena;izvod iz sudskog zapisnika o sadraju poravnanja je netaan; u izvodu iz matine knjige je pogrean datum). Stranke mogu da dokazuju da je isprava nepravilno sastavljena i da se ne moe upotrebiti kao dokazno sredstvo(ispravu nije sastavilo lice, koje oznaeno kao izdavalac;isprava nije sastavljena u propisanom obliku;priloeni prepis isprave ne odgovara originalu). Postoje pojedinani pravni akti dravnih i drugih organa, ovlaenih za izdavanje javne isprave, u kojima je dispozicija izraz odluke u odreenoj pravnoj stvari (presuda, reenje). Ne sme se dozvoliti da se pred parninim sudom ispituje istinitost dispozicije sadrane u ovim aktima. Dokazna snaga privatnih isprava Propisima parninog postupka nije uredjeno pitanje dokaza privatnom ispravom.Izvesno je da treba poi od toga, da ono to je u ispravi upisano iznad potpisa, potie od izdavaoca isprave. Sasvim je drugo pitanje da li je sadraj istinit, to je obino i predmet dokazivanja.Zato, tek ako se na ispravu poziva stranka, koja nije izdavalac isprave, privatna isprava moe imati vanost u dokazivanju. Povodom dokaza privatnom ispravom, moe se osporiti autentinost potpisa izdavaoca.Moe se tvrditi da izdavalac nije ispisao tekst u sadraju, koji je iznad potpisa.Naravno, najee se dovodi u pitanje istinitost sadraja tog teksta, iako se prihvata kao tekst potpisnika. Privatna isprava na kojoj je overen potpis izdavaoca kvalifikovana je u tome: da je od nadlenog organa potvrdjeno, da je ispravu izdalo (potpisalo) lice, koje je na ispravi u tom svojstvu oznaeno.Ni ovde strankama nije uskraeno da ospore autentinost potpisa. Privatnom ispravom se mogu dokazivati odlune i indicijalne injenice (nekad je i samo postojanje isprave indicijalna injenica). Svojevrstan je znaaj dokazivanja odreenim dispozitivnim ili, moe se rei, pravostvarajuim ispravama. Sud je tu na samom izvoritu promena u pravu i neposredno se upoznaje sa relavantnim injenicama. Ovde izostaje potreba da se ocene rezultati dokaza, ba kao i kod dokazivanja uviajem.Zato, moda, nije ni daleko od istine da je upotreba isprava specifian nain dokazivanja uvidjajem. d) Podnoenje isprave Isprava je kod stranke koja se na nju poziva 153

Stranka, koja se na ispravu poziva i koja se kod nje nalazi, duna je da je preda sudu.Uskraivanje podnoenja dozvoljava zakljuak, da je netana tvrdnja da isprava postoji ili da je isprava drugog sadraja od onog koji saoptava ta stranka. Isprava je kod protivne stranke Kada se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se isprava nalazi kod protivne, sud e tu stranku reenjem pozvati da u odreenom roku podnese ispravu. Posebna alba na ovo reenje nije dozvoljena. Stranka moe poricati da se kod nje nalazi traena isprava ili uskratiti da je preda. Ako stranka porie da je kod nje isprava, sud e pre donoenja reenja, to ispitati i po potrebi sprovesti dokaze. Stanka je ovlaena da uskrati predaju isprave iz razloga, zbog kojih svedok ima pravo da uskrati svedoenje ili odgovor na pojedina pitanja. Ipak, i kada ovi razlozi postoje u odreenim sluajevima, stranka nije ovlaena da uskrati predaju isprave. Razlozi uskraivanja predaje isprave: ukoliko se sama stranka u parnici pozvala na tu ispravu radi dokazivanja svojih tvrdnji; ako je u pitanju isprava, koju je po zakonu duna predati ili pokazati; ako se isprava, po svom sadraju, moe smatrati zajednikom za obe stranke(testament,ugovor). Reenje kojim se stranka obavezuje da preda ili pokae ispravu, ne moe se prinudno ostvariti.Propisano je da e sud po svom uverenju, ceniti postupak stranke, koja odbija predaju isprave ili osporava da se isprava kod nje nalazi. Isprava je kod treeg lica Povodom parninog postupka, postoji dunost treeg lica da pokae ili preda ispravu, koja se kod njega nalazi, ali samo onda, ako je po zakonu duna da je podnese ili ako je u pitanju isprava, koja je po sadrini zajednika za to lice i stranku koja se na ispravu poziva(predaja fakture,predaja obveznice kada je ug isplaen). Predlog redovno izjavljuje jedna od stranaka.Na njoj e biti dunost da poloi pokrie, poto tree lice ima pravo na naknadu trokova. Pre nego to naloi treem licu da podnese ispravu, sud e to lice pozvati da se izjasni, da li se kod njega nalazi isprava i da li je spremno da je podnese. Ako tree lice porie, da se kod njega nalzi isprava, sud e to ispitati. Protiv reenja suda dozvoljena je posebna alba. Reenje se moe prinudnim putem izvriti. Isprava se nalazi kod dravnog organa ili pravnog lica, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja. I kada se isprava nalazi kod dravnog organa ili pravnog lica, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, stranka treba tu ispravu da pribavi i podnese sudu ili e je sud pribaviti po slubenoj dunosti. 70. UVIAJ KAO DOKAZNO SREDSTVO Uviaj je procesna radnja suda, koja predstavlja neposredno ulno uoavanje ili utvrivanje svojstava i stanja nekog lica ili stvari, vanih za presuenje(razgledanjem, sasluanjem, dodirivanjem). Upravo zbog te neposrednosti, visoka je snaga ovog dokaza, po nekim autorima, i najvii stepen u istinitosti saznanja. Naalost, nije est sluaj da predmet uvidjaja postoji samo u trenutku izvodjenja dokaza i to spreava iru uptrebu ovog dokaznog sredstva. 154

Sudija svojim ulima neposredno prima informaciju, pa se ovde ne postavlja pitanje ocene dokaza.Delom postoji kontrola sudskog vea, ako je uvidjaj obavio predsednik vea ili zamoljeni sudija, odnosno kontrola u postupku po pravnim lekovima. Uviaj se moe sprovesti radi utvrivanja, bilo odlunih, bilo indicijalnih injenica ili radi razjanjavanja nekih okolnosti znaajnih u postupku. Izvodi se pred veem parninog suda ili po ovlaenju vea, pred predsednikom vea. Takoe, moe se izvesti i putem zamoljenog suda, kada je za sudsko vee izvor informacija zapisnik o izvedenom sluaju. Mnogo puta je, radi pravilnog saznanja uviajem, potrebna odreena strunost tada se moe odrediti da se uviaj izvodi uz uee vetaka, tako da se ova dva dokazna sredstva istovremeno upotrebe. Valja usvojiti stav da se uviaj na telu stranaka ili drugih lica moe izvesti tek po njihovom pristanku (razgledanje telesne povrede). Ukoliko se stvar nalazi kod jedne od stranaka ili treih lica, analogno e se primeniti pravila o pribavljanju isprava.

71. SVEDOCI a) Opte o svedoku i svedoenju Svedok je fiziko lice, koje sudu saoptava svoja ulna zapaanja o injenicama (dogaajima), vanim u odreenoj pravnoj stvari. To su, obino, dogaaji koji su se odigrali u prolosti i koje je svedok neposredno opaao, mada mogu biti i obavetenja, do kojih je doao iz kazivanja drugih lica, redovno oevidaca. Ne trai se odreeni uzrast ili punoletstvo da bi jedno lice moglo biti svedok. Dovoljno je, da je u tom trenutku bilo psihiki i intelektualno sposobno da zapaa odreene injenice i da je u takvom stanju u momentu kada ih saoptava sudu. Potrebno je da injenice, o kojim se svedoi, budu unapred odreene (predmet svedoenja). Ne trai se da svedok ima strunost, ali i ako je ima, ne sme da je upotrebi u svedoenju, radi saoptenja svog miljenja ili prosudjivanja u stvari o kojoj svedoi (testis non est iudicare). Istina, treba ceniti to e takav svedok biti u poloaju, da bolje zapaa i vernije reprodukuje zapaeno. Stranka i njen zakonski zastupnik ne mogu biti svedoci u svojoj pravnoj stvari(oni se tu mogu upotrebiti kao druga dokazna sredstva-sasluati kao stranke). Ni sudija i sudija porotnik ne mogu biti svedoci u pravnoj stvari koja se pred njima vodi. Pravno lice, ni putem svog zastupnika, ni predstavnika, ne moe biti svedok. b)Dunost svedoenja Svedoenje je javna (graanska) dunost. Dunost svedoenja obuhvata: odazivanje pozivu suda i istinito saoptavanje onoga to je zapaeno. . Svedok se u pozivu, pored ostalog, obavetava o pravnom sporu, povodom kojeg se poziva da svedoi.Tek poto stane pred sud,svedok se neposredno upoznaje sa predmetom svedoenja i poziva da iznese sve to mu je poznato o injenicama, o kojim treba da svedoi.

155

Zato i svedok, koji misli da mu o toj pravnoj stvari, nije nita poznato, treba da se odazove pozivu i sudu prepusti da to ceni. Svedok kome je zabranjeno da svedoi i svedok koji je ovlaen da uskrati svedoenje, duni su da se odazovu pozivu. Svedok treba istinito da saopti sve ono to je zapazio, osetio ili video o predmetu svedoenja.Ne moe se staviti na teret svedoku, ako je o neemu stekao pogrenu predstavu i to tako saoptio pred sudom. Tek prikaz predstave u drugaijem sadraju od one koja jeste ili svesno proputanje, da se saopti sve to je poznato i tim uputi na drugaiju sliku stvarnosti, ini iskaz svedoka neistinitim (lano svedoenje je krivino delo). Zakletva, koju svedok inae ne mora dati, samo je instrument ojaanja istinitisti svedoenja.Daje se unapred, da e se istinito svedoiti ili posle svedoenja, da je iskaz bio istinit(promisorna i asertorna zakletva, odn.obeavajua i potvrdjujua). c)Zabrana svedoenja o injenicama, koje su slubena ili vojna tajna. Lica koja su obavezna da uvaju slubenu ili vojnu tajnu, ne smeju da svedoe (ako se odnosi i na branioca okrivljenog). Samo ih nadleni organ moe osloboditi dunosti uvanja tajne i time dozvoliti da se u odreenom postupku sasluaju kao svedoci. Neovlaeno svedoenje i odavanje tajne pretstavlja krivino delo, pa zato sud ne sme da saslua ova lica i kada bi, uprkos zabrani, bila spremna da svedoe. d) Uskraivanje svedoenja Odreena lica, koja mogu biti svedoci i svedoiti, ovlaena su da u nekim situacijama uskrate svdoenje u celini ili delom. Propisano je da svedok moe uskratiti svedoenje: O onome to mu je stranka kao svom punomoniku poverila o nekoj pravnoj stvari; O onome to mu je stranka ili drugo lice poverilo kao verskom ispovedniku, O onome to je saznao kao advokat, lekar ili drugo lice koje obavlja odreenu profesiju ili delatnost, a obavezan je da uva kao tajnu ono to je u toj aktivnosti saznao (sudija, medicinska sestra, novinar). Obaveza uvanja tajne se obino utvrdjuje u kodeksima, statutarnim pravilima ili nekad u pojedinanim aktima. Sud je duan da ova lica upozori da mogu uskratiti svedoenje. Ta lica mogu svedoiti i stvar je njihovog stava, da li e to prihvatiti ili svedoenje uskratiti.Negativne posledice, koje pogadjaju svedoka, ako ipak svedoi, ovde ne povlae nevanost svedoenja. Protiv reenja, kojim je odlueno o uskraivanju svedoenja, stranke nemaju pravo na posebnu albu. Svedok to reenje moe napasti u albi protiv reenja, kojim su mu izreene procesne kazne, zbog neosnovanog uskraivanja svedoenja. e) Uskraivanje odgovora na pitanja Svedok koji je duan da svedoi i pristupio je svedoenju, ovlaen je da uskrati odgovor na pojedina pitanja.Naime, u zakonskom tekstu je reeno, da svedok moe da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ako za to postoje vani razlozi. 156

To je mogue u situaciji, ako bi odgovorom na pitanje sebe ili svoje bliske srodnike izloio tekoj sramoti, znatnijoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju(po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva;u pobonoj liniji do treeg stepena;svog branog druga ili srodnike po tazbini do drugog stepena, ako je brak prestao;staratelja ili staranika;usvojitelja i usvojenika). Svedok nije ovlaen da uskrati odgovor na pitanja sa pozivom na opasnost od nastanka imovinske tete: pravnim poslovima, pri kojim je bio prisutan kao pozvani svedok; radnjama to ih je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka; injenicama koje se tiu imovinskih odnosa uslovljenim porodinim ili branim vezama; injenicama koje se tiu rodjenja, sklapanja braka ili smrti; Kada je po posebnim propisima duan podneti prijavu ili dati izjavu. Svedok ne bi smeo, da u svom iskazu neto izostavlja, sa pouzdanjem, da je upravo to pitanje na koje ne eli da odgovori.Ovaj momenat bi on trebao da iznese pred sud, da se o tome odlui po pravilima postupka. Protiv reenja, kojim je odlueno o uskraivanju odgovora, stranke nemaju pravo na posebnu albu.Svedok to reenje moe napasti u albi na reenje, kojim su mu izreene procesne kazne, zbog neosnovanog uskraivanja odgovora. f) Pravila postupka o sasluanju svedoka Svedoci se pred sud pozivaju dostavljanjem pismenog poziva. Lica koja se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu suda, sasluavaju se u svom stanu ili na drugom mestu, gde se nalaze (ovo dokazivanje se redovno izvodi pred predsednikom vea ili zamoljenim sudijom). Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva svedoka, koji e se docnije sasluati. Sasluani svedoci ostaju u sudnici, ako ih predsednik vea sasvim ne otpusti ili im ne naloi da se privremeno udalje iz sudnice. Sasluani svedoci se mogu ponovo sasluati ili suoiti. Svedok daje odgovore usmeno, a ako ne zna jezik, na kome se vodi postupak, sasluava se putem tumaa. Ako je svedok gluv, postavljaju mu se pitanja pismeno, a nemi svedok daje pismene odgovore.Ukoliko se sasluanje ne moe izvesti na taj nain, sud e pozvati tumaa. Svedok se najpre opominje, da je duan da istinito govori i da ne sme nita preutati, te se upozorava na posledice lanog iskaza. Svedok se upozorava na pravo da uskrati svedoenje ili odgovor na pojedina pitanja. Posle toga, od svedoka se uzimaju opti podaci i pita se za njegov odnos sa strankama. Zatim se poziva da iznese sve to mu je poznato o injenicama o kojim treba da svedoi. Tek po dovretku iskazivanja, svedoku se mogu postavljati pitanja, radi provere, dopune ili razjanjenja(putem predsednika vea ili po njegovoj dozvoli neposredno). Nisu dozvoljena pitanja u kojim je odgovor ve sadran ili sugerisan (sugestivna pitanja), a ni pitanja u kojima se netano pretpostavlja, da je svedok ve neto rekao (kapciozna pitanja). Svedok se uvek pita otkuda mu je poznato ono o emu svedoi. Sud moe odrediti da se svedoci suoe, ako se njihovi iskazi ne slau o vanim injenicama.Tada se oni istovremeno pred sudom sasluavaju(pojedinano) o svakoj okolnosti o kojoj se ne slau o njihovi odgovori se unose u zapisnik(obino se u zapisniku daje i opis dranja svedoka prilikom suoenja). Sud moe odluiti, da svedok poloi zakletvu (svetovnog karaktera), pre ili posle svedoenja.Ako se svedok ponovo sasluava, nee se zaklinjati po drugi put, ve samo opomenuti da je dao zakletvu. Ne zaklinju se svedoci, koji su maloletni ili ne mogu shvatiti znaenje zakletve. 157

Svedok ima pravo na trokove i to treba da zahteva odmah po dovretku svedoenja(sud na ovo upozorava svedoka). g) Sankcije prema svedoku Ako se svedok ne odazove pozivu suda, a svoj izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanja udalji, sud moe narediti njegovo prinudno dovoenje i kazniti novanom kaznom.Sud e uvaiti i opravdanje, koje je dato posle donoenja reenja, pa to reenje opozvati. Svedok, koji uskrati svedoenje ili odgovor na pojedina pitanja, iako za to, po oceni suda, nema opravdanje, moe se kazniti novano. Ako i posle toga odbije da svedoi, sud je ovlaen da naloi njegovo zatvaranje. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoi ili dok njegovo svedoenje postane nepotrebno, ali najdue mesec dana. Sud moe opozvati reenje o novanoj kazni, ako svedok naknadno pristane da svedoi. alba na reenje o novanoj kazni ili odreivanju zatvora ne zadrava izvrenje reenja. Medjutim, ako se u albi pobija i odluka suda, kojom nisu prihvaeni razlozi za uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedina pitanja, reenje postaje izvrno, tek po pravosnanosti. Protiv svedoka vojnih lica i slubenika policije, ne moe se narediti zatvaranje.Sud o tome izvetava njihovu komandu, radi izricanja disciplinskih mera(odnosi se i na njihovo privodjenje). Sud e, na zahtev stranke, odluiti da svedok naknadi trokove postupka, koje je izazvao svojim neopravdanim izostankom ili neopravdanim odbijanjem da svedoi. 72. VETACI a) Vetak i vetaenje Pravilno i potpuno utvrdjivanje relevantnih injenica, naroito u savremenim uslovima ivota, mnogo puta trai odredjenu strunost, da bi se postiglo to saznanje.Nepreglednost i raznolikost parninih stvari govore, da se ne moe oekivati, da sudija raspolae takvom strunou, koja bi prelazila okvire profesionalnog znanja i steenog iskustva. Lica, koja svoju strunost stavljaju na raspolaganje sudu, su sudski vetaci. Ne smeju biti anonimne linosti. Vetak je odreeno fiziko lice, odabrano po njegovoj strunosti i uz njegovu pravnu, profesionalnu i etiku odgovornost za rad, na koji se poziva. Zato, i kada se izvesnoj ustanovi ili drugom pravnom licu, povere ovi zadaci, vetak je pojedinac, kojeg po ovlaenju suda, odredjuje ovlaeni organ pravnog lica. Vetak mora imati sposobnosti kao i svedok(percepcija i reprodukcija).Iako nije propisano da vetak treba da bude poslovno sposoban, podrazumeva se da e sud upravo takvo lice i odrediti za vetaka(vetak nije nezamenjiv kao svedok). Izvoenje dokaza putem vetaka(vetaenje), redovno se sastoji u tome da vetak iznosi pred sud svoj nalaz i miljenje o predmetu vetaenja. Vetak u nalazu daje prikaz struno obraenih podataka, koje je zapazio, bilo da ih je sam izdvojio, bilo da su mu od suda saopteni. Ukazuje, u svetlu struke, na njihovu pojavu, postojanje i delovanje i o njima izvodi zakljuak. Miljenje vetaka je njegov stav, formiran po pravilima struke(standardima, stavovima iskustva, pravilima nauke) o uzrocima odreenih dogaanja, znaaju njihovog postojanja i efektima njihovog delovanja(miljenje uvek mora biti obrazloeno). Vetak obino daje nalaz i miljenje, mada u nekim sluajevima, moe biti pozvan da da ili jedno ili drugo. Na vetaka se, u delu odredjenog vetaenja, ne prenosi vrenje sudijske funkcije. Vetak ima pravo na nagradu za rad i naknadu trokova. 158

b) Odredjivanje vetaka Vetaka odreuje vee parninog suda u reenju kojim se nalae izvoenje ovog dokaza. O tome se prethodno sasluavaju stranke, premda se u hitnom sluaju vetak moe odrediti, iako o tome stranke nisu ranije informisane. Predsednik vea na pripremnom roitu moe odrediti dokazivanje vetaenjem i imenovati vetaka, meutim, to ne spreava vee da na glavoj raspravi odbije vetaenje ili odredi drugog vetaka. Vee moe ovlastiti predsednika vea ili sudiju zamoljenog suda da oni odrede vetake, ako je ve njima povereno izvodjenje dokaza vetaenjem. Sud moe uvek odrediti drugog vetaka umesto onog koji je bio postavljen, poveati broj odreenih vetaka ili smanjiti. Vetaenje redovno obavlja jedan vetak. U sloenijim stvarima sud moe odrediti dva ili vie vetaka.Oni deluju timski, ako se slau u nalazu i miljenju i rezultate vetaenja tada daju zajedniki.U protivnom svaki vetak saoptava svoj nalaz i miljenje. U sudovima se formiraju liste stalnih sudskih vetaka, unapred odabranih po njihovoj strunosti i drugim svojstvima, koj ih ine pouzdanim da u sudskom postupku nastupe kao vetaci. Specifina i sloenija vetaenja se poveravaju za to specijalizovanim ustanovama (ispitivanj da li je novac laan,daktiloskopsko vetaenja, grafoloka utvrdjivanja) Protiv reenja suda o odredjivanju vetaenja i linosti vetaka nije dozvoljena alba. c) Dunost vetaenja *Opte o dunosti vetaenja* Osnovna dunost vetaka je da, savesno i po pravilima struke, pripremi i saopti svoje miljenje o predmetu vetaenja. Po traenju oslobodie se dunosti vetaenja iz istih razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje ili odgovor na pojedina pitanja, kao i iz drugih opravdanih razloga(prezauzetost, putovanje, nedostatak specifine strunosti).Traenje moe izjaviti i organ ustanove ili drugog pravnog lica u kome vetak radi. *Izuzee vetaka* Snaga nalaza i miljenja vetaka, koja najvie poiva na njegovoj strunosti, uglavnom nepoznatoj sudu i strankama, ozbiljno se dovodi u pitanje, ukoliko se iz nekih razloga moe posumnjati ili se sumnja u objektivitet vetaka.Zato je i uveden institut izuzea vetaka. Propisano je da se vetak moe izuzeti iz istih razloga iz kojih moe biti izuzet sudija ili sudija porotnik (l.71 ZPP). Ipak, postoji odstupanje, da se za vetaka moe postaviti lice, koje je u toj pravnoj stvari, ve bilo sasluano kao svedok. Stranka je duna da podnese zahtev za izuzee, im sazna da za to postoje razlozi, a najkasnije pre poetka izvoenja dokaza vetaenjem. Ako je sud, pre odredjivanja vetaka, sasluao stranku o linosti vetaka, stranka treba, ve tom prilikom, da saopti svoj zahtev. Ipak, ako je stranka, tek po izvedenom vetaenju, saznala da postoje razlozi za izuzimanje i zbog tog prigovora vetaenju, sud e uzeti da je ovim pravovremeno uloen zahtev za izuzimanje i o tome osluiti. O zahtevu za izuzee odluuje vee parninog suda. 159

Ukoliko je izvodjenje ovog dokaza bilo povereno predsedniku vea ili sudiji zamoljenog suda, onda oni odluuju o zahtevu za izuzee. Protiv reenja, kojim je usvojen zahtev za izuzee, uopte nije dozvoljena alba. Na reenje, kojim je odbijen zahtev za izuzee, nije dozvoljena posebna alba. Novina je to se pored izuzea predvia i iskljuenje. d) Izvodjenje dokaza vetaenjem Reenjem o izvoenju dokaza vetaenjem odreuju se: vetak, predmet vetaenja i nain na koji e se vetaenje sprovesti. Zavisno od prirode i vrste vetaenja, sud moe odrediti vetaku da u odreenom roku pismeno pripremi nalaz i miljenje i dostavi sudu, pre odravanja rasprave ili da na samoj raspravi usmeno izloi svoj nalaz i miljenje. Bilo da su nalaz i miljenje dati pismeno ili e se tek usmeno izloiti, sud poziva vetaka na roite, na kome se ovaj dokaz izvodi. Od toga se u praksi odstupa, ako su u pitanju neka stereotipna vetaenja, mada e se, na traenje stranaka ili po odluci suda, i tu sasluati vetaci(izvetaj o analizi krvnih grupa, laboratorijski nalaz o koliini alkohola u krvi) Vetak, koji je ve pismeno predao svoj nalaz i miljenje, na raspravi usmeno saoptava i ire obrazlae.Ukoliko je ve bilo nekih primedbi i prigovora, moe biti pozvan da istovremeno i na to odgovori. Pismeni nalaz i miljenje se redovno dostavljaju strankama pre odravanja roita na kojem e se o njima raspravljati. Vetak, koji tek na roitu treba usmeno da saopti nalaz i miljenje, poziva se da predmet vetaenja paljivo razmotri.Zatim, da tano navede sve ta je naao ili opazio i da o tome iznese svoje obrazloeno miljenje. Od vetaka se trai da saopti opte podatke (genaralije) i upozorava se na posledice davanja lanog iskaza. Sud rukovodi vetaenjem, postavlja pitanja vetaku i trai dopunu ili druga razjanjenja, po sopstvenoj inicijativi ili traenju stranaka. Istovremeno i vetak moe njemu potrebna razjanjenja, razgledanje spisa ili pruanje drugih podataka, pa i izvodjenje potrebnih dokaza(kod grafolokog vetaenja da stranka pred sudom napie odredjeni tekst). Vie odredjenih vetaka mogu podneti zajedniki nalaz i miljenje, ako se o tome slau(pismeno ili usmeno). Ukoliko se ne slau, onda svaki vetak posebno iznosi svoj nalaz i miljenje. Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razlikuju ili su nejasni,nepotpuni ili protivreni, a to se ne moe otkloniti daljim sasluanjem, sud e naloiti da se vetaenje ponovi sa istim ili drugim vetacima. Protiv ovih reenja suda nije dozvoljena alba. e) Sankcije protiv vetaka Vetak, izdvojena linost po strunom znanju, zamenjiv je drugim licem, koje raspolae takvim znanjem. Vetak se moe samo novano kazniti ( do 30.000,00 dinara) i jedino zbog toga to se nije odazvao urednom pozivu suda da pristupi roitu ili to je bez opravdanja odbio da vetai(za svedoka kazne su stroije). Reenje o kanjavanju se moe opozvati, ako vetak naknadno opravda izostanak ili prui uverljive razloge koji ga oslobadjaju vetaenja. 160

Sud, na zahtev stranke, moe naloiti vetaku da stranci naknadi trokove, koji su ovakvim postupcima vetaka izazvani. 73. SASLUANJE STRANAKA KAO DOKAZNO SREDSTVO a) Stranke kao dokazno sredstvo I pored neprocenjivog znaaja ovog dokaznog sredstva, u situaciji kad drugih dokaza nema, dokazu sasluanjem stranaka se ne pridaje vei znaaj. Iskazivanje stranaka obino je obojeno njihovim interesima i predubedjenjima, tako da se u njihovu objektivnost ne moe mnogo pouzdati. U samom zakonskom tekstu je reeno, istina ne vie od sugestije, da se dokazu sasluanjem stranaka pristupa, tek ako nema drugih dokaza ili su sprovedeni dokazi nedovoljni da se utvrde bitne injenice. Iskazivanje stranaka, dato u toku izvodjenja dokaza sasluanjem, treba strogo razlikovati od saoptenja i informacija, koje stranka daje u sklopu svojih injeninih tvrdnji, po pozivu suda (informativno sasluanje) ili svojoj inicijativi. Ove druge izjave(saoptenja i informacije) su parnine radnje, koje, kao tvrdnje o injenicama, tek treba da budu dokazane. Za vanost iskaza datog u sasluanju ne trai se da stranka bude parnino sposobna, dovoljne su sposobnosti percepcije i reprodukcije. Pravilo je da se za stranku, koja nema parninu sposobnost, sasluava njen zakonski zastupnik. Sud, ipak, moe odluiti da umesto zakonskog zastupnika ili i pored njega, saslua samu stranku(ne odnosi se na punomonika stranke). Za pravno lice sasluava se lice koje je zakonom ili pravilima odreeno da ima poloaj zastupnika. Sasluanje stranaka sud odreuje po predlogu samih stranaka ili po slubenoj dunosti. Pravilo je da se u izvoenju dokaza sasluaju obe stranke. Medjutim, ako je sud uveren, da stranci nisu poznate u postupku vane injenice ili da sasluanje jedne stranke nije mogue, moe odrediti da se saslua samo druga stranka.Ovo pravilo vai i onda kada jedna stranka uskrati uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda radi sasluanja. b) Izvodjenje dokaza sasluanjem stranaka Stranke se posebno pozivaju na roite na kome e se sasluati, a poziv se dostavlja lino stranci, odnosno licu koje e se za stranku sasluati. Potrebno je da se u pozivu naznai, da se stranka poziva radi sasluanja i da se upozori da e se, u njenoj odsutnosti, dokazivanje moe izvesti sasluanjem samo druge prisutne stranke. Stranka se ne mora odazvati pozivu i za to ne trpi nikakve pravne sankcije.ak i ako je prisutna moe da uskrati sasluanje u tom svojstvu. Meutim, neodazivanje pozivu ili odbijanje da se saslua kao dokazno srestvo, dovodi stranku u nepovoljan procesni poloaj.Sud e ceniti takvo dranje stranke.Moe, iako za to ne postoje razlozi, izvesti zakljuak, da tvrdnje te stranke nisu tane. Obe stranke prisustvuju izvoenju ovog dokaza. Dokaz sasluanjem stranaka moe se izvesti i pred predsednikom vea ili sudijom zamoljenog suda. Ali samo ako stranka, zbog neotklonjivih smetnji ne moe doi pred sud ili ako bi njen odlazak izazivao preterane trokove. Stranka nema posebno pravo, da joj se naknade trokovi povodom sasluanja, ve to moe ostvarivati u celini trokova, po dovretku parnice. Zato je ovde izvedeno pravilo da i preterani trokovi pravdaju posredno izvodjenje ovog dokaza. U naem pravu je, izriito, propisano da se stanka ne sme pozvati da poloi zakletvu, za razliku od drugih pravnih sistema, koji blagonaklono gledaju na zakletvu stranke. 161

Pravila o dokazivanju svedocima shodno se primenjuju i na sasluanje stranaka, jer u zakonu postoji sadrajna slinost izmedju ovih dokaza. Rezime: Sasluanje stranaka e se izvoditi kada je njime mogue utvrditi bitne injenice, a ne samo sporne, kako je to bilo ranije regulisano (lan 262). Mogue je da, kad tokom postupka stranka umre ili ponovno sasluanje nije mogue iz drugih razloga, sud proita zapisnik sa njenim iskazima (lan 263, stav 3). Ove promene bitno je povezati sa izmenama vezanim za obezbedjenje dokaza regulisanim odredbama iz glave XXI ZPP i uoiti da vie ne postoji odredba da se stranke ne mogu sasluavati u postupku obezbedjenja dokaza. Ovakve promene, kombinacija mogunosti itanja iskaza stranke i ukidanja zabrane njenog sasluanja u postupku obezbedjenja dokaza, svakako e olakati rad sudu.

74. OBEZBEENJE DOKAZA (HITAN POSTUPAK!) 1) Pojam i znaaj obezbedjenja dokaza Izvoenje dokaza se sprovodi u odreenom vremenu u razvoju parnice-na glavnoj raspravi, a do tada dokazi treba da se odre i ouvaju, kako bi se iz njih dobile informacije o injenicama, vanim za presudjenje. S obzirom da vremenski razmak, od pokretanja postupka do momenta izvodjenja dokaza, nije ni malo kratak, izvesno je da se dokazna sredstva nekad ne mogu odrati ili ouvati do trenutka dravanja glavne rasprave. Reenje je, ak i po cenu odstupanja od naela neposrednosti, da se po odredjenoj proceduri, dokazi ranije izvedu i rezultati ouvaju, da bi se upotrebili u postupku dokazivanja. Stranka je ovlaena da predloi da se dokazi obezbede, ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz kasnije nee moi izvesti ili da e njegovo docnije izvoenje biti oteano (svedok je teko bolestan, roba je sklona brzom kvarenju). Predlog za obezbeenje dokaza moe se podneti i pre pokretanja parnice i u toku parnice pre nego to se otpone sa dokazivanjem. Obezbeenje dokaza se moe traiti i poto odluka kojom se postupak okonava postane pravosnana, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. Dokaz sasluanjem stranaka nije dozvoljen u postupku obezbedjenja dokaza. Ovaj postupak je hitan. (l. 269). 2) Pravila postupka obezbedjenja dokaza a)Nadlenost Za postupanje po predlogu za obezbedjenje dokaza, podnetom u toku parnice, nadlean je parnini sud (predsednik vea). 162

To ne znai da e upravo taj sud izvesti predloeni dokaz.Izvodjenje dokaza se nekad moe ili mora poveriti sudiji zamoljenog suda. U ovoj situaciji uvedene je i pomona nadlenost za sluaj da dokaz treba odmah izvesti. Dozvoljeno je da se obezbedjenje dokaza trai pred niim sudom prvog stepena na ijem se podruju nalaze stvari, koje treba razgledati, odnosno, pred sudom na ijem podruju boravi lice, koje treba sasluati (postupa sudija pojedinac). Za obezbedjenje dokaza pre pokretanja parnice nadlean je nii sud prvog stepena, na ijem podruju se nalaze stvari, koje treba razgledati ili na ijem podruju boravi lice, koje treba sasluati. Ova pravila prenosno vae i za nadlenost u situaciji, kada se obezbedjenje dokaza predlae po dovretku parnice, pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. b) Predlog za obezbedjenje dokaza Stranka podnosi predlog pismeno (moe i usmeno, na roitu). Predlaga je duan navesti: injenice koje treba dokazivati u hipotezi, da su vane za ostvarivanje odredjenih zahteva; Dokaze koje predlae da se izvedu; Razloge koji ukazuju da je prisutna bojazan, da se ti dokazi docnije nee moi izvesti ili da e njihovo izvodjenje biti oteano. Predlog koji se podnosi pre pokretanja parnice, moe se izjaviti, a da se ne oznai druga strana.Ovo je vano kad se jo uvek ne zna ko e biti protivnik u predstojeem parninom postupku. c) Postupak obezbedjenja dokaza Pravilo je da se, pre donoenja odluke, predlog za obezbedjenje dokaza dostavi protivnoj stranci radi izjanjenja (ako je poznata). Ukoliko bi to dovelo u opasnost izvodjenje dokaza, sud je ovlaen da o predlogu odlui odmah, pre nego to se protivnoj stranci dostavi predlog ili pre nego to se ona o tome izjasni. U prvom sluaju, predlog se dostavlja zajedno sa reenjem, kojim se dozvoljava obezbedjenje dokaza. Pozitivno reenje treba da sadri: Dan i mesto odravanja roita, injenice o kojim e se izvesti dokazi, Dokazna sredstva koja e upotrebiti i, eventualno, Ime vetaka koji e se sasluati.

Protivniku, koji je nepoznat ili se ne zna njegovo boravite, sud moe postaviti privremenog zastupnika. Sud je ovlaen da odredi, da se po reenju odmah pristupi izvodjenju dokaza, pre nego to se ono dostavi protivniku. Protiv reenja, kojim je usvojen predlog o obezbedjenju dokaza i reenja, kojim je naloeno da se odmah izvedu dokazi, alba nije dozvoljena. Zapisnik o izvedenim dokazima, zajedno sa priloenim predmetima i ispravama, dostavlja se parninom sudu ili se uva kod suda , koji je dokaz izveo, ako parnica jo nije pokrenuta. 75. PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE *O znaaju i sadraju pripremanja glavne rasprave* 163

Polazei od najznaajnijeg postulata naeg procesnog sistema-da se na glavnoj raspravi, u prisustvu stranaka i svih drugih uesnika u postupku, raspravlja o stvarnoj osnovi tubenog zahteva (meritorno), podrazumeva se da se pre toga preduzme sve to je neophodno, da se glavna rasprava uspeno odri. Potrebno je da se prethodno razmotri i odlui o nizu proceduralnih pitanja, uglavnom onih koja se odnose na dozvoljenost sudjenja (postojanje procesnih pretpostavki) i na neke incidentalne stvari. Zatim, da se pripremi sav materijal, koji e sud razmatrati na glavnoj raspravi: Pribave spisi i drugi predmeti, Razjasne i odrede sporne injenice, Ispita valjanost dokaznih predmeta. (tu je vaan polazni stav suda o pravnoj prirodi spora) Ovim zadacima treba da odgovori postupak pripremanja glavne rasprave-koliko je ovaj postupak uspean, toliko se oekuje da bude efikasna i glavna rasprava. Stranke su ovlaene, da u pripremanju glavne rasprave, pismenim podneskom najave injenice i dokaze, koje e na glavnoj raspravi izneti, odn.predloiti. Postupak pripremanja glavne rasprave zapoinje od momenta podnoenja tube i traje sve do zakazivanja glavne rasprave (ovlaenja predsednika vea ostaju sve do poetka odravanja glavne rasprave). Vodjenje pripremnog postupka u pravnim stvarima iz nadlenosti vea je povereno predsedniku vea.On tu nastupa na osnovu izvornih zakonskih ovlaenja.Ovde se ne raspravlja o osnovanosti tubenog zahteva, mada postoje odstupanja, ve o procesnim pitanjima, koja po prirodi stvari ili po zakonskoj odredbi, spadaju u ovaj postupak. O mnogim se moe reavati pred veem na glavnoj raspravi ili pred predsednikom vea izvan roita za glavnu raspravu. Na kraju, treba rei, da povodom stava ili reenja predsednika vea o injenicama, dokazima i drugom procesnom materijalu, koji e se razmatrati na glavnoj raspravi, konanu odluku donosi vee na glavnoj raspravi. U zakonskom tekstu su detaljno odredjena procesna pitanja o kojim se u pripremnom postupku reava: stupanju prethodnika u parnicu, ueu umeaa, obezbedjenju dokaza, preinaenju tube, trokovima postupka u sluaju povlaenja tube, prekidu i mirovanju postupka, privremenim merama obezbedjenja, spajanju parnica, razdvajanju postupka, odredjuvanju sudskih rokova ili njihovom produenju, zakazivanju roita ili njihovom odlaganju, povraaju u predjanje stanje, oslobodjenju stranaka od plaanja trokova postupka, obezbedjenju parninih trokova, polaganju predujma za trokove parninih radnji, postavljanju privremenog zastupnika, dostavljanju sudskih pismena, 164

 merama za ispravljanje podnesaka, urednosti punomoi, i nekim drugim stvarima i svim ostalim pitanjima, koja se tiu upravljanja postupkom. Postupak pripremanja glavne rasprave sprovodi se u 4 etape: 1. 2. 3. 4. Prethodno ispitivanje tube, Dostavljanje tube tuenom na odgovor, Odravanje pripremnog roita, Zakazivanje glavne rasprave. 1.Prethodno ispitivanje tube Po prijemu tube, prvi je zadatak suda da ispita urednost tube- da li su izlaganja podataka i traenje jasni i da li sadri sve to je potrebno, da bi se po njoj moglo postupati. Redovno su otklonjive prirode nedostaci u pogledu: vanih sastojaka podneska, razumljivost tube, bitnih elemenata tube, subjektiviteta stranaka zastupanja. Sud tada poziva stranku da u odreenom roku tubu pojasni ili upotpuni-u protivnom se tuba odbacuje. Apsolutna nenadlenost suda vodi odbacivanju tube, a kod relativne nadlenosti sud se proglaava nenadlenim i dostavlja tubu nadlenom sudu. Tuba koja nije podneta u odreenom roku se odbacuje. Povodom podnete tube i time pokrenutog parninog postupka, sud je, ve u ovoj etapi, u poloaju da odluuje i o procesnim pitanjima, koja se ne odnose neposredno na tubu (pokrie za trokove postupka, o privremenim merama obezbeenja). U nekim sluajevima, sud ne sme da u ovoj etapi postupka odbaci tubu, iako je izvesno da za to postoje uslovi. To su sledee stituacije: da o tubenom zahtevu ve tee parnica, da je stvar pravosnano presuena, da je o predmetu spora zakljueno sudsko poravnanje, da ne postoji pravni interes tuioca za podnoenje deklaratorne tube. O tome predsednik vea moe da odluuje tek na pripremnom roitu. Prethodno ispitivanje tube i reavanje drugih procesnih pitanja, sprovodi se na osnovu onoga, to je u tubi navedeno i podataka koji su sudu poznati.Ovi zadnji mogu poticati iz njegovog slubenog delovanja ili su to optepoznate injenice. Sud po pravilu ne donosi reenje o urednosti tube.Ovo se saznaje iz stava ili dranja suda, da u pravnoj stvari nastavlja postupak(upuivanje tube na odgovor, odredjivanje da se odri pripremno roite, a neka da se odmah pristupi glavnoj raspravi. 2.Dostavljanje tube na odgovor

165

U sloenijim pravnim starima, naroito ako je u tubi stavljen vei broj zahteva, predsednik vea je ovlaen da zatrai od tuenog da pismeno odgovori na tubu. Stvar je procene predsednika vea o celishodnosti da se ova etapa sprovede. Izvesno je da traenje odgovora na tubu do odredjenog stepena, zadrava razvoj postupka i poveava trokove parnice (u privrednim sporovima je pravilo da se tuba dostavi na odgovor). Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tube sudu. Tuenom se odredjuje rok, do kojeg on moe da odgovori na tubu.Propisano je da je tueni duan da, u roku do 30 dana od prijema tube sa prilozima, podnese sudu odgovor na tubu. Sud je duan da tuenog poui o sadrini odgovora i posledicama proputanja da odgovori na tubu u odredjenom roku. Tueni nije uopte obavezan da odgovori na tubu.Ako se na to i odlui, on moe pismeno odgovoriti i docnije, sve dok na roitu ne izloi tubu usmeno ili se prema razvoju postupka to vie ne moe uiniti. ta vie, tueni je ovlaen da pismeno odgovori na tubu i ako na to nije pozvan. Pre isteka datog roka predsednik vea ne bi smeo da ide na sledeu etapu-da odredi odravanje pripremnog roita ili da zakae glavnu raspravu. Tueni se u odgovoru na tubu redovno brani.Moe da iznese svoje stavove i tvrdnje o zahtevu tube i da o tome predloi dokaze, kao i da ukae na procesne smetnje, koje spreavaju sudjenje.Moe, pored toga, da otvori ili da trai reavanje nekih incidentalnih pitanja (imenuje prethodnika,zahteva polaganje aktorske kaucije). Deava se da tueni u odgovoru iznese i svoj protivtubeni zahtev.Ne sme se odbaciti, ali ga treba odvojeno razmatrati, kao posebnu i samostalnu procesnu radnju(ne odnosi se na prigovor kompenzacije, poto je to stvar odbrane putem prigovora). Podnet odgovor na tubu je prepreka, da se protiv tuenog docnije donese presuda zbog proputanja. Tueni u odgovoru na tubu moe priznati tubeni zahtev-tada se donosi presuda na osnovu priznanja. Povodom podnetog odgovora na tubu, predsednik vea je ovlaen da donese sve odluke, koje je mogao doneti i u prethodnom ispitivanju tube. Po isteku roka ili po podnetom odgovoru na tubu, predsednik vea moe odrediti odravanje pripremnog roita ili odmah zakazati glavnu raspravu. Rezime: Obavezan odgovor na tubu (lanovi 281. i 282. ZPP), mora se dostaviti u roku od 30 dana od dana prijema tube. Naelo pismenosti e ubrzati proceduru. Posledice neispunjenja ove obaveze od strane tuenog, koje se ogledaju u mogunosti donoenja presude zbog proputanja, mogu nastupiti samo ukoliko sud postupi u smislu odredbe lana 282, stav 2.ZPP). I odgovor na tubu mora da sadri injenice na kojima tueni zasniva navode i dokaze, kojima se one utvrdjuju (lan 284.ZPP). Ako tueni dostavi odgovor sa nedostacima zbog kojih se po njemu ne moe postupati, smatrae se da odgovor nije ni dat (lan 285.ZPP), to kao posledicu takodje ima donoenje presude zbog proputanja. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi predvidjeni odredbom lana 276, stav 2. ZPP, pripremno roite se mora zakazati u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tubu, a ako tuilac ne dodje, tuba e se smatrati povuenom (lan 289. ZPP). Ako sa roita za glavnu raspravu neopravdano izostanu tueni i tuilac, tuba e se smatrati povuenom(lan 296, stav 2.ZPP). 3. Pripremno roite 166

a) Odredjivanje pripremnog roita Kada predsednik vea, prema postojeem procesnom materijalu, smatra da je korisno da, neposredno sa strankama i drugim uesnicima u postupku, raspravi ili razjasni odredjena pitanja, on e zakazati pripremno roite. Pripremno roite se ne sme odravati u postupku, koji se vodi pred sudijom pojedincem.Nije ni potrebno, jer sudija pojedinac moe, pravilnim korienjem procesnih instrumenata, postii iste ili vie rezultate na roitu za glavnu raspravu, a da ni u emu ne umanji ekonominost postupka. Predsednik vea reenjem odredjuje dan odravanja pripremnog roita, tako da strankama ostane dovoljno vremena da se pripreme, a najmanje osam dana od pozivanja.U nekim posebnim postupcima se ide na krai razmak vremena.Stranke se istovremeno pozivaju da na roite donesu sve isprave, koje e im posluiti kao dokazi i sve predmete koje treba razgledati u sudu. I sud e za roite pribaviti ili naloiti da se dostave spisi, isprave ili drugi predmeti, koji se nalaze kod suda ili odredjenih pravnih lica. b) Odravanje pripremnog roita i donoenje odluka Pripremno roite je javno. Pripremno roite se nee odrati ako se stranke nisu odazvale pozivu ili su se odazvale, ali nee da raspravljaju-tada dolazi do mirovanja postupka. Isto vai i u situaciji kad na pripremnom roitu izostao tueni, a , iako za to postoje uslovi prisutni tuilac ne predloi donoenje presude zbog proputanja. Izostanak jedne stranke, pa i tuenog, nije smetnja odravanju roita-sud raspravlja sa prisutnom strankom, naravno, ako ne postoje uslovi da se donese presuda zbog proputanja. Ako na pripremno roite ne doe tuilac a uredno je pozvan, smatrae se da je tuba povuena, osim ako tueni ne zahteva da se roite odri. Pripremno roite poinje izlaganjem tube, a potom tueni iznosi svoj odgovor na tubu, ak i onda ako je pismeno odgovorio. Stranke su ovlaene da svoje ranije pismene izjave i traenja upotpune ili izmene, a sud ih moe pozvati da daju potrebna razjanjenja. Predsednik vea na pripremnom roitu u upravljanju postupkom ima sva ovlaenja, koja imaju predsednik vea i vee na glavnoj raspravi. Pripremno roite se moe odrati na vie roita. Predmet ispitivanja i raspravljanja na pripremnom roitu su proceduralna pitanja i pripremanje grae za odravanje i uspeno sprovodjenje glavne rasprave. Predsednik vea i na pripremnom roitu moe doneti meritorne odluke: Presudu na osnovu priznanja tubenog zahteva i, Presudu na osnovu odricanja od tubenog zahteva. ta vie, tek tada se moe doneti presuda zbog proputanja.Moe primiti na zapisnik poravnanje stranaka. Pravilo je da se na pripremnom roitu prvo raspravljaju pitanja, koja se tiu smetnji za dalje vodjenje postupka(pitanja u ranijim etapama odloena za kasnije odluivanja).Ovde predsednik vea ima, jo uvek, sva ovlaenja, koja je imao u etapi prethodnog ispitivanja tube: Pozivanje da se otklone nedostaci, Odluivanje o nadlenosti i, Odbacivanje tube. Predsednik vea moe, tek na pripremnom roitu, doneti reenje o odbacivanju tube u situacijama: Da o tubenom zahtevu ve tee parnica, Da je stvar pravosnano presudjena, 167

 Da je o predmetu spora zakljueno poravnanje i, Ako tuilac nema pravni interes da podnese tubu za utvrdjenje. Ovo su za tuioca negativna reenja i sud ovde nastupa po slubenoj dunosti. Drugaije je ako tueni o tome izjavi prigovor i trai donoenje ove odluke, a predsednik vea smatra da nema osnova, da se iz tih razloga tuba odbaci. Predsednik vea svoj pozitivan stav o doputenosti sudjenja, saoptava time to nastavlja da raspravlja na pripremnom roitu. Konanu odluku o traenju tuenog, donee vee na glavnoj raspravi-posebno ili zajedno sa odlukom u glavnoj stvari. c) Dokazivanje na pripremnom roitu Prirodno je da je predsednik vea ovlaen, da na pripremnom roitu izvede dokaze, radi utvrdjivanja injenica, vanih za odluku o proceduralnim pitanjima. Ispitivanje i utvrdjivanje injenica znaajnih za odluku o osnovanosti tubenog zahteva, rezervisano je za vee na glavnoj raspravi. To ne sme ni biti tema raspravljanja na pripremnom roitu. Ipak, ovo bi bilo dozvoljeno u delu koji se tie kogentnih propisa, ako je to ve na pripremnom roitu potrebno(npr.povodom donoenja presude na osnovu priznanja). Od ovakvog striktnog razgranienja u podeli procesnih zadataka, postoje neka odstupanja.Razlozi tome lee u ekonominosti i racionalnosti vodjenja postupka. Kada predsednik vea smatra da je neke injenice potrebno utvrditi putem vetaka, on je ovlaen da odredi vetaenje, imenuje vetaka i pozove jednu ili obe stranke da deponuju novani iznos za izvodjenje ovog dokaza. Ovo se moe realizovati pod pretpostavkom da se ni jedna stranka ne protivi, da se izvede dokaz vetaenjem. Sud e obavestiti imenovanog vetaka o predmetu vetaenja, staviti mu na raspolaganje podatke povodom vetaenja i pozvati ga da do glavne rasprave pripremi nalaz i miljenje. Pored toga, predsednik vea moe, kada je potrebno, obaviti uvidjaj, ako se izvodi izvan suda.Trai se saglasnost stranaka za izvodjenje dokaza uvidjajem.Uvidjaj moe da prati i vetaenje, koje se odredjuje po, napred navedenim, pretpostavkama. Sudsko vee na glavnoj raspravi nije obavezno, da uvai od predsednika vea odredjene ili ovako izvedene dokaze. 4. Zakazivanje glavne rasprave Poto je pripremno roite dovreno i ako nema smetnji da se nastavi sa postupkom, predsednik vea zakazuje roite za glavnu raspravu. U zakonu je sugerisano da se, ve na pripremnom roitu, odredi vreme odravanja glavne rasprave i da se usmenim proglaenjem reenja strankama saopti poziv(druga lica se pozivaju pismenim putem). Ukoliko na ovakav nain nije odredjeno vreme odravanja glavne rasprave, predsednik vea e o tome docnije doneti posebno reenje, te pozvati stranke i sve ostale uesnike(zastupnike,svedoke,vetake i druga lica) Tuenom se dostavlja tuba, ako to nije ranije uinjeno, kao i tuiocu pismeni odgovr na tubu. 76. GLAVNA RASPRAVA *O pojmu i znaaju glavne rasprave* 168

Najvaniju instituciju parninog potupka ini glavna rasprava-rasprava o osnovanosti tubenog zahteva. Tu se u punom svetlu odslikavaju osnovna pravila postupka: neposrednosti, usmenosti, kontradiktornosti i javnosti. Sud je ovde, u kolegijalnom sastavu ako se sudi pred veem, u poloaju da neposredno vodi i prati usmenu javnu raspravu-da ispita i utvrdi procesnu gradju relevantnu za presudjenje. Osnovna procesna aktivnost u parninom postupku je koncentrisana na glavnoj raspravi.S obzirom, da se zna da je pripremni postupak utkan u glavnu raspravu, a presudjenje izraz saznanja do kojih se na njoj dolo, onda se, s pravom, moe konstatovati, da je glavna rasprava, u stvari, prvostepeni parnini postupak. Glavna rasprava se odrava na jednom ili vie roita, uz napomenu, da, kao stadijum postupka, zahvata i procesne radnje, koje se preduzimaju izvan ili izmedju roita(od poetka do dovretka glavne rasprave) Pored pravila neposrednosti, interesi pravne sigurnosti i ekonominosti postupka, izraavaju tenju da se glavna rasprava sprovede na jednom roitu i da se tu formira kompaktna procesna gradja.Medjutim, u stvarnosti je to veoma teko. I kada se glavna rasprava vodi na vie roita, njena celovitost, u smislu kontinuiteta i procesnog jedinstva, odrava se intervencijom pravila, koja odredjuju da se na novom roitu izloe procesni rezultati sa ranijih roita ili da glavna rasprava otpone iznova. Stranke su slobodne da, tokom cele glavne rasprave, iznose injenine tvrdnje, predlau dokaze, saoptavaju svoje pravne stavove i vre sve druge procesne radnje, koje se na glavnoj raspravi mogu preduzeti.Ipak, ne gubi na znaaju ni procesna radnja izvrena docnije. Povreda pravila o dunosti, da se glavna rasprava odri, sankcionisana je ponitenjem odluke, te instrukcijom da se glavna rasprava sprovede i tek onda presudi u pravnoj stvari (Apsolutno bitna povreda procesnog prava). *Javnost glavne rasprave* Glavna rasprava je javna i otvorena prisustvu lica, koja ele da prate suenje opta javnost. Mogu prisustvovati samo punoletna lica i pri sebi ne smeju imati oruje ili opasno orue. Javnost, medjutim, moe biti iskljuena reenjem vea, donetim po oceni vea ili u sprovodjenju zakonskog propisa, kojim je unapred odredjeno, da se u pravnoj stvari ne sudi javno(prvenstveno u statusnim stvarima pojedinaca). Vee, po sopstvenoj oceni, moe odluiti da se javnost iskljui: Ako to trae interesi uvanja slubene, poslovne ili line tajne, Ako to trae interesi javnog reda, Ako to trae interesi morala, Ako se merama za odravanje reda ne bi nesmetano moglo obezbediti sprovodjenje glavne rasprave. Javnost se, zavisno od okolnosti, moe iskljuiti za celu glavnu raspravu ili samo za jedan njen deo. I kada je javnost iskljuena, vee moe dozvoliti da glavnoj raspravi prisustvuju pojedina slubena lica, nauni i javni radnici. Stranke su , takodje, ovlaene da trae da se dozvoli, da raspravi prisustvuju i lica koja ona oznae(najvie dva lica). Sva lica, kojima je dozvoljeno da prisustvuju nejavnoj raspravi, upozoravaju se da su duna da uvaju kao tajnu ono to su na raspravi saznala i na posledice odavanja tajne. Potrebno je razlikovati stranaku javnost.Na stranke, umeae, njihove zakonske zastupnike i punomonike, ne odnosi se iskljuenje javnosti. Pored toga, ovi procesni subjekti su ovlaeni da razgledaju spise i da uzimaju ili trae izdavanje njihovih prepisa(trea lica treba za to da imaju opravdan interes). 169

Reenje vea o iskljuenju javnosti mora biti obrazloeno i javno objavljeno.Protiv tog reenja nije dozvoljena alba. Sledee vane faze glavne rasprave su: 1) Rukovodjenje glavnom raspravom, 2) Otvaranje glavne rasprave i odravanje roita za glavnu raspravu, 3) Tok glavne rasprave, 4) Zakljuenje glavne rasprave. 1.Rukovodjenje glavnom raspravom a) O rukovodjenju glavnom raspravom Rukovodjenje glavnom raspravom je upravljanje postupkom u stadijumu glavne rasprave, na roitu ili izvan roita. Glavna rasprava se odrava na roitu pred veem i sasvim je razumno pravilo da njom rukovodi predsednik vea-prvi medju jednakim (primus inter pares). Vee, kao kolegijalno telo, po prirodi stvari, ne moe neposredno da vodi raspravu. Medjutim, kada je to stvar sudskog akta-donoenja odluke, tada vee moe nastupiti i nastupa u vodjenju glavne rasprave.Nekad je vrlo teko razdvojiti funkcije predsednika vea i vea u rukovodjenju glavnom raspravom. Zakonom nije vrsto uredjen postupak na glavnoj raspravi-samo su odredjene konture postupka i osnovni momenti u odvijanju glavne rasprave.Predsednik vea, odnosno vee su slobodni da u tim okvirima vode raspravu na nain, za koji smatraju, da je najcelishodniji u konkretnoj pravnoj stvari. Radi identifikacije sadraja i ovlaenja u vom delu postupka, korisno je rukovodjenje glavnom raspravom razdvojiti na: Formalno upravljanje, Materijalno upravljanje. Formalno upravljanje raspravom se odnosi na spoljanji razvoj glavne rasprave.To je odredjivanje kretanja i redosleda procesnih aktivnosti i vrsta parninih radnji ili njihovih grupa: Otvaranje glavne rasprave, Oredjivanje da se prvo pristupi vetaenju, Naredjenje da se svedoci suoe, Pozivanje stranaka na sasluanje, Saoptavanje reenja. Materijalno upravljanje raspravom su one radnje, koje su neposredno usmerene na saznanje stvarnih dogadjaja i formiranje procesne gradje: Pregledanje dostavnica, Samo izvodjenje dokaza, Postavljanje pitanja, Razgledanje predmeta. Treba napomenuti, da sva procesna aktivnost suda na glavnoj raspravi ne spada u rukovodjenje raspravom. Pravilo je da sud nije vezan reenjima, koja donosi u rukovodjenju glavnom raspravom.Ne sme biti sputan, ak ni svojim aktima.Mnogo puta unapred je neizvesno koje radnje treba preduzeti, pa treba uvaiti promenu stavova ili opredeljenja suda, ve izraenih u donetom reenju. Nije dozvoljena posebna alba na reenje o rukovodjenju glavnom raspravom. 170

b) Rukovodjenje glavnom raspravom od predsednika vea Predsednik vea u rukovodjenju glavnom raspravom preduzima sledee procesne radnje: Otvara glavnu raspravu, Proverava urednost pozivanja, Utvrdjuje da li su dola pozvana lica i, Da li postoje pretpostavke da se glavna rasprava odri. Zatim, Poziva stranke da iznesu tubu i odgovor na tubu, Dozvoljava im da se osvrnu na izlaganje protivnika ili dopune svoje navode, Trai od njih da se izjasne i dopune svoje tvrdnje,predloge i druge izjave, Rezimira procesne rezultate sa prethodnih roita, Upozorava stranke na manjkavost procesnih radnji, Upuuje ih da uzmu punomonika.

Predsednik vea nadalje : Izvodi dokaze, ita isprave, Razgleda predmete, Ispituje svedoke i vetake, Postavlja pitanje i dozvoljava strankama da postave pitanje, Daje re lanovima vea, Poziva i udaljava svedoke, Nalae da se u zapisnik unese bitan sadraj rasprave, Stara se o odravanju reda, Brine se da se preduzmu sve potrebne radnje na pripremi novog roita i, Preduzima druge procesne radnje. Predsednik vea je duan da se stara, da se u toku rasprave iznesu sve vane injenice i dokazi, na ta su stranke inae ovlaene i to se od njih oekuje, te da se predmet spora svestrano raspravi. Ove procesne radnje predsednik vea vri u ime vea, kao predsedavajui u tom telu.To se razlikuje od ovlaenja koje predsednik vea ima u pripremanju glavne rasprave i koja mu pripadaju po samom zakonu.Ovlaenja u rukovodjenju glavnom raspravom, izvode se iz zakonom utvrdjenih ovlaenja vea u vodjenju glavne rasprave.Njihovu vanost moe dovesti u pitanje lan vea i stranke-tada o valjanosti tih radnji odluuje vee. Pravni ivot ne traje samo na roitima, niti procesna aktivnost zamire izmedju dva roita. Predsedniku vea je zakonom dato ovlaenje da izvan roita za glavnu raspravu donosi reenja: - ispravljanju podnesaka, - postavljanju privremenog zastupnika, - urednosti punomoi, - polaganju pokria za trokove parnice, - oslobodjenju od plaanja parninih trokova, - obezbedjenju parninih trokova, - dostavljanju sudskih pismena, - obezbedjenju dokaza, - privremenim merama obezbedjenja, - prekidu i mirovanju postupka, - trokovima postupka ako se tuba povue 171

zakazivanju i odlaganju zakazanog roita, spajanju parnica, odredjivanju rokova i njihovom produavanju, ispravci i dopuni zapisnika o izvodjenju dokaza pred zamoljenim sudijom, I da primi na zapisnik poravnanje stranaka. Zatim, treba da donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja od tubenog zahteva. c)Ovlaenja u rukovodjenju glavnom raspravom

Izuzimajui ovlaenja predsednika vea koja on vri u ime vea, o nekim znaajnijim procesnim pitanjima moe se odluiti samo na sednici vea-treba ih postaviti na roitu za odravanje glavne rasprave. Tu su najvanija pitanja o: izvodjenju dokaza, postojanju odredjenih procesnih pretpostavki, valjanosti zabrane da se postavi neko pitanje ili da odgovor, zakljuivanju glavne rasprave, spajanju i razdvajanju parnice, izricanju kazne zbog zloupotrebe procesnih prava ili naruavanja reda. 2. Otvaranje glavne rasprave i odravanje roita za glavnu raspravu Glavnu raspravu otvara predsednik vea i objavljuje predmet raspravaljanja. Predsednik vea zatim utvrdjuje da li su dola sva pozvana lica.Ukoliko nisu, proverava da li su ona bila uredno pozvana ili su, eventualno, svoj izostanak opravdala. Ako je sa prvog roita za glavnu raspravu izostao tuilac ili ako na roite nije doao tueni, a nema uslova da se donese presuda, rasprava se moe odrati.To vai ako i docnije sa nekog roita izostane jedna od stranaka.Tada se raspravlja sa prisutnom strankom i ostalim uesnicima u postupku. Medjutim, sud i tada moe odloiti odravanje roita, ukoliko to ne bi bilo oportuno(nisu dli svedoci i vetaci). Svoj stav da su prisutne pretpostavke i da pristupa odravanju roita, sud obino izraava tako to otpoinje sa raspravljanjem-daje re strankama, rezimira dotadanje rezultate raspravljanja. 3.Tok glavne rasprave a)Poetak roita i opti pogled na procesne aktivnosti na roitu. Razliit je postupak u situacijama da li se prvo roite za glavnu raspravu odrava, a da ranije nije bilo pripremnog roita ili je pripremno roite prethodno sprovedeno. Ako pripremno roite nije odrano, prvo roite za glavnu raspravu poinje tako to predsednik vea poziva tuioca da izloi tubu (usmeno).Zatim se daje re tuenom da iznese svoj odgovor na tubu (i onda ako je ve pismeno odgovorio).Ukoliko je jedna od stranaka izostala ili nee da raspravlja, treba proitati njen pismeni sastav. Ako je pripremno roite odrano, stranke se nee pozvati da iznesu tubu, odnosno odgovor na tubu, ak i onda ako je neka stranka izostala sa pripremnog roita. Predsednik vea e upoznati vee sa tokom i rezultatima tog roita.Stranke su tada ovlaene da upotpune izlaganje predsednika vea pojedinostima, koje one smatraju da su znaajne. U daljem toku postupka raspravlja se o predlozima stranaka i injeninim navodima, kojim stranke obrazlau svoje predloge ili pobijaju predloge protivnika, o dokazima koje su stranke ponudile i drugim pitanjima, znaajnim za odluku u sporu. 172

Zatim se pristupa izvodjenju dokaza i raspravlja o rezultatima izvedenih dokaza, te reavaju procesna pitanja o kojim treba odluiti pre presudjenja. Predsednik vea se stara da se u toku postupka iznesu sve vane injenice i sve razjasni-da se predmet spora svestrano raspravi. Stranke treba da iznesu sve injenice, kojim obrazlau svoje predloge i da zato ponude dokaze, te da se izjasne o navodima i predloenim dokazima protivne stranke. U iznoenju novih injenica i dokaza nisu vremenski ograniene-one to mogu uiniti u toku cele glavne rasprave.Isto tako, stranke su ovlaene da iznesu svoje poglede i stavove o pravnom reenju spora. Ograniene su samo u izjavljivanju odredjenih prigovora ili predloga ili nekih drugih parninih radnji i to na jedan period ili momenat u razvoju glavne rasprave.To je u zakonu oznaeno kaouputanje tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na glavnoj raspravi: nadlenosti, imenovanju prethodnika, obezbedjenju trokova. Za taj momenat i procesne posledice u zakonu je data definicija, kada je propisano da stranka moe da stavi odredjeni prigovor ili predlog ili preduzme neku drugu procesnu radnju, dok se tueni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor, predlog ili procesnu radnju tuilac moe preduzeti dok ne zavri izlaganje tube, a tueni dok ne zavri svoj odgovor na tubu. Izvoenje dokaza odreuje sud reenjem, u kome e se naznaiti sporna injenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazna srestva. Predloene dokaze koje ne smatra vanim za odluku, sud e odbiti i u reenju naznaiti razlog odbijanja. Protiv reenja kojim se odreuje ili odbija izvoenje dokaza nije dozvoljena posebna alba. Sud nije u daljem vremenu parnice vezan za svoje ranije reenje o izvoenju dokaza. Predsednik vea vodi dokazivanje. Kada zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi vea mogu neposredno postavljati pitanja(predsednik vea daje re lanovima vea). Stranke treba da saopte pitanje i da zatrae da predsednik vea to pitanje postavi licu, koje se sasluava.Predsednik vea moe da odobri, da stranka neposredno postavi pitanje licu koje se sasluava. Kapciozna, sugestivna i ona pitanja, koja se ne odnose na predmet spora nisu dozovljena. Ako predsednik vea zabrani stranci postavljanje odreenog pitanja ili davanje odgovora, stranka moe zahtevati da o tome odlui vee. Sasluani svedoci i vetaci ostaju u sudnici, osim ako ih sud, po izjanjenju stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice. b)Raspravljanje i odluivanje o procesnim pretpostavkama U toku glavne rasprave moe se postaviti pitanje postojanja neke procesne pretpostavke o emu treba da se odlui, naroito ako se odmah po prethodnom ispitivanju tube odredilo odravanje glavne rasprave ili su u pitanju pretpostavke, o kojim definitivnu odluku moe da donese tek vee na glavnoj raspravi. Posebno su ureene situacije kada stranka prigovori: da reavanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost, da sud nije stvarno ili mesno nadlean, da o istom zahtevu ve tee parnica, da je stvar pravosnano presuena ili, da je o predmetu spora zakljueno sudsko poravnanje. Sud (vee) e tada prvo reiti da li e o ovim prigovorima raspravljati i odluivati (odvojeno od glavne stvari ili zajedno sa njom). Ako je vee reilo da o nekom od ovih prigovora raspravlja zajedno sa glavnom stvari i ne prihvati prigovor, reenje o odbijanju prigovora unee se u odluku o glavnoj stvari. 173

Isti je postupak ako je vee reilo da odvojeno raspravlja o prigovoru, a prigovor nije prihvatilo i odluilo da se odmah nastavi glavna rasprava i tada se reenje o prigovoru unosi u odluku o glavnoj stvari. (ovde nije dozvoljena posebna alba, iako se reenje usmeno saoptava). Ako je vee reavalo odvojeno od glavne stvari i prigovor odbilo, ne donosei odluku da se odmah nastavi sa raspravljanjem, tada se reenja dostavlja stranci.Ovde je dozvoljena samostalna alba na to reenje i do njegove pravosnanosti se zastaje sa vodjenjem glavne rasprave. alba protiv reenja je dozvoljena, ako se prigovor usvoji i tuba reenjem odbaci (zbog relativne nenadlenosti predmet e se ustupiti drugom sudu). c) Spajanje parnica i odvojeno raspravlajnje o pojedinim zahtevima iz iste tube Ako pred istim sudom tee vie parnica izmeu istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tuilaca ili raznih tuenih, te parnice se mogu spojiti reenjem suda radi zajednikog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili trokovi. Za sve spojene parnice sud moe doneti zajedniku presudu mada moe presuditi samo u jednoj parnici, ako za to postoje uslovi. Parnice se mogu spojiti i kada je za jednu nadleno vee, a za drugu sudija pojedinac. Spajanje parnica je u nadlenosti predsednika vea izvan roita za glavnu raspravu ili vea na roitu za glavnu raspravu.Sud nije vezan za svoje reenje o spajanju parnica, te moe odluiti da parnice razdvoji i da se o njima posebno reava. Protiv ovih reenja nije dozvoljena posebna alba. d) Odravanje reda na glavnoj raspravi Predsednik vea se stara da se u toku glavne rasprave odrava red u sudnici i potuje dostojanstvo suda. Ako lice koje uestvuje u postupku ili lice koje samo prisustvuje raspravi, vredja sud ili druge uesnike, ometa red ili se ne povinava naredbama za odravanje reda od strane predsednika vea, predsednik vea e opomenuti to lice. Ukoliko je opomena neuspena, tada vee moe naloiti da se to lice udalji iz sudnice ili ga novano kazniti do 30.000,00 dinara-ili i jedno i drugo. Udaljavanje stranke nije smetnja da se roite odri i bez njene prisutnosti. Ukoliko se udalji punomonik, vee e na zahtev stranke odloiti roite. alba protiv reenja o udaljavanju ili novanoj kazni ne zadrava izvrenje reenja (o zameni novane kazne zatvorom). Ako javni red naruava javni tuilac, predsednik vea e o tome obavestiti ovaj organ ili odloiti roite i traiti da se odredi drugo lice da uestvuje u parnici. e) Odlaganje roita za glavnu raspravu Ukoliko se na roitu ne sprovedu procesne aktivnosti, utvrdjene prilikom zakazivanja glavne rasprave ili nastupe drugi razlozi koji trae odlaganje roita, vee reenjem odredjuje odlaganje roita.Nekad su unapred propisane situacije za to:imenovanje punomonika, udaljavanje punomonika, zakonski zastupnik ne pokazuje dovoljno panje. Predsednik vea je duan da se brine da se za idue roite pribavi i pripremi sve to je potrebno da bi se rasprava dovrila na tom roitu. Ako se roite odloi, novo roite odrae se, po mogunosti, pred istim veem.Tada se glavna rasprava nastavlja, a predsednik vea ukratko saoptava tok prethodnog raspravljanja.Medjutim, predsednik vea moe odluiti da rasprava pone iznova. 174

Ako se rasprava dri pred izmenjenim veem, glavna rasprava treba poeti iznova, ali vee moe, poto se stranke o tom izjasne, da odlui da se ponovo ne sasluavaju svedoci i vetaci i da se ne vri nov uviaj, ve da se proitaju zapisnici o izvoenju ovih dokaza. Radnje izvrene na prethodnom roitu ne gube vanost-glavna rasprava ini jednu procesnu celinu.Ne prestaju ni prekluzije koje su nastupile. Nije dozvoljena alba protiv reenja o odlaganju roita ili reenja, kojim se odbija predlog da se roite odloi. 4.Zakljuenje glavne rasprave Kada vee smatra da je predmet dovoljno raspravljen, tako da se moe doneti odluka, sud e saoptiti da je glavna rasprava zakljuena. Vee se potom povlai na veanje i glasanje, radi donoenja odluke. Vee moe odluiti da glavnu raspravu zakljui i kad je ostalo da se pribave odredjeni spisi, koji sadre dokaze potrebne za odluivanje ili ako treba saekati da stigne zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno. Vee moe u toku veanja i glasanja odluiti da se zakljuena glavna rasprava ponovo otvori, ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih pitanja. 77. PREKID I ZASTOJ POSTUPKA (l. 214, 215 219) *O prekidu postupka* Neizbeno je da u vremenskom razvoju postupka dolazi do povremenih zastoja.Pored zastoja koji nastaju zbog organizacionih ili drugih slinih momenata, koji se jedva mogu unapred identifikovati, postoje zastoji koje predvidja sam zakon: - Zastoj u postupanju do prijave tane adrese stranke ili drugog uesnika u parnici, - Odlganje raspravljanja, dok se ne pribave odredjeni podaci, - Zastajanje u postupku dok se ne odredi drugi zakonski zastupnik, - Zastajanje sa postupkom u roku datom javnom tuiocu da prijavi inervenciju, - Zastoj u vodjenju glavne rasprave do pravosnanosti reenja o prigovoru, - Zastoj u raspravljanju do pravosnanosti medjupresude. Ovim zastojima se ne pridaje poseban proceduralni znaaj, ni u njihovoj kvalifikaciji, ni u odredjivanju procesnih posledica.Oni su tek odraz jednog stanja ili momenta u razvoju parnice, zbog kojeg se samo na krae vreme zaustavlja tok postupka, da bi se otklonile tehnike smetnje. Ali postoje i takve situacije, da se zbog nekog uzroka u samoj parnici ili usled spoljnih dogadjaja, treba u jednom duem i unapred odredivom vremenu sasvim zastati sa vrenjem procesnih aktivnosti. Takav zastoj proizvodi pravne posledice i kvalifikuje se kao svojevrsna procesna ustanova-prekid postupka. Prekidom postupka parnica se konzervira u stanju, u kojem se u tom momentu zatekla.Ipak, i pored toga, parnica i dalje postoji i tee, ako je ve nastupila litispendencija. Do prekida postupka moe doi od pokretanja parnice do njenog pravosnanog dovretka. O prekidu postupka odluuje predsednik vea u pripremnom postupku ili na glavnoj raspravi izvan roita, a vee na roitu za glavnu raspravu. Uzroci ili dogadjaji koji dovode do prekida postupka odnose se na sud, stranke ili na samu sadrinu parnice. Za neke je zakonom unapred odredjeno da njihovo nastupanje izaziva prekid postupka, a za neke se to preputa oceni suda ili se sudu nalae da to odredi.I u jednoj i u drugoj situaciji sud o tome donosi 175

reenje.Samo, u prvom sluaju to je deklaracija o onome to je ve nastalo, a u drugom se prekid konstituie reenjem suda i nastupa u tom momentu.Znai razlikujemo dve vrste prekida parninog postupka: a) Prekid postupka po sili zakona, b) Prekid postupka po oceni suda. a) Prekid postupka po sili zakona Pravilima parninog postupka posebno su propisani sluajevi koji ex lege dovode do prekida postupka(l.214 ZPP).Time nije zatvorena lista pravnih injenica, koje izazivaju ovaj zastoj u postupku.Pored toga, prekid postupka se moe odrediti i drugim zakonskim aktima. lan 214.ZPP Postupak se prekida: 1. kad stranka umre (novina u zakonu); 2. kad stranka izgubi parninu sposobnost; 3. kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaenje za zastupanje (novina u zakonu); 4. kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadleni organ pravosnano odlui o zabrani rada; 5. kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja ili likvidacije (novina u zakonu); 6. kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu; 7. kad je to drugim zakonom odreeno. U gore navedenim sluajevima postupak se obavezno mora prekinuti. Vie ne postoji mogunost odredjivanja prekida do okonavanja krivinog postupka ili postupka u vezi sa privrednim prestupom.Nova redakcija zakona otklanja probleme u vezi sa razliitim postupanjem pri obaveznom prekidu. b)Prekid postupka po oceni suda Ovde propisani sluajevi zastoja su samo jedna mogunost, a od ocene suda zavisi da li e odluiti da se postupak prekine.To su fakultativni razlozi prekida postupka i odredjeni su l.215 ZPP. Sud e po svojoj dunosti ili oceni nastale situacije odrediti prekid postupka. l. 215.ZPP Prekid postupka sud moe odrediti: 1. ako je odluio da sam ne reava o prethodnom pitanju (l. 12); ako se stranka nalazi u podruju koje je zbog vanrednih dogaaja (poprava i sl.) odseeno od suda. *Pravne posledice prekida postupka* U vremenu prekida postupka sud ne sme da vri procesne akte, a stranke ne mogu preduzimati parnine radnje. Povodom procesnih radnji suda, propisan je jedan izuzetak. Ako je do prekida dolo posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe doneti presudu. 176

Razumno je da se dozvoli presudjenje, pre nego to izblede utisci raspravljanja, a postignuta saznanja tek postanu seanje na dogadjaje, koji su se deavali na raspravi. Doneta presuda se ne dostavlja strankama, poto bi se mogla otvoriti pitanja o kojim se ne sme odluivati, dok traje prekid postupka. Sud, naravno, u vremenu prekida ne moe odbiti prijem radnji, koje su stranke izvrile. Strankama nije uskraeno da u toku prekida vre parnine radnje. Medjutim, preduzete radnje prema drugoj stranci ne stvaraju nikakva pravna dejstva.Njihov procesni znaaj nastaje i dejstva poinju, tek poto je postupak nastavljen. Navedene situacije su regulisane l.216 i 217 ZPP. l. 216.ZPP Prekid postupka ima za posledicu da prestaju tei svi rokovi odreeni za vrenje parninih radnji. Za vreme trajanja prekida postupka sud ne moe preduzimati nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe na osnovu te rasprave doneti odluku. Parnine radnje, koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka, nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo.Njihovo dejstvo poinje tek poto postupak bude nastavljen.

l. 217. ZPP Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u l. 214. ta. 1-5 ovog zakona nastavie se kad naslednik ili staralac zaostavtine, novi zakonski zastupnik, steajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to uine. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u l. 215. ta. 1. ovog zaona, postupak e se nastaviti kad se pavosnano zavri postupak pred sudom ili drugim nadlenim organom, ili kad sud nae da vie ne postoje razlozi da se eka na njegov zavretak. U svim ostalim sluajevima prekinuti postupak nastavie se na predlog stranke im prestanu razlozi prekida. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku poinju tei za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi reenje o nastavljanju postupka.

l.218. ZPP Protiv reenja kojim se utvruje (l. 214) ili odreuje (l. 215) prekid postupka dozvoljena je posebna alba. Ako je sud na roitu odbio predlog za prekid postupka i odluio da se postupak odmah nastavi protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.

*Nastavljanje postupka* Prekid postupka je, po svojoj prirodi, privremeni zastoj u parnici.Potrebno je smetnje otkloniti, da bi se postupak nastavio.I pored toga, nastavljanje postupka je jednim delom stvar dispozicije stranaka. Postupak prekinut zbog smrti stranke, gubitka parnine sposobnosti, smrti zakonskog zastupnika, prestanka njegovog ovlaenja za zastupanje, prestanka ili zabrane rada pravnog lica i nastupanja pravnih posledica otvaranja steaja (l.214 ZPP), nastavlja se kada naslednik ili staratelj ostavine, novi zakonski zastupnik ili pravni sledbenici pravnog lica izjave sudu da preuzimaju postupak (relevantan je momenat izjave). I protivna stranka, kod koje nije nastao razlog za prekid, moe predloiti sudu da se postupak nastavi. Tada se parnica nastavlja sa danom kada sud spomenuta lica pozove da preuzmu postupak. Znai, prekinuti postupak se u svim ostalim sluajevima, nastavlja prestankom razloga prekida, a na zahtev jedne od stranaka. 177

Zastoj je regulisan l.219 ZPP, s tim to se mora napomenuti da se ne radi o n ovom institutu, ali je sada definisano ponaanje suda u pogledu ovog instituta. Za razliku od prekida, utvrdjeno je da zastajanje sa postupkom ne utie na rokove za preduzimanje parninih radnji. Obavezan zastoj postupka predvidjen je : Kada se prihvati postupak medijacije, Dok se rei sporno pravno pitanje, Do donoenja odluke o izuzeu ili iskljuenju ili, Do donoenja odluke o vraanju u predjanje stanje.

l. 219. ZPP Sud e zastati sa postupkom kad je to izriito predvieno zakonom ili kad u tom postupku oceni da je to celishodno. Sud donosi reenje o zastajanju sa postupkom po slubenoj dunosti kad odlui da zastane sa postupkom da bi saekao ishod neke procene delatnosti ili da bi pruio mogunost da se preduzme neka radnja u postupku. U reenju o zastajanju sa postupkom sud odreuje i koliko e zastajanje trajati. Protiv reenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna alba. Sud nastavlja postupak po slubenoj dunosti im prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom. Kad sud zastane sa postupkom moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Zastajanje sa postupkom ne utie na rokove za preduzimanje parninih radnji.

78. SUDSKO PORAVNANJE Sudsko poravnanje je izraz naela dispozicije. Stranke slobodno odluuju da li e pokrenuti parnini postupak( ne precedat iudex officio). Odluuju i o obimu zatite u parnici. Svojom voljom, takodje, mogu da okonaju parnini postupak raspolaui predmetom spora-tubenim zahtevom. Odredba ZPP koja sadri doputenost raspolaganja regulie sledee momente: Stranke se mogu odrei tubenog zahteva, Stranke mogu priznati zahtev protivnika, Zakljuiti sudsko poravnanje. U pitanju su tzv. materijalne procesne dispozicije, kojima se raspolae predmetom spora. Na osnovu priznanja ili odricanja od tubenog zahteva, dolazi do meritornog okonanja spora donoenjem odluke, zasnovane na preduzetom disponiranju: Presuda na osnovu priznanja, Presuda na osnovu odricanja. Obe forme raspolaganja su individualne i imaju znaaj jednostranih parninih radnji.Priznanje zahteva preduzima tueni, a odricanje od tubenog zahteva preduzima tuilac. Zajedniko disponiranje predmetom spora, stranke ostvaruju sudskim poravnanjem, koje je kao posebna ustanova regulisano ZPP (l.322-329) i predstavlja ugovor sa procesnopravnim dejstvom. 178

Zakonski termin nije odgovarajui, ali je opteprihvaen.Ne poravnava se sud, nego (parnine) stranke.O ovom poravnanju se govori jo kao o procesnom.Termin, medjutim, nije ire prihvaen. Prema odredbi l. 322. st. 1. ZPP stranke mogu, u toku celog postupka pred parninim sudom prvog stepena, zakljuiti poravnanje o predmetu spora. St. 2: Poravnanje moe da se odnosi na ceo tubeni zahtev ili na jedan njegov deo. Lice koje namerava da podigne tubu moe, preko nieg suda na ijem podruju protivna stranka ima prebivalite, da pokua da postigne poravnanje. Sporazum stranaka o poravnanju se unosi u zapisnik, a poravnanje se smatra zakljuenim, kada stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Sud e u toku postupka ukazati strankama na mogunost sudskog poravnanja i pomoi im da zakljue poravnanje. Pred sudom se ne moe zakljuiti poravnanje u pogledu zahteva, kojima stranke ne mogu raspolagati. Sve navedene odredbe jesu odluujue za odredjivanje pojma ove ustanove u naem pravu. Ove odredbe pokazuju da se sudsko poravnanje ne moe svesti samo na izjavu stranaka, da su se poravnale o sudskom zahtevu. Ono predstavlja i sporazum (ugovor) stranaka o materijalnopravnom odnosu, koji je posredan predmet parninog postupka, ako je parnica uopte i pokrenuta. Sudsko poravnanje jeste ugovor, kojim stranke uredjuju svoje gradjanskopravne odnose, kojima mogu slobodno raspolagati, zakljuen u pismenoj formi pred nadlenim sudom i doputen od strane suda, koji proizvodi propisana procesna dejstva. Moe biti zakljuen: Po pokretanju parninog postupka i, Pre pokretanja parninog postupka. 1.Kada je zakljueno sudsko poravnanje po pokretanju parninog postupka, ono dovodi do deliminog ili potpunog prestanka postupka, u zavisnosti da li je tubeni zahtev poravnanjem obuhvaen u potpunosti ili delu. Sudsko poravnanje je procesna smetnja novoj parnici izmedju istih stranaka o istom zahtevu (ne bis in idem).Ono ovde proizvodi dejstva kao i pravosnana presuda. Tokom celokupnog postupka parnini sud po slubenoj dunosti vodi rauna, da li se vodi parnica o predmetu o kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje.Ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakljueno sudsko poravnanje, odbacie tubu. Kada se stranke poravnaju o zahtevu kondemnatorne prirode, sudsko poravnanje jeste izvrna isprava, na osnovu koje se odredjuje prinudno izvrenje. 2. U sluaju kad je sudsko poravnanje zakljueno pre pokretanja parnice, nastaju sve, gore navedene posledice, osim prestanka postupka, jer parnica nije ni pokrenuta. S druge strane veoma je bitna uloga suda. Punovanost ugovora, u svakom sluaju zavisi od stava suda o doputenosti poravnanja.Potrebno je da se ispune sve pretpostavke, predvidjene ZPP.Tek tada ovo poravnanje proizvodi procesna dejstva, kojim se principjelno razlikuje od odgovarajueg ugovora mataerijalnog prava-ugovora o poravnanju, koji je regulisan odredbama ZOO (l.1089-1098). *Pravna priroda sudskog poravnanja* O pravnoj prirodi poravnanja, koje je veoma kompleksna ustanova, postoje tri shvatanja: 1) Procesnopravno (publicistiko) shvatanje, 2) Materijalnopravno shvatanje, 3) Meovito (procesnopravno i materijalnopravno) shvatanje. 179

1. Publicistiko, procesnopravno shvatanje Ovo shvatanje ima u vidu procesna dejstva poravnanja. Poravnanje nije ugovor, ve predstavlja dve paralelne, podudarne parnine radnje stranaka, tuioca i tuenog, koji raspolau (pravozatitnim) tubenim zahtevom i izraavaju svoju volju za prestankom parninog postupka. Za punovanost poravnanja nije bitno, da je sadrina materijalnopravnog odnosa, povodom koga je zakljueno, uneta u zapisnik, jer je bez uticaja na parnicu. Pored svih procesnopravnih dejstava, sudsko poravnanje nema navedeni znaaj u naem pravu. Unoenje sporazuma stranaka u sudski zapisnik jeste bitan uslov punovanosti sudskog poravnanja, to je nespojivo sa ekstremnim procesnopravnim shvatanjem. 2.Materijalnopravno shvatanje Po ovom stanovitu, poravnanju se oduzima svaki procesni znaaj. Smatra se gradjanskopravnim ugovorom.Shvatanje je prisutno u praksi naih sudova, ali je vezano za problem pobijanja sudskog poravnanja. U ovom kontekstu navedeni stav ima vrednosti, ali samo dok se ne prenese na ustanovu poravnanja u celini. U irem smislu ne moe se braniti: - Uloga parninog suda u zakljuivanju poravnanja jeste veoma znaajna, - Pored materijalnopravnih uslova, ovo poravnanje mora da ispuni i procesnopravne, koji su propisani za punovanost parninih radnji stranaka. - Evidentno je da, pored materijalnopravnih dejstava, ima i veoma znaajne procesnopravne posledice. 3.Meovito shvatanje Ovo shvatanje preovladjuje u naoj praksi. Zasnovano je na aktuelnom normativnom konceptu ustanove sudskog poravnanja. Po njemu, sudsko poravnanje ima dvojaku, meovitu prirodu.Predstavlja istovremeno i materijalnopravnu i procesnopravnu ustanovu. Ima obeleja meovitog ugovora gradjanskopravne i procesnopravne prirode. Gradjanskopravna komponenta: ugovor o (posrednom) predmetu spora (odredjenom gradjanskopravnom odnosu). Procesnopravna komponenta: sporazum stranaka koje raspolau tubenim zahtevom, kao neposrednim predmetom spora; sporazum koji dovodi do okonanja parninog postupka i svih onih procesnih posledica odredjenih ZPP. *Zakljuenje sudskog poravnanja* Sudsko poravnanje jeste sloena institucija.Pretpostavlja ispunjenje i materijalnopravnih i procesnopravnih uslova.Moe se zakljuiti tokom i pre pokretanja parninog postupka.U oba sluaja uloga suda je znaajna, ali ne i odluujua. Poravnanje je, pre svega, akt stranaka, koji je podvrgnut odgovarajuoj kontroli postupajueg suda. a) Uloga i nadlenost suda Tokom postupka, parnini sud ima dve uloge: 180

1.Sud je ovlaen da strankama ukae na mogunost zakljuenja poravnanja i da im u tome prui pomo; Prednosti sudskog poravnanja kao forme, kao forme mirnog reavanja sporova, su nesumnjive i po interese stranaka i po ire drutvene interese. Poravnanje u vie aspekata supstituie pravosnanu sudsku odluku o predmetu spora, uz znaajnu utedu vremena, sredstava i rada svih procesnih subjekata. Ovaj nain okonanja postupka najee pogoduje interesima obe stranke. Ne stvara se oseaj gubitka spora, spreavajui tako nepotrebno i dugo parnienje, kao i, eventualne, instancione postupke. Pomo suda prilikom zakljuenja poravnanja, u navedenom smislu, ima puno opravdanje, ali samo do onih granica, dok ne pone ugroavati slobodu stranaka. 2. Druga uloga je kontrolna; Sud ocenjuje da li je sporazum stranaka u skladu sa odredbama ZPP. U sluaju negativnog odgovora, donosi reenje kojim ga ne dozvoljava. Protiv ovog reenja je doputena alba. Sud zastaje sa postupkom da nastupanja pravosnanosti reenja. Kad smatra da je poravnanje doputeno, sud ne donosi reenje. Sporazum unosi u zapisnik, i, na zahtev stranaka, izdaje overen prepis u koji je uneto poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. Kada se poravnanje zakljuuje pre pokretanja parninog postupka, inicijativa za zakljuenje potie od stranaka. Uloga suda je kontrolna. U ovom sluaju, delatnost suda, po svojoj prirodi, jeste vanparninog karaktera, jer ne pretpostavlja meritorno sudjenje o predmetu spora.Nije izvesno postojanje spora, niti namera lica, koja daje inicijativu za zakljuenje poravnanja, da stvarno pokrene parnini postupak. Kada je pokrenut postupak, poravnanje se moe zakljuiti sve dok postupak traje.Dakle, i u toku albenog postupka, sve do pravosnanog okonanja spora. Za zakljuenje poravnanja nadlean je prvostepeni sud. Ako do zakljuenja poravnanja dolazi tokom postupka po redovnim pravnim lekovima, nadlean je onaj prvostepeni sud, koji je doneo odluku pobijanu albom. b)Pretpostavke za zakljuenje poravnanja Za punovano zakljuenje poravnanja potrebno je ispuniti: 1) materijalnopravne i, 2) procesnopravne pretpostavke. Prve odgovaraju onim koje se inae zahtevaju za punovano zakljuenje ostalih ugovora. Znai, u materijalnopravne pretpostavke spadaju: Postojanje saglasnosti volja ugovornika o zakljuivanju poravnanja, Predmet i osnov poravnanja, Propisana pismena forma ugovora. Procesnopravne pretpostavke se tiu: Postojanja stranake i parnine sposobnosti, Sudske nadlenosti, 181

 Sastava suda. Navedeni uslovi se medjusobno proimaju i ne mogu se jasno i precizno odvojiti i razgraniiti. Od svih navedenih elemenata ZPP posebno govori o onim, koji se odnose na: Predmet i, Formu ugovora, Davanje, odnosno uskraivanje saglasnosti (dozvole) suda za zakljuenje ugovora. U pogledu predmeta ugovora je izriito naglaeno, da stranke ne mogu zakljuiti poravnanje u pogledu zahteva, kojima ne mogu slobodno raspolagati. Poravnanje nije dozvoljeno kad su u pitanju odnosi regulisani prinudnim normama. Principjelno, predmet poravnanja mogu biti samo oni gradjanskopravni odnosi, koji su regulisani dispozitivnim pravnim normama-norme kojim stranke slobodno mogu raspolagati. Poravnanje je nedoputeno i ako su, pored naelne doputenosti disponiranja, u konkretnom sluaju stranke raspolagale zahtevom protivno prinudnim propisima i pravilima morala. Kada se poravnanje zakljuuje po pokretanju parninog postupka, zakljuuju ga parnine stranketuilac i tueni. Situacija je neto sloenija, kada se u ulozi stranaka pojavljuje vie lica u svojstvu suparniara. -Obini, formalni suparniari zadravaju samostalan poloaj u parnici, pa radnje koje preduzimaju u postupku, niti koriste, niti tete ostalim. Ako pojedini suparniar sa protivnom strankom zakljui poravnanje, dejstva poravnanja se ograniavaju na ugovornike. -Drugaije je sa jedinstvenim suparniarima. Svi jedinstveni suparniari moraju pristupiti zakljuenju poravnanja sa suprotnom strankom ili licima, koja se na protivnoj strani nalaze u poloaju jedinstvenih suparniara.Neophodno je i da potpiu zapisnik u koji je uneta sadrina poravnanja. -Umea nije ovlaen da zakljui ugovor o poravnanju. -Glavni umea moe da zakljui ugovor sa strankama, koje u novoj parnici imaju poloaj pasivnih suparniara. -Zakonski zastupnik parnino nesposobne stranke ostvaruje svoja ovlaenja u pogledu zakljuivanja poravnanja prema odredbi ZPP. -Punomonik moe biti izriito ovlaen za zakljuenje poravnanja. -U okvirima parnine punomoi, advokat je ovlaen i na zakljuivanje poravnanja.Lice koje nije advokat nema to pravo. Za zakljuenje poravnanja mora imati izriito ovlaenje. U svakom sluaju, stranka moe iskljuiti mogunost da punomonik uopte zakljui poravnanje. Sudsko poravnanje ima obeleja formalnog ugovora i parnine radnje za koju je propisana pismena forma.Ispunjenje propisane forme ima znaaj bitnog uslova za njegovo zakljuenje i punovanost parnine radnje (forma ad solemnitatem). Ugovor o poravnanju mora biti unet u sudski zapisnik i potpisan od strane stranaka.Ne moe se svesti na konstataciju o tome, da su se stranke odluile da okonaju postupak. Sudsko poravnanje je zakljueno kada stranke, po proitanom zapisniku o poravnanju, potpii sudski zapisnik. *Pobijanje sudskog poravnanja* Novi ZPP izriito predvidja da se poravnanje pobija tubom. Glavom xxiv regulisane su dosadanje teorijske dileme ( ranije je pobijano vanrednim pravnim lekompredlog za ponavljanje postupka). Sudsko poravnanje je nitavo, ako je zakljueno suprotno prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. 182

Dalje je regulisano da sudsko poravnanje ima dejstvo kao i sudska presuda i da se ona moe pobijati samo tubom. Ako se sudsko poravnanje poniti, postupak se nastavlja u parnici, kao da ono nije bilo ni zakljueno. Ovakvu odredbu nametnula je praksa, koja je pokazala, da je u ovakvim situacijama, nakon ponitenja poravnanja, zapoinjala nova parnica. Treba naglasiti da, odluka koja je doneta u postupku posredovanja (medijacije), predstavlja vansudsko poravnanje, koje se dostavlja sudu, sudiji koji sudi, radi zakljuenja sudskog povananja, koje vodi okonanju predmeta.

79. REAVANJE SPOROVA MEDIJACIJOM

(POSREDOVANJEM)

Novi ZPP uvodi kao jedno od naela mirno reavanje sporova putem medijacije (posredovanja)jednog od alternativnih reavanja sporova.Ovo naelo je uvedeno l.11 i konkretizovano u zakonu (odredbe o trokovima, zastoju, nainu odluivanja), s tim to je posle ZPP donet i poseban Zakon o medijaciji, kojim se jo konkretnije utvrdjuje ovakav nain regulisanja sppornih odnosa medju strankama. Odredbe lana 327, 328, 329. ZPP reguliu osnovnu proceduru u postupku posredovanja (medijacije), za vreme trajanja parninog postupka pred sudom i odredjuju osnovna naela ovog postupka. Medjutim, Zakon o posredovanju-medijaciji (Sl.glasnik br.18/2005) detaljno regulie pravila ovog postupka. Odredbe ovog zakona se primenjuju u spornim odnosima, a naroito: u imovinskopravnim odnosima fizikih i pravnih lica, trgovinskim, porodinim, radnim i drugim gradjanskopravnim odnosima, upravnim, krivinim, u kojima strane mogu slobodno da raspolau, ukoliko zakonom nije propisana iskljuiva nadlenost suda ili drugog organa. Odredbe ovog zakona e se primenjivati nezavisno od toga da li se posredovanje obavlja pre ili posle pokretanja postupka za reavanje spornog odnosa, sa ili bez uputa suda ili drugog organa. Ne primenjuju se na sporove povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade. Posredovanje je svaki postupak, bez obzira na njegov naziv, u kojem strane ele da sporni odnos ree mirnim putem, uz pomo jednog ili vie posrednika-medijatora, koji stranama pomau da postignu sporazum. Posrednik-medijator nije ovlaen da stranama namee obavezujui sporazum. Naela postupka medijacije (posredovanja): Posredovanje se sprovodi na osnovu izriite saglasnosti strana; Jednakost i ravnopravnost strana; Nezavisno i nepristrasno postupanje posrednika; Privatnost postupka; Iskljuenje javnosti; Tajnost svih informacija, predloga i izjava vezanih za postupak posredovanja, osim onih koji se moraju otkriti u skladu sa zakonom, primenom sporazuma o pravnanju ili kada to nalae javni interes; Podaci, izneti u postupku posredovanja, ne mogu se koristiti u parninom, arbitranom ili drugom postupku; 183

 Postupak posredovanja je hitan. Postupak posredovanja zapoinje prihvatanjem predloga za pokretanje postupka, na koji stranka, koja je primila predlog, treba u roku od 15 dana od dana prijema da da odgovor, jer e se, inae, predlog za posredovanje smatrati odbijenim. Stanke mogu da se sporazumeju o nainu sprovodjenja posredovanja, a ako to nisu u mogunosti, posrednik e postupak posredovanja sprovesti na nain koji smatra odgovarajui, imajui u vidu okolnosti spornog odnosa, interese stranaka, uz potovanje naela hitnosti. Posrednik moe da vodi zajednike i odvojene razgovore sa stranama. Moe da daje predlog moguih naina za reavanje spora, a nikako samog reenja. Postupak posredovanja se okonava: Zakljuivanjem sporazuma strana; Odlukom posrednika, posle konsultacije sa stranama, da postupak obustavlja, jer dalji postupak nije opravdan; Izjavom strane o odustajanju od daljeg postupka. Pokretanjem postupka posredovanja ne prekida se zastarevanje potraivanja i ne utie na zakonske rokove za pokretanje i vodjenje odgovarajueg postupka, osim kada je posredovanje procesni uslov za pokretanje tog postupka po posebnim propisima. Medijacija je mogua u svakom stepenu postupka, sve do njegovog pravosnanog okonanja. Zakon o medijaciji propisuje da kada stranke predloe ili sud oceni, da bi spor mogao da se uspeno rei medijacijom, uputie stranke na taj postupak i zastati sa parninim postupkom. Sud upuuje strane na ovaj postupak po prijemu odgovora na tubu ili posle odranog pripremnog roita. Postupak posredovanja moe da traje 30 dana.Sud moe vreme trajanja produiti iz opravdanih razloga. Posrednik je trea neutralna osoba, koja posreduje izmedju dve strane u cilju reavanja njihovog spornog odnosa, a u skladu sa naelima posredovanja. Posredovanje mogu obavljati sudije, advokati i drugi istaknuti strunjaci iz razliitih oblasti, zavisno od vrste spornog odnosa. Predsednik suda, odnosno stareina drugog organa bira medijatore (posrednike) iz redova istaknutih strunjaka (sudija, advokata i dr.), koji ispunjavaju uslove za obavljanje posredovanja, predvidjene ovim zakonom i upisuje ga u Spisak posrednika. Blii nain vodjenja Spiska uredjuje ministar pravosudja. Posrednik mora da ispunjava sledee uslove: 1) Da ima visoku stunu spremu; 2) Najmanje pet godina radnog iskustva u postupcima reavanja sporova i konflikata; 3) Da je proao program obuke za posrednika; 4) Da je upisan u Spisak; 5) Da nije pod istragom i da nije osudjivan za namerno poinjeno krivino delo; 6) Da je dostojan za obavljanje posredovanja. Posrednik moe biti izuzet u postupku u kome ima lini interes i zbog sumnje u njegovu pristrasnost. Posrednik se mora iskljuiti ukoliko je sudei sudija, arbitar ili sudi istim stranama u drugom sporu. Posrednik ne moe biti ni advokat, koji zastupa jednu od strana. U postupku posredovanja stranku moe da zastupa njen punomonik. Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje medijator dostavlja sudu radi zakljuenja sudskog poravnanja. U postupku pred sudom ne smeju se koristiti predlozi i izjave stranaka i njihovih punomonika datih u postupku medijacije. Rok za medijaciju je 30 dana. Ukoliko u tom roku stranke ne postignu sporazum sud zakazuje glavnu raspravu. Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan. 184

Strane sporazumno snose trokove posredovanja, kao to ih i predujmljuju na jednake delove. O trokovima neuspelog postupka posredovanja reava se u parninom postupku i njihova visina se odredjuje prema advokatskoj tarifi. 80.PRESUDA (POJAM, DONOENJE, OBJAVLJIVANJE, FORMA, SADRAJ, DOSTAVLJANJE) Presuda u naem pravu predstavlja jednu od dve vrste oblika sudskih odluka (presuda i reenje). Odlukom se ureuje odreena procesna ili materijalna situacija i nalaze subjektima da se povinuju njenom odreenju.Osnovu sudskih odluka ini odluivanje kao misaona logika operacija primene prava na konkretan sluaj i izricanje odreene pravne posledice. Presudom se odluuje o glavnom i osnovnom pitanju parninog postupka o osnovanosti tubenog zahteva. Odluuje se da li tuilac zasluuje onu pravnu zatitu, koju zahteva i za koju tvrdi da mu pripada. Presudom se (uz male izuzetke) odluuje primenom materijalnog prava na one injenice koje ovo pravo odreuje kao relevantne za nastupanje odreene pravne posledice. Donosi se (kada je prvostepeni postupak u pitanju) na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, najee po zakljuenju glavne rasprave. Za razliku od reenja sud je vezan presudom koju je doneo. Presudu donosi sudija pojedinac ili vee, shodno tome kome je u konkretnoj pravnoj stvari,povereno suenje. Meutim, i u sluajevima kada nadlenost ima vee, sudija pojedinac ima ovlaenje za donoenje odreenih presuda. U pitanju su presude zasnovane na izriitom ili preutnom raspolaganju stranaka: 1) presuda na osnovu priznanja; 2) presuda na odnosvu odricanja; 3) Presuda zbog proputanja; 4) Da primi na zapisnik sudsko poravnanje Ove presude moe doneti predsednik vea u toku pripremanja glavne rasprave. Isto tako, izvan roita za glavnu raspravu, ovlaen je da povodnom izjave tuenog, odnosno tuioca (date pismeno ili na zapisnik ) o priznanju, odnosno o odricanju od tubenog zahteva, donese presudu na osnovu priznanja, odnosno odricanja.(Isto tako i presudu zbog proputanja i primi na zapisnik sudsko poravnanje). U sluaju kada sud odlui o spajanju vie parnica o svim zahtevima istaknutim u navedenim parnicama moe biti odlueno zajednikom presudom. U sluaju kada sud odredi odvojeno raspravljanje o pojedinim zahtevima istaknutim u istoj tubi po zavretku odvojenog raspravljanja moe doneti posebne odluke (presude) o tim zahtevima. Donoenju presude se, po pravilu pristupa po zakljuenju glavne rasprave, kada vee ili sudija pojedinac oceni da je predmet dovoljno raspravljen da se moe odluivati. Sud se tada povlai na veanje i glasanje. Izuzev kada se odluuje o jednostavnim pitanjima, ovo je nejavan stadijum postupka. (iskljuena je opta i stranaka javnost), pa su prisutni samo lanovi vea i zapisniar. Ovim stadijumom postupka rukovodi predsednik vea koji se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Glasa poslednji kako ne bi uticao na miljenje ostalih lanova vea. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavlja predsednik vea. Ako se o pojedinom pitanju glasovi podele na vie razliitih miljenja tako da ni jedno nema veinu, pitanja se moraju razdvojiti i glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne veina. No, ako i to ne pomogne, to je pokazatelj da pojednina pitanja nisu dovoljno raspravljena i razjanjena, pa je neophodno ponovno otvaranje glavne rasprave. 185

O veanju i glasanju se sastavlja poseban zapisnik u koji se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. Odvojena miljenja lanova vea prilau se uz njega, ako nisu u njega uneta. Potpisuju ga svi lanovi vea i zapisniar. Zapisnik se zatvara u poseban omot i moe ga razgledati samo vii sud kada odluuje o pravnom leku, uz novo kovertiranje i oznaku *razgledan*. Ako je u postupku po pravnom leku, odluka vieg suda doneta jednoglasno, zapisnik se ne sastavlja, nego se na izvorniku odluke stavlja beleka o veanju i glasanju. Prema naelu neposrednosti presudu donosi isti onaj sudija ili vee koji su uestvovali na roitu na kojem je glavna rasprava zakljuena. Odluka se donosi neposredno po zajkljuenju glavne rasprave, dok su utisci sudije i lanova vea jo svei (izuzetno: sloeni predmeti za 8 dana od dana zakljuenja glavne rasprave.). Zavrna faza u donoenju presude je njeno objavljivanje. Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. Sudija pojedinac ili predsednik vea javno ita izreku presude i ukratko saoptava njene razloge. Od ovog trenutka, sud je vezan svojom odlukom. Do ukidanja ili preinaenja presude moe doi samo na inicijativu ovlaenih subjekata u postupku po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima. Tek od ovog momenta se stranke mogu odrei prava na albu, a presuda u pogledu te stranke postaje punovana u granicama u kojim je izvreno odricanje. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude e se uvek javno proitati, a sud e odluivati da li e se iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni sluae itanje izreke presude stojei. Presuda je najznaajnija radnja suda, zato mora biti pismeno izraena u vidu posebnog dokumenta, isprave. Rok za izradu je 8 dana od dana donoenja (u sloenijim predmetima rok se moe produiti za jo 15 dana). Izvornik presude potpisuje sudija pojedinac, odnosno predsednik vea. Strankama se dostavlja overen prepis presude sa upustvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude. Odreen je i obavezni sadraj presude. Presuda mora imati sledee elemente: 1) UVOD; 2) IZREKU I 3) OBRAZLOENJE. Uvod presude mora sadrati one podatke koji blie odreuju identitet suda koji je doneo presudu (lanovi vea) identitet stranaka (ime i prezime, prebivalite ili boravite, odnosno sedite, oznaenje njihovih zastupnika i punomonika) naznaenje da se presuda izrie (donosi) u ime naroda, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje predmeta spora i dan donoenja presude. Izreka (dispozitiv, petit) najznaajniji je deo presude. Sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahtev a koji se tiu glavne stvari (tubenog zahteva ) i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja (kompenzacije). U obrazloenju presude sud izlae zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je zasnovao presudu. Dakle, i odbrana tuenog, njegovi procesnopravni i materijlnopravni prigovori; podaci o spornim (bitnim) i nespornim injenicama, kao i o onim koje su bile dokazivane. Izlau se elementi koji su uli u sastav premisa iz kojih je izveden zakljuak o osnovanosti tubenog zahteva. Daje odgovor zato je odreenu normu kvalifikovao kao pravno relevantnu za donoenje odluke, zato je tumai na taj nain, zato je neke injenice smatrao relevantnim, a druge ne, zato je izveo odreene dokaze i kako i zbog ega tumai njihovu dokaznu stranu. 186

Znaajniji nedostaci u izreci i obrazloenju presude (nerazumljivost, protivrenost i sl.) imaju znaaj apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka zbog koje se mogu izjavljivati redovni i vanredni pravni lekovi. U obrazloenju presude na osnovu priznanja, odricanja ili proputanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda. Po izradi, presuda se dostavlja parninim strankama, tanije overen prepis, prema optim pravilima o dostavljanju. To je viestruko znaajan momenat, jer rezultira brojnim procesnopravnim posledicama: a) od tada presuda proizvodi i procesnopravno dejstvo prema strankama; b) poinje tei rok za izjavljivanje albe; c) paricijski rok; d) rok za donoenje dopunske presude. Zakljuak: S obzirom na obavezu dostavljanja pismenog odgovora na tubu, vie ne postoji presuda zbog izostanka, ali se uvodi nova-presuda zbog proputanja. lan 338. ZPP odredjuje uslove za njeno donoenje. Rok za izradu prvostepene presude faktiki je produen: u sloenijim predmetima sud moe odloiti pismenu izradu presude, pored predvidjenih osam, na jo 15 dana (lan 341, stav 1. ZPP). Ovaj rok uglavnom odgovara postojeoj sudskoj praksi i omoguie sudovima da presude izradjuju u zakonskom roku, kada je to nuno zbog teine i komplikovanosti donete odluke. Dopunska presuda se donosi na predlog stranke, koji se moe podneti u prekluzivnom roku od 15 dana.Ako stranka to ne uini, smatrae se da je tuba u tom delu povuena (lan 343.ZPP). Time se postie pravna sigurnost. Zakonom se utvrdjuje da pravosnana presuda deluje i prema treim licima po utvrdjenim uslovima, to ukazuje na proirenje dejstva pravosnanosti(lan 347, stav 2. ZPP). Vremenske granice pravosnanosti vezuju se za injenino stanje, utvrdjeno do zakljuenja glavne rasprave (lan 347, stav 3. zpp). Na ovaj nain sudska praksa je pretoena u zakonsku regulativu, koja e spreiti proizvoljna tumaenja uesnika postupka i suda. 81. NEDOSTACI, DOPUNA I ISPRAVLJANJE PRESUDE (sankcija sudijama je prijava Nadzornom odboru. Ukoliko se probije rok nema suenja u razumnom roku niti pravinog suenja prema standardima Saveta Evrope). Nedostaci presude mogu biti brojni i raznovrsni, pa se na njih i reaguje razliito. Sistem vezanosti suda presudom ograniava njegovu intervenciju radi otklanjanja sitnijih sadrinskih ili formalnih nedostataka. Intervencija moe biti samo takva da se njome principijelno ne menja sadraj pravne zatite o kojoj je presudom odlueno. U pitanju je postupak ispravljanja prvostepene presude. Zna se da 1.stepeni sud mora da odlui o celokupnom ili svim zahtevima istaknutim u postupku. Ukoliko to nije uinio, obvezan je da na predlog stranke (rok za prtedlog je 15 dana od prijema presude) odlui o preostalom delu zahteva (ili zahtevima) donoenjem dopunske presude. Zna se takoe da donoenju presude (kao zavrnom aktu u postupku) prethodi niz radnji svih procesnih subjekata ureenih procesnopravnim normama. Spomenute radnje reguliu prinudne kogentne norme, pa nepotovanje istih ima za posledicu nevanost konkretne parnine radnje, ali se taj nedostatak ne prenosi na presudu. 187

Uprkos tom nedostatku, presuda predstavlja vaei pravni akt. Akt koji vezuje sud i proizvodi odreena pravna dejstva. Nedostaci u postupku predstavljaju bitne povrede odredaba parninog postupka i samim tim razlog zbog kojeg se mogu izjavljivati pravni lekovi. Sam sud nema ovlaenje da reaguje na te nedostatke. To ovlaenje pripada samo strankama. No, takva presuda moe postati pravosnana, a po proteku rokova za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova i nenapadiva. Ispravljanje presude jeste posebna parnina radnja 1.stepenog suda kojom se, u izvorniku ili prepisima odluke otklanjaju greke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne greke u pisanju i raunanju, nedostaci u obliku ili nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom. Intervencija se tie samo sitnijih sadrinskih i formalnih nedostataka presude ne menjajui i pravni sadraj zatite o kojoj je odlueno. Ispravljanje vri predsednik vea, odnosno sudija pojedinac u svako doba (nema roka), na sopstvenu ili inicijativu parninih stranaka. To ini posebnim reenjem koje se unosi na kraju izvornika presude, a strankama se dostavlja prepis reenja. O ispravljanju presude, sud moe odluiti bez sasluanja stranaka. Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadrane u izreci presude, strankama e se dostaviti ispravljen prepis presude sa naznakom da se ovim prepisom zamenjuje stari prepis. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude, tee od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. 82.OSUUJUA, UTVRUJUA I PREOBRAAVAJUA PRESUDA Ova podela je izvrena prema prirodi pravne zatite koja se ostvaruje (izrie) presudom. Izraz je naela dispozicije u postupku i vezanosti suda za zahteve stranaka. Tako da, ako rezultati parninog postupka dokau osnovanost zahteva istaknutog tubom, sud odluuje odreenom vrstom presude, imajui u vidu prirodu postavljenog zahteva (kondemnatorna tuba zahtev osnovan kondemnatorna presuda). Kada rezultati postupka pokau neosnovanost zahteva, istaknutog u tubi, sud - bez obzira na prirodu konkretnog tubenog zahteva odluuje presudom deklaratornog karaktera, jer se ograniava na utvrivanje (deklaraciju) njegove neosnovanosti. Osuujua (kondemnatorna) presuda se zasniva na: - kondemnatornom zahtevu, kojim tuilac od suda zahteva da tuenog osudi na izvrenje ili neinjenje (uzdranje ili trpljenje) odreene radnje inidbe. - Ona zadrava i deklaratorni (utvrujui) karakter ne dovodei do promene u materijalnopravnom odnosu; - utvruje postojanje one pravne posledice za koju tuilac tvrdi da je nastupila ili (ree) da e prema redovnom toku stvari nastupiti, - a zatim tuenom nalae izvrenje odreene inidbe. No, ovo nije perfektan oblik zatite, jer se na nju esto nadovezuje potreba za prinudnim ostvarivanjem u izvrnom postupku, u sluaju kada tueni odbija da postupi po nalogu sadranom u presudi. inidba koja se presudom nalae tuenom mora biti dospela do momenta kada se pristupa donoenju presude kondemnatornog sadraja. 188

Donoenju osuujue presude redovno predhodi utvrivanje postojanja pravnog odnosa koji je od uslovljavajueg znaaja za donoenje odluke o tubenom zahtevu: - ako je odgovor negativan, zahtev se odbija kao neosnovan, - a ako je pozitivan, onda sud moe usvojiti tubeni zahtev. Pitanje moe imati karakter: > posebnog tubenog zahteva za utvrivanje incidentnog, prejudicijalnog koji uz zahtev za osudu na inidbu istie tuilac, > a moe biti istaknuto protivtubom (ili prigovorom) tuenog. U oba sluaja, o postojanju ili nepostojanju pravnog odnosa uslovljavajueg znaaja mora biti odlueno izrekom osuujue presude. O postojanju pravnog odnosa uslovljavajueg znaaja za osuujuu presudu, sud mora da odlui i kada stranke to pitanje nisu istakle u vidu posebnog zahteva. U sloenijim parnicama i pod propisanim predpostavkama moe odluivati i posebnom vrstom presude meupresudom. U manje komplikovanim predmetima, odluku o postojanju uslovljavajueg pravnog odnosa unosi u obrazloenje osuujue presude. Sadraj: I. U izreku osuujue presude unosi se odluka suda o osnovanosti tubenog zahteva. Mogu biti sadrane odluke: postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi kompenzacije, odluka o incidentalnom, prejudicijalnom zahtevu za utvrivanje, izjava tuioca o alternativnom ovlaenju, ako je data i konstatacija suda da se tueni moe osloboditi obaveze plaanja odreenog novanog iznosa za koji je tuilac izjavio da ga prihvata umesto zahtevane stvari. U izreku presude se unosi i ovlaenje tuenog da uskrati izvrenje inidbe sve do ispunjenja protivinidbe tuioca na osnovu uspenog upotrebljenog prigovora neizvrenja ugovora. Bitno obeleje osuujue presude je da se u njoj odreuje i rok u kojem je tueni duan da izvri inidbu koja mu se presudom nalae. Po pravilu rok za izvrenje inidbe (paricioni rok) iznosi 15 dana; 1. za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju moe se odrediti i dui rok, dok je 2. u meninim i ekovnim sporovima paricijki rok znatno krai = 8 dana. Obino se kae da je ovo rok za dobrovoljno izvrenje obaveze utvrene osuujuom presudom, ali tueni to moe uraditi (dobrovoljno) i po isteku roka. Meutim, tuilac ne moe zahtevati prinudno izvrenje sve do isteka ovog roka. II. Utvrujua (deklaratorna) presuda se donosi povodom deklaratornih tubenih zahteva kojim se od suda trai da utvrdi postojanje ili nepostojanje odreenog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost odreene isprave. Ovde tuilac trai zatitu i obraa se sudu ako je njegovo pravo samo ugroeno, ali ne i povreeno. Tuilac takoe mora dokazati pravni interes, izuzev, ako neki materijalnopravni propis ukazuje da se zatita postie podnoenjem tube. Pravna zatita koje se ostvaruje povodom zahteva deklaratorne prirode iscrpljuje se u unoenju sigurnosti i izvesnosti u pravne odnose parninih stranaka, pa ne predpostavlja potrebu prinudnog ostvarivanja. Ovo, meutim ne iskljuuje kasnije ostvarivanje kondemnatorne zatite, povodom odnosa o ijem je postojanju pravosnano odlueno. 189

U toj novoj parnici, ova presuda vezuje sud i od prejudicijalnog je znaaja za donoenje odluke o tubenom zahtevu (izuzetak: (ne) istinitost isprave). navedeni oblik deklaratorne presude je aspekt samostalnog ostvarivanja ove vrste pravne zatite, ali ovaj vid pravne zatite moe biti ostvaren i povodom zahteva kondemnatorne prirode, ali tada nema samostalan znaaj (ve prejudicijalan). donosi se i povodom svih ostalih zahteva kada ih sud odbija kao neosnovane, pa doneta presuda ima obeleje negativnog utvrenja. III. Preobraajnu (konstitutivnu) presudu, sud donosi kada smatra osnovanim tubeni zahtev istaknut preobraajnom tubom (tuba za razvod braka, raskig ugovora, ponitaj odluke izabranog suda arbitrae...). Ovom presudom se odstupa od opteg principa ostvarivanja sudske funkcije po kome sudska odluka ne moe dovoditi do promene u materijalnopravnom odnosu. Nastupanjem pravosnanosti preobraavajue presude potpuno se ostvaruje zahtevana pravna zatita, pa nema potrebe za njenim prinudnim ostvarenjem. 83.KONANA PRESUDA I MEUPRESUDA Konanom presudom se okonava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odlueno o tubenom zahtevu ili pojedinim zahtevima, ako ih je vie. Znaaj konane presude ima: potpuna presuda ( kojom je obuhvaen celokupni tubeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi), delimina i dopunska presuda. Konanom presudom se moe odluivati i pozitivno i negativno odbiti li usvojiti tubeni zahtev ili ga delimino usvojiti, a delimino odbiti. Presuda moe biti: 1. osuujua, 2. utvrujua ili 3. preobraavajua. Meupresudom se ne zavrava onaj deo postupka u kojem je izreena, ve predstavlja izraz tenje za ekonominijim i efikasnijim ostvarivanjem pravne zatite. Ona predstavlja izuzetak od pravila da se presuda donosi po zahtevu i u granicama zahteva stranaka. ZPP ovlauje sud da, iz razloga celishodnosti, kada je tueni osporio i osnov i iznos tubenog zahteva, prvo donese samo presudu o osnovu tubenog zahteva. Ova presuda se, dakle, moe doneti samo povodom kondemnatornih zahteva, koje je tueni osporio i u pogledu osnova i u pogledu iznosa. Prema zakonskoj formulaciji meupresudu nije doputeno doneti, samo povodom onih kondemnatornih zahteva, koji se odnose na novano potraivanje ili odreenu koliinu zamenjivih stvari (samo tada je mogue kvantitativno izraavanje tubenog zahteva). Ipak,nema principijelnih razloga da se i u ostalim sporovima kondemnatorne presude dopusti donoenje meupresude. Zatim, moe se doneti samo kada sud (ne i stranke) utvrdi da je u pogledu osnova stvar sazrela za donoenje odluke. Meupresuda je deklaratorna presuda, kojom se utvruje postojanje pravnog odnosa prejudicijalnog znaaja za donoenje odluke o tubenom zahtevu. Kad je odgovor negativan, meupresuda se ne moe doneti, ve e sud konanom presudom odluiti da tubeni zahtev odbije (i ova presuda ima utvrujui znaaj). Ostvarena pravna zatita je provizornih obeleja (nema samostalnu funkciju, osim tenje za efikasnim reavanjem sporova). 190

Meupresuda moe stei formalnu, ali ne i meterijalnu pravosnanost, jer se njom ne odluuje o zahtevu tube ili protivtube. Delovanje meupresude i izvan parnice u kojoj je izreena ugrozilo bi se naelo dispozicije u postupku. Takoe bi i ustanove incidentnog, prejudicijalnog zahteva za utvrivanje i protivtuba istih obeleja bile suvine ustanove. Ne unosi se u izreku osuujue presude, kao to je sluaj sa odlukom o prejudicijalnom zahtevu ili odlukom o zahtevu protivtube, nego samo u obrazloenje.

84.POTPUNA, DELIMINA I DOPUNSKA PRESUDA Sve ove presude imaju obeleja dopunske presude, jer dovode do okonanja prvostepenog posupka u kojem su izreene. Razlikuju se prema tome da li se odreenom presudom odluuje o svim zahtevima (i glavnim i sporednim) ili se odluuje o delu zahteva ili samo nekim, ako ih je vie. ZPP predpostavlja obavezu suda da presudom odlui o svim zahtevima koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja. Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog raspravljanja, o zahtevima istaknutim u njima sud moe odluiti jednom presudom. Ovakav sistem kod nas, dakle, ima znaaj naela. Delimino odluivanje ima znaaj izuzetka zasnovanog na razlozima procesne ekonomije i efikasnosti celishodnosti. Za pojam ove presude je bitno da je sud odluio o svim istaknutim zahtevima. Nevano je da li ih je u celini prihvatio ili odbio, ili delimino usvojio, a delimino odbio (neke odbio ako ih je vie). Deliminom presudom parnini sud odstupa od naela da presudom odluuje o svim istaknutim tubenim zahtevima. Razlozi: - efikasnost i ekonominost voenja postupka. Odluku da li e odluiti deliminom presudom sud donosi po sopstvenoj ili inicijativi stranaka, ako su deo zahteva ili samo pojedini zahtevi tube ili protivtube sazreli za konanu odluku u sledeim sluajevima: 1) priznanja tubenog zahteva; 2) odricanja tubenog zahteva, ili 3) to ih sud smatra ve dovoljno raspravljenim. Prilikom odluivanja o svrsishodnosti donoenja delimine presude, sud mora uzeti u obzir, naroito veliinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Ako je za odluku sazreo samo zahtev tube ili protivtube, sud moe doneti deliminu presudu, ali samo pod uslovom da su u pitanju zahtevi koji se meusobno ne iskljuuju. U ovom sluaju, glavna rasprava se zakljuuje u delu u kome je zahtev sazreo za odluivanje, pa se pristupa donoenju presude prema optevaeim pravilima. Ali, delimina presuda se moe izrei i ranije, ve tokom pripremnog postupka, a na osnovu stranakog disponiranja predmetom spora. U pogledu pravnih lekova i eventualnog izvrenja, delimina presuda je samostalna. Dopunska presuda pokazuje, meutim da se delimino odluivanje ne zasniva uvek na navedenim razlozima, nego moe biti rezultat pogrenog rada suda. Tu su sadrani i cilj i opravdanje dopunske 191

presude. Nije bitno kako je sud kvalifikovao odreenu presudu, ve da li je presudom odlueno o celokupnom ili svim zahtevima istaknutim u postupku. Dopunska presuda se moe doneti samo ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima, o kojima je morao odluiti presudom. Njome se odluuje o preostalom delu, ne odluenom predhodnom presudom. Inicijativa za njeno donoenje moe biti samo od strane parninih stranaka i to u roku od 15 dana od dana prijema presude kojom je proputeno da se u delu ili nekom zahtevu odlui. Predlog se podnosi istom prvostepenom sudu. Postavljeni rok, treba rei, ne ugroava interese parninih stranaka, jer se o delu ili onim zahtevima o kojima nije odlueno, moe pokrenuti nova parnica (ali uz gubitak u ekomominosti i efikasnosti). Neblagovremen ili neosnovan predlog za dopunu sud e odbaciti, odnosno odbiti reenjem. Protiv ovog reenja je doputena samostalna alba. U sluaju pozitivnog odgovora postupak moe imati razliit tok: 1) 2) 3) 4) moe se zakazati glavna rasprava, i to u onom sluaju da preostali deo zahteva ili zahtevi nisu dovoljno raspravljeni ili kada je dolo do promene u sastavu vea (zbog naela neposrednosti); ako su preostali zahtevi dovoljno raspravljeni i nije dolo do promene u sastavu vea, presuda se moe doneti bez ponovnog otvaranja glavne rasprave; ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku donosi predsednik vea bez odravanja roita; vee moe odbaciti ili odbiti predlog kao neblagovremen i neosnovan.

ZPP uspostavlja relaciju izmeu predloga za donoenje dopunske presude i albe protiv presude, kojom je samo delimino odlueno o istaknutim zahtevima: 1) ako se alba protiv odreene presude podnosi samo iz razloga to sud nije odluio o svim zahtevima koji su istaknuti tokom parnice alba se smatra predlogom za donoenje dopunske presude; ako su uporedo podneseni i predlog za dopunu i alba protiv te presude ali iz drugih razloga, prvostepeni sud zastaje sa dostavljenjem albe drugostepenom sudu sve dok ne donese odluku o predlogu i dok ne protekne rok za izjavljivanje albe protiv odluke o predlogu. Ako protiv odluke o predlogu za dopunu presude bude izjavljena alba, ova alba se zajedno sa albom protiv prvobitne presude dostavlja drugostepenom sudu. Ove presude su konane i delimine u odnosu na celinu zahteva iznetih u parnici. Ne nalaze se u uzajamnom odnosu i imaju sasvim samostalnu pravnu sudbinu. 85.PRESUDA NA OSNOVU PRIZNANJA, ODRICANJA ILI ZBOG PROPUTANJA Zajednika nit koja povezuje ove presude jeste da ne moraju biti donete u stadijumu glavne rasprave, ak i pre pripremnog roita. To su dakle presude koje bi spadale u onu grupu presude ijem donoenju ne prethodi kontradiktorno raspravljenje. Mada, to ne mora biti sluaj (presuda na osnovu priznanja ili odricanja). Presuda na osnovu priznanja - je izraz naela dispozicije u postupku. Predstavlja i izraava ovlaenje tuenog u pogledu raspolaganja predmetom spora. Zasnovana je na priznanju tubenog zahteva (pristajanje na pravnu posledicu koju zahteva tuilac). Priznanje jeste parnina radnja kojom tueni izriito izjavljuje da je tubeni zahtev osnovan. Presuda moe biti samo takva da se njom usvaja tubeni zahtev, u delu u kom je priznat. Presuda, dakle, nije rezultat silogistike operacije suda, ve predstavlja izraz volje tuenog. Ovo obeleje presude se snano reflektuje u domenu pravnih lekova (samo postojanje nedostatka volje). Tubeni zahtev moe priznati i zakonski zastupnik, ali on za ovu radnju mora imati i posebno ovlaenje organa starateljstva. 192 2)

Punomonik tuenog, ako nije advokat moe priznati tubeni zahtev na osnovu izriitog ovlaenja, a advokat i na osnovu parnine punomoi (mada stranka moe ograniiti ovlaenja advokata). Umea nije ovlaen, jer se priznanje ne moe kvalifikovati kao radnja koja pomae stranci kojoj se umea pridruio. Jedinstveni suparniari mogu samo zajedniki izvriti priznanje. Sloboda raspolaganja ograniena je zahtevom da konkretni vid raspolaganja koji ne sme biti protivan prinudnim propisima i pravilima morala. U pitanju je radnja od posrednog uticaja na postupak, tj. ne rezultira neposrednim procesnopravnim dejstvima: 1. Njihovo nastupanje predpostavlja donoenje odgovarajue presude. 2. Preduzima se prema sudu i ne zavisi od saznanja, pristanka ili saglasnosti tuioca. 3. Ne moe biti vezano ni uslovom ni rokom. 4. Kao radnja od posrednog znaaja za postupak, priznanje moe biti opozvano. 5. Opoziv, takoe ne zavisi od stava tuioca i moe biti izvren sve do donoenja presude. Tubeni zahtev je mogue priznati tokom celokupnog parninog postupka, sve do zakljuenja glavne rasprave, i to, usmeno na roitu, a pismeno izvan roita. Tueni to moe uiniti ve u odgovoru na tubu. Po izvrenom priznanju 1.stepeni sud bez daljnjeg raspravljanja pristupa donoenju odgovarajue presude. No, donoenje presude moe biti odloeno u cilju predhodnog pribavljanja obavetenja o tome, da li priznanjem stranka raspolae predmetom spora protivno prinudnim normama i pravilima morala. Donoenje presude nije uslovljenio stavom tuioca, ta vie, ova presuda je zbog snane redukcije albenih razloga i oficijelnih ovlaenja 2.stepenog suda pogodnija za interese tuioca. Ako je priznanje tubenog zahteva uinjeno tokom pripremnog postupka, ili je izjava data izvan roita za glavnu raspravu presudu donosi predsednik vea ili inokosni sudija. Ako je izjava data na roitu odluku donosi vee ili sudija pojedinac.

Sud se ne uputa u pitanje osnovanosti tubenog zahteva niti ispituje tanost premisa iz kojih se izvodi odluka. Ovlaenja su ograniena na ispitivanje da li postoje potrebne procesne predpostavke za donoenje presude i da li je konkretni vid disponitanja doputen. Ako je odgovor negativan, a ima mesta daljem voenju postupka, sud ga nastavlja prema stadijumu u kome se nalazio u momentu davanja izjave o priznanju. Presuda na osnovu priznanja moe se pobijati samo: - zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili - zbog toga to je izjava o priznanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Ostali razlozi nemaju navedeni znaaj, jer su u potpunosti supstituisani voljom tuenog. Presuda na osnovu odricanja je, takoe, izraz naela dispozicije u postupku. Predpostavlja i izraava ovlaenje tuioca u pogledu raspolaganja predmetom spora. Odricanje je parnina radnja kojom tuilac izriito izjavljuje da se odrie od tubenog zahteva. Samim tim odluka na odricanju moe biti samo presuda kojom se odbija tubeni zahtev. Sud, u granicama preduzetog raspolaganja tuioca, donosi presudu i u potpunosti ili delu odbija tubeni zahtev. Presuda, dakle, nije rezultat silogistike operacije suda, ve predstavlja izraz volje tuioca. Sve to vai za presudu na osnovu priznanja, vai i za presudu na osnovu odricanja. Presuda zbog priputanja je nova pojava u naem ZPP (umesto ranije presude zbog izostanka). U pitanju je presuda kojom se usvaja tubeni zahtev kada se ispune propisani uslovi, a u sluaju potpune neaktivnosti tuenog u parnici. Razlozi: 193

efikasnost postupka, ali i sankcija za neaktivnost tuenog.

Iako na prvi pogled moe izgledati, ona ipak nije izraz naputanja naela obostranog sasluanja stranaka, jer je tuenom, predhodno, bila pruena prilika da se izjasni o zahtevima tuioca. Presuda se donosi, ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku (30 dana) i njome se usvaja tubeni zahtev ako su ispunjena 4 uslova: 1) 2) 3) 4) ako je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja; ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac doneo ili sa injenicama koje su optepoznate; ako osnovanost tubenog zahteva proizilazi iz injenica navedenih u tubi; ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu.

Ako su ispunjeni svi ovi uslovi, presuda zbog proputanja se nee doneti, ako sud nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Ako je o tim okolnostima potrebno pribaviti neka obavetenja, sud e odloiti donoenje ove presude dok se ta obavetenja ne pribave. Meutim, a) ako iz injenica navedenih u tubi ne proizilazi osnovanost tubenog zahteva, sud e zakazati pripremno roite, a ako tuba na roitu nije preinaena, sud e doneti presudu kojom odbija tubeni zahtev. Ako tuilac preinai tubu, ne moe se doneti presuda zbog proputanja (sve ide iz poetka). Donoenje presude zbog proputanja moe se odloiti i kad nema dokaza da je tuenom uredno dostavljena tuba, a nesumnjivo mu je upuena. Tada e sud odrediti rok (ne dui od 30 dana) da se izvidi da li je tuenom uredno dostavljena tuba. (podseanje: na dravljanin u inostranstvu dostavljanje je punovano samo ako to lice pristane da ga primi). Ako sud utvrdi da je tuba tuenom bila uredno dostavljena, donee presudu zbog proputanja. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tuioca da se donese presuda zbog proputanja (razlog: nedoputenost raspolaganja) nije dozvoljena posebna alba. Presuda se albom ne moe pobijati zbog pogreno uili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Ogranieno je i isticanje novih injenica i dokaza.

86. REENJE
Sudske odluke u naem pravu imaju oblik presude ili reenja. Odlukom se ureuje: odreena procesna ili materijalna situacija i nalae subjektima da se povinuju njenom odreenju. Odlukom se odluuje o tubenom zahtevu reenjem kad se ne odluuje presudom. Reenjem se, po pravilu, odluuje o procesnopravnim pitanjima, primenom procesnopravnih normi na injenice odreene procesnim pravom. Postoje izuzeci predvieni ZPP-om(kada su odluke meritorne): 1) u postupku zbog smetanja poseda (dravine); 2) u postupku izdavanja platnog naloga; 3) prilikom odreivanja trokova postupka; i 194

4)

prilikom izricanja novanih kazni zbog ometanja rada suda (nepotovanje procesne discipline, zloupotreba procesnih ovlaenja, ometanje dostavljanja spisa ili pismena, nepotovanje i vreanje suda, odbijanje svedoenja, odbijanje dostavljanja traenih isprava ..)

U ovim sluajevima se odluuje reenjem. Reenja se mogu klasifikovati po raznim kriterijumima: 1. da li su u neposrednoj vezi sa tekuim postupkom i u funkciji pruanja pravne zatite ili nisu ( .... reenja koja se odnose na odravanje reda u sudnici ); 2. prema procesnopravnim posledicama koje izriu mogu imati znaenje poziva, naloga i naredbe; 3. da li ih sud donosi po slubenoj dunosti ili na predlog stranke; 4. da li se donosi u vidu posebnog pisanog dokumenta ( isprave) ili ne; 5. moraju li biti obrazloena; 6. da li vezuju sud ili ne; 7. da li neposredno dovode do okonanja onog stadijuma postupka u kojem su izreena ili ne, odnosno dali su: a) konana - (reenje o smetanju dravine; - reenje o izdavanju platnog naloga; - reenje kojim se postupak okonava odbacivanjem tube zbog nedostatka odreene procesne predpostavke ili postojanja procesnih smetnji za dalje voenje postupka) i b) predhodna (sva ostala). Za razliku od presude, koja se, po pravilui, donosi zakljuenjem glavne rasprave, reenja se donose tokom celokupnog postupka: - na roitima ili - izvan njih. Donosi ih sudija pojedinac, odnosno, ako je nadleno vee, predsednik vea izvan roita i na pripremnom roitu, a vee na roitima za glavnu raspravu. Reenja o odbacivanju tube zbog postojanja procesnih smetnji ili zbog nedostatka pravnog interesa tuioca za podnoenje tube za utvrenje, sud moe doneti, ve nakon prijema tube, po predhodnom ispitivanju tube, ali isto tako i kasnije (pripremno ili roite za glavnu raspravu). Kao i prilikom donoenja presude, sudija pojedinac ili predsednik vea, reenje donosi primenom odgovarajue, najee procesnopravne norme na odgovarajue injenino stanje. U sluaju, kada odluuje vee, reenje se donosi veinom glasova lanova vea. Sva reenja koja se donose na roitu, objavljuje predsednik vea. Reenja doneta izvan roita se ne objavljuju, ve se saoptavaju strankama dostavljanjem overenog prepisa reenja. Ako se odreenim reenjem odbija predlog jedne stranke bez predhodnog sasluanja protivne, toj stranci se ne dostavlja reenje. U pogledu reenja objavljenih na roitu, strankama se dostavljaju samo ako je protiv njih dostavljena posebna ( samostalna) alba. Kad se ne dostavlja, reenje prema strankama ima dejstvo im je objavljeno. Reenja ne moraju uvek biti sainjena u vidu posebne pismene isprave. Nekad se samo unose u zapisnik ili konstatuju u vidu odgovarajue beleke. Kada se pismeno izrauju moraju da sadre uvod i izreku. Obrazloenje imaju samo u sledeim sluajevima: 195

1) ako se reenjem odbija predlog stranke; 2) ako se reenjem odluuje o predlozima stranaka, koji su u meusobnoj suprotnosti; 3) i u drugim sluajevima kada je to potrebno. 87. PRAVOSNANOST PRESUDE (pojam, vrste, dejstva) Parnini postupak nije sam sebi cilj. Zatita povreenih ili ugroenih subjektivnih prava slui individualnim interesima ali i ostvarivanju pravnog poredka (ili je dostian pod uslovom da se definiticvno rei pitanje postojanja subjektivnog prava i okona spor). Presuda zato mora imati odgovarajui kvalitet i obejeja koja su sadrana u pojmu pravosnanosti, kao specifinoj formi njenog vaenja, kao pojedinanog, individualnog pravnog akta. Pravosnanost ima dva vida i znaaja: Prvi obuhvata mogunost pobijanja presude redovnim pravnim lekovima (formalna pravosnanost), a drugi (materijalna pravosnanost) izraava njena dejstva u drugom postupku. U momentu donoenja, pravosnanost predstavlja samo potencijalno svojstvo prvostepene presude. Svojstvo koje se ne mora ostvariti. Sve dok se ne iscrpe mogunosti instancione kontrole putem redovnih pravnih lekova, presuda ne dobija svojstvo pravosnanog akta. Samo izuzetno, u naem pravu postaje pravosnana trenutkom donoenja. (To su sporovi pred izabranim sudovima, ali pod uslovom da stranke nisu ugovorile mogunost pobijanja arbitrane presude pred arbitraom vieg ranga). Pravosnanost je predpostavka za nastupanje i nekih drugih pravnih posledica. Tek po njenom sticanju, presuda moe imati: - injenino; - preobraajno; - izvrno i - intervencijsko dejstvo. Formalna pravosnanost - presude natupa, kada se vie ne moe pobijati redovnim pravnim lekovima. U naem pravu broj redovnih pravnih lekova je ogranien. alba protiv presude (reenja) omoguuje kontrolu presude u jo jednoj, vioj instanci. Nastupanje formalne pravosnanosti u direktroj je korelaciji sa gubitnom prava na izjavljivanje albe. Gubitak ovog prava, u naem pravnom sistemu najee nastupa u razliito vreme za svaku od parninih stranaka (moe i istovremeno). Tako je kod 1.stepene presude. Vai naelo tzv. podeljene pravosnanosti. injenice od kojih zavisi gubitak prava na albu (protek roka za albu, odricanje ili odustanak od pravnog leka) posebno deluju prema strankama, to predpostavlja i posebno nastupanje formalne pravosnanosti prema svakoj. Neki pravni sistemi su prihvatili sistem jedinstvene pravosnanosti presuda prema jednoj stranci ne moe postati pravosnana sve do momenta dok i protivna stranka ne izgubi ovo pravo. Kod nas, stranka se moe odrei albe od trenutka kada je presuda objavljena, odnosno dostavljena. Odustanak je mogu sve do donoenja odluke 2.stepenog suda. Formalna pravosnanost presuda donetih u 1. i poslednjem stepenu, ali i 2.presuda, nastupa istovremeno prema obe parnine stranke trenutkom donoenja. Formalna pravosnanost moe nastupiti odvojeno i za pojedine delove presude, najee u sluaju deliminog pobijanja presude. Mutatis, mutandis vai i za delimino odricanje ili odustanak od podnesene albe(promeniti neophodno) 196

Materijalna pravosnanost - nastupa po nastupanju formalne pravosnanosti presude prema obe parnine stranke. Izraava njen novi kvalitet i dejstva. Nastupanjem materijalne pravosnanosti svi procesni subjekti, ponekad i iri krug lica, bivaju snagom zakonske istine vezani utvrenjem suda o postojanju spornog subjektivnog prava. Ovakva presuda ima vana dejstva u nekoj drugoj parnici, sporu. Dejstva imaju 2 osnovna vida: - prvi ne bis in idem nedoputenost novog postupka izmeu istih stranaka o istom zahtevu; - drugi vezanost suda koji odluuje u nekoj drugoj parnici pravosnanom presudom kojom je odlueno o postojanju nekog pravnog odnosa, koji u toj parnici ima znaaj predhodnog, prejudicijelnog pitanja. Oba dejstva - izraavaju ideju pravne sigurnosti i tenju da se sprei mogunost donoenja sadrajno razliitih (pa i identinih) presuda u istoj stvari. (u ovom sluaju pravosnanost ima funkciju kao kod dvostruke litispendencije). Ako bi se pokrenula nova parnica o istom izmeu istih stranaka, onda bi sud po slubenoj dunosti, vodei rauna o tom, tubu odbacio kao nedoputenu. Tako je sve do donoenja presude u novoj parnici. Ako bi i u toj novoj parnici, doneta presuda, povreda pravila: ne bis in idem dobija kvalifikativ apsolutno bitne povrede parninog postupka o kojoj drugostepeni sud vodi rauna ex officio, pa bi ukinuo ovakvu 1.stepenu presudu i odbacio tubu kao neosnovanu. U sluaju da naknadno bude doneta nova pravosnana presuda, ZPP daje prednost ranije donetoj, ali po proteku roka za donoenje predloga za ponavljanje postupka, kasnijoj. Pravosnana presuda moe imati i neka druga dejstva: injenino, preobraajno, izvrno i intervencijsko. Ova derjstva, meutim, ima svaka presuda. Da li e u konkretnom sluaju nastupiti navedene posledice, zavisi od ispunjenja nekih dodatnih uslova: - Nekad je u pitanju pravna priroda (preobraajno i izvrno dejstvo) - nekad postojanje specifine pravne veze i treeg lica (intervencijsko dejstvo), a - u treem sluaju zakon neposredno odreuje presudu kao pravno relevantnu injenicu (injenino dejstvo). injenino dejstvo, prsuda proizvodi kada je materijalnopravnim propisima odreeno da samo postojanje pravosnane presude ima znaaj pravno relevantne injenice od koje zavisi nastupanje odreenih pravnih posledica. Primeri: 1) ZOO propisuje da sva potraivanja utvrena pravosnanom presudom zastarevaju u roku od 10 godina i u sluaju da za odreeno potraivanje vai krai rok zastarelosti; 2) Presuda kojom se posle smrti tuioca utvruje da je zahtev za razvod braka bio osnovan, dovodi do toga da preiveli brani drug gubi pravo na nasleivanje. Samo konstitutivne presude imaju preobraajno dejstvo. Promena u pravnom odnosu nastupa sa pravosnanou presude. Ostale presude nemaju preobraajno dejstvo. Samo pravosnana osuujua (kondemnatorna) presuda ima izvrno dejstvo. Pravosnanost ovih presuda predpostavlja mogunost njihovog (prinudnog) izvrenja. Samo izuzetno, na osnovu neposrednog zakonskog titulusa, presuda se moe prinudno ostvariti i pre nastupanja njene pravosnanosti. Pravosnanost ini predpostavku za izvrnost, ali presuda postaje izvrna tek po proteku paricionog roka. Intervencijsko dejstvo je takvo dejstvo pravosnane presude u novoj parnici izmeu jedne od stranaka iz spora o kome je pravosnano presueno i treih lica, koja su u tom postupku imala: - svojstvo umeaa, - imenovanog predhodnika ili je 197

pozvano da kao umea stupi u parnicu.

88. GRANICE PRAVOSNANOSTI (OBJEKTIVNE, SUBJEKTIVNE, VREMENSKE) Bitno obeleje parninog postupka ine: dispozitivna i raspravna ovlaenja stranaka, dvostranaka struktura i vremenska ogranienost postupka. Stranke: - pokreu postupak, - odreuju predmet i granice odluivanja, - obezbeuju potrebnu procesnu grau, - raspolau predmetom spora. Sudska presuda utvruje postojanje subjektivnih prava prema njihovom stanju, u odreenom trenutku razvoja postupka i izmeu precizno odreenih subjekata to mora biti uzeto u obzir prilikom odreivanja njenih dejstava. Samo u datim okvirima opravdano je vaenje presude u okviru kojih moraju biti odreene odgovarajue granice. Pravosnanost predstavlja ogranienja izraena u njenim objektivnim, subjketivnim i vremenskim granicama, izvan kojih principijelno ne bi mogla ni delovati. I objektivne granice pravosnanosti Presuda mora imati sledee elemente: 1) 2) Uvod u kome su sadrani podaci o identitetu suda, identitetu stranaka, naznaenje da se presuda donosi u ime naroda, VPS, oznaenje predmeta spora, dan donoenja presude; Izreka (dispozitiv, petit tenor) presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju tubenog zahteva i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja; U obrazloenju sud navodi zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze kao i propise na kojima je zasnovao presudu.

3)

Pravilima o objektivnim granicama pravosnanosti, reava se pitanje na koje se od navedenih delova presude pravosnanost odnosi. ZPP-u ne daje izriit odgovor, ali na osnovu odredbe po kojoj presuda koja se vie ne moe pobijati albom postaje pravosnana ukoliko je njome odlueno o zahtevu tube ili protivtube nedvosmisleno moe zakljuiti da je, od svih delova presude, samo odluka o tubenom zahtevu - izreka presude, podobna za sticanje pravosnanosti. Objektivne granice pravosnanosti proizilaze iz naela dispozicije. Pravosnanost se odnosi na odluku suda o tubenom zahtevu istaknutom u tubi, ali i na odluku o zahtevu protivtube. Stavovi suda o incidentnim, prejudicijelnim pitanjima nisu obuhvaeni pravosnanou, sve dok ih stranke ne uine predmetom odluivanja u parnici (istaknu: tuilac posebnim zahtevom, a tueni posebnom protivtubom). Ako to nije uinjeno, ine samo elemenat procesne grae na osnovu kojeg se donosi odluka o tubenom zahtevu. ZPP dalje, izriito kae da pravosnanost stie i odluka suda o postojanju ili nepostojanju potraivanja koje je tueni istakao prigovorom radi prebijanja (kompenzacije), uz ogranienje da stie priznanje samo u granicama tube. O eventualnoj razlici u korist protivpotraivanja, sud ne moe odluivati. 198

Ako eli odluku o celokupnom potraivanju, tueni mora istai kompenzacionu protivtubu ili viak potraivanja ostvariti u samostalnoj parnici. Odstupanja od naela da pravosnanost obuhvata iskljuivo odluku o zahtevima koje su stranke uinile predmetom odluivanja u postupku: Prvo se odnosi na prekoraenje tubenog zahteva: 1) drugostepeni sud ne vodi rauna exofficio, ve samo po predlogu alioca o postojanju prekoraenja tubenog zahteva (kao apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka), pa ako ovaj predlog ne bude istaknut u albi (ili albe ne bude, presuda stie pravosnanost i u onom delu, kojim je prekoraen tubeni zahtev; (mutatis mutandis promenivi ono to treba promeniti,tj.uz neophodne izmene, uzimajui u obzir razliite okolnosti; to vai i u sluaju da stranka uopte nije upotrebila pravni lek) Drugi izuzetak postoji: 2) u braim i sporovima iz odnosa roditelja i dece u pogledu nekih pitanja, sud je ovlaen da odluuje po slubenoj dunosti. Treba rei da se na osnovu same izreke ne moe sasvim pouzdano odrediti na koji se konkretni zahtev presuda odnosi, pa u tumanju izreke slue elementi obrazloenja presude. II. subjektivne granice pravosnanosti ZPP izriito odreuje da pravosnanost presude deluje samo prema strankama, ali i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili kad je odredbama zakona to predvieno. Nita sporno, delovanje pravosnnanosti presude inter partes nuno proizilazi iz dvostranake organizacije parninog postupka i iz metoda postupanja u parninom postupku izraenom u naelu dispozicije i raspravnom naelu. Stranke su te koje uestvuju u postupku i imaju svojstvo procesnog subjekta, trea lica ne, pa samim tim samo stranke mogu imati tete i/ili koristi iz njega. Zatim postoji mogunost da stranke same raspolaui predmetom spora (priznanjem ili odricanjem od tubenog zahteva), odreuju sadraj pravne zatite. Takoe, ishod spora najee zavisi od procesne grae koju, po pravilu, dobija od stranaka. I dejstva presude moraju biti ograniena u navedenom smislu. Uz neke izuzetke, naravno. Ti izuzeci su: - nekad, posledica specifinih obeleja pravnog odnosa o kome je odlueno (sporovi o linom statusu), - nekad izraava princip (univerzalne i singularne) sukcesije u pravu, a - nekad u cilju obezbeenja uslova za nesmetano ostvarivanje pravne zatite i spreavanje procesnih zloupotreba. Primeri: 1) konstitutivna (ali i deklaratorna) presuda u branim i sporovima iz odnosa roditelja i dece deluje: erga omnes (prema svima), a ne samo prema parninim strankama. Takvo dejstvo predstavlja posledicu specifine prirode ovih odnosa koja iskljuuje mogunost da se kvalifikacija o njihovom postojanju ogranii samo na parnine stranke. Proirenje dejstva pravostanne presude u ovim sporovima je rezultiralo ogranienjima naela dispozicije i proirenjem oficijelnih ovlaenja suda koji o njima odluuje. 2) Pravosnana presuda o prenosivim subjektivnim pravima i obavezama deluje i prema univerzalnim sukcesorima stranaka. Univerzalna sukcesija predpostavlja stupanje pravnih sledbenika u sva prenosiva prava i obaveze sledbenika u sva prenosiva prava i obaveze predhodnika pa i ona utvrena pravosnanom presudom u parninom postupku. Razlozi pravne sigurnosti i zatite interesa stranaka ine osnov i opravdanje ireg delovanja presude. 199

3) Delovanje pravosnnane presude prema singularnim sukcesorima stranaka zasnovano je na naelu da sukcesor ne moe stei vie prava nego to to moe preneti njegov pravni predhodnik. Razlozi za ovakvo reenje lee u tenji spreavanja korienja sukcesije za ostvarivanje nedoputenih ciljeva i zloupotreba. Tako, ako neka stranka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se parnica dovri izmeu istih stranaka, ali tada presuda deluje i prema licu koje je steklo stvar ili pravo. Isto vai i za zabelebu spora izvrenoj u zemljinim knjigama ili katastru nepokretnosti. 4) Kao ire delovanje pravosnanosti, treba tazumeti intervencijsko dejstvo presude prema umeau, imenovanom predhodniku ili licu obavetenom o postojanju parnice i pozvanom da u njoj uzme uee. III. Vremenske granice pravosnanosti Postupak je vremenski ogranien. Pravosnanost presude prema odredbama ZPP vezuje se za injenino stranje utvreno do zakljuenja glavne rasprave. O injenicama koje su naknadno nastale ili prezentirane sudu, sud nije ni mogao odluivati, tako da ne mogu ni biti obuhvaene pravosnanom presudom. Bitno obeleje naeg procesnog sistema, jeste, to se pravosnanost (i prvostepena i drugostepena) presude ograniava na ono injenino stanje, koje je utvreno u 1.stepenom postupku. Doputenost isticanja novih injenica i dokaza u albi protiv presude ne rezultira, kao u nekim pravima, ponovnim raspravljanjem i odluivenjem o tubenom zahtevu na osnovu procesne grae formirane tek u 2.stepenom postupku. Rasprava pred 2. stepenim sudom se zakazuje samo kad 2. stepeni sud utvrdi da je zbog pravilnog utvrivanja injeninog stanja, potrebno izvesti dokaze koji su bili izvedeni u 1.stepenom postupku. Ako, pak, instancioni sud utvrdi, da je radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja potrebno utvrditi nove injenice i izvesti nove dokaze, mora ukinuti 1.stepenu presudu i predmet vratiti 1.stepenom sudu na ponovno odluivanje. Na ovaj nain, uprkos doputenosti isticanja novih injenica i dokaza, odluka o tubenom zahtevu (i 1.stepena i 2.stepena) moe biti iskljuivo zasnovana na onom injeninom stanju, koje je utvreno u 1.stepenom postupku. Pravosnanost se vezuje za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne rasprave. No, meritorna odlika se, ponekad donosi i bez odravanja glavne rasprave, pa i bez odravanja pripremnog roita, (presuda na osnovu priznanja ili odricanja od tubenog zahteva, presuda zbog proputanja). Tada trenutak zakljuenja glavne rasprave prestaje biti relevantan. Relevantan moe postati trenutak zakljuenja pripremnog roita, a kada ni taj trenutak ne moe biti upotrebljen za odreivanje vremenske granice, ona se mora utvrditi prema momentu donoenja odreene presude. Veoma je vano odrediti preciznu vremensku granicu, jer injenice koje nastanu posle ovog momenta nisu obuhvaene pravosnanou. Tako, ranije odbijen zahtev kao neosnovan, mogue je kasnije ponovo istai, a sud ga usvojiti, jer su se izmenile injenice od kojih zavisi osnovanost (zahtev nije bio dospeo zahtev dospeo). 89. POJAM I PODELA PRAVNIH LEKOVA

Ustanova pravnih lekova je u uskoj vezi sa ostvarivanjem naela zakonitosti. Stvaranje uslova za pruanje zakonite pravne zatite reava se na dva naina: 1. Prvo - se trai da se pravilima postupka obezbede najpovoljniji uslovi za to uspenije ostvarivanje pravne zatite. Meutim, ma kako besprekorna, pravila postupka ne iskljuuju donoenje nezakonite presude.

200

Sankcionisanje ukidanjem ili promenom nezakonite presude jeste opravdanje i cilj pravnih lekova. Takoe, mogunost kontrole sudskih odluka od strane sudova vieg ranga, pozitivno deluje i na rad sudova nieg ranga preventivna funkcija pravnih lekova. 2. Drugo - u najirem smislu pravni lekovi su parnine ranje ovlaenih subjekata, kojim se, u sopstvenom ili javnom interesu, od nadlenih sudova zahteva ukidanje ili promena (preinaenje) nezakonitih sudskih odluka i donoenje novih, zakonitih. Pravni lekovi izraavaju ideju zakonitosti, no njihovo postojanje delimino ugroava ostvarivanje nekih drugih kvaliteta prevne zatite efikasno i ekonomino reavanje sporova i pravnu sigurnost. Zato se broj pravnih lekova ograniava. Podela pravnih lekova moe se izvriti prema razliitim kriterijumima: 1) redovni i vanredni prema tome da li se njima pobijaju nepravosnane ili pravosnane sudske odluke. Bitno obeleje naeg parninog postupka je suavanje broja redovnih pravnih lekova, a poveanje broja vanrednih pravnih lekova. Redovni pravni lekovi su: alba protiv presude; alba protiv reenja; prigovor platnog naloga (primena ograniena na postupak izdavanja platnog naloga). Svi ostali pravni lekovi su vanredni: alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktna revizija); Revizija protiv presude; Revizija protiv reenja; Zahtev za zatitu zakonitosti; Ponavljanje postupka. Razlike izmeu redovnih i vanrednih pravnih lekova su brojne: a) najznaajnije se tiu doputenosti. Pretpostavke za doputenost redovnih pravnih lekova znatno su restriktivnije od onih koji vae za vanredne. Prvi se mogu zasnovati na svim grekama u postupku i suenju, kao i na razlozima koji se apriorno ne mogu pripisati pogrenom radu suda. Uslovi za doputenost vanrednih pravnih lekova su sve rigorozniji (ograniava se na odreene nedostatke u postupku i suenju). b) U postupku po redovnim pravnim lekovima naglaenija su: oficijelna ovlaenja instancionih sudova, a izraena su u interesu stranaka i drugih ovlaenih lica, da nezakonitost odluke bude to ranije sankcionisana ukidanjem ili preinaenjem, dok jo nisu angaovana znatnija sredstva, vreme i rad i dok jo nije nastupila pravosnanost i posledice koje pravosnanost donosi. Redovni pravni lekovi imaju suspenzivno dejstvo, vanredni ne. Parnica prestaje po donoenju drugostepene presude. 2) Suspenzivni i nesuspenzivni podela je prema dejstvima. Ako spreavaju nastupanje pravosnanosti pobijane odluke, suspenzivni su. I samo trajanje rokova za izjavljivanje ovih pravnih lekova spreava nastupanje pravosnanosti. U naem pravu suspenzivno dejstvo imaju: alba protiv presude (samostalna i posebna); alba protiv reenja i Prigovor protiv platnog naloga Samostalna alba protiv reenja nema uvek suspenzivno dejstvo. Kao odluke o procesnim pitanjima, reenja ne mogu stei materijalnu pravosnanost. Zato se govori o odlaganju izvrenja, a ne odlaganju pravosnanosti. 201

Izuzetak su meritorne odluke u formi reenja: - platni nalog i - reenje u parnicama zbog smetanja dravine Spreavajui pravosnanost pobijanih odluka pravni lekovi suspenzivnog dejstva spreavaju i njihovu izvrnost. I kada su neosnovani, suspenzivni pravni lekovi u naem pravu spreavaju da pobijana odluka postane pravosnana. ta vie, rezultiraju njenim ukidanjem i donoenjem druge (potvrujue) odluke. ak i nedoputeni suspenzivni pravni lekovi odlau nastupanje pravosnane odluke: do proteka roka za izjavljivanje, do davanja izjave o odricanju ili odustanku od pravnog leka ili do momenta donoenja odluke o nedoputenosti. Ova podela odgovara podeli na redovne i vanredne pravne lekove. 3) Devolutivni i remonstrativni podela je zasnovana na tome da li se odluivanje o pravnom leku poverava sudu vieg ranga ili onom istom koji je doneo pobijanu odluku. Devolutivnost je u bliskoj vezi sa potrebom da se prilikom reavanja o pravnom leku obezbedi objektivnost i nepristrasnost. Najee, pravni lekovi, zasnivaju se na, posrednim ili neposrednim, grekama u postupku i suenju, pa bi se moglo postaviti pitanje objektivnosti i sposobnosti priznanja sopstvene greke, ako bi se istom tom sudu poverilo odluivanje o pravnom leku. Takoe, sudovi vieg stepena, kao kvalifikovaniji i struniji, daju vie garancija za kvalitetnije voenje postupka. Ovako se ostvaruje i kontrola odluka (i rada) sudova nieg ranga, zatim naelo viestepenosti i jedinstvo pravnog sistema. Kada se pravni lekovi zasnivaju na razlozima koji se ne mogu pripisati pogrenom radu suda, principijelno nema smetnji da se istim sudovima poveri odluivanje o tim pravnim lekovima. Unapred se ne moe dovoditi u pitanje njihova objektivnost. No, takvih, remonstrantivnih pravnih lekova, u naem pravnom sistemu skoro da nema (predlog za ponavljanje postupka i prigovor protiv platnog naloga). Svi ostali pravni lekovi su koncipirani kao devolutivni. Drugo je pitanje, to se, zbog ogranienog broja instanci i ranga suda koji je doneo pobijanu odluku, devolutivnost, ponekad, ne moe ostvariti. Izuzev prigovora protiv platnog naloga, svi redovni pravni lekovi su devolutivni, a vanredni ima i jednih i drugih 4) Dvostrani i jednostrani podela je zasnovana na tome da li se stranci prua mogunost izjanjavanja o pravnom leku protivnika, ili se uskrauje. Dvostrani su izraz naela obostranog sasluanja stranaka. Izjanjavanje o pravnom leku protivne stranke ostvaruje se ustanovom odgovora na pravni lek. Dvostrani pravni lekovi u naem pravu su pravilo, a jednostrani izuzetak (alba protiv reenja). iroko postavljanje pravnih lekova kao dvostranih u interesu je stranaka i drugih ovlaenih lica, ali i u interesu efikasnosti i ekonominosti postupka. Pravni lek i odgovor na njega najee je jedina mogunost da se sud koji odluuje o pravnom leku upozna sa stavovima stranaka o doputenosti i osnovanosti pravnog leka. Naroito, to, po pravilu, sud odluuje na nejavnoj sednici bez odravanja glavne rasprave. To ini samo: - o albi protiv presude 2.stepeni sud ako oceni da je zbog pravilnog utvrivanja injeninog stanja potrebno ponoviti ve izvedene dokaze, i - kod ponavljanja postupka, kada se zakazuje posebno roite za raspravljanje o predlogu. O ovoj podeli se moe govoriti i u drugom znaenju. 202

Dvostrani bi tada bili oni koji su pod istim uslovima dostupni za obe strane (svi, osim zahteva za zatitu zakonitosti). 5) Samostalni i nesamostalni Ako se protiv odluke pravni lek moe izjaviti neposredno po njenom donoenju ili dostavljanju, samostalan je. Ako se moe podneti samo u ili uz pravni lek protiv neke naredne odluke, tada je nesamostalan. (Samo alba protiv reenja moe biti nesamostalan pravni lek). 6) Ogranieni i neogranieni Nema pravnog leka koji nije ogranien u odreenom smislu, pa ova podela ima relativan znaaj. Ipak, kao osnov podele uzima se to: da li je u odreenom pravnom leku doputeno isticati sve (neogranieno) ili samo neke (ogranieno) nedostatke u postupku i suenju, koji je predhodio donoenju pobijane odluke. alba protiv presude i alba protiv reenja imaju obeleje neogranienog pravnog leka u punom znaenju pojma. Mogu biti zasnovani: 1. na svim nedostacima i grekama u postupku i suenju, 2. bitnim povredama odredaba u parninom postupku, 3. pogreno ili nepotpuno utvrenom injeninom stanju, 4. pogrenoj primeni materijalnog prava, 5. a doputeno je i isticanje novih injenica i dokaza. No, ogranienja ni ovde nisu sasvim eliminisana. albe protiv presuda: - na osnovu priznanja, - odricanja, - zbog proputanja, - presude u sporovima manje vrednosti - jesu ogranieni pravni lekovi. Postojanje neogranienih pravnih lekova izraava interes za stvaranjem najpovoljnijih uslova za to irom i potpunijom kontrolom prvostepenih odluka, a ogranienih interes za efikasnijim i ekonominijim ostvarivanjem pravne zatite. Zato su kod prvih i naglaena oficijelna ovlaenja drugostepenog suda. 90. PRETPOSTAVKE ZA DOPUTENOST PRAVNIH LEKOVA

U postupku po pravnim lekovima angauju se znaajna sredstva, vreme i rad svih procesnih subjekata. Kontrola odluke u svakoj narednoj instanci ini postupak duim, skupljim i sloenijim. To su posebne pretpostavke od kojih zavisi doputenost pravnog leka. Ako ne udovoljava ovim uslovima smatra se nedoputenim i odbacuje bez uputanja u pitanje njegove osnovanosti. Bitno obeleje naeg pravnog sistema je tenja da se pravni lekovi uine dostupnim to irem krugu subjekata bez obzira na njihovo opte ili struno znanje. Maksimalno su ogranieni uslovi koji se odnose na sadraj i formu, a stranka ili drugi ovlaeni subjekt ne snosi odgovornost zbog toga to je svoj pravni lek pogreno kvalifikovala. Doputenost se ceni prema njegovom sadraju i prema prirodi odluke, koja se pobija. Odluivanje o ispunjenju uslova i doputenosti pr.lekova se poverava sudu koji je doneo 1.stepenu odluku. Njemu se i podnose. Ako 1.stepeni sud ne odbaci nedoputen pravni lek, to ini sud kome je povereno odluivanje o pravnom leku. 1) Rokovi Tenja da se to pre stabilizuju pravni odnosi i obezbedi pravna sigurnost i efikasnost pravne zatite je glavni razlog to se podnoenje pravnih lekova ograniava strogim zakonskim rokovima.

203

Tek ako je izjavljen u okvirima propisanog roka, pravni lek (uz ispunjenje ostalih uslova), moe biti predmet meritornog odluivanja. Proputanje roka ima za posledicu gubitak prava na pravni lek. Ako se ipak podnese, smatra se neblagovremenim i odbacuje. Duina i vrste rokova su razliiti i zavise od konkretnog pravnog leka. Nae pravo, u pogledu redovnih i veine vanrednih pravnih lekova, poznaje samo jednu vrstu rokova subjektivne rokove. Oni, po pravilu, razliito poinju i istiu za svaku od parninih stranaka, jer se raunaju od momenta koji posebno nastupaju prema strankama. Neki procesni sistemi, pored ovih, poznaju i druge, objektivne rokove. Protekom ovih rokova prestaje mogunost izjavljivanja pravnog leka. Tako se postie istovremeno nastupanje pravosnanosti u sluaju kada obe stranke ne koriste pravni lek. Kod nas, ZPP samo za predlog za ponavljanje postupka, pored subjektivnih rokova od 30 dana, odreuje i objektivni koji iznosi 5 godina, raunajui od dana nastupanja pravosnanosti pobijane odluke. Opta pravila o rokovima i njihovom odranju primenjuju se i na pravne lekove, koji se rauna od prvog narednog dana po dostavljanju odluke. Ako poslednji dan roka istie na dravni pranik, nedelju ili drugi dan kada parnini sud ne radi, rok istie protekom prvog narednog dana (vai i za telegram, vojnici u slubi, lieni slobode, omaka suda). Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova jesu zakonski rokovi. ZPP ipak omoguuje njegovo produavanje, i to: primenom pravila o dopuni sadrinski nepotpune albe, sud odreuje rok u kome se takav pravni lek mora dopuniti, odnosno ispraviti. Do produenja roka moe doi i zbog pogrene pouke o pravnom leku, kada se u upustvu odredi dui rok od propisanog. Postupajui po njenu stranka moe propustiti zakonski rok. Sudska praksa takav pravni lek smatra blagovremenim, ali se u nekim odlukama to ograniava samo na neuke stranke. Teorija misli drugaije: - Takav pravni lek se mora smatrati neblagovremenim, jer je u pitanju zakonski rok, koji sud ne moe produavati. Kao kod svakog proputanja koje rezultira prekluzijom, stranka moe zahtevati vraanje u preanje stanje, obrazlaui predlog grekom suda. I to vai i kad sud nije dao pouku o pravnom leku. U sluaju ispravljanja 1.stepene presude zbog nesaglasnosti izmeu izvornika i prepisa presude u pogledu neke odluke sadrane u izreci, rok za izjavljivanje pravnih lekova u pogledu ispravljenog dela odluke poinje tei od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. Dok traje rok, pravni lek se moe viekratno podnositi u vidu raznovrsnih izmena i dopuna. Kad je opravdano, proputanje roka koje rezultira prekluzijom, moe biti sanirano vraanjem u preanje stanje. 2) Forma i sadraj Pravni lekovi moraju imati odreenu formu i sadraj. Postoje procesni sistemi u kojima su ovi uslovi veoma rigorozni. U naem pravu pravni lek mora imati pismenu formu. Ostali uslovi su redukovani iz vie razloga: a) tei se stvaranju uslova za to liberalnijim korienjem pravnih lekova, tako da ih sa lakoom ostvaruje i stranka koja ne raspolae potrebnim optim i strunim znanjem;

b) ne postoji obavezno zastupanje stranaka od strane kvalifikovanih punomonika (advokata) izuzev u postupku po reviziji, direktnoj reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti. 204

c)

Oficijelna ovlaenja instancionih sudova veoma su velika.

alba protiv presude mora da sadri: 1. oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; 2. izjava da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3. razlog albe; 4. potpis podnosioca albe. Uslovi pod rb.1 i 4 se nazivaju nunim, obligatornim, obaveznim elementima pravnog leka, a uslovi pod rb.2 i 3 su fakultativni, neobavezni elementi. Ako pravni lek ima navedene elemente smatra se potpunim i podobnim da bude predmet meritornog odluivanja, uz ispunjenje drugih uslova, od kojih zavisi i doputenost albe. Kada je u pitanju predlog za ponavljanje postupka moraju se navesti i: 1. zakonski osnov po kom se trai ponavljanje (razlozi); 2. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom roku; 3. dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagaa. Iako je obavezni sadraj maksimalno suen i redukovan, ni ovaj minimum zahterva podnosilac ne mora ispuniti u momentu izjavljivanja. Ako ne postoje, to jo ne podrazumeva odbacivanje. 1.stepeni sud ima obavezu da podnosioca pozove da ga u odreenom roku dopuni ili ispravi ili da da propisani sadraj. Tek, ako se tako ne postupi, pravni lek se odbacuje. Ovo se po naem ZZP u - odnosi samo na to kada se ne moe utvrditi koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana. 3) Ovlaenje za izjavljivanje(ili apstraktan pravni interes) Podnosilac mora biti ovlen za izjavljivanje pravnog leka (procesna legitimacija). Ovlaenje se daje: subjektima na koje se odnosi pravosnana odluka ili se predpostavlja njihov interes za pobijanjem odreenih odluka. Ovlaenje, u javnom interesu, ima nadleni dravni ogran javni tuilac. Kad su u pitanju redovni pravni lekovi javni tuilac moe samostalno izjaviti albu, u svojstvu zakonskog intervijenta, uporedo sa strankama ili drugim ovlaenim licima. Kada su u pitanju vanredni pravni lekovi, nadleni javni tuilac moe izjaviti samo one na koje je izriito ovlaen (zahtev za zatitu zakonitosti). Navedene pravne lekove ne mogu izjaviti stranke niti neki drugi subjekti. Stranke su izriito ovlaene: 1. za podnoenje albe protiv presude, 2. revizije protiv presude, 3. revizije protiv reenja, 4. za podnoenje predloga za ponavljanje postupka. Ovlaenje imaju i: univerzalni sukcesori. Umea je, takoe, ovlaen, pod uslovom da je stupio u parnicu do nastupanja pravosnane odluke. Ako stranka preduzme radnju koja je u suprotnosti sa izjavljivanjem pravnog leka (odricanje ili odustanak), pravni lek umeaa je nedoputen. U ime i za raun ovlaenog subjekta, zakonski zastupnik takoe moe izjaviti i pravni lek.

205

Pravni lek nije parnina radnja za koju se zahteva saglasnost organa starateljstva. U ime i za raun parnino sposobne stranke, pravni lek moe podneti punomonik. Punomonik advokat, moe biti izriito ovlaen za preduzimanje ove parnine radnje, ali isto i advokat sa parninim punomojem. Izuzetak je predlog za ponavljanje postupka-advokat mora imati posebno punomoje.) Za podnoenje predloga za ponavljanje postupka, advokat mora imati posebno punomoje. Punomonik koji nije advokat na osnovu parninog punomoja, moe podnositi redovne, dok mu je za podnoenje vanrednih pravnih lekova potrebno izriito ovlaenje stranke. Stranka moe zabraniti punomoniku podnoenje svih ili samo nekih pravnik lekova. Stranku mora zastupati advokat u postupku: 1) po reviziji i 2) zahtevu za zatitu zakonitosti. 4) Pravni interes Da bi neko lice moglo izjaviti pravni lek, zahteva se, pored apstraktnog pravnog interesa i postojanje pravnog interesa. Taj uslov se ne postavlja u pogledu javnog tuioca, jer postupa na osnovu izriitih zakonskih ovlaenja. Podnosilac mora imati potrebu da odreena odluka bude izmenjena ili ukinuta. Smatra se da pravni interes postoji, ako je podnosilac zahteva doveden u nepovoljniji poloaj od onog koji je imao pre donoenja presude. Postojanje pravnog interesa kod redovnih pravnih lekova se vezuje za uspeh ili neuspeh stranke u parnici. U meri u kojoj se presudom usvajaju zahtevi tuioca tueni je izgubio spor i obrnuto. Ako se presudom u potpunosti usvaja tubeni zahtev, pravni interes ima samo tueni. Ukoliko se tubeni zahtev u potpunosti odbija pravni interes ima samo tuilac. Ne priznaje se pravni interes stranci iji su zahtevi usvojeni da pobija presudu, jer je nezadovoljna njenim obrazloenjem. 5) Nepostojanje odricanja i odustanka od pravnog leka Pravni lek je nedoputen ako je podnesen od strane lica koje se odreklo ili je odustalo od pravnog leka. Po dejstvima - odricanje, odnosno odustanak, ima znaaj negativne procesne predpostavke, smetnje za voenje albenog postupka. Ovo se odnosi samo na redovne pravne lekove. Vanrednih pravnih lekova se ne moe odrei (predlog za ponavljanje postupka). 91.ALBA PROTIV PRESUDE (pojam, obeleja, doputenosti) alba protiv presude je redovan pravni lek protiv nepravosnanih presuda 1.stepena. Doputena je protiv svih 1.stepenih presuda. Pravo na albu ima znaaj ustavne garancije kojom se svakom jami pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu. Odluka o trokovima postupka smatra se reenjem. Ako se presuda pobija samo zbog odluke o trokovima postupka, tada se ona moe pobijati samo albom protiv reenja. alba protiv presude jeste: 1. suspenzivan pravni lek. Podnoenje albe spreava nastupanje pravosnanosti. I trajanje rokova za izjavljivanje pravnog leka ima suspenzivno dejstvo. Suspenzivnost se ograniava na pobijani deo presude. 206

2. alba je devolutivan pravni lek (o pravnom leku odluuje sud vieg ranga od onog koji je doneo pobijanu presudu). 3. alba protiv presude je dvostrani pravni lek omoguuje parninoj stranci da se upozna i izjasni o pravnom leku protivnika. Sud ima obavezu da primerak blagovremene, potpune i doputene albe dostavi protivnoj stranci na odgovor u roku od 8 dana. Primerak odgovora se dostavlja i aliocu. Neblagovremeno podnesen odgovor, sud nee razmatrati. 4. alba protiv presude je samostalan pravni lek i pravni lek koji nije sadrinski ogranien. Moe se izjaviti iz svih razloga zbog kojih presuda moe biti nezakonita. Sadrinska ogranienja se odnose samo na presude zbog priznanja, odricanja ili proputanja. Doputeno je i isticanje novih injenica i dokaza (osim za pomenute presude). Kao kod ostalih pravnih lekova, da bi se po albi postupalo i da bi imala propisana dejstva, zahteva se ispunjenje odreenih uslova. Ako tome ne udovoljava, nedoputena je, pa se odbacuje. 1) Rokovi Rok za podnoenje albe iznosi 15 dana, od dana dostavljanja presude parninim strankama. U meninim i ekovnim sporovima, kao i u sporovima male vrednosti rok iznosi 8 dana. Prekidom postupka prestaju tei i zakonski i sudski rokovi, pa i rok za albu. Ako stranka za vreme prekida postupka podnese pravni lek, alba dobija dejstvo tek od dana dostavljanja reenja strankama o nastavljanju postupka. Proputanje roka ima za posledicu gubitak prava na pravni lek. Ako ipak bude podneta, albu e odbaciti reenjem predsednik vea 1.stepenog suda. Ako on to propusti da uini odbacie je 2.stepeni sud. U sluaju opravdanog proputanja roka, postoji mogunost vraanja u preanje stanje pod istim uslovima koji vae i za ostala proputanja sankcionisana prekluzijom. 2) Sadraj alba protiv presude mora da sadri: 1. oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba (obavezni element); 2. izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu(fakultativni element); 3. razlog albe(fakultativni element); 4. potpis podnosioca albe(obavezni element). Oznaenje presude i potpis podnosioca albe su nuni, obligatorni, obavezni elementi albe, dok su izjava da li se alba pobija delom ili u celini i albeni razlozi fakultativni elementi. Ako alba ima navedene elemente, smatra se potpunom i podobnom da bude, uz ispunjenje drugih uslova, predmet meritornog odluivanja. Obavezni sadraj albe je maksimalno suen i redukovan, ali ni ovaj minimum, podnosilac zahteva ne mora odmah ispuniti (ne vai za advokata-odbacuje se). Ako se na osnovu podataka iz albe ne moe utvrditi koja presuda se pobija, ili ako alba nije potpisana, 1.stepeni sud e reenjem pozvati alioca da u odreenom roku dopuni ili ispravi albu podneskom. Ako alilac ne postupi po nalogu, sud e reenjem odbaciti albu. Ako alba ima drugih nedostataka u sadraju, 1.stepeni sud e albu dostaviti 2.stepenom sudu, ne pozivajui alioca da je dopuni ili ispravi. Razlozi: lakoa ostvarivanja pravnog leka i nestrunih stranaka. 3) Ovlaenje za podnoenje

Stranke su izriito ovlaene (na njih se odnose pravosnane presude, pa im se mora obezbediti mogunost pobijanja). Univerzalni sukcesori, takoe (univerzalna sukcesija rezultira procesnopravnom sukcesijom). 207

Umea: javni tuilac kao umea u javnim interesu (njegovo ovlaenje za razliku od obinog umeaa, ne zavisi neposredno od ponaanja stranaka). Zastupnik za nesposobno parnini stranku zakonski zastupnik (ne zahteva se saglasnost organa starateljstva), a u ime i za raun parnino sposobne stranke, punomonik (advokat ili ne ) sa izriitim ovlaenjem za preduzimanje ove parnine radnje ili na osnovu parninog punomoja (uz uslov da mu stranka ne zabrani podnoenje albe). 4) Pravni interes Podnosilac, pored apstraktnog pravnog interesa, mora imati pravni interes za podnoenje albe. Mora imati potrebu da odreena presuda bude izmenjena ili ukinuta. Smatra se da pravni interes postoji ako je presudom alilac doveden u nepovoljniji poloaj od onog koji je imao ili zahtevao stupanjem u parnicu. Postojanje pravnog interesa vezuje se za uspeh ili neuspeh stranke u parnici. U meri u kojoj se presudom usvajaju zahtevi ruioca, tueni je izgubio spor, i obrnuto. Ako se presudom u potpunosti usvaja tubeni zahtev, pravni interes ima samo tueni. Ukoliko se u potpunosti odbija tubeni zahtev, pravni interes ima samo tuilac. Ne priznaje se pravni interes stranci iji su zahtevi usvojeni da pobija presudu jer je nezadovoljna njenim obrazloenjem. Postojanje pravnog interesa ceni se prema izreci presude, uporeivanjem njegog sadraja sa zahtevima istaknutim u parnici. Postojanje pravnog interesa umeaa ceni se prema pravnom interesu stranke kojoj se pridruio. Kao stranka, odnosno umea, nadleni javni tuilac postupa po osnovu zakonskih ovlaenja, tako da se na njega ne primenjuju odredbe o obaveznom postojanju pravnog interesa podnosioca albe. 5) Nepostojanje odricanja i odustanka od albe alba je nedoputena ako je podnesena od strane lica koje se odreklo ili je odustalo od podnesenog pravnog leka. Odricanje, odnosno odustanak ima negativne procesne predpostavke (procesne smetenje) za voenje 2.stepenog postupka. A) Odricanje od albe - je jednostrana, izriita i neopoziva izjava parnine stranke, kojom se odrie prava na albu. Osnovno dejstvo: 1. gubitak prava na podnoenje pravnog leka; 2. alba postaje nedoputena, a 3. presuda u granicama odricanja postaje formalno pravosnana. Odricanje je mogue tek od momenta objavljivanja, odnosno dostavljanja presude. Mogu ga izvriti samo lica koja su ovlaena na izjavljivanje albe. Umea nije ovlaen, jer takva radnja ne koristi stranci kojoj se pridruio. Odricanje jednog ili samo nekih jedinstvenih suparniara, nema dejstvo (samo ako su ga preduzeli svi jedinstveni suparniari). Punomonik advokat, moe izvriti odricanje na osnovu parnine punomoi, a punomonik koji nije advokat, mora imati izriito ovlaenje za preduzimanje odricanja. U pitanju je jednostrana parnina radnja, koja se preduzima prema sudu, usmeno (na roitu) i pismeno (iznvan roita). Saznanje ili pristanak druge strane nije bitno za njegovu punovanost. Odricanje mora biti izriito. Ne moe se opozvati. Ipak, ako je preduzeto od strane punomonika, prisutna stranka moe oduzeti dejstvo ovoj radnji punomonika. Mogue je i delimino odricanje od pr.leka. B) Odustanak Lice koje je izjavilo albu, moe od nje odustati, odnosno povui je. 208

Osnovno dejstvo: Podnesena alba postaje nedoputena; A presuda u granicama povlaenja pravnog leka postaje formalno pravosnana.

Ponekad se razlikuje subjekt koji je podneo pravni lek, od onog koje preduzima odustanak. Odustanak je doputen sve do donoenja 2.stepene odluke. OSTALO VAI SVE KAO I ZA ODRICANJE???

92.

ALBENI RAZLOZI

Presuda se moe pobijati zbog: Bitne povrede odredaba parninog postupka Pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; Pogrene primene materijalnog prava.

Razlozi obuhvataju, dakle, sve pogreke koje su hipotetiki mogue u procesu reavanja spora i donoenja presude. Pravni lek je doputeno zasnovati i na razlogu koji se ne bi mogao pripisati pogrenom radu suda. Mogu se iznositi nove injenice i novi dokazi, ako alilac uini verovatnim, da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno, predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Izuzeci: presude na osnovu priznanja i odricanja mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju, odnosno odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Presuda zbog proputanja ne moe se pobijati zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja iskljuuje se izjavljivanje pravnog leka zbog novih injenica i dokaza. 1. Bitne povrede odredaba parninog postupka A) Relativno bitne povrede odredaba parninog postupka Odnosi se na podobnost povrede koja nema apsolutan znaaj da dovede do odreenih procesnih posledica. 209

Relativnio bitne povrede odredaba parninog postupka smatraju se one povrede u pogledu kojih 2.stepeni sud ustanovi postojanje kauzalne veze. Ako to nije sluaj, povreda gubi procesni znaaj. Postojanje ovih povreda ima za posledicu ukidanje pobijane presude i vraanje predmeta 1.stepenom sudu, radi njihovog saniranja. ZPP kae da relativno bitna povreda odredaba parninog post. postoji ako 1.stepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude. alba moe biti zasnovana na svakoj procesnoj povredi. 2.stepeni postupak tek treba da pokae kakav je njen znaaj. albeni razlog moe biti svaka povreda, pa i ona za koju se u instancionom postupku utvrdi da nije ili nije mogla uticati na zakonitost presude. Do ukidanja presude, meutim, moe doi samo pod uslovom da se dokae postojanje veze izmeu povrede i eventualne nezakonitosti presude. U drugom sluaju, radi se o (relativno) bitnim povredama parninog postupka. B) Apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka Procesni i pravnopolitiki sadraj odreenih odredaba parninog postupka rezultirao je znatno otrijim sankcionisanjem njihovih povreda. Povrede dobijaju apsolutan karakter. Sud se ne uputa u ispitivanje da li je povreda u konkretnom sluaju mogla negativno uticati na zakonitost presude (ne utvruje se postojanje kauzalne veze). Smatra se da samo postojanje povrede takvog (apsolutnog) karaktera rezultira navedenom posledicom. Za razliku od relativno bitnih povreda, ove povrede su, razumljivo, taksativno odreene odredbom ZPP-u.

Apsolutna bitna povreda postoji u sledeim sluajevima:

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) nepropisno sastavljen sud, povreda pravila o izuzeu sudije i porotnika; povreda pravila o apsolutnoj nadlenosti (ne spada u sudsku nadlenost); odlueno o zahtevu po tubi podignutoj posle zakonom propisanog roka; povreda pravila o relativnoj nadlenosti (stvarno nadlean vii sud iste vrste ili sud druge vrste); odluka suda zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka; protivno odredbama ZPP-u, sud doneo presudu zbog proputanja, na osnovu priznanja ili odricanja; ako stranci, nezakonitim postupanjem nije data mogunost raspolaganja pred sudom (naelo neposrednosti, naelo obostranog sasluanja stranaka, naelo kontradiktornosti); 8) povreda pravila o upotrebi jezika i pisma u postupku (sud odbio zahtev stranke); 9) povreda pravila o parninoj sposobnosti stranaka, pravila o zastupanju stranaka; 10) ne bis in idem (odlueno o zahtevu o kome je ve pravosnano presueno ili o kome je ve zakljueno sudsko poravnanje ili ve tee parnica); 11) povreda naela javnosti; 12) povreda pravila o obliku i sadraju presude (nerazumljiva presuda, protivrena, nejasna, neobrazloena). Pored ovih taksativno navedenih, prihvaeno je da i prekoraenje tubenog zahteva (i kvalitativno i kvantitativno) jeste apsolutna bitna povreda odredaba parninog postupka. Sve navedene povrede se mogu grubo razvrstati u tri osnovne grupe: povrede pravila o procesnim pretpostavkama; povrede pravila o naelima postupka; povrede pravila o odluivanju, s tim to neke mogu pripadati razliitim grupama. 210

2.stepeni sud o postojanju ovih (apsolutno bitnih povreda vodi rauna po slubenoj dunosti, bez obzira da li je alilac pravnim lekom naveo njihovo postojanje, izuzev tri povrede: 1. povreda odredaba o mesnoj nadlenosti; 2. povreda odredbe o pravu stranke na upotrebu svog jezika i pisma u postupku; 3. povreda pravila o obavezi suda da odluuje u granicama tubenog zahteva. O ovim povredama 2.stepeni sud odluuje iskljuivo po predlogu alioca 2. Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje Razlog za podnoenje albe se odnosi na povredu obaveze 1.stepenog suda da tano utvrdi sve relevantne injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva, kao i drugih zahteva istaknutih u postupku. Povreda moe imati dva osnovna oblika: A) pogreno utvreno injenino stanje i B) nepotpuno utvreno injenino stanje pogreno utvreno injenino stanje injenino stanje pogreno je utvreno ako je 1.stepeni sud izveo pogrean zakljuak o postojanju neke bitne injenice, a ona ne postoji, i obrnuto ili je neku bitnu injenicu pogreno utvrdio. Pogreno utvreno injenino stanje moe biti posledica pogrene ocene dokaza. 1.stepeni sud izvri pravilan izbor bitnih (relevantnih) injenica, pravilan izbor dokaznih sredstava, ali je, po izvedenom dokazivanju, netano zakljuio o njihovom postojanju (injenica). Ovde postoji mogunost meritornog odluivanja 2.stepenog suda i preinaenja pobijane presude. Pogreno utvreno injenino stanje moe biti i posledica pogrenog izbora dokaznih sredstava. Tada 2.stepeni sud mora ukinuti presudu i predmet vratiti 1.stepenom sudu na ponovno suenje, jer nema ovlaenje da u instancionom postupku utvruje injenino stanje izvoenjem onih dokaza koji nisu bili upotrebljeni u 1.stepenom postupku. nepotpuno utvreno injenino stanje injenino stanje je nepotpuno utvreno ako je parnini sud propustio da utvrdi sve injenice koje su relevantne (bitne) za donoenje 1.stepene presude. ZPP naglava da nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju i nove injenice i novi dokazi. U ovom sluaju 2.stepeni sud ukida presudu i predmet vraa 1.stepenom sudu na ponovno odluivanje. O postojanju ovog albenog razloga 2.stepeni sud ne vodi rauna po slubenoj dunosti. Oficijelna ovlaenja suda, ipak, nisu ni sasvim iskljuena. 3. Pogrena primena materijalnog prava Pogrena primena materijalnog prava postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Dakle, dva vida: a) sud nije primenio odgovarajuu pravnu nornu (sumpsumciona greka) i b) sud je ispravno zakljuio koju pravnu normu treba primeniti, ali ju je na pogrean nain tumaio i razumeno (interpretaciona greka) 211

To rezultira i razliitim procesnim posledicama: U prvom sluaju (sumpsumciona greka), to redovno ima za posledicu da nisu utvrene bitne (relevantne) injenice sa stanovita pravne norme koju je, prema miljenju 2.stepenog suda trebalo primeniti. To dalje znai da se pobijana presuda mora ukinuti i predmet vratiti 1.stepenom sudu na ponovno suenje. U sluaju interpretacione greke bitno je smanjena mogunost istovremenog pojavljivanja nedostatka injenine prirode. 1.stepeni sud je tano odredio relevantnu normu. Prema njoj je utvrivao injenino stanje, ali je pogreno razumeo pravnu normu. U ovom sluaju 2.stepeni sud ima uslove da sam reaguje i odlui u meritumu. O ovom albenom razlogu 2.stepeni sud vodi rauna ex-officio. nove injenice i dokazi (beneficium novorum). Pravni lek moe biti zasnovan i na novim injenicama i dokazima. Svrha ovog razloga je u tome da ukae na to da je injenino stanje u pobijanoj presudi pogreno ili nepotpuno utvreno. * Jedni procesni sistemi 2.stepeni postupak ograniavaju na kontrolu zakonitosti rada 1.stepenog suda i nije doputeno isticanje novih injenica i dokaza. * U onim sistemima u kojim 2.stepeni postupak omoguuje ponovno raspravljanje i odluivanje o tubenom zahtevu nije zabranjeno isticanje novih injenkica i dokaza. ak i isticanje novih zahteva. * Nove injenice i dokazi doputeni su i u naem pravu, ali instancioni postupak ima kontrolnu funkciju (ne moe se ponovo raspravljati). Pojam obuhvata samo one injenice i dokaze koji se tiu osnovanosti tubenog zahteva. Nisu obuhvaene injenice i dokazi koji se odnose na odreena procesna pitanja. injenica je nova ako nije bila istaknuta u 1.stepenom postupku. Doputeno je isticati samo one injenice koje su postojale do momenta zakljuenja glavne rasprave (proizilazi iz kontrolne funkcije 2.stepenog postupka u naem pravu). Nove injenice ne mogu biti takve da dovode do preinaenja tubenog zahteva, jer je preinaenje tube doputeno samo do zakljuenja glavne rasprave. Izriito je zabranjeno isticanje prigovora procesne kompenzacije koji nije bio upotrebljen u 1.stepenom postupku. U svakom sluaju, zabranjeno je isticanje novih zahteva. Izuzetak ini zahtev za naknadu parninih trokova nastalih povodom albe. Dokaz je nov ako nije bio predloen u 1.stepenom postupku. Pod njim se podrazumevaju dokazi koji su predloeni za utvrivanje novih injenica, ali i dokazi koji se odnose na injenice istaknute i dokazivane u 1.stepenom postipku. Pravo na isticanje novih injenica i novih dokaza ima samo savestan alilac. On mora uiniti verovatnim da ih, bez svoje krivice, nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuivanja glavne rasprave. Sud e, prema potrebi, sprovesti uviaj radi provere istinitosti navoda alioca. Ne moe se isticati ni prigovor zastarelosti. Napomena: 2.stepenim sudovima beneficium novorum treba samo izuzetno dozvoliti. Ako su usled iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nastali trokovi u postupku povodom albe, ove e trokove, nezavisno od ishoda spora nadoknaditi alilac koji ih je predloio. ogranienje albenih razloga

212

Presude zasnovane na disponiranju stranaka predmetom spora, priznanjem ili odricanjem od tubenog zahteva, ne mogu biti pobijane, iz svih navedenih tazloga. Konkretnim disponiranjem, stranka je odredila sadraj pravne zatite, oslobaajui sud obaveze utvrivanja injeninog stanja i primene materijalnog prava. Zato je iskljuena mogunost da se 1.stepenom sudu pripiu greke u suenju. Od svih albenih razloga, ove dve presude je mogue pobijati, zbog greaka u postupku izraenih u vidu apsolutnih bitnih i relativnih bitnih povreda odredaba postupka. Ove dve presude, alilac koji je preduzeo odreeno raspolaganje, moe pobijati, zato to je izjava o priznanju ili o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare(mane volje). Presuda zbog proputanja se ne moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Presuda u sporovima male vrednosti ne moe se pobijati zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, ali ni zbog relativno bitnih povreda odredaba postupka. Razlog: Efikasnije i ekonominije reavanje sporova. U svim ovim sluajevima ogranienje albenih razloga, rezultira zabranom isticanja novih injenica i dokaza. Isticanje razloga zbog kojeg se odreena presuda ne moe pobijati, nema za posledicu odbacivanje pravnog leka kao nedoputenog. Zabrana je ograniena na nedoputenost albenih razloga, inei nedoputenim uputanje instancionog suda u njihovo postojanje. Ako je pravni lek zasnovan samo na nedozvoljenim razlozima, 2.stepeni sud ga ne odbacuje, ali se ograniava na utvrivanje onih razloga o kojim vodi rauna po slubenoj dunosti. 93. GRANICE ISPITIVANJA PRESUDE POBIJANE ALBOM Naelo dispozicije prate znaajna oficijelna ovlaenja 2.stepenog suda. Do pokretanja postupka dolazi po inicijativi stranke ili drugog ovlaenog lica. Do okonanja postupka, takoe, moe doi po inicijativi podnosioca, povlaenjem pravnog leka. U svemu ostalom oficijelna ovlaenja suda su iroka, dodue i neto suena novim ZPP-u. 2.stepeni sud ispituje 1.stepenu presudu u onom delu u kome se pobija albom. Meutim, ako se iz albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. 2.stepeni sud e uzeti da se presuda pobuja u delu u kome stranka nije uspela u parnici. 2.stepeni sud ispituje 1.stepenu presudu u granicama razloga navedenih u albi. Ali, takoe, pazi po slubenoj dunosti na odreene apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava. Apsolutno bitne povrede parninog postupka na koje 2.stepeni sud pazi po slubenoj dunosti su odredbe: - o sastavu suda; - o sudiji (izuzetog ili iskljuenog); - o apsolutnoj nadlenosti; - o nezakonitom raspolaganju; - o onemoguenju raspravljanja; - o stranakoj sposobnosti i zastupanju. Na sve ostale apsolutne bitne povrede odredaba parninog postupka, sud vodi rauna samo po predlogu podnosioca (alioca). Isto vai i za postojanje prekoraenja tubenog zahteva. 2.stepeni sud, pazi, po slubenoj dunosti samo da li se nedostaci odnose na stranku koja se alila. 213

Ako je u albi formulisan predlog u pogledu sadraja i vrste odluke koja se zahteva od 2.stepenog suda, sud ovim predlogom nije vezan. Moe preinaiti pobijanu presudu, kada je traeno ukidanje, a ukinuti je kada je zahtevano preinaenje. Kada alba sadri razloge zbog kojih se odreena presuda ne moe pobijati, 2.stepeni sud njima nije vezan. A ako sadri samo nedoputene razloge, 2.stepeni sud je ne odbacuje, ve se ograniava na utvrivanje onih razloga o kojima vodi rauna po slubenoj dunosti. 94. POSTUPAK I ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ALBI PROTIV PRESUDE

Postupak po albi se odvija u dva dela: 1) pred sudom koji je doneo pobijanu presudu; i 2) pred sudom 2.stepena. Postupak pred 1.stepenim sudom slui utvrivanju postojanaja predpostavki od kojih zavisi doputenost albe. Ako je odgovor potvrdan, postupak delimino ima i pripremnu funkciju. Deo postupka pred 2.stepenim sudom odnosi se na odluivanje o osnovanosti pravnog leka, ali sasvim ne iskljuuje odluivanje o doputenosti albe.

1.

Postupak pred 1.stepenim sudom

alba se podnosi sudu koji je izrekao 1.stepenu presudu (u dovoljnom broju primeraka). Po prijemu albe, predsednik vea toga suda, pristupa ispitivanju blagovremenosti, potpunosti i doputenosti pravnog leka. U sluaju negativnog odgovora, predsednik vea albu odbacuje reenjem. Ako je odgovor pozitivan, primerak albe 1.stepeni sud dostavlja protivnoj stranci, koja moe u roku od 8 dana, od prijema albe, podneti tom sudu, odgovor na albu. Primerak odgovora na albu 1.stepeni sud dostavlja aliocu. Neblagovremeno podnet odgovor na albu se ne odbacuje nego se dostavlja 2.stepenom sudu koji ga uzima u obzir, ako je to mogue. Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu, 1.stepeni sud albu i odgovor na albu (ako je podnesen) sa svim spisima dostavlja 2.stepenom sudu. Ako se u albi navodi da su u 1.stepenom postupku uinjene povrede odredaba parninog postupka, predsednik vea 1.stepenog suda mora dati objanjenje povodom navoda iz albe, a po potrebi i sprovesti izviaje radi provere njihove istinitosti. Razlog: to efikasnije voenje postupka pred 2.stepenim sudom. 2. Postupak pred sudom 2.stepena

Ovo je deo postupka rezervisan za raspravljanje i odluivanje o osnovanosti albe i zakonitosti pobijane presude. No, i u ovom delu postupka je mogue odluivanje o doputenosti albe i odbacivanje pravnog leka (ako svoj posao nije dobro obavio 1.stepeni sud). Kada se spisi predmeta dostave 2.stepenom sudu, predsednik albenog vea odreuje sudiju izvestioca. Izvestilac ima zadatak da se blie upozna sa predmetom i pripremi (usmeno ili pismeno) izvetaj veu, radi razmatranja predmeta. U tom cilju, ovlaen je da zahteva izvetaj 1.stepenog suda o postojanju britnih povreda odredaba parninog postupka, kao i da trai, radi utvrivanja tih povreda, sprovoenje izviaja. 214

2.stepeni sud, po pravilu, o albi odluuje bez rasprave. Usmenu raspravu zakazuje samo izuzetno: kad nae da je radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja potrebno ponoviti ve izvedene dokaze; kada je u istoj parnici 1.stepena presuda ve jedan put ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrenom i nepotpunom utvrenom injeninom stanju ili su u postupku pred 1.stepenim sudom uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka. Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke, sud e odluiti o albi i doneti odluku uzimajui u obzir naroito ono to je izneto u albi i u odgovoru na albu (ako je podnesen). Rasprava poinje izvetajem sudije izvestioca, koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe. Posle toga ita se presuda ili deo presude koji se pobija albom, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred 1.stepenim sudom. Onda alilac obrazlae svoju albu, a protivna strana odgovor na albu. Stranke na raspravi mogu iznositi nove injenice i dokaze, uz uslov da to uine verovatnim, da ih, bez svoje krivice, nisu mogle izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Ne moe se nastaviti raspravljanje po novim dokazimai predlozima, ve samo po onim koji su ve bili predloeni. Odredbe o raspravi i postupku pred 1.stpenim sudom shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred 2.stepenim sudom. Prema ZPP-u, 2.stepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave: 1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu; 2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi 1.stepenu presudu; 3) ukinuti presudu i uputiti predmet 1.stepenom sudu na ponovno suenje; 4) ukinuti 1.stepenu presudu i odbaciti tubu; 5) preinaiti 1.stepenu presudu i odluiti o zahtevima stranaka. On moe ukinuti 1.stepenu presudu i samo u pogledu iznosa tubenog zahteva, a ne i osnova: (uvedena je neka vrsta 2.stepene meupresude). 2.stepeni sud nije vezan predlogom tube. Prema prirodi odluivanja 2.stepena odluka moe biti u formi presude ili reenja. Odluke kojima se ukida pobijana presuda ili odbacuje pravni lek imaju procesnopravni karakter i donose se u formi reenja. Izraavaju kasatorna ovlaenja 2.stepenog suda. Odluke kojima se odluuje u meritumu (odluka o odbijanju albe kao neosnovane i odluka o preinaenju presude) donosi se u formi presude. U ovom sluaju odluka izraava reviziona ovlaenja suda vieg ranga: 1) neblagovremenu, nepotpunu ili nedoputenu albu, 2.stepeni sud odbacuje reenjem. Ovu odluku, pre svega, donosi 1.stepeni sud. Odluivanje 2.stepenog suda poprima supsidijarni (rezervni) karakter, jer je ogranieno na sluajeve kada je 1.stepeni sudija pogreno zakljuio da je alba doputena. 2) Odluka o odbijanju albe kao neosnovane i potvrivanju 1.stepene presude, rezultat je kontrole osnovanosti prvnog leka. 2.stepeni sud donosi ovu odluku kada utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni oni razlozi o kojima vodi rauna po slubenoj dunosti. O odbijanju albe odluuje se novom presudom. Odluka ima meritoran karakter. 3) Do ukidanja presude i vraanja predmeta 1.stepenom sudu na ponovno suenje dolazi zbog postojanja odreenih bitnih povreda odredaba parninog postupka i nedostataka u injeninom stanju, 215

na kojima je zasnovana ukinuta presuda. Odluuje se reenjem. Postojanje relativno bitnih povreda redovno ima za posledicu ovu vrstu odluivanja. Kada je u pitanju postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parninog postupka, one moraju biti takve da ne predstavljaju smetnju koja ini nedoputenim voenje postupka i odluivanje o tubenom zahtevu. Ako se apsolutno bitna povreda parninog postupka odnosi na: povredu pravila o stranakoj i parninoj sposobnosti ili odredaba o zastupanju stranaka, do ove odluke dolazi, samo pod uslovom da je povredu mogue otkloniti ili je ve sanirana. Do ove vrste odluivanja dovodi i kvalitativno prekoraenje tubenog zahteva. Kada je u pitanju kvantitativno prekoraenje tubenog zahteva, 2.stepeni sud e ukinuti 1.stepenu presudu u delu u kome je prekoraen tubeni zahtev. Do ukidanja presude i vraanja predmeta 1.stepenom sudu dolazi i zbog nedostataka u injeninom stanju. Odnosno, zbog novih injenica i novih dokaza, a radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja. Ovu odluku (reenje), 2.stepeni sud e doneti i kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno. Postupak se vraa u stadijum glavne rasprave onom 1.stepenom veu koje je donelo ukinutu presudu. Ako posumnja u objektivnost tog vea, 2.stepeni sud odreuje da se nova rasprava odri pred drugim veem. Ako je presuda ukinuta zbog relativne nenadlenosti, predmet se vraa nadlenom sudu. U obrazloenju presude, odnosno reenja, 2.stepeni sud treba da ceni albene navode od znaaja i da navede razloge koje je uzeo po slubenoj dunosti. Ako presudu ukida 2.stepeni sud e, zavisno od razloga ukidanja, u obrazloenju navesti: sve odredbe koje su povreene, u emu se povrede sastoje i sve uoene nedostatke od uticaja na donoenje pravilne odluke; odnosno, navee u emu se sastoje nedostaci i zato su nove injenice i dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke; odnosno, ukazae zato su nove injenice i dokazi od uticaja za donoenje pravilne odluke. 4) 2.stepeni sud, reenjem, ukida 1.stepenu presudu i odbacuje tubu u sluaju postojanja onih procesnih smetnji (apsolutno bit. povr. odred. p.post.), koje ine nedoputenim voenje parninog postupka i odluivanje o tubenom zahtevu: a) apsolutna nenadlenost; b) litispendencija i presuena stvar; c) odlueno o zahtevu po tubi koja je podneta posle zakonom propisanog roka; d) ako postoji neki neotklonjiv nedostatak u stranakoj ili parninoj sposobnosti ili u zastupanju stranaka. 5) Preinaenje presude znai njeno ukidanje i istovremeno donoenje nove odluke o tubenom zahtevu. Razlozi: a) ako je na osnovu rasprave utvrdio drugaije injenino stanje nego ono u 1.stepenoj presudu; b) ako je 1.stepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka 1.stepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima; c) ako je 1. stepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica, a na tim injenicama je zasnovana presuda; 216

d) ako smatra da je injenino stanje u 1.stepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je 1.stepeni sud pogreno primenio materijalno pravo; e) ako utvrdi da je 1.stepenom presudom kvantitativno prekoraen tubeni zahtev. Donoenje meritorne odluke od strane 2.stepenog suda, ne ugroava kontrolnu funkciju instancionog suda, jer se on nalazi u istom poloaju u kojem je bio 1.stepeni sud. Nova presuda nije zasnovana na drugaijoj injeninoj osnovi u odnosu na 1.stepenu. Ovo se odnosi na razloge pod (b) i (c). Zabrana je izriito formulisana: Drugostepeni sud ne moe preinaiti presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo ona izjavila albu(reformatio in peius). Dodatno tumaenje: 2.stepeni sud moe dosuditi manje ili sasvim odbiti ono to je zahtevano albom, ali ne moe dosuditi manje od onog to je dosudio 1.stepeni sud. Donoenje i sadraj 2.stepene odluke Primenjuju se ista pravila kao ona to se odnose na 1.stepenu presudu. U obrazloenju presude, odnosno reenja, vii sud ceni albene navode koji su od znaaja za donoenje presude. Navodi i razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti. ( dalje o obrazloenju: kraj prethodne i poetak ove strane). Po donoenju presude, 2.stepeni sud je duan vratiti spise 1.stepenom sudu u roku od 30 dana, od dana donoenja odluke (da dovoljnim brojem prepisa za stranke ili druga zainteresovana lica). 1.stepeni sud je duan da odmah po prijemu reenja 2.stepenog suda zakae roite za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema reenja 2.stepenog suda. Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom reenju. *************** *************** ************** REZIME( O ALBI): Naelo dispozicije stranaka dolazi do punog izraaja i u odredbama vezanim za ovaj institut. Naime, u albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi, samo ako alilac uini verovatnim da ih, bez svoje krivice, nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja rasprave(lan 359, stav 1. ZPP). Vie se ne mogu u albi iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor (stav3. ZPP). Ove novine e spreiti dosadanje zloupotrebe procesnih ovlaenja. Razlozi zbog kojih se presuda moe pobijati nisu izmenjeni, ali kada su u pitanju bitne povrede, koje se odnose na svojstvo stranke i zastupanje, one se sada moraju odnositi na stranku koja se ali. Sastav suda i sudije spojeni su u jednu taku i dopunjeni u skladu sa institutima iskljuenja i izuzea. Nadalje, sadrina take 12, lana 361. ZPP, koja govori o nedostacima presude, zbog kojih se ona ne moe ispitati, zbog tano nabrojanih razloga, vie ne predstavlja apsolutno bitnu povredu, zbog koje se presuda mora ukinuti. Uvedeni su rokovi od 8 dana za dostavljanje spisa sa odlukom prvostepenog suda drugostepenom sudu, kada su ispunjeni uslovi predvidjeni odredbom lana 367, stav 1. ZPP. Jedna od najbitnijih izmena, sadrana u lanu 369, stav 2. ZPP, odnosi se na obavezu drugostepenog suda da zakae raspravu i odlui o albi i zahtevima stranaka, kada je u istoj parnici prvostepena presuda ve bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogreno i nepotpuno utvrdjenom injeninom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka. Pri ovakvom zakonskom ovlaenju sudova, stranke sada sasvim sigurno imaju izvestan kraj postupanja u reenju spornog odnosa. 217

Nadalje, sa sigurnou e moi da se utvrdi da li u konkretnom sluaju prvostepeni sud nije postupao po nalozima drugostepenog suda, prilikom prvog ukidanja ili u drugostepenoj odluci nalozi nisu dati adekvatno i ne sadre sve to je potrebno navesti u smislu odredbe lana 382, stavovi 2. i 4. ZPP. Pored efikasnijeg sudjenja, izbei e se zloupotrebe procesnih ovlaenja i mnogo objektivnije utvrditi strunost i savesnost sudskog kadra. Uvedena je obaveza drugostepenog suda da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana donoenja odluke (lan 383. ZPP), a prvostepenog suda da, po prijemu reenja drugostepenog suda zakae roite za glavnu raspravu u roku od 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda (lan 384. stav 1. ZPP). Rasprava pred drugostepenim sudom po albi odrae se i ako izostane jedna ili obe strane, koje su uredno pozvane, a injenice i dokazi se mogu iznositi pred sudom samo u okviru ovlaenja iz lana 359. ZPP, ako ih bez svoje krivice nije mogao izneti tj. predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Novina je i da drugostepeni sud presudu moe ukinuti samo u pogledu iznosa tubenog zahteva, ako nadje da u pogledu osnova ne ostoje razlozi za ukidanje odluke.Ovo e doneti veu pravnu sigurnost strankama i sudjenje uiniti ekonominijim, jer e se izbei ponovna utvrdjenja ili vetaenja vezana za osnov. U sluaju prekoraenja, kad je dosudjeno vie od traenog, presuda e se samo ukinuti u ovome delu, a ako je odlueno o neem drugom u odnosu na traeno, presuda se ukida i vraa na ponovno sudjenje. Tako je u potpunosti razgranieno postupanje suda zbog prekoraenja u pogledu visine zahteva od prekoraenja u pogledu samog zahteva. 95. ALBA SA ALTERNATIVNIM PREDLOGOM ZA REVIZIJSKO ODLUIVANJE ( DIREKTNA REVIZIJA)

Ovo je: - devolutivan; - ogranien; - dvostran; - suspenzivan pravni lek Ovo je pravni lek sa dvostranom pravnom prirodom jer u sebi sadri i albu i reviziju. Samim tim, ona moe biti u zavisnosti od ispunjenih uslova, vanredan ili redovan pravni lek. Te dve mogunosti su alternativno postavljenje, pa ukoliko su ispunjeni zakonom predvieni uslovi, onda je to vanredan pravni lek (direktna revizija), a ako nisu, onda je to redovan pravni lek (alba protiv presude). Protiv 1.stepene presude protiv koje je dozvoljena revizija, stranke mogu izjaviti albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, ako stranka u albi predloi da o ovom leku odluuje Vrhovni sud Srbije, a protivna stranka se sa tim sloi (saglasi). Presuda se moe pobijati ovim pravnim lekom ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) da je u pitanju parnica u kojoj je doputena revizija; 2) da obe strane zastupa advokat; 3) da se stranke saglase; i 4) da je u pitanju vei broj predmeta. Pravni lek je doputen protiv 1.stepene presude.

218

alba se izjavljuje sudu koji je izrekao 1.stepenu presudu (u dovoljnom broju primeraka). albu 1.stepeni sud dostavlja na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obavetenje da se u odgovoru na albu moe saglasiti da o ovoj albi odluuje Vrhovni sud Srbije. 1.stepeni sud e po prijemu odgovora na albu, ukoliko je alba blagovremena, potpuna i doputena, dostaviti albu i odgovor na albu sa svim spisima 2.stepenom sudu. 2.stepeni sud e ako ne odbaci albu, predmet dostaviti Vrhovnom sudu Srbije. 1.stepeni sud poto ispita gore navedene uslove, predmet upuuje Vrhovnom sudu Srbije koji e, u veu od 3-oje sudija odluivati o doputenosti pravnog leka direktne revizije, odnosno, ispituje da li su ispunjeni formalni uslovi. Ako se stranka: - u odgovoru na albu ne saglasi da o izjavljanom pravnom leku neposredno odluuje vrhovni sud Srbije, ili - stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku, 2.stepeni sud odluie o albi na 1.stepenu presudu po optim pravilima. Ako se protivna stranka saglasi da o pravnom leku odluuje Vrhovni sud Srbije, Vrhovni sud Srbije prihvati da o njemu odluuje, zbog ujednaenja sudske prakse, zauzimanjem stava o nekom pravnom pitanju, smatra se da je alba protiv 1.stepene presude povuena. O osnovanosti ovog pravnog leka odluuje vee sastavljeno od 5 sudija. Na ovaj nain, presuda se moe pobijati samo zbog: 1. pogrene primene materijalnog prava i 2. apsolutno bitne povrede odredaba postupka, koje se tiu nezakonitog raspolaganja stranaka. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. Odluka se donosi u roku od 3 meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud Srbije moe odbiti ovaj pravni lek i potvrditi 1.stepenu presudu ili preinaiti 1.stepenu presudu (usvajanjem albe). Zakljuak: XXVIII glava uvodi novi vanredni pravni lek, poznat u uporednom pravu, iji osnov se moe nai i u preporuci P(84) 5, glava IV, stav 7, taka d.Svoje opravdanje nalazi u potrebi za ujednaavanjem sudske prakse, razmatranjem nekog spornog pitanja, koje je bitno u konkretnoj situaciji, pre svega za nekog od uesnika u postupku. Nalaenjem sporazuma stranaka da preskoe redovni pravni lek, albu i direktno se obrate Vrhovnom sudu i u mnogo kraem vremenskom periodu dodju do njegovog pravnog stanovita, omogui e strankama u postupku da se opredele u postupanjima za eventualne budue parnice. Procedura je propisana odredbama lanova 389-393.ZPP, a u sluaju da Vrhovni sud Srbije utvrdi da nema uslova da postupa po ovome pravnom leku, postupak e se nastaviti po pravilima za albeni postupak. Ovaj pravni lek e svoju primenu najee nai kod pravnih lica, koja imaju vei broj moguih parnica, pri emu e odluka po direktnoj reviziji opredeliti tuioca da li da udje u spor. Zakon donosi i novinu, koja se odnosi na funkcionisanje apelacionog suda. On e imati ovlaenja da dozvoli reviziju i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom i kad je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa, ujednai sudska praksa ili je neophodno novo tumaenje prava (lan 395. ZPP). Ova odredba primenjivae se tek kad pone rad apelacionih sudova. Pri postupku revizije predvidjeni su rokovi u kojima se mora postupati u pojedinim fazama, radi efikasne procedure (lan 402. zpp) 219

Revizijski sud nee obrazlagati presudu u kojoj se ponavljaju albeni razlozi, jer se ne bi postiglo novo tumaenje prava, niti doprinelo ujednaenju tumaenja prava (lan 405, stav 2. ZPP). Takva odredba u smislu preporuka Saveta Evrope svakako e omoguiti da se sudije kasacionog suda rasterete bespotrebnog ponavljanja istih ili slinih pravnih obrazloenja. 96. REVIZIJA PROTIV PRESUDE Revizija protiv presude je: 1. vanredan; 2. nesuspenzivan; 3. najee devolutivan; 4. ogranien i 5. dvostran pravni lek, koji je doputen protiv pravosnanih 2.stepenih presuda. Prihvaena je tzv.zabrana preskakanja instanci. Revizija je dozvoljena ako je predhodno bila izjavljena alba o kojoj je 2.stepeni sud odluio presudom (izuzetak: tzv.direktna revizija). Revizija je devolutivan pravni lek. O reviziji odluuje Vrhovni sud Srbije. Mada, do poetka rada Apelacionih sudova, kada u prvom stepenu odluuje nadleni okruni sud, revizija ima svojstvo remonstrativnog pravnog leka. Revizija je doputena protiv presuda koje su ve stekle pravosnanost, tako da, po definiciji, ne moe imati suspenzivno dejstvo. ZPP posebno naglaava da revizija ne zadrava izvrenje pravosnane (kondemnatorene) presude protiv koje je izjavljena. Ogranienost revizije dvojako je izraena. Ogranienja se odnose na pobijanje odreenih 2.stepenih presuda. Revizioni razlozi su, takoe, ogranieni. Ima obeleje dvostranog pravnog leka. Primerak blagovremene, potpune i doputene revizije dostavlja se protivnoj stranci, koja u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnog leka moe dati odgovor. Doputenost revizije Revizija nije doputena protiv pravosnanih presuda donesenih u 1.stepenu (izuzetak: direktna revizija). Nije doputena ni protiv presuda donetih: 1) u sporovima male vrednosti; 2) u sporovima zbog smetanja dravine; 3) kao i protiv presude u branim sporovima. Nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnane presude ne prelazi 500.000,00 dinara. Nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.00,00 dinara. Meutim, u odreenim sporovima revizija je doputena bez obzira na vrednost predmeta spora: 1. 2. 220 u parnici o pravu na izdravanje ili o pravu na ukidanje izdravanje; u sporovima o pravu na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja;

3.

4.

u imovinskim sporovima nastalim iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinanih akata i radnji kojim se pravna i fizika lica zavisno od sedita, odnosno prebivalita, stavljaju u neravnopravan poloaj na jedinstvenom tritu ili se na drugi nain naruava jedinstvo trita, ukljuujui i parnicu o naknadi tete tim prouzrokovane; u sporovima protiv autorskog prava, zatite i upotrebe pronalazaka i tehnikih unapreenja, uzoraka, modela i igova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolistikog ponaanja kad se odnose na imovinskopravni zahtev.

Neblagovremenu reviziju (rok od 30 dana od dana dostavljanja presude) odbacuje predsednik vea 1.stepenog suda, bez odravanja roita. Revizija mora (isto kao alba) da sadri: 1) oznaenje presude koja se pobija; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3) razloge revizije i 4) potpis podnosioca Pod brojem 1 i 4 su nuni elementi, stavke pod brojem 2 i 3 su fakultativni elementi. Ako ne sadri nune elemente, odbacie se 1.stepeni sud. Revizija se ne moe izjaviti: - ako je izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije; - ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat; - ako je izjavilo lice koje je odustalo od revizije; - ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije; - ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe podneti. Razlozi za podnoenje revizije Bitno obeleje revizije je to se po ovom pravnom leku, kontrola pobijane presude ograniava na pravna pitanja. Revizija se moe izjaviti: zbog apsolutno bitnih povreda odredaba parninog postupka, osim one o relativnoj nadlenosti; ako je sud u toku postupka nepravilno primenio ili nije primenio neku odredbu ZPP-u, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude; zbog pogrene primene materijalnog prava; zbog prekoraenja tubenog zahteva, ali samo ako je ta povreda uinjena u postupku pred 2.stepenim sudom.

Postojanje ostalih, relativno bitnih povreda odredaba parninog postupka, moe imati znaaj razloga za izjavljivanje revizije, ali pod uslovom da je ova povreda nastala u postupku pred 2.stepenim sudom. Revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Ne mogu se isticati nove injenice i novi dokazi. Granice ispitivanja presude pobijane revizijom Revizija jeste ogranien pravni lek, meutim, i u tim granicama revizioni sud raspolae znatnim ofcijenim ovlaenjima. Do pokretanja postupka dolazi po inicijativi advokata stranke. 221

Povlaenjem revizije moe doi do okonanja, na inicijativu istog subjekta. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. No, sud, po slubenoj dunosti pazi na apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka, koja se odnosi na stranaku sposobnost i zastupanje, kao i na pravilnu primenu mateijalnog prava. Revizioni sud, po slubenoj dunosti, pazi samo ako se nedostaci odnose na stranku koja je izjavila reviziju. Ako je u reviziji formulisan predlog u pogledu sadraja, vrste odluke koja se zahteva od revizionog suda, sud ovim predlogom nije vezan. Pobijanu presudu moe preinaiti, iako je traeno ukidanje i obrnuto. Ako revizioni sud utvrdi da revizija sadri samo nedoputene razloge, revizioni sud je ne odbija, ve se ograniava na utvrivanje onih razloga o kojima vodi rauna ex-officio. Tek, ako nema ni takvih razloga, revizioni sud e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu. Postupak po reviziji Deo postupka se odvija pred sudom koji je izrekao 1.stepenu presudu. Njemu se i podnosi revizija. Funkcija ovog suda je da ispita postojanje pretpostavki od kojih zavisi doputenost revizije i preduzima radnje za to uspeniju pripremu postupka. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacuje predsednik vea 1.stepenog suda bez odravanja roita. Ako ispunjava uslove, revizija se dostavlja protivnoj stranci i javnom ruiocu nadlenom za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti, u roku od 8 dana. Javnom tuiocu dostavlja i prepis presude protiv koje je revizija izjavljena. Protivna stranka, u roku od 15 dana od dana dostavljanja revizije 1.stepenom sudu, moe podneti odgovor na reviziju. Po prijemu odgovora ili isteku roka za odgovor, predsednik vea 1.stepenog suda, reviziju i odgovor na reviziju, dostavlja sa svim spisima revizijskom sudu, preko 2.stepenog suda, u roku od 15 dana. Kada primi reviziju, sa svim raspoloivim spisima, predsednik revizionog vea iz svog sastava odreuje sudiju izvestioca. Izvestilac ima zadatak da se blie upozna sa predmetom i pripremi (usmeno ili pismeno) izvetaj veu radi razmatranja predmeta. U tom cilju ovlaen je da zahteva izvetaj od 1.stepenog i 2.stepenog suda o postojanju povrede odredaba postupka, kao i da trai, radi utvrivanja tih povreda, sprovoenje izviaja. Revizioni sud (Vrhovni sud Srbije) o reviziji odluuje bez rasprave, na zatvorenoj sednici vea. Odluke revizionog suda Kao i albeni i revizioni sud raspolae kasatornim i revizionim ovlaenjima, s tim to se reviziona ovlaenja ovom suda bitno suuju. Preinaenje 2.stepene presude moe biti samo reakcija na pogrenu primenu materijalnog prava. Daskle, revizioni sud u sednici vea moe: 1) 2) 3) 4) 5) 222 odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedoputenu; odbiti reviziju kao neosnovanu i potvrditi pobijanu presudu; ukinuti 1.stepenu ili 2.stepenu odluku i predmet vratiti 1.stepenom ili 2.stepenom sudu na ponovno suenje, a reviziju usvpjiti; ukinuti pobijanu presudu i odbaciti reviziju; preinaiti pobijanu presudu (usvojie reviziju).

Takoe, moe ukinuti 1.stepenu presudu i samo u pogledu iznosa tubenog zahteva, a ne i osnova tubenog zahteva (neka vrsta revizione meupresude). Prema prirodi odluivanja, revizijska odluka moe biti u formi reenja ili presude. Odluka kojom se ukida pobijana presuda ili odbacuje pravni lek ima procesnopravni karakter i donosi se u formi reenja. Izraava kasatorna ovlaenja suda. Odluke kojima se odluuje u meritumu (2) i (5) donose se u formi presude. U ovom sluaju odluka izraava reviziona ovlaenja Vrhovnog suda Srbije. 1. 2. 3. neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu presudu, revizioni sud odbacuje reenjem (ako to ve nije uinio 1.stepeni sud). Ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni oni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti, revizioni sud e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu i potvrditi 2.stepenu presudu. Odluka ima meritoran karakter i rezultat je kontrole osnovanosti pravnog leka (revizije). Do ukidanja presude i vraanja predmeta na ponovno suenje dolazi zbog postojanja propisanih apsolutno bitnih povreda odredaba parninog postupka, zbog kojih se moe izjaviti revizija; u sluaju pogrene primene materijalnog prava i zbog kvalitativnog prekoraenja tubenog zahteva pred 2.stepenim sudom.

Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba PP zbog kojih se revizija moe izjaviti (izuzev povreda odredaba o apsolutnoj i relativnoj nenadlenosti, ili je odlueno o zahtevu po tubi posle roka litispendencije, ili u sluaju ne bis in idem), revizioni sud e reenjem ukinuti u celini ili delimino presudu 2.stepenog ili 1.stepenog suda ili samo presudu 2.stepenog suda i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom veu 1.stepenog ili 2.stepenog suda, odnosno drugom nadlenom sudu. Ako revizioni sud nae da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno i da zbog toga nema uslova za preinaenje, reenjem e usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimino pobijanu presudu 1.stepenog ili 2.stepenog suda ili samo presudu 2.stepenog suda i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom veu 1.stepenog, odnosno 2.stepenog suda. Ako je 2.stepenom presudom kvalitativno prekoraen tubeni zahtev (odlueno o neem drugom), revizioni sud e ukinuti 2.stepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suenje. 4. Ako je u postupku pred 1.stepenim ili 2.stepenim sudom uinjena neka od apsolutno bitnih povreda odredana parninog postupka, koja se tie apsolutne nenadlenosti, litispendencije, pravila ne bis in idem ili je odlueno o zahtevu po tubi posle isteka zakonskog roka, revizioni sud e ukinuti reenjem donesene odluke i odbaciti tubu. Preinaenje podrazumeva ukidanje pobijane presude i istovremeno donoenje nove odluke o tubenom zahtevu. Razlozi: ako revizioni sud utvrdi da je materijalno pravo pogreno primenjeno (bilo da je re o supstancionoj ili interpretativnoj greki) i kvantitativno prekoraenje tubenog zahteva od strane 2.stepenog suda (dosueno vie nego toje traeno). Donoenje meritorne odluke od strane revizionog suda ne ugroava kontrolnu funkciju instancionog suda, jer se on nalazi u istom onom poloaju u kome se nalazio 2.stepeni sud. Nova presuda nije zasnovana na drugaijoj injeninoj osnovi u odnosu na 2.stepenu. 223

5.

Kad je u pitanju drugi razlog preinaenja presude, treba rei, da ovde, zapravo, revizioni sud ukida 2.stepenu presudu u delu u kome je prekoraen tubeni zahtev. U obrazloenju presude, odnosno reenja, revizioni sud treba da oceni razloge koji su bili od odlunog znaaja za njegovu odluku, kao i da oznai razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti. Odluka revizionog suda dostavlja se 1.stepenom sudu preko 2.stepenog suda u roku od 30 dana od dana donoenja odluke. Primerak odluke se dostavlja i javnom tuiocu. 1.stepeni sud je duan da odmah po prijemu reenja revizionog suda, zakae roite za glavnu raspravu u roku od 30 dana od dana prijema reenja revizionog suda. 1.stepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao revizioni sud u svom reenju.

97.

REVIZIJA PROTIV REENJA

Po svojim osnovnim obelejima, revizija protiv reenja odgovara reviziji protiv presude. U postupku povodom ovog pravnog leka shodno se primenjuju odredbe o reviziji protiv presude. U pitanju je: vanredan, nesuspenzivan, devolutivan, ogranien i dvostran pravni lek. Revizija se moe izjaviti protiv onih reenja 2.stepenog suda kojima je postupak pravosnano okonan. Revizija protiv reenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv presude. Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja 2.stepenog suda, kojim se izjavljena alba odbacuje, odnosno kojim se potvruje reenje 1.stepenog suda o odbacivanju revizije. Revizija je uvek dozvoljena i protiv reenja 2.stepenog suda kojim je pravosnano odlueno o predlogu za ponavljanje postupka. PODSETNIK: Reenjem se meritorno odluuje: 1) u postupku zbog smetanja dravine; 2) u postupku izdavanja platnog naloga; 3) prilikom odreivanja trokova postupka; 224

4) prilikom izricanja novanih kazni zbog ometanja rada suda. OSTALO VIDETI REVIZIJU PROTIV PRESUDE ! 98. ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI Zahtev za zatitu zakonitosti je: 1) 2) 3) 4) 5) vanredan; nesuspenzivan; devolutivan; ogranien i dvostran pravni lek.

Moe se podneti protiv odluka koje su stekle pravosnanost u 1. ili 2.stepenu. Doputenost pravnog leka, ne zavisi, dakle, da li je odluka prethodno bila pobijana albom. Ne primenjuje se, kao kod revizije zabrana preskakanja instanci. Ovim pravnim lekom mogu se pobijati i presude i reenja. Vai jedno opte ogranienje:Zahtevom za zatitu zakonitosti ne mogu biti pobijane odluke koje je povodom revizije i zahteva za zatitu zakonitosti doneo Vrhovni kasatorni sud Srbije.. O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje VSS. Ovo je ogranien pravni lek. Doputen je zbog odreenih razloga koji su za nijansu restriktivniji od onih za izjavljivanje revizije. Ima obeleje dvostranog pravnog leka.Primerak blagovremenog, potpunog i dozvoljenog pravnog leka dostavlja se strankama na odgovor u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Za podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti ovlaen je Republiki javni tuilac. Ovlaenje ostvaruje u javnom interesu. To moe initi po slubenoj dunosti ili na predlog stranke u roku od 3 meseca. Rokovi za podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti(ZZZ): Rok iznosi 3 meseca (najee). Mogue su 4 varijante: 1) 2) 3) 4) protiv 1.stepene odluke protiv koje nije bila izjavljena alba, rauna se od dana kada se ta doneta odluka vie nije mogla pobijati albom; protiv 2.stepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija, rauna se od dana kada je odluka dostavljena, onoj stranci kojoj je kasnije dostavljen; protiv 2.stepene odluke protiv koje je izjavljena revizija, u roku od 30 dana od kada je javnom tuiocu dostavljena revizija one stranke ija mu je revizija ranije dostavljena; protiv pravosnane odluke donesene u sporu koji se odnosu na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tuilac moe, u roku od 1 godine dana, izjaviti zahtev za zatitu zakonitosti zbog toga to je ugovor po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Rok se rauna od dana pravosnanosti odluke. Ako je protiv odluke izjavljena revizija, rok se rauna od dana donoenja odluke po reviziji kojom je postupak zavren.

Razlozi za podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti su izuzetno sloeni + RAZLOZI PREDVIENI ZA REVIZIJU (4). Javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti, ako je protivno odredbama ZPP-u sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Ovo zato to je osnovni cilj ovog pravnog leka uspeno ostvarivanje pravnog poretka. Kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti, VSS ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. 225

ZZZ mora da sadri: 1. oznaenje presude koja se pobija; 2. izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3. razlog zahteva za zatitu zakonitosti; 4. potpis podnosioca. ZZZ se ne moe izjaviti: 1. ako je izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje ZZZ; 2. ako je ZZZ izjavilo lice koje nije advokat (ili javni tuilac); 3. ako je izjavilo lice koje je odustalo od ZZZ; 4. ako lice koje je izjavilo nema pravni interes; 5. ako je ZZZ izjavljen protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe podneti. Ako javni tuilac na predlog stranke ne podigne ZZZ u zakonom predvienim rokovima, ta stranka je ovlaena da u roku od 30 dana, od dana prijema obavetenja da javni tuilac nee izjaviti ZZZ, sama izjavi ovaj pravni lek. Stranku u ovom postupku mora zastupati advokat. Postupak i odluivanje o ZZZ ZZZ podnosi se 1.stepenom sudu koji je ovlaen da neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen pravni lek odbaci. Ako ne, dostavlja ga strankama na odgovor u roku od 8 dana. Po prijemu odgovora ili po proteku roka od 15 dana za odgovor, zahtev se, putem 2.stepenog suda upuuje VSS zajedno sa predmetom i svim spisima. Predsednik vea VSS odreuje sudiju izvestioca sa zadatkom da se blie upozna sa predmetom i pripremi izvetaj (usmeno ili pismeno) veu radi razmatranja predmeta. O ZZZ se odluuje na sednici vea bez odravanja glavne rasprave. O sednici se obavetava i javni tuilac, odnosno advokat stranke. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i ZZZ o oba pravna leka VSS odluuje jednom odlukom. Odluke po ZZZ gotovo u svemu odgovaraju odlukama koje donosi revizioni sud. Moe(Vrhovni kasatorni sud): 1) odbaciti zahtev kao neblagovremen, nepotpun i nedozvoljen; 2) odbiti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku; 3) ukinuti odluku i predmet vratiti 1.stepenom ili 2.stepenom sudu na ponovno suenje; 4) ukinuti odluku i odbaciti tubu; 5) preinaiti pobijanu odluku. Zakljuak: Ovlaenje javnog tuioca za podizanje ovog vanrednog pravnog leka postoji samo u pogledu bitne povrede parninog postupka iz lana 361, stav 2, taka 5.ZPP(Ako je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost), a koja se odnosi na lan 3, stav 3. ZPP,tj.nedozvoljeno raspolaganje stranaka (lan 417.ZPP). Rok za podizanje skraen je sa dve na jednu godinu. Ukoliko tuilac ne podigne zahtev, stranka koja je podnela predlog ovlaena je da u roku od 30 dana sama izjavi ovaj pravni lek, o kome e se odluivati na sednici na koju se poziva i stranka, a ispitivae se samo povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. 99. PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA 226

Ponavljanje postupka (PP) je: 1) vanredan; 2) nesuspenzivan; 3) revonstrativan; 4) dvostran i 5) ogranien pravni lek Na ovaj nain se pobijaju odluke kojim je pravosnano okonan parnini postupak. Mogu se pobijati i presude i reenja i pravosnanost 1.stepenih i 2.stepenih odluka. Predmet pobijanja mogu biti i: pravosnane presude zasnovane na disponiranju stranaka, zatim meritorna reenja kojima se postupak pravosnano okonava, reenja u parnicama zbog smetanja dravine i platnog naloga, kao i reenja o odbacivanju tube ili albe. Nije u primeni zabrana preskakanja instanci. Doputenost pravnog leka ne zavisi od toga, da li je pobijana odluka pre nastupanja pravosnanosti bila pobijana albom. Ovo je remonstrativan pravni lek. To ostaje i kada odluuje 2.stepeni sud. Njegov smisao nije da obezbedi kontrolu rada nieg suda. Odluivanje 2.stepenog suda je posledica nedostataka nastalih u postupku po albi o kojim, shodno remonstrativnom obeleju pravnog leka treba sam sud da odlui. Pravni lek je dvostran. Primerak predloga za PP se dostavlja drugoj stranci na odgovor. Ogranien je, jer se moe podneti samo iz odreenih taksativno nabrojanih razloga. Ne moe biti zasnovan na: relativno bitnim povredama odredama parninog postupka, ni na pogrenoj primeni materijalnog prava, ali ni na svim apsolutno bitnim povredama odredaba parninog postupka, nego na najznaajnijim. Doputeno je i isticanje novih injenica i dokaza koji opravdavaju ponavljanje postupak. Postupak moe imati 3 podstadijuma: 1. 2. 3. najpre se odluuje o doputenosti pravnog leka; zatim, u sluaju pozitivnog odgovora, odluuje da li doputa ponavljanje postupak, i najzad, ponovo se raspravlja i odluuje o tubenim zahtevu. Pretpostavke za doputenost pravnog leka Za podnoenje predloga za ponavljanje postupka in aabstracto, ovlaena su ona lica na koja se neposredno odnosi pravosnanost presude. Podnosilac mora imati i konkretan pravni interes. Pravni lek mora biti blagovremen. Najee se odreuju 2 vrste rokova: - subjektivni u trajanju od 30 dana i - objektivni u trajanju od 5 godina. Po isteku roka, pravni lek je nedoputen. 227

U predlogu za ponavljanje postupka moraju se navesti: 1. zakonski osnov po kome se trai ponavljanje; 2. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom roku; 3. dokazi kojima se potvruju navodi predlagaa. Razlozi za izjavljivanje pravnog leka Razlozi za izjavljivanje pravnog leka i ponavljanje postupka taksativno su navedeni: 1. 2. 3. 4. 5. povreda naela obostranog sasluanja stranaka i kontradiktornosti postupka; povreda odredaba o parninoj sposobnosti i zastupanju stranaka; ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka; ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadraj; ako je do odluke suda dolo usled krivinog dela sudije, odnosno sudije porotnika, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke ili protivne stranke ili kog treeg lica; 6. ako stranka stekne mogunost da upotrebi pravosnanu odluku suda koja je ranije meu istim strankama doneta o istom zahtevu; 7. ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravosnano preinaena, ukinuta, ponitena; 8. ako je naknadno pred nadlenim organom pravosnano reeno predhodno pitanje na kome je odluka zasnovana; 9. ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku 10. ako je, po pravosnano okonanom postupku pred domaim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sl.pravnom odnosu protiv Srbije. Rokovi za izjavljivanje pravnog leka Subjektivni rok za podnoenje predloga za ponavljanje postupka iznosi 30 dana. Njegovo raunanje zavisi od razloga zbog kojeg se pr.lek podnosi: 1) 2) 3) 4) 5) 6) u sluaju (1), od dana kad je odluka dostavljena stranci; u sluaju (2), od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno kad je stranka saznala za razlog; u sluaju (3-5) od dana kad je stranka saznala za pravosnanu presudu u kr. postupku, odnosno od dana kada je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti; u sluaju(6 i 7) od dana kada je stranka mogla upotrebiti pravosnanu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka; u sluaju 8 od dana kad je odluka dostavljena stranci; u sluaju (9) od dana kada je stranka mogla izneti nove injenice ili dokaze.

Ako su ovi rokovi poeli tei i pre nego to je odluka postala pravosnana, taj rok e se raunati od pravosnanosti odluke. Pored subjektivnog odreen je i objektivni rok. Iznosi 5 godina, a rauna se od nastupanja pravosnane odluke. Po njegovom proteku, ne moe se zahtevati ponavljanje postupka, bez obzira da li je istekao subjektivni rok. Protekom subjektivnog, objektivni rok gubi znaaj. 228

Objektivni rok se ne odreuje za: povrede naela obostranog sasluanja stranaka, povrede pravila o stranakoj i parninoj sposobnosti i u sluaju, ako je, po pravosnano okonanom postupku pred donaim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Srbije. Postupak po predlogu za ponavljanje postupka Predlog se podnosi sudu koji je doneo odluku u 1.stepenu. Neblagovren, nepotpun i nedozvoljen predlog, odbacuje predsednik 1.stepenog vea reenjem bez odravanja roita. O doputenosti se ne donosi posebno reenje. Predlog se dostavlja protivnoj stranci, uz rok od 15 dana da da odgovor. Po prijemu odgovora ili bezuspenom proteku roka, zakazuje roite za raspravljanje o predlogu. Roite se odrava pred predsednikom 1.stepenog vea. Po odranom roitu, odluuje o osnovanosti pravnog leka i o ponavljanju postupka. Odluka o ponavljanju postupka pretpostavlja prethodno ukidanje pravosnane odluke donete u prethodnom postupku. Po pravosnanosti reenja o ponavljanju postupka odreuje se roite za glavnu raspravu na kojem se raspravlja o osnovanosti tubenog zahteva, mada se moe zakazati pre pravosnanosti reenja o ponavljanju postupka. Ako se ponavljanje postupka zahteva zbog novih injenica i dokaza, predsednik vea moe raspravljenje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa raspravljenjem o glavnoj stvari. Tada se reenje o ukidanju pobijane odluke i doputenosti ponavljanja postupka, unosi u odluku o glavnoj stvari. Nova glavna rasprava ini jedinstvenu procesnu celinu sa ranijom. Doputeno je isticanje novih injenica i dokaza. Nova odluka, bez obzira da li ima meritorni ili procesni znaaj, smatra se 1.stepenom. Iz navedenog razloga mogue je njeno pobijanje svim raspoloivim pravnim lekovima i redovnim i vanrednim). Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi na postupak pred sudom 2.stepena, po odranom roitu za raspravljanje o predlogu, predsednik vea 1.stepenog suda dostavlja predmet viem (2.stepenom) sudu. Po izvrenom dostavljanju, predsednik 2.stepenog vea odreuje sudiju izvestioca, koji, po potrebi, pribavlja izvetaj od 1.stepenog suda o povredama postupka, a moe da zahteva da se zbog utvrivanja tih povreda sprovedu izviaji. O ponavljanju postupka 2.stepeni sud odluuje bez odravanja rasprave. Ako 2.stepeni sud nae da je opravdano ponavljanje postupka i da nije potrebno odravanje nove glavne rasprave, ukida svoju odluku kao i odluku vieg suda (ako takva odluka postoji) i donosi odluku o glavnoj stvari. Ako zakljui da je potrebno odravanje glavne rasprave, vii sud vraa predmet 1.stepenom sudu, radi njenog odravanja i donoenja meritorne odluke. Zakljuak: Osnovna novina u vezi s ovim pravnim lekom je predvidjena u lanu 422, taka 10. ZPP. Pravosnano okonan postupak po predlogu stranke moe se ponoviti, ako je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Srbije. Ovakva odredba prua zatitu pojedincima u pogledu krenja njihovih prava, da na laki, efikasniji i jeftiniji nain izvre zatitu svojih prava pred nacionalnim sudom. S druge strane, omoguava dravi da kada u slinim situacijama postoji utvrdjeno krenje ljudskih prava od strane nadlenog evropskog suda, u ponovljenoj proceduri pred nacionalnim sudom regulie pravo gradjana.

229

100.

ODNOS PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA

Bitno obeleje naeg parninog postupka ini vei broj vanrednih pravnih lekova, koji se delimino razlikuju, ali imaju i niz zajednikih obeleja. Nekad se zasnivaju na gotovo identinim razlozima i mogu se izjaviti protiv svih odluka u rokovima koji se u potpunosti ili delimino podudaraju, uz nadlenost istih ili razliitih instancionih sudova. Razlozi pravne sigurnosti i efikasnosti zahtevaju da se regulie i njihov odnos, nain i redosled postupanja. Neki pravni lekovi namenjeni su pobijanju istih odluka. Zasnovani su na gotovo istim razlozima i povereni na reavanje istim sudovima. Navedeni odnos postoji izmeu revizije i zahteva za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca. U pitanju su sasvim koordinirani pr.lekovi o kojima odluuje isti sud, VSS. Iz navedenog razloga propisano je spajanje postupka i jedinstveno odluivanje u sluaju uporednog podnoenja tih pravnih lekova. Drugaije je reen odnos PPP i ostalih vanrednih pravnih lekova. Kada je uporedo podnesen PPP i neki drugi vanredni pravni lek, nema uslova za zajedniko postupanje i odluivanje, jer to spreavaju i funkcionalni i organizacioni razlozi. S druge strane, voenju paralelnih, odvojenih postupaka protive se razlozi pravne sigurnosti i efikasnosti postupka. Doputeno je postupanje samo po jednom pravnom leku. Postupak po drugom se prekida sve do zavretka prethodnog. Pri donoenju odluke, po kojem e se od vie izjavljenih pravnih lekova, postupak nastaviti ili prekinuti, primenjuje se vie kriterijuma: 1) 2) 3) 4) razlozi zbog kojih su pravni lekovi podneeni; dokazi kojima se potvruje postojanje tih razloga; redosled njihovog izjavljivanja; ali i procena postupajueg suda.

ZPP posebno regulie odnos PPP i revizije. U pogledu ostalih vanrednih pr.lekova upuuje na shodnu primenu odredaba, odnosno PPP i revizije. I prva grupa postupanja: 1. 2. ako je u roku za izjavljivanje revizije stranka podnela PPP samo iz razloga zbog kojih se moe podneti i revizija, smatra se da je podnela reviziju; izjavljena revizija zbog povrede pravila ne bis in idem ili litispendencije, a istovremeno ili posle toga PPP iz bilo kog razloga, sud e zastati sa postupkom povodom PPP do zavretka postupka po reviziji; izjavljena revizija iz bilo kog razloga, osim iz razloga povrede pravila ne bis in idem ili litispendencije, a istovremeno ili posle toga PPP zbog postojanja pravosnane presude za odreena kr.dela , koja su uticala na zakonitost pobijane presude, sud e zastati i sa postupkom po reviziji do zavretka postupka povodom PPP; u ostalim sluajevima kada je izjavljena revizija, a istovremeno ili posle toga podnese PPP, sud e, ceniti okolnosti, razloge i dokaze, odluiti koji e postupak nastaviti, a koji prekinuti;

3.

4.

230

II druga grupa postupanja: 1. I(1) i I(3) vae iako je prvo podnesen PPP, a potom izjavljena revizija; 2. U ostalim sluajevima u kojima stranka podnese PPP, a zatim izjavi reviziju, sud e zastati u postupku po reviziji do zavretka postupka povodom PPP. Odluku o prekidu postupka po jednom, a nastavljanju postupka po drugom pr.leku, reenjem donosi predsednik vea 1.stepenog suda, ako jedan pr.lek ranije stigne 1.stepenom sudu, nego to predmet povodom drugog pr.leka bude upuen 2.stepenom, odnosno revizijskom sudu. U suprotnom, odluuje 2.stepeni, odnosno revizijski sud. Protiv reenja 1.stepenog ili 2.stepenog, odnosno revizijskog suda nije doputena alba.

101. POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA I POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA Redovan vid pravne zatite povreenih ili ugroenih subjektivnih prava jeste opti (redovni) parnini postupak. Njegova pravila su oblikovana na najoptiji nain, tako da odgovaraju veini graansko pravnih sporova. Pored opteg metoda ostvarivanja pravne zatite, veina procesnih sistema poznaje i posebne parnine postupke, koji su neto vie prilagodjeni specifinoj prirodi odredjenih sporova, statusu parninih stranaka, prirodi upotrebljenih ili raspoloivih dokaznih sredstava ili pretpostavljenom drutvenom znaaju spora. Razlozi uvodjenja posebnih parninih postupaka (prilagodjavanje pravila postupka posebnim obelejima odredjenih sporova) su: ekonomiije i efikasnije reavanje odreenih sporova, obezbeenje dodatnih garancija za kvalitetnije ostvarivanje pravne zatite u sporovima kojima se pridaje vei drutveni znaaj. ZPP poznaje sledee posebne parnine postupke: 1) Postupak u parnicama iz radnih odnosa, 2) Postupak u parnicama zbog smetanja poseda (dravine), 3) Postupak izdavanja platnog naloga, 4) Postupak u sporovima male vrednosti, 5) Postupak pred izabranim sudovima, 6) Postupak u privrednim sporovima. Odredbe posebnih parninih postupaka su lex specialis u odnosu na pravila opteg parninog postupka. U delu u kome sadre razliita reenja iskljuuju primenu odredaba opeg parninog postupka. 231

Medjutim, zajednika nit svih pobrojanih postupaka jeste propisivanje i mogunost supsidijarne primene normi opteg parninog postupka. Postupak u parnicama iz radnih odnosa Odstupanja od opteg parninog postupka su simbolina i gotovo zanemariva. U osnovu je inspirisana tenja za to brim i efikasnijim reavanjem sporova koji nastanu iz radnih odnosa. Ta ideja je i neposredno izraena u odredbi ZPP u kojoj je sadrana instrukcija o obavezi suda da u reavanju ovih sporova naroitu panju posveti potrebi njihovog hitnog reavanja. Prema reenjima Zakona o ureenju sudova, za reavanje u radnim sporovima stvarno nadleni u optinski, ali i okruni sudovi. Optinski sudovi sude u sporovima povodom: - zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, - pravima, obavezama i odgovornostima iz radnih odnosa, - naknadi tete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, - sporova vezanih za primenu propisa o trajku, - sporova o zakljuenju i primeni kolektivnih ugovora, ako spor nije reen pred arbitraom itd Okruni sudovi sude: - u sporovima povodom trajka; - povodom obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadlean drugi sud; povodom matine evidencije; - povodom izbora i razreenja organa pravnih lica ako nije nadlean drugi sud. Takoe, prema odredbi ZPP-u, ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je nadlean, pored suda opte mesne nadlenosti, sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao. Treba rei, da dolaze do izraaja naglaenija oficijelna ovlaenja suda, tako da on moe, i po slubenoj dunosti, da odreuje privremene mere, koje se primenjuju u izvrenom postupku radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive tete. Odluku o odreenju privremene mere po predlogu stranke, sud e doneti u roku od 8 dana od dana predaje predloga. Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba (novina u zakonu). U presudi, kojom nalae izvrenje neke inidbe, sud e odrediti rok od 8 dana za njeno izvrenje. Rok za podnoenje albe iznosi 8 dana. Mogunost podnoenja revizije je ograniena. Revizija je doputena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora Ovaj postupak je hitan, a nadleni u sporovima povodom kolektivnog ugovora (ako spor nije reen pred arbitraom), prema Zakonu o ureenju sudova, su okruni sudovi. U ovom postupku, uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom, kad nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije reen mirnim putem ili putem arbitrae, koju su obrazovali uesnici kolektivnog ugovora, u skladu sa odredbama zakona. Po pravilima ovog postupka, sud postupa i u sluaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavca.U ovom postupku, jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. Sud e u presudi, kojom nalae izvrenje neke inidbe odrediti rok za njeno izvrenje.Posebno e obratiti panju na hitnost reavanja spora. alba se moe izjaviti u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude. 232

Dozvoljena je revizija. 102. POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRAVINE (POSESORNI POSTUPAK) Bitno obeleje pravne zatite u ovom postupku, koji se jo naziva posesornim, jeste zatita dravine (poseda), kao faktike vlasti odreenog lica nad nekom stvari ili pravom, od oduzimanja ili uznemiravanja. Dravina prava mogua je samo u pogledu prava stvarne slubenosti, koju ima lice, koje koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadrini te slubenosti. U samom postupku se ne raspravlja i ne odluuje o pravu na dravinu (posed).Smisao ovog postupka jeste da se to efikasnije i bre zatiti dravina odreenog lica (posrednog ili neposrednog draoca) bez uputanja u pitanje savesnosti i zakonitosti dravine i to vie ogranie sluajevi samopomoi. Odstupanja ovog od opteg parninog postupka, dovode do redukcije procesnih garancija u postupku, ali se, s druge strane, potpuna pravna zatita dravine moe ostvariti putem petitorne zatite, koja se vodi po pravilima opteg parninog postupka (utvruje se postojanje i zatita prava na dravinu).Petitorijska tuba-tuba kojom se zahteva dobijanje nekog prava uopte. Imeu parnica o smetanju dravine i parnica o pravu na dravinu nema identiteta, pa pravila o litispendenciji i pravnosnanosti ne spreavaju njihovo uporedno ili sukcesivno postojanje. Tuilac, dakle, pravnu zatitu dravine ne mora ostvarivati u posesornoj parnici, nego to moe uiniti I putem petitorne zatite u optem parninom postupku. S druge strane, tueni koji je u parnici zbog smetanja poseda pravosnano osudjen na povraaj stvari ili prestanak uznemiravanja, moe uspeno ostvarivati zatitu svojih interesa u petitornom postupku. Prilikom odredjivanja rokova i roita po tubama zbog smetanja dravine, sud e uvek obraati panju na potrebu hitnog reavanja, prema prirodi svakog pojedinog sluaja. Postoje dve vrste sporova: 1. Sporovi zbog oduzimanja poseda. (Tuiocu se radnjama tuenog oduzima dravina odredjene stvari.Moe imati razliite forme, ali rezultira prestankom faktike vlasti tuioca na stvari i dovodi do dravine drugog lica.) 2. Sporovi zbog uznemiravanja poseda (Ne dolazi do gubitka dravine na stvari, ali se tuilac uznemirava u njenom nesmetanom korienju.) Za reavanje ovih sporova stvarno su nadleni optinski sudovi. Mesno nadlean za nepokretnosti je iskluivo sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost; Za odluivanje u sporovima na pokretnim stvarima, pored suda opte mesne nadlenosti, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje; Za vazduhoplove i brodove, pored suda na ijem se podruju vodi registar (upisnik) u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan, nadlean je i sud na ijem se podruju smetanje dogodilo. Najznaajnija odstupanja od opteg parninog postupka odnose na: pokretanje postupka, hitnost postupka, predmet raspravljanje i odluivanja, ogranienje prigovora, odreivanje privremenih mera, odluku i njeno izvrenje. Prema ZOSPO, pokretanje ovih parnica je ogranieno prekluzivnim rokovima materijalnog prava. 233

Zatita se moe traiti u subjektivnom roku od 30 dana, i rauna se od dana saznanja za smetnje i uinioca. Objektivni rok iznosi 1 godinu dana i rauna se od dana nastalog smetanja. Protekom objektivnog ili subjektivnog roka vie se ne moe traiti posesorna zatita. Tubeni zahtev je kondemnatornog karaktera i prema prirodi smetanja, moe biti usmeren na povraaj oduzetog poseda ili na prestanak uznemiravanja. Pravo na zatitu ima lice, koje je bilo dralac stvari pre njenog oduzimanja, odnosno dralac stvari koji je u dravini uznemiravan radnjama treeg lica. Odreena stvar moe biti u svojini jednog lica (posredni dralac), a, po nekom pravno priznatom osnovu, u dravini drugog lica (neposredni dralac). Posredni dralac je vlasnik stvari, a neposredni dralac je lice koje stvar dri po ugovoru.Neposredni dralac ima pravo na posesornu zatitu prema svakom licu, koje ini smetanje. Posredni dralac posesornu zatitu moe zahtevati protiv treih lica. Pravo na posesornu zatitu imaju obojica, prema svakom licu koje ini smetnje dravine. Pasivnu legitimaciju imaju lica koja su izvrila smetanje poseda, ali i tree lice po ijem je nalogu izvreno smetanje. Postupak je hitan, a to se ogleda u gotovo svim odredbama postupka, prilikom odredjivanja rokova i roita-prema prirodi svakog pojedinog sluaja. Raspravljanje o tubi zbog smetanja dravine, ograniie se samo na pretresanje i dokazivanje injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja.Iskljueno je smetanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete. Sud mora odluiti o zahtevu u roku do 90 dana. U toku postupka sud moe, po slubenoj dunosti I bez sasluanja stranaka, odrediti privremene mere, radi otklanjanja hitne opasnosti i protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive tete. Odluku o odreivanju privremenih mera sud donosi u roku od 8 dana od dana predaje predloga. Protiv reenja o odredjivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba. Rok za ispunjenje dunosti, koje su naloene strankama, sud e odrediti prema okolnostima pojedinog sluaja. Rok za izjavljivanje albe iznosi 8 dana. Sud moe odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja. O meritumu spora sud odluuje reenjem, koje ima kondemnatorni (osudjuujui) karakter. Moe biti razliitog sadraja. Kod uznemiravanja tuenom se nalae zabrana daljeg uznemiravanja pod pretnjom novane kazne. U sluaju oduzimanja dravine, nalae se njeno vraanje. U oba sluaja mogu se odrediti i druge mere, neophodne za zatitu od daljeg smetanja. I pored znaajnih oficijelnih ovlaenja suda, nije dovedeno u pitanje da je re o sporovima dispozitivnog karaktera. Tueni moe priznati, a tuilac se odrei tubenog zahteva. Stranke mogu zakljuiti sudsko poravnanje. Mogue je doneti odluku (reenje) zbog proputanja (izostanka). Paricijski rok nema karakter zakonskog, ve sudskog (sud ga odreuje prema okolnostima pojedinog sluaja). Taj rok za ispunjenje dunosti trebalo bi biti to krai. Rok za albu iznosi 8 dana, a sud, iz vanih razloga, moe odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja. Hitnost postupka i mogunost petitorne zatite razlog je ogranienja u domenu pravnih lekova. Skraen je rok za izjavljivanje albe (8 dana). Revizija nije dozvoljena. Ponavljanje postupka se moe zahtevati samo zbog: povrede naela obostranog sasluanja stranaka, povrede pravila o stranakoj i parninoj sposobnosti, kao i, 234

povrede pravila o zastupanju stranaka (rok: 30 dana od pravnosnanosti Reenja o smetanju poseda). Iz istih, gore navedenih razloga odreeno je da tuilac (poverilac) gubi pravo da zahteva prinudno izvrenje, ako u roku od 30 dana od proteka roka, koji je reenjem utvren, nije traio izvrenje radnje odreene u reenju. Time se eli kazniti nezainteresovanost tuioca. Jedna od najznaajnijih pogodnosti za tuioca, koju mu obezbeuje posesovna zatita, jeste da reenje o smetnju poseda zadrava svojstvo izvrne isprave u sluaju da tueni ponovi smetanje. Na predlog poverioca, sud, na osnovu izvrne isprave donosi novo reenje o izvrenju u sluaju ponovnog smetanja. Poverilac je ogranien prekluzivnim rokovima. (subjektivni rok= 30 dana I objektivni rok= 1 godina). 103. POSTUPAK IZDAVANJA PLATNOG NALOGA Osnovno obeleje ovog postupka ini meritorno odluivanje suda samo na osnovu zahteva, istaknutog u tubi, koji tuilac dokazuje ispravama priloenim uz tubu ili dokazima naznaenim u njoj. Sud odluuje posebnom vrstom reenjaplatnim nalogom (mandatom). Odbrana i izjanjavanje tuenog odlae se do donoenja odluke o zahtevu(do izdavanja platnog naloga). Tek potom se tuenom dostavlja platni nalog i primerak tube sa prilozima i daje mu se mogunost korienja posebnog pravnog sredstvaprigovora protiv platnog naloga. Dui vremenski period ovaj postupak je davao znatan doprinos efikasnosti zatite subjektivnih prava u naem procesnom sistemu, stvaranjem uslova za bre reavanje sporova. Promene, ostvarene u izvrnom potupku, posle kojih je doputeno odreivanje izvrenja na osnovu verodostojne isprave, umanjile su njegov znaaj. Pretpostavke za izdavanje platnog naloga Platni nalog moe biti donet (izdat) samo u pogledu zahteva kondemnatornog karaktera, ali samo onih koji se odnose na dospela novana potraivanja. Dodatne pretpostavke od kojih zavisi doputenost postupka i izdavanje platnog naloga zavise od vrednosti predmeta spora. Ako novano potraivanje ne prelazi iznos od 100.000 dinara, olakano je izdavanje platnog naloga, pa sud izdaje platni nalog, ako je u tubi naveden osnov i visina dugovanja i naznaeni dokazi, na osnovu kojih se moe utvrditi istinitost tubenih navoda. Ovaj platni nalog se naziv nedokumentarnim i moe se izdati samo protiv glavnog dunika, ali ne i sporednog.Ne moe se izdati ni u svim privrednim sporovima. Ako potraivanje prelazi 100.000 dinara, platni nalog se moe izdati pod uslovom da se potraivanje dokazuje verodostojnom ispravom, priloenom uz tubu u izvorniku ili overenom prepisu. U privrednim sporovima prepis ispave moe biti overen od strane ovlaenog organa pravnog lica. Ovaj platni nalog se naziva dokumentarnim. ZPP-u navodi isprave koje naroito smatra verodostojnim: 1. Javne ispave; 2. privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje; 3. menice i ekovi sa protestom i povratnim raunima, ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva; 4. izvodi iz overenih poslovnih knjiga; 5. fakture; 6. isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj javnih isprava.

235

Postoji jo jedno ogranienje: kad se na osnovu verodostojne isprave moe traiti izvrenje po Zakonu o izvrnom postupku(ZIP), sud e izdati platni nalog, samo ako tuilac uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ogranienje je razumljivo, jer se tuiocu obezbeuje bra i efikasnija zatita u izvrnom postupku, pa bi parnini postupak bio nepotreban teret za stranku i sud. Ako tuilac ne uini verovatnim postojanje pravnog interesa, sud e tubu odbaciti. Sud e izdati platni nalog, iako tuilac nije to predloio, ako su ispunjeni svi uslovi za izdavanje platnog naloga. Izdavanje platnog naloga Platni nalog predstavlja odluku, posebnu vrstu reenja, kojom se usvaja tubeni zahtev. Iz tog razloga, moe se doneti samo pod uslovom, ako iz injenica navedenih u tubi, priloenih ili naznaenih dokaza, proizilazi osnovanost tubenog zahteva. Ako to nije sluaj, platni nalog se ne moe izdati, pa se dalji postupak nastavlja prema pravilima opteg parninog postupka ili nekog od posebnih postupaka. Protiv reenja suda, kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga, nije doputena alba. Postupak, dakle, dobija poseban karakter, tek od momenta izdavanja platnog naloga. Platni nalog izdaje predsednik vea, bez odravanja roita i dostavlja se obema strankama. Tuenom se uz njega dostavlja i primerak tube sa prilozima. Tek od ovog momenta tueni dobija priliku za odbranu. U platnom nalogu sud odreuje tuenom rok od 8 dana, po prijemu naloga, a u meninim i ekovnim sporovima rok od 3 dana, da ispuni zahtev tube (zajedno sa trokovima), ili, u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga, uz upozorenje da e neblagovremeno podnesene prigovore odbaciti. Pravni lekovi protiv platnog naloga Platni nalog se pobija samo prigovorom. Ako se pobija samo zbog odluke o trokovima postupka, odluka se pobija samo albom protiv reenja. Prigovor ima obeleja redovnog pravnog leka, jer je namenjen pobijanju nepravnosnanih sudskih odluka, donesenih u formi platnog naloga. Ima suspenzivno dejstvo, jer spreava nastupanje onog dela platnog naloga koji je pobijen. Prigovor je remonstrativan pravni lek, jer o njemu odluuje isti onaj sud, koji je doneo pobijanu odlukuplatni nalog. Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore sud e odbaciti bez odravanja rasprave. Rok za izjavljivanje prigovora iznosi 8 dana, a u meninim i ekovnim sporovima 3 dana. ZPP-u ne sadri odredbe o sadraju prigovora, niti o razlozima zbog kojih se moe izjaviti. Prigovor se moe podneti i iz svih onih razloga, zbog kojih je mogue albom pobijati prvostepenu presudu. ZPP kae da se moe odustati od podnesenih prigovora (sve do zakljuenja glavne rasprave). Platni nalog ostaje na snazi. (Ne postoje principijelni razlozi da se i na prigovor ne primene odredbe o odricanju od pravnog leka). Postupak povodom prigovora. Po podnoenju prigovora, prvo se pristupa ispitivanju da li je prigovor (prigovori) blagovremen, potpun i dozvoljen. Ako nije, odbacuje ga predsednik vea bez odranja roita. Prigovor ima funkciju i znaaj odgovora na tubu i pravnog leka. 236

Ako je prigovor u redu, predsednik vea zakazuje roite za glavnu raspravu. U toku roita za glavnu raspravu, stranke mogu iznositi nove injenice i predlagati nove dokaze, a tueni moe isticati i nove prigovore, ali samo protiv pobijanog dela platnog naloga. Prigovor mesne nadlenosti tueni moe istai samo u prigovoru protiv platnog naloga. (Teorijska razmatranja: preinaenje tube nije dozvoljeno, kao ni spajanje ovog postupka sa nekim drugim, kao i mogunost izjavljivanja tube). Ako tueni prigovori da li su postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud je duan da prvo odlui o tim prigovorima. Ako ustanovi da je prigovor osnovan, reenjem ukida platni nalog i po pravnosnanosti reenja otpoinje raspravljanje o glavnoj stvari, ako tom raspravljanju ima mesta. Ako ne usvoji prigovor, prelazi na raspravljanje o glavnoj stvari, a reenje suda (o prigovoru) unosi u odluku o glavnoj stvari. Ako povodom prigovora nedospelosti sud nae da je zahtev tube dospeo posle izdavanja platnog naloga, ali pre zakljuenja glavne rasprave, presudom ukida platni nalog i odluuje o tubenom zahtevu. Sud se moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlenim samo do izdavanja platnog naloga, a po njegovom donoenju,samo na zahtev tuenog. Ako po prigovoru tuenog utvrdi da je mesno nenadlean, ne ukida platni nalog, nego ga, po pravosnonosti reenja, kojim se oglaava nenadlenim, ustupa nadlenom sudu. Drugaija je sudbina platnog naloga, ako se po njegovom izdavanju sud oglasi stvarno nenadlenim.U ovom sluaju ukida platni nalog i po pravosnanosti reenja o nenadlenosti ustupa predmet nadlenom sudu. Reenjem kojim se odbacuje tuba, ukida se i platni nalog. Bez pristanka tuenog tuilac moe povui tubu samo do podnoenja prigovora, a sa pristankom sve do zakluenja glavne rasprave. Tada sud reenjem ukida platni nalog. Ako tueni, do zakljuenja glavne rasprave, odustane od podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi. Odluke o prigovoru Povodom prigovora sud odluuje presudom ili reenjem. Presudom uvek odluuje kad: 1. potvruje izdati platni nalog, 2. potvrdjuje platni nalog u sluaju odustanka tuenog od podnesenih prigovora, 3. ukida platni nalog, kada utvrdi da zahtev tube, u momentu izdavanja platnog naloga, nije bio dospeo, ali da je dospeo do zakljuenja glavne rasprave. Reenjem se odluuje o: 1) ukidanju platnog naloga, kada se usvaja prigovor o tome, da nisu postojali uslovi za izdavanje platnog naloga ili da postoje smetnje za dalje voenje postupka; 2) ukidanju platnog naloga i kada se sud oglaava stvarno nenadlenim; 3) i u svim ostalim sluajevima kada donosi reenje o odbacivanju tube. Sve ove odluke se smatraju prvostepenim, tako da se mogu pobijati raspoloivim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Ako se presudom potvrdi platni nalog, ne odreuje se novi paricioni rok, nego vai onaj odreen u platnom nalogu.Medjutim, kako rok za izjavljivanje albe (15 dana) odlae nastupanje pravnosnosnanosti izvrnosti pobijane presufe, rok se produuje do isteka roka za albu. 104. POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI 237

Smisao uvoenja i postojanja ovog postupka jeste da u pogledu sporova manje imovinske vrednosti (i manjeg drutveno politikog znaaja), uz zadravanje neophodnih procesnih garancija, obezbedi ekonominije i efikasnije pruanje pravne zatite. Cilj se ostvaruje pojednostavljivanjem pravila postupka i redukcijom pojedinih procesnih ustanova. Pravila postupka primenjuju se samo na sporove kondemnatorne prirode. Suenje se poverava sudiji pojedincu optinskih sudova. Novana vrednost spora jeste osnovni kriterijum za primenu pravila ovog postupka. No, bez obzira na vrednost spora ne smatraju se sporovima male vrednosti sledei: Sporovi o nepokretnostima, Sporovi iz radnih odnosa, Sporovi zbog smetanja dravine. ZPP- za sporove male vrednosti smatra: sporovi u kojim se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu, koje ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara, sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da, umesto ispunjenja tog zahteva, primi novani iznos koji ne prelazi 100.000,00 dinara, sporovi u kojima je predmet zahteva predaja pokretne stvari ija vrednost ne prelazi 100.000,00 dinara, privredni sporovi ija vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 300.000 dinara, postupak po prigovoru protiv platnog naloga, ako osporena vrednost platnog naloga ne prelazi 100.000 dinara. Tubeni zahtev, tokom postupka, moe pretrpeti kvantitativne promene i biti povean ili smanjen preko relevantne granice. Postupak se nastavlja uz uvaavanje tim promena. Prvostepeni postupak. Naznaajnije razlika izmeu postupka u sporovima male vrednosti i opteg parninog postupka ispoljava se u tome to se iznoenje relevantne injenine i dokazne grae doputa samo u prvostepenom postupku do zakljuenja glavne rasprave (pravilo proizilazi iz odredaba o ogranienju albenih razloga). Sud ima obavezu da poui stranke da sve relevantne injenice i dokaze iznesu do zakluenja glavne rasprave, jer to kasnije, u albi, nee moi uiniti. Postupa sudija pojedinac, tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor i nema pripremnog roita. Povean je broj sluajeva u kojim se mogu doneti presude zbog proputanja, ili u kojima se smatra da je izvreno povlaenje tube. Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda, kojom sud usvaja tubeni zahtev. Ako tuilac izostane sa bilo kog roita za glavnu raspravu, kada je uredno pozvan, smatrae se da je povukao tubu. Ako s nekog docnijeg roita izostanu obe strane, tuba e se smatrati povuenom. O ovom e sud upozoriti stranke. Redukovana su i pravila koja se odnose na sadraj zapisnika o glavnoj raspravi. Zapisnik o glavnoj raspravi sadri pored podataka, koji se odnose na identitet postupajueg suda i stranaka, predmet spora i: 1. izjave stranaka od bitnog znaaja (naroito odricanje ili priznanje tubenog zahteva, preinaenje tube, odricanje od albe); 2. bitnu sadrinu izvedenih dokaza; 3. odluke protiv kojih je dozvoljena alba i koje su objavljene na glavnoj raspravi; 238

4. da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude i ako jesu, da su pouene pod kojim uslovima mogu izjaviti albu. Ako tuilac preinai tubu, tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100.000,00 dinara, postupak e se dovriti po odredbama o redovnom postupku. Ako tuilac, do zakljuenja glavne rasprave o optem parninom postupku, smanji tubeni zahtev tako da ne prelazi vie od 100.000,00 dinara, dalji postupak se sprovodi kao postupak male vrednosti. Meritorna odluka ima formu presude. Objavljuje se odmah po zakljuenju glavne rasprave. Prepis presude se dostavlja samo onoj stranci, koja nije bila prisutna objavljivanju presude.Prisutnoj stranci prepis presude se dostavlja samo na njen zahtev(najkasnije na roitu na kome se objavljuje presuda). Sud je duan da poui stranke pod kojim uslovima mogu izjaviti albu. Postupak po pravnim lekovima Tenja za brim i efikasnijim okonanjem postupka u sporovima male vrednosti, dovela je do ogranienja uslova za izjavljivanje redovnih pravnih lekova. Odstupanje od opteg parninog postupka, ini nedoputenost revizije. Posebna (samostalna) alba doputena je samo protiv onih reenja, kojima se okonava postupak. Sva ostala reenja protiv kojih se moe izjaviti alba imaju nesamostalan karakter. Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u sporovima male vrednosti, moe se pobijati samo zbog apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava.Nedozvoljeno je isticanje, novih injenica i dokaza. Rok za izjavljivanje albe je skraen. Iznosi 8 dana od dana objavljivanja, odnosno dostavljanja presude ili reenja.Isto iznosi i paricioni rok, kao i rok za dostavljanje predloga za dopunu presude, kada je sud propustio da odlui o delu ili svim zahtevima istaknutim u tubi.

105. POSTUPAK U PRIVREDNIM ODNOSIMA Specifinost privrednih odnosa ima za posledicu da se ovi sporovi poveravaju posebnim, specijalizovanim sudovima-trgovinskim sudovima, za koje se pretpostavlja da e ih kvalifikovanije i uspenije reavati od sudova optne nadlenosti. Osnovno obeleje ovog postupka jeste tenja za to brim i efikasnijim reenjem spora. Zbog toga odreene procesne ustanove delimino odstupaju od pravila prihvaenih u optem postupku: - rokovi su bitnije skraeni, - iskljueno je mirovanje postupka, - sud moe odluiti bez glavne rasprave, - isticanje novim injenica i dokaza u albenom postupku podlee principjelnim ogranienjima, - naglaeno je naelo pismenosti. Prema Zakonu o uredjenju sudova, reavanje privrednih sporova se poverava trgovinskim sudovima u prvom stepenu, a odluivanje po albi viim trgovinskim sudovima. U sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvrenja ugovora, kao i u sporovima radi naknade tete usled neizvrenja ugovora, pored suda opte mesne nadlenosti, mesno je nadlean sud mesta gde je tueni, po sporazumu stranaka, duan da izvri ugovor. Za sporove ( kao i statusne sporove) koji proistiu iz upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, mesno je nadlean prvostepeni sud prema mestu upisa u registar.

239

U prvom stepenu sudi sudija pojedinac, ako je vrednost predmeta spora do 1.500.000,00 dinara i u sporovima za plaanje kamate, bez obzira na vrednost spora, a u drugom stepenu vee od 3 sudije (predsednik vea + 2 sudija porotnika). Stranke se mogu sporazumeti u toku postupka u privrednim sporovima, da sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost spora. Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluke u predmetima pravne pomoi i obezbedjenja dokaza. U ostalim sluajevima sporove reava vee. Kada sudi u prvom stepenu vee ine trojica sudija, jedan sudija predsednik vea i dvojica sudija porotnika. U drugom stepenu vee je sastavljeno od trojice sudija. Kao i u ostalim posebnim postupcima i u ovom je propisana supsidijarna primena odredaba opteg parninog postupka. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlaeno lice(statutarni zastupnik).Stranka ne moe izmeniti, niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.. Predsednik vea prvostepenog suda e, po potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvidjaj, radi provere istinitosti navoda alioca. Pojam privrivrednih sporova. Prema Zakonu o ureenju sudova, trgovinski sud u prvom stepenu sudi: 1. U sporovima izmeu domaih i stranih privrednih subjekata, u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata; u sporovima povodom izvrenja i obezbeenja odluka trgovinskih sudova; 2. U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i geografskih oznaka porekla kad nastanu izmeu privrednih subjekata ili privrednih subjekata i pravnih lica; 3. U sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji; 4. U sporovima o stranim ulaganjima; o naruavanju konkurencije, zloupotrebi monopolskog i dominantnog poloaja na tritu i zakljuenju monopolistikih sporazuma; o zatiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom steaja i likvidacije; o brodovima i vazduhoplovima; Privredni sporovi se odredjuju po personalnom, kauzalnom kriterijumu i meovitom kriterijumu: Po personalnom kriterijumu se odredjuju kada su obe stranke drutvenopolitike zajednice, preduzea ili privredna drutva, a po kauzalnom kriterijumu, kada su u pitanju sporovi , koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru i u unutranjim vodama-to su sporovi na koje se primenjuje plovidbeno pravo. Po meovitom kriterijumu privredni sporovi se odredjuju onda, kada su to sporovi izmedju imalaca radnji i drugih pojedinaca, koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost. Prvostepeni postupak Tenja za efikasnijim reavanjem ovih sporova dolazi do izraaja u odredbama koje se tiu pripremanja glavne rasprave. Po prijemu i ispitivanju dozvoljenosti tube, sudija je dostavlja tuenom za odgovor. Izuzetak su privredni sporovi, koji se smatraju sporovima male vrednosti (vrednost predmeta spora 300.000 din.). Po prijemu odgovora na tubu, ili po proteku roka za odgovor (15 dana), sudija odluuje da li e zakazati pripremno roite ili roite za glavnu raspravu. Pripremno roite zakazuje se samo ako bi to, s obzirom na sloenost predmeta i druge okolnosti, doprinelo brem ili jeftinijem reenju spora. 240

Otvaranjem postupka steeja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomoje koje je izdao zastupnik pravnog lica.Po otvaranju steajnog postupka ili likvidacije, punomonici moraju imati punomoje, koje je izdao steajni upravnik. Ako stranke sporazumno predloe da se sprovede postupak posredovanja (medijacije), sud e odloiti roite, uputiti stranke na postupak posredovanja i zastati sa postupkom. Posrednik se bira sa liste medijatora, koje sastavlja predsednik suda. Sudija e zakazati roite za glavnu raspravu ukoliko stranke ne ree spor putem posredovanja po proteku roka od 30 dana. Kad sud odlui da se odri roite za glavnu raspravu, starae se da se novo roite zakae u roku do 30 dana. Postupak po pravnim lekovima. Drugostepena instanca (Vii trgovinski sud) je injenina instanca. Doputeno je isticanje novih injenica i dokaza, ali pod uslovom da alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Predsednik vea prvostepenog suda e, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izviaj, radi provere istinitosti navoda alioca. Redaktori ovog reenja imali su u vidu negativne aspekte ustanove beneficium novorum: nepovoljan uticaj na koncentraciju procesne svae u prvostepenom postupku, bre reavanje sporova, procesnu disciplinu i savesno voenje parnice. Rok od 8 dana za albu protiv presude, odnosno reenja, a rok od 3 dana za podnoenje odgovora na albu. Rok od 8 dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju sud moe odrediti dui rok. Ogranienja dolaze do izraaja i u sistemu vanrednih pravnih lekova. Revizija je dozvoljena pod uslovom, da vrednost pobijanog dela pravosnane presude prelazi iznos 2.500.000,00 dinara. Bez obzira na vrednost pobijanog dela pravosnane presude, revizija je uvek dozvoljena: 1) U imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih akata i radnji, kojim se pravna ili fizika lica, zavisno od sedita, odnosno prebivalita, stavljaju u neravnopravan poloaj na jedinstvenom tritu ili se na drugi nain naruava jedinstvo trita, ukljuujui i parnice o naknadi tete, koja se tim prouzrokuje. 2) U sporovima zbog povrede autorskog prava, zatite i upotrebe pronalazaka i tehnikih unapredjenja, uzoraka, modela i igova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolistikih ponaanja, kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. Rok za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje je 30 dana.

106. Osnovna obeleja branih i porodinih sporova

Izraen javni interes i ideja o posebnoj zatiti braka i porodice, uslovila je naglaenije korienje normi prinudnog, kogentnog karaktera. Shodno tome, stvoreni su posebni postupci u kojima je suena i delimino ograniena primena osnovnih naela parninog postupka: naela dispozicije i raspravnog naela, uz poveanje oficijelnih i istranih ovlaenja suda. Odreeni organi, pre svih organ starateljstva, dobili su znaajne uloge u postupku, a pojedine procesne ustanove specifina obeleja i funkcije. Postoje 3 vrste ovih postupaka: 1) postupak u branim sporovima; 241

2) postupak u sporovima iz odnosa roditelja i dece i 3) postupak u sporovima za izdravanje (Ovi postupci su ureeni Porodinim zakonom uz supsidijernu primenu ZPP-u). A. Brani sporovi Brani sporovi su oni u kojima se zahteva promena branog statusa suprunika, prestankom braka na osnovu razvoda ili ponitaja. Promena branog statusa ostvaruje se iskljuivo sudskim putem. Postoje 3 vrste ovih sporova: 1. spor za razvod braka; 2. spor za ponitaj braka; 3. spor za utvrivanje postojanja braka. U ovim sporovima brani drugovi moraju uestvovati u svojstvu stranaka. Stvarno nadleni su optinski sudovi, a mesna nadlenost naih sudova postoji uvek, ako tueni ima prebivalite u Srbiji. Nadlenost postoji i kada tueni nema prebivalite u Srbiji: 1) ako su oba brana druga dravljani Republike Srbije, bez obzira na prebivalite; 2) ako je tuilac dravljanin R.Srbije i ima prebivaslite u Srbiji; 3) ako su oba brana druga imala svoje poslednje zajedniko prebivalite u Srbiji. Ako su oba suprunika strani dravljani koji su imali svoje poslednje prebivalite u Srbiji, uz 2 uslova: a) da tueni pristaje na voenje postupka pred sudom Srbije i b) da je po probisima zemlje iji su dravljani brani drugovi doputena nadlenost stranih sudova. Nadlenost suda R.Srbije postoji i kada je tuilac dravljanin R.Srbije, a po propisima drave iji bi sud bio nadlean ne postoji ustanova razvoda braka. I. Sporovi za razvod braka Sporovi za razvod braka su sporovi u kojima jedan brani drug tubom, a oba predlogom, zahtevaju da se njihov brak razvede i na taj nain doe do prestanka postojeeg branog odnosa. Ako meu suprunicima postoji spor u pogledu razvoda, postupak se pokree tubom, a ako spora nema predlogom za sporazumni razvod braka. Oficijelna i istrana ovlaenja suda su ira i vea, ukoliko je postupak pokrenut tubom. I tuba i predlog za sporazumni razvod braka su preobraajne, konstitutivne prirode. Specifinosti ovog postupka najvie dolaze do izraaja u reenjima mirenja. Postupak mirenja je procesni izraz ideje o zatiti braka i porodice. Smisao ovog postupka je u tome da brani drugovi uz pomo organa starateljstva ili suda, odustanu od razvoda braka. Mirenje sprovodi nadleni organ starateljstva ili sud. Ako suprunici imaju maloletne dece, postupak sprovodi organ starateljstva. Trajanje: - pred organom starateljstva do 3 meseca, + - pred sudom jedno ili vie roita. Ako se ovaj postupak zavri neuspeno, brakorazvodni postupak se nastavlja upuivanjem tube tuenom. Naglaena oficijelna i istrana ovlaenja suda, pa sud moe utvrditi i one injenice koje stranke nisu iznele, ako govore u prilog odranju braka, odnosno u prilog maloletne dece. 242

U tenji da se brak odri liberalizovana su pravila o povlaenju tube. Tuba za razvod braka, moe se, uz saglasnost tuenog, povui sve do pravosnanog okonanja postupka. Bez saglasnosti sve do zakljuenja glavne rasprave. Predlog mogu povui do pravosnanosti presude o razvodu braka. Smatra se da je predlog povuen kada od njega odustane jedan od branih drugova. Odricanje od tubenog zahteva u ovim parnicama se izjednaava sa povlaenjem tube. II. Sporovi za ponitaj braka Sporovi za ponitaj braka su oni sporovi u kojima brani drugovi, trea ovlaena lica ili nadleni dravni organi, zahtevaju ponitaj braka iz razloga apsolutne ili relativne nitavosti. Tuba za ponitaj braka je konstitutivne (preobraajne) prirode i usmerena je da dovede do prestanka branog odnosa donoenjem presude kojom se brak ponitava (pravosnanou presude). Kada se ponitaj braka trai iz razloga apsolutne nitavosti, pored branih drugova, pravo na tubu priznaje se i treim licima koja imaju neposredan pravni interes da doe do ponitaja braka, kao i nadlenom javnom tuiocu. (trea lica:roditelji kod maloletnika). Kad postupak pokreu trea lica, brani drugovi se, zbog nedeljivosti branih odnosa, nalaze u poloaju jedinstvenih, nunih i pasivnih suparniara. Kad tubu podnosi ponomonik, u punomoju se izriito mora navesti osnov za podizanje tube, a punomoje mora biti overeno. III. Sporovi za utvrivanje postojanja braka Sporovi za utvrivanje postojanja baraka su sporovi u kojima brani drugovi, trea lica koja imaju neposredan pravni interes zahtevaju utvrivanje postojanja ili nepostojanja branih odnosa. Tuba ovde ima deklaratorni (utvrujui) karakter. Tuilac mora dokazati pravni interes za isticanje ovih zahteva. Naela Naelo dispozicije je, u optem interesu, podvrgnuto znaajnim ogranienjima. S druge strane, naglaena su oficijelna ovlaenja suda -nemo iudex sine actorePostupak se ne pokree po slubenoj dunosti, nego na inicijativu stranaka (potuje se naelo dispozicije). Oficijelna ovlaenja suda dolaze do izraaja kada odluuje o pitanjima koja stranke nisu uinile predmetom raspravljanja i odluivanja u parnici. Ogranienje naela dispozicije se ogleda i u zabrani raspolaganja tubenim zahtevom:ne moe se doneti presuda na osnovu priznanja, presuda zbog proputanja, dok odricanje od tubenog zahteva ima dejstvo povlaenja tube. Izuzetak:sporazumni razvod braka (predlog) jeste forma disponiranja. Istrano naelo je dominantan metod prikupljanja injenine grae. injenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev, sud moe utvrivati i kada nisu sporne. Nekad su ta ovlaenja i ira, pa obuhvataju i injenice koje stranke nisu iznele (ako govore u prilog odranju, odnosno punovanosti braka). Naelo javnosti je redukovano. Opta javnost je iskljuena na svim roitima, a u postupku mirenja i punomonici. Razlog: priroda pranih odnosa (intima). Bitno obeleje u ovim sporovima izraeno je u ideji da se organizacijom postupka, sadrajem i dejstvom pojedinih procesnih ustanova obezbedi to bolja zatita institucije braka i zatita interesa dece. O meritumu stvari, sud odluuje presudom. Presuda kojom se razvodi ili ponitava brak ima konstitutivno dejstvo i deluje ex nunc. Presuda u sporovima za utvrenje braka ima deklaratoran 243

karakter. Presude kojima se odbija zahtev za ponitaj ili razvod braka su deklaratorne prirode. Presude (konstitutivnog) dejstva deluju erga omnes- prema svima, a ne samo prema suprunicima. O pitanjima procesne prirode, sud odluuje reenjem. Pobijanje 1.stepenih presuda u branim sporovima se ostvaruje albom, kao redovnim pravnim lekom. Presuda kojom je brak razveden po predlogu za sporazumni razvod braka, poto je zasnovana na raspolaganju stranaka, moe se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba postupka ili zbog toga, to je predlog za sporazumni razvod dat u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Pobijanje presuda koje imaju preobraajni karakter je nije dozvoljeno putem vanrednih pravnih lekova. B. Sporovi iz odnosa roditelja i dece Sporovi iz odnosa roditelja i dece (sporovi za utvrivanje i osporavanje oinstva materinstva), su statusni sporovi u kojima se utvruje postojanje roditeljskog odnosa izmeu odreenog lica i deteta. Zahtevi za utvrivanje imaju deklaratorni, a zahtevi za osporavanje oinstva i materinstva preobraajni karakter. Naglaena su oficijelna i istrana ovlaenja suda, iskljuena je javnost i poveana uloga organa starateljstva. Prema zahtevima sadranim u tubi, tube se dele na: 1. tube za utvrivanje oinstva i materinstva; 2. tube za osporavanje oinstva i materinstva U prvom sluaju: tubu mogu podneti: lice koje sebe smatra ocem deteta, dete nezavisno od godina i majka deteta. Nije doputeno utvrivanje oinstva deteta koje je zaeto vetakom oplodnjom majke. U drugom sluaju: tubu mogu podneti: za dete roeno u braku ili pre isteka toka od 300 dana od prestanka braka, vai oboriva zakonska pretpostavka po kojoj se mu smatra ocem deteta. Posle smrti deteta nije doputeno osporavanje ni oinstva ni materinstva. Stranke u sporu: (potencijalni) roditelji i dete (ukupno:troje) U meritumu sud odluuje presudom a o procesnim pitanjima reenjem. Presuda u sporu za utvrivanje oinstva i materinstva, bilo da se usvaja ili odbija tubeni zahtev, ima deklaratornu prirodu. Presuda, kojom se, u sporovima za osporavanje oinstva i materinstva, usvaja tubeni zahtev ima preobraajno dejstvo. Pravosnanou presude dolazi do promene, prestanka roditeljskog odnosa izmeu odreenih lica. Ako se presudom, tubeni zahtev odbija kao neosnovan, presuda ima deklaratornu prirodu. Sve presude deluju erga omnes. 1.stepen odluke pobijaju se albom. Oficijelna ovlaenja 2.stepenog suda su izrazita. Sud po slubenoj dunosti mora voditi rauna o interesima maloletne dece. Nije ogranien razlozima albe, a presudu ispituje u celini. Revizija je doputena. O trokovima postupka sud odluuje po slobodnoj volji, a ne prema eventualnom uspehu stranke u sporu, ve prema tome, da li je stranka neopravdano prouzrokovala odreene trokove. C. Sporovi za izdravanje Sporovi za izdravanje su pretenim delom ogranieni na sporove za izdravanje dece. Reenje je zasnovano na ideji o posebnoj zatiti dece. 244

U pogledu zahteva za izdravanje branog druga, postupak se vodi po metodama koji vae za imovinskopravne sporove u kojima sud ne raspolae oficijelnim i istranim ovlaenjima. Izdravanje se moe traiti uz brane sporove ili u odvojenoj parnici u roku od 2 godine od razvoda braka, pod uslovom da su pretpostavke za izdravanje nastale pre razvoda braka i trajale neprekidno do zakljuenja glavne rasprave u parnici za izdravanje. Stvarno nadleni su optinski sudovi. Samostalna parnica se pokree tubom (uz puno potovanje naela dispozicije) i lica koje smatra da ima pravo na zakonito izdravanje, ali i po tubi obveznika izdravanja da se zbog izmenjenih okolnosti, povue, snizi, izmeni ili ukine nain izdravanja, koji je odreen ranijom odlukom suda. alba i revizija su dozvoljene. Naela vanparninog postupka: 1.Naelo posebne zatite nesposobnih lica, 2.Naelo jedinstva itavog postupka, 3.Naelo materijalne istine. 107. POJAM I OSNOVNA OBELEJA VANPARNINOG POSTUPKA Sudska zatita graanskih i odreenih drugih subjektivnih prava i interesa povodom tih prava, ostvaruje se po pravilima graanskog procesnog prava u parninom, vanparninom i izvrnom postupku (u krivinom i upravnom postupku). Postupanje suda, stranaka i drugih uesnika u ovim postupcima, ureeni su posebnim pravilima: parninim, vanparninim i izvrnim procesnim pravom. Izvrno pravo ureuje pravnu zatitu usmerenu na prinudno ostvarivanje graanskopravnih i drugih potraivanja. To je samostalan i izgraen sudski postupak. Parnino procesno pravo (parnini sudski postupak) spada u deo graanske procedure u kojim su sa punim izraajima prisutne i uz strogo potovanje primenjene najeminentnije institucije graanskog procesnog prava, izvedene iz uspostavljenih naela ovog metoda pravne zatite (dispozicije, vezanosti suda tubenim zahtevom, raspravnosti, neposrednosti, kontradiktornosti, sasluanja stranaka, pravosnanosti.....). Vanparnino pravo normira proceduru zatite graanskih i odreenih drugih prava, izraavajui pri tome samo neke od elemenata osnovnih ustanova graanskog procesnog prava, ipak dovoljne da zadri fizionomiju ove procedure. Zahtevi da se neke pravne stvari ree efikasnije pa i sama priroda tih stvari, trae da se ustanovi specijalna procesna normativa koja bi uspeno odgovorila tim zahtevima. Dok se kod parninog postupka mogu odrediti najvanije oznake izraene u ukupnosti ili bar pretenosti, takve oznake nisu prisutne kada je u pitanju vanparnini postupak. Vanparnini postupak se pokree: 1. pokree se i po traenju subjekta i po slubenoj dunosti (pa i na oba naina); 2. sud nije u tolikom stepenu vezan zahtevom i sadrajem pravne zatite koja se trai; 3. moe biti jednostranaki, dvostranaki i viestranaki (broj subjekata se moe menjati u toku samog postupka); 4. pokree se i vodi i kada nema pravnog spora; 5. nije uniforman ni u sadraju ni u odreivanju pravne zatite koja se dosuuje; 6. nije osnovna funkcija ovog postupka pravna zatita povreenih ili ugroenih subjektivnih prava. Iz ovog se ne moe izvui opta i zajednika formula, primenjiva za odreivanje vanparninog postupka. Prisustvo velike raznovrsnosti izmeu pravnih stvari o kojima se reava vanparninim postupkom i ciljevi koji se ovde ele postii, ine da se procedura formulie od jedne do druge pravne stvari povodom koje se reava, te svakoj od njih ili njihovim grupama se prilagoava. 245

Zato se ne moe propisati jedna uniformna procedura, odnosno jedan uniforman vanparnini postupak. Ustvari, vanparnini postupak je vie jedan skup pojedinih takvih postupaka. Stoga bi bilo ispravnije govoriti o vanparninim postupcima ili u upotrebi oznake vanparnini postupak prihvatiti rezervu da se tim misli na skup pojedinih vanparninih postupaka. Doktrinatni stavovi u odreivanju vanparninog postupka U naporu da se odredi i definie vanparnini postupak, pravna misao ga je uporeivala sa izgraenim i relativno dobro odreenim parninim postupkom. Nijedno od tih uenja se ne moe potpuno prihvatiti, ali je njihov znaaj veliki, jer su osvetljene najbitnije crte vanparninog postupka, pa sve zajedno dobro oslikavaju ovaj postupak. 1) Teorija spora

Vanparnini postupak se esto naziva nespornim ili postupkom u nespornim stvarima, jer se, za razliku od parninog postupka, reava u stvarima koje nisu sporne. No, spora ima, u ne malom broju vanparninih postupaka, ali razlika postoji u kvalitetu i prirodi spora (spor o pravu i spor o injenicama). Spor u parninom postupku je uvek spor izmeu dve strane sa razliitim interesima i procesnopravnim traenjima. Po subjektima, intezitetu, formi i sadrini to je tip pravnog spora u kojem se spornost izraava u najotrijem vidu i u potpunosti. Spor u vanparninom postupku je spor druge vrste, nije toliko izrazit, ni intezivan, nije pravi spor, ali je ipak spor. Sa ovog aspekta vanparnini postupak se moe oznaiti kao nesporni postupak, u smislu da su to pravne stvari u kojim se redovno ne pojavljuje tip spora svojstven parninom postupku. Spor nije element kvaliteta vanparninog postupka i nije bitan momenat njegove pravne konstrukcije i odreenja. 2) Teorija stranaka

Teorija stranaka je samo jedna modifikacija teorije spora u kojoj se teite stavlja na subjekte u sporu. U parninom postupku postoji spor iskljuivo izmeu dve stranke, a ostale graanskopravne i druge stvari: jednostranake, dvostranake u kojima nem aspora i viestranake, reavaju se po pravilima vanparninog postupka. 3) Druge teorije

Prisutne su i druge terorije: teorija koja prihvata kriterijum da se u vanparninom postupku donose odluke sa konstitutivnom snagom (u parninom, deklaratorne, ali i konstitutivne i kondemnatorne); teorija preventivnog cilja vanparnine pravne zatite (parnina pravna zatita je represija, mada ima i obrnutog); teorije koje imaju kriterijum: snana diskreciona ovlaenja suda. Vanparnina stvar Nepostojanje definicije vanparninog postupka i nedostatak dobrih kriterijuma da se odredi kada sud u reavanju graanskopravnih stvari postupa po vanparninoj, a kada po parninoj proceduri, prouzrokuje da se utvrivanje vanparnine nadlenosti, pristupi tzvlegalnim metodom sud postupa po vanparninoj proceduri kada je to zakonom odreeno. Pravna zatita koja se ostvaruje u vanparninom postupku delom je komplemantarna (dopunska), inei, sa zatitom u parninom postupku, kao osnovnom, redovnom, potpunu zatitu u odreenim graanskopravnim odnosima. Zakonom o vanparninom postupku propisano je da dravni sudovi sprovode vanparnini postupak, te da sud postupa po vanparninoj proceduri: u linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima za koje je ovim ili drugim zakonom propisano da se reavaju u vanparnom postupku. 246

Kada, u graninim sluajevima, zakonom nije izriito propisano da se stvar reava po pravilima vanparninog postupka, a spada u sudsku nadlenost, te stvari se reavaju po vanparninoj proceduri pod pretpostavkom: 1) da se ne odnosi na zatitu ugroenog i povreenom prava; 2) niti da se zbog uesnika u postupku mogu primeniti pravila parninog procesnog prava. Izvori Svakako najvaniji izvor je Zakon o vanparninom postupku iz 2005.g. Njime se ureuje nadlenost suda da postupa po vanparninoj proceduri, procedura i odreeni materijalnopravni odnos povodom vanparninih stvari. Sve vanparnine stvari se, po prirodi pravnih odnosa povodom kojih se vodi postupak, svrstavaju u dve grupe: 1. postupci povodom linih i porodinih odnosa (mahom statusne stvari) i 2. postupci u imovinskim i sa njima povezanim drugim odnosima. Postupci povodom linih i porodinih odnosa: lienje poslovne sposobnosti; zadravanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije; proglaavanje nestalog lica za umrlo; dokazivanje smrti; produenje roditeljskog prava; vraanje roditeljskog prava; davanje dozvole za stupanje u brak. Postupci povodom imovinskih i odreenih dr.odnosa: raspravljanje zaostavtine; odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; ureenje upravljanja i korienja zajednike stvari; deoba zajednikih stvari ili imovine; ureenja mea: sastavljanje, potvrivanje, uvanje i ponitenje isprave; sudski depozit. Vanparnine stvari odreene su i nizom drugih pravnih tekstova, iz oblasti: o porodinih odnosa; o stambenih stvari; o meninih i ekovnih odnosa; o pitanja svojine; o obligaciono-pravnih odnosa; o parnine ili neke druge procedure; o registracije pravnih lica; o overe potpisa i rukopisa; o pa i nekih upravnih stvari. Poto ni jedna vanparnina procedura nije potpuno ureena, odreeno je da se shodno primenjuju pravila Zakona o parninom postupku, ime parnino procesno pravo postaje supsidijaran, dopunski izvor pravila vanparnine procedure. Sukob vanparninog i parninog postupka 247

Bliskost vanparninog i parninog postupka i nedovoljnost kriterijuma da se oni dobro distanciraju, moe dovesti do toga da se po pravilima jednog postupka reava u pravnoj stvari koja spada u drugi postupak. Tada se govori o sukobu vanparninog i parninog postupka. ZPP: - kada se u voenju parninog postupka utvrdi da bi pravnu stvar trebalo reavati po vanparninoj proceduri, a odluka jo nije doneta sud reenjem obustavlja parnini postupak. Po pravosnanosti reenja o obustavi, reavanje pravne stvari se nastavlja po pravilima vanparninog postupka, pred nadlenim sudom. Radnje koje je predvideo parnini sud (uviaj, vetaenje, sasluanje stranaka, odreivanje obezbeenja i dr.) i odluke koje je doneo, nisu bez vanosti samo zbog toga to su usledile u parninom postupku. Posle donoenja odluke u glavnoj stvari u parninom postupku, sud vie nije ovlaen da obustavi taj postupak. Ako su uloeni pravni lekovi postupak se nastavlja po pravilima parnine procedure. To to je odluka donesena u parninom postupku ne moe biti jedini razlog pravnom leku, osim, ako je time stranka pretrpela neku procesnopravnu tetu. Ista je stvar i obrnuto, s tim to to moe biti jedini razlog u pravnom leku. Tada vii sud ukida odluku vanparninog suda i obustavlja vanparnini postupak i time stvara mogunost daljeg reavanja po parninoj proceduri. Sastav suda i nadlenosti Vanparnini postupak se vodi pred sudijom pojedincem, izuzev ako ZVP ili drugim zakonom nije propisano da sudi vee. Postupak po pravnim lekovima vodi se pred veem. Pojedine procesne radnje moe samostalno preduzimati i struni saradnik u sudu, kada je to propisano. Meunarodna nadlenost naeg suda da reava u vanparninom postupku, ureena je Zakonom o reavanju sukoba zakona sa podruja drugih zemalja u odreenim odnosima(1982.). Pored toga izvodi se iz nekih drugih zakona, meunarodnih ugovora ili se posredno izvodi iz pravila o mesnoj nadlenosti. Na sud je nadlean: 1. ako lice prema kome se pravo ili pravni interes ostvaruje ima u nas prebivalite ili sedite. Isto vai ako u postupku uestvuje samo jedno lice. 2. Kod linih i porodinih odnosa i u sluaju da nisu prisutne ove (1.)opte pretpostavke, pod uslovom da subjekti imaju nae dravljanstvo. 3. postupak davanja dozvole za zakljuenje braka pre punoletstva, kao i postupak proglaenja nestalog lica umrlim je u iskljuivoj nadlenosti naeg suda, ako maloletno lice, odnosno nestali, imaju nae dravljanstvo. Stvarna nadlenost Zakonom o ureenju sudova, preteno je u nadlenosti optinskog suda, a samo neke stvari su u nadlenosti okrunog suda (priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka) ili trgovinskog suda. Mesna nadlenost Opte pravilo: prema prebivalitu, ili boravitu, odnosno seditu predlagaa u postupku. Postupak u statusnim stvarima je izdvojen i tu je mesno nadlean sud prema podruju na kojem lice u ijem se interesu vodi postupak ima prebivalite, odnosno boravite. 248

Od ovih pravila ima dosta odstupanja: Tako, povodom pravnih stvari koje se odnose na nepokretnosti propisana je iskljuiva nadlenost suda na ijem se podruju nalazi nepokretnost. Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, onda je svaki od tih sudova (iskljuivo) nadlean. Mesna nadlenost se moe promeniti sporazumom uesnika u vanparninom postupku, ali samo kada je ZVP ili drugim zakonom dozvoljeno. Sud se u vanparninom postupku moe oglasiti mesno nenadlenim po slubenoj dunosti, najkasnije tokom prvog roita. Ukoliko roite nije odrano onda sve do preduzete prve radnje koju izvri uesnik po pozivu suda. Isto pravilo vai i za prigovor mesne nadlenosti od strane uesnika vanparninog postupka. Promene li se okolnosti, koje su odreivale mesnu nadlenost, sud koji vodi postupak ovlaen je da predmet ustupi na reavanje sudu koji bi, prema promenjenim okolnostima, bio mesno nadlean. Ovo pod uslovom, da je oigledno da bi se pred tim drugim sudom, postupak lake sproveo ili da je to vie u interesu uesnika u postupku, koje je lice pod posebnom drutvenom zatitom (uz miljenja organa starateljstva o celishodnosti ustupanja). Sud kome je predmet ustupljen, ovlaen je da izazove sukob nadlenosti pred viim zajednikim sudom. 108. SUBJEKTI VANPARNINOG POSTUPKA 1. NAZIV SUBJEKTA U VANPRARNINOM POSTUPKU Pored suda, u vanparninom kao u svim drugim postupcima nastupaju osnovni (glavni, primarni) procesni subjekti. Oni se u tim drugim postupcima redovno oznaavaju da su stranke dok se ostali subjekti (sekundarni, svedoci, vetaci) nazivaju uesnicima, treim licima i tome sl. Novo zakonodavstvo upotrebljava naziv (uesnik) kao termin za oznaku subjekta ovog postupka.Sigurno je da bi se mogao upotrebiti i naziv stranka, ali nikad sa istim procesnim kvalitetima, kao u parninom postupku. Prihvatanje naziva uesnik ini da se taj funkcionalni izraz transformie u pravni termin, kojim se oznaavaju sva lica koja nastupaju u vanparninom postupku kao osnovni procesni subjekti koji ovde ima isto znaenje kao i naziv stranke (u drugim postupcima). Uesnici u vanparninom postupku prema procesnoj poziciji koji u postupku zauzimaju i dobijaju i ue nazive - predlaga i protivnik predlagaa ili prosto, uesnici vanparninog postupka. 2. ODREIVANJE I KATEGORISANJE SUBJEKATA Uesnici vanparninog postupka su: 1. Lice koje je postupak pokrenulo 2. Organ koji uestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlaenja da postupak pokrene, pa i onda ako postupak nije pokrenuo nego je docnije stupio u postupak (tu spada i organ koji nije ovlaen da pokrene postupak ali moe da uestvuje u postupku). Broj uesnika u vanparninom postupku je iri nego to je to u parninom postupku. Parnini postupak, koji zapoinje kao dvostranaki i u kojem se to mora odrati do zavretka postupka, oznaava ove osnovne subjekte strankama i odreuje da su to (tuilac i tueni). Neka trea procesna pozicija ne postoji pa tako umea ili javni tuilac samo pristupaju jednoj ili drugoj strani, ne uspostavljajui neku treu procesnu poziciju. 249

Vanparnini postupak se pojavljuje kao jednostranaki , dvostranaki ili viestranaki. Uvek postoji mogunost da se postupak transformie, a pored toga postoje alternacije u nainu pokretanja postupka (i po predlogu i po slubenoj dunosti). Zbog toga se ne mogu utvrditi stalni procesni subjekti. KO MOE BITI SUBJEKT VANPARNINOG POSTUPKA? Mogu biti sva fizika i pravna lica. Mogu biti i oni individualiteti koji to nisu, a posebnim propisima je odreeno da mogu biti uesnici u vanparninom postupku. Po Zakonu o vanparninom postupku, sud priznaje odreenim oblicima udruivanja, koji nemaju svojstvo pravnog lica status uesnika u postupku ako za to ispunjavaju uslove koji se trae, da se predmet vanparnine stvari neposredno odnosi na taj oblik udruivanja.. KAKO SE TO POSTAJE? Uesnikom se redovno postaje donoenjem odluke o pokretanju postupka. To se odnosi na lica koja su obuhvaena odlukom o pokretanju, postupka po slubenoj dunosti ili su kao takva oznaena u predlogu. Suvino bi ovde bilo utvrivati da li su oni nisioci prava ili pravnih interesa o kojim se reava,da bi se odluilo da li su oni uesnici u postupku. KO JESTE SUBJEKT VANPARNINOG POSTUPKA? Predlaga je onaj uesnik po ijem predlogu se postupak pokree, bez obzira da li je predlog izraz privatne dispozicije ili slubene dunosti. Dok se uesnik prema kome je predlog usmeren oznaava da je protivnik predlagaa. PROCESNA SPOSOBNOST SUBJEKATA VANPARNIOG POSTUPKA Procesna pravna sposobnost je isto to i stranaka sposobnost parninog prava. Procesna poslovna sposobnost(parnina sposobnost u parninom procesnom pravu) je ovlaenje da se samostalno preduzimaju procesne radnje i primaju; ureena je u vanparninom postupku na jednak nain kao i u parninom, ali sa dosta odstupanja i izuzetaka. Vanparnini postupak u odreenim situacijama moe da se pokrene i vodi od lica koja nemaju procesnu poslovnu sposobnost (nisu punoletna ili im nije priznata poslovna sposobnost.) To je dozvoljeno u postupku radi vraanja poslovne sposobnosti licu, koje je bilo lieno te sposobnosti, zatim u postupku traenja dozvole za sklapanje braka, kao i druga lica, koja nemaju procesnu poslovnu sposobnost, ali su ovlaena,po neposrednoj odredbi zakona, da preduzimaju pojedinane odreene procesna radnje i da one budu punovane. Sud je i sam ovlaen da to uesniku dozvoli, ali treba da se utvrdi da taj uesnik moe da shvati znaaj i pravne posledice ovih radnji. Sud, inae, u vanparninom postupku ima, po slubenoj dunosti, da se stara i preduzima mere zatite prava i pravnih interesa lica, koja nisu u mogunosti da se sama brinu o zatiti svojih prava i interesa. Sud o tome obavetava organ starateljstva. Pravilo parninog procesnog prava o sudskom postavljanju privremenog zastupnika prihvaeno je i u vanparninom postupku. Sudsko postavljanje privremenog zastupnika je proireno u vanparninom postupku na sve uesnike, a u parninom postupku samo na tuenog. 109. POKRETANJE I OBUSTAVA VANPARNINOG POSTUPKA 250

a) POKRETANJE POSTUPKA Pokretanje vanparninog postupka je povinovano pravilima dispozicije i oficijelnosti, ta vie nekad pravilima i jednog i drugog naela. Odredjeni vanaparnini postupci se mogu pokrenuti i voditi samo ako postoji predlog ovlaenog uesnika.Nije znaajno da li predlog podnosi fiziko, odnosno pravno lice ili neki dravni, odnosno drugi organ u sferi svoje nadlenosti (to je onda u okviru njegove slubene dunosti), poto je to i u jednom i u drugom sluaju, pokretanje postupka po predlogu. Tako po predlogu fizikog ili pravnog lica vode se npr: postupci deobe zajednike stvari ili imovine, uredjenja medja i drugi.. Po predlogu istih lica ili organa vodi se postupak produenja roditeljskog prava, postupak lienja roditeljskog prava i jo neki. Vidimo, da tamo gde je intenzivniji interes drutva i istaknutija potreba posebne zatite odredjenih lica, na pokretanje postupka ovlaeni su i fizika, odnosno pravna lica i dravni, odnosno drutveni organi(javni tuilac, organ starateljstva I drugi). Pojedini vanparnini postupci iz odredjenih politikopravnih razloga u svom pokretanju nisu preputeni predlogu ovlaenih lica. Tu, sledstveno oficijelnom naelu, sud pokree postupak po slubenoj dunosti. Ovde spadaju postupci: zadravanja lica u zdravstvenoj organizaciji, koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije; odredjivanje naknade za ekspropisanu imovinu; raspravljanju zaostavtine. Potrebno je da se razlikuju inicijativa sudu, od predloga ovlaenog lica, bez kojeg se postupak ne moe pokrenuti. Koordinacija pojedinanog i opteg intresa izraena je u postupcima, koji se pokreu predlogom ovlaenih lica organa po slubenoj dunosti suda.Tu je najvaniji postupak za lienje poslovne sposobnosti. Sud ostvarujui naelo posebne zatite nesposobnih lica, duan je da u pojedinim postupcima izvetava i dostavlja sudske akte organu starateljstva, ako on nije pokrenuo postupak, ta vie, u odredjenim situacijama moe da pozove organ starateljstva da uestvuje u postupku, te da zastane sa postupkom, da bi organ starateljstva mogao da se pripremi I prijavi svoje uee. b) POVLAENJE PREDLOGA Predlog za pokretanje vanparninog postupka, kao izlaz dispozicionih ovlaenja jednog lica, moe se povui do donoenja prvostepene odluke. Ne trai se pristanak protivnika predlagaa, niti sud ima ovlaenje da to sprei. Medjutim, ako se vodi postupak koji se pokree i po predlogu uesnika i po slubenoj dunosti suda, sud nije duan da povlaenje uvai i postupak obustavi, ako smatra da postupak treba nastaviti (postupak se dalje vodi po slubenoj dunosti). Predlog za pokretanje postupka, koji je podnelo vie lica u svojstvu predlagaa, povlai se njihovom saglasnom izjavom, ako se hoe obustavljanje vanparninog postupka. Povue li predlog samo jedan od uesnika, sa ime se drugi ucesnici predlagaci ne slau, tada ovaj uesnik prestaje da bude predlaga. Moe da istupi iz postupka, izuzev ako drugi uesnici predlagai ne zatrae da se i na njega proiri postupak, sada u svojstvu protivnika predlagaa. 251

Pravo je uesnika, koji u postupku nisu nastupili kao sapredlagai, a na to su imali ovlaenja, da u sluaju povlaenja predloga zatrae, da se postupak nastavi i da oni nastupe kao predlagai u daljem toku postupka. Ti drugi uesnici mogu ovo traenje da izjave u roku od 15 dana od dana kada su primili obavetenje suda da je predlog povuen. Predlaga moe da povue predlog i posle donoenja prvostepene odluke, sve dok postupak nije pravosnano dovren. Poto takvo povlaenje vodi ukidanju prvostepene odluke i obustavljanju postupka, to je ovde uslov za vanost povlaenja da se tim ne vredjaju prava drugih uesnika, na koje se odluka odnosi ili da u takvoj situaciji ti drugi uesnici pristanu na povlaenje predloga. Propisane su pretpostavke, koje svojim prisustvom ine da je predlog povuen, iako o tome nije data izriita izjava uesnika predlagaa. To je onda kada predlaga ne dodje na roite ili se ne odazove pozivu suda radi sasluanja, a bio je uredno pozvan. Sud pre nego to donese odluku treba da ispita, da li eventualno postoje optepoznate okolnosti, koje bi spreile predlagaa, da se ne odazove pozivu suda, jer njihovo postojanje je smetnja da se donese odluka o obustavljanju postupka. Predlaga je ovde ovlaen da opravda svoj izostanak i otkloni po njega tetne posledice, traei povraaj u predjanje stanje po pravilima parninog postupka. Mirovanja u vanparninom postuku nema. 110. PRETHODNO PITANJE U VANPARNINOM POSTUPKU Pitanje o kojem sud ima da rei pre odluke o pravnoj stvari, povodom koje se vodi postupak, kvalifikuje se kao prethodno ili prejudicialno pitanje, ako se u tom pitanju iskazuju sledei elementi: da je ono pravno pitanje, uslovno za odluivanje u tekuoj pravnoj stvari i da ini samostalnu pravnu celinu, koja moe biti predmet (glavni) reavanja u nekom drugom sudskom ili upravnom postupku. I pored toga to je bitan kvalitet za odredjivanje prethodnog pitanja da je ono pravno, od ovog instituta nisu sasvim udaljena ni injenina pitanja. Pojava takvog pitanja u vanparninom postupku, ovlauje vanparnini sud, tj. Pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos od ijeg prethodnog reavanja zavisi odluka u tekuoj pravnoj stvari i o emu ve nije reeno u nekom drugom sudskom ili upravnom postupku, ovlauje vanparnini sud da sam rei to pitanje ili da uesnike uputi da reenje tog pitanja ishoduje u odgovarajuem drugom postupku. Ovim zakonskim pravilom se ne distancira izriito, da li se rasprava o prejudicialnom pitanju i njegovo reavanje, odnosi samo na sferu prava ili i na injenini fond toga pitanja. Samo se propisuje, da je ovo pravilo relevantno, ako Zakonom o vanparninom postupku (ZVP) ili drugim zakonom nije drugaije odredjeno. Ve idue pravilo zakonskog teksta( ZVP) uredjuje situaciju, kada su izmedju uesnika sporne injenice, bitne za reenje prethodnog pitanja, pa tim nastaje spor o postojanju, odnosno sadraju prava ili pravnog odnosa, koji ine prejudicialno pitanje. Vanparnini sud tada nije ovlaen, da sam rei prethodno pitanje, ve ima uesnike da uputi da u utvrdjenom roku, pokrenu parnini ili upravni postupak, radi reenja spora o pravu i pravnom odnosu. Pravilo je da sud upuuje na parnini, odnosno upravni postupak onog uesnika, ije pravo smatra manje verovatnim, izuzev ako ZVP ili drugim zakonom nije drugaije propisano. Sud tome uesniku odredjuje rok za pokretanje postupka i taj rok ne moe biti dui od 30 dana.Dokaz da je postupak pokrenut vodi prekidu vanparninog postupka do pravosnanog, odnosno konanog reenja prethodnog pitanja.Ovim se ne uskrauje drugim uesnicima, ako na to imaju pravo, da pokrenu takav postupak, iako moda nisu na to upueni od vanparninog suda. Propust upuenog uesnika, da u utvrdjenom roku pokrene postupak za reenje prethodnog pitanja, nije smetnja da on to docnije uini, a to moe sve da dovretka vanparninog postupka. 252

Ako nije pokrenut postupak za reavanje prethodnog pitanja, bilo od upuenog uesnika, bilo od drugih uesnika, sud e dovriti postupak, upotrebljavajui procesnu gradju sa kojom raspolae. Postoje u nekim posebnim postupcima specijalna pravila o reavanju prethodnog pitanja. To je, na primer: u postupku uredjenja upravljanja i korienja zajednike stvari(spor o pravu na stvari ili obimu tog prava ima se reiti u drugom postupku) ili, u postupku deobe zajednikih stvari(spor o pravu na stvari ili udelu u zajednikoj imovini reava se u drugom postupku). Tu je odredjeno da se predlaga upuuje da pokrene postupak za reenje prethodnih pitanja koja su oznaena.Propust je sankcionisan pretpostavkom da je predlog povuen, to dovodi do obustavljanja vanparninog postupka. Vanparnini sud ovde nije ovlaen da sam rei prethodna pitanja, koja su oznaena, iako bi moda bio spreman da tako postupi. Propisano je izriito u vanparninom postupku, da odluka suda u prethodnom pitanju ima dejstvo samo u vanparninoj stvari povodom koje je ono reeno i u tom postupku. 111. SUDSKE ODLUKE I REDOVNI PRAVI LEKOVI U VANPARNINOM POSTUPKU Sve odluke u vanparninom postupku su one odluke, kojim se upravlja u postupku i odluuje o drugim procesnopravnim pitanjima, kao i one kojim se reava u glavnoj stvari, a donose se u obliku reenja. Propisano je da reenje, protiv koga je dozvoljena posebna alba bez obzira o emu je odlueno ili u kojem delu postupka je doneto, kao i reenja drugostepenog suda, moraju biti obrazloena. Kod svih drugih reenja ovaj deo sudskog akta se moe izostaviti, to znai da je sud slobodan da i u takvom aktu da obrazloenje. Treba prihvatiti pravila parninog procesnog prava da je alba dozvoljena protiv svih reenja, izuzev onih kod kojih je alba iskljuena ili onih kod kojih posebna alba nije dozvoljena. Primer reenja, protiv kojih je alba iskljuena, su ona kojim se: usvaja zahtev za izuzee, odredjuje povraaj u predjanje stanje, nalae obezbedjenje dokaza, i mnoga druga koja se odnose na upravljanje postupkom. Ona reenja protiv kojih nije dozvoljena posebna alba su: 1) unapred odredjena zakonom, ili 2) to moe sud odrediti po ovlaenju zakona (prva bi bila ona kojom se odbija zahtev za izuzee, iskljuuje javnost, usvaja preinaenje tube i ostala, a druga ona kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i odmah nastavlja sa postupkom, kao i neka reenja kojim se odbijaju prigovori uesnika). Poto se u vanparninom postupku o glavnoj stvari odluuje reenjem, potrebno je naglasiti da se reenje o glavnoj stvari uvek moe napasti albom.Odnosno, ovo reenje nije po tipu ono reenje, koje se, po parninoj proceduri, moe napasti posebnom albom. Pravilo je da se alba podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, osim kada se ZVP ili drugim zakonom drugaije propisano (npr. alba protiv reenja o smetaju u zdravstvenu ustanovu podnosi se u roku od 3 dana.) Propisano je sa pretenzijom da to bude opte pravilo, da alba ima suspenzivno dejstvo, tj.da zadrava izvrenje reenja.

253

Od toga se odstupa, kada je to odredjeno ZVP i drugim zakonom ili ako to odredi sud (ovlaen da odredi da alba ne zadrava izvrenje, ako postoje vani razlozi koji opravdavaju, da se odmah pristupi izvrenju reenja). Vanparnini sud je zakonom ovlaen da odredi, da alba ne zadrava izvrenje.To moe ako utvrdi da postoje vani razlozi, koji opravdavaju da se odmah pristupi izvrenju reenja(izvrenje reenja o utvrdjenju medja da bi se spreili sukobi, izvrenje reenja kojim je odredjena nadoknada za eksproprisanu imovinu). Sud, odredjujui izvrnost reenja, moe po slubenoj dunosti naloiti onom uesniku u iju se korist sprovodi izvrenje, da poloi obezbedjenje radi zatite prava maloletnih ili drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom. Davanje obezbedjenja se moe naloiti u interesu drugih uesnika u postupku, ali samo ako oni to predloe. Znacajna svojevrsnost albe u vanparninom postupku je da je ona i remonstrativne i devolutivne prirode. Sud prvog stepena je povodom albe ovlaen da donese novo reenje, kojim se ranije reenje preinauje ili ukida (time se sada otvara put albe protiv tog reenja). Ovo sud moe samo ako se preinaenjem ili ukidanjem ranijeg reenja ne vredjaju prava drugih uesnika, koja su zasnovana na tom reenju (novim reenjem se ukine zadravanje lica u zdravstvenoj ustanovi, izmeni se redosled korienja zajednike stvari). Ako sud prvog stepena ne iskoristi svoja remonstrativna ovlaenja, sa albom postupka kao devolutivnim pravnim lekom i upuuje je sudu drugog stepena na reavanje. Priroda vanparninom postupka i vrste stvari koje se u tom postupku reavaju, dozvoljavaju uvodjenje pravila da se i alba, podneta po proteku roka, uzme u razmatranje i o njoj odlui drugostepenom odlukom. Sud prvog stepena, stoga, nije ovlaen da neblagovremenu albu odbaci, ve ima da je uputi drugostepenom sudu na reavanje. Sam prvostepeni sud ne sme da odluuje o neblagovremenoj albi. Drugostepeni sud je ovlaen da odlui i o neblagovremenoj albi, da ukine ili preinai prvostepeno reenje u prilog podnosioca albe. Ovo moe ako postoje vani razlozi, koji to opravdavaju i ako se tim ne vredjaju prava drugih lica, koja se zasnivaju na napadnutom reenju. Za razliku od prve situacije kada je prvostepeni sud ovlaen da blagovremenu albu tretira kao remonstrativni pravni lek i da svoje reenje ukine ili preinai, ako se time ne vredjaju prava drugih lica, ovde to moe drugostepeni sud, samo ako to opravdavaju vani razlozi i ako se tim ne vredjaju prava drugih lica, koja se zasnivaju na tom reenju, znai bilo kojih lica, a ne samo uesnika. Sud drugog stepena, koji je ovlaen da neblagovremenu albu rei njenim usvajanjem ili odbijanjem, ne bi smeo da je odbaci kao neblagovremenu. Pravo da se uloi neblagovremena alba moe se upotrebiti samo ako ve ranije nije bila doneta drugostepena odluka. Pravilima ZVP se ne odredjuje vreme u kojem bi se najdocnije mogla podneti alba, koja bi imala tretman neblagovremene albe.Mislimo, zbog veze ovakve albe i predloga za ponavljanje postupka, da bi ovde trebalo primeniti rokove, propisani za podnoenje predloga za ponavljanje postupka. Potrebno je ovde rei, da takav tretman neblagovremene albe, ipak, ne ukida, niti ini nepotrebnim pravo na traenju povraaja u predjanje stanje. Uesnik moe podneti predlog za povraaj u predjanje stanje, povodom zadocnjenja sa ulaganjem albe.Pozitivna odluka vodi tome da se alba smatra blagovremenom, te dozvoljava sudu drugog stepena da je uvai, pa i na tetu drugih uesnika u postupku.Njihova prava, utvrdjena u prvostepenom reenju, ne mogu biti povredjena, poto nisu steena-reenje prvostepenog suda tada jo nije postalo pravosnano. 254

112. PRAVOSNANOST I VANREDNI PRAVNI LEKOVI Pratei osnovne crte vanparninog postupka, to se i ustanova pravosnanosti sudskih odluka u ovom postupku, postavlja se na neto drugaiji nain. Pravila o pravosnanosti u vanparninom postupku su slabijeg inteziteta, ali se nikako ne misli da je ustanova pravosnanosti sudskih odluka ovde odbaena. Standardna pravila pravosnanosti su i ovde prisutna, ali su samo za neke pravne stvari posebno uredjena u zakonskom tekstu. To su pravne stvari koje se odnose na lini i porodini status uesnika ili njihova prava i dunosti. Propisano je u situaciji, kada se menja njihov status ili njihova prava i obaveze, da pravne posledice reenja nastupaju u momentu kada ono postane pravosnano. Sud ovde, medjutim, moe da odredi da pravne posledice reenja nastupaju i pre pravosnanosti, i to kada je to potrebno radi zatite maloletnih ili drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, ime se oduzima suspenzivno dejstvo uloenoj albi u pogledu reenja, donetog u vanparninom postupku.Ovde se predvidja da se moe odrediti da reenje deluje odmah, pre pravosnanosti i nezavisno od toga, da li je uloena alba, mada nije sposobno za prinudno izvrenje(to su mahom reenja konstitutivne prirode, koja nisu izvriva, ali ostvaruju druga dejstva svojstvena sudskom aktu). Prirodi vanparninog postupka i odredjenim vanparninim stvarima nije tudje pravilo, da uesnici svoje zahteve o kojima je ve odlueno u vanparninom postupku, ponovo postave u nekom drugom postupku. Takva tuba u drugom postupku bila bi supstitucija odredjenim vanrednim pravnim lekovima koji se ovde uskrauju. Predlog za ponavljanje postupka, pored toga to je uskraen u situacijama kada je dozvoljeno da se o istim zahtevima ponovo reava u parninom ili upravnom postupku, povinovan je i svojevrsnom reimu postupanja u vanparninom postupku. Predlog za ponavljanje postupka, koji se inae podnosi prvostepenom sudu, prethodno se razmatra kao da je neblagovremena alba. Sud prvog stepena prethodno ceni da li postoje uslovi koji opravdavaju razmatranje i uvaavanje neblagovremene albe pred drogostepenim sudom, vodei rauna o razlozima, koji su istaknuti u predlogu za ponavljanje postupka. To su sledei razlozi: - da sud drugog stepena moe preinaiti ili ukinuti prvostepeno reenje ne vredjajui time prava drugih lica i, - da za to postoje opravdani razlozi. Prema tekstu zakona, prvostepeni sud ne bi bio ovlaen u ovoj situaciji, da sam preispita predlog za ponavljanje postupka, tretirajui ga kao neblagovremenu albu i da odlui o uvaavanju albe. Ako sud prvog stepena utvrdi da postoje uslovi, da se o predlogu za ponavljanje postupka odluuje kao da je podneta neblagovremena alba, svoj stav ne izraava u obliku sudske odluke.Samo predlog dostavlja sudu drugog stepena, iznosei miljenje da se o predlogu moe reavati kao o neblagovremenoj albi. Ukoliko sud drugog stepena ustanovi da nema uslova da uvai albu, predmet vraa prvostepenom sudu, da dalje postupa po predlogu za ponavljanje postupka(ne donosei pri tome formalnu odluku o svome stavu). Prvostepeni sud, koji je ustvanovio da nema uslova da se predlog razmatra kao neblagovaremena alba, reava o predlogu za ponavljanje postupka shodno pravilima parninog postupka. Podnosilac predloga u ovoj situaciji nije ovlaen da insistira, da se o predlogu za ponavljanje postupka postupa prvo kao po neblagovremenoj albi, poto takvo traenje nije ni postavio.

255

Postoji li u pravnoj stvari doneta drugostepena odluka, bilo povodom blagovremene ili neblagovremene albe, tada nema uslova za prekvalifikaciju predloga u neblagovremenu albu, te se postupati po pravilima o panavljanju postupka. Predlog za ponavljanje postupka nije dozvoljen, kada je uesnicima otvoren put parnice ili upravnog postupka. Isto tako nije dozvoljen ni onda: - kada je tome supstitut neko drugo pravno sredstvo (traenje lica da se otpusti iz zdravstene ustanove), - kada za to nema pravnog interesa (zahteva za ponaljanje postupka traenja dozvole da se zakljui brak usled nastupa novih injenica, iako se moe pokrenuti novi postupak) ili, - kada to protivrei prirodi vanparnine stvari (uvanje isprave). Revizija u vanparninom postupku je dozvoljena u statusnim stvarima i u stvarima povodom stanarskog prava, ako ZVP ili drugim zakonom nije neto drugo propisano(ovde nije relevantan novani census utvrdjen ZPP). Revizija je dozvoljena i u imovinsko-pravnim stvarima, ako ZVP ili drugim zakonom nije uskraena.Medjutim, u ovim stvarima pravo na reviziju ogranieno je novanim cenzusom (vrednou predmeta spora) utvrdjenim u ZPP. ZVP je u odredjenim postupcima iskljucena revizija. To su, na primer, postupci davanja dozvole da se zakljuci brak, uredjenja upravljanja i koriena zajednike stvari i uredjenja medja. Zahtev za zatitu zakonitosti javnog tuioca je vanredni pravni lek, koji se moe uloiti u vanparninom postupku, shodno pravilima ZPP. ZVP je posebnim lanom dao opta pravila o trokovima postupka, dok su za neke sluajeve, propisana specijalna pravila u posebnim postupcima. Sud u statusnim stvarima je ovlaen da slobodnom ocenom odredi ko e da snosi trokove postupka, vodei pri tome rauna o ishodu postupka i drugim vanim momentima, koji mogu opredeliti raspored trokova. Trokovi izazvani ueem organa starateljstva u postupku, namiruju se iz sredstava suda. Pravilo je da u vanparninim stvarima, koje se odnose na imovinska prava, svi uesnici snose trokove u jednakim delovima.Ako je prisutna velika razlika u njihovim udelima u imovinskom pravu o kojem se odluuje, sud e odrediti da se trokovi postupka snose u srazmeri prema visini udela svakog uesnika u postupku. Medjutim, u ovim vanparninim stvarima, sud moe odrediti da sve trokove postupka ili njihov odredjeni deo snosi uesnik u ijem se interesu vodi postupak, odnosno uesnik koji je svojim dranjem iskljuivo dao povod da se pokrene ili vodi vanparnini postupak. 113. POSTUPAK LIENJA I VRAANJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Postupak lienja poslovne sposobnosti vodi se radi utvrdjivanja da li punoletno lice, prema stepenu svoje sposobnosti za rasudjivanje, moe samo da se brine o svojim pravima i interesima, te se odluuje o potpunom ili deliminom lienju poslovne sposobosti, ako se utvrdi da za to postoje zakonom odredjeni uslovi. Sadanje zakonodavstvo ne odredjuje te razloge. Samo se u zakonodavstvu o porodinim odnosima ekzemplarno navodi da se lice, koje nije sposobno za rasudjivanje usled duevne bolesti, duevne zaostalosti ili drugih uzroka, zbog ega nije u stanju da se brine o svojim pravima i interesima, liava poslovne sposobnosti u potpunosti.

256

Za ona lica, koja usled ovih oboljenja ili upotrebe alkohola, opojnih sredstava, starake iznemoglosti ili drugih slinih razloga, svojim postupcima ugroavaju sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica, propisuje se delimino liavanje poslovne sposobnosti. Pravila bi bila relevantna i za lica koja su maloletna, a u poslovnoj sposobnosti izjednaena su sa punoletnim licima. Procesna pravila o postupku vraanja poslovne sposobnosti nisu posebno formulisana.Samo je propisano da se ovde primenjuju shodno pravila o postupku lienja poslovne sposobnosti. Postupak se pokree: po slubenoj dunosti suda ili, po predlogu. Postupak pokree sud po slubenoj dunosti, kada sam sazna da za to postoje razlozi ili kada to inicira neko drugo lice. Postupak se pokree po predlogu: organa starateljstva, branog druga, deteta ili, roditelja lica, prema kome se trai vodjenje ovog postupka. Deda, baba, brat, sestra i unuk takvog lica su, isto tako, ovlaeni da stave predlog za pokretanje postupka, uz uslov da ive u porodinoj zajednici sa takvim licem. Predlog za pokretanje postupka moe staviti samo lice koje treba da se lii poslovne sposobnosti, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice ovog predloga (redovno lica kod kojih postoji razlog za delimino lienje poslovna sposobnosti. Zakonskim tekstom je izriito odredjeno, da sud vodi postupak po slubenoj dunosti, to je inae svojstveno sudskim postupcima. Ovde to znai, da u sluaju povlaenja predloga, sud moe da nastavi postupak, kao da ga je on pokrenuo po slubenoj dunosti ili da prepusti drugim uesnicima, koji su na to ovlaeni, da predloe nastavak postupka. Predlog, pored ostalih podataka koje ima svaki podnesak, treba da sadri injenice, koje ine osnov liavanja poslovne sposobnosti i dokaze, kojim se te injenice ine bar verovatnim. Uz to, u predlogu treba navesti podatke iz kojih proizilazi ovlaenje da se postupak pokrene(kada je predlaga organ starateljstva to nije potrebno). Time se spreava stavljanje neosnovanih predloga ili onih koji se podiu, samo da bi se neko lice uznemiravalo ili da mu se priini neka teta. b) POSTUPAK Ako lice, prema kome je pokrenut postupak, ima nepokretnu imovinu, sud e odmah naloiti zemljinoknjinom odelenju suda ili drugom organu koji vodi javne knjige o evidenciji nepokretnosti, da upie podatak o vodjenju ovog postupka. Sud isto tako obavetava i matini ured, koji vodi matine knjige rodjenih za lice prema kojem se vodi postupak, radi evidentiranja tog podatka. Upisom da se vodi ovaj postupak spreava se punovanost raspolaganja takvog lica sa predmetima nepokretne imovine(taj podatak se upisuje na izdatom izvodu iz matine knjige rodjenih). Sud u ovom postupku treba da odri roite, na koje se pozivaju : organ starateljstva, lice prema kome se vodi postupak, njegov staralac ili privremeni zastupnik i, predlaga. 257

Sud neposredno sasluava lice, prema kome se vodi postupak. To i onda kada se to lice nalazi u zdravstvenoj organizaciji na leenju i kada se, po pravilu, roite odrava u toj organizaciji. Sasluanje tog lica se moe izostaviti, ako bi to bilo ili moglo da bude tetno po njegovo zdravlje ili ako sasluanje nije mogue zbog postojeeg fizikog ili psihikog stanja ovog lica. Sud obavezno odredjuje vetaenje pred dva ili vie lekara odgovarajue specijalnosti. Oni daju nalaz i sigurno miljenje o duevnom stanju i sposobnosti za rasudjivanje lica, prema kome se postupak vodi. Vetaenje se sprovodi u prisustvu sudije, izuzev ako se ono vri u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Sud moe odrediti da se lice, prema kome se vodi postupak privremeno smesti u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu, ako je, po miljenju lekara, to potrebno da bi se utvrdilo zdravstveno stanje tog lica.Smetaj u zdravstvenu ustanovu je ovde privremen, da se izvre pregledi i ispitivanja potrebna za vetaenje, te moe trajati najdue tri meseca. Protiv reenja o smetaju moe se izjaviti alba u roku od 3 dana od dostavljanja reenja, mada alba ne zadrava izvrenje reenja (osim ako sud ne odredi suspenziju). alba se dostavlja drugostepenom sudu odmah i po njoj ima da se odlui u roku od 3 dana od prijema albe. Pravo na albu imaju lice, prema kome se postupak vodi bez obzira na njegovo duevno stanje i staralac, odnosno privremeni zastupnik. c) REENJE O LIENJU POSLOVNE SPOSOBNOSTI Po sasluanju uesnika u postupku i drugih lica, koja mogu dati potrebne podatke o ponaanju lica, prema kome se vodi postupak i drugim vanim momentima, te po sprovedenom vetaenju, sud donosi reenje o lienju poslovne sposobnosti, ako utvrdi da za to ima osnova. Lienje poslovne sposobnosti moe biti potpuno ili delimino. Sud u ovom odredjenju nije vezan predlogom uesnika, koji je pokrenuo postupak. Kada sud utvrdi da lice, prema kome se vodi postupak, nije sposobno za rasudjivanje u takvom stepenu da nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima, odredie da se ono potpuno liava poslovne sposobnosti. Pravosnano reenje se dostavlja organu starateljstva, koji je duan u roku od 30 dana da to lice stavi pod starateljstvo. Lice, koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti, upodobljava se maloletnom licu do navrene 14 godine ivota. Ne moe preduzimati pravne poslove i nije deliktno odgovorno. Izuzetno, moe odgovarati za tetu, ako je starije od sedam godina i ako je u momentu prouzrokovanja tete, bilo sposobno za rasudjivanje. Utvrdi li se da lice, prema kome se vodi postupak ugroava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica, zbog odredjenih oboljenja, upotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starosti ili drugih razloga, sud e odrediti delimino lienje poslovne sposobnosti. Posebno je utvrdjena situacija kada se utvrdi da su prisutni osnovi,da se neko lice delimino lii poslovne sposobnosti, zbog upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. Sud tada moe odloiti donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti, ako se sa osnovom moe verovati da e se lice samo uzdrati od upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. Svojevrstan je sluaj, ako se to lice samo ili po predlogu suda, povinuje leenju u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, radi odvikavanja od upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava.Tada sud nije slobodan u opredeljivanju svoje odluke, ve treba da odloi donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti. Donoenje reenja o liavanju poslovne sposobnosti moe se odloiti za vreme od est do dvanaest meseci. Po proteku vremena odlaganja i zavisno od daljeg ponaanja ili ishoda leenja, odluuje se o deliminom liavanju poslovne sposobnosti. 258

Sud je ovlaen da opozove reenje o odlaganju i pre proteka odredjenog roka, ako lice prekine leenje ili bude otputeno iz zdravstvene ustanove, zbog naruavanja reda. Lice koje je delimino lieno poslovne sposobnosti, upodobljava se statusu maloletnog lica koje je navrilo 14 godina ivota. Ono je deliktno sposobno. Moe da vri poslove manjeg znaaja, dok je za ostale pravne poslove i njihovu pravnu vanost potrebno odobrenje njegovog staraoca, odnosno organa starateljstva. Samostalno je u uspostavljanju radnog odnosa i raspolaganju tako steenih sredstava. Moe da saini testament i preduzima neke druge pravne akte. Sud je ovlaen da u reenju, kojim se lice delimino liava poslovne sposobnosti, odredi i druge pravne poslove, koje ono moe samostalno preduzimati, pored onih koji su neposredno zakonom dozvoljeni(to moe odrediti i organ starateljstva prilikom stavljanja tog lica pod starateljstvo ili docnije). Lice koje je lieno poslovne sposobnosti, ovlaeno je da uloi albu, bez obzira na svoje duevno stanje, odnosno bez obzira na utvrdjene razloge, koji su opredelili donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti i vrstu lienja te sposobnosti. d) VRAANJE I PROMENA STEPENA LIENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI Na postupak vraanja poslovne sposobnosti se shodno primenjuju pravila o lienju te sposobnosti. Treba naglasiti da e i sam sud po slubenoj dunosti pokrenuti postupak vraanja poslovne sposobnosti, ako prestanu razlozi liavanja. Moe i da se izmeni reenje o potpunom lienju i odredi delimino reenje.

114. POSTUPAK POVODOM ZADRAVANJA U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Sud u ovom postupku, prema zakonskom tekstu, odluuje o smetanju i zadravanju bolesnog lica u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi, koja vri delatnost u oblasti neuropsihijatrije. Po Zakonu o zdravstvenoj zatiti, odredjuje se: leenje po pristanku bolesnika ili zastupnika ili, bez pristanka ukoliko je ugroen ivot bolesnika. Prinudnu hospitalizaciju moe da odredi sud u sferi krivinog postupka, a ovde u vanparninom postupku samo da je odobri. To je situacija kada je oboleli primljen u zdravstvenu ustanovu i, po miljenju medicinskih strunjaka, potrebna je hospitalizacija, a sam oboleli to ne prihvata. Hospitalizacija i medicinski tretman nesumnjivo predstavljaju ogranienje slobode kretanja i uopte slobode oveka, pa i kada je u pitanju postojanje i leenje duevne bolesti.Zato se 259

zakonodavstvom o zdravstvenoj zatiti i odredjuje da je leenje u pravilu dozoljeno po pristanku bolesnika, odnosno njegovih zastupnika. Izuzetno, u sluaju nude, kada je ugroen ivot bolesnika, a on sam ne moe da izjavi relevantnu volju, medicinska intervencija je dozvoljena i bez pristanka drugih lica. U psihijatrijskom leenju to se redje pojavljuje(ispoljavanje suicidnih postupaka), tako da se hospitalizaciji i medicinskom tretmanu pristupa uz pristanak bolesnika. Pod odredjenim pretpostavkama i bez pristanka, ako je to u interesu drutva, da se zatiti od opasnosti, koju izaziva prisustvo duevno bolesnog lica(prinudna hospitalizacija). Ako duevno obolelo lice moe relevantno da izjavi volju i prihvata hospitalizaciju, a zdravstvena ustanova ga prima, tada nema osnova da se vodi sudski postupak. Samo onda kada je, po miljenju zdravstvene ustanove, potrebna hospitalizacija, a tome se protivi duevno obolelo lice, neophodno je sudska intervencija, koja se odvija u ovom vanparninom postupku. Zato je ovde vie u pitanju sudska kontrola aktivnosti neuropsihijatrijske ustanove, izraena u smetaju duevnog bolesnika u toj ustanovi, te sudsko odobrenje ove aktivnosti. Tim aktima se osetno ograniavaju sloboda kretanja duevno obolelog lica, njegov dodir sa spoljnim svetom i uopte slobode oveka, mada se ipak mora uvaiti odricanje od tih prava radi leenja. Zato si u ZVP formulisana pravila samo povodom zadravanja lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi, kada ovo lice na to ne pristaje(neuropsijatrijska ustanova specijalizovana neuropsihijatrijska bolnica i neuropsihijatrijsko odeljenje pri optoj bolnici). Po Zakonu o zdravstvenoj zatiti, redovno postoji obaveza leenja duevnih bolesnika, pa i njihov prijem u zdravstvenu ustanovu. U sluajevima kada duevno obolelo lice relevantnom izjavom volje prihvata leenje i smetaj, tada ne dolazi do sudskog postupka. Sud pokree i vodi postupak po slubenoj dunosti i taj postupak je hitan.Zdravstvena neuropsihijatrijska ustanova, koja primi na leenje neko lice i nalazi da je potrebno da ostane u ustanovi, iako ono sa tim nije saglasno, ovlaena je da to lice zadri.Samo je tada duna da to prijavi sudu, da bi se sudskom odlukom reilo o zadravanju. Zdravstvena ustanova podnosi prijavu sudu prema podruju, gde se ustanova nalazi(time je odredjena mesna nadlenost suda). Rok za podnoenje prijave je 3 dana od dana prijema bolesnika. Prijava sadri: podatke o licu koje je primljeno, licu koje ga je dovelo u zdravstvenu ustanovu i, saoptenje o prirodi i stepenu bolesti sa odgovarajuom medicinskom dokumentacijom. Sud pokree postupak redovno povodom prijave zdravstvene ustanove, ali i im sazna na bilo koji nain da je neko lice primljeno ili zadrano u zdravstenoj ustanovi, radi neuropsihijatrijskog leenja. Sa ovim je izjednaena situacija kada je duevno bolesno lice povuklo ranije datu saglasnost, a zdravstvena ustanova nalazi da je i dalje potrebno njegovo leenje i zadravanje. Zakonom je precizno odredjeno kako se daje saglasnost. Ta izjava mora biti data u pismenom obliku pred ovlaenim licem u zdravstvenoj ustanovi, u prisustvu dva poslovno sposobna i pismena svedoka. Propisano je da svedoci ne mogu biti: lica u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, srodnnici primljenog lica u pravnoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do etvrtog stepena, srodnici po tazbini do drugog stepena, brani drug i, lice koje ga je dovelo u zdravstvenu ustanovu. 260

Medjutim, zakonskim tekstom nije tano odredjeno ko daje ili ko moe dati izjavu o saglasnosti, ali iz pojedinih zakonskih odredbi se da zakljuiti da izjavu moe dati i duevno obolelo lice. Lice koje nije poslovno sposobno ne moe dati saglasnost, a ako na to nisu ovlaeni ni zakonski zastupnik, ni staratelj- tada saglasnosti nema i potrebna je odluka suda. b) POSTUPAK I REENJE SUDA Sud u postupku odredjuje vetaenje pred najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti. Oni daju nalaz i miljenje o duevnom stanju bolesnika i potrebi da zbog prirode bolesti bude ograniena sloboda njegovog kretanja, da se smesti u psihijatrijsku ustanovu i zadri na leenju. Ovde su u pitanju medicinski razlozi, mada su u zakonskom tekstu navedeni samo socijalni momenti. Prvo pravilo ovog postupka govori o smetaju i zadravanju lica u zdravstvenoj ustanovi, da bi se u zadnjem pravilu uputilo, da se o smetaju radi kad je u pitanju prvi prijem, a o zadravanju, kada se produava ostanak u zdravstvenoj ustanovi. Isto tako, u prvom pravilu se propisuje da se smetaj i zadravanje odredjuje, kada je potrebno da lice bude ogranieno u slobodi kretanja ili dodira sa spoljnim svetom, a da se o pitanju leenja ne govori. To je i prirodno, poto nije stvar vanparnine normative, da uredjuje pitanje medicinskog tretmana. Medjutim, u daljim pravilima propisuje se da se produenje zadravanja odredjuje, ako zdravstvena ustanova smatra da je potrebno dalje leenje tog lica.Ovakva formulacija je greka i treba uvaiti formulaciju iz l.45 ZVP(Sud odluuje o smetaju i zadravanju duevno bolesnog lica u odgovarajuoj zdravstvenoj organizaciji, kad je zbog prirode bolesti neophodno da to lice bude ogranieno u slobodi kretanja ili optenja sa spoljnim svetom). Sud je duan da u vremenu od 15 dana, u komplikovanim sluajevima do 30 dana od dana prijema prijave, odnosno zadravanja lica u zdravstvenoj ustanovi, odlui o potrebi zadravanja lica u zdravstvenoj ustanovi. Reenjem suda sa kojim je odredjeno da se lice zadri u zdravstvenoj ustanovi, treba da se odredi i vreme zadravanja. To vreme ne moe da bude due od jedne godine. Ako zdravstvena ustanova oceni da lice treba i dalje da ostane u toj ustanovi, duna je da 30 dana pre isteka odredjenog vremena, predloi sudu produenje zadravanja. Postupak povodom produenja zadravanja i odluivanja vodi se po istim pravilima, kao i kod prvo odredjenog zadravanja. Propisano je da je zdravstena ustanova duna da sudu dostavlja povremeno izvetaje o zdravstvenom stanju zadranog lica. Duevno obolelo lice moe biti puteno i pre isteka vremena zadravanja odredjenog reenjem suda. To sud moe odrediti po slubenoj dunosti, na predlog zadranog lica(ne treba insistirati na njegovoj poslovnoj sposobnosti), njegovog zastupnika, staraoca i srodnika. Postupak se vodi po pravilima propisanim za odredjivanje zadravanja u zdravstvenoj ustanovi i utvrdjuje se da li postojee zdravstveno stanje lica doputa njegovo otputanje iz zdravstvene ustanove. Protiv reenja o smetaju i zadravanju, albu mogu izjaviti to lice bez obzira na njegovo dusevno stanje, njego staralac, zakonski ili privremeni zastupnik i drugi uesnici u postupku. alba se ulae u roku od 3 dana, a drugostepeni sud ima da odlui o albi u istom roku(3 dana). alba ne zadrava izvrenje reenja, izuzev ako sud ne odredi drugaije, iz opravdanih razloga. 115. POSTUPAK PROGLAENJA NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI 261

a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Postupak proglaenja nestalog lica za umrlo, vodi se u situacijama kada nema stvarnih dokaza, da je neko lice umrlo ili poginulo, da je mrtvo, mada se iz odredjenih injenica, dogadjaja ili drugih okolnosti sa osnovom moe pretpostaviti da vie nije ivo(rezultat ovog postupka je utvrdjena pretpostavka smrti). Propisima ZVP odredjena su pretpostavke koje, kada su i pojedinano prisutne, dozvoljavaju da neko lice u sudskom postupku proglasi za umro(ovo su materijalnopravni propisi). Pretpostavke da bi se neko lice moglo proglasiti umrlim su sledee: 1. da je starije od 70 godina, a da za prethodnih 5 godina nije bilo nikakvih vesti da je ivo, 2. da za prethodnih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o ivotu nekog lica, a okolnosti pod kojima je nestalo ine verovatnim da vie nije u ivotu, 3. da je neko lice nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti, 4. da je neko lice nestalo u toku rata i u vezi sa ratnim dogadjanjima, a da o njegovom ivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva. Petogodinji rokovi iz take 1. i 2. raunaju se od dana, kada je po poslednjim vestima, nestali nesumnjivo bio iv.Ako se taj dan ne moe tano utvrditi, ti rokovi poinju da teku sa zavretkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio iv. Postupak dokazivanja smrti vodi se u situaciji, kada je izvesno da neko lice vie nije ivo, a smrt ne moe da se dokae ispravom, koja je predvidjena zakonodavstvom o matinim knjigama. Zato se ovde putem drugih dokaza utvrdjuje nastupanje smrti i sudski akt zamenjuje potrebnu ispravu za uvodjenje te injenice u matine knjige umrlih. Postupak za proglaenje nestalog lica za umrlo pokree se po predlogu. Predlog moe podneti svako lice, koje ima neposredan pravni interes da se utvrdi smrt nekog lica (naslednici, brani drug i ostali) kao i javni tuilac. Podnosilac predloga duan je da navede injenice na kojim se tako traenje zasniva i dokaze kojim se te injenice utvrdjuju, odnosno ine verovatnim. Predlaga, izuzev kada u tom svojstvu nastupa javni tuilac, treba u predlogu da navede podatke iz kojih se moe utvrditi postojanje njegovog interesa, da trai da se odredjeno lice proglasi umrlim, odnosno da se dokae smrt nekog lica. b) POSTUPAK I ODLUKA O PROGLAENJU LICA ZA UMRLO Po prijemu predloga, sud ispituje da li su ispunjene pretpostavke(osnovne), koje se trae za vodjenje ovog postupka.Sud to saznaje iz podataka iz predloga, pri emu je ovlaen da i na drugi prikladan nain proveri da li te pretpostavke stvarno postoje. Kada oceni da su traene pretpostavke ispunjenje, sud odredjuje privremenog staraoca nestalom licu, obavetava organ starateljstva ili ga poziva da imenuje staraoca. Staralac nestalog lica je duan da prikuplja dokaze i podatke o ivotu ili smrti nestalog lica i da ih saopti sudu.Sud ovde postupa po istranoj maksimi, po slubenoj dunosti prikuplja i sprovodi dokaze i utvrdjuje relevantne injenice.

262

Posle toga sud izdaje oglas u slubenim novinama u kome se navode najvaniji momenti sluaja, poziva nestalo lice da se javi sudu i svakog drugog, ko neto zna o tom licu, te upozorava da e se, po proteku tri meseca, pristupiti odluivanju o proglaenju nestalog lica za umrlo. Oglas se objavljuje u Slubenom glasniku Srbije, na oglasnoj tabli suda i u mestu u kojem je nestalo lice imalo svoje poslednje prebivalite odn. boravite (rok od 3 meseca poinje da tee od dana objavljivanja oglasa u slubenim novinama). Posebno je propisano da trokovi oglaavanja terete predlagaa, te propust da se na vreme poloe trokovi vodi pretpostavci, da je predlog povuen (to se ne odnosi na javnog tuioca u svojstvu predlagaa). Po isteku roka od tri meseca od dana objavljivanja oglasa, sud odredjuje roiste (roiste je obavezno). Ako se iz sprovedenih dokaza utvrdi da je prisutna neka od pretpostavki za proglaenje lica za umrlo, sud ce doneti takvo reenje. Reenjem o proglaenju nestalog lica za umrlo odredie se dan i, eventualno as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog lica. Dan smrti moe se odrediti i tako, da se utvrdi da je to dan koji nestalo lice verovatno nije preivelo. Kada se ne moe utvrditi dan smrti ni dokazom verovatnoe, tada je relevantna zakonska pretpostavka da je to prvi dan po proteku roka odredjene pretpostavke za proglaenje nekog lica za umrlo. Pojedinim zakonskim tekstovima, istina donetim pre ZVP, propisano je da se u situaciji, kada reenjem o proglaenju nestalog lica za umrlo nije odredjen dan smrti, uzima da je to dan pravosnanosti reenja o proglaenju lica za umrlo. Pravosnano reenje o proglaenju nestalog lica za umrlo, sud dostavlja matinom uredu radi uvodjenja u knjigu umrlih, nadlenom ostavinskom sudu, organu starateljstva i nadlenom zemljinoknjinom sudu, ako je to lice imalo nepokretnu imovinu. Mogua je situacija da je neko lice proglaeno za umrlo, mada je jo uvek u ivotu. Ovde je potrebno razlikovati dve situacije: 1. kada se lice proglaeno za umrlo samo prijavi sudu i, 2. kada sud na izvestan nain sazna da je to lice u ivotu. Prijavi li se sudu lice, koje je proglaeno umrlim, sud odmah pokree postupak radi ukidanja donetog reenja, bez obzira da li je ono ve postalo pravosnano. Sud ovde samo utvrdjuje identitet toga lica i to je dovoljno da se, bez ikakvog daljeg vodjenja postupka, donose reenje kojim se ukida ranije reenje o proglaenju tog lica za umrlo. Pojave li se podaci da je lice proglaeno za umrlo jo uvek u ivotu, a ono se nije prijavilo sudu, sud e im sazna za te podatke, po slubenoj dunosti, pokrenuti postupak radi ukidanja reenja o proglaenju umrlim. Ovaj postupak se moe pokrenuti i po predlogu svakog lica, koje za to ima neposredan pravni interes i javnog tuioca. Sud o pokretanju postupka za ukidanje reenja o proglaenju umrlim, obavetava organ starateljsta i ostavinski sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavtine.Ako je ostavinski postupak pravosnano dovren, a nestali je imao nepokretnosti, onda se izvetava zemljoknjini sud, sa traenjem da se izvri upis ovog postupka. Ovom postupku je blizak postupak radi izmene reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo, u pogledu dana odredjenog kao dana smrti nestalog lica (postupak se pokree po predlogu lica koje na to ima pravni interes). c) POSTUPAK DOKAZIVANJA SMRTI Smrt je pravna injenica, koja se upisuje u matinu knjigu umrlih, koju vodi matini ured. Upis se vri na osnovu potvrde lekara o smrti lica, izvestaja zdravstvene ustanove u kojoj je lice umrlo, izvestaja organa unutranjih poslova i drugih podataka. 263

Kad takvih podataka nema, odnosno kada injenica smrti nije uvedena u matine knjige umrlih, a izvesno je da je neko lice umrlo ili poginulo, tada se moe pokrenuti postupak radi dokazivanja smrti. Sud u ovom postupku utvrdjuje da li je neko lice umrlo ili poginulo i o tome donosi reenje.Pravosnano reenje suda je punovana isprava o smrti odredjenog lica I ono se upisuje u matine knjige umrlih. Postupak dokazivanja smrti pokree se po predlogu svakog lica, koje za to ima neposredan pravni interes i javnog tuioca. Postupak se vodi shodno pravilima postupka proglaenja nestalog lica za umrlo, s tim da oglasni rok ne moe biti krai od 15 dana, ni dui od 30 dana. 116. POSTUPAK PRODUENJA RODITELJSKOG PRAVA a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Roditeljsko pravo obuhvata prava i dunosti roditelja povodom staranja i zatite linosti, prava i interesa maloletnog deteta. Roditeljsko pravo traje sve do punoletstva deteta. Moe doi do produenja roditeljskog prava, ako usled duevne bolesti, zaostalog duevnog razvoja ili telesnih mana, dete nije sposobno da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima. Produenje roditeljskog prava nuno obuhvata i pravne efekte lienja poslovne sposobnosti. Postupak se pokree po predlogu roditelja i organa starateljstva i sprovodi se hitno. Propisano je da se predlog za produenje roditeljskog prava podnosi pre nastupanja punoletstva deteta.Sud moe prihvatiti i predlog koji nije donet na vreme, ako su u momentu nastupanja punoletstva ve postojali razlozi za produenje roditeljskog prava.To ne bi smelo biti neko due vreme i, mislimo, da bi ovde valjalo prihvatiti pravila parninog prava o povraaju u predjanje stanje. b) POSTUPAK I ODLUKA O PRODUENJU RODITELJSKOG PRAVA Sud je duan da odmah postavi detetu privremenog zastupnika ili da pozove organ starateljstva da imenuje staraoca za poseban sluaj. Odravanje roista je obavezno i na njega se pozivaju organ starateljstva, dete, staralac ili zastupnik i detetovi roditelji. Dunost suda je da saslua roditelje i da zatrai miljenje organa starateljstva o celishodnosti produenja roditeljskog prava. Sud postupa po istranoj maksimi, po slubenoj dunosti sprovodi dokaze i utvrdjuje injenice o duevnom i fizikom stanju deteta i njegovoj sposobnosti da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima. Procesna pravila o postupku produenja roditeljskog prava nisu u zakonskom tekstu posebno formulisana.Upueno je na analognu primenu pravila o postupku lienja poslovne sposobnosti. Znai, na dokazivanje, donoenje odluke i postupak po pravnim lekovima se analogno primenjuju pravila o postupku lienja poslovne sposobnosti. Reenjem o produenju roditeljskog prava treba odrediti da li se dete po punoletstvu izjednaava sa maloletnikom mladjim ili starijim od 14 godina, to znai da je na roditeljima da se i dalje staraju i tite linost, prava i interese njihovog deteta, odnosno da dete, i pored napunjenih 18 godina, ne stie poslovnu sposobnost. c) PRESTANAK PRODUENOG RODITELJSKOG PRAVA Produenje roditeljskog prava prestaje kada prestanu uslovi, koji su doveli do njegovog odredjivanja ili kada prestane roditeljsko pravo. 264

Predlog radi prestanka ovog prava, pored roditelja i starateljskog organa, moe podneti i samo dete. 117. POSTUPAK LIENJA I VRAANJA RODITELJSKOG PRAVA a) PREDMET POSTUPKA I POKRETANJE Roditeljsko pravo, koje nastaje radjanjem deteta (branog ili vanbranog) i redovno prestaje punoletstvom deteta, izraava se u pravima i dunostima roditelja da se staraju o linosti, pravima i interesima maloletne dece. Roditeljskog prava mogu biti lieni roditelji koji zloupotrebljavaju to pravo ili grubo zanemaruju vrenje roditeljske dunosti. Lienje roditeljskog prava sprovodi se u sudskom vanparninom postupku, isto tako i vraanje tog prava, kada prestanu razlozi koji su izazvali njegovo lienje. Sudski postupak se pokree na predlog drugog roditelja, organa starateljstva i javnog tuioca, kada je u pitanju lienje. Kada se trai vraanje roditeljskog prava na predlog su ovlaeni roditelj, kome je to pravo oduzeto i organ starateljstva. Propisano je da sud u branim sporovima i sporovima iz odnosa roditelja i dece, moe po slubenoj dunosti doneti odluku o lienju raditeljskog prava, ako za to postoje razlozi, odnosno odluku o vraanju tog prava. Postupak za lienje roditeljskog prava je hitan. b) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, sud ima odmah da obavesti taj organ i da ga pozove da, u okviru svojih prava i dunosti, u tom postupku uestvuje. Maloletno lice, povodom koga se vodi postupak lienja roditeljskog prava, nastupa kao uesnik u postupku, zastupan po drugom roditelju ili, ako tako oceni sud, odnosno organ strateljstva, putem drugog lica(to je po prirodi stvari uvek ako se postupak vodi protiv oba roditelja). Sud ovde, po slubenoj dunosti, utvrdjuje injenice i sprovodi dokaze, s tim da je obavezno odravanje roista. Organ starateljstva je u obavezi da sudu pomae u prikupljanju injenica i dokaza, te da sudu saopti svoje miljenje o tome, da li je potrebno lienje roditeljskog prava. Roditelji se obavezno sasluavaju, a dete samo ako je to neophodno za utvrdjivanje injenica i nije opasno za njegovo duevno stanje. Dete se moe pozvati na roite i sasluati, samo ako je starije od 10 godina i tek nakon pribavljanja miljenja organa starateljstva. Sud reenjem se odluuje o lienju roditeljskog prava i odredjuje povodom kojeg deteta ili koje dece se to lienje izrie(moe se odrediti i povodom jednog deteta, a da za drugu decu tom roditelju ostane roditeljsko pravo). Pravilo je da alba ne zadrava izvrenje reenja, osim ako sud tako ne odredi. Vreme trajanja lienja roditeljskog prava se ne odredjuje, poto se moe predloiti njegovo vraanje im prestanu razlozi lienja (ova pravila se analogno primenjuju i na postupak vraanja roditeljskog prava). Roditeljsko pravo ostaje drugom roditelju ili, ako je i on lien tog prava, organ starateljstva odredjuje starateljstvo (isto tako i kada nema drugog roditelja). 118. POSTUPAK DAVANJA DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK 265

a) PREDMET I POKRETAJE POSTUPKA Brak je punovano zakljuen, kada brani drugovi daju saglasnu izjavu volje za njegovo zakljuenje pred nadlenim organom i ako za to nije postojala neka brana smetnja ustanovljena ZBPO. Odredjene brane smetnje imaju prirodu otklonjivih smetnji, tako to se u vanparninom postupku moe dati dozvola za stupanje u brak. Isto tako,sud moe u parninom postupku, povodom tube za nitavost braka usled postojanja odredjene smetnje po osnovu usvojenja ili srodstva po tazbini, da naknadno da odobrenje i tim sanira brani odnos. Dozvola za stupanje u brak u vanparninom postupku se daje samo u onim situacijama, koje su kao takve predvidjene po ZBBO, a to su: Dozvola za zakljuenje braka maloletnom licu: Dozola za zakljuenje braka izmedju srodnika po tazbini; Dozvola za zakljuenje braka izmedju usvojioca i usvojenika (i njegovih potomaka). Postupak davanja dozvole moe se voditi istovremeno, povodom razliitih branih smetnji sa uesnicima u razliitim procesnim pozicijama. Pravila postupka za davanje dozvole za zakljuenje braka su delom diferencirana prema vrsti brane smetnje, povodom koje se trai dozvola.U postupku davanja dozvole za zakljuenje braka maloletnom licu, propisana su neka specifina pravila, koja se samo u tom postupku primenjuju. Postupak se pokree po predlogu lica, koje ne ispunjava zakonske uslove za zakljuenje braka(dozvola maloletnom licu da stupi u brak sa punoletnim licem). Zajedniki predlog se podnosi, kada ni jedno od lica, koja ele da zakljue brak, ne ispunjava uslove za zakljuenje braka.Ovde nije dozvoljeno podnoenje pojedinanih predloga, poto se dozvola mora dati za oba (odredjena) lica i po njihovom(zajednikom) traenju.Upravo zato je propisano da se zajedniki predlog, koji se inae moe povui sve do pravosnanosti reenja, smatra povuenim i kada ga povue samo jedan od predlagaa. Predlog moe podneti i maloletno lice starije od 16 godina, poto samo ono moe traiti dozvolu za zakljuenje braka.Licu do 16 godina se ne moe dozvoliti zakljuenje braka. Predlog mora da sadri podatke o licima, koja ele da zakljue brak, injenice na kojim zasniva svoje trazenje i dokaze o tim injenicama, a maloletno lice treba da navede i podatke o njegovim roditeljima. b) POSTUPAK I ODLUKA Pravila postupka su mahom formulisana za stituaciju, kada dozvolu za stupanje u brak trai maloletno lice. Sud ispituje sve okolnosti koje su znaajne za utvrdjenje da li postoji slobodna volja i elja maloletnog lica da zakljui brak, te da li za to postoje uslovi (postupa po istranoj maksimi). Bitna je injenica da li je maloletno lice dostiglo telesnu i duevnu zrelost, potrebnu za vrenje prava i dunosti iz branog odnosa.Pored toga, sud ispituje lina svojstva, imovno stanje i druge vane momente, koji se tiu lica sa kojim maloletnik eli da zakljui brak. Sud u postupku trai miljenje zdravstvene ustanove o telesnom i duevnom stepenu razvijenosti maloletnog lica. Zatim sasluava podnosioca predloga, njegove roditelje i staraoca, isto tako i lice sa kojim maloletnik eli da zakljuci brak. Roiste se odrava samo ako sud oceni da je to potrebno. Maloletno lice se u pravilu sasluava bez prisustva drugih lica- uesnika u postupku.Povodom (zajednikog) predloga punoletnih lica, srodnika po tazbini, odnosno usvojioca i usvojenika, da se dozvoli zakljuenje braka, sud ispituje opravdanost predloga u svetlu ostvarivanja ciljeva braka i 266

zatite porodice. Uz to, sud je duan da trai miljenje organa starateljstva o predlogu da se dozvoli zakljuivanje braka. Sud u reenju, kojim se dozvoljava zakljuivanje braka, navodi i lina imena lica izmedju kojih se dozvoljava zakljuivanje braka (maloletno lice ne moze da trai optu dozvolu da stupi u brak). Posebno je propisano da protiv reenja, kojim se odbija predlog maloletnog lica da se dozvoli zakljuivanje braka, albu moe da uloi samo taj maloletnik. To se odnosi na situaciju kada je postupak pokrenut zajednikim predlogom, tako da se u ovom delu ne bi moglo aliti punoletno lice, koje nastupa i kao predlaga. Revizija protiv reenja suda drugog stepena nije dozvoljena. 119. POSTUPAK UREDJENJA, PRAVLJANJA I KORIENJA ZAJEDNIKE STVARI a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Kada povodom jedne iste stvari vie lica imaju prava, tj. kada postoji suvlasnitvo, sukorisnitvo ili neko drugo sudralatvo, tada svi oni imaju ovlaenje da upravljaju i koriste zajedniku stvar (za sve je jedinstven naziv zajedniari). Primeri toga su: suvlasnistvo, svojina i korienje na etanim delovima stambene ili poslovne zgrade, zajednika svojina branih i vanbranih drugova, svojina u naslednikoj zajednici, svojina porodine zadruge i druge zajednice sopstvenika, korisnika i drugih dralaca stvari. Najvanija i sadrajno dobro izgradjena je ustanova suvlasnitva i prava suvlasnika povodom upravljanja i korienja zajednike stvari. Tu treba razlikovati: Upravljanje sa stvari, Korienje stvari i, Ovlaenje suvlasnika povodom toga. Suvlasnici upravljaju sa stvari zajedniki i neposredno ili putem upravitelja, ostvarujui time korienje stvari i vrei njeno odravanje. Za vrenje poslova redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika, iji delovi ine vie od polovine vredosti stvari(obrada zemljita, manje popravke zgrade, imenovanje upravitelja). Ukoliko se saglasnost ne postigne, a izvrenje posla je neophodno za redovno odravanje stvari, o tome odluuje sud po predlogu bilo kojeg suvlasnika(za vrenje poslova, koji su izvan okvira redovnog upravljanja, potrebna je saglasnost svih suvlasnika). Nadlenost suda se odredjuje prema mestu nalaenja stvari. Postupak se pokree po predlogu jednog ili vie zajedniara i tim treba da su obuhvaeni svi zajedniari. Potrebno je da se u predlogu navedu podaci o zajednikoj stvari i razlozi zbog kojih se postupak pokree. b) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Odravanje roita je obavezno. 267

Sud sprovodi dokaze i utvrdjuje relevantne injenice, te donosi reenje, kojim se uredjuje korienje i upravljanje zajednikom stvari, pazei pri tome na ravnomerno ostvarivanje posebnih i zajednikih interesa zajedniara. Kada se trai uredjenje korienja zajednikog stana ili poslovnih prostorija, propisano je da sud treba da odredi, koje se prostorije koriste posebno, akoje zajedniki. Uz to, treba da odredi i nain korienja zajednikih prostorija i rasporede trokova korienja. Propisano je da sud treba da instruie i pomogne uesnicima da pitanje ree sudskim poravnanjem. Postane li u postupku sporno pravo na stvar, koja je predmet postupka ili obim prava pojedinih zajedniara, sud upuuje predlagaa da u odredjenom vremenu pokrene parnini ili upravni postupak, radi utvrdjenja spornog prava ili pravnog odnosa. Po prilaganju dokaza da je postupak pokrenut, vanparnini sud prekida postupak do okonanja parninog ili upravnog postupka. Propust predlagaa da pokrene parnini ili upravni postupak, sankcionisan je pretpostavkom da je predlog povuen, te se postupak obustavlja. Sud je ovlen pre i u toku prekida, da privremeno uredi odnose zajedniara, da bi se spreila znatnija teta, samovlae, oigledna nepravda ili iz drugih razloga. Pravosnanost reenja o uredjenju upravljanja i korienja sa zajednikom stvari, nije prepreka da uesnici u parninom postupku ili pred upravnim organom ostvaruju zahteve povodom stvari o ijem je upravljanju i korienju reeno. Isto tako, pravosnanost ne bi bila smetnja, da se trai preuredjenje odnosa upravljanja i korienja, ako su se promenile okolnosti ili za to postoje drugi razlozi. 120. POSTUPAK DEOBE ZAJEDNIKIH STVARI ILI IMOVINE a)PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Sud u ovom postupku odluuje o pravu na deobu i nainu deobe zajednikih stvari, odnosno imovine(skup svih prava i obaveza). Pravo na deobu imaju titulari prava nad zajednikom stvari ili imovinom, s tim da se to pravo nekad ograniava u ostvarivanju u pogledu vremena(u odredjenom momentu pravo na deobu se ne moe traiti, ako bi to bilo na tetu drugih titulara prava) ili pod drugim uslovima. Deoba zajednikih stvari ili imovine ureena je posebnim propisima, naroito zakonodavstvom o svojinskim odnosima, braku, porodici, nasleu i drugim zajednicama. Odreivanje deobe i naina nije rezervisano iskljuivo za sudsku vanparninu proceduru. To se moe odrediti i u drugim postupcima, prvenstveno u parninom i izvrnom postupku. Parnini postupak ne sdri posebna pravila o deobi, tako da bi se shodno primenila pravila vanparninog postupka. Pravila izvrnog postupka ureuju posebno sredstvo izvrenja deoba stvari. Tu se daju pravila o sprovoenju deobe, kada je to odreeno nekim drugim aktom (izvrnom ispravom). Medjutim, sud izvrenja je ovlaen da odredi nain deobe, ako to nije uinjeno izvrnom ispravom, pa i da izmeni odreeni nain deobe, fiziku deobu. Tu situaciju imamo, ako odredjenu fiziku deobu nije mogue sprovesti, kada je sud ovlaen da odredi civilni deobu, prodaju stvari. Pravila ZVP usmerena su na uredjivanje fizike deobe, tako da je izostala normativa o civilnoj deobi-deobi prodajom stvari i raspodelom novanog iznosa postignutog prodajom. To je i prirodno, poto u sluaju da se ne moe odrediti fizika deoba, vanparnini sud treba da odredi deobu prodajom stvari i podelom novanog iznosa na odredjene delove.Stvar je dalje izvrnog postupka da se sproevede javna prodaja stvari, isto kao to se fizika deoba, odreena u vanparninom postupku, sprovodi po pravilima izvrnog postupka. 268

Postupak deobe vodi se pred vanparninim sudom, odreenim prema mestu nalaenju stvari ili imovine. Postupak se pokree po predlogu jednog ili vie zajedniara i predlogom treba obuhvatiti sve zajedniare. Predlog mora da sadri: podatke o predmetu deobe i udelima zajedniara, zajedniarima i drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, pismene isprave radi dokazivanja prava svojine na nepokretnosti ili drugog stvarnog prava, i ostalo to bi moglo imati znaaja za odluivanje o deobi. Predlogom se ne mora opredeliti da li se trai fizika ili civilna deoba. To je stvar suda, uz napomenu, da je redovno propisano da se ide prvo na fiziku deobu, pa tek ako je nemogua ili ekonomski neopravdana, na civilnu deobu. Ipak, mislimo, ako bi predlaga traio iskljuivo fiziku deobu, da sud tada nije ovlaen da odredi civilnu deobu, ako se fiziki ne bi mogla sprovesti. d) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Sud raspravlja na roitu i poziva sve zajedniare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Utvrdi li sud da je meu zajedniarima sporno pravo na stvari, koja je predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima ili novini, ili da je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedniku imovinu, odredie prekid postupka i uputiti predlagaa da u odreenom roku poverene parnini postupak. Ukoliko predlaga u tom roku ne pokrene parnini postupak, smatra se da je povukao predlog i postupak se obustavlja.Treba uzeti da je ovaj uslov ispunjen i ako bi neki drugi uesnik o tom pitanju mogao pokrenuti i pokrenuo parnini postupak. Svaki uesnik je ovlaen da trai, da se na roite pozovu i druga lica, iji bi interesi mogli biti deobom povreeni.Ako ostali zajedniari ne ospore njihova prava, ona e se isto tako uzeti u obzir prilikom donoenja odluke o deobi. Uesnici mogu u toku postupka da zakljue poravnanje o nainu deobe i uslovima, to je sud duan da uvai.Pri tome, sud se stara da se sudskim poravnanjem obuhvate sva relevantna pitanja izmedju zajedniara, stvarna prava drugih lica na predmetu deobe i prava ostalih lica prema zajedniarima povodom izvrene deobe. Sud, ako se ne zaklui poravnanje, sprovodi dokazni postupak i vetaenje, te odlukom odreuje deobu i nain deobe, vodei rauna da se zadovolje opravdani zahtevi i interesi zajedniara. Sud moe odrediti prepravku stvari, doplatu u novcu, ako delovi nisu srazmerni, da stvar pripadne jednom zajedniaru, a da on ostalim isplati naknadu u novcu ili da naloi civilnu deobu. Propisano je da reenje o deobi treba da sadri naroito: predmet, uslove i nain deobe, podatke o fizikim delovima stvari i pravima koja su pripala svakom pojedinom zajedniaru, te njihova prava i obaveze utvrene deobom. Reenjem o deobi se ima odluiti i o nainu ostvarivanja slubenosti i drugih stvarnih prava na delovima stvari, koja je fiziki podeljena izmeu zajedniara, kao i o rasporedu tereta na tim delovima. 269

121. POSTUPAK UREENJA MEA a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Postupak ureenja mea se vodi radi utvrivanja granice izmeu susednih nepokretnosti, koje pripadaju vlasnitvu razliitih lica ili korisnika, kao i ako su meani znaci uniteni, oteeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granice. Medjani znaci su uniteni, kada oni vie ne postoje, tako da se pouzdano vie ne zna gde je granica. Oteeni su onda, kada jo uvek postoje, ali delimino, te su izgledi da e u doglednom vremenu biti uniteni. Pomereni su kada vie ne stoje, gde su ranije bili. Za voenje ovog postupka bitno je da postoji spor o granici izmeu nepoketnosti ili o potrebi da se meani znaci utvrde i obnove, tj. da susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. Postupak ureenja mea blizak je i susree se sa parninim postupcima smetanja dravine i utvrivanje i predaje dravine. U tim parninim postupcima treba da je prisutna tvrdnja, da je odreena zemljina povrina oduzeta od ranijeg draoca ili da je sadanji dralac bez pravnog osnova poseduje(ili po slabijem pravu na dravinu), te zahteva da se takav dralac obavee na predaju dravine. U vanparninom postupku uredjenja medja takve tvrdnje i takvog zahteva nema. Medjutim, izvesno je da spor o granici, kada su medjani znaci uniteni i pomereni, moe dovesti do promene dravinskog stanja, koje je do tada postojalo. Zato su ovde znaajna pravila ZVP, koja uredjuju postupak, kada se utvrdi da se treba suditi po proceduri vanparninog, odnosno parninog procesnog prava. Ovo je naroito vano, zato to od vrednosti sporne povrine i sporazuma uesnika, zavisi da li e se suditi po vanparninom ili parninom postupku. Postupak se pokree po predlogu sopstvenika nepokretnosti. Predlog mora da sadri: podatke o sopstvenicima susednih nepokretnosti, podatke o nepokretnostima izmeu kojih treba urediti mee sa oznakama zemljinoknjinih parcela ili njihovih katastarskih oznaka, te razloge zbog kojih se postupak pokree. Razlozi pokretanja postupka su: - Ne postoji sporazum o granici, odnosno potrebi da se medje urede, a - Medje su unitene,oteene ili pomerene. Smatramo da u sluaju da su medjani znaci oteeni, te da samo postoji spor o potrebi obnove medja, a ne o graninoj liniji, da se i onda moe pokrenuti postupak uredjenja medja. b) POSTUPAK UREDJENJA MEDJA Sud je povodom predloga za pokretanje postupka uredjenja medja, ovlaen da odredi roite u sudu, radi pokuaja sporazumnog ureenja mea (poravnanja). Odredjivanje ovog roita je preputeno oceni suda, poto e u mnogim sluajevima, ve iz samog predloga biti oigledno da se medje ne mogu urediti, a da se ne izadje na mesto nepokretnosti. Ako sud ne odredi roite radi dogovora ili se na roitu uesnici ne sporazume, odreuje se roite na mestu nalaenja nepokretnosti. Sud, pored uesnika i svedoka, poziva na roite i vetaka 270

geometra, te nalae uesnicima da podnesu isprave, skice i druge dokaze znaajne za ureenje mea. Izostane li predlaga sa roita, roite e se ipak odrati, ako to predloi neko od ostalih uesnika. Ukoliko to niko ne predloi, smata se da je predlog povuen i postupak se obustavlja. Propisima vanparninog postupka odreena su pravila po kojima sud odluuje o ureenju mea. To su, uz neka odstupanja, ona pravila graanskog prava svojstvena utvrivanju prava na dravinu i iz toga izvedena druga stvarna prava. Graninik je novani cenzus. Ako vrednost sporne meane povrine ne prelazi propisani iznos, sud e odluiti o ureenju mea na osnovu , ko ima koliko pravo na nepokretostima i prema tome, gde granica treba da bude. Ne moe li se tako utvrditi granica, sud e odluiti prema poslednjem stanju mirne dravine. Tek ako se ni na jedan od ovih naina ne moe utvrditi granica, sud e odluiti tako to e spornu meanju povrinu podeliti po pravinosti. Sud je zato ovlaen da utvruje vrednost sporne meanje povrine. Na prethodni nain sud odluuje i onda kada je vrednost medjane povrine via od propisanog iznosa, ukoliko se uesnici tako sporazumeju. Ako sporna meanja povrina prelazi propisani iznos, a uesnici ne postignu sporazum da se odlui na navedeni nain, sud e uesnike uputiti na parnicu i vanparnini postupak obustaviti. Na roitu na mestu nalaanja nepokretnosti, sud prvo utvruje postojee stanje, te po sprovedenom dokaznom postupku graninu liniju izmeu nepokretnosti i oznaava meu. c) ODLUKA SUDA Sud, ve na roitu na mestu nalaenja nepokretnosti, utvruje graninu liniju i na odreeni nain je povlai na zemljitu, tako da se mea oznaava. Sve se to unosi u zapisnik, uz opis i skicu stanja uspostavljenog ureenjem mea. Ovo se onda prenosi u reenje, kojim je odlueno o ureenju mea, tako da i skica stanja i mee postaju sastavni deo reenja. Treba primetiti da se ovde sudsko reenje izvrava pre nego to se ono pismeno donese.Zato malo toga ostaje, da se po potrebi sprovodi u izvrnom postupku, mada je nesporno da je i ovo reenje podobno za sudsko izvrenje (npr.ovlaenje da se stave naknadno odredjeni medjani znaci). Revizija nije dozvoljena.

122. POSTUPAK SASTAVLJANJA ISPRAVA Postupci povodom isprava i depozita se, samo u irem smislu, mogu oznaiti da uredjuju imovinskopravne odnose.Tanije, oni samo dodiruju imovinskopravne odnose, a nekad su sasvim izvan sfere ovih odnosa i uredjuju situacije u drugim pravnim oblastima. Tu spadaju: Postupci sastavljanja isprava, Postupci potvrdjivanja sadrine isprava, Postupci uvanja isprava, Postupci ponitenja isprava. Postupak povodom depozita je sudsko uvanje odredjenih stvari, novca, hartija od vrednosti, dragocenosti I drugih stvari. a) ZAJEDNIKA PRAVILA ZA SASTAVLJANJE ISPRAVA 271

Fizika i pravna lica su ovlaena da zatrae od suda da im sastavi odreenu ispravu, kada je za nastavak ili punovanost pravnog posla potrebno postojanje javne isprave (javna isprava ovde predstavlja strogu pismenu formu, potrebnu za punovanost nekog pravnog posla). Mesno je nadlean svaki optinski sud. Postupak se pokree po predlogu jedne ili vie stranaka. Sudija sastavlja ispravu u sudu ili izvan suda, kada uesnik nije sposoban da doe u sud ili se iz drugih razloga to ne moe uiniti. Za sastavljanje isprave vano je pitanje identiteta subjekata, te su propisana specijalna pravila u utvrivanju identiteta (lino poznavanje sudije, zvanini dokumenti,svedoci). Pravilo je kada je uesnik nepismen, nem, slep ili ne poznaje jezik, koji je u upotrebi u sudu, da se sastavljanje isprave vri u prisustvu dva punoletna svedoka (potrebno je i uee tumaa za prevodjenje ili govor). Svedoci, pored toga, moraju biti pismeni, da poznaju i slubeni jezik suda i jezik uesnika. Sud je duan da utvrdi, da li postoji pravno ovlaenje da se trai sastavljanje isprave, da li uesnici, njihovi zastupnici ili punomonici imaju pravnu i poslovnu sposobnost za zakljuivanje pravnog posla o kojem se sastavlja isprava (ili za njegovo izjavljivanje, ako je jednostrani pravni posao), odnosno, da li su na to ovlaeni. Sud zatim utvruje da li postoji slobodna i ozbiljna volja, da se odreeni pravni posao zakljui ili izjavi.Pri tome, sud je duan da uesnicima objasni smisao i pravno znaenje posla, te da ispita da li je pravni posao u skladu sa prinudnim propisima i moralom. Sud e reenjem odbiti predlog, da se sastavi isprava, ako nisu ispunjene prethodne pretpostavke. Propisano je da se o sastavljanju isprave vodi zapisnik u koji se unose podaci bitni za vodjenje ovog postupka.Zapisnik potpisuju uesnici i svedoci. Sastavljena isprava treba da bude poseban dokument, potpisan od uesnika i overen od suda, te se jedan primerak prilae uz zapisnik. b) SASTAVLJANJE SUDSKOG TESTAMENTA Za sastavljanje odredjenih isprava nekad su, pored ovih zajednikih pravila, propisana i specijalna pravila.Ovde je relevantan odnos opteg i posebnog, tako da specijalna pravila mogu iskljuiti ili izmeniti zajednika pravila. To je i sluaj sa sastavljanjem sudskog testamenta. To je formulisano i ZVP-specijalna pravila, koja dopunjuju ili menjaju zajednika pravila o sastavljanju isprava. Testament moe izjaviti ili sastaviti lice koje je napunilo 16 godina ivota i koje je sposobno za rasuivanje. Zavetalac, koji je pismen, koji poznaje jezike suda i koji nema totalne govorne, slune ili vidne nedostatke, moe sainiti sudski testament kazivanjem (pred sudijom) svoje poslednje volje i potpisom od sudije sastavljenog testamenta. Zavetalac koji nije pismen (ne zna da ita), ne poznaje jezik suda ili ima neku od pomenutih mana ili istovremeno vie ovih nedostataka, moe sainiti sudski testament u prisustvu svedoka, kao i odgovorajuih tumaa, kada je to potrebno(zakonom je detaljno odredjeno ko moe biti svedok i sudski tuma, kada je potrebno i kakva je funkcija ovih lica). Propisano je, da pri sastavljanju sudskog testamenta, ne mogu biti svedoci (treba pretpostaviti ni tumai) lica koja su: potomci zavetaoca, njihovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci zakljuno sa dedom i babom i njihovim potomcima do prvog stepena, 272

 njegovi srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena srodstva, brani drugovi svih ovih lica i, brani drug zavetaoca. Prisustvo svedoka i tumaa, kada je to potrebno, te pravilnost postupka u ostvarivanju njihove funkcije kod sastavljanja sudskog testamenta, bitno je za punovanost ovog pravnog akta. Sudija je duan da objasni zavetaocu smisao ovog pravnog akta, da ukae na njegove pravne posledice, da saopti pravila koja ograniavaju zavetaoca u testamentalnim raspolaganjima, te da pazi na primenu prinudnih propisavila morala. Testament sastavlja sudija po kazivanju zavetaoca, po mogunosti njegovim reima. Poto zavetalac sam proita zapisnik o sudskom testamentu i izjavi da je njegova poslednja volja u svemu verno uneta, sudija to potvruje na testamentu. Zavetaocu, koji ne zna da ita, sudija e proitati testament u prisustvu dva svedoka, a zatim e zavetalac, poto izjavi da je to njegova poslednja volja, potpisati zapisnik ili staviti otisak prsta. Svedoci se potpisuju na samom testamentu. Ako je testament sastavljen u sudu, na ijem podruju zavetalac nema prebivalite, sud je duan da o sastavljanju testamenta odmah obavesti sud na ijem podruju zavetalac ima prebivalite(sud nadlean za raspravljanje ostavine). Pravo je zavetaoca da opozove svoj testament, to se moe uiniti neposrednom izjavom volje ili posredno(sastavljanjem novog testamenta). Kada je u pitanju sudski testament, propisano je da se na opozivanje testamenta shodno primenjuju pravila o sastavljanju ovog testamenta. Akt opoziva sudija e zabeleiti na testamentu, koji se uva u sudu. Postoje miljenja da se sudski testament moe opozvati i na druge naine.Isto kao i testament, koji nije sastavljen u tom obliku, tako da za to ne bi bilo neophodno vodjenje vanparninog postupka.

123. POSTUPAK POTVRIVANJA SADRINE ISPRAVE Pravila postupka o potvrdjivanju sadrine isprave propisana su za situacije, kada je zakonom odredjeno da se sadrina privatne ili druge nejavne isprave potvrdjuje. Pojedinim zakonskim tekstovima propisano je da odreeni pravni poslovi postaju punovani, tek kada sudija u sprovedenom postupku potvrdi (overi) njihovu sadrinu. Tu, pre svega, treba navesti: 1. ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota ostavioca po pravilima zakonodavstva o nasleivanju, 2. ugovor o doivotnom izdravanju po pravilima istog zakonskog teksta i, 3. ugovor o ureivanju meusobnih imovinskih odnosa lanova porodine zajednice po pravilima zakonodavstva o braku i porodinim odnosima. Za punoanost ovih ugovora potrebno je da se sastave u pismenoj formi, te da se isprave podnesu sudu, koji e u odreenom postupku potvrditi njihovu sadrinu. 273

To je bitan element punovanosti ovih pravnih poslova, koji se iz odredjenih pravnih i drugih razloga trai zakonom. Potrebno je rei, da se spomenutim pravnim tekstovima govori o overavanju ugovora od sudije,a ne, kao to je to u ZVP, o potvrdjivanju sadrine isprave. Sigurno je da je taniji izraz potvrdjivanje. Ovde se stvarno radi o potvrdjivanju, da isprava sadri pravni posao, koji su hteli i izjavili potpisnici isprave, to se utvrdjuje sprovodjenjem ovog vanparninog postupka. To nije prosto overa potpisa izdavaoca isprave, sa ime sud samo potvrdjuje da je istinit potpis izdavaoca isprave, bez ispitivanja da li je potpisnik upoznat sa pravnim efektom posla (izjave) i da li je to upravo hteo.To nije ni onda kada je propisano, da je za punovanost ugovora bitna overa potpisa ugovaraa, poto je i to samo potvrda o istinitosti potpisa, a ne sadrine isprave. Pravila postupka o potvrdjivanju sadrine isprave nisu posebno propisana, ve je upueno na primenu pravila o sastavljanju isprava. Vana su ovde naroita pravila: utvrivanju identiteta izdavaoca isprave, prisustvu svedoka i tumaa, dunosti sudije da ispita da li je volja slobodno i ozbiljno izjavljena, da objasni smisao pravnog posla i, njegova obaveza da ispita vanost posla u svetlu prinudnih propisa i pravila morala. Posebno je propisano, da u ovom postupku sudija svojim potpisom i peatom suda, na samoj ispravi potvruje ispravu, te original isprave predaje uesnicima u postupku. 124. POSTUPAK UVANJA ISPRAVA Pravilima vanparninog postupka propisano je da je sud duan da uzima na uvanje ispravu: 1.kada je to potrebno radi obezbedjenja odredjenih imovinskih prava 2.kada je to zakonom nareeno za pojedine vrste isprava. Prva situacija nije detaljnije uredjena zakonom, tako da to treba blie urediti pravilima sudskog poslovnika. Za odreene vrste isprava zakonskim aktima je propisano, da su sopstvenici tih isprava ili drugi draoci ovlaeni da ih predaju sudu na uvanje, a da je sud duan da ih primi. To su, na primer: izjave svedoka o usmenom testamentu (po samom ZVP), svojeruni testament, i pismeni testament sastavljen pred svedocima (po zakonodavstvu o nasleivanju). Potrebno je razlikovati predaju u sudski depozit hartija od vrednosti, koje se mogu unoviti, to je isto jedna vrsta uvanja, uredjena pravilima o depozitu. Predlog radi predaje isprave na uvanje moe se podneti svakom stvarno nadlenom sudu. Sud prvo utvruje identitet podnosioca isprave, primenjujui pravila o utvrivanju identiteta propisana o postupku sastavljanja isprave (linim poznavanjem sudije, putem svedoka). Zatim se utvruje vrsta i naziv isprave i drugi podaci, koji su potrebni da bi se odredilo uvanje(postojanje oteenja, izdavalac isprave). O tome se sastavlja zapisnik. Sama isprava se stavlja u poseban omot, koji se zapeati i uva odvojeno od drugih spisa. Podnosiocu isprave sud izdaje potvrdu da je ta isprava primljena na uvanje. Podnosilac isprave je ovlaen da trai da mu se isprava vrati, lino ili putem punomonika, koji za to mora imati specijalno ovlaenje sa overenim potpisom izdavaoca. Sud i o vraanju isprave sastavlja zapisnik u koji se unose nain utvrdjivanja identiteta traioca i drugi potrebni podaci. Za predaju na uvanje nekih isprava u ZVP su propisana i dopunska specijalna pravila. 274

Svojeruni testament i testament koji je sastavljen u pismenoj formi pred svedocima, zavetaoci lino predaje sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Ako se testament predaje u otvorenom omotu, sudija je duan da testament proita, te zavetaoca upozori na mogue nedostatke, koji dovode u pitanje punovanost testamenta. Sud koji je primio tesament na uvanje i na ijoj teritoriji zavetalac nema prebivalite, treba odmah da o tome obavesti sud nadlean po prebivalitu zavetaoca. Lice koje zbog izuzetnih okolnosti, nije u mogunosti da sastavi pismeni testament, moe svoju poslednju volju punovano izjaviti usmeno pred dva svedoka. Svedoci usmenog testamenta su duni da odmah o tome sastave pismeno i predaju ga sudu ili da dou u sud i usmeno saopte izjavu zavetaoca. I u jednom i u drugom sluaju, izjave svedoka date u pismenu ili na zapisnik zadravaju se u sudu na uvanju. Propisano je da e sud, kod uzimanja izjava svedoka, paziti da se verno utvrdi volja zavetaoca, kao i ispitati okolnosti, koje mogu uticati na punovanost testamenta.Iako to nije propisano za predaju pismene izjave o usmenom twestamentu, trebalo bi primeniti ista pravila. 125. POSTUPAK PONITENJA ISPRAVE a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Domaa isprava na kojoj se neposredno zasniva neko materijalno pravo i ije je posedovanje neophodno za ostvarivanje tog prava (redovno hartije od vrednosti), moe se proglasiti u vanparninom postupku da je nevaea (amortizovati, ponititi). To se primenjuje onda kada je je izgubljena, ukradena, izgorela ili na drugi nain nestala ili unitena, izuzev ako je zakonom zabranjeno ponitavanje takve isprave. Isto tako, moe se ponititi isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. Ovo je situacija u kojoj je uslov da ne postoje vie podaci, na osnovu kojih nadleni organ, odnosno odredjeno pravno lice moe izdati duplikat isprave (svedoanstvo, diploma, deonica koja sadri samo lino pravo I druge). Tim ispravama, za razliku od prethodnih, ne dokazuje se niti se iz njih izvodi neko pravo imovinske prirode. ta vie, to nematerijalno pravo, koje ova isprava sadri i koje je neimovinske prirode (redovno je i lino pravo), nije u svom postojanju i ostvarivanju uslovljeno ispravom, tako da se isprava pojavljuje vie kao svojevrstan dokaz tog prava i njegove pripadnosti odredjenom licu. Proglaenje nevanosti isprave, njeno ponitenje ili amortizacija nije samo sebi cilj, ve je traenje da se sudski akt o nevanosti, upotrebi kao zamena za ispravu i osnov da se ostvaruje pravo iz isprave, odnosno kao dokaz njenog postojanja. Pojedinim zakonskim tekstovima propisano je naelno, koje se hartije od vrednosti mogu ponititi(ZOO propisano je da se moe ponititi hartija od vrednosti koja glasi na ime i na donosioca), dok je nekim zakonima opet reeno koje hartije od vrednosti se ne mogu ponititi(obveznice na donosioca, po zakonu o hartijama od vrednosti, se ne mogu ponititi). Legitimacioni papiri koji ne sadre oznaku poverioca(vozna karta, ulaznica) i legitimacioni znaci, kojima je samo cilj da dokau ko je poverilac(garderovni znak), ne mogu se uopte ponitavati. Sudska nadlenost je odredjena po vie kriterijuma: 1. Za isprave koje je izdao dravni organ ili ovlaeno pravno lice, nadlean je sud prema seditu izdavaoca isprave, 2. Ako je u ispravi naznaeno mesto ispunjenja obaveze, nadlean je sud prema mestu u kojem je odredjeno ispunjenje, 3. Ako se ni po jednom od ovih pravila ne moe odrediti nadlenost, onda je nadlean sud prema seditu, odnosno prebivalitu ili boravitu predlagaa. 275

Postupak se pokree po predlogu. Predlog za ponitaj isprave moe da podnese svako lice, koje je na osnovu te isprave ovlaeno da ostvaruje neko pravo ili ima pravni interes, da se nestala isprava poniti. Redovno su to poverilac ili izdavalac isprave, odnosno lice na koga se isprava odnosi, dok je protivnik predlagaa po pravilu dunik iz isprave ili izdavalac isprave. Predlog za ponitenje isprave sadri: Sve podatke o vrsti isprave, Podatke o prirodi isprave, Podatke o subjektima isprave i pravu, injenice iz kojih proizilazi pravo da se podnese predlog i verovatnoa da je isprava nestala ili unitena, Uverenje izdavaoca isprave, da ne postoje podaci da se isprava ponovo izda(uz predlog se podnosi prepis isprave ako postoji). Postupak se obustavlja ako predlaga povue predlog(propust da se poloe trokovi oglasa) ili neko tree lice podnese ispravu sudu ili dokae da isprava ije se ponitenje trai, jo uvek postoji. b)POSTUPAK SUDA Sud ispituje predlog i ako utvrdi da nisu ispunjene traene pretpostavke predlog odbacuje. Prethodno ispitivanje predloga se vri na osnovu navoda u samom predlogu i injenica, koje su sudu inae poznate. Uredan predlog se uvodi u upisnik pokrenutog postupka za ponitaj isprave(svakom stoji na raspolaganju da izvri uvid u taj upisnik). Poto prihvati predlog, sud nalae izdavaocu isprave i poveriocu(ako oni nisu predlagai), da se u odredjenom roku izjasne da li je isprava, ije se ponitenje trai, bila izdata i da li postoje smetnje da se postupak sprovede. Po prijemu tog obavetenja ili proteku roka, sud oglaava da je pokrenut postupak radi ponitenja isprave. Oglas sadri: sve podatke o ispravi i uz to, rok za ulaganje prigovora protiv vodjenja postupka, poziv da se isprava podnese ili da se daju podaci o njenom nalaenju, da se daju podaci o sadraju isprave, upozorenje duniku dap o toj ispravi ne moe valjano isplatiti dugovanje, da se ne sme izdati nova isprava, da se ne smeju prenositi prava iz isprave i, druge vanije momente i rokove. Oglas se dostavlja svim uesnicima u postupku, istie na oglasnu tablu suda, objavljuje u Slubenom glasniku Srbije i po potrebi u drugim glasilima(ako je oglas objavljen u vie glasila, rokovi poinju da teku od dana oobjave u listu u kojem je docnije objavljen). Dunik iz isprave od momenta kada mu je dostavljen oglas ili kada je na bilo koji drugi nain saznao za pokretanje postupka, ne sme ispuniti obavezu iz isprave, preinaiti, obnoviti ili je preneti na drugo lice ili za nju izdati nove kupone, odnosno talone. Ta zabrana traje sve dok reenje o ponitenju isprave ili obustavljanju postupka ne postane pravosnano. Medjutim, on se moe osloboditi obaveze uplatom duga iz isprave u deposit suda. Dunik iz isprave je ovlaen da zadri ispravu, ako mu je neko podnese ili do nje dodje na drugi nain, s tim da je odmah podnese sudu. Poto proteknu oglasni rokovi i sprovede nune izvidjaje, sud odredjuje roite. 276

Na roite se pozivaju svi uesnici u postupku, subjekti iz isprave i svi oni koji su povodom postupka uloili neki prigovor ili su o ispravi dali podatke, te svedoci, vetaci i drugi. c) ODLUKA Pozitivna odluka suda o predlogu izraava se donoenjem reenja o ponitenju isprave, odnosno o odbijanju predloga. Reenje o ponitenju isprave sadri podatke o izdavaocu isprave i predlagau, kao i bitne sastojke isprave, uz oznaenje iznosa obaveze, ako glasi na ispunjenje novane obaveze. Reenje se dostavlja svim uesnicima i zabeleie se u pomenuti upisnik. Protiv reenja kojim se predlog za pokretanje postupka za ponitenje isprave odbacuje, odnosno odbija ili postupak obustavlja, albu moe izjaviti samo predlaga. Protiv reenja o ponitenju isprave, albu moe izjaviti izdavalac isprave i dunik iz te isprave, kao i lice ovlaeno na osnovu isprave, ako nije predlaga. Pravosnano reenje kojim se isprava ponitava zamenjuje ponitenu ispravu, dok se ne izda nova.Tako predlaga moe od dunika ostvarivati sva prava, koja proistiu ili mu pripadaju iz te isprave. 126. SUDSKI DEPOZIT a) PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA Sudski depozit je dranje i uvanje novca i stvari kod suda ili pod kontrolom suda, s tim da su funkcije depozita i pravni efekti veoma razliiti, pa tim i vrste depozita: pokrie trokova postupka, obezbedjenje trokova postupka, plaanje duga odredjenoj stranci u postupku, obezbedjenje stvari namenjenih javnoj prodaji, prijem obezbedjenja za potraivanje, davanje jemstva za eventualnu tetu i dr. Ovim vanparninim postupkom su uredjene dve vrste depozita(gledano s aspekta njihove funkcije): I-Novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unoviti, plemeniti metali, dragocenosti i drugi predmeti izradjeni od plemenitih metala, mogu se predati u sudski deposit, kada je to zakonom ili drugim propisom odredjeno. Funkcija ovog depozita je svakako uvanje,a uz to, i pravni efekti razliitih dejstava, koji su ve prethodno navedeni. Sud je duan da primi u depozit sve navedene stvari i druge predmete. II-Isto tako, kada je zakonom odredjeno da je dunik ovlaen da stvar koju duguje preda u depozit suda i tako se oslobodi svoje obaveze. Pored uvanja, funkcija ovog depozita se izraava u dejstvu da dunik tim izvrava svoju obavezu isto kao da je predmet obaveze predao poveriocu. Tako, po obligacionom pravu, dunik je ovlaen da preda stvar u deposit suda za poverioca koji je u docnji sa prijemom duga, koji je nepoznat ili je neizvesno kojem poveriocu pripada pravo, koji je maloletan, a nema zastupnika. To isto moe dunikov dunik u izvrnom postupku, pa i sam dunik, da bi otklonio izvrenje. Za prijem u depozit u prvom sluaju, mesno je nadlean svaki stvarno nadleni sud od koga se zatrai. Mesno nadlean sud za prijem u depozit sa dejstvom, da je tim izvrena obaveza dunika (drugi sluaj), je onaj stvarni nadleni sud prema mestu gde je obavezu trebalo ispuniti. 277

Kada to razlozi ekonominosti ili priroda posla opravdavaju, predmet se moe poloiti u depozit suda, prema mestu gde se stvar nalazi(za specijalne situacije zakonom se moe neto drugo odrediti). Postupak se pokree predlogom. Predlog treba da sadri: razloge koji opravdavaju polaganje predmeta u sudski deposit, opis predmeta, oznaku njegove vrednosti, odredjenje lica u iju korist se polaze deposit, uslove polaganja i, drugo to je potrebno. b) POSTUPAK I ODLUKA SUDA Sud prvo ispituje da li postaje zakonske pretpostavke, koje ovlauju na predaju predmeta u sudski depozit. Ako tih pretpostavki nema, predlog e se reenjem odbaciti(isto tako ako se u odredjenom vremenu ne predaju trokovi uvanj). Pozitivan stav suda izraava se u donoenju reenja o prijemu predmeta u sudski depozit. Predmete depozita, zavisno od vrste i njihove prirode, sud predaje na uvanje banci, javnom skladitu, pa i fizikom licu koje se odredi da bude uvar stvari(za neke depozite postoje posebni propisi o nainu uvanja). Kada je deponovanje izvreno u korist odredjenog lica, sud e to lice pozvati da podigne predmet depozita u utvrdjenom vremenu, uz uslove koji se trae. Ukoliko ono izjavi da predmet depozita ne prima, sud o tome izvetava predlagaa i zatraie od njega da se izjasni u odredjenom roku o daljem deponovanju predmeta(predlaga moe predloiti promenu lica, izmeniti uslove,ponavljanje poziva, opzvati deposit i drugo). Ako lice, u iju je korist poloen depozit, ne podigne predmet depozita u odredjenom roku, sud poziva predlagaa da preuzme predmet depozita. Ne preuzme li lice u iju korist je depozit poloen predmet (depozita) ili to ne uini predlaga po pozivu suda u daljem vremenu od tri godine, sud e reenjem utvrditi da predmet depozita postaje dravna svojina. Po pravosnanosti tog reenja predmet depozita se predaje optini na ijoj teritoriji se nalazi sud. Kada su u depozit poloeni predmeti, za koje predlaga ne zna kojem od vie lica treba da se predaju, sud e pozvati predlagaa i sva zainteresovana lica, da bi postigao sporazum o predaju deponovanog predmeta. Ako se ova zadnja lica ne odazovu pozivu suda i ne dodju na roite ili se na roitu ne postigne sporazum, sud e ih reenjem uputiti na parnicu, da se tamo utvrdi pravo na deponovan predmet. Pokretanje parninog postupka vodi prekidu tekueg vanparninog postupka, sve do dovretka parnice. Propuste li ova lica da pokrenu parnini postupak u odredjenom roku, sud tada poziva predlagaa da preuzme predmet depozita(za to ima rok od tri godine). 127. POJAM I PREDMET IZVRNOG POSTUPKA Metod postupanja suda i nastup drugih procesnih subjekata ne moe biti uvek isti. Neophodna je specijalizacija postupaka prema vrsti sudske stvari, oekivanom kvalitetu pravne zatite, subjektima, pravnopolitikim i drugim momentima. Sudske (i druge) odluke, kao autoritativni dravni pravni akti, snabdeveni takvom snagom ne subsumiraju uvek u sebi potpuno ostvarenje pravne zatite, kao funkciju sudstva. Neke odluke su takve prirode da se u momentu njihove pravosnanosti definitivno dovrava postupak pruanja pravne zatite. Takve su deklaratorne i konstitutivne odluke. 278

Druge, inae najvanije u sferi ostvarivanja pravne zatite, su akti, kojim se, po pravilu tek po pravosnanosti nareuje obvezniku da postupi ili da se ponaa na odreeni nain. Tu se moe pojaviti i druga komponenta pravne zatite prinudno ostvarivanje onoga to je nareeno u odluci. Naime, obvezniku se prethodno odobri jedan vremenski period, da bi voljno (samostalno) ispunio svoju dunost. Tek, ako to izostane, stupa na scenu realna prinuda pristupa se izvrenju donete odluke. Ostvarivanje prinude se sprovodi putem suda i po odreenom reimu sudskom izvrnom postupku. Kako bi se istovremeno obezbedilo efikasno pruanje pravne zatite i izbegli nepotrebni zahvati i neposredne posledice, potrebno je unapred odrediti postupanje suda, stranaka i drugih uesnika u ovom postupku. Sudski izvrni postupak je graanski sudski postupak. Prvenstveno se vodi radi obezbeivanja ili ostvarenja prava o kojem se reava ili je ve reeno u parninom postupku. To su imovinski i drugi graanskopravni, radnopravni, lini i porodinopravni odnosi. Pravna konstrukcija sudskog izvrnog postupka je takva da odgovara ostvarivanju prava dosuenih u parninom postupku. Redovno je to zadnja etapa u ostvarivanju pravne zatite, zapoete ve u parninom postupku, kao osnovnoj proceduri pruanja pravne zatite u graanskopravnim stvarima, odreivanjem imovinskih sankcija. Zato je izvrni postupak graanski sudski postupak, bez obzira na to to se u ovom postupku ostvaruju i prava koja ne spadaju u graansko pravo ili prava koja su dosuena u drugim postupcima, pa i onim koji nisu sudski. Ovo je vie manifestacija znaaja izvrnog postupka i kvaliteta zatite koja se tu prua. U literaturi se izostavlja oznaka graanski postupak, jer je naziv sudski izvrni postupak sasvim dovoljan i dozvoljava izvrenja i onoga to ne spada u graanskopravne stvari. Postoji samo jedan sudski izvrni postupak, to je ovaj graanski postupak. Time je oznaka sudski izvrni postupak sasvim precizna i nepotrebno je naglaavati da je to graanski postupak. Sudski izvrni postupak kao niz radnji suda, stranaka i drugih uesnika, vodi se u cilju ostvarenja dosudjenog prava ili u cilju obezbedjenja budueg ostvarenja prava, koje je ili koje e, verovatno, biti dosudjeno. Globalno, sudski izvrni postupak tei jednom cilju (ostvarivanje pravne zatite), a etapno gledano to su dva cilja: 1) izvrenje kao definitivno ostvarivanje, ili 2) samo obezbeenje budueg izvrenja prava. Stoga se u sastavu sudskog izvrnog postupka izdvajaju dva postupka: 1. postupak izvrenja (u literaturi izvrni postupak u uem smislu) i 2. postupak obezbeenja. Srodnost njihovih procedura i teleoloka komplementarnost, u kojoj je primat na postupku izvrenja, dozvoljava da se oni oznae jednim nazivom, mada bi bila pravilnija upotreba termina koji bi jasno ukazivao na dvojnost ovog postupka (izvrenje i obezbeenje). Pravna normativa koja odredjuje nain postupanja suda i drugih uesnika u izvrnom postupku i ureuje procesne i materijalnopravne odnose koji tu nastaju, oznaava se terminom sudsko izvrno pravo. Kako su u sastavu graanskog procesnog prava, jo i parnino i vanparnino procesno pravo, i ovde se moe upotrebljavati naziv sudsko izvrno procesno pravo, uz uslov da se ne pretenduje na preciznost ili da se misli samo na pravila strogo procesnog karaktera. Jer, sudsko izvrno pravo normira, ne samo postupak suda i drugih subjekata u voenju procedure izvrenja i obezbeenja (procesna normativa), ve i materijalnopravne odnose koji se pojavljuju izmeu stranaka i drugih uesnika u toku ovog postupka (materijalnopravna normativa). 279

Potrebno je blie odrediti prirodu i obim prava, koje se ostvaruje u izvrnom postupku, odnose izmeu stranaka, irinu i posledice zahteva u imovinu treih lica, prava treih lica, koja nastaju povodom izvrnog postupka i dr. Ne moe se oekivati da se ovaj sektor odnosa normira specijalnim propisima materijalnog prava, jer ta pravila sistemski spadaju u normativu o izvrnom postupku i primenjuju se sinhronizovano uporedo sa procesnim pravilima i procesnim odnosima, koji se pojavljuju u ovom postupku. Sudsko izvrno pravo zato ne moe biti ista procesna normativa i nepravilno bi bilo na tome insistirati, a naziv sudsko izvrno procesno pravo ne bi odgovaralo strukturi pravila, koja celovito ureuju izvrni postupak. 128. ODNOS IZVRNOG I PARNINOG, STEAJNOG I UPRAVOG POSTUPKA a) ODNOS IZVRNOG I PARNINOG POSTUPKA Srodnost izvrnog postupka sa parninim postupkom(tim i sudskog izvrnog i parninog procesnog prava) je ve po njihovoj prirodi, poto oba spadaju u gradjanski sudski postupak. Izgradjeni su kao najprihvatljiviji metodi pravne zatite gradjanskih i odredjenih drugih subjektivnih prava i u slubi su istog cilja. Pravila parninog prava se kao izvorna i opta pravila gradjanskog procesnog prava primenjuju i u izvrnom postupku. Zato nisu usamljena ni zakonodavna reenja, niti su nedovoljno argumentovani stavovi, koji uzimaju da je izvrni postupak deo parninog postupka. Sudski izvrni postupak u naem pravnom sistemu uspostavljen je kao samostalni sudski postupak, odvojen od parninog postupka.To je i vladajue opredeljenje nae doktrine. Jednakost globalnog cilja zatite odredjenih prava i bliskost pravila procedure, nisu, sami po sebi, dovoljni da se ovi postupci tretiraju kao jedan postupak, naroito ne u tom smislu, da bi izvrni postupak bio samo produetak parninog. Etapni ciljevi funkcije su razliiti. Kod parninog postupka se utvrdjuje pravo na zatitu, i, kod traenja kondemnacije, ona se odredjuje, ako za to ima osnova i sa tim se parnini postupak zavrava. Obvezniku stoji na volju, da tako postupi, jer je u protivnom potrebno angaovanje prinude. Tek tada se pokree izvrni postupak, bilo da se odredjena pravna zastita ostvari ili obezbedi. Vidi se da su etapni ciljevi i funkcije ovih postupaka razliiti: - u jednom se utvrdjuje pravo na zatitu i funkcija odredjuje, - a u drugom prinudno ostvaruje. Ta razliitost pojedinanih ciljeva i funkcija, odnosno stepenovanja puta pravne zatite, ine da su: 1. razliiti uslovi za pokretanje ovih postupaka, 2. razliito je nastupanje uesnika, 3. razliiti su procesni efekti, pa i postupci, 4. izvrni postupak ne mora sledovati parninom postupku, ako se u ovom zatita definitivno ostvaruje (deklaratorna i konstitutivna odluka, voljno izvrenje naloene obaveze). 5. izvrni postupak se moe voditi, iako nije pokrenut parnini postupak ili, 6. mogu tei istovremeno(izvrenje odluke u krivinom postupku, izvrenje na osnovu verodostojne isprave). Zato je sudski izvrni postupak samostalni sudski postupak, odnosno odvojen je od parninog postupka. 280

b) ODNOS IZVRNOG I STEAJNOG POSTUPKA Izvrni i steajni postupak imaju dosta dodirnih(srodnost) taaka: oba su sudski postupci, vode se u cilju namirenja poverilaca, karakteristina prisutna dvojnost pravne normative (procesne i materijalne odredbe). Razlike su toliko izrazite, da se ne moe govoriti o srodnosti, ve vie o njihovoj funkcionalnoj bliskosti. Steaj je postupak generalne egzekucije protiv dunika, radi namirenja svih poverilaca, a sa efektom prestanka dunika, kao subjekta prava ili samo kao vrioca odredjene privredne delatnosti. Takvo sveukupno zahvatanje imovine dunika i ukidanje njegovog pravnog ili poslovnog subjektiviteta, vodi koliziji izmedju steajnog i izvrnog postupka. Primat u takvoj situaciji je na strani steaja, kao postupka opte egzekucije. Izvrni postupak se ne moe voditi protiv steajnog dunika od dana otvaranja steajnog postupka, a onaj koji je u toku, prekida se kao i postupak obezbedjenja. To se ne odnosi na razluna prava, koja su steena na 60 dana pre otvaranja postupka prinudnog poravnanja, odnosno steaja za koja se ima dopustiti odvojeno namirenje u izvrnom postupku. Izvrni postupak, i to kada je neuspeno dovren, je jedna od znaajnih pretpostavki za pokretanje steajnog postupka. Sprovodjenje izvrenja i obustavljanje postupka, jer se potraivanje nije moglo namiriti, pouzdan je dokaz da je dunikova solventnost kritina. To utvrdjenje izvrnog suda redovno je dovoljna osnova, da se trai pokretanje steajnog postupka. b) ODNOS IZVRNOG I UPRAVNOG POSTUPKA Sudski izvrni postupak je procedura, koja se s obzirom na kvalitete, koristi i za ostvarivanje potraivanja, koja su utvrdjena aktima, donetim u upravnom postupku. To su reenja upravnih organa i pravnih lica, koja su ovlaena da reavaju u upravno-pravnim stvarima. Prema pravilima Zakona o upravnom postupku( ZUP-a) propisuje se da: - izvrenje upravnih reenja sprovodi se u postupku administrativnog izvrenja a, - sud postupa po pravilima sudskog izvrnog postupka, kada je to predvidjeno tim zakonom. - sudsko izvrenje za ostvarivanje i obezbedjenje novanih potraivanja, utvrdjenih reenjem, koje je doneto u upravnom postupku. To je opte pravilo i samo se izuzetno od toga odstupa. Isto tako, nekim zakonskim aktima propisano je da se novane kazne, izreene u upravnom ili prekrajnom postupku, poreske dabine i neka druga novana potraivanja, ostvaruju u postupku administrativnog izvrenja (po nekima, ako izvrenje treba sprovesti na nepokretnostima, propisuje se put sudskog izvrenja). Pravilo bi bilo da se novane obaveze utvrdjene u upravnom postupku, ostvaruju putem administrativnog izvrenja, dok bi se novana potraivanja iz takvih akata izvravala ili obezbedjivala u sudskom izvrnom postupku, ako nije drugaije propisano. Time se potvrdjuje specijalizacija i instrumentalna opremljenost sudskog izvrnog postupka za ostvarivanje imovinskih sankcija, pa i onih koje nisu odredjene u gradjanskom sudskom postupku. 129. SUBJEKTI IZVRNOG POSTUPKA 281

Prema svom poloaju i ovlaenjima u izvrnom postupku subjekti se mogu podeliti na: sud, stranke I uesnike. a) SUD Vodjenje izvrnog postupka je u kompetenciji dravnog organa -suda. Sama priroda izvrnog postupka, tj. da se u tom postupku operie sa prinudom kao monopolom drave, upuuje na ovo reenje.Ti organi su sudovi, poto oni imaju atribute dravnih sudskih organa. Zakonom se propisuje koji e od sudova odredjivati i sprovoditi izvrenje. Sudija pojedinac odluuje i rukovodi izvrnim postupkom u prvom stepenu, dok u drugom stepenu reava vee sastavljeno od trojice sudija istog suda (prigovor kao osnovni pravni lek je remonstrativno pravno sredstvo). Sud, odnosno sudija, ostvaruje svoju funkciju neposredno ili putem slubenih lica, zaposlenih u sudu na poslovima izvrenja (referenti, sudski izvritelji). Prema prirodi radnji koje se preduzimaju u sprovodjenju izvrenja, uz sud u postupku izvrenja nastupaju i drugi dravni organi i organizacije, pa i nedravni.Uobiajeno se nazivaju pomoni sudski organi.Termin nije sasvim taan. Moe se prihvatiti jedino uz rezervu da se tim misli da ti organi i organizacije, u okviru svog delokruga rada, pomau sudu i obezbedjuju sprovodjenje izvrnog postupka, a da pri tome zadravaju samostalnost, koju imaju u organizaciji dravne vlasti ili strukturi drutva. To su, prvenstveno: drugi sudovi, organi unutranjih poslova, finansijske organizacije i, druga pravna lica. b) STRANKE Stranke u izvrnom postupku su: 1. poverilac i, 2. dunik. Poverilac je lice ije se potraivanje u izvrnom postupku ostvaruje ili obezbedjuje. Dunik je lice prema kome se ostvaruje ili obezbedjuje poverioevo potraivanje. Prema ranijoj terminologiji(do 1978.g) poverilac se oznaavao terminom trailac izvrenja, a dunik izvrenik.Premda su nazivi Zakona o izvrnom postupku (ZIP) precizniji i blii sadanjem pravu, potrebno je dosta opreznosti u njihovoj upotrebi.Ovo, naroito, u srodnim pravnim oblastima, gde se koriste identini nazivi. Pored lica koja imaju pravni subjektivitet, pa tim i stranaku sposobnost, u izvrnom postupku nastupaju kao stranke i oni (organi i drutvene tvorevine), kojim je po pravilima parninog i vanparninog procesnog prava ili drugim zakonskim aktima priznata pravna sposobnost (javni tuilac, stambena zgrada, neko udruenje gradjana koje nema status pravnog lica). c) UESNICI Uz stranke u izvrnom postupku mogu uestvovati i lica, koja u tom postupku ostvaruju neko svoje pravo ili pravni interes. Bitno je da ona nisu stranke, ni originerno, niti da se u tom svojstvu docnije pridruuju jednoj od stranaka. To su trea lica, ije je pravo ili pravni interes tangiran izvrnim postupkom, koji se vodi izmedju stranaka, a ona stupaju u izvrni postupak radi zatite svoga prava ili interesa. 282

Ova lica ne stupaju u izvrni postupak kao stranke poverilac ili dunik (npr.zaloni poverilac na stvari, koja se prodaje ili vlasnik te stvari, dunikov dunik povodom potraivanja, na kome se sprovodi izvrenje). Sva ta trea lica, bez obzira na svojstvo, oznaavaju se jednim imenom uesnici. 130. NAELA IZVRNOG POSTUPKA Pokretanje i tok izvrnog postupka Izvrni postupak se pokree na predlog ovlaenog lica-poverioca. Medjutim, postupak se u odredjenim situacijama pokree i po slubenoj dunosti.Za to je potrebno zakonsko ovlaenje. Tako, po slubenoj dunosti, sud pokree postupak izvrenja reenja o procesnoj novanoj kazni izreenoj u parninom ili krivinom postupku, reenja o naknadi trokova u parninom postupku, koji su isplaeni iz sredstava suda ili trokova krivinog postupka. Od momenta pokretanja izvrnog postupka, pa u njegovom daljem toku, jasno se ispoljavaju dva stadijuma: 1) donoenje reenja o izvrenju, 2) sprovodjenje izvrenja. Prvi stadijum se odnosi na odluivanje o predlogu za izvrenje. Ukoliko se predlog usvoji, donosi se reenje o izvrenju. Tek tada moe da zapone drugi stadijum sprovodjenje izvrenja. On se sastoji u preduzimanju pravnih(zakljuak o prodaji stvari) i materijalnih radnji (oduzimanje stvari od dunika), da bi se uspostavila ona situacija, naloena u odluci koja se izvrava. Sud po slubenoj dunosti pristupa sprovodjenju izvrenja, tj. zapoinje sa vrenjem radnji iz drugog stadijuma.To se, ipak, ne deava uvek. Kada je poverilac predloio da sud donese reenje o izvrenju o pokretnim stvarima, a nije naznaio gde se stvari nalaze, tada reenje o izvrenju sprovodi sud, gde se stvari nalaze (po predlogu poverioca). Razlikovanje ovih stadijuma je vano za utvrdjivanje nadlenosti sudova.Redovno isti sud reava o odredjivanju izvrenja i njegovom sprovodjenju.To nije uvek i tada je atraktivno ovo razdvajanje, da bi se odredilo koji sud treba da postupa.

Naela izvrnog postupka su: 1. Naelo dispozicije 2. Naelo formalnog (strogog) legaliteta, 3. Naela hitnosti I vremenskog redosleda postupanja (naelo prioriteta,naelo pariteta,naelo iskljuivosti I naelo hitnosti u postupanju suda) 4. Naelo zatite dunika(naelo socijalnog postupanja) 1. NAELO DISPOZICIJE U izvrnom postupku je, takodje, prisutno naelo dispozicije. Pravo je poverioca da, po svom opredeljenju, postupak pokrene, te da trai da se sa postupkom zastane ili da se obustavi.Njegova prava su u toku izvrnog postupka sadrajno ira, nego u parninom postupku.Poverilac je, pod odredjenim uslovima, ovlaen da predloi nove predmete i druga sredstva izvrenja, ako se pokae da se sa ranijim sredstvima izvrenje ne moe uspeno ostvariti. Dunik to ne moe spreiti, odnosno ne moe se se tome s osnovom protiviti. 283

Medjutim, kada se izvrni postupak posmatra u svom toku, onda se zapaa da je ovde vie naglaena oficijelnost u postupanju suda. Nekad se tim suavaju dispoziciona ovlaenja poverioca, a nekad se tim pojaava njegov procesni polozaj (sud je ovlaen da ogranii predmete i sredstva izvrenja u interesu dunika; iz stadijuma odredjivanja izvrenja po pravilu se ide, po slubenoj dunosti, na sprovodjenje izvrenja). Primeujemo, da se izvrni postupak pokree po slubenoj dunosti suda (npr. naplata sudskih trokova, naplata procesne kazne i drugo). 2.NAELO ZATITE DUNIKA (naelo socijalnog postupanja) Pravna zatita, koja se ostvaruje u sudskom postupku i koja se u nekim situacijama definitivno dovrava prinudnim namirenjem poverioevog potraivanja, ne sme da vodi ekonomskom unitenju dunika i da dovede u pitanje njegovu egzistenciju, ni da degradira njegovo ljudsko dostojanstvo. Zato je dosledno ostvarivanje pravne zatite korigovano, u nekim situacijama, uspostavljanjem naela zatite dunika. Prisutna je dunost suda da pazi da se nepotrebno ili prekomerno ne zahvata imovina dunika. Ako je to sluaj, sud treba da suzi predmete i sredstva izvrenja, koje poverilac trai ili, po predlogu dunika, da odredi njihovu zamenu, vodei rauna i o interesima poverioca, da postigne ostvarenje svoga potraivanja. Tome su usmerena i neka ogranienja i izuzea predmeta na kojim izvrenje ne sme ili ne moe, u punom obimu, da se ostvaruje (lini predmeti, hrana, zemljina povrina i sl.). Ovde je formulisano i opte pravilo, da se radi namirenja novanog potraivanja, izvrenje ne sme sprovesti na stvarima i pravima, koja su nuna za obezbedjenje osnovnih ivotnih potreba dunika-fizikog lica i lica, koja je on duan da po zakonu izdrava. 3.NAELA HITNOSTI I REDOSLEDA POSTUPANJA Izvrenje je zavrna etapa u ostvarivanju pravne zatite.Ova situacija redovno pretpostavlja, da je prethodio put iscrpnog ispitivanja o pravu na pravnu zatitu i da ovo pravo pripada poveriocu, a da dunik nije spreman da odgovori svojoj obavezi. Zato je potrebna efikasna intervencija, da se povreda pravog poretka to pre otkloni i uspostavi legalitet(naelo formalnog legaliteta). Upravo je to osnovni razlog uvodjenja naela hitnosti u izvrnom postupku. U odnosu na parnini postupak, gde je hitnost rezervisana samo za odredjene vrste ili samo neke sektore postupka, u izvrnom postupki hitnost je opte pravilo u radu suda,tj. vai za sve postupke izvrenja. Pandan ovom naelu je naelo redosleda postupanja.Da bi se izbeglo arbitriranje u proceni ta odgovara hitnosti, propisano je da sud uzima u radu predmete, prema redosledu njihovog prijema. Prioritet se moe dati samo onim predmetima, kada priroda ili posebne okolnosti ukazuju da u tim stvarima treba odmah pristupiti izvrenju ili kada je to propisano zakonom (bolest, ugroenost, potreba za izdravanjem i dr.). 131. NADLENOST ZA SPROVODJENJE IZVRNOG POSTUPKA a) STVARNA NADLENOST Prema propisima Zakona o izvrnom postupku za odredjivanje i sprovodjenje izvrnog postupka nadleni su dravni sudovi.To znai da vodjenje sudskog izvrnog postupka ne moe biti u nadlenosti drugih sudova ili upravnih organa, pa ni onda kada se njihove odluke izvravaju po pravilima sudskog izvrnog postupka. Prema zakonodavstvu o sudovima u izvrnim stvarima postupaju sudovi opte nadlenosti (dravni sudovi). 284

To su optinski sudovi, koji sude u prvom stepenu i po pravnim lekovima. Samo za odredjene izvrne stvari nadleni su posebni sudovi- trgovinski sudovi. Trgovinski sudovi (sudovi prvog stepena) odredjuju i sprovode izvrenje na osnovu odluka trgovinskih sudova, verodostojnih isprava i odluka arbitraa, donetih u trgovinskim pravnim stvarima (izuzev na nepokretnostima za ta je nadlean optinski sud). Trgovinski sud odluuje o izvrenju (priznanju) stranih sudskih i arbitranih odluka, donetih u odredjenim trgovinskim pravnim stvarima. b) MESNA NADLENOST Mesna nadlenost optinskog suda da u prvom stepenu reava o odredjivanju i sprovodenju izvrenja, utvrdjuje se prema vrsti, sredstvu i predmetu izvrenja. -Sledea pravila odredjuju mesnu nadlenost optinskog suda u stvarima naplate novanog potraivanja. 1. Kod izvrenja na pokretnim stvarima nadlean je sud na ijem podruju se nalaze stvari.Medjutim, poverilac u odredjenoj situaciji moe predloiti da sud donese samo reenje o izvrenju (letee izvrenje). Za to je nadlean sud prema prebivalitu ili boravitu, odnosno seditu dunika. Tada sud sprovodjenja izvrenja moe biti bilo koji drugi sud po mestu nalaenja pokretnih stvari. 2. Za odredjivanje i sprovodjenje izvrenja na novanom potraivanju dunika nadlean je sud prebivalita duznika, odnosno boravita, ako kod nas nema prebivalite.A ako nema ni boravita, onda je nadlean sud prema prebivalitu, odnosno spomenutoj situaciji, prema boravitu dunikovog dunika(za pravno lice to je sedite). 3. Za odredjivanje i sprovodjenje izvrenja na potraivanju dunika da se predaju odredjene pokretne ili nepokretne stvari ili odredjena koliina pokretnih stvari, mesno nadlean je sud prema mestu gde se nalaze takve stvari. 4. Kada je predmet izvrenja neko pravo iz kruga industrijske svojine ili lina slubenost, nadlean je sud prema prebivalitu ili ako ga kod nas nema, onda prema boravitu dunika, odnosno seditu pravnog lica. 5. Ako se izvrenje ostvaruje na nepokretnoj stvari nadlean je sud prema mestu gde se nalaze te stvari. 6. Kada je dunik pravno lice ili preduzetnik i ako se izvrenje ostvaruje na sredstvima na raunu kod banke, onda je nadlean sud prema seditu dunika. -Mesna nadlenost optinskog suda u postupku ostvarivanja nenovanih potraivanja uredjena je sledeim pravilima: 1. Za odredjivanje i sprovodjenje izvrenja radi predaje odredjenih ili odredjene koliine zamenjivih pokretnih stvari ili ispranjenja i predaje nepokretnosti, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalaze takve stvari. 2. Kada se izvrenje trai radi preduzimanja odredjene radnje injenja, neinjenja ili trpljenja, nadlean je sud na ijem podruju treba da se izvri takva obaveza.

285

3. Za odluivanje o predlogu za izvrenje odluke, kojom se naredjuje predaja deteta, nadlean je sud, koji je opte mesno nadlean za stranku koja zahteva izvrenje, kao i sud na ijem se podruju zatekne dete. 4. Za ostvarivanje izvrenja, koje se sastoji u tome, da se zaposleni vrati na rad ili da se rasporedi na odgovarajue radno mesto, mesno je nadlean sud prema seditu poslodavca. 5. Kada je predmet izvrenja upisivanje prava u javnu knjigu ili prenos, ogranienje ili ukidanje prava, koje je ve upisano, mesno nadlean sud za donoenje reenja o izvrenju je sud koji vodi dotinu javnu knjigu ili drugi sud odredjen zakonom na ijem se podruju nalazi sud koji vodi tu javnu knjigu, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu.Za sprovodjenje izvrenja, po prirodi stvari, uvek je nadlean sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. 6. Za izvrenje, koje se ostaruje deobom zajednike stvari, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi takva stvar. Mesna nadlenost trgovinskih sudova u postupku izvrenja i obezbedjenja, za pravne stvari koje su u njihovoj kompetenciji, odredjuje se mahom po ovim pravilima. 132. PRETPOSTAVKE ZA ODREIVANJE IZVRENJA A) PRETPOSTAVKE KOJE SE TRAE ZA PREDLOG ZA IZVRENJE Da bi se predlog za izvrenje tretirao kao uredan podnesak i da bi se o njemu moglo odluiti, potrebno je da sadri sledee podatke: Naznaku poverioca i dunika, izvrnu ili verodostojnu ispravu, potraivanje poverioca, odnosno obavezu dunika, sredstva i predmet izvrenja i, druge podatke, koje treba da ima svaki podnesak. Poverilac i dunik su fizika i pravna lica, koja originerno imaju pravi subjektivitet i stranaku sposobnost ili im je ona priznata po pravilima parninog ili drugog prava. Oni stupaju u izvrni procesnopravni odnos neposredno ili putem svojih punomonika, zakonskih ili statutarnih zastupnika (punomo advokata koji je zastupao stranku u parninom postupku vai i u izvrnom postupku). Izvrna isprava je pismeni pravni akt, kojim je utvreno potraivanje poverioca i njegovo ovlaenje da trai od suda prinudno ostvarivanje ovog potraivanja. To su preteno sudske odluke i neke odluke drugih dravnih organa. S njima su, u odredjenom stepenu, izjednaene i pojedine isprave koje nemaju svojstvo odluka, verodostojne isprave i drugi akti, kojim je to svojstvo priznato. Predlog za odreivanje izvrenja na osnovu verodostojne isprave mora da sadri i zahtev da sud izvrenja obavee dunika da plati dugovano potraivanje. Potraivanje poverioca je pravo na naplatu odreenog novanog iznosa ili na neko davanje, injenje, neinjenje ili trpljeje, koje je utvreno u izvrnoj ili pravo na naplatu novanog iznosa, sadrano u verodostojnoj ispravi. Po analogiji sa parninim pravom redovno se oznaava izrazom izvrni zahtev, mada tu ne mora biti identiteta. 286

Poverilac moe zahtevati manje od onoga to je u izvrnoj ispravi utvreno da je njegovo potraivanje ili, pod odreenim uslovima, neto drugo. Prema vrsti potraivanja i njihovoj globalnoj podeli na novana i nenovana potraivanja, u izvrnom postupku sprovedena je tome odgovarajua podela na: 1) izvrenje radi namirenja novanog potraivanja i, 2) izvrenje radi namirenja nenovanog potraivanja. ----------------------------1) Povodom izvrenja radi namirenja novanog potraivanja u izvrnom postupku uveden je institut sredstvo izvrenja (izvrno sredstvo). To je skup pravnih i faktikih (materijalnih) radnji, koje preduzima sud da bi se namirilo potraivanje poverioca. Posmatrano kao niz pojedinano povezanih radnji, sredstvo izvrenja u stvari predstavlja jedan metod, postupanje kojim se ostvaruje poveriocu dosudjena ili pripadajua pravna zatita.Poto se ovde izvrenje vodi radi naplate novanog potraivanja, samim tim postoji i vie metoda, kojim se moe postii ostvarenje poverioevog potraivanja i poverilac moe da ih odredi, a to su: a) prodaja pokretnih stvari; b) prodaja nepokretnih stvari; c) prenos novanog potraivanja; d) unovenje drugih imovinskih prava (patentno pravo, osnivaka prava, odnosno udeli u drutvu sa ogranienom odgovornou); e) prenos sredstava pravnih lica i preduzetnika, koja se vode na raunu kod banke; Ovo su, u stvari, modaliteti prinude, kojim se tek kroz jedan proces, postiu traeni efekti namirenja, izuzev u sluaju kada su od dunika oduzeta novana sredstva. Predmet izvrenja je ono na emu se sprovodi izvrenje, da bi se namirilo potraivanje poverioca. Kada se namiruju novana potraivanja, to su stvari i prava dunika. 2) Kod izvrenja radi namirenja nenovanih potraivanja sa preduzimanjem prinude se neposredno postie namirenje (povraaj odredjene stvari u dravinu poverioca, vraanje zaposlenog na rad i drugo). Po prirodi stvari, ovde ne moe da bude drugih modaliteta prinude, osim u ekscesnim situacijama u kojim konkuriu novane sankcije.One su tada pomoni instrument, da bi se dunik prinudio da odgovori svojoj obavezi. I ove radnje suda su nesporno sredstva izvrenja. Predmet izvrenja je ono na emu se sprovodi izvrenje, da bi se namirilo potraivanje poverioca. Kada se namiruju novana potraivanja, to su stvari i prava dunika. Za nenovana potraivanja to mogu biti stvari i prava, koja nekad spadaju u imovinu poverioca, a nekad dunika ili, eventualno, drugih lica. Poverilac treba u predlogu za izvrenje da odredi sredstva i predmet izvrenja radi ostvarivanja novanog potraivanja. Ako se trai izvrenje na pokretnim stvarima dunika, onda se ne mora blie oznaiti predmet izvrenja. Kada su u pitanju nenovana potraivanja, onda je nain izvrenja unapred zakonom propisan, a predmet izvrenja je odredjen u izvrnoj ispravi. Prema izvrnoj ispravi dunik moe biti obavezan da izvri dve ili vie prestacija u alternaciji, po njegovom izboru. Kada se dunik nije izjasnio o izboru ili to ne eli da uini, poverilac treba da se opredeli u predlogu za izvrenje za jednu odredjenu prestaciju. Tim se, ipak, ne ukida pravo dunika na izbor druge prestacije i on jo uvek moe izvriti obavezu ispunjenjem te prestacije (dobrovoljno). 287

Dunik gubi pravo izbora definitivno u momentu kada poverilac, ma i delimino, primi prestaciju koju je u predlogu za izvrenje zahtevao. U obrnutoj poziciji, kada je pravo izbora na poveriocu, on to treba da uini ve kod podnoenja tube ili, ako je osnov predloga izvrna isprava, kojoj ne prethodi takav postupak(npr.poravnanje u vanparninom postupku), onda u momentu predloga za izvrenje. Zavisno od izvrne isprave, duniku moe pripadati pravo na drugu (novanu) prestaciju iz matrijalnopravne ili procesnopravne fakultas alternativae. On tada moe da se oslobodi obaveze i da sprei dalje izvrenje isplatom odreenog novanog iznosa. To pravo ima sve do trenutka, dok poverilac nije, ma i delimino, primio ispunjenje obaveze iz predloga za izvrenje. B) PRETPOSTAVKE KOJE SE TRAE ZA IZVRNU I VERODOSTOJNU ISPRAVU Izvrna isprava, kao pravi akt kojim je utvrena obaveza dunika, je istovremeno akt iz kog poverilac izvodi ovlaenje da zahteva intervenciju dravnog aparata prinude, radi ostvarivanja dosuene pravne zatite. Zato u izvrnoj ispravi treba da su naznaeni: poverilac, dunik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Izuzetno, ako je izvrna isprava odluka u kojoj nije odredjeno vreme za dobrovoljno izvrenje obaveze, to e se uiniti reenjem o izvrenju. Izvrne isprave koje nemaju svojstvo odluka ne sadre paricioni rok, pa tu onda nije ni potrebna intervencija suda. Sud odreuje izvrenje na osnovu izvrne isprave.Ukoliko sud koji odredjuje izvrenje, nije istovremeno i sud koji je doneo tu ispravu, poverilac treba da podnese izvrnu ispravu u originalnom primerku ili overenom prepisu. Uz to, kada je izvrna isprava odluka, ona treba da bude snabdevena potvrdom o izvrnosti, koju daje sud ili drugi organ, koji je odluivao u prvom stepenu. Izvrne isprave su: Izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje; izvrna odluka u upravnom postupku, poravnanje u upravnom postupku i izvrna odluka u prekrajnom postupku, kada glase na ispunjenje novane obaveze; druge odluke i akti kojima je zakonom pridato svojstvo izvrnih isprava (npr. sporazum zaposlenog i poslodavca u sporu iz radnog odnosa). Sudske odluke su izvrne presude, reenja i druge odluke, koje donose dravni sudovi i izabrani sudovi, odnosno arbitrae. Sve te odluke su izvrne isprave i izvravaju se po pravilima izvrnog postupka, pod pretpostavkom da glase na novano potraivanje ili da se odnose na nenovano potraivanje, koje se moe ostvariti sredstvima i na nain propisan sudskim izvrnim pravom. Zato se, na primer, odluke donete u krivinom postupku, izvravaju delom po pravilima izvrnog postupka(osuda na novanu kaznu, konfiskacija), a delom po pravilima o izvrenju kazni(kazna zatvora, mera upuivanja u vaspitnopopravni dom). Isto kao to se kazna zatvora prema svedoku, izreena u parninom postupku, izvrava prema pravilima o izvrenju krivinopravnih osuda. Strane sudske odluke i odluke arbitraa, koje ne spadaju u nacionalne, izvravaju se u skladu sa posebnim propisima Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima iz 1982. godine. 288

Poravnanja, zakljuena pred ovim sudskim institucijama, izjednaena su sa sudskim odlukama, pa ve stoga imaju snagu izvrne isprave(poravnanje u parninom postupku, u vanparninom postupku, pred izabranim sudovima). Odluke donete u upravnom postupku i tamo zakljuena poravnanja i odluke donete u prekrajnom postupku, ako glase na novane obaveze imaju svojstvo izvrnih isprava. Ovim se ne iskljuuje mogunost, da se te odluke izvravaju po nekom drugom postupku, kada je to odredjeno specijalnim zakonskim propisima. Da bi ove odluke imale svojstvo isprava, ne trai se da ih je doneo organ uprave, odn.sudija za prekraje.Moe ih doneti odredjena organizacija ili zajednica u vrenju njenih javnih ovlaenja, ali je bitno da su donete u upravnom postupku. Lista izvrnih isprava nije zakljuena prethodnim nabrajanjem. Posebnim zakonom moe se odrediti izvrenje odreenih pravnih akata po pravilima izvrnog postupka i kada ne ispunjavaju opte uslove, koji su gore navedeni. Zakonom o izvrnom postupku je uveden institut verodostojne isprave. To su: 1) Faktura (obraun kamata se smatra fakturom); 2) menica i ek sa protestom i povratnim raunom kada je to potrebno za zasnivanje potraivanja; 3) javna isprava; 4) izvod iz overenih poslovnih knjiga; 5) isprava sainjena u zakonom propisanoj formi; 6) po zakonu overena privatna isprava i, 7) isprava koja po posebnim propisima ima znaaj javne isprave. One nisu izvrne isprave, nego su samo u nekim efektima izjednaene sa njima. Jedan od tih efekata je da se na osnovu njih moe traiti odreivanje izvrenja, radi ostvarivanja novanog potraivanja, uz uslov, da to potraivanje pripada pravnom licu ili preduzetniku. Menicu i ek, koji su delom izjednaene sa izvrnim ispravama i na osnovu kojih se moe predloiti odredjivanje izvrenja, treba distancirati od menice i eka, iji je imalac pismenom izjavom obezbedjen zalonim pravom.Ovakva menina i ekovna potraivanja, poverilac moe namiriti iz zaloge, a da ne podnese tubu, odnosno ishoduje sudsku odluku. Ukoliko je za namirenje potrebno unovenje zaloge, tada imalac ne moe sam prodati predmet zaloge, ve se ima obratiti sudu i to ostvariti u postupku javne prodaje. U tom postupku dunik ne bi mogao spreiti javnu prodaju, pa tim i namirenje, prigovorom kao svojevrsnim sredstvom zatite protiv izvrenja, odredjenog na osnovu verodostojne isprave. Ovde se sudski postupak vodi samo radi unovenja predmeta zaloge, a namirenje je izvan kontrole suda. Zato ovaj postupak nema tretman sudskog postupka. Sve navedene odluke i poravnanja imaju svojstvo izvrnih isprava, odnosno predstavljaju perfektne izvrne isprave(bilo u celini, bilo delimino) kada postanu izvrne. Sudske odluke i odluke donesene u prekrajnom postupku, postaju izvrne po nastupanju pravosnanosti i proteku paricionog roka. Odluke donete u upravnom postupku su izvrne, kada postanu konane i kada protekne rok za dobrovoljno izvrenje. Potvrdu o izvrnosti daje sud ili drugi organ, koji je odluivao u prvom stepenu. Potvrdu o izvrnosti, koja nije osnovana, ukida reenjem isti sud, odnosno organ koji ju je dao. Sudske odluke i odluke donete u upravnom postupku, mogu biti izvrene i pre nego to postanu pravosnane ili konane.To je situacija kada je zakonom propisano da alba ne zadrava izvrenje. Poravnanja, zakljuena u sudskom i upravnom postupku, nisu sudske ni upravnopravne odluke.Ona su svojevrsni ugovori stranaka i zato ne mogu imati rok za dobrovoljno ispunjenje 289

Za njihovu izvrnost relevantna je dospelost potraivanja, koja se dokazuje zapisnikom o poravnanju, javnom ili overenom ispravom, odnosno pravosnanom sudskom odlukom, kojom se utvrdjuje dan dospelosti. Verodostojne isprave mogu biti osnov za odredjivanje izvrenja, kada je u njima naznaena dospelost.Ukoliko toga nema, dovoljna je pismena izjava poverioca da je potraivanje dospelo i oznaka dana dospelosti.Vidi se da su dokazi za njihovu dospelost daleko slabiji od onih koji se trae za poravnanje.Ovo je zbog toga to se izvrenje, odredjeno na osnovu takvih isprava, moe spreiti prigovorom dunika. c) PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA OBAVEZU DUNIKA Ove pretpostavke su iz sfere materijalnog prava. Njih respektuje izvrno pravo u tom smislu da ih smatra neophodnim, da bi se odredilo izvrenje. To su, prvenstveno: dospelost obaveze, ispunjenje odreenih uslova i, stvarna legitimacija stranaka. Sudske odluke i odluke donete u upravnom postupku, kojim se utvruje potraivanje poverioca, donose se, po pravilu, tek po dospelosti zahteva. To ne predstavlja bitnu pretpostavku za odreivanje izvrenja, jer je ona obuhvaena donoenjem odluke i njenom pravosnanou. Identian je postupak i u situaciji, kada su te odluke izuzetno donete pre dospelosti zahteva. U odluci treba da stoji kada ti zahtevi dospevaju, a eventualno odsustvo paricionog roka moe se naknadno odrediti reenjem o izvrenju. Za izvrnost sudskih poravnanja i onih koja su zakljuena u upravnom postupku neposredno je relevantna dospelost obaveze. Dokazivanje dospelosti ve je objanjeno napred.Na isti nain se dokazuje dospelost, koja je uslovljena prethodnim ispunjenjem neke obaveze poverioca ili odreenog uslova. Izvrnom ispravom moe biti ustanovljena obaveza dunika, tako da je duan da je izvri istovremeno sa izvrenjem odreene obaveze poverioca. Tada je obaveza dunika ve dospela, ali je on ovlaen da uskrati njeno izvrenje do istovremenog protivizvrenja poverioca (npr: kada je usvojen prigovor neizvrenog ugovora). Sud e tada odrediti izvrenje, tek ako poverilac dokae da je obezbedio izvrenje sopstvene obaveze. To on postie polaganjem predmeta prestacije sudu ili kada na drugi nain pouzdano obezbedi istovremenu razmenu prestacija. Pre nego to je odreeno izvrenje, moe doi do promene u stvarnoj legitimaciji stranaka (bilo aktivnoj, bilo pasivnoj), naspram one koja proistie iz izvrne isprave. Sud e tada odrediti izvrenje po predlogu novog poverioca ili protiv novog dunika, ako se javnom ili drugom overenom ispravom dokae da je potraivanje prelo na novog poverioca ili da je drugo lice dunik. Kada se ne raspolae sa takvim ispravama, onda se promena legitimacije treba dokazivati pravosnanom sudskom odlukom. 133. ODLUKE POVODOM PREDLOGA ZA IZVRENJE Sud u izvrnom postupku donosi odluke u obliku reenja ili zakljuka. Reenjem se odluuje u meritumu i drugim pitanjima postupka, ako je to propisano zakonom, dok se zakljukom izdaje nalog slubenom licu za sprovoenje pojedinih radnji izvrenja i odluuje o ostalim pitanjima upravljanja postupkom. Odluka o predlogu za izvrenje se donosi u obliku reenja, poto se njom reava o osnovanosti zahteva za izvrenje, bilo na bazi procesnih, bilo materijalnopravnih pretpostavki. Sud je duan da o predlogu za izvrenje odlui u roku od 3 dana od dana podnoenja predloga. Pozitivna odluka o predlogu se oznaava kao reenje o izvrenju. 290

Kada je odluka negativna, predlog se reenjem odbacuje ili odbija, zavisno od pretpostavki koje nisu ispunjene.To reenje nema svojstvo reenja o izvrenju I dalji postupak nije podvrgnut istom proceduralnom reimu, koji je predvidjen za reenje o izvrenju(ovo reenje se mora obrazloiti). Sud nije obavezan da reenje o izvrenju obrazloi. Reenje o izvrenju treba uvek da sadri: naznaku poverioca i dunika, izvrnu ili verodostojnu ispravu na osnovu koje je usvojen predlog, obavezu dunika, sredstvo izvrenja, predmet izvrenja i, druge podatke. Ve je reeno, da predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave treba da sadri, pored ostalog, i zahtev da sud obavee dunika, da plati novani iznos, odredjen u verodostojnoj ispravi. Zato reenje o izvrenju, koje se donosi na osnovu verodostojne isprave, sadri odluku suda izvrenja, , kojom se duniku nalae, da plati dugovani iznos(u roku od 8 dana, a u meninim i ekovnim stvarima u roku od tri dana).To znai, da sud izvrenja utvrdjuje obavezu dunika iz verodostojne isprave I nalae duniku, da u odredjenom (paricionom) roku to plati. Reenje o izvrenju doneto, bilo na osnovu izvrne isprave, bilo verodostojne isprave, sadri odluku kojom se nareuje sprovoenje odreenog izvrenja, radi namirenja poverioevog potraivanja. To se izvodi iz izvrne isprave u kojoj je ta obaveza dunika ve utvrena. Kada je u pitanju verodostojna isprava, tu obavezu prvo utvruje sam sud izvrenja i odmah nareuje sprovoenje odreenog izvrenja radi namirenja te obaveze. Zato reenje o izvrenju ovde sadri dve odluke: utvrivanje obaveze dunika i, nalog da se sprovede odreeno izvrenje. Takva pravna konstrukcija reenja o izvrenju, donetog na osnovu verodostojne isprave, trai specifina pravila o pravnom leku (prigovoru) protiv tog reenja. Kritika situacija je ovde sanirana pravilom, da se izvrenje ovog reenja redovno ne sprovodi, dok ne postane pravosnano. Sud reava o predlogu za izvrenje bez odravanja roita, ali se zato duniku redovno ne prua mogunost,da se sa predlogom upozna, pre nego to se odluka donese (negativna odluka suda o predlogu se ne dostavlja duniku, ako prethodno nije uestvovao u postupku). Reenje o izvrenju se dostavlja poveriocu i duniku, kao i drugim licima, koja su obuhvaena postupkom. Za izvrenje na pokretnim stvarima napisano je, da se ono dostavlja duniku u momentu preduzimanja prve izvrne radnje, redovno kod zapoinjanja popisa stvari. Ovo zato da bi se osujetile radnje, koje bi dunik, eventualno, preduzeo da onemogui namirenje poverioca. Kada se predlae izvrenje radi namirenja novanog potraivanja, sud odreuje izvrenje putem predloenih sredstava i na predmetima, koji su navedeni u predlogu. Sud moe, po slubenoj dunosti, izvrenje ograniiti samo na neka sredstva, odnosno predmete, ako su oni dovoljni da se poverilac namiri. Isto tako, pod odreenim uslovima, sud moe, po predlogu dunika, odrediti drugo sredstvo izvrenja ili drugi predmet od onoga, koje je predloio poverilac. 134. SPROVOENJE, ODLAGANJE I OBUSTAVA IZVRENJA 1. O SPROVOENJU IZVRENJA 291

Sprovoenju izvrenja se pristupa po slubenoj dunosti, po pravilu pre pravosnanosti reenja, kojim je odreeno izvrenje. Izuzetno, u odredjenim stiuacijama, treba saekati pravosnanost reenja (izvrenje odredjeno na osnovu verodostojne isprave poinje tek po pravosnanosti reenja, osim ako su to menica i ek). U nekim situacijama dunik je zatien time, to poverilac ne moe biti namiren, pre nego to to reenje postane pravosnano. To ne vai kada se izvrenje ostvaruje na osnovu izvrne isprave ili verodostojne isprave menice i eka na sredstvima dunika, koja se vode na raunu kod banke (za novana potraivanja). Isto je i kod izvrenja nenovanih potraivanja.Tada se i izvrenje i namirenje sprovodi pre praosnanosti reenja o izvrenju. Izvrenje se sprovodi radnim danima.Samo izuzetno se to moe na praznini dan ili nou (ako postoji opasnost da se drugaije nee moi sprovesti). Slubeno lice, pri preduzimanju radnji izvrenja, duno je da postuje linost dunika i lanova njegovog domainstva, kao i ostalih uesnika u postupku. Pri preduzimanju radnji na prisilnom otvaranju stana dunika ili radnji u stanu u kome se dunik ne nalazi, niti druga lica, koja bi mogla tititi njegove interese, slubeni organ sprovodi izvrne radnje u prisustvu dva punoletna gradjanina. Ako su to prostorije pravnih lica treba prethodno obavestiti odgovarajui organ tog lica. Dunik i drugi uesnici u postupku ne smeju da ometaju slubeno lice u sprovodjenju izvrnih radnji. Slubeno lice je ovlaeno da takva lica udalji sa mesta gde sprovodi izvrenje i, po potrebi, da trai pomo organa unutranjih poslova. 2. ODLAGANJE IZVRENJA Na tok izvrnog postupka se moe uticati institutima prekida i odlaganja izvrenja. Dok se na prekid izvrnog potupka, uz manja odstupanja, primenjuju pravila Zakona o parninom postupku, dotle odlaganje izvrenja ima drugo znaenje. Nesumnjivo, i ovde postoji odlaganje u preduzimanju pojedinih radnji, u tom smislu, da se one izvre docnije, u daljem vremenu (zbog proteka radnog vremena, zato to se nije uspelo odredjenog dana sa izvrenjem). Medjutim, to nije iz razloga, koji spreavaju dalji tok izvrnog postupka i nije sa ciljem da se zastane sa ostvarivanjem izvrenja. Pravnotehniki pojam odlaganja ovde ima drugo znaenje. To je zastoj postupka koji, po intenzitetu, toliko varira da se nekad pribliava standardu odlaganja, a nekad prekidu postupka. Obina odlaganja (period u vremenu, kada se ne moe delovati) su neminovnost u kontinuitetu izvrenja i u sklopu propisane procedure. Odlaganje izvrenja su situacije kada i, pored mogunosti da se izvrenje sprovodi, treba zaustaviti njegov tok i zastati sa vrenjem izvrnih radnji. Sud o tome odluuje reenjem i posledice odlaganja nastupaju odmah. Medjutim, do pravosnanosti reenja o odlaganju, sud moe vriti radnje, neophodne za uspeno sprovodjenje izvrenja, izuzev onih koje bi imale takve posledice, da bi odlaganje postalo bespredmetno (npr. prodaja stvari koja je zaplenjena). Ukoliko izvrenje jo nije otpoelo, moe se odloiti u potpunosti ili delimino. Izvrenje se moe odloiti samo na predlog poverioca. Dunik i uesnik u postupku (tree lice) nemaju pravo da trae odlaganje izvrenja (ni javni tuilac povodom ulaganja zahteva za zatitu zakonitosti). Potrebno je razlikovati dve situacije: odlaganje pre poetka sprovodjenja i, odlaganje posle poetka sprvodjenja. 292

Kada sprovodjenje izvrenja jo nije ni zapoelo, poverilac je ovlaen da predloi odlaganje. Za to ne treba navesti razloge, niti se dunik tome moe protiviti. Medjutim, ako je sprovodjenje izvrenja ve otpoelo, sud, pre reavanja, daje duniku rok da se o tome izjasni. Ako se dunik usprotivi, sud e predlog poverioca, radi odlaganja izvrenja, odbiti. Poverilac nije ovlaen, da predloi odlaganje izvrenja, izvan roka u kojem je zakonom propisano, da se moe traiti izvrenje (npr, izvrenje reenja o smetanju poseda, kojim je tueniku naloeno da uini odredjenu radnju, moe se traiti u roku od trideset dana).Ovo je zato to bi poverilac putem dlaganja postigao da izvrenje tee u vremenu u kojem to nije dozvoljeno, odnosno u vremenu u kojem se to ne moe traiti. Odlaganje izvrenja po predlogu poverioca traje onoliko vremena koliko je poverilac predloio.Pri tom treba voditi rauna, da se ne prekorai vreme, koje je moda propisano za ostvarivanje izvrenja. 3. OBUSTAVA IZVRENJA Obustava izvrenja je dovretak (potpun ili delimian) stadijuma sprovodjenja izvrenja, u situaciji kada iz pravnih ili stvarnih razloga, poverioevo potraivanje nije moglo biti ili se ne moe namiriti. Na taj nain se moe dovriti izvrenje, od zapoinjanja sprovodjenja izvrenja do njegovog zavretka (namirenja poverioca). Obustava izvrnog postupka moe biti potpuna ili delimina, da se odnosi na deo potraivanja koje se namiruje ili na odredjeni predmet namirenja.Obustava postupka pretpostavlja situaciju da poverilac nije namiren, bilo u postupku koji je pokrenuo, bilo na nain koji je predloio, odnosno u visini koju je zahtevao. U tome se razlikuje okonanje izvrnog postupka obustavljanjem od dovretka postupka namirenjem poverioca. Postupak se obustavlja reenjem i istovremeno se ukidaju sprovedene izvrne radnje, koje su zahvaene obustavom(zavisno od toga da li je potpuno ili delimino obustavljanje). Razlozi za obustavu su brojni i preteno proistiu iz situacija: kada je izvrenje nedoputeno (izvrna isprava je preinaena, ponitena, ukinuta, potvrda o izvrnosti ukinuta), kada postoje smetnje za dalje vodjenje postupka ili je, prisutna pasivnost poverioca (dunik nema imovine; poverilac nije predlozio prodaju pokretnih stvari, ponovnu prodaju nadmetanjem, prenos potraivanja dunika i dr.). 135. ALBA U IZVRNOM POSTUPKU Razlikujemo: I ) Redovne pravne lekove -alba -Prigovor II) Vanredne pravne lekove -Zahtev za zatitu zakonitosti III) Ostala pravna sredstva 293

-Prigovor treeg lica -Povraaj u predjanje stanje -Predlog da se otklone nepravinosti -Protivizvrenje -Osporavanje potraivanja u postupku namirenja iz cene postignute prodajom predmeta izvrenja. (l.12 ZIP iz 2004.godine). Redovni pravni lekovi u postupku izvrenja i obezbedjenja su: alba i, prigovor . Protiv reenja donetog u prvom stepenu, moe se izjaviti alba, osim ako zakonom nije propisano da alba nije dozvoljena. alba i prigovor mogu se izjaviti u roku od 3 dana od dana dostavljanja reenja. alba ne odlae izvrenje reenja, osim ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. Protiv pravosnaznog reenja, donetog u postupku izvrenja i obezbedjenja, nisu dozvoljeni revizija, ni ponavljanje postupka. Protiv zakljuka nije dozvoljen pravni lek. l. 13. ZIP iz 2004.godine. Reenje o izvrsenju izvrni dunik moe pobijati albom, osim reenja o izvrenju, donetog na osnovu verodostojne isprave i reenja o izvrenju, donetog u skraenom postupku, koja se mogu pobijati prigovorom Reenje o izvrenju izvrni poverilac moe pobijati u delu koji se odnosi na trokove izvrenja. Resenje, kojim je odbijen predlog za izvrenje, izvrni poverilac moe pobijati albom. Na reenje, doneseno u sprovodjenju izvrenja, moe se izjaviti alba, osim ako je ovim zakonom propisano da alba nije dozvoljena. l.14. ZIP iz 2004.godine (Nadlenost za odluivanje o albi) O albi odlucuje drugostepeni sud, osim u sluaju obustave izvrenja po albi izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju gde odluuje prvostepeni sud. Razlozi za albu (L.15 ZIP iz 2004.godine) alba protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti iz razloga, koji spreavaju izvrenje, a naroito: 1. ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean, 2. ako isprava na osnovu koje je odredjeno izvrenje nema svojstvo izvrne isprave, 3. ako odluka na osnovu koje je doneseno reenje o izvrenju nije izvrna, 4. ako je odluka na osnovu koje je doneseno reenje o izvrenju ukinuta, ponitena ili preinaena, 5. ako je poravnanje na osnovu kog je doneseno reenje o izvrenju stavljeno van snage, 6. ako nije protekao rok za namirenje potraivanja ili ako je nastupio uslov koji je odredjen poravnanjem, 7. ako je izvrenje odredjeno na stvarima, novanom potraivanju i drugim pravima koji su izuzeti od izvrenja, odnosno na kojima je mogunost izvrenja ograniena. 8. ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle izvrnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvrni dunik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potie izvrna isprava, odnosno ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle zakljuenog poravnanja; 9. ako je izvrni poverilac odloio ispunjenje obaveze za vreme koje jo nije isteklo, 10. ako je protekao rok u kome se po zakonu moe predloiti izvrenje, 294

11. ako potraivanje nije prelo na izvrnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prela na izvrnog dunika. Gubitak prava na naknadno dostavljanje dokaza(l.16 ZIP iz 2004.godine) Izvrni dunik je duan da sve razloge pobijanja iznese u albi i sve dokaze na kojima se alba zasniva priloi uz albu, a u sluaju da to ne uini gubi pravo da naknadno dostavi dokaze o albenom postupku. alba po isteku roka( l.17 ZIP iz 2004.godine) Izuzetno, iz razloga predvidjenih u l. 15. tacki 8. ZIP, izvrni dunik moe izjaviti albu protiv reenja o izvrenju i po isteku roka za albu, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno. Odgovor na albu (l.18 ZIP iz 2004.godine) alba protiv reenja o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu. Izvrni poverilac moe u roku od 3 dana od dana dostavljanja albe da podnese odgovor na albu. Po prijemu odgovora na albu ili po isteku roka za odgovor prvostepeni sud e, ako to oceni potrebnim, zakazati roite za raspravljanje o albi. Obustava izvrenja po albi izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju (l.19 ZIP) Prvostepeni sud, ako oceni da je osnovana, albi izvrnog dunika izjavljenu protiv reenja o izvrenju u roku, usvojiti, ukinuti reenje o izvrenju, obustaviti reenje u celini ili delimino i ukinuti sprovedene radnje. Na isti nain prvostepeni sud moe da postupi i povodom albe izjavljene po isteku roka, u smislu l. 17. ZIP. Na reenje doneto u smislu st. 1. I 2. ovog lana moe se izjaviti alba drugostepenom sudu. Razlozi za odbacivanje albe i za ustupanje predmeta nadlenom sudu(l.20 ZIP) Prvostepeni sud e reenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu. Prvostepeni sud e po albi izjavljenoj iz razloga nenadlenosti, ako oceni da je osnovana, staviti van snage svoje reenje, ukinuti sprovedene radnje i ustupiti predlog za izvrenje nadlenom sudu.

*PRAVNI LEKOVI I DRUGA PRAVNA SREDSTVA U IZVRNOM POSTUPKU* Opte o pravnim lekovima Pored albe, pravni lek stranaka u izvrnom postupku je i prigovor. Prigovor se izjavljuje kao samostalno pravno sredstvo protiv odluka donetih u formi reenja. Protiv odluke suda koja je doneta u formi zakljuka, ne moe se uloiti pravni lek. Revizija i ponavljanje postupka protiv pravosnanog reenja , donetog u izvrnom postupku, nisu dozvoljeni. Povraaj u predjanje stanje dozvoljen je samo zbog proputanja rokaza ulaganje prigovora. Prigovor u izvrnom postupku je opti pravni lek.Stranke nisu ovlaene na podnoenje prigovora, samo onda kada je to izriito zakonom odredjeno. 295

Prigovor je redovan pravni lek.Razlozi podnoenja prigovora su povrede procesne, materijalnopravne i injenine prirode. O prigovoru odluuje vee trojice sudija istog suda (remonstrativni pravni lek). 136. PRIGOVOR NA REENJE O IZVRENJU DONETOG NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE Reenje o izvrenju, doneto na osnovu verodostojne isprave, dunik isto tako moe napasti prigovorom. Doputanje izvrenja na osnovu verodostojne isprave i pravna konstrukcija ovog instituta opravdava se potrebom ekonominog i brzog izvrnog postupka. To se postie tako to se odredjene isprave prihvataju kao verodostojni dokumenti. Pretpostavlja se da tano odraavaju pravnu situaciju na koju se odnose, te im se pridaju svojstva pravnih akata, na osnovu kojih se moe odrediti izvrenje. Sud odluivanja o izvrenju donosi reenje o izvrenju na osnovu ovih isprava, s tim da utvrdi postojanje prava poverioca i naloi duniku da namiri poverioevo potraivanje. Medjutim, onog trenutka im je izraena sumnja u istinitost ovakve isprave ili samo protivljenje, da se na osnovu nje odredi izvrenje, sleduju sankcije. Reenje o izvrenju se stavlja van snage i ukidaju se do tada preduzete radnje. Strankama tada predstoji put parnice po pravilima o izdavanju platnog naloga.Time se pravnim subjektima stavljaju na raspolaganje odredjene pogodnosti, a ako one nedostaju tada se ide na redovan put pravne zatite. Prigovor protiv reenja o izvrenju mora biti obrazloen. Reenje o izvrenju, doneto na osnovu verodostojne isprave, sadri dva dela: 1) Odluka o obavezivanju dunika da namiri novano ptraivanje poverioca sa trokovima postupka i, 2) Odluka o odredjivanju izvrenja radi ostvarivanja poverioevog potraivanja. Prvi deo reenja o izvrenju je ustvari kondemnatorna odluka suda izvrenja sa snagom reenja o izdavanju platnog naloga, kojom se dunik obavezuje na izvrenje novane obaveze u korist poverioca.Ta odluka se donosi po predlogu poverioca na osnovu verodostojne isprave. Drugi deo reenja o izvrenju odredjivanje izvrenja predstavlja pravo reenje o izvrenju. Pravni lek dunika je prigovor na reenje o izvrenju, koji se podnosi u roku od 3 dana. Pravo je dunika da prigovori reenju o izvrenju, donetom na osnovu verodostojne isprave i na deo kojim je obavezan na namirenje poverioevog potraivanja i na deo kojim je odredjeno prinudno izvrenje te obaveze(u zakonskom tekstu se ovde upotrebljava izraz u celini, to se odnosi na celovitost reenja o izvrenju, a ne samo na visinu utvrdjenog potraivanja). Dunik isto tako moe napasti prigovorom samo deo reenja o izvrenju, kjim je naloeno prinudno izvrenje njegove obaveze( pravo reenje o izvrenju). l.21 ZIP: Ako se reenje o izvrenju, na osnovu verodostojne isprave, pobija u celini ili samo u delu, kojim je odredjeno izvrenje, sud kome je prigovor podnesen, stavie van snage reenje o izvrenju u delu kojim je odredjeno izvrenje i ukinue sprovedene radnje, a postupak e nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako za to nije mesno nadlean, dostavie predmet mesno nadlenom sudu. Ako se reenje o izvrenju pobija samo u delu kojim je odredjen nain izvrenja, dalji postupak nastavie se kao postupak po albi protiv reenja o izvrenju donesenog na osnovu izvrne isprave. 296

Ako se prigovor iz st. 2 lana 21. ZIP usvoji, deo reenja o izvrenju kojim je odredjeno izvrenje ima svojstvo izvrne isprave na osnovu koje se moe traiti izvrenje na drugom sredstvu. Prigovor protiv reenja o izvrenju mora biti obrazloen. 137. PRIGOVOR NA REENJE O IZVRENJU DONETOM U SKRAENOM IZVRNOM POSTUPKU Svojstvo stranaka l. 252. Skraeni izvrni postupak se moe sprovesti ako su izvrni poverilac i izvrni dunik pravna lica, preduzetnici, fizika lica, koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i imaju otvoren raun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fizika lica u svojstvu dunika iz ugovora o komercijalnom kreditu. Verodostojna isprava na osnovu koje se moe sprovesti skraeni izvrni postupak L.253. Skraeni postupak se moe sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv nain dokazuje postojanje, iznos i dospelost poverioevog potraivanja, a naroito: 1. menica i ek sa protestom i povratnim raunom ako je to potrebno za zasnivanje potraivanja; 2. obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3. dospela bezuslovna bankarska garancija; 4. dospeli bezuslovni akreditiv; 5. overena izjava izvrnog dunika kojom ovlauje izvrnog poverioca na prenos novanih sredstava; 6. izvrna isprava koja konstituie izvrnu novanu obavezu; 7. svaki ugovor u privredi. Verodostojna isprava je ugovor sainjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlaenih lica overeni od strane nadlenog suda, odnosno drugog organa ovlaenog zakonom. Skraeni izvrni postupak se ne moe sprovesti na osnovu strane isprave. Predlog za sprovodjenje skraenog izvrnog postupka L.254. Izvrni poverilac koji na osnovu verodostojne isprave eli da sprovede skraeni izvrni postupak, duan je da u predlogu za izvrenje to izriito naznai. Ako izvrni poverilac ne oznai da se radi o izvrenju na sredstvima plaanja, odnosno da se radi o skraenom postupku izvrenja, izvrenje e se sprovesti po odredbama ovog zakona predvidjenim za izvrenje na osnovu verodostojne isprave Dozvola izvrenja L.255. Kada se utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za skraeni izvrni postupak, sud e doneti reenje u skladu sa l.52 koji govori ta sve u reenju mora biti naznaeno Protiv reenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvrenja po skraenom postupku dozvoljena je alba. Prigovor protiv reenja donetog u skraenom izvrnom postupku 297

l. 256. Protiv reenja o izvrenju po skraenom postupku izvrni dunik ima pravo prigovora. Prigovor se moe izjaviti iz sledeih razloga: 1. 2. 3. 4. 5. da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadraj; da je isprava potpisana od neovlacenog lica; da je obaveza iz isprave izvrena, da obaveza iz isprave nije dospela, da istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena.

Prigovor se moe izjaviti u roku od 3 dana od prijema reenja o izvrenju po skraenom postupku. Dokazi uz prigovor l. 257. Izvrni dunik je obavezan da uz prigovor podnese dokaze i to: 1. pravosnanu sudsku odluku kojom je utvrena neisinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je isprava neistinita; 2. izvod iz registra o licu ovlaenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlaenog lica, 3. naloga za plaanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvren prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena. U sluaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizilazi iz same isprave. U sluaju da izvrni dunik istakne prigovor neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud e ostaviti rok od tri dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze. Ako poverilac dokae ispunjenje istovremeno dospele obaveze, sud e doneti reenje o izvrenju protiv izvrnog dunika. Postupak po prigovoru L.258.O prigovoru odluuje vee sastavljeno od troje sudija suda koji je doneo reenje o izvrenju po skraenom izvrnom postupku. Ako sud nae da je prigovor osnovan, ukinue reenje o izvrenju po skraenom postupku u delu u kome je odreeno izvrenje i predmet dostaviti parninom sudu na dalji postupak, kao u postupku izvrenja na osnovu verodostojne isprave. Sud je obavezan da reenje o prigovoru donese u roku od 8 dana od dana prijema prigovora u sudu. Prigovor odlae izvrenje reenja o izvrenju. alba protiv reenja o prigovoru L.259. Protiv reenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvrni dunik ima pravo albe. Rok za izjavljivanje albe je tri dana. alba ne zadrava izvrenje. Odluka po albi donosi se u roku od osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu. Drugostepeni sud povodom albe moe da ukine reenje vea ili da ga potvrdi. Ako ukine reenje kojim je odbaen prigovor predmet se vraa veu prvostepenog suda na ponovno odluivanje povodom prigovora. 298

Ako drugostepeni sud ukine reenje kojim je prigovor odbijen, stavie van snage reenje o izvrenju doneto u skraenom postupku u delu kojim je odredjeno izvrenje, a postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 138. PRIGOVOR TREEG LICA I IZLUNA TUBA Prigovor treeg lica L.23. Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje, moe sve do okonanja izvrnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim trai da se izvrenje na tom predmetu proglasi nedoputenim. Sud e prigovor dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od 3 dana od dana dostavljanja izjasni. Sud ce reenjem odbaciti prigovor ako tree lice ne uini verovatnim da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje. Sud moe tokom celog postupka tree lice, ije pravo oceni verovatnim, a koje je izvrni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, reenjem uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja protiv izvrnog poverioca pokrene parnini postupak radi proglaenja da je izvrenje na tom predmetu nedopustivo. Izvrni dunik koji osporava pravo treem licu moe biti obuhvaen tubom iz st. 4. ovog lana. Protiv reenja iz st. 4. ovog lana ne moe se izjaviti alba. Podnoenje prigovora iz st. 1. ovog lana ne spreava dalje sprovoenje izvrenja. Pokretanje parninog postupka bez upuivanja suda L.24. Lice koje vidi da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje moe sve do okonanja izvrnog postupka i bez upuivanja suda, da protiv poverioca pokrene parnini postupak radi nedopustivosti izvrenja na tom predmetu. Izvrni dunik koji osporava pravo treem licu moe biti obuhvaen tubom. Pokretanje postupka iz st. 1. ovog lana ne spreava dalje sprovoenje izvrenja.

139. PROTIVIZVRENJE Posle ve sprovedenog izvrenja moe se ispostaviti, da nije bilo osnova da se vodi izvrni postupak protiv dunika. Da bi se umanjile ili otklonile posledice koje tim nastale, duniku se stavlja na raspolaganje odredjeno pravno sredstvo, putem kojeg moe, po kraem i jednostavnijem postupku, da ostvari ili ponovo uspostavi svoja prava-predlog za protivizvrenje. Predlog za protivizvrenje se moe podneti, poto je izvrenje sprovedeno i poverilac, ma i delom namiren sa onim to je traio u izvrnom postupku. To znai da nije neophodno da je izvrni postupak u svemu dovren.Predlog za protivizvrenje se moe uloiti, im je sprovedeno izvrenje, iako moda treba preduzeti neke radnje da bi se izvrni postupak okonao. 299

Protivizvrenjem dunik trai da mu se vrati ono to je poverilac dobio sprovodjenjem izvrenja. To ne mora biti samo neka stvar ili neko dobro, odnosno vrednost. Sve ono to moe biti predmet izvrenja i to se prema razumnom shvatanju moe vratiti duniku da bi se uspostavilo njegovo pravo, moe biti predmet protivizvrenja. Ve u zakonu je reeno da se predlog za protivizvrenje nee usvojiti, ako se trai povraaj predmeta na kome su ili povodom koga su nastupile takve stvarne ili pravne promene, da povraaj vie nije mogu. U ovim i drugim situacijama dunik svoje pravo moe da ostvaruje u parninom postupku putem institucije sticanja bez osnova. Dunik je ovlaen da podnese predlog za protivizvrenje pod pretpostavkom da to traenje zasniva na nekom od sledeih razloga po Zakonu o izvrnom postupku: Razlozi za podnoenje predloga za protivizvrenje: l. 59. Poto je izvrenje ve sprovodeno, izvrni dunik moe sudu podneti predlog za protivizvrenje zahtevajui da mu izvrni poverilac vrati ono to je izvrenjem dobio ako je: 1. izvrna isprava pravosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili na drugi nain stavljena van snage(rok 30 dana), 2. U toku izvrnog postupka dobrovoljno izmirio poverioevo potraivanje (rok 15 dana), 3. Reenje o izvrenju pravosnano ukinuto ili preinaeno(rok 30 dana), 4. Pravosnanom sudskom odlukom utvrena nedopustivost izvrenja(rok 30 dana). Predlog za protiv izvrenje iz razloga odreenih u taki 1, 3. i 4, st. 1. ovog lana moe se odrediti u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke izvrnom tueniku a iz razloga u taki 2. u roku od 15 dana od dana okonanja izvrnog postupka. Izvrni dunik ne moe pre isteka rokova odreenih ovim lanom svoje potraivanje ostvarivati u parninom postupku. Postupak po predlogu za protivizvrenje (L.60 ZIP) Predlog se podnosi u (subjektivnom) roku od tri meseca od dana kada je dunik saznao za razlog protivizvrenja, a najdocnije u (objektivnom) roku od godinu dana od dana okonanja izvrnog postupka. L.60. Predlog za protivizvrenje sud e dostaviti izvrnom poveriocu i naloiti mu da se u roku od 3 dana od dana prijema izjasni o tom predlogu. Ako u ostavljenom roku izvrni poverilac ospori predlog, sud e doneti odluku uz mogunost odravanja roita. Reenjem kojim usvaja predlog sud e naloiti izvrnom poveriocu da u roku od 8 dana vrati izvrnom duniku ono to je izvrenjem primio. alba na reenje iz prethodnog stava odlae njegovo izvrenje. Ako je izvrenje sprovedeno radi naplate novanog potraivanja, sud e na predlog izvrnog dunika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novanih sredstava na kojima je izvrenje sprovedeno od dana sprovoenja izvrenja do dana povraaja sredstava. Reenje o protivizvrenju L.61. Na osnovu pravosnanog izvrnog reenja kojim je izvrnom poveriocu naloeno da izvrnom duniku vrati ono to je izvrenjem primio, sud e na predlog izvrnog dunika doneti reenje o protivizvrenju, koje se sprovodi po odredbama ovog zakona. Nemogunost protivizvrenja 300

L.62. Predlog za protivizvrenje nee se usvojiti ako se trai povraaj predmeta u pogledu koga su nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraaj vie nije mogu. U tom sluaju izvrni dunik moe svoje pravo ostvarivati u parninom postupku i pre isteka roka za podnoenje predloga za protivizvrenje. Rezime(l.60,61,62): Pod pretpostavkom da je zahtev osnovan, o predlogu za protivizvrenje sud odluuje u dve etape. Sud prvo donosi reenje, kojim se predlog usvaja i nalae poveriocu da u roku od osam dana vrati ono to je izvrenjem dobio. Tek poto je to reenje postalo pravosnano, sud na predlog dunika donosi reenje o (protiv) izvrenju.To znai da pravosnano reenje, kojim se usvaja predlog, dobija karakter izvrne isprave. Dalji postupak po reenju o protivizvrenju, odnosno sprovodjenju protivizvrenja, tee po optim pravilima izvrnog postupka, kao i svako drugo izvrenje (duniku se vraa oduzeta stvar, na njega se prenosi pravo, koje je bilo u ranijem izvrenju preneto na poverioca). 140. SUDSKI PENALI Sudski penali su instrument presije na neurednog dunika.Izraavaju se novanom sankcijom odredjenom od suda (izvrenja), u cilju da se na dunika utie da izvri svoju nenovanu obavezu, utvrdjenu pravosnanom sudskom odlukom. Da bi se odredili penali potrebno je da ve postoji pravosnana sudska odluka, kojim je utvrdjena obaveza dunika i naloeno njeno izvrenje. Odrednica pravosnana sudska odluka distancira se od izvrne isprave u tome da su pravosnane sudske odluke samo jedna garancija izvrnih isprava. Ostale izvrne isprave nisu osnov da se odrede penali. Pravilima izvrnog postupka odredjeno je ta se smatra sudskom odlukom. Sudska odluka kojom se nalae izvrenje pre pravosnanosti nije osnov da se odrede penali.Izvrenje pre pravosnanosti je koncesija, koja se upravo odobrava radi ranijeg pokretanja izvrnog postupka, pa ne dozvoljava zatitu koja se ostvaruje sudskim penalima. Penali se odredjuju zbog neizvrenja nenovane obaveze dunika ili, gledano sa stanovita poverioca, zbog toga to dunik nije namirio nenovano potraivanje poverioca. U pogledu nenovane obaveze, treba uzeti za kriterijum pravnotehniku izvodljivost ove sankcije i njenu funkcionalnost u postizanju cilja, radi kojeg je uspostavljena.Ako se to ne moe ostvariti, onda nema uslova da se penali odrede. Za odredjivanje penala se trai da dunik nije ispunio svoju obavezu u roku, utvrdjenom u sudskoj odluci.To je paricioni rok ili rok dospelosti. Propust da se odredi paricioni rok nije smetnja odredjivanju penala. Sud izvrenja je ovlaen da sudsku odluku dopuni odredjivanjem paricionog roka.To se odnosi na situaciju, kada je predloeno pokretanje izvrnog postupka i tada se rok odredjuje u reenju o izvrenju. Sud izvrenja odredjuje naknadni primereni rok, do ijeg proteka se ne plaaju penali.Primereni rok tada obuhvata i paricioni rok. Pretpostavke i nain odredjivanja penala. Sud u smislu propisa kojim se odredjuju obligacioni odnosi izrie plaanje penala u odredjenoj novanoj svoti za svaki dan zadocnjenja ili za neku drugu vremensku jedinicu(nedelju dana, dekadu ili drugi vremenski odsek). 301

Sudski penali se plaaju od dana isteka primerenog roka, koji se duniku dozvoljava, da bi naknadno izvrio svoju obavezu, pa najdue do dana kada poverilac stavi predlog za izvrenje. Poverilac nije ovlaen da trai plaanje penala, ako je ve predloio izvrenje sudske odluke, kojom je utvrdjena obaveza izvrenja. Isto tako, ukoliko je ve naloeno plaanje penala, to odredjenje prestaje sa danom kada poverilac predloi izvrenje te odluke. Obustava izvrenja ne uspostavlja tok penala, niti poveriocu daje za pravo da trai odredjivanje penala-on se ve opredelio za put izvrenja. Razlozi koji zaustavljaju tok plaanja penala(odnosno, prestanak prava da se zahteva ispunjenje osnovne obaveze): Sve dok poverilac ne stavi predlog za izvrenje; Dok dunik ne izvri svoju obavezu; Prestanak obaveze; Zastarelost obaveze; Nemogunost ispunjenja; Prolongacija duga; Prestanak prava da se zahteva prinudno izvrenje i ostali. Ovi razlozi istovremeno spreavaju da sud naredi plaanje penala. Pravosnano reenje o plaanju sudskih penala je izvrna isprava, na osnovu koje je poverilac ovlaen da predloi izvrenje. Poverilac gubi pravo da trai odredjivanje plaanja penala i pravo na dalju naplatu penala u momentu kada stavi predlog za izvrenje, bilo sudske odluke kojom je utvrdjena osnovna obaveza, bilo reenja kojim je odredjeno plaanje penala. Pravilima ZOO i ZIP nije propisano kako sud utvrdjuje visinu penala.Samo je odredjeno da sud naredjuje plaanje penala nezavisno od svake tete, u cilju da se utie na dunika da izvri svoju obavezu. To znai, da se odredjuje plaanje penala bez obzira da li poverilac, usled zadocnjenja, trpi neku tetu, ali ne i da mogunost nastanka tete i njena pretpostavljena visina ne utiu na visinu penala. Zato teta, koju poverilac ve trpi ili moe da pretrpi neizvravanjem obaveze dunika, ini kriterijum u utvrdjivanju visine penala. Funkcija ove sankcije je da se putem indirektne prinude na dunika postigne izvrenje obaveze.Prenosi se jedan deo njegove imovine u imovinu poverioca. Nekada se daje samim penalima informacija o tome, da li je poverilac vie motivisan, da odredjivanjem penala ostvari novanu dobit ili da to pre postigne izvrenje nenovane obaveze. Neefikasnost penala poverilac moe da eliminie predlaganjem izvrenja osnovne obaveze, kao to i dunik moe da otkloni odijum(odvratnost,mrnju,gnuanje) izvrenja obaveze. Smanjenje penala Uspostavljanje prava da se trai smanjenje iznosa penala, koji je dunik obavezan da plati, povinovano je cilju ove sankcije.To se moe realizovati tek ako je dunik naknadno ispunio svoju obavezu. Prinudno izvrenje obaveze ne kvalifikuje se kao ispunjenje obaveze od dunika i ne daje pravo da se trai snienje penala. Delimino izvrenje obaveze treba uzeti kao osnov da se trai smanjenje penala. Smanjenje iznosa penala, koje dunik ima da plati, odredjuje se reenjem suda, po predlogu dunika. Sud ovde odluuje po slobodnoj oceni, uzimajui prvenstveno u obzir razloge, koji su opredelili odredjenu visinu penala i postignute efekte te sankcije. l. 46. ZIP iz 2004.g: Postupak donoenja odluke 302

O zahtevu izvrnog poverioca da sud obavee izvrnog dunika nenovane obaveze utvrene pravosnanom sudskom odlukom na plaanje sudskih penala predvienih pravilima obligacionog prava, odluuje sud u izvrnom postupku. Zahtev za plaanje sudskih penala podnosi se sudu nadlenom za izvrenje sudske odluke kojom je utvrena nenovana obaveza pre podnoenja predloga za izvrenje. Na postupak o zahtevu za plaanje sudskih penala primenjuju se pravila o hitnosti izvrnog postupka.O zahtevu za plaanje sudskih penala sud po pravilu odluuje bez odravanja roita. Ako nae da je zahtev za plaanje sudskih penala osnovan. sud e reenjem obavezati izvrnog dunika da sudske penale plati za period od podnoenja zahteva za plaanje penala do podnoenja predloga za prinudno izvrenje. Protiv reenja kojim se zahtev za plaanje sudskih penala usvaja ili odbija dozvoljena je alba. Po prijemu predloga za izvrenje odluke kojom je izvrni dunik obavezan na ispunjenje novane obaveze, sud e reenjem ukinuti obavezu plaanja penala za ubudue. Izvrni dunik koji nakon donoenja reenja o obavezi plaanja sudskih penala, a pre podnoenja predloga za prinudno izvrenje dobrovoljno izvri obavezu, moe podneti zahtev za smanjenje dosuenih sudskih penala, u sladu sa pravilima obligacionog prava. O zahtevu za smanjenje iznosa sudskih penala odluuje reenjem sud koji je doneo odluku o njihovom plaanju. Protiv reenja kojim se prihvata ili odbija zahtev za smanjenje penala dozvoljena je alba. l. 47. ZIP iz 2004.godine: Prinudno izvrenje Reenje o obavezi plaanja sudskih penala prinudno se izvrava po pravilima ovog zakona za izvrenje novanih obaveza (videti l.45.ZIP)

141. IZVRENJE NA POKRETNIM STVARIMA RADI NAPLATE NOVANOG POTRAIVANJA 1) Odredjivanje izvrenja Izvrenje na pokretnim stvarima sprovodi se: popisom i procenom stvari, prodajom stvari i, namirenjem poverioca iz novanog iznosa ostvarenog njihovom prodajom. S obzirom da su u pitanju pokretne stvari, bilo bi suvie teko ve u predlogu za izvrenje odrediti koje su to stvari. 303

Zato je propisano da poverilac u predlogu za izvrenje na pokretnim stvarima ne treba detaljno da oznai te stvari. Dovoljno je da predloi da se izvrenje sprovede: - Na odredjenoj grupi stvari, - Na svim stvarima koje se nalaze u stanu dunika, - Na stvarima koje se nalaze na odredjenom mestu i tome slino. Pored toga, u odredjenoj situaciji poverilac moe imati interes da predloi da sprovede samo popis i procena stvari, a da se zastane sa njihovom prodajom (da se na primer omogui duniku da isplati dug pred prodaje). Taj zastoj sa sprovodjenjem izvrenja moe trajati najvie tri meseca od dana popisa i procene. U tom vremenu, poverilac treba da predloi prodaju stvari, inae, po isteku roka, sud reenjem odredjuje obustavu postupka. Poverilac moe u predlogu tano oznaiti pokretne stvari na kojima trai da se sprovede izvrenje. Sud je tada ovlaen da odredi izvrenje na drugom predmetu, onda ako postoji osetna nesrazmera u vrednosti predmeta na kome po predlogu treba sprovesti izvrenje i iznosa poverioevog potraivanja. Ve po samom zakonu, odredjene stvari su izuzete i ne mogu biti predmet izvrenja. To su. Odevni i drugi predmeti za linu upotrebu i opremu domainstva, koji su neophodni duniku i lanovima njegovog domainstva, kao i tednjak i hladnjak; Hrana i ogrev potrebni duniku i domainstvu za tri meseca; Gotov novac izvrnog dunika koji ima stalna mesena primanja do mesenog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvrenja, srazmerno vremenu, do sledeeg primanja; Ordeni, medalje, ratne spmenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja, lina pisma,rukopisi i drugi lini spisi izvrnog dunika kao i porodine slike; Pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih ivotnih funkcija; Potanska poiljka ili potanska novana doznaka upuena izvrnom duniku, pre nego to mu se urui. Poto se, tek po sprovodjenju izvrenja, moe ustanoviti koje su to stvari i u kojoj koliini, sud treba o tome da donese odluku u toku popisa i plenidbe stvari ili, docnije, po traenju stranaka. 2) Popis i procena stvari Slubeno lice dostavlja reenje o izvrenju duniku u trenutku kada zapone sprovodjenje izvrenja popisom stvari. Dunik se, pre preduzimanja tih radnji, poziva da plati iznos koji je odredjen u reenju o izvrenju, sa kamatom i trokovima. Tek ako to ne uini zapoinje se sa ovim radnjama. Sprovodjenju izvrenja pristupie se i onda, ako se u tom momentu duniku nije moglo dostaviti reenje, bilo da odbija prijem, bilo da nije prisutan. Poverilac se obavetava o popisu i proceni, samo ako je traio da tome bude prisutan. Slubeno lice popisuje stvari, koje se nalaze u dravini dunika u obimu, koji je potreban za namirenje poverioevog potraivanja i trokova izvrenja. Isto tako, mogu se popisati i stvari, koje se nalaze u dravini poverioca. Stvari dunika, koje su u dravini treeg lica, popisuju se samo uz pristanak tog lica.Ako tree lice na to ne pristine, sud po predlogu, prenosi na poverioca dunikovo pravo na predaju stvari. Poverilac treba da pokrene parnini postupak, radi prodaje tih stvari. 304

Pri popisu sudski organ treba da vodi rauna koje e stvari popisati, te da popisom zahvati one stvari, koje se najlake mogu unoviti. Pravnim propisima se unapred ne odredjuje obim popisa, niti se to redovno ini u reenju o izvrenju.Zato je tu vana uloga slubenog lica, koje neposredno sprovodi izvrenje. Popisane stvari se predaju na uvanje poveriocu.Na predlog poverioca, sud moe odrediti da se popisane stvari ostave na uvanje duniku. U prvom sluaju opasnost od unitenja ili oteenja stvari tereti poverioca, izuzev ako do toga dodje usled vie sile. Na popisanim stvarima, koje su ostavljene duniku na uvanje, vidno e se naznaiti da su uzete u popis. Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti oduzimaju se i polau u sudski deposit.To se moe uiniti i sa drugim stvarima, koje su vee vrednosti i ako su pogodne za uvanje u sudskom depozitu. Duniku se reenjem o izvrenju zabranjuje da raspolae popisanim stvarima i upozorava se na krivinopravne posledice, ako postupi pritivno toj zabrani. Stvari koje su popisane i ostavljene na uvanje duniku, oznaavaju se da se jasno vidi da su zahvaene izvrenjem. Popisom pokretnih stvari poverilac stie na njima zalono pravo.To je specifina vrsta zalonog prava svojstvenog izvrnom postupku(po trajanju je vezano za to izvrenje). Od momenta sticanja zalonog prava, poverilac ima prvenstvo naplate svog potraivanja, naspram poverilaca iji je redosled u namirenju docniji. Ako je popis izvren u korist vie poverilaca, tada se red prvenstva zalonog prava odredjuje po specijalnim pravilima. Moemo razlikovati tri situacije: Ako je popis izvren u korist vie poverilaca, tada se red prvenstva odredjuje prema danu, kada je predlog za izvrenje primljen u sudu ili prema danu predaje poti preporuenom poiljkom; Ako su istoga dana primljeni, onda njihova zalona prava imaju isti rang; Ako se posle popisa odredi izvrenje na istim stvarima za naplatu drugog potraivanja istog poverioca ili za naplatu potraivanja drugog poverioca, tada se ne vri ponovo popis.Samo se u zapisniku o prvom popisu zabelee podaci iz docnijeg reenja o izvrenju (zabeleka o popisu). Popis je bezuspean, ako se ne nadju stvari, koje mogu biti predmet izvrenja. Poverilac, koji nije bio prisutan popisu, se o tome obavetava.On moe u roku od tri meseca od obavetenja (ili od dana popisa kome je bio prisutan) predloiti da se ponovo sprovede popis.Ukoliko to ne predloi ili ako se pri ponovnom popisu ne pronadju stvari podobne za popis, sud e obustaviti izvrenje. Istovremeno sa popisom, vri se i procena vrednosti stvari. Procenu vri sud putem strunog lica ili na drugi prikladan nain. Poverilac i dunik mogu sporazumno utvrditi vrednost stvari. Zapaa se da se kod ovog izvrenja operie sa terminom procena. Prema tome, ide se na jedno globalno odredjivanje vrednosti stvari a ne, kao kad su u pitanju nepokretne stvari, da se utvrdjuje njihova trina vrednost.To je i razumljivo, poto su uvek u pitanju stvari manje vrednosti. Utvrdjivanje trine vrednosti putem vetaka, nepotrebno bi odugovlailo postupak i povealo trokove.Zato je ovde, u pravilu, dovoljna procena odredjenog strunog lica. Stranka je ovlaena da u roku od tri dana predloi sudu da utvrdi niu, odnosno viu vrednost popisanih stvari od procenjene ili da odredi novu procenu. Protiv reenja suda o prethodnom predlogu stranke nije dozvoljen prigovor. Sud sastavlja zapisnik o popisu i proceni i u zapisnik unosi izjave stranaka i uesnika u postupku. 3) Prodaja stvari 305

Prodaji stvari se pristupa po pravosnanosti reenja.Izmedju dana popisa i dana prodaje treba da prodje 15 dana.Moe i pre pravosnanosti i pre proteka roka od 15 dana, pod uslovom da dunik na to pristine i kada sud odredi das u stvari podlone kvarenju ili postoji opasnost od pada cene. Naini prodaje su: Usmeno javno nadmetanje, Neposredna pogodba(putem slubenog lica ili komisionog preduzea). Sud odredjuje nain prodaje, pazei da se postigne najpovoljnija cena stvari. Javno nadmetanje-prodaja putem javnog nadmetanja , odredjuje se kada su predmet prodaje stvari vie vrednosti, te se pretpostavlja da e se nadmetanjem postii vea cena od one koja je odredjena procenom. Stvari se na prvom roitu prodaju nadmetanjem, odnosno u odredjenom prvom roku za prodaju slobodnom pogodbom, i ne mogu biti prodate ispod cene, koja je odredjena procenom. Ukoliko ta cena nije postignuta, na predlog stranke se opdredjuje novo nadmetanje, odnosno novi rok za prodaju neposrednom pogodbom. Tada se stvari mogu prodati i ispod procenjene vrednosti, ali ne manje od jedne treine vrednosti utvrdjene procenom(to vai i za dalja roita za prodaju stvari). Predlog za ponovnu prodaju treba staviti u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja, odnosno od isteka prvog roka za prodaju neposrednom pogodbom. Ukoliko je prodaja stvari i na drugom roitu bila neuspena, sud e naredna roita odrediti, samo ako to predloi poverilac. Taj predlog poverilac ne moe staviti pre isteka 30 dana od prethodnog roita, niti po proteku tri meseca od tog dana. Sud e obustaviti postupak izvrenja, ako stranke ne stave pravovremeno predlog za drugo nadmetanje ili prodaju neposrednom pogodbom, odnosno ako poverilac ne stavi predlog da se odredi dalja prodaja. Kupac treba da isplati cenu i da stvari preuzme odmah po zakljuenju nadmetanja ili neposredne prodaje.Stvari se mogu predati kupcu i pre nego to je poloio cenu, ako na to pristine poverilac i preuzme rizik naplate cene. Kupcu ne pripadaju prava iz osnova odgovornosti za kvalitet. 4) Namirenje poverilaca Sud donosi reenje o namirenju bez odravanja roita. Poverilac se namiruje iz postignute cene i oduzetog novca. Redosled namirenja i gaenja potraivanja je sledei: Trokovi izvrnog postupka, Trokovi odredjeni u izvrnoj ispravi, Kamata do dana unovavanja stvari i, Glavno potraivanje. Kada ima vie poverilaca, oni se namiruju prema redosledu kojim su stekli zalono pravo, izuzev ako je neto drugo odredjeno. Poverioci istoga reda se namiruju srazmerno svom potraivanju ukoliko postignuta novana svota nije dovoljna za potpuno namirenje. Pravilo je tada da trokovi izvrnog postupka, trokovi odredjeni izvrnom ispravom i kamata, imaju isti red namirenja kao i glavno potraivanje. Kod namirenja uzimaju se u obzir jedino ona potraivanja, po kojima je reenje o izvrenju postalo pravosnano do momenta prodaje popisanih stvari. 306

Odredbe o izvrenju na nepokretnim stvarima, koje se odnose na to ko moe biti kupac, osporavanje potraivanja, upuivanje na parnicu i reenje o namirenju, primenjuju se analogno i na ovo izvrenje. P.S. Predmet izvrenja mogu biti i druga imovinska prava dunika kao to su patent, tehniko unapredjenje, plodouivanje i druga. Izvrenje na ovim stvarima ostvaruje se po pravilima o izvrenju na pokretnim stvarima. l. 69. ZIP MESNA NADLENOST Za odluivanje o predlogu za izrenje na pokretnim stvarima i za sprovoenje tog izvrenje mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalaze te stvari. Ako u predlogu nije naznaeno mesto gde se stvari nalaze, za odluivanje o tom predlogu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi prebivalite ili boravite odnosno sedite izvrnog dunika. l. 70. ZIP IZUZIMANJE OD IZVRENJA Ne mogu biti predmet izvrenja: 1. odea, obua, rublje i drugi predmeti line upotrebe, posue, deo nametaja koji je neophodan izvrsnom duniku i lanovima njegovog domainsta kao i tednjak i hladnjak, 2. hrana i ogrev za potrebe izvrnog dunika i lanova njegovog domainstva za tri meseca, 3. gotov novac izvrnog dunika koji ima stalna mesena primanja do mesenog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvrenja, do sledeeg primanja, 4. ordeni, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lina pisma, porodine slike, 5. pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih ivotnih funkcija, 6. potanska posiljka ili potanska novana doznaka upuena izvrnom duniku pre nego to mu se urui. l. 71. ZIP IZVRNE RADNJE Izvrne radnje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenje izvrnog poverioca od izos dobijenog prodajom. Predlogom za izvrenje moe se zahtevati da se sprovedu samo popis i procena, ali u tom sluaju izvrni poverilac duan je da u roku od 3 meseca od dana izvrenog popisa odnosno procene podnese predlog za prodaju stvari. Ako izvrni poverilac u tom roku ne podnese predlog za prodaju, izvrenje e se obustaviti. *POPIS I PROCENA POKRETNIH STVARI OBAVETENJE O POPISU* l. 72. ZIP Sudski izvritelj, e neposredno pre nego to pristupi popisu, predati izvrnom duniku reenje o izvrenju i pozvae ga da plati iznos za koji je odredjeno izvrenje, zajedno sa kamatom i trokovima. O vremenu i mestu popisa obavestie se izvrni poverilac ako je to traio. Odsustvo stranaka ne spreava da se pristupi popisu. O izvrenom popisu obavestie se stranka koja nije prisustvovala popisu. Cl. 73. ZIP PREDMET POPISA

307

Popisuju se stvari koje se nalaze u dravini izvrnog dunika, kao i njegove stvari koje se nalaze u dravini izvrnog poverioca. Ako tree lice ne obavesti sud o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvrnog duznika koja je predmet izvrenja niti dokae svoja prava na njima, smatra se da takva prava treeg ne postoje, da je izvrni dunik vlasnik stvari koja se nalazi u njegovom posedu. Stvari izvrnog dunika u dravini treeg lica popisuju se samo sa pristankom tog lica. Za potrebe popisa, smatra se da su brani drugovi ili vanbranu suprunici suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih stvari kje se zateknu u njihovoj kui. Cl. 74. OBIM POPISA Popisae se onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraivanja izvrnog poverioca i trokova izvrenja. Prvenstveno se popisuju stvari za koje nije stavljena primedba o postojanju prava koje bi spreavalo izvrenje i stvari koje se najlake mogu unoviti. Cl. 75. DEJSTVO POPISA Na popisanim stvarima izvrni poverilac stie sudsko zalono pravo u momentu kada sudski izvritelj potpie zapisnik o popisu.Sudski izvritelj duan je da pored svog potpisa jasno naznai dan i as kad je zapisnik potpisao. Stranke mogu u roku od tri dana od dana izvrenog popisa traiti od sudije da izvri izmenu popisa.Sudija odluuje o izmeni popisa u roku od tri dana od dana prijema novog zahteva. Na stvarima koje su zakljukom izvrnog sudije uvrtene u popis zalono pravo se stie momentom donoenja zakljuka, a na stvarima koje se iz popisa briu ovo pravo prestaje. Kad je popis izvren u korist vie izvrnih poverilaca, red prvenstva u sticanju zalonog prava odredjuje se prema danu kad je predlog za izvrenje primljen u sud, a ako su predlozi primljeni istog dana, njihova zalona prava imaju isti red prvenstva. Ako je predlog za izvrenje upuen preko pote preporuenom poiljkom, dan predaje poti smatra se kao dan prijema u sudu. . . .(od l.76 do l.97 ZIP iz 2004.godine).

142. IZVRENJE NA NEPOKRETNOSTI RADI NAMIRENJA NOVANOG POTRAIVANJA - POJAM, OSNOVNA PRAVILA Izvrenje na nepokretnosti sprovodi se preduzimanjem niza radnji izvrenja: 1. Zabelebom izvrenja (upisom reenja o izvrenju) u javnu knjigu, 2. Utvrdjivanjem vrednosti nepokretnosti, 3. prodajom nepokretnosti i 308

4. namirenjem izvrnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na nepokretnosti i za sprovodjenje tog izvrenja mesno je nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost. Uz predlog za izvrenje na nepokretnosti potrebno je da izvrni poverilac dostavi i dokaz o svojini dunika na stvari koja se prodaje. To se dokazuje izvodom iz javne knjige, mada to nije iskljuivi dokaz. Naime, dunik moe biti titular prava na nepokretnoj stvari, a da je drugo lice upisao kao sopstenika na toj stvari. Tada izvrni poverilac ima da podnese ispravu podobnu da se u javnoj knjizi upie dunikovo pravo. Upis e, po slubenoj dunosti, izvriti sud, odnosno, po njegovom zahtevu, to ce uiniti drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. U sluaju da izvrni poverilac ne poseduje ili ne moe da pribavi ispravu podobnu za upis dunikovog prava, ovlaen je da predloi odlaganje izrenja i da tubom zahteva da se pravo upie na dunika. Tek po pravosnanosti reenja o upisu moe se nastaviti izvrni postupak. Ipak, nepostojanje javnih knjiga ili relativna nemogunost da se ostvari upis prenosa svojine na izvrenje duznika, nije smetnja za pokretanje izvrnog postupka. Pravilo je da predmet izvrenja ne moe biti poljoprivredno zemljite zemljoradnika u povrini od 10 ari. Ipak, pravilo o izuzimanju poljoprivrednog zemljita, nije relevantno ako je potraivanje koje se namiruje obezbedjeno hipotekom upravo na toj nepokretnosti. Dunik je ovlaen da predloi sudu da odredi da se izvrenje sprovede na nekoj drugoj nepokretnoj stvari ili nekim drugim sredstvima izvrenja. Predlog e se usvojiti, ako postoji znatna nesrazmera izmedju vrednosti nepokretnosti i iznosa potraivanja, a verovatno je da e se potraivanje namiriti prodajom druge nepokretne stvari ili sprovodjenjem drugog sredstva izvrenja. Predlog izvrenja dunik moe staviti u roku od 15 dana od dana upisa reenja o izvrenju u javnu knjigu. Ako je odredjeno drugo sredstvo izvrenja, ostaje na snazi upis reenja o izvrenju na oznaenoj nepokretnosti sve dok se poverioevo potraivanje ne namiri. Upis reenja o izvrenju

Reenje o izvrenju upisuje se u javnu knjigu u kojoj se ta nepokretnost vodi. Upisom, izvrni poverilac stie pravo namirenja. Ovo pravo ovlauje poverioca da svoje potraivanje namiri iz nepokretnosti i onda ako tree lice stekne pravo svojine na toj stvari nekim docnijim aktom. Isto tako, upisom poverilac stie pravo da se namiri iz te nepokretnosti pre drugih lica, koja su na toj stvari stekla zalono pravo ili pravo na namirenje. Pravo na namirenje deluje prema treim licima, bilo da su ona novi vlasnici stvari ili da su samo titulari drugog prava koje tereti nekretninu. Pravo na namirenje je po svojoj pravnoj prirodi slino zalonom pravu na nepokretnosti-hipoteci. Od hipoteke se najvie razlikuje po tome, to je postojanje prava na namirenje vezano za trajanje izvrnog postupka u toku izvrenja nastaje i sa okonanjem izvrnog postupka prestaje. Pravo na namirenje je u pogledu ranga namirenja jae od kasnije steenog zalonog prava (zalono pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom pravosnanosti reenja o predaji nepokretne stvari kupcu). Upis reenja o izvrenju spreava pokretanje nekog novog postupka izvrenja u kojem bi bila zahvaena ista nepokretnost. Novi izvrni poverilac, koji predloi izvrenje na istoj nepokretnoj stvari radi namirenja svog novanog potraivanja, ne moe insistitrati na vodjenju posebnog postupka. Reenje o izvrenju, doneto po predlogu 309

novog (drugog) izvrnog poverioca, ima to dejstvo, da on stupa u ve pokrenuti izvrni postupak, tj. pridruuje se tekuem postupku u stanju u kome se nalazio u tom momentu. Novi izvrni poverilac moe da pokrene izvrni postupak, povodom iste nepokretne stvari, samo do pravnosnanosti reenja o dosudjenju nepokretnosti kupcu(u sluaju prodaje putem neposredne pogodbe), odnosno do pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu (u sluaju prodaje javnim nadmetanjem). Posle toga se ne moe pridruivati ovom postupku, ni pretendovati da se namiri iz te nepokretne stvari. Poverilac, koji je na vreme podneo predlog radi izvrenja i stupio kao stranka u ve pokrenuti izvrni postupak, ima poticiju slinu suparniaru u parninom postupku(sud obavetava prvog poverioca u iju je korist ranije izvren upis reenja o izvrenju o pristupanju novog poverioca). Upis reenja o izvrenju (uspostavljeno pravo na namirenje) ima dejstvo i prema titularu linih slubenosti i stvarnih tereta, koji su u javnoj knjizi upisani, posle upisa reenja o izvrenju(te slubenosti i tereti se gase) -Utvrdjivanje vrednosti nepokretnosti Izvrenje na nepokretnoj stvari, radi namirenja novanog potraivanja, vodi se da bi se prodajom te stvari poverilac namirio naplatom odgovarajue novane svote.Zato je vana etapa u sprovodjenju izvrenja, utvrdjivanje vrednosti stvari. Utvrdjivanju vrednosti stvari sud pristupa po donoenju reenja o izvrenju, a na zahtev izvrnog poverioca, po donoenju reenja o izvrenju. Relevantna je trina cena stvari, koju ona ima na dan procene, uz odbitak iznosa sa kojim se umanjuje cena na ime tereta ili drugih prava koja na njoj ostaju i time njenu vrednost sniavaju. Sud utvrdjuje vrednost nepokretnosti reenjem, a na osnovu vetaenja. No, tako odredjena vrednost nije nepromenljiva stavka. Protiv reenja suda moe se izjaviti alba. Takodje, stranke mogu predloiti sudu da ponovo utvrdi vrednost nepokretnosti, ukoliko stranka raspolae podacima da se vrednost stvari osetno izmenila, od dana prethodnog utvrdjivanja vrednosti do dana prodaje. Predlog se moe podneti najkasnije 8 dana pre roita za prodaju (vrednost se utvrdjuje zakljukom na roitu i na to nema prigovora). Sud utvrdjuje vrednost reenjem i protiv njega mogu izjaviti prigovor i dunik i poverilac. Pored toga, prigovor mogu izjaviti i drugi uesnici u postupku, koji imaju pravo da se namire iz prodajne cene nepokretnosti. Utvrdjena vrednost stvari je osnovni podatak sa kojim se operie prilikom prodaje stvari, ali isto tako i podatak koji moe dovesti do obustavljanja postupka, jo pre nego to se pristupi prodaji. Svako lice, koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti i koje je po redu prvenstva u namirenju, ispred poverioca koji je predloio izvrenje, ovlaeno je da predloi obustavu izvrenja, ukoliko vrednost stvari ne pokriva ni delimino iznos potraivanja tog poverioca. Predlog za obustavu izvrenja moe se podneti u roku od 8 dana dostavljanja zakljuka o prodaji. Sud reava o predlogu za obustavu, procenjujui verovatnu visinu namirenja poverioca, koji je predloio izvrenje. Ukoliko je to neznatan iznos naspram potraivanja ije se namirenje trai, tada nema osnova da se po predlogu tog poverioca sprovodi izvrenje.Takvo izvrenje treba obustaviti da se ne bi inili dalji trokovi, odnosno, da se ne bi umanjila ionako nedovoljna imovina dunika. - Prodaja nepokretnosti Poto su prethodne radnje dovrene i postalo pravosnano reenje o izvrenju i reenje o utvrdjivanju vrednosti, sud zakljukom odredjuje prodaju nepokretne stvari. 310

Zakljukom o prodaji nepokretnosti se odredjuju nain i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje, vremenski period u toku dana u kome e se omoguiti razgledanje nepokretnosti, ako se prodaja vri putem javnog nadmetanja. Zakljuak o prodaji se objavljuje na oglasnoj tabli suda ili druge uobiajene naine(putem tampe, oglaavanjem u mesnoj kancelariji), a dostavlja se strankama, zalonim poveriocima, uesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo pree kupovine i nadlenom organu poreske uprave. Stranka moe o svom troku objaviti zakljuak o prodaji u sredstvima informisanja. Titular prava pree kupovine moe da ostvari svoje pravo ukoliko odmah po dovretku nadmetanja izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima, koji su dati u najpovoljnijoj ponudi. Kada je stvar prodata neposrednom pogodbom sud treba da izvesti nosioca prava pree kupovine o uslovima prodaje i da ga pozove da se izjasni hoe li to pravo da koristi. Ako na nepokretnosti ne postoji ni zakonsko ni ugovorno pravo pree kupovine, ili ga imaoci nisu koristili, pravo pree kupovine ima izvrni poverilac. Roiste za prodaju nepokretnosti vodi sudija pojedinac, a odrava se u sudskoj zgradi ili drugom mestu koje odredi sud. Uslovi prodaje sadre podatke neophodne da bi se prodaja sprovela u skladu sa propisnm pravilima. Od dana objavljivanja zakljuka o prodaji na sudskoj tabli do dana same prodaje mora protei najmanje 30 dana. U uslovima prodaje naroito treba naznaiti: 1. opis nepokretnosti, 2. naznaenje prava treih lica koja ne prestaju prodajom, 3. naznaenje slubenosti i stvarnih tereta koje kupac preuzima, 4. procenjenu vrednost nepokretnosti utvrdjenu reenjem suda, 5. rok u kome je kupac duan da poloi cenu (ne dui od 30 dana od dana prodaje), 6. nain prodaje, iznos jemstva, rok u kome jemstvo mora biti dato, kod koga i kako. U javnom nadmetanju mogu uestvovati samo lica, koja su prethodno poloila jemstvo u iznosu jedne desetine utvrene vrednosti nepokretnosti. Roite za prodaju nepokretnosti moe se odrati i kada je prisutan samo jedan ponudilac, ako taj ponudilac nije izvrni poverilac. No u tom sluaju, roite se moe odloiti na predlog stranaka ili zalonog izvrnog poverioca. Ne mogu da uestvuju kao ponudioci, odnosno ne moe da bude kupac:dunik, sudija ili drugo lice koje slubeno uestvuje u postupku prodaje i lice koje po zakonu ne moe stei pravo svojine na predmetu prodaje. Ostala lica mogu nastupiti kao uesnici u nadmetanju, s tim da prethodno treba da poloe jemstvo.Jemstvo, kao to je ve reeno, iznosi jednu desetinu od utvrdjene vrednosti stvari, koja se prodaje. Od obaveze polaganja jemstva oslobodjeni su poverilac koji je predloio izvrenje i zaloni poverilac.To je mogue pod uslovom da njihova potraivanja dostiu iznos jemstva i da se moe pretpostaviti da e se taj iznos namiriti iz postignute cene, odnosno iz dela cene koji bi njima pripao. Ponudiocima koji su dali jemstvo, a ija ponuda nije prihvaena, odmah po zakljuenju javnog nadmetanja, vraa se iznos dat na ime jemstva. Na dan, odreen za odravanje roita, sud najpre utvruje da li su ispunjeni uslovi da se roite odri, a onda, ako jesu, pristupa se javnom nadmetanju. Na prvom roitu nepokretnost se ne moe prodati ispod procenjene vrednosti. Ukoliko ne bude data povoljna ponuda, odreuje novo (drugo), uz uslov da izmeu prvog i drugog roita mora protei najmanje 30 dana. Na drugom roitu stvar se moe prodati ispod utvrene vrednosti, ali ne i ispod 2/3 te vrednosti. Meutim, stranke i zaloni poverioci mogu se sporazumeti da se stvar proda nadmetanjem i za niu cenu od 2/3 od utvrene vrednosti. Nadmetanje poinje objavljivanjem poetne cene. Ako najmanje jedan uesnik prihvati objavljenu cenu objavljuje se sledea koja je via, i to najvie za 5% od prethodne. Postupak se ponavlja 311

sve dok poslednja ponuena cena ostane neprihvaena. Nadmetanje se zakljuuje po isteku 10 minuta, neposredno posle stavljanja najpovoljnije ponude. Poto je nadmetanje zakljueno, sud utvruje ko je ponudio najviu cenu i objavljuje da se tom ponudiocu dosuuje nepokretnost. Sud o ovome donosi reenje (reenje o dosuenju, nepokretnosti), koje se objavljuje na oglasnoj tabli suda, a dostavlja se i svim uesnicima u nadmetanju. Ovo reenje (o dosuenju) nepokretnosti ne moe se pobijati posebnom albom, ve se razlozi za albu na to reenje mogu iznositi u albi na reenje o prodaji nepokretnosti. O roitu za prodaju vodi se zapisnik . Sud donosi reenje o dosuenju nepokretnosti prodate neposrednom pogodbom, poto utvrdi da su ispunjeni uslovi za punovanost prodaje. To reenje objavljuje se na sudskoj tabli i dostavlja svim licima kojim se dostavlja zakljuak o prodaji, kao i kupcu. Kupac je duan da isplati cenu u roku odreenom u zakljuku o prodaji. Ukoliko je kupac izvrni poverilac, ije potraivanje ne dostie iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, duan je da na ime cene poloi samo razliku izmeu potraivanja i postignute cene. Ako kupac ne poloi prodajnu cenu u predvienom roku, sud reenjem proglaava tu prodaju nevanom i novim reenjem dosuditi da je nepokretnost prodata drugom po redu ponuau. Ako ni taj ponua ne poloi cenu, koju je ponudio u odreenom roku, sud primenjuje ova pravila i na treeg ponuaa. U sluaju da svi ponuai sa najviom ponudom ne poloe ponuenu odnosno prodajnu cenu u roku, sud e reenjem prodaju oglasiti nevaeom i odrediti novu, koja e se odrati najkasnije u roku od 45 dana od dana pravnosnonosti reenja kojim je prodaja oglaena nevaeom. Iz poloenog jemstva tih ponuaa izmirie se trokovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmeu cene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Po dosuenju nepokretnosti, i poto ponudja poloi cenu, sud e doneti reenje da se nepokretnot preda kupcu i da se, po pravosnanosti tog reenja, u javnu knjigu upie u njihovu korist pravo svojine. Reenje o predaji nepokretnosti dostavlja se strankama, zalonim poveriocima, uesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo pree kupovine i nadlenom organu poreske uprave. Protiv ovog reenja je dozvoljena posebna alba. Stvar se predaje kupcu u dravinu i pre pravnosnanosti reenja o predaji (upis prava svojine u javnoj knjizi na kupca vri se, tek po pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti). Eventualno ukidanje ili preinaenje reenja o izvrenju posle pravnosnanosti reenja o predaji nepokretnosti nema uticaja na prava kupca. On i dalje ostaje titular prava svojine i zadrava pribavljenu nepokretnost. Desi li se da se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom roitu (za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud), na predlog izvrnog poverioca sud e reenjem dosuditi nepokretnost izvrnom poveriocu. Tada se smatra da je izvrni poverilac namiren u visini, koja odgovara dvema treinama procenjene vrednosti nepokretnosti. Naredna roita sud e odrediti samo na predlog izvrnog poverioca. Predlog se ne moe podneti pre isteka roka od tri meseca od dana odravanja prethodnog roita, niti po isteku jedne godine od toga dana. Ako izvrni poverilac ne stavi predlog u ovom roku sud e obustaviti izvrenje. Kad se steknu uslovi za obustavu izvrenja sud moe na predlog izvrnog poverioca, koji on moe staviti u roku od 30 dana, doneti reenje kojim e izvrnom poveriocu predati nepokretnost na korienje uz naknadu. Ovo reenje izvrni dunik moe pobijati albom. Reenjem e sud odrediti rok na koji se nepokretnost predaje i visinu mesene naknade, koja se moe ostvariti za korienje nepokretnosti, a po pribavljenom miljenju strunog lica. 312

Rok na koji se nepokretnost predaje izvrnom poveriocu na korienje, odreuje se imajui u vidu visinu novanog potraivanja izvrnog poverioca, kao i visinu utvrene naknade za korienje. Naknada za korienje nepokretnosti uraunava se izvrnom duniku kao otplata potraivanja izvrnom poveriocu. Po isteku ovog roka izvrni poverilac je obavezan da nepokretnost preda izvrnom duniku. Ve je reeno, da pored prodaje usmenim javnim nadmetanjem, mogua i prodaja neposrednom pogodbom(putem preduzea za promet nepokretnosti, slubenog lica ili na drugi nain). Da bi se pristupilo ovakvoj prodaji, potrebno je da se stranke i zaloni poverilac o tome sporazumeju i da odrede rok u kome se stvar moe prodati na ovaj nain. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom se zakljuuje u pismenom obliku i on proizvodi dejstvo od dana pravosnanosti reenja o dosudjivanju nepokretnosti kupcu. I kod prodaje neposrednom pogodbom, kupac je duan da poloi jemstvo, neposredno pred zakljuivanje ugovora. Ako se stvar nije mogla prodati slobodnom pogodbom u roku koji su utvrdile stranke i zaloni poverioci, odredjuje se dalja prodaja i novi rok. Stvar se tada moe prodati ispod utvrdjene vrednosti, ali ne manje od 2/3 njenog iznosa. Medjutim, stranke i zaloni poverioci mogu se sporazumeti da se nepokretnost proda i za cenu niu od utvrdjene vrednosti, odnosno niu od dve treine vrednosti. Poto je zakljuen ugovor o prodaji neposrednom pogodbom, sud donosi reenje o dosudjivanju nepokretnosti, ako utvrdi da su ispunjeni uslovi, koji se trae za punovanost prodaje. Reenje o dosudjivanju se objavljuje na sudskoj tabli i dostavlja se kupcu i svim licima, kojima se dostavlja zakljuak o prodaji. Pravosnano reenje o dosudjenju nepokretnosti je suspenzivan uslov za punovanost ugovora o prodaji neposrednom pogodbom. Kad je odredjena prodaja neposrednom pogodbom, izvrenje se obustavlja, ako se ta nepokretnost nije mogla prodati u roku odredjenom sporazumom stranaka i zalonih poverilaca. - Namirenje izvrnih poverilaca (nain i redosled namirenja poverilaca) Sud pristupa namirenju po pravnosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu. Od momenta prodaje nepokretne stvari i polaganja novane svote, predmet izvrenja postaje taj novani iznos. Iz prodajne cene se namiruju sledea lica: Izvrni poverilac po ijem je predlogu odreeno izvrenje, zaloni poverioci i ako nisu prijavili svoja potraivanja, lica koja imaju pravo na naknadu za line slubenosti i stvarne terete i, teritorijalna jedinica za potraivanje dabina. Viak prodajne cene, koji preostane nakon namirenja svih ovih lica, predaje se izvrnom duniku, ako zato nema smetnji. Ako prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje, vie potraivanja koja imaju isti red, namiruju se srazmerno visini tih potraivanja. Prvenstveni red namirenja je utvrdjen zakonom i prvo se namiruju privilegovana potraivanja.On ide sledeim redosledom: 1. trokovi izvrnog postupka, 2. potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, ako se pokazuju izvrnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na roitu za prodaju. Po namirenju ovih, pristupa se namirenju ostalih potraivanja: 313

1. poreske i druge dabine koje optereuju nepokretnost u poslednjoj godini, 2. potraivanja po osnovu naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja, potraivanja po osnovu radnog odnosa zaposlenog kod preduzetnika, odnosno drugog fizikog lica koje obavlja delatnost i potraivanja doprinosa za socijalno osiguranje koja su dospela, bez obzira na to da li su obezbeena zalonim pravom na prodatoj nepokretnosti, 3. potraivanja obezbeena zalonim pravom, 4. potraivanja naknade za line slubenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre poketanja izvrnog postupka, 5. potraianja izvrnog poverilaca po ijem je predlogu odreeno izvrenje. Zaloni poverioci namiruju se po redu sticanja zalonog prava, a poverioci naknade za line slubenosti i stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu. Vremenska prednost jednog iskljuuje namirenje docnijeg potraivanja. U potraivanje spadaju: glavno potraivanje, trokovi i, kamate za poslednje tri godine do donoenja reenja o predaji nepokretnosti kupcu, ako su odreene izvrnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na roitu za prodaju. Naknada za line slubenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, odreuje se sporazumom izmeu nosilaca tih prava i onih poverilaca koji po redu za namirenje dolaze poslednji. Ako ne doe do sporazuma naknadu odreuje sud, vodei rauna o svim injenicama koje utiu na visinu naknade (vreme trajanja prava, vrednost, godine ivota nosilaca tih prava). Meutim, ne mora doi do gaenja slubenosti i stvarnih tereta. Titulari ovih prava i kupac mogu se sporazumeti da slubenosti i tereti ostanu i dalje na nepokretnosti, a da se utvrena naknada odbije od kupovne cene (da se cena umanji za tu svotu). Svaki poverilac je ovlaen da ospori drugim poveriocima postojanje i visinu potraivanja i redosled namirenja. Od ovoga su izuzeta potraivanja utvrdjena izvrnom ispravom. Osporavanje se moe uiniti (izjaviti) najkasnije na roitu za deobu. Ako se osporavanje dokazuje pravnosnanom presudom, javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom, sud e o osporavanju odluiti u izvrnom postupku. No, ako su injenice sporne (ali verovatne), sud e zakljukom uputiti poverioca da, u roku ne duem od 15 dana, pokrene parnicu protiv lica kome osporava potraivanje ili red namirenja, a donosenje reenja o namirenju lica ije je potraivanje osporeno e odloiti do do okonanja parnice. Izuzetno, sud moe donoenje reenja o namirenju i namirenje tog lica usloviti davanjem obezbedjenja, koje se polae u sudski depozit. Ukoliko se parnica ne pokrene u odredjenom roku, postupak se nastavlja kao da potraivanje nije bilo osporeno. Presuda donesena u parnici o osporenom potraivanju deluje protiv izvrnog dunika i svih izvrnih poverilaca. Poverioci, svakako, mogu osporavati potraivanja drugih i posle dovretka izvrnog postupka u parnici. - DEOBA I OKONANJE POSTUPKA Namirenju poverilaca pristupa se po pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu.Zato sud odredjuje roiste za deobu iznosa dobijenog prodajom. 314

Na roiste se, pored stranaka, pozivaju i lica koja prema stanju u spisima i prema podacima iz javne knjige polau pravo da se namire iz iznosa dobijenog prodajom. Ovo je i zadnji trenutak kada se u izvrnom postupku mogu osporiti potraivanja izmedju pojedinih poverilaca. Po dovretku raspravljanja sud zakluuje roite i donosi reenje o namirenju izvrnih poverilaca. Specijalnu poziciju imaju poverioci koji su predloili izvrenje, tako to su pristupili ve tekuem izvrenju uz nekog od ranijih poverilaca(to se moe samo pre pravosnanosti reenja o dosudjenju nepokretnosti kupcu). Njihovo potraivanje se namiruje jedino, ako je do roita za deobu, po njihovom predlogu, doneto reenje o izvrenju postalo pravosnano. Ukoliko to reenje nije pravosnano, njihova potraivanja namirie se po pravosnanosti reenja o izvrenju iz, eventualno, preostalog iznosa prodajne cene. Znai, u obzir se uzimaju samo ona potraivanja po kojima je reenje o izvrenju postalo pravnosnano, najkasnije na dan roista za deobu. Ako ima potraivanja po kojima reenje o izvrenju nije pravnosnano na dan roista za deobu, ta potraivanja e se namiriti po pravnosnanosti reenja o izvrenju iz preostalog iznosa prodajne cene, ako ga ima, a ostatak se vraa izvrnom duniku. Protiv reenja o namirenju se moe izjaviti alba. Reenje o namirenju se, po pravilu, izvrava pre pravosnanosti. Po pravnosnosti reenja o namirenju, sud e reenjem odrediti da se u javnoj knjizi briu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo. - Za izvrenje na nepokretnostima na podrujima gde ne postoje javne knjige (zemljine knjige, registar prava na nepokretnostima), potrebno je pribaviti dokaze o svojini, ili, umesto toga, izvrni poverilac je duan da u predlogu za izvrenje naznai mesto na kome se nepokretnost nalazi, njen naziv, granice i povrinu. - Ako na podruju na kome su ustanovljene javne knjige, nepokretnost nije upisana, izvrni poverilac uz predlog za izvrenje mora podneti isprave na osnovu kojih se moe izvriti upis. 143. IZVRENJE NA NOVANOM POTRAIVANJU IZVRNOG DUNIKA RADI NAPLATE NOVANOG POTRAIVANJA IZVRNOG POVERIOCA Pojam, osnovna pravila Izvrenje na novanom potraivanju izvrnog dunika sprovodi se zaplenom potraivanja radi naplate, odnosno prenosom umesto isplate. Postupak se pokree po predlogu izvrnog poverioca. Predlogom za izvrenje moe se zahtevati da se odredi samo plenidba potraivanja, a onda da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno reenje o zabrani, odnosno od dana kad mu je dostavljeno obavetenje o izjanjenju dunika izvrnog dunika, podnese predlog za namirenje ili za prenos potraivanja. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na novanom potraivanju mesno je nadlean sud na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite, odnosno sedite; Ako nema prebivalite, onda boravite izvrnog dunika; a ako izvrni dunik nema boravite u Republici Srbiji, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi prebivalite (sedite) dunikovog dunika, a ako ovaj nema prebivalite u Republici Srbiji, onda prema boravitu dunikovog dunika. Izuzeti su od izvrenja: -

315

1. Primanje po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale usled osteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja; 2. Primanje po osnovu naknade zbog telesnog oteenja po propisima o inavlidskom osiguranju; 3. primanje po osnovu socijalne pomoi; 4. primanje po osnovu privremene nezaposlenosti; 5. primanje po osnovu dodatka za decu; 6. primanje po osnovu stipendije i pomoi uenicima i studentima; 7. primanje vojnika i pitomaca vojnih kola; 8. naknada za rad osudjenom u kazneno-popravnom zavodu, osim za potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, kao i za potraivanje tete prouzrokovane krivinim delom osudjenog; 9. druga potraivanja iji je prenos zabranjen zakonom. Ogranienje izvrenja

Izvrenje na zaradi i penziji moe se sprovesti do iznosa od 2/3 zarade, odnosno penzije. Ako se izvrenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvrenja moe biti samo do iste. Izvrenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka moe se sprovesti samo za potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja, i to do iznosa od tog primanja. Izvrenje na primanju po osnovu naknade tete u vidu novane rente, ugovora o doivotnom izdravanju, ugovora o osiguranju ivota, moe se sprovesti samo na delu koji prelazi iznos najvie stalne socijalne pomoi, koja se isplauje na podruju na kome izvrni dunik ima prebivalite. Plenidba potraivanja

Zabrana na novanom potraivanju dunika(zabrana potraivanja) odredjuje se reenjem. Reenjem o izvrenju na dunikovom potraivanju, sud zabranjuje duniku izvrnog dunika da isplati potraivanje svom poveriocu (u ovom postupku duniku), a izvrnom duniku se zabranjuje da to potraivanje naplati ili da sa njim raspolae u korist treih lica ili svog dunika (plenidba potraivanja). Za nepostojanje ove zabrane sud reenjem izrie novanu kaznu u iznosu od 3.000 do 150.000 dinara fizikim i od 30.000 do 1.500.000 dinara pravnim licima. Izvrni poverilac stie zalono pravo na potraivanju, dostavljanjem reenja o zapleni potraivanja izvrnom duniku. Zalono pravo na potraivanju odnosi se i na kamatu koju zaplenjeno potraivanje daje. Ako je zaplenjeno potraivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom, izvrni poverilac zaplenom stie poloaj podzalonog, odnosno nadhipotekarnog izvrnog poverioca. Plenidba, odnosno sticanje zalonog prava na potraivanju, koje je obezbedjeno runom zalogom ili hipotekom upisuje se u odgovarajui registar u kome su zaloga, odnosno hipoteka upisani. Izvrni dunik je duan da predmet rune zaloge preda izvrnom poveriocu, ako se sa tim saglasi zalogodavac. Jemac zaplenjenog potraivanja ostaje garant zaplenjenog potraivanja obezbedjenog jemstvom. Ako vie izvrnih poverilaca zatrai izvrenje na istom dunikovom potraivanju, red prvenstva zalonih prava odredjuje se prema danu prijema predloga za izvrenje u sudu. Ako, pak, vie predloga stigne sudu istog dana, zalona prava imaju isti red prvenstva, a poverioci se, ako se iz potraivanja ne mogu namiriti u celini, namiruju srazmerno. 316

Sud e, na predlog izvrnog poverioca, zatraiti od dunika izvrnog dunika da se u roku koji sud odredi, izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potraivanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potraivanje uslovljea izmirenjem neke druge obaveze. Izjanjenje dunika izvrnog dunika dostavlja se izvrnom poveriocu bez odlaganja. Prenos i namirenje iz dunikovog novanog potraivanja Na predlog izvrnog poverioca, sud e podneti reenje o prenosu potraivanja na izvrnog poverioca. Ako je prethodno na predlog izvrnog poverioca doneto reenje o zapleni, reenje o prenosu potraivanja moe se doneti, tek poto reenje o zapleni postane pravnosnano. Potraivanje koje je delimino izuzeto od izvrenja ili koje je ve zaplenjeno u korist drugih lica, prenosi se poto izvrni poverilac poloi jemstvo, da e sudu predati deo koji je izuzet od izvrenja. Prenos se odredjuje u odgovarajuem iznosu potrebnom za namirenje izvrnog poverioca. Prenos potraivanja sproveden je kada se reenje kojim se odredjuje prenos dostavi duniku izvrnog dunika. Izvrni dunik je duan da u roku, koji odredi sud, a na zahtev izvrnog poverioca, na koga je preneseno potraivanje, da da objanjenja potrebna radi ostvarivanja tog potraivanja i da izvrnom poveriocu preda isprave, koje se na to potraivanje odnose. S druge strane, na predlog izvrnog dunika, sud e odrediti rok u kome je izvrni poverilac duan poloi jemstvo da, po ostvarenju tog potraivanja, vrati isprave koje se odnose na potraivanje. Sud e, na predlog izvrnog poverioca sprovesti izvrenje protiv izvrnog dunika radi predaje isprava, ako ih on sam ne preda. Predaju isprava, koje se nalaze kod treeg lica, izvrni poverilac moe zahtevati tubom ako bi to pravo imao izvrni dunik. Na ispravi koja se predaje izvrnom poveriocu, sud e zabeleiti da je sproveden prenos potraivanja za koje je odredjeno izvrenje. Ako u pogledu prenesenog potraivanja, pored izvrnog poverioca i druga lica istiu neko pravo, dunik izvrnog dunika e, po sopstvenoj volji ili na zahtev izvrnog poverioca, u korist svih tih lica poloiti sudu ceo iznos tog potraivanja ili samo dospeli iznos. Zaplenjeno potraivanje prenosi se na izvrnog poverioca, prema njegovom prenosu: 1. radi naplate ili 2. umesto isplate. Prenosom potraivanja radi naplate izvrni poverilac se ovlauje da zahteva od dunika izvrnog dunika isplatu iznosa, naznaenog u reenju o prenosu (ako je taj iznos dospeo), da vri sve radnje koje su potrebne radi ouvanja i ostvarenja prenesenog potraivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom, koja je data za obezbedjenje tog potraivanja, kao i da se obrati jemcu dunika izvrnog dunika na nain koji odgovara vrsti jemstva (nastupa kao mandator dunika). Medjutim, izvrni poverilac ne moe sa dunikom izvrnog dunika zakljuiti poravnanje, oprostiti mu dug ili da prenesenim potraivanjem na drugi nacin raspolae. S druge strane dunik izvrnog dunika prema izvrnom poveriocu, moe istai prigovore, koje bi mogao istai duniku, ali i prigovore koje ima u odnosu na izvrnog poverioca. Prenos radi naplate potraivanja upisanog u javnoj knjizi upisae se po slubenoj dunosti. Ako je obaveza dunika izvrnog dunika uslovljena obavezom izvrnog dunika, da mu preda odredjenu stvar, koja se nalazi u dravini izvrnog dunika, sud e, na predlog izvrnog poverioca naloiti izvrnom duniku da tu stvar preda sudu radi predaje duniku izvrnog dunika. Ako izvrni dunik stvar ne preda u odredjenom mu roku, sud e na predlog izvrnog poverioca sprovesti izvrenje radi predaje stvari. Izvrni poverilac, koji je podneo tubu radi naplate prenesenog potraivanja, duan je da, bez odlaganja, obavesti izvrnog dunika o pokrenutoj parnici. 317

Izvrni poverilac, na koga je preneseno potraivanje radi naplate, namiren je u visini u kojoj je to potraivanje naplatio. Ukoliko je naplatio vie nego to iznosi njegovo potraivanje, duan je da taj viak poloi sudu. Sud ce taj viak predati drugim zalonim poveriocima i izvrnom duniku, ako na to imaju pravo, izvrnom poveriocu vratiti poloeno jemstvo. Izvrni poverilac je duan da se stara, na odgovarajui nain, o naplati potraivanja i ako to ne ini, odgovara za tetu koja je time nanesena drugom izvrnom poveriocu. Zaplenjeno potraivanje prelazi prenosom umesto isplate na izvrnog poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potraivanja uz naknadu(cesija). Ako je preneseno potraivanje obezbedjeno zalonim pravom upisanim u javnoj knjizi, sud e po slubenoj dunosti preneti prava izvrnog dunika na izvrnog poverioca, a brisati zalono pravo upisano u korist izvrnog dunika. Izvrni poverilac, na koga je preneseno potraivanje umesto isplate, smatra se namirenim i samim prenosom u visini tog potraivanja. No, izvrni dunik je i dalje odgovoran za istinitost i naplativost prenesenog potraivanja. Izvrenje na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima Reenjm o izvrenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade i nalae se dravnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu, koji izvrnom duniku isplauje zaradu, da novani iznos, za koji je odredjeno to izvrenje, isplati, odnosno isplauje izvrnom poveriocu. Ako prema istom izvrnom duniku ima potraivanje vie izvrnih poverilaca, a ukupni iznos njihovih potraivanja prelazi deo zarade koji moe biti predmet izvrenja, izvrenje se odredjuje i sprovodi u korist svakog od izvrnih poverilaca srazmerno visini njihovih potraivanja. Izvrni poverilac potraivanje naplauje neposredno na blagajni na kojoj se izvrnom duniku isplauje zarada, a moe zahtevati da mu se obustavljeni iznos isplauje preko pote, na adresu koju naznai, a po odbitku potanskih trokova. Kad je izvrni dunik posle toga zasnovao radni odnos, i to od dana dostavljanja reenja o izvrenju poslodavcu, raniji poslodavac je duan da bez odlaganja, preporuenom poiljkom, dostavi sadanjem poslodavcu reenje o izvrenju i o tome obavesti sud. Ako se ne zna ko je novi poslodavac (ni raniji poslodavac, ni izvrni poverilac), sud e pozvati izvrnog dunika da se, pod pretnjom novane kazne (3.000 150.000), izjasni kod koga je poslodavca zaposlen. Izvrni poverilac moe da predloi da sud u izvrnom postupku reenjem obavee poslodavca da mu izmiri sve obroke, koje je propustio, da obustavi i isplati prema reenju o izvrenju. Isto vazi i za izvrenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja. Izvrenje radi naplate potraivanja na tednom ulogu vri se: zaplenom isplatom. Izvrni poverilac u svom predlogu, upuenom sudu mora navesti, barem, naziv organizacije kod koje se nalazi ulog, a organizacija je duna da saopti sudu traene podatke, a o tome ne sme obavestiti izvrnog dunika. Plenidba je sprovedena danom dostavljanja reenja o zapleni organizaciji kod koje se nalazi tedni ulog. Reenje o zapleni sud e dostaviti izvrnom duniku, tek kada organizacija obavesti sud da je sprovedena zabrana. Ista ova pravila primenjuju se i na izvrenje na tekuem raunu dunika. Izvrenje na pravima iz hartija od vrednosti koje se upisuju u registar vri se: zaplenom, procenom, prodajom I namirenjem. 318

Donoenjem reenja o izvrenju na pravima iz hartija od vrednosti, vri se plenidba hartije od vrednosti koja je predmet izvrenja, a reenje o izvrenju se dostavlja izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i Centralnom registru hartija od vrednosti. Po prijemu reenja o zapleni, Centralni registar hartija od vrednosti, e upisati zalono pravo izvrnog poverioca na hariji od vrednosti, i od tog momenta izvrni dunik ne moe raspolagati zaplenjenim hartijama od vrednosti. Izvrenje na drugim hartijama od vrednosti vri se zaplenom potraivanja iz hartije od vrednosti i prenosom. Plenidba potraivanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za ije je ostvarenje inae potrebna ta hartija, sprovodi se na taj nain to sudski izvritelj takvu hartiju oduzima od izvrnog dunika. i predaje sudu. Pravne radnje iz napred navedenog stava u ime dunika vri sudski izvritelj po zakljuku suda. Prenos potraivanja, zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za ije je ostvarenje inae potrebno da ona bude podnesena, sproveden je kad sud na tu hartiju stavi izjavu o prenosu i hartiju snabdevenu tom izjavom preda izvrnom poveriocu. Izvrenje na sredstvima na raunu izvrnog dunika. Reenjem o izvrenju na novanim sredstvima, koja se vode na raunu izvrnog dunika, nalae se bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novani iznos za koji je odredjeno izvrenje prenesu sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca ili isplate izvrnom poveriocu u gotovini. Reenje se dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu, a ona odmah nalae bankama ili drugim finansijskim organizacijama da obustave sve isplate sa rauna izvrnog dunika, do konane naplate potraivanja. 144. IZVRENJE RADI PREDAJE POKRETNIH STVARI RADI OSTVARIVANJA NENOVANOG POTRAIVANJA - Nadlenost Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje jedne ili vie odredjenih stvari ili radi isporuke odreene koliine zamenjivih stvari, kao i za sprovoenje izvrenja, mesno je nadlean sud na ijem se podruju stvari nalaze. - Izvrenje radi predaje individualno odreenih ili individualizovanih stvari Sprovodi se tako to sudski izvritelj oduzima te stvari od izvrnog dunika i predaje ih, uz potvrdu, izvrnom poveriocu. Takvo izvrenje se sprovodi i kada se stvari nalaze kod treeg lica koje je voljno da ih preda sudskom izvritelju. Ako tree lice nije voljno da to uini, izvrni poverilac moe predloiti sudu da na njega prenese potraivanje izvrnog dunika prema treem licu na predaju stvari. Postupak se dalje sprovodi prema pravilima o izvrenju na potraivanju da se predaju ili isporue pokretne stvari. Desi li se da stvar nije naena ni kod izvrnog dunika, niti kod treeg lica, izvrni poverilac moe predloiti da sud proceni vrednost stvari i reenjem naloi izvrnom duniku da mu isplati iznos te vrednosti, te odredi izvrenje radi naplate iznosa procenjene vrednosti sa propisanom zateznom kamatom na taj iznos od dana procene do isplate. Ovaj predlog izvrni poverilac moe staviti u roku od 8 dana od dana obavetenja da stvari nisu naene. Ako propusti ovaj rok izvrenje se obustavlja. 319

Izvrni poverilac je duan da u svom predlogu odredi sredstvo izvrenja radi naplate vrednosti procenjene stvari. Izvrenje reenja sprovodi se po pravnosnanosti tog reenja (ima svojstvo izvrne isprave). Izvrenje radi predaje odreene koliine zamenjivih stvari koje se nalaze od izvrnog dunika ili treeg lica, sprovodi se na isti nain kao izvrenje za predaju individualno odreenih stvari.

Kada zamenjive stvari nisu naene ni kod izvrnog dunika, ni kod treeg lica, izvrni poverilac moe, u roku od 8 dana od dana kada ga je sud obavestio da stvari nisu naene, predloiti da se sprovede izvrenje tako to e ga sud ovlastiti da u odreenom roku, a na troak izvrnog dunika, te stvari nabavi na drugoj strani. Po predlogu izvrnog poverioca sud e naloiti izvrnom duniku da u odreenom roku poloi sudu iznos za nabavku tih stvari, te odrediti izvrenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene stvari do dana polaganja iznosa sudu. Ako izvrni poverilac nije mogao nabaviti stvari na drugoj strani u odreenom mu roku, on moe predloiti da sud proceni vrednost stvari i reenjem naloi duniku da mu, u odreenom roku, isplati iznos te vrednosti.

Ovakvo reenje izvrni poverilac moe traiti i pre nego to je predloio nabavku na drugoj strani, ako dokae da je verovatno, da se stvari ne mogu nabaviti na taj nain. Tada se direktno ide na procenu vrednosti stvari i donoenje reenja da izvrni dunik isplati njihovu vrednost. Reenje, kojim je odreena isplata novane vrednosti stvari, ima svojstvo izvrne isprave. 145. ISPRANJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI RADI OSTVARIVANJA NENOVANOG POTRAIVANJA Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti i za sprovoenje tog izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nepokretnost nalazi.

- Nain sprovoenja izvreenja. Izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti sprovodi sudski izvritelj udaljavanjem lica i uklanjanjem stvari iz nepokretnosti, te predajom nepokretnosti u posed izvrnom poveriocu. Reenje o izvrenju se moe sprovesti po isteku 8 dana od dana dostavljanja istog izvrenja duniku. Dakle, reenje o izvrenju se dostavlja izvrnom duniku i ostavlja mu se rok da sopstvenim radnjama udovolji traenju. Ako on to ne uini u ostavljenom mu roku, pristupa se (prinudnim) izvrnim radnjama. Ako su iseljenjem obuhvaena maloletna lica, sud e o izvrenju obavestiti organ starateljstva. Na zahtev sudskog izvritelja, izvrni poverilac je duan da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevoz sredstava radi sprovoenja izvrenja. Ovaj zahtev mora biti upuen najmanje 8 dana pre sprovoenja izvrenja. Na zahtev suda, organ unutranjih poslova je duan da prui svu potrebnu pomo u sprovoenju radnji izvrenja. 320

Lica koja ometaju sprovoenje izvrenja, sud e udaljiti ili e im izrei novanu kaznu (od 3.000 do 150.000 dinara). Poketne stvari koje se uklone iz nepokretnosti predaju se izvrnom duniku, a ako on nije prisutan onda odraslom lanu domainstva ili njegovom punomoniku. Ako nijedno od ovih lica nije prisutno ili odbije da primi stvari, one e se predati na uvanje drugom licu ili izvrnom poveriocu, o troku izvrnog dunika. O ovome se sainjava zapisnik koji izvrni sudija potvruje zakljukom. O predaji i trokovima uvanja, sud e obavestiti izvrnog dunika i ostaviti mu primeren rok u kojem moe traiti da mu se stvari vrate (poto naknadi trokove), uz upozorenje da e stvari, po isteku roka, biti prodate i da e se iz prodajne cene namiriti trokovi uvanja i prodaje stvari. Prodaja pokretni stvari

Po isteku roka koji je ostavljen duniku da preuzme pokretne stvari i naknadi trokove uvanja, sud e po slubenoj dunosti naloiti njihovu prodaju. Iz cene se podmiruju trokovi uvanja i prodaje, a ostatak se polae kod suda u korist izvrnog dunika. - Prodaja stvari se obavlja po pravilima izvrenja na pokretnim stvarima radi namirenja novanog potraivanja. - Izvrenje radi naplate trokova postupka Izvrni poverilac moe u predlogu za izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti zatraiti da se zajedno sa tim izvrenjem odredi i izvrenje nad dunikovim pokretnim stvarima koje treba ukloniti iz nepokretnosti i radi naplate trokova izvrnog postupka. Izvrenje se odreuje i sprovodi po pravilima o izvrenja na pokretnim stvarima izvrnog dunika radi naplate novanog potraivanja. 146. IZVRENJE OBAVEZA NA INJENJE, NEINJENJE ILI TRPLJENJE - Mesna nadlenost Ako je izvrni dunik po izvrnoj ispravi duan da uini odreenu radnju ili da se uzdri od odreene radnje ili da trpi odreenu radnju, za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje izvrenja, mesno je nadlean sud na ijem podruju izvrni dunik treba da izvri obavezu po izvrnoj ispravi. - Izvrenje radi preduzimanja radnje Kod obaveza na injenje imamo dve situacije: radnja moe biti zamenjiva i nezamenjiva. 1. Zamenjiva ona radnja koju moe izvriti izvrni dunik, ali i neko drugo lice. Izvrenje se sprovodi tako to sud ovlauje izvrnog poverioca da na troak izvrnog dunika, poveri drugom licu da obavi tu radnju ili da je obavi on sam.Ve u predlgu za izvrenje poverilac moe predloiti da sud naloi duniku da unapred poloi iznos koji pokriva oekivane trokove, koji e nastati obavljanjem radnje od drugog lica ili samog izvrnog poverioca. Ovo reenje je izvrno i pre pravosnanosti. Po izvrenoj radnji, sud e, na predlog izvrnog poverioca ili izvrnog dunika doneti konano reenje o visini trokova preduzete radnje. Ovo reenje se moe izvriti tek po nastupanju pravosnanosti. 321

Ako se pokae da je od izvrnog dunika pribavljeno vie sredstava, nego to iznose trokovi preduzete radnje, sud e, na predlog izvrnog dunika, ako raspolae tim sredstvima, vratiti razliku izvrnom duniku, odnosno naloie izvrnom poveriocu da, u odreenom roku, vrati tu razliku, ako on raspolae tim sredstvima. 2. Kada je dunik obavezan da izvri nezamenjivu radnju, tj. radnju koju samo on moe preduzeti, sud e reenjem o izvrenju odrediti duniku rok za ispunjenje obaveze i istovremeno izrei novanu kaznu, za sluaj da ne izvri obavezu. Iznos moe biti u rasponu od 3.000 do 150.000 dinara za fizika i od 30.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica. Po isteku roka, ako izvrni dunik nije ispunio obavezu, sud e po slubenoj dunosti sprovesti reenje o izreenoj novanoj kazni. Istovremeno, sud e odrediti novi rok za ispunjenje obaveze i izrei novu kaznu u veem iznosu, za sluaj da ni u tom roku ne ispuni obavezu.

Sud e izvrnom duniku izricati novane kazne i pretiti novima, odreujui daljnje rokove za ispunjenje obaveze, sve dok ukupni zbir izreenih novanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izreene kazne, a onda se postupak ponavlja dok izvrni dunik ne izvri svoju obavezu. Ukoliko je izvrni dunik svoju obavezu ispunio u ostavljenom mu roku, duan je da bez odlaganja o tome obavesti sud i priloi nesumljive dokaze o tome. Nesumljivim dokazom se smatra overena pismena izjava izvrnog poverioca o tome da je radnja obavljena, zapisnik sudskog izvritelja o obavljanju radnje, nalaz i miljenje sudskog vetaka da je radnja obavljena. Ako radnja koju moe obaviti samo izvrni dunik ne zavisi iskljuivo od njegove volje (npr. stvaranje odreenih umetnikih dela i sl.) izvrni poverilac nema pravo da trai ovakvo izvrenje, ve samo naknadu tete. Izvrenje radi postizanja neinjenja i trpljenja

Kada je izvrnom duniku naloeno neinjenje ili trpljenje, tada se ne odreuje paricioni rok. Da bi u tom vremenu dunik prestao sa nedozvoljenim postupcima, odmah mu se zabranjuje da se i dalje ponaa suprotno obavezi na neinjenje ili trpljenje. Postupanje izvrnog dunika suprotno obavezi iz izvrne isprave, ovlauje izvrnog poverioca da predloi izvrenje. Sud e tada izvrnom duniku izrei novanu kaznu reenjem o izvrenju i upozoriti ga da e uslediti dalje kanjavanje ako nastavi sa svojim nedozvoljenim ponaanjem (visina novanih kazni i postupak je kao i za neizvrenje nezamenjive radnje). Pravo izvrnog poverioca zastareva u roku od 10 godina (ZOO).

Na predlog izvrnog poverioca ukoliko ovaj uini verovatnim da bi pretrpio tetu ako se izvrni dunik i dalje bude ponaao protivno svojoj obavezi, sud e, reenjem, naloiti izvrnom duniku da poloi jemstvo za tetu. Vreme trajanja jemstva odreuje sud prema okolnostima i prirodi svakog pojedinanog sluaja. Reenje o polaganju jemstva izvrava se na predlog izvrnog poverioca.

322

Ukoliko dunikovo ponaanje protivno obavezi iz izvrne isprave, dovede do promena sa poverioevim pravom, sud e tada, po predlogu izvrnog poverioca ovlastiti ga da sam, a po potrebi i uz pomo sudskog izvritelja, uspostavi preanje stanje na rizik i troak izvrnog dunika. Sud e, takoe na predlog izvrnog poverioca naloiti izvrnom duniku da unapred isplati odreeni iznos, na ime trokova koji se oekuju da e nastati usled ovog izvrenja. Ako je sudska odluka, kojom je utvreno smetanje dravine sprovedena ili je izvrni dunik dobrovoljno ispunio obavezu, pa posle toga ponovo uini akt smetanja dravine, koji se u sutini ne razlikuje od ranijeg, sud e, na predlog izvrnog poverioca i na osnovu iste izvrne isprave doneti novo reenje o izvrenju. Tim reenjem se odreuje vraanje stvari u posed izvrnog poverioca ili se izriu kazne za neizvrenje radnje koju moe izvriti samo izvrni dunik. Takav predlog izvrni poverilac moe staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje poseda (subjektivni rok), a najdocije u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju (objektivni rok).

Ovim se ne dira u pravo izvrnog poverioca da u parnici trai naknadu tete, koja mu je nanesena time to je izvrni dunik postupio protivno svojoj obavezi utvrenoj u izvrnoj ispravi. 147. IZVRENJE ODLUKA IZ OBLASTI PORODINOG PRAVA PREDAJA I ODUZIMANJE DETETA Mesna nadlenost

Sud mesno nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje sudske odluke o predaji deteta je onaj sud, koji je opte mesno nadlean za stranku koja zahteva izvrenje, kao i sud na ijem podruju se dete nalazi. Za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean sud na ijem podruju se dete nalazi (zatekne) u vreme izvrenja. Nain sprovoenja izvrenja

Predlog za izvrenje moe podneti roditelj ili drugo lice kome je dete povereno na uvanje i vaspitavanje, kao i organ starateljstva. Prilikom sprovoenja izvrenja sud posebno vodi rauna o potrebi da se u najveoj meri zatiti interes deteta. Sudska odluka o predaji deteta je ona odluka kojom se nareuje predaja deteta roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitanje. Sud e, pod pretnjom izricanja novane kazne, izvrnom duniku ostaviti rok od 3 dana da preda dete.

Novana kazna se izrie i njeno izvrenje se sprovodi prema pravilima o izvrenju radnje koju moe izvriti samo izvrni dunik(Od 3.000 do 150.000 dinara za fizika i od 30.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica. Izrie se sve dok ukupni zbir izreenih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izreene kazne, pa sve iz poetka).

323

Ukoliko se izvrenje nije moglo sprovesti izricanjem i izvrenjem odluke o novanoj kazni, izvrenje e se sprovesti oduzimanjem deteta od lica kod koga se dete nalazi i predajom deteta roditelju, odnosno drugom licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitavanje. Ovo oduzimanje i predaju deteta moe obaviti samo sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, kole, porodinog savetovalita ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodinim odnosima. Sud e, na predlog stranke kojoj je dete povereno, nastaviti izvrenje po istom reenju o izvrenju, ako se dete u roku od 60 dana od dana predaje deteta ponovo zatekne kod lica od koga je dete oduzeto. Izuzetno, u sluaju kad se utvrdi da je ugroen ivot, zdravlje ili psihofiziki razvoj deteta, sud e, bez prethodnog ostavljanja roka za predaju izricanjem i izvrenjem novane kazne sprovesti izvrenje, tako to e oduzeti dete i predati ga roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitavanje (obavezna saradnja sa psihologom). 148. IZVRENJE RADI VRAANJA ZAPOSLENOG NA RAD - Mesna nadlenost Sud mesno nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave po kojoj je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajue radno mesto je onaj sud na ijem se podruju nalazi sedite poslodavca. - Odreivanje i sprovoenje izvrenja Ovaj predlog izvrenja poverilac moe podneti u roku od 30 dana od dana kada je stekao pravo da predlog podnese. Izvrenje na osnovu izvrne isprave, po kojoj je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajue radno mesto, sprovodi se izricanjem novane kazne poslodavcu i odgovornom licu. Novana kazna se izrie u iznosu od 3.000 do 150.000 dinara za fizika i od 30.000 do 1.500.000 dinara za pravna lica; kazna se izrie sve dok ukupni zbir izreenih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izreene kazne, a onda se postupak ponavlja sve dok dunik ne izvri svoju obavezu. Ukoliko izvrni dunik kaznu ne plati dobrovoljno, naplauje je sud po slubenoj dunosti, a trokove prinudne naplate snosi izvrni dunik.

- Naknada izgubljene zarade u sluaju vraanja zaposlenog na rad Zaposleni (izvrni poverilac) koji je podneo predlog da bude vraen na rad, moe predloiti da sud donese reenje kojim e odrediti da mu izvrni dunik (poslodavac) isplati na ime zarade mesene iznose, dospele od pravosnanosti presude do ponovnog vraanja na rad i odrediti izvrenje radi naplate utvrenih iznosa. Predlog za naknadu moe se spojiti sa predlogom za izvrenje ili moe biti podnesen naknadno do okonanja izvrnog postupka. Reenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo reenja o izvrenju. Izvrni dunik (poslodavac) moe predloiti sudu da ovo reenje stavi van snage, ako su se po donoenju reenja izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneseno. Naknada mesene zarade odreuje se u iznosu, koji bi zaposleni ostvario da je bio na radu. 324

 Zaposleni moe ovo svoje pravo ostvariti i u posebnom parninom postupku pred sudom, bilo u celini, bilo u delu za koji smatra da mu pripada preko iznosa dosuenog reenjem izvrnog suda o odreivanju naknade. 149. IZVRENJE ODLUKE O DEOBI STVARI, UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE I IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE 1. (Izvrenje odluke o deobi stvari) Mesna nadlenost Za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje reenja o deobi mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi suvlasnika stvar. - Deoba Izvrenje radi deobe stvari odnosi se na deobu zajednike pokretne ili nepokretne stvari. Mogue su dve situacije: fizika deoba i deoba prodajom stvari, odnosno deoba novanog iznosa dobijenog prodajom stvari (civilna deoba). Fiziku deobu suvlasike stari sud e odrediti ako je takva deoba predviena izvrnom ispravom. Sud e pozvati uesnike da prisustvuju sprovoenju deobe. Ako se pokae potrebnim sud e odrediti i vetaenje. Ako na osnovu izvrne isprave suvlasniku stvar treba prodati radi njene deobe, sud e odrediti i sprovesti prodaju po pravilima za izvrenje na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari, ako se stranke drugaije ne sporazumeju. Meutim, i kada je u izvrnoj ispravi naloena fizika deoba, a sud u izvrnom postupku ustanovi da se fizika deoba ne moe sprovesti, odredie deobu prodajom i podelom postignute cene. Ako u izvrnoj ispravi nije odreen nain deobe, a stranke se o tome ne sporazumeju, sud e odrediti na koji nain e se sprovesti deoba. - Trokovi postupka Trokove sprovoenja izvrenja snose svi suvlasnici, srazmerno vrednosti svojih delova u suvlasnikoj stvari,a suvlasnik koji je prouzrokovao posebne trokove duan je da ih nadoknadi onim suvlasnicima koji su te trokove imali. 2.(upisivanje u javne knjige) Mesna nadlenost Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi zasnivanja prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu mesno je nadlean sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis, odnosno drugi sud odreen zakonom na ijem se podruju nalazi sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu. Za sprovoenje izvrenja, kojim je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu, nadlean je sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Nain sprovoenja izvrenja 325

Po predlogu poverioca i na osnovu izvrne isprave kojom je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu, sud odreuje da se u javnoj knjizi sprovede odgovarajui upis. Izvrenje se sprovodi po slubenoj dunosti, tako to se nalae sudu ili drugom organu koji vodi javnu knjigu da sprovede reenje o izvrenju. Ako izvrni dunik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, upis prava svojine izvrnog poverioca na toj nepokretnosti moe se izvriti, ako izvrni poverilac, uz predlog za izvrenje, podnese dokaz da je pravni prethodnik izvrnog dunika lice koje je upisano kao vlasnik. Kad je po izvrnoj ispravi izvrni poverilac ovlaen da prema izvrnom duniku trai upis zalonog ili nekog drugog prava na nepokretnosti (osim prava svojine), a izvrni dunik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, izvrni poverilac moe u predlogu za izvrenje traiti da se pravo svojine upie na izvrnog dunika, a zatim da se izvri upis prava izvrnog poverioca, ako podnese dokaz da je izvrni dunik stekao pravo svojine na toj nepokretnosti. Isto vai i za upis prava u druge javne knjige, ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno. 3. (Izdejstvovanje izjave volje) Bezuslovno potraivanje Ako je izvrni dunik odlukom, koja ima svojstvo izvrne isprave, obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je izjavu sadrine kao u izvrnoj ispravi, dao momentom pravosnanosti te odluke. A ako je izvrna isprava poravnanje, onda treba uzeti da je izjavu sadrine kao u poravnanju, data danom kada nastupi dospelost obaveze po poravnanju. Uslovno potraivanje U situaciji kada davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke protivobaveze izvrnog poverioca, smatrae se da je izvrni dunik dao izjavu volje, tek kada izvrni poverilac ispuni svoju obavezu, ili kada bude ispunjen koji drugi uslov, koji se dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom.

150.POSEBNA PRAVILA IZVRENJA U TRGOVINSKIM I SA TRGOVINSKIM POVEZANIM STVARIMA 326 Osnovna pravila.

Potreba za specifinim ureenjem izvrenja u trgovinskim stvarima trae formulisanje posebnih pravila, koja u nekim situacijama osetnije odstupaju od optih pravila. No, opta pravila i ovde vae ukoliko specijalnim pravilima nisu izmenjena ili dopunjena. Svojstvo izvrnog dunika

Ova posebna pravila primenjuju se u trgovinskim stvarima, kada je izvrni dunik pravno lice ili preduzetnik ili fiziko lice, koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren raun u skladu sa propisima o platnom prometu. Ova pravila primenjuju se na izvrenje odluka trgovinskih sudova i kada se ne radi o gore navedenim licima, ako izvrni poverilac predlae izvrenje na akcijama ili udelima, ili ako predlae skraeni izvrni postupak na osnovu verodostojnih isprava. U predlogu za izvrenje, pored obavezne sadrine(naznaeni: izvrni poverilac i izvrni dunik, izvrna ili verodostojna isprava, obaveze izvrnog dunika, sredstva i predmeti izvrenja, drugi podaci potrebni za sprovoenje izvrenja, priloena: izvrna ili verodostojna isprava) moraju biti naznaeni i: 1. matini broj izvrnog dunika; 2. poreski broj izvrnog dunika; 3. imena banaka i brojevi rauna izvrnog dunika kod poslovnih banaka; 4. ime banke i broj rauna izvrnog poverioca. Naravno, do ovih podataka izvrni poverilac mora nekako doi, a najjednostavnije je da ih trai od izvrnog dunika. Ako mu ih ovaj ne dostavi bez odlaganja, izvrni poverilac predlog moe predati i bez njih, uz dokaz o traenju podataka, a sud e zatraiti od organizacije za prinudnu naplatu da mu dostavi ove podatke. Zahtev organizaciji za prinudnu naplatu za dostavljanje podataka, moe da dostavi i neposredno izvrni poverilac, ako priloi dokaz da je pokrenuo postupak prinudnog izvrenja. Organizacija za prinudnu naplatu je duna da bez odlaganja dostavi traene podatke. Dostavljanje pravnim licima se vri na adresu sedita pravnog lica upisanog u registar pravnih lica. Ako je ovakvo dostavljanje neuspeno, izvrie se na adresu lica ovlaenog za zastupanje koje je upisano u registru. Ako bi dostavljanje i u ovom sluaju ostalo neuspeno, dostavljanje pravnom licu se vri isticanjem na oglasnu tablu suda i smatrae se da je dostava izvrena protekom roka od 8 dana od dana isticanja na oglasnu tablu suda. Zajednike odredbe o izvrenju na akcijama i udelima u AD i DOO. Mesna nadlenost. Za dozvolu izvrenja i sprovoenje izvrenja na akcijama akcionarskog drutva i udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou, nadlean je trgovinski sud na ijem se podruju vodi javni registar drutava u kome je upisano drutvo na ijim se akcijama, odnosno udelima izvrenje predlae. Izvrne radnje. Izvrenje na akcijama i udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou sprovodi se plenidbom, procenom, prodajom i namirenjem izvrnog poverioca.

1.Izvrenje na akcijama

327

Reenje o izvrenju na akcijama dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i Centralnom registra hartija od vrednosti. Dostavljanjem reenja o izvrenju na akcijama Centralnom registru vri se plenidba akcija koje su predmet izvrenja. Momentom plenidbe, izvrni poverilac stie zalono pravo na zaplenjenim akcijama, a izvrni dunik ne moe njima raspolagati. Po prijemu reenja o izvrenju ili na zahtev izvrnog poverioca, Centralni registar hartija od vrednosti e bez odlaganja, upisati u registar zalono pravo na akcijama. Momentom upisa trea lica nisu savesna u odnosu na postojanje zalonog prava izvrnog poverioca. - Vrednost akcije utvruje sud. Ako se akcija kotira na berzi, njena vrednost se utvruje kao prosena cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana, na osnovu berzanskog izvetaja. Ako se vrednost ne moe utvrditi na ovaj nain, na predlog jedne od stranaka, sud e odrediti vetaenje. - Ako su akcije predmet berzanske trgovine, unovie se na berzi. No, akcije se mogu prodati i na drugi nain predvien zakonom, kojim se ureuje promet akcija. Na procenu i prodaju akcija, kao i namirenje izvrnog poverioca iz dobijene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom poketnih stvari. (Procenu vri sudski izvritelj na osnovu trine cene takve stvari u mestu popisa, ali se o ceni mogu sporazumeti i stranke, kao i uz pomo vetaka. Po pravnosnanosti reenja o izvrenju, pristupa se prodaji stari bilo putem usmenog javnog nadmetanja, bilo neposrednom pogodbom, o emu odluuje sud zakljukom. Po isplati cene kupac preuzima stvari, a sud donosi reenje o namirenju. Izvrni poverilac se namiruje iz iznosa dobijenog prodajom stvari). 2.Izvrenje na udelima u D.O.O. Reenje o izvrenju na udelu u DOO-u dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i sudu, odnosno organizaciji koja vodi registar drutava sa ogranienom odgovornou. Dostavljanjem ovog reenja sudu, odnosno organizaciji koja vodi registar drutava sa ogranienom odgovornou, vri se plenidba udela koji je predmet izvrenja. Plenidbom izvrni poverilac stie zalono pravo na udelu. Po prijemu reenja o plenidbi, DOO je duno da istog dana izvri upis zalonog prava u knjigu lanova drutva. Isto tako, po prijemu reenje o plenidbi, sud, odnosno organizacija koja vodi javni registar drutava sa ogranienom odgovornou, koja e, bez odlaganja, ubeleiti zalono pravo na udelu. Konstituisanjem zalonog prava izvrnog poverioca, izvrni dunik ne moe raspolagati tim udelom.

Za procenu i prodaju udela, kao i namirenje izvrnog poverioca iz dobijene cene, primenjuju se pravila koja vae za procenu i prodaju akcija. Prilikom prodaje udela u D.O.O.-u, preostali lanovi druta imaju pravo pree kupovine, koje se ostvaruje po pravilima o ostvarivanju prava pree kupovine kod izvrenja na nepokretnostima. (Titular prava pree kupovine moe ostvariti svoje pravo ukoliko odmah po dovretku nadmetanja izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima koji su dati u najpovoljnijoj ponudi). Kada je stvar prodata neposrednom pogodbom, sud e izvestiti nosioca prava pree kupovine o uslovima prodaje i pozvati ga da se izjasni hoe li to pravo koristiti. 151. SKRAENI IZVRNI POSTUPAK 328

Skraeni izvrni postupak se moe sprovesti ako su izvrni poverilac i izvrni dunik pravna lica, preduzetnici, fizika lica koja obavljaju delatost radi sticanja dobiti i imaju otvoren raun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fizika lica u svojstvu dunika iz ugovora o komercijalnom kreditu. Na ovaj nain, uvoenjem skraenog izvrnog postupka, se htela jo vie poveati brzina, efikasnost i ekonominost izvrnog postupka u komercijalnim poslovima i time poveala pravna sigurnost uesnika u privrednim delatnostima. Skraeni izvrni postupak se moe sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se, na nesumnjiv nain, dokazuje postojanje, iznos i dospelost poverioevog potraivanja, a naroito: 1. Menica i ek sa protestom i povratnim raunom ako je to potrebno za zasnianje potraivanja; 2. Obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3. dospela bezuslovna bankarska garancija; 4. dospeli bezuslovni akreditiv; 5. overena izjava izvrnog dunika kojom ovlauje izvrnog poverioca na prenos novanih sredstava; 6. javna isprava koja konstituie izvrnu novanu obavezu; 7. svaki ugovor u privredi sainjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlaenih lica overeni od strane nadlenog suda, odnosno drugog organa ovlaenog zakonom . Skraeni izvrni postupak se ne moe sprovesti na osnovu strane isprave. Da bi se proveo skraeni postupak izvrenja, izvrni poverilac je duan da u predlogu za izvrenje izriito naznai da eli da se na osnovu verodostojnih isprava, koje podnosi, sprovede skraeni izvrni postupak. Ukoliko, pak, ne bi naznaio da se radi o izvrenju na sredstvima plaanja, odnosno da se radi o skraenom postupku izvrenja, izvrenje se nee sprovesti po odredbama predvienim za skraeni izvrni postupak, ve po odredbama predvienim za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. U predlogu za sprovodjenje skraenog izvrnog postupka se moraju navesti: izvrni poverilac i izvrni dunik, verodostojna isprava, obaveze izvrnog dunika, sredstva i predmeti izvrenja, kao i drugi potrebni podaci. Izvrni poverilac, uz predlog za izvrenje, je duan da priloi verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji. Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za skraeni izvrni postupak, sud e doneti reenje o izvrenju. U reenju o izvrenju moraju biti navedeni: izvrni poverilac i izvrni dunik, verodostojna isprava o potraivanju, potraivanje izvrnog poverioca, sredstva i predmeti izvrenja, i drugi podaci potrebni za sprovoenje izvrenja.

329

Reenjem o izvrenju sud obavezuje izvrnog dunika da u roku od 8 dana (u meninim i ekovnim sporovima u roku od 3 dana), po dostavi reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima i odreuje izvrenje, radi ostvarivanja tih potraivanja. Na ovakvo reenje izvrni dunik ima pravo prigovora u roku od tri dana od dana prijema reenja o izvrenju po skraenom postupku. Reenje, kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvrenja po skraenom postupku mora biti obrazloeno i na njega izvrni poverilac ima pravo albe. Redovni pravni lekovi u izvrnom postupku su albe i prigovor. Za razliku od albe koja je osnovni pravni lek u izvrnom postupku, prigovor se moe izjaviti samo u dva sluaja odreena zakonom: 1. Protiv reenja o izvrenju, donetog na osnovu verodostojne isprave i, 2. Protiv reenja o izvrenju, donetog u skraenom izvrnom postupku. Prigovor na reenje o izvrenju, doneto u skraenom postupku, predstavlja pravno sredstvo dunika. To je remonstrativan pravni lek, jer o njemu odluuje isti sud koji je i doneo reenje, ali sada u veu sastavljenom od troje sudija. Ima suspenzivno dejstvo, jer odlae izvrenje reenja o izvrenju. Moe se izjaviti u roku od 3 dana od prijema reenja o izvrenju po skraenom postupku. Prigovor se moe izjaviti iz sledeih razloga: 1. ako je u verodostojnu ispravu na osnovu koje se moe sprovesti skraeni izvrni postupak unet neistinit sadraj, 2. ako je isprava potpisana od neovlaenog lica, 3. ako je obaveza iz isprave izvrena, 4. ako obaveza iz isprave nije dospela, 5. ako istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena. Izvrni dunik je obavezan da uz prigovor podnese dokaze i to: 1. pravnanu sudsku odluku kojom je utvrena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako se tvrdi da je isprava neistinita, 2. izvod iz registra o licu ovlaenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlaenog lica, 3. nalog za plaanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koje je izvren prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena. U sluaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizlazi iz same isprave. U sluaju prigovora neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud e ostaviti rok od 3 dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze. Ako poverilac dokae ispunjenje istovremeno dospele obaveze, sud e doneti reenje o izvrenju protiv izvrnog dunika. O prigovoru odluuje vee sastavljeno od troje sudija, koje je donelo reenje o izvrenju po skraenom postupku. Ako sud nae da je prigovor osnovan, ukinue reenje o izvrenju po skraenom postupku u delu kojem je odreeno izvrenje i predmet dostaviti parninom sudu na dalji postupak, kao u postupku izvrenja na osnovu verodostojne isprave. Reenje o prigovoru sud je duan da donese u roku od osam dana od prijema prigovora sudu. 330

Protiv reenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvrni dunik ima pravo albe u roku od 3 dana. alba ne zadrava izvrenje. Odluku po albi donosi drugostepeni sud u roku od 8 dana od prijema predmeta i reenje vea moe ukinuti ili ga potvrditi. Ako ukine reenje kojim je odbaen prigovor, predmet se vraa veu prvostepenog suda na ponovno odluivanje povodom prigovora. Ako ukine reenje kojim je prigovor odbijen, stavie van snage reenje o izvrenju, doneto u skraenom izvrnom postupku, u delu kojim je odreeno izvrenje, a postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. 152. ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA Obezbedjenje (Uopte) Pokretanju izvrnog postupka se pristupa, kada dunik nije spreman da dobrovoljno ispuni svoju obavezu.To je ve jedna od indicija (uz druge), koja ukazuje da je mogue oekivati od dunika da, na izvestan nain, sprei ili osujeti sprovodjenje izvrenja, odnosno realizaciju poverioevog potraivanja.To se moe manifestovati jo i pre nego to su se ostvarile pretpostavke za pokretanje izvrnog postupka. Da bi se u takvim situacijama obezbedilo ostvarivanje poverioevih prava, utvrdjena su posebna pravila kojim se preventivno deluje. Ona spadaju u postupak obezbedjenja, kao sastavni deo izvrnog postupka. Propisana su sledea sredstva, koja se mogu odrediti radi obezbedjenja namirenja poverioevog potraivanja: 1. 2. 3. 4. Zalono pravo na nepokretnosti na osnovu izvrne isprave, Zalono pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, Prethodne mere i, Privremene mere.

Obezbedjenje nije dozvoljeno na stvarima i pravima, koja ne mogu biti predmet izvrenja: Stvari van prometa(stvari na kojima moe postojati gradjansko pravo svojine, ali nije prenosivonpr.manastiri, groblja i sl.); Stvari koje nisu predmet gradjanskog prava (trgovi, putevi, parkovi); Prirodna bogatstva (rudna blaga, vodotokovi i vode, mineralne sirovine, ali mogu biti ugalj, kamen, ruda, kao i sredstva i postrojenja pravnog lica; Naoruanje, objekti i oprema namenjena odbrani drave, dravnoj i javnoj bezbednosti. U postupku raspravljanja i odluivanja o predlogu za obezbedjenje shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, osim kad je Zakonom o izvrnom postupku drukije odredjeno. U postupku obezbedjenja, sud moe doneti reenje o obezbedjenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego to je protivnoj stranci omoguio da se o predlogu izjasni: Ako bi predlaga obezbedjenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu; Radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oteenja stvari ili gubitka, odnosno tekog ugoavanja prava; Radi spreavanja nasilja. 331

1. Zalono pravo na nepokretnosti na osnovu izvrne isprave Sud nadlean da reava o predlogu za obezbedjenje zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti na osnovu izvrne isprave i za sprovodjenje obezbedjenja je sud, na ijem podruju se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati zalono pravo. Obezbedjenje upisom zalonog prava na nepokretnoj stvari moe se odrediti samo radi namirenja novanih potraivanja. Poverilac, koji ima (novano) potraivanje prema duniku i koje je utvrdjeno izvrnom ispravom, ovlaen je da zahteva obezbedjenje takvog potraivanja upisom zalonog prava na nepokretnoj stvari dunika.Sud reenjem usvaja predlog poverioca i odredjuje obezbedjenje upisom zalonog prava u javnim knjigama, s tim da se pri upisu zalonog prava naznai da je to potraivanje izvrivo. Ako je poverilac za to potraivanje ve titular zalonog prava na istoj nepokretnosti, onda e se na osnovu predloga poverioca, samo upisati izvrivost potraivanja, koje je ve ranije obezbedjeno upisom njegovog zalonog prava (obino sporazumom utvrdjene hipoteke). Upis zalonog prava i izvrivost potraivanja imaju dejstvo da se izvrenje na toj nepokretnosti moe sprovesti prema svakom licu, koje tu stvar docnije stekne, ali samo radi namirenja obezbedjenog novanog potraivanja. Zalono pravo, uspostavljeno kao sredstvo obezbedjenja, je u stvari hipoteka odredjena sudskom odlukom. 2.ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA. Pored uspostavljanja zalonog prava za obezbeenje novanog potraivanja na nepokretnoj stvari, odreenog po traenju poverioca neposredno reenjem suda (sudsko, prinudno zalono pravo), postoji i sporazumno (ugovorno) zalono pavo kao sredstvo obezbeenja novanog potraivanja poverioca. Ovo obezbeenje se moe odrediti uspostavljanjem zalonog prava i na nepokretnim i na pokretnim starima. Iako se u momentu pokretanja postupka obezbeenja ne trai perfektna izvrna isprava o potraivanju poverioca, njeno postojanje je ipak osnov odreivanja i ovog obezbeenja. Samo to se ovde izvrna isprava - poravnanje stvara u toku postupka obezbeenja, pre nego to se odredi obezbeenje zalonim pravom. Mesna nadlenost Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja zasnivanjem ugovornog zalonog prava na nepokretnosti, mesno je nadlean onaj sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis, odnosno sud na ijem je podruju organ koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis. Za sprovoenje ovog obezbeenja nadlean je sud, odnosno organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Sud mesno nadlean za odluivanje o odreivanju zalonog prava na pokretnim stvarima i sprovoenje je sud po mestu nalaenja pokretnih stvari. Predlog za obezbedjenje uspostavljanjem zalonog prava je u ovoj situaciji zajedniki akt poverioca i dunika. Predlog treba da sadri elemente, koji se trae da bi se moglo sastaviti poravnanje, kao i priloge kojim se dokazuju potrebni podaci.Ne treba insistirati na potpunosti i detaljima u predlogu, jer se u ovoj situaciji odredjuje roite i na njemu se definitivno utvrdjuju elementi koje e poravnanje i ugovor o zalozi sadrati.

332

Postupak odreivnja obezbeenja Poverilac i dunik mogu saglasno traiti od suda da odredi i sprovede upis zalonog prava na nepokretnosti dunika, odnosno da odredi i sprovede popis pokretnih stvari dunika, radi obezbeenja novanog potraivanja poverioca zasnivanjem zalonog prava na nepokretnoj, odnosno pokretnoj stvari dunika. Sud, po slubenoj dunosti, odreuje roite i u prisustvu stranaka sastavlja zapisnik o poravnanju. Sud, pri tome, u zapisniku (poravnanju) treba da utvrdi postojanje potraivanja poverioca prema duniku, njegovu visinu i dospelost po prodaji stvari iz saglasnih izjava stranaka (u zakonskom tekstu se kae da se utvrdjuje sporazum), kao i saglasnost stranaka da se uspostavljanjem zalonog prava obezbedi novano potraivanje. Ukoliko nastane spor po nekom od tim pitanja, odnosno izostane saglasnost stranaka, sud bi trebalo da obustavi postupak i ne pokuavajui da na drugi nain utvrdi postojanje potraivanja i njegove elemente (dispozicija poravnanja je kondemnatorne prirode). Zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja i predstavlja izvrnu ispravu. Sastavni deo sudskog zapisnika o poravnanju ovde mora da bude i sporazum o uspostavljanju zalonog prava poverioca na stvarima dunika. To je osnov da bi sud odredio upis zalonog prava na nepokretnosti ili popis pokretnih stvari i sprovodjenjem toga bilo ostvareno zalono pravo. Kao to se vidi, potpisani sudski zapisnik ima dva dela: 1. deo kojim se utvruje postojanje potraivanja i 2. deo koji predstavlja ugovor o zalozi zakljuen u propisanoj strogoj formi pred sudom. Poravnanje i ugovor o zalozi su punovani potpisom sudskog zapisnika o sporazumu stranaka. Na osnovu postignutog sporazuma, sud e reenjem odrediti upis i preuzeti sve to je potrebno radi sprovoenja upisa zalonog prava na nepokretnosti dunika, odnosno odrediti i sprovesti popis pokretnih stvari dunika. Ovo reenje ima znaaj reenja o obezbeenju. Prodaja nepokretne, odnosno pokretne stvari izvrnog dunika. Sud ovde odreuje namirenje poverioevog potraivanja, tek po predlogu poverioca, i to tako to e reenjem, kada utvrdi da je sporazum stranaka izvran, odrediti i sprovesti izvrenje na nepokretnoj, odnosno pokretnoj stvari dunika, a radi namirenja obezbeenja novanog potraivanja poverioca. Predlog za izvrenje poverilac podnosi po optim pravilima ZIP-a za izvrenje na nepokretnim, odnosno pokretnim stvarima, odnosno predlog se i sprovodi po optim pravilima. Namirenje poverioca, steeno upisom reenja o izvrenju na nepokretnosti ima pravno dejstvo od dana upisa zalonog prava na nepokretnosti u postupku obezbeenja. Ovde doneto reenje o odreivanju izvrenja ima znaaj reenja o izvrenju na nepokretnosti, tu se ne primenjuju pravila o izuzimanju od izvrenja. Iz istog razloga ne primenjuju se ni pravila o izuzimanju od izvrenja odreenih pokretnih stvari. P.S.( Napred je ve navedeno koje stvari ne mogu biti predmet izvrenja).

333

153. PRETHODNE MERE Mesna nadlenost Sud nadlean da odredi i sprovede obezbeenje prethodnom merom je sud koji bi bio nadlean za voenje izvrenja na predmetu na kom je obezbeenje predloeno. Odreivanje i sprovoenje obezbeenja prethodnim merama Prethodne mere, kao i zalono pravo na nepokretnosti, se odreuju radi obezbeenja novanog potraivanja poverioca. Da bi se mogle odrediti prethodne mere kao obezbedjenje potraivanja, moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1. da postoji domaa odluka koja glasi na novano potraivanje, a nije postala pavnosnana ili nije postala izvrna i 2. da poverilac dokae da je verovatna opasnost da bi se bez tog obezbeenja osujetilo ili znatno otealo ostvarivanje potraivanja. Sa ( domaom) odlukom izjednaeni su platni nalog koji je izdat na osnovu menice ili eka i poravnanje zakljueno pred sudom ili upravnim organom, po kome potraivanje jo nije dospelo. Pod odreenim okolnostima postoji zakonska pretpostavka da je verovatna opasnost, da e se osujetiti ili znatno oteati naplata potraivanja. To su situacije kada je predlog za obezbeenje zasnovan na jednoj od sledeih odluka: 1. na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili eka protiv koga je blagovremeno podnesen prigovor; 2. na presudi donesenoj u krivinoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev poverioca, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje krivinog postupka; 3. na odluci po kojoj bi izvrenje trebalo sprovesti u inostranstvu; 4. na presudi na osnovu priznanja protiv koje je uloena alba; 5. na poravnanju zakljuenom pred sudom ili organom u upravnom postupku, koje se pobija. Kada je izvrni poverilac predloio odreivanje predhodne mere na bazi presude na osnovu priznanja ili na bazi poravnanja, izvrni dunik je ovlaen da trai da se odreivanje prethodne mere uslovi polaganjem jemstva od strane izvrnog poverioca, za tetu koju bi tim mogao pretrpeti. Ovo se opravdava time to su ova dva pravna akta doneta na osnovu izjavljene volje dunika, pa nije toliko verovatno da bi izvrni dunik te akte napadao bez nekog opravdavajueg osnova. Potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete za izgubljeno izdravanje usled smrti davaoca i naknade tete usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti su i ovde privilegovana. Moe se predloiti sudu da odredi obezbeenje prethodnom merom i nedospelih obroka za vremenski period od jedne godine dana (za obroke koji e dospeti u tom periodu).Povodom ovih potraivanja se pretpostavlja da postoji opasnost, ako se protiv izvrnog dunika ve moralo voditi izvrenje radi naplate dospelog obroka ili je takvo izvrenje bilo predloeno. Postoje sledee prethodne mere: 1. Popis pokretnih stvari (mogu se prodati, ako su kvarljive) izvrnog dunika. S tim izvrni poverilac stie zalono pravo na ovim stvarima, sledstveno pravilima o izvrenju na pokretnim stvarima radi namirenja novanih potraivanja; 334

2. Zabrana duniku izvrnog dunika da isplati izvrnom duniku potraivanje koje duguje ili da mu preda stvari, kao i zabrana izvrni dunik naplati potraivanje, odnosno da trai stvari i da s njima raspolae; 3. zabrana banci kod koje se vodi raun dunika da duniku ili treem licu po nalogu izvrnog dunika isplati sa njegovog rauna novani iznos, za koji je odreena prethodna mera. Taj iznos se ne moe preneti sa rauna izvrnog dunika, sve dok zabrana traje, izuzev radi namirenja potraivanja koje je obezbeeno; 4. predbeleba zalonog prava na nepokretnosti izvrnog dunika ili na pravu upisanom na nepokretnosti. Sud u reenju kojim odredjuje obezbedjenje prethodnom merom moe, prema okolnostima, naloiti da se potraivanje obezbedi sa dve ili vie prethodnih mera. U reenju treba da se tano naznai potraivanje poverioca, koje se obezbedjuje (sa kamatom i trokovima), mera obezbedjenja koja se preduzima i vreme za koje se ona odredjuje. Prethodne mere se odreuju na vremenski period, potreban da bi se obezbedilo poverioevo potraivanje, ali ne due od isteka 8 dana od dana nastupanja uslova za prinudnuo izvrenje (kada odluka, odnosno druga isprava postane izvrna). Desi li se da vreme trajanja prethodne mere protekne pre nego to odluka na osnovu koje je ona odreena postane izvrna, izvrni poverilac moe predloiti sudu da se to vreme produi. Ukidanje prethodne mere Odreene prethodne mere prestaju, bilo protekom roka njihovog trajanja, bilo to je izvrni dunik, u vremenu njihovog trajanja, uinio takve radnje ili su nastupile takve okolnosti koje vie ne opravdavaju postojanje privremenih mera. Sud e, na predlog izvrnog dunika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje, ukoliko uslovi za prinudno izvrenje budu ispunjeni pre isteka vremena za koje je odreena prethodna mera, a izvrni poverilac ne podnese predlog za izvrenje u roku od 15 dana od dana nastupanja tih uslova. Sud e, na predlog izvrnog dunika obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje: 1. Ako izvrni dunik poloi sudu iznos potraivanja koje se obezbeuje, sa kamatom i trokovima; 2. Ako izvrni dunik uini verovatnim da je potraivanje, u vreme donoenja reenja o odreivanju prethodne mere, ve bilo naplaeno ili dovoljno obezbeeno; 3. ako je pravnosnano utvreno da potraivanje nije nastalo ili da je prestalo. Ukoliko u poslednja dva sluaja doe do ukidanja prethodnih mera, izvrni poverilac je duan da naknadi trokove, prouzrokovane odreivanjem i sprovoenjem prethodne mere, kao i da izvrni dunik isplati naknadu priinjene tete. Sud e obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera odreena, ne budu li ispunjeni uslovi za prinudno izvrenje.

335

154. PRIVREMENE MERE Opta pravila Zalono pravo na stvari i prethodne mere su sredstva obezbedjenja , koja se mogu odrediti samo radi osiguranja naplate novanog potraivanja i pod taksativno odredjenim uslovima. Karakteristino za ova sredstva je da je jedan od uslova za njihovo odredjivanje, da pre toga postoji odluka ili druga isprava, kojom je utvrdjeno potraivanje poverioca. Izvan ovoga postoje brojne situacije, kada poveriocu treba pruiti odgovarajua sredstva da zatiti svoje pravo, bilo da je ono jo nije u fazi spora, bilo da se o tome vodi postupak, a nema uslova za odredjivanje zalonog prava ili prethodnih mera. U ovim drugim situacijama, poveriocu se stavljaju na raspolaganje odredjena sredstva-privremene mere. Privremene mere se odreuju radi obezbeenja i novanog i nenovanog potraivanja i komplementarne su sa zalonim pravom na stvari i prethodnim merama. Privremene mere se mogu odrediti pre pokretanja i u toku, kao i po dokonanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno. Meutim, ne mogu se predlagati, niti odrediti privremene mere, ako se obezbeenje potraivanja moe postii drugim sredstvima obezbeenja i postii ista svrha. Izvrni poverilac moe, u predlogu za odreivanje privremene mere ili naknadno, izjaviti da se, umesto privremene mere, zadovljava polaganjem jemstva odreenog iznosa, od strane izvrnog dunika. Polaganje jemstva, umesto privremene mere, moe se odrediti i po predlogu izvrnog dunika. Ako izvrni dunik poloi jemstvo, sud e obustaviti postupak i ukinuti ve sprovedene radnje. Sud moe, na predlog izvrnog poverioca odrediti privremenu meru i kad ovaj nije uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost nenaplate potraivanja, pod uslovom da prethodno, u ostavljenom roku, poloi jemstvo za tetu koja bi izvrnom duniku mogla biti nanesena odreivanjem i sprovoenjem privremene mere. Sud moe, po predlogu izvrnog poverioca, a s obzirom na okolnosti sluaja, odrediti vie privremenih mera, ako je to potrebno. U reenju, kojim se odreuje privremena mera, odreuje s vreme njenog trajanja. Ako je privremena mera odreena pre podnoenja tube, odredie se rok u kome poverilac mora podneti tubu, radi opravdanja mere. Sud e, na predlog izvrnog poverioca, produiti vreme trajanja privremene mere, pod uslovom da predlog podnese pre isteka vremena za koje je privremena mera odreena i pod uslovom da se nisu promenile okolnosti, pod kojima je ta mera odreena. Ako je predlog za odreivanje privremene mere podnesen pre pokretanja sudskog ili upravnog postupka, nadlean je sud, koji je nadlean za odluivanje o osnovanosti potraivanja. Ako je predlog podnesen istovremeno, u toku ili po okonanju (a pre sprovoenja reenja) sudskog ili upravnog postupka, nadlean je taj sud. Postupa sudija pojedinac. Protiv reenja o odreivanju privremenih mera, kao i protiv reenja kojim se predlog za odreivanje privremenih mera odbacuje ili odbija, moe se podneti alba, u roku od 3 dana od dana dostavljanja reenja. alba se dostavlja veu trojice sudija istog suda, koje o njoj odluuje u roku od 8 dana od dana prijema albe i spisa. Prekoraenje ovog roka smatra se odugovlaenjem postupka od strane sudije. Nisu doputeni revizija i predlog za ponavljanje postupka.

336

Ukidanje privremene mere Sud e, na predlog izvrnog dunika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje: 1. ako izvrni poverilac u odreenom roku nije podneo tubu, odnosno nije pokrenuo drugi postupak radi opravdanja privremene mere; 2. ako je vreme za koje je odreena privremena mera isteklo; 3. ako su se okolnosti, zbog kojih je privremena mera odreena kasnije promenile, tako da ona vie nije potrebna. Izvrni dunik ima prema izvrnom poveriocu pravo na naknadu tete, koja mu je nanesena privremenom merom za koju se utvrdi da je bila neosnovana ili koju izvrni poverilac nije opravdao. Privremene mere za obezbeenje novanog potraivanja Privremene mere za obezbedjenje novanog potraivanja mogu se odrediti, ako izvrni poverilac uini verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e bez takve mere izvrni dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja, time to e svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain njima raspolagati. Izvrni poverilac, meutim, ne mora dokazivati opasnost, ako uini verovatnim da bi predloenom merom izvrni dunik mogao pretrpeti samo neznatnu tetu. Postoji pretpostavka opasnosti (ne mora se dokazivati) naroito u sledeim sluajevima: 1. ako bi se potraivanje trebalo ostvariti u inostranstvu; 2. ako se zbog neispunjenja dospelih obroka izdravanja protiv izvrnog dunika ve vodio izvrni postupak; 3. ako su zakonske obaveze izvrnog dunika, kao i njegove obaveze utvrene pravosnanom odlukom suda i drugog organa, vee od njegovih redovnih prihoda; 4. ako je protiv izvrnog dunika bezuspeno pokuavano izvrenje, koje nije uspelo zato to je on odbio da prui podatke o tome, gde mu se nalazi imovina, kao i da je u toku ranije voenih izvrnih postupaka davao netane podatke o svojoj imovini. Mnoina situacija, u kojima se moe ukazati potreba da se odrede privremene mere, ne dozvoljava da se one unapred taksativno navedu, ve se u zakonu propisuju samo najvanije vrste, uz mogunost odreivanja i drugih mera radi obezbeenja novanog potraivanja. Tako je propisano da se za obezbeenje novanog potraivanja moe odrediti svaka mera kojom se postie svrha obezbeenja, a naroito: 1. zabrana izvrnom duniku da aspolae pokretnim stvarima, oduzimanje i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu, treem licu ili u sudskom depozitu; 2. zabrana izvrnog dunika da otui ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnoj knjizi u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; 3. zabrana duniku izvrnog dunika da mu isplati potraivanje ili mu preda stvari, kao i zabrana izvrnom duniku da naplati potraivanje, da primi stvari i da sa njima raspolae; 4. nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvrni dunik ima raun, da izvrnom duniku ili treem licu, po nalogu izvrnog dunika uskrati isplatu sa rauna izvrnog dunika novanog iznosa, za koji je odreena privremena mera; 5. oduzimanje od izvrnog dunika gotovog novca ili hartija od vrednosti i polaganje u depozit. Zabrane i nalozi smatraju se izvrnim, dostavljanjem reenja licu na koje se odnosi. Nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu, koja ga, bez odlaganja, dostavlja svim bankama i finansijskim organizacijama kod kojih izvrni dunik ima raun i istovremeno zabranjuje drugim bankama i finansijskim organizacijama da otvore raun izvrnom duniku. Izvrni poverilac u iju korist je privremena mera izreena, ima pravo da od lica, koje je bilo duno da potuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu tete koju je pretrpeo, zbog njihovog nepotovanja. 337

Izvrni dunik, odnosno tree lice kome je izdata zabrana ili nalog, koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, novano e se kazniti(3.000 150.000 dinara za fizika i 30.000 1.500.000 dinara za pravna lica. Kazne se izriu dok lice ne postupi u skladu sa odlukom suda, a najvie do desetostrukog iznosa prve izreene novane kazne, a onda sve iz poetka). Privremenom merom ne stie se zalono pravo, ali sud moe odrediti da se privremenom merom stie privremeno zalono pravo, naroito ako u takvom sluaju postoji pretpostavka opasnosti. Privremene mere za obezbeenje nenovanog potraivanja Privremene mere za obezbedjenje nenovanog potraivanja se mogu odrediti ukoliko izvrni poverilac uini verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e se ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati ili izvrni poverilac uini verovatnim da je mera potrebna, da bi se spreila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive tete. Izvrni poverilac, meutim, ne mora dokazivati opasnost, ako uini verovatnim da bi predloenom merom izvrni dunik mogao pretrpeti samo neznatnu tetu. Postoje iste pretpostake opasnosti kao i kod privremenih mera za obezbeenje novanog potraivanja. Vrste privremenih mera: o zabrana otuenja i optereenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraivanje, njihovo oduzimanje i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu, treem licu ili u sudskom depozitu; o zabrana otuenja i optereenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraivanje, uz upis zabrane u javnu knjigu; o Zabrana izvrnom duniku da preduzima radnje koje mogu naneti tetu izvrnom poveriocu, kao i zabrana da se izvre promene na stvarima na koje je upravljeno potaivanje; o zabrana duniku izvrnog dunika da izvrni dunik preda stvari na koje je upravljeno potraivanje; o zabrana otuenja i optereenja akcija ili udela u drutvu na koje je upravljeno potraivanje i zabeleba ove zabrane u Centralnom registru harija od vrednosti, odnosno knjizi udelniara i javnom registru Drutva sa ogranienom odgovornou; zabrana korienja i raspolaganja pravima iz akcija i udela i njihovo poveravanje na upravljanje treem licu, ukljuujui postavljanje privremene uprave drutva; o nalog izvrnom duniku da obavi odreene radnje, potrebne da bi se sauvala pokretna ili nepokretna stvar, spreila njena fizika promena, oteenje ili unitenje; o olaenje izvrnom poveriocu da sam ili preko treeg lica uini neku radnju ili pribavi odreenu stvar o troku izvrnog dunika, naroito, ako je to neophodno da bi se uspostavilo preanje stanje; o plaanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to potrebno za njegovo i izdravanje lica, koja je po zakonu duan izdravati, uz istovremeno odreivanje sredstava izvrenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraanje zaposlenog na rad; o privremeno ureenje spornog odnosa, da bi se otklonila opasnost od nasilja ili vee nenadoknadive tete. Ovo nisu sve vrste privremenih mera koje sud moe odrediti, ve samo one najvanije, primerino (a ne taksativno) navedene. Pravila o naknadi tete izvrnom poveriocu, izvrnosti zabrana i naloga,novanim kaznama za lica koja ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, koja vae za privremene mere radi obezbeenja novanog potraivanja, vae i ovde. K R A J! 338