JULI Evo kako je Juli, sin Alehjuov, dospeo u mesto zvano Oldorando, na kojem e njegovi naslednici napredovati u danima

koji e doi. Juli je bio sedmogodinjak, praktino odrastao ovek, kada se sa svojim ocem iskobeljao iz konog bivaka i spustio pogled na divljinu zemlje, ak i u to vreme znane kao Kampanlat. On se prenuo iz dremea kada je osetio oev lakat medu rebrima i zauo njegov hrapav glas kako govori: Oluja zamire." Oluja je stizala sa zapada-ve tri dana i nanosila sa sobom sneg i estice leda sa Barijera. Ispunjavala je svet urlajuom energijom, pretvarala ga u sivo-belu tminu, poput gromkog glasa koji nije mogao da izdri ni jedan ovek. Zaravan na kojoj je bio podignut bivak pruala je malo zatite pred najeim udarima; otac i sin nisu mogli uiniti nita osim da lee gde su, pod koom, da dremaju i s vremena na vreme savau po koji komad dimljene ribe, dok je nevreme besnelo iznad njihovih glava. Kako je vetar zamirao, nadolazio je sneg u udarima, nasrtao je u paperjastim naletima preko tmurnog predela. Iako je Frejr bio visoko na nebu jer lovci su se nalazili u tropskim krajevima inilo se kao da tamo visi smrznut. Svetlost je u talasima dopirala odozgo, veo za zlatnim velom ije se kao da su doticale tlo, dok su se nabori uzdizali sve vie i vie, dok konano ne bi nestali u olovnom zenitu neba. Svetla su davala malo osvetljenja. a nimalo topline. I otac i sin instinktivno su se podigli, protezali se, toptali nogama, rukama silovito udarali oko masivnih trupova svojih tela. Ni jedan od njih nije ovorio. Nije bilo ta da se pria. Oluji je doao kraj. Jo uvek su morali da ekaju. Uskoro, znali su to, stii e jelkovi. Nee jo dugo morali da produuju bdenje. lako je tlo bilo neravno, to se nije videlo. jer su ga prekrivali sneg i led. Iza dvojice ljudi bila je uzviica, isto tako prekrivena zastorom beline. Samo se na severu videlo tamno, turobno sivilo, tamo gde se nebo sputalo poput bezbojne, izubijane ake da bi se srelo s morem. AJi oi ljudi bile su prikovane za istok. Nakon to su izvesno vreme trupkali u mestu i pljeskali se, kada su vazduh oko njih ispunila magliasta isparenja njihovog daha, ponovu su seli da ekaju, pokriveni koom. Alehju se smestio tako to je jedan od krznom omotanih laktova oslonio o stenu, tako daje mogao da gurne palac duboko u upljinu levog obraza, oslonivi teinu svoje lobanje na jabunu kost i zaklonivi oi s etiri povijena prsta u rukavici.

Njegov sin ekao je s manje strpljenja. Vrteo se unutar svojih ukruenih kouha. Ni on ni njegov otac nisu bili roeni za ovakav nain lova. Bili su naviknuti da se odravaju lovom na medvede po Barijerama, ba kao i njihovi oevi pre njih. AJi ogromna hladnoa koju su bljuvala visoka, nesmiljena uraganska vrata Barijera oterala ih je, skupa s polesnom Onesom, dole ka prijatnijoj klimi zaravni. Zbog toga je Juli bio nemiran i uzbuen. Njegova izmuena majka i njegova sestra, skupa sa porodicom njegove majke, bili su nekoliko milja daleko, svi ti roaci su se gonjeni nadom drznuli da krenu ka moru, sa sankama i svojim kopljima od belokosti. Juli se pitao kako su prolazili u oluji koja je trajala danima, moda su se gostili ak i u tom trenutku kuvanoni ribom ili komadima tuljanovog mesa iz bronzanog kotlia njegove majke. Matao je o ukusu mesa u svojim ustima, grubom oseaju dok ga mea s pljuvakom i guta, njegovom mirisu... Neto u njegovom praznom trbuhu uinilo je vang na tu misao. Eno, gle!" Lakat njegovog oca zabio mu se u biceps. Visoki oblani front boje eljeza naglo se uzdizao u nebo, zamraio Frejr, bacio senku preko predela. Sve se pretvorilo u zamrljanu belinu bez obrisa. Ispod padine na kojoj su leali pruala se ogromna smrznuta reka Juli je uo daje zovu Vark. Bila je toliko prekrivena snegom da niko nije mogao znati da se radi o reci osim kada bi hodao preko nje. Do kolena u prakastom smetu, zauli su slabani zvuk ispod stopala. Alehju se primirio, stavio otar kraj koplja na led a tup pored uva i poeo da oslukuje tamni vodeni tok negde pod njihovim stopalima. Udaljena obala Varka bila je nejasno obeleena brdacima tu i tamo isprekidanim mrljama crnila, tamo gde su leala debla napola prekrivena snegom. Iza toga prostirala se samo sumorna ravnici)., sve dalje i dalje, do tamo gde se mogla razaznati mrka linija pod tmurnim velovima neba dalekog istoka. Trepui, Julije piljio i piljio prema liniji. Razume se, njegov je otac bio u pravu. Njegov otac znao je sve. Srce mu se irilo od ponosa na pomisao da je on. Juli, AJehjuov sin. Dolazili su jelkovi. Nakon nekoliko minuta mogle su se razaznati vodee ivotinje, kretale su se zbijene na irokom frontu, napredovale su, a prethodio im je talas beline tamo gde su njihova elegantna kopita podizala sneg. Bliile su se sputenih glava, a za njima dolazilo je jo takvih, i jo, bez kraja. Juliju se uinilo da su primetili njega i

njegovog oca i da su krenuli pravo na njih. Bojaljivo je bacio pogled na Alehjua koji mu je prstom pripretio da bude miran. ekaj." Juli je treperio u svojim medvedim koama. Hrana se pribliavala, dovoljno hrane da prehrani svaku ivu osobu svih plemena koja su Frejr i Batiliks ikada obasjavali i koja je Vutra ikada obdario osmehom. Kako su se ivotinje pribliavale, brzinom |toja je otprilike odgovarala ustrom hodu odraslog oveka. pokuao je da shvati koliko je to krdo ogromno. Do tog trenutka polovinu predela ispunile su ivotinje u pokretu, koe prekrivene belosmeim arama, dok se jo ivotinja ukazivalo na istonom obzorju. Ko zna ta se nalazilo u tom smeru, kakve tajne, kakvi uasi. A opet, nita nije moglo biti gore od Barijera s njihovom hladnoom koja je grizla i onim ogromnim crvenim ustima koja je Juli jednom ugledao kroz uskovitlane mase oblaka i koja su bljuvala lavu niz zadimljenu padinu. Sad.i se moglo videti da iva masa zveri nije sainjena iskljuivo od jelkova, premda su ovi inili glavninu. Usred krda nalazile su se grupe veih ivotinja, koje su trale iz pokretne povrine poput stenovitih gromada. Ove velike ivotinje podseale su na jelkove, imale su istu izduenu lobanju oko koje su se sa obe strane zatitniki izvijali elegantni rogovi, istu upavu grivu koja je prekrivala gusto, zagasito krzno, istu grbu na leima, smetenu blizu kraja trupa. Ali te ivotinje bile su upola vie od jekova koji su se tiskali oko njih. Bili su to dinovski bijelkovi, strane ivotinje sposobne da odjednom ponesu dva oveka na svojim leima tako je Juliju govorio jedan od ujaka. S krdom povezala se i trea vrsta ivotinja. Bili su to gunadu. Julije video kako sevratoviovih ivotinja uzdiu sa svih strana oko krda. Dok se masa jelkova ravnoduno kretala napred, gunadui su razdragano trkarali od jedne do druge strane, a sitne glave njihale su im se na kraju dugakih vratova. Njihova najprimetnija obeleja, ogromne ui, kretale su se tamo-amo, oslukujui neoekivane znake uzbune. Bila je to prva dvonona ivotinja koju je Juli ikada video; pod njenim dugodlakim telom kretale su se dve ogromne noge nalik na klipove. Gunadui su se kretali dva puta bre od jelkova i bijelkova, prelazili dva puta vie terena, a opet se svaka od tih ivotinja drala svojeg poloaja u odnosu na krdo. Teka, potmula, neprekidna tutnjava pratila je prilaenje krda. Sa mesta na kome je Juli leao pored oca, tri vrste ivotinja mogle su se razaznati iskljuivo zbog toga

stoje znao za ime da traga. U tekom, nejasnom svetlu sve one stapale su se jedna s drugom. Crni front oblaka napredova je bre odkrda i sada je u potpunosti prekrio Bataliks: taj hrabri straar nee biti vidljiv danima. Neravni tepih ivotinja valjao se preko krajolika, a pojedinani pokreti nisu im se nita vie razaznavali od pojedinanih virova u uzburka-noj reci. Magla je visila nad ivotinjama i jo vie ih sakrivala. inili su je znoj, telesna toplina i mali, krilati. peckavi insekti koji su mogli da se plode samo u toplini krda kopitara. Ubrzanog daha. Juli je ponovo pogledao i -gle!stvorenja iz prvih redova ve su se suoila sa obalama snegom prekrivenog Varka. Bili su blizu, sve blie itav svet postao je jedna jedina ivotinja koja je nadirala i koju nije bilo mogue izbei. Trgao je glavu i preklinjui pogledao oca. lako je primetio pokret svog sina, Alehju je nastavio da ukoeno gleda napred, stisnutih zuba, oiju koje su mirkale pred hladnoom pod njegovim tekim titnicima za oi. Miruj", naredio je. Plima ivota nadirala je du renih obala, tekla je preko njih, obruavala se preko skrivenog leda. nespretni odrasli primerci i skakutavi fauni padali su preko skrivenih trupaca drveia, njihove tanke noge estoko su se ritale pre nego to bi ih zdrobio pritisak nadiruih. Sada su se mogle razaznati i pojedinane. Drale su glave pognuto. Oi su im bile irom otvorene, uokvirene belinom. Gusti, zeleni tragovi sline visili su s mnogih usta. Hladnoa je smrzavala paru koja je izbijala iz njihovih uzanih nozdrva i u obliku leda je taloila na krzno lobanja. Veina ivotinja kretala se s velikim naporom, u jadnom stanju, krzno im je bilo prekriveno blatom, izluevinama i krvlju ili je visilo u trakama, tamo gde su ga proboli i pokidali rogovi njihovih suseda. Naroito bijelkovi, koji su grabili okrueni svojom sitnijom sabraom. ogromnih grba prekrivenih ubama sivog krzna, ili su s nekom vrstom suspregnutog nemira, kolutali oima kada bi zauli skianje onih koji su pali i shavitali da im tamo napred preti neka opasnost prema kojoj su prisiljeni da neumoljivo napreduju. Masa ivotinja gazila je preko smrznute reke, i rasipala povrinu snega. Buka koju su stvarale dopirala je do dvojice posmatraa, ne samo topot njihovih kopita, ve i kripanje njihovog daha, neprekidni refren njihovog roktanja, frktanja, kaljanja, zveket rogova o rogove, otri klepet uiju koje su se tresle da bi oterale sve prisutne muve.

Tri bijelka kroilo je zajedno na smrznutu reku. Uz otar, jeei zvuk pr skanja. led je pukao. Njegovi gotovo pun metar debeli odlomci uzdigli su se u vidnom polju kada su teke ivotinje posrnule. Jelkove je zahvatila panika. Oni koji su se nalazili na ledu pokuali su da se ratru u svim pravcima. Mnogi su posrnuli i nestali pod nadiruim ivotinjama. Pukotina se irila, voda, siva i mona, briznulaje u vazduh brza i hladna, rekajejo uvek tekla. Uzburkana, talasala se i penila. kao da joj je drago to je slobodna, a ivotinje su padale u nju otvorenih gubica, riui. Nije nita moglo da pokoleba nadolazee ivotinje. Isto su toliko predstavljale prirodnu silu koliko i reka. tekle su bez kraja, uklanjale svaki trag svojih posrnulih pratioca, unitavale svaki trag i gadnim ranama koje su se otvarale u Varku, premoivale ih palim telima sve dok ne dospeju do bliske obale. Sada se Juli podigao na kolena i podigao svoje koplje od belokosti. uagrenih oiju. Otac mu zadra ruku i povue nadole. Gledaj, fagori, budalo", kazao je. pogledao sina besnim. prezrivim pogledom i pokretom kopija pokazao opasnost. Potresen. Juli ponovo sede. isto toliko preplaen oevim gnevom koliko i pomilju na fagore. Krdo jelkova poelo je da se tiska oko njihovog kamenog ispusta, nespretno je prolazilo sa obe strane razrovane osnove. Oblak muva i peckavih stvorova koji su obletali njihova drhtava leda sada je okruio Julija i Alehjua i kroz taj veo je Juli upirao pogled, pokuavajui da ue u trag fagori ma. i Isprva nije mogao da razazna ni jednog. Napred se nije moglo videti nita osim lavine dlakavog ivota koju su pokretali nagoni nerazumljivi za oveka. Prekrivala je sleenu reku, prekrivala je obale, prekrivala je sivi svet sve do dalekog obzorja, gde se podvukla pod tmurne oblake poput prostirke pod jastukom. U tome su uestvovale stotine hiljada ivotinja, dok su muice nad njima visile u neprekidnom crnom isparenju. Alehju povue sina nanie i pokaza taku na levoj strani jednom od svojih upavih obrva. Napola skriven pod koom koja im je sluila kao bivak. Julije gledao napred. Dva divovska bijelka nespretno su napredovala prema njihovom sklonitu. Njihova masivna lea prekrivena krznom bila su gotovo na istoj visini sa zaravni. Kada je Juli oterao muice ispred oiju, belo krzno pretvorilo se u fagore. Bilo ih je etiri, po dva ha svakom bijelku, tesno pripijeni za dlaku ivotinja na kojima su jahali.

Zaudio se kako ih nije opazio ranije. Iako su se stopili sa svojim dinovskim paripima, ponaali su se popu svih onih koji jau dok ostali putuju peke. Bili su zbijeni na ramenima bijelka, njihova tmurna, bikovska lica bila su okrenuta ka viem terenu na kojem se krdo moglo zaustaviti radi ispae. Oi su im zlokobno piljile ispod tankih rogova. Svaki as neki od njih trcnuo bi belu mle iz otvora monih nozdrva da bi uklonio napasne muice. Njihove nezgrapne glave uzdizale su se iznad masivnih tela koja su u potpunosti bila prekrivena dugom, belom dlakom. Stvorenja su bila potpuno bela, izuzev ruiasto-grimiznih oiju. Jahala su bijelkove koji su grabili krupnim koracima kao da su srasli sa njima. Iza njih, ljuljale su se grube, kone nosiljke sa motkama i orujem. Sada kada je Juli bio svestan prirode opasnosti, razaznao je i druge fagore. Jahali su samo povlaeni. Obini pripadnici njihovog naroda ili su peke, a hod im je po brzini otprilike odgovarao kretanju ivotinja. Dok je gledao, toliko napet da se nije usuivao ni da otera muice sa oiju, Julije video grupu od etiri fagora kako prolazi nekoliko metara od mesta na kojem su leali on i njegov otac. Bez ikakvih problema proburazio bi kopljem njihovog vodu izmeu lopatica, samo da je AJehju tako naredio. Julije s naroitim zanimanjem posmatrao rogove koji su prolazili pored njega, dva po dva. lako su u mutnoj sveilosti delovali zaobljeno, unutranja i spoljanja ivica svakog roga bile su otre od osnovice do vrha. udeoje za jednim od takvih rogova. Rogovi mrtvih fagora korieni su kao oruje u divljim zabitima Barijera. Zbog tih rogova ljudi u dalekim gradovima skriveni u nastambama daleko od meavarazmiljali su o fagorinia kao o dvosekloj rasi: vrsti oboruanoj sa dve otrice. Vodei dvosekli odvano je grabio dalje. Nepostojanje obinog kolenog zgloba inilo je njihove duge korake vrlo neprirodnim. Marirao je mehaniki, kao to mora da je inio ve miljama. Razdaljina nije predstavljala nikakvu prepreku. Njegova izduena lobanja bila je izbaena napred na tipino fagorski nain. nisko izmeu ramena. Na svakoj ruci nosio je kone tiake za koje su bili vezani rogovi vrhova okrenutih prema napolje, iljaka ojaanih metalom. Pomou njih, stvorenje je moglo probosti svaku ivotinju koja bi mu se previe pribliila. Inae je bio nenaoruan; ali na oblinjem jelku bio je privezan zaveljaj njegovih stvari, zaveljaj'u kojem su se nalazila koplja i lovaki harpun. Okolne ivotinje isto su lako nevoljko nosile teret koji je pripadao drugim fagorima iz grupe.

Iza vode bila su jo dva rnuzi.iN.i tako je Juli pretpostavljaokoje je sledila enka fagora. Bila je nenije grade i nosila je neku vrstu vree vezann nasred tela. Ispod njene duge, belc dlake njihale su se ruiaste dojke. Na ramenima joj je jahalo mladune fagora, neudobno zakaeno za krzno na vratu majke, a glava mu je pridravala njena glava. Oi su mu bile zatvorene.enka je koraala automatski, kao oamuena. Moglo se samo nagaati koliko su dana ona i ostali ovako koraali i koliku su daljinu preli. Bili su tu i drugi fagori, ratrkani tu i tamo po rubovima pokretne mase. ivotinje nisu obraale panju na njih, prihvatajui ih onako kao to su prihvatale muice, zato to nije bilo alternative za prihvatanje. Bubnjanje kopita prekidali su izmoreno dahtanje, kaljanje i putanje vetrova. Onda se zauo jo jedan zvuk. Fagor koji je vodio malenu grupu isputao je neku vrstu brujanja ili rezanja, grubi zvuk koji je dopirao sa jezika to je vibrirao i koji je menjao visinu Moda mu je svrha bila da ohrabri ono troje to ga je sledilo. Zvuk je prestravio Juliu. Zatim ga je nestalo, a i tagora. ivotinje su i dalje promicale pokraj njih i konano se pojavilo jo fagora koji su umorno koraali. Juli i njegov otac leali su tamo gde su se zatekli. povremeno pljuvali muice sa svojih usta i ekali trenutak da napadnu i dodu do mesa koje im je bilo toliko beznadeno potrebno. Pre zalaska sunca, ponovo se podigao vetar; kao i ranije duvao je sa ledenih kapa barijera, pravo u lice armije koja se kretala. Fagori pratioci koraali su sputenih glava, oiju pretvorenih u uske proreze, s dugim resama sline koje su im visile iz uglova usta i mrznule se na grudima onako kako se mrzne mast baena na led. Atmosfera je bila gvozdena. Vutra, bog nebesa, povukao je svoje velove svetlosti i omotao kraljevstvo gustim oblacima. Moda je izgubio jo jednu bitku. Ispod te tamne zavese, Frejrje postao vidljiv tek kada je stigao do horizonta. Pokrovi oblaka ponovo su se razili da bi otkrili straara koji je tinjao u perspektivi okruen zlatnim pepelom. Sijao je svojim duhom iznad pustara-mali ali blistav, njegov disk nije predstavljao vie od treine diska pratee zvezde. Bataliksa, a opet Frejrova .svetlost bila je jaa, monija. Potonuo je u tmurno tlo i nestao. Sada je dolo vreme poludnevnice, koje je prevladavalo tokom leta i jeseni i koje je bilo gotovo jedina stvar koja je ta godinja doba inila razliitim od jo manje milosrdnih vremena. Poludnevniea je irila mutno polusvctlo preko nonog neba. Samo u vreme Nove godine Bataliks i Frejr izlazili su i zalazili skupa. Trenutno su

njihovi ivoti bili osamljeni i esto zaklonjeni uskovitlanim dimom Vutrinih ratova. U nainu na koji je dan prelazio u poludnevnicu, Julije itao zloslutne nagovetaje loeg vremena. Razulareni vetrovi uskoro e se povezati sa pahuljicama koje e se obrazovati od njihovog daha. Seao se stihova koji su se pevaii na starom olonetskom, pria o arolijama, davno minulim stvarima, crvenim razvalinama, pria o katastrofama, prekrasnim enama, divovima i bogatoj trpezi, pria o nedostinoj jueranjici. Stihovi su dozivani u seanje po nezdravim peinama Barijera: Vutra tunoga lica Metnue Frejr na kolica A nas sred kovitlaca. Kao da odgovara na svetlost koja se menjala. sveopti drhtaj proe masom jelkova i oni se zaustavie. Uz groktanje spustili su se tamo gde su se zatekli posred ugaenog tla i podvukli noge ispod tela. Za ogromne bijelkove takav postupak nije bio mogu. Oni su ostali na nogama tamo gde su se zatekli i tako pospali, oiju prekrivenih uima. Neke grupe fagora ve su se okupile radi drutva; veina ih se prosto ravnoduno bacila na tlo i zaspala tamo gde se spustila, leda ututkanih uz bokove ravnodunih jelkova. Sve je spavalo. Dve figure opruene na kamenitoj zaravni navukle su zatitne koe preko glave i usnule, praznih stomaka, lica gurnutih u prekrtene ruke. Sve je spavalo, izuzev sumaglice insekata koji su peckali i sisali krv. Oni stvorovi koji su bili sposobni da sanjaju borili su se protiv nemirnih prikaza koje je sa sobom donela poludnevnica. U celini, prizor sa nedostatkom senke i sveoptim nivoom patnje onom ko bi ga gledao po prvi put mogao uiniti ne toliko pravim svetom koliko mestom koje tek oekuje stvaranje. Na ovom stepenu nepominosti, na nebu se pojavio pokret, jedva netoivlji od izvijanja aurore koja je odranije visila iznad prozora. Od mora stigao je usamljeni ildrim koji je klizio vazduhom nekoliko metara iznad opruene mase ivih bia. inilo se da ne predstavlja nita vie od ogromnog krila koje je tinjalo crvenilom poput eravice u zagaenoj vatri dok je mahalo upornom obamrlou. Kako je promicao iznad jelkova, ivotinje su se trzale i dahtale. Klizio je iznad stene na kojij su leala dva ljudska bia, a Juli i njegov otac trzali su se i uzdisali, ba kao i jelkovi, pred udnovatim vizijama svojih snova. Onda je prikaza nestala,

usamljeno je stremila prema planinama juga, ostavljajui iza sebe trag crvenih iskri da zamre u atmosferi poput sopstvenog odjeka. Nakon nekog vremena ivotinje se razbudie i digoe na noge. Zastrigale su uima, okrvavljenim od napada gamadi i ponovo krenule napred. Skupa s njima krenuli su bijelkovi. kao i gunadui koji su skakutali tu i tamo. Sa njima pooe i fagori. Dva oveka su se probudila i gledala ih kako odlaze. Velika seoba nastavila se i idueg dana; razgnevila se i meava koja je poela da zasipa ivotinje snegom. Pred vee, dok je vetar terao iscepkane oblake preko neba a hladnoa izmahivala siktavom otricom, Alehju ugleda zaelje krda. Zaelje nije bilo lako gusto kao prethodnica. Zaostali iz krda vukli su se po nekoliko milja iza ostalih, neki su epali, neki jadno kaljali. Iza i oko njih urili su drugi, krznom prekriveni stvorovi, trbuha sputenih uz tlo i ekali priliku da dograbe nogu rtve i obore je na tlo. Poslednji fagori promakoe pokraj zaravni. Nisu hodali iza svih, ili iz obazrivosti prema mesoderima nisko sputenih trbuha ili zato to je koraanje bilo teko po tako razgaenom terenu, prekrivenom izmetima. Sada se Alehju digao i pokazao sinu da uini isto. Stojali su i drali svoje oruje, a onda su se sasuljali do ravnog terena. Dobro!" rekao je Alehju. Sneg su prekrivale crknute ivotinje, naroito oko obala Varka. Rupa u ledu bila je ispunjena utopljenim telima. Mnoga od stvorenja koja su bila prisiljena da legnu tamo gde su stala smrzla su se i uginula dok su se odmarali i sada su bila potpuno zaleena. Oblik hrpa u ijem su se sreditu nalazila bio je neprepoznatljiv nakon meave. Razdragan zbog mogunosti da se kree, mladi Juli trao je, skakao i glasno vikao. Dok je jurcao prema smrznutoj reci, opasno je iao od jedne neprepoznatljive hrpe do druge, mahao rukama i smejao se. Otac ga je otro opomenuo. Alehju pokaza nanie kroz led. Crna oblija kretala su se, nejasno vidljiva, delom oznaena tragom mehuria. arala su grimizom mutnu sredinu po kojoj su plivala, probijala se ispod zaleenih slojeva da bi navalila na gozbu koja se nudila samo za njih. Drugi grabljivci stizali su iz vazduha, krupni beli leinari koji su stizali sa istoka i tmurnog severa, sputali su se uz teki lepet krila, mahali tekim kljunovima kojima su se probijali kroz led do mesa skrivenog pod njim. Dok su halapljivo gutali, probadali su lovca i njegovog sina tmurno, ptijom proraunatou.

Samo, Alehju nije traio vreme na njih. Pokazao je Juliju da.ga sledi i otiao do mesta na kome se krdo spoticalo na oboreno drvee, a pri tom je vikao i mahao kopljem da bi poplaio grabljivce. Ovde su uginule ivotinje bile lako dostupne. Iako gadno izgaene, jedan deo njihove anatomije jo uvek je ostao netaknut, njihove lobanje. Na njih je AJehju i usmerio panju. Otvorio je mrtve eljusti otricom noa i veto odrezao njihove debele jezike.Krv se prosula preko njegovih zglavaka na sneg. U meuvremenu Juli se pentrao izmeu debala i kupio polomljeno granje. Oistio je sneg sa jednog od oborenih debala i tako dobio zaklon na kojem je mogao da upali malenu vatru. Omotao je tetivu svojeg luka oko zailjenog tapa i onda ga je kretao napred-nazad. Izdrobljeno drvo je zatinjalo. Blago je dunuo. Pojavio se majuni plamiak, onakav kakav je esto viao ispod arobnog Onesinog daha. Kada se vatra dobro razgorela, stavio je svoj bronzani kotli na nju i metnuo unutra snega da se topi, a onda je dodao so iz konog depa koji je nosio u svojem krznu. Bio je spreman kada je njegov otac doneo nekoliko sluzavih jezika u rukama i izruio ih u kotli. etiri jezika bila su za Alehjua, tri za Julija. Jeli su grokui od zadovoljstva: Juli je pokuavao da uhvati oev pogled i da mu se nasmei, ne bi li iskazao zadovoljstvo; ali su Alehjuove obrve ostajale namrtene dok je vakao, a pogled mu je bio prikovan za ugaeno tlo. Jo uvek je bilo posla za njih. Jo i pre nego to su zavrili s jelom, Alehju je ustao i utnuo u stranu eravicu koja je jo tinjala. Ptice leinari u istom trenutku se podigoe, ali se potom vratie svojoj gozbi. Juli isprazni bronzani kotli i privrsti ga za pojas. Bili su gotovo na mestu gde je veliko ivotinjsko krdo doseglo zapadnu granicu migracije. Ovde, na viem terenu, tragae za liajevima pod snegom i napasati se vlatima duge, zelene mahovine koja je obrastala ariove ume. Isto tako, ovde e neke od ivotinja doi do za to predodreenog trenutka i doneti na svet mlade. Prema tom platou, udaljenom ne vie od jedne milje, krenuli su Alehju i njegov sin kroz sivo dnevno svetio. U daljini, videle su se grupe drugih lovaca koji su ili u istom smeru. Ni jedna od grupa nije htela da obraa panju na ostale. Juli je primetio da ni jedna od njih nije dvolana;bila je to kazna koju je njegova porodica plaala zbog toga to nije iz ravnice,ve sa Barijera. Za Tijih je sve bilo tee. Pogureni, hodali su uz padinu. Put je bio posut oblucima. tamo gde se drevno more nekada povuklo pred licem nadirue hladnoe ali o tome aspektu stvari oni nita

nisu znali, niti su za njega marili; Alehjuu i njegovom sinu bila je bitna jedino sadanjost. Stajali su na rubu platoa i zaklanjali oi pred hladnoom koja je grizla da bi gledali napred. Najvei deo krda nestao je. Sve to je ostalo od njegovih jo uvek aktivnih pripadnika bili su rojevi leteih insekata razbacani tu i tamo i odbojan smrad. Na platou krdo je iza sebe ostavilo samo one od svojih lanova koji su se upravo mnoili. Medu tim osuenim jedinkama nisu se nalazili samo jelkovi, ve i lor mniji gunadui. te masivna tela dinovskih bijelkova. Leali su mirno preko Kao i njegov udovini roak, bijelk, a isto tako i gunadu, jelk je bio nekrogen i mlade je donosio na svet samo kroz sopstvenu smrt. Te ivotinje bile su hermafroditne, ponekad mujaci, ponekad enke. Bile su previe grube grade da bi u sebi posedovale aparat sisara poput jajnika i materice. Nakon parenja, ubrizgana sperma razvijala se u toploj unutranjosti u malene oblike nalik larvama, koji su rasli prodirui utrobu svojeg materinskog domaina. Dolo bi vreme kada su larve jelka dospevale u glavnu arteriju. Tada su se mogle sve zajedno, poput semena na vetru, proiriti kroz ivotinju domaina i izazivale su smrt u vrlo kratkom roku. Ovo se nepogreivo dogaalo kada ogromna krda stignu do platoa na zapadnoj granici puta i tako se deavalo nebrojenim vekovima. Jo dok su Alehju i Juli stajali nad ivotinjom, stomak joj se spljotio poput stare vree. ivotinja zabaci glavu i ugibe. Alehju na ceremonijalni nain zabode koplje u nju. Oba oveka spustila su se na kolena u sneg i svojim bodeima rasporila trbuh ivotinje. Larve jelka bile su unutra, ne vee od nokta gotovo premale da bi se videle, ali u celini uzev izvrsnog ukusa i veoma hranljive. Bie korisne za bolesnu Onesu. Uginule su prilikom izlaganja ledenom vazduhu. Da su preputene same sebi, larve jelka ivele bi u sigurnosti unutar koe svojih domaina. Unutar svojeg malenog, mranog univerzuma ne bi oklevale da prodiru jedna drugu i mnoge su se krvave bitke vodile u aorti i arterijama trbune maramice. Preiveli su prolazili kroz uzastopne preobraaje, poveavali dimenzije kako im se broj smanjivao. Nakon dueg vremena dva ili moda tri malena, brza jelka izmilela bi kroz grlo ili anus da se suoe vi spoljanjim svetom samrtnog gladovanja. Taj izlazak odigrao bi se ba u pravi as da izbegnu smrt gaenjem, jer krda su se lagano vraala na plato da bi zauzela mesto za povratnu seobu prema severoisioku i dalekom alku.

Tu i tamo razbacani po platou, izmeu ivotinja koje su jednovremeno i raale i umirale, uzdizali su se zdepasti kameni sttibovi. Stuboveje tu postavljala nekadanja rasa ljudi. Na svakom stubu bio je urezan jednostavan znak: krug ili toak sa manjim krugom u centru. Iz sredinjeg kruga, dve malo zakrivljene bice smetene jedna nasuprot drugoj izlazile su prema spoljanjem. Niko od onih koji su se nalazili na platou koji je obrazovalo more, ni ivotinje ni lovci, nije mario za te ukraene stupove. Julije bio zaokupljen lovinom. Drao je trake koe i pleo ih u grubu torbu u koju su skupljali umirue larve jelkova. U meuvremenu je njegov otac ereio truplo. Svaki deli mrtvog tela mogao se iskoristiti. Od najduih kostiju mogle su se nainiti sanke, meusobno privezane trakama koe. Rogovi su mogli da poslue kao tapovi za guranje, da im olakaju vuu sanki sve do doma. Jer do tada njihova mala nosiljka morae da bude popunjena do vrha lepim, krupnim komadima mesa sa ramena, rebara i butova, prekrivenim ostacima koe. Obojica su radili skupa, dahui od napora, crvenih ruku. okrueni oblakom iznad glava, tamo gde su se muice neprimetno skupile. Iznenada Alehju ispusti uasan urlik i pade poleuke, potom pokua da potri. Juli se zbunjeno obazre Tri ogromna, bela fagora izala su iz skrovita pod ariima i sada su stajala nad njim. Dva su skoila na Alehjua kada se podigao i udarcem batine oborili ga u sneg. Drugi je navalio na Julija. Ovaj se zakotrljao u stranu, jauui. Potpuno su zaboravili na opasnost koja je pretila od fagora i nisu se selili da paze na njih. Dok se kotrljao i potom skoio da izbegne zamah batinom Julije video u blizini i druge lovce, koji su mirno radili na umiruim jelkovima, ba kao to su to inili i on i njegov otac. Bili su tako reeni da nastave s poslom, da natovare sanke i podu -umiranje od gladi bilo im je toliko bliskoda su nastavili svoj posao, tek tu i tamo bacivi po koji pogled na bitku. Pria bi bila drugaija da im je bilo stalo da Alehjua i Julija. Ali bili su to ljudi iz ravnice, zdepasti, neprijatni. Julije uzalud zapomagao za pomo. Jedan od bliih zavitlao je okrvavljenu kost na fagore. To je bilo sve. izbegavajui zamah batinom Juli pokua da potri, okliznu se i pade. Fagor se nadnese nad njega. Juli se instinktivno zgri u odbranbeni poloaj,oslonjen o jedno koleno. Kada se fagor oborio na njega, pokretom ispod ruke istrgao je bode i zario ga u trbuh napadaa. S prestravljenim zaprepaenjem gledao je svoju ruku kako nestaje u ispruganom. grubom krznu, dok je po dlakama u istom trenutku briznula

zlatasta krv i poela da kulja na sve strane. Onda se telo sruilo na njega i on se zakotrlja a potomnamerno nastavi da se kotrlja, da se kotrlja van opasnosti, da se kotrlja u zaklon kakav se sam nudio, da se kotrlja, zadihan, iza preokrenutog ramena mrtvog jelka, odakle je virio prema svetu koji se iznenada pretvorio u neprijatelja. Njegov napada je pao. Sada se malo povratio, drei se za tu zlatn.i mrlju u svojoj utrobi ogromnim ronatim apama i beslovesno teturajui, urlajui: ,,aoh, aoh, aohhh, aohhhh..." Pao je glavom napred i nije se vie pomerio. Iza palog tela, Alehju je udarcima oboren na tlo. Mlitavo je leao, ali dva fagora smesta su ga podigla i jedan od njih smestio ga je na ramena. Njih dvojica osvrnuli su se, zagledali u palog druga, pogledali jedan u drugoga, zagroktali, okrenuli leda Juliju i poli. Juli se pridigao. Otkrio je da mu se noge, umotane u krznene pantalone, te su. Nije imao pojma ta da radi. Uzrujano je napravio korak, dva pored tela fagora kojeg je ubio -kako bi se samo hvalisao time pred majkom i roacima i otrao nazad do poprita dogaaja. Uzeo je svoje koplje i potom, nakon izvesnog oklevanja, i oevo. Onda je poao tragom fagora. Teturali su se pred njim i napravili itavu predstavu zbog uspinjanja sa teretom. Ubrzo su osetili da ih deak sledi, pa bi se osvrnuli tu i tamo, mlako pokuavajui da ga oteraju preteim pokretima i gestovima. Oigledno nisu smatrali dovoljno vrednim da utroe koplje na njega. Kada se Alehju osvestio, dva fagora zaustavila su se, osovila ga na noge i naterala da koraa izmeu njih, pourujui ga udarcima. Juli je uz pomo niza zviduka obavestio oca daje u blizini; ali kad god-bi se ovaj usudio da pogleda preko ramena, dobio bi uku od jednog od fagora koji su ga terali. Fagori su se lagano spojili sa jo jednom grupom svojih, koja se sastojala od enke i dva mujaka; jedan od njih bio je star i koraao je uz pomo tapa visokog koliko i on, na koji se teko oslanjao tokom svojeg napredovanja uzbrdo. Svaki as zateturao bi se u hrpama jelkovskog izmeta. Konano vie nije bilo gomila izmeta, a smrad u nozdrvama nestao je. Kretali su se stazom koja je vodila uzbrdo i du koje krdo u seobi nije ilo. Vetar je oslabio, a po padini raslo je vitko drvee. Sada je tu ve bilo nekoliko skupina fagora koji su se uspinjali uz padinu, mnogi od njih pognuti pod truplima jelkova. Iza svih njih koraalo je sedmogodinje ljudsko bie sa zebnjom u srcu i trudilo se da ne izgubi oca sa vidika.

Vazduh je postao gust i teak, kao zaaran. Brzina im se smanjila, arii su postali gui i fagori su bili prisiljeni da se vie zbiju. Gruba pesma koja se neskladno izvijala sa njihovih ronatih jezika odzvanjala je okolo, brundanje koje bi povremeno dostiglo bolni kreendo i potom ponovo zamrlo. Juli je bio prestravljen i poeo je vie da zaostaje, skrivajui se meu drveem. Nije mogao da shvati zbog ega se Alehju ne otme svojim zarobljivaima i ne potri nizbrdo: na taj nain mogao je ponovo da dograbi svoje koplje a onda bi njih dvojica stali rame uz rame i pobili sve te upave' fagore. Umesto toga. njegov otac doputao je. da i dalje bude njihov zarobljenik i sada se njegova figura, vitkija od ostalih, izgubila medu sve guim prilikama u polutami pod drveem. Brundanje se otro podiglo i zamrlo. Mutno zelenkasto svetio zablistalo je pred njima, nagovetavajui nove nevolje. Juli se prikrao blie, otravi pognuto do sledeeg drveta. Napred se nalazila nekakva graevina i na njoj kapija sa dva poluotvorena krila. Unutra se nazirala slaba vatra. Fagori povikae i kapija se raskrili. Oni poee da se guraju unutra. Svetlost se pretvorila u baklju koju je drao jedan od pripadnika njihove vrste. Oe, oe", vrisnuo je Juli. Potri, oe! Ovde sam." Nije bilo odgovora. U polutami, koju je baklja inila jo nejasnijom, bilo je mogue videti da li je Alehju ve odvuen unutar kapije. Jedan ili dva fagora ravnoduno su se osvrnuli na povike i ravnoduno poterali Julija. Kidaj i keti u vetar!" povikao je jedan na olonetskom. eleli su samo potpuno odrasle ljudeske robove. Poslednja zdepasta prilika ue u zgradu. Uz jo vie vike vrata se zatvorie. Juli plaui otra do njih, treskajui o grubo drvo kada je uo kako se sa druge strane klin zabija na svoje mesto. Dugo je stajao tamo, glave oslonjene o razbarije, nesposoban da prihvati ono to se dogodilo. Dveri su bile ugraene u kamenu utvrdu, iji su blokovi bili grubo uglavljeni jedan izmeu drugog i popunjeni dugom mahovinom. Utvrda nije predstavljala nita drugo do ulaza u jednu od peina po kakvima su fagori iveli, znao je Juli. Bila su to lenja stvorenja i najvie su voleli da ljudi rade umesto njih. Neko vreme tumarao je oko kapije, uspinjui se uz otru padinu, sve dok nije otkrio ono to je i oekivao. Bio je to dimnjak, triput vii od njega i impresivne irine. Lako se mogao popeti na njega, zbog toga to se suavao prema vrhu i zbog toga to su kameni blokovi od kojih je bio nainjen bili grubo uklopljeni i pruali

puno uporita za nogu. Kamenovi nisu bili ledeno hladni kao to se to moglo oekivati i po njima nije bilo inja. Na vrhu, nepaljivo je gurnuo lice preko ruba i bio je u trenutku odbaen unazad, tako da je izgubio uporite i pao, tresnuvi na desno rame i otkotrljavi se po snegu. Udarac vrelog, vlanog vazduha izmeanog s dimom zapaljenog drveta i zadahom ustajalosti bljunuo je na njega. Dimnjak je predstavljao otvor za ventilaciju fagorskih jazbina. Znao je da tuda ne moe ui. Bio je odseen od njih, a otac je za njega bio zauvek izgubljen. Sedeo je jadno u snegu. Stopala su mu bila obuvena u kou koja je bila privezana na listovima Nosio je iroke pantalone i tuniku od medvedeg krzna koju je njegova majka saila tako da krzno bude uz telo. Radi dodatne topline imao je na sebi i parku s krznenom kapuljaom. Tokom perioda kada joj je bilo dobro Onesa ju je po ramenima ukrasila belim repiima snenog zeca, na svakom ramenu po tri, i izvezla okovratnik crvenim i plavim dinuvama. I pored toga Juli je predstavljao alostan prizor, jer parka je bila natopljena ostacima hrane i umaena, dok je prljavtina slepila krzno njenih ukrasa: snano su smrdeli oko njega. Njegovo lice, bledo uto ili bledo smee kada je isto, bilo je sada tamno od prljavtine, a kosa mu je umaeno trala oko slepoonica i vrata. Imao je pljosnat nos koji je sada poeo da trlja i iroke, oseajne usne koje je sada iskrivio. Otkrio je krbave prednje zube meu njihovim belim susedima kada je poeo da plae i udara po snegu. Nakon izvesnog vremena ustao je i poeo da hoda izmeu alosnih aria, vukui oevo koplje za sobom. Nije imao izbora nego da pode putem kojim je i doao i da pokua da se vrati do bolesne majke, ukoliko bude mogao da nade put kroz snena bespua. Shvatio je i da je gladan. Ophrvan beznaem, poeo je da vie pred zatvorenom kapijom. Nije bilo odgovora. Sneg je poeo da pada, lagano ali uporno. Zastao je s pesnicama iznad glave. Pljunuo je na vrata. Toliko za oca. Mrzeo je slabie. Setio se svih udaraca koje je primio od oeve ruke zato otac nije izudarao' fagore? Na kraju se zgaeno okrenuo u snegu koji je padao i poao niz padinu. Oevo koplje bacio je u grmlje. Glad je bila bitku s premorom i dovela ga do Varka. Nade su mu tada u trenutku iilele. Ni jedan od uginulih jelkova nije ostao nepoderan. Grabljivci su stigli iz

svih krajeva i potrgali njihovo meso. Samo su se leine i gomile oglodanih kostiju ekali pored reke. Zaurlao je od gneva i razoarenja. Reka se ponovo smrzla i sneg je leao po vrstom ledu. Uklonio je nogom neto snega i pogledao nanie. Tela nekih od utopljenih ivotinje jo uvek su se nalazila u ledu. Video je jedno tamo gde je glava uginulog jelka stojala okrenuta nadole prema tamnoj struji. Krupna riba jela joj je oi. Napornim radom vrhom koplja Juli je probuio rupu u ledu, proirio je i ekao, stojei nad njom s kopljem spremnim za bacanje. Riba se zabelasala u vodi. Zamahnuo je. Riba sa plavim mrljama, usta zaprepaeno razjapljenih, zablistala je na vrhu koplja kada ga je povukao unazad. Bila je dugaka kolko njegove obe ruke kada ih isprui i stavi palac uz palac. Ispekao ju je na malenoj vatri i ukus joj je bio izvanredan. Podrignuo je, a onda je odspavao dva sata, oslonjen izmeu dva debla. Onda se zaputio ka jugu, tragom koji je migracija u potpunosti razorila. Frejr i Bataliks smenjivali su se u straarskoj dunosti na nebu, a on je i dalje hodao, jedina pokretna figura u bespuu. Kevo", povikao je stari Hesel eni pre nego to je makar i uao u kolibu, kevo, gle ta sam naao kod Tri arlekina." A ona prastara vetica od ene, Lorel, epava jo od detinjstva, dogega t.i se do vrata, gurnula nos u ledeni vazduh koji je grizao i kazala: Nije bitno ta si naao. Ovde su gospoda iz Panovala koja ekaju da obave posao sa tobom." Panovala, ha? ekaj samo da vide ta sam naao kod Tri arlekina. Treba mi pomo, kevo. Dodi, nije hladno. ivot e protraiti u toj kui." Kua je bila primitivna u svakom pogledu. Sastojala se od skupine stena, od kojih su nekolike bile vie od oveka, izmeu kojih su bile ubaene daske i letve, a krov je bio koa po kojoj je raslo busenje. Prostor izmeu stena bio je popunjen liajevima i blatom, ne bi li se unutranjost uinila nepropusnom, dok je utrvrenje bilo sa svih strana poduprto motkama i ak itavim deblima, tako dajezsve zajedno najvie podsealo na uginulog jea. Na glavnu strukturu dodavane su bone prostorije, u istom duhu improvizacije koji je proimao i original. Bronzani dimnjaci dizali su se u tmurno nebo i blago se dimili; u nekim prostorijama suila su se krzna i koe; u drugim su se prodavali. Hasel je bio trgovac i lovac na krzna i tokom ivota dovoljno je stekao da je sada, pred smrt, mogao sebi da priuti enu i sanke sa zapregom od tri psa. Heselova kua ugnezdila se na niskom obronku koji je blago skretao prema istoku u duini od nekoliko milja. Taj obronak bio je posut stenjem, ponegde razbacanim,

ponegde nagomilanim jedno povrh drugog. Ovo stenje prualo je sklonite sitnim ivotinjama i na taj nain inilo dobar lovaki teren za starog lovca na krzna, koji vie nije bio voljan da tumara onako daleko kako je to inio u danima mladosti. Nekim od upeatljivijih gomila stenja nadenuo je imena, od kojih je jedno bilo Tri arlekina. Kod Tri arlekina kopao je po naslagama soli da bi naao minerale neophodne za tavljenje koe. Padina je bila prepuna manjeg kamenja, a od svakog od njih na istonoj strani vukla se zaobljena kupa snega ija se veliina menjala zavisno od prirode kamena i koja je bila usmerena tano nasuprot taki iz koje je zapadni vetar brisao preko dalekih Barijera. Ovo je nekada bila plaa koja je pripadala davno nestaloj morskoj obali, severnoj obali kontinenta koji se u neko prijatnije doba zvao Kampanlat. Istono od Tri Arlekina rasla je mala nakupina trnovitog bunja koje je koristilo granitno sklonite da tu i tamo isprui po koji zeleni list. Stari Hasel cenio je te zelene listove u svojem loncu i postavio je zamke svuda oko grmlja da bi drao ivotinje na rastojanju. Bez svesti i upleten u bodljikave granice, tu je leao deak kojeg je pronaao i kojeg je sada uz Lorelinu pomo vukao u zadimljeno svetilite svoje kolibe. Nije to divljak", kazala je Lorel pohvalno, gle kako mu je parka ukraena induvama, crvenim i plavim. Ba su slatke, je 1' da?" Nije vano. Daj mu gutljaj supe, kevo." To je i uinila, lupkajui po deakovom grlu sve dok supa nije sila niz njega, kada joj se pacijent promekoljio, zakaljao, seo i apatom zamolio za jo. Dok ga je Lorel hranila, gledala je nanie, skupljenih usta, u ispijene obraze i oi i ui, gde su bezbrojni ujedi insekata naterali krv da procuri i zgrua se pod njegovim okovratnikom. Primakla ga je sebi, obuhvatila nikom i Ijuljukala, priseajui se drevnog zadovoljstva kojem vie nije umela da naene ime. Sa izgledom krivca, potraila je Hasela i otkrila da je ovaj ve odlapkao, eljan da obavi posao s gospodom iz Panovala. Spustila je tamnu deakovu glavu, uzdahnula i pola za svojim muem On je nalivao alkohol dvojici krupnih trgovaca. Parke su im se puile na toplini. Lorel povue Hasela za rukav. Moda bi dva gospodina htela da povedu bolesnog momka koga si naao do Panovala. Ovde ga ne moemo hraniti. I sami umiremo od gladi. Panovila je veliki i bogat." Pusti nas na miru, kevo, razgovaramo", rekao je Hasel gospodskim tonom.

Odepala je do stranjeg dela zdanja i gledala kako njihov zarobljenik fagor zveckajui lancima vezuje pse pokraj snene kuice. Pogledala je preko njegovih pognutih leda u kameniti, sivi predeo, milje pustoi koje su se gubile u tmurnom nebu. Negde iz tog bespua stigao je deak. Moda jednom ili dvaput godinje ljudi su, sami ili po dvoje, na samrti stizali iz ledenih pustinja. Lorel nikako nije mogla da shvati odakle stiu, samo je znala da se iza pustinje nalaze jo haldnije planine. Jedan od begunaca buncao je o smrznutom moru preko koga se ne moe koraati. Napravila je sveti krug preko svojih posnih grudi. U mladim danima muilo ju je to to nema jasniju predstavu. Jednom je toplo obuena stojala na padini i gledala prema severu. ildrimi su leteli nad njenom glavom, maui usamljenim krilima i ona je pala na kolena pred maglovitom vizijom oveka divnog i svetog, kako veslima tera veliki, ravni toak sveta na neko mesto na kome sneg ne pada veito i vetar ne duva veito. Ula je u kuu plaui, mrzei nadu koju su ilidrmi unosili u nju. Iako je Hasel oterao enu na gospodstven nain, obratio je panju na njene rei, ba kao to je uvek inio. Kada je njegovo dogovaranje sa dva gospodina iz Panovala bilo zakljueno i kada je mala gomila dragocenog bilja, zaina, vunenog vlakna i brana odmerena za koe koje e ljudi natovariti na svoje sanke, Hasel je pokrenuo pitanje voenja bolesnog deaka sa njima nazad u civilizaciju. Pomenuo je daje mladi nosio lepo ukraenu parku i prema tome samo kao pretpostavka, gospodo" mogao biti neko znaajan, ili bar sin nekog znaajnog. Na njegova prilino iznenaenje, gospoda su se sloila da bi im bilo veoma drago da povedu momka sa sobom. Morali su da zatrae malu doplatu za to u vidu joj jedne koe jelka, da bi pokrili momi i izravnali dodatne trokove. Hasel je neko vreme gunao, a onda se pomirljivo predao; nije mogao da hrani momka ukoliko bi ovaj preiveo, a ukoliko bi umro niko nije voleo da hrani pse ljudskim ostacima, dok mu se domorodaki nain mumifikacije i sahranjivanje na otvorenom nikada nije dopadao. Dogovoreno", kazao je i otiao po najgoru kou medu onima koje su mu bile na dohvat ruke. Momi je sada bio budan. Primio je jo supe od Lorel i podgrejanu noicu snenog zeca. Kada je uo ljude kako dolaze, ponovo je legao i sklopio oi, a jednu ruku podvukao je pod parku. Samo su ga nemarno pogledali i onda se okrenuli. Planirali su da natovare sanke svojim potreptinama, provedu par sati dok ih Hasel i njegova ena budu

zadovoljavali, napiju se, odspavaju i onda podu na uzbudljivo putovanje juno prema Panovalu. Sve je to i uinjeno i nakon to je Haselovo pie ispijeno napravljen je lep lumperaj. Gospoda su bila buna ak i dok su hrkala na gomili koa. A Lorel je potajno pazila Julija, hranila ga, prala mu lice, gladila gustu kosu, grlila ga. Tokom rane poludnevnice, dok je Bataliks bio nisko, on je otiao od nje. I dalje je glumio nesvesticu dok su ga gospoda podizala na sanke, pucnuli biem, namrtila se ne bi li nainila nekakvu odbranu pred svojim mamurlukom i hladnoom od koje su se lepili kapci i krenula. Dva gospodina, koji su iveli tekim ivotom, pljakali su Hasela i sve ostale lovce na krzno koje su poseivali do najvee mere u kojoj su lovci na krzno doputali da budu opljakani i prevareni kada bi, za uzvrat, morali da prodaju koe. Varanje je bilo jedan od naina njihovog ivljenja, kao toplo oblaenje. Njihov plan je naprosto bio da im se izgube iz vidokruga Haselovog zbrda-zdola napravljenog uporita preseku grkljan novosteenog invalida, gurnu telo u najblii smet i pobrinu se da samo lepo ukraena parka -skupa, moda, s tunikom i pantalonamastigne bezbedno do panovalskog trita. Zaustavili su se i zakoili sanke. Jedan od njih izvukao je svetlucavi bode i okrenuo se prema prilici koja je leala. U tom trenutku se prilika koja je leala podigla s povikom, zavitlala kou kojom je bila pokrivena preko gospodinove glave, opako ga utnula u stomak i silovito odjurila u daljinu, kreui se u cik cak da bi izbegla eventualna koplja. Kada je zakluio daje dovoljno daleko, Juli se okrenuo i unuo iza sive stene, da bi video da li ga slede. U mutnoj svetlosti, sanke su ve nestale sa vidika. Nije bilo ni traga od dva gospodina. Osim zvidanja zapadnog vetra, sve je bilo mirno. Bio je sam u sleenoj pustoi, nekoliko sati pre izlaska Frejra. Veliki uas zahvati Julija. Nakon to su fagori odveli njegovog oca u svoj podzemni log, lutao je kroz divljinu tokom vie dana nego to je mogao da nabroji; sluivali su ga hladnoa i nedostatak sna, izluivali insekti. Potpuno se izgubio i bio je blizu smrti kada se sruio u trnovit bun. Malo odmora i hrana brzo su mu povratili zdravlje. Dopustio je da bude natovaren na sanke ne zbog toga to je verovao dvojici gospodina iz Panovala, koji su mu zaudarali po pokvarenisti, ve zato to nije mogao da podnese staru veticu koja je stalno navaljivala da ga pipka na nain koji je mrzeo.

1 sada, nakon kratkog meuzbivanja, bio je tu, ponovo u divljini, dok ga je vetar na temperaturi dobrano ispod nule tipao za ui. Ponovo je pomislio na svoju majku, Onesu, i njenu bolest. Poslednji put kada ju je video, kaljala je i krv joj je curila na usta. Tako ga je jezivo pogledala kada je poao sa Alehjuom. Tek sada je Juli shvatio ta je taj jezivi pogled znaio: nije oekivala da e ga ikada vie videti. Bilo je beskorisno truditi se oko povratka majci ukoliko je ona sada bila mrtva. ta onda? Ukoliko je eleo da preivi, postojala je samo jedna mogunost. Podigao se i ravnomernim, brzim korakom poao tragom sanki. Sedam krupnih, rogatih pasa od vrste znane kao asokini vuklo je sanke. Vodila ih je kuja po imenu Gripsi. Svi zajedno bili su poznati kao Gripsina zaprega. Odmarali su se deset minuta svakog sata; tokom svake druge pauze dobijali su za jelo smrdljivu ribu iz vree. Dva gospodina na smenu su gacala iza sanki i leala na njima. Bila je to rutina koju je Juli shvatao. Drao se podalje od zaprege. ak i kada sanke nisu bile na vidiku, ukoliko je vazduh bio miran, njegov osetljivi nos mogao je da'oseti miris ljudi i pasa koji su trali pred njim. Ponekad bi im se primakao da vidi ta rade. eleo je da naui da sam upravlja pseom zapregom. Nakon tri dana neprekidnog putovanja, kada su asokini morali da se odmaraju malo due, stigli su do jo jedne nastambe lovaca na krzna. Ovde je lovac na krzna za sebe sagradio malo drveno utvrenje, ukraeno rogovima i glavama divljih ivotinja. Nizovi koa kruto su lepetali na vetru. Gospoda su ostala ovde dok Frejer nije potonuo sa neba i bledi Bataliks preminuo, a blistaviji straar ponovo se digao. Dva gospodina urlala su s lovcem na krzno u pijanstvu ili spavala. Julije sa sanki ukrao malo dvopeka i nemirno spavao, umotan u koe, na zaklonjenoj strani saonica. Produili su dalje. Bilo je jo dva zaustavljanja izmeu viednevnih putovanja. Uvek je Gripsina zaprega vukla priblino prema jugu. Vetrovi su postali manje hladni. Konano je postalo oigledno da se blie Panovalu. Magle prema kojima je zaprega vukla ukazivale su na vrst kamen. Iz ravnice pred njima uzdizale su se planine, vrhovi prekriveni dubokim snegom. I sama ravnica lagano se uzdizala, prelazili su preko breuljaka u podnoju planine, gde su oba gospodina morala da hodaju pored saonica, ili ak da ih guraju. Bili su

tu i kameni tornjevi po kojima je ponekad bilo straara koji su ih zaustavljali. Straari su zaustavili i Julija. Idem za svojim ocem i ujakom", povikao je. Mnogo zaostaje. Odnee te ildrimi." Znam, znam. Otac bi hteo da to pre stigne kui zbog majke. I ja bih." Odmahnuli su mu, smeei se njegovoj mladosti. Konano, dva gospodina se zaustavie. Bacili su suvu ribu Gripsi i njezinoj zaprezi i ispregli pse. Dva gospodina odabrala su udobno malo udubljenje na padini brega, pokrila se krznom, primenili alkohol na svoju unutranjost i pospali. im ih je uo kako hru, Juli je dopuzao blie. Obojica su morala biti sreena gotovo istovremeno. Nije bio sposoban da se suprotstavi nijednom od njih u borbi i zato nisu smeli dobiti nikakvo upozorenje. razmiljao je da li da ih raspori bodeom ili da im prospe mozak kamenom; svaka od alternativa bila je na svoj nain opasna. Obazro se da vidi da ga ko ne gleda. Nakon to je podigao sa sanki remen od uzdi, privikao se blizu gospode i uspeo da vee remen oko desnog lanka jednog od njih i levog lanka drugog, tako da bi onog ko skoi prvi sputavao njegov drugar. Gospoda su i dalje hrkala. Dok je odvezivao remen sa sanki, primetio je izvestan broj kopulja. Moda su bila na prodaju pa nisu prodata. Tome se nije udio. Kada je izvadio jedno iz uglova koji su ga privrivali, odmerio ga je u ruci i zakljuio da bi bilo vrlo loe za bacanje. I pored toga, vrh je bio dovoljno otar. Vrativi se do udubljenja, gurkao je jednog od dvojice gospodina nogom, dok se gospodin uz dahtanje nije preturio na lea. Podigavi koplje uspravno kao da hoe da probode ribu. Juli je probo gospodina kroz parku, grudni ko i srce. Gospodin je napravio uasan, grevit pokret. Uasnutog izraza, razrogaenih oiju, seo je, zgrabio drku koplja, povio se nad njom i potom lagano spustio nazad a dugakim uzdahom koji se zavrio u kalju. Sa usta su mu curili krv i povraena hrana. Njegova drugar sao se promekoljio i neto promrmrljao. Julije otkrio daje zabo koplje tolikom snagom daje prolo kroz gospodina i zabilo se u zemlju. Vratio se do sanki po drugo koplje i uinio sa drugim gospodinom isto to i sa prvim sa istim uspehom. Sanke su bile njegove. I zaprega. Vena je pulsirala na njegovoj slepoonici. Zalio je to gospoda nisu fagori. Upregao je asokine koji su kevtali i zavijali i poterao ih sa logorita.

Mutni velovi svetlosti kovitlali su se nebom da bi ih potom zamraila visoka grba planine. Sada je postojao prepoznatljiv put, staza koja se irila milju za miljom. Zaokretala je navie sve dok nije zala iza masivnog stenovitog ispusta. Iza osnovice stene ukazala se zaklonjena visoka dolina koju je uvao zamak zastraujueg izgleda. Zamak je delom bio sagraen od kamena, a delom isklesan u steni. Nadstrenice su mu bile iroke, da bi sneg sa krovova padao na put ispod njih. Pred zamkom stojala je naoruana straa od etiri oveka ukipljena pred drvenom rampom koja je zapreavala put. Julije stao kada je straar, krzna ukraenog svetlucavim metalnim odlijima, domarirao ispred njega. Ko si ti, mali?" Ja sam sa svoja dva prijatelja. Trgovali smo, kao to vidi. Stiu za mnom u drugim sankama." Ne vidim ih." Naglasak mu je bio udan: ne olonetski, na koji se Juli navikao u oblasti Barijera. Stii e. Zar ne prepoznaje Gripsinu zapregu?" Mahnuo je biem prema ivotinjama. Zaista. Naravno. Dobro ih poznajem. Ne zove se ta kuja Griipsi tek tako." Koraknuoje u stranu i podigao koatu pesnicu. Diite, vi tamo", povikao je. Rampa se podigla, bi je pucnuo, Julije podviknuo i bili su na drugoj strani. Duboko je udahnuo kada je po prvi put ugledao Panoval. Pred njim je bio ogroman obronak, tako strm da na njemu nije bilo nimalo snega. U licu obronka bila je isklesana divovska predstava monog Akhe. Akha je uao u tradicionalnom poloaju, kolena blizu ramena, ruku obavijenih oko kolena, aka spojenih sa dlanovima ngore i svetim plamenom ivota koji se dizao sa dlanova. Glava mu je bila velika, prekrivena ubom kose. Njegovo poluljudsko lice ulivalo je strah u kosti posmairaima. ak i sami obrazi izazivali su strahopotovanje. A ipak, njegove krupne, bademaste oi bile su slepe, a u tim tankim ustima i velianstvenim obrvama mogla se oitati i uzvienost isto koliko i zlokobnost. Pored njegovog levog stopala, patuljast u poreenju, nalazi se otvor u steni. Kako su se saonice primicale, Julije video da su i sama usta dinovska, verovatno tri puta vea od oveka. Unutra su se mogla videti svetla i straari sa udnovatim navikama i naglascima i udnim mislima u glavi.

Ispravio je svoja mlada ramena i ponosito krenuo. Tako je Juli dospeo u Panoval. On nikad nee zaboraviti svoj ulazak u Panoval i naputanje sveta pod nebesima. Zbunjen, poterao je sanke pored straara, proao lug krljavog drvea i zastao da bi potom bacio pogled na zasvoeni prostor pred sobom pod kojim su toliki ljudi iveli svoj ivot. Magla se meala sa tminom kada je ostavio kapiju za sobom, da bi stvorila svet obrisa u kojem su postojali oblici, ali ne i konture. Bila je no; nekolicina ljudi koji su se tu kretali bili su umotani u oblake magle to je okruivala sve njih, lebdela iznad njihovih glava, kretala se za njima lagano se kovitlajui, poput krajeva otrcanog ogrtaa. Svuda je bio kamen, kamen isklesan u zidove i odaje, staje, kue, obore, stepenita jer ta ogromna, tajanstvena peina protezala se navie prema sreditu planine i tokom vekova bila je oblikovana u male, ravne odeljke odvojene jedan od drugog stepenitem i fasadnim zidovima. tedljivou izazvanom silom prilika po jedna usamljena svetiljka gorelaje na vrhu svakog stepenita, sa plamenom koji se vijorio na blagoj promaji i osvetljavao ne prostor oko sebe, ve zamagljeni vazduh ijoj je daljoj neprozirnosti doprinosti i njihov dim. Neprekidno delovanje vode tokom dugih eona formiralo je brojne vezane peine u steni, razliite veliine i na razliitim nivoima. Neke od tih peina bile su naseljene i ureene radom ljudskih ruku. Dobile su imena i opremljene stvarima najneophodnijim za preivljavanje. Divljak se zaustavio i nije mogao da produi u to ogromno prostranstvo mraka dok ne nade nekoga da pode sa njim. Ono malo ljudi iz spoljanjeg sveta koji bi, poput Julija, posetili Panoval, nali bi se u jednoj od veih peina, koju su njeni stanovnici znali kao Trnicu. Ovde je obavijan najvei deo neophodnih zajednikih poslova, jer je za to bilo potrebno malo ili nimalo vetakog osvetljavanja, kada se oi jednom priviknu na polutamu. Tokom dana mesto se orilo od otrih glasova i neravnomernih udaraca ekia. Na trnici Juli je mogao da proda asokine i robu sa sanki za stvari neophodne za njegov novi ivot. Morao je da ostane tu. Nije vie imao gde da pode. Polako se privikavao na dim, oi koje su suzile i kaalj stanovnika; sve je to prihvatio oberuke, skupa sa sigurnou. Bila je njegova srea to je naleteo na potenog, oinski raspoloenog trgovca po imenu Kjal koji je, skupa sa svojom enom, vodio talu jednoj od malih etvrti Trnice. Kjal je bio ovek tunog izgleda, s oputenim ustima delimino skrivenim

iza crnih brkova. Sprijateljio se s Julijem iz razloga koji ovaj nije mogao da shvati i titio ga od prevaranata. Takode se potrudio da uvede Julija u taj novi svet. Neto od zvukova koji su odjekivali Trnicom poticalo je od vodenog toka po imenu Vak, koji je tekao stranjim delom Trnice, duboko unutar svojeg useka u stenju. Bio je to prvi slobodan vodeni tok koji je Juli ikada video i za njega uvek je ostao jedno od uda tog mesta. Voda koja je klokotala ispunjavala ga je ushienjem i, u svojoj animistikoj veri, gledao je na Vak gotovo kao na ivo bie. Vak je bio premoen, tako daje postojao pristup zadnjem delu Trnice, gde je poveana strmina tla zantevala mnogo stepenica, nadsvodenih irokim balkonom na kojem se nalazio kip Akhe, isklesan u steni. Ova Ugura mogla se videti, sa njenim ramenima koja su se uzdizala iz senki, ak i sa suprotnog kraja Trnice. U svojim ispruenim rukama Akha je drao prave plamenove, koje su svetenici obnavljali u pravilnim razmacima, pojavljujui se kroz vrata u Akhinom trbuhu da bi to uinili. Akhin narod okupljao se redovno oko stopala svojeg boanstva; tu su mu nudili najraznovrsnije poklone, koje su primali svetenici, neprimetnim u svojim crno-belim prugastim odorama. Oboavaoci bi se poklonili do zemlje, a iskuenici su istili tlo etkama od paperja pre nego to se ovi usude da usmere pogled pun nade prema crnim, kamenim oima visoko iznad sebe u mrei senki i da se potom povuku na manje sveti teren. l akve ceremonije bile su za Julija potpuno tajanstvene. Upitao je o tome Klala i dobio lekciju koja gaje ostavila jo zbunjenijeg nego pre. Niko ne ume da objasni svoju religiju jednom strancu. Svejedno, Julije stekao jak utisak da to drevno bie, predstavljeno u kamenu, vodi borbu protiv sila koje divljaju u spoljanjem svetu, naroito protiv Vutre, koji vlada nebesima i svim nedaama koje dolaze sa njih. Akhu nisu mnogo zanimala ljudska bia;bila su presitna da bi obraao panju na njih. Ono to je eleo bile su njihove ponude, dabi ga drale u punoj snazi tokom borbe protiv Vutre i mono akhejsko svetenstvo postojalo je da bi se staralo da Akhine elje u tom pogledu budu potovane, a sve to da zajednica ne bi dopala unitenja. Sv etenstvo, u zajednici sa milicijom, vladalo je Panovalom; nije bilo vrhovnog vladara, ukoliko se nije raunao sam Akha, za kojeg se dralo da se nalazi napolju i luta planinama sa svojom nebeskom batinom, te trai Vutru i njegove jezive nebeske pratioce, kao to je, na primer, crv. Ovo je bilo iznenaenje za Julija. On je znao Vutru. Vutraje bio veliki duh kojem su njegovi roditelji. Alehju i Onesa, upuivali molitve u trenucima opasnosti. Oni

su Vutru predstavljali kao dobronamernog donosioca svetlosti. I, koliko je mogao da se seti, nikada nisu pominjali Akhu. Razni prolazi, nalik lavirintima, poput zakona koje je donosilo svetenstvo, vodili su do raznih odaja u okolini Trnice. U neke od tih odaja moglo se ui, druge su bile zabranjene za obian narod. Ljudi su nerado govorili o zabranjenim oblastima. Ali on je uskoro primetio da su tamo odvlaeni prekrioi, ruku vezanih na leima; tamnim stepenitima odlazili su u senovite hodnike, neki do Svetih, neki do kanjenike kolonije iza Trnice koja se zvala Tvink. Nakon izvesnog vremena, Julije preao uzani prolaz pretrpan stepenicama koji je vodio do velike, ureene peine zvane Rek. I Rekje imao svoj ogroman kip Akhe, ovde predstavljen sa nekakvom ivotinjom sa lancem oko vrata, i bio je posveen sportu; Rekje bio mesto na kome su se odravale igre, predstave. atletska nadmetanja i gladijatorske borbe. Zidovi su joj bili boje grimiza i sang-de-boeuf, s dekoracijama koje su predstavljale figure u pokretu. Uglav-nom je Rek bio gotovo prazan i glasovi su odjekivali u praznom prostoru; graani naroito naklonjeni svetosti dolazili su u to vreme i pevali u tmini nadsvodenoj visokim svodom. Ali za vreme blistavih priredbi i igara tada se orila muzika, a peina je bila pretrpana. Od Trnice otvarale su se i druge vane peine. Na njenoj istonoj strani, skupina malenih, etvrtastih prostorija ili irokih mezanina penjala se izmeu stepenita zakrivenog tekim balustradama sve do ogromne stambene galerije zvane Vak po vodenom toku koji je ovde izbijao na povrinu, uvuen duboko unutar svojeg klokotavog useka. Iznad ogromne ulazne kapije Vaka nalazilo se mnogo sloenih rezbarija koje su predstavljale nebeska tela isprepletana izmeu talasa u pokretu i zvezda. ali vei deo toga uniten je u nekom zaboravlje-nom obruavanju tavanice. Vak je posle Trnice bio najstarija peinska galerija i bio je ispunjen prebivalitima", kako su ih nazivali, starim mnogo vekova. Nekom ko na njihov prag stie iz spoljnog sveta i posmatra -ili, pre, nagaaoblike niihovih temelja i zbunjujuce terase koje su se penjale u nejasne daljine, Vak je u titravoj svetlosti predstavljao jeziv san u kojem se materijalne stvari nisu razlikovale od senki i dete Barijera osetilo je kako mu srce treperi u grudima. Sila poput Akhe i bila je potrebna da izbavi onoga ko zaluta u takav prenaseljeni nekropolis. Ali navikao se prilagodljivou mladosti. Na Vak je poeo da gleda kao na bogat grad. Kada se sprijateljio s druinom kalli. koji su mu bile vrnjaci, lutao je sa njima lavirintima prebivalita koja su bila nagomilana na mnogo nivoa i esto vodila jedno od drugog. Odeljenja su bila nabacana preko drugih odeljenja u

gomilama, nametaj u svakom od njih bio je nepokretan, budui daje bio isklesan iz iste stene kao i zidovi i pod, sve u jednoj neprekinutoj liniji. Pria o pravima i vlasnitvima u tim organski povezanim kompleksima bila je sloena, ali uvek u vezi s vakovskim sistemom esnafa i uvek, u sluaju neslaganja, podlona konanoj presudi svetenika. U jednom od tih prebivalita je Taka, ljubazna Kjalova ena, nala Juliju sobu, na samo troje vrata od mesta na kome su iveli ona i Kjal. Bila je bez tavanice, a zidovi su joj bili zaobljeni; u njoj se oseao kao daje posaen unutar kamenog sve;a. Vak se strmo uzdizao i bio je nejasno osvetljen prirodnom svetlou slabije od Trnice. Vazduh je bio zadimljen od isparenja lojanica, ali svetenici su prikupljali takse na svaku svetiljku, koje su sve na glinenim osnovicama imale broj, tako da su se koristile tedljivo. Tajanstvena magla koja je muila Trnicu bila je manje gusta u Vaku. Od Vaka, jedna galerija vodila je u Rek. 1 tu su se. na niem terenu, nalazile oteene dveri koje su vodile u peinu visoke tavanice koja se nazivala Grojn, u kojoj je vazduh bio dobar i ist, iako su stanovnici Vaka stanovnike Grojna drali za prilino zaostale, uglavnom zbog toga to su bili pripadnici niih esnafa, kasapa, tavilaca, kopaa kvarca, gline i fosilnog drveta. U steni izbuenoj poput saa koja je povezivala Grojn i Rek nalazila se jo jedna velika peina puna nastambi i stoke. Bio je to Prejn, koga su mnogi izbegavali. U vreme kada je Juli stigao, uveliko ga je proirivao esnaf kopaa. Prejn je sakupljao sav otpadni talog iz ostalih predgraa i njime hranio svinje i biljke koje uspevaju u mraku i koje ive od topline. Neki od farmera Prejna odgajali su uzgred vrstu ptica zvanu prita, koja je imala oi koje svetle u mraku i svetlee pege na krilima; prite su bile popularne kao kuni ljubimci koji se dre u kavezu; unosile su malo svetlosti u prebivalita Vaka i Grojna iako su takoe bile podlone porezima koje su sakupljali Akhini svetenici. U Grojnu svi ree, u Prejnu je jo tee", glasila je lokalna izreka. Ali Juli je ljude smatrao prilino beivotnim, osim kada se zainteresuju za igre, a retki izuzeci bili su malobrojni trgovci i lovci na krzno koji su iveli po terasama sopstvenih esnafa i koji su redovno imali priliku da ih Akha blagoslovi i poalje da obavljaju poslove u spoljanjem svetu, kao to je bio sluaj sa dva gospodina koje je imao prilike da upozna.

Iz svih veih galerija, kao i iz manjih, staze i tuneli vodili su u mrano stenje, neki od njih penjali su se, drugi sputali. Panoval je bio prepun legendi o vilinskim zverima koje su stizale iz pradavnih tmina stenja i o ljudima koje su sablasti odmamile iz njihovih prebivalita u planinu. Najbolje je bilo ostati zaronjen u Panoval, gde je Akha slepim okom pazio ono to je njegovo. Bolje i Panoval i porezi nego ledeni sjaj spoljanosti. Ove legende odravao je u ivotu esnaf govornika, iji lanovi su stajali na svakom stepenitu ili ekali po terasama i ispredali fanstastine prie. U tom svetu maglovite tmue, rei su bile poput svetlosti. U jednu oblast Panovala, koja je najveim delom bivstvovala u razgovorima vodenim apatom, Juli nije imao pristupa. Bili su to Sveti. Do Svetih se moglo stii galerijom i stepenitem sa Trnice, ali te prolaze uvali su milicija i potovanje graana. Niko svojom voljom nije iao tim krivudavim prilazima. U Svetima ivela je milicija koja je veno uvala zakon Panovala i svetenstvo koje mu je veno uvalo duu. Sva ta ureenja bila su za Julija tako velianstvena da uopte nije primeivao njihovu iskvarenost. Juliju je trebalo vremena da uvidi koliko se direktno upravljalo ljudima. Ovi nisu iskazivali nikakvo iznenaenje pred sistemom u kojem su roeni; ali Juli, koji je bio naviknut na otvorene prostore i lako razumljiv zakon preivljavanja, bio je zaprepaen nainom na koji im je svaki pokret bio ogranien. A opet, oni su sebe smatrali jedinstveno povlaenim. Sa svojim legalno zadobijenim zalihama koe. Juli je nameravao da unajmi prostorije pored Kjalovih i da otvori duan. Otkrio je da postoji mnotvo propisa koji zabranjuju neto tako jednostavno? Nije mogao da trguje bez prostorija a za to je morao biti roen kao pripadnik esnafa trgovaca. Bio mu je potreban esnaf, pripadanje nekom cehu, kao i odreene kvalifikacije -neka vrsta ispitakoje je moglo obezbediti samo svetenstvo. Takoe mu je bila potrebna i potvrda od milicije, skupa sa osiguranjem i garantima. Nije mogao da trguje dok nije posedovao prebivalite. Opet, nije mogao da poseduje sobu koju mu je Taka unajmila sve dok ne bude potpuno prihvaen od milicije. Nije mogao da zadovolji ak ni najosnovniji zahtev verovanje u Akhu i dokaz redovnih rtvi bogu. To je prosto. Prvo, kao divljak, mora da ide sveteniku." To je kazao kapetan milicije otrih crta lica, pred kojim je Juli morao da se pojavi. Suoio se s Julijem u

malenoj sobi od kamena, iji se balkon nalazio na otprilike jedan metar iznad jedne terase Trnice i sa koje se mogao nadgledati itav ivopisni prizor. Kapetan je preko uobiajenih koa nosio ogrta koji je dosezao do poda. Na glavi je imao bronzani lem sa svetim simbolom Akhe, nekom vrstom toka sa dve bice. Njegove kone izme dolazile su mu do polovine listova. Iza nega stajao je fagor, oko ijeg dlakavog, belog ela je bila vezana crno bela pletena traka. Ovamo gledaj", reao je kapetan. Ali Juli otkri da mu oi same lutaju do utihlog fagora, toliko je bio zaprepaen njegovim prisustvom. Dvosekli je stajao sa utljivom mirnoom, njegova nezgrapna glava bila je povijena napred. Rogovi su mu bili tupi; vrhovi su im bili zaobljeni, a ivice zarubljene turpijom. Julije video da oko vrata ima konu ogrlicu i uzicu, delom zaklonjene belom dlakom, znak potinjavanja ljudskim pravilima. A opet, predstavljao je pietnju po graane Panovala. Mnogi oficiri svuda su se pojavljivali sa poslunim fagorom pored sebe; fagori su bili cenjeni zbog svoje nadmone sposobnosti da vide u mraku. Obini ljudi u strahu su se sklanjali sa puta nezgrapnim ivotinjama koje su govorile uproenim olonetskim. Kako je to mogue, pitao se Juli, da ljudi sklope savez sa istim onim zverima koje su mu zarobile oca zverima koje je svako u divljini mrzeo od roenja. Razgovor sa kapetanom predstavljao je razoaranje, a najgore je tek dolazilo. Nije mogao da ivi na tom mestu ukoliko se ne pokorava propisima, a oni su se inili bezbrojnim; nije mu preostajalo nita -kako ga je Kjal uveravaoizuzev da se pokori. Da bi bio graanin Panovala, morao si da misli i osea se kao panovalac. Zato je bio prisiljen da odlazi kod svetenika u aleji prebivalita u kojoj je imao prostoriju. Ovo je zahtevalo bezbrojne sastanke na kojima je bio poduavan ritualizovanoj istoriji Panovala (roenom iz sene monog Akhe na veitim snegovima...") i bio prisiljen da naui napamet veliki broj svetih tekstova. Takode, morao je da ini sve to mu Sataal, svetenik, kae da uradi, a u to je spadalo i obavljanje mnogih zamornih poslova, jer Sataal je bio lenj. Za Julija nije predstavljalo veliku utehu kada je otkrio da deca Panovala prolaze kroz slinu obuku u ranije doba. Sataal je bio vrsto graen ovek, bledog lica, mlenih uiju krupnih aka. Glava mu je bila obrijana, brada upletena, kao i kod mnogih drugih svetenika istog reda. U pletenicama bilo je sedih. Nosio je crno-belu tuniku dugaku do kolena. Lice mu je bilo vrlo roavo. Juliju je trebalo izvesno vreme da shvati da, i pored sedih,

Sataal nije proao srednje doba i da mu je tek sedamnaest-osamnaest. Pa ipak je koraao na ukoeni nain koji je ukazivao na starost i dostojanstvo. Kada se obraao Juliju, Sataal je uvek govorio ljubazno, ali kao iz neke daljine, uvek drei rastojanje medu njima. Julija je smirivalo ovekovo dranje, koje kao daje govorilo: ovo je tvoj i moj posao, ali ja ga neu oteavati proveravajui kakva su ti unutranja oseanja. Zato je Juli i dalje bio miran, trudei se svim silama da popamti sve suvoparne stihove. Ali ta znae?" pitao je zbunjeno u jednom trenutku. Sataal se lagano pridigao u malenoj odaji i okrenuo, tako da SLI MU se ramena uzdizala crna u udaljenom izvoru svetlosti, dok je ostatak njegovog tela nestao u senci koja gaje okruivala. Mutan odsjaj presijavao mu se na eli kada je nagao glavu prema Juliju i oinski rekao: Najpre uenje, mladiu, pa razumevanje. Nakon uenja manje je tekoa sa razumevanjem. Ako sve oseti srcem, teko da e ti trebati i glava. Akha od svojih ljudi nikada ne trai razumevanje, samo pokoravanje." Rekao si da Akha ne mari ni za koga u Panovilu." Bitna stvar. Juli, jeste da Panovil mari za Akhu. Hajde sada ponovo: Ko poloka Frejra kob Kao riba mamac hud Tek kad bude zao as Nejaki nam oslon telu spalie on svud." Ali ta to znai?" pitao je Juli ponovo. Kako mogu to da nauim ako nita ne razumem?" Ponavljaj, sinko", kazao je Sataal tvrdo. Ko poloka..." Juli je utonuo u grad tame. Njegove mree senki grabile su mu um, onako kako je video da ljudi iz spoljanjeg sveta hvataju ribu pod ledom. U snovima dolazila mu je mati, krv joj je curila sa usta. Tada bi se probudio i leao u uzanom krevetiu i gledao gore, visoko, daleko izvan granica svoje sobe u obliku cveta. prema tavanici Vaka. Ponekad, kada je atmosfera bila dovoljno bistra, mogao je da vidi poneki daleki detalj, sa slepim mievima koji su tamo visili, stalaktitima i stenjem koje se presijavalo zbog tenosti koja je prestala da bude tenost; tada bi poeleo da moe da odleti iz zamke u kojoj se naao. Ali nije bilo gde da se ide. Jednom, u pononom beznau, otpuzao je do Kjalovog doma radi utehe. Kjal se naljutio zbog buenja i rekao mu da se gubi, ali Taka je priala s njime neno, kao da je njen sin. Tapkala ga je po ruci i stezala mu aku.

Nakon izvesnog vremena tiho je zaplakala i rekla daje stvarno imala sina, dobrog, potenog momka priblino Julijevih godina, po imenu Usilk. Ali Usilkaje odvela milicija zbog zloina za koji je ona znala da ga nikada nije poinio. Svake noi leala je budna i mislila na njega, skrivenog na nekom od onih uasnih mesta u Svetima, dok ga uvaju fagori i pitala se da li e ga ikada vie videti. Milicija i svetenici su tako nepravedni ovde", aptaojoj je Juli. Moj narod nema puno koristi od toga to ivi u divljini, ali tamo su svi jednaki, ijedni i drugi,, pred licem hladnoe." Nakon stanke, Taka je kazala: Postoje ljudi u Panovalu, i ene i mukarci, koji ne ue svete knjige i razmiljaju kako da svrgnu one koji vladaju. Ali bez vladara, unitio bi nas Akha." Julije gledao obris njenog lica u tami. A misli li daje Usilk odveden... zbog toga to je eleo da svrgne vladare?" Tihim glasom odvratila je, vrsto mu steui ruku: Ne sme da postavlja takva pitanjajer e dopasti nevolje. Usilk je uvek bio bundija da, moda je dospeo medu pogrene ljude..." Dosta blebetanja", povika Kjal. Vraaj se u svoj krevet, eno a ti u svoj. Juli." Te stvari Julije uvao duboko u sebi sve vreme tokom lekcija sa Sataalom. Spolja, bio je posluan prema sveteniku. Nisi ti budala, makar bio i divljak a to moemo da izmemmo", kazao je Sataal. Uskoro e napredovati do sledee stepenice. Jer Akha je bog zemlje i podzemlja, a ti e shvatiti neto od toga kako zemlja ivi, s nama u njenim venama. Te vene nazivaju se zemljine oktave, inijedan ovek ne moe da bude srean ukoliko ne ivi u svojoj zemljinoj oktavi. Polako e doi do prosvetljavanja, Juli. Moda, ukoliko si dovoljno dobar, i sam postane svetenik i pone da slui Akhu na veliajniji nain." Julije drao jezik za zubima. Nije mogao da natera sebe da kae sveteniku da mu nije potrebna panja Akhe: itav njegov novi nain ivota u Panovalu .predstavljao je prosvetljenje. Dani su mirno prolazili. Julije poeo da se divi nepromenljivom Sataalovom strpljenju i da manje mrzi trenutke uenja.ak i kada nije bio sa svetenikom, razmiljao je o lekcijama. Sve je to bilo svee i zabavno na uzbudljiv nain. Sataal mu je ispriao da neki naroito obdareni svetenici imaju sposobnost da odravaju vezu sa mrtvima, ili ak sa istorijskim linostima; Juli nikada nije uo za takve stvari, ali se uzdrao od toga da ih nazove besmislicom.

Poeo je sam da luta zabitim ulicama grada, sve dok njihov e tmaste senke nisu za njega poprimile izgled poznatog. Sluao je ljude koji su esto priali o religiji i govornike koji su govorili po ulinim uglovima i esto prepletali prie sa religijom. Religija je bila romansa tame, kao to je uas bio povezan sa Barijerama, gde su plemenski bubnjevi odagnavali avole. Julije polako postajao svestan da religijski razgovori ne sadre prazninu ve istinitu sr: nain na koji se ivelo i umiralo morao je biti objanjen. Samo divljacima nikakva objanjenja nisu bila potrebna. To otkrie bilo je poput nalaenja ivotinjskog traga u snegu. Jednom sf naao u smrdljivom delu Prejna, gde su se ljudske izmetine izlivale u duge jarkove du kojih su rasle none biljke. Ovde je bilo jo tee, kako je govorila izreka. ovek s kratko podianom, rastresitom kosom, dakle ni svetenik ni govornik, pojavio se i skoio na kolica za prenoenje izmeta. Prijatelji", kazao je i stao pred njih. Poujte me malo, molim vas. Prekinite s poslom i ujte ta imam da kaem. Ne govorim u svoje ime, ve u ime monog Akhe, iji duh bivstvuje u meni. Moram govoriti u njegovo ime, iako stavljam ivot na kocku, jer svetenici krive Akhine rei u svoju korist." Ljudi zastadoe da bi oslunuli. Dvojica pokuae da se podsmevaju mladiu, ali ostali su stajali u nepominoj zainteresovanosti, ukljuujui i Julija. Prijatelji, svetenici kau da treba da prinosimo rtve Akhi i nita vie, i da e nas to uvati u srcu planine. Ja kaem daje to la. Svetenici su samo31 zadovoljni i ne mare kako pati obian narod. Kroz moja usta Akha kae da treba da uinimo i neto vie. Moramo biti bolji u svojem srcu. Nai ivoti suvie su laki nakon to prinesemo rtve i platimo poreze, ne marimo ni za ta. Samo se zabavljamo ili odlazimo na igre. esto ujete da Akha ne mari za nas i da gledamo samo na svoj boj protiv Vutre. Moramo ga navesti da mari moramo postati vredni njegove panje. Moramo se reformisati! Da, reformisati! A i lenji svetenici moraju se reformisati..." Neko povika da dolazi milicija. Mladi zastade. Zovem se Naab. Upamtite ta sam rekao. I mi imamo ulogu u velikom ratu izmeu neba i zemlje. Vratiu se da govorim ukoliko budem imao priliku da prenesem svoju poruku itavom Panovalu. Reformisati se, reformisati! Pre nego to bude prekasno." A kada je skoio dole, u gomilu koja se okupila dolo je do komeanja. Ogromni fagor na lancu nahrupio je prema njemu, a drugi kraj lanca drao je vojnik. Ispruio se i dograbio Naaba monim, ronatim rukama.

Ovaj je bolno zaurlao, ali kosmata, bela ruka obuhvatila ga je oko vrata a potom je odvuen u pravcu Trnice i Svetih. Nije trebalo da priate takve stvari", promrmljao je neki sivi ovek kada se gomila razila. Noen iznenadnim porivom. Juli poe za ovekom i dograbi ga za rukav. Taj ovek, Naab, nita nije rekao protiv Akhe zato ga je milicija odvela?" ovek se sumnjiavo obazro. Poznajem te. Ti si divljak, inae ne bi pitao takve gluposti." U odgovor. Juli podie pesnicu. Nisam glup, inae ne bih postavljao takvo pitanje." Da nisi glup, utao bi. ta misli, u ijim rukama je ovde vlast? Svetenstva, razume se. Ukoliko zucne protiv njih..." Ali mo Akhe..." Sivi ovek nestao je u tami. A tamo u tami, toj tami koja je veito piljila u sve, mogla se naslutiti prisutnost neega udovinog. Akha? Jednog dana u Raku trebalo je da se odri velika sportska predstava. Tada se u Juliju, priviknutom na Panoval, odigrala neobina kristalizacija oseanja. urio je na sport s Kjalom i Takom. Lojanice su gorele po niama, du puta od Vaka do Reka, i mase ljudi uspinjale su se sve uim kamenitim prolazima, pentrale se izlizanim stepenicama, dozivale se dok su u kolonama ulazile u sportsku arenu. Poneen talasom sveta. Juli iznenada baci pogled na salu Reka, iji su zaobljeni zidovi blistali u svetlosti. Video je samo deo kojim je sala otpoinjala, zarobljen izmeu izbrazdanih zidova prolaza kojim je svetina trebalo da proe. Kako se kretao, u njegov uokvireni, daleki vidik uao je Akha li32 no.visoko nad glavama gomile. Prestao je da slua ta Kjal govori. Pogled Akhe bio je na njemu; udovina prisutnost u tami postala je vidljiva. Muzika je svirala u Reku, otra i ivahna. Svirala je za Akhu. Akha je stojao tamo, irokih i uasnih veda, ogromnih kamenih oiju koje nisu videle, a ipak su bile svevidee, osvetljenih odozdo plamsajem baklji. Na usnama mu se ogledao prezir. U divljini nije bilo nieg poput ovog. Julijeva kolena su zaklecala. Moni glas unutar njega, koji je jedva prepoznao kao sopstveni, uskliknuo je: ,,0,Akha, najzad verujem u tebe. Slava tebi. Oprosti mi, dopusti da ti budem sluga."

Ali pored glasa koji je eznuo da ga pretvori u roba uo se i drugi, koji jeistovremeno govorio na proraunatiji nain. On je kazao: Narod Panovala mora shvatiti veliku istinu koju bi trebalo pojmiti sledei Akhu." Bio je zapanjen zbrkom u sebi, ratom koji nije slabio kada su zali u salu i kada se otkrio jo vei deo kamenog boanstva. Naab je rekao: Ljudska bia imaju ulogu u ratu izmeu neba i zemlje." Sada je mogao da oseti kako taj rat ivi unutar njega. Igre su bile veoma zabavne. Utrkivanje i bacanje koplja sledili su rvanje ljudi i fagora, pri emu su ovima poslednjima rogovi podrezani. Zatim je na redu bilo gaanje slepih mieva i Juli izroni iz svoje pobone zbrke da bi posmatrao zabavu. Plaio se slepih mieva. Visoko iznad gomile, tavanice Reka bila je nanizana krznatim stvorenjima koja su visila s konatim krilima iznad glave. Napred izaoe strelci da jedan po jedan gaaju slepe mieve strelama za koje su bile vezane svilene niti. Slepi mievi, nakon pogotka, padali su leprajui na pod, gde su brojani da bi se utvrdio pobednik. Pobednik je bila jedna devojka. Nosila je svetio crvenu odoru, usku oko vrata i dugu do zemlje, a zatezala je luk i odapinjala strele bolje od ijednog mukarca. Kosa joj je bila duga i tamna. Ime joj je bilo Iskador, a gomila joj je divlje pljeskala, mada (jiko u tome nije prevaziao Julija. Zatim su na redu bile gladijatorske borbe, ljudi protiv ljudi, ljudi protiv fagora, i krv i smrt ispunili su arenu. A ipak je sve vreme, ak i dok je Iskador napinjala luk i svoje prekrasno telo ak i tada, Julije prepun zadovoljstva mislio kako je naao zadivljujuu veru. Tu zbrku u unutranjosti moglo bi da prekine samo vee znanje, nagaao je on. Seao se legendi koje je sluao pokraj oeve vatre. Starci su govorili o dva straara na nebu i o tome kako su ljudi na zemlji jednom uvredili boga nebesa, Vutru. Zato je Vutra odagnao zemlju od svoje topline. Sada su straari ekali as kada e se Vutra vratiti da ponovo s ljubavlju pogleda zemlju i vidi da li se ljudi bolje ponaaju. Ukoliko otkrije da to ine, uklonie mraz. Pa, Juli je morao da prizna da su njegovi narod divljaka, ba kao to je govorio Sataal. Kako je ina njegov otac mogao da dopusti da ga odvuku fagori? A ipak, u tim priama mora da je postojalo zrnce istine. Jer u Panovalu je postojala razlonija verzija iste prie. Vutra je sada bio samo sporedno boanstvo, ali bio je osvetoljubiv i bio je slobodan na nebu. Opasnost je dolazila sa neba. Akha je bio veliki bog zemlje, upravljao je podzemljem, gde je bilo bezbedno. Dva straara

nisu bili dobroudni; poto su se nalazili na nebu, pripadali su Vutri i mogli su se okrenuti protiv oveanstva. Sada su stihovi koje je upamtio poeli da dobijaju smisao. Iz njih je blistao unutranji sjaj, tako da je Juli sa zadovoljstvom mrmljao ono to mu je nekada nanosilo bol, a dok je to inio, gledao je u lice Akhe: Nebo e ti lanu utehu uliti, S neba pljute krajnosti: Da sprei sve takve nehajnosti Zemlja nas Akhina nad glavom titi." Sledeeg dana, pokorno je otiao do Sataala i rekao mu da je preobraen. Bledo, otealo lice svetenika posmatralo ga je; Sataal je lupkao prstima po kolenu. Kako si preobraen? Ovih dana mnoge lai krue prebivalitima." Pogledao sam lice Akhino. Po prvi put, jasno sam ga video. Sada je moje srce otvoreno." Neki dan uhvaen je jo jedan lani prorok." Juli se isprsi. Ono to oseam u sebi nije lano, oe." Nije to tako lako", rekao je svetenik. 0, lako je, lako od sada e sve biti lako!" Pao je na svetenikove noge plaui od sree. Nita nije lako." Gospodaru, dugujem ti sve. Pomozi mi, elim da postanem svetenik, da budem kao ti." Sledeih nekoliko dana hodao je stazama i prebivalitima a daje primeivao malo toga oko sebe. Vie se nije oseao kao da je zarobljen u polutami,sahranjen pod zemljom. Bio je na mestu koje je voleo, zatien od svih surovih elemenata koji su ga nainili divljakom. Video je koliko je korisno to prigueno svetio. Video je i kako je divan Panoval, sa svim svojim odajama. Tokom dugog boravka u njima, peine su ukrasili umetnici. itavi zidovi bili su prekriveni slikama i rezbarijama od kojih su mnoge prikazivale Akhin ivot i velike bitke koje je vojevao, kao i bitke koje e vojevati kada ljudi jednom budu ponovo imali dovoljno vere u njegovu mo. Tamo gde su slike postale stare i blede, naslikane su nove preko njih. Umetnici su i dalje radili, esto opasno uzdignuti povrh skela koje su dosezale tavanicu poput kostura neke mitske dugovrate ivotinje. ta je s tobom, Juli? Ni za ta vie ne mari", kazao je Kjal.

Postau svetenik. Odluio sam." Nikada ti nee dozvoliti ti si iz spoljanosti." Moj svetenik razgovara sa nadlenima." Kjal pogladi svoj melanholini nos, polako sputajui ruku sve dok se pokret nije zavrio najednom kraju njegovih brkova dok je razmiljao o Juliju. Do tog trenutka, Julijev pogled toliko se privikao na tminu da mu je bila jasna svaka sitnica u promenama izraza njegovog prijatelja. Kada je Kjal bez rei poao na drugi kraj duana, Juli ga je sledio. Ponovo se uhvativi za brk radi sigurnosti, Kjal metnu drugu ruku Juliju na rame. Dobar si ti momak. Podsea me na Usilka, ali ne bih sada o tome... uj me: Panoval nije onakav kakav je bio kada sam bio dete i trao bosonog po bazarima. Ne znam ta se dogodilo, ali vie nema mira. Sve te prie o promenama besmislica, po mojem miljenju. ak su i svetenici doli na to, sa svim tim divljakim govorancijama o reformi. A ja kaem, ne treba se mnogo paati u to. Razume ta hou da kaem?" Razumem ta hoe da kae, da." Onda dobro. Moda misli da je lako biti svetenik. Moe biti... ali ti to ne preporuujem u sadanje vreme. Nije to vie onako bezbedno kao nekad, ako me razume. Svi su postali neobuzdani. ujem da esto izvravaju smrtne kazne nad jeretinim svetenicima u Svetima. Bolje bi ti bilo ovde, vezanom ugovorom za mene, gde bi bio koristan. Shvata? Govorim ti za tvoje dobro." Juli je gledao u izlizano tlo. Ne mogu da ti objasnim kako se oseam, Kjale. Nekako pun nade... Mislim da stvari treba da se promene. elim da izmenim samoga sebe, ne znam kako." Uz uzdah, Klaj je sklonio ruku sa Julijevog ramena. Pa, momak, ako tako misli, nemoj rei da te nisam upozorio..." I pored Kjalove zlovolje, Julije bio dirnut to ovek mari za njega. Kjal je preneo vesti o Julijevoj nameri i svojoj eni. Kada je Juli te veeri otiao do njihove male, zakrivljene odaje, na vratima se pojavila Taka. Svetenici mogu da idu svuda. Ukoliko se bude zaredio, moi e da se kree po mestu bez ogranienja. Odlazie i do Svetih." Verovatno." Onda e moda otkriti ta se desilo sa Usilkom. Pokuaj, meni za ljubav. Reci mu da jo uvek mislim na njega. I doi da mi kae moe li da nae neke vesti o njemu."

Spustila je aku na njegovu. Nasmeio joj se. Dobra si. Taka. Zar tvoji buntovnici koji ele da svrgnu vladare Panovala nemaju nikakvih vesti o tvojem sinu?" Bila je prestravljena. Juli, izmenie se u svakom pogledu kada postane svetenik. Zato neu vie govoriti, jer se bojim da ostatak moje porodice ne doivi neko zlo." Spustio je pogled. Neka me Akha zgromi ukoliko te ikada povredim." U sledeoj prilici kada se pojavio pred svetenikom, tu je bio i vojnik koji je stajao u senci iza Sataala, sa fagorom na uzici. Svetenik je upitao Julija hoe li da preda sve to poseduje da bi krenuo Akhinom stazom. Julije rekao da hoe. Onda e tako biti." Svetenik je pljesnuo i vojnik je kroio napred. Juli shvati da je sada izgubio nekoliko stvari koje je posedovao; sve osim odee u koju je bio obuen i noa koji mu je majka izrezbarila uzee vojnici. Bez ijedne dalje rei Sataal se okrenuo, pozvao prstom i poao prema zadnjem delu Trnice. Juliju nije ostalo nita drugo nego da ga sledi, dok mu je bilo brzo udaralo. Kada su stigli na drveni most koji je premoivao ponor u kome su poskakivali i obruavali se talasi Vaka, Juli se osvrnuo i iza ivahne pozornice trgovine i razmene uhvatio odraz snega. Iz nekog razloga, pomiljao je na Iskador, devojku rasute, tamne kose. Onda je pourio za svetenikom. Penjali su se terasama oblasti klanjanja, po kojima su se ljudi gurali da ostave rtvene darove podno stopala Akhinog lika. Iza njih su se nalazili zastori, oslikani sloenim arama. Sataal je promakao pored njih i poveo ga prolazom koji se postepeno suavao, uz poluosvetljeno stepenite. Svetio je naglo oslabilo kada su zali za ugao. Negde se oglasilo zvonce. U svojem nemiru, Juli posrnu. Stigli su do Svetih ranije nego to je pretpostavljao. Bar jednom u krcatom Panovalu nikoga nije bili u blizini. Njihovi koraci su odjekivali. Juli nije mogao da vidi nita; svetenik pred njim bio je samo utisak, nitavilo, tama unutar tame. Nije se usuivao da zastane, da ga pozove ili prui ruke od njega se zahtevalo samo da slepo sledi i na sve to je dolazilo morao je gledati kao na proveru svojih namera. Ukoliko je Akha voleo htonsku tamu, onda mora i on. Svejedno, nepostojanje iega, praznina koja se u njegovim ulima oseala samo kao proaptani zvuk, nanosila mu je bol. itavu venost koraali su u zemlju. Tako se inilo.

Blago, naglo, dolo je svetio stub koji se pojavio da bi se spustio kroz nepomino jezero tmine i na njegovom dnu obrazovao krug blistavila prema kojem su napredovala dva potonula stvorenja. Odraavao je teke obrise svetenika, ija se crna i bela odora njihala oko njega. Omoguilo je Juliju da oseti gde se nalazi. Nije bilo zidova. Bilo je to uasnije od potpune tmine. Ve se u tolikoj meri privikao da uvek ima obronak, zid, leda blinjeg, ensko rame u neposrednoj blizini, da ga je dograbila agorafobija. Pruio se po tlu, jeknuvi dok je padao. Svetenik se nije okrenuo. Stigao je do mesta na koje je padalo svetio i postojano koraao dalje dok su mu potpetice lupkale, tako da mu se figura izgubila gotovo odmah iza magliastog stuba svetlosti. Oajan zbog toga to je ostao sam, mladi se podigao i potrao. Kada ga je obasjao stub svetlosti, pogledao je navie. Visoko nad njim nalazila se rupa kroz koju je prodiralo obino dnevno svetio. Tamo gore nalazile su se stvari koje je znao itavog ivota, stvari koje je naputao radi boga tame. Video je izbrazdanu stenu. Sada je mogao da shvati da se nalazi u sali veoj od itavog Panovala, a i vioj. Na neki signal -moda zvuk zvonca koji je uoneko je negde otvorio visoka vrata prema spoljanjem svetu. Kao upozorenje? Iskuenje? Ili naprosto kao dramatski trik. Moda sve troje, mislio je, poto su bili toliko lukaviji od njega, i jurio za figurom svetenika koja je nestala. Trenutak kasnije, vie je osetio nego video da svetio iza njega bledi: visoka vrata zatvorila su se. Ponovo je bio u nepomuenoj tmini. Najzad su stigli do suprotnog kraja divovske odaje. Juli je uo da koraci svetenika usporavaju. Bez oklevanja, Sataal je doao do vrata i kucnuo po njihovoj ploi. Nakon krae stanke, vrata su se otvorila. Lojanica je visila u vazduhu, podignuta iznad glave postarije ene koja je neprekidno mrkala. Propustila ih je u kameni koridor pre nego to je zabravila vrata za njima. Pod su prekrivali prostirai. Pred njima bilo je nekoliko vrata. Du oba zida, u visini kukova, ila je uska traka rezbarenih ara, koju je Juli poeleo da pogleda paljivije, ali se nije usuivao;zidovi inae nisu bili ukraeni. mrkava ena zakucala je na jedna vrata. Kada je doao odgovor, Sataal ih je odgurnuo i pokazao Juliju da ue. Juli se sagao, proao pored pruene ruke svoga mentora i uao u sobu. Vrata se zatvorie za njim. Bilo je to poslednji put da je video Sataaia. Soba je bila nametena prenosivim nametajem od kamena, koji je bio prekriven ilimima u boji. Bila je osvetljena dvostrukom svetiljkom, postavljenom na

gvozdeni dra. Dva oveka sedela su za kamenim stolom i namrgoeno podigla pogled sa nekog dokumenta. Jedan je bio milicijski kapetan, njegov lem sa znakom toka leao je na stolu pokraj njegovog lakta. Drugi je bio mrav, sivi svetenik ije lice nije delovalo neprijatno i koji je treptao kao da gaje zaslepio ve i sam pogled na Julijevo lice. Juli od Spoljanjih? Budui da si dospeo dovde, uinio si jedan korak na putu da postane svetenik monog Akhe", rekao je svetenik piskavim glasom. Ja sam otac Sifans, i pre svega moram ie pitati ima li greha koji ti naruavaju duevni mir i koje eli da ispovedi." Julija je rastrojilo to to ga je Sataal tako naglo napustio da ak nije ni proaputao zbogom, iako je shvatao da se sada mora okaniti takvih svetovnih stvari kao to su ljubav i prijateljstvo. Nita za ispovedanje", kazao je mrko, gledajui mravog svetenika u oi. Svetenik proisti grlo. Kapetan progovori. Juli, pogledaj me. Ja sam kapetan Ebron iz severne strae. Ti si uao u Panoval na sankama koje je vukla grupa asokina poznata kao Gripsina zaprega. Ona je ukradena od dva cenjena trgovca iz ovog grada ija su imena Atrib i Plast i koji su obojica iz Vaka. Njihova tela naena su ne mnogo milja odatle, probodena kopljima, kao da su usmrena tokom sna. ta ima da kae o tom zloinu?" Juli je gledao u pod. Ne znam nita o tome." Mi mislimo da zna sve... Daje zloin poinjen unutar teritorije Panovala, doneo bi smrtnu kaznu. ta kae?" Osetio je da se trese. To nije oekivao. Nemam nita da kaem." Vrlo dobro. Ne moe postati svetenik dok te ta krivica pritiska. Mora priznati zloin. Bie zatvoren dok ne progovori." Kapetan Ebron pljesnuo je rukama. Ula su dva vojnika i dograbila Julija. Jedan trenutak se odupirao, da bi im proverio snagu; ruke su mu otro uvrnute, a onda je dozvolio da ga odvedu. Da, razmiljao je, Sveti, puni svetenika i vojnika. Dobro su me sredili. Kakava sam ja budala, rtva. O, oe, napustio si me. inilo se ak da nije sposoban da zaboravi na dva gospodina. Dvostruko ubistvo jo uvek je teko lealo na njemu, iako je uvek pokuavao da ga racionalizuje priseanjem da su oni njega pokuali da ga ubiju. Mnoge noi, dok je leao na

svojem krevetu u Vaku i zurio u daleku tavanicu, ponovo je video oi gospodina koji ustaje i pokuava da iupa kopije iz utrobe. elija je bila mala, vlana i mrana. Kada se povratio od oka zbog osamljenosti, oprezno je poeo da opipava oko sebe. Zatvor je bio nenameten, izuzev smrdljivog odvoda i niskog ispusta u zidu na kome je trebalo da spava. Juli sede na njega i uroni lice u ruke. Dali su mu mnogo vremena za razmiljanje. Njegove misli, u neprobojnoj tami, poele su da ive nekim sopstvenim ivotom, poput delirinih snova. Ljudi koje je znao, ljudi koje nikada nije susreo dolazili su i prolazilli oko njega, zaokupljeni svojim tajanstvenim aktivnostima. Majko!" Uzviknuo je. Onesa je bila tamo, onakva kakva je bila pre bolesti, tanka i pokretljiva, sa svojim izduenim, ozbiljnim licem kojim je spremno proao osmeh za njenog sina iako je to bio suspregnut osmeh, sa usnama koje jedva da su se razdvojile. Na ramenu je nosila veliki naramak granja. Nakot malenih, rogatih, crnih prasia iao je pred njom. Nebo je bilo blistavo plavo; sa njega sjali su i Frejr i Bataliks. Onesa i Juli hodali su skupa stazom koja je vodila iz mrane ariove ume i blistavilo ih je zaslepljivalo. Nikada tamo nije bilo boje tako plave; inilo se kao da su smetovi snega obojeni i potom ispunili svet. Pred njima se nalazila nekakva ruevina, lako je u prolosti bila vrsto graena, nevreme ju je razruilo i pokidalo poput gljive na starom panju. Pred njim je stajalo sumrano stepenite, sada razrueno. Onesa je bacila granje i tako eljno potrala uz njega da se gotovo okliznula. Podigla je ruke u rukavicama dok je ila i ak na kratko zapevala na otrom vazduhu. Retko je Juli viao majku tako raspoloenu. Zbog ega se tako oseala? Zato to nije bilo ee? Ne usuujui se da direktno postavi ta pitanja, iako je opet eznuo da od nje uje neku re upuenu samo njemu. Upitao ju je: Ko je sagradio ovo mesto, majko?" Oh, oduvek je tu. Staro je koliko i bregovi..." Ali ko ga je sagradio?" Ne znam verovatno porodica mog oca, davno. Bili su to veliki ljudi, sa zalihama ita." Ova legenda o veliini majine porodice bila mu je dobro znana, kao i detalji o zalihama ita. Koraao je razruenim stepenitem i odgurnuo nesigurna vrata. Sneg se podigao u oblaku dok se on probijao unutra. Tamo je bilo ito, itave hrpe,

dovoljno za sve njih, zauvek. Poput reke poelo je da tee prema njemu, ogromne gomile koje su se obruavale preko stepenica. A ispod ita ukazae se dva mrtva tela, koja su se slepo borila da dou do svetlosti. Podigao se uz straan krik, skoio na noge, ustao, otiao do vrata elije. Nije mogao da shvati odakle dolaze ta uznemirujua privienja; inilo se kao da nisu deo njega. Pomislio je, nisu snovi za tebe, prepredenko. Suvie si grub. Sada misli na majku, a nikada joj nisi pokazivao privrenost. Previe si se plaio oevih pesnica. Zna, verujem da sam stvarno mrzeo svog oca. Verujem da mije bilo drago kada su ga odvukli fagori zar ne? Ne, ne. To su me moja iskustva uinila tvrdim. Tvrd si ti, prepredenko, tvrd i grub. Ubio si ona dva gospodina. ta ce biti s tobom ? Bolje priznaj ubistva i vidi ta e se desiti. Pokuaj da me voli, pokuaj da me voli... Ja znam tako malo. U tome je stvar. itav svet eli da ga otkrije. Akha sigurno zna. Te oi vide sve. Alija -tako si mali, prepredenkoivot ne predstavlja nita vie od jednog od onih smejinih oseanja kada ildrim proleti nad glavom. udile su ga sopstvene misli. Konano je povikao straarima da otvore vrata i saznao da je bio zatvoren tri dana. Godinu i jedan dan Juli je sluio u Svetima kao iskuenik. Nije mu bilo dozvoljeno da naputa dvorane, ve je prebivao u manastirskoj tmini, ne znajui plivaju li Frejr i Bataliks zasebno ili skupa po nebu. elja da tri belim bespuem postepeno ga je naruavala, brisana polusenkom velianstva Svetih. Priznao je ubistvo dva gospodina. Nije usledila nikakva kazna. Mravi, sivi svetenik s mirkavim oima, otac Sifans, bio je staratelj zaduen za Julija i ostale iskuenika. On pljesnu rukama i ree Juliju: Taj nesreni dogadaj s ubistvima sada je zaboravljen iza zida prolosti. Ipak, nikada ne sme dopustiti sebi da ga zaboravi do te mere da u zaboravu doe do toga da poveruje kako se to nije nikada odigralo. Poput mnogih predgraa Panovala, sve stvari u ivotu meusobno su povezane. Tvoj greh i tvoja udnja da slui Akhu predstavljaju delove jedne celine. Zar si mislio da svetost nagoni ljude da slue Akhu? Nije tako. Greh je moniji pokreta. Prihvati tamu kroz greh upoznae sopstvenu nesavrenost." Jedno vreme, re greh" esto je bila na usnama oca Sifansa. Juli ih je gledao s zanimanjem, onakvim upijanjem kakvo uenici posveuju svojim uiteljima. Nain

na koji su mu se usne pokretale oponaao je kasnije za svoj raun, sam, koristei iste pokrete da ponovi sve to je nauio napamet. Dok je otac imao sopstvene prostorije u koje se povlaio nakon poduavanja, Juli je spavao u spavaonici s ostalim poput sebe, u gnezdu od tame unutar tame. Za razliku od oeva, njima nisu bila dozvoljena zadovoljstva: pesma, pie, devojke, zabava bili su zabranjeni, a hrana im je bila najspartariskije vrste, probrana od ponuda koje su svakodnevno donosili oboavaoci Akhe. Ne mogu da se usredsredim, gladan sam", poali se jednom svojem ocu staratelju. Glad je univerzalna. Ne moemo oekivati da nas Akha goji. On nas brani od neprijateljskih spoljanjih sila, generaciju za generacijom." ta je vanije, preivljavanje ili jedinka?" Jedinka ima vanost u sopstvenim oima, ali generacije imaju prednost." Korak po korak nauio je da raspravlja na svetenikov nain. Ali generacije su sainjene od jedinki." Generacije ne predstavljaju samo skupove jedinki. One takode sadre tenje, planove, istoriju, zakone a pre svega neprekidnost. One sadre prolost isto onoliko koliko i budunost. Akha odbija da radi samo s jedinkama i zbog toga jedinke moraju biti potinjene istisnute, ukoliko je potrebno." Lagano, otac je nauio Julija da se slae. Sjedne strane, morao je imati lepu veru; s druge strane, bila mu je neophodna razlonost. Tokom svog dugog putovanja kroz godine, podzemna zajednica zahtevala je sve mogue vrste odbrane i bile su joj potrebne i molitve i razlonost. Sveti stihovi tvrdili su da e jednom u budunosti Akha u svom usamljenom boju moda pretrpeti i poraz, a onda e svet biti podvrgnut delovanju snane vatre sa neba. Jedinka mora biti potisnuta, da bi izbegla spaljivanje. Juli je iao kroz podzemne hodnike, dok su se sve ove misli vrtele po njegovoj glavi. Okretale su njegovo shvatanje sveta naglavce ali u tome je leao najvei deo njihove privlanosti, jer svaki revolucionarno novi pogled samo je isticao njegovo ranije neznanje. Medu svim tim odricanjima, kroz njegovu zbunjenost prikralo se ijedno ulno zadovoljstvo, koje mu je donosilo smirenje. Svetenici su nalazili put kroz podzemne lavirinte itanjem zidova. Bila je to arkanska misterija u koju je uskoro trebalo da bude posveen i Juli. Postojala je jo jedna nit ugode koja ga je privlaila, muzika. Isprva je Juli, u svojoj naivnosti, mislio da uje glasove anela nad svojom glavom. Golicava linija melodije odsvirane na jednoinom vraku nije

se u njemu povezivala ni sa ime. On nikada nije video vrak. Ukoliko to nije bio duh, moda se radilo o zavijanju vetra kroz. upljine negde u stenju. Njegovo zadovoljstvo bilo je toliko tajnovito da o tim zvucima nije pitao nikoga, ak ni svoje drugare iskuenike, sve dok jednog dana sa Sifansom nije neoekivano nabasao na religioznu slubu. Njen bitan deo predstavljali su horovi, a monodija ak i vie, sa usamljenim glasom koji se vijorio u praznini tmine; ali ono to je Juli najvie zavoleo bilo je meanje glasova koje nisu proizvodili ljudi, zvuk panovalskih instrumenata. Na Barijerama nikada se nije zaulo nita slino tome. Jedina muzika koju su znala okupljena plemena bilo je bubnjanje po konom dobou, klepanje ivotinjskih kostiju jedne o druge i pljeskanje ljudskih dlanova, praeno monotonim napevom. Bogata sloenost nove muzike bila je ta koja je ubedila Julija u realnost njegovog duhovnog ivota koji se jo uvek budio. Naroito ga je osvojila jedna slavna melodija, Oldorando", u kojoj je postojao deo za instrument to se orio iznad svih ostalih, da bi utonuo izmeu njih i konano se povukao u sopstveno bezbedno melodijsko pribeite. Za Julija muzika je gotovo postala zamena za svetlost. Kada je razgovarao sa drugim iskuenicima, otkrio je da dele malo od njegove razdraganosti. Ali oni su shvatio je tosvi nosili mnogo veu sredinju posveenost Akhi od roenja; Akha je bio deo njihove prirode u istoj meri u kojoj nije bio deo Julijeve. Kada se tokom malobrojnih sati posveenih snu borio s takvim stvarima, Juli je oseao krivicu zbog toga to nije kao ostali iskuenici. Voleo je muziku Akhe. Bio je to za njega novi jezik. Ali nije li muzika tvorevina oveka, a ne... Jo dok je pokuavao da potisne tu sumnju, iskrsla je nova. Staje s jezikom religije? Nije li i to ovekov izum moda izum dragih, nespretnih ljudi kao to je bio otac Sifans. Verovanje ne predstavlja mir, ve muenje; samo je veliki rat mir." Bar taj deo kreda predstavljao je istinu. U meuvremenu, Juli se drao sopstvenog miljenja i samo se povrno druio s ostalim iskuenicima. Radi lekcija okupljali su se u niskom, vlanom hodniku punom izmaglice, je ime bilo Kleft. Ponekad su odlazili u potpunoj tami, ponekad u odsjaju lojanica koje su nosili oevi. Svaka sesija zavravala se tako to bi svetenik prislonio aku zu elo iskuenika, pokazujui na njegov mozak, in koji su iskuenici kasnije ismevali u

spavaonici. Svetenikovi prsti bili su ogrubeli od itanja zidova du kojih su ustro hodali lavirintima Svetih ak i u tami poput najcrnjeg katrana. Svaki iskuenik sedeo je na klupi neobinog oblika, napravljenoj od glinenih cigli, licem okrenut svom instruktoru. Svaka klupa bila je ukraena posebnim reljefima, da bi se olakalo njihovo raspoznavanje u mraku. Instruktor je sedeo njima nasuprot, povie njih, raskoraen u glinenom sedlu. Kada je prolo svega nekoliko nedelja novicijata, otac Sifans objavio je temu jeresi. Govorio je tiho i pri tom kaljucao. Gore od neverovanja bilo je pogreno verovanje. Juli se nae napred, on i Sifans nisu imali svetla, ali otac staratelj u susednom odeljku jeste, bio je to treperavi plamen koji je bacao magliasti narandasti oblak oko Sifansove glave i ostavljao mu lice u senci. Crno bela oeva odora jo vie je razarala njegove obrise, tako da se stapao sa tamom odaje. Magla se kovitlala oko njih, poput repa pratila svakoga ko bi laganim hodom proao kraj njih, uvebavajui itanje sa zidova. Kaalj i mrmor ispunjavali su nisku peinu; voda je beskonano kapala i isputala zvuk poput malenih praporaca. Ljudska rtva, oe, jeste li rekli ljudska rtva?" Telo je dragoceno, duh se moe rtvovati. Onaj to je govorio protiv svetenstva i rekao da ono treba da vie vodi rauna ako eli da pomogne Akhi... dovoljno ste uznapredovali u svojim studijama da biste prisustvovali smaknuu... Ritual iz varvarskih vremena..." Nervozne oi, dve siune take narandaste boje, svetlucale su u tami poput vatrenih signala u daljini. Kada je doao as, Juli je poao turobnim dvoranama, nervozno pokuavajui da ita pristima sa zidova. Uli su u najveu salu Svetih, koja se zvala Ceremonijalna. Upotreba svetla nije bila dozvoljena. apat je ispunjavao vazduh dok su se svetenici okupljali. Juli je neprimetno stegao porub odore oca Sifanasa da ga ne bi izgubio. Zatim se zauo glas nekog svetenika koji je pripovedao istorijat dugotrajnog rata izmeu Akhe i Vutre. No je pripadala Akhi i svetenici su bili tu da bi zatitili svoje stado tokom duge none borbe. Oni koji se suprotstave uvarima morali su umreti. Dovedite zatvorenika." U svetima se mnogo govorilo o zatvorenicima, ali ovaj je bio poseban. Moglo se uti lupkanje tekih potpetica pripadnika milicije, povlaenje nogu. Potom sjaj.

Stub svetlosti liznuo je nanie. Iskuenici ispustie uzvik. Juli poznade da se nalaze u prostranoj sali kroz koju ga je nakada davno vodio Sataal. Kao i nekada, izvor svetlosti nalazi se visoko iznad mnotva glava. Delovao je zaslepljujue. Pri njegovoj osnovici je ljudska figura, vezana za drveni okvir, rairenih ruku i nogu. Bila je u uspravnom poloaju i naga. U trenutku kada je zatvorenik kriknuo, Juli je prepoznao priprosto, emocijama obojeno lice, etvrtasto i uokvireno kratko podianom kosom. Bio je to mladi koga je jednom uo kako govori u Prejnu Naab. Njegov glas i poruke takode su bili prepoznatljivi. Svetenici, ja vam nisam neprijatelj, iako samnom postupate kao da jesam, ve sam va prijatelj. Generaciju za generacijom vi tonete u pasivnost, broj vam se smanjuje, Panoval umire. Mi nismo samo pasivni oboavaoci velikog Akhe. Ne! Moramo se boriti skupa s njim. I mi moramo patiti. U velikom ratu izmeu neba i zemlje, moramo odigrati svoju ulogu. Moramo se reformisati i proistiti." Iza vezane figure bili su milicajci koji su ga uvali, sa svetlucavaim lemovima na glavama. Stizali su i drugi, sa zadimljenim bakljama u rukama. S njima su koraali njihovi fagori, sapeti konim uzicama. Zaustavili su se. Okrenuli su se jedni prema drugima. Podigli su baklje visoko iznad glava i dim u lenjim pletenicama poe da se podie nagore. Napred je kriputavo hodao ukrueni kardinal, povijen pod crno belom odorom i ornamentiranom mitrom. Tri puta je udario o zemlju zlatnim tapom i piskavo povikao na crkvenom olonetskom: Neka bude, neka bude, neka bude... O moni Akha, na ratniki boe, ukai nam se!" Oglasio se praporac. Jo jedan stub blistave svetlosti, koji kao da je jo vie zgrunjavao okolnu no umesto da je rastera. Iza zatvorenika, lagora i vojnika pojavio se Akha, podignutih ruku. amor pun iekivanja dopre iz gomile. Bio je to sablasan prizor, milicajci i krupne bele zveri delovali su gotovo prozrano, Akha je bio kreno beo u stubo svetlosti, a sve je uokvirio opsidijan. U ovoj predstavi, poluljudska glava boanstva bila je nagnuta napred, a usta otvorena. Oi su bile slepe kao i uvek. Uzmi ovaj beskorisni ivot, o moni Akha, i upotrebi ga za zadovoljstvo svoje." Slubenici se spretno pokrenue. Jedan je poeo da okree ruku smetenu na strani okvira koji je drao zatvorenika. Okvir zakripue i poe da se pomera. Zatvorenik je samo jednom tihojeknuo kada je njegovo telo prinueno da se savije unazad. Kako su se arke na okrivu otvarale, telo mu se sve vie zabacivalo i izlagalo ga. bespomonog.

Dva kapetana koraknula su napred sa fagorom izmeu sebe. Na ogromne, zaobljene rogove zveri biio je zakovano srebro i ono je dosezalo gotovo do visine obrva vojnika. Stajao je u nespretnom poloaju, uobiajenom za fagore, glave i gornjeg dela grudi nagnutih napred; duga, bela dlaka lagano mu je leprala na promaji koja je vukla kroz Ceremonijalnu. Muzika se ponovo oglasila, doboi, gongovi, vrakovi, i priguila Naabov glas, a prigueni cvrkut flugela izdizao se nad njom. Potom je sve prestalo. Telo je sada bilo gotovo predvostrueno, noge i stopala izvijeni negde iz n vidnog polja, glava zabaena, izlaui grlo i grudi, bledo svetlucave u stubu svetlosti. Uzmi, o moni Akha! Uzmi ono to Ti ve pripada. Neka ga ne bude." Na svetenikov povik, fagor je napravio jedan korak napred i nagao se. Otvorio je svoju eljust nalik na lopatu i pokazao niz zaobljenih zuba sa obe strane vrata koji mu se nudio. Onda zagrize. Podigao je glavu i sa njom pode ogroman zalogaj mesa. Vratio se na svoje mesto izmeu dva vojnika, ravnoduno gutajui. Crvene kapi slivale su se po njegovim belim grudima. Dalji stub svetlosti prekinu se. Akha je ponovo iezao u blagotvornoj tami. Mnogi iskuenici su se onesvestili. Dok su se tiskali na izlazu iz Ceremonijalne, Julije pitao: Ali zato koristite te avolje fagore? Oni su neprijatelji oveka. Sve bi ih trebalo potamaniti." Oni su stvorovi Vutre, kao to i pokazuje njihova bela boja. Drimo ih da bi nas podseali na neprijatelja", kazao je Sifans. ,,A ta e biti sa sa Naabovim telom?" Nee biti protraeno. Za svaki deo postoji neka primena. Moda e itavo truplo otii u gorivo na primer za grnare, kojim je uvek potrebno da loe pei. Stvarno ne znam. Vie mi se dopada da se drim po strani od administrativnih detalja." Vie nije smeo da govori ocu Sifansu, jer uo je prizvuk gaenja u glasu starog svetenika. Samom sebi, ponavljao je i ponavljao: Te zle betije. Te zle betije. Akha ne bi trebalo da ima veze sa njima." Ali fagora je bilo svuda po Svetima, strpljivo su tapkali sa milicajcima, njihove oi koje vide po mraku kretale su se levo-desno pod grubim obrvama. Jednog dana Juli je pokuao da objasni ocu-staratelju kako su mu u divljini fagori zarobili i ubili oca. Ne moe biti siguran da su ga ubili. Fagori nisu uvek u potpunosti zli. Ponekad im Akha obuzda duh." Siguran sam da je do sada mrtav. Ipak, nema naina da se utvrdi za sigurno?" uo je kako otac vlai usne dok je oklevao, a potom se nagao prema Juliju u tami.

Postoji nain da se utvrdi istina, sine." ,,Oh, da, ukoliko se poalje velika ekspedicija na sever od Panovala." Ne, ne... Drugi nain, prefinjeniji. Jednog dana razumee sloenost Panovala u potpunosti. Ili moda nee. Jer postoje potpuno drugi redovi svetenstva, ratnici mistici, o kojim ti nita ne zna. Moda je bolje da vie ne govorim..." Juli ga je nagovorio. Svetenikov glas postao je jo tii, sve dok se nije gotovo izgubio u zvuku vode koja je kapala u blizini. Da, ratnici mistici, koji se odriu telesnih zadovoljstava, a za uzvrat stiu mistine moi..." To je govorio Naab i zbog toga je ubijen." Pogubljen nakon suenja. Taj vii red smatra daje bolje da mi, administrativni redovi, ostanemo kakvi smo... Ali oni... Razgovaraju sa mrtvima. Kada bi ti bio jedan od njih, mogao bi da govori sa svojim ocem posle smrti." U tami, Juli mucajui izrazi svoje zaprepaenje. Postoje mnoge ljudske i boanske sposobnosti koje se mogu uvebati, sinko. Ja lino, kada mi je umro otac, poeo sam da postim u znak alosti i nakon to je proteklo mnogo dana jasno sam ga video, pruenog u zemlji koja je Akhina kao u drugom elementu, s rukama preko uiju, kao da je uo neki zvuk koji mu se nije dopao. Smrt nije kraj, ve na produetak u Akhi sea se uenja, sine." Jo uvek sam ljut zbog svog oca. Moda imam tekoa zbog toga. Na kraju je ispao slabi. Ja elim da budem jak. Gde se nalaze ti ti ratnici mistici o kojim ste mi govorili, oe?" Ako ne veruje u moje rei, a oseam daje tako, bespredmetno je da ti vie govorim." Glas je sadravao fino proraunatu dozu zlovolje. ao mi je, oe. Ja sam samo divljak, ba kao to vi kaete... Vi smatrate da svetenstvo treba da se reformie, kao to je Naab govorio, zar ne?" Ja idem po sredini." Napregnuto je sedeo neko vreme, nagnut napred, kao da ima jo neto da mu kae i Juli je uo kako mu trepere oni kapci. Mnoge su raspre koje dele Svete, Juli, kao to e videti ukoliko se bude zaredio. Stvari nisu onako jednostavne kao kada sam bio deak. Ponekad mi se ini..." Vodene kapi pravile su kap-kap-kap, a u daljini neko se nakaljao. ta, oe?" ,,Oh... dosta ti je jeretikih misli i bez mojeg saenja novih. Ne shvatam zbog ega ti to govorim. Ovo je kraj uenja za danas, dete."

U drugim razgovorima ne sa Sifansom, kome se vie dopadalo da nadalje koristi dvosmislenosti, ve sa svojim drugarima. Juli je postepeno nauio poneto o strukturama vlasti koje su drale panovalsku zajednicu na okupu. Administracija je bila u rukama svetenika, a ovi su radili sa milicijom tako da su jedni drugima pruali podrku. Nije bilo konanog sudije, nikakvog velikog poglavice, poput poglavica u plemenima divljine. Iza svakog reda svetenika leao je siedei. Gubili su se u metaforikoj tami, u opskurnim hijerarhijama, a ni jedan od njih nije imao konanu mo da nareuje ostalima. Pronosile su se glasine da neki redovi ive po udaljenim peinama planinskog venca. U Svetima, obiaji su bili labavi. Svetenici su mogli da slue kao vojnici i obrnuto. ene su dolazile meu njih i odlazile. Pod svim tim motivima i uenjem vladala je zbrka. Akha se nalazio negde drugde. Negde negde je vera bila jaa. Negde du lanca nareivanja koji je nestajao u daljini, razmiljao je Juli, 45 mora da se nalazi Sifansov red ratnika-mistika koji mogu da razgovaraju sa mrtvima i da izvode druge zaprepaujue inove. Glasine, zapravo ne mnogo glasnije od kapanja vode niz zidove, aptale su o redu koji se nalazio na nekom drugom mestu, iznad stanovnika Svetih, a njemu su se obraali, onda kada su im se uopte obraali, kao uvarima. uvari, prema tim glasinama, bili su sekta u koju se pristup dobijao izglasavanjem. Ujedinjavali su dvostruku ulogu vojskovanja i svetenstva. Ono to su uvali bilo je znanje. Znali su stvari nepoznate ak i u Svetima, a to znanje davalo im je mo. uvanjem prolosti, polagali su pravo na budunost. Ko su uvari? Da li ih vidimo?" pitao je Juli. Misterija gaje uzbuivala i im je uo za njih poeo je da udi da postane lan te tajanstvene sekte. Ponovo je razgovarao sa ocem Sifansom, na samom kraju svoje obuke. Tok vremena uino ga je zrelijim; vie nije tugovao za svojim roditeljima, a u Svetima je stalno imao posla. Nedavno je u svojem ocu-staratelju otkrio jak poriv za ogovaranjem. Oi bi bre zatreptale, usne uzdrhtale i glasine bi poele da kaplju. Svakog dana, dok su dva oveka radila u molitvenim odajama svojeg reda, otac Sifans doputao je sebi malenu dozu otkrivanja tajni. uvari mogu da se meaju meu nas. Mi ne znamo ko su. Spolja, ne razlikuju se od nas. Prema svemu to ti je poznato, i ja bih mogao da budem uvar..." Sledeeg dana, nakon molitve, otac Sifans pozvao je Julija rukom u rukavici bez prstiju i rekao: Doi, poto ti je iskuenika obuka gotovo prola, pokazau ti neto. Sea li se o emu smo jue razgovarali?"

Razume se." Otac Sifans napuio je usne, stisnuo oi, poput mia podigao svoj maleni, otri nos i odseno klimnuo glavom desetak puta. Onda je poao krutim, izvetaenim korakom, a Juli je morao'da ga sledi. U ovoj oblasti Svetih osvetljenje je bilo retko, a ponegde i potpuno zabranjeno. Dva oveka kretala su se sa sigurnou kroz potpunu tamu. Juli je ispruio prste desnice i lagano doticao izrezbareni lanac koji se pruao zidovima hodnika. Hodali su Varborvom, a Juli je itao sa zidova. Ispred njih najavljene su stepenice. Dve prite svetlucavih oiju leprale su po pletenom kavezu i razbijala tamu spoja izmeu glavnog prolaza, bonog prolaza i stepenica. Juli i njegov stari otac staratelj postojano su napredovali navie, klakklak-klak uz stepenice, prolazima koje je presecalo jo stepenita, i po seanju izbegavali one koje su koraali grobnom tminom. Sada su bili u Tangvildu. Tako je govorila zidna ara pod Julijevim prstima. U ari koja se nije nikada ponavljala i koja se :sastojala od upletenih granica kretale su se malene ivotinje koje su, razmiljao je Juli, morale biti odblesci mate nekog davno umrlog umetnika ivotinje koje su skakutale, plivale, penjale se i puzale. Iz nekog razloga. Juli ih je sve zamiljao u ivim bojama. Traka zidnih rezbarija prostirala se miljama u svim pravcima, nika-da ira od pedlja. Bila je to jedna od tajni Svetih: niko se nije mogao izgubiti u mranom lavirintu jednom kada bi upamtio razliite are po kojima su se raspoznavali sektori i kodirane znakove koji su signalizirali skretanje, stepenice ili odvajanje hodnika, sve upletene u aru. Skrenuli su u nisku galeriju za koju se po odzvanjanju glasova moglo zakljuiti da je inae nazauzeta. Ovde je zidna ara predstavljala neobine ljude koji su uali izmeu drvenih kuica, ispruenih ruku. Mora da su dospeli izvan neega, mislio je Juli, uivajui u prizoru pod svojim dlanovima. Sifans je zastao i Juli je naleteo na njega. Dok se izvinjavao, starac se naslonio na zid. Uuti i dozvoli mi da priutim sebi dobro dahtanje", kazao je. Trenutak kasnije, kao daje zaalio zbog otrine tona, rekao je: Starim. Na sledei roendan imau dvadeset pet. Ali smrt jedinke ne predstavlja nita za naeg gospoda Akhu." Juli se plaio za njega. Otac staratelj otvorio je maleni kapak i pustio da svetlost zablista po njima. Julije na trenutak morao da zatiti oi. Potom je stajao pored'oca Sifansa i gledao napolje.

Omakao mu se zaprepateni uzvik. Pred njima leao je mali grad podignut na bregu. Nepravilne staze ile su gore i'dole, a ponekad su vodile do velikih kua. Bile su ispresecane alejama po kojima su bile haotino razmetene graevine i stvarale lavirint prebivalita. S jedne strane, unutar dubokog useka, tekla je reka, a prebivalita su bila opasno ugnjedena na njenom rubu. Ljudi, siuni poput mrava, kretali su se po stazama i tiskali unutar prostorija bez tavanice. Buka njihovog kretanja slabano se podizala do mesta na kome su stajala dva oveka i gledala dole. Gde smo?" Sifans pokaza. To je Vak. Zaboravio si ga, zar ne?" S blagim uivanjem, nabranog nosa, gledao je kako Juli zuri razjapljenih usta. Kako je to prosto, mislio je ovaj. Trebalo je da prepozna daje to Vak, a ne da bude prisiljen da zapitkuje poput divljaka. Mogao je da vidi udaljenu kapiju koja je vodila u Rek, nejasnu poput udaljenog leda. Blie, mirkajui, uspeo je da razazna poznata prebivalita i aleju u kojoj se nalazila njegova soba i sobe Kjala i Take. Prisetio ih se kao i divne, crnokose Iskador s enjom, ali oseanja su mu bila potisnuta, jer nije bilo mesta udnji za izgubljenim svetom. Kjal i Taka sigurno'su ga zaboravili, ba kao i on njih. Najvie ga je zaprepastilo kako je Vak delovao blistavo, jer seao ga se kao mesta dubokih senki, bez ikakvih boja. Razlika je pokazivala koliko mu se vid popravio tokom boravka u Svetima. Sea li se da si me pitao ko su uvari", rekao je otac Sifans. Pitao si me jesam li ih video. Evo mog odgovora." Pokazao je na svet ispod njih. Ljudi tamo dole nas ne vide. ak i ako pogledaju navie, ipak nas ne mogu primetiti. Mi smo iznad njih. Isto su tako uvari iznad prostih lanova svetenstva. Unutar nae utvrde nalazi se skrivena utvrda." Oe Sifans, pomagajte. Ta skrivena utvrda... da lije prijateljski raspoloena prema nama? Tajanstveno nije uvek i prijateljsko." Otac je zamirkao. Pitanje bi pre trebalo da glasi, da li je tajna utvrda neophodna za na opstanak? A odgovor na to je da, po svaku cenu. Mogao bi pomisliti da je to neobian odgovor, s obzirom da dolazi od mene. Ja sam za srednji put u svemu osim ovde. Pred krajnostima naeg ivota, od koje Akha eli da nas odbrani, moramo zazivati krajnjosti. uvari uvaju istinu. Prema svetim tekstovima, na svet udaljen je od Vutrinih plamenova. Pre mnogo generacijama, narod Panovala usudio se da prkosi monom

Akhi i otiao da ivi izvan nae zatiene svete planine. Gradovi poput Vaka, koji vidimo pred sobom, graeni su pod golim nebom. Onda su nas kaznile vatre koje su poslali Vutra i njegove kohorte. Malo se preivelih vratilo do naeg prirodnog doma, ovde. Nisu to samo sveti tekstovi. Juli. Oprosti na huljenju tog 'samo'. To su sveti tekstovi, htedoh da kaem. Ali to je i istorija koju je iveo na narod. uvari u' svojoj tajnoj utvrdi uvaju tu istoriju i mnoge stvari koje ive i sada jo od perioda golog neba. Verujem da oni vide vedro ono to mi vidimo pod oblacima." Zbog ega smatraju da mi u Svetima nismo podobni da znamo te stvari?"' Dovoljno je da ih poznajemo u obliku svetih tekstova, kao parabolu. Ja lino verujem da se golo znanje uva od nas najpre zbog toga to oni koji vladaju uvek tee da gomilaju znjanje koje je mo, a zatim i zbog toga to verujem da bismo, naoruani takvim znanjem, mogli ponovo pokuati da se vratimo u spoljanji svet golih nebesa u onom trenutku kada moni Akha bude rast'erao snegove." Srca "koje je brzo udaralo, Julije shvatio koliko gaje iskrenost oca Sifansa zaprepastila. Ukoliko je znanje predstavljalo mo, gde je tu bila vera? Dolo mu je u um da je moda podvrgnut probi i bio je svestan da svetenik oekuje njegov odgovor sa napregnutim zanimanjem. Igrajui na sigurno, ponovo je pomenuo ime Akhe. Svakako, ukoliko Akha rastera snegove, to predstavlja njegov poziv za povratak u svet nebesa? Za ljude i ene nije prirodno da se raaju i umiru u tami." Otac Sifans je uzdahnuo. Tako ti kae ali ti si roen pod nebesima." Nadam se da u tamo i umreti", rekao je Juli s estinom koja je iznenadila i njega samoga. Plaio se da e njegov nepromiljeni odgovor izazvati gnev oca staratelja; umesto toga, starac je svoju ruku u rukavici s jednim prstom stavio na njegovo rame. Svi mi zaelimo protivurene elje..." Borio se sa sobom ili da govori, ili da outi neto a onda je smireno rekao: Doi, vratiemo se, a ti e voditi. Tvoje itanje sa zidova postalo je izvrsno." Zatvorio je kapak prema Vaku. Gledali su jedan drugog dok se no urno vraala. Onda su se vratili kroz mrani rukavac galerije. Julijevo proglaenje za svetenika bilo je veliki dogaaj. Postio je puna etiri dana i obuzet blagom vrtoglavicom doao je pred svog kardinala u Latornu. Sa njime su dola jo tri mladia, Julijeva vrnjaka, koji su takode doli da preuzmu sve

dunosti svetenika, da kao i on pevaju dva asa, stojei u krutoj odei, bez muzike pratnje, liturgije koje su upamtili za til priliku. Njihovi tanki glasovi uzdizali su se u mranoj, prostranoj crkvi, praznoj poput cisterne. Tama neka krinka nam bude Za venost, grenika koga obuhvati da ugrize Ne bi li zapevao. Veliajno poinjemo biti Svetenici, svetenici, vrednosti bitne, Zlatni u pogledu Akhe drevnom Oklopljeni pravom pradavnim." Usamljena svea stajala je izmeu njih i figure kardinala koji je sedeo. Starac je ostao nepomian tokom itave ceremonije, moda je zaspao. Slaba vazduna struja povijala je plamen svee, treperav, u njegovom smeru. Pozadi su stojale tri oca staratelja koji su pratili mladie na putu u zareivanje. Juli je nejasno video Sifansa, zadovoljno napraenog nosa kao u mia, kako klima glavom na napev. Milicija nije bila prisutna, kao -ni fagori. Na kraju inicijacije, kruta, stara figura prekrivena crnom i belom bojom i zlatnim lancima ustala je, digla ruke iznad glave i otpoela molitvu za zareivanje. ...I da konani zavet damo, o drevni Akha, da emo teiti da jo dublje proniknemo u peine misli tvoje, dok u sebi ne otkrijemo tajanstva tog bezgraninog okeana, bez mea i razmera, koga svet ivotom oznaava, ali za koga povlatena naa manjina zna da predstavlja sve ono to nadilazi i smrt i ivot..." Zaue se flugeli, potekla je muzika koja je ispunjavala Latorn i Julijevo srce. Sledeeg dana dobio je prvi zadatak, da ide meu zatvorenike Panovala i slua o njihovim mukama. Za novoproglaene svetenike postojao je ustaljeni postupak. Najpre su sluili u oblasti kanjavanja, a potom su prebacivani do Bezbednosti, pre nego to im se doputalo da rade meu obinim ljudima. U tom procesu ovrivanja navoeni su da poveavaju odmak izmeu sebe i ljudi na koje naiu u svojem poslu. Oblast kanjavanja bila je puna vike i zadaha paljevine. Imala je i svoju kvotu straara, povuenih iz milicije, i fagora. Bila je smetena u naroito vlanu peinu. Gotovo sve vreme padala je lagana kia. Ko god bi digao pogled mogao je da vidi kapljice vode koje su padale na neravnu stazu nakon to bi ih vetar odmamio sa stalaktita visoko iznad njihovih glava.

Straari su na svojim izmama imali teke potpetice koje su odjekivale po stazama. Belim krznom pokriveni fagori nisu nosili nita, jer su mogli da se oslone o svoju prirodnu zatitu. Zadatak brata Julija bio je da prati na dunosti jednog od tri porunika strae, niskog oveka po imenu Dravog, koji je koraao kao da gazi bube i govorio kao da ih vae. Neprestano je lupkao palicom po svojim uvijaima, to je stvaralo neugodan zvuk tapkanja. Sve to se ticalo zatvorenika ukljuujui i same zatvorenike moralo je da bude propraeno bukom. Svaki pokret izvodio se na udarac gonga, svako zakanjenje kanjavalo se upotrebom palice. Buka je oznaavala dnevni red. Zatvorenici su bili tmurna'rulja. Juli je morao da opravdava svaku vrstu nasilja i da esto prua pomo njegovim rtvama. Uskoro se naao nasuprot Dravogovom besmislenom nasilju, dok mu je neprestano neprijateljstvo zatvorenika unitavalo ivice. Dani provedeni uz oca Sifansa bili su sreni, iako u svoje vreme nije uvek tako mislio. U ovoj gruboj novoj okolini nedostajala mu je gusta tmina, tiina, dostojanstvo, ak i sam Sifans sa svojim obzirnim prijateljstvom. Prijateljstvo nije predstavljalo jednu od vrlina koje je Dravog raspoznavao. Jedan od delova kanjenike oblasti bila je peina koja se zvala Tvink. U Tvinku grupe zatvorenika radile su na ruenju zadnjeg zida da bi proirili radne povrine. Muni rad nije imao kraja. To su robovi i da bi radili mora ih tui", kazao je Dravog. Ta izjava dala je Juliju neugodan pogled na istoriju verovatno je veliki deo Panovala stvoren na takav nain. Kr nakon vaenja odnoen je u nespretnim drvenim kolicima za ije je pokretanje bio potreban napor dvojice. Kolica su se kotrljala do mesta negde u krtinjaku Svetih gde je Vak tekao duboko ispod nivoa zemlje i gde je duboki ponor ekao da primi kr. U Tvinku se nalazilo dobro na kojem su radili zatvorenici. Nono povre odgajano je za hleb, ribe su gajene u ribnjaku koji se napajao sa izvora ti ivom kamenu. Odreena koliina vee ribe vaena je svakog dana. Bolesna riba zakopavala se u duge nasipe po kojima su rasle ogromne jestive gljive. Njihov otri miris usecao se u ula svih koji bi zali u Tvink. U blizini, po drugim peinama, bilo je jo dobara, kao i rudnik kvarca. Ali Julijevo kretanje bilo je gotovo isto onoliko ogranieno kao i kretanje zatvorenika; Tvink je odreivao granice njegovih pokreta. Bio je iznenaen kada je Dravog, u razgovoru sa drugim straarom, pomenuo da jedan od bonih prolaza koji polaze sa Tvinka

vodi ak do Trnice. Trnica! To ime dovelo je u seanje svet vreve koji je ostavio za sobom u nekom drugaijem ivotu i on nostalgino poe da misli na Kjala i njegovu enu. Nikada ti nee biti valjan svetenik", rekao je sebi. Zauli su se udarci u gongove, straari su povikali, zatvorenici napregli svoja zlovoljna tela. Fagori su se kretali njiui tela napred-nazad, mle im ie curila iz uskih nozdrva, a s vremena na vreme izmenjali bi izmeu sebe po koju groktavu re. Juli je mrzeo njihovo prisustvo. Posmatrao je kako etiri zatvorenika pod nadzorom jednog od Dravogovih uvara love mreom ribu u ribnjaku. Da bi to izveli, ljudi su bili prisiljeni da do stomaka uu u ledenu vodu; nakon to bi se mrea napunila, bilo im je dozvoljeno da izau i izvuku ulov na obalu. Ribe su bile bez pigmenta. Bile su blede poput slame, sa slepim plavim oima. Bespomono su se praakale dok su ih izvlaili iz njihovog prirodnog elementa. Prolazila su kolica sa komadima kamena, a vukla su ih dva zatvorenika. Jedan od tokova naleteo je na kamen. Zatvorenik koji je povlaio bliu rudu sapleo se i pao. Kako je poao, zakaio je jednog od ribolovaca, mladia koji se sagao da dograbi kraj mree i ovaj naglavake pljusnu u vodu. Straar poe da urla i da ga bije palicom. Njegov fagor skoi, dograbi zatvorenika koji se okliznuo i odie ga sa nogu. Dravog i jo jedan straar stigli su trei upravo na vreme da izudaraju mladog zatvorenika po glavi dok se izvlaio iz bazena. Juli dograbi Dravoga za ruku. Pusti ga na miru. Bio je to nesrean sluaj. Pomozi mu." Nije mu dozvoljeno da na svoju ruku ulazi u bazen", rekao je osorno Dravog, laktom odgurnuo Julija sa puta i ponovo udario. Zatvorenik se uspeo, a krv i voda curili su mu sa glave. Dojurio je jo jedan straar, baklja mu je itala na kii, a sledio ga je njegov fagor, oiju ruiastih u senci. Urlao je, alostan to je propustio uzbuenje. Pridruio se Dravogu i drugom straaru u utiranju napola utopljenog zatvorenika sve do njegove elije u sledeoj peini. Kada je galama zamrla i rulja se rasturila, Juli se oprezno pribliio peini, na vreme da uje kako zatvorenik u susednoj eliji poziva: Jesi li itav, Uslik?" Juli otide do Dravogovog ureda i uze glavni klju. Otkljuao je vrata elije, uzeo lojanicu iz nie u prolazu i uao. Zatvorenik je bio pruen na podu u lokvi vode. Obuhvatio je svoje telo

aikama, tako da su se obrisi njegovih lopatica bolno ocrtavali kroz koulju.. Glava i obraz su mu krvarili. Okrenuo je natmureno pogled prema Juliju, a onda mu je, bez promena izraza, glava ponovo pala. Juli je spustio pogled na mokru i izubijanu lobanju. U neprilici, unuo je pokraj oveka i spustio lampu na prljavi pod. Odgovnaj, kaluderu", zareao je ovek. Pomoi u ti ako budem mogao." Ne moe. Odgovnaj." Ostali su u istom poloaju, bez pokreta i bez rei, a voda i krv meali su se u barici. ini mi se da ti je ime Usilk." Bez odgovora. Mravo lice i dalje je gledalo u tlo. Da li ti se otac zove Kjal? ivi u Vaku?" Pusti me na miru." Poznajem ga poznavao sam ga dobro. I tvoju majku. Ona me je pazila." uo si ta kaem..." S iznenadnim naletom energije, zatvorenik se bacio na Julija i poeo slabano da ga udara. Juli se otkotrljao i oslobodio, poskoivi poput asokina. Ve se pripremao da se baci u napad kad se zaustavio. Snanim naporom volje, obuzdao se i povukao. Bez ijedne rei digao je lampu i napustio eliju. Opasan je taj", kazao mu je Dravog, dopustivi sebi da se ovla isceri na svetenikov raun kada je video kako je ovaj uzrujan. Juli se povukao*u redovniku kapelu i tamo se u tami molio Akhi, ali ovaj nije odgovarao.' Postojala je jedna pria koju je Juli uo na Trnici, pria koja nije bila nepoznata ni propovednicima iz Svetih, a govorila'je o jednom crvu. Tog crva poslao je Vutra, zli bog nebesa. Vutra je gurnuo crva u lavirint prolaza unutar Akhine Svete planine. Crv je veliki i dugaak, njegov prenik priblino je jednak irini prolaza. Sluzav je i bez uma klizi po tami. Samo se moe uti njegovo disanje koje dopire sa mlohavih usana. On prodire ljude. U jednom trenutku oni su bezbedni: u narednom uju zlokobno disanje, um koji stvaraju duge ekinje i tada su progutani. Duhovni ekvivalent Vutrinog crva bio je sada uveliko na poslu u lavirintima Julijevih misli. Nije mogao da natera sebe da ne vidi, u mravim ramenima i krvi zatvorenika, jaz koji je leao izmeu propovedi i stvarnosti kod Akhe. Nije se radilo o tome da su propovedi bile lane, jer uglavnom se tu radilo o praktinim

slubama, vezanim za stvarni ivot; niti je ivot bio toliko rdav; uznemiravalo ga je to nisu bile dosledne. To mu je vratilo u seanje neto to mu je kazao otac Sifans. Nisu dobrota i svetlost oni koje navode oveka da slui Akhu. ee je to greh poput tvojeg." Stoje podrazumevalo da su mnogi lanovi svetenstva ubice i kriminalci samo malo bolji od zatvorenika. A ipak su bili iznad zatvorenika. Imali su vlast. Turobno se latio svojih dunosti. Smeio se rede nego ranije. Nikada se nije oseao srean kao svetenik. Noi je provodio u molitvama, dane u razmiljanju i u pokuajima, kad god je to bilo mogue, da uspostavi neku vrstu kontakta izmeu sebe i Usilka. Usilk ga je izbegavao. Konano je Julijev rok boravka u oblasti kanjenika istekao. Uao je u period meditacije pre odlaska na posao sa slubom obezbeenja. Ovaj ogranak milicije primetio je dok je radio po elijama i u sebi je osetio nagovetaj opasne ideje. Nakon samo nekoliko dana sa bezbednjacima, Vutrin crv postao je jo aktivniji u njegovom umu. Zadatak mu je bio da vidi ljude koje su premlatili i podvrgli sasluavanju i da im konano urui blagoslov nakon smrti. Postajao je sve mraniji kako se bliio trenutak kada su pretpostavljeni poeli da ga cene i da mu daju njegove sluajeve. Sasluavanje je bilo jednostavno, jer bilo je malo razliitih vrsta zloina. Ljudi su varali,' krali ili govorili jeresi. Odlazili su na zabranjena mesta ili su kovali zaveru da dignu bunu bio je to Usilkov zloin. Neki su ak pokuavali da prebegnu na Vutrinu teritoriju pod nebesima. Tada je Juli shvatio da je neka vrsta zle kobi: svi oni na vlasti sumnjali su u revoluciju. Zlo se plodilo u tami i prualo objanjenje za mnogobrojne cepidlake zakone koji su rukovodili ivotom u Panovalu. Ukljuujui svetenstvo, naseobina je brojala gotovo est i tri etvrt hiljade ljudi, od kojih je svako morao da bude lan nekog esnafa ili reda. U svako prebivalite, esnaf, red, grupnu spavaonicu uvukli su se pijuni koji su i sami primani s podozrenjem i medu koje su se umeali lanovi njihovog sopstvenog udruenja. Tmina je plodila nepoverenje, a neke od njegovih rtava promicale su, pogruenih lica, pred bratom Julijem. Iako se samom sebi gadio zbog toga, Juli otkri daje dobar u poslu. Iskazivao je dovoljno saoseanja da oslabi rtvinu odbranu i dovoljno razornog gneva da istera istinu na istac. Nasuprot sopstvenom ubeenju, razvio je neku vrstu

profesionalnog sluha za posao. Tek kada je oseao daje sasvim siguran' u sebe dao je da pred njega dovedu Usilka. Svakog dana na kraju dunosti drala se sluba u peini zvanoj Latom. Prisustvo je bilo za svetenstvo obavezno, a za svakog lana milicije koji je eleo da prisustvuje dobrovoljno. Akustika Latorna bila je izvanredna: hor i muziari ispunjavali su vazduh talasima muzike koja se postepeno pojaavala. Od skora se i Juli prihvatio jednog muzikog instrumenta. Postajao je majstor za flugel, bronzani instrument ne vei od njegove ake, koji je iz poetka prezirao, videvi da ostali muziari sviraju na ogromnim pijtama, vrakovima, baramboimima i dvostrukim klovima. Ali maleni flugel imao je sposobnost da mu dah pretvori u notu koja je letela visoko poput ildrima. da se uzdigne podno zadimljene tavanice iznad sveukupne melodije. Uz nju leteo je i Julijev duh, u zagrljaju tradicionalnih Prekrivenih", U polusenci Njegovoj", te njegove omiljene pesme, bogato kontrapunktiranog Oldoranla". Jedne veeri, nakon slube, Juli je napustio Latorn sa poznanikom, kolegom svetenikom ije je ime bilo Bervin; skupa su koraali alejama Svetih koje su nalikovale grobnicama, da bi prelazili prstima preko novih rezbarija koje su upravo stvorila tri brata Kilandar. Zgodilo se da su susreli brata Sifansa koji je takode bio u prolazu i recitovao nervoznim poluglasom litaniju za svoj raun. Srdano su se pozdravili. Bervin se ljubazno izvinio, tako da su Juli i brat Sifans mogli da pou skupa i razgovaraju. Ne dopadaju mi se moja oseanja u vezi sa svakodnevnim poslom, oe. Bilo mi je drago da je sluba poela." Kao i obino, Sifans je na ovo odgovorio okolino. ujem izvrsne izvetaje o tvom radu, brate Juli. Morae da se pobrine za dalje napredovanje. Kada to bude uinio, pomoi u ti." Ljubazni ste, oe. Seam se ta ste mi rekli" spustio je glas o uvarima. Kazali ste daje to organizacija za koju se ovek moe dobrovoljno prijaviti?" Ne, kazao sam da ga uvari moraju sami izglasati." Kako bih mogao da stavim svoje ime ispred ostalih?" Akha e pripomoi, ukoliko bude trebalo." Suspregao je smeh. Sada kada si jedan od nas, pitam se... da li si uo glasine o redu koji je ak i iznad uvara?" Ne, oe. Znate da ja ne sluam glasine." Ha, trebalo bi. Glasine su slepev vid. Ali ukoliko si toliko krepostan, neu ti nita rei o uzimaima."

Uzimai? Ko su oni?" Ne, ne, bez brige. Neu rei ni re. Zato bi razbijao glavu tajnim udruenjima ili priama o skrivenim jezerima bez ledenog pokrivaa? Na kraju krajeva, takve stvari mogu biti i lai. Legende, poput Vutrinog crva." Juli se nasmejao. Odlino, oe, uspeli ste da me zainteresujete. Moete mi rei sve." Sifans je coktao usnama. Usporio je korake i zaao u udubljenje u zidu. Kad me ve primorava. Ba alosno... moda se sea kako ivi narod u Vaku, soba nabacanih jedna preko druge, bez ikakvog reda. Zamislimo daje ovaj planinski venac u kojem lei Panoval poput Vaka jo bolje, poput tela sa raznoraznim meusobno povezanim delovima, iznutricom, pluima, vitalnim organima, srcem. Zamislimo da postoje peine velike poput nae iznad i ispod nas. To nije mogue, zar ne?" Nije." A ja kaem da jeste. To je hipoteza. Recimo da negde iza Tvinka postoji vodopad koji pada iz peine iznad nae. I taj vodopad pada na nivo ispod na54 eg,poprilino nie. Voda tee kuda joj se svidi. Zamislimo da pada u jezero, ije su vode iste i previe zagrejane da bi se na njima formirao led... Zamislimo da na tom privlanom i bezbednom mestu ive najvredniji, najmoniji, uzimai. Oni uzimaju sve, znanje i mo, i uvaju ga tamo za nas, sve do dana Akhine pobede." I uvaju sve te stvari od nas..." Molim? Tja, propustio sam to si rekao, brate. Ali, kao to sam kazao, to je samo zabavna pria." Znai za uvare je potrebno da bude izglasan?" Otac je tiho coktao jezikom. Ko bi mogao da prodre do takve povlastice, ak ako i pretpostavimo da postoji? Ne, deae moj, ovek mora da bude roen za to u odreenom broju monih porodica, s divnim enama da ih zagreju, i moda tajnim nainima da dou i odu, ak i van granica Akhinih oblasti... Ne, trebalo bi pa, trebalo bi dii revoluciju da bi se prilo takvom hipotetikom mestu." Podigao je nos u vazduh i zakikotao se. Oe, vi muite sirote, proste svetenike, vama podreene." Glava starog svetenika procenjivaki se nakrivila. Sirot jesi, mladi moj prijatelju, a verovatno e takav uvek i ostati. Prost nisi i zato e uvek biti lo svetenik, koliko god bude nastavljao s tim. Zbog toga te i volim."

Rastali su se. Svetenikova izjava uznemirila je Julija. Da, bio je lo svetenik, kao to je Sifans rekao. Zaljubljenik u muziku i nita vie. Umio se ledenom vodom, dok su mu misli plamtele. Sve te hijerarhije svetenstva ukoliko su postojale vodile su samo do moi. Nisu vodile do Akhe. Vera nikada nije precizno objanjavala, s verbalnom preciznou koja bi se morila s preciznou muzike, kako pobonost moe da udahne ivot kamenom obliju; rei vere vodile su samo do zamagljene nejasnoe zvane pobonost. Ta spoznaja bila je gruba poput runika kojim je brisao obraze. Dok je leao u spavaonica, daleko od sna, video je kako je ivot starog Sifansa otkinut od njega, prva ljubav mu je zakinuta, sve dok nije ostao samo s dosadnim sablastima naklonosti. Nije stvarno mario moda je nekada davno prestao da mari veruju li njegovi podreeni ili ne. Njegove zagonetke i izvrdavanja u govoru izraavali su duboko nezadovoljstvo sopstvenim ivotom. U iznenadnom naletu straha, Juli kaza sebi kako bi bilo bolje umreti kao ovek u divljini nego, pranjavih usta, ovde u senovitoj sigurnosti Panovala, ak i ukoliko je to znailo naputanje flugela i nota Oldoranda". Taj strah naterao gaje da sedne i odbaci pokriva. Mrana promaja, neumorni stanovnik spavaonice, duvala mu je iznad glave. Stresao se. S ushienjem koje se moglo porediti s ushienjem koje je osetio nekada davno kada je uao u Rek, proaputao je glasnim apatom: Ne verujem, ni u ta ne verujem." Verovao je u mo nad drugima. Viao ju je na delu svakog dana. Ali ona je bila isto ljudska stvar. Moda je zapravo prestao da veruje u bilo ta drugo izuzev ljudskog ugnjetavanja tokom onog rituala u Ceremonijalnoj, kada su ljudi dozvolili omrznutom fagoru da zubima pokida rei sa vrata mladog Naaba. Moda e Naabove rei ipak trijumfovati, a svetenici e se reformirati sve dok njihovi ivoti ne dostignu neki smisao. Rei, svetenici oni su bili stvarni. Akha je bio taj koji nije predstavljao nita. U neposrednoj tami proaputao je rei: Akha, ti nisi nita!" Nije umro, a vetar se i dalje poigravao njegovom kosom. Skoio je i potrao. Dok su mu prsti odgonetali zidne rezbarije trao je i trao sve dok nije osetio iscrpljenost i dok mu se vrci prstiju nisu potpuno odrali.Okrenuo se, zadihan. eleo je mo, a ne podjarmljivanje. Rat u njegovom umu smirio se. Vratio se pod pokriva. Sutra e delati. Vie nee biti svetenika.

Dok gaje hvatao dreme, ponovo su ga obuzele misli. Bio ie na smrznutoi padini. Otac ga je ostavio, odveli su ga fagori, a on je oholo bacio oevo koplje u grm. Seao se toga, seao se zamaha svoje ruke, fijuka koplja kada se zabilo medu krljave granice poput noa otrog vazduha u njegovim pluima. Zato se iznenada prisetio tog beznaajnog detalja? Poto nije bio vian vetini samoposmatranja, pitanjeje ostajalo bez odgovora dok je polako tonuo u san. Sutra je bio poslednji dan njegovog sasluavanja Usilka. Sasluavanjeje bilo dozvoljeno samo est dana uzastopce, a potom se rtvi dozvoljavalo da otpoine. Propisi su u tom pogledu bili strogi, a milicija je za takve stvari s nepoverenjem gledala na svetenstvo. Usilk nije rekao nita korisno i nije odgovarao ni na udarce ni na obmane. Stajao je pred Julijem koji je sedeo u stolici za ispitivae, paljivo izdubljenoj u punom komadu debla; sluila je da naglasi razliku stanja dvojice ljudi. Julije bio oputen, Uslik izgladneo, u ritama, pogurenih ramena, lica bledog i bezizraajnog. Znamo da su ti prilazili ljudi koji ugroavaju bezbednost Panovala. Mi samo elimo njihova imena, a onda si slobodan i moe da ide nazad u Vak." Ne poznajem ih. Bilo je to par rei izmenjenih u gomili." I pitanja i odgovori postali su uobiajeni. Juli se digao iz stolice i obiao oko zatvorenika, ne odajui oseanja. Uslik, sluaj me. Ja ti nisam neprijatelj. Potujem tvoje roditelje, kao to sam ti onomad rekao. Ovo nam je poslednji susret. Vie se neemo sretati, a ti e sigurno umreti na ovom bednom mestu i to bez ikakvog razloga." Imam ja svoje razloge, kalueru." Juli je bio iznenaen. Nije oekivao odgovor. Spustio je glas. Svi mi imamo svoje razloge... Staviu svoj ivot tebi u ruke. Ja nisam pogodan da budem svetenik, Usilk. Roen sam u beloj divljini pod nebesima daleko na severu od Panovala, i u tu divljinu elim i da se vratim. Poveu te sa sobom, pomoi u ti da pobegne. Govorim ti iskreno." Usilk podie pogled prema Juliju. Odgovnaj, kalueru. Ti tvoji trikovi ne pale kod mene." Govorim iskreno. Kako bih mogao da ti dokaem? eli li da hulim boga kome sam se posvetio? Misli li da mi je lako da govorim takve stvari? Panoval rilagodio sebi, a ipak neto u unutranjoj prirodi tera me da se bunim protiv njega i njegovih ustanova. Oni daju sklonite i spokoj mnotvu, ali ne i meni, ak ni u cenjenoj

ulozi svetenika. Zbog ega ne, to ne umem da ti kaem, izuzev da sam tako stvoren..." Priguio je svoju bujicu rei. Biu praktian. Mogu da nabavim jo jednu mantiju za tebe. Kada kasnije budemo poli iz elije, pomoi u ti da umakne do Svetih i potom emo skupa pobei." Ugovnaj ti te tvoje trikove." Juli se razjario. Jedva je mogao da se suzdri da ne navali na oveka i pone da-ga bije. U gnevu je odjurio do opreme koja je visila na zidu i biem tresnuo po stolici. Dograbio je lojanicu koja je stajala na stolu i prineo je do Usilkovih oiju. Lupio je sebe po grudima. Zato bih te lagao, zbog ega bih izdavao samoga sebe? Na kraju krajeva, ta ti uopte zna? Nita, nita bitno. Ti si najobinija stvarica pokupljena uVaku, ivot ti nema nikakvog smisla niti vrednosti. Treba da bude muen i ubijen, jer takva ti je sudbina. Ba lepo, samo navali, uivaj u oseanju da ti snaga kopni iz dana u dan to ti je cena koju mora da plati za svoj ponos, i zato to si kreten. Radi ta hoe, umri hiljadu puta. Menije svega dosta. Ja ne mogu da podnesem muenje. Ja odlazim. Misli na mene dok bude leao u sopstvenim govnima ja u biti napolju, slobodan, slobodan pod nebom, tamo gde Akhina mo ne dosee." Urlao je te rei, ne marei da li gaje ko uo, ceptao je pred izubijanim bledilom Usiikovog lica. Odgovnaj, kalueru." Uvek ista ona turobna fraza koju je koristio tokom itave nedelje. Poskoio je jedan korak, digao bi i udario Usilka drkom po izudaranom obrazu. Sva snaga i bes skupili su mu se u tom udarcu. Njegov uareni pogled video je pod nesigurnom svetlou lampe tano mesto na obrazu ispod oka i preko korena Usiikovog nosa koje je drka udarila Stajao je s napola podignutim biem i gledao kako se Usilkove ruke podiu prema povredi, kako mu kolena poputaju. Zanjihao se i pao na pod, na laktove i kolena. Steui i dalje bi, Juli je zakoraio preko tela i napustio eliju. U zbrci koja je vladala u njemu jedva daje i primetio zbrku oko sebe. Straari i pripadnici milicije trali su tamo amo na neuobiajeni nain normalno napredovanje kroz tamne tunele Svetih bio je pogrebni korak. ledan kapetan ustro promae pokraj njega s usplamtelom lampom u ruci, urlajui nareenja.

Ti si jedan od svetenika-islednika?" upitao je Julija. Pa ta onda?" Hou da se isprazne sve te prostorije sa zatvorenicima. Vrati ih nazad u elije. Tu e biti smeteni povreeni. Pouri!" Povreeni? Kakvi povreeni?" Kapetan je gnevno zaurlao. Jesi li ti gluv, brate? ta misli, odakle sva ova dreka unaokolo tokom poslednjih sat vremena? Novi kopovi u Tvinku obruili su se i zatrpano je mnogo dobrih ljudi. Tamo dole pravo je bojno polje. A sada mrdaj i vodi svoje zatvorenike u elije, brzo. Hou da mi se ovaj hodnik raisti u roku od dva minuta." Poao je dalje, urlajui i psujui. Potpuno se uiveo u mete. Juli se okrenuo. Usilk je jo uvek leao na podu sobe za sasluavanje. Pognuo se, dohvatio ga ispod ramena i digao u uspravan poloaj. Usilk je jeknuo, polusvesno. Ispruivi jedu od zatvorenikovih ruku preko ramena, Juli je uspeo da ga prinudi da koraa na izvestan nain. U hodniku, po kome je kapetan jo uvek grmeo, drugi islednici uklanjali su svoje rtve u uzbuenoj urbi, kao da niko od njih nije bio ba nezadovoljan zbog ovog prekida uobiajenog dnevnog reda. urili su u tami pored senki. Sada mu je bila prilika da umakne tokom metea. A Usilk? Njegov gnev je zamirao, a vraalo se oseanje krivice. Bio je svestan elje da pokae Usilku da je bio iskren u ranijoj ponudi da pomogne. Odluka je bila doneta. Umesto da pohita prema zatvorenikim elijama, okrenuo se prema sopstvenim odajama. Plan je sazrevao u njegovoj glavi. Naj-* pre mora da osvesti Usilka i da ga pripremi za beg. Bilo je beskorisno razmiljati o tome da ga odvede u spavaonicu brae, gde bi bio otkriven; postojalo je bezbednije mesto. itajui zid, skrenuo je pre spavaonica, terajui Usilka uz zavojito stepenite sa kojeg su, rasporeene poput jazbina, vodile sobe nekih od oeva. Traka rezbarije pod njegovom rukom obavetavala ga je gde se nalazi ak i kada je tama postajala tako zgusnuta da su fantazmagorine grimizne prikaze klizile pred njim poput algi ispod vode. Na vratima oca Sifansa kucnuo je i uao. Kao to je i oekivao, nije bilo odgovora. U ovo doba dana trebalo je da Sifans bude zauzet na drugom mestu. Uvukao je Usilka unutra. Mnogo puta stajao je pred tim vratima, ali nikada nije ulazio. Nije znao ta da ini. Pomogao je Usilku da sedne, naslonjen leima na zid i poeo da pipa ne bi li naao drku lampe.

ki na njenom telu. Iskoila je iskra, pojavio se plameni jeziak, a on podie lampu iz leita i obazre se. Ovde su bila sva svetovna blaga oca Sifansa, a bilo ih je vrlo malo. U jednom uglu stajao je maleni oltar sa kipom Akh'e, masnim od rukovanja. Bilo je tu i mesto za pranje. Tu je bila i polica na kojoj su se nalazila jedan ili dva predmeta, ukljuujui i muziki instrument, te prostira na podu. Nita vie. Nije bilo stola, niti stolica. Zaklonjen u senci bio je alkoven, a Juli je i bez gledanja znao da se u njemu nalazi leaj na kojem je stari otac spavao. Pokrenuo se da dela. Vodom iz udubljenja, koja je tu dokapala sa stena, umio je Usilka i pokuao da ga malo povrati. ovek je popio neto vode, pijuckajui dok je to inio. Na polici nalazila se metalna kutija s izvesnom koliinom tvrdog jemenog hleba. Julije neto od toga dao Usilku, a i sam je pojeo jednu kriku. Blago je prodrmao Usilka za rame. Mora mi oprostiti zbog naglosti. Ti si me izazvao. U srcu ja sam samo divljak, nisam dobar za svetenika. Sada vidi da sam govorio istinu pobei emo odavde. Sa obruavanjem u Tvinku bie nam lake da odemo." Usilk je samo zevnuo. ta si rekao? Nije ti ba toliko loe. Morae da se kree sam." Nikada me nee izraditi svojim trikovima, kalueru." Gledao je Julija kroz skupljene vede. Juli unu kraj njega. Taj pokret naterao je Usilka da ustukne. Pazi, ve smo se odali. Ja sam se odao. Probaj da shvati. Nita ne traim od tebe, Usilk -naprosto u ti pomoi da pobegne odavde. Mora da postoji nain da umaknemo kroz severnu kapiju odeveni kao kalueri. Znam staru enu lovca koja se zove Lorel, ne mnogo dana puta odavde, ona e nam pruiti sklonite dok se ne priviknemo na hladnou." Nikuda ja ne mrdam, ovee." Lupivi se po elu, Juli ree: Morae. Krijemo se u oevoj sobi. Ne moemo ostati ovde. Nije on tako lo stari, ali bi nas sigurno prijavio kad bi nas otkrio." Nije ba tako, brate Juli. Tvoj ne-tako-lo-stari prava je grobnica puna tajni." Poskoivi, Juli se okrenuo i nae licem u lice s ocem Sifansom, koji se tiho pojavio iz alkovena. Pruio je pred sebe bledu ruku, u strahu od napada. Oe..." To se pretvorilo u gest smirivanja, dok je otac Sifans mirkao prema njemu u slaboj svetlosti.

Odmarao sam se. Naao sam se u Tvinku kada se tavanica obruila kakva zbrka! Sreom, nisam bio u velikoj opasnosti, ali je pare kamena odskoilo i pogodilo me u nogu. Mogu ti rei da nema bekstva kroz severnu kapiju; strae su je zatvorile i proglasile vanredno stanje, za sluaj da vrli graani poine neto ne tako pametno." Prijaviete nas, oe?" Iz starih dana, dana svoje mladosti, Julije sauvao jednu stvar, kotani no koji mu je izrezbarila mati u danima kada se dobro oseala. Ruka mu se podvukla ispod odore i dograbila no dok je postavljao to pitanje. Sifans mrknu. Kao i ti, uiniu neto to nije ba mnogo pametno. Posavetovau te kojim je putem najbolje da krene da bi napustio nau zemlju, la kode u te posavetovati da ne vodi tog oveka sa sobom. Ostavi ga ovde, ja u se pobrinuti za njega. Na samrti je." Ne, jak je on, oe. Brzo e se oporaviti, im zamisao o slobodi bude stvarno uhvatila korena u njemu. Svata je on proao, zar ne, Usilk?" Zatvorenik ih je gledao preko pocrnelog obraza koji je ve otekao dovoljno da mu zatvori jedno oko. Uz to, on ti je neprijatelj, Juli, i to e i ostati. uvaj ga se. Ostavi ga meni." Mojaje greka to mije neprijatelj. Izviniu se i on e mi oprostiti kada budemo na sigurnom." Otac je rekao: Neki ljudi ne prataju." Dok su stajali i gledali jedan u drugog, Usilk nespretno pokua da se osovi i tako je stajao teko diui, ela oslonjenog o zid. Oe, jedva da mogu da te pitam ovo", kazao je Juli. Po svemu to znam, ti si jedan od uvara. Hoe li da poe u spoljanji svet?' Oi su mu brzo mirkale. Pre moje inicijacije, osetio sam da ne mogu da sluim AKhu i pokuao sam da napustim Panoval. Ali bio sam uhvaen, jer uvek sam bio od onih mirnih, a ne divljak poput tebe." Nikad ne zaboravlja moje poreklo." ,,Oh, zavideo sam ti na divljatvu, i jo uvek ti zavidim. Ali bio sam potuen; moja priroda savladala je elju. Uhvatili su me i postupali sa mnom pa, to se tie naina na koji su postupali, dozvoli mi da kaem samo da sam i ja ovek koji ne prata. Bilo je to davno. Od tada sam napredovao..." Podi s nama." Ostau ovde i leiti povreenu nogu. Uvek imam svoja opravdanja. Juli."

Podigavi kamen s poda, otac je nacrtao skicu na zidu pred Julijem i objasnio mu put za bekstvo. Dugaka je to staza. Mora putovati ispod Kvizintovog gotja. Konano e se nai ne na severu, ve na blaem jugu. Ostaj mi dobro i sve najbolje." Pljunuo je na aku, obrisao are sa zida i bacio kamen u ugao. Ne znajui ta da kae, Julije zagrlio starca tako da su mu krhke ruke bile pritisnute uz telo i vrsto ga stegao. Idemo odmah. Zbogom." Uslik ree, teko izgovarajui rei: Mora ubiti ovog prikana. Uini to sada, ili e, im izaemo, dati uzbunu." Poznajem ga i verujem mu." To je obian trik." Ti i tvoji prokleti trikovi, Usilk. Neu ti dozvoliti da pipne oca Sifansa." Ovo je reeno u gnevu, kada je Usilk poao napred, a Juli pruio ruku da ga sprei da ne dirne starog svetenika. Usilk je navalio na ispruenu ruku i trenutak ili dva guali su se, sve dok ga Juli nije odgurnuo to je blae mogao. Hajde, Usilk, ako si se ve dovoljno oporavio za borbu. Idemo!" ekaj. Vidim da u morati da ti verujem, kalueru. Dokai svoju iskrenost tako to e osloboditi mojeg drugara. Zove se Skoro i radio je sa mnom na ribnjaku. Bie u eliji 65. Isto tako dovedi mi i prijatelja iz Vaka." Podigavi bradu, Julije rekao: Nisi u poloaju da bilo ta zahteva." Svako odlaganje znailo je opasnost. Pa ipak, video je da mora uiniti neto da pridobije Usilka, ukoliko su njih dvojica uopte mogli da se sloe. Sifanson plan jasno je pokazao da ih oekuje opasno putovanje. U redu. Skoro. Seam se tog oveka. On ti je bio revolucionarna veza?" Jo uvek pokuava da me saslua?" Vrlo dobro. Oe, moe li Usilk da ostane s tobom dok ne dovedem tog Skoroa? Dobro. A ko je taj ovek u Vaku?" Neka vrsta osmeha prela je Usilkovim izubijanim licem. Nije ovek, nego ena. Moja ena, kalueru. Zove se Iskador. Kraljica streliarstva. ivi na Luku, Donja aleja." Iskador... Da, da znam je video sam je jednom i zapamtio." Dovedi je. Ona i Skoro su tvrdi. Posle emo videti koliko si ti tvrd, kalueru." Otac je povukao Julija za rukav i tiho mu rekao, s nosem gotovo u Julijevom uvu: Izvinjavam se, ali predomislio sam se. Ne smem da ostanem nasamo s tom osornom i glupom osobom. Molim te, povedi ga. Uveravam te da neu napustiti prostoriju." vrsto je zgrabio Julija za miicu.

Juli je pljesnuo dlanovima. Vrlo dobro. Usilk, ii cemo zajedno. Pokazau ti gde moe ukrasti odeu. Obuci je, idi i dovedi Skoroa. Ja u do Vaka i doveu tvoju devojku, Iskador. Sreemo se na unutranjem uglu Tvinka odakle vode dva prolaza, tako da moemo da pobegnemo ako bude trebalo. Ukoliko ti i Skoro ne budete stigli, morau da poem bez vas, jer u znati da ste uhvaeni. Je li jasno?" Usilk je zagroktao. Je li jasno?" Jeste, hajdemo." Poli su. Napustili su zaklon Sifansove sobice i zali u mrkli mrak hodnika. S prstima na zidnoj ari, Juli je vodio, i u svojem uzbuenju zaboravio je da se oprosti sa starim mentorom. U to vreme ljudi Panovala nisu bili sentimentalni. Nisu imali velikih misli, osim kako da napune stomake. A ipak, dolo je do izvesne promene u priama koje su govornici povremeno nudili. Na velikom ulazu, pokraj straarskih kuica, pre nego to bi posetilac Panovala zaao meu terase Trnice, raslo je drvee malobrojno i zakrljalo, ali pravo, zeleno drvee. Bilo je cenjeno zbog retkosti, kao i zbog svoje osobine da povremeno urodi smeuranim oraiima koje su nazivali krovnjaci. Nijedno ni drugo nije raalo svake godine, ali svake je godine ovo ili ono imalo po nekoliko bledunjavih krovnjaka koji su visili po gornjim granama; veina krovnjaka bila je crvljiva; ali gospe i deca Vaka, Grojna i Prejna jeli su i crve skupa s jezgrom oraha. Ponekad su crvii umirali im se orah slomi. Pria je kazivala da jadni crvii umiru od oka. Verovali su daje unutranjost njihovog oraha itav svet i da neravna ljuska predstavlja nebo. U stvari bi uviali da postoji divovski svet iza njihovog, vaniji i svetliji u svakom pogledu. Bilo je to previe za crvie i oni bi izdahnuli nakon tog otkrovenja. Julije razmiljao o crviima u orasima krovnjacima kada je izaao iz ispijenih senki Svetih po prvi put u vie od godinu dana i vratio se, s vrtoglavicom, u vrevu sveta obinih ljudi. Isprva, buka, svetlost i guva tolikih ljudi bacili su ga u stanje oka. Svi izazovi i iskuenja tog sveta bili su otelotvoreni u Iskador, Iskador Prelepoj. Slika njenog lica bila je svea u njegovom umu, kao da jujejue video. Kada ju je sreo, otkrioje da je jo lepa i samo mu je polazilo za rukom da muca pred njom. Prebivalite njezinog oca imalo je nekoliko prostorija i predstavljaloje deo malene fabrike za proizvodnju lukova; on je bio veliki majstor luka svojeg esnafa.

Prilino oholo pustila je svetenika unutra. Ovaj je seo na pod, ispio au vode i polako uspeo da ispripoveda svoju priu. Iskador je bila vrsta devojka bistrog izgleda. Koa joj je bila mleno bela, u suprotnosti s crnom, kovrdavom kosom koja je slobodno padala i oima boje lenika. Lice joj je bilo iroko, s visokim jagodicama, a usne iroke i svetle. Svi pokreti bili su joj puni snage, ruke je ukrstila preko grudi na poslovnijiain dok je sluala ta Juli ima da joj kae. Zbog ega Usilk ne doe i ne ispria mi itavu tu govoranciju?" Pitala je. Otiao je po jo jednog druga za putovanje. Nije mogao u Vak lice mu je pomalo izubijano, pa bi pobudio neeljenu panju." Tamna kosa visila je s obe strane njezinog lica, okruivala ga poput dva krila. Sada su se krila nestrpljivo zabacila trzajem glau idor ree: I tako imam streljako takmienje kroz est dana, a elim pobediti momu. Ne elim da idem iz Panovala dovoljno sam srena ovde. Usilk je bio uj koji se veito alio. Osim toga, nisam ga videla vekovima. Sada imam drugog momka." Juli se die, blago rumenog lica. Odlino, ako to osea. Samo nemoj nikome priati ta sam ti rekao. Idem i preneu tvoju poruku Usilku." Nervoza koju je oseao pred njom uinila ga je grubljim nego to je nameravao. ekaj", kazala je i pola napred ispruene ruke, divne ruke uperene prema njemu. Nisam rekla da moe da ide, kalueru. Ono to si mi ispriao vrlo je uzbudljivo. Ti treba da govori u Uslikovo ime, da me moli da poem s tobom." 62 Samo dve stvari, gospo Iskador. Ime mi je Juli, a ne 'kaluer'. 1 zato bih ja govorio u Usilkovo ime? Nije on moj prijatelj, a osim toga..." Glas mu se prekinuo. Ljutito ju je gledao, zaarenih obraza. Osim toga ta?" U njenom pitanju bilo je priguenog smeha. ,,Oh, Iskador, prelepa si, eto ta je osim toga, a ja te i sam oboavam, eto to je osim toga." Ponaanje joj se izmenilo. Digla je ruku tako da je napola sakrila svoje blede usne. Dva 'eto ta je osim toga'... Oba prilino bitna. Pa, Juli, to baca sasvim drugo svetio na stvari. Ti ba i nisi za bacanje, sada kada te bolje pogledam. Kako si postao svetenik?" Osetivi promenu vetra, oklevao je, a onda je gordo rekao: Ubio sam dva oveka." inilo se da ga dugo posmatra iza gustih trepavica. Priekaj me tu dok budem spakovala torbu i jak luk", rekla je najzad.

Obruavanje tavanice izazvalo je uznemireno komeanje po Panovalu. Zbio se dogaaj koga se narod najvie plaio. Oseanja su u izvesnoj meri bila meovita; s uasom dolo je i olakanje, jer zatrpani su samo zatvorenici, straari i nekoliko fagora. Oni su verovatno zasluivali sve to moni Akha poalje na njih. U zadnjem delu Trnice podignute su barikade i izala je milicija da bi odravala red. Spasilaka ekipe, ljudi i ene iz lekarskog esnafa i radnici kretali su se tamoamo po popritu katastrofe. Gomile posmatraa tiskale su se prema njoj, neki tihi i napeti, drugi veseli, tamo gde su ih akrobate i grupe muziara ohrabrivali da se vesele. Julije gurao kroz rulju s devojkom za sobom, a ljudi su se po davnanjoj navici sklanjali pred svetenikom. Tvink, u kome se dogodila katastrofa, izgledao je izoblieno. Posmatraima nije bilo dozvoljen pristup, a postavljene su i blistave baklje kakve se koriste za sluaj opasnosti, ne bi li pomogle spasiocima. Zatvorenici su sipali zapaljivi prah u baklje da bi im odrali sjaj. Bio je to prizor turobnog delanja: zatvorenici su kopali, a drugi su ekali da preuzmu posao kada se ovi budu zamorili. Fagori su odvlaili kolica sa otpadom. Svaki as odjeknuo bi povik; tada bi kopanje postalo grozniavije i iz zemlje pojavilo bi se telo, da bi odmah bilo predato lekarima koji su ekali. Opseg nesree bio je impresivan. S obruavanjem novih kopova, pao je i deo tavanice glavne peine. Bilo je vie od jednog survavanja. Vei deo tla bio je prekriven visokim gomilama stenja, a ribnjaci i odgajalita gljiva bili su veim delom uniteni. Izvor poetne slabosti, koji je doveo do nesree, bio je podzemni potok, koji je sada kuljao van svoga toka i dodavao poplavu ostalim nevoljama. Obrueno stenje gotovo je zatrpalo zadnje prolaze. Juli i Iskador morali su da se uspinju na hrpe obruenog stenja ne bi li proli do njih. Sreom, njihovo delanje bilo je skriveno od sumnjiavih pogleda jo veim hrpama otpadaka. Proli su a da ih niko nije zaustavio. Usilk i njegov drug Skoro ekali su u senkama. Ba ti odgovaraju crno i belo, Usilk", kazao je Juli sarkastino, mislei na svetenike odore koje su radi preruavanja nosila oba zatvorenika. Jer Usilk je udno poao napred da zagrli Iskador. Moda neugodno iznenaena njegovim izubijanim licem, drala se podalje i pozdravila ga samo tako to ga je uzela za ruke. I preruen. Skoro je liio na zatvorenika. Bio je visok i mrav, ramena pogurenih kao u oveka koji je predugo proveo u premaloj eliji. Ruke su mu bile dugake i prekrivene oiljcima. Pogled mu je, bar tokom tog susreta, bio indirektan; beao je

da se ne bi susreo s Julijevim, a kradom bi gledao kada je Julijeva panja bila obuzeta neim drugim. Kada gaje Juli pitao da lije spreman za teak put, samo je klimnuo, zabrundao i zabacio malo bolje na rame vreu sa stvarima. Bio je to lo poetak avanture i na trenutak Julije zaalio svoj poriv. Previe je toga odbacio dj bi se udruio s dvojicom poput Usilka i Skoroa. Najpre, zakljuio je, mora nametnuti autoritet, jer e inae imati samo nevolje. Usilku je oigledno na umu bila ista stvar. Progurao se napred, nametajui vreu na lea. Kasni, kalueru. Mislili smo da si se zadrao. Mislili smo daje to jo jedan od tvojih trikova." Jeste li ti i tvoj drugar spremni za teak put? Ne deluje ba najbolje." Bolje bi bilo da krenemo, nego ds stojimo i priamo", kazao je Usilk, isprsivi se i proguravi izmeu Iskador i Julija. Ja vodim, vi saraujete", kazao je Juli. Da to raistimo, pa emo se lepe slagati." Zbog ega misli da e ti voditi, kalueru?" kazao je Usilk izazivaki, klimnuvi svojim prijateljima da mu prue podrku. Sa napola zatvorenim okom delovao je podmuklo i opasno. Ponovo je bio ratoboran, sada kada je pred njime bila mogunost bekstva. Evo ti odgovora", kazao je Juli, silovito zamahnuo stegnutom pesnicom izario je u Usilkov stomak. Usilk se presamitio, reei i proklinjui. Smrdljivi izmetu, da ti..." Dii se, Usilk, i polazi, pre nego to nas ulove." Vie nije bilo rasprave. Posluno su ga sledili. Slabane svetlosti Tvinka zamrle su za njima. Ali Julijevi prsti ili su zidnom rezbarijom koja mu je sluila kao vid, primamljivo oblikovanom u vidu perli i lanaca siunih koljki, protegnutom poput melodije na flugelu dok ih je vodila nanie u zaudne tiine planine. Ostali nisu delili njegovu sveteniku tajnu i jo uvek im je bilo potrebno svetio da bi se snali. Poeli su da ga preklinju da uspori ili da im dopusti da upale svetiljku, ali on im nije dozvoljavao nijedno. Koristio je mogunost da uzme Iskador za ruku, emu se ona preputala drage volje, i koraao je 64 uz stalno zadovoljstvo to oea njenu put uz svoju Ostala dvojica drali u se za njenu odoru. Nakon izvesnog vremena, prolazi poee da se ravaju, zidovi postadoe grublji, a are, koja se neprekidno ponavljala, nestade. Stigli su do kraja Panovala i bili zaista sami. Zaustavili su se da se odmore. Dok su ostali razgovarali, Juli se

priseao plana koji mu je nacrtao otac Sifans. Sada je alio to nije izljubio starca i zaeleo mu zbogom. Oe, ti me najbolje razume, i pored svojih udnovatih naina. Poznato ti je kakva sam ja grudva gline. Poznato ti je da teim dobru, ali ne mogu da se uzdignem iznad sopstvene turobne prirode. A ipak me nisi izdao. Pa, ni ja te nisam izbo noem, zar ne? Mora se stalno truditi da se popravi, Juli na kraju krajeva, jo uvek si svetenik. Ali, jesam li? Pa, kada budemo izali odavde, ako budemo izali... A tu je i ta divna devojka... Ne, ne, nisam ja svetenik, stari oe, blagosloven budi, nikada nisam ni mogao da budem, ali trudio sam se, a ti si pomagao. Zbogom, zauvek... Ustajte", povikao je, skoio na noge i pomogao devojci da se podigne. Iskador je lako oslonila ruku o njegova ramena u tami pre no to su opet krenuli. Nije se alila da je umorna kada su to poeli Uslik i Skoro. Konano su ipak pospali, uukani u podnoju padine posute kameniima, sa devojkom izmeu Usilka i Julija. Obujmie ih none strave; u tmini, zamiljali su da uju Vutrinog crva kako gmie prema njima, otvorenih eljusti, dok mu sluzave ekinje vise sa strane. Spavaemo uz svetiljku", kazao je Juli. Bilo je svee i on je zagrlio devojku i zaspao s obrazom uz njenu konu tuniku. Kada su se probudili, malo su se zaloili hranom koju su poneli. Put je postao tei. Naili su na obronak padine i satima su puzali na stomacima, nosevi u u praini, i dozivali se bez srama da bi ostali u vezi u sveobuhvatnoj noi podzemlja. Ledeni vetar zvidao je procepom kroz koji su morali da se probiju i lepio im kosu ledom za temena. Da se vratimo", kukao je Skoro, kada su najzad mogli da zaustave povijena lea i da se izduvaju. Vie mi se svia zatvor od ovog." Niko mu nije odgovorio, a on nije ponavljao predlog. Vie se nisu mogli vratiti. Ali titanska prisutnost planine naterala ih je da zaute dok su nastavljali put. Julije bio beznadeno izgubljen. Obron kamenja pomeo gaje. Vie nije mogao da se priseti mape starog svetenika, a bez periodine are pod prstima bio je gotovo isto toliko bespomoan koliko i ostali. aptavi umovi rasli su pred njim i on se upinjao da ih sledi. Pruge zlokobnih, nerazaznatljivih boja komeale su se pred njegovim oima koje su zurile u tminu; imao je oseaj da se probija kroz vrstu stenu. Dah mu se otimao sa otvorenih usta u kratkim dahtajima. Preutnim dogovorom, poinue.

Put je satima vodio niz brdo. Teturali su se dalje; Julije jednu ruku pruio postrance, drugu je podigao iznad glave, da ne bi temenom udarao o stenu, kao to mu se ve nekoliko puta desilo. Osetio je da se Iskador uhvatila za njegovu mantiju; u njegovom trenutnom stanju iscrpljenosti, taj dodir je predstavljao samo smetnju. Dok mu je um lutao, poeo je da veruje da nain na koji die upravlja nezdravim bojama koje vidi. A ipak to nije moglo biti sasvim tano, jer neka vrsta svetlucavosti dovlaila se u vidno polje. Ronio je dalje, sve nie, stiskajui natekle one kapke i potom ih otvarajui. Zahvatalo ga je slepilo video je slabano mleno svetio. Obazrevi se, uini mu se da vidi Iskadorino lice kao u snu ili pre u mori, jer njene oi su zurile dok su usta bila razjapljena na sablasnom disku njezinog lica. Pod njegovim pogledom, svest joj se vratila. Zaustavila se, uhvatila ga radi ohrabrenja, a Usilk i Skoro naleteli su na njih. Ispred nas ima svetla", kazao je Juli. Svetio! Opet vidim..." Usilk dograbi Julija za ramena. Grenie govnavi.ipak si nas izveo. Bezbedni smo, slobodni smo!" Grohotom se nasmejao i pojurio napred, ruke je rairio kao da eli da zagrli izvor svetla. Sreni, za njim su sledili ostali, teturali su se po neravnom tlu kroz svetlost kakve nije bilo nikada ranije, sem moda iznad nekog neznanog severnog mora po kojem su plutali i sudarali se ledeni bregovi. Put je postao vodoravan, tavanica se povukla. Po putu su leale lokve vode. Preli su gacajui preko njih, a put je ponovo poeo da se uspinje, sve dok ih nije opet prisililo na lagan korak; svetlost se nije pojaavala, iako su se sada posvuda mogli uti otri zvui. Iznenada su se obreli na kraju staze i preplaeno stali na rubu procepa. Svetlost i buka okruivali su ih. Oi Akhine", zajea Skoro i zari pesnicu meu zube. Procep je nalikovao drelu koje je vodilo nanie prema utrobi zemljS. Mogli su da vide gornji deo dreia na izvesnom rastojanju iznad sebe. Sa ruba drela izbijala je reka i survavala se u procep. Neto ispod mesta na kojem su stajali silina t-ode koja je padala pogaala je stenu po prvi put. Njena energija stvarala je snano bubnjanje koje su uli. Potom se u nizu malih vodopada survavala u dubinu gde se gubila sa vidika. Voda je bila bela ak i tamo gde se nije penila, a tu i tamo probijala se jarka plava i zelena. Iako je isputala mutnu svetlost kojoj su se toliko obradovali, stenje

iza nje nije izgledalo nita manje svetio; bilo je prekriveno gustim vrtlozima belog,crvenog i utog. Mnogo pre nego to su prestali da zure u taj spektakl i da gledaju u sopstvene bele sablasti, bili su potpuno mokri od vodenog praha. Nije ovo put prema spoljanjosti", kazala je Iskador. To je orsokak. Kuda sada. Juli?" Smireno je pokazao na udaljeni kraj ispusta na kojem su stajali. Ii emo preko onog mosta", kazao je. Paljivo su poli prema mostu. Tlo je bilo sluzavo od vlaknastih zelenih algi. Most je delovao sivo i prastaro. Sagraen je od kamenih odlomaka odvaljenim od oblinje stene. Njegov luk podizao se sve vie i vie, a potom prekidao. Videli su da se struktura poruila i daje od mosta ostao samo poetak. Kroz mlenu svetlost nazirao se drugi kraj mosta na prekoj strani ponora. Bio jeto nekada put koji je vodio na drugu stranu, ali vie ne. Izvesno vreme stajali su bez rei i gledali preko procepa, izbegavajuida pogledaju jedno u drugo. Prva se pokrenula Iskador. Sagla se, spustila vreu i izvukla 1z nje svoj luk. Vezala ie nit na jednu od onakvih strela kakve je upotrebljavala tokom svoje nagraene predstave na kojoj ju je Juli po prvi put video, nekada d.i\n> liez ijedne rei, stala je na rub ponora i podigla luk. Povukla je ruku dok je u> inila, gotovo nemarno pogledala niz nju i odapela. inilo se da strela ide spiralno kroz magliastu svetlost. Dostigla je svoj zenit iznad kamenitog ispusta, odbila se o stenovit zid iznad vodopada i pala nazad, kada joj se snaga zamaha izgubila, sve dok nije zaegrtala pred Iskadorinim nogama. Usilk je potapa po ramenu. Briljantno. I ta emo sad?" Umesto odgovora, vezala je debeo konopac za kraj niti, a potom podigla strelu i povukla konopac. Uskoro je prednji kraj konopca preao preko ispusta koji se uzdizao i poeo put nazad da bi se ugnjezdio u njezinoj ruci. Onda je izvadila ue na ijem kraju je napravila petlju, prevukla i njega preko ispusta, povukla drugi kraj ueta kroz petlju i vrsto pritegla itavu tvorevinu. eli li da pode prvi?" upitala je Julija i pruila mu kraj ueta. Poto si nam voda?" Gledao je u njene duboke oi, zauen njenim lukavstvom, kao i ekonominou tog lukavstva. Ne samo to je rekla Usilku da nije voda, rekla je i njemu, Juliju, da dokae da jeste. Polako je savakao tu misao, uinila mu se ispravna, a onda je dograbio ue i suoio se sa izazovom.

Delovalo je zastraujue, ali nije bilo previe opasno, ocenioje. Mogao ie da se prebaci preko ponora i onda da se uz vertikalnu stenu popne do nivoa ruba preko kojeg se slivao vodopad. Koliko je mogao da vidi, bilo je mesta na kome je mogao da se penje a da ga ne zbrie voda. Mogunosti koje su se potom pruale mogle su se oceniti samo kada se bude naao tamo. Svakako nije nameravao da pokae strah ispred dvojice zatvorenika ili ispred Iskador. Malo previe urno bacio se preko ambisa, sa devojkom u mislima. Kada je prilino nespretno naleteo na suprotnu padinu, levo stopalo okliznulo mu se na zelenoj sluzi, tresnuo ramenom o zid, zanjihao u vodenom prahu i ispustio ue. U sledeem trenutku, padao je niz ponor. Usred urlika vode zauo se njihov zajedniki vrisak prva stvar koju su iskreno uinili skupa. Juli udari u stenu i dograbi je svakim miinim vlaknom svoga tela. Stezao ju je kolenima, borio se da se zadri nonim prstima, rukama grabio kamen. Nije pao vie od dva metra, iako je i to prodrmalo svaku kost u njegovom te'u, a zaustavila gaje stena koja je virila iz padine. Jedva da mu je pruala ita vie od najobinijeg uporita za noge, ali i to je bilo dovoljno. Zadihan, unuo je u tom nezgrapnom poloaju, jedva se usuujui da naini ikakav pokret, sa bradom koja je bila gotovo u visini izama. Njegov pogled u agoniji pade na plavi kamen koji mu je leao pred oima. Zagledao se u njega, pitajui se hoe li umreti. Nikako nije mogao da izotri kamen. Oseao je da bi mogao da ga dohvati sa izboine na kojoj je uao i da ga podigne. Iznenada mu ula rekoe istinu nije gledao kamen u blizini ve na nekakav plavi objekat daleko u dubini. Zahvati ga vrtoglavica koja ga je paralisala; naviknut na ravnicu, nije bio imun na takvo iskustvo. Zatvorio je oi i pripio se. Samo su ga Usilkovi povici, koji su dopirali iz velike daljine, prisilili da ponovo pogleda. Daleko dole leao je drugi svet, kojem je procep u kome je uao sluio kao neka vrsta teleskopa. Pred Julijem se pruao vidik u neku divivsku peinu koji nije bio vei od njegove ake. Ta peina bila je naim osvetljena. Ono za ta je mislio da predstavlja plavi kamen bilo je jezero, moda ak i more, poto je bacio pogled na sao jedan fragment celine iju veliinu nije smeo ni da pokua da pogodi. Na obali jezera nalazilo se nakoliko zrnaca peska, koja je sada shvatao kao neku vrstu zgrada. Obamrlo je leao i beslovesno gledao nanie.

Neto ga dodirnu. Nije mogao da se pomeri. Neko mu je govorio, hvatao ga za ruke. Bezvoljno, dopustio je sebi da pomogne dok ga je drugi podizao u sedei poloaj, leima naslonjen na stenu, i rukama obgrlio spasioeva ramena. Izudarano lice, povredenog nosa, raseenog obraza ijedno zatvoreno oko, crno i u modricama uplovi mu u vidno polje. ,,Dr' se dobro, ovee. Idemo gore." Uspeo je da se vrsto uhvati za Usilka, dok se ovaj lagano penjao i konano ih obojicu prebacio, uz ogromno naprezanje, preko stenovitog ispusta sa kojeg se obruavao vodopad. Usilk se potom sruio, na izmaku snaga, dahui i grokui. Juli sgusti pogled prerfia Iskador i Skorou koji su se jedva nazirali na drugoj strani procepa, lica Okrenutih navie. Isto tako je pogledao otrije nanie, u ponor; ali privienje drugog sveta nestalo je, zaklonjeno maglom vodenih kapi. Udovi su mu se tresli, ali mogao je da ih kontrolie u dovoljnoj meri da bi pomogao ostalima da se pridrue njemu i Usilku. U tiini zahvalno su zagrlili jedno drugo. U tiini su nastavili put medu zaobljenim stenama na strani burne struje vodopada. U tiini su ili sve dalje. A Julije utao o viziji drugog sveta koju je naas opazio. Ali ponovo je razmiljao o svom ocu Sifansu; da lije to moglo biti skriveno uporite uzimaa, koje mu se na trenutak ukazalo usred stenovitog bespua? ta god da je bilo, drao ga je u sebi i utao kao zaliven. Prolazi unutar planine inili su se beskrajnim. Bez svetla, etvorolana grupa ila je dalje plaei se pukotina. Kada su zakljuili da bi mogla biti no naoe sebi pogodno sklonite za spavanje i uukae se zajedno radi topline i drutva. Jednom su tako, nakon vieasovnog penjanja du prirodnog prolaza posutog kamenjem davno nestaiog potoka, pronali udubljenje u zidu u visini ramena u koje su se mogli uvui sve etvoro, da bi se sakrili od ledene promaje koja im je itavog dana duvala u lica. Juli smesta zaspa. Probudila gaje Iskador koja gaje drmusala. Ostali su sedeli i uplaeno aptali. uje li?" upitala je. uje li?" pitali su Usilk i Skoro. Oslukivao je vetar koji je umeo prolazom, sluao je udaljeno kapanje vode. Onda je uo ono to ih je uznemirilo neprekidan, hrapavi zvuk. kao da neto brzo klizi niz zidove.

Vutrin crv!" kazala je Iskador. vrsto ju je uhvatio za ruku. Pa to je samo izmiljena pria", kazao je. Ali meso mu se sledilo i dograbio je drku bodea. Bezbedni smo u ovom udubljenju", kazao je Skoro. Ako budemo tihi." Mogli su samo da se nadaju daje u pravu. Nepogreivo, neto se pribliavalo. Skupili su se tamo gde su se zatekli i uznemireno virili u tunel. Skoro i Usilk bili su naoruani batinama koje su ukrali od uvara iz kanjenike oblasti, a Iskador je imala svoj luk. um je postajao sve jai. Akustika je bila varljiva, ali oni su smatrali da dopire iz istog smera kao i vetar. Sada se u umu moglo razaznati i struganje, kao i zvuk kamenja nemarno odgurnutog u stranu. Vetar prestade, moda jer ga je neto blokiralo. Smrad ispuni njihove nozdrve. Bio je to otar vonj trule ribe, izmeta, sira u raspadanju. Zelenkasta magla ispunila je prolaz. Legende su govorile da je Vutrin crv neujan, ali sada se pribliavao uz urlik, ta god to bilo. Potaknut vie stravom nego hrabrou. Juli proviri iz njihovog skrovita. Bilo je tamo i brzo se pribliavalo. Oblici su mu bili jedva prepoznatljivi iza zida zelene luminescencije koji je gurao pred sobom. etiri oka, skupljena po dva, divovske kande i brci. Juli prestravljeno tre glavu, grcajui. Nezadrivo je prilazilo. # Sledeeg trenutka, sve etvoro videli su mu lice iz profila. Promakao je pored njih, oi su mu sumanuto svetlucale. Kruti brci okrznue njihova krzna. Onda su im vidno polje ispunila krastava rebra, poput talasa su klizila pored njih, osvetljena plavo, bacala su prainu na njih, guila ih prljavtinom i zaudaranjem. Bile su itave milje toga, a onda je prolo. Steui jedno drugo, provirili su iz svojeg skrovita da bi videli njegov rep. Negde na poetku prolaza posutog kamenjem bila je ira peina kroz koju su doli. Tamo je dolo do grevitog kretanja; zelena luminescencija, jo uvek vidljiva, talasala se. Crv ih je osetio. Okretao se i vraao. Po njih. Iskador prigui krik kada . je shvatila ta se dogada. Kamenje, brzo", kazao je Juli. Bilo je slobodnog kamenja koje su mogli bacati. Pruio je ruke prema zakrivljenom zadnjem zidu udubljenja. ake mu dotakoe neto neoekivano dlakav o. Trgao ih je najzad. Kresnuo je svoje kresivo. Iskra odskoi i zamre trajala je dovoljno dugo da vidi kako im drutvo prave truli ostaci

nekog oveka, od koga su preostale samo kosti i krzno u koje je bio odeven. A bilo je tu i razliitog oruja. Kresnuo je jo jednu iskru. Pa to je crknuti kutravko!" uzviknuo je Usilk, upotrebivi zatvoreniki sleng koji je oznaavao fagora. Usilk je bio u pravu. Nije moglo biti greke u pogledu izduene glave, na kojoj su se sasuili ostaci mesa, ili rogova. Pored tela nalazio se tap sa metalnim iljkom na jednom kraju i zakrivljeni no. Akha je pomogao one koje je ugroavao Vutra. I Usilk i Juli pruili su ruku i dograbili drku oruja. Za mene. Naviknut sam na takve stvari", kazao je Juli, otimajui se. Iznenada, njegov stari ivot vratio se, seao se sueljavanja sa razbesnelini jelkom u pustari. Vutrin crv se vraao. Ponovo zvuk struganja. Jos sivog i zelenog. Juli i Usilk drznue se da bace brz pogled iz udubljenja. Ali udovite se nije pomeralo. Mogli su videti mrlju njegovog lica. Okrenulo se i gledalo prema njima, ali se nije kretalo. ekalo je. Usudie se da pogledaju u suprotnom smeru. Drugi crv stizao je prema njima iz smera iz kojeg je doao prvi. Dva crva... iznenada, u Julijevoj mati, sistem peina vrveo je od crva. Uasnuti, pribili su se jedno uz drugo, dok je svetio postajalo sve sjajnije a buka blia. Ali udovina stvorenja zanimala su se samo jedno za drugo. Sledei talas vlanog vazduha, glava udovita promakla je, etiri oka svetlucala su dok je gledalo ravno ispred sebe. Oslonivi donji kraj novodobijenog koplja o zid udubljenja, Julije ispruio iljak da viri van stene i uhvatio oruje obema rukama. Probolo je uskomeani bok crva dok je ovaj hrlio napred. Iz duge, rairene razdcrotine na njegovom telu, pokuljala je gusta supstanca nalik na dem i potekla punom duinom njegovog tela. udovite je poelo da usporava pre nego to je njegov ekinjasti rep proao udubljenje u kojem su se ispruila etiri ljudska bia. Nee nikada moi da otkrije jesu li dva crva nameravala da se bore ili pare. Drugi crv nikada nije stigao do svoga cilja.' Njegovo kretanje unapred polako je slabilo. Talasi sirovo telegrafisanog bola terali su telo da se uvija a 70 rep da udara. A onda se umirilo. Lagano, njegova lumineeencija je zamrla. Sve je bilo mirno, izuzev zvuka vetra. Nisu se usuivali da se pomere. Jedva da sU smeli da promene poloaj. Prvi crv jo uvek je ekao negde u tami, njegovog prisustvo pokazivalo je slabano zeleno

svetlucanje koje se jedva razaznavalo preko tela mrtvog udovita. Kasnije su se svi slagali da je to bio najgori deo njihovog iskuenja. Svako od njih je verovao u svojim skrivenim mislima da prvi crv zna gde su, daje mrtvi crv njegov par i da samo eka da se mrdnu da bi se bacio na njih i osvetio. Konano se prvi crv pokrenuo. uli su struganje njegovih ekinja o stenu. Klizao je oprezno, kao da oekuje zamku, sve dok mu se glava nije nala iznad tela njegovog mrtvog suparnika. Onda je poeo da se hrani. etiri liudska bia nisu vie mogla da ostanu tamo gde su se zatekla. Zvui su bili stravino sugestivni. Poskakavi iz prolivene demonske krvi, ponovo stigoe u prolaz i odjurie u tminu. Njihovo putovanje kroz planinu nastavljalo se. Ali sada su se esto zaustavljali i oslukivali zvuke tmine. A kada je bilo neophodno da govore, govorili su tihim, priguenim glasom. S vremena na vreme nailazili su na vodu za pie. Ali hrana ih je izdala. Iskador je ustrelila nekoliko slepih mieva, ali se nisu mogli prisiliti da jedu ta stvorenja. Lutali su stenovitim lavirintom, sve slabiji. Vreme je prolazilo, bezbednost Panovala bila je zaboravljena: sve to je preostajalo od ivota bila je beskrajna tama po kojoj su morali da putuju. Poeli su da nailaze na ivotinjske kosti. Jednom su kresnuli kresivo i pronali dva ljudska kostura pruena u udubljenu zida, jedan je rukom obgrlio drugi; vreme je sa tog pokreta izbrisalo svaku nenost koju je nekada moda posedovao: bile su sada to samo kosti koje su strugale o kosti i jezivo cerenje koje je odgovaralo na cerenje druge lobanje. Potom, na mestu sa jo hladnijom strujom vazduha, zaue pokrete i naoe dve ivotinje rieg krzna, koje ubie. U blizini bilo je mladune koje je mjaukalo i guralo zatupastu njukicu prema njima. Rastrgoe mladune, pa su ga pojeli dok mu je meso jo uvek bilo toplo a onda. u nekoj vrsti gnevnog napada nanovo razbuene gladi, pojeli su i njegove roditelje. Po zidovima rasli su luminescentni organizmi. Otkrie znake ljudskog prisustva. Ostaci daare i neto to je moglo predstavljati amac leali su usred nalazita gljiva. U blizini, dimnjak u tavanici peine privukao je malo jato prita. Svojim nepogreivim lukom Iskador je oborila est ptica, pa su ih skuvali u kotliu na vatri sa gljivama i zrncem soli radi boljeg ukusa. Te noi, dok su skupa spavali, ophrvae ih neprijatni, ivi snovi koje su pripisivali glji-vama. Ali kada su sledeeg

jutra krenuli, nakon svega dva asa hoda dospee u nisku, iroku peinu u koju se probijala zelena svetlost. U uglu peina dimila se vatra. Bio je tu primitivan obor u kojem su bile tri koze; njihove oi svetlucale su u polumraku. Tri ene sedele su pored gomile krzna, jedna starica sede kose i dve mlae ene. Ove poslednje dve otrale su vritei kada su se pojavili Juli, Usilk, Iskador i Skoro. Skoro potra i upade medu koze. Koristei nekakav stari sud koji je leao u blizini umesto vedrice, pomuzao je koze u njega, i pored nerazumljivih povika starice. Malo se mleka moglo dobiti od tih ivotinja. Onoliko koliko je bilo podelie pre nego to su nastavili put, a posudu su bacili pored sebe kada su otili pre nego to se vrate mukarci plemena. Uoe u prolaz koji je naglo skretao i potom bio zatvoren barikadom. Iza njega nalazio se ulaz u peinu, a jo dalje otvorena zemlja, planinske padine i dolina, i blistava svetlost oblasti u kojoj je vladao Vutra, bog nebesa. Stojali su pribijeni, jer sada dok su gledali u divni predeo ose ti li su veze jedinstva i prijateljstva. Kada pogledae jedno u drugo, lica su. im bila puna radosti i nade i nisu se mogli uzdrati od uzvikivanja i smeha. Skakutali su okolo i grlili se. Kada su im se oi dovoljno privikle na blistavilo mogli su zakloniti obrve i zagledati se navie, tamo gde je Batalika klizio nebom, njegov disk bledo narandast. Doba godine mora da je bilo prolena ravnodnevnica, a vreme u danu podne, iz dva razloga: Bataliks se nalazio vertikalno iznad glave, a Frejr je jedrio ispod, na istoku. Frejr je bio nekoliko puta svetliji i prosipao je svoje svetio po snegom prekrivenim brdima. Slabiji Bataliks uvek je bio bri straar i uskoro e zai, dok Frejr i dalje bude u zenitu. Kako su divan prizor pruala dva straara! Izmena njihovog plesa sa godinjim dobima vratila se, svea, u Julijev um i naterala njegovo srce i nozd^ ve da se raire. Naslonio se na paljivo obraeno koplje kojim je ubio crva i pustio da dnevna svetlost ispunjava njegovo telo. Ali Usilk rukom zadra Skoroa i stade da okleva na ulazu u peinu, bojaljivo gledajui napolje. Pozvao je Julija. Zar ne bi bilo bolje da ostanem u ovim peinama? Kako moemo da ivimo tamo napolju, pod tim nebom?" Ne skidajui pogled sa predela pred sobom, Juli oseti da Iskador stoji na pola puta izmeu njega i ljudi na ulazu u peinu. Ne osvrui se, odgovorio je Usilku.

Sea li se prie koju priaju u Vaku, o crviima u krovnjacima? Crvii su mislili da je njihov truli orai itav svet i zato su, kada se orahova ljuska slomila, uginuli od oka. Hoe li i ti biti crvi, Usilk?" Na to Usilk nije imao odgovor. Ali Iskador je imala. Prila je Juliju iza lea i stavila ruku oko njegove. Nasmeio se, a srce mu je pevalo, ali nije prestao da eljno gleda napred. Video je da bi planine kroz koje su doli mogle da prue sklonite tamo prema jugu. Krljavo drvee, ne vie od oveka, raslo je tu i tamo i uzdizalo se uspravno, to je pokazivalo da ledeni vetrovi Barijera ovde nemaju mo. I dalje je vladao starim vetinama, koje je nekada davno nauio od Alehjua. Bie lovine po brdima i moi e da ive normalno pod nebesima, kao to su to bogovi i eleli. Njegov duh se uzdizao, bujao, sve dok nije morao da rairi ruke to je vie mogao. iveemo na ovom skrovitom mestu", kazao je Juli. Nas etvoro ostaemo skupa, ta god se dogodilo." Sa snene padine brega, udaljen, stapajui se s veernjim nebom, uzdizao se dim Pokazao je ispred sebe. Tamo ive ljudi. Primoraemo ih da nas prihvate. Ovo e biti na dom. Biemo njihovi vladari i nauiemo ih da prihvate na nain ivota. Od sada ivimo po sopstvenim zakonima, a ne po tuim." Isprsivi se, krenuo je niz padinu, meu senovitim stablima, a ostali su ga sledili, Iskador ispred svih, ponosito koraajui, a za njom ostali. Neke od Julijevih namera ostvarile su se, druge nisu. Nakon brojnih uslova koje su morali ispuniti, prihvaeni su u malom naselju skrivenom u zatitnikom naboru planine. Ovi ljudi iveli su zaostalo i primitivno; zahvaljujui nadmonom znanju i smelosti. Juli i njegovi prijatelji uspeli su da itavoj zajednici nametnu svoju volju, da vladaju nad njom i da nametnu sopstvene zakone. A ipak se nikada nisu u potpunosti sjedinili, jer lica su im bila drugaija, a olonetski kojim su govorili imao je prizvuk koji se u izvesnoj meri razlikovao od lokalne varijante. A i otkrili su da je ovo naselje, zbog pogodnosti koje je imalo, uvek ivelo u strahu od pljaki iz veeg naselja koje se nalazilo na izvesnom rastojanju od njih na obalama smrznutog jezera. Zaista, do tih pljaki dolo je vie puta tokom godine koja je usledila, i one su donele mnogo patnje i izgubljenih ivota.

A ipak, Juli i Usilk postadoe veti, i odrali su svoju vetinu jer su bili stranci, pa su sagradili opasne odbranbene prepreke protiv napadaa iz Dorzina, kako se zvalo vee naselje. A Iskador je nauila sve mlade ene kako da prave lukove i da ih upotrebljavaju. U tome su na kraju postale veoma vete. Sledei put kada su stigli napadai sa juga, mnogi su poginuli sa strelama u rukama, vi potom nije vie bilo napada sa te strane. A ipak ih surovo vreme tuklo, a lavine su se oburvavale sa planina. Meavama nije bilo kraja. Samo su po ulazima u peine moglu da odgajaju neto crvljivog bilja i da odravaju izvestan broj krljavih ivotinja radi mleka i mesa, tako da se njihov broj nikada nije poveavao i uvek su bili gladni i ophrvani boletinama koje su se mogle pripisati samo zlim bogovima (Akhi, Juli nije dozvoljavao ni pomcna). A ipak je Juli uzeo divnu Iskador za enu, voleo je i svakoga dana nalazio utehu gledajui njeno iroko, snano lice. Imali su dete, deaka koga su nazvali Si, u znak seanja na Julijevog starog svetenika iz Panovala, koji preive sve patnje i opasnosti detinjstva i postade snaan ovek. Usilk i Skoro takoe su se poenili, Usilk za nisku, smeu enu koja se zvala Isik, neobii 'io nalik njegovom imenu; Isik je, i pored svojeg izgleda, trala kao srna i bila je pametna i dobra. Skoro je uzeo devojku po imenu Fiti, svojeglavu enu koja je divno pevala i priredila mu pakleni ivot i koja je rodila devojicu to je umrla godinu dana kasnije. A ipak se Juli i Usilk nikada nisu mogli sloit. Iako su se udruili pred zajednikim neprijateljem, u ostalim prilikama Usilk je izraavao neprijateljstvo prema Juliju i njegovim planovima i varao ga kad god je mogao. Kao to je stari svetenik rekao, neki ljudi nikada ne prataju. A ipak, iz naselja zvanog Dorzin stiglo je izaslanstvo, jer orii su pretrpeli gubitke koji su usledili nakon izbijanja bolesti. uvi za Julijev ugled, molili su ga da bude vladar umesto njihovog mrtvog vode. to je Juli i uinio, da bi izbegao jal Usilka, pa su on, Iskador i njihovo dete iveli pored smrznutog jezera, gde je lovine bilo puno i gde je mogao da vrsto uspostavi svoje zakone. A ipak, ak ni u Dorzinu gotovo da nije bilo umetnosti koja bi oivela monotoniju njihovog tekog ivota. Iako se plesalo na praznike, nisu imali nikakvih muzikih instrumenata izuzev batova i zvona. Niti je bilo ikakve religije, izuzev stalnog straha od zlih duhova i stoikog prihvatanja neprijateljske hladnoe, bolesti i smrti. I tako je Juli najzad postao pravi svetenik i trudio se da ljudima usadi oseaj za duhovni ivot. Veina ljudi odbacivala je njegove rei'jer, iako su mu pruili

dobrodolicu, bio je stranac, a oni su bili previe neraspoloeni za uenje novina. Ali nauio ih je da vole nebo u svim njegovim stanjima. A ipak, ivot bee jak u njemu i Iskador, a i u Siu, i nikada nisu dopustili da umre njihova nada da dolaze bolja vremena. Drao se vizije koju je imao u planinama, da negde postoji nain ivota bolji nego onaj koji je bio# neposredno pred njima, sigurniji, manje podloan sluajnosti i elementima. A ipak su on i njegova divna Iskador i pored svega starili i sve jae oseali hladnou s godinama koje su prolazile. A ipak su voleli mesto na obali jezera na kojem su iveli i, u znak seanja na drugi ivot i na drugaija nadanja, nazvae ga imenom Oldorano. Toliko sadri pria o Juliju, sinu Alehjua i Onese. Pria o njegovim naslednicima i onome to ih je zgodilo, mnogo je vea. Iako to oni nisu znali, Frejr se primicao njihovom ledenom svetu: jer bilo je istine u nerazumljivim svetim tekstovima koje je Juli odbacivao, i nebo od leda postae kada trenutak za to doe nebo od vatre. Samo pedeset Helikonijskih godina nakon roenja njihovog sina, pravo prolee posetie surovi svet kakav su poznavali Juli i njegova divna Iskador. Novi svet bio je spreman da se rodi. EMBRUDOK ej Ta I ree: Mislite da ivimo u centru univerzuma. A ja kaem da ivimo u centru ivinarnika. Na poloaj tako je zabaen da ne moete ni da shvatite koliko je zabaen. Evo ta u vam rei. Neka katastrofa dogodila se u prolosti, pradavnoj prolosti. Tako potpuna da vam niko ne moe rei ta je to bilo i zato se dogodilo. Znamo samo da je donela tamu i hladnou dugog trajanja. Pokuavate da ivite to bolje umete. Dobro, dobro, ivite lepo, volite jedno drugo, budite smerni. Ali nemojte se pretvarati da vas se katastrofa ne tie. Moda se dogodila davno, ali ipak utie na svaki dan naih ivota. ini nas starijima, unitava nas, guta nas, oduzima nau decu. ini nas ne samo neznalicama ve i zaljubljenima u sopstveno neznanje. Zaraeni smo neznanjem. Hou da predloim lov na blago pohod, ako vam se tako vie dopada. Pohod kome se moe prikljuiti svako od nas. elim da budete svesni naeg upropatenog stanja i da neprekidno budete svesni njegove prirode. Moramo da sakupimo, pare po pare,' podatke o tome ta se desilo da nas svede na ovaj ledeni ivinarnik; a onda

moemo poboljati svoje anse i potruditi se da nas i nau decu to ne zadesi ponovo. To je blago koje vam nudim. Znanje. Istina. Plaite ih se, znam. Ali morate ih traiti. Morate nauiti da ih volite. 1. DEDINA SMRT Nebo je bilo crno, a ljudi koji su nosili baklje stigli su kroz junu kapiju. Bili su obavijeni debelim krznima i gacali dugim koracima da bi se probili kroz sneg koji je prekrivao staze. Dolazio je sveti ovek! Dolazio je sveti ovek! Mladi Lejntal Ai krio se u tremu ruevnog hrama, a lice mu je blistalo od uzbuenja. Gledao je kako procesija gazi pokrEu starih kamenitih tornjeva, na kojima je istona strana bila prekrivena smrznutim snegom koji je napadao ranije tog dana. Primetio je kako ima nekakve boje samo na siktavim krajevima baklji, na vrhu nosa svetoga oca i na jezicima estolane psee zaprege koja ga je vukla. U sva tri sluaja, boja je bila crvena. Teko nebo u kojem je bio sahranjen pratilac Bataliks ispralo je sve ostale boje. Otac Bondorloganon iz dalekog Borlijena bio je debeo, a izgledao je jo deblji zbog ogromnih krzna u koja je bio odeven, krzna od vrste kakva se nije koristila u Oldoranu. Stigao je sam u Oldorano ljudi koji su ga pratili bili su mesni lovci i Lejntal Ai sve ih je poznavao. Deakovu celokupnu panju privuklo je oevo lice, jer stranci su retko stizali; bio je manji i neotporniji prilikom oeve poslednje posete. Oevo lice bilo je oblo i grubo naborano vodoravnim linijama, u koje su se takvi detalji kao na primer njegove oi uklapali najbolje to su mogli. inilo se kao da te linije sabijaju njegova usta i daju im tanak, surov izgled. Sedeo je na svojim sankama i sumnjiavo se obazirao. U njegovom dranju nita nije nagovetavalo da mu je drago to se vratio u Oldorano. Njegov pogled pao je na ruevni hram; ova poseta bila je neophodna zbog toga to je Oldorano pobio svoje svetenike pre nekoliko generacija, kao to je on dobro znao. Njegov nemirni pogled poivao je jedan trenutak na deaku koji je stajao izmeu dva etvrtasta stuba. Lejntal Ai uzvraao mu je pogled. inilo mu se da je svetenikov pogled surov i proraunat; ali teko da je i mogao da oekuje da misli dobro o oveku koji je doao da odri poslednji pomen njegovom umiruem dedi.

Osetio je miris pasa kada je prolazio, kao i katranasti vonj upaljenih baklji. Procesija je skrenula i sada je ila glavnom ulicom, u suprotnom smeru od hrama. Lejntal Ai dvoumio se da li da pode za njima. Stajao je na stepenitu, prekrtenih ruku, i gledao kako dolazak sanki privlai ljude i pored hladnoe. U tmui na daljem kraju puta, pod visokim tornjem u kojem su iveli Lejntal Ai i njegova porodica, procesija se zaustavila. Pojavie se robovi da bi se pozabavili psima trebalo je da ih smeste u tenare pod tornjem dok je sveti otac ukoeno siao sa svog sedita i urno otiao u sklonite. U istom trenutku jedan lovac priao je hramu sa june kapije. Bio je to crnobradi ovek koji se zvao Aoz Run i kome se deak divio zbog kicokog izgleda. Iza njega, sa okovima oko ronatih lanaka, koraao je stari fagorski rob, Mik. Pa, Lejntal, vidim da je otac stigao iz Borliena. Zar ga nee pozdraviti Ne." Zato nee? Sea ga se, zar ne?" Da nije doao, moj deda ne bi bio na samrti." Aoz Run potapka ga po ramenu. Dobar si ti momak, ti e preiveti. Jednog dana vladae i sam Embrudokom." Upotrebio je stari naziv za Oldorando, ime koje je upotrebljavano pre nego to je Julijev narod doao, dve generacije pre sadanjeg Julija, koji je sada leao i ekao oev obred. Vie bih voleo da mi je deda iv nego da budem vladar." Aoz Run zavrteo je glavom. Nemoj tako da govori. Svako bi vladao, samo kada bi dobio priliku. I ja bih." Ti bi bio dobar vladar, Aoz Run. Kada porastem, biu kao ti, znau sve i ubijau sve." Aoz Run nasmejao se. Lejntal Ai mislio je kako je lepa njegova figura kada su mu zubi bljesnuli izmeu bradatih usana. Video je u njemu estinu, bez svetenikove podmuklosti. Aoz Run bio je u mnogim pogledima pravi junak. Imao je vanbranu erku zvanu Ojre, koja je bila stara gotovo koliko i Lejntal Ai. A nosio je odeu od crnog krzna, razliitu od svega to su nosili ostali, odranu sa divovskog planinskog medveda koga je ubio sopstvenim rukama. Aoz Run nehatno ree: Hajde, traie te mati. Popni se na Mika i pojaS ga." Veliki, beli fagor ispruio je ronate ruke i dopustio deaku da se uspue uz njegove ruke sve do povijenih ramena. Mik je ve vrlo dugo sluio u Embrudoku;

njegova vrsta ivela je due od ljudi. Rekao je svojim grubim, hrapavim glasom: Hajde, deko." Lejntal Ai dospeo je do vrha i radi sigurnosti uhvatio se za dvosekle rogove. Kao znak ropstva otri dvostruki bridovi Mikovih rogova bili su zaobljeni turpijom. Tri figure hodale su propalom ulicom, urei prema toplini dok se tama sputala u jo jednoj od bezbrojnih noi zime zime koja je ovim tropskim kontinentom vladala ve vekovima. Vetar je podizao suvi sneg sa streha; bacao ga je na njih. im je sveti otac sa psima uao u veliku kulu, posmatrai' su nestali, urei natrag u svoje nastambe. Mik spusti Lejntal Aia u izgaeni sneg. Deak je veselo mahnuo Aoz Runu kada je nagrnuo na dvostruka vrata postavljena u osnovici zgrade. Smrad ribe pozdravi ga u tami. Pseu zapregu upravo su hranili lovinom upecanom u smrznutom Voralu. Psi poskakae kada je deak uao, divlje lajui na uzicama, pokazujui otre zube. Ljudski rob koji je pratio oca beskorisno je povikao na njih da bi ih umirio. Lejntal Ai zarea natrag na njih, drei prste i dalje uukane ispod krzna i pope se drvenim stepenicama. Svetlost se probijala odozgo. Iznad tenare Bilo je est spratova. On je spavao u uglu sledeeg sprata. Njegova majka, kao i deda i baba, bili su na najviem spratu. Izmeu njih iveli su raznorazni lovci u slubi kod njegovog dede; dok je deak prolazio pored njih, okretali su mu svoja iroka lea, poto su ve bili zauzeti pakovanjem. Dok je iao na svoj sprat Lejntal Ai je video da je nekolicina stvari koje su pripadale ocu Bondorloganonu tu isto-varena. ovek se smestio i spavae u blizini. Bez sumnje e hrkati; to ini veina odraslih. Stajao je i gledao u svetenikov arav, udei se neobinosti njegovih ara, pre nego to je poao uz stepenice do mesta na kojem je leao njegov deda. Lejntal Ai zastao je s glavom proturenom kroz ulaz i gledao u sobu, osmotrivi svakoga sa nivoa poda. Bila je to zaista soba njegove bake, soba Loil Braj jo od devojatva, jo iz vremena njezinog oca, Val Ein Dena, koji je bio gospodar plemena Denovih, Gospodar Embrudoka. Sada je bila ispu njena senkom Loil Braj. Stajala je lea okrenutih vatri koja je gorela u bronzanoj posudi za ar u blizini otvora kroz koji je virio njen unuk. Senka se pretei nadnela nad zidove i pruila po niskoj tavanici. Od doterane, izvezene odore kakvu je njegova baka uvek nosila, na zidove se nije prenosilo nita osim nesigurnih obrisa, sa rukavima koji su bili pretvoreni u krila. inilo se kao da senka Loil Braj dominira nad troje ljudi u sobi. Na leaju u jednom uglu leao je Mali Juli, njegov vrat trao je nad krznima koja su ga

pokrivala. Imao je dvadeset devet godina i bio je potpuno ispijen. Starac je neto mrmljao. Loilanun, majka Lejntala Aia, sedela je pokraj njega i drala se rukama za laktove, s nesrenim izrazom na ukastom licu. Jo uvek nije primetila sina. ovek iz Borliena, otac Bondorlonganon, sedeo je najblie Juliju, zatvorertih oiju i glasno se molio. Molitva je vie od svega drugog zaustavila Lejntal Aia. Obino je voleo da bude u ovoj sobi, punoj tajni njegove bake. Loil Braj znala je tako mnogo opinjavajuih stvari i u izvesnoj meri menjala je oca Lejntal Aia koji je poginuo tokom lova na stungebage. Stungebazi su imali udela u vlanom, na med nalik mirisu sobe. Jedno od udovita nedavno je uhvaeno i doneeno kui komad po komad. Slomljena parad oklopa iseena sa njegovih lea sluila su kao gorivo za vatru ila hladnou podalje. Pseudo-drvo gorelo je utim plamenom, itei jok je gorelo. Lejntal Ai pogleda na zapadni zid. Tamo se nalazio porcelanski prozor njegove bake. Slabo svetio koje je dopiralo spolja ispunjavalo ga je mutnim, narandastim odsjajem koji jedva da je mogao da se nadmee sa vatrom. Kako ovde smeno izgleda", kazao je konano. Popeo se za jo jedan korak i svetle oi posude za ar blistale su na njegaOtac je bez urbe dovrio molitvu Vutri i otvorio oi. Ulovljene izmeu sabijenih horizontalnih linija njegovog lica, nisu mogle da se otvore iroko, ali on ih je blago zadrao na deaku i rekao, bez prethodnog pozdrava: Bolje ui ovamo, mome. Doneo sam li neto iz Borliena." ta je to?" Ruke je drao iza leda. Doi da vidi." Je U bode?" Doi da vidi." Sedeo je savreno mirno. Loil Braj zajeca, samrtnik je zajeao, vatra apucketala Lgntal Ai oprezno se pribliio ocu. Nije mogao da shvati kako ljudi mogu da ive po mestima van Oldoranda: bilo je to sredite univerzuma na svim ostalim mestima bila je samo divljina, ledeno bespue koje se svuda prualo i koje je s vremena na vreme eruptiralo fagorskim invazijama. Otac Bondorloriganon izvadio je malenog psa i metnuo ga na deakov dlan. Jedva da je bio vei od dlana. Bio je izrezbareni kao to je video, iz kaidavovog roga, sa bogatstvom detalja koje ga je oduevilo. Gusto krzno prekrivalo je lea psa, a siune ape imale su kande. Razgledao gaje neko vreme pre nego to je otkrio da

se rep kree. Kada bi ga pokretao gore-dole, donja eljust psa otvarala se i zatvarala Nikada nije bilo takve igrake. Lejntal Ai uzbueno potra po sobi, kevui, a njegova majka skoi da ga utia, uhvativi ga u naruje. Jednoga dana taj momak bie Gospodar Oldoranda", ree Loilanun ocu, kao da objanjava. Nasledie." Bolje bi bilo kada bi voleo znanje i uio da vie sazna", kazala je Loil Braj, kao uzgred. Tako je eleo moj Juli." Ponovo je zaplakala u svoje ruke. Otac Bondorlonganon malo je stisnuo oi i upitao za starost Lejntal Aia est godina i etvrt." Samo stranci postavljaju takva pitanja. Pa, skoro da si odrastao. Idue godine, postae lovac, tako da je bolje da odlui. ta vie eli, znanje ili mo?" Gledao je u pod. Oboje, gospodine... ili ono do ega se lake doe." Svetenik se nasmejao i jednim gestom prekinuo razgovor, pa se odgegao da vidi oveka za koga je bio zaduen. Dodvorio se: sada na posao. Njegovo uvo, iskustvom podeeno na posete smrti, osetilo je prizvuk promene u brzini disanja Malog Julija. Starac je bio na putu da napusti ovaj svet i krene na opasno putovanje niz svoju zemljinu oktavu prema opsidijanskom svetu seni. Uz pomo ena, Bondorloriganon je poloio vou s glavom prema zapadu, okrenutog na bok. Radostan to je izbegao dalje ispitivanje, deak se valjao po podu, rvao sa svojim rezbarenim psom, tiho lajao na njega kada bi ovaj gnevno otvorio usta. Njegov deda preminuo je dok se odigravala jedna od najdivljakijih borbi pasa u istoriji sveta. Sledeeg dana Lejntal Ai eleo je da ostane blizu svetenika iz Borliena, za sluaj da ima jo igraaka skrivenih u mantiji. Ali svetenik je bio zauzet obilaenjem bolesnika, a Loilanun je i onako budno pazila na sina. Uroenu neposlunost Lejntal Aia zadrale su svae koje izbie izmeu njegove majke i bake. Utoliko je vie bio iznenaen to su se dve ene volele dok je deda bio iv. Telo Julija, onog koji je dobio ime po oveku koji je sa Iskador stigao iz planina, bilo je odvezeno, kruto poput smrznute sirove koe, ba kao da je njegova poslednja elja da se kruto dri podalje od nenosti svoje ene. Njegova odsutnost ostavila je u sobi tamni ugao u kojem je sedela Loil Braj, okreui se samo da bi zareala na svoju erku.

Svi pripadnici plemena bili su vrsto graeni, dobro popunjeni potkonom masti. Nekada slavna figura Loil Braj jo uvek se dobro drala, iako joj je kosa osedela a glava upadala izmeu loptica kada bi se pogurila nad hladnim krevetom svog oveka oveka voljenog istinskom strasti tokom pola ivota, jo od kako ga je prvi put videla, njega, osvajaa, ranjenog. Loilanum je bila slabije grae. Energija, snaga ljubavi, iroko lice sa eznutljivim oima nalik na tamna jedra, sve to zaobilo je Loilanum i sa bake nasleeno direktno na mladog Lejntal Aia. Loilanum je bila sitna, blede koe; otkako joj je mu umro u mladim godinama, nesigurno'je hodala a nesigurnosti je bilo, moda, i u njenim pokuajima da nadmai majino kraljevsko znanje. Sada je bila razdraljiva, dok je Loil Braj gotovo neprekidno plakala u uglu. Majko, daj prekini ta tvoja dreka me nervira." Ti si bila preslaba da oplae svog oveka kako treba! Plakau, plakau sve dok mogu, oi u isplakati." Mnogo e koristi imati od toga." Ponudila je majci hleba, ali ova gaje odbila prezrvim pogledom. ej Tal ga je napravila." Neu da jedem." Ja u, mama", rekao je Lejntal Ai. Aoz Run stigao je podno kule i pozvao, drei svoju erku Ojre za ruku. Ojre je bila godinu dana mlaa od Lejntal Aia i poela je ushieno da mu mae kada su se on i Loilanun pojavili na prozoru. Doi gore a vidi moju igraku, psa. Pravi borac, kao tvoj otac." Ali majka ga povue u sobu i otro ree Loil Braj: To je Aoz Run, hoe da nas prati na sahrani. Mogu li da mu kaem da?" Lagano se ljuljajui, bez okretanja, starica ree: Nikom ne veruj. Ne veruj Aoz Eunu suvie je drzak. On i njegovi prijatelji nadaju se da preuzmu vlast." Nekome moramo verovati. Sada e ti morati da vlada, majko." Kada se Loil Braj gorko nasmejala, Loilanun je spustila pogled na svog sina koji se jo uvek smeio i drao ronatog psia. Onda u ja, dok Lejntal Ai ne postane ovek. Onda e on biti Gospodar Embrudoka." Budala si ako misli da e njegov stric Nakri dozvoliti tako neto." Loilanun nije vie nita rekla, samo je skupila usne u gorku liniju i pustila da joj pogled sklizne sa sinovljevog lica punog iekivanja na koe koje su prekrivale pod. Znala je da ene ne vladaju. Jo i pre nego to je njen otac preminuo, mo njene majke nad plemenom je nestajala, oticala poput reke Vorala, niko nije znao

kuda. Okrenuvi se na peti, povikala je kroz prozor, bez daljeg raspravljanja: Doi." Tako je postien bio Lejntal Ai tim majinim pogledom, kao daje osetila da nikada nee moi da se meri sa svojim dedom da i ne pominjemo jo starijeg nosioca imena Juli da se zastao, previe povreen da bi pozdravio Ojre kada je ula u odaju sa ocem. Aoz Run imao je etrnaest godina, zgodan, otmen mladi lovac koji je, nakon to se prijatno nasmeio Loilanuni i poaoljio po kosi Lejntal Aia, priao udovici da bi joj izrazio sauee. Bila je godina devetnaesta nakon ujedinjenja i Lejntal Ai ve je imao nekakav oseaj za istoriju. Ona se unjala po uglovima ove stare sobe ispunjenim ustajalim vonjem, sa svojom vlagom, liajevima i pauinom. Sama re istorija podseala ga je na vukove koji zavi-jaju meu kulama lea posutih snegom, dok neki stari, koati heroj upravo izdie. Nije bio mrtav samo Deda Juli. I Dresil je umro. Dresil, Julijev brat od strica, deda po strievoj strani Lejntal Aia, otac Nakrija i Klilsa. Svetenik je pozvan i Dresil je, ukoen, otiao dole u blato, blato istorije. Deak se Dresila seao s ljubavlju, ali se plaio svojih svadljivih strieva, tih sinova Dresila, Nakrija i hvalisavog Klilsa. Koliko je shvatao stvari, oekivao je da ta god priala njegova majka stare tradicije obezbede vladavinu Nakriju i Klilsu. Bili su mladi. A on e postati dobar lovac i tada e ga potovati, umesto da ga.ignoriu kao sada. Aoz Run e pomoi. Lovci tog dana nisu napustili naselje. Umesto toga, svi su otili na pogreb starog gospodara. Sveti otac precizno je izraunao gde grob treba da bude, u blizini neobino izrezbarene stene, tamo gde su vreli izvori dovoljno omekali tlo da bi omoguili sahranu. Aoz Run otpratio je dve gospe, enu i erku Malog Julija, na predvieno mesto. Sledili su ih Lejntal Ai i Ojre, doaptavajui se, a za njima su ili robovi i Mik, fagor. Lejntal Ai zasmejavao je Ojre svojim psom koji laje. Hladnoa i voda obrazovali su udnu pozornicu za alost. Fumarole, izvori, gejziri bljuvali su iz tla severno od naselja i sipali vodu preko golog kamenja i stena. Noena vetroni, voda iz nekoliko gejzira pruala se prema zapadu u obliku zavese i smrzavala se pre nego to bi pala na zemlju, gde je stvarala sloene, neobine oblike koji su se preplitali poput uadi. Vreli izvori, koji su neprekidno ibali svoju okolinu toplom vodom, drali su je u opasnom stanju nestabilnosti, tako da su se

ogromne gromade neprestano odvaljivale, da bi uz tresak pale na stenu i postepeno bile spirane odatle. Iskopana je raka da primi starog heroja, negdanjeg osvajaa Embrudoka. Dva oveka su konim vedrima praznili vodu iz nje. Umotan u grubu tkaninu bez ukrasa, Mali Juli sputen je unutra. Nita nije ilo s njime. Ljudi Kampanlata oni koji su marili da izue nauk i suvie dobro su znali kako je tamo dole, u svetu gosa: ovek nije mogao poneti nita to bi mu moglo pomoi. Okupljeno oko groba bilo je stanovnitvo Oldoranda, nekih sto sedamdeset ljudi, ena i dece. Oko gomile okupili su se psi i guske, posmatrajui je na nervozan, ivotinjski nain, dok su ljudska bia pasivno stajala, premetajui teinu s noge na nogu. Bilo je hladno. Bataliks je bio visoko, ali izgubljen meu oblacima; Frejr je jo uvek bio na istoku, sat nakon izlaska. Ljudi su bili tamnoputi i vrsto graeni, s krupnim telima i udovima koji su bili naslee svih na planeti u tom periodu. Teina odraslih u to vreme kretala se blizu dvanaest stejna po lokalnoj meri, s malo odstupanja; drastine promene desie se kasnije. Okupili su se u dve grupe priblino jednake po broju, dok se dan poput oblaka obavijao oko njih, u jednoj grupi lovci i njihove ene, u drugoj grupi zanatlije i njihove ene. Lovci su nosili odeu od irvasove koe, ekinjasto krzno koje je bilo toliko gusto da mu ak ni jake meave nisu mogle razdvojiti dlaice. Zanatlije su nosile lake odore, uglavnom od krzna crvenog jelena, pogodnije za zaklonjen ivot. Jedan ili dva lovca razmetljivo su nosili fagorova krna; ali te koe veina je smatrala previe masnim i tekim da bi bile udobne. Para se dizala sa obe grupe, da bi je odneo slabi vetar. Odea im je svetlucala od vlage. Stajali su bez ijednog pokreta i gledali. Neke od ena, seajui se ostataka starih verovanja, bacile su svaka po veliki list brasimipa, budui da je to bila jedina zelena stvar do koje se moglo doi. Lie se nesigurno lelujalo na vetru kada bi se okrenule. Neko bi se otkotrljalo u vlanu raku. Ne obraajui panju ni na ta, Bondorlonganon je nastavljao sa svojim poslom. Stiui oi kao da se radi o orasima koje hoe da polomi, izdeklamovao je predvienu molitvu divljacima koji su ga okruivali. Raka je zatrpana blatom. Sve je to bilo skraeno koliko god je moglo, iz potovanja prema vremenu i njegovom dejstvu na ivi svet. Dok se raka punila, Loil Braj ispustila je uasan krik. Potrala je i bacila se na grob svojeg mua. Aoz Run je brzo reagovao,

dograbio ju je i zadrao, dok su se Nakri i njegov brat zgledali, skrte*nih ruku, napola se zabavljajui. Loil Braj otela se iz ruku Aoza Runa. Nagavi se, dograbila se dve pregrti blata i razmazala ih po licu i kosi, plaui dok je to inila. Lejntal Ai i Ojre razdragano se nasmejae. Bilo je ba zabavno videti odrasle kako rade luckaste stvari. Iako je sveti ovek produio slubu kao da se nita nije desilo, lice mu se iskrivilo od gaenja. To bedno mesto, Embrudok, bilo je poznato po svojem neznaboatvu. Pa, njihovi gosi zbog toga e trpeti patnje, dok budu tonuli kroz utrobu zemlje prema prvobitnom kamenu. Visoka i stara, udovica Malog Julija trala je izmeu tvorevina od napuklog leda, kroz maglu, u pravcu smrznutog Vorala. Guske su preplaeno poletale ispred nje dok je plaui ila obalom sumanuta vetica to je poivela dvadeset i osam tekih zima. Jo neka deca zasmejala su se, sve dok ih njihove majke nisu postieno uutkale. Oajna starica poskakivala je po ledu, krutih, klimavih pokreta, poput lutke. Figura joj je bila tamno siva na pozadini sive, plave i bele boje divljine pred kojom se odigravala drama svega ivog. Kao i Loil Braj, svi prisutni odravali su ravnoteu na rubu gradijenta entropije. Deji smeh, alost, ludilo, ak i gaenje, bili su ljudski izrazi rata protiv veite hladnoe. Niko to nije znao, ali rat se ve preokretao u njihovu korist. Mali Juli, kao i njegov slavni predak, Svetenik Juli, osniva plemena, izaao je iz vene tmine i leda. Mladi Lejntal Ai predstavljao je nagovetaj svetlosti koja e doi. Skandalozno ponaanje Loil Br^j dalo je samo zaina proslavi koja se odrala nakon sahrane. Svi su slavili. Mali Juli bio je srean, ili su bar tako drugi smatrali,'jer imao je oca da mu poeli dobrodolicu u svet gosa. Njegovi doskoranji podreeni slavili su ne samo njegov odlazak ve i vie svetovno puteestvije povratak svetog oveka u Borlien. U tu svrhu, staroga svetenika trebalo je dobro popuniti ratelom i itnim vinom, da dri podalje hladnou na povratku kui. Robovi i oni su bili borlienci, ali otac Bondorlonganon je to prevideo poslati su da natovare sanke i upregnu lajave pse. Lejntal Ai i Ojre otili su s njim do june kapije, skupa s veselom gomilom, da ga isprate. Svetenikovo lice stisnulo se u neto nalik osmehu kada je video deaka. Iznenada se nagao i poljubio Lejntal Aia u usta. Znanje i mo neka ti dou, sine!" kazao je.

Suvie dirnut da bi odgovorio, Lejntal Ai podigao je psa igraku u znak pozdrava. U kulama te noi, iznad poslednje boce, nanovo su se priale prie o Malom Juliju i tome kako su on i njegovo pleme doli u Embrudok. I koliko su loe primljeni. Dok se otac Bondorlonganon naliven vraao preko ravnice prema Borlienu, oblaci se razdvojie. Nad njim, ukraavajui nono nebo, bile su bezbrojne zvezde. Meu sazveima i zvezdama nekretnicama bilo je svetio koje se pomeralo. Nije to bila kometa, ve Zemaljska Stanica Avernus. Sa tla ispod nje, stanica nije bila nita vie od take svetlosti, koju bi putnici i lovci povremeno opazili dok im je prelazila iznad glave. !z blizine, pretvarala se u divovsku sferu koju je na izvesnom rastojanju pratio niz nepravilnih i sloenih postrojenja s brojnim specijalizovanim funkcijama. Avernus je pruao utoite za nekih pet hiljada ljudi, ena, dece i androida, a svi odrasli bili su u nekom pogledu specijalizovani za planetu pred sobom. Helikonija. Planeta nalik na Zemlju, naroito zanimljiva za ljude Zemlje. 2. PROLOST TO BILA JE KAO SAN Lejntal Ai, ophrvan toplinom i umorom, zaspao je mnogo pre nego to su proslave bile gotove. Prie su i dalje ile nad njegovom glavom kao vetrovi to duvaju planetom, u hladnom gnevu posednutosti. Prie su bile o aktivnostima oveka, pre svega o herojstvu njegovom, o nainu na koji je ubio tu i tu avolju ivotinju, o nainima na koje su savladavani neprijatelji i naroito te veeri riakon sahrane kako je prvi Juli siao iz tmine da pronae novi nain ivota Julije zarobio njihovu matu zbog toga to je bio sveti ovek koji j ipak odbacio veru zarad svojih ljudi. Borio se i pobedio boanstva koja su sada bila bezimena. Osnovna osobina Julijevog karaktera neto izmeu nemilosrdnosti i pravinosti, pobudila je odziv u plemenu. Njegova legenda rasla je u njihovim umovima. Tako da se ak i njegov praunuk, drugi Juli, Mali" Juli, u trenucima nedaa mogao upitati: ta bi Juli uinio?" Ono prvo mesto koje je nazvao Oldorano, na koje je otiao sa planina skupa s Iskador, nije napredovalo. Nije mu uspevalo nita vie osim preivljavanja. Bivstvovalo je, nesigurno, na rubu smrznutog jezera jezera Dorzin, i moglo je samo da se povija pod elementarnim besom zime, nesvesno da e se taj bes

iscrpsti. Nije bilo ni nagovetaja toga u Julijevo vreme. Moda je to bio jo jedan od razloga zbog ega je sadanja generacija s kamenim kulama Embrudoka volela da govori o'njemu: bio je njihov predak koji je iveo u dubokoj zimi. Predstavljao je njihov opstanak. Njihove legende predstavljale su prvi deo njihove spremnosti da priznaju mogunost promene klime. Skupa s gradovima nagomilanim u velikom planinskom vencu Kvizinta taj prvi, drveni Oldorano leao je u blizini Ekvatora usred ogromnog trop: skog kontinenta Kampanlata. O konceptu tog kontinenta u Julijevo vreme nije niko imao znanja; njihov svet bio je ogranien na teritoriju lovita i logorile. Samo je Juli iskusio tundre i zastruge koji su se prostirali severno od Kvizinta. Samo je Juli imao predstavu o podnoju te ogromne prirodne tvorevine koja je obrazovala zapadni kraj kontinenta, znane kao Barijere. Tamo, medu brzo pokretnim mrazevima, vulkani koji su se nalazili etiri hiljade metara iznad nivoa mora dodavali su sopstvenu tvrdoglavost nevremenu, irei vulkansku visoravan preko drevnih gromadnih stena Helikonije. Bio je poteen znanja o jezivim teritorijama Nktrihka. Istono od Kampanlata uzdie se Istoni Venac. Skrivena od oiju Julija i svih ostalih ljudi oblacima i meavom, zemlja se tu sabira u planinski venac za divovskim planinskim vencom, kulminirajui u vulkanskom titu preko koga gleeri probijaju svoj put nanie sa vrhunaca viih od etrnaest hiljada metara. Ovde elementi vatre, emlje i vazduha postoje gotovo u svojoj najistijoj formi, stegnuti ledenim besom previe velikim da im dozvoli stapanje u manje razdvojene meavine. Pa ipak, ak i tu, u neto kasnije vreme do trenutka smrti Malog Juiija ak i na ledenim prekrivaima koji su gotovo prodirali u stratosferu, mogao se opaziti ivot dvoseklih koji su uporno bitisali i veselili se oluji. Urlajua bela divljina Istonog tita bila je znana fagorima. Nazivali su je Nktrihk i verovali su da predstavlja presto belog arobnjaka koji e izbaciti sinove Frejra, omrznute ljudske stvorove, sa lica sveta. Pruajui se severno i juno na gotovo tri i po hiljade milja, Nktrihk je odvajao unutranji deo kontinenta od ledenih istonih mora: Ova mora ibala su obronke Nktrihka, koji su svojom strminom dostizali hiljadu osamsto metara iznad vode. Talasi su se pretvarah u led kako su prtali nagore, prekrivajui obronke ledenom bradom ili padajui nazad u obliku ledene kie na ustalasanu povrinu. O ovome ratrkana ljudska plemena nisu znala nita.

Te generacije ivele su od lova. Lov je obrazovao okosnicu veine pria koje su se prepriavale. Iako su lovci lovili skupa i pomagali jedan drugome, lov je neophodno ukljuivao i ovekovu hrabrost, kada bi ovaj bio prisiljen da se sam suoi s divljom zveri koja se okrenula da ga napadne. Ili je iveo ili je umirao. A ukoliko bi preiveo, mogli su iveti i ostali, ene i deca tamo nazad u sigurnosti. Ukoliko bi umro, i pleme bi verovatno poumiralo. I tako je Julijev narod, mala grupa na obali smrznutog jezera, iveo onako kako je morao, poput ivotinja potinjen svom nainu preivljavanja. Sluaoci prie uivali su sluajui o jezerskom naselju. Tu se riba lovila na naine u tolikoj meri precizno opisivane da su se iste metode imitirale u Vokalu. Glave jelena bacale su se u rupe otopljene u ledu pokraj obale reke da bi se prikupile veoma cenjene jegulje, ba onako kako je Juli nekada uinio. Julijev narod takoe se borio protiv divovskih stungebaga, ubijao jelene i divlje veprove i branio se od fagorskih pljaki. Zavisno od godinjeg doba, 85 odgajali su se kratkoivui zasadi jema i rai. Pila se krv neprijatelja. Ljudi i ene raali su malo dece. U Oldoranu, sazrevali su sa sedam godina i dostizali starost u dvadesetoj. ak i dok su se smejali i zabavljali, mraz im je bio nadohvat ruke. Prvi Juli, smrznuto jezero, fagori, velika hladnoa, prolost to bila je kao san: ti ivi elementi legende bili su znani svakome i esto su se prepriavali. Jer maleno ljudsko stado koje je potrailo zatitu u Ebrudoku bilo je ogranieno na naftne koje im to isto ograniavanje nije doputalo ni da sagledaju. Tokom puberteta, svi su imali odeu ivenu od ivotinjskih koa; bili su umotani u ivotinje. Ali snovi, i prolost to je bila kao san, pruali su im dodatne dimenzije u kojima su mogli iveti. Pribijeni jedno uz drugo u kuli Nakrija i Klilsa, nakon sahrane Malog Julija, svi su se jo jednom prepustili zadovoljstvu deobe prolosti to je bila kao san. Da bi prolost uinili ivljom, ili moda da bi zamaglili sadanjost, svi su pili ratel koji su toili Nakrijevi robovi. Ratel je bio najcenjenija tenost u Embrudoku, nakon crvene krvi. Pogreb Malog Julija pruio im je priliku da raskinu sa nepromenljivom rutinom ivota i da ive u skladu s matom. I zato se velike pria prolosti, o ujedinjenju dva plemena, kao o ujedinjenju oveka i ene, uvek iznova prepriavala. Pria je ila od usta do usta, poput vra sa ratelom, jedan pripoveda preuzimao je od drugog gotovo bez pauze.

Deca plemena bila su prisutna, oi su im svetlucale u dimljivom svetlu dok su nalivali ratel iz drvenih posuda svojih roditelja. Pria koju su sluali nazivala se iz milja Velika Pria. Na svaki praznik, ne samo na sahrane, proslave roenja i na praznik Dvostrukog zalaska sunca, uvek se naao neko ko e uzviknuti dok se tama uvlai oko njih: Da ujemo Veliku Priu!" Bila je to istorija'njihove prolosti i jo mnogo vie. Bila je to sveukupna umetnost plemena. Nisu imali muziku, ni slikarstvo, ni knjievno izraavanje niti, zapravo, ita prefinjeno. Ono to je postojalo, progutala je hladnoa. Ali preostajala je prolost to je bila kao san; preivljavala je da bi bila ponovo prepriavana. Niko se nije vie uivljavao u tu priu od Lejntal Aia, kada bi uspeo da ostane budan za nju. Jedna od njenih tema bilo je ujedinjenje dve suprotstavljene strane; to je shvatao, jer podela koju je prikrilo ujedinjenje, u koje je pleme moralo da veruje kao u religijsku injenicu, bilo je nekada jc bilo deo ivota njegove porodice. Tek kasnije, kada je porastao, otkrio je kako nikada nije bilo jedinstva ni u emu, samo priguenog razmimoilaenja. Ali pripovedai u memljivoj dvorani, u toj godini devetnaestoj nakon ujedinjenja, urotili su se da Veliku Priu govore kao pripovest o jedinstvu i uspehu. U tome je bila njihova vetina. Pripovedai su se dizali jedan po jedan, deklamujui svoj deo promenljivom samouverenou. Prvi pripovedai govorili su o velikom Juliju i o tome kako je doao iz bele divljine severno od Panovala do smrznutog jezera zvanog Dorzin. Ali generacije ustupaju mesto novima, ak i u legendama, i uskoro se podigao novi pripoveda da bi govorio o onima, samo malo manje slavnima, koji su usledili nakon Julija. Taj pripoveda bila je Rol Sakil, babica, pored "koje su sedeli njezin mu i draesna erkia; ona je malo vie naglasila pikantnije detalje svog dela prie, to je publike prilino dobro primila. Dok je Lejntal Ai dremao na toplom, Rok Sakil priala je o Siu, sinu Julija i Iskador. Sije postao predvodnik plemenskih lovaca, i svi su ga se plaili, jer su mu oi gledale u razliitim pravcima. Uzeo je enu iz lokalnog stanovnitva, zvala se Kreta ili, u skladu s nainom njezinog plemena, Kre Ta Den, koja je rodila Siu sina po imenu Orfik i erku po imenu Jufilka. I Orfik i Jufilka bili su zdravi i snani, u danima kada je bilo neuobiajeno da u jednoj porodici preive dvoje dece. Jufilka je otila sa Sargotom, ili Sar Got Denom, vrsnim lovcem na Mjilkove, dvoake ribe koja je ivela pod ledom jezera Dorzin. Jufilka je umela da probije led svojom pesmom. Jufilka je Sargotu rodila sina koga su zvali Dresil Den slavno ime

legendi. Dresil je bio otac slavnoj brai, Nakriju i Klilsu (Smeh). Dresil je bio deda Lejntal Aia po strievoj strani. Oh, oboavam te, bebice moja!" vikala je Jufilka svom detetu, ljuljukala ga i smeila se. Ali bee to u vreme kada su fagori putovali preko leda u sankama koje su vukli kaidavi i napadali ljudska naselja. I lepa Jufilka i Sar Got ubijeni su u jednoj pljaki, dok su beali tmurnom jezerskom obalom. Neki su potom optuivali Sar Gota da je bio kukavica, ili da nije bio dovoljno oprezan. Mlado siroe, Dresil, odvedeno je da ivi sa svojim ujakom, Orfikom, koji je do tada imao i sopstvenog sina zvanog Juli, ili Mali Juli, prema njegovom pradedi. Iako je izrastao ogroman, bio je znan kao Mali u znak seanja na veliinu njegovog pretka. Dresil i Mali Juli postae nerazdvojni prijatelji i ostae to tokom itavog ivota, i pored'iskuenja koja e tek kasnije doi. Obojica su u mladosti bili veliki borci i pohotni ljudi koji su zavodili ene Denovih, izazivajui svojim nasladama mnogo nevolja Mogle bi se ispriati lepe prie na tu temu, da neki ljudi nisu prisutni. (Smeh). Svi su se slagali da Dresil i Juli, braa u drugom kolenu, lie jedan na drugoga, sa svojim snanim, tamnoputim licima, orlovskim nosevima, kratkim, kovrdavim bradama i blistavim oima. Obojica su bili elegantni i dobro graeni. Obojica su nosili slina krzna sa ukraenim kapuljaama. Njihovi neprijatelji proricali su da e obojicu zadesiti ista sudbina, ali se desilo drugaije, kao to e legenda pokazati. Razume se, stari ljudi i ene ije su erke bile ugroene proricali su da ce taj par to stalno pravi nevolje loe svriti i to to pre, to bolje. Ali same erke," dok su leale rairenih nogu u tami, sa ljubavnicima na sebi, znale su koliko su braa dobra i koliko se jedan razlikuje od drugoga; znali su da je u 87 svojoj skrivenoj prirodi Dresil estok a Juli nean, nean poput pera i isto toliko golicav. U tom trenutku prie, Lejntal Ai se prenuo. Sanjivo se zapitao kako je to mogue da je taj prastari deda, tako poguren i spor, ikada uspevao da golica devojke. Jedan od zanatlija nastavio je priu. Starci i stari aman jezerskog plemena sastali su se da odlue kako da kazne Dresila i Julija zbog pohote. Neki su pljuvali gnev dok su govorili,'jer u srcu bili su ljubomorni." Drugi su govorili pobono jer, poto su ostareli," nije im preostajalo nita izuzev kreposti. (Pripoveda je ovu jednostavnu mudrost izneo dubljim glasom, a potom poprimio tanak, da bi zasmejao publiku).

Osuda je bila jednoglasna. Iako im je broj opao usled bolesti i fagorskih pljaki i bio je neophodan svaki borac,' starci su odluili da Mali Juli i Dresil budu proterani iz naseobine. Razume se, nijednoj eni nije dozvoljeno da govori u korist svojih prijatelja. Poruka je preneena. Juliju i Dresilu nije preostalo nita drugo nego da odu. Dok su prikupljali svoje oruje i opremu, jedan lovac na krzna upao je u logor, polumrtav, dolazei iz drugog plemena na istonom ogranku jezera. Doneo je vest da se fagori ponovo pribliavaju, ovoga puta u znatnom broju, preko jezera. Ubijali su svakog oveka na koga bi naili. Bilo je to u vreme dvostrukog zalaska sunca. Prestravljeni, ljudi iz naselja sakupili su ene vlasnitvo i potpalili svoje domove. Smesta su krenuli u pravcu juga. Mali Juli i Dresil bili su s njima. Iza njihova zaelja koje se povlailo, vatra je u crvenim i crnim jezicima letela nebom, sve dok konano jezero nije nestalo sa vidika. Sledili su reku Voral, putujui danju i nou, jer tokom tog perioda Frejr je sijao i nou. Najsposobniji lovci putovali su na elu i sa svake strane glavne grupe, u potrazi za hranom i sigurnou. Zbog opasnosti, Juliju i Dresilu su privremeno oproteni gresi. Grupa se sastojala od trideset ljudi, ukljuujui pet staraca, dvadeset ena i desetoro dece mlae od sedam godina, to je doba sazrevanja. Sa sobom su imali sanke koje su vukli asokini i psi. Sledile su ih brojne ptice i razliiti psi, od kojih su neki bili jedva neto vie od vukova i akala, ili su predstavljali meance sa njima; ovi poslednji esto su bili igrake za decu, kada bi im se dali kao kuii. Usledilo je nekoliko dana putovanja. Vreme je bilo podnoljivo, iako je lovina bila rava. Jedne Frejrove zore, dva lovca, Baruin i Skelit, koji su bili izviai, vratili su se do glavne grupe i javili da se pred njima nalazi udnovati grad. Tamo gde se u reku uliva smrznuti potok, voda prti u vazduh uz snanu buku. A mone kule sagraene od kamena uzdiu se prema nebu." To je javio Baruin i to je bio prvi opis Embrudoka. Opisao je kako kamene kule stoje u redovima i kako su ukraene lobanjama obojenim jarkim bojama, da odbiju uljeze. Stajali su u senovitoj dolini punoj ljunka i raspravljali ta da uine. Stigla su jo dva lovca, vukui sa sobom lovca na krzna kojeg su uhvatili dok se vraao u Embrudok. Bacili su ga na zemlju i poeli da ga tuku. Rekao je da u Embrudoku ivi pleme Denovih i da je miroljubivo. Kada su uli da u okolini ima jo Denova, pet staraca odmah su kazali da treba zaobii naselje. Bili su nadvikani. Mlai ljudi govorili su da treba smesta napasti;

potom bi bili prihvaeni na osnovu ravnopravnosti sa tim plemenom dalekih roaka. ene su se galamei sloile, jer su mislile kako bi bilo lepo iveti u kamenim graevinama. Uzbuenje je raslo. Lovca na krzna izbatinali su do smrti. Svi ljudi, ene i deca zaronili su prste u njegovu krv i pili, da bi pobedili pre nego to se dan svri. Telo je baeno psima i pticama. Dresil i ja poi emo ispred ostalih da izvidimo stanje", kazao je Mali Juli. Izazivaki je pogledao mukarce koji su ga okruivali; oborili su poglede i nisu rekli nita. Izvojevaemo pobedu za vas. Ukoliko to budemo uinili, onda emo mi nareivati i neemo vie podnositi besmislice tih staraca. Ukoliko izgubimo, moete da bacite naa tela ivotinjama." I", rekao je sledei govornik koji je eleo da preuzme prianje, na hrabri govor Malog Julija, psea druina digla je pogled sa svoje gozbe i zalajala u znak slaganja." Publika se zamiljeno nasmeila, priseajui se tog detalja iz prolosti to bila je kao san. A sada je pria o prolosti postajala napetija. Publika je pila manje ratela i sluala je kako su Dresil i Mali Juli, dva brata, planirali da zauzmu tihi grad. Sa njima je polo pet probranih junaka, njihova imena svi dobro pamte: Baruin, Skelit, Maldik, Kurvajn i Veliki Afardl, koji pogibe tog dana, i to od enske ruke. Ostatak grupe ostao je tamo gde je bio, tako da glasanje njihovih pasa ne otera lovinu. Iza ledene reke nije bilo snega. Rasla je trava. Vrela voda ikljala je u vazduh i bacala zavese pare preko predela. Istina je", mrmorila je publika, i sada se deava tako kako pria." ena je terala crne, dlakave svinje uz put. Dvoje dece brkalo se golo po vodi. Osvajai su gledali. Videli su kamenite kule, one snane i one ruevne, sve poredane u ulicama. I stari gradski zid, pretvoren u ruevine. Bili su zadivljeni. Dresil i Embrudok obili su granice Embrudoka sami. Videli su kako su eb laste nae kule, sa zidovima koji se polako suavaju itavim putem nagore, tako da je odaja na vrhu uvek manja od onih ispod nje. Kako drimo svoje ivotinje na najniem spratu radi toplote na uzvienom delu poda da bismo ih sauvali u sluaj da Voral donese poplavu. Videli su ivotinjske lobanje, jarko obojene i okrenute prema napolje, da bi preplaile uljeze. Uvek smo imali arobnicu, zar ne, prijatelji? U to vreme, bila je to Loil Braj.

Pa, dva brata primetie i dvojicu ostarelih straara na vrhu velike kule ove iste kule, prijatelji i za tili as nahrupie unutra i otarasie se sedobradih. Krv je prtala, prisiljen sam da kaem. Cvet", povikao je neko. O, da. Cvet je veoma vaan. Seate li se kako su ljudi sa jezera govorili da brau oekuje ista sudbine? A ipak, kada se Dresil nasmeio i rekao: Dobro emo vladati ovim gradom, brate", Juli je gledao u cvetak koji je rastao pored njegove noge, cvetak sa bledim laticama verovatno skantiom Dobra klima", kazao je iznenaeno, ubrao cvet i pojeo ga. Bili su preplaeni kada su prvi put zauli Satnog Zvidaa kako duva, jer za taj poznati gejzir, koga znaju svi, oni nisu imali pojma. Oporavili su se od straha i potom rasporedili svoje snage da bi se pripremili za trenutak kada oba straara budu zala i kada se lovci Embrudoka budu vraali doma, nosei sa sobom lovinu, ne sumnjajui ni u ta. U tom trenutku Lejntal Ai se razbudio. Bilo je bitaka u prolosti to bila je kao san, a opisivanje jedne od njih upravo je trebalo da otpone. Ali novi pripoveda rekao je: Prijatelji, svi mi imamo pretke u bici koja je usledila i od tada svi otidoe u svet gosa, ak i oni koji tom prilikom nisu tamo prerano poslati. Neka bude dovoljno to to emo rei da su se svi junaki jx>neli." Ali poto je bio mlad, on nije mogao tako lako da propusti uzbudljivi deo i nastavio je svojim reima uprkos, oiju koje su svetlucale. Te nevine i junake lovce iznenadila je Juljjeva strategija. Iznenada se vatra rascvetala povrh travne kule i visoki plameni cvetovi podigoe se u veernju vazduh. Lovci su, razume se, uzbunjeno povikali, bacili oruje i potrali da vide ta se moe uiniti. Koplja i kamenje poee da padaju po njima poput kie sa vrha oblinje kule. Naoruani osvajai pojavljivali su se iz skrovita, urlajui i bacajui koplja na nezatiena tela. Nai lovci klizali su i padali u sopstvenoj krvi, ali su uspeli da saseku neke od osvajaa. Na grad imao je vie naoruanih ljudi nego to su braa raunala Bile su to hrabre zanatlije. Pojavljivali su se odasvuda. Ali osvajai se ponee oajniki i posakrivae po kuama koje su zauzeli. I mladi momci bili su prisiljeni da se bore, ukljuujui i neke od vas ovde, koji ste dobro zamakli u starost.

Vatra se irila. Varnice su letele u nebo poput ljuske kad se ito veje, kao da hoe da osvetle itavo nebo. Po ulicama i ancima pokolj je rastao. Nae ene uzee maeve od mrtvih da bi se borile protiv ivih. Hrabro se ponesoe u borbi. Ali ponos i oajanje izvojevali su pobedu da ne pomenemo vodstvo onoga to danas ode dole u svet gosa da se pridrui precima. Konano branioci pobacae oruje i vritei otrae u sve guu tamu. Dresilova krv je vrila Osvetniki bes ocrtavao mu se na licu. Video je kako je Veliki Afardl ubijen pokraj njega i to sa leda i to od enske ruke. Bila je to moja dobra stara baka!" povika Aoz Run, i smeh i povici odobravanja zaue se sa svih strana. Naa porodica uvek je bila hrabra. Mi smo od embrudolokog kova, a ne od oldorandskog." Dresil se sav izobliio od gneva. Lice mu je potamnelo. Naredio je svojoj druini da ulovi i ubije svakog preivelog oveka Embrudoka. Trebalo je da ene budu okupljene u staji ove iste kule, prijatelji. Kako je to bio uasan dan u naim analima... , Ali pobednici, koje je predvodio Juli, silom su zaustavili Dresila i rekli mu da vie ne sme biti ubijanja. Ubijanje je donosilo gorinu. Od sada, svi moraju iveti u miru, da bi obrazovali snano pleme, inae nee biti dovoljno dua da bi mogli da preive. Te mudre rei nisu nita znaile Dresilu. Otimao se sve dok Baruin nije doneo vedro hladne vode i pljusnuo ga na r\jega. Onda se skljokao kao onesveen i usnio onakav san bez snova kakav dolazi samo posle bitke. Beruin je rekao Juliju: J ti spavaj, sa Dresilom i ostalima. Ja u drati strau, u sluaju da pokuaju da nas iznenade kontranapadom." Ali Mali Juli nije mogao da spava. Nita nije rekao Baruinu, ali bio je ranjen i glava mu je bila laka Osetio je da je blizu smrti i isteturao se napolje da bi umro pod Vutrinim nebom, na kojem se Frejr ve pripremao da zapone uspon, jer je bila trea etvrt. Poao je niz glavnu ulicu, gde je trava rasla gruba izmeu nakupina blata Frejrova zora imala je boju blata i on vide kako jedan pas koji je tragao za leinama podvijenog repa bei od njega, stomaka punog mesa jednog od njegovih drugova lovaca. Naslonio se na zid koji se mrvio, duboko diui. Njemu nasuprot bio je hram i u to vreme ruevan kao i sad. Bez razumevanja gledao je ukrasne are izrezbarene u kamenu. Seate li se, u to vreme, pre nego to ga je Loil Braj civilizovala, Juli je bio u srcu i dui varvarin. Pacovi su njukali po ulazu. Uao je u hram sluajui samo huanje u sopstvenim uima. U ruci je drao

ma koji je uzeo od jednog od palih protivnika oruje bolje od ijednog koje je do tada imao, nainjeno od dobrog, tamnog metala ovde u naim kovanicama. Ovo je drao pred sobom kada je nogom udario u vrata Unutra, vezane krmae mlekulje i koze vrpoljile su se u mraku. U to vr me tamo su se drala i orua za obradu zemlje. Obazirui se, Juli vide drveni kapak u podu i zau glasove koji su se doaptavali. Zgrabivi gvozdeni kolut, potegao je vrata. Dole u tmini pod njegovim nogama gorela je dimljiva lampa. Ko je toT upita neko. Bio je to muki glas i pretpostavljam da svi znate ko je to bio. Bio je to Val Ein Den, tadanji gospodar Embrudoka, ovek koga se svi dobro seamo. Moete ga zamisliti, visokog i uspravnog, iako su njegovi mladi pobegli, sa dugim crnim brkovima i bez brade. Svi su govorili o njegovim oima, koje su mogle izdrati pogled i najponosnijih, i njegovom izmuenom, lepom licu koje je u svoje vreme dovodilo ene do suza. Bio je to istorijski susret izmeu njega, starog gospodara, i Malog Julija Mali Juli polagano je krenuo niz stepenice prema njemu, gotovo kao da ga je prepoznao. Neki od majstora zanatlija bili su tamo s Val Ein Denom, ali se nisu usudili da govore kada je Juli siao, veoma bled, lupkajui svojim maem. Gospodar Val Ein ree: Ukoliko si divljak, onda je ubijanje tvoje zanimanje i najbolje je da zavri to pre s time. Nareujem ti da mene ubije prvog." ta drugo i zasluuje, kada se krije u podrumu?" Svi smo mi stari i nemoni za bitku. Nekada je bilo drugaije." S velikim naporom, Juli je rekao, a inilo mu se kao da mu glas dolazi iz velike daljine: Stare, zbog ega si ostavio ovaj veliki grad tako loe uvan?" Gospodar Val Ein odvratio je sebi svojstvenom nadmonou: Nije bilo uvek tako, inae bi ti i tvoji ljudi bili drugaije primljeni, sa svojim jadnim orujem. Pre mnogo vekova, Zemlja Embrudoka bila je ogromna pruala se severno od Kvizinta i juno gotovo do mora Tada je vladao veliki kralj Denis, ali dola je hladnoa i unitila ono to je on gradio. Sada nas ima a manje nego ikada, jer samo tokom poslednje godine, u prvom kvartalu, opljakae nas beli fagori koji su kao vihor jahali na svojim dinovskim paripima. Mnogi od naih najboljih ratnika, izmeu ostalih i moj sin, poginue branei Embrudok i sada tonu ka prvobitnom kamenu."

Uzdahnuo je i dodao: Moda si proitao legendu urezanu u zidove ove zgrade, ukoliko ume da ita. Ona kae: .Najpre fagori, zatim ljudi'. Zbog te legende i nekih drugih stvari nae svetenstvo je pobijeno pre dve generacije. Ljudi uvek moraju biti prvi. A ipak, ponekad se pitam nee li se proroanstvo ostvariti." Mali Juli sluao je gospodareve rei kao u transu. Kada je pokuao da odgovori, rei se nisu zaule sa njegovih beskrvnih usana i on oseti da je sva snaga presahla na njegovom unutranjem edru. Jedan od staraca, rastrzan izmeu saaljenja i pakosne radosti, kazao je: Mladi je ranjen." Kada se Juli zateturao prema njima, povukli su se. Iza njih bio je niski svod sa prolazom koji je iao ispod njega mutno osvetljen kroz prozore iznad glave. Nesposoban da sada prekine ono to je zapoeo, poao je niz prolaz, vukui noge. Poznat vam je taj oseaj, prijatelji, koji dolazi kad god ste pijani kao sada. Bilo je vlano u tom prolazu, a i toplo. Osetio je vrelinu na svojim obrazima. Sa jedne strane nalazilo se kameno stepenite. Nije shvatao gde se nalazi, a ula su ga izdavala. Na stepenitu se pojavila mlada ena sa sveom u rukama. Bila je lepa od nebesa. Njezino lice lebdelo je pred njim Bila je to moja baka!" povikao je Lejntal Ai, glasom piskavim od ponosa. Uzbueno je sluao i zbunio se kada su se svi nasmejali. U to vreme, ta dama nije ni pomiljala da svetu pokloni ikakve malene Lejntal Aieve. Divlje je gledala u Julija i rekla mu neto to nije razumeo. Pokuao je da odgovori. Rei nisu htele da mu napuste grlo. Kolena mu zaklecae. Sruio se na pod. Onda se potpuno obeznanio i svi su verovali da je mrtav. U tom napetom trenutku pripoveda je ustupio mesto starijem govorniku, lovcu, koji je stvari primao manje dramatino. Vutra je odluio da tom prilikom potedi Julijev ivot. Dresil je preuzeo situaciju u svoje ruke dok se njegov brat oporavljao od rane. Verujem da se Dresil stideo zbog svoje krvoednosti i sada se trudio da se ponaa civilizovanije, kada se ve naao meu civilizovanim ljudima kakvi smo mi. Moda se dosetio dobrote svog oca, Sar Gota, i ljubaznosti svoje majke, Jufilke, koje je pobilo krdo mrskih fagora. Zauzeo je Prastovu kulu, u kojoj smo obiavali da drimo so, poeo da ivi na njenom vrhu i da izdaje zapovesti kao pravi komandant, dok je Juli leao u krevetu u niskoj odaji ispod te.

U to vreme mnogi, pa i ja, mrzeli su Dresila i na njega gledali kao na najobinijeg osvajaa. Mrzeli smo da nam neko izdaje naredbe. Ali kada smo shvatili ta namerava, poeli smo da saraujemo i da cenimo njegove namere koje su oigledno bile valjane. U to vreme mi iz Embrudoka bili smo demoralizovani. Dresil nam je vratio borbeni duh i izgradio nau odbranu. Bio je to veliki ovek, na otac, i ja izazivam na boj svakoga ko hoe da kae neto protiv njega", povikao je Nakri, skoivi i podigavi pesnicu. Tako je energino mlatarao da se gotovo preturio na lea i njegov brat morao je da ga pridri da ne padne. Niko ne eli da kae nita protiv Dresila Sa vrha svoje kule mogao je da nadgleda nau zemlju, vii teren prema severu, odakle su oni stigli, nii prema jugu, i gejzire i vrele izvore, koji su tada za njega bili neobinost. Naroito ga je zbunjivao Satni Zvida, na velianstveni gejzir sa pravilnim razmacima, koji iklja uvis i zvidi poput avoljeg vetra. Seam se da me je pitao za dinovske cilindre, kako ih je on nazivao, razbacane po itavom predelu. Nikada ranije n|je video radabarale. Njemu su liili na arobnjake kule, ravne na vrhu, nainjene od neobinog drveta. Iako nije bio budala, nije znao da je to drvee. Uglavnom je bio za delanje, a ne posmatranje. Odredio je kako e se smestiti itavo njegovo pleme sa smrznutog jezera, rasporeeno u razliite kule. Tu je pokazao mudrost koju bi svi trebalo da sledimo, Nakri. Iako su mnogi zbog toga gunali u to vreme, Dresil se potrudio da njegov narod ivi sa naim. Nisu bile dozvoljene nikakve arke i sve se delilo na ravnopravne delove. To pravilo je vie od svega doprinelo da se sreno izmeamo. Dok je razmetao porodice, sve je prebrajao. Nije umeo da pie, ali nae zanatlije vodile su raun umesto njega. Staro, ovdanje pleme brojalo je etrdeset i jednog mukarca, etrdeset i pet ena i jedanaestoro dece ispod sedam godina. Ukupno je to bilo devedeset i sedam osoba. ezdeset jedan ovek sa smrznutog jezera preiveo je bitku, to je sve zajedno inilo sto pedeset osam ljudi. Lep broj. Kao deak, voleo sam to po okolini opet ima neto ivota. Hou da kaem, nakon svih tih smrti. Rekao sam Dresilu: Dopae vam se u Embrudoku " Sada se zove Oldorando, deko", kazao je. Jo uvek se seam kako me je pogledao.

Da ujemo o Juliju", neko je povikao, reskirajui gnev Nakrija i Klilsa. Lovac sede, zadihan, a jedan mlai ovek zauze njegovo mesto. Mali Jul polako se oporavljao od rane. Ponovo je mogao da hoda i izlazio je na kratke etnje sa svojim bratom da bi izviali teritoriju na kojoj su se nali i videli kako se na njoj najbolje moe loviti i organizovati odbrana. Navee bi razgovarali sa starim gospodarem. Pokuavao je da naui obojicu istoriji nae zemlje, ali njih to nije uvek zanimalo. Govorio je o vekovima istorije, pre nego to je dola hladnoa. Priao je kako su se gradovi nekada gradili od peene gline i drveta, to su primitivni narodi razvili u vreme topline. Zatim je glina zamenjena .,amenom, ali isti provereni oblici zadrali su se. A kamen je preivljavao mnoge vekove. Postojali su prolazi pod zemljom, a u bolja vremena bilo ih je mnogo vie. Priao im je o alosti Embrudoka, o tome da smo sada samo zaselak. Nekada je ovde stajao ponositi grad i njegovi stanovnica vladali su hiljadama milja. Ljudi govore da u to vreme nije bilo fagora kojih se trebalo plaiti. A Juli i njegov brat Dresil hodali bi odajom staroga gospodara, sluajui, mrtei se, raspravljajui, a ipak puni potovanja. Pitali su o gejzirima, iji nam vreli izvori obezbeuju toplinu. Na stari gospodar priao ina je o Satnom Zvidau, naem nepogreivom simbolu nade. Priao im je kako Satni Zvida izbija tano svakog sata jo od kako je nastalo vreme. On je na asovnik, nije li tako? Nisu nam potrebni uvari na nebu. Satni Zvida pomae odgovornima da ine pisane zabeleke, to je dunosti majstorima zanata. Braa su bila zapanjena kada su saznala da as delimo u etrdeset minuta, a minut u stotinu sekundi, ba kao to dan sadri dvadeset i pet sati, a godina etiri stotine osamdeset dana. Te stvari mi nauimo jo u majinom krilu. Takode su morali da naue da je godina osamnaesta po gospodarskom kalendaru; osamnaest godina vladao je na stari gospodar. Takve civilizovane uredbe nisu postojale pokraj smrznutog jezera. Pazite, je ne kaem nita protiv brae. Iako su bili varvari, uskoro su obojica ovladala naim sistemom zanatskih udruenja, sa sedam udruenja, od kojih svako vlada drugom vetinom a najbolje je udruenje kovaa metala, kojem, ponosito mogu rei, bez razmetanja, i sam pripadam. Majstori svakog zanata i tada su zasedali na gospodarevom savetu, kao to ine i danas. Iako bi po mojem miljenju trebalo da bude dva predstavnika udruenja kovaa metala, jer mi smo najhitniji, to znate.

Nakon mnogo galame i smeha podeljena je jo jedna runda ratela, a legendu je nastavila jedna ena u kasnijim srednjim godinama. Sada u vam ispriati priu mnogo zanimljiviju nego to je pisanje i voenje rauna o vremenu. Pitaete se ta je zadesilo Malog Julija kada se oporavio od svoje rane. Pa, rei u vam to u desetak rei. Zaljubio se i to se pokazalo gorim od njegove rane, jer se jadnik od toga nikada nije oporavio. Na stari gospodar Val Ein mudro je drao svoju erku jadnu, razmaenu Loil Braj, koja je danas digla onoliku galamu tamo gde nije mogla da napravi problema. ekao je dok se uverio da osvajai nisu rdavi momci. U to vreme Loil Braj bila je vrlo slatka i imala je lepo razvijeno telo, tako da je ovek imao za ta daje uhvati, a koraala je kao prava kraljica, ega se svi sigurno seate. I tako ju je stari gospodar jednoga dana predstavio Juliju, gore u svojoj sobi. Juli ju je ve jednom video pre toga. One uasne noi bitke kada je, kao to smo uli, skoro umro od ranjavanja. Da, bila je to ona crnooka lepotica sa obrazima boje slonovae i usnama poput ptijeg krila, koju je pomenuo na prijatelj. Bila je lepotica dana, jer ene sa jezera Dorzin po mom miljenju predstavljale su prilino nezanimljivu gomilu. Sve njene crte bile su precizno zaobljene, imale su boju cimeta. Istini za volju, i sama sam izgledala tako kada sam bila mlada devojka. Takva je bila Loil Braj kada ju je prvi put ugledao. Bila je najvee udo grada. Teka, usamljena devojka ljudi nisu mnogo marili za nju, ali meni se dopadalo njeno ponaanje. Juli je potpuno izgubio glavu. Veito je traio prilike da se nade nasamo sa njom bilo napolju, bilo, jo bolje, skriven sa njom u njezinoj sobi u velikoj kuli u kojoj ona ivi i dan dananji, sa svojim porcelanskim prozorom. Kao da je dobio groznicu od nje. U njenom prisustvu nije mogao da se kontrolie. Kooperio se pred njom, hvalisao se i zaklinjao i pravio od sebe pravu budalu. Mnogi se mukarci tako ponaaju, ali, razume se, to ne traje dugo. A Loil Braj samo je sedela tako kao kue, gledala ga, smeila se pod svojim irokim jagodicama, ruku skrtenih u krilu. Naravno, davala mu je podstreke, nema potrebe da se to uopte pominje. Nosila je na sebi dugu, teku haljinu, ukraenu perlama, a ne krzna kao svi mi ostali. ula sam da je krzna nosila ispod nje. Ali ta haljina bila je neobina i dosezala je gotovo do zemlje. Volela bih da i ja imam takvu... Nain na koji govori jo uvek je meavina poezije i zagonetki. Juli na jezeru Dorzin nikada nije uo neto nalik tome. Sve to ga je zbunjivalo. Sve vie se hvalisao. Upravo se epurio o tome kakav je lovac bio kada mu je rekla znate onaj

njen melodini glas ivimo ivote u najrazliitijim vrstama tame. Da ih zanemarimo ili da ih istraimo?" Zurio je u nju dok je sedela onako draesna u svojoj haljini. Perle su bile priivene na nju, kao to sam ve rekla, prekrasne perle. Pitao ju je da li je u njenoj sobi mrano. Nasmejala se. Gde misli da je najtamnije mesto u univerzumu, Juli?" Jadna budala, rekao je: uo sam da je mrano u dalekom Paipvalu. Na veliki predak, ije ime ja nosim, doao je iz Panovala i ispriao kako je tamo mrano. Rekao je da se nalazi unutar planine, ali ne verujem u to. To se samo tako prialo u to vreme." Loil Braj gledala je u vrhove svojih prstiju, koji su poput ruiastih perli poivali u krilu te prekrasne odore. Mislim da je najtamnije mesto univerzuma unutar ljudske glave." Bio je izgubljen. Napravila je potenu budalu od njega. A ipak, trebalo bi da pazim na svoj jezik kada govorim o mrtvima, zar ne? Ipak mislim daje bio malo previe mekan... Zbunjivala gaje romantinim reima. Znate ta je imala obiaj da kae? Jesi li ikada pomislio kako svi znamo mnogo vie nego to emo ikada moi da ispriamo?" To je istina, zar ne? udim za nekim", govorila je, za nekim kome bih mogla da ispriam sve, nekome za koga su rei kao more po kojem moe da brodi. A onda bih rairila svoje crno jedro..." Ne znam ta mu je sve ispriala. A Juli je leao i drao se za ranu i ko zna ta sve jo i razmiljao o toj arobnoj eni, razmiljao o njenoj lepoti i njenim reima koje su ga toliko uznemiravale. Neko za koga su rei kao more po kojem moe da brodi..." ak i tako kako je izokrenula rei inilo se da se njena izjava odnosi samo na njega i nikoga vie. udeo je da se nade na tom moru i da jedri sa njom. gde god se to nalazilo. Dosta je tih tvojih enskih besmislica", povikao je Klils upinjui se da stane na noge. Opinila ga je, Otac je dobro rekao. Otac nam je priao i o dobrim stvarima koje je ujka Juli najpre uinio, pre no to gaje ona zaglupila." Poeo je da im pria. Mali Juli upoznao je gotovo svaki in Oldoranda dok se oporavljao. Video je kakav mu je poloaj, sa velikom kulom najednom kraju glavne ulice i starim hramom na drugom. Izmeu, bile su kua ena i lovaki domovi na jednoj strani, a kule zanatlija na drugoj. Dalje su se pruale ruevine. Video je kako sve kule imaju

sistem grejanja od kamenih cevi koje dovode toplu vodu sa izvora. Danas ne bismo mogli da sagradimo nita makar i upola toliko velianstveno. Kada je video kakvo je mesto, video je i kakvo bi trebalo da bude. Uz pomo mog oca, Juli je planirao odgovarajue utvrivanje, tako da vie ne bude napada naroito ne fagorskih, uli ste kako su svi morali da kopaju zemlju sa ancem na spoljanjoj strani i debelim palisadama na vrhu. Bila je to dobra ideja, iako je kotala neto uljeva. Smene strae postavljene su na sva etiri ugla, kao to je i danas. To su uinili Juli i moj otac. Straarima su podeljeni rogovi da duvaju u njih u sluaju najezde isti oni rogovi koje i danas koristimo. Bilo je i dobrih hajki kao to je bilo dobrih straa. Pre stapanja plemena ljudi su umirali od gladi. Kada je jednom itav grad bio okruen, Dresil, moj otac, naterao je lovce da uzgoje valjane lovake pse. Ostale ivotinje lutalice mogle su se drati podalje. opori lovakih pasa mogli su stii lovinu i trati bre nego mi. To nije bio neki veliki uspeh, ali uvek moemo ponovo pokuati. 1 ta jo? Udruenja zanatlija mogla su da poveaju broj lanova. Grupa inilaca boje primila je izvestan broj dece novopridolih. Pravilo se jo vreva za rtie i tanjira za svakoga od gline sa nalazita za koje se znalo. Kovalo se jo maeva. Svi su morali da rade za opte dobro. Niko nije gladovao. Moj tata skoro se ubio od posla. Vi bando pijana treba da se setite Dresila kada se setite njegovog brata. Bio je mnogo bolji od njega. Bio je, bio je. Jadni Klils briznuo je u suze. Ostali su poeli da plau, da se smeju i da se tu ku. Aoz Run, koji se i sam malo teturao pod teinom ratela koji je popio, dograbio je Lejntal Aia i Ojre i odvukao ih do kreveta i bezbednosti. Smueno je gledao u njihova nepomina lica i pokuavao da razmisli. Negde tokom prianja legende o prolosti to bila je kao san, odreena je budunost gospodarstva u Oldorandu. 3. PAD SA KULE Sutradan nakon sahrane Malog julija i sveanosti koja je propratila taj dogadaj. svi su morali da se vrate na posao kao i obino. Negdanju slavu i razdore privremeno su zaboravili svi, osim moda Lejntal Aia i Loilanune; njih je na prolost neprestano podseala Loil Braj koja se, kada ne bi plakala, rado priseala srenijih dana svoje mladosti.

Njena soba i dalje je bila ukraena tapiserijama sa drevnim rodoslovljima, ba kao i nekada. Cevi sa toplom vodom i sada su klokotale ispod poda. Porcelanski prozor i dalje je svetlucao. Bilo je to jo uvek mesto ulja, prakova i mirisa. Ali sada nije bilo Julija, a Loil Braj sve je vie tonula u starost. Moljci su naeli tapiserije. Njen unuk je odrastao. .Mi jo pre nego to je dolo Lejntal Aievo vreme u danima kada je uzajamna ljubav njegovog dede i babe cvetala zbio se dogaaj koji je delovao trivijalno, ali koji e svojim posledicama ostaviti razorno obeleje na Lejntal Aiu i na itavom Embrudoku: umro je jedan fagor. Kada se oporavio od rane. Mali Juli uzeo je Loil Braj za enu Odrala se sveanost da obelei veliku promenu koja je dola na Embrudok, jer tim ujedinjenjem simbolino su se sjedinjavala i dva plamena. Dogovoreno je da stari gospodar. Val Ein, Juli i Dresil upravljaju Oldorandom kao triumfirat. 1 dogovor je lunkcionisao dobro, jer svi su morali da se pomue zajednikim snagama da bi preiveli. Dresil jc radio bez prestanka. Uzeo je za enu vitku devojku iji je otac bio kova maeva; imala je pevuckav glas i lenjiv pogled. Zvala se Dlaj Hojn Den. Pripovedai nikada nisu pominjali da se Dresil ubrzo razoarao u nju; niti su pominjali daje deo njene prvobitne privlanosti za Dresila sastojao u tome to je predstavljala draesnog, ali anonimnog pripadnika novog plemena sa kojim je eleo da se povee. Jer, za razliku od svojeg brata Julija, on je zajedniki duh smatrao osnovom njihovog opstanka. On nikada nije radio samo za sebe; niti je to inila, na izvestan nain, Dlaj Hojn. Dlaj Hojn rodila je Dresilu dva deaka, Nakrija i, godinu dana kasnije. Klilsa. Iako je mogao da odvoji malo vremena za njih, Dresil se ponosio sinovima i obasipao ih sentimentalnom ljubavlju koja je njemu bila uskraena smru roditelja, Jufilke i Sar Gota. Ulivao je deacima i njihovim drugovima mnoge legende koje su se ticale njihovog ukundede, Julija, svetenika iz Panovala koji je nadvladao bogove ija su imena sada zaboravljena. Dlaj Hojn nauila ih je samo beznaajnim dodacima na lo i nita vie. Pod oevom paskom. oba deaka postae valjani lovci. Njihova kua bila je uvek puna larme i zbrke. Na sreu, klovnovski element njihovih karaktera naroito Nakrijevo njihov ponositi otac nikada nije opazio. Kao da ele da pobiju predvianja onih koji su tvrdili da brau oekuje jednaka sudbina. Mali Juli poslao je obuzet sobom gotovo u istoj meri u kojoj je zajednica obuzela Dresila.

Pod uticajem Loil Braj, Juli je postajao mek i sve manje i manje lovio. Osetio je neprijateljstvo zajednice prema Loil Braj i njenim neobinim idejama i povukao se iz nje. Sedeoje u velikoi kuli i putao olujne vetrove da duvaju napolju. Njegova ena i njen stari otac nauili su ga mnogim misterijama, i o svetu prolosti i o svetu ispod njih. I tako se desilo daje Mali Juli zaplovio morima rei po kojima je tamno jedro Loil Braj slobodno letelo i da je potpuno izgubio sa vidika obalu. Govorei o svetu ispod njih, jednoga dana u drugoj etvrti godine, Loil Braj ree Malom Juliju dok ga je gledala svojim blistavim oima: Moj najsjajniji, u svojoj glavi ti razgovara sa seanjima na svoje roditelje. Ponekad ih vidi kao da jo uvek kroe zemljom. Tvoja mata ima mo da prizove zaboravljenu sunevu svetlost po kojoj su hodali. A ipak. u ovom naem carstvu, mi imamo nain da direktno razgovaramo sa onima koji su preminuli pre nas. Oni jo uvek ive i tonu kroz svet ispod nas prema prvobitnom kamenu i mi ih moemo dosegnuti, kao to riba roni da bi se hranila na renom dnu." Promrmljao je zauzvrat: Voleo bih da razgovaram sa svojim ocem. Orfikom, sada kada sam dovoljno star da shvatim stvari. Ispriao bih mu o tebi." ,,I mi veoma cenimo svoje divne roditelje, a i njihove roditelje, koji su imali snagu divova. Video si kamene kule u kojima ivimo. Ne umemo da ih gradimo, ali nai roditelji su umeli. Video si kako je kljuala zemna voda zarobljena u cevi da bi nam grejala kule. Mi to ne umemo, ali su nai roditelji umeli. Otili su van domaaja naeg pogleda, ali jo uvek postoje kao gosi i fesapi." Ui me tim stvarima, Loil Braj." Zbog toga to si mi ljubavnik i to se moje bilo ubrzava kada osetim tyoju put, nauiu te da razgovara direktno sa svojim ocem i, preko njega, sa svim pripadnicima tvog plemena koji su ikada iveli." Da li bih moda mogao da govorim ak i sa svojim pradedom. Julijem Panovalskim?" U naoj deci naa dva plemena stopie se, moja ljubavi, ba kao to je Nlo sa Dresilovom decom. Nauie da zbori sa Julijem i spojie njegovu nudrost sa naom. Ti si velika linost, moju ljubavi, a ne samo pripadnik Plemena, kao one jadne budale napolju; bie jo vei kada bude govorio direktno sa prvim Julijem." Iako je Loil Braj volela Malog Julija, jer bio joj je potreban neko oko koga e izgraditi veliku ljubav, predviala je i da e jo vie potpasti pod njenu mo

ukoliko ga bude nauila ezoterinim vetinama; uz njegovu zatitu mogla je da se prepusti raskonom besposliarenju, kao to je inila pre invazije. Iako je Mali Juli mnogo voleo tu lenju, inteligentnu enu, predosetio je da bi ga mogla vezati za sebe takvim sredstvima, pa je reio da naui od nje sve to je mogao i da ne dopusti da bude prevaren. Neto u njihovim temperamentima ili njihovom poloaju dovelo je do toga da je ipak bio prevaren. Loil Braj dovela je kod sebe jednu obrazovanu staricu i jednog obrazovanog starca. Uz njihovu pomo, uila je Julija vetini komuniciranja sa ocem. Juli je potpuno napustio lov da bi mogao da razmilja; hranu su im dobavljali Baruin u ostali. Poeo je da veba pavk; u tom stanju transa, nadao se, susree se s gosom svojeg oca, Orfika, i preko gosa razgovarae sa fesapima, gosima predaka koji su kroz zemlju tonuli u pravcu prvobitnog kamena, onog kojim je svet otpoeo. U to vreme, Juli je retko izlazio van. Takvo ponaanje koje nije odgovaralo pravom mukarcu bilo je nevieno u Oldorandu. Loil Braj je esto tumarala predelom oko Embrudoka kada je bila devojka, ba kao to e to kasnije initi i njen unuk Lejntal Ai. elela je da Juli vidi i sam kako kamenovi koji obeleavaju zemljine oktave idu preko itavog kontinenta. Zato je upotrebila sivog oveka sokoljeg izgleda, po imenu Asur Tal Den. Asur Tal bio je deda ej Tal, koja e kasnije igrati veliku ulogu u dogaajima. Loil Braj naredila je Asur Talu da povede Julija u predele severoistono od Oldoranda. Tamo je ona nekada stojala gledajui kako se dan pretvara u poludnevicu a poludnevica u kratku no i oseala kako kroz nju bije bilo sveta. I tako Asur Tal poe peke sa Julijem jednog mirnog dana. Bila je rana zima, kada Bataliks izranja podobro prema jugu u odnosu na istok, sija tamo usamljen manje od jednog sata interval koji se smanjivao dan za danom pre no to izae i drugi straar. Duvao je vetar, ali dan je bio vedar i svetao poput mesinga. Iako je Asur Tal bio povuen i prilino krut, rastojanje je bolje prelazio od Julija, koji je izgubio kondiciju. Naterao je Julija da ne obraa panju na udaljene vukove i da sve posmatra kroz prizmu ezoterinih vetina. Asur Tal pokazao mu je kamene stubove, onakve kakvih je bilo pokraj jezera Dorzin. Kamenovi su bili postavljeni usamljeni po zabaenim mestima, svaki od njih oznaen simbolom toka sa prstenom u sreditu i dve lini?je koje su povezivale prsten sa tokom. Razjasnio mu je njihovo znaenje na100 pevnim glasom. Rekao je da stubovi nose simbol u kome sila zrai od sredita prema penferiji, kao to sila zrai od predaka prema naslednicima i od fesapa preko gosa do ivih.

Stubovi su oznaavali zemljine oktave. Svaki ovek ili ena raa se u ovoj ili onoj oktavi. Sila unutar zemljinih oktava menja se zavisno od godinjeg doba i odreuje hoe li deca biti roena muka ili enska. Zemljine oktave tekle su svuda, sve dok ne bi stigle do dalekih mora. Ljudi su najsrenije iveli kada su se ravnali prema sopstvenim zemljinim oktavama. Samo ukoliko su sahranjeni na odgovarajuoj zemljinoj oktavi mogli su se nadati da e, kao gosi, razgovarati sa svojom ivom decom. A njihova deca, kada i njima doe vreme da podu na put prema svetu ispod sebe, isto tako treba da lee u valjanoj zemljinoj oktavi. Sa rukom koju je drao pred sobom kao alatku za seckanje, stari Asur Tal seckao je brda i doline koji su ih okruivali. Upamti to jednostavno pravilo i moi e da otpone razgovor sa ocem. Rei su sve slabije, poput jake du planinskih dolina, od jedne nestale generacije do druge, u itavom kraljevstvu mrtvih, koje brojnou nadmauje ive kao to vai brojnou nadmauju ljude." Dok je Mali Juli posmatrao ogoljeni planinski predeo, u njemu se javi snana odbojnost prema tom uenju. Ne tako davno zanimali su ga samo ivi i oseao se slobodnim. Sav taj posao oko razgovora sa mrtvima", teko je rekao. ivi ne bi trebalo da saobraaju sa mrtvima. Nae mesto je ovde, da putujemo ovim svetom." Starac se iscerio, prijateljski uhvatio Julija za krzneni rukav i pokazao nadole. Moda ti se tako ini, moda ti se tako ini. Na alost, zakon postojanja je da nam je mesto i ovde i tamo dole, pod zemljom. Moramo nauiti da koristimo gose za nae dobro, onako kako koristimo ivotinje." Mrtve treba ostaviti gde jesu." Oh, dobro... ali to se toga tie, jednog dana e i sam biti mrtav. Osim toga i gospoda eli da naui ove stvari, nije li tako?" Juli poele da vikne: Mrzim mrtve i ne elim da imam nita s njima." Ali progutao je te rei i outao. I tako je bio izgubljen. Iako je nauio kako da izvede ritual komuniciranja sa ocem. Mali Juli nikada nije upeo da uspostavi vezu s njim, a jo manje sa prvim Julijem. Mrtvi nisu odgovarali. Loil Braj objanjavala je to reima da su mu roditelji sahranjeni u pogrenoj zemljinoj oktavi. Niko nije u potpunosti shvatao tajne sveta ispod njih.Pokuavajui da vie shvati, sve je vie potpadao pod vlast svoje ene.

Sve to vreme, Dresil je radio za zajednicu, savetujui se sa starim gospodarem. Nikada nije prestao da voli Julija, ak je naterao svoja dva sina da naue neto od nauka koje je njihova udnovata ujna spremno sipala. Ali, nikada im nije dozvoljavao da ostanu predugo, da ih ne bi zaarala. Dve godina nakon to se Dresilu rodio Nakri, Loil Braj obdarila je Malog Julija erkom. Nazvae je Loilanun. Uz babiinu pomo, Loilanun je roena u kuli pod porcelanskim prozorom. Loil Braj, uz Julijevu pomo, dala je erki naroit poklon. Predali su joj ga. a preko nje i itavom Oldorandu: kalendar. Zbog vekovnih razaranja. Embrudok je imao vie od jednog kalendara Od tri stara kalendara, najpoznatiji je bio takozvani gospodarski. Gospodarski kalendar jednostavno je brojao godine od stupanja na vlast poslednjeg gospodara. Ostala dva bili su zastareii, a jedan od njih. Dvosekli. smatranje grenim; zbog toga je naputen, a iz istog razloga nikada nije potpuno odumro. Drugi, Denis, bavio se velikim brojevima i niko ga nije sasvim razumeo jer su svetenici bili proterani iz grada. Po starim kalendarima, roenje Loilanun palo je, redom, u godini 21., 343. i 423. Sada je za njen datum roenja proglaena godina trea nakon Ujedinjenja. Prema ovome, trebalo je da se datumi vode prema broju godina otkako su se Embrudok i Oldorando ujedinili. Stanovnitvo je primilo taj poklon sa istim stoicizmom sa kojim je primilo vest da je u blizini grupa dvosekiih pljakaa. Jedne Bataliksove zore. dok su obiaci bili gusti poput sluzi, a beli mraz prekrivao prastare grudobrane seoca, sa istone kule zaorili su se straarski rogovi. Smesta je dolo do komeanja i zaula se vika. Dresil je naredio da se sve ene zakljuaju u enskoj kuli, gde su mnoge ve bile na poslu. Sakupio je svoje ljude, naoruane, na barikadama. Njegovi mali sinovi drui dooe da im se pridrue i gledaju prema suncu koje je izlazilo. U sivom rastojanju svitanja gla:>ali su se rogovi. Fagori su napali u velikom broju Meu njima dvojica su jahali na kaidavima, njihovim ivotinjama ivotinjama rogatim i obraslim vlaknastim, riim krznom dovoljno gustim da podnese svaku hladnou. Dok su napadali barikade, Dresil posla jednog od svojih ljudi da porui mali zemljani nasip koji je pre izvesnog vremena sagraen da zadri vrelu yodu sa gejzira. Fagori, kao to je svima poznato, mrze vodu. Kipua voda pojurila je sada

na njih. vrtloila im se oko nogu, izazivajui stranu pometnju u njihovim redovima. Neki lovci poskakae napred. ne bi li iskoristili prednost. Jedan od kaidava sruio se u uto blato, kopita su mu udarala, a ubilo ga je koplje precizno baeno u srce. U panici, druga divovska zver propela se, i preskoila barikadu. Bio je to lgendarni skok rogatog konja, kakav je retko koje ljudsko oko ikada videlo. ivotinja ulete meu ratnike Oldoranda. Udarcima batina ubili su kaidava i zarobili njegovog jahaa. Mnoge druge zveri pobie kamenjem. Napadai se konano povukoe, a bio je ubijen samo jedan od branilaca. Svi su bili iscrpeni. Neki se bacie u tople izvore da povrate energiju. Bila je to velika pobeda ujedinjene akcije, objavio je Dresil. Grabio je uzbueno unaokolo, ela mranog od trijumfa, viui svima onima koji su sada bili jedno pleme, obliveni krvlju. Prema tome, svi moraju raditi za sve i svi e napredovati. ene se okupie da sluaju, doaptavajui se dok su mukarci leali isprueni i oporavljali se. Bila je Godina esta. Meso kaidava bilo je ukusno. Dresil je naredio da se odri slavlje sa gozbom, koje je imalo da otpone kada oba straara budu zalazila. Truplo kaidava bilo je raereeno u zemnim vodama, a potom peeno na vatrama naloenim na trgu. Dobavljeni su jemeno vino i ratel da bi se proslavila pobeda. Dresil je odrao govor, kao i stari gospodar. Val Ein. Pevale su se pesme. ovek zaduen za robove doveo je zarobljenog fagora. Niko od prisutnih te veeri u Godini estoj nije imao nikakvog razloga za sumnju. Ljudi su izborili pobedu nad legendarnim neprijateljem i svi su nameravali da proslave dogaaj. Proslava je obuhvatala i pogubljenje zatvorenika. Stanovnici Oldoranda nisu mogli znati koliko je posebnu linost njihov zarobljenik predstavljao meu rasom dvosekiih, niti da e njegova smrt plutati zaleem godina dok se na njih i njihovo uporite ne spusti strana osveta. Svi su uutali dok je udovite stajalo medu njima, sa crvenkastim oima koje se svetlucale. Ruke su mu bile vezane iza lea konim konopcem. Ronata stopala nemirno su mu grebala po tlu. U tmini koja se sputala delovao je divovski, vetac iz njihovih nonih mora, stvorenje nemirnih snova poludnevice. Bio je obavijen kutravim, belim krznom, umrljanim blatom i tragovima bitke. Stajao je, izazivaki, medu svojim ljudskim zarobljivaima, isputajui odbojan zadah, koata glava sa dva duga roga bila je isturena izmeu ramena. Gusta, bela sluz pojavila mu se na prorezima nozdrva, najpre na jednom, pa na drugom.

Zver je nosila neobina obeleja. irok zatitnik stomaka izraen od koe bio je vezan oko njegovog trbuha; mamuze vezane za zglobove i lanke drale su izboene otrice. Elegantni, zaotreni rogovi bili su okovani metalom. On je prekrivao njegovu divovsku lobanju nalik na nekakvu vrstu ama. iao do take na kojoj su se nalazila dva iljka, u sreditu njegovog ela. zaobilazio mu iza uiju, da bi bio precizno utren ispod eljusti lako da zahvati oba dugaka kotana kraka vilice. Baruin iskorai i ree: Gledajte ta je postiglo nae usredsreeno delanje. Zarobili smo poglavicu. Sudei po opremi na njegovoj glavi, ova zver je vodila grupu. Dobro ga pogledajte, vi mladi koji nikada ranije niste imali priliku da vidite mranog izbliza, jer oni su nai neprijatelji iz davnina, po svetlu i u tami." Mnogi od mladih lovaca prili su da opipaju upavu dlaku stvorenja. Ono je nepomino stajalo, a onda je ispustilo vetar to je odjeknulo poput omanjeg udara groma. Preplaeni, trgoe se unazad. Mrani organizuju svoja krda u grupe", objanjavao je Dresil. Veina ume da govori olonetski. Oni uzimaju ljudske robove i tolike su zveri da prodiru zarobljenike. Kao poglavica, ova zver razume sve to govorimo. Zar nije tako?" Lupio je gruba ramena. udovite ga je hladno gledalo. Stari gospodar, koji je stajao pored Dresila, progovorio je: Muki fagori nazivaju se staluni, a enke gilote ili filoke, toliko znam. I mujaci i enke idu u pljake i bore se skupa. To su stvorenja leda i tmine. Va veliki predak Juli upozoravao je na njih. Oni su donosioci zla i smrti." Onda je fagor progovorio, koristei olonetski grubim, krkljavim glasom. Svi vi bezvredni Sinovi Frejra biete zbrisani pre nego to doe konana oluja! Ovaj svet, ovaj grad, pripadaju nama, dvoseklima." ene u gomili bile su prestravljene. Poee da bacaju kamenje na zlog stvora koji je govorio meu njima i da viu: Ubijte ga, ubijte ga!" Dresil podie ruku i pokaza. Odvucite ga na vrh travne kule, prijatelji! Odvucite ga na vrh i bacite ga odatle." Da, da", urlali su i odjednom oni ponositiji lovci potrae, dograbie ogromnu, nepom'inu gromadu i, golom snagom, odgurae je prema oblinjoj graevini. Zaorie se povici odobravanja i zavlada velika strka, deca & vritei jurcala oko svojih roditelja

Medu tim deranima bila su dva Dresilova sina, Nakri i Klils, obojica tek to su nauili da hodaju bez geganja Zbog toga to su bili tako mali, mogli su da se provuku izmeu nogu uzmuvanih odraslih, i tako su doli do desne noge fagora, koja se poput kutravog stuba uzdizala ispred njih. Dotakni ga." Ne, nego ti." Ne sme, kukavico." ,,I ti si kukavica!" Ispruivi prstie, zajedno su dodirnuli nogu. Teki miii pokrenue se ispod kosmate prekrivke. Noga se podie, troprsto stopalo ugazi u blato. Iako su udovina stvorenja umela da ovladaju olonetskim jezikom, bila su daleko od ljudskih. Nejasne misli kruile su po njihovim glavama. Stari lovci znali su da u svojim zaobljenim telima utrobu nose iznad plua. Iz njihovog hoda koji je liio na pokrete maine moglo se videti da su im udovi spojeni drugaije od ljudskih; na mestu na kome je trebalo da imaju lakat i 104 koleno, fagori su mogli da pokreu podlakticu i potkolenicu u nemoguim pravcima. Ve i samo ta razlika bila je dovolja da utera stravu u srca malenih deaka. Na trenutak bili su u kontaktu sa nepoznatim. Trgavi ruke kao da su se opekli zapravo je temperatura tela dvosekiih bila nia od ljudske dva derana pogledae divlje jedan u drugoga. Onda poee da urlaju od straha. Dlaj Hojn uze obojicu u naruje. Do tada, Dresil i ostali ve su poterali udovite. Iako se velika ivotinja otimala u svojim vezama, bila je ugurana kroz ulaz u kulu. Gomila, nemirna na trgu, sluala je buku u unutranjosti, koja se polako probijala kroz kulu. Uzvici odobravanja zaorie se u gustom vazduhu kada je prvi lovac izaao na krov. Iza svih, peklo se kaidavovo truplo, ostavljeno bez iijeg nadgledanja; njegov miris meao se s dimom drveta da bi ispunio prostor trga, prepun lica okrenutih navie. Drugi povik odobravanja, glasniji od prvog, podigao se kada je fagorski poglavica izvuen na videlo, crn na pozadini neba. Bacajte ga!" vritala je gomila, ujedinjena u mrnji. udovini poglavica borio se protiv svojih zarobljivaa koji su se tiskali oko njega. Zaurlao je kada su ga poterali noevima. A onda, kao da je shvatio da je sve

gotovo, skoio je na grudobran i tamo je stajao, gledajui na masu koja se tiskala, pod njim. Poslednjom provalom gneva, potrgao je veze. Skoio je unapred, rairenih ruku, snanim skokom koji ga je odbacio daleko od kule. Gomila prekasno pokua da se razbei. Ogromno telo tresnulo je dole i smrskalo troje ljudi pod sobom, oveka, enu i dete. Dete je na mestu ostalo mrtvo. Uzvik strave i zbunjenosti podigao se od ostalih okupljenih. ak i tada ogromna ivotinja nije bila mrtva. Ona se podie na obogaljene noge da bi se suprotstavila osvetnikim noevima lovaca. Svaki od njih ga je probo, kroz gusto krzno, kroz vrsto meso. Borio se sve dok njegova gusta, uta krv ne brinu na ugaeno tlo. Dok su se odigravali ovi uasni dogaaji, Mali Juli ostao je u sobi sa Loil Braj i njihovom erkicom. Dok se pripremao da se obue i pridrui borbi, Loil Braj povikala je da joj nije dobro i da joj je potrebno njegovo drutvo. Zagrlila ga je, ljubila mu usne svojim bledim ustima i nije htela da ga pusti. Nakon toga, Dresil je poeo da prezire svojeg brata. Ali nije otiao da ga ubije, kao to je nameravao, iako su to bila divljana vremena. Jer upamtio je lekciju i seao se da ubijanje razdvaja plemena. Kada su zavladali njegovi sinovi, na to je zaboravljeno. To Dresilovo suzdravanje koje je imalo osnovu u prijateljstvu zapoetom jo tokom deatva, pre nego to je Dresil imao bradu sa sedim dlakama njoj dobro je primljeno u zajednici i donelo mu je novo potovanje. A stvari koje je Mali Juli nauio na raun svojeg borbenog duha donele su ploda u danima koji e doi. Neposredno nakon oka koji je izazvalo pojavljivanje fagorskog poglavice u njihovim redovima, zajednica je pretrpela jo jedan udarac sudbine. Tajanstvena bolest, koju su pratili groznica, grevi i osip po telu, zahvatila je polovinu stanovnitva Oldoranda. Prvi koji su joj podlegli bili su lovci koji su gurnuli fagora sa vrha travne kule. Nekoliko dana, vrlo se malo lovilo. Umesto toga morale su se jesti pripitomljene svinje i guske. Jedna ena sa detetom umrla je od groznice, i itavo selo alilo je gubitak dva dragocena ivota koji su morali da budu poslani svetu ispod njih. Juli i Loil Braj, skupa sa erkicom, izbegli su bolest. Uskoro se krv zajednice proistila od bolesti i ivot se nastavio kao i dotad. Ali novosti o ubistvu fagora irile su se oko zajednice.

Tokom izvesnog vremena klima je nastavila da bude gruba prema ljudskoj vrsti. Hladni vetrovi probijali su avove svake loe saivene odore. Dva straara koji su uvali svetlost. Frejr i Bataliks, vrili su svoju dunost kao i obino, a Satni Zvida i dalje je izbijao. Tokom pola godine, straari su sjali skupa na nebesima. A onda su sati njihovog zalaska poeli sve vie da se razdvajaju, sve dok postepeno Frejr nije poeo da vlada dnevnim nebom, a Bataliks nonim; tada no jedva da je liila na no, a dan gotovo da i nije bio dovoljno osvetljen da bude nazvan danom. Potom su se straari ponovo ujedinili; dani postae osvetljeni sa obe svetlost, noi se pretvorie u katran. Jedne etvrti, kada su na Oldorando gledale samo otre zvezde i kada je hladnoa bila velika, stari gospodar. Val Ein, ymro je; potonuo je do*sveta ispod njih, da se pretvori u gosa i zaputi prema prvobitnom kamenu. Jo jedna godina je protekla, pa jo jedna. Jedna generacija je odrastala, druga starila. Po mirnom Dresilovom vladavinom brojevi su lagano rasli, dok su sunca obavljala svoju straarsku dunost nad njihovim glavama. lako je Bataliks pokazivao vei disk, Frejr je uvek odavao vie svetlosti i topline. Bataliks je bio star straar. Frejr mlad i pun ivota. Iz generacije u ge neraciju, niko se nije mogao zakleti da se Frejr pribliava oveanstvu, ali tako su govorile legende. Ljudska vrsta bistvovala je uz patnju ili radost iz generacije u generaciju, i ivela u nadi da e Vutra izvojevati pobedu u svetu iznad njih i pomagati Frejru zauvek. Te legende nosile su u sebi realnost, kao to cvetni pupoljak nosi cvet u svojem mesu. 1 tako su ljudi znali i ne znajui to. A to se tie ivotinja i ptica, jo uvek brojnih ali sa malo vrsta, njihova ula bila su tesnije povezana sa magnetnim fluktuacijama oko sveta nego ljudska. I one su znale i ne znajui da im je to poznato. Njihova sposobnost razumevanja govorila im je da se nezaustaviva promena ve odigrava da se zaista podie ispod zemlje, unutar vena, u vazduhu, po stratosferi i svemu onome to ini biosferu. Iznad stratosfere kretao se svet u malom sagraen od metalnih elemenata prikupljenih u bogatim poljima medu zvezdama. Sa povrine Hehkonije, taj svet je na nonom nebu i sam izgledao kao zvezda koja je brzo putovala po visinama. Bila je to zemaljska osmatraka stanica Avernus. Binarni sistem Frejra i njegovog pratioca, Bataliksa, paljivo je osmatran sa Avernusa. Porodice na stanici naroito su paljivo studirale Helikoniju i to su

inile tokom mnogo dueg perioda nego to je jedna spora Velika Godina oko Frejra ili zvezde A, kako je on bio poznat na stanici. Helikonija je bila od jedinstvenog interesa za narode Zemlje, i to nikada vie nego tokom tog perioda. Helikonija se okretala oko Bataliksa zvezde B, kako su je nazivali na stanici. I sunce i planeta poeli su da ubrzavaju u svojoj orbiti. Jo uvek su od Frejra bili est stotina puta dalje nego to je Zemlja od svoga sunca. Ali rastojanje se smanjivalo, iz nedelje u nedelju. Bilo je sada ve nekoliko stolea kako je planeta prola svoj apastron, najhladniji deo svoje orbite. Zaela se nova aktivnost po hodnicima osmatrake stanice: svi su mogli da proitaju poruke o sve veim povoljnim temperaturnim gradijentima. 4. POVOLJNI TEMPERATURNI GRADIJENTI Deca se ponekad ugledaju na svoje roditelje, a ponekad ne. Lejntal Ai odrastao je znajui svoju majku kao tihu enu, koja se preputala istoj onoj marljivoj izdvojenosti kao i njena majka i otac. Ali Loilanun se nije uvek ponaala tako, sve dok je ivot nije nadvladao. U mladosti, odbacivala je neno starateljtvo Loil Braj i Malog Julija. Vritala je na njih da mrzi umalu atmosferu njihove sobe koju su, to su vie starili, sve tee naputali. Nakon jedne silovite svae, napustila ih je i otila da ivi u drugoj kuli sa roacima. Tamo je bilo mnogo posla. Loilanun se pokazala korisnom pri glaanju i tavljenju koa. Dok je jednom pravila par lovakih izama, srela se s njihovim buduim nosiocem i zaljubila se u njega. Jedva da je zala u pubertet. Izlazila je sa lovcem tokom svetlih noi, kada niko nije mogao da spava. Po prvi put, oko nje pruao se svet u svoj svojoj zatravljujuoj lepoti. Postala je ena. ivot bi dala za njega. Obiaji su se menjali u Oldorandu. Poveo je Loilanun sa sobom u lov na jelene. Nekada Dresil nikako ne bi dozvolio da i ene idu s njima; ali kako je slario, njegovo komandovanje postajalo je sve nesigurnije. Lovci na jelene sukobili su se stungebagom u uzanom prolazu. Pred Loilanuninim oima, njen ovek je oboren i proburaen jednim od rogova stvorenja. Umro je pre nego to su mogli da ga odnesu kui. Slomljenog srca, Loilanun se vratila svojim roditeljima. Oni su je primili nazad, mirno je prihvatili, teili je. Dok je leala u mirisnim senkama, ivot se pokrenuo u

njezinoj materici. Zatrudnela je. Seala se svoje radosti kada je doao trenutak i kada je rodila sina. Nazvala ga je Lejntal Ai, a roditelji su i njega mirno prihvatili. Bilo je prolee godine trinaeste nakon ujedinjenja, odnosno 31. po gospodarskom kalendaru. Odrae da bi se susreo sa boljim svetom", govorila je Loil Braj dok je posmatrala bebu svojim blistavim oima. Istorija nam govori da e doi vreme kada e se radabarali otvoriti, a vazduh e biti zagrejan toplinom zemlje. Hrane e biti u obilju, snegova e nestati, ljudi e biti nagi jedni pred drugima. Kako sam ja udela za tim vremenom kada sam bila mlada. Lejntal Ai moda e ga videti. Kako bih volela da je devojica devojice vide i oseaju vie od deaka." Dete je volelo da gleda porcelanski prozor svoje bake. Bio je jedinstven u Oldorandu, iako je Mali Juli smatrao da ih je nekada bilo mnogo vie, ali su svi sada razbijeni. Godinu za godinom, deda i baba Lejntal Aia dizali su pogled sa svojih drevnih dokumenata da bi posmatrali kako prozor postaje ruiast, narandast i grimizan u zalasku, dok su Frejr i Bataliks tonuli u jftzeru plamena. Boje bi zamrle. No bi zacrnila porcelanski prozor. U starim danima, dolazili su ildrimi, leprali nad kulama Oldoranda, iste one prikaze kakve je prvi Juli ugledao kada je prelazio belu divljinu sa svojim ocem. ildrimi su dolazili samo nou. Iskre bi poput perja zablistale iza porcelanskog prozora, i ildrimi bi bili tamo, lagano bi kruili dok bi im jedno krilo lagano mahalo. Zapravo, da li je to bilo krilo? Kada bi ljudi istrali da ih pogledaju, njihovi obrisi bili bi zamueni, nikada jasni. ildrimi su izazivali udne misli u ljudskim umovima. Juli i Loil Braj leali bi na svojim prostirkama i koama i oseali kao da sve misli u njihovim glavama oivljavaju u istom trenu. Viali bi prizore koje su davno zaboravili, i prizore koje nikada nee saznati. Loil Braj esto bi zaplakala i pokrila oi. Govorila je daje to kao razgovor sa tucetom fesapa u istom trenutku. Kasnije bi udela da neke od neoekivanih prizora ponovo iskusi, ali jednom kada bi nestali oni se vie nisu mogli prizvati; njihova zbunjujua lepota nestajala je poput nenog mirisa. ildrimi su plovili nebom. Nijedan ovek nije mogao dokuiti odakle dolaze i kuda idu. Njihova prava ivotna sredina bila je gornji deo troposfere. Povremeno bi ih elektrini pritisci prisilili da priu blie povrini planete. Nervne struje u mozgovima ljudi i ivotinja na kratko su ih privlaile i navodile ih da se zaustave i krue kao da su i oni inteligentni stvorovi. Potom bi se ponovo vinuli i nestali.

Zavisno od lokalnih poriva snanih magnetnih oluja koje su brisale Helikonijskim sistemom, ildrimi su mogli da plove u bilo kojem pravcu, napred, nagore, klizili su sa magnetskim plimama, kruili bez opaanja i bez elje za odmorom. A ipak, nisu kruili zauvek. Zbog toga to se elektrini entiteti koje su ljudi nazivali ildrimi ne mogu menjati. Zbog toga nita nije bilo ranjivije prilikom promena od njih. Temperature na tropskom kontinentu Kampanlatu u svakom trenutku veoma su se menjale. Jednog blagog letnjeg dana, dok se Loilanun odsutno igrala sa svojim siniem, temperatura tla u Oldorandu popela se nekoliko stepeni iznad nule. Na srazmerno malo milja prema severu, na jezeru Dorzin, mogao je biti mraz od desetak stepeni ispod nule. Leti, kada su straari radili dan i no, nije uopte bilo mraza po zatienim mestima i rasle su razne itarice. Tri hiljade milja daleko od Oldoranda, na Nktrihku, dnevne temperature pokazivale su velike varijacije, od minus dvanaest Celziusa do minus sto pedeset stepeni, otprilike one temperature na kojoj se kripton pretvara u tenost. Promene su se nakupljale, najpre ono to se moglo nazvati latentnim promenama. Potom su njihovi efekti postali veliki, kada su temperaturni gradijenti u gornjim slojevima atmosfere poeli da odgovaraju na poveano Frejrovo zraenje. Jednom prilikom, zemaljska osmatraka stanica Avernus zabeleila je porast temperature od dvanaest stepeni na 16.6 milja ekvatorijalne visine u roku od jednog sata Sa tim zagrevanjem, cirkulacija stratosfere snano se poveala i oluje poee da briu planetom. Iznad Nktrihka primeene su mlazne struje koje su se kretale brzinom koja je premaala dvesta sedamdeset pet milja na sat. Iznenada, vie nije bilo ildrima. Poeci onoga to se spremalo da donese novi ivot ljudima i ivotinjama doneli su katastrofu ildrimima. Uslovi koji su ih stvorili nestadoe izmeu jedne godine i one sledee. Njihovi vrtlozi piezoelektrine praine i naelektrisanih estica bile su previe lomni da preive dinaminiji sistem. Nestali su, ostavivi iza sebe svetlucave tragove iskara u razreenom vazduhu gornjih slojeva atmosfere. Iskre uskoro zamree. Juli i Loil Braj uzalud su pogledom traili ildrime. Lejntal Ai ubrzo je zaboravio da ih je ikada video. Grupe fagora izlazile su pod zelenkasto nebo uobiajeno za tu visinu, gde straari kada nisu zakopani u oblake usmeravaju svoje zrake kroz mnogobrojne kristale leda. Fagori, kako staluni tako i gilote, odlazili su na mesta svojim neljudskim

hodom. Mnogima su se na ramenima ugnezdile ptice, ili su letele neposredno iznad njih. I ptice i fagori bili su beli, tlo belo ili smee i isueno crno. nebo svetio zeleno. ivi stvorovi ocrtavali su se na Hhriggtovom gleeru. Tok gleera bio je u jednoj taki podeljen masivom vulkanskog stenja koje je, poput paklenog dvorca, izdralo mnoge vekove opsade. Led mu je izglaao zidove, a on je ipak preiveo, uzdiui prema nebu svoje nagomilane kule. Tamo gde se ledena reka razdvajala nalazila se zaravan prekrivena firnom. Tu je stajao voda dvosekiih. nepokretan, dok su se kohorte njegovog krstakog pohoda prikupljale. Grupe koje su pripadale kzanima Hrastiprta prve su odluile da donesu unitenje Sinovima Frejra koji su iveli u dalekim nizijama. Mladi kzan bio je Hrr-Bral-Iprt. On e biti voa pohoda. Njegovog prastaluna. velikog kzana Hrr-Trihk Hrasta unitili su ti daleki Sinovi. Pod Hrr-Bral Iprtom legije e krenuti u osvetu. Jer pod Hrr-Bral Iprtom grupe su napredovale i ponovo zadobijale snagu izgubljenu kada je Frejr poslednji put spalio svet. Silina brojnosti, ba kao i svesna odluka, prisilila ih je da sa tog visinskog uporita pokrenu migraciju nezadrivih razmera. Osveta je bila u njihovim mislima, ali akciju su pokrenuli povoljni temperaturni gradijenti u stratosferi. Poruka topline zaigrala je du pet stotina milja gleera kada se prolila sa bezvazdunog platoa Visokog Nktrihka prema zderanim dolinama istono od Oldoranske nizije, izvlaei dvosekle iz zaklonjenih mesta pod stenjem i pukotinama. Hrr-Bral Iprt ekao je, nepokretan. I on je zauo poruku topline preko svoje vazdune oktave. Prethodnica veih klimatskih promena oivela je i druge oblike ivota u toj oblasti, oblike od ijih belanevina su fagori delom zavisili. Plemena protogonistika zvanih Madiji zauzimala su stenjem posutu zemlju gleera. Mrava, veito izgladnela, i ona su se ponovo prihvatala nomadskog naina ivota. Pred sobom su terali koze i arange, etvoronoce koji su iveli od liajeva i insekata na stenju. Madiji su traili nie krajeve. Ali, oni nisu eleli da pou pre nego to pohod fagora raisti put. Mladi Hrr-Bral Iprt reanjem dade naredbu da se uzjae. Samo najvii meu njegovim oficirima imali su jahae kaidave. Ti rasti atovi bili su pojahani im je nareenje palo, oficiri su se smestili iza njihovih grba. Naredba je zadata krajem godine trinaeste, prema skromnom kalendaru Loil Braj. Prema kalendaru dvosekiih, bee Vazduna Prekretnica ili godina 353. nakon Male

Apoteoze Velike godine 5,634. Nakon Katastrofe. Po savremenijem raunu, bio je kraj godine 433. U to vreme Lejntal Ai bio je dete koje se igralo na krilu svoje majke udovice. Pokraj kzanovog kaidava stajao je kreaght, mladi mujak fagora, i drao uzdignutu zastavu. Hrr-Bral Iprt bio je visok koliko i neki dobro graen ovek, a teio je za gotovo polovinu vie. Njegova ronata, troprsta stopala inila su osnovu za debele bokove, masivne miie i grudni ko iri nego kod ijednog oveka. Njegova glava, uglavljena izmeu snanih ramena, bila je vrlo neobina. Bila je izduena, uska, koata isturenih vea iznad oiju koje su tim oima, zaklonjenim dugim, izvijenim trepavicama na kojima je svetlucalo inje, davale izgled uagrenog zurenja. Rogovi koji su rasli iza uiju krivili su se prema napred pre nego to bi se okrenuli navie. Bili su sivi, ukraeni linijama, kao mermerni, a rubovi su im bili ubilaki otri. To oruje upotrebljavalo se iskljuivo u borbi protiv drugih fagora, a nikada protiv drugih vrsta; njihovi vrhovi nikada nee biti ukaljani crvenim krvlju Sinova Frejra. Izboena njuka Hrr-Bral Iprta bila je crna iza lukova njegovih nozdrva, ba kao to je bilo kod njegovog prastaluna. Ona je isticala vrstinu njegovog pogleda. Svaki njegov pokret naglaavao je izgled opasnog autoriteta. Njegovi oruari izradili su sloenu krunu specijalno za ovaj pohod. Kruna je formirala u blizini izduenog nosa mladog kzana ornament u obliku trolista. Zaobilazila je oko osnovice njegovih rogova a potom su sa nje polazila dva otra gvozdena roga koji su virili sa obe strane. Kada bi zareao na svoje podreene, kzanove usne nabrale bi se i pokazale dva niza tupih, uzduno izbrazdanih zuba, koji su bili ogranieni dugakim sekutiima. Telo mu je bilo opremljeno oklopom: najveim delom on se sastojao od krute koe kaidava sa tri ogrtaa i pojasom koji se potom proirivao preko njegovog stomaka tvorei neku vrstu sporana koji je sluio da mu sakrije genitalije koje su visile pod grubom, upavom dlakom njegovog pubisa. Ime njegovog kaidava bilo je Rukk-Ggrl. Kada ga je uzjahao, mladi kzan podigao je ruku. Jedan ljudski rob zasvirao je na ogromnom, zaobljenom muzikom instrumentu, izrezanom iz roga stungebaga. Njegova dijafonija odjeknula je preko sivih bespua. Posluavi taj turobni poziv, iz peine u vulkanskom masivu pojavie se i drugi robovi, koji su izmeu sebe nosili figure oca Hrr-Bral Iprtovog i ukunstaluna.

Ti slavni preci bili su u stanju povez;vanja i lagano su tonuli ka konanim vrtlozima nepostojanja To jasno vidljivo smanjivanje ivotnin procesa dovelo ih je do toga da su se sakupili po veliini. ukunstalun je sada bio gotovo u potpunosti pretvoren u keratin. Na ukazivanje totemskih objekata, komeanje proe brojnim okupljenim komponentama, mukim i enskim. Pruali su se preko smrznutog tla, mnogi od njih ocrtavali su se na nebu po oblinjim stenama i hrpama izlomljenog kamenja, gde su im obrisi bili zamueni usled blistavog oblaka koji se podizao oko njih. Neki su bili oslonjeni o koplja, sa svojim ogromnim pticama nad sobom. Svi su, kada su nali mesto, poprimili zastraujuu nepokretnost karakteristinu za njihovu vrstu. Samo bi sporadino striganje uima ukazivalo na to da su jo ivi. Sada su menjali poloaj da bi bolje upravili pogled na svog mladog vodu i nekadanje voe. Totemske figure prinesene su kzanu. Ljudski robovi ponizno su klekli pred njima. Hrr-Bral Iprt je sjahao i stao izmeu svojih predaka i kaidava. Nakon to se naklonio, s potovanjem je zagnjurio lice u upavu dlaku Rukk-Ggrlovog boka. Njegova sposobnost spoznaje naputala je njegov um. U nekoj vrsti transa, prizvao je duhove svojega oca i ukunstaluna u ivu stvarnost. Duhovi se ukazae pred njim. Bile su to malene, brkate figure, nita vie od snenih zeeva. Oni zaskiae u znak pozdrava. Trali su na sve etiri, neto to nikada nisu inili u stvarnom ivotu. 0, sveti moji predaci, koji ste se sada sa zemljom sjedinili", kriknuo je kzan jezikom svoje vrste, konano polazim da osvetim njega, koji bi trebalo da stoji izmeu vas, mog sranog prastaluna, Velikog Kzana Hrr-Trihk Hrasta, kojeg ubie bezdlaki Sinovi Frejra. Godine suda su pred nama. Osnaite mi ruku, sauvajte nas od opasnosti, nae rogove drite visoko." inilo se kao da njegov ukunstalun zalazi duboko u unutranjost Rukk-Ggrla. Roasta slika je rekla: Idite, rogove drite visoko, miskte na mrnju prema neprijatelju. Klonite se prijateljstva sa Sinovima Frejra." Ta izjava bila je beskorisna Hrr-Bral Iprtu. Jedva da se oseao sposobnim da oseti ita izuzev mrnje prema tradicionalnom neprijatelju. Oni u stanju povezivanja nisu uvek bili mudriji od onih na vazduhu. Ronata prikaza njegovog oca bila je vea od ukunstalunove, jer on je u stanje povezivanja uao skorije. Prikaza se naklonila sinu i progovorila, ocrtavajui nizove slika u njegovom umu.

Hrr-Anggl Hhrot pokazao je sinu sliku koju je mladi kzan samo delimino shvatio. Ljudskom biu bila bi u potpunosti shvatljiva. A ipak je to bio prikaz koji je u velikoj meri uslovljavao njihov prkkaz ivotu. Vredni organ strasno je pumpao, irio se i skupljao. Sastojao se iz tri dela, od kojih je svaki pomalo podseao na vrsto stegnutu ljudsku pesnicu. Delovi su bili meusobno povezani i imali su razliite boje. Siva treina bila je poznati svet, zaslepljujue bela treina Bataliks, kao katran crna Frejr. Kada bi se Frejr naduvao, ostali delovi skupljali su se; kada bi narastao Bataliks, isto bi se desilo i sa poznatim svetom. Vredni organ bio je okruen parom. Parom su se kretale ute niti, vazdune oktave. Vazdune oktave podrhtavale su kao da pokuavaju da pobegnu od Frejra, a ipak su se u odredenim trenucima obavijale oko njega. Treina koja je bila Frejr isputala je crne izrasline koje su povlaile vazdune oktave i primicale ih blie poznatom svetu. Penila se. Rasla. Te slike bile su poznate mladom kzanu i trebalo je da mu uliju samopouzdanje pred polazak. Shvatio je i upozorenje koje je slika izraavala: vazdune oktave koje e pohod morati da sledi postajale su sve haotinije i savreni oseaj pravca koji su posedovali i on i svi pripadnici njegove vrste bie poremeen. Pohod e sporo napredovati, tokom mnogih vazdunih prekretnica, moda i godina. Zahvalio se ronatoj prikazi dubokim, grlenim reanjem. Hrr-Anggl Hhrot prikazao je jo slika. One su u sebi nosile dah drevnih stvari. Bile su izvuene iz vrela upamene mudrosti, iz herojskih doba kada se Frejr gotovo nije video. Mogla se nazreti vojska roastih predaka, nalik anelima, koji su potvrivali te slike. Hrr-Anggl Hhrot pokazao je ta e se desiti kada onoliko vazdunih prekretnica koliko stalun ima prstiju na rukama i nogama proe trostrukim organom. Lagano, izmrljano crnilo Frejra sakrie se iza Bataliksa. Tokom dvadeset uzastopnih vazdunih prekretnica tako e se ponaati. Bio je to zastraujui paradoks: iako je Frejr sve vie rastao, sakrie se iza Bataliksovog sve manjeg dela Tih dvadeset prikrivanja oznaavalo je poetak perioda grube dominacije Frejra. Kada pone dvadeset prikrivanja, nacije komponenti dvosekiih pae pod vladavinu Sinova Frejra. Tako je glasilo upozorenje ali sadravalo je nadu. Bedni, neznalaki Sinovi bie prestravljeni prikrivanjem Frejra, koji je pomagao raanje njihovog nakota. Tree prikrivanje najvie e ih demoralizovati. To je bio

trenutak da se udari po njima, to je bilo vreme da se doe pred grad u kojem je uniten Veliki Kzan, Hrr-Trihk Hrast. To je bilo vreme osvete. Vreme da se spaljuje i ubija Upamtite. Budite hrabri. Drite rogove visoko. Rat je poeo! Hrr-Bral Iprt ponaao se kao da je po prvi put primio priliv mudrosti. Zapravo ga je primio mnogo puta. Bio je nepromenljiv. Davao mu je grau za razmiljanje. Sve njegove komponente sa precima u povezivanju primale su iste slike mnogo puta tokom prethodnih etvrti. Slike su dopirale iz poznatog sveta iz vazduha iz duge smrti. Bile su nepromenljive. Sve odluke unutar komponente bile su rezultat takvih dotoka mudrosti od ronatih predaka. Oni koji su sainjavali prolost brojano su nadmaivali ive. Stari heroji iveli su u herojsko doba kada je Frejr bio bled. Mladi kzan izroni iz svog trenutka povezivanja Mnotvo oko njega uskomealo se, nauljilo ui. Ptice nad njime bile su nepokretne. Ponovo se oglasio nemelodini rog, a prilike koje su liile na lutke odneene su do svoje peine u prirodnoj utvrdi. Doao je trenutak da se krene. Hrr-Bral Iprt vinuo se u visoko sedlo na Rukk-Ggrlu. Pokret je izbacio sa mesta Zzhrrka, njegovu pticu govedaricu. Ona se podie u vazduh, a potom ponovo slete na rame Hrr-Bral Iprta. Mnogi od pripadnika grupa imali su svoje govedarice. Hrapavo kretanje govedarica bilo je umilno fagorskom uhu. Ptice su bile korisne jer su oslobaale fagore od gamadi koja im je napadala tela. Ta gamad, neugledna stvorenja, inila su vitalnu kariku u sloenoj ekolokoj strukturi sveta i neotkrivenu vezu izmeu smrtnih neprijatelja. Dok je mladi kzan bio povezan u razgovoru sa svojim precima, nad sneni pejsa navukli su se tmurni oblaci. "Svetlost se odbijala izmeu oblane zavese i tla. U difuznom, nepolarizovanom osvetljenju, gde nisu postojale senke i gde su se iva bia pretvarala u sablasti, ljudsko bie bilo bi izgubljeno. Nije bilo obzorja. Sve je bilo biserno sivo. Takvo zaslepljivanje belinom za vojsku dvosekiih koja je sledila svoje vazdune oktave nije predstavljalo nita. Sada kada je ceremonija razgovora bila gotova, sluge peaci vodile su etiri drebeta kaidava kroz belu tminu. ivotinjske grbe jedva da su nikle; njihovo grubo krzno jo je uvek bilo areno. Svako od drebadi jahala je jedna od kzanove etiri filoke. Svaka filoka imala je u kosu upleteno orlovo peije ili bledo, leptirima nalik planinsko cvee. Ove etiri mlade lepotice

probrali su lanovi komponente da prave dru-tvo Kzanu Hrr-Bral Iprtu tokom godina pohoda. Hladan povetarac, na etrdeset stepeni ispod nule, duvao je sa vrhova gleera prema istoku i nabirao lomne ukrase na odorama dvosekiih gospi. Pod tim ukrasima nalazilo se gusto fagorsko krzno, gotovo neprobojno za hladnou osim kada se potopi u vodu. Povetarac je komeao oblanu prekrivku. Kao kada se na prozoru otvori kapak, vratie se oblici poznatog sveta Mnotvo stvorenja ponovo se pojavilo, i goli zidovi Hhriggta iza njih, kao i etiri filoke, svi najpre sablasno bledi. Bela tmina se povlaila Napred su se videli turobni tesnaci koji e ih odvesti do predodreenog mesta dvanaest hiljada metara blie nivou mora Podigla se zastava Hrastiprta. Mladi kzan digao je ruku kao signal i pokazao napred. Zario je ronata stopala u bokove Rukk-Ggrla Zver podie rogatu glavu i poe preko krtog firna. Mnotvo lagano poe na put svojim neprirodnim, gegucavim pokretima. kriljac je kripao, sneg odzvanjao. Govedarice su letele u visini. Krstaki pohod je otpoeo. Do njegovog ispunjenja e doi kao to su predati i predvideli, kada se Frejr po trei put sakrije iza Bataliksa. Tada e vojska kzana udariti na Sinove Frejra koji su iveli u onom prokletom gradu gde je ubijen plemeniti prastalun Hrr-Bral Iprta Taj moni, stari kzan primoran je da skoi da vrha kule u susret svojoj smrti ispod nje. Osveta je krenula na njih: grad e biti uniten. Moda i nije bilo udo to je mali Lejntal Ai plakao u majinom krilu. Godinu za godinom, pohod je napredovao. Stanovnici Oldoranda iveli su potpuno nesvesni te udaljene nemeze. Borili su se sa mukom sopstvene istorjje. Dresil vie nije bio onako energian voa kao nekada. Sve je vie i vie ostajao u gradu i borio se sa detaljima organizacije koji su se glatko odvijali pre nego to se on umeao. Njegovi sinovi lovili su umesto njega. Miris promena uneo je nemir u svakoga. Mladi ljudi iz udruenja zanatlija eleli su da pou i bave se lovom i postavljanjem zamki. Sami mladi lovci bili su sve razuzdaniji. Dresil je ve pod svojim vodstvom imao lovca kojij imao erku po krvi sa enom nekog starijeg oveka. Takvo ponaanje postalo je uobiajeno, a sa njim i tue.

Bili smo pristojniji kada sam ja bio momak", poalio se Dresil Aozu Runu, zaboravivi psine sopstvene mladosti. Uskoro emo ubijati jedni druge, kao oni divljaci sa Kvizinta." Dresil nije mogao da odlui da li da pokua da slomi Aoza Runa ili da navede oveka da se pokorava podilazei mu. Odluio se za ovo poslednje, jer Aoz Run je postajao slavan kao vispren lovac, ali takvi potezi ljutili su Dresilovog sina Nakrija, koji je oseao neprijateljstvo prema Aoz Runu, iz razloga znanih samo mladima. Dlaj Hojn, ena kojom Dresil nikada nije bio zadovoljan, razbolela se i umrla u vreme kada je zamirala i godina 17. nakon ujedinjenja. Otac Bondorlonganon doao je i sahranio je na njenog strani zemljine oktave. Kada je preminula, jaz se otvorio u Dresilovom ivotu i on po prvi put oseti ljubav prema njoj. Od tada je alost vladala njegovim srcem. I pored svojih godina, ovladao je vetinom komuniciranja sa ocem i dostigao pavk ne bi li priao sa preminulom Dlaj Hojn. Susreo je njenog gosa dok je lutao svetom ispod njih. Optuila ga je da je nije voleo, da je upropastio njen ivot, da je bio suvie hladnog temperamenta, i jo mnoge druge stvari zbog kojih je njegovo srce tugovalo. Pobegao je od njenih kletvi, eljusti koje su kljocale i nakon toga bio je jo povueniji. Ponekad je razgovarao sa Lejntal Aiem. Deak je bio bistrijeg uma od Nakrija i Klilsa. Ali Dresil se klonio svog Brata, Malog Julija; dok je ranije oseao saaljenje prema Juliju, sada je oseao zavist. Juli je imao ivu enu koju je mogao da voli i da je ini srenom. Juli i Loil Braj iveli su u svojoj kuli i trudili se da ne obraaju panju na svoje sede. Loilanun je drala Lejntal Aia na oku i posmatrala kako sve potpunije ulazi u gruba zadovoljstva nove generacije. Daleko ispod Kvizinta ivela je religiozna sekta zvana uzimai. Prvi Juli ih je na kratko nazro. Bezbedna u divovskoj peini koju je grejala unutarnja 115 toplina, sekta je bila bukvalno neprobojna za temperaturne gradijente u gornjim slojevima atmosfere. Ali oni su ipak odrali tajne veze sa Panovalom; to je bila jazbina iz koje je stiglo obavetenje koje je, na svoj nain, izazvalo promenu isto onoliko znaajnu koliko bi to uinio i bilo koji temperaturni gradijent. Iako je obavetenje bilo ravo, za krute umove uzimaa sadravalo je lepotu i njima se inilo da poseduje istinu koja ide sa lepotom.

Uzimai, i muki i enski, nosili su sloenu odoru koja ih je obavijala od grla i pruala se sve do tla. Gledani sa strane, podseali su na naopake okrenut, dopola otvoren cvet. Nosila se samo ta spoljanja odora, afral. afral se mogao uzeti kao simbol naina razmiljanja uzimaa. Njihovo poimanje se tokom mnogih generacija ceremonijalizovalo mnogim zakonima, ograncima njihove razuene teologije. Bili su istovremeno sladostrasni i puritanski. ak je i represivno raslojavanje njihove religije sadravalo svoje paradokse i dovelo do neurotinog oblika hedonizma. Verovanje u Monog Akhu nije bilo u suprotnosti sa organizovanim sladostraem iz jednog osnovnog razloga: Moni Akha nije obraao panju na oveanstvo. On se borio protiv razorne svetlosti Vutre, a to je odgovaralo potrebama oveanstva; ali Akha se nije borio za oveanstvo, ve za sebe. Nije bilo bitno ta ini oveanstvo. Etika eudemonizma imala je izvor u ovekovoj bespomonosti. Dugo nakon sopstvene smrti, prorok Naba izmenio je sve to. Nabine rei konano su se probile do Panovala do peine. Prorok je rekao, ukoliko se mukarci i ene zakunu na suzdravanje i prestanu da leu jedno sa drugim tako da niko ne zna ko mu je otac, onda e Veliki Otac, Akha lino, obratiti panju na njih. Dopustie im da uestvuju kao ratnica u ratu protiv Vutre. Rat e se brzo svriti. oveanstvo bila je to sr Nabine poruke nye bilo toliko bespomono ukoliko to samo na odlui. oveanstvo nije bilo bespomono. Za zakopane uzi mae, poruka je bila ubedljiva. U Svetima Panovala nikada ne bi bila tako ubedljiva; tamo su ljudi uvek smatran sigurnim da oveanstvo moe da dela. Tokom jedne godine, uzimai su promenili ponaanje. Stari, kruti zakoni usmereni su prema strogoj ednosti, u ime kamenog boanstva. Oni koji nisu hteli da se pokore novoj moralnosti pogubljeni su maem, ili su pobegli pre nego to se ma spustio. U vrelini i dijalektici revolucije nije bilo dovoljno da uzimai preobrate same sebe. Nikada nije tako. Revolucionari moraju da podu i preobraaju druge. Zapoeo je put vernika Nabinog Akhe. Vernici pooe stotinama milja podzemnih prolaza da ire poruku. Prva stanica na njihovom putu bila je Panoval. Panoval je bio ravnoduan prema reima sopstvenog proroka, koji je davno pogubljen i zaboravljen. Aktivno se suprotstavio invaziji fanatika. Milicija im se ispreila i otpoela je bitka. Fanatici su bili spremni za borbu. Za njih nije postojalo nita bolje nego da umru za stvar. Ukoliko i ostali poginu, utoliko bolje. Njihovi gosi, koji su urlali zemljinim oktavama, pourivali su ih da

osvajaju. Bacali su se napred. Milicija je inila najbolje to je umela tokom jednog dugakog, krvavog dana. Onda se okrenula i pobegla. I tako se Panoval pokorio pred silom i pred novim reimom. Safrali su se urno ili samo da bi potom bili spaljeni. Oni koji se nisu priklonili pobegli su ili su ubijeni. Oni koji su pobegli otili su u otvoreni svet Vutre, u vene nizije severa. Izali su u vreme kada se sneg povlaio. Trave su rasle. Dva straara bolje su drala strau na nebesima, a sam Vutra delovao je manje divljano. Preiveli su. Godinu za godinom, irili su se prema severu u potrazi za hranom i skrovitim kutkom zemlje. irili su se i du reke Lasvalt, istono od velikih nizija. Napadali su migratorna krda jelkova i gunadua. A kretali su se prema alkovoj Prevlaci. Istovremeno, te povoljne temperature izazvale su pokret meu narodima smrznutog kontinenta Sibornala. Tal as za tal asom odrpanih kolonista kretao se juno, niz alkovu Prevlaku prema Kampanlatu. Jednog dana, dok je Frejr, usamljen, vladao nebom, najsevernije pleme iz Panovala srelo se s najjunijim plemenom Sibornalskog pokreta. Ono to se tada dogodilo, dogodilo se i mnogo puta ranije a bilo je sueno da se dogodi opet. Vutra i Akha potrudie se da bude tako. Takvo je stanje u svetu kada ga je Mali Juli napustio. Trgovci solju sa Kvizinta doli su u Oldorano sa novostima o naletima i neobinim dogaajima. Juli sada ve veoma star pourio je da bi ih video kada su stigli, okliznuo se na stepenitu i slomio nogu. Nakon nedelju dana, pozvan je sveti ovek iz Borliena, a Lejntal Ai uivao je u svom rezbarenom psu sa eljuu koja se mogla pokretati. Doao je kraj jedne epohe. Spremao se poetak vladavine Nakrija i Klilsa. DVOSTRUKI ZALAZAK Nakri i Klils nalazili su se u jednoj od soba travne kule gde je trebalo da slau jelenske koe. Umesto toga gledali su kroz prozori i vrteli glavom na ono to su videli. Ne mogu da poverujem", kazao je Nakri. Ni ja ne mogu", kazao je Klils. Ba nikako ne mogu da poverujem." Smejao se sve dok ga brat nije lupnuo po leima. Posmatrali su visoku, staru priliku koja je izlueno trala obalama Vorala. Oblinje kule zaklonile su priliku, onda su je ponovo videli, njene koate ruke i noge

mlatarale su. U jednom trenutku se zaustavila, zahvatila blato da bi ga pljusnula preko glave i lica, a onda nastavila da tri na svoj klimavi nain. Poludela je", kazao je Nakri, gladei brkove sa zadovoljstvom. Jo gore, ako pita mene. Potpuno poblesavila, mozak joj zarao." Iza prilike koja je trala ila je jo jedna, trezvenija, deak koji samo to nije postao ovek. Lejntal Ai sledio je svoju baku ne bi li se potrudio da je ne zadesi nikakvo zlo. Trala je pred njim i na sav glas plakala. On ju je sledio, namrgoen, tih, revnostan. Nakon to su stegli jedan drugome ruku, Nakri i Klils ih sastavie. Ne shvatam zbog ega se Loil Braj tako ponaa", kazao je Klils. Sea li se ta nam je Otac govorio?" Ne." Govorio je da se Loil Braj samo pravi da voli strica Julija. Kazao je da ga ona uopte nije volela." Ah, seam se. Zato se onda i dalje pretvara sada kada je mrtav? To nema nikakvog smisla." Smislila je ona neki lukav plan, sa svim tim njenim uenjem, videe. Sve je to trik." Nakri prede da otvori kapak. Ispod su radile ene. Udarcem noge zatvorio je vrata i okrenuo se licem prema svom mlaem bratu. ta god Loil Braj inila, to nije vano. Niko ne shvata enska posla. Bitno je da je Juli mrtav i da emo sada ti i ja vladati Embrudokom." Klils je delovao prestraeno. ,,A Loilanun? Lejntal Ai ta emo s 118 njim?" On je samo derle." Ne zadugo. Za dve etvrti napunie sedam godina i postae pravi lovac. To je dovoljno daleko. U tome je naa ansa. Moni smo bar to se mene tie. Ljudi e nas prihvatiti. Nee oni da im dete nareuje, a svi oseaju skriveni prezir prema njegovom dedi koji se sve vreme izleavao sa tom luakinjom. Moramo smisliti neto to emo rei svima, to emo im obeati. Vremena se menjaju." To je to, Nakri. Reci im da se vremena menjaju." Potrebna nam je podrka majstora. Idem odmah da govorim sa njima ti se bolje kloni, zato to sluajno znam da savet misli kako si ti budala koja samo pravi probleme. Onda emo pridobiti par glavnih lovaca, kao to su Aoz Run i ostali, pa e se sve srediti."

A ta sa Lejntal Aiem?" Nakri lupi svojeg brata. Ma, ne priaj mi o tome. Otarasiemo ga se ako bude pravio nevolje." Nakri je sazvao zbor te veeri, kada je prvi straar napustio nebo dok se Frejr kretao prema jednobojnom sutonu. Grupa lovaca ve je bila kod kue, vratila se i veina postavljaa zamki. Naredio je da se kapije zatvore. Dok se gomila okupljala na trgu, Nakri se pojavio u podnoju velike kule. Preko svojih jelenskih koa prebacio je stamel, grubu vunenu odoru crvene i ute boje, bez rukava, da povea dostojanstvenost. Bio je srednje visine, debelih nogu. Lice mu je bilo pljosnato, ui velike. Svojstveno sebi, drao je donju vilicu isturenu, to je njegovim crtama davalo prek, izazivaki izgled. Ozbiljno se obratio gomili, podsetivi ih na valjanost starog trumfirata koji su inili Val Ein, njegov otac Dresil i njegov stric Juli. U njima je bila udruena hrabrost sa mudrou. Sada je pleme bilo ujedinjeno; hrabrost i mudrost postali su uobiajene znaajke. On bi eleo da nastavi tradiciju, ali sa novim naglaskom. On i njegov brat vladae skupa sa savetom i uvek e posluati ta bilo ko ima da kae. Podsetio ih je da su fagorske pljake postale stalna pretnja, a da trgovci solju sa Kvizinta govore o verskim ratovima u Panovalu. Oldorando mora ostati ujedinjen i jaati svoje snage. Bili su potrebni novi napori. Svi se moraju vie potruditi. ene se moraju vie potruditi. Prekinuo ga je enski glas. Sii sa te platforme i prihvati se sam nekog posla!" Nakri je izgubio prisustvo duha. Otvorenih usta zurio je u gomilu, nesposoban da smisli odgovor. Loilanun je govorila iz gomile. Lejntal A stojao je pored nje i gledao u tlo. Drhtala je od straha i besa. Nema pravo da bude tu, ti i tvoj pijani brat!" povikala ie. ..Ja sam Julijev potomak, ja sam mu erka. Ovde stoji moj sin, Lejntal Ai, koga svi znate, koji e za dve etvrti biti ovek. Imam isto toliko mudrosti i snage koliko i bilo koji mukarac sakupljene od mojih roditelja. Odrite trijumfirat, kao to je i va otac mislio, Dresil, koga svi potuju. Zahtevam da vladam sa vama ene treba da imaju pravo glasa ja volim svoju porodicu. Govorite u moje ime, svi vi, dajte da ostvarim svoje pravo. A kada potom Lejntal Ai bude dovoljno star, vladae umesto mene. Valjano ga pripremam za to."

Oseajui kako mu obrazi gore, Lejntal Ai se obazre ispod sputenih veda. Ojre je saoseajno gledala na njega i dala mu znak. Nekoliko ena i par mukaraca poee da viu, ali Nakri je povratio svoju pozu. Nadvikao ih je. Nikome ena nee biti vladar dok se ja ita pitam. Ko je ikad uo za tako neto? Loilanun, mora da ti je glava gnjila kao kod tvoje matere kada si u stanju da pomisli tako neto. Svi mi znamo da nisi imala sree kada ti je ovek poginuo i svakome je ao, ali sve to to pria je najobinija besmislica." Svi ljudi okrenue se i pogledae Loilanunino porumenelo, iscrpljeno lice. Uzvratila je pogled bez treptaja i kazala: Vremena se menjaju, Nakri. Mozak je potreban koliko i miii. Istini za volju, mnogi od nas ne veruju ni tebi ni tvojem bratu." Mnogi poee da mrmljaju u Loilanuninu korist, ali jedan od lovaca, Faralin Fred, progovori grubo: Nee ona da mi nareuje ona je samo ena. Radije u da se bakem sa te dve hulje." Na to zaulo se mnogo razdraganog smeha i Nakri odnese pobedu. Dok se gomila veselila, Loilanun se probila kroz nju i otila negde da plae. Lejntal Ai nevoljno ju je sledio. Bilo mu je ao zbog majke, divio joj se; isto tako mislio je u svojoj glavi koliko je apsurdno od jedne ene to je oekivala da vlada Oldorandom. Niko nije do sada uo za tako neto, ba kao to je rekao ujka Nakri. Kada je zastao na rubu gomile, ena po imenu ej Tal prila je i dotakla mu rukav. Bila je mlada majina prijateljica prijatnog lica i radoznalog, sokoljeg pogleda. Poznavao ju je kao neobinu i prijatnu, jer je s vremena na vreme poseivala njegovu baku. kojoj je donosila hleb. Poi u s tobom da ti teim majku, ako nema nita protiv", rekla je ej Tal. Postidela te je, znam ali kada ljudi govore od srca, to nas esto postidi. Divim se tvojoj majci isto onoliko koliko se divim tvom mudrom dedi i babi." Da, hrabra je. Ali ljudi su se ipak smejali." ej Tal gledala ga je ispitivakim pogledom. Ljudi su se ipak smejali, da. Ali mnogi od onih koji su se smejali svejedno joj se dive. Oni se plae. Veina ljudi stalno je uplaena. Upamti to. Moramo se potruditi da izmenimo njihove umove." Lejntal Ai poao je sa njom, iznenada oseajui olakanje, smeei se prema njezinom ozbiljnom licu. Sudbina je radila u korist Nakrija i Klilsa. Te noi, divlji vetar duvaoje sa juga i neprekidno zvidao izmeu kula poput samog Satnog Zvidaa. Sledeeg dana,

lovci na ribu javili su da u reci ima itavo obilje riba. ene su sile sa vedricama i zahvatale svetlucava tela. To neoekivano obilje shvaeno je kao znak. Najvei deo ribe je usoljen, ali dovoljno je ostalo da omogui gozbu te noi, gozbu na kojoj se pilo jemeno vino da bi se proslavila nova vladavina Nakrija i Klilsa. Ali Klils nije imao oseaja, a Nakri pameti. to je jo gore, ni jedan od njih nije puno saoseao sa svojom sabraom. U lovu, nisu se pokazivali bolje od prosenih. esto su se prepirali ta da urade. A poto su bili svesni da te mane bacaju senku na njih, previe su pili, pa su se jo vie prepirali. Ipak, srea je i dalje bila na njihovoj strani. Vreme se sve vie popravljalo, jelena je s vremenom bilo u sve veem broju, a bolesti nije bilo. Fagorska pljake su prestale, iako su se udovita s vremena na vreme mogla videti na nekoliko milja udaljenosti. Plodna monotonija zahvatila je ivote u Oldorandu. Vladavina brae nije zadovoljavala svakoga. Njom nisu bili zadovoljni neki lovci; nisu bile zadovoljne neke ene i nije bio zadovoljan Lejntal Ai. Medu lovcima bila je grupa mladih koji su obrazovali druinu i odupirali se Nakrijevim pokuajima da ih rasturi. Njihov voda je bio Aoz Run Den, sada u punom cvetu muevnosti. Bio je krupan, sa otvorenim izrazom na licu, a mogao je da tri na svoje dve noge onoliko brzo koliko divlji vepar na sve etiri. Figura mu je bila osobita; nosio je kou crnog medveda, a njeno krzno omoguavalo je da se moe raspoznati sa velike daljine. Bio je to medved sa kojim se rvao i pobedio ga. Ponosan na tu pobedu, bez iije pomoi doneo je ivotinju iz brda i bacio je pred svoje zadivljene prijatelje u kuli u kojoj su iveli. Nakon ture ratela, pozvao je majstora Datnil kara da odere ivotinju. A bilo je izvesnog isticanja i u nainu na koji je Aoz Run stigao u tu kulu. On je bio naslednik jednog od strieva Val Eina koji je bio gospodar Brasimipa. Brasimipi su bili ime jednog podruja i naziv biljke neophodne za lokalnu ekonomiju; iz brasimipa dobijala se hrana za stoku koja je davala mleko za ratel; ali je Aoz Run smatrao svoju porodicu tiranskom, pobunio se protiv njih jo u ranoj mladosti i stao da ivi u sobici u jednoj udaljenoj kuli, ijedno sa nekoliko sposobnijih vrnjaka, uvek razdraganim Eline Talom, Pohotnim Faralin Ferdom, staloenim Tant Einom. Pili su u zdravlje gluposti Nakrija i njegovog brata. Veina je smatrala da se njihove pijanke vrlo istiu izmeu ostalih.

Aoz Run se isticao i u drugim pogledima. Bio je ovek poznat po hr t brosti u drutvu u kojem je hrabrost predstavljala uobiajenu vrlinu. Tokom plemenskog plesa, on je umeo da napravi salto u vazduhu ne dotakavi tlo. I arko je verovao u jedinstvo plemena. ak ni prisustvo njegove vanbrane erke Ojre nije spreilo ene da ga oboavaju. Bacio je oko na Loilanuinu prijateljicu, ej Tal, i toplo je odgovarao na njezinu jedinstvenu lepotu; ali svoje srce nije poklonio nikome. Video je da e jednoga dana Nakri i Klils uleteti u nevolju i stradati. Poto je znao ili je bar mislio da zna ta je dobro za pleme, eleo je da on sam vlada i nije mogao dozvoliti eni da ovlada njegovim srcem. U tom cilju, Aoz Run je odravao prijateljstvo s dosta drugara i isto tako obraao je panju na Lejntal Aia, hrabrei momka da idu skupa u hajkama kada je ovaj i slubeno napunio godine za lovca. Jednom u lovu na jelene jugozapadno od Oldoranda, njega i Lejntala Aia poplavljen teren razdvojio je od ostalih iz grupe. Morali su da se vraaju kroz teak predeo natrpan divovskim cilindrima radabarala Naili su na grupu od deset trgovaca polegalih oko logorske vatre naloene travom, obamrlih nakon pijanke. Aoz Run ubio je dvojicu jo dok su spavali, ne probudivi ni jednog od ostalih. Onda su on i Lejntal Ai potrali iz zaklona drei ivotinjske lobanje ispred lica i urlajui. Ostalih osam trgovaca predali su se u praznovernom strahu. Ta pria mnogo godina prepriavala se u Oldorandu kao sjajna ala. Ta osmorica trgovali su orujem, itom, krznima i zapravo svime to im dopadne pod ruku. Doli su iz Borliena, iji ljudi se tradicionalno smatraju kukavicama, i putovali od mora na jugu prema Kvizintu na severu. Mnogi od njih bili su znani u Oldorandu i to znani kao nevaljalci i prevaranti? Aoz Run i Lejntal Ai doveli su ih da slue kao robovi i razdelili ih meu ljudima. Za svog linog roba Aor Run zadrao je mladia po imenu Kalari, jedva neto starijeg od Lejntala Aia. Ta epizoda donela je jo vie ugleda. Uskoro je bio u poloaju da moe da izazove Nakrija i Klilsa. Ipak, suzdravao se, kao to je bio njegov obiaj i drao se svojih drugara. Nemir je rastao meu pripadnicima zanatskih udruenja Naroito je mladi po imenu Datka pokuavao da se odvoji od udruenja kovaa metala odbijajui da slui dugi rok kao egrt. Odveden je pred bratstvo. Nisu mogli dobiti nikakvu poslunost od njega. Onda Datka nestade svima sa videla tokom dva dana. Jedna

od ena saoptila je da lei vezan u jednoj od elija koje se nisu esto koristile, izudaranog lica. Na to, Aoz Run otiao je do Nakrija i upitao ga moe li da dozvoli Datki da se pridrui lovcima. Rekao mu je: Nije lak lovaki ivot. Jo uvek ima puno lovine, ali travni tereni izmenili su se zbog tog vraijeg vremena kakvo nam dolazi poslednjih nekoliko godina. Imamo puno posla, kao to i sam zna. Dopusti Datki da nam se pridrui ukoliko to eli. Zato da ne? Ukoliko se ne pokae dobro, izbaciemo ga i ponovo razmisliti. Otprilike je iste starosti kao Lejntal Ai, njih dvojica mogu ii zajedno." Svetio je bilo slabo tamo gde je Nakri stajao i nadgledao robove koji su muzli krmke za ratel. Praina je ispunjavala vazduh. Tavanica je bila niska i Nakri se zbog toga malo naginjao. inilo se kao da se pogurio pred izazovom Aoza Runa. Datka se mora pokoriti zakonima", kazao je Nakri, uvreden Aoz Runovim nepotrebnim pominjanjem Lejntala Aia. Dopusti mu da lovi i on e se pokoravati zakonima. Zaraivae on za ivot pre nego to se i zacele te masnice koje ste mu ostavili po licu." Nakri pijunu. Nije on izveban za lovca. On je zanatlija. ovek za takve stvari mora da bude uveban." Nakri se plaio da ne budu odate razliite tajne koje su pripadale udruenju kovaa metala; vetine udruenja paljivo su uvane i jaale vladarevu mo. Ako nee da radi, hajde da ga izloimo naem tekom ivotu, pa da vidimo kako e da preivi," raspravljao se Aoz Run. On je utljiv, neugodan tip." utljivost je dragocena u otvorenoj niziji." Konano je Nakri pustio Datku. Datka je uio uz Lejntal Aia, kao to je Aoz Run rekao. Postao je dobar lovac, koji je uivao u hajkama. Iako utljivog, Datku je Lejntal Ai prihvatio kao brata. Nije bio ni pun in razlike u njihovoj visini, a manje od godinu dana u starosti. Dok je lice Lejntal Aia bilo iroko i dobro raspoloeno, Datkino je bilo izdueno, a pogled mu je veito bio oboren. Njihova vetina kao para lovaca postala je legendarna tokom hajki. Zbog toga to su stalno bili zajedno, starice su govorile da e ih jednog dana zatei ista sudbina, kao to se ranije proricalo za Dresila i Malog Julija. Kao i nekada, tako i sada: njihove sudbine su se kasnije jako razlikovale. U tim danima mladosti, jednostavno su liili jedan na drugoga, a Datka je postao u tolikoj meri dobar da sujetni Nakri postade ponosan na njega, poe da se ponaa pokroviteljski, a

ponekad je pominjao sopstvenu dalekovidost kada je oslobodio mladia veza sa udruenjem zanatlija. Datka je utao i gledao u zemlju kada bi Nakri proao, jer nikada nije zaboravljao ko ga je tukao. Neki ljudi nikada ne prataju. Loil Braj nije bila ona stara nakon smrti svojeg oveka. Dok se ranije uvek drala svoje mirisne odaje sada je, stara i ranjiva, radije lutala divljinom probuenog zelenila oko Oldoranda, gde je pevala i razgovarala sama sa sobom. Mnogi su se bojali za nju, ali niko se nije usuivao da joj prie, izuzev Lejntal Aia i ej Tal. Jednog dana, napao ju je medved koga su nedavne lavine oterale iz broa. Dok se vukla po okolini, povreena, napali su je divlji psi, ubili je i napola pojeli. Kada je pronaeno njeno unakaeno telo, okupile su se ene i plaui gn odnele kui. Potom je ekstravagantna Loil Braj sahranjena na tradicionalan nain. Mnoge su je ene oplakale: potovale su izdvojenost te osobe, roene u vreme snegova, kojoj je polo za rukom da ivi meu njima, a opet da ostane u potpunosti po strani. Bila je neka vrsta nadahnua u toj izdvojenosti: kao da se radilo o tome da je one nisu mogle odrati za sebe same, pa su je zato proivljavale kroz nju. Svi su se spomenuli uenja Loil Braj. Nakri i Klils doli su da izraze potovanje svojoj prastaroj tetki, iako se nisu pomuili da narede da se dovede otac Bondorlonganon da prisustvuje njezinoj sahrani. Stajali su na rubu gomile koja ju je oplakivala i doaptava'.i se. ej Tal pola je s Lejntal Aiem da pomogne Loilanuni, koja nije ni plakala ni govorila dok su joj sputali majku u raskvaeno tlo. Kada su potom napustili to mesto, ej Tal u Klilsa kako se tiho cereka i govori bratu: Pa ipak, brate, bila je to samo jedna ena..." ej Tal porumene, zatetura se i pala bi da je Lejntal Ai nije zadrao za ruku. Otila je pravo u zranu sobu u kojoj je ivela sa svojom vremenom majkom i tamo je stojala lica okrenutog zidu. Bila je lepo graena, iako nije bila ono to se nazivalo tipom za raanje dece. Njenu lepotu inili su bogata, crna kosa, prefinjene crte lica, kao i nain na koji se drala. To ponosito dranje privlailo je neke mukarce, ali je mnogo vie njih odbijalo. ej Tal je odbila udvaranje svojeg dobrounog roaka Eline Tala. Bilo je to dovoljno davno da bi primetila da joj nisu prilazili drugi udvarai izuzev Aoz Runa. ak i sa njim nije uspevala da se suzdri. Sada, dok je stojala okrenuta vlanom zidu, po kome su sivi liajevi iscrtali svoje sablasne cvetove, odluila je da joj Loil Brajina nezavisnost poslui kao primer. Ona nee biti samo jedna ena, ta god joj drugo kazali na grobu.

Svakog jutra u zoru, ene su se okupljale u onome to je bilo znano kao enska kua. Bila je to zapravo neka vrsta radionice. S prvim zracima svetla, prilike bi se prikradale iz ruevnih kula, uukane u krzna, a esto i sa dodatnom zatitom protiv hladnoe, i probijale do svog radnog mesta. Ta jutra ispunjavala je vlana magla, koju su senovite kule delile u blokove. Teke, bele ptice proletale su poput oblaka kroz nju. Vlaga je curila po kamenju, a blato se razlivalo pod nogama. enska kua stojala je na jednom kraju glavne ulice, u blizini velike kule. Nedaleko iza nje, niz padinu, tekao je Voral, sa svojim propalim kamenim zidom. Dok su se ene spremale na posao, guske embrudoka ivina okupile bi se da ih nahrane, gaui i galamei. Svaka ena imala je po neku mrvicu za njih. U kui, kada bi njezina teka, kripava vrata bila zatvorena, obavljale su se vene enske dunosti: mlevenje ita radi brana, kuvanje i peenje, ivenje odee i izama i tavljenje koa. Naroito je red na tavljenju bio teak i nadgledao ga je mukarac Datnil Skar, majstor udruenja tavilaca i inilaca koe. U procesu tavljenja upotrebljavala se so, a tavioci su tradicionalno bili zadueni za nju. Ko-ristilo se i natapanje koe guijim izmetom, a to je bio posao previe poniavajui za mukarce. Rad je bio oivljavan ogovaranjem, dok su majke i erke raspravljale o nedostacima mukaraca i suseda. Loilanun je bila prisiljena da radi ovde sa ostalim enama. Jako je smravila, a lice joj je poprimilo ukastu nijansu. Toliko ju je izjedala gorina prema Nakriju i KJilsu da je retko razgovarala ak i sa Lejntal Aiem, kojem je sada bilo dozvoljeno da ide svojim putem. Nije se sprijateljila ni sa kim izuzev ej Tal. ej Tal je posedovala pronicljivost, nain razmiljanja koji je bio daleko od glupog trpljenja to je predstavljalo izraenu osobinu embrudokih ena. Jedne ledene zore, ej Tal samo to se digla iz kreveta, kada se dole na vratima zaulo kucanje. Magla je prodrla u kulu i orosila sve stvari u sobi u kojoj je spavala sa majkom. Sedela je u bisernoj tmini i navlaila izme kada se kucanje zaulo po drugi put. Loilanun je otvorila vrata u prizemlju i uspela se kroz staju i odaju iznad nje sve do ej Taline sobe. Porodine svinje pokretale su se i groktale prijatno u tami dok se Loilanun penjala uz kripave stepenice. ej Tal ju je doekala kada se popela do sobe i stegla joj hladnu ruku. Napravila je pokret prema najmranijem uglu sobe da ukae na tiinu, jer tamo je spavala njena majka. Otac joj je bio napolju sa ostalim lovcima.

U malenoj prostoriji koja je vonjala na balegu, one jedva da su bile ita vie od sivih obrisa, ali ej Tal primeti da neto nedostaje u Loilanuninoj pogurenoj prilici. Njezin neoekivani dolazak nagovetavao je nevolju. Loilanun, je li ti zlo?" Proaptala je te rei. Umorna sam, samo-sam umorna. ej Tal, tokom noi razgovarala sam sa gosom svoje majke." Govorila sa Loil Braj! Ve je tamo... ta je kazala?" Svi su tamo, ak i sada, njih hiljade, ispod naih nogu, ekaju na nas... Strano je i misliti na njih." Loilanun je drhtala. ej Tal obujmi rukom stariju enu i odvede je do kreveta na podu, gde su sedele zagrljene. Napolju, guske su gakale. Dve ene okrenue lice jedna prema drugoj, traei znake utehe. Nije to prvi put da sam bila u pavku otkako je umrla", kazala je Loilanun. Nikada je do sada nisam nala samo prazninu tamo gde bi trebalo da bude izgrebano nitavilo... Fesap moje bake urlao je da bi mi privukao panju. Usamljeno je tamo dole..." .Gde je Lejntal Ai?" ,,Oh, u lovu je", kazala je rasejano i smesta se vratila na temu. Tako ih je mnogo, lutaju, a ja ne verujem da ak i razgovaraju jedno s drugim. Zbog ega bi mrtvi mrzeli jedni druge, ej Tal? Mi se ne mrzimo zar ne?" Uznemirena si. Dodi, idemo na posao, pa emo neto pojesti." U sivoj svetlosti koja se probijala unutra, Loilanun je izgledala isto kao i njena majka. Moda nemaju ta da kau jedni drugima. Uvek tako ude da 125 razgovaraju sa ivima. Isto je tako i sa mojom jadnom majkom." Poela je da plae. ej Taj ju je obujmila, istovremeno se obazirui da vidi da li se usnula majka pokrenula. Treba da poemo, Loilanun. Zakasniemo." Majka je izgledala toliko drugaije kada se pojavila... toliko drugaije, jadna sen. A sve ono divno dostojanstvo koje je imala za ivota nestalo je. Poela je da se... sakuplja. Oh, ej Tal, bojim se da pomislim kako to izgleda kada si tamo dole za stalno." Poslednja izjava izletela je iz nje sasvim glasno. ej Talina majka prevrnula se i uzdahnula. Svinje pod njima zaroktae. Satni Zvida izbi. Bilo je vreme da se ode na posao. Ruku u ruci, odvukle su se niz stepenice. ej Tal zazvala je tiho svinje po imenu da ih primiri. Vazduh je bio leden kada su se nagle na vrata da ih zatvore, oseajui kako im se inje na njihovoj

ploi pretvara u prah pod prstima. U sivilu i blatitu ranog jutra i druge prilike napredovale su prema enskoj kui, kao bez ruku dok su pridravale ogrtae oko svojih ramena. Dok su se kretale meu bezunim oblijima, Loilanun je kazala svojoj drugarici: Gos Loil Braj priao mi je o njenoj ljubavi prema mom ocu. Mnogo je govorila o mukarcima i enama i njihovim odnosima to ne razumem. Govorila je rune stvari o mom muu, koji je sada mrtav." Nikada nisi razgovarala sa njim?" Loilanun je izbegla pitanje. Majka mi gotovo nije dozvolila da doem do rei. Kako mrtvi mogu biti toliko oseajni? Nije li to uasno? Ona me mrzi. Sve je nestalo izuzev oseanja kao bolest. Kazala je da mukarac i ena ine jednu celovitu osobu ne shvatam. Rekla sam joj da ne razumem.'Morala sam da zaustavim njene rei." Rekla si gosu svoje majke da uuti." Nemoj delovati toliko okirano. Moj mu me je tukao. Plaila sam ga se." Zadihala se i izgubila glas. Zahvalno su se natiskale u toplinu kue. tavilaka rupa za potapanje puila se. Po niama, debele svee nainjene od guije masnoe gorele su uz zvuke kao kada se dlake upaju sa koe. Tu se prikupilo dvadesetak ena koje su zevale i ekale se. ej Tal i Loilanun zajedno su jele hleba i uzele svaka po svoju porciju ratela za mlevenje ita. Starija ena, sada kada se njezino lice moglo jasnije videti, izgledalo je uasno, sa podonjacima i umrenom kosom. Da li ti je gos rekla neto korisno? Bilo ta to bi moglo pomoi? Da li je rekla ita o Lejntal Aiu?" Rekla je da moramo prikupljati znanje. Potovati znanje. Prezirala me je." Govorei sa ustima punim hleba dodala je: Rekla je daje znanje bitnije od hrane. Ovaj, u stvari rekla je da je ono hrana. Verovatno se zbunila poto nije naviknuta na nju tamo dole. Teko je shvatiti sve to govore..." Kada se pojavio nadzornik, prele su do ita. ej Tal je iskosa gledala svoju prijateljicu, ije je rupe u licu sada ispunjavala pepeljasta svetlost sa istonog prozora. Znanje ne moe biti hrana. Koliko god da znamo, svejedno moramo da meljemo ito za selo."

Kada je majka bila iva, pokazala mi je crtee maine koju pokree vetar. Mlela bi ito a da ene ne moraju da podignu ni prst, kazala je. Vetar bi obavljao posao ena." ,Mukarci ne bi marili za tako neto", kazala je ej Tal i nasmejala se. I pored njene panje, odluka ej Tal se sve vie ovravala u svojoj odluci; otila je najdalje od svih ena u pobijanju onoga to se prihvatalo bez razmiljanja. Njen posao bio je u kuhinji. Tamo se brano mealo sa ivotinjskom mau i solju i kuvalo u pari iznad otvora u kojima je brzo tekla voda sa vrelih podzemnih izvora. Kada bi tamno smee testo bilo gotovo, hladilo se, a potom ga ie vitka devojka po imenu Vraj delila svima u Oldorandu. U tom postupku ej Tal je bila strunjak; za njezine hlepie govorilo se da imaju bolji ukus nego kada ih bilo ko drugi spremi. Sada je uvidela tajanstvene perspektive iza vekne testa. Rutina je vie nije zadovoljavala, a ponaanje joj je postalo izdvojenije. Kada je Loilanunu ophrvala bolest od koje je sve vie kopnila, ej Tal dovela je nju i Lejntal Aia u svoju kuu, i pored oevog negodovanja, i strpljivo negovala stariju enu. Satima su razgovarale jedna s drugom. Ponekad je Lejntal Ai sluao; ee bi mu bilo dosadno, pa bi poao negde za svoj raun. ej Tal poe da prenosi svoje ideje ostalim enama u kuhinji. Naroito je razgovarala sa Vraj, koja je bila u onom dobu kada je ovek podloan tuim uticajima. Govorila je da ljudska potreba za istinom, nasuprot lai, podsea na potrebu za svetlou, nasuprot tami. ene su sluale i uznemireno mrmljale. I ne samo ene. U njenim tamnim krznima, ej Tal je delovala veliajno, a to su oseali i mukarci izmeu ostalih i Lejntal Ai. Sa njenim ponositim dranjem ile su i ponosite rei. I izgled i rei privlaile su Aoza Runa. Ponekad bi je sluao i raspravljao se. Oslobodio je u ej Tal ilu koketiranja, koja je odgovarala na njegov autoritativni izgled. Podravala je njegovo zalaganje za Datku protiv Nakrija; ali nije mu pruala slobode. Njezina sopstvena sloboda zahtevala je da njemu nimalo ne poputa. Nedelje su prolazile i snane oluje urlale su nad kulama Embrudoka. Loilanunin glas slabio je i jednog popodneva preminula je. U svojoj bolesti, prenela je jedan deo Loil Brajinog znanja na ej Tal i ostale ene koje su dolazile da je poseuju. Uinila im je prolost realnom, a sve to je govorila prolazilo je kroz filter tamne mate ej Tal. Loilanun je, dok je slabila, pomogla ej Tal da osnuje ono to su nazivale akademija. Akademija je bila namenjena enama; tamo su zajedniki traile naine

da budu neto vie a ne samo radnice za najprljavije poslove. Mnoge od trudbenica stajale su oko njezine samrtne postelje i plakale, sve dok ih ej Tal nije izbacila. .Moemo posmatrati zvezde", kazala je Vraj, podigavi svoje lice sa izrazom siroeta. Jesi li kada posmatrala kako se kreu pravilnim putanjama? Volela bih kada bih bolje razumela zvezde." Sve to vredi zakopano je u prolosti", rekla je ej Tal, pogleda sputenog na lice mrve prijateljice. Ovo mesto prevarilo je Loilanun, a vara i nas. Gosti nas ekaju. ivoti su nam toliko ogranieni! Trebalo bi da stvaramo bolje ljude isto onako kako pravimo bolje testo." Skoila je na noge i otvorila propali prozorski kapak. Njen promuurni intelekt smesta je video da mukarci Embrudoka nee imati poverenja prema akademiji, a pre svih Nakri i Klils. Samo e je nezreli Lejntal Ai podrati, iako se nadala da e pridobiti Aoza Runa i Eline Tala. Videla je da e biti prisiljena da se bon, s kakvim god protivljenjem da se akademija sretne i da e ta borba biti neophodna da bi svima ulila duha. Pobedie optu letargiju; dolo je doba za napredak. Nadahnue ponese ej Tal. Kada je njena jadna prijateljica sahranjena i dok je stojala sa rukom na ramenu Lejntal Aia, uhvatila je pogled Aoz Runa. Poela je silovito da govori. Rei su joj se uzdigle, divlje i glasne, izmeu gejzira. Ova ena bila je prisiljena da bude nezavisna. Ono to je znala pomagalo joj je. Neke meu nama nemaju nameru da budu vlasnitvo, poput robova. Mi pred sobom imamo viziju boljih stvari. Sluajte ta govorim. Stvari e se prometiti." Zinuli su prema njoj, ugodno iznenaeni novinom njenog izliva. Mislite da ivimo u sreditu univerzuma. A ja kaem da ivimo u sreditu ivinarnika. Na poloaj tako je zabaen da ne moete ni da pojmite koliko je zabaen. Evo ta u vam rei. Neka katastrofa dogodila se u prolosti, pradavnoj prolosti. Tako potpuna da niko ne moe rei ta je to bilo i zato se dogodilo. Znamo samo da je donelo tamu i hladnou dugog trajanja Pokuavate da ivite to bolje umete. Dobro, dobro, ivite lepo, volite jedno drugo, budite smerni. Ali nemojte se pretvarati da vas se katastrofa ne tie. Moda se dogodila davno, ali ipak utie na svaki dan naih ivota ini nas starijima, unitava nas, guta nas, oduzima nam decu. ini nas ne samo neznalicama ve i zaljubljenicima u sopstveno neznanje. Zaraeni smo neznanjem.

Hou da predloim lov na blago pohod, ako vam se tako vie dopada Pohod kome se moe prikljuiti svako od nas. elim da budete svesni naeg upropatenog stanja i da neprekidno budete svesni njegove prirode. Moramo da sakupimo, pare po pare, podatke o tome ta se desilo da nas svede na ovaj ledeni ivinamik; a onda moemo poboljati svoje anse i potruditi se da nas i nau decu to ne zadesi ponovo. To je blago koje vam nudim. Znanje. Istina. Plaite ih se, znam. Ali morate ih traiti. Morate nauiti da ih volite. Tragajte za svetlou!" Kao deca, Ojre i Lejntal Ai esto su istraivali prostor iza barikada. Razbacani po divljini nalazili su se kameni stubovi, znakovi starih puteva, koji su sluili kao sedite velikim pticama dok su obavljale straarsku dunost nad svojom oblau. Skupa su se penjali po turobnim ruevinama, lobanjama nalik ostacima prebivalita, skeletima drevnih zidova, tamo gde je mraz uglaao zidine kula a starost razjela sve. Deca nisu marila za to. Njihov osmeh odjekivao je du tih naputenih anatomija. Sada je smeh bio potisnut, a izvianja napornija Lejntal Ai uao je u pubertet; podvrgnut je ceremoniji pijenja krvi i unapreden je u hajkae. U Ojre se razvila obest i poela je da koraa gipkijim korakom. Njihova igra postala je opreznija; stare zagonetke naputene su isto onoliko nemarno koliko i strukture na koje su se odnosile, da vie nikada ne bi bile izvedene. Nevino primiije izmeu njih dokrajeno je konano kada je Ojre zahtevala da jedan od oevih robova, Kalari, poe na jedno od njihovih izvianja. Ovaj razvoj dogaaja oznaio je njihov poslednji zajedniki izlazak, iako to nijedno od njih nije shvatilo u vreme kada se sve odigralo; pretvarali su se da tragaju za blagom, kao i ranije Naili su na ruevine zdanja sa kojih su poskidani svi tragovi drveta. Lie brasimipa probijalo se izmeu ostataka spomenika na kojem je drevni, veti rad utonuo u blatnjavu koru. Jednom, kao deca, to su proglasili za svoj dvorac: bili su njegovi vlasnici koji su odbijali napad za napadom fagora i oponaali su blistave zamiljene zvuke bitke. Lejntal Ai bio je obuzet neugodnijim prizorom koji se odvijao u njegovom umu. U tom prizoru koji je u izvesnoj meri podseao na oblak, ali je isto tako liio na ej Talinu izjavu, ili pak neku drevnu poruku urezanu u steni on, Ojre, njihov nevoljni rob, Oldorano, pa ak i fagori i sva neznana bia koja ive u divljini kovitlali su

se okolo u velikom procesu... ali tu ie svetlost njegovog intelekta nestajala i ostavljala ga da luta po rubu provalije istovremeno opasne i velianstvene. Nije znao ta sve ne zna. Stojao je na delu ruevine koji se izdizao i gledao na Ojre ispod sebe. Bila je pognuta, i gledala u neto to mu je izmicalo iz vidokruga. Da lije mogue daje ovde nekada bio veliki grad! Da li bi iko umeo da ga ponovo sagradi u danima koji e doi? Ljudi poput nas, ali bogatiji." Kada nije dobio nikakav odgovor, unuo je povrh zida i gledao u njena lea, a onda je dodao jo pitanja. ta li su svi ti ljudi jeli? ta misli, zna li ej Tal za te stvari? Je li njeno blago ovde?" Odevena u krzna pognuta, posmatrana odozgo, vie je liila na ivotinju nego na devojku. Piljila je u neto u malom udubljenju izmeu kamenja i zapravo ga nije sluala. Svetenik koji dolazi iz Borliena kae da je Borlien nekada bio velika zemlja koja je vladala Oldorandom dalje nego to soko moe da doleti." Radoznalim pogledom razgledao je predeo, koga je debeli pokriva oblaka uinio senovitim. To je besmislica". Znao je, kao to Ojre moda nije, daje teritorija jednog sokola jo ogranienija od ovekove. ej Talinovo obraanje navelo ga je da primeti i druga ogranienja u ivotu, koja je sada besplodno prevakavao dok se mrtio na figuru ispod sebe. Nervirala ga je Ojre, nije znao zbog ega, udeo je da je proverava na neki nain, da pronae jezik za ono to je lealo iza tiine. Doi da vidi ta sam nala, Lejntal Ai?" Njeno blistavo, tamno lice gledalo ga je odozdo. Crte lica su joj se u poslednje vreme profinile i postajale sve enstvenije. Zaboravio je na svoju ljutnju i skliznuo niz nagnuti zid da bi se spustio pored nje. Izvukla je iz udubljenja maleno, golo ivo bie, njegova ruiasta pacovska njukica bila je iskrivljenja stravom dok se migoljilo u njezinim rukama. Njegova kosa okrznula je njenu dok se naginjao na tu novopridolicu na ovom svetu. Obuhvatio ie svojim, grubljim rukama njene dok im se prsti nisu isprepletali oko sredita koje se otimalo. Podigla je pogled da bi ga direktno usmerila prema njemu, usni razdvojenih, ovla se smeei. Osetio je njen miris. Obujmio je je oko zgloba. Ali pokraj njih stojao je rob, njegovo lice pokazivalo je tmurno shvatanje plamena nove intuicije koji je potekao meu njima. Ojre se pomerila za jedan korak od

njega, a zatim je nemarno gurnula mladune sisara u njegovo skrovite. namrtila se prema zemlji. Tvoja divna ej Tal ne zna sve. Otac mi je u poverenju rekao da misli da je ona sasvim uvrnuta. Idemo sada kui." Lejntal Ai iveo je neko vreme sa ej Tal. Poto su mu roditelji, a i deda i baba, bili mrtvi, raskinuo je sa detinjstvom; ali on i Datka bili su sada potpuno priznati lovci. Nakon to su ga braa liila naslea, odluio je da dokae da im je ravan. Napredovao je i rano sazreo, rastao sa dobroudnim izrazom na licu. Vilice su mu bile vrste, crte jasne. Ubrzo su svi primeivali njegovu snagu i brzinu. Mnoge devojke zagledale su ga sa smekom, ali on je imao oi samo za ker Aoza Runa. Iako je bio popularan, neto u njemu teralo je ljude da dre odstojanje. Primio je k srcu hrabre rei ej Tal. Neki su govorili da je previe svestan svog porekla koje je vodilo od Velikog Julija. Ostajao je izdvojen, ak i kada je u drutvu. Jedini njegov blizak prijatelj bio je Datka, zanatlija koji je postao lovac, a Datka je retko razgovarao, ak i sa Lejntal Aiem. Kao to je to neko 130 primetio, kad si sa Datkom to ti je kao da si sam. Lejntal Ai konano je otiao da ivi sa jo nekoliko lovaca u velikoj kuli, iznad odaje Nakrija i Klilsa. Tamo je sluao kako su se prepriavale stare prie i uio da peva drevne lovake pesme. Ali najvie je voleo da ponese zalihe hrane, obuje snene krplje, pa da krene po okolnom krajoliku koii se u poslednje vreme zaodevao u zeleno. Vie nije traio Ojrino drutvo na takvim ekspedicijama. U to vreme, vie se niko drugi nije usuivao da poe sam. Lovci su lovili zajedno, svinjari i obani imali su svoje uvreene puteve u okolini naselja, oni koji su gajili brasimipe ili su u grupama. Opasnost i smrt tako su esto pratili samou. Lejntale Aia poeo je da bije glas udaka, iako to nije nakodilo njegovoj popularnosti, jer je u prilinoj meri poveao broj ivotinjskih lobanja koje su ukraavale odbranbene ograde Oldoranda. Olujni vetrovi su urlali. Putovao je daleko, neuznemiren negostoljubivou prirode. Naao je puteve do zabaenih dolina i razruenih ostataka gradova iz kojih su stanovnici davno pobegli, ostavivi domove vucima i nevremenu. U vreme praznika dvostrukog zalaska, Lejntal Ai osvetlao je svoje ime u plemenu slavom koja se mogla meriti sa njegovim i Aoz Runovim uspehom prilikom zarobljavanja borlenskih trgovaca. Iao je sam planainskim krajem severoistono od Oldoranda, po dubokom snegu, kada se pod njegovim nogama otvorila rupa, i on je upao unutra. Na dnu sedeo je stungebag i ekao na sledei obrok.

Stungebazi najvie podseaju na uruenu drvenu kuicu, prekrivenu improvizovanim slamnatim krovom. Dostiu ogromne veliine, jer imaju malo neprijatelja izuzev oveka, a hrane se retko, jer su izuzetno spori. Sve to je Lejntal Ai ugledao od ovog, pogurenog na dnu svoje zamke, bila je asimetrina, rogata glava i razjapaljena usta, u kojima su zubi delovali kao da su nainjeni od drvenih klinova. Kada se eljust zatvorila na njegovoj nozi, istrgao ju je i otkotrljao se na jednu stranu. Batrgajui se u snegu koji ga je okruivao, podigao je koplje i zabio ga duboko u zglob stungebagovih usta. Ritmini pokreti ivotinje bili su spori, ali moni. Ponovo je oborila Lejntal Aia, ali nije mogla da zatvori usta. Odskoivi od rogova koji su ga traili, bacio se na leda zveri, hvatajui se za krute uperke dlake koji su se probijali izmeu osmougaonih oklopnih ploa. Izvadio je no iz pojasa. vrsto drei dlaku jednom rukom, iskidao je vlakanste tetive koje su drale jednu od ploa na njenom mestu. Stungebag je gnevno zauralo. I njega je ometao sneg i nije mogao da se preturi dovoljno da bi zdrobio Lejntal Aia. Ovome je polo za rukom da odvoji plou sa njegovih lea. Ploa je bila prepuna cepki, a tekstura joj je bila kao u drveta. nabio ju je u grlo zveri, a onda poeo da odseca njenu nezgrapnu glavu. Otpala je. Nije tekla krv, samo slabana, beliasta tenost. Ovaj stungebag imao je etiri oka postojale su manje vrste sa samo dva. Jedan par gle131 dao je prema napred u lobanji; drugi je gledao unazad i bio je postavljen na izratajima nalik na rogove na zadnjoj strani lobanje. Oba para otkotrljae se u sneg, jo uvek trepui u neverici. Obezglavljeno telo poe da se unatrake penje kroz sneg najveom brzinom. Lejntal Ai ga je sledio, probijajui se kroz grudve palog snega sve dok ono i on nisu izali na dnevno svetio. 0 Stungebage je poslovino bilo teko ubiti. Ovaj e daleko otii pre nego to se raspadne. Lejntal Ai razdragano podvrisnu. Izvadivi svoje kresivo, skoio je za vrat stvorenja i potpalio njegovo grubo krzno, koje je gorelo uz gnevne, siktave zvukove. Dim odvratnog mirisa zakovitlao se prema nebu. Paljenjem jedne ili druge strane, mogao je da grubo upravlja njime. Stvorenje poe da se kotrlja unatrake prema Oldorandu.

Rogovi se oglasie sa visokih kula. Video je paru gejzira. Barikade su se uzdizale iznad njega, ukraene lobanjama obojenim u ive boje. ene i lovci istrae da ga pozdrave. Odmahnuo im je svojom krznenom kapom zauzvrat. Sedei na vruem kraju usplamtele drvene gusenice, vozio ju je unatrake trijumfalno stazama Embrudoka. Svi su se smejali. Ali prolo je nekoliko dana pre nego to je smrad zamro u prostorijama du njegove trijumfalne putanje. Nespaljeni ostaci Lejntal Aievog stungebaga iskorieni su tokom praznika dvostrukog zalaska. ak su i robovi ukljueni u taj dogaaj jedan od njih ponuen je kao rtva Vutri. Dvostruki zalazak poklopi se u Oldorandu sa novom godinom. BHa je to godina 21. po novom kalendaru i pripremalo se slavlje. Nasuprot svemu to je priroda mogla uiniti, ivot je bio dobar i to se moralo osigurati rtvovanjem. Nedeljama, Bataliks je prestizao svojeg sporijeg druga straara na nebu. Sredinom zime, pribliili su se jedan drugom, i dani i noi postali su podjednako dugaki, a izmeu njih nije bilo poludnevice. Zato se kreu ba na taj nain?" pitala je Vraj ej Tal. Tako su se uvek kretali", kazala je ej Tal. Ne odgovoriste na moje pitanje, gospo", kazala je Vraj. Oekivanje rtvovanja, sa gozbom nakon toga, unelo je uzbuenje u proslavu zalaska. Pre nego to su otpoele ceremonije, plesalo se oko ogromne vatre potpaljene na trgu; sviralo se na udaraljkama, fruli i flugelu neki su tvrdili da je ovaj poslednji instrument izmislio niko drugi do Veliki Juli. Plesai su dobili ratela, nakon ega su svi, u svetlucanju znoja pod svojim krznima, otili iza barikada. rtveni kamen leao je istono od stare piramide. Graani se okupie oko njega, stojei na rastojanju punom potovanja, onako kako je naredio jedan od majstora. Kocka je vuena izmeu robova. Poast da bude rtva dopala je Kalarija, mladog borlienskog roba koji je pripadao Aozu Runu. Doveden je ispred svih, ruku vezanih na lea, a gomila puna iekivanja sledila ga je. Ledena mirnoa ispunjavala je vazduh. Iznad njihovih glava nalazio se teki, sivi oblak. Na zapadu, dva straara tonuli su prema horizontu. Svi su nosili baklje napravljene od stungebagove koe. Lejntal Ai odveo je svojeg utljivog prijatelja Datku da skupa idu sa Aozom Runom, jer je tamo bila i divna erka Aoza Runa.

Mora da ti je ao to e izgubiti Kalarija Aoz Rune", kazao je Lejntal Ai starijem oveku, gledajui prema Ojre. Aoz Run potapa ga po ramenu. Moj ivotni princip je da mi nikada ne bude ao. alost je smrt za lovca, kao to je bila za Dresila. Idue godine, uloviemo mnogo robova. Nije vaan Kaiari". Bilo je trenutaka kada Lejntal Ai nije verovao sranosti svog prijatelja. Aoz Run pogleda Eline Tala, a onda se obojica nasmejae, isputajui paru ratela Svi su se tiskali i smejali, izuzev Kalarija Koristei prisustvo gomile, Lejntal Ai uhvatio je Ojre za ruku i stegao je. Stisnula je njegovu aku u znak odgovora i nasmeila se, ali njje smela da ga pogleda direktno. Sav je rastao od zadovoljstva. ivot je bio zaista divan. Nije mogao da se suzdri da se ne smei kada je ceremonija poela da se odvija ozbiljnijim tokom. Bataliks i Frejr skupa e nestati iz Vutrine oblasti i poput gosa utonuti u zemlju. Sutra, ukoliko rtva bude prihvaena, oni e zajedno izroniti i tokom izvesnog vremena njihove povorke na nebu podudarae se. I jedan i drugi sijae danju, a no e biti preputena tami. Do prolea, ponovo e se razii i Bataliks se otpoeti sa poludnevicama. Svi su govorili da vreme postaje sve blae. Znaci poboljanja mnoili su se. Guske su bile deblje. Svejedno, sveana tiina pala je po gomili kada su se okrenuli prema zapadu i kada su se njegove senke izduile. Oba straara naputala su oblast svetlosti. Dolazili su nagovetaji zla i runih stvari. ivot mora biti ponuen da straari ne bi otili zauvek. Kako su se dvostruke senke produavale, gomila je bila sve mirnija iako su pokretali stopala poput divovske zveri. Postala je bezlina u dimu uzdignutih baklji. Senke su se irile. Sivilo koje se nije moglo rasuti bakljama prekrivalo je prizor. Ljudi su utonuli u vee i kolektivnu psihu gomile. Starci iz saveta, svi sedi i pogureni, prili su u koloni i drhtavim glasom otpoeli molitvu. etiri roba dovela su Kalarija Teturao se izmeu njih oputene glave, pljuvaka mu je curila iz usta. Ptice su letele iznad svih, zvuk njihovih krila bio je poput uma kie, a onda su se izgubile prema zlatu zapada Preko rtvenog kamena oblikovanog u vidu romba poloena je rtva, njena glava poloena je u udubljenje izdubeno u razjedenoj gornjoj povrini, okrenuta prema zapadu. Noge su mu zabravljene u drvenim nosaima i pokazivale su u smeru sada sakrivenom u sve blioj noi gde e se straari 133

ponovo pojaviti ukoliko dovre svoje opasno putovanje. Na taj nain, svojim telom, sa svim ilama i prolazima, rtva je predstavljala mistino jedinstvo dve velike misterije ljudskog i kosmikog ivota: kako gore, tako i, naporom udruenih volja, dole. rtva je ve izgubila svoju individualnost. Iako su njene oi kolutale, nije isputala ni zvuka, uutkana, kao prestravljena, Vutrinim prisustvomKada su etiri roba zakoraila unazad, pojavie se Nakri i Klils. Preko svojih krzna navukli su vunene ogrtae, ofarbane u crveno. Njihove ene pratile su ih do ruba gomile, a onda ih ostavile da produe sami. Njihove rapupane, pacovske bradice bar su jednom ulivale dostojanstvo u njihov izgled; zapravo je njihovo bledilo bilo gotovo isto kao i u rtve prema kojoj je Nakri spustio pogled kada je podigao sekiru. Podigao je svoju uasnu alatku. Zauo se udarac u gong. Nakri je stajao tamo, odmeravajui sekiru obema rukama, neto mravija prilika njegovog brata odmah iza njega. Dok se pauza produavala, mrmljanje se zau iz gomile. Doao je trenutak za odluujui udarac: promai li tovreme, ko zna ta sve moe zadesiti straare. mrmljanje je izraavalo gotovo nikada neizgovarano nepoverenje prema dva brata vladara. Udari!" Kriknu glas iz nagomilanih redova. Satni Zvida se oglasi. Ne mogu", rekao je Nakri i spustio sekiru. Neu to uiniti. Jednog od mranih, to da. Ali ne oveka, makar i borlijenca. Ne mogu." Njegov mlai brat probio se i dograbio alatku. Kukavico zbog tebe ispadamo budale pred svima. Sam u to uiniti i osramotiu te. Pokazau ti ko je bolji mukarac, ti pico jedna!" Iskeenih zuba, zabacio je sekiru na rame. Gledao je nanie premaoajnikom licu rtve, koje je gledalo iz svojeg udubljenja kao iz groba. Klilsovi miii zaigrae, kao da nee da ga sluaju. Otrica alatke odbijala je zrake sunevog zalaska. Onda se spustila i oslonila o kamen, a Klils se naslonio na drku i zagroktao. Trebalo je da popijem jo ratela..." Zau se graktanje iz gomile, kao u znak odgovora. Diskovi straara sada su dotakli neugledno obzoije. Oglasili su se pojedinani glasovi. Pa oni su par klovnova..." Kaem ja, previe su sluali Loil Braj." Ma to im je otac natrpao glavu uenjem miii su im oslabili."

Jesi li suvie dugo sedeo na gnezdu, Klils?" To pitanje uzviknuto grubim glasom izazvalo je smeh, i tmurno raspoloenje je prekinuto. Gomila se pribliila kada je Klils pustio da mu sekira isklizne u razgaeno blato. Aoz Run pritra, odvojivi se od svojih drugova, i dograbi alatku. Zareao je kao pas i dva brata odskoie od njega, slabano se bunei. Oteturali su se jo dalje unazad, ruku podignutih da se zatite, kada je Aoz Run zamahnuo sekiram iznad glave. Sunca su silazila, napola potonula, slavobitno, u more tmine. Svetlost im se prolivala poput umanaca iz dva guija jajeta, mutno uta, kao da se ljudska i fagorska krv izmeala nad nepominom pustarom. Slepi mievi su leprali. Lovci podigoe pesnice i zaklicae Aozu Runu. Sunevi zraci usmerili su se na piramidu i potom rasipali izmeu stubova senki pri njenom vrhu. Razdvojena svetlost ila je tano stranama oteenog kamena na kojem je leala rtva, ocrtavajui mu oblik. Sama rtva bila je u senci. Seivo alatke pogubljenja zamahnulo je na sunevoj svetlosti, ugrizlo u senci. Nakon istog zvuka udarca zau se zajedniki zvuk itave gomile, neka vrsta jeke na udarac iz plua koja su skupa izdahnula, kao da su i svi prisutni ispustili svoju sen. Glava rtve pade odseena na jednu stranu, kao da ljubi kamen koji ju je okruivao. Poela je da se gui u krvi, koja je kuljala iz rane i irila se, kapala na zemlju. Jo uvek je tekla kada je poslednji deo straara potonuo iza obzorja. Ceremonijalna krv bila je ona prava stvar, arobni fluid koji se borio protiv neivota, dragocena ljudska krv. Ona e nastaviti da kaplje tokom noi, obasjavajui dvojici straara pute kroz koje prolaze i okna prvobitnog kamena i odvodei ih do bezbednosti sledeeg jutra. Gomila je bila zadovoljna. Drei baklje visoko podignute, probijali su se, preko barikada, prema drevnim kulama, koje su se sada uzdizale tamne prema oblacima, ili se pak prekrivale nepravilnim mrljama boje fantomske svetlosti kada bi im se baklje pribliile. Datka je koraao pokraj Aoza Runa, oko kojega je gomila sada ila na rastojanju punom potovanja. Kako si mogao da podnese kasapljenje sopstvenog roba?" upitao je. Stariji ovek zamiljeno ga je pogledao. Postoje trenuci odluke." Ali Kalari..." pobuni se Ojre. Bilo je to tako uasno."

Aoz Run odbi primedbu svoje erke. Devojke to ne shvataju. Nalio sam Kalarija rungebelom i ratelom pre ceremonije. Nita nije osetio. Verovatno jo uvek misli da je u rukama neke borlienske cure". Nasmejao se. Ceremonija je bila gotova. Sada je malo ko sumnjao da se Frejr i Bataliks nee dii sledeeg jutra. Krenuli su da slave, da piju sa posebnim zadovoljstvom, jer sada su imali skandal o kojem su mogli da apu, skandal kukaviluka njihovih vladara. Nije moglo biti zabavnije teme za razgovor nad vrem pia, pre nego to bi otpoelo prepriavanje Velike Prie. Ali Lejntal Ai aptao je Ojri i hvatao je u mraku. Jesi li se zaljubila u mene kada si me videla kako jaem na zarobljenom stungebagu?" Isplazila mu je jezik. Naduvenko! Pomislila sam da izgleda luckato." Video je da e se proslava okrenuti na ozbiljno. KAD BEJAH SAV PIJANDOK.." Sve to je video pred sobom bila je zemlja koja se uzdizala i inila da isti luk obzorja deluje kao da je na dohvat ruke. Malene, gipke biljke ispod njegovih nogu pruale su se sve do horizonta i, na drugu stranu ispod njega, prema dolini. Lejntal Ai zastade, ruku oslonjenih o jedno koleno, zadihan, i obazre se. Oldorando se nalazio na est dana hoda iza njega. Druga strana doline bila je okupana jasnom plavom svetlou koja je precizno isticala svaku pojedinost. Nebo nad njim bilo je isprugano crveno ljubiasto bojom buduih oluja. Tamo gde je stajao, sve je bilo u senci. Nastavio je svoj uspon. Sve vie zemlje otkrivalo se iza bliskog, zakrivljenog obzorja, crne, crne, neosvojive. Nikada nije bio tamo. U daljini, jedna kula sve se vie uzdizala kako su bliska obzorja tonula pred njegovim napredovanjem. kamenje, razrueno, izgraeno pradavno u oldorandskom kalupu, sa istim zidovima koji su se zakrivljavali prema unutra i prozorima smetenim na svakom od etiri ugla svakoga sprata. Samo je jo etiri sprata stajalo Konano Lejntal Ai izbi na vrh padine. Krupne sive ptice jatile su se oko kule koja je bila okruena sopstvenim komadiima. Iza nje, neosvojeno brdo, divovsko, njegovo crnilo osvetljeno sivom svetlou neba. Kolona radabarala smestila se izmeu njega i beskonanosti. Ledeni vetar lomio se o gegove zube i zato je zatvorio usta. ta je ta kula radila ovde, tako daleko od Oldoranda?

Ali nije bila predaleko ukoliko si ptica, uopte nije bila predaleko. Nije bila predaleko ukoliko sifagor koji jae kaidava. Nije predstavljala nikakvo rastojanje ukoliko si bog. Kao da ele da istaknu tu misao, ptice poletee, lepeui krilima, klizei nisko iznad movare. Gledao je za njima sve dok nisu nestale sa vidika i dok nije ostao sam u divovskom krajoliku. Oh, mora biti da je ej Tal u pravu. Svet je nekada bio drugaiji. Kada je priao sa Aoz Runom o njenom govoru, Aoz Run je rekao da takve stvari nisu bitne; nisu se mogle izmeniti. Ono to je bilo bitno bilo je reivljavanje plemena, njegovo jedinstvo; kada bi bilo po ej Tal, jedinstvo bi bilo izgubljeno. ej Tal je govorila da jedinstvo nije bitno pred istinom. Glave okupirane mislima koje su se kretale kroz njegovu svest kao senke oblaka preko predela, uao je u kulu i digao pogled. Bila je to prazna ruevina. Drveni podovi izvaeni su radi goriva. Smstio je svoj zaveljaj i koplje u jedan ugao i popeo se uz grubi kameni zid, koristei svaki oslonac za nogu sve dok se nije zaustavio na vrhu jednog od zidova. Obazro se Najpre je potraio pogledom fagore bila je ovo zemlja fagora ali u njegovom pogledu iskrsavali su samo ogoleli, rtvi oblici. ej Tal nikada nije izala iz sela. Moda je morala da izmilja misterije. A opet, ovde je bila jedna misterija. Dok je posmatrao divovske graevine, upitao se sa strahopotovanjem: ,,A.0 ili je napravio'.' Zalo'.'" Visoko na ogromnom, oblom bregu iza njega koji nije mogao biti ak ni podnoje Nktrihka video je kako se grmlje pokree. Bilo je maleno, nezdravo zeleno boje pod nejasnim svetlom. Paljivo posmatrajui, video je da su to u stvari protognostici, obueni u otrcane odore, pogureni dok su se penjali. Terali su pred sobom koze ili moda arange. Namemo je pustio da vreme prolazi, osetio je kako se vue preko sveta, da bi posmatrao udaljena stvorenja, kao da ona sadre odgovore na njegova pitanja, ili ej Talina. Verovatno su to bili nondadi. nomadsko pleme koje je govorilo jezik nevezan s olonetskim. Dok ih je posmatrao, mukotrpno su se probijali kroz svoj deo predela i inilo se kao da uopte ne napreduju. Blie Oldorandu bila su krda jelena koja su davala selu vei deo potrebne hrane. Bilo je nekoliko naina da se ubije jelen. Ovo je bio metod koji su najvie voleli Nakri i Klils,

Pet pripitomljenih kouta drale su se kao mamci. Lovci su vodili te ivotinje na konim remenima do mesta gde se krdo napasalo. Koraajui pognuti iza kouta, ljudi su mogli doterati svoj pokretni tit u blizinu krda. Onda bi lovci pojurili napred i bacali koplje uz pomo bacaa koplja, ubijajui to je vie ivotinja mogue. Potom su odvlaiti trupla kui, a mamci su morali da nose na leima svoje mrtve drugare. Tokom tog lova, sneg je padao. Laka jugovina oko podneva oteala im je napredovanje. Jeleni su bili redi nego obino. Lovci su tri dana ili neprekidno prema istoku preko tekog terena, skupa sa svojim koutama mamcima, pre nego to su ugledali znake malenog krda. Lovaca je bilo dvadeset na broju. Nakri i njegov brat iskupili su se pred ljudima nakon noi posle dvostrukog zalaska irokogrudom deobom ratela. Lejntal Ai i Datka ili su uz Aoza Runa. Tokom lova malo su govorili, ali rei su retko bile potrebne kada se jednom uspostavi poverenje. Aoz Run, u svom crnom krznu, isticao se kao spomenik hrabrosti u okolnom beznau i dva mladia drala su ga se isto toliko verno koliko i njegov ogromni pas, Gru. Krdo se napasalo na vrhu blage padine na izvesnom rastojanju ispred nJt" i vetar je od ljudi duvao prema njemu. Bilo je potrebno da ih zaobiu nadesno, gde se nalazio vii teren i gde se miris nee prenositi. Dvojica ljudi ostavljena su pozadi sa psima. Ostali iz grupe penjali su se uzbrdicom, preko dva ina delimino okopnelog snega. Vrh uzbrdice bio je obeleen neravnom linijom panjeva i gomilama dve razruene graevine, zaobljene stoleima nevremena. Nalazili su se u mrtvom uglu i krdo se moglo videti tek kada su puzei na rukama i kolenima, vukui koplja i bacae kopalja izbili na vrh uzbrdice i stali da pretrauju polje. Krdo se sastojalo od dvadeset dve koute i tri jelena. Ovi su razdelili koute izmeu sebe i s vremena na vreme zarikali bi prkosno jedan na drugoga. Bile su to olinjale, slabane ivotinje, rebra su im se videla, crvenkaste griva im je visila. Koute su samozadovoljno pasle, glave sputene najveim delom vremena, odgurujui njukama sneg u stranu. Napasale su se na vetru, koji je duvao u lica povijenih lovaca. Velike crne ptice kooperile su se ispod njihovih papaka. Nakri dade znak. On i njegov brat vodili su dva koute-mamce, poavi sa njima sa leve strane krda, drei ivotinje izmeu sebe i kouta koje su pasle i koje sada prestadoe da

upkaju travu, ne bi li videle ta se dogaa. Aoz Run, Datka i Lejntal Ai vodili su sledea tri mamca i obilazili sa desne strane. Aoz Run vodio je svoju koutu drei joj glavu na istoj visini. Uslovi uopte nisu bili onakvi kakve je voleo. Kada krdo pone da bei, trae od kolone lovaca umesto prema njoj; lovcima je nedostajalo uzbuenje i uvebanost. Daje on vodio, proveo bi vie vremena u pripremi ali Nakri je bio suvie nesiguran u sebe da bi ekao. Panjak se nalazio sa njegove leve strane; gust lug stabala denisa odvajao je panjak od neravnog i kamenitog terena na desnoj strani. U daljini stajali su otri grebeni, a iza njih brda, sv dalje i dalje, sa planinama u najveoj daljini, gromovitim pod perjanicom purpurnih oblaka. Stabla denisa pruala su neto zaklona prilasku lovaca. Njihova srebnasta, iskirvljena debla bila su bez kore. Gornje grane bile su im oljutene u nekadanjim olujama. Veina ih je leala vodoravno, kroanja poleglih u suprotnom smeru od vetra. Neka su leala isprepletana, kao spojena u bici dugoj eonima. Sva su, tako istrta vremenom i elementima, podseala na minijaturne planinske vence, uzdignute htonskim pokretima. Svaku pojedinost prizora Aoz Run je proverio dok je napredovao pod zaklonom svoje koute. esto je dolazio ovamo ranije, kada je prolazak bio laki a sneg pouzdan; mesto je bilo zatieno i omoguvaloje iroku vidljivost, kakvu su krda volela. Sada je primetio da su denisi, i pored svih znakova smrti, ak fosilizacije, isputali zelene izdanke, koji su se izvijali iz svojih trupaca da bi zali u tlo na strani suprotnoj od vetra. Pokret tamo ispred. Usamljeni mujak pojavio se na vidiku, izbivi iznenada izmeu drvea. Aoz Run smesta je uhvatio nalet mirisa sa otrijim vonjom koji nije mogao smesta da prepozna. Novi mujak poe prema krdu prilino nespretno, a najblii od tri jelena domaina poe da ga izaziva. Domain poe prema njemu, kopajui nogama zemlju, riui, zabacujui glavu da bi pokazao to vie od svojih rogova. Novopridolica je stajala na svojem mestu ne zauzimajui uobiajeni odbrambeni poloaj. Jelen domain zalete se i uplete rogove sa uljezom. Kada su se ivotinje spojile, Aoz Run primeti konu traku razapetu izmeu paroaka novopridolice. Smesta je dao svoju koutu Lejntal Aiu i nestao iza najblieg panja. Napustivi isprepletanu gomilu koja je predstavljala njegovo palo deblo, potrao je, stalno zaklonjen, do sledeeg drveta.

Denis je bio pocrneo i mrtav. Izmeu njegovih izlomljenih rebara, Aoz Run ugleda ukastu ubu dlake koja je virila iza udaljenijih stabala. Dograbivi koplje desnicom i povukavi ruku spremnu za udarac, poeo je da tri koliko su ga noge nosile. Oseao je otre kamenove pod snegom ispod njegovih izama, uo rikanje zapletenih ivotinja, gledao kako se uzdiu ogromna mrtva debla i sve to vreme trao je to je tie mogao. Neto buke bilo je neizbeno. Dlaka se pokrenula i pretvorila u rame jednog fagora. udovite se okrenulo. Njegove ogromne oi crveno su bljesnule. Oborilo je svoje duge rogove i iroko razmaklo ruke da doeka napad. Aoz Run zabi koplje ispod njegovih rebara. S krkljavim urlikom, ogromni dvosekli pade na leda, preturen naletom Aoza Runa. Pade i Aoz Run. Fagor obuhvati svojim rukama Aoza Runa, zabi ronate ake u njegova lea. Valjali su se po bljuzgavici. Crno i belo stvorenje pretvorie se u jednu ivotinju, ivotinju koja se borila sama protiv sebe usred elementarnog predela, upinjui se da rastrgne sebe. Ona nalete na srebrnasti koren i nanovo postade dva razdvojena dela, crni deo nalazio se dole. Fagor zabaci glavu, otvorivi eljust spremnu za udarac. Redovi utih zuba, oblikovanih kao listovi, smetenih u beliato-sivim desnima, okrenue se Aozu Runu. On uspe da oslobodi jednu ruku, dograbi kamen i zabije ga izmeu tekih usana, izmeu zuba, dok su se sklapali nad njegovom glavom. Aoz Run ustade, naavi da je drka koplja jo uvek u telu udovita, i nalee se svom teinom na nju. Otro ispustivi dah, fagora napusti njegova sen. uta krv kuljala je iz rane. Ruke mu se otvorie i Aoz Run zadihano stade na noge. Ptica govedarica podie se sa tla u blizini i teko maui krilima polete prema istoku. Stigao je upravo na vreme da vidi kao Lejntal Ai ubija drugog fagora. Jo dva istrala su iz sklonita iza vodoravnog denisa. Oba su odgalopirala na jednom kaidavu, urei prema grebenu. Bele ptice sledile su ih maui krilima, kretei prema jeci koja im se vraala iz divljine. Datka prie i dograbi rame Aoza Runa ne rekavi ni rei. Gledali su jedar; 'rugog, a onda se nasmeie. Aoz Run otkri svoje bele zube, i pored bola koji je oseao. Datkine usne ustale su skupljene. Pojavi se Lejntal Ai, radostan. Ubio sam ga. Mrtav je!" Kazao je. Utroba im je u grudima, a plua u stomaku..." Odgumuvi nogom telo fagora, Aoz Run ode i nasloni se na panj. Snano je disao na usta i nos da bi se otarasio munog, mlenog zadaha neprijatelja. Ruke su mu se tresle. Zovi Eline Tala", kazao je.

Ubio sam ga, Aoz Rune!" ponovio je Lejntal Ai pokazujui nazad prema telu koje je lealo u snegu. Dovedi Eline Tala", naredio je Aoz Run. Datka prie mestu na kojem su se dva jelena jo uvek borila, oborenih glava, upletenih paroaka, raskopavajui sneg u blato svojim papcima. Izvadio je no i prerezao im vratove iskusnim pokretom. ivotinje su stajale dok im je curila uta krv sve dok se najzad vie nisu mogle drati na nogama, a tada su se sruile i uginule, jo uvek upletene. Traka izmeu paroaka to je stari trik mranih da dou do lovine", kazao je Aoz Run. im sam to video, znao sam da su u blizini." . Eline Tal dotra s Faralin Ferdom i Tant Einom. Oni odgurnue mladia i podigoe Aoza Runa. Treba da ubija te napasti, a ne da se grli sa njima", kazao je Eline Tal. Ostatak krda odavno je pobegao. Braa su ubila tri koute i likovali su. Ostali lovci dooe da vide ta je to polo kako ne treba. Pet trupova nije bilo lo pogodak; Oldorando e imati ta da jede kada se budu vratili. Trupla fagora bie ostavljena da trule tamo gde su se zatekla. Niko nije eleo njihove koe. Lejntal Ai i Datka odveli su koute mamce dok su Eline Tal i ostali pregledali Aoza Runa. Ovaj odgurnu njihove ispitivake ruke uz kletm. Da odgovnamo odavde", kazao je, dograbivi se za bok sa bolnim izrazom. Tamo gde je bilo etiri napasti moglo bi ih biti jo." Natovarivi mrtve koute na lea mamaca i vukui jelene, otpoee putovanje kui. Ali Nakri je bio ljut na Aoza Runa. Ti truli jeleni crkavali su od gladi. Meso e im imati ukus koe." Aoz Run nije rekao nita. Samo se kraguji radije hrane jelenima nego koutama", kazao je Klils. Umukni, Klilse", povikao je Lejntal Ai. Zar ne vidi da je Aoz Run povreen? Idi i vebaj udaranje sekirom." Aoz Run gledao je prem tlu i nije govorio nita to je jo vie ljutilo brau. Veiti predeo stojao je utljivo oko njih. Kada su najzad dospeli nadomak Oldoranda i njegovih zatitnikih vrelih izvora, uvari na kulama dunuli su u rogove. uvari su bili ljudi previe stari ili bolesni da bi ili u lov. Nakri im je dao laki posao ali ukoliko se njihovi rogovi ne oglase istog trenutka kada se grupa lovaca pojavi u daljini, ukidao im je sledovanje ratela. Rogovi su bili znak mladim enama da prekinu sa radom i odu izvan barikada da

se sretnu sa svojim mukarcima. Mnoge su se plaile da nije bilo smrtnih sluajeva meu njima udovitvo je znailo poniavajue poslove, golo odravanje, ranu smrt. Ovoga puta, prebrajale su glave i radovale se. Svi lovci su se vraali. Ove noi, bie slavlja. Moda e neke od njih zatrudneti. Eline Tal, Tant Ein i Faralin Ferd zazvae svoje ene, koristei laskanje i pogrde istovremeno. Aoz Run hramao je sam, ne govorei ni rei, iako je ispod svojih tamnih veda dizao pogled da vidi da li je ej Tal tu. Nije bila. Ni Datku njje pozdravila nijedna ena. Njegovo mladalako lice izduilo se i otvrdnulo dok se probijao kroz gomilu koja je izraavala dobrodolicu, jer nadao se da e se pokazati povuena ej Talina prijateljica Vraj. Aoz Run u potaji je omalovaavao Datku jer ni jedna ena nije dotrala da mu stegne ruku, iako je i sam bio u istom poloaju. Ispod tih tamnih veda, gledao je lovca koji je uhvatio ruku Dol Sakil, babiinu erku. Gledao je soptvenu erku, Ojre, kako tri da dograbi ruku Lejntal Aia; raunao je da bi mogli dobro odgovarati jedno drugom i da bi ta veza mogla imati svojih prednosti. Razume se, devojka je bila tvrdoglava, dok je Lejntal Ai bio prilino mek. Dobro e ga ona zavrteti pre nego to pristane da mu bude ena. Ojre je u tom pogledu bila kao divna ej Tal teka, lepa, svojeglava. Hramao je kroz iroku kapiju, oborene glave, jo uvek se drei za bok. Narki i Klils koraali su pored i gurali od sebe svoje ene koje su kretale. Obojica ga pretei pogledae. Gledaj svoja posla, Aoz Rune", kazao je Nakri. Skrenuo je pogled, izbacio rame prema njima. Uzeo sam tu sekiru jednom i, Vutre mi, uzeu je ponovo", zareao je. Svet je zadrhtao pred njegovim pogledom. Progutao je gutljaj ratela i vode, ali munina se svejedno uzdizala u njemu. Popeo se u skrovte koje je delio sa svojim drugovima, po prjzi put ravnoduan kako e se odrati lovina u ijem je hvatanju pomogao. Kada se jednom naao u sobi, sruio se. Ali nee on trpeti ropkinju koja e mu rasei odeu ili pregledati rane. Nakon jednog sata, izaao je sam, traei ej Tal. Poto je zalazak sunca bio blizu, nosila je koru hleba na Voral da hrani guske. Reka je bila iroka. Tokom dana nije bila smrznuta i otkrivala je crnu vodu uokvirenu komadima belog leda po kojima su guske ile gaui. Kada su oboje bili mladi, uvek je bila smrznuta od jedne do druge obale.

Kazala je: Vi lovci idete tako daleko, a ja sam svejedno videla lovinu jutros na drugoj strani reke. Hoksniji i divlji konji, ini mi se." Uvek ima naopake ideje, ej Tal. Misli li da zna bolje od lovaca? Zato nisi dola na zvuk roga?" Bila sam zauzeta". Izvukla je ruku i poela da mrvi koru jemenog hle141 ba kada su je guske okruile. Aoz Run rastera ih nogom i ponovo je dograbi za ruku. grabi za ruku. Danas sam ubio mranog. Jak sam. Povredio me je, ali sam ubio prljavog stvora. Svi lovci mi se dive, i sve devojke. Alija hou tebe, ej Tal. Zato ti nee mene?" Okrenula je lice prema njemu, pogleda koji je probadao. Nije bila ljuta, ve suzdrano ljuta. Hou te, ali ti bi mi ruku polomio kada bi se okrenula protiv tebe a stalno bismo se svaali. Nikada mi ne govori neno. Ume da se smeje i da se mrti, ali ne ume da bude mio. Eto!" Nisam ja od onih milih. Niti bih slomio tvoju lepu ruku. Pruio bih ti prave stvari za razmiljanje." Nita nije odgovorila, ve je nastavila da hrani ptice. Bataliks se zario u sneg i bacao zlato u slobodne uperke njene kose. U krutom, mrtvom prizoru, jedino to se kretalo bio je crni jaz. ispunjen vodom. Nespretno je stajao i gledo je, prebacujui teinu s noge na nogu, a onda je rekao: ime si toliko bila zauzeta ranije?" Ne uzvraajui mu pogled, kazala je otro: uo si moje rei onog tu nog dana kada smo sahranili Loilanun. Uglavnom sam se obraala tebi. Ovde ivimo u ivinamiku. elim da znam ta se deava u ostatku sveta. elim da uim. Potrebna mi je tvoja pomo, ali ti nisi ovek koji bi to pruio. Zbog toga uim ostale ene kada za to ima vremena jer na taj nain poduavam i sebe." emu to slui? Samo pravi nevolje." Nita nije rekla, zagledana preko reke, na koju su padali poslednji ostaci slabanog dnevnog zlata. Trebalo bi da te poloim preko kolena i dobro lzdevetam". Stajao je pod njom na obali i gledao je. Gnevno ga je pogledala U gotovo istom trenutku, njen izraz se izmeni. Nasmejala se, otkrivi zube i oblo, ruiasto nepce svojih usta, pre nego to ih je prekrila rukom. Ti stvarno nita ne shvata!" Iskoristivi trenutak, uzeo ju je silovito u ruke. Pokuau da budem mio za tebe, ej Tal, i jo vie od toga. Zbog tvojeg dragog duha i oiju to su blistave kao ova voda. Zaboravi to uenje bez koga svi mogu i postani mi ena".

Vrteo ju je oko sebe, nogu odignutih sa tla, a guske se ravnoduno razioe, vratova istegnutih prema horizontu. Kada je ponovo stojala kazala je: Govori sa mnom kao i uvek, Aoz Rune, molim te. Mo ivot je dvostruko dragocen, a mogu ga dati samo jedanput. Znanje je za mene bitno za svakoga. Nemoj me terati da biram izmeu tebe i znanja." Dugo te ve volim, ej Tal. Znam da ti je krivo zbog Ojre, ali nemoj mi rei ne. Budi mi ena odmah, ili u nai drugu, upozoravam te. Ja sam ovek vrele krvi. ivi sa mnom, i zaboravie sve oko te akademije." Oh, samo se ponavlja. Ako me voli, pokuaj da me saslua". Okrenula se i pola uzbrdicom prema kuli. Ali Aoz Run potra i dograbi je. Hoe li otii bez odgovora, ej Tal, nakon to si me naterala da izgovorim sve te luckaste stvari?" Ponaanje mu ponovo postade meko, gotovo prepredeno, kada je dodao: ,A ta bi uinila kada bih bio vladar ovde, vladar Embrudoka? Nije to nemogue. Tada bi morala da mi bude ena." U nainu na koji ga je pogledala, video je zbog ega ju je sledio; samo na trenutak, osetio je njezinu bit kada je rekla neno: Znai to sanja, Aoz Rune? Pa dobro, znanje i mudrost su druga vrsta sna, a nama je sueno da sledimo svoje snove odvojeno. 1 ja volim tebe, ali nita vie od tebe ne elim da neko ima mo nada mnom." utao je. Znala je da mu je bilo teko da prihvati njenu izjavu ili je to mislila; ali on je sledio drugu liniju razmiljanja, i kazao je, otrog pogleda: Ali mrzi Nakrija, zar ne?" On me ne dira." Ah, ali dira mene." Kao i obino kada se vrate lovci, odrana je gozba, a jelo i pie nastavljali su se tokom noi. Kao dodatak ratelu koji je bio uobiajen, bilo je crnog jemenog vina koje su nedavno fermentirali pivari. Pevale su se pesme, igrali plesovi kada su pia poela da deluju. Kada je pijanstvo dostiglo vrhunac, veina ljudi pila je u velikoj kuli, koja je ispunjavala vidik na glavnoj ulici. Prizemlje je bilo raskreno i tamo je potpaljena vatra, iji se dim kovitlao pod metalom ukraenim svodovima. Aoz Run ostao je neraspoloen i udaljio se od raspevane gomile. Lejntal Ai gledao gaje kako ide, ali bio je previe zauzet svojom jurnjavom za Ojre da bi jurio za njenim ocem. Aoz Run popeo se uz stepenite, kroz razliite nivoe, da bi izaao na krov i udahnuo sveinu vazduha.

Datka, koji nije imao uho za muziku, sledio ga je u tamu. Kao i obino, Datka nije govorio. Stajao je podboenih ruku i gledao u nejasne oblike koji su se uzdizali u noi. Zavesa mutne zelene svetlosti visila je na nebu; njeni pregibi zadirali su u stratosferu. Aoz Run pade na lea uz glasan povik. Datka ga dohvati i poe da ga umiruje, ali ga stariji ovek odgurnu. ta te grize? Pijan si, je P da?" Eno!" Aoz Run uperi prst prema praznoj tmini. Otila je, prokleta. ena sa svinjskom glavom. Edra mu, taj pogled u njenim oima!" Ah, pri viaj u ti se stvari. Pijan si." Aoz Run gnevno se okrenu. Ne zovi me pijancem, malecki! Video sam je, kaem ti. Golu, visoku, dugih nogu, dlakavu od rupe do grla, sa etrnaest sisa ila je prema meni". Trao je po krovu i mahao rukama. Klils se pojavi kroz kapak, malo se teturajui, u ruci mu je bila butkica od koute koju je glodao. Vas dvojica nemate nikakva posla ovde. Ovo je Velika Kula. Ovamo dolaze oni koji vladaju Oldorandom". Govance jedno", rekao mu je Aoz Run, prilazei. Ti si ispustio sekiru." Klils ga divljaki udari po vratu koutinom kosti. Sa urlikom, Aoz Run dograbi Klilsa za vrat i pokua da ga zadavi. Ali Klils ga udari po lanku, pesnicama poe da ga bije ispod srca i tako ga dotera do ograda koja je okruivala krov i iji se jedan deo odlomio i otpao. Aoz Run pade, a glava mu je visila u prazno. Datka!" povikao je. Pomozi!" utke, Datka prie Klilsu iza leda, vrsto ga dograbi oko kolena i podie mu noge. Zamahnuo je ovekovim telom, prebacivi ga preko zida i nadneo ga nad sedmospratnim ponorom. Ne, ne!" urlao je Klils, grozniavo se otimajui, rukama se drei oko vrata Aoza Runa. Trojica ljudi borili su se u zelenoj tami, a pratio ih je zvuk pevanja odozdo, dvojica od njih obojica naliveni ratelom protiv tankog Klilsa. Konano su ga imali, izborivi se protiv njegovog stiska kojim se drao ivota. Sa poslednjim krikom, pao je. uli su kako njegovo telo udara u tlo ispod njih. Aoz Run o Datka seli su zadihani na ogradu. Otarasili smo ga se", kazao je Aoz Run konano. Uhvatio se za rebra u bolu. Zahvalan sam ti, Datka". Datka nije ogovorio nita.

Konano, Aoz Run ree: Ubie nas zbog ovoga, govna. Nakni e se potruditi da nas ubiju. Ljudi me ve mrze". Nakon jo jedne stanke, gnevno je prasnuo: Sve je to bila greka te budale Klilsa. On me je napao. Sve je to njegova greka." Nesposoban da podnese tiinu, Aoz Run skoi na noge i poe da koraa po krovu, mrmljajui neto samom sebi. Dograbio je oglodanu butnu kost i zavitaio je daleko u tminu. Okrenuvi se ravnodunom Datki, kazao je: uj, sidi tamo i razgovaraj sa Ojre. Ona e da poslua ta joj kaem. Nateraj je da dovede Nakrija ovamo gore. Sav e se uspaliti ako mu to ona predloi video sam ja kako je to govno gleda." Slegavi ramenima i ne rekavi ni rei, Datka poe. Ojre je trenutno radila u Nakrijevom domainstvu, na gaenje Lejntal Aia; poto je tu bila miljenica, bilo joj je lake nego drugim enama. Nakon to se Aoz Run neko vreme drao za povreeno mesto i drhtao, koraao krovom i kleo u tamu, Datka se vratio. Dovodi ga", kazao je kratko. Ah nije to pametno, ta god da ti je na umu. Neu da imam nikakve veze s tim." Uuti". Bilo je to po prvi put da je iko ikada dao Datki to nareenje. Ovaj se povukao u najdublju senku kada figure poee da se penju kroz kapak tri figure, od kojih je prva bila Ojre. Za njom iao je Nakri sa vrem pia u ruci, pa Lejntal Ai, koji je odluio da ostane blizu Ojre. Izgledao je besno, a izraz na njegovom licu nije se umekao kada je primetio Aoza Runa. Ovaj poslednji uzvrati mrgoenje. Ti ostani dole, Lejntal Ai. Ne treba da se mea u ovo", kazao je otro Aoz Run. Ojre je ovde", odvratio je Lejntal Ai, kao da je to dovoljno, ne miui se. On me uva, tata", kazala je Ojre. Aoz Run odgurnu je u stranu i stade pred Nakrija, uz rei: A sad, ti i ja uvek smo se svaali, Nakri. Pripremi se da se bori sa mnom direktno, ovek na oveka." Silazi sa mog krova", naredio je Nakri. Neu da bude ovde. Ti spada tamo dole." Spremi se da se bori." Uvek si bio bezobrazan, Aoz Rune, i jo se usuuje da govori nakon svoje greke u lovu. Previe si se napio." Nakrijev glas bio je hrapav od vina i ratela Usuujem se i usuujem se i uiniu to", kriknu Aoz Run i baci se na Nakrija Nakri baci vr u njegovo lice. I Ojre i Lejntal Ai dograbie Aoza Runa za ruke, ali on ih se otrese i udari Nakrija posred lica.

Nakri pade, zakotrlja se, i izvue bode iz pojasa. Jedino svetio koje su imali bio je odsjaj koji je dopirao od lojanice koja je gorela na spratu nie. Svetlucala je na nou. Zeleni prevoji u nebu nisu dodavali nita vie od tragova u ljudska posla Aoz Run zamahnu rukom prema nou, promai i teko pade preko Nakrija, oborivi ga. Grokui, Nakri poe da povraa, nateravi Aoza Runa da se otkotrlja od njega. Oba oveka podigoe se, zadihani. Prestanite, obojica" povika Ojre, ponovo se uhvativi za oca. Zato se svaate?" pitao je Lejntal Ai. Izazvao si ga ni zbog ega, Aoz Rune. Pravo je na njegovoj strani, kolika god da je budala". Ti da uti ako hoe moju erku", zaurlao je Aoz Run i napao. Nakri, koji je jo uvek dahtao ne bi li doao do vazduha, nije imao nikakve odbrane. Izgubio je no. Pod kiom udaraca, odguran je do ruba ograde. Ojre vrisnu. Tamo se r\jihao na trenutak, onda mu kolena popustie. Potom ga nije bilo Svi su uli kada je udario u tlo u podnoju kule. Stajali su sleeno, gledali jedno drugo pogledima krivca. Do njih je dopiralo pijano pevanje iz unutranjosti zgrade. Kad bejah sav pijandok Na-a put za Embrudok, Glednem svinje usred skok Pa od toga steknem ok..." Aoz Run presavio se preko ruba ograde. Verujem da ti je to dosta, Gospodaru Nakri", kazao je treznim glasom. Uhvatio se za rebra i teko disao. Okrenuo se da bi ih redom pogledao, svakoga odmeravajui divljanim pogledom. Lejntal Ai i Ojre tiho su stojali zagrljeni. Ojre je jecala Datka prie i ree upljim glasom: utae o ovome, Lejntal Ai, a i ti, Ojre, kao marite za ivot videli ste kako lako ivot nestane. Proneu glas da sam prisustvovavo svai izmeu Nakrija I Klilsa. Potukli su se i pali zajedno preko ruba. Nismo ih mogli zaustaviti. Upamtite moje rei, videli ste prizor. utite. Aoz Run bie gospodar Embrudoka i Oldoranda." Biu, i vladau bolje od tih budala", rekao je Aoz Run teturajui. Potrudi se", kazao je Datka tiho. Jer nas troje znamo istinu o ovom dvostrukom ubistvu. Upamti da mi nismo uestvovali: bilo je to tvoje delo, u potpunpst. Postupaj s nama kako dolikuje tome." Godine u Oldorandu pod vodstvom Aoza Runa proi e kao i pod dotadanjim vladarima; ivot ima osobine koje vladari ne mogu dosegnuti. Samo je vreme

postajalo sve udnije. Ali to, kao i mnoge druge stvari, nije mogao da izmeni ni jedan gospodar. Temperaturni gradijenti u stratosferi menjali su se, troposfera se zagrevala temperature tla rasle su. Pljuskovi su ponekad trajali nedeljama. Sneg je nestao iz nizija u tropskoj oblasti. Gleeri su se povukli u vie terene. Zemlja je ozelenela. Poele su da rastu visoke biljke. Ptice i ivotinje koje niko do tada nije video poee da pristiu preko ili okolo barikada drevnog seoceta Svi oblici ivljenja menjali su se. Nita nije bilo kao nekad. Mnogi stari ljudi te promene nisu doekali sa dobrodolioom. Seali su se neizgaenih prizora snegova iz svoje mladosti. Sredoveni su pozdravljali promene dobrodolicom, ali su vrteli glavom i govorili da je sve to previe dobro da bi trajalo. Mladi nikada nisu ni znali za drugaije. ivot je plamteo u njima kao i u vazduhu. Imali su sada raznolike stvari za jelo; raali su vie dece, a od te dece manje je umiralo. A to se tie dva straara, Bataliks je izgledao jednako kao i uvek. Ali svake nedelje, svakog dana svakog asa, Frejr je postajao sjajniji, vreliji. Postavljena usred te klimatske drame bila je ljudska drama, koju mora odigrati svaka iva dua, na sopstveno zadovoljstvo ili razoaranje. Veini ljudi, to menjanje preciznih okolnosti bilo je od najveeg znaaja i svako od njih video je sebe kao sredite pozornice. Svuda irom velike Helikonijske kugle, gde god su se malene grupe mukaraca i ena borile za ivot, bilo je isto. A Zemaljska Osmatraka Stanica sve je snimala. Kada je postao gospodar Oldoranda, Aoz Run je izgubio svoje srano ponaanje. Postao je mrzovoljan i izvesno vreme izbegavao je ak i svedoke i sauesnike u svom zloinu. ak i oni koji su uspeli da odre nekakav pristup do njega nisu shvatali koliko je ta samom sebi nametnuta izolacija bila posledica beskonanog previranja krivice; ljudi se nikada ne mue da bi shvatili jedni druge. Tabui protiv ubistva bili su snani; u maloj zajednici u kojoj su svi bili povezani rodbinskim vezama, makar i dalekim, i gde se oseao gubitak ak i jednog sposobnog oveka, svest je bila toliko dragocena da ak i samim mrtvima nije dozvoljavano da se u potpunosti rastanu sa blinjima. Desilo se da ni Nakri ni Klils nisu sa svojim enama imali dece, tako da su preostale samo ene da razgovaraju sa njihovim gosima. Obe su javile da ih u je u svetu duhova doekao samo uzavreli gnev. Gnev gosa teko je izdrati, jer se nikada ne moe olakati. Gnev se pripisivao besu koji bi braa prirodno oseala

prilikom provale pijanog bratoubilakog ludila; enama je dozvoljeno da vie ne razgovaraju o njima. Braa i njihov uasni kraj prestali su da budu uobiajena tema razgovora. Tajna ubistva privremeno je sauvana. Ali Aoz Run nikada nije zaboravio. One zore nakon ubistva, umorno je ustao i umio lice ledenom vodom. Hladnoa je samo pojaala groznicu koju je potiskivao. itavim njegovim telom besneo je bol koji kao da je udarao od organa do organa. Tresui se od patnje, nije se usuivao da razgovara sa svojim saradnicima, pa je izjurio iz svoje kule, njegov pas Gru bio je sa njime. Naao se na putu po kome su se, u sablasnim maglama prve svetlosti, mogla videti samo pognuta tela ena koje su lagano odlazile na rad. Izbegavajui ih, Aoz Run teturao se prema severnoj kapiji. Morao je da proe pored velike kule. Pre nego to je to i shvatio, bio je suoen sa izlomljenim Nakrijevim telom, koje je lealo pred njegovim nogama, oiju jo uvek otvorenih u stravi. Naao je runi Klilsov le koji je leao sa druge strane podnoja kule. Tela jo uvek nisu otkrivena i nije data uzbuna. Gru je drhtao i skakao tamo-amo preko Klilskovog vlanog tela. Jedna misao probi se kroz maglu u njegovom umu. Niko nee verovati da su braa ubila jedan drugog ukoliko ih budu nali da lee sa suprotnih strana kule. Dograbio je Klilsovu ruku i pokuao da pokrene telo. Le je bio krut i nepokretan kao da je urastao u tlo. Bio je prisiljen da se sagne, gotovo zagnjurivi licu u mokru, trulu kosu, i da podigne telo ispod ruku. Ponovo se napregao. Neto se dogodilo sa njegovom ogromnom, bezobzirnom snagom. Klils nije hteo da se pomakne. Dahui, jeei, otiao je na drugi kraj i povukao za noge. Guske su gakale u daljini, kao da se podmevaju njegovim naporima. Konano je uspeo da pomeri le. Klils je pao licem nadole, i njegove ruke, kao ijedna strana lica smrzli su se za blato. Sada su se otrgli i telo se glasno preturi na mrtvom tlu. Bacio ga je pokraj njegovog brata, nepokretanu stvar bez ikakvog znaaja koju je pokuavao da obrie iz vidnog polja u svom umu. Onda je otrao prema severnoj kapiji. Veliki broj ruevnih kula stojao je izvan barikada, esto okruen ili zapravo razruen radabaralima koji su se uzdizali iznad njegovih ostataka. U jednom od tih spomenika vremenu, koji je gledao na ledenu prugu Vorala, naao je sklonite. Otpacima posuta soba na drugom spratu bila je netaknuta. Iako su drvene stepenice odavno nestale, polo mu je za rukom da se uspne uz gomilu sruenog materijala i provue u kamenu odaju. Stajao je zadihan, oslonjen jednom rukom o zid. Onda je izvukao no i grozniavo poeo da see krzno sa sebe.

Medved je ubijen u planinama da bi se obukao Aoz Run. Niko drugi nije nosio slino crno krzno. Istrgao ga je ne razmiljajui. Konano je stajao nag. ak i njemu samom prizor je delovao sramotno. Golotinja nije predstavljala deo kulture. Pas je sedeo i drhtao, gledao i cvileo. Njegovo telo, s uvuenim stomakom i izraenim miiima, bilo je prekriveno plamenim tragovima ospi. Njihovi jezici obliznuli su ga po itavom telu. Od kolena do grla, goreo je. Uhvativi penis u oajanju, trao je po sobi, urlajui od mnogih vrsta bola. Aozu Runu, vatra po njegovom telu bila je peat krivice. Ubistvo! Evo posledice; njegov mrani um skoio je da dograbi uzrok. Ni jednog trenutka seanje mu se nije vratilo na dogadaj tokom lova, kada je bio u bliskom kontaktu sa ogromnim belim fagorom. Nije mogao ni da pomisli da su se vai koje su napadale tu krznatu vrstu prenele na njegovo telo. Nije imao dovoljno znanja da bi mogao da izvri takvo povezivanje. * Zemaljska Osmatraka Stanica kretala se gore i osmatrala. Na njoj su se nalazili instrumenti koji su posmatraima omoguavali da ue razne stvari o planeti pod njima, o kojima njeni stanovnici nisu znali nita. Oni su razumeli ivotni ciklus gamadi koja se prilagodila na parazitizam i na fagorima i na ljudima. Analizirali su sastav vulkanske kore Helikonije. Od najmanje do najvee, sve injenice morale su se sakupljati, analizirati i odailjati na Zemlju. Bilo je to kao da se Helikonija rastavlja, atom po atom, i alje na tuinsku adresu preko galaksije. Razume se, u odreenom smislu na Zemlji je ponovo stvarana, po enciklopedijama i po mediju obrazabave. Kada bi, sa Avernusa, dva sunca viena kako se uzdiu na istoku iznad visova planinskog venca Nktrihka, iji su se vrhovi ponegde uzdizali u stratosferu i kada bi blistavih i senke prsnuli sa njih, prodirui svojom tajanstvenou u dubine atmosfere, bilo je romantiara na stanici koji bi zaboravili svoje injenice i udeli da postanu deo grubih dogaaja koji su se odigravali dole pod pokrivkom okeana vazduha. Grokui i proklinjui, umotane figure probijale su se kroz tminu prema velikoj kuli. Ledeni vetar besneo je sa istoka, zvidao izmeu drvenih kula, udarao ih u lica i stvarao inje na njihovim bradatim usnama. Sedam sati prolene veeri i mrkli mrak. Kada su najzad dospeli u kulu, zabravili su klimava drvena vrata za sobom, ispravili se i odahnuli. Potom su se popeli kamenim stepenicama koje su vodile do

sobe Aoza Runa. Ta soba bila je zagrejana vruom vodom koja je tekla kroz kamene cevi u podrumu. Gornje sobe prema vrhu kule, po kojima su spavali robovi Aoza Runa i neki od lovaca, bile su dalje od izvora toplote i sledstveno tome hladnije. Ali veeras je vetar, koji se probijao kroz hiljade pukotina, sve uinio ledenim. Aoz Run drao je prvi sastanak saveta kao Gospodar Oldoranda. Poslednji koji je stigao bio je Datnil Skar, glaveina udruenja tavilaca i inilaca koe. On je bio i najstarija prisutna osoba. Polako je izronio na svetio, obazrivo se osvrui, napola svestan kapaka. Stari su uvek sumnjiavi prema promenama uprave. Dve svee gorele su u loncima u sreditu poda rasipniki prekrivenog koama. Njihovi titravi plamenovi pokazivali su prema zapadu, a u tom smeru su okrenute i dve dimne zastave. Pri nesigurnoj svetlosti svea, majstor Datnil video je Aoza Runa, koji je sedeo na drvenoj stolici, i devet drugih ljudi koji su sedeli po koama. Njih estorica bili su majstori ostalih est udruenja zanatlija, i njima se naklonio svakom pojedinano, nakon to je ljubazno pozdravio Aoza Runa. Ostala dvojica bili su Datka i Lejntal Ai, koji su zajedno sedeli i delovali prilino nelagodno. Datnil Skar nije voleo Datku iz prostog razloga to je momak na-pustio svoje udruenje radi neodgovornog lovakog ivota; takvo je bar bilo miljenje Datnila kara; takoe mu se nije dopadala Datkina navika da stalno uti. Jedina prisutna ena bila je Ojre, koja je neprekidno drala svoj tamni pogled na podu. Sedela je delom zaklonjena stolicom svog oca, kao da eli da ostane u senkama koje su plesale po zidu. Sva lica bila su poznata starom majstoru, kao to su bila i ona sablasnija, poredana po zidu ispod greda tavanice lobanje fagora i drugih neprijatelja zaseoka. Majstor Datnil seo je na prostirku na podu pored jednog od svojih drugova zanatlija. Aoz Run pljesnuo je rukama i jedna ropkinja side sa sprata iznad njih, nosei posluavnik na kojem su bili vr i jedanaest rezbarenih drvenih aa; kada je majstoru Datnilu nalivena porcija ratela, ovaj shvati da su ae nekada pripadale Val Einu. Dobro mi doli", kazao je Aoz Run glasno i podigao svoju au. Svi su ispili slatku, mutnu tenost. Aoz Run progovori. Kazao je da namerava da vlada veom vrstinom nego njegovi prethodnici. Nee podnositi nikakvo bezakonje. Savetovae se sa savetom kao to je bilo i dotad, a savet e se i dalje sastojati od majstora sedam udruenja zanatlija.

Branie Oldorando od svih neprijatelja. Nee dozvoljavati da se ene ili robovi meaju u pristojan ivot. Garantovae da niko nee umreti od gladi. Dozvoljavae ljudima da razgovaraju sa svojim gosima kad god to zaele. Smatrao je akademiju traenjem vremena kada ene imaju posla. Vei deo onoga to je govorio nije imalo nikakvog znaenja, ili je oznaavalo da namerava da vlada. Govorio je, to nije moglo da se ne primeti, na neobian nain, kao da se rvao sa demonima. Oi su mu esto zurile u jednu taku, grabio je rukama svoju stolicu kao da se bori s nekakvim unutranjim muenjem. I zato, iako su njegove izjave same po sebi bile nedosledne, nain na koji su davane bio je zastraujue samosvojan. Vetar je zvidao, a njegov glas pojaavao se i stiavao. Lejntal Ai i Datka bie moji glavni oficiri i trudie se da se moje naredbe sprovode. Mladi su i pametni. Dobro, prokletstvo, dosta je bilo prie." Ali majstor udruenja pivara umeao se vrstim glasom i rekao: Gospodaru moj, ti ide prebrzo za nas sa sporom pameu. Neki od nas mogli bi se upitati zbog ega za svoje porunike proglaava ove dve mladice, kada oko sebe ima stare hrastove koji bi sluili bolje." Ja sam doneo odluku", rekao je Aoz Run, trljajui svoje telo o naslon svoje stolice. Ali moda ste je doneli prebrzo, gospodaru. Razmislite koliko dobrih ljudi imamo... ta je s vaom generacijom, kao to su Eline Tal i Tant Ein?" Aoz Run tresnu pesnicom po naslonu stolice. Potrebna nam je mladost, akcija. To je moja odluka. A sada moete ii, svi vi." Datnil Skar podigao se sporo i rekao: Moj gospodaru, oprosti mi, ali ovako naglo otputanje nanosi tetu tvom ugledu, a ne naem. Da li ti je zlo, da li te neto boli?" Ponora mu, ovee, idi, zar ne moe to da uini kada to neko zatrai? Ojre-" Obiaj je da tvoj savet majstora ispije u tvoje zdravlje, da odri zdravicu tvojoj vladavini, gospodaru." Pogled gospodara Embrudoka otiao je do grada i nazad. Majstore Datnil, meni je poznato da ste vi starci kratkog daha i dugih rei. Potedite me. Idite, hajde, pre nego to i vas zamenim. Odlazite, svi vi, mnogo vam hvala, ali idite, nestanite u tom zverskom nevremenu." Ali-" Idite!" zagroktao je i uhvatio se obema rukama.

Bilo je to neprijatno otputanje i starci iz saveta pooe mrmljajui, uvredeno pukajui bezubim obrazima. Nije to bilo dobro predskazanje... Lejntal Ai i Datka pooe, tresui glavama. im je bio nasamo sa erkom, Aoz Run pade na pod i poe da se kotrdenom useku kanjona, a protognostici jo uvek su nemirno spavali. Komandir pohoda mladog kzana, Jol-Gharr Virijk, stajao je na ispustu nekoliko stopa iznad njih i gledao kako se metovita grupa gilota i kreaghta ratnika pod njegovom komandom privlai nebranjenoj grupi. Deset odraslih madija inilo je druinu okupljenu u tami. Sa sobom su imali jednu bebu i troje dece. Pored njih nalazilo se sedamnaest aranga, ilavih ivotinja nalik na koze, ije gusto krzno je obezbedivalo najvei deo skromnih potreba nomada. Ova porodica madija bila je promiskuitetno organizovana. Nude njihovog bivstvovanja bile su takve da se parenje odigravalo bez obzira na okolnosti; nisu postojali nikakvi tabui protiv incesta. Njihova tela leala su tik jedno uz drugo da bi se ouvala toplina, dok su se njihove rogate ivotinje privlaile blizu uz njih, obrazujui neku vrstu spoljanjeg prstena odbrane protiv hladnoe koja je grizla kosti. Samo je straar bio izvan tog kruga, i leao nevino naslonjene glave na krzno jednog od aranga. Protognostici nisu imali nikakvog oruja. Jedina njihova odbrana bio je beg. Uzdavali su se u maglu kao zatitu. Ali otre oi fagora pronale su ih. Izuzetno teak teren odsekao je privremeno Jol-Gharr Virijka od glavnog tela trupa Hrr-Bral Iprta. Njegovi ratnici bili su gotovo isto toliko izgladneli kao i pre-ljudi kojim? su prilazili. Nosili su batine i koplja. Krckanje njihovog prilaska preko tla prekrivenog kriljcem bilo je skriveno hrkanjem i ukanjem madija. Jo samo nekoliko koraka. Straar se probudio iz sna i seo, prestravljen. Iz guste magle, rune prilike izronie kao sablasti. Povikao je. Njegovi drugovi se pokrenue. Prekasno. S divljakim urlicima, fagori napadoe, udarajui bez milosti. Gogovo u istom trenutku, svi protognostici bili su mrtvi, a s njima i njihovo maleno stado. Postali su proteini za pohod mladog kzana. Jol-Gharr Virijk sie sa svoje stene da bi izdavao nareenje o raspodeli. Kroz maglu, Bataliks se dizao sve vie, mutna crvena lopta, i zavirio u izgubljenu klisuru. Bila je godina 361 nakon male apoteoze velike godine 5634. nakon katastrofe. Pohod je sada bio na putu ve osam godina. Kroz pet godina, naii e na grad

sinova Frejra koji mu je bio odredite. Ali nijedno ljudsko oko nije moglo videti vezu izmeu sudbine Oldoranda i onoga to se desilo u tom dalekom i pustom klancu. lja, grokui, ritajui se i eui se. Jesi li donela tu lekovitu guju mast od majstorice Datnil, devojko?" upitao je svoju erku. Da, oe." Ojre izvue konu kutiju u kojoj se nalazilo mekano pare masnoe. Morae da ga utrlja u moje telo." Ne mogu, oe." Naravno da moe, i to e i uiniti." Oi joj blesnue. Neu. uo si ta sam rekla. Nateraj svoju ropkinju da to uradi. Ona i jeste za to, ne? Inae u dovesti Rol Sakil." Skoio je, urlajui, i zgrabio je. Hoe. Ne smem da dopustim da iko drugi vidi moje stanje, inae e poeti da se ire prie. Otkrie o emu se radi. zar ne shvata? Uinie to, prokleta bila, ili u ti polomiti taj edreni vrat. Teka si kao ej Tal." Kada je zacvilela, kazao je, sa novim gnevom: Zatvori oi ako si tako gadljiva, uini to zatvorenih oiju. Ne mora da gleda. Ali uini to brzo, pre nego to poludim." Kada je poeo da svlai koe, jo uvek sa luakim pogledom u oima, kazao je: I poi e sa Lejntal Aiem, da biste oboje utali. Ne elim raspravljanje. Video sam ve kako te gleda. Jednom e na tebe doi red da vlada Oldorandom." Njegove akire sletee sa njega i stojao je go ispred nje. vrsto je zatvorila oi i okrenula lice na drugu stranu, oseajui muninu od gaenja pred tim ponienjem. A ipak nije mogla da iskljui iz sebe prizor tog tvrdog, mr avog tela bez dlake, koje kao da se migoljilo pod svojom koom. Otac joj je do gtla bio prekriven skerletnim plamenovima. Poni, ti velika, luckasta filoko! U agoniji sam, prokleta, umirem." Ispruila je ruku i poela da mae lepljivu mast po njegovim grudima i stomaku. Nakon toga, Ojre pobee od njega, sipajui kletve, i istra iz zgrade, da bi stojala lica okrenutog ledenom vetru, gotovo povraajui od gaenja Takvi su bili rani dani vladavine njenog oca. Grupa madija leala je u svojoj bezoblinoj odei i spavala nemirnim snom. Poivali su u neravnoj dolini bezbroj milja daleko od Oldoranda. Njihov straar je dremao.

Okruivali su ih zidovi od kriljca. Pod naletima mraza, stena se raspadala u tanke slojeve koji su krkali ispod nogu. Nije bilo vegetacije, samo se tu i tamo mogao nai po neki krljavi grm zelenike, iji su listovi bili previe gorki ak i za svatoderne arange. Madiji su se zatekli u gustoj magli koja se esto sputala na ove visoke krajeve. Pala je no i oni su obeshrabreno ostali tamo gde su se zatekli. Bataliksova zora ve je pala na svet, ali tama i hladnoa jo uvek su vladali u Ie HLADNA DOBRODOLICA ZA FAGORE Gospodar ili ne. on e morali da dode do tncnc." kazala je prkosno ej Tal Vraji, kada u mirnoj poludnevnici nisu mogle da aspu. Ali i novi gospodar Embrudoka imao je svoj prkos i nije doao. Njegova vladavina nije se pokazala ni bolja ni gora od prethodne. I dalje se nije slagao sa svojim savetom iz jednog razloga, a sa svojim mladim pomonicima iz drugog. Savet i gospodar slagali su se kada su mogli zarad mirnog ivota; a .jedna od tema na kojima su se mogli sloili bez neugodnosti prema samom sobi bila je problematina akademija. Nije se moglo dozvoliti plodenje razdora. Polo su ene bile neophodne da bi radile za itavu zajednicu, nisu im mogli zabraniti da se okupljaju, i lako je zabrana bila beskorisna A ipak. nisu je povukli a to je ljutilo ene. aj Tal i Vraj srele su se nezvanino sa Lejntal Aiem i Datkom. Vi shvatate ta pokuavamo da uinimo", kazala je ej Tal. Naterajte vz tog tvrdoglavog oveka da se predomisli. Blii sic mu nego to u ja ikada biti." Sve sto je proizalo 1z tog susreta bilo je da jc Datka poeo da zugleda povuenu Vraj. A ej Tal poslala je malo prkosnija. Lejntal Ai vratio sc kasnije sa jedne od svojih usamljenih ekspedicija i zatraio da ej Tal izae. Pokriven blatom, sedeo je pokraj enske kue sve dok ona nije izala iz kuhinje. Kada se pojavila, sa njom su bila dva roba koji su nosili posluavnike a sveim veknama. Vraj je smireno koraala iza robova. Jo jednom, hieb Oldoranda bio je gotov, i Vraj je pola da nadgleda njegovu raspodelu iako ne pre nego to je ej Tal ukrala veknu vika za Lejntal Aia. Dala mu je, nasmeena, zabacujui upavu kosu.

Zahvalno je vakao. trupui da bi zagrejao stopala. Blae vreme, kao i novi "gospodar, zupravo je pokazalo da vie predstavlja potres nego stvarni napredak. Sada je ponovo bilo hladno, i vlagu koja je prekrivala tamne trepavice ej Tal smrzla sc. Svuda unaokolo, sve jc prekrivao beli mir. Reku je jo uvek tekla, uli njene obale bile su prekrivene ledeniji CU'iM. fc Kako je moj mladi porunik? Malo te viam ovih dana." Progutao je ostatak vekne, njegove prve hrane u tri dana. Lov je bio teak. Morali smo daleko da putujemo. Sada kada je hladnije. moda e jeleni prii blie kui." Stajao je napregnuto i gledao je pred sobom u krznima koja su joj rdavo pristajala. U njenom nemirnom utanju bilo je neega emu su se ljudi divili, a to ih jc ipak odbijalo od nje. Pre nego to je i progovorila video je da je prozrela njegov izgovor. Veoma te cenim Lejntal Ai, kao to sam i tvoju majku. Seam se mudrosti tvoje majke. Upamti njen primer i ne okrei se protiv akademije, kao neki od tvojih prijatelja." Ti zna koliko tc Aoz Run ceni", ispalio jc. Znam 11a koji nain to iskazuje." Videvi daje zbunjen, postala je ljubaznija; uzela gaje za ruku, poavi s njim i pitajui ga gde je bio. Tu i tamo bacao je pogled na njen otri profil dok joj je priao o razruenom selu koje je video u divljini. Lealo jc napola zatrpano stenjem, njegove puste ulice bile su kao presueni potoci, okruene kuama bez krovova. Svi drveni delovi bili su odneeni ili su istruleli. Kamena stepenita penjala su sc do spratova koji su davno nestali, prozori su gledali prema razbacanom stenju. Po vratima rasle su gljive, nanosi snega skupili su se po ognjitima, ptice su podigle gnezda u snegom zasutim alkovenima. Sve je to deo katastrofe", kazala je ej Tal. To se tako deava", kazao je nevino i produio da pria o maloj grupi fagora na koje je naleteo ne ratnika, ve poniznih trgovaca gljivama, koji su sc isto toliko uplaili njega koliko i on njih. . Tako nepotrebno stavlja ivot na kocku." Moram... moram da pobegnem." Ja nikada nisam izala iz Oldoranda. Moram, moram hou da odem kao ti. Zarobljenik sam ovde. Ali govorim sebi da smo svi zarobljenici." ..Ja ne vidim tako stvari. ej Tal.^

Videe. Najpre, sudbina nam menja karakter; zatim nai karakteri menjaju sudbinu. Dosta je toga suvie si mlad." Ali nisam premlad da ti pomognem. Ti zna zbog ega se svi plae akademije. Mogla bi poremetiti ustaljen tok ivota. Ali ti kae da e znanje doprineti optem dobru, zar ne?" Gledao ju jc sa polusmekom. napola se alei, a onda pomisli, dok mu je uzvraala pogled, da. znam ta Ojre osea u vezi s tobom. Slpila se naklonom glave i nije rekla nita, smeei se zauzvrat. Onda mora to i da dokae." Podigla je finu obrvu i nije rekla ni re. Podigao je aku i otvorio prljave prste pred njenim oima. Na njegovom dlanu leale su dve vlati trave, na jednoj jc seme bilo sloeno u obliku finih zvonia, a druga je imala oblik majunog cveta. Pa, gospoo, moe li se akademija pokazati na ovome i rei njihova imena?" Nakon trenutka oklevanja, kazala je: To su zob i ra, zar ne?" Pretraivala je u umnom skladitu narodne mudrosti. Nekada su sc odgajale." Ubrao sam ih pored razruenog sela, rasle su divlje. Moda su nekada postojala polja sa njima pre tvoje katastrofe... Ima i drugih udnovatih biljaka, koje se penju uz ruevine po zaklonjenim mestima. Moe se praviti dobar hleb od ovog zrnevlja. Jeleni ih vole kada ispae ima dovoljno, izabrae zob i nee dirati ra." Dok je stavljao zeleno bilje u njene ruke, osetioje kako joj kosa rai grebe kou. A zato si mi ih doneo?" Napravi nam bolji hleb. Ti ima pristup veknama. Popravi hleb. Dokai svima da znanje doprinosi optem dobru. Onda e zabrana biti ukinuta." Vrlo si promiljen", kazala je. Naroita osoba." Hvala ga je zbunila. ,,Oh, po divljini rastu mnoge biljke koje se mogu iskoristiti za nae dobro." Kada se pripremio da pode, kazala je: Ojre je ovih dana vrlo neraspoloena. ta je to titi?" Ti si mudra mislio sam da e znati." Drei zeleno semenje u ruci, namestila je krzna oko svog tela i toplo rekla: Doi ee da razgovaramo. Nemoj da odbacuje moju ljubav." Nespretno se nasmeio i okrenuo. Nije bio u stanju da objasni ej Tali ni bilo kome drugom kako je prisustvo ubistvu Nakrija i Klilsa bacilo senku na njegov ivot. Iako su bili glupai, Nakri i Klils bili su mi ujaci i voleli su ivot. Uas nikako nije hteo da ode, iako su prole ve dve godine. Nagaao je da su i tekoe koje je

iskusio sa Ojre bile deo iste umeanosti. Prema Aozu Runu, njegova oseanja bila su sada vrlo ambivalentna. Ubistvo je otuilo njegovog monog zatitnika ak i od sopstvene erke. Njegovo utanje nakon smrti ubedivalo ga je u krivicu Aoza Runa. Postao je gotovo isto toliko utljiv koliko i Datka. Nekada je iao daleko u svojim usamljenim ekspedicijama zbog dobrog raspoloenja i elje za avanturama; sada su ga nagonili alost i nemir. Lejtan Ai!" Okrenuo se kada je uo poziv ej Tal. Doi da sedi sa mnom dok se Vraj ne vrati." Takvi pozivi bili su mu dragi i stideli ga se u isti mah. Brzo je poao za njom u njeno staro sklonite iznad svinja, nadajui se da ga pri tom nije video ni jedan od njegovih prijatelja lovaca. Nakon spolanje hladnoe, ustajalost njegovog vazduha uinila ga je sanjivim. ej Talina smeurana stara majka sedela je u uglu pored klozeta iz kojeg je izmet padao direktno do ivotinja ispod njih. Satni Zvida oznaio je sat; tama se ve prikupljala u sobi. Lejntal zVi pozdravi je staricu i seo na koe pored ej Tal. Skupiemo jo semena i zasadili mala polja rai i zobi", kazala je. z.nao je po zvuku njenog glasa da je zadovoljna. Nakon izvesnog vremena, Vraj se vratila sa drugom enom, Amin Lim, punakom mladom enom materinskog izgleda, koja je bila jedna od glavnih sledbenica ej Tal. Amin Lim otila je pravo do stranjeg zida prostorije, gde je sela prekrtenih nogu, leda oslonjenih o kamen; elela je samo da slua i da joj ej Tal bude u vidokrugu. 1 Vraj se povukla. Ona je bila relativno vitkije grade. Dojke jedva da su joj se vie isticale ispod srebmasto sivog krzna nego to bi to inile dve glavice luka. Lice joj je bilo usko, ali ne neprivlano, jer su joj oi bile duboko uvuene i blistave prema bledoj koi. Ne po prvi put, Lejntal Ai pomislio je kako Vraj lii na Datku; moda se zbog toga dopadala Datki. Jedna osobina koja se isticala na Vraj bila je njena kosa. Bila je bogata i tamna. Dok se nalazila na suncu, delovala je vie tamno smee nego plaviasto crno, kao oldorandska kosa. Njena kosa bila je jedini znak da je Vraj meovitog porekla; njena majka bila je ropkinja sa juga Borliena, svetle kose i tankog stasa, koja je umrla kada je zarobljena. Previe mlada da bi zamerila porobljivaima, Vraj se oduevljavala svime u Oldorandu. Njeno detinje divljenje naroito su izazivale kamene kule i cevi sa

vruom vodom. Sipala je pitanja i poklonila srce ej Tal, koja joj je odgovarala. ej Tal je cenila ivahni duh deteta i pazila je dok je rasla. Pod starateljstvom Sej Tal, Vraj je nauila da ita i pie. Bila je jedna od najgorljivijih lanica akademije. Poslednjih godina, raalo se vie dece; sada je, kada je na nju doao red, Vraj uila neke od njih slovima olonetske azbuke. Vraj i ej Tal poee da govore Lejntal Aiu kako su otkrile sistem prolaza ispod grada. Sa mreom prolaza koji su vodili u smeru sever-zapad i istok-zapad, sistem je povezivao sve kule, ili je bar tako bilo nekada; zemljotresi, poplave, i druge prirodne katastrofe zatvorili su neke od prolaza. ej Tal se nadala da dospe do piramide koja je stajala upola zatrpana u rtvenom tlu, jer je verovala da ta struktura sadri raznovrsna blaga, ali je blato ispunilo potrebne prolaze sve do tavanice. Povezane su mnoge stvari koje mi ne shvatamo, Lejntal Ai", kazala je. Mi ivimo na povrini zemlje, a ipak, ula sam da u Panovalu ive udobno ispod nje, a i u Otasolu na jugu, prema priama nekih trgovaca. Moda su prolazi povezani sa svetom ispod nas, tamo gde ive gosi i fesapi. Kada bismo mogli da naemo put do njih, u obliku krvi i mesa, a ne samo u duhu, onda bismo doli u posed mnogih skrivenih blaga. To bi zadovoljilo Aoza Runa." Zahvaen toplinom, Lejntal Ai samo ie pospano klimnuo. Znanje nije obina zakopana stvar poput brasimipa". kazala je Vraj. Znanje se moe stvarati posmatranjem. Verujem da postoje prolazi kroz vazduh slini prolazima ispod nas. Tokom noi, posmatrala sam kako zvezde izlaze i zalaze pravilnim putevima po nebu. Neke idu razliitim prolazima..." Predaleko su da bi uticale na nas", kazala je ej Tal. Nije tako. Sve one pripadaju Vutri. Ono to on ini tie se i nas." Uplaila si se podzemlja", kazala je ej Tal. A verujem da zvezde plae tebe, gospo", odvratila je Vraj ivo. Lejntal Ai bio je zapanjen kada je uo kako ta stidljiva mlada ena, nita starija od njega, odbacuje svoje uobiajeno povueno ponaanje i razgovara sa ej Tal na takav nain; u poslednje vreme promenila se i u istoj meri kao i vreme. inilo se da ej Tal ne mari zbog loga. Kakva je korist od podzemnih prolaza?" pitao je. ta oni znae?" Oni su samo relikvija iz neke stare, zaboravljene prolosti", kazala je Vraj. Budunost lei na nebu."

Ali ej Tal vrsto ree: Oni dokazuju ono to Aoz Run porie, da je ovaj ivinarnik u kojem ivimo nekada bio veliko mesto, puno razliitih vetina i nauke, i da su ljudi bili bolji od nas. Bilo je vie ljudi, moralo je biti sada su se svi pretvorili u fesape divno obuenih, onako kako se odevala Loil Braj. A u svojim glavama imali su mnoge misli, poput blistavih, ptica. Mi smo sve to je preostalo, sa blatom u svojim glavama." Tokom itavog razgovora, ej Tal je stalno pominjala Aoza Runa, netremice gledajui u tamni ugao sobe dok je govorila. Hladnoa proe i dooe kie, zatim je ponovo bila hladnoa, kao daje vreme u tom periodu bilo kreirano posebno da mui ljude Embrudoka. ene su radile svoj posao i sanjale o drugim mestima. Nizija je bila izbrazdana naborima koji su se pruali grubo pravcem istok-zapad. Ostaci snenih nanosa jo uvek su leali nabacani po uzdignuima na severnoj strani brazdi dronjavi ostaci snene pustinje koja je nekada prekrivala itavu zemlju. Sada su se zeleni izdanci probijali kroz grubi sneg. svaki izdanak obrazovao je sopstvenu majunu, okruglu dolinu u kojoj je biojedini vladar. Na pozadini snega leale su ogromne bare, najizraeniji znakovi novog krajolika. Izbrazdale su itav predeo paralelnim jezercima u obliku ribljeg tela, od kojih je svako odraavalo fragmente oblanog neba u visini. Ova oblast nekada je obrazovala bogate lovake terene. Lovina je nestala sa snegovima, poavi za suvljom ispaom po brdima. Na njihovom mestu bila su jata crnih ptica, koja su ravnoduno etala po rubovima nestalih jezera. Datka i Lejntal Ai leali su na rubu uzvienja i gledali prilike koje su se kretale. Oba miada lovca bili su mokri do kostiju i rdavo raspoloeni. Datkino izdueno lice bilo je prekriveno mrgodnim izrazom koji mu je skrivao oi. Tamo gde bi im se prsti utisnuli u blato, pojavili bi se polumeseci vode. Svuda oko njih uli su se mljackavi zvui raskvaene zemlje. Neto dalje iza njih, est razoaranih lovaca sedeli su, skriveni iza uzvienja; dok su ravnoduno ekali na naredbu svojih voa, oi su im sledile ptice koje su mahale krilima iznad njih i hukali su blago u svoje mokre prste. Figure koje su posmatrali kretale su se prema istoku u koloni po jedan vrhom uzvienja, glava sputenih pred finom kiicom. Iza kolone leala je iroka krivina Vorala. Usidrena pored obala Vorala nalazila su se tri amca koji su doveli lovce do upada na tradicionalni lovaki teren Oldoranda.

Uljezi su nosili teke kone izme i pljosnate kape koje su odavale njihovo poreklo. Iz Borliena su", kazao je Lejntal Ai. Rasterali su ono od lovine koliko je bilo. Mora.emo da ih oteramo." Kako? Previe ih je." Datka je govorio ne skidajui pogled sa pokretnih figura u daljini. Ovo je naa zemlja, ne njihova. Ali ima ih etiri puta koliko prstiju na akama..." Jednu stvar moemo da uinimo: da im spalimo amce. Budale su ostavile samo dvojicu da ih uvaju. Njih moemo srediti." Kada ve nije bilo lovine, mogli su da love borlience. Od jednog junjaka koga su nedavno zarobili, poznavali su stanje nemira u Borlineu. Ljudi su iveli u graevinama od blata, uglavnom visokim dva sprata, sa ivotinjama u prizemlju i njihovim vlasnicima iznad njih. Neprekidne kie u poslednje vreme sprale su kue i unitile ih; itava naselja ostala su bez doma. Dok se grupa Lejntala Aja probijala prema Voralu, pazei da ih.ne primete sa amaca, kia se pojaala. Dolazila je sa juga. Bio je to poetak zimskog perioda. Kia je padala udljivo, u naletima, prskala po pokretnim figurama, zatim bi se smirila i padala tmurnije, sve dok nije urezala tetoviranu aru na njihovim leima i dok im voda nije tekla niz lica. Oduvavali su je sa vrhova svojih tupih noseva. Kia je bila neto to niko od njih nije iskusio do pre nekoliko godina; u grupi nije bilo oveka koji nije udeo za otrim danima detinjstva, kada se sneg pruao pod nogama a jeleni prekrivali prizor sve do obzorja. Sada je obzorje bilo skriveno zavesama prljavog sivila, a iz tla je curila voda. Tmua im je ila na ruku kada su doli do obale reke. Ovde je gusta, sona trava rasla do visine kolena, i pored doskoranjih mrazeva, trava koja se povijala i svetlucala pod pritiskom pljuska. Dok su trali nije se moglo videti nita osim ustalasane trave, otealih oblaka i blatnjave vode boje oblaka. Riba poskoi u reci, oseajui proirenje svojeg univerzuma. Dva borlienska straara, koji su uaii da bi se zaklonili u svojim amcima. pobijeni su bez otpora; moda su mislili daje bolje da umru nego da se jo vie pokvase. Tela su im baena u vodu. Plutala su pored amaca, a krv se irila iz njihovih leeva, dok je ovek zaduen za vatru u grupi pokuavo mlitavo da potpali vatru; reka je na ovoj taki bila spora i tela nisu htela da otplove ak ni kada su ih udarali veslima.

Sa vazduhom pod njihovim krznima, plovili su neposredno ispod povrine vode izbodene kinim kapima. Dobro, dobro", kazao je Datka nestrpljivo. Ostavi vatru. Da polomi' mo amce umesto toga, ljudi." Moemo i sami da upotrebimo amce", predloio je Lejntal Ai. Hajde da odveslamo do Oldoranda." Ostali su stajali i ravnoduno posmatrali dok su se njih dvojica prepirali. ta e Aouz Run da kae kada se vratimo kui bez mesa?" Moi emo da mu pokaemo amce." ak ni Aoz Run ne jede amce." Smeh je pozdravio ovu primedbu. Popeli su se u amce i pozabavili veslima. Mrtvi ljudi ostali su za njima. Polo im je za rukom da polagano veslaju do Oldoranda, dok je kia neprekidno tukla u njihovo lice. Prijem Aoza Runa bio je tmuran. utke je gledao Lejntal Aia, a tu tiinu oni su nali jo neugodnijom od rei, jer im nije pruala nita to bi mogli da pobiju. Konano se okrenuo od njih i gledao kroz otvoren prozor u kiu. Moemo da budemo gladni. I ranije smo bili gladni. Ali imamo i drugih nevolja. Grupa Faralina Ferda vratila se sa izvianja na jugu. U daljini su videli grupu mranih koji su jahaii kaidave i uputili se u ovom smeru. Kazali su da izgledaju kao ratnici." Lovci su se zagledali. Koliko mranih?" pitao je neko. Aoz Run slegao je ramenima. Jesu li dolazili sa jezera Dorzin?" pitao je Lejntal Ai. Aoz Run ponovo je slegnuo ramenima, kao da to pitanje smatra nevanim. Ponovo se okrenuo svojoj publici i odmerio ih tekim pogledom. ta mislite da je najbolje uiniti u tim okolnostima?" Kada nije bilo nikakvog odgovora, sam je odvratio na svoje pitanje: Nismo kukavice. Treba da izaemo i napadamo ih pre nego to stignu dovde i pokuaju da spale Oldorano, ili ta ve nameravaju u svojim mozgovima." Nee nas napasti po ovom nevremenu", kazao je jedan stari lovac. Mrani mrze vodu. Samo izuzetno ludilo moe ih naterati u vodu. Ona im unitava krzna." Vremena jesu izuzetna", kazao je Aoz Run, nemirno koraajui po odaji. Svet e se potopiti pod tom kiom. Kada e se ponorni sneg vratiti?"

Otpustio ih je i gacajui kroi'. blato otiao da vidi ej Tal. Vraj i njena druga bliska prijateljica, Amin Lim, sedele su sa njom i kopirale njen rad. 159 Poslao ih je da pakuju stvari. On i ej Tal gledali su podozrivo jedno u drugo, ona u njegovo mokro lice i njegov izraz koji je kazivao da ima da kae vie nego to ume da izrazi, a on u njene podonjake i prve sede dlake koje su svetlucale u njenim tamnijim uvojcima. Kada e prestati ova kia?" Vreme se ponovo pogorava. Nameravam da zasadim zob i ra." Ti bi trebalo da si mudra, ti i tvoje ene reci mi ta e se dogoditi." Ne znam. Dolazi zima. Moda e biti hladnije." Sneg? Kako bih voleo kada bi se prokleti sneg vratio, a kie nestale." Napravio je gnevni pokret, podigao pesnicu, zatim je ponovo spustio. Ako bude hladnije, kia e se pretvoriti u sneg." Vutrinog mu izmeta, kakav enski odgovor! Zar nema nieg sigurnog za mene, ej Tal? Nikakve sigurnosti u ovom prokletom, nesigurnom svetu?" Nita vie nego to ti ima za mene." Okrenuo sc na peti, da bi zastao na njenim vratima. Ako tvoje ene ne rade, nee ni jesti. Ne moemo dozvolili da ljudi besposliare shvata." Otiao jc bez i jedne jedine rei vie. Sledila ga je do vrata i tamo zastala, namrtena. Ljutio ju je to joj ponovo nije pruio priliku da mu kae ne; to bi osveilo njen osecaj svrhe. Ali njegov um, shvatila ie, uopte nije bio okrenut njoj, ve vanijim pitanjima. Ogrnula je svoju grubu odoru i otila da sedi na krevetu. Kada s Vraj vratila, i dalje je bila u tom poloaju, ai je poskoila kao krivac na pojavljivanje svoje mlade prijateljice. Uvek moramo biti korisne", kazala je. Da sam arobnica, vratila bih snegove, radi Aoza Runa." Ti i jesi arobnica", kazala je Vraj verno. Novosti o fagorima koji su dolazili brzo su putovale. One, koje su se seale poslednje pljake kojoj je grad bio izloen, nisu govorile ni o em drugom. Priale su o tome uvee dok su se, nalivene ratelom, teturale ka svojim krevetima; govorile su o tome u zoru, dok su mlele ito pri svetlosti guijih lojanica. Moemo doprineti neim to je vie od prie", kazala im je ej Tal. U vas su hrabra srca, ene, a ne samo brzi jezici. Pokazaemo Aozu Runu ta umemo. elim da sasluate moju ideju."

Odluile su da akademiju, koja uvek mora opravdavati svoje postojanje u oima mukaraca, treba da predloi plan napada koji e spasti Oldorando. Birajui pogodan teren, ene e se pokazati fagorima na nekom bezbednom mestu. Kada se fagori priblie, iz zasede e ih napasti lovci, koji e ih ekati sa obe strane da bi ih slistili. ene su vritale i urlale edne krvi dok su razra160 divale ideju. Kada su bile zadovoljne razradom plana, izabrale su jednu od najlepih devojaka da bude glasnik Aozu Runu. Devojka je bila gotovo iste starosti kao Vraj; bila je to Dol Sakil, erka stare babice. Ojre je ispratila Dol Sakil do kule svoga oca, gde je devojka trebalo da mu prenese ej Taline pozdrave i da zatrai da dode u ensku kuu; tamo e mu biti izloen odbranbeni predlog. On nee mnogo obraati panju na mene, je li?" kazala je Dol. Ojre sc nasmeila i gurne je napred. ene su ekale dok je napolju siplla kia. Bilo je jutro kada se Ojre vratila. Bila je sama i delovala je besno. Konano je prasnula istinu. Njen otac odbio je poziv i zadrao Dol Sakil. Smatrao ju je poklonom sa akademije. Od sada e Dol iveti sa njim. Na tu vest, veliki gnev spopade ej Tal. Pala je na pod. Bacakala se od besa. Vritala je i upala kosu. Gestovima i reima zaklinjala se na osvetu svim imbecilnim mukarcima. Proricala je da e ih fagori sve pojesti ive, dok njihov nazovi voda lei u krevetu i vodi ljubav sa imbecilnim detetom. Rekla je i mnoge druge uasne stvari. Vraj i Ojre oterala je od sebe. To je runo", kazala je Rol Sakil, ali bie dobro za Dol." Onda je ej Tal bolje navukla svoju odeu na telo i stutila se na put i stala ispred velike kule u kojoj je iveo Aoz Run. Kia je sipala na njeno lice dok je urlala kako je njegovo ponaanje uasno i izazivala ga da se pokae. Galama koju je pravila bila je tolika da su zanatlije i neki od lovaca istrali da sluaju. Stojali su uz ruevne zgrade da bi se zaklonili i cerili se, prekrtenih ruku, dok je pljusak terao paru iz gejzira blie zemlji, a blato klokotalo pod njihovim izmama. Aou Run izaao je na prozor kule. Pogledao je dole i rekao ej Tal da se gubi. Podigla je pesnicu prema njemu. Vritala je da je odvratan i da je njegovo ponaanje takvo da e itav Embrudok doiveti nesreu. Na toj taki, stigao je Lejntal Ai i uhvatio ej Tal za ruku. Govorio je neno. Na trenutak je prestala da vriti da bi sluala. Kazao je da ne sme da oajava. Lovci su

znali kako da se pozabave fgorima. Aoz Run je znao. Otii e i borie se kada se vreme popravi. Kada! Ako! Ko si ti da postavlja uslove, Lejntal Ai? Vi mukarci tako ste slabi!" Podigla je pesnice prema oblacima. Slediete moj plan inae e nas katastrofa unititi i ti, Aoz Rune, uje li? Sve to jasno vidim svojim unutranjim okom." Da, da." Lejntal Ai pokuao da je smiri. Da me nisi dirnuo! Sledite plan. Plan ili smrt! A ako se taj budalasti voda, tako nazvan, nada da ostane voda, mora da se ostavi Dol Sakil na svojem leaju. Silovatelj dece! Sudnji as nam stie! Sudnji as!" Ova proroanstva izgovorena su divljom sigurnou. ej Tal nastavila je besedu sa varijacijama, proklinjui sve neznalake i surove mukarce. Svi su 161 bili impresionirani. Pljusak se pojaav^ Kule su prokinjavale. Lovci su se neugodno kezili jedan na drugog. Stiglo je jo| posmatraa na ulicu, eljnih drame. Lejntal Ai doviknuo je Aoz Runu da je ubeden u istinitost onoga to je ej Tal rekla. Savetovao je Aoza Runa da poslua proroanstvo. enski plan zvuao je dobro. Ponovo se Aoz Run pojavio na prozoru. Lice mu je bilo isto onoliko crno koliko i krzna. I pored gneva, suzdravao se. Sloio se da postupi po planu ena kada se vreme bude popravilo. Ne pre. Svakako ne pre. Takode, nameravao je da zadri Dol Sakil. Bila je zaljubljena u njega i bila joj je neophodna njegova zatita. Varvare! Neobrazovani varvare! Svi ste vi varvari i valjate samo za ovaj smrdljivi ivinarnik. To su nas pokvarenost i neznanje gurnuli ovako nisko!" ej Tal koraala je tamo-amo ulicom prekrivenom blatom i vritala. Glavni varvarin bio je gluvi silovatelj ije ime je odbijala da izgovori. iveli su u najobinijem ivinarniku, usred blatita, i zaboravili su svu uzvienost koju je Embrudok nekada posedovao. Sve ruevine koje su leale izvan njihovih bednih barikada nekada su bile divni gradovi, prekriveni zlatom, sve to je sada bilo blato i prljavtina nekada je bilo poploano najfinijim mermerom. Grad je bio etiri puta vei nego sada i sve je bilo divno isto i divno. Potovala se svetost ene. Stegla je svoja mokra krzna uz sebe i zajecala. Vie nije elela da ivi u tom prljavom mestu. Otii e da ivi daleko, izvan barikada. Ako fagori naiu tokom noi, ili lukavi borlijenci, i zarobe je, zato bi je bilo briga? Radi ega bi ivela? Bili su deca nesree, svi oni. Mir, mir, eno", govorio je Lejntal Ai, gacajui pokraj nje.

Gnevno ga je odbijala. Bila je samo stara ena koju niko nije voleo. Samo je ona videla istinu. Zaalie kada je ne bude. Nakon toga, ej Tal se odluila da rei pretvori u dela i poela da preseljava ono malo svojih stvari u jednu od ruevnih kula koje su stojale medu radabaralima, izvan utvrde prema severoistoku. Vraj i ostale su joj pomagale, gacajui tamoovamo kroz kiu s njenim sirotinjskim vlasnitvom. Kia je prestala sledeeg dana. Dogodilo su se dve neobine stvari. Jato malih ptica nepoznate vrste preletelo je Oldorando i obletalo oko njegovih kula. Vazduh je bio pun njihovog cvrkuta. Jato nije htelo da se spusti u selo. Sletelo je na izolovane kule izvan njega, naroito na ruevinu u koju je ej Tal prognala sebe. Ovde se ptice spustie uz veliku galamu. Imale su male kljunove i crvene glave sa riim i belim perjem po krilima i titravo su letele. Neki od lovaca istrali su sa mreama i pokuali da hvataju ptice, ali bez uspeha. Dogaaj se smatrao predskazanjem. Drugi dogaaj bio je jo vie uznemirujui. Voral je izazvao poplavu. Kia je naterala reku da naraste. Kada je Satni Zvida oznaio podne, ogroman talas pribliavao se uzvodno i. iz pravca udaljenog Dorzinskog jezera. Jedna starica, Molas Ferd, bila je na obali gde je skupljala guiji izmet kada je ugledala talas. Ispravila se koliko je mogla i zaprepaeno gledala vodeni zid koji joj se pribliavao. Guske i patke su se prestraile i poele da lepeu da bi stigle do barikada. Ali stara Molas stojala je tamo gde se zatekla, sa lopatom u ruci, i otvorenih usta zurila u vodu. Ona nalete na nju i zavitla je o zid enske kue. Poplava je ispunila selo pre nego to se povukla, odnosei ito, punei domove ljudi, davei krmae. Molas Ferd bila je na smrt izubijana. Seoce se pretvaralo u movaru. Samo je kula u kojoj se nastanila ej Tal bila poteena naleta blatnjavih voda. Ovaj period oznaio je pravi poetak ej Taline reputacije arobnice. Svi koji su je uli kako urla protiv Aoza Runa sedeli su unutra i mrmljali. Te veeri, kada je najpre Batiliks, a potom i Frejer zaao na zapadu, pretvarajui vode poplave u krv, temperatura se naglo spustila. Selo je bilo ispunjeno tankim, krckavim ledom. Sledee Frejrove zore, grad je razbudilo gnevno vikanje Aoza Runa. ene, koje su se baktale po svojim sobicima da bi se spremile za posao, sluale su u neverici i razbudile svoje mukarce. Aoz Run poinjao je da koristi metode ej Tal.

Izlazite napolje, prokleti bili svi redom! Danas ete da se borite protiv fagora, svi skupa! Doneo sam odluku da razdrmam vau besposlicu. Ustajte, ustajte, svi vi, diite se i borite. Ako naemo fagore, protiv fagora ete se i boriti. Borio sam se protiv njih sasvim sam, vi dripci moete da se borite skupa. Bie ovo veliki dan u istoriji, ujete li vi mene, veliki dan, ak i ako svi izginete!" Dok su se oblaci praskozorja bledo vukli iznad njihovih glava, njegova ogromna figura u crnom krznu stajala je na vrhu kule, izmahujui pesnicom. Drugom rukom, Aoz Run je drao Dol Sakil koja se otimala, borila i ciala da ode sa hladnoe. Eline Tal stajao je iza njih, bledo se smeei. Da, iskasapiemo te mlekom podlivene fagore prema enskom planu ujete li to, vi besposlene pice sa akademije? boriemo se prema enskom Planu, za dobro ili zlo izveemo onako kako je predloeno. Prvobitnog riu kamena, videemo ta e se desiti danas, videemo ima li smisla ili ne no to govori ej Tal, videemo koliko vrede njena proroanstva!" Malobrojne figure poee da se pojavljuju na ulici, teturajui po tankom ledu i zurei u svojeg gospodara. Mnoge su ene plaljivo grlile jedna ''rugu, ali Rol Sakil, Dolina majka, kokodakala je od smeha i govorila: Mora da je dobro razvijen, kada se tako dernja tako kae i naa Dol. Rie k'o biina." Doao je do ruba ograde i pogledao dole na njih, vukui Dol sa sobom, jo uvek viui. Da, videemo koliko vrede njene rei, proveriemo. Proveriemo ej Tal u bici, poto izgleda da je svi toliko cenite. uje li me, ej Tal? Danas emo uspeti ili propasti, i krv e potei, crvena ili uta." Pljunuo je na njih dole, pa se povukao. Kapak je tresnuo za njim dok se sputao nazad u kulu. Nakon to su pojeli neto crnog hleba, svi su krenuli, dok su ih lovci pourivali. Svi su bili pokunjeni, ak i Aoz Run. Njegova oluja rei izduvala je samu sebe. Kretali su se u smeru jugoistoka. Temperatura je i dalje bila ispod take smrzavanja. Dan je bio miran, sunca su bila izgubljena u oblacima. Tlo je bilo tvrdo i led je krkao pod nogama. ej Tal je pola sa njima, drei se ena, stegnutih usana, koe su joj se njihale oko mravog tela. Napredovanje je bilo polagano, jer ene nisu bile naviknute na peaka rastojanja koja mukarcima nisu predstavljala nita. Nakon dueg vremena stigli su do neravne doline u kojoj je lovaka grupa Lejntal Aia ugledala borlience samo dva

dana pre poplave Vorala. Tu je leala grupa brazdi sa nepominim naplavljenim jezerima izmeu njih, koja su svetlucala kao ribe na suvom. Ovde se mogla postaviti zaseda. Hladnoa e izvui fagore na videlo, ako ih je uopte bilo. Bataliks zae,nevidljiv. Sili su u dolinu, najpre mukarci, potom su sledile ene u rasutim grupama. Svi su bili nemirni pod tvrdim nebom. Pokraj ruba prvog naplavljenog jezera, ene se zaustavie, gledajui ej Tal ne previe prijateljskim pogledom. Shvatile su opasnost svog poloaja, ukoliko fagori budu naili naroito ukoliko naiu jaui. Nikakvo uznemireno ogledanje nije im moglo pokazati u kakvom su stanju, jer uzvienja su im ograniavala vidik. Bile su izloene opasnosti i udi elemenata. Temperatura je i dalje bila dva ili tri stepena ispod nule. Tiina je carevala; vazduh je bio tvrd. Nepokretno jezero utljivo je lealo pred njima. Bilo je nekih etrdeset metara iroko i oko stotinu metara dugako, ispunjavajui upljinu izmeu dve brazde svojom negostoljubivom irinom. Vode su mu bile nepokretne, ali se jo uvek nisu smrzle i odravale su nebo bez ijednog drhtaja. Njegov tmurni izgled poveavao je dozu natprirodnog straha koji je zahvatio ene dok su gledale kako lovci nestaju iza ruba. ak je i trava pod njihovim stopama, krta od mraza, delovala kao da je pod kletvom, i nije se ulo glasanje ptica. Ljudi su bili nesreni to su njihove ene bile u blizini. Stajali su u susednom udubljenju pokraj jezera i alili se o svojem vodi. Nismo videli ni traga fagorima", kazao je Tant Ein, duvajui nos. Da se vratimo. ta ako razore Oldorando dok nas nema? Ba bi to bilo mnogo dobro." Oblak nastao od daha nad njihovim glavama sjedinio se dok su se oslanjali o svoja kopija i optuujuim pogledom gledali Aoza Runa. Ovaj je koraao okolo, drei se postrance od njih, mranog izraza lica. Da se vratimo? Govorite kao ene. Doli smo da se borimo, i boriemo se, ak i ako budemo bacili svoje ivote pred Vutru dok to budemo inili. Ako su fagori u blizini, privui u ih. Ostanite gde ste." Trei je otiao na vrh uzvienja iza njega, tako da su mu ene ponovo bile u vidnom polju, jer nameravao je da povie koliko ga grlo nosi i da razbudi sve odjeke u divljini. Ali neprijatelj je ve bio vidljiv. Sada je, prekasno, shvatio zato nisu videli borlience kako lutaju okolo: bili su oterani. Kao stara Molas Ferd pred poplavom, stojao je paralisan pred pojavom drevnog ovekovog neprijatelja.

ene su bile u meteu najednom kraju ribolikogjezera, dvosekli su bili sakupljeni na drugom. ene su se pokretale prestravljeno i nesigurno; dvosekli su bili nepokretni. ak i iznenaene, ene su reagovale svaka na svoj nain; fagori su se mogli posmatrati samo kao grupa. Bilo je nemogue razaznati broj neprijatelja. Izmeali su se sa maglom kasnog popodneva koja je ispunjavala upljinu, kao i sa izbrazdanim sivilom i plavetnilom prizora. Jedan od njih ispustio je grleni, dugi zvuk kalja; inae su mogli biti i beivotni. Njihove bele ptice sletele su na uzvienje iza njih, najpre su se malo muvale, a sada su bile pravilno razmetene, glava turobno okrenutih na jednu stranu, poput dua umrlih. Iz njihovih mraznih obrisa, moglo se razaznati da tri fagora verovatno voe jau na kaidavima. Sedeli su, kao to im je bio obiaj, nagnuti napred, glava u blizini glava svojih atova, kao da se sjedinjuju sa njima. Fagori peaci okupili su se pokraj bokova kaidava, pogrbljenih ramena. Oblinje stene nisu bile nita mirnije. Onaj koji je kaljao ponovo se oglasio. Aoz Run ote se iz zaaranosti i pozva svoje ljude. Uspeli su se na vrh uzvienja da bi u neverici zurili u neprijatelja. Kao u znak odgovora, fagori se naglo pokrenue. Njihovi neobino sklopljeni zglobovi pokretali su se iz nepokretnosti u akciju bez ikakvog meustajanja. Mirno jezero zatvaralo im je prolaz. Njihova odvratnost koju su oseali prema vodi bila je dobro poznata, ali vremena su se menjala; njihovi mozgovi rekoe im: Napred." Prizor trideset ljudskih gilota izloenih njima na milost i nemilost naterao ih je da se odlue. Napali su. Jedna od tri zveri koje su jahale zamahnu maem iznad glave. Uz grleniurlik, mamuznuo je kaidava, i at i jaha sunue napred. Ostale zveri sledile su kao jedna, bilo da su jahale ili trale. Bacie se napred u vode mirnog jezera. Panika raspri ene. Sada kada je njihov neprijatelj bio gotovo medu njima, trale su tamo-amo izmeu uzvienja. Neke su se penjale na jednu stranu, neke na drugu, kratko, otro kriei od oajanja, poput oajnih ptica. Samo je aj Tal ostala gde je bila, suoena sa napadom, i Vraj i Amin Lim koje su je se drale u stravi, krijui lica. Tri, budalasta eno!" zaurlao je Aoz Run, trei niz uzvienje. Sej Tal nije ula njegov glas od vriske i mahnitog pljuskanja. vrsto je stajala na kraju ribljeg jezera i ispruila ruke, kao da nareuje hordi fagora da stane.

Potom transformacija. Zatim trenutak koji e analima Oldoranda biti uvek zabeleen kao udo kod Ribljeg Jezera. Neki su kasnije tvrdili da je otri zvuk zazvonio kroz ledeni vazduh, neki su govorili da je progovorio nekakav visoki glas, neki su tvrdili da je Vutra udario. itava grupa pljakaa, njih esnaest na broju, ula je u jezero, predvoena sa tri staluna koji su jahali. Njihov gnev naterao ih je u tuinski element, bili su do butina duboko u njemu, urlajui u estini svojeg napada, kada se itavo jezero smrzlo. Jednog trenutka, bila je to apsolutno mirna tenost koja je, budui neuznemirena, leala nesmrznuta na tri stepena ispod take smrzavanja. Sledeeg trenutka, poremeena, pretvorila se u vrstu materiju. Kaidavi i fagori bili su zabravljeni u njenom zagrljaju. Jedan kaidav pade, da se vie nikada ne podigne. Ostali su se smrzli tamo gde su se zatekli, a sa njima smrzli su se i njihovi jahai, okovani ledom. Staluni iza njih, koji su mahali svojim orujem svi su bili zarobljeni, zadrani u zahvatu elementa koji su napali. Nijedan od njih nije napravio vie ni korak. Nijedan se nije mogao osloboditi da bi stigao do bezbednosti obale. Uskoro, vene im se smrzoe u telima, i pored drevne biohemije koja je bojila njihovu krv i titila je od hladnoe. Njihova gruba, bela krzna postae jo vie prekrivena injem, mraz je prekrio nji-hove razrogaene oi. Ono to je bilo organsko pretvorilo se u celinu sa ogromnim neorganskim svetom koji je vladao svim. Dramatski prizor besomune smrti bio je apsolutan, izrezan u ledu. Nad njime, bele ptice mahale su krilima i ponirale, kretui razjapljenih kljunova, konano krenue prema istoku u beznadnom letu. Sledeeg jutra, troje ljudi ustalo je rano iz konog bivaka. Prakasti sneg napadao je tokom noi i dao divljini otar izgled. Frejr se podigao iza obzorja i poeo da baca vodnjikave, ruiaste senke preko dolina. Nekoliko minuta kasnije, i drugi verni straar oslobodio se i zaao u Vutrino podruje. Do tog trenutka Aoz Run, Lejntal Ai i Ojre bili su na nogama, lupkali su i cupkali da bi povratili cirkulaciju u svoje udove. Zakaljavali su se, ali su inae utali. Nakon to su bez rei pogledali jedan u drugo, krenuli su napred. Aoz Run zakoraio je na jezero leda, koje je odzvanjalo pod njihovi koracima. Sve troje otilo je do sledeeg prizora.

Gledali su ga gotovo u neverici. Pred njima je bio monumentalni kip, preciznih pojedinosti, divlje matovitosti. Jedan od kaidava gotovo je leao pod kopitama ostala dva, vei deo njegovog trupla bio je potopljen otrim talasima, glave zabaene u stranu, rairenih nozdrva. Njegov jaha borio se da odri kontrolu nad njim, gotov izbaen iz sedla, zastraujui u nepokretnosti. Sve figure bile su zarobljene usred pokreta, mnoge od njih podignutog oruja, oiju koje su zurile prema obali do koje nikada nee stii. Svi su bili okovani injem. Obrazovali su spomenik surovosti. Konano, Aoz Run klimnu i progovori. Glas mu je bio priguen. Desilo se. Sada verujem. Da se vratimo." udo godine 24. bilo je potvreno. Ostatak svoje grupe poslao je nazad u Olodrando prethodne veeri, pod Datkinim vodstvom. Tek nakon to je prespavao mogao je da poveruje da ne sanja dogaaj. Niko vie nije rekao nita. Spaeni su udom; stvar je zamuivala njihove umove, uutkivala im jezike. Bez ijedne dodatne rei otili su od uznemirujue skulpture. Kada su se vratili u Oldorando, Aoz Run naredio je da jednog od njegovih robova dva lovca odvedu na Riblje Jezero, do prizora uda. Kada je rob video scenu sopstvenim oima, ruke su mu vezane na leima, okrenut je prema jugu i udarcem izme pokazano mu je kuda treba da pode. Kada se vrati u Borlien, rei e svojim prijateljima da mona arobnica uva Oldorando. 8. U OPSIDIJANU Soba u kojoj je ej Tal uspravno stajala bila je starija nego to je ona mogla da prorauna. Namestila ju je onim to je imala: starom tapiserijom, koja je nekada pripadala Loil Braj, potom Loilanuni tom slavnom nizu preminulih ena; svojim skromnim krevetom, ispletenom od movarne paprati iz Borliena (movarna paprat odbijala je pacove); njenim priborom za pisanje, koji je stajao na malom kamenom stolu; nekoliko koa na podu, po kojima je sedelo ili ualo trinaest ena. Upravo ie trajalo zasedanje akademije. Zidovi sobe bili su izgrieni utim i belim liajevima koji su, poevi od jedinog uskog prozora, tokom nebrojenih godina svojim kolonijama prekrili sve okolne zidove. Po uglovima su bile paukove mree; veina njihovih predilaca uginula je od gladi jo odavno.

Iza trinaest ena sedeo je Lejntal Ai, nogu prekrtenih ispod sebe, oslonivi podbradak na pesnicu i lakat na koleno. Gledao je u pod. Veina ena prazno je gledala u ej Tal. Vraj i Amin Lim su sluale; to se tie ostalih, nije bila toliko sigurna. Delovanje u naem svetu je sloeno. Moemo se pretvarati da je ono u potpunosti prizvod Vutrinog uma u tom veitom ratu na Nebesima, ali to je previe lako. Lake bi nam bilo kada bismo same otkrivale stvari. Potreban nam je neki drugi klju do razumevanja. Da li Vutra mari? Moda smo mi u potpunosti zaduene za sopstveno delanje..." Ona prestade da obraa panju na ono to govori. Postavila je veno pitanje. Svakako je svako ljudsko bie koje je ikada ivelo moralo da se suoi sa tim pitanjem i da odgovori na njega na svoj nain: jesmo li u potpunosti zadueni za sopstveno delanje? Nije umela da odgovori ni za samu sebe. Sledstveno tome, oseala se potpuno nepogodnom za poduavanje. A ipak su je sluale. Znala je zbog ega sluaju, ak i ako su to inile bez razumevanja. Sluale su je zato to je prihvaena kao velika arobnica. Nakon uda na Ribljem jezeru, strahopotovanje svih izolovalo ju je. I sam Aoz Run bio je udaljeniji no ikada. Gledala je kroz propali svet na svet zamuenih obrisa, koji se sada oslobodio od doskoranje hladnoe, njegova blatita i snegovi bili su isprskani zelenilom, a reke isprugane blatom sa dalekih mesta koja nikada nee posetiti. Postojala su uda. udotvorno je lealo iza njenog prozora. A ipak da li je izvela udo, kao to su svi verovali? ej Tal prekide govor u pola rei. Shvatila je da postoji nain da proveri sopstvenu svetost. Fagori koji su napali Riblje Jezero pretvorili su se u led. Zbog neega u njoj ili neega u njima? Seala se pria o tome da se fagori uasavaju vode; moda je razlog bio to se u njoj pretvaraju u led. To se moglo proveriti; u Oldorandu su postojala jedan ili dva stara fagorska roba. Probae da gurne jednog od njih u Voral. Ovako ili onako, znae. Njih trinaest gledalo je u nju i ekalo da nastavi. Lejntal Ai delovao je zbunjeno. Nije imala pojma ta je govorila. Shvatila je da mora da izvede eksperimetn radi sopstvenog duevnog mira. Moramo uiniti ono to je reeno..." kazala je jedna od ena na podu, laganim, zbunjenim glasom, kao da ponavlja lekciju.

ej Tal je stajala i sluala kako neko trupka uz stepenice na spratu nie. Nije bilo naina na koji je mogla pristojno da odgovori na izjavu kojoj je protivureila io otkako ie Satni 7vida izbio poslednji put; svaki prekid u toj taki bio je dobrodoao. Neke od ena bile su nez.imislivo glupe. Kapak se otvorio. Pojavio se Aoz Run, nalik na \ .,Kog crnog medveda, a sledio gaje njegov pas. Iza njih iao je Datka, koji jo stajao u pozadini, sa licem koje nije otkrivao nikakva oseanja; nije bacio ni pogled prema Lejntal Aiu. Ovaj ustade prilino nespretno, a onda je ekao leda oslonjenih o hladni zid. ene su zinule prema uljezima, neke su se nervozno kikotale. Figura Aoza Runa kao da je ispunjavala nisku sobu. Iako su ene nemirno krivile vratove prema njemu, nije obraao panju na njih, ve se obratio ej Tali. Ona se povukla do prozora, ali je stajala lica okrenutog prema njemu, uokvirena pozadinom blatnjavog seoceta, fumarola i krajolika raznolikih boja koji se pruao do horizonta. ta hoe ovde?" pitala je. Srce joj je tuklo dok ga je gledala. Pre svega zbog ovoga proklinjala je svoju novu reputaciju, jer on je vie nije napadao, hvatao je za ruke, ak je nije ni progonio. itavo njegovo dranje ukazivao je da je ovo formalna, a ne prijateljska poseta. elim da se vrati u zatitu barikada, gospo", kazao je. Nisi bezbedna dok ivi u ovoj ruevini. Ne mogu te zatititi u sluaju napada." Vraj i ja vie volimo da ivimo ovde." Pod mojom ste komandom, i pored tvoje slave, ti i Vraj, i ja moram uiniti sve to mogu da vas zatitim. I sve vi, ostale ene ne bi trebalo da budete ovde. Kada bi dolo do iznenadnog napada pa, moete zamisliti ta bi se desilo sa vama. ej Tal, kao mona arobnica, mora postupati po sopstvenih zahtevima. Vi ostale morate postupati po mojim zahtevima. A ja vam zabranjujem da dolazite ovamo. Previe je opasno. Razumete li me?" Sve su izbegavale njegov pogled osim babice, Rol Sakil. Sve su to besmislice, Aoz Rune. Ova kula je dovoljno bezbedna. ej Tal je uterala strah u kosti mranima, to svi znamo. Osim toga, ak si i ti ponekad dolazio ovamo, zar ne?" Ovo poslednje izgovorila je zajedljivo. Aoz Run nije obratio panju na to. Govorim o sadanjosti. Nita nije sigurno dok se vreme menja. Vie ni jedna od vas nee ui ovamo, inae e biti nevolje." Okrenuo se i prstom pozvao Lejntal Aia.

Ti poi sa mnom." Otiao je niz stepenice bez pozdrava, a sledile su ga Lejntal Ai i Datka. Napolju, zastao je, gladei bradu. Podigao je pogled prema njenom prozoru. Jo uvek sam gospodar Embrudoka i bolje ti je da ne zaboravlja to." Iz unutranjosti ula je njegov povik, ali nije htela da ode do prozora. Umesto toga, stajala je tamo gde se zatekla sama i pored drutva i kazala glasom dovoljno jakom da ga i on uje: Gospodar valjivog malog ivinarnika." Tek kada je ula kriput tri para izama koji je bio sve slabiji dozvolila je sebi da baci pogled kroz prozor. Posmatrala je njegova iroka leda dok je sa svoiim mladim porunicima gazio prema severnoj kapiji. Gru ga je sledio u petu. Shvatala je ona njegovu usamljenost. Niko bolje od nje. Kao njegova ena, sigurno ne bi izgubila svoj ugled, ili ono to je ve toliko visoko cenila. Ali sada je bilo prekasno da misli o tome. Jaz je bio izmeu njih, a .praznoglava lutka grejala mu je krevet. Bolje idite kui", kazala je, plaei se da direktno pogleda u ene. Kada su se vratili na blatnjavi trg, Aoz Run naredio je Lejntal Aiu da se kloni akademije. Lejntal Ai je porumeneo. Nije li vreme da se ti i savet okanete predrasuda protiv akademije? Mislio sam da e imati bolje miljenje o njoj nakon uda na Ribljem Jezeru. Zato ometa ene? Omrznue te zbog toga. Najgore to akademija moe da uini je da zbog nje ene budu zadovoljne." Zbog nje ene besposlie. Ona izaziva razdor." Lejntal Ai pogledao je u Datku radi podrke, ali Datka je gledao u svoje izme. Pre e biti da razdor izaziva tvoje dranje, Aoz Rune. Znanje nikada nije povredilo nikoga; znanje nam je neophodno." Znanje je spor otrov previe si mlad da bi razumeo. Potrebna nam je disciplina. Tako moemo da preivimo i tako smo uvek preivljavali. Kloni se ej Tal ona ispoljava natprirodnu mo nad ljudima. Oni koji ne rade u Oldorandu ne dobijaju da jedu. To je uvek bilo pravilo. ej Tal i Vraj prestale su da rade u kuhinji i zato u budunosti nee dobijati nita da jedu. Videemo kako e im se to dopasti." Umree od gladi." Aoz Run sastavi vee i zagledao se u Lejntal Aia: Svi emo umreti od gladi ako ne budemo saraivali. Te ene treba da se opamete, i ja neu da podnosim da ti sedi sa njima. Ako se jo bude raspravljao sa mnom, oboriu te."

Kada je Aoz Run otiao, Lejntal Ai uhvatio je Datku za ramena. Sve je gori. To je njegova lina bitka pritiv ej Tal. ta misli?" Datka je zavrteo glavom. Ne mislim. Radim ono to mi se kae." Lejntal Ai sarkastino pogleda prijatelja. ,,A ta ti je sada reeno da radi?" Idem do polja brasimipa. Ubili smo stungebaga." Pokazao je okrvavljenu ruku. Odmah u doi." Koraao je pokraj Vorala i besposleno posmatrao guske kako plivaju i koopere se, pre nego to je poao za svojim prijateljom. Smatrao je da shvata i Aoz Runovo i ej Talino gledite. Da bi preiveli, svi su morali da sarauju, a opet, da li je vredelo iveti ukoliko su samo saraivali? Sukob ga je razdirao i on je udeo da napusti seoce ta bi i uinio kada bi se samo Ojre sloila da pode sa njim. Obeao je da je suvie mlad da shvati kako e se rasprava, podela koja je sve vie rasla, razreiti. Potajno, osvrnuvi se da vidi da niko ne gleda, izvadio je iz depa rebarenog psia kojeg mu je davno poklonio stari svetenik iz Borliena. Podigao ga je i poeo da mu pomera rep. Psi je gnevno zalajao na oblinje guske. Jo neko se probijao prema brasimipima i zauo oponaanje lavea. Vraj je videla Lejntal Aia izmeu dve kule. Nije otila do njega, jer to nije bio nain na koii se ona ponaala. Obila je vrele izvore i Satnog Zvidaa. Povetarac koji je dolazio sa istoka podigao je paru sa voda koje su izbijale iz tla da bi je bacio itei preko vlanog stenja. Vrajino krzno bilo je ukraeno kapljicama vlage na kraju svake dlaice. Vode su tekle klokoui, ute i mutne u svojim usecima, pune zarazne udnje da se nau negde. unula je povrh stene i odsutno gurnula ruku u izvor. Topla voda poela je da joj se penje uz prste i da joj istrauje dlan. Vraj poliza tenost sa svojih prstiju. Jo od detinjstva poznavala je sumporasti ukus. Deca su se i sada igrala ovde, dovikivala se, trala po klizavom stenju bez padanja, lomna poput aranga. Odvanija deca trala su gola, i pored otrog vetria, i uskakala svojim androginim telima u useke izmeu stenja. Zapenjena voda prelivala se preko njihovih stomaka i preko ramena. Dolazi Zvida", povikali su Vraji. Pazite, gospo, inae ima da se okupate." Srano su se smejala na tu misao.

Posluavi upozorenje, Vraj se sklonila. Pomislila je da bi stranac ovde deci pripisao esto ulo, jer su bila sposobna tano da predosete kada e izbiti Satni Zvida. Podigao se, vrsti stub vode, na trenutak blatnjav a potom blistavo ist. Dok se uspinjao, zazvidao je sve viom notom notom koja se nikada nije menjala i koja je iivek jednako trajala. Voda se podizala na priblino tri puta veu visinu od ovekove pre nego to bi pala. Vetar je krivio mlaz prema zapadu, tukui stenje na kojem je Vraj stojala trenutak ranije. Zviduk prestade. Stub zamre meu crnim usnama zemlje iz koje je iskoio. Vraj mahnu deci i produi putem prema brasimipima. Znala je kako su znali kada e gejzir izbiti. Jo uvek se seala uivanja dok se naga migoljila izmeu ukastog stenja, uranjajui telom u zemlju koja je strujala, sa nonim prstima u vruem blatu dok su joj put golicali mehurii koji su se rasprskavali. Kada bi se as primakao, drhtaj bi potresao zemlju. Naslonila bi se na stenu i u svakom vlaknu oseala silinu bogova podzemlja dok su se napinjali da izbace svoj trijumfalni mlaz vrele tenosti. Stazom kojom je koraala uglavnom su ile ene i svinje. Ila je levo-desno, za razliku od mnogo ravnijih puteva koje su stvarali lovci, jer je njen pra1"" 1 vac u velikom delu odreivalo to neposluno stvorenje, dlakava crna embrudoka krmaa. Sledei smer u kojem je staza ila konano se stizalo do jezera Dorzin; ali staza je prestajala mnogo ranije, medu brasimipima. Ostatak puta jo uvek je bio pustara movara i mraza. Dok je ila puteljkom, Vraj se pitala da li sve stvari tee ka najviim nivoima, i da li postoji sila koja se bori sa njima i koja pokuava da ih spusti na najnii. Jedna je gledala prema zvezdama, druga je zavravala kao gos, kao fesap. Satni Zvida bio je otelotvorenje dve suprotne sile. Voda koju bi bljunuo uvek je na kraju padala na zemlju. Na svoj neprimetni nain, udela je da njen duh poleti ka nebu, oblasti koju je prouavala bez pomoi ej Tal, mesto prefinjenih kretnji, zagonetno poivalite zvezda i sunaca, sa isto onoliko tajnih prolaza koliko i telo. Dva mukarca ila su prema njoj. Mogla je da vidi samo malo od njih izuzev nogu, laktova i vrhova glava, dok su se teturali nizbrdo pod tekim teretom. Mogla je da prepozna Sparat Lima po vretenastim nogama. Ljudi su nosili stungebagove ploe. Za njima iao je Datka, koji je nosio samo koplje.

Datka joj uputi osmeh kao pozdrav i stade pored puta, gledajui je svojim tamnim oima. Desna ruka bila mu je okrvavljena, a tanki trag krvi curio je niz drku koplja. Ubismo stungija", kazao je i to je bilo sve. Kao i obino, Vraj je istovremeno posramio i smirivao njegov nedostatak rei. Bilo je prijatno to to se nikada nije hvalisao, za razliku od mnogih mladih lovaca, ali manje prijatno to nikada nije otkrivao svoje misli.Pokuavala je da osea neto prema njemu. Zastala je. Mora da je bio veliki." Pokazau ti." Dodao je: Ako dozvoljava." Okrenuo se i poao nazad putem, a ona ga je sledila, nesigurna da li da govori ili ne. Ali to je luckasto, kazala je sebi; savreno je dobro razumela da Datka pokuava da uspostavi kontakt sa njom. Izgovorila je prvu stvar koja joj je pala na um. ta misli o ljudskim biima na svetu, Datka?" Ne osvrui se, kazao je: Dolazimo iz prvobitnog kamena." Progovorio je bez razmiljanja koje bi volela da je poklonio tako vanoj temi i tu se razgovor ravrio. alila je to u Oldorandu nema svetenika; mogla bi da razgovara sa njima. Legende i pesme govorile su da je Oldorano nekada imao prilian broj svetenika, koji su zagovarali sloenu veru koja je sjedinjavala Vutru sa ivotom na ovom svetu i fesapima sveta ispod njih. Jednog mranog prolea pre nego to je vladao Val Ein, dok se dah smrzavao na ljudskim usnama kada bi ga ispustili, stanovnitvo se podiglo i pobilo svetenike. Od tada su rtvovanja prestala, osim na dane praznika. Stari bog, Akha, vie se nije oboavao. Nema sumnje da je znanje takoe izgubljeno. Hram je bio ogoljen. Sada su se u njemu drale svinje. Moda je u okolini bilo i drugih neprijatelja znanja, kada su svinje bile cenjenije od svetenika. Rizikovala je da postavi jo jedno pitanje o ponovnom usponu. Da li bi voleo da shvata svet?" Da", kazao je. Mozgala je o kratkoi odgovora; da lije razumeo ili je eleo da razume, pitala se. Sile koje su izbacile planine Kvizinta nabrale su zemlju u svim pravcima i obrazovale deformacije u obliku podupiraa ili korenja drveta koje su se irile na mnogo milja od samih planina. Izmeu dva takva stenovita ispusta rastao je nasad brasimipa koji je dugo bio neophodan za lokalnu ekonomiju. Danas je to parence zemlje bilo prizor blagog uzbuenja i nekoliko ena bilo je okupljeno oko

otvorenih vrhova brasimipa, grejui se i okupljajui svi-nje dok su posmatrale napredak radova. Datka je pokazao da je stungebag tu ubijen. Njegov pokret teko daje bio potreban. Leina je leala unaokolo u hrpama, pruajui se pustonom padinom brega. Pokraj njenog repa, lino Aoz Run je nadgledao posao, a njegov uti pas trkao je oko njegovih peta. Zdepaste noge divovske leine bile su nadignute u vazduh, oiviene krutom crnom dlakom i bodljama. Grupa ljudi ekala je pokraj tela, smejui se i razgovarajui. Goida Hin nadgledao je robove, ljudske i fagorske, koji su rukovali sekirama. Oni su komadali vlaknasto truplo u ploe koje su se mogle nositi u seoce. Stojali su do kolena u vlaknima i drvenastim delovima stungebagovog tkiva. Ogromne cepke odskakale su dok su komadali ostatke. Dve starije ene kretale su se okolo sa vedricama i prikupljale sunerastu belu utrobu. Kasnije e kuvati masu da bi iz nje izdvojile grubi eer. Vlakna e se upotrebiti za pravljenje konopaca i prostirki, tkivo za gorivo zanatlijskih udruenja. Iz njegovih apa kojim je kopao i koje su podseale na iroka vesla izdvojie se ulje da bi se nainio narkotik zvani rungebel. Starije ene izmenjivale su nepristojne povike sa mukarcima, koji su se cerili i stojali u nonalantnim pozama po padini brega. Bilo je neuobiajeno za stungebage da se usude da priu blizu ljudskim naseobinama. Te zveri bilo je lako ubiti, a svaki njihov deo bio je koristan za lomnu ekonomiju. Ova lovina bila je duga trideset metara i donee mnogo koristi zajednici u danima koji dolaze. Svinje su skiei trale oko Vrajinih nogu dok su rile po vlaknastim ostacima. Njihovi svinjari radili su dole medu brasimipima. Nikakav deo dinovskih stabala nije se mogao videti iznad tla osim tekih, gljivinih listova koji su probijali zemlju svojim iskrivljenim izdancima. Listovi su se pokretali poput slonovih uiju, ne od povetarca koji je duvao okolo, ve od struja toplog vazduha koje su duvale iz kruna drvea. Tuce brasimipa formiralo je polje. Drva su retko rasla sama. Tlo iznad svakog drveta uzdizalo se i bilo je ispresecano pukotinama, nagovetavajui da se dole nalazi ogromna masa vegetacije. Vrelina koja se od drvea probijala do njihovog lisnog sistema omoguavala je biljkama da otope to smrznuto tlo, tako da su mogle da rastu ak i u uslovima veitog leda.

Jasikle su ivele pod koastim listovima. Koristile su prednost zatienog i toplog mesta da ispuste lomne smede-plave cvetove. Kada se Vraj sagla da ubere jedan, Datka se vratio do nje i progovorio. Idem u drvo." Shvatila je to kao poziv da mu se pridrui i sledila ga je. Rob je iz unutranjosti izvlaio kone vedrice pune komadia i bacao ih svinjama. Tokom tamnih vekova embrudoke svinje hranjene su mesnatim komadiima brasimipa. To je i privuklo stungebaga", kazala je Vraj. udovine ivotinje volele su brasimipe isto koliko i svinje. Drvene merdevine vodile su u drvo. Dok je sledila Datku na putu dole, oi su joj u jednom trenutku bile izjednaene sa nivoom tla. Kao da se davi u zemlji, videla je koaste listove koji su se njihali oko nje. Iza svinjskih lea bili su ljudi, odeveni u krzna stojali su meu ostacima dinovskog stungebaga. Iznad svega bili su vii tereni prekriveni snegom i bledo nebo. Silaje u drvo. Topao vazduh navalio je na njene obraze, naterao je da zatrepe, a sa sobom je nosio sladunjavi, truli vonj koji ju je istovremeno odbijao i privlaio. Vazduh je dolazio iz velike dubine; brasimipi su zadirali duboko u koru zemlje. Vremenom, u sreditu drveta otpoinjao je proces vrenja koji je oslobaao supstancu koja se stvrdnjavala, nalik na keratin. Kroz sredite drveta obrazovala se cev. Stvarala se toplotna pumpa koja je grejala lie i podzemne grane toplotom zarobljenom na niim nivoima. Ta prijatna okolina pruala je utoite za nekoliko vrsta ivotinja, od kojih su neke bile vrlo prodrljive. Datka prui ruku da bi primirio Vraj. Silaje sa merdevina pored njega i stajala u prirodnoj komori krukastog oblika. Tu su radile tri ene prljavog izgleda. One pozdravie Vraj, a onda su nastavile da skidaju komadie mesa brasimipa sa zidova drveta i da ih tovare u vedricu. Brasimip je imao ukus nalik na pastrnak ili rotkvu, ali je bio gorak. Ljudi su ga jeli samo u vreme velike gladi. Obino je inio hranu za svinje naroito hranu za krmae ije je mleko sluilo za pravljenje ratela, uobiajenog zimskog pia Oldoranda. Uska galerija otvarala se na jednu stranu. Vodila je u vrni ogranak drveta, iji e listovi u obliku grma izbiti na povrinu na izvesnom rastojanju. Odrasli brasimipi imali su est ogranaka. Vrni ogranci obino su ostavljani da rastu bez diranja;

budui najblii povrini, pruali su utoite raznoraznim gadarijama u potrazi za sklonitem. Datka pokaza sredinju cev koja se sputala u tamu. Siao je u nju. Nakon trenutka oklevanja Vraj ga je sledila, a ene zaostadoe u svom poslu da bi je gledale kako silazi, smeei se uelom sa simpatijom, a delom iz rugla. Ula je pravo u cev; bila je potpuno mrana Dole je bila samo vena no podzemlja. Pomislila je kako i ona, poput ej Tal, mora da se sputa u svet fesapa radi prikupljanja znanja, i pored sopstvenog negodovanja. Cev je bila obloena naraslim prstenovima koji su obrazovali brazde. Te brazde upotrebljavale su se kao stepenice. Cev je za svakoga ko se penjao ili sputao bila dovoljno uska da bezbedno nasloni leda na suprotnu stranu cevi. Vazduh koji se uzdizao aptao je u njihovim uima. Neka pauinasta stvar, iva sablast, okrznula je Vrajin obraz. Odolela je elji da vrisne. Sili su do take na kojoj su druge grane naputale glavni trup. Ovde je komora krukastog oblika bila jo manja nego ona iznad njih; stojali su blizu, glavu uz glavu. Vraj je mogla da oseti Datkin miris i da oseti njegovo telo uz svoje. Neto se pokrenu u njoj. Vidi li svetlost?" kazao je Datka. Bilo je napetosti u njegovom glasu. Borila se sa sobom, prestravljena poudom koja je preplavila Kada bi samo spustio prst na nju, taj tihi ovek, pala bi mu u narue, pokidala svoja krzna razgolitila se, sruila parei se sa njim u mranom podzemnom leaju. Opsceno prijatne slike ispunie je. Hou da se vratim gore", kazala je, prisiljavajui rei da joj naputaju grlo. Nemoj da se plai. Pogledaj svetla" Zahvaena vrtoglavicom, obazrela se, jo uvek oseajui njegov miris. Gledala je u drugu granu koja se odvajala prema povrini. Take svetlosti tamo, nalik na zvezde galaksije crvenih zvezda, zarobljene unutar drveta. Komeao se pred njom ramenom zaklanjao sazveda. Gurnuo joj je u ruku neto nalik na jastui. Bilo je lako, prekriveno neim za ta joj se uinilo da su vlakna, kruta poput dlake stungebaga. Zvezdaste oi stvari gledale su u nju ne trepui. U svojem zbunjenom stanju nije mogla da prepozna ta je to. ta je tor U odgovor moda je ipak oseao elju; ali zar nije mogao jae da odgovori, ako je tako? Datka joj pogladi lice nespretnom nenou.

Oh, Datka", uzdahnula je. Obuze je drhtavica, koja je otpoinjala u trbuhu i irila itavim telom. Nije mogla da se kontrolie. Odneemo ga gore. Nemoj se plaiti." Krmae crne dlake tiskale su se izmeu listova brasimipa kada su izale na svetio dana. Svet je izgledao zaslepljujue sjajan, odzvanjanje sekira neizdrivo glasno, miris jasikli nepomueno snaan. Vraj se spusti i ravnoduno pogleda malu, kristalastu ivotinju koju je drala. Bila je u stanju koje je podsealo na fagorsko povezivanje, sklupana 175 u loptu sa nosem zagnjurenim u rep i etiri noge skvrene uz stomak. Bila je nepokretna i delovala je kao da je napravljena od stakla. Nije mogla da je razmota. Njene oi probadale su je dalekim pogledom, bez treptaja izmeu nepokretnih kapaka. Kroz njeno pranjavo sivo krzno probijale su se pruge slabanih boja. Na neki nain, mrzela ju je, kao to je mrzela i njega. Bio je toliko neoetljiv na oseanja ene da je njeno drhtanje pogreno protumaio kao trenju od straha. A opet, bila je zahvalna fo ju je ta njegova glupost spreila da se u izvesnoj meri osramoti, zahvalna i razoarana. To je glos", kazao je Datka, uno pokraj nje i postrance se zagledao u njeno lice, kao da je zbunjen. Gos?" Na trenutak upitala se da li to pokuava da bude duhovit na udan nain. Glos. Oni ive u stanju hibernacije u brasimipima, gde je toplo. Nosi ga kui." je Tal i ja videle smo ih na zapadnoj obali reke. Hoksni. Tako se zovu kada izau iz stanja hibernacije." A ta bi ej Tal pomislila kada bi... Uzmi ga", ponovio je. Poklon od mene." Hvala ti", kazala je razoarano. Podigla se, ponovo obuzeta oseanjima. Otkrila je da ima krvi na obrazu, tamo gde ju je dotakao svojom povreenom rukom. Robovi su jo uvek komadali monstruoznu leinu. Lejntel Ai je doao i razgovarao sa Tant Einom i Aoz Runom. Ovaj poslednji pozva ivo Datku, maui rukom iznad glave. Razoaranim pogledom opratanja Datka poe prema gospodaru Embrudoka. Stvari kojima su se mukarci bavili nita joj nisu znaile. Uukalaje glosa izmeu ruku i svojih mirnih nedara i krenula nizbrdo prema udaljenim kulama. Kada je ula zvuk nekoga ko je trao da bi je stigao rekla je sebi, e sada je previe kasno, ali bio je to Lejntal Ai.

Idem dole s tobom, Vraj", kazao je. Odmah je primetila da je prilino dobro raspoloen. Mislila sam da si imao nevolja sa Aoz Runom." Ah, on je uvek pomalo prgav nakon kokanja sa ej Tal. On je stvarno veliki ovek. A drago mi je i zbog stungebaga. Sada kako je vreme otoplilo, sve ih je tee pronai." Deca su se jo uvek igrala pokraj gejzira. Lejntala Aia zadivio je njen glos i on poe da peva deo lovake pesme: Glose to kriju se u snu dok snegovi duboku su tu Probudie kia to zemlju puni smeem I hoksniji e se tada rairiti Svojim ponosnim korakom pojuriti Preko ravnice, preko ravnice prekrite cveem." Dobro si raspoloen! Je li Ojre bila fina s tobom?" Ojre je uvek fina." Poli su razliitim putevima, Vraj je krenula ka ruevnoj kuli, gde je pokazala poklon ej Tali. ej Tal pogledala je kristalastu ivotinjicu. Nije dbra za jelo u ovom stadijumu ivota. Meso bi moglo da joj bude otrovno." Ne nameravam da je pojedem. Hou da je uvam dok se ne probudi." ivot je ozbiljan, draga moja. Moda emo ogladneti ako Aoz Run bude vrsto protiv nas." Neko vreme bez rei je posmatrala Vraj, kao to je sve ee inila. Postiu i nadvladau ga. Nisu mi potrebne materijalne stvari. Mogu da budem gruba prema sebi isto onoliko koliko mi to i on ini." Ali on stvarno..." Rei izdadoe Vraj. Nije mogla da izusti rei smirenja za ej Tal, koja je odluno nastavila. Kao to sam ti rekla, imam dve neposredne namere. Najpre, proveu nauni eksperiment da odredim svoje moi. Onda u otii do sveta gosa, da razgovaram sa Loilanun. Ona sigurno zna mnogo onoga to ja ne znam. U zavisnosti od onoga to saznam na osnovu tih stvari, moda u odluiti da u potpunosti napustim Oldorando." Oh, nemoj odlaziti, molim te, gospo. Jesi li sigurna da to treba da uini? Poi u s tobom ako bude ila, kunem se!" Videemo. A sada me napusti, molim te."

Oseajui se razoarano, Vraj je sila niz merdevine u svoju ruevnu sobu. Bacila se na svoj leaj. Hou ljubavnika, eto ta hou. Ljubavnika... ivot je tako prazan..." " Ali nakon izvesnog vremena, podigla se i zagledala kroz prozor u nebo, po kom su jedrili oblaci i ptice. Bar je ovde bilo bolje nego u svetu ispod njih, tamo gde je ej Tal nameravala da ode. Setila se pesme Lejntal Aia. ena koja je napisala pesmu ako je to bila ena znala je da e snegovi na kraju nestati i da e izai cvetovi i ivotinje. Moda e se to i desiti. Na osnovu svojih nonih posmatranja, znala je da se na nebu odigravaju promene. Zvezde nisu bile fesapi nego vatre, vatre koje su plamtele ne unutar stenja ve u vazduhu. Zamisli ogromnu vatru koja plamti u spoljanoj tmini. Dok se pribliava, oseae se njena toplota. Moda e dva straara prii blie i zagrejati svet. A onda e glosi oiveti i pre' voritl e u hoksnije ponosnog koraka, ba kao to je to pesma kazivala. Odluila je da se usredsredi na svoju astronomiju. Zvezde su znale vie od gosa, i pored svega onoga to je govorila ej Tal, iako je bilo okanto otkriti da se ne slae sa tako velianstvenom osobom. Uukala je glosa u topao kutak pokraj svog leaja, umotala jadno malo stvorenje tako da mu se videla samo njukica. Dan za danom, udela je da oivi. aptala mu je i hrabrila ga. Ali nakon nekoliko dana, svetlucanje u oku glosa zamutilo se i nestalo; stvorenje je izdahnulo ak i ne trepnuvi. Oajna, Vraj gaje odnela na razrueni vrh kule i bacila zamotuljak odatle. Jo uvek je bio uvijen u krzna, kao da je mrtva beba. Strast nemira zahvatila je ej Taj. Sve ee i ee, njene izjave pretvarale su se u proroanstvo, iako su joj ostale ene donosile hranu, radije je izgladnjivale sebe, pripremajui se za ulazak u duboki pavk radi razgovora sa slavnim precima. Ukoliko ni tamo ne bude nala mudrost, tada e potraiti dalje, izvan ivinarnika. Najpre, reila je da proveri sopstvene arobnjake moi. Nekoliko milja dalje prema istoku lealo je Riblje Jezero, prizor njenog uda". Dok je ona muila sebe u vezi sa prirodom onoga to se tamo desilo, graani Oldoranda nisu sumnjali. Tokom itavog tog hladnog prolea, hodoastili su do tamo da bi posmatrali prizor u ledu i da bi drhtali od straha koji nije bio nepovezan sa ponosom. Hodoasnici su sreli odreeni broj borlienaca koji su takode doli da vide udo. Jednom su viena

dva fagora sa govedaricama sklopljenih krila na ramenima koji su nemo stojali na daljoj obali i posmatrali kristalizovane mrtve. Kako se toplota vraala u svet, dramatski prizor poeo je da se razliva. Ovo to je bilo zastraujue postalo je groteskno. Jednog jutra, leda vie nije bilo, a kipovi su se pretvorili u hrpu trulog mesa. Posetioci nisu vie nalazili nita impresivnije od one jabuice koja bi plutala po vodi ili hrpice koe. Samo Riblje'Jezero isuilo se i nestalo gotovo isto onako naglo kako se i obrazovalo. Sve to je preostalo da obeleava udo bila je hrpa kostiju i zakrivljenih rogova kaidava. Ali seanja su ostala, poveavajui se kroz soiva spominjanja. A ej Taline sumnje su se zadrale. Popodne je sila na trg, u asu kada je blae vreme mamilo ljude da etaju napolju i razgovaraju na nain koji im je nekada bio stran. ene i erke, mukarci i sinovi, lovci i zanatlije, mladi i stari etali su da im proe dan. Skoro svi su eleli da priu ej Taj i da je pozovu; skoro niko nije eleo da razgovara sa njom. Lejntal Ai i Datka stajali su sa svojim prijateljima i smejali se. Lejntal Ai uhvati ej Talin pogled i oklevajui joj prie kada ga je pozvala Pripremam se da provedem eksperiment, Lejntal Ai. Hou da bude sa mnom kao pouzdan svedok. Neu te uvaljivati u dalje nevolje sa Aoz Runom." Ponovo sam u dobrim odnosima s njim." Objasnila je da eksperiment treba da se odigra pored Vorala; najpre je nameravala da istrai stari hram. Hodali su skupa u gomili. Lejntal Ai nije 178 rekao, ni re. Da li se stidi to si sa mnom?" Uvek mi je prijatno u tvojem drutvu, ej Tal." , Ne mora da se ponaa uglaeno... Misli li da sam arobnica?" Ti si neobina ena. Duboko .0 DOtujem zbog toga." Da li me voli?" Zbunio se na te rei. Umesto da direktno odgovori, pogledao je u blato i promrmljao: Ti si mi kao majka, poto je moja majka mrtva. Zato mi postavlja takva pitanja?" Volela bih da sam ti majka. Mogla bih tada da se ponosim. Lejntal Ai, i tvoja priroda okrenuta je prema unutra. Oseam to. Ta okrenutost e ti smetati, a opet, ona ti daje ivot, ona jeste ivot. Nemoj je zanemarivati, neguj je. Veina ovih ljudi koji se tiskaju oko nas nemaju tu okrenutost." Da li je okrenutost prema unutra isto to i sukob?" Otro se nasmejala i obuhvatila mu telo svojim rukama.

uj, mi smo zarobljeni u ovom propalom seocetu meu ovim jadnim linostima. Moda se na drugim mestima odigravaju itavi nizovi velikih stvari. To se mora obaviti. Moda u napustiti Oldorando." Kuda e ii?" Zavrtela je glavom. Ponekad se oseam kao da e nas sam pritisak tih tmurnih ljudi razneti i mi emo se raspriti odavde po itavom svetu. Primetio si koliko se beba raa poslednjih godina." Obazro se po prijateljskim, poznatim licima na putu i posumnjao da tako govori radi efekta, iako je zaista bilo vie dece. Ramenom se naslonio na vrata starog hrama i otvorio ih. Uli su i utke zastali. Unutra je bila zarobljena jedna ptica. Letela je i letela unaokolo, prilazila im kao da ih ispituje, a onda se vinula prema gore i pobegla kroz rupu u tavanici. Svetlost se probijala kroz rupe, obrazujui stubove u polutami u kojima su se kovitlale estice praine. Svinje su u poslednje vreme premetene u koine pod otvorenim nebom, ali njihov smrad jo uvek se zadrao. ej Tal nemirno je hodala okolo, dok je Lejntal Ai stajao pokraj vrata i gledao prema ulici, seajui se kako se tu igrao kada je bio dete. Zidovi su bili ukraeni slikama uraenim krutim pokretima. Mnoge od njih bile su oteene. Digla je pogled prema visokom alkovenu u kojem je stojao rtveni oltar, njegova kamena tmina jo uvek je bila s neim to je mogla biti krv. Previe visoko da bi je vandali lako dohvatili stojala je predstava Vutre. ej Tal stojala je i gledala u nju, s pesnicama na bokovima. Vutra je bio naslikan, njegova glava i ramena u krznenom ogrtau. Oi su svetlucale na izduenom, ivotinjskom licu sa izrazom koji se mogao protumaiti kao strast. Lice mu je bilo plavo, to je bilo predstava idealne boje neba, mesta na kome je bivstvovao. Grubo, bela kosa, gotovo nalik na grivu, prekrivala mu je glavu; ali najokantnije odstupanje od ljudske norme bio je par rogova okrenutih nagore koji su kretali sa njegove lobanje i zavravali se 179 srebrnim zvoniima. Iza Vutre tiskale su se druge figure zaboravljene mitologije, veinom zastraujue, nebo ih je bilo puno. Na njegovom levom i desnom ramenu sedela su dva straara. Bataliks je bio prikazan sa glavom nalik volujskoj, bradat, siv i star, sa zracima svetlosti koji su blistali sa njegovog koplja. Frejr je bio vei, plodni zeleni majmun sa peanim satom okaenim oko vrata. Koplje mu je bilo vee od Bataliksovog i takoe je isijavalo zrake svetla.

Okrenula se, otro rekavi: A sada moj eksperiment, ako je Goida Hin spreman." Jesi li videla ono to si elela?" Zbunjivala ga je njena naglost. Ne znam. Kasnije, moda u znati. Nameravam da udem u pavk. Volela bih da mogu da pitam nekog svetenika da li bi trebalo da Vutra zapoveda svetom ispod nas kao to to ini zemljom i nebom... Toliko je puno prekida" U meuvremenu, Goida Hin dovodio je Mika iz staje pod velikom kulom. Goida Hin bio je goni robova, ovek koji je ispoljavao sve oznake' svojeg poziva. Bio je nizak, ali neizmerno vrst, s ogromnim rukama i nogama. Crte lica nespretno su mu visile na glavi niskog ela, ukraene upercima brkova, nasumino razmetenim po njemu. Odea mu je bila kona, a na javi i u snu uvek je sa sobom imao konu kandiju. Svi su znali Goida Hina, oveka neosetljivog bilo na udarce, bilo na razmiljanje. Hajde, Mik, ivotinjo, vreme je da bude koristan", rekao je, koristei svoje uobiajeno tiho reanje. Mik je spremno koraao za njim, budui da je odrastao u ropstvu. Bio je fagor koji je najdue slubovao u Oldorandu i mogao je da se seti prethodnika Goida Hina, mnogo uasnijeg oveka. U njegovom otrcanom krznu rasla je i poneka crna dlaka. Lice mu je bilo naborano, a vree ispod njegovih oiju bile su unitene reumom. Uvek je bio miroljubiv. Tom prilikom, Ojre je bila u blizini da bi ga hrabrila. Dok je Ojre tapala njegova pogurena ramena, Goida Hin podbadao ga je prutom. Ojre je posluila kao posrednik za ej Tal i upitala oca za dozvolu da upotrebe fagora u ej Talinom eksperimentu. Aoz Run namerno je rekao da uzmu Mika, jer je star. Dva ljudska bia vodila su Mika do krivine Vorala, gde je reka tekla duboka. ej Talina ruevna kula nije bila daleko odatle. ej Tal i Lejntal Ai ve su ekali kada je trio doao. ej Tal je stajala i zagledala se u dubine toka kao da eli da razotkrije njegove tajne, upalih obraza, praznog izraza lica. Pa, dobro, Mik", kazala je izazivaki kada se pribliila zver Procenjivaki ga je posmatrala. Sasuene vree mesa visile su mu sa grudi i stomaka. Goida Hin ve mu je vezao ruke iza leda. Glava mu se plaljivo valjala izmeu pogrbljenih ramena. Kada je video Voral, nekoliko puta uzastopce pustio je da mu mle trcne nozdrvama, ispustivi tih krik straha Da li je mogue da e ga voda pretvoriti u kip? Goida Hin grubo je pozdravio ej Tal. Vei mu i noge", naredila je ej Tal.

. Nemojte ga mnogo povrediti", kazala je Ojre. Znam Mika jo od kad sam bila mala i potpuno je pitom. Jahali smo na njemu, je li tako, Lejntal Ai?" Prozvan na taj nain, Lejntal Ai prie. ej Tal ga nee mnogo povrediti", rekao je, smeei se Ojre. Posmatrala ga je ispitivaki. Privueni moguim uzbuenjima, nekoliko ena i dece okupili su se da vide ta se to dogaa i stojali po grupicama na obali. Reka je na krivini tekla duboko i zasecala u bliu obalu samo nekoliko ina od mesta na kojem su stajali. Na suprotnoj strani reke, gde je voda bila mirnija, jo uvek se zadrala tanka ploa leda, koju je od direktnog sunca zaklanjao ispust od kamena. Taj disk virio je prema dubljim vodama, precizno ukraen staklastim spiralama, kao da je sama voda uzela no da ga ukrasi. Kada je Goida Hin vezao noge nesretnom Miku, gurnuo ga je sa ruba u reku. Mik je uzdigao izduenu glavu u vazduh, povukao donju usnu na zdepastoj bradi i zatrubio od straha. Ojre se uhvatila za njegovo krzno, preklinjui ej Tal da ga ne povredi. Skloni se", kazala je ej Tal. Dala je znak Goide Hinu da gurnu fagora unutra. Goida Hin navali sa svojim zdepastim ramenom na Mikova rebra. Fagor se teturao, a onda je bunuo u reku s pljuskom. ej Tal podigla je ruku zapovednikim pokretom. Okupljene ene povikale su i pritrale. Rol Sakil bila je meu njima. ej Tal pokazala im je da se sklone. Gledala je u vodu i mogla je da vidi kako se Mik koprca ispod povrine. ube njegove dlake komeajui se pojavie na povrini ustalasane vode, poput utog korova okrznuvi povrinu. Voda je ostala voda. Fagor je i dalje bio iv. Izvlai ga", naredila je. Goida Hin drao je Mika na dve uzice. Potegao je, a Lejntal Ai je pomagao. Glava i ramena starog fagora probili su povrinu i Mik patetino kriknu. Nemoj da ubidavite jadno mene!" Izvukli su ga na obalu i on je leao aahu; pokraj ej Talinih nogu. Grizla je svoju usnu i mrtila se prema Voralu. arolija nije palila. Baci ga ponovo", kazao je jedan od gledaoca. Ne jo vode il' sam gotov", kazao je Mik hrapavo. Gurnite ga opet", naredila je ej Tal. Mik zaroni po drugi put, pa trei. Ali voda je i dalje bila voda. udo se

nije desilo, a ej Tal morala je da prikrije svoje razoarenje. Dosta je", kazala je. Goida Hin, odvedi Mika i dobro ga nahrani." Ojre je alosno klekla pokraj Mikovog grla, plaui i tapui ga. Tamna voda potekla je sa fagorovih usana i on se zakalja. Lejntal Ai kleknuo je i stavio ruku oko Ojrinih ramena. ej Tal se razoarano okrenula. Eksperiment je pokazao da fagori plus voda ne daju led. Proces nije bio neizbean. I ta se onda desilo na Ribljem Jezeru? Isto tako, nije uspela da pretvori Voral u led, kao to je pokuavala. Znai eksperiment nije dokazao da je arobnica. Nije dokazao ni da nije arobnica; inilo se da dokazuje daje ipak ona pretvorila na Ribljem Jezeru fagore u led osim ukoliko u to nisu bili ukljueni i drugi faktori koje nije uzela u obzir. Zastala je sa akom na grubom kamenu ulaza u njenu kulu, oseajui hrapavost liaja pod dlanom. Ukoliko ne bude nala drugo objanjenje, morae da na sebe gleda kao to su to i drugi inili, kao arobnicu. to je vie gladovala, vie je cenila sebe. Razume se, kao arobnica bila je osuena da ostane devica; seksualni odnos unitio bi njene arobne moi. Prikupila je krzna oko svoje mrave prilike i uspela se izlizanim stepenicama. ene na obali gledale su od Mikovog napola udavljenog tela koje je okruivala sve vea bara prema figuri ej Tal koja je odlazila. Zato je ntela to da uradi?" upitala je Rol Sakil drutvo. Zato nije udavila to glupo stvorenje kako valja, kada je ve poela?" Sledei put kada se savet okupio, Lejntal Ai je ustao i obratio mu se. Rekao je daje sluao lekcije koje je drala ej Tal. Svi su znali za njeno udo na Ribljem Jezeru, koje je spasio mnogo ivota. Nita od onoga to je inila nije bilo usmereno na tetu zajednice. Predloio je da se njena ak?demija prizna i podri. Aoz Run delovao je besno dok je Lental Ai govorio. Datka je kruto i utke sedeo. Starci iz saveta gledali su jedan drugog ispod vea i nemirno mrmljali. Eline Tal se nasmejao. Kako eli da pomognemo akademiji?" pitao je Aoz Run. Hram je prazan. Dajte ga ej Tal. Neka dri u njemu svoje susrete svakog popodneva, u vreme za etnju. Koristite ga kao forum, u kojem svako moe da govori. Hladnoe su prestale, ljudi su slobodniji. Otvorite hram kao akademiju za sve, mukarce, ene i decu." Njegove zvune rei zamree u tiini. Onia progovori Aoz Run.

Ne moe da koristi hram. Ne trebaju nam novi svetenici. U hramu drimo svinje." Hram je prazan." Od sada, svinje e se drati u hramu." Ravo je to kada su nam svinje vanije od zajednice." Okupljanje se konano zavrilo u izvesnom neredu, kada je Aoz Run izaao sa njega. Lejntal Ai okrenuo se Datki, rumenih obraza. Zato mi nisi podrao?" Datka se nacerio s ovijim izrazom, pogladio svoju usku bradu, zagledao se u sto. Ne bi pobedio ni kada bi te podravao itav Oldorando. On je unapred zabranio akademiju. Samo trai dah, prijatelju moj." Dok je Lejntal Ai izlazio iz zgrade, oseajui kako mu se gadi itav svet, pozvao ga je Datnil Skar, majstor udruenja tavilaca i inilaca i povukao ga za rukav. Dobro si govorio, mladi Lejntal Aiu, a ipak Aoz Run ima pravo u onome to kae. Ili, ako nema pravo, bar ne grei. Kada bi ej Tal govorila u hramu, postala bi svetenica i oboavali bi je. To mi ne elimo nai preci ratosiljali su se svetenika jo pre nekoliko generacija." Lejntal Ai znao je da je majstor Datnil prijatan i smeran ovek. Suspreui bes, spustio je pogled na ostarelo lice i rekao: Zato mi to govori?" Majstor Datnil obazro se da vidi slua li ga ko. Oboavanje se rada iz neznanja Verovanje u jednu nepromenjivu stvar zauvek je neznanje. Potujem pokuaje ulivanje injenica u glavi ljudi. eleo sam da kaem da mi je ao to si izgubio, iako se ne slaem s tvojim predlogom. Voleo bih da se obratim Sej Talinoj akademiji ukoliko je ona spremna da me saslua." Skinuo je krzno i seo na liajevima prekriveni dovratak. Pogladio je svoju retku sedu kosu i proistio suvo grlo. Obazro se i nervozno nasmeio. Iako je svakoga u sobi znao jo od roenja, nije bio naviknut na ulogu govornika. Njegova kruta odora zakripala je kada se premestio sa noge na nogu. Nemojte nas se bojati, majstore Datnil", kazala je ej Tal. Uhvatio je prizvuk nestrpljenja u njenom glasu. Plaim se samo tvoje netrpeljivosti, gospo", odvratio je, a neke od ena koje su sedele na podu skrile su osmeh iza aka. Vi znate ta se radi u naem udruenju, jer neke od vas rade za mene", kazao je Datnil Skar. Razume se, lanstvo u udruenju je samo za mukarce, jer se tajne nae profesije prenose iz generacije u generaciju. Naroito, majstor ui svemu to

zna svog linog uenika ili glavnog momka. Kada majstor umre ili se povue, glavni momak postane majstor, kao to e uskoro Rajnil Lejan preuzeti moj poloaj..." ena bi to obav'jala isto tako dobro kao i mukarac", kazala je jedna od ena em Far. Dugo sam radila za tebe, Datnil kare. Znam sve tajne rupa sa solima. Mogla bih sama da obraujem koe, ako bi bilo potrebe." Ah, ali moram imati red i neprekidnost, em Far", kazao je majstor 183 blago. I ja bih umela da izdajem valjane naredbe", kazala je em Far i svi su se nasmejali, a onda pogledali u ej Tal. Priaj nam o neprekidnosti", kazala je ova. Mi znamo, kao to nas je Loilanun uila, da su neki od nas naslednici Julija Svetenika, koji je doao sa severa, iz Panovala i sa jezera Dorzin. To je jedna od neprekidnosti. A ta je sa neprekidnou unutar udruenja, majstore Datnil?" Svi pripadnici naeg udruenja roeni su i zaeti u Embrudoku, ak i pre nego to je bio Oldorando. Za mnogo generacija." Koliko generacija?" Ah, poprilino..." Reci nam otkud ti to zna." Obrisao je ruke o pantalone. Imamo zapise. Svaki majstor sainjava zapise." Pismene dnevnike?" Tako je. Pisane u knjizi. Vetina se prenosi. Ali zapisi se ne smeju otkriti ostalima." ta mislite, zbog ega je tako?" Ne ele da im ene preuzmu posao i ponu da ga obavljaju bolje", kazala je jedna od njih i ponovo se zauo smeh. Datnil Skar zbunjeno se nasmeio i nije rekao nita vie. Ja verujem daje tajnost odigrala zatitunu ulogu u svoje vreme", kazala je ej Tal. Odreene vetine, kao na primer dobijanje metala i tavljenje morale su da preive rava vremena, i pored umiranja od gladi i fagorskih napada. Verovatno je u prolosti bilo vrlo ravih perioda, i neke vetine su izgubljene. Vie ne umemo da pravimo papir. Moda je nekada postojalo udruenje za pravljenje papira. Staklo. Ne umemo da pravimo staklo. A opet po okolini ima staklenih stvari svi znate ta je to staklo. Kako to da smo gluplji od svojih predaka? Da li ivimo,

radimo pod nekom smetnjom koju ne razumemo u potpunosti? To je jedno od velikih pitanja koja moramo imati na umu." Zastala je. Nijedna od njih nije nita rekla, to ju je uvek ljutilo. udela je za nekim komentarom koji bi zapoeo raspravu. Datnil Skar je kazao: Majko ej, govori istinu, ubeen sam u to. Shvatie da sam kao majstor pod zakletvom nikome ne smem otkriti svoje vetine; to je zakletva koju sam podneo Vutri i Embrudoku. Ali poznato mi je da su nekada bila rava vremena, o kojima ne smem da govorim..." Kada je zautao, potpomogla mu je osmehom. Veruje li da je Oldorando nekada bio vei nego sada?" Pogledao ju je nakrivljene glave. Znam da ovaj grad naziva ivinarnikom. Ali on preivljava... Ori je sredite kosmosa. Ali to ne odgovara na tvoje pitanje. Prijateljice moje, otkrile ste ra i zob. Verujem da je ovo mesto nekada predstavljalo paljivo negovana polja, ograena da bi se zatitilo od divljih zveri. Tu je raslo i uzgajano jo i mnogo drugo korisno bilje. Sada ih vi ponovo uzgajate, to je mudro. Vi znate da nam je za tavljenje neophodna kora drveta. Posao nam je da je dobavljamo. Verujem pa, zapravo znam..." Zautao je, a potom je tiho rekao: Ogromne ume visokog drvea koje je davalo koru i ogrev, rasle su prema zapadu i severu. Oblast se nazivala Kajs. Tada je bilo vrue, i nije bilo hladnoa." Jedna od njih je rekla: v'reme vreline to je legenda koju su ostavili svetenici. Takve prazne prie trudimo se da odbacimo u akademiji. Jer znamo da je nekada bilo hladnije nego sada. Pitaj moju baku." Ono to govorim, to je da, koliko ja znam, pre hladnoe bilo je toplo", rekao je Datnil Skar, polagano eud potiljak svoje sede glave. Trebalo bi da pokuate da shvatite te stvari. Mnogi ivoti su proli, mnogo godina. Veliki deo istorije je nestao. Ja znam da vi ene smatrate da su mukarci protiv vaeg uenja, i moda je i tako; ali govorim iskreno kada kaem da treba da podravate ej Tal i pored raznih potekoa. Kao majstor, znam kolko je dragoceno znanje. Izgleda kao da curi sa dna zajednice kao voda iz vree." Ustale su i ispratile ga pljeskom kada je izaao. Tokom zalaska Frejra, dva dana kasnije, ej Tal nemirno je koraala svojom odajom u izdvojenoj kuli. Odozdo se zauo povik. Smesta je pomislila na Aoz Runa, iako glas nije bio njegov.

Pitala se ko se usudio da poe van barikada sada, dok je svetio slabilo. Proturivi glavu kroz prozor, videla je majstora Datnila kara, njegova prilika bila je nematerijalna u sutonu. Oh, doi, prijatelju moj", povikala je. Sila je do njega. Drao je nekakvu kutiju i nervozno se smeio. Seli su jedno naspram drugog na njenom kamenom podu, a ona mu nali ratela. Nakon neto neobaveznog razgovora, kazao je: Mislim da zna da u se uskoro povui sa mesta majstora udruenja tavilaca i inilaca? Moj glavni momak preuzee mesto. Starim, a njemu je jo davno bilo poznato sve to treba da ga nauim." Doao si zbog toga?" Nasmeio se i zavrteo glavom. Doao sem ovde, majko ej, jer jer oseam divljenje jednog starca prema tebi, prema tvojoj linosti i tvojoj vrednosti... Ne, dopusti mi da dovrim. Uvek sam sluio ovoj zajednici i voleo je i verujem da i ti ini isto, iako si nasuprot mnogim mukarcima. I zato sam eleo da ti pomognem dok to jo mogu." Dobar si ovek, Datnil kare. Oldorando to zna. Ovoj zajednici potrebni su dobri ljudi." Uzdahnuo je i klimnuo. Sluio sam Embrudok ili Oldorando, kako bi trebalo da ga nazivamo svakog dana svog ivota, i nikada ga nisam na185 pustio. A ipak, jedva da je proao jedan dan..." Prekinuo se na svoj stidljiv nain, nasmeio i rekao: Verujem da govorim srodnoj dui kada kaem da jedva da je proao jedan dan a da se nisam upitao... upitao ta se deavalo po drugim mestima, daleko odavde." Zastao je, proistio je grlo, a potom rekao otrije: Jspriau ti jednu priu. Kratka je. Seam se jedne strane zime kada sam bio mlad, kada su napali fagori, a usledili su boletine i oskudica. Mnogi ljudi su umrli. A i fagori su umirali, iako to tada nismo znali. Bilo je tako tamno, kunem se da su dani sada svetliji... Kako god bilo, fagori su tokom klanica ostavili ljudskog deaka. Ime mu je bilo stidim se to moram da priznam da sam zaboravio, ali verujem da je bilo neto kao Krindledi. Dugako ime. Nekada sam ga tano znao. Godine su uinile da zaboravim. Krindledi je doao iz zemlje daleko na severu, Sibornala. Kazao je da je Sibomal zemlja veitih gleera. Bio sam izabran za glavnog momka, a on je u Sibornalu trebalo da bude svetenik, tako da smo obojica bili posveeni u naa zvanja. On

Krindledi ili kako mu ve bee ime mislio je da je na ivot lak. Gejziri su grejali Oldorando. Kao mladi lan svetenstva, moj prijatelj pripadao je grupi kolonista koji su se odselili prema jugu da izbegnu hladnoe. Doli su do bolje zemlje rekom. Tamo su bili prisiljeni da se bore se domorocima oblasti zvane pa, to ime nestalo je nakon svih tih godina. Besnela je velika bitka, u kojoj je Krindledi ako mu je to bilo ime bio ranjen. Preiveli su pobegli, samo da bi ih uhvatili fagorski napadai. Bila je ista srea to im je ovde pobegao. Ili su ga moda pustili jer je bio ranjen. inili smo to smo mogli da pomognemo momku, ali umro je nakon mesec dana. Plakao sam za njim. Bio sam vrlo mlad. A ipak mu ak i sada zavidim, jer video je neto sveta. Rekao mi je da u Sibornalu led ima mnogo boja i da je divan." Kada je majstor Datnil zavrio priu, blago sedei pokraj ej Tal, Vraj ue u sobu, na svom putu prema gornjem spratu. Ljubazno joj se nasmeio, rekavi ej Tal: Nemoj oterati Vraj. Znam da je ona tvoj glavni momak i da joj veruje, kao to bih ja voleo da mogu da verujem svojem glavnom momku. Dopusti joj da uje ta imam da kaem." Stavio je svoju drvenu kutiju pred njih. Doneo sam ti majstorsku knjigu naeg udruenja da je vidi." ej Tal je izgledala kao da e se onesvestiti. Znala je da e u sluaju da uzimanje bude otkriveno udruenje zanatlija ubiti majstora bez oklevanja. Mogla je samo da nagaa o unutarnjoj borbi kroz koju je proao starac pre nego to ju je doneo. Zagrlila gaje svojim tankim rukama i poljubila u naborano elo. Vraj je prila i klekla pokraj njega, s uzbuenjem na licu. Da pogledamo!" uskliknula je, ispruivi ruku, zaboravljajui svoju povuenost. Stavio je svoju ruku preko njenih, zadravi je. Primetite najpre drvo od kojeg je kutija napravljena. Nije od radabarala; tekstura je previe fina. Primetite kako je izrezbarena. Primetite te izvanredne metalne okove koji povezuju uglove. Da li bi nae udruenje kovaa metala moglo da napravi tako fini rad u dananje vreme?" Kada su pogledale detalje, otvorio je kutiju. Izvadio je veliku knjigu uvezanu u teku kou, ukraer.'i sloenom arom. Ovo sam ja uinio. Majko. Ponovo sam povezao knjigu. Stara je njena unutranjost."

Stranice unutra bile su paljivo, esto prefmjeno, ispisane brojnim razliitim rukama. Datnil Skar brzo je okretao stranice, oklevajui ak i sada da otkrije previe. Ali ene su jasno videle datume, imena, liste i razliite zapise i slike. Pogledao ih je u lica, sa slabim smekom. Na svoj nain, ovaj tom daje ' istoriju Embrudoka kroz godine. I svako udruenje koje je preivelo ima slian, u to se mogu zakleti." Prolost je nestala. Sada pokuavamo da gledamo prema budunosti", kazala je Vraj. Ne elimo da budemo zarobljene u prolosti. elimo da izaemo..." Neodluno, dopustila je da joj rei zamru, alei to je u uzbuenju skrenula njihovu panju na sebe. Gledajui lica ostalo dvoje, videla je da su stariji i da se nikada nee sloiti sa njom. Iako su im se namere u optim crtama poklapale, postojala je razlika koja se nikada nije mogla premostiti. Klju za budunost lei u prolosti", kazala je ej Tal, smireno ali odluno, jer je ve i ranije govorila Vraji takve stvari. Okrenuvi se starcu, kazala je: Majstore Datnil, visoko cenimo tvoj hrabi postupak to si nam dozvolio da pogledamo tajnu knjigu. Moda emo jednoga dana moi daje pogledamo detaljnije. Da li bi nam rekao koliko je majstora bilo u tvom udruenju otkako je zapisivanje poelo?" Zatvorio je knjigu i poeo da je pakuje u kutiju. Pljuvaka je kapala iz njegovih usta, a ruke su mu se gadno tresle. Pacovi znaju tajne Oldoranda... Doveo sam sebe u opasnost time to sam doneo knjigu ovde. Stara budala... ujte, drage moje, bio je veliki kralj koji je vladao itavim Kampanlatom u starim danima, zvao se kralj Denis. Predvideo je da e svet ovaj svet, koga dvosekli nazivaju Hrrm-Bhhrd Idohk izgubiti toplotu, kao to vedrica proliva vodu kada je nosite niz sta zu. I tako je reio da osnuje udruenja, koj. je trebalo da budu ojaana gvozdenim pravilima. Sva udruenja zanatlija morala su da uvaju mudrost kroz mrana vremena, sve dok se toplota ne vrati." Govorio je napevno, kao iz seanja. Nae udruenje preivelo je iz doba dobrog kralja, iako u nekim vremenima nije imalo ni najosnovnija sredstva za tavljenje koe. Prema zapisu ovde, njegov broj je nekada bio smanjen na samo majstora i njegovog uenika, koji su iveli daleko pod zemljom... Uasna vremena. Ali preiveli smo." Dok je brisao usta. ej Tal ga je upitala o kolikom periodu vremena govori. Datnil Skar gledao jc na sve tamniji pravougaonik prozora, kao da je razmiljao kako da izbegne pitanje.

Ne razumem sve oznake u knjizi. Zna 11.1 zbrku sa kalendarom. Koliko mi shvatamo u dananje vreme, novi kalendari pokazuju znatna odstupanja. Embrudok molim te, oprosti mi, bojim se da ti toliko kaem nije uvek pripadao... naem soju ljudi." Zavrteo je glavom, bacajui pogled nervozno po sobi. ene su ekale, nepokretne poput fagora u toj staroj, tamnoj odaji. Ponovo je progovorio. Mnogi ljudi su umrili. Bila je velika zaraza, Gojna Smrt. Invazije... Sedam Slepila... pria o nesrei. Nadamo se da e se na sadanji gospodar" ponov se obazro po odaji pokazati mudrim kao kralj Denis. Dobri,kralj osnovao je naa udruenja godine zvane 249 Pre Nadira. Ne znamo ko je bio taj Nadir. Ono to znamo je da sam ja sa ogradom zbog prekida u knjizi ezdeset i osmi majstor udruenja tavilaca i inilaca. ezdeset osmi..." Kratkovido je piljio prema ej Tal. ezdeset osam..." Pokuavajui da sakrije svoje zaprepaenje, karakteristinim pokretom je ogrnula krzna oko sebe. To je mnogo generacija, koje doseu do pradavne starine." Da, da. pravo do ta.mo doseu." Majstor Datnl samozadovoljno je klimnuo, kao da je lino upoznat sa tim ogromnim rasponima vremena. Ima gotovo sedam vekova otkako je osnovano nae udruenje. Sedam vekova, a nou je jo uvek mraz." Embrudok je usred divljine koja ga je okruivala bio nasukani brod. Jo uvek je pruao sklonite svojoj posadi, iako vie nikada nee isploviti. Vreme je u tolikoj meri razorilo nekada ponosit grad, da njegovi stanovnici nisu shvatali da ono to smatraju gradom zapravo ne predstavlja nita vie od ostataka palate, koja je stajala usred civilizacije unitene klimom, ludilom i godinama. Kako se vreme popravljalo, lovci su bili prisiljeni da idu u sve duim ekspedicijama u potrazi za lovom. Robovi su sadili polja i sanjali o moguoj slobodi. ene su ostajale kod kue i postajale neurotine. Dok je ej Tal postila i postajala sve izdvojenija. Vraj je postojala prepuna potisnute energije i razvila prijateljstvo sa Ojre. Sa Ojre, razgovarala je o onome to je kazao majstor Datnil i otkrila saoseajnog sluaoca. Slagale su se da u istoriji postoje zbunjujue zagonetke, ali je Ojre ipak bila pomalo skeptina. Datnil Skar je star i malo podilkanio Otac to uvek govori", kazala je i poela da se tetura po sobi oponaajui majstorov korak, uzvikujui piskavim glasom: Nae udruenje je toliko ekskluzivno da nismo dopustili ni kralju Denisu da nam se pridrui..."

Kada se Vraj nasmejala, Ojre je kazala ozbiljnijim glasom: Majstora Datnila mogli bi pogubiti zato to pokazuje okolo majstorsku knjigu svojeg udruenja to je dokaz ua je podilkanio". A ak i tada nije hteo da nam dozvoli da valjano pogledamo u nju". Vraj je utala, a onda je eksplodirala: Kad bismo samo mogle da sastavimo sve injenice. ej Tal ih samo prikuplja, zapisuje ih Mora biti da postoji nain da se od njih naini nekakva struktura. Toliko mnogo je izgubljeno majstor Datnil je u tome u pravu. Hladnoa je nekada bila toliko otra da je spaljeno gotovo sve zapaljivo drvo, hartija, svi zapisi. Shata li da ak ne znamo koja je godina? Iako bi nam zvezde mogle rei. Kalendar Loil Braj je glup, kalendari treba da se zasnivaju na godinama, a ne na ljudima. Ljudi su tako nesigurni... a i ja. Oh, poludeu, kunem se!" Ojre prasnu u smeh i zagrli Vraj. Ti si najzdravija osoba koju znam, idiote". Ponovo su poele da raspravljaju o zvezdama, sedei na golom podu jedna pored druge. Ojre je sa Lejntal Aiem otila da vidi fresku u hramu. Straari su jasno naslikani, sa Bataliksom iznad Frejra kao i obino, ali se pri tom gotovo dodiruju, iznad Vutrine glave." Svake godine, dva sunca su sve blia", kazala je Vraj neodluno. Prolog meseca, bukvalno su se dotakli dok je Bataliks prestizao Frejra i niko nije obratio panju. Idue godine, sudarie se. ta onda?... Ili moda jedan prolazi iza drugog." Moda je majstor Datnil na to mislio kada je govorio o Slepilu? Iznenada bi bila poludnevica, zar ne, ukoliko jedan straar nestane? Moda e biti sedam Slepila, kao nekad". Delovala je prestravljeno i pomerila se blie svojoj prijateljici. Bie to kraj sveta. Vutra e se pojaviti, bie besan, razume se". Vraj se nasmejala i skoila na noge. Poslednji put nije doao smak sveta i nee ga biti ni ovaj put. Ne, moda e to oznaiti novi poetak". Lice joj je postalo blistavo. Zbog toga godinja doba postaju sve toplija. Kada jednom ej Tal bude obavila taj svoj ogavni pavk, ponovo emo pokrenuti pitanje. Poradiu malo na svojoj matematici. Neka Slepila dodu zagrliu ih!" Plesale su po sobi, divlje se smejui. Kako udim za nekim velianstvenim iskustvom!" vikala je Vraj. U meuvremenu, kod ej Tal su se sve jasnije ocrtavale male, pitije kosti ispod mesa, a tamna koa sve je mlitavije visila oko njenog tela. ene su joj donosile hranu, ali ona nije htela da jede.

Post pogoduje mojoj gladnoj dui", govorila je i koraala svojom* ledenom sobom, kada su se Vraj i Ojre pobunile, dok je Amin Lim povtieno stojala. Sutra u zai u pavk. Vas tri i Rol Sakil moete da budete sa mmom. Iscrpu drevno znanje iz bunara prolosti. Preko fesapa doi u do one generacije koja je sagradila nae kule i prolaze. Utonuu vekovima ako je potrebno i suoiti se sa samim kraljem Denisom". Kako je to divno!" uskliknula je Amin Lim. Cole su ptice da bi sedele na oteenom prozorskom okviru i da kljucaju hleb koji ej Tal nije htela ni da takne. Nemoj utonuti u prolost, gospo", posavetovala ju je Vraj. To je nain starih ljudi. Gledaj napred. gledaj u daljinu. Nema koristi od ispitivanja mrtvih". ej Tal je postala tako nenaviknuta na raspravu da je imala tekoa da se odbrani od saletanja svoje glavne uenice. Pogledala je i videla, gotovo sa zaprepaenjem, da je taj neodluni mladi stvor postao ena. Lice joj je bilo bledo, sa senkama ispod oiju, a Ojrino isto takvo. Zato ste vas dve tako blede? Je li vam zlo?" Vraj je zavrtela glavom. Veeras je sat tame pre poludnevice. Pokazau ti tada ta smo radile Ojre i ja. Dok je ostatak sveta spavao, mi smo radile." Vee je bilo vedro prilikom Frejrovog zalaska. Toplota nestade iz sveta dok su mlade ene pratile ej Tal do krova ruevne kule. Soivo sablasne svetlosti prualo se nagore od obzorja na kojem je zaao Frejr i dosezalo na pola puta do zenita. Bilo je vrlo malo oblaka koji bi sakrivali nebo; kada su im se oi privikle na tamu, zvezde iznad njih zablistale su sjajno. U nekim delovima neba, zvezde su bile relativno retke, u drugima visile su u grozdovima. Nad glavom, pruajui se od jednog obzorja do drugog, bila je iroka, nepravilna traka svetlosti, u kojoj su zvezde bile nejasne kao u magli i u kojoj su se tu i tamo pojavljivali plamsaji. To je najdivniji prizor na svetu", kazala je Ojre. Zar nije tako, gospo?" ej Tal je kazala: ,,U svetu ispod nas fesapi vise poput zvezda. Oni su due mrtvih. Ovde vidi due neroenih. Kako je gore, tako je dole." Mislim da moramo razmotriti potpuno razliiti princip za objanjenje neba", kazala je Vraj vrsto. Sva kretanja ovde su pravilna. Sve zvezde kreu se oko one sjajne zvezde tamo, koju nazivamo polarnom zvezdom". Pokazala je na zvezdu visoko iznad njihovih glava. Tokom dvadeset i pet sati dana, zvezde naine jedan

krug, izlazei na istoku i zalazei na zapadu kao dva straara. Zar to ne dokazuje da su sline s dva straara, samo mnogo dalje odznas?" Mlada ena pokazala je ej Tali mapu zvezda koju su pravile, s relativnim poloajima zvezda oznaenim na listu pergamenta. Pokazala je mala zanimanja i kazala: Zvezde ne mogu na nas uticati onako kao gosi. Kako ta vaa ?iabava unapreuje znanje? Bolje bi bilo da spavate nou." Vraj je uzdahnula. Nebo je ivo. To nije grobnica, kao svet ispod nas. Ojre A ja stojale smo i posmatrale komete kako plamte i padaju na zemlju. A postoji i etiri sjajne zvezde koje se kreu drukije od ostalih, lutalice, o kojima pevaju stare pesme. Te lutalice ponekad se dvaput vraaju tokom prelaska preko neba. Jedna od nih kree se vrlo brzo. Uskoro emo je videti. Mislimo da nam je blizu i zovemo je Kaidav, zbog njene brzine". ej Taj prtorljala je ruke i ogledala se oko sebe. Pa, ovde je ba hladno." Jo je hladnije tamo dole, gde gosi lee", odvratila je Ojre. Ti pazi malo na svoj jezik, mlada eno. Nisi prijatelj akademije ako odvlai Vraj od njenog valjanog posla." Lice joj je postalo hladno i kao u sokola; brzo se okrenula, kao da eli da odsee Ojre i Vraj iz vidnog polja i sila niz stepenice ne rekavi vie ni re. ,,Oh, platiu za ovo", kazala je Vraj. Morau da budem posebno pokorna da bih se izvadila za ovo." Previe si pokorna, Vraj, a ona je previe ohola. Odgovnaj njenu akademiju. Plai se neba, kao i veina ljudi. U tome je njena nevolja, bila arobnica ili ne. Slae se s glupim osobama kao to je Amin Lim zbog toga to one ugaaju njenoj oholosti." Uhvatila je Vraj s nekom vrstom Ijutine strasti i poela da nabraja gluposti svih koje je znala. Ono to mi najvie smeta je to nikako ne moemo da je navedemo da pogleda kroz na teleskop", kazala je Vraj. Teleskop je uneo najveu promenu u Vrajino astronomsko zanimanje. Kada je Aoz Run postao gospodar i otiao da ivi u velikoj kuli, Ojre je dobila priliku da kopa po svim vrstama raspadnutih stvari po kovezima. Teleskop se pojavio na svetlosti dana umotan u krpe koje su izgrizli moljci i koje su se raspale u parie na prvi dodir. Bio je prosto napravljen moda je to uinilo davno nepostojee udruenje staklara jer nije predstavljao nita drugo do konu cev koja je drala dva soiva na svojem mestu; ali kada bi se okrenuo prema zvezdama lutalicama, teleskop je imao

mo da izmeni Vrajine percepcije. Jer lutalice su postojale jasno vidljivi diskovi. Po tome, podseali su na straare, iako nisu isputali svetio. Iz tog otkria, Vraj i Ojre zakljuile su da su lutalice vrlo blizu zemlji, a zvezde daleko neke od njih vrlo daleko. Od lovaca koji su postavljali zamke i radili pri svetlosti zvezda saznale su imena lutalica: Ipokrena, Aganip i Kopaisa. A tu je bila i ona brza, kojoj su same nadenule ime: Kaidav. Sada su pokuavale da dokau da su to svetovi poput njihovog sopstvenog, moda ak i s ljudima na njima. Gledajui u svoju prijateljicu, Vraj je videla samo opte crte tog divnog lica i snane glave i shvatila koliko mnogo Ojre podsea na Aoza Runa. I Ojre i njen otac izgledali su tako puni duha a Ojre je bila roena van normi. Vraj se upita da li je sluajno makar nekom dalekom sluajnou Ojre bila sa mukarcem, u tami brasimipa ili negde drugde. Onda je iskljuila svoje nevaljale misli i okrenula pogled nebu. Stojale su, poprilino mime, na vrhu svoje kule sve dok se Satni zvida nije ponovo oglasio. Nekoliko minuta kasnije Kaidav izae i odjedri u pravcu zenita. Zemaljska osmatraka stanica Avernus Vrajin Kaidav visila je visoko iznad Helikonije, dok se kontinent Kampanlat okretao pod njom. Posada stanice posveivala je najvei deo svog vremena svetu ispod njih; ali i ostale tri planete binarnog sistema bile su pod stalnom paskom automaskih ureaja. Na sve etiri planete, temperature su rasle. Sveopte poboljanje bilo je stalno; samo na povrini tla anomalije je beleilo i neno ivo meso. Helikonijska drama generacija koje su Uvele u bolu bila je postavljena na pozornici iju je strukturu tedljivo odredivalo nekoliko okolnosti. Planetina godina oko Bataliksa zvezda B uenim ljudima sa Avernusa trajala je 480 dana (mala" godina). Ali Helikonija je imala i veliku godinu, o kojoj ljudi Embrudoka u trenutnom stanju nisu znali nita. Velika godina bila je vreme potrebno Zvezdi B, kao i njenim planetarna skupa s njom. da naine orbitalni obilazak oko Frejra, Zvezde A poznavaoca. Ta velika godina trajala je 1825 helikonijskih malih" godina. Poto je jedna helikonijska mala godina ekvivalent 1,42 zemaljskih godina, to je znailo veliku godinu od 2592 zemaljskih godina period tokom kojeg je mnogo generacija cvetalo i nestajalo sa pozornice. Velika godina predstavljala je divovsko eliptino putovanje. Helikonija je bila malo vea od Zemlje, sa masom 1,28 zemaljske; u mnogim pogledima, bila je to sestrinska planeta Zemlje. A ipak. na tom eliptikom putovanju hiljadama godina

gotovo da se pretvarala u dve planete smrznutu na apastronu, u taki najdaljoj od Frejra, pregrejana na periastronu, kada je bila najblie Frejru. Svake male godine, Helikonija se pribliava Frejru. Prolee se pripremalo da oznai svoj dolazak na spektakularan nain. Na pola puta izmeu zvezde na svojim putevima u visini i fesapa koji su polako tonuli prema prvobitnom kamenu, dve ene sedele su na dve strane kreveta od listova paprati. Svetlost u ruevnoj odaji bila je dovoljno mutna da im lica postanu nerazaznatljiva i dah pretvori u dve mrmljajue figure koje su sedele na suprotnim stranama oko opruene figure na leaju. Moglo se samo odrediti da je jedna od njih bucmasta i ne vie mlada, dok je drugu ve zahvatio proces suenja od starosti. Rol Sakil Den zavrtela je sedom glavom i pogledala nanie tunim saueem na figuru pred njom. Jadna, draga mala, bila je tako slatka kao devojka, nema pravo da tako mui sebe." Trebalo je da se dri svojih vekni, kaem ja", rekla je druga ena da bi pokazala da se slae. Pipni kako je mrava. Pipni joj slabine. Nikakvo udo da je skrenula." Sama Rol Sakil bila je mrava kao mumija, telo joj je izjeo artritis. Bila je babica naselja pre nego to je suvie ostarila za takve napore. Jo uvek je pazila one koji su odlazili u pavk. Sada kada joj Dol nije vie bila u rukama, drala se akademije, uvek spremna da kritikuje, retko spremna i da razmisli. Tako se suzila da ne bi mogla da istisne ni tap iz te svoje utrobe, a da ne pominjemo bebu. Utrobe treba negovati one su sredinji deo ene." Ona ima toliko briga osim beba", kazala je Amin Lim. ,,Oh, potujem ja znanje kada je u prikrajku, ali kada to znanje stane na put prirodnim osobinama ili parenju, onda ono treba da se ukloni." ,,A to se toga tie", kazala je Amin Lim uz izvesnu otrinu, sedei na suprotnom kraju kreveta, njene prirodne osobine gurnute su u prikrajak kada ju je tvoja Dol zamenila u krevetu Aoza Runa. Njena oseanja prema njemu su duboka, a ija i nisu? Naoit ovek, Aoz Run, osim to je gospodar Embrudoka." Rol Sakil je mrknula. To nije razlog da se potpuno mane odnosa. Uvek je mogla na drugoj strani da popuni vreme, da bi odrala uvebanost. Osim toga, on nee vie doi da pokuca na njena vrata, pazi ta kaem. Pune su mu ruke nae Dol." Stara ena pozvala je Amin Lim blie da bi obezbedila tajnost i one sastavie glave iznad mlitavog tela ej Tal. Dol ga uvek dri toga i naklonou i lukavstvom. To

je pravac koji savetujem svakoj eni, ukljuujui i tebe, Amin Lim. Usuujem se da nagaam da i ti malo pomalo uiva da ga pogleda nije ljudski ne initi to, u tvojim godinama. Pitaj svog oveka." ,,Oh, verujem da nema ene koja se ne dopada Aoz Run, i pored njegove naravi." ej Tal uzdahnula je u pavku. Rol Sakil uze joj ruku svojom, naboranom i ree, jo uvek koristei poverljivi ton: Moja Dol kae mi da strano mnogo govori u snu. Ja joj kaem da je to znak neiste savesti". Zato bi njegova savest bila neista?" upitala je Amin Lim. Pa, sada mogla bih ti ispriati priu... Tog jutra, nakon sveg tog pia i zabave, ustala sam rano, kao nekad. A kada sam izala, dobro umotana da se zatitim od hladnog jutra, naila sam na telo u tami, pa ti kaem sebi: ,Gle, neki blesavi pijanac potpuno polude, kad je-zaspao na tlu.' Bio je tamo, u podnoju velike kule." Zastala je da bi videla kako je dolovala njena pria na Amin Lim koja je, poto nije imala ta drugo da radi, paljivo sluala. Male oi Rol Sakil gotovo da su se skrile u njenim borama kada je nastavila. Nisam pomislila bog zna ta o tome i ja ti volim dobre prasee cuge. Ali sa druge strane kule, ta ti naem nego drugo telo koje lei tamo. ,Gle, dve blesave pijanice potpuno poludele, kad su zaspale na tlu.' I ne bih pomi193 slila bogzna ta ni o tome, ali kada se proulo da su mladi Klils i njegov brat Nakri pronaeni zajedno mrtvi u podnoju svoje kule, e pa to i je ve druga stvar..." mrknula je. Svi su rekli da su tamo naeni." Ah, ali ja sam ih nala prva i nisu bili zajedno. Znai nisu se potukli, je 1' da? Smrdi to, Amin Lim, zar ne? Pa kaem ja sebi: ,Neko otiao i gurnuo dva brata sa vrha kule.' Ko bi to mogao biti, ko bi se najvie ovajdio od njihove smrti? Pa, devojice, to preputam drugima da procene. Samo kaem ti jedno, kaem naoj Dol: ,Ti da vodi rauna o svojem strahu od visine. Dol. Nemoj da ide blizu ograde kule dok si sa Aozu Runom', kaem joj.,Nemoj se vrti oko ograda od kule i sve e da bude u redu...' E tako joj kaem." Amin Lim zavrtela je glavom. ej Tal ne bi volela Aoza Runa daje uinio takvu stvar. A ona bi znala. Ona je mudra, sigurno bi znala." Rol Sakil se podigla i nervozno antala po kamenoj odaji, vrtei sumnjiavo glavom. Tamo gde su ukljueni mukarci, ej Tal je ista kao i sve ostale. Ne razmilja uvek svojom glavom ponekad koristi onu stvar izmeu nogu umesto toga."

,,Oh, uuti". Amin Lim saaljivo se zagleda u svoju prijateljicu i mentora. U sebi, elela je da je ej Talin ivot bio vie upravljan na onaj nain o kojem je govorila Rol Sakil: moda bi tada bila srenija. ej Tal leala je ispruena kruto na levom boku, u poloaju za pavk. Oi jedva da su joj izgledale zatvorene. Disanje joj je bilo skoro neujno, isprekidano dubokim uzdasima. Dok je gledala strogo konture tog dragog lica, Amin Lim je pomiljala da posmatra nekog ko se staloeno suoava sa smru. Samo su usta, koja bi se povremeno stegla, naznaavala uas koji je bilo nemogue potisnuti u prisustvu pripadnika sveta ispod njih. Amin Lim jednom je i sama ula u pavk, uz tuu pomo, i strava od vienja svog oca bila joj je dovoljna. Ta dodatna dimenzija bila je sada zatvorena; vie nikada nee posetiti taj svet, sve dok joj ne bude upuen poslednji poziv. Jadnica, jadnica", govorila je dok je milovala prijateljiinu glavu i s ljubavlju posmatrala njenu sedu kosu, nadajui se da e joj olakati prolazak kroz crnu oblast koja je leala ispod ivota. lako dua nema oiju, ipak moe videti u sredini u kojoj strava zamenjuje pogled. Pogledala je nadole, kada je poela da pada, u prostor ogromniji od nonog neba. U taj prostor Vutra nije nikada mogao da zae. Bio je to prostor koji Vutra neumirui nije prepoznavao. Sa svojim plavim licem, pogledom koji nije znao za strah, vitkim rogovima, pripadao je velikoj ledenoj bitci koja se odigravala na nekom drugom mestu. Ova oblast bila je pakao jer njega nije bilo. Svaka zvezda koja je blistala bila je smrt. Nije biio nikakvog mirisa izuzev strave. Svaka smrt imala je svoj nepromenljiv poloaj. Ovde nisu plamtele komete; ovo je bilo podruje entropijske apsolutnosti, bez promene, smrt svih dogadaja univerzuma na koju je ivot mogao odgovoriti samo stravom. Kao to je dua inila sada. Zemljine oktave pruale su se stvarnim teritorijama. Mogle su se povezati sa putevima, samo to su vie nalikovale na zidove koji su ili tamoamo, beskonano delili svet, dok su im se na povrini videli samo vrhovi. Njihova prava supstanca ila je duboko u neprekinutu zemlju, prodirala je sve do prvobitnog kamena na kojem je poivao disk sveta. U prvobitnom kamenu, na dnu zemljinih oktava koje su im pripadale, nalazili su se gosi i fesapi, nalik na hiljade loe ouvanih muva.

Suna dua ej Tal tonula je zemljinom oktavom koja jpj je bila predodreena, birajui smer izmeu fesapa. Ovi su podseali na mumije; trbusi i one upljine bili su im prazni, kotana stopala su zveckala; koa im je bila gruba poput stare vree, a ipak prozrana i kroz nju su se mogli nazreti svetlucavi organi. Usta su im bila otvorena kao u riba, kao da se jo uvek seaju dana kada su udisali vazduh. Manje drevni fesapi imali su usta puna stvorova nalik svicima koji su izbijali u dimljivoj praini. Sve te stare odbaene stvari bile su bez ikakvog pokreta, a ipak je zalutala dua mogla osetiti njihov bes bes snaniji od ikakvog koji su mogli iskusiti pre nego to ih je opsidijan pozvao. Dok se dua sputala meu njihove redove, videla je da se pruaju u nepravilnim vrstama koje su ile do met.'. na koja ona nije mogla da putuje, do Borliena, do mora, do Panovala. do dalekog Sibornala, ak i do ledene pustoi istoka. Sve su bile prognane ovde da budu delovi velike zbirke, naredani ispod zemljinih oktava koje su im odgovarale. Za iva ula, nije bilo pravaca. A ipak, pravac je postojao. Dua je imala sopstveni put. Morala je da bude oprezna. Fesap jedva da ima ita vie sopstvene volje od obine praine, ali bes koji je kljuao u njegovom telu davao mu je snagu. Fesap je mogao progutati svaku duu koja mu zaplovi preblizu i tako se osloboditi i ponovo kroiti na zemlju, gde bi izazivao stravu i bolesti kuda god proe. Sasvim svesna opasnosti, dua je tonula kroz svet opsidijana, kroz ono to je Loilanun nazivala izgrebano nitavilo. Konano je stigla pred gosa ej Taline majke. ukasta stvar kao da je bila sainjena od ica i prutia koji su obrazovali oblike sasuenih dojki i izboenih karlinih kostiju. Piljila je u duu svoje kerke. Pokazala je svoje stare, smee zube u klimavoj donjoj vilici. itava je bila smee boje. A ipak svi detalji bili su joj savreno vidljivi, kao to ara liajeva na zidu moe u potpunosti da prikae oveka ili nekropolis. Gos je isputao zvuke neprekidnih pritubi. Gosi su nalija ljudskih ivota i zbog toga ne veruju ni u ta dobro u ivotu. Nijedan gos ne smatra da 195 mu je ivot na zemlji dovoljno potrajao niti daje tokom bavljenja na njoj do stigao sreu koju zasluuje. On udi za ivim duama. Samo iva dua moe sasluati njegove beskonane alopojke. Majko, dola sam ti ponovo jer se oseam dunom i sasluau tvoje pritube". Ti derite bez imalo vere, kad si poslednji put dola, koliko davno, i jo si okJevala, oh, uvek oklevala, veito oklevala, kao u one nezahvalne dane trebalo je

da znam, trebalo je da znam kada sam te donela na svet, iako nisam elela da vie ni jedan potomak bude istisnut iz mojih jadnih napaenih slabina" Sasluau tvoje pritube" Pha, da, oklevala, kao to tvoj otac nije mario ni za ta, nita izuzev mog bola, nije znao nita, nije inio nita, kao i svi mukarci, ali ko sme da kae da su deca ita bolja kad isisavaju ivot iz tebe oh, trebalo je da znam rei u ti da sam prezirala taj balvan od oveka koji je stalno neto zahtevao, sve je zahtevao, vie nego to sam imala da pruim, nikada nikada zadovoljan, noi bola, a dani, zarobljena u toj zamci, eto kako je bilo, a sada dolazi ovde, bila je to zamka napravljena da mi na prevaru oduzme mladost, lepa, da, da, bila sam lepa, ta prokleta bolest vidim da mi se sada smeje, malo je tebe briga." Briga me je, briga, majko, to ti agonija skree panju!" Da, ali ti i on ti si me na prevaru izvukla iz svega toga, svega to sam imala i svega emu sam se ikada nadala, on i njegova pohota, pokvarena svinja, kada bi mukarci znali mrnju koju pokreu kada zavladaju nad nama, pobede nas u toj mutnoj neizdrivoj tami, a ti sa svojom bespotrebnom slabou, tim ustima koja su stalno sisala, uvek sa tim ustima kao i njegov ud koji je stalno previe zahtevao, uvek previe strpljenja a tvoj izmet koji je stalno trebalo istiti, nemuta, uplakana, stalno si neto zahtevala, dani, godine, te godine koje su mi crple snagu, ah moju snagu, moju slatku snagu a ja nekada tako divna, pokradena sasvim, bez ijednog zadovoljstva za ivot. Trebalo je da znam, nikakav ivot, moja majka ona mi je obeavala na sisi a onda i ona nita bolja od ostalih umrlih prokleta njena smrt prokleta smrdljiva kuka bez mleka to me je rodila i umrla kada mi je bila potrebna..." Glas male stvari zagrebao je plou opsidijana, pokuavajui da joj dograbi duu. alim te, zaista, majko. A sada hou da ti postavim jedno pitanje koje e ti pomoi da skrene misli od svoje alosti. Zatraiu da prenese to pitanje svojoj majci, i njenoj majci i majci njene majke i tako sve nie do dalekih dubina. Mora nai odgovor na moje pitanje i onda u ja biti tako ponosna na tebe. elim da otkrijem da li Vutra zaista postoji. Da li Vutra postoji i ko ili ta je on? Mora slati pitanje sve dalje i dalje sve dok neki daleki fesap ne poalje odgovor. Odgovor mora biti pun. elim da shvatim kako funkcionie svet. Odgovor mora doi do mene Shvata li9" Odgovor je uz vrisku doao do nje pre nego to je prestala da govori.

Zato bih ita uinila za tebe posle naina na koji si mi upropastila ivot i zato i zato i zato i ta mene ovde dole briga za tvoje glupake probleme ti pokvarena mala nepotrebna glupalo ovde dole boravak je kao venost, uje li, kao venost, a i moja alost traje veno". Dua prede u monolog. ula si moj zahtev, majko. Ako ga ne bude izvela kako sam zatraila, nikada te neu posetiti u svetu ispod. Niko ti se vie nikada nee obratiti." Gos brzo skoi na duu i pokua daje proguta. Ali dua je ostala za malo izvan dohvata opasnosti, gledajui pranjave iskre koje su polazile sa usta koja nisu disala. Bez ijedne rei, gos poe da prenosi ej Talino pitanje, a fesapi ispod besno poee da kljocaju zubima na njega. Sve je visilo nepokretno u opsidijanu. Dua je bila svesna drugih fesapa u blizini, koji su visili poput otrcanih i Mali Juli. Negde tamo visio je i Veliki Juli, sveden na razbesnelu senku. Gos duinog oca bio je u blizini, uasniji ak i od majinog gosa, njegov bes navaljivao je na nju poput plime, ljivao je na nju poput plime. A glas gosa njenog oca bio je poput grebanja noktima po prozoru. ... i jo neto, nezahvalna devojko, zato nisi bila deak, ti bedna greko znala si da mi treba deak da elim deaka valjanog sina da produi bedne patnje nae loze, pa su me ismevali svi prijatelji ne da sam mislio ita dobro o toj bandi bednih kukavica, beali su od opasnosti eto ta su radili, beali kada vuci ponu da zavijaju a i ja sam beao sa njima jer nisam znao kada u ponovo imati priliku ponovo priliku oh da prokletu priliku a vetar ie duvao sve u pluima i svaki zglavak kretao se po tragu gde je jelen slobodno etao dok mu je beli repi poskakivao oh, ponovo priliku, bez meanja sa tom bespolnom veticom bez sisa koju si zvala majkom ovde u zahvatima ovog kamena to ne die mrzim je mrzim je mrzim i tebe ti brbljivi izmetu doi e i ti ovde jednog dana skoro da ovde zauvek u grobnici videe..." A bilo je i drugih poruka sa ostalih sasuenih usta, odlomaka kuknjave koji su se zabijali u njeno tkivo poput starih ivotinjskih kostiju koje vire iz blata, patiniranih zemljom, starou, tvrdih, zavidljivih i otrovnih na dodir. Dua ej Tal ekala je usred otrovne zlobe, drhtavo jedrila, ekala na odgovor. I konano je poruka doputovala od suvih neosetljivih usta do drugih neosetljivih usta kroz opsidijan, prenosei neto nalik reakciji na pitanje kroz kristalisana stolea.

... sve nae gorke'tajne zato bi ih ti delila ti podla prljavuo sa sluzi umesto mozga zato bi ti polagala pravo na ono malo to imamo ovde u svojoj bedi daleko od sunca? Ono to je nekada bilo znanje sada je izgubljeno, iscurilo kroz dno vedrice i pored svega to je obeano, a ono to ostaje ti ne bi razumela ne bi razumela kurvo nikada ti nita nee shvatiti osim patnji srca koje te odaje i pored sveg pretvaranja a Vutra ta s njim nije on pomogao naim davnim fesapima dok su bili ivi. U danima drevne gvozdene hladnoe dooe beli fagori iz tmine i u naletu zauzee grad a ljude pretvorie u robove koji su nove gospodare oboavali pod imenom vutra jer vladali su bogovi ledenih vetrova..." Stani, stani, ne elim da ujem vie -" vrisnula je dua poraeno. Ali zlobna bura duvala je preko nje. Sama si traila sama si traila nisi mogla da podnese istinu ti smrtna duo videe kada doe ovde. Da ispuni svoju elju o beskorisnoj mudrosti treba da se zaputi daleko u daleki Sibornal tamo da trai veliki toak gde se sve ini i zna i shvataju se sve stvari koje se tiu postojanja na tvojoj strani gorkog gorkog groba, a ipak dobrog nieg dobrog nee stei iz toga ti pohlepna greko erke smrti osuene pice jer ta je stvarno ili istinito ili provereno ili potvrda vremena ak i sam Vutra izuzev ovog zatvora gde se naosmo sasvim nezaslueno..." Dua, uzdrhtala, zalebde i podie se izmeu tmurnih prebivalita, izmeu redova usta koja su vritala. Re, otrovna re, dola je od dalekih fesapa. Sibornal e biti njen cilj, i veliki toak. Fesapi su bili varalice, njihov beskrajni gnev dovodio ih je do neograniene zlobe, ali njihove moi u tom pogledu bile su ograniene. inilo se da je istina da je Vutra napustio ne samo ive ve i mrtve. Dua je letela sve vie i vie, zgadena, a daleko iznad sebe osetilaje miris kreveta na kojem je lealo bledo, nepokretno telo. Iznad tla, procesi promena, beskrajni periodi podizanja izraavali su se preko takvih biolokih bia kao to su ivotinje, ljudi i fagori. Sa severnog kontinenta, sibornalanci su jo uvek ili prema jugu preko varljive alkove prevlake, a pokretala su ih sporadina poboljanja klime, u potragu za gostoljubivijim zemljama. Stanovnici Panovala irili su se prema severu preko velikih ravnica. 1 po drugim mestima, iz hiljada pogodnih stanita, ljudi poee da izlaze. Na jugu kontinenta Kampanlata, u obalskim umama kao to je Otasol, brojevi su se poveavali, gojili u obilju koje je prualo more.

U tom utoitu ivota, moru, mnoge stvari su se pokretale. Bezlini stvorovi u obliju oveka uspee se na obalu, ili su ih zbrisale oluje daleko u dubini kopna. A i fagori. Zaljubljene u hladnou, i njih su pokrenule promene da trae nova stanita du povoljnih vazdunih oktava. Preko sva tri bezmerna kontinenta Helikonije njihove komponente su se komeale i reprodukovale i vodile rat sa Sinovima Frejra. Pohod mladog kzana od Hrastiprta, Hrr-Bral Iprta polagano je siao sa visokih obronaka Nktrihka, napredujui kroz planine, uvek se pokoravajui vazdunih oktavama. Kzan i njegovi savetodavci znaii su da Frejr polako stie prednost pred Bataliksom i na taj nain kree se protiv njih; ali to znanje nije moglo ubrzati korak njihovog napredovanja. esto su se zaustavljali radi napada na narode protognostika koji su ponizno bosonogi prelazili snena polja i na grupe sopstvene vrste kod kojih su namirisali neprijateljstvo. U njihovim bledim mozgovima nije bilo nikakvog oseaja hitnje, samo oseanje predodreenosti. Hrr-Bral Iprt jahao je Rukk-Ggrla, a njegova ptica govedarica uglavnom je sedela na njegovom ramenu. Ponekad bi poletela uz lepet krila, vinula se da bi kruila iznad druine, odakle je svojim bisernim oima mogla da gleda dugu procesiju staluna i gilota, od kojih je veina peaila, i koja se vukla sve do kolena u pozadini na viem terenu. Zzhrk bi uzjahao struje koje su vukle navie tako da je odravao satima poloaj direktno iznad svog gospodara i samo mu se glava okretala sjedne na drugu stranu, svesna drugih govedarica koje su klizile u blizini. Bilo je malo grupa protognostika, uglavnom su to bili madiji koji su pokuavali da doteraju svoje koze do sledeeg podruja prekrivenog trnovitim bunjem ili snegom i koji su uspevali da ugledaju govedarice izdaleka. Dovikivali bi se i pokazivali. Svi su znali ta znae udaljene govedarice. A onda bi beali dok su jo imali prilike, da izbegnu smrt ili zarobljavanje. I tako je beznaajna va koja je ivela na fagorima i rila po njihovim krznima, hrana ptica govedarica, postala neznani instrument spasavanju ivota mnogih protognostika. I sami madiji bili su zaraeni parazitima. Plaili su se vode, a stalno izlganje njihovih tela izluevinama koza vie je poveavalo nego to je spreavalo zagaivanje, ali njihovi insekti nisu igrali bitnu ulogu u istoriji. Ponositi Hrr-Bral Iprt, izduene lobanje ukraene krunom za lice, podigao je pogled prema svojoj maskoti u visinama pre nego to je ponovo spustio glavu, svestan mogue opasnosti. Video je tri pesnice sveta u svojoj glavi, kao i mesto na koje e konano dospeti, na kojem su iveli Sinovi Frejra koji su ubili njegovog

dedu. Velikog Kzana Hrr-Trihk Hrasta, onog to je ivot posvetio unitavanju neprijatelja u neizmernom broju. Velikog Kzana ubie Sinovi Embrudoka, i tako je on izgubio nadu da utone u stanje povezivanja; na taj nain bio je uniten zauvek. Mladi kzan priznavao je sebi da su njegove nacije bile manje aktivne u ubijanju Sinova nego to je trebalo, jer su umesto toga popustljivo traile velianstvene ledene meave Visokog Nktihka, za koji je njihova uta krv stvorena. Sada su sve to popravili. Pre nego to Frejr postane suvie snaan. Sinovi Frejra u Embrudoku bie uklonjeni. A onda e i on sam utonuti u veni mir povezivanja bez mrlje na savesti. im je dovoljno povratila snagu, ej Tal oslonila je o Vrajino rame i pola niz ulicu do starog hrama. Vrata hrama bila su uklonjena a ograde zamenjene. U polumranoj unutranjosti skiale i groktale svinje. Aoz Run odrao je re. ene su se probijale izmeu ivotinja i zastale usred blatnjavog prostora, dok je ej Tal zurila u ogromnu ikonu Vutre, s njegovom belom dlakom, ivotinjskim licem i dugim rogovima. Znai, istina je", kazala je dubokim glasom. Fesapi su govorili istinu. Vraj. Vutra je fagor. oveanstvo je oboavalo fagora. Naa tama mnogo je dublja nego to smo mislili." Ali Vraj je pogled pun nade podizala ka oslikanim zvezdama. 9. U KOI HOKSNIJA I BEZ NJE Zaarana divljina poe da prekriva obale drveem sonih izdanaka. Isparenje i sumaglice podigoe se iz potoia koji su oivljavali. Veliki kontinent Kompanla: bio je dugaak nekih etrnaest hiljada milja i irok pet hiljada milja. Zauzimao je vei deo tropske zone na itavoj jednoj hemisferi planete Helikonije. U sebi je sadravao zaprepaujue ekstreme temperature, visine i dubine, mirovanja i oluja. A sada je ponovo oivljavao. Proces starenja sputao je kontinent, zrno po zrno, planinu po planinu, u mutna mora koja su oiviavala njegove obale. Slina tenja, isto toliko nemilosrdna koliko i dalekosena, ubrzavala je njegove energetske nivoe. Klimatske promene dovodile su do ubrzanja u metabolizmu, a fermenti dva sunca izazivali su riganje u

venama sveta: potrese, vulkanske erupcije, slegnua, fumarole, divovsko previranje lave. Krevet giganta je kripao. Ovi podzemni pritisci imali su paralelu na povrini planete, gde su ilimi ivih boja izrastali iz starih ledenih polja, zelena koplja probijala su se prema nebu pre nego to bi poslednji ostaci snega utonuli u blato, tako ih je eljno Frejr pozivao. Ali semenje se pripremilo tano za taj trenutak koji mu je odgovarao. Cvee je odgovaralo zvezdi. Nakon cvetova, ponovo semenje. A to semenje obezbeivalo je energetske potrebe novim ivotinjama koje pokuljae preko novih savana. I ivotinje su bile pripremljene za laj trenutak. Tamo gde je nekada bilo malo vrsta, sada je postojalo obilje. Kristalna stanja katapleksije nestala su pod galopirajuim kopitama. Linjajui se, ostavljale su hrpe odbaene zimske dlake za sobom, koje su smesta prigrabile ptice kao materijal za gnezda, dok je njihov izmet pruao hranu za insekte. Duge magle oivee lepravim pticama. Mnogobrojni krilati ivalj blistao je poput dragulja preko onog to je samo trenutak ranije predstavljalo sterilna ledena polja. U mukama ivota, sisan su protezali noge u punom galopu prema letu. Sve te viestruke zemaljske promene koje su usledile za jednom neumoljivom astronomskom promenom bile su toliko sloene da ih nijedan ovek ili ena nije mogao pojmiti. Ali ljudski duh odgovarao je na njih. Oi su se otvarale i videle nove stvari. Svuda po Kampanlatu, zagrljaj ljudskog imao je novu strast u svojim sokovima. Ljudi su bili zdraviji, a ipak su se bolesti irile. Stvari su bile bolje, a ipak stvari su bile gore. Mnogi su ljudi umirali, a opet je sve vie ljudi ivelo. Bilo je vie hrane, pa ipak je vie ljudi gladovalo. I pored svih tih suprotnosti, tenja je stalno vukla napred. Frejr je zvao, a odgovarali su ak i gluvi. Pomraenje, koje su predvidele Vraj i Ojre, dogodilo se. injenica da su bile jedine u Embrudoku koje su ga oekivale bila je izvor zadovoljstva, iako su inae efekti pomraenja bili alarmantni. Videle su koliko je straan dogaaj bio za neupoznate. ak se i ej Tal bacila na leaj i sakrila oi. Hrabri lovci ostajali su po kuama. Starci su dobijali srane napade. A ipak, pomraenje nije bilo potpuno. Lagana erozija Frejrovog diska poela je rano popodne. Moda je sporost itave stvari bila toliko neprijatna, i njeno trajanje. Sat za satom, osipanje Frejra

poveavalo se. Kada su sunca zala, jo uvek su bila spojena. Nije bilo niega to bi garantovalo da e se pojaviti ponovo, ili da e se pojaviti itava. Najvei deo stanovnitva istrao je na otvoreno da bi posmatrao nevieni zalazak. U pepeljavoj tiini, ranjeni straari iskliznue sa vidika. Pa to je smrt sveta!" kriknuo je jedan trgovac. Sutra e se led vratiti!" Dok se sputao mrak, poee neredi. Ljudi su sumanuto trali sa bakljama. Nova drvena zgrada je zapaljena. Samo je neposredna intervencija Aoza Runa, Eline Tala i jo nekoliko njihovih dobro naoruanih prijatelja spreila vee ludilo. Jedan ovek poginuo je u poaru i zgrada je izgubljena, ali ostatak noi protekao je mirno. Sledeeg jutra, Bataliks je izaao kao i obino, a zatim i Frejr, obojica itavi. Sve je bilo dobro osim to su Embrudoke guske na nedelju dana prestale da nose jaja. ta li e se desiti idue godine?" pitale su Ojre i Vraj jedna drugu. Nezavisno od ej Tal, poele su ozbiljno da rade na tom problemu. Na zemaljskoj osmatrakoj stanici, pomraenja su bila samo deo ponaanja predoredenog ekliptikama Zvezde A i Zvezde B koje su se presecale, nagnute jedna prema drugoj pod uglom od deset stepeni. Ekliptike su se presecale 644 i 1428 zemaljskih godina nakon apastrona ili, u helikonijskim izrazima, 453 i 1005 godina posle apastrona. Na svakoj strani preseka bila su naredana godinja pomraenja; u sluaju godine 453, upeatljiv niz od dvadeset pomraenja. Delimino pomraenje od 632, koje je predvodilo niz od dvadeset, ueni ljudi sa osmatrake stanice sagledali su se korektnim naunikim odmakom. Izludene ljude koji su se teturali stazama Embrudoka bogovi iz visina posmatrali su saaljivim osmesima. Nakon maglutina, nakon pomraenja, poplave. ta im je bilo uzrok, kakav efekt? Niko od onih koji su gacali kroz preostalo blato nije znao da kae. Zemlja istono od Oldoranda, sve do Ribljeg Jezera i iza njega, izgubila je svoja krda jelena i hrana postade retka. Narasli Voral bio je prepreka za odlazak prema zapadu, gde se esto mogao videti obilan ivotinjski svet. Aoz Run pokazao je da ima dara za vodstvo. Pomirio se s Lejntal Aiem i Datkom i. uz njihovu pomo, nagnao graane da sagrade most preko reke. Takav projekat niko nije pokuao dokle god je dosezalo seanje ivih. Drvena graa bila je retka, a radabarale je trebalo ei na pogodnu duinu. Udruenje kovaa metala proizvelo je dve duge testere kojima se moglo oboriti odgovarajue drvo. Privremena radionica obrazovana je izmeu enske kue i reke. Dva amca

ukradena od borlienskih pljakaa paljivo su razbijena i ponovo sastavljena da bi obrazovali delove nadgradnje. Radabarali su pretvoreni u itavu gomilu klinova, rogljeva, dasaka, greda, kolaca i stubova. Nedeljama, itavo mesto bilo je pilana; komadi ostruganog drveta plovili su niz reku medu guskama; Oldorando je bio pun piljevine, a pfsti radnika uljeva. Debeli stubovi uspravljeni i uz muke pobodeni u dno reke. Robovi su stajali do gue u vodi, vezani jedan za drugoga radi bezbednosti; za divno udo, nije izgubljen ni jedan ivot. Polagano, most je rastao, a Aoz Run stojao je tamo i dovikivao im naredbe. Prvi red stubova odnela je bujica. Rad poe ispoetka. Drvo se naslanjalo o drvo. Teke glave maljeva zamahivale su po lukovima kroz vazduh da bi uz tresak sletele na ogromne drvene koleve iji vrhovi su se pretvarali u cepke pod ponavljanim udarcima. Uska platforma pruala se preko vode i pokazala se sigurnom. Dominirajui nad radovima, stojala je figura Aoza Runa umotanog u medvea krzna; mlatarao je rukama, izmahivao drvenim batom ili biem, hrabrio ili proklinjao, uvek aktivan. Dugo potom seali su ga se nad svojim ratelom, govorei s divljenjem: Kakav je avo to bio!" Posao je napredovao. Radnici su se radovali. Most, irok kao etiri daske i s rukohvatom sa jedne strane prebrodio je tamni Voral. Mnoge ene odbijale su da ga predu, jer im se nije dopadalo svetlucanje brzih voda kroz procepe izmeu dasaka i veito puljskanje struje o stubove. Ali pristup zapadnim zaravnima je izvojevan. Lovina je tu bila obilna i gladovanje je spreeno. Aoz Run imao je razloga da bude zadovoljan. Sa dolaskom leta, Frejr i Bataliks razdvojili su se i poeli da izlaze i zalaze u razliito vreme. Dani su retko bili jako svetli, noi retko potpune. U produenim dnevnim satima sve je raslo. Izvesno vreme, i akademija je rasla. Tokom herojskog perioda graenja mosta, svi su radili skupa. Nedostatak mesa znaio je po prvi put poveanu svest o vanosti ita. aka zrnevlja koje je Lejntal Ai dao ej Tal pretvorila se u itava polja, na kojima su rasli jeam, zob i ra. u obilju i koja su uvana od pljakaa, budui jedan od najdragocenijih imetaka plemena Denovih. Sada kada je nekoliko ena umelo da rauna i pie, ito je ponjeveno, izmereno, uskladiteno i pravedno deljeno; sva ivotinjska tela koja su donoena premeravana su; beleio se ulov ribe. Svaka svinja i guska u gradu ubeleena je u spiskove. Poljoprivreda i raunovodstvo donosili su svoje plodove. Svi su bili zaposleni.

Vraj i Ojre bile su zaduene za polja itarica i za robove koji su tamo radili. Sa bliih povrina mogle su videti veliku kulu u daljini, preko ustalasanih glavica ita, sa straarom koji je stojao na njenom vrhu. Jo uvek su prouavale sazvea; njihova zvezdana karta bila je potpuna koliko god su bolje umele daje naprave. Zvezde su esto uestvovale u njihovim razgovorima dok su lutale po itu. Zvezde se stalno kreu, kao ribe u bistrom jezeru", kazala je Vraj. Sve se ribe okreu zajedno u istom trenutku, ali zvezde nisu ribe. Pitani se ta su i u emu plivaju." Ojre je prinela vlat trave nosu koji je Lejntal Ai toliko oboavao i zatvorila najpre jedno oko, pa drugo. Stabljika izgleda kao da se kree tamo-amo po mom vidnom polju, iako znam da je u stvari sve vreme nepokretna. Moda su i zvezde nepokretne, a mi se kreemo..." Vraj je ovo primila i utala. Potom je kazala tanunim glasom; ,,Ojre, lepotice moja, moda je tako. Moda se zemlja sve vreme kree. Ali tada..." ,,A ta je sa straarima?" Pa zato, ni oni se ne kreu... Tako je. mi se kreemo, idemo okolo i okolo kao vrtlog u reci. I daleko su, kao zvezde..." Ali se pribliavaju, Vraj, zato je sve toplije..." Gledale su jedna u drugu, otvorenih usta, obrva malo podignutih, lagano diui. Lepota i inteligencija tekle su u njima. Lovci, koje je most pustio prema zapadu, malo su razmiljali o nebu koje se obrtalo. Ravnice su bile otvorene za njihova osvajanja. Zelenilo se poiz.alo svuda, njihove stope koje su trale i njihova tela gnjeili su ga. Cvee je cvetalo. lnsekti koji nisu leteli na visini veoj od ovekove vrzmali su se izmeu bledih latica. Obilna lovina bila je na dohvat ruke, mogla se oboriti i dovui u grad, mrljajui novi most svojom tamnom krvlju. Sa porastom slave Aoza Runa, ej Talina je bila pomraena. Razdvajanje ena na poslove povezane bilo s mostom, bilo s poljoprivedom slabilo je njenu pasku nad intelektualnim ivotom zajednice. inilo se da to malo brine ej Tal; nakon povratka iz sveta ispod, sve je vie izbegavala drutvo. Izbegavala je Aoza Runa i njena tanka figura sve se rede viala po stazama. Samo je napredovalo njeno prijateljstvo sa starim majstorom Datnilom. lako majstor vie nikada nije dozvolio da makar baci pogled na svetu knjigu njegovog udruenja, um mu je esto skretao ka prolosti. Bila je zadovoljna to

moe da slua kako odvija pred njom lanac seanja, naseljen davno nestalim imenima; nije to bilo mnogo razliito, mislila je, od posete fesapima. Ono to se njoj inilo tamno za njega je sadravalo svetlost. Verujem da je Embrudok nekada bio sloeniji nego sada. Potom je pretrpeo katastrofu, kao to zna... Postojalo je udruenje zidara, ali je uniteno pre nekoliko vekova. Majstor tog udruenja bio je naroito cenjen." ej Tal je primetila njegovu dragu naviku da govori kao da je bio prisutan tokom dogaaja koje je opisivao. Pretpostavljala je da se prisea neega to je proitao u svojoj tajnoj knjizi. Kako to da je toliko gradnji podignuto u kamenu?" pitala ga je. Mi znamo kako se gradi od drveta." Sede'ii su u polumranoj majstorovoj odaji. ej Tal sedelaje pred njime na podu. Zbog starosti, majstor Datnil sedeo je na kamenu postavljenom kraj zida., tako da je mogao lako da se podigne. I njegova stara ena i Rajnil Lejan, njegov glavni momak, zapravo zreo ovek s iljatom bradom i ljigavim ponaanjem, ulazili su i izlazili iz sobe; majstor je prekidao govor kada bi se pojavili. Odgovorio je na Sej Talino pitanje reima: Hajde da poemo i proetamo par koraka po suncu. Majko ej. Vidim, toplota je dobra za moje kosti." Napolju, uhvatili su se ruku pod ruku i poli niz stazu po kojoj su se tiskale svinje kovrdave dlake. Nikoga nije bilo u okolini, jer lovci su uvek bili na zapadnom lovitu, a mnoge ene nalazile su se na poljima, sa robovima. Rutavi psi spavali su na svetlu Frejra. Lovci sada tako mnogo provode napolju", kazao je majstor Datnil. da su ene poele da se loe ponaaju dok su oni odsutni. Nai muki borlienski robovi anju ene koliko i letinu. Ne znam na ta e sve to izai." Ljudi se pare poput ivotinja. Hladnoa za intelekt, toplota za oseajnost". Digla je pogled iznad njihovih glava, tamo gde su male, nesvesne ptice uletale u rupe po kamenim zidovima kula, nosei insekte za svoje mlade. Potapao joj je ruku i pogledao njeno bolno lice. Nemoj da ali Tvoj san da ode u Sibronal prua ti zadovoljstvo na svoj nain. Svi mi moramo imati neto". Neto? ta?" Namrtila se na njega. Neto za ta se moemo prihvatiti. Viziju, nadu, san. Ne ivimo samo od hleba, ak ni najnii meu nama. Uvek postoji neka vrsta unutranjeg ivota to je ono to preivljava kada postanemo gosi." Oh, unutranji ivot... 1 on moe da gladuje do smrti, zar ne?"

Stao je pokraj travne kule, a ona zastade s njim. Posmatrali su kamene blokove koji su obrazovali kulu. 1 pored starosti, kula je valjano stajala. Blokovi koji su se precizno uklapali jedan u drugi izazivali su neodgovorena pitanja. Kako je kamen prenoen i seen? Kako je sagraen da obrazuje kulu koja e izdrati devet vekova? Pele su zujale oko njihovih nogu. Jato velikih ptica kretalo se preko neba i nestalo iza jedne od kula. Osetila je u svojim uima kako dan prolazi i zaele da bude uhvaena u neto veliko i sveobuhvatno. Moda bismo mogli da napravimo malu kulu od blata. Blato se dobro sui i dri. Mala kula od blata najpre. Kamene posle. Aoz Run trebalo bi da sagradi zidove od blata oko Oldoranda. U ovom trenuktu selo je bukvalno nebranjeno. Svi su napolju. Ko e da duva u rog za uzbunu? Otvoreni smo za pljakae, ljudske i neljudske." itao sam jednom da je neki ueni ovek iz mog udruenja napravio model ovog sveta u obliku lopte koja se mogla okretati da pokae gde su na njoj zemlje gde je nekada bio Embrudok. gde je Sibornal i tako dalje. Ostavljen je unutar piramide sa mnogim drugim stvarima." Kralj Denis imao je strahova veih nego onaj pred hladnoom. Plaio se osvajaa, majstore Datnil. Neko vreme utala sam u vezi sa mnogim svojim tajnim mislima. Ali one me progone i moram da govorim... Od fesapa sam saznala da su Embrudokom..." Zastala je, svesna teine onoga to je nameravala da kae, pre nego to je dovrila misao. ... Embrudokom su nekada vladali fagori." Trenutak kasnije, stari ovek rekao je, tonom lakog razgovora: Dosta je sunca. Idemo ponovo unutra". Na putu prema svojoj sobi, zastao je na treem spratu kule. Bila je to radna soba njegovog udruenja i jako se oseala na kou. Stojao je i oslukivao. Sve je bilo tiho. eleo sam da se uverim da je moj glavni momak izaao. Ui ovamo." Sa stepenita vodila je mala soba. Majstor Datnil izvue klju iz depa i otkljua sobu, zatim se obazre oko sebe, bojaljivo. Uhvativi ej Talin pogled, kazao je: Ne elim da i mi iko naleti. Ono to hou da uradim u vezi s otkrivanjem tajni naej: udruenja povlai za sobom smrtnu kaznu, kao to zna. Iako sam jako star, elim da proivim poslednje godine ivota". Obazrela se kada je zakoraila s njim u malu odaju pokraj radne sobe. I pored sve panje, ni jedno od njih nije videlo Rajnila Lejana glavnog momka udruenja koji

je trebalo da nasledi majstora Datnila kada se starac bude povukao. Stajao je u senci, iza stuba koji je podupirao drveno stepenite. Rajnil Lejan bio je paljiv, pedantan ovek uvek opreznog ponaanja; u tom trenutku stojao je piotpuno ukoen, ne diui, ne pokazujui nita vie pokreta od stuba koji ga je delimino zaklanjao od njihovog pogleda. Kada su majstor i ej Tal uli u malu prostoriju i zatvorili za sobom vrata, Rajnil Lejan pokrenu se ivahno, korakom lakim za tako krupnog oveka. Prislonio je oko na rupu izmeu dve ploe koju je sam izmajstorisao pre izvesnog vremena da bi mogao da bolje posmatra kretanje oveka koga e naslediti. Krivivi lice dok je povlaio svoju ravastu bradicu nervozna navika koju su oponaali njegovi neprijatelji gledao je kako Datnil Skar vadi iz kutije tajne zapise udruenja tavilaca i inilaca. Starac ih je otvorio pre oima ene. Kada ta informacija bude izneta pred Aoza Runa, znaie kraj starog majstora i poetak vladavine novog. Rejnil Lejan poe da silazi niz stepenice korak po korak, kreui se tihom odlunou. Drhtavim prstom majstor Datnil pokazao je na prazninu u stranicama svog memljivog toma. ,',Ovo je tajna koja je teko poivala na meni tokom mnogih godina. Majko, i nadam se da tvoja ramena nisu previe krhka za nju. U najtamnije i najhladnije doba rane epohe, Embrudokom su zavladali prokleti fagori. I samo njegovo ime samo je iskvaren oblik imena koje su mu dali dvosekli: Hrrm Bhhrd Idohk... Nae udruenje tada je oterano u peine u divljini, ali ovde su drani i mukarci i ene. Naa vrsta bila je tada sluga, a fagori su vladali... Nije li to ponienje?" Razmiljala je o fagorskom bogu Vutri, oboavanom u hramu. Ponienje koje jo uvek nije prolo. Vladali su nad nama", kazala je, ,,a jo uvek su oboavani. Zar nas to ne ini ak i u dananje vreme rasom robova?" Muva hromno zelenih ljuski na telu, vrsta koja se po naselju mogla viati tek u poslednje vreme, zazujala je iz pranjavog ugla i sletela na knjigu. Majstor Datnil podie pogled prema ej Tal u iznenadnom strahu. Trebalo je da se oduprem iskuenju da ti pokaem ovo. Nije to nita to bi trebalo da zna". Lice mu je bilo divlje. Vutra e me kazniti zbog ovoga". Veruje u Vutru i pored svih dokaza?" Starac se tresao, kao da je spolja zauo korake koji su mu zapeatili sudbinu. On je svuda oko nas... Mi smo njegovi robovi..."

Udario je prema muvi, ali ona mu pobee i uzlete u spirali prema sopstvenom udaljenim cilju. Lovci su posmatrali hoksnije s profesionalnim divljenjem. Od sveg ivota koji je preplavio ravnice zapada, hoksni su, svojim veselim izgledom, predstavljali najbolje otelotvorenje novog duha. Iza naselja nalazio se most, a iza mosta hoksniji. Frejr je pozvao glose iz njihove duge hibernacije. Signal sunca stigao je do lezda; ivot ispuni njihova tela, oni se razmotae i ponovo oivee, ispuzae iz svojih mranih, udobnih skrovita da bi se protegli, pokrenuli da bi uivali i postali hoksniji. Da bi bili krda i krda hoksnija, da bi bili nemarni poput lahora, da bi bili isprugani i bez rogova, da bi podseali na magarce ili male kaidave, da bi galopirali, skakutali, napasali se i ronili do zglavaka po ukusnoj travi. Da bi mogli da nadmae svojim prugama gotovo sve to je tralo. Svaki hoksni imao je pruge u dve boje koje su ile vodoravno od njuke pa do repa. Pruge su mogle biti cinober i crna, ili cinober i uta, ili crna i uta, ili zelena i uta, ili zelena i nebesko plava, ili nebesko plava i bela, ili bela i crvena, ili tamno i svetio crvena. Kada bi se krda bacila na tlo da se odmore, proteui se poput maaka, nemarno ispruenih nogu, ivotinje su nestajale u krajoliku, koji je, kao i one, obukao novu odoru za nova vremena. Kao to su se hoksniji probudili iz stanja u kojem su bili glosi, tako su i ravnice prekrite cveem" prele iz pesme u stvarnost. Najpre, hoksniji se nisu plaili lovaca. Galopirali su meu ljudima, radosno frktali, zabacivali grivu, zadizali glave, pokazivali iroke zube obojene u ruiasto od vakanja razgona, rejge i crvenog pasjeg groa. Lovci su zbunjeno stajali, zahvaeni izmeu uivanja i lovakog sladostraa, smejui se razigranim ivotinjama, ija su leda odzvanjala vatrom tamo gde bi ih dotakla dva straara. Bile su to ivotinje koje su donele zoru na ravnicu. U prvoj zaaranosti susreta, izgledalo je nemogue ubiti ih. A onda bi ispustili vetar i nestali poput elektrinog vetra; grmeli su meu zatubastih smeih tornjeva koje su mravi svuda podizali, jurcali okolo, zlobno se osvrtali, tresui grivama, njitali, esto se ponovo zaletali nazad da bi produili igru. Ili, kada bi se umorili od toga i od napasanja sa nenim gubicama uz tlo, pastuvi bi navalili na svoje filice i s uivanjem se zakotrljali sa njima po belom obrubljenom cveu. Dozivajui se otrim, golubijim zvucima nalik na smeh, arili

bi svoje ogoljene udove u spremne pice kobila, a potom bi odskoili, dok im je jo uvek kapalo, na pljesak lovaca. Oputeno raspoloenje delovalo je na ljude. Vie nisu bili toliko eljni da se vrate u svoje kamene sobe. Nakon to bi oborili skakutavu ivotinu, uivali su sedei pokraj vatre na kojoj se pekla, razgovarali o enama, hvalisali se, pevali, udisali mirise alfije, pasjeg groa i skantiona koji su cvetali oko njih i, zgnjeeni njihovim telima, isputali zamamane mirise. Opte uzev, dobro su se slagali. Kada se pojavio Rajnil Lejan bilo je neuobiajeno videti oveka iz zanatskog udruenja na lovakom terenu raspoloenje je neko vreme poremeeno. Aoz Run izdvojio se od ostalih i razgovarao s Rajnil Lejanom, lica okrenutog dalekom horizontu. Kada se vratio, lice mu je bilo smrknuto i nije hteo da kae Lejntal Aiu i Datki o emu je bilo rei. Kada bi lano vee palo na Oldorando ijedan ili drugi straar rasuo svoj pepeo preko zapadnog neba. krdo hoksnija namirisalo bi poznatu opasnost. Podiui nozdrve u porumeneli vazduh, tragali su za sabljastim jezicima. I njihovi neprijatelji imali su blistave boje. Sabljasti jezici bili su lsprugani kao i njihove rtve, uvek crnom i jo jednom bojom, bojom krvi, najee skerletnom ili bogatom crvenkasto smeom. Sabljasti jezici imali su slinosti sa hoksnijima, iako su im noge bile krae i deblje, a glave zaobljenije, pri emu je njihovu zaobljenost naglaavao nedostatak vidljivih uiju. Glava, posaena na kratki vrat, predstavljala je glavno oruje sabljastih jezika; brzi u poteri na malim rastojanjima, sabljasti jezici mogli su iz grla izbaciti svoj jezik oblikovan kao ma i otkinuti nogu hoksnija u trku. Kada su jednom videli tu grabljivicu u akciji, lovci su se prema njoj drali sa potovanjem. Sa svoje strane, sabljasti jezik prema ljudima nije pokazivao ni strah ni agresivnost; ljudska vrsta nikada nije bila na njegovom jelovniku, niti je, koliko je njemu bilo poznato, on bio na jelovniku ljudske vrste. inilo se da vatra privlai ivotinju. Sabljasti jezici stekli su naviku da se privuku logorskoj vatri u parovima, mujak i enka, da bi sedeli ili leali pokraj nje. Lizali su jedno drugo belim jezicima nalik na ma i prodirali komade mesa koje su im ljudi bacali. Ipak, nikada nisu dozvoljavali da ih iko dodirne, reei bi se povlaili od paljivo ispruene ruke. Reanjeje predstavljalo dovoljno upozorenje za lovce; videli su kakvu tetu taj jezivi jezik mo-e da napravi kada se upotrebi u besu. Grane trnjine i pasjeg groa cvetale su po itavom krajoliku. Ljudi su spavali ispod njihovih tekih kronji. Hodali su meu cveem i njegovim zasienim

mirisima, pokraj cvasti koje niko ranije nije video niti namirisao osim davno nestalih fesapa. U bunovima pasjeg groa otkrie konice di-, vljih pela, od kojih su neke bile do vrha pune meda. Med se lako fermentirao da bi se dobila medovina. Ljudi bi se napili lepljive medovine i jurili jedan drugog po travi, smejali se, vikali, rvali se, sve dok radoznali hoksniji ne bi doli da vide kakva je to zabava. Ni hoksniji nisu dozvoljavali ljudima da ih dodiruju, iako je to mnogi ovek pokuao, kada bi ga uhvatila medovina, pa bi trao preko savane za razigranim ivotinjama sve dok se ne preturi i zaspi tamo gde se zatekao. U starim danima, povratak kuci bio je vrhunsko zadovoljstvo lova. Izazov ledenih snenih polja zamenio bi se za toplinu i san. To se izmenilo Lov se pretvorio u igru. Miii im vie nisu bili napeti i bilo je topline i na rascvetaloj savani. Takode, Oldorando je za lovce bio sve manje privlaan. Seoce je bilo sve naseljenije kako je sve vie dece preivljavalo opasnosti prve godine ivota na zemlji. Lovcima se vie dopadalo oputeno prederavanje medovinom od pritubi koje su eto pratile njihov povratak. Zato se vie nisu razmetljivo vraali u zbijenim grupama kao nekad, ve su se umesto toga ratrkano vraali po jedan ili dvojica na mnogo manje primetan nain. Taj novi stil povratka sadravao je jedno uzbuenje kog ranije nije bilo, bar kada su ene u pitanju; jer ako su mukarci imali svoju neodgovornost, ene su imale tatinu. Da vidim ta si mi doneo!" To je, s varijacijama, bio popularan povik dok su ene vukle deurliju za sobom da bi srele mueve. Otile bi do novog mosta i ekale tamo, stojei na istonoj obali Vorala dok su deca bacala kamenice na patke i guske, i nestrpljivo ekale mukarce da se vrate sa mesom i koama. Meso im je bilo dunost, neophodnost, i dobar lovac nije se vraao kui bez mesa. Ali stvar koja je izazivala pomamu oduevljenja u srcima ena bile su koe, blistave koe hoksnija. Nikada ranije u svojim napaenim ivotima nisu imale priliku da ugledaju promenu odee. Nikada ranije nisu tavioci bili toliko traeni. Nikada ranije mukarci nisu bili prisiljavani da idu i ubijaju radi samog ubijanja. Svaka ena elela je da poseduje kou hoksnija po mogustvu i vie od jedne i da obue i svoje dete u jednu. Takmiile su se jedna s drugom u sve blistavijim koama. Plava, ljubiasta, akvamarin, boja vinje. Uceiijivale su mukarce na nain u kom su mukarci

uivali. Kaiperski su se udeavale, bojile usne. epurile su se. Pravile su frizure. ak su poele i da se kupaju. Obuena kako treba, sa tim elektrinim prugama koje su ile vertikalno uz telo, koe hoksnija ak su i neprivlanu enu inile elegantnom. Koe su morale biti valjano iseene. Razvilo se novo zanimanje u Oldorandu: kroja. Dok su cvetovi podizali svoje zvonie, snopove i lia du staza izmeu drevnih, ruevnih kula, a procvetali hrlian penjao se i uz same kule, i ene su sve vie poele da podseaju na cvee. Pokrivale su se blis . im bojama na koje njihove majke ne bi oko bacile. Nije dugo prolo a mukaci su, u samoodbrani, i sami izrezali svoja stara, teka krzna i potraili koe hoksnija. Vreme je postalo tiho i pretee, a radabarali su se puili sa svojih ravnih poklopaca. Oldorando je bio utljiv pod preteim kumulusom. Lovci nisu bili u selu. ej Tal sedela je sama u sobi i pisala. Vie nije marila za svoj izgled i jo uvek je ila u starim, ravo skrojenim krznima. U glavi jo uvek je ula kripave glasove fesapa i gosa svojih roditelja. Jo uvek se trudila da sanja o savrenstvu i putovanju. Kada su Vraj i Amin Lim sile iz sobe na spratu, ej Tal otro podie pogled i ree: Vraj, ta misli o lopti kao modelu sveta?" Vraj ree: Imao bi smisla. Od svih tela lopta najravnomernije rotira, a ostale lutalice su okrugle. Znai mora da smo i mi." Disk, toak? Uili su nas da verujemo da prvobitni kamen poiva na disku." Mnogo su nas toga uili to je netano. Tako si nam ti govorila. Majko", kazala je Vraj. Verujem da se na svet okree oko straara." ej Tal sedela je tamo gde se zatekla, posmatrajui ih i one poee da se vrpolje pod njenim ispitivakim pogledom. Obe mlade ene skinule su svoje stare koe i nosile su svetla odela od hoksnija. Trake tamno crvene i sive boje penjale su se uz Vrajino telo. Ui mrtve ivotinje ukraavale su joj ramena. I pored svih pretnji Aoza Runa ogranienjima prema akademiji, kou joj je poklonio Datka. Koraala je sigurnije u sebe. Stekla je dostojanstveni sjaj. Iznenada, ej Tal raspoloenje se razbukta. 'Glupe cure, luckate gilote, prkosite mi. Nemojte se pretvarati da to ne radite. Znam ja ta se krije ispod tog pokornog izgleda. Gle samo kako se oblaite ovih dana! Nikuda ne dospevamo sa svhatanjem sveta, nikuda. Sve kao da nas vodi do novih uslonjavanja. Morau da poem za Sibomal, da pronaem taj veliki toak o kojem govore gosi. Moda tamo ive prava sloboda i ista istina... Kuda ste po-le vas dve, uostalom?"

Amin Lim rairi ruke da pokae njihovu nevinost. Nikuda, gospo, samo do polja, da vidimo da li smo iskorenile medljiku iz zobi". Ona je bila krupna devojka, u to vreme jo i krupnija zbog semena koje je njen mu posadio u nju. Stojala je tamo s moleivim izrazom, dok je nije otpustio jedva primetni titraj odobravanja u oku ej Tal, na ta su ona i Vraj skoro izjurile iz neugodne sobe. Dok su silazile prljavim kamenim stepenicama, Vraj razoarano ree: Eto je opet. prasne, pravilno kao Satni Zvida. Jadnica, neto je stvarno grize". Gde je to jezerce koje si pominjala? U ovom stanju ba mi se i ne koraa daleko." Dopae ti se, Amin Lim. Samo je malo iza severnih polja, a moemo da idemo polako. Verujem da je i Ojre tamo." Vazduh je postao gust do te mere da isputa sopstveni metalni miris. Boje su delovale vrtoglavo u prozranoj svetlosti; guske su izgledale natprirodno bele. Prole su kroz niz ogromnih radabarala. Snani cilindri i njihove konkavne krive vie su odgovarali geometriji zimskih predela; u sve guem zelenilu samo su obrazovali kontrast koji je odbijao. ak se i radabarali menjaju", kazala je Amin Lim. Kada je para poela da im ide na vrh?" Vraj nije znala i to je nije naroito zanimalo. Ona i Ojre otkrile su toplo jezerce i tajnu o njegovom postojanju zadrale su do sada za sebe. U uskoj dolini, ija su usta bila usmerena suprotno od 01doranHn ia su izbili novi izvori, neki na temperaturi blizu take kljuanja, a neki su jurili nanie da bi se sreli sa Voralom u oblaku pare. Jedan od izvora, kome se ispreila stena, potekao je suprotnim smerom i obrazovao zaklonjeni bazen, oivien bujnim zelenilom, ali otvoren prema nebu. Do tog bazena je Vraj vodila Amin Ljm. Kada su razmakle grmlje i videle figuru koja je stojala pokraj jezerca, Amin Lim je vrisnula i prinela ruku ustima. Na obali je stojala Ojre. Bila je gola. Koa joj je blistala od vlage, a voda je kapala sa njenih krupnih dojki. Bez ikakvog traga stidljivosti, okrenula se i veselo zamahala svojim prijateljicama. Iza nje leale su odbaene njene koe hoksnija. Hajde, gde ste bile? Voda je divna danas." Amin Lim stojala je tamo gde se zatekla, porumenela, i dalje pokrivajui svoja usta. Nikada ranije nije videla nekoga golog. Sve je u redu", kazala je Vraj, smejui se izrazu svoje prijateljice. Divno je u vodi. I ja u se skinuti i ui. Gledaj ako sme."

Otrala je do mesta na kojem je stojala Ojre i poela da razvezuje svoju crvenu i sivu odeu. Hoksniji su bili iskrojeni da bi se u njih moglo ulaziti i izlaziti iz njih. Sledeeg minuta, odea je bila baena u stranu i Vraj je stojala gola, njene vitke crte pruale su kontrast Ojrinoj nabijenoj lepoti. Nasmejala se s uivanjem. Hajde, Amin Lim, nemoj biti toliko kruta. Plivanje e pogodovati tvojoj bebi." Ona i Ojre skoie zajedno u vodu. Kada je progutala njihove udove, poee da cie od zadovoljstva. Amin Lim stojala je tamo gde se zatekla i ciala od uasa. Prodrali su ogromtfu koliinu hrane, gorki plodovi sledili su komade mesa. Lica su im i sada sijala od masnoe. Lovci su bili tei nego prethodne godine. Hrane je bilo i previe. Hoksnije je bilo mogue ubiti a da niko i ne potri. ivotinje su i dalje prilazile, skakuui izmeu lovaca i trljajui svoja veselo obojena tela o koe svojih mrtvih drugara. Jo uvek u svom crnom krznu, Aoz Run razgovarao je nasamo sa Goida Hinom, goniem robova, ija su iroka plea jo uvek bila vidljiva dok je grabio prema udaljenim kulama Oldoranda. Aoz Run vratio se u drutvo. Dograbio je pare rebara koje je jo uvek cvralo na kamenu i otkotrljao se u travu s njim. Gru, njegov ogromni pas, veselo se poigravao s njim, reei, sve dok Aoz Run nije ubrao tanku granu pasjeg groa da bi njom terao ivotinju od svog mesa. Prijateljski je lupio Datku. Takav ti je ivot, prijatelju. Uivaj, jedi koliko moe pre nego to se sneg vrati. Prvobitnog mi kamena, neu zaboraviti ovu sezonu dok sam iv." Sjajno." Bilo je to sve to je Datka rekao. Dovrio je svoje jelo i sedeo ruku obavijenih oko kolena, gledajui hoksnije, ije krdo je jurcalo kroz travu na manje od etvrt milje odatle. Proklet bio, nikad ne govori", uskliknuo je Aoz Run, raspoloeno, upajui meso svojim jakim zubima. Priaj malo sa mnom." Datka je okrenuo glavu tako da mu je obraz poivao na kolenu i uputio Aozu Runu lukav pogled. Onda, ta se dogaa izmeu Goida Hina i tebe?" Usta Aoza Runa postadoe tvrda. To je moja i njegova stvar." Znai ni ti nee da razgovara." Datka se okrenuo na drugu stranu i ponovo pogledao razigrane hoksije koji su jurcali ispod visokih kumulusa koji su se nakupljali na zapadnom horizontu. Vazduh je bio pun zelene svetlosti koja je hosknijima oduzimala blistave boje.

Konano, kao da je mogao da oseti mrki pogled Aoza Runa kroz lopatice, kazao je, ne podiui pogled: Razmiljao sam." Aoz Run baci oglodanu kost Gruu i prui se ispod procvale grane. Dobro, de, napolje s tim. Za kakvo si se to razmiljanje pripremao itav ivot?" Kako da uhvatim ivog hoksnija." Ha! ta bi valjano moglo proizii iz toga?" Nisam mislio ni na ta valjano, ba kao i ti kada si pozvao Nakrija na vrh kule." Usledila je teka tiina, u kojoj Aoz Run nije rekao ni re. Konano, kada se oglasila udaljena grmljavina, Eline Tal donese malo medovine. Aoz Run gnevno zapita itavu druinu: Gde je Lejntal Ai? Sigurno ponovo luta. Zato nije s nama? Vi ljudi postali ste lenji i neposluni. Neke od vas eka gadno iznenaenje." Ustao je i otiao korakom, a na pristojnom rastojanju sledio gaje njegov pas. Lejntal Ai nije prouavao hoksnije kao njegov tihi prijatelj. On je jurio drugu lovinu. Od one noi, pre etiri godine, kada je bio svedok ubistvu ujaka Nakrija, dogaaj ga je progonio. Prestao je da krivi Aoza Runa zbog ubistva, jer sada je shvatao bolje od ikoga daje gospodar Embrudoka bio ovek s tekom mukom na pleima. Ubedena sam da on misli da je pod kletvom", kazala je Ojre jednom Lejntal Aiu. Mnogo mu se stvari mogu oprostiti zbog zapadnog mosta", odvratio je Lejntal Ai praktino. Ali oseao je kako je i njega kvarila umeanost u ubistvo i sve se vie osamljivao. Veza izmeu njega i divne Ojre bila je i oajna i iskrivljena te noi kada se pilo suvie ratela. Postao je ak oprezan s njom. Sam je izneo tekou pred sebe. Ako treba da vladam Embrudokom, kao to mi naslede dozvoljava, onda moram ubiti oca devojke koju elim da uinim svojom. To je nemogue." Nema sumnje daje i Ojre shvatala njegovu dilemu. A ipak, bila je obeleena kao njegova i niija vie. Na smrt bi se borio sa svakim ovekom koji bi joj makar i priao. Njegovi divljaki nagoni, njegov oseaj za lukave zamke, za trenutak nepanje koji moe izazvati katastrofu, uinio je da vidi isto onoliko jasno kao i ej Tal da je Oldorando sada u pravilnim razmacima ostavljan ranjivim na svaki napad. U trenutnoj oparanosti toplinom, vie niko nije bio na oprezu. Straari su dremali na svojim mestima. Pokrenuo je pitanje odbrane pred Aozom Runom, koji je imao razuman odgovor.

Aoz Run rekao je iskljuivo da vie niko, prijatelj ili neprijatelj, ne putuje daleko. Sneni prekriva olakavao je ljudima da idu gde god poele; sada je sve bilo zagueno zelenilo, a bunje je svakog dana bilo sve gue. Vreme pljaki je prolo. Osim toga, dodao je, nije bilo fagorskih napada jo od dana kada je Majka ej Tal izvela svoje udo na Ribljem Jezeru. Bili su bezbedniji nego ikada. Onda je dodao Lejntal Aiu pehar s medovinom. Lejntal Ai nije bio zadovoljan odgovorom. Ujka Nakri smatrao je da je savreno bezbedan one noi dok se penjao stepenicama velike kule. Nakon nekoliko minuta, leao je na stazi ispod'nje slomljenog vrata. Kada su lovci danas poli, Lejtal Ai nije otiao dalje od mosta. Tamo se tiho vratio, reen da obie selo i vidi koliko bi pretrpelo od neoekivanog napada. Kada je poeo da obilazi granice, prva stvar koju je primetio bila je laka perjanica pare koja se dizala sa Vorala. Ila je tano odreenom linijom, sredinjim tokom, bez skretanja, inilo se kao da napreduje nad tamnim, brzim svetlucanjem vode. a ipak uvek ostaje na istom mestu. Pera isparenja odvajala su unazad njenim tokom po sredini reke. ta je to znailo, nije mogao da zna. Produio je s oseanjem nemira. Atmosfera je postajala sve tea. Mladice su izbijale tamo gde su nekada bile zgrade. Kroz njihove vitke prutove gledao je preostale kule. Aoz Run bio je u pravu u jednom pogledu: postalo je teko obii Oldorando. A ipak su se slike upozorenja formirale u njegovom umu. Video je fagore koji su jahali kaidave, preskakali prepreke i jurili prema srcu naselja. Video je kako se lovci vuku kuama, natovareni blistavim koama, glava tekih od previe medovine. Imali su dovoljno vremena da vide svoje domove spaljene, ene i decu mrtve, pre nego to su i sami bili izgaeni divljakim kopitima. Probijao se kroz trnovito bunje. Kako su fagori jahali! ta bi bilo divnije nego popeti se na kaidava i jahati ga, nadvladati ga, podeliti njegovu snagu, biti pokretljiv s njim? Te opasne zveri nisu se predavale nikom drugom do fagorima: ili su bar tako govorile legende, a on nikada nije uo da je ovek pojahao kaidava. ak i sama zamisao izazivala je vrtoglavicu... Ali ovek na kaidavu bio je vie nego jednak sa fagorom na kaidavu. Polusakriven grmljem, mogao je videti severnu kapju, koja je stojala otvorena i nebranjena. Dve ptice stajale su na vrhu kapije i cvrkutale. Pitao se da li je straar uopte postavljen na svoje mesto jutros, ili je ovek napustio dunost. Tiina, kroz jutarnji vazduh, postade nalik na brujanje.

Gegava prilika pojavila se u njegovom vidnom polju. Smesta ju je prepoznao kao gonia robova, Goida Hina. Iza njega je na konopcu iao Mik. Hajde, dananji popodnevni posao e ti se dopasti", uo je Lental Ai kako govori goni robova. Zastao je iza kapije i vezao fagora za malo drvo. Noge stvorenja ve su bile u lancima. Gotovo zaljubljeno je potapao Mika. Mik je pogledao Goida Hina s razumevanjem. Mik moe ovde sedi na suncu neko vreme." Ne da sedi, da stoji. Stajae, Mik, radi kako ti je reeno, inae zna ta te eka. Obaviemo to konano onako kako kae Aoz Run, ili smo obojica u nevolji." Stari fagor zareao je. Nevolja je uvek oko nas, po vazduhu. ta ste vi, Sinovi Frejra, nego nevolja?" Jo samo re i odrau ti tu smrdljivu kou", kazao je Goida Hin bez zlobe. Stoj tu i ini ta ti je reeno, pa e uskoro dobiti priliku na jednom od nas Sinova Frejra." Ostavio je udovite tamo gde je bilo skriveno od pogleda i otpeaio odatle svojim ravnotabanakim hodom, nazad prema kulama. Mik je smesta legao na zemlju i nestao je iz vidnog polja Lejntal Aia. Kao i trag pare koji je klizio Voralom, ovaj dogaaj uznemirio je Lejntal Aia. Stajao je i ekao, oslukivao, pitao se. Cvrkutava mirnoa bila je takva da bi je pre samo dve godine smatrao neprirodnom. Slegao je ramenima i pVoduio. Oldorando je bio neuvan. Moralo se neto preduzeti da se u lovcima razbudi oseaj opasnosti. Primerio je da je para curila sa vrhova golih radabarala. Bila je to jo jedna stvar koju nije umeo da objasni. Grmljavina zatutnja, daleko prema severu, a ipak sa oseajem neposredne opasnosti. Preao je potok koji je klokotao i isputao paru, isparenje je i samo realo meu zupcma mahovine koja je rasla na obalama. Kada se nagao da umoi ruku, otkrio je da je voda prilino topla. Mrtva riba plivala je pored njega, trbuhom nagore, odmah ispod povrine. unuo je i pogledao preko, ka isprepletanom novom zelenilu kroz koji su se videli vrhovi kula. Ovde ranije nije bilo toplih izvora. Zemlja je zadrhtala. Trska je plivala po vodi koja se neprekidno komeala; dadevnjaci bi bljesnuli u njoj i ponovo nestali. Ptice su se klikui podizale iznad kula i ponovo sputale. Dok je ekao da se drhtaj ponovi. Satni Zvida izbio je u blizini. Zvuk Oldoranda koga se seao od vremena dok je jo bio u kolevci. Trajao je za nijansu due nego

obino. Znao je tano koliko dugo traje; ovog puta, nota se zadrala trenutak vie nego to je trebalo. Podigao se i nastvio svoj obilazak granica. Dok se uz tekoe probijao kroz bunje rejge koje mu je dopiralo do butina, uo je glasove. Naglom reakcijom lovca, Lejntal Ai se zaledi u pokretu, a onda paljivo pode napred, povijen. Napred je bila otra uzbrdica obrasla majinom duicom. Spustio se na ruke izmeu lomnog lia i paljivo provirio napred. Osetio je kako se stomak njie pod njime njegov vitki luk trbuha postao je ispupen od dobrog ivota u poslednje vreme. Glasovi enski ponovo. Podigao je glavu i pogledao preko ruba. tagod da je oekivao da vidi, stvarnost je bila mnogo prijatnija. Otkrio je da gleda u udubljenje, u ijem se sreditu nalazio dubok prirodni bazen okruen zelenilom. Pramenovi pare podizali su se sa vode i odlazili u bunje u okolini, sa koga je vlaga kapala nazad u jezerce. Na daljoj strani jezerceta dve ene oblaile su se u svoje koe hoksnija; jedna je bila okrupnjala od deteta; brzo ju je prepoznao kao Amin Lim, a njenu pratilju kao Vraj. Stojei na rubu jezerceta koji mu je bio blii, okrenuta divnim leima, nalazila se njegova oboavana i svojeglava Ojre, gola. Kada je shvatio koje to, zadahtao je od zadovoljstva i legao tamo gde se zatekao, posmatrajui ta ramena, tu krivinu lea, te svetlucave butine i noge s uivanjem od kojeg mu je zastao dah. Bataliks se oslobodio iz jednog od divovskih purpurnih zamaka oblaka i preplavio tlo ispod sebe zlatom. Zraci straara rasipali su se meko na Ojrinoj cimetnoj koi, koju su poput biserja na ramenima i dojkama ukrasile vodene kapi. Struje vode proganjale su se niz lavirinte njene puti i konano se razlivale po kamenu na kojem je stojala, kao da ele da je sjedine, nalik najadi, sa elementom koji su delile. Poloaj joj je bio oputen, noge malo razmaknute. Jedna ruka bila joj je podignuta, da bi obrisala vodu sa oiju dok je posmatraia prijateljice kako se pripremaju da pou. Ojrina nemarnost bila je kao u ivotinje nesvesne lovevog grabljivog pogleda u tom trenutku, a opet spremna za beg ukoliko zatreba. Tamna kosa vlane joj je visila uz lobanju, mokre kovrde leale su joj po ramenima i vratu i davale joj izgled vidre. Sa mesta na kome se pritajio, Lejntal Ai mogao je da vidi samo nagovestaje njenog lica. Nikada pre nije video nago telo, ni muko ni ensko; obiaji , koje je prisilno uvela hladnoa, oterali su nagotu iz Oldoranda. Sav obuzet onim to je video, on dopusti da mu lice utone u lomnu majinu duicu. Bilo mu je teko udaralo u slepoonicama.

Kada je ponovo mogao da podigne glavu i zagleda se u prizor, pokreti njenih butina dok je mahala u znak pozdrava prijateljicama i potom se okretala izazvae u njemu snanu zaaranost. Promenio je disanje. Ojre je sada gotovo lenjivo posmatrala jezerce, gledala u njegove bistre dubine, trepavice su joj blistale na obrazima. Prilikom sledeeg pokreta, mogao je da joj vidi pubis, prekriven malim, mokrim kovrdama, divni trbuh, precizni navoj njenog pupka. Sve je na trenutak otkriveno kada je podigla ruke i skoila u bazen. Bio je sam sa tekom sunevom svetlou i parom koja se komeala prema bunju sve dok se ponovo nije pojavila na povrini, nasmejana. Izala je u njegovoj neposrednoj blizini, dojke su joj se slobodno klatile pokraj tela, malo podrhtavale jedna uz drugu. Ojre, zlatna Ojre!" povikao je u ekstazi. Cunula je pored njega, bilo joj je udaralo u maloj upljini na vratu. Njen pogled bio je teak na njemu, tamne oi blistave, a opet s nekom vrstom senzualne zagasitosti koju je izazivala sveukupna zrela vrelina. Novim oima video je divotu kratkog ovala njenog lica, uokvirenog kosom poput vidrine dlake, slast njenih obrva i pregiba njenih kapaka. Te obrve trenutno su bile podignute, ali nakon prvog iznenaenja nisu pokazivale strah, ona je samo gledala na njega razmaknutih usana, iekujui njegov sledei potez kao da se pita kakav bi mogao biti. Potom, zakasnelo, savila je jednu ruku nanie i prekrila picu. Gest je bio vie provokativan nego odbranbeni. U potpunosti svesna svoje lepote, posedovala je prirodnu pribranost. etiri male razbludne ptice zaleprae izmeu njih, ophrvane teinom popodneva. Lejntal Ai pree preko trave i zgrabi je, vatreno se zagleda u njene oi, oseti njeno telo uz svoja krzna. Pruio je ruke i stegao je, strasno je ljubei u usne. Ojre napravi korak unazad i liznu te usne, s ovlanim smekom, suzivi oi. Skini se. Neka Bataliks vidi kako si napravljen", kazala je. Rei su jednim delom bile poziv, jednim ruganje. Razvezao je trake oko vrata, a onda je uhvatio otvor svoje tunike i povukao, tako da su avovi popucali. Uz glasan zvuk cepanja, tunika slete sa njega i on je odbaci. Potom je slino postupio i sa pantaionama i ritnuo ih od sebe. Bio je svestan kako mu ud kruto tri iz tela kada joj je priao. Ojre je dograbila njegovu ispruenu ruku, gurnula mu nogom golenicu i brzo koraknula unazad, pa je punom duinom pljusnuo u vodu.

Vlane usne jezerceta sklopie se preko Lejtal Aia. Bile su zaprepaujue vrue. Izronio je, viui da bi doao do daha. Nagla se smejui se, sa rukama na lepim kolenima. Ima da se okupa pre nego to bude dovoljno dobar za mene, ti ratnie koga su pojele buve!" Poprskao je, udarivi povrinu vode izmeu smeha i gneva, Kada mu je pomogla da izae, bila je prilino nenija. Bila je klizava u njegovom stisku. Kada su klekli u travu, kliznuo joj je rukom izmeu nogu, oseajui njene fine pojedinosti. U istom trenutku njegovo seme prsnu iz njega po travi. Oh, budalo, budalo!" vrisnula je i pljusnula ga po grudima, lica izobilienog od razoarenja. Ne, ne, Ojre, sve je u redu. Daj mi samo trenutak, molim te. Volim te. Ojre, itavim edrom. Uvek te elim, uvek. Doi, podigni me ponovo." Ali Ojre je stojala uspravno, puna razoarenja i neiskustva. I pored laskavih rei, osetio je gnev zbog rije, zbog sebe samoga. Skoio je na noge pored nje. Govnava jedna, ne bi trebalo da bude toliko lepa, ti pokvarenice!" Dograbio joj je ruku, grubo je zavrteo oko sebe i bacio je prema jezercetu koje se puilo. Dograbila ga je za kosu. urlajui i vritei. Skotrljae se zajedno u vodu. Obuhvatio ju je rukom oko lea, ulovio ispod vode, poljubio kada su izronili, dograbivi je za dojku levom rukom. Smejui se popee se na blatnjavu obalu i zakotrljae skupa. Obujmio ju je nogom i popeo se na nju. Strasno ga je poljubila u usta, gurnula jezik unutra dok je prodirao u nju. I tako su leali na skrivenom mestu, uzvieni, u ekstazi, vodei ljubav. Blato ispod njih, dok im je prekrivalo bokove, isputalo je ugodne zvukove, kao da je prepuno mikroba koji se pare da bi izrazili njihovu ivotnu sreu. Mlitavo je navlaila svoje koe hoksnija. Meko krzno bilo je jasno obeleeno tamno i svetio plavim prugama, svaka pruga menjala je irinu dok se sputala niz Ojrino telo. Popodne postade zaguljivo i grmljavina je tutnjala u blizini, povremeno prelazei u udarce nalik otrim povicima negodovanja. Ljental Ai leao je u blizini i gledao Ojrine pokrete, oiju napola zatvorenih. Uvek sam te eleo", govorio je. Godinama. Tvoja put je vreli izvor. Bie mi ena. Svako popodne emo dolaziti ovamo." Nita nije kazala. Poela je tiho da peva. Po svom putu, kao san 1 Potok umi kroz na dan..." elim te silno, svakog dana, Ojre. I ti mene eli, zar ne?"

Pogledala ga je i kazala: Da, da, Lejntal Ai, i ja sam tebe elela. Ali ti ne mogu biti ena." Osetio je kako zemlja podrhtava pod njim. ta to govori?" inilo se da okleva, a onda se nagla prema njemu. Kada je automatski pruio ruku prema njoj, izmakla se i uukala grudi u tuniku, govorei: Volim te, Lejntal Ai, ali ti neu biti ena. Akademiju sam uvek smatrala obinom razonodom utehom za luckaste ene poput Amin Lim. Sada se vreme prolepalo i ona se raspala. Istini za volju, samo Vraj i ej Tal mare za nju i moda stari majstor Datnil. A ipak, cenim ej Talin primer nezavisnosti i oponaam ga. ej Tal nee se prepustiti mom ocu iako mislim da ga luaki eli, kao i sve ostale a ja u slediti njen primer: ako postanem tvoje vlasnitvo, postau nita" Uspeo se na kolena. nesrenog lica. Nije tako, nije tako. Bie sve. Ojre, sve. Nas dvoje nismo nita jedno bez drugog." Tokom nekoliko nedelja. da." ta oekuje?" ta oekujem..." Oi joj se podigoe i ona uzdahnu. Zagladila je svoju jo uvek vlanu kosu i pogledala u stranu, prema mladim grmovima, prema nebu, pticama. Ne radi se o tome da imam tako visoko miljenje o sebi. Umem da uinim tako malo. Ali ako ostanem nezavisna poput ej Tai, moda postignem neto." Ne govori tako. Treba ti neko da te zatiti. ej Tal, Vraj one nisu srene. ej Tal se nikada ne smeje, za nije tako? Osim toga, stara je. Ja bih te pazio i inio srenom. Ne elim nita drugo." Zakopavala je svoju tuniku, pogleda sputenog na dugmad koju je sama napravila (na zaprepaenje krojaa) tako da se koe mogu oblaiti i svlaiti bez muke. ,,0h, Lejntal Ai, ja sam tako teka. Imam potekoa sama sa sobom. Stvarno ne znam ta hou. Htela bih da se otopim i poteknem kao ta divna voda. Ko zna odakle dolazi i kuda ide? moda iz samog edra zemlje... A ipak te volim, na svoj uasni nain. uj, da se dogovorimo." Prestala je da se zavitlava sa tunikom i prie mu da bi ga gledala odozgo, s rukama na bokovima. Uini neto veliko i zapanjujue, neku stvar, neko delo, i ja u ti zauvek biti ena. Razume? Veliko delo, Lejntal Ai veliko delo i ja sam tvoja. Uiniu ta god poeli."

Ustao je i stao podalje od nje, gledajui je. Veliko delo? Na kakvo veliko delo misli? Prvobitnog mu kamena, Ojre. ti si ba udna devojka?" Pogladila je svoju vlanu kosu. Kada bih ti rekla, onda vie ne bi bilo veliko. Razume? Osim toga, ni sama ne znam na ta mislim. Trudi se, trudi... ve si se ugojio, kao da si trudan." Stojao je bez pokreta, tvrdog lica. Zbog ega mi, kada kaem da te volim, uzvraa uvredama." Govori mi istinu nadam se; i ja tebi govorim istinu. Ali ne elim da te povredim. U stvari, ja sam nena. Ti si samo pokrenuo stvari u meni, stvari koje nikada nikome nisam rekla. udim za... ne, ne umem da kaem emu tei ta udnja... za slavom. Uini neto veliko, Lejntal Ai, preklinjem te, neto veliko, pre nego to oboje ostarimo." Neto poput ubijanja fagoraT Iznenada se nasmejala prilino otrim glasom i suzila obrve. Na trenutak, njena slinost s Aoz Runom bila je izrazita. Ako je to sve to ume da smisli. Pod uslovom da ih ubije milion." Izgledao je zapanjeno. Znai zamilja da vredi milion fagora?" Ojre se pretvarala da udara sebe po elu, kao da je skrenula. Nije to za mene, zar ne vidi? To je za tebe. Postigni neto veliko sebe radi. Ovde smo zaglavljeni u ono to ej Tal zove ivinarnikom uini ga bar legendarnim ivinarnikom." Zemlja je ponovo zadrhtala. Sranje", rekao je, zemlja se stvarno pokree." Ustali su, prekinuti u raspravi, ne obraajui panju jedno na drugo. Bronzani kini oblaci irili su se iz vazdunih zamaka, koji su sad poprimili purpurna srca i ute rubove. Vruina je postala snana, i oni su stajali usred neprijatne tiine, leima jedno prema drugom, obazirui se. Zvuk pljuskanja koji se ponavljao naterao ih je da se okrenu jezercetu. Povrina mu je bila iarana utim mehurovima koji su se dizali i rasli sve dok nisu prsli i rairili prljavtinu po dotad bistroj vodi. Mehurovi su dolazili iz dubine, isputajui zadah pokvarenih jaja, sve ei i sve crnji. Gusta magla ispunila je udubljenje. Mlaz blata bljunuo je iz jezerceta i prsnuo u vazduh. Hrpe smrdljve prljavtine letele su okolo i prskale lie. Dva ljudska bia potrae u stravi, ona u odori boje letnjeg neba. Za manje od minut nakon njihovog odlaska, jezerce je bilo hrpa crne, uzavrele tenosti.

Pre nego to su se mogli vratiti u Oldorando, nebo se otvorilo i iz njega poe da pada kia, siva i toliko ledena da se probijala do kostiju. Dok su se penjali u veliku kulu, iznad njih su se uli glasovi, meu kojima se isticao Aoz Runov. Upravo se vratio sa drugovima iz sopstvene generacije, Tant Einom, Faralin Ferdom i Eline Talom, koji su svi bili snani ratnici i dobri lovci; s njima bile su njihove ene, koje su uzvikivale nad novim koama hoksnija i Dol Sakil koja je mrzovoljno sedela na prozorskom okviru, ne obraajui panju na kiu koja je pljutala. U sobi je bio i Rajnil Lejan, ije su koe bile savreno suve; gladio je svoju iljatu bradu i bojaljivo se osvrtao, ne govorei nita niti se njemu iko obraao. Aoz Run svojoj erci po krvi nije poklonio nita vie od ovlanog pogleda pre nego to je izazivaki rekao Lejntal Aiu: Opet te nije bilo." Izvesno vreme, da. ao mije. Pregledao sam odbrambena mesta. Ja-" Aoz Run otro se nasmeja i pogleda svoje drugare dok je odgovarao: Kada mi ide u takvom stanju, sa Ojre ija je smena odea raskopana, znam da si pregledao neto drugo, a ne odbrambena mesta. Nemoj da mi lae, ti mali, borbeni peve!" Ostali se nasmejae. Lejntal Ai pocrvene. Nisam laov. Iao sam da izvidim naa odbrambena mesta ali mi ih nemamo. Nema straara, nema uvara dok vi leite i pijete u divljini. Oldorando bi pao pred jednim jedinim naoruanim borlliencem. Previe smo se opustili, a ti daje rdav primer." Osetio je Ojrinu ruku koja ga je hrabrila na svojoj ruci. On sada ovde provodi malo vremena", viknula je Dol izazivaki, ali niko nije obraao panju na nju, jer Aoz Run se okrenu svojim drugovihia i ree: Vidite ta moram da trpim od svojih takozvanih porunika. Stalno bezobrazluk. Oldorando sada krije i titi zelenilo, koje je svake nedelje sve vie. Kada se vreme pogodno za ratovanje vrati, a sigurno e se vratiti, to e biti doba za ratovanje. Pokuava da izaziva nevolje, Lejntal Ai." Nije tako. Pokuavam da ih spreim." Aoz Run prie i suoi se s njim, njegova ogromna crna figura uzdizala se nad mladiem. Onda uti. I nemoj meni drati lekcije." Iznad buke pljuska, spolja su se zauli krici. Dol se okrenu i zagleda kroz prozor, a potom doviknu da je neko u nevolji. Ojre potra da joj se pridrui.

Odstupi", dreknuo je Aoz Run, ali tri starije ene takoe potrae da bi se primakle prozoru. U sobi postade jo mranije. Idemo da vidimo ta se dogodilo", kazao je Tant Ein. Potrao je niz stepenice, njegova iroka plea gotovo su blokirala kapak dok je silazio, a za njim ili su Faralin Ferd i Eline Tal. Rajnil Lejan ostao je u senci i gledao kako odlaze. Aoz Run pode kao da hoe da ih zaustavi, onda neodluno zastade nasred mrane sobe, gde ga je gledao samo Lejntal Ai. Ovaj prie i ree: Planuo sam; nije trebalo da me nazove laovom. Ali nemoj dozvoliti da moje upozorenje ode ni u ta. Odgovorni smo da branimo mesto kao i nekad." Aoz Run ugrizao se za usnu i nije nita odgovorio. Te svoje lude ideje dobija od one proklete ene, ej Tal." Govorio je odsutno, jednim uvom oslukujui zvuke spolja. Dotadanjim kricima pridruie se i muki povici. ene na prozoru takoe su podigle veliku graju, trale su okolo i hvatale se jedna Za drugu i za Dol. Odatle!" viknuo je Aoz Run i gnevno dograbio Dol. Gru, veliki pas. poe da zavija. Svet je plesnuo uz ritam bubnja kie. Figure ispod kule bile su sive u pljusku. Dvojica od tri debela lovca dizala su telo iz blata, dok je trei, Faralin Ferd, pokuavao da stavi ruke oko dve ene u krznima raskvaenim kiom i da ih upravi prema sklonitu. Stare ene, koje nije interesovala udobnost, oajno su dizale lica, kia je sipala u njihova otvorena usta. Moglo se razaznati da su to ena Datnila kara i stara udovica, tetka Faralina Ferda. ene su dovukle telo izmeu sebe sa severne kapije, a pri tome su i sebe i njega prekrile blatom. Dok su se lovci ispravljali pod svojim teretom, telo se oktrilo pogledima. Lice mu je bilo izoblieno i prekriveno krvlju koja se tako zapekla da ni kia nije mogla daje spere. Glava mu se zabacila dok su ga lovci podizali. Krv je i dalje kuljala preko njegovog lica i odee. Grkljan mu je bio odgrizen, kao kad ovek odgrize veliki zalogaj jabuke. Dol poe da vriti. Aoz Run progura se pored nje, ugura iroka plea u prostor prozora i povika onima koji su se nalazili dole: Nemojte da mi donosite tu stvar ovamo-" Ljudi nisu obraali panju na njega. Ili su prema najbliem zaklonu. Mlazevi vode slivali su se na njih sa ograda. Posrtali su po blatu sa svojim blatnim teretom.

Aoz Run prokle i potra iz sobe, pojurivi niz stepenice, a Gru ga je sledio. Zahvaen dramom trenutka, Lejntal Ai je iao za njim, a Ojre, Dol i ostale ene bile su iza njega, tiskale su se uskim stepenitem. Rejnil Lejan koraao je sporije iza njih. Lovci i stare ene odvukli su i otpratili mrtvo telo u staju niske tavanice i bacili ga na rasutu slamu. Mukarci stadoe podalje, briui lice akama, dok je sa tela curila barica vode u koju se spiralno slivala krv, a vlati slame plivale su po njoj i nesigurno se okretale u tenosti kao amci koji trae pristanite. Iako je lice mrtvaca bilo oblepljeno krvlju i kosom, nije moglo biti sumnje u njegov identitet. Majstor Datnil Skar, kome je Gru njukao hladno uvo, leao je mrtav pred njima. ena Tanta Eina bila je upeatljivo stvorenje i zvala se Ferejl Mask. Briznula je u niz dugih, planih krikova koje nikako nije mogla da prigui. Niko nije mogao da pogrei i ne prepozna u smrtonosnoj rani na vratu bilo ta drugo do ugriza fagora. Nain pogubljenja uobiajen u Panovalu preneo je, kada je bilo potrebno, a to se deavalo retko, Juli Svetenik. Negde napolju, u kii koja je sipala, bio je Vutra i ekao. Vutra, uvek u ratu. Lejntal Ai pomislio je na uznemirujuu ej Talinu tvrdnju da je Vutra fagor. Moda je bog stvarno postojao, moda je stvarno bio fagor. Um mu se vratio u ranije doba toga dana, pre nego to je naao golu Ojre, kada je video Goida Hina kako vodi Mika prema severnoj kapiji. Nije moglo biti sumnje koje odgo-voran za ovu smrt; pomislio je kako e sada ej Tal dobiti nov razlog za alost. Gledao je sleena lica oko sebe i zlurado lice Rajnila Lejana i priku221 pio je hrabrost. Punim glasom je rekao: Aoze Rune, proglaavam te ubicom ovog dobrog starca." Uperio je prst u Aoza Runa kao da misli da neko od prisutnih ne zna kome se obratio. Sve oi okrenue se gospodaru Embrudoka, koji .je stojao glave pokraj krovne grede, bledog lica. Ovaj otro ree: Da se nisi usudio da govori protiv mene. Jo jednu re, Lejntal Ai, i ja u te oboriti." Ali Lejntal Ai se nije dao zaustaviti. Pun besa, povikao je izrugujui se: Je li to jo jedan od tvojih podlih udaraca protiv znanja protiv ej Tal?" Ostali poee da mrmljaju, nemirni u tom ogranienom prostoru. Aoz Run ree: To je pravda. Dobio sam obavetenje daje Datnil Skar dozvolio uljezu da ita tajnu knjigu njegovog udruenja. To je zabranjen in. Njegova pravedna kazna sada je, ba kao to je uvek i bila, smrt."

Pravda! Zar ovo lii na pravdu? Ovaj udarac lii na ubistvo. Svi ste videli izveden je na isti nain kao ubistvo " Napad Aoza Runa teko daje bio oekivan, ali njegova silovitost oborila mu je odbranu. Udario je prema licu Aoza Runa, skaui pred njim, potamneo od besa. uo je Ojrin vrisak. Onda ga je pesnica pogodila punom snagom u rub vilice. Oamuen, vide kako se tetura unatrake, saplie se preko mokrog trupla i nemono pada na pod staje. Bio je svestan vriske, povika, izama koje su trupkale oko njega. Osetio je kako ga neko utira u rebra. Nastala je zbrka dok su ga podizali poput tela koje su uneli pokuao je da zatiti lobanju od udaraca u zid i odneli napolje na pljusak. uo je tutnjavu groma, nalik na divovske otkucaje bila. Sa stepenita, bacili su ga punom duinom u blato. Kia ga je u naletima udarala u lice. Dok je leao tamo, shvatio je da vie nije porunik Aoza Runa. Od sada, njihovo neprijateljstvo bilo je na otvorenom, oigledno svima. Kia je i dalje padala. Pojasevi gustih oblaka valjali su se sredinjim delom kontinenta. Odnosi u Oldorandu zapali su u mrtvu taku. Udaljena armija mladoga kzana, Hrr-Bral Iprta, bila je prisiljena da se zaustavi u napredovanju i da potrai sklonite meu ratrkanim bregovima istoka. Njegove grupe radije su zale u stanje slino povezivanju nego da se suoe s pljuskom. I fagori su osetili podrhtavanje tla, koje je poticalo iz istog izvora kao i ono koje je zahvatilo Oldorando. Daleko prema severu, stare zone pukotina u oblasti alka trpele su silovito seizmiko previranje. Kada je nestao teret leda, zemlja je uzdrhtala i poela da se podie. Do tog perioda, okean koji je prekrivao Helikoniju oslobodio se leda ak i izvan tropskih oblasti, koje su se pruale od ekvadora do irina od trideset i dva stepena prema severu i jugu. Cirkulacija okenaskih voda prema zapadu dovela je do niza tsunamija, koji su pustoili obalske oblasti irom globusa. Poplave su se esto udruivale s vulkanizmom da bi izmenile oblasti zemlje. Sve takve geoloke dogadaje nadgledali su instrumenti zemaljske osmatrake stanice, koju je Vraj nazvala Kaidav. Oitani podaci slali su se na daleku Zemlju. Nijedna planeta u galaksiji nije promatrana paljivije od Helikonije. Obraena je panja na sve manja krda jelkova i bijelkova koji su nastanjivali sever Kampanlatske nizije; njihova ispaa bila je ugroena. Sa druge strane, kaidavi su se umnoavali kako su zemlje na rubovima, do tada ogoljene, poele da pruaju mogunost za pau.

Postojale su dve vrste zajednica dvoseklih na tropskom kontinentu: nepokretne grupe bez kaidava, koje su ivele prisno sa zemljom, i pokretne odnosno nomadske grupe sa kaidavima. Ne samo da je kaidav bio vrlo pokretna ivotinja sa svoje strane; njena potronja krme prisiljavala je one koji su je pripitomili da se neprestano kreu u potrazi za novom ispaom. Armija mladoga kzana, na primer, sastojala se od brojnih manjih grupa koje su ivele nomadskim i esto ratnikim ivotom. Njihov pohod bio je samo jedan od vidova migracije, kojoj e za dovrenje biti potrebne itave dekade, od istoka do zapada itavog kontinenta. Drhtaj koji je izazvao lavine oko armije kzana bio je samo jedan od vidova poremeaja u pianetnoj kori koji je skrenuo reku vode, nastale topljenjem, koja je tekla sa Hhriggtovog gleera. Otvorila se nova dolina. Nova reka poela je da se probija kroz nju i zbog toga potekla prema zapadu umesto prema jugu, kao to je to bilo ranije. Ta reka probijala se svojim putem nanie da postane pritoka reke Takise, koja je tekla ka jugu da bi se ispraznila u Orlovo More. Mnogo godina voda joj je tekla crna; nosila je sa sobom desetine tona otkinutih od planine svakog dana. Poplave koje je izazivala nova reka u svojoj novoj dolini prisililu su beznaajnu grupu fagora nomadskog tipa da skrenu u smeru Oldoranda umesto da pou prema istoku. Njihova sudbina bila je da se kasnije sukobe s Aoz Runom. Iako je to u vreme njihovo skretanje delovalo beznaajno ak i samim dvoseklima, ono e izmeniti itavu socijalnu istoriju tog sektora. Tamo, na Avemusu, bilo je ljudi koji su prouavali socijalnu istoriju helikonijskih kultura; ali heliografi su svoju nauku smatrali najdragocenijom. Pre svega ostalog dolazila je svetlost. Zvezda B, koju su domoroci na povrini nazivali BataUks, bila je umereno sunce spektralne klase G4. U stvarnim pojmovima neto manja od Sunca, s prenikom 0,94 Sunevog, njena prividna veliina sa Helikonije bia je 76 procenata Sunca gledano sa Zemlje. Sa temperaturom fotosfere od 5600 Kelvina, njen sjaj iznosio je samo 0,8 Sunevog. Bila je stara oko pet milijardi godina. Dalja zvezda, lokalno znana kao Frejr, oko koje se okretala Zvezda B, bila je, gledano sa Avernusa, mnogo impresivniji objekat. Zvezda A bila je blistavi beli superdin spektralne klase A, sa prenikom ezdeset i pet puta veim od Sunevog i sjajnou ezdeset hiljada puta veom. Masa mu je bila 14,9 Sunevih, a temperatura povrine 11000 K, nasuprot Sunevih 5780 K.

lako je Zvezda B imala stalne posmatrae, Zvezda A predstavljala je mnogo vei magnet za panju, naroito sada kada se Avemus kretao, zajedno sa ostatkom sistema Zvezde B, blie superdinu. Frejr je bio star izmeu deset i jedanaest milijardi godina. Daleko je evoluirao od glavnog zvezdanog niza i ve je zalazio u starost. Intenzitet energije koja se prosipala sa diska Zvezde A bio je takav da je Zvezda A uvek bila sjajnija sa Helikonije nego Zvezda B, iako nikada nije izgledala tako velika, zbog mnogo veeg rastojanja. Bila je objekat vredan straha dvoseklih i Vrajinog divljenja. Vraj je stajala sama na vrhu svoje kule, a teleskop je bio kraj nje. ekala je. Posmatrala. Oseala je kako istorija pojedinanih odnosa tee prema jutru kao reka ispunjena muljem; ono to je nekada bilo svee sada su zatrpali nanosi. Pod njenom pasivnou bila je nerazjanjena udnja da bude obuhvaena nekom veom stvari, koja bi se pokazala irom, istijih perspektiva nego to je to mogla da odredi ljudska pnroda. Kada padne tama, ponovo e dii pogled ka zvezdama ako se oblaci budu dovoljno razdvojili. Oldorando su sada okruivale palisade zelenila. Dan za danom, novo lie nicalo je i sve se vie penjalo, kao da priroda namerava da sahrani grad pod umom. Neke od daljih kula ve su bile prekrivene vegetacijom. Videla je veliku belu pticu kako lebdi iznad takve humke ne priklanjajui joj puno panje. Gledala ju je i divila se njenom beskorisnom lebdenju iznad zemlje. Iz daljine dopirali su glasovi ljudi koji su pevali. Lovci su se vratili u Oldorando iz lova na hoksnije i Aoz Run drao je gozbu. Gozba je bila u poast trojice njegovih novih porunika, Tanta Eina, Faralin Ferda i Eline Tala. Ti prijatelji iz detinjstva zamenili su Datku i Lejntala Aia, koji su sada ponovo proglaeni za hajkae. Vraj se upinjala da joj misli budu apstraktne, ali one su uvek lutale nazad do emocionalnije teme poraenih nada svojih, Datkinih, za koje nikako u sebi nije nalazila snage da ih ohrabri, Lejntal Aievih. Raspoloenje joj je bilo u saglasnosti sa ovom produenom veeri. Bataliks je zaao, drugi straar sledie ga za jedan sat. Bilo je to vreme kada su se ljudi i zver pripremali za kraljevanje noi. Bilo je to vreme da se izvadi svea za sluaj neke nezamislive preke potrebe ili da se prepusti snu sve do svetlosti zore.

Iz svog orlovskog gnezda, Vraj je videla obine ljude Oldoranda, koji su se sa svojim nadama ili bez njih vraali kuama. Medu njima bila je tanka, pogurena prilika ej Tal. ej Tal vraala se u kulu s Amin Lim, mranog i umornog izraza. Od ubistva majstora Datnila, bila je sve izdvojenija. Prokletstvo utanja palo je i na nju. Trenutno je pokuavala da poslua savet mrtvog majstora, da prokopa put u piramidu kralja Denisa. polazei sa rtvenih terena. I pored pomoi robova, nije imala uspeha. Ljudi koji bi otili vratili bi se smejui se, jer stepenasti zidovi piramide silazili su u dubinu zemlje bez prekida. Za svaku iskopanu stopu, ej Talina usta bila su sve smrknutija. Gonjena i saaljenjem i sopstvenom usamljenou, Vraj side da razgovara sa ej Tal. arobnica je izgledala kao da ima malo arobnog oko sebe; gotovo jedina meu enama Oldoranda jo uvek je nosila stara, nezgrapna krzna, koja su nespretno visila oko njenog tela i davala joj zastareo izgled. Svi ostali bili su u hoksnijima. Oaloena ojaenim izgledom stare ene, Vraj nije mogla da odoli davanju sa veta. ini sebe tako nesrenom, gospo. Tlo je puno tame i prolosti prekini da kopa tamo." S prisenkom humora, ej Tal je rekla: Nijedna od nas sreu ne smatra prvobitnom dunou." Tvoja panja tako je uvek usmerena nanie." Pokazala je kroz prozor. Pogledaj tu belu pticu, koja zahvalno krui vazduhom. Zar ti taj prizor ne popravlja raspoloenje? Volela bih da sam ta ptica, pa da uzletim do zvezda." . Na Vrajino iznenaenje, ej Tal ode do prozora i pogleda u smeru u kojem je Vraj pokazala. Onda se okrenula, sklonila pramen kose sa veda i mirno kazala: Primetila si da je ta ptica koju si pokazala govedarica?" Pretpostavljam. Pa ta?" Senke su se ve prikupljale u sobi. Zar se ne sea Ribljeg Jezera i drugih susreta? Te ptice uvek prate fagore." Govorila je mirno, na svoj staloeni, akademski nain. Vraj je bila prestravljena i mislila je kako li je bila obuzeta sobom kada nije primetila tako elementarnu injenicu. Prislonila je nadlanicu na usta, gledajui od ej Tal prema Amin Lim i nazad. Novi napad? ta emo da radimo?"

Izgleda da sam ja prestala da komuniciram sa gospodarom Emrudoka, ili on sa mnom. Vraj, mora poi i obavestiti ga da je neprijatelj moda na vratima dok se on gosti sa svojim pajtaima. Znae da ne moe da sprei te zveri, kao to sam ja jednom uinila. Polazi smesta." Dok je Vraj urila stazom, kia ponovo poe da rominja. Ila je za zvukom pesme. Aoz Run i njegovi drugari sedeli su u najnioj sobi kule udruenja kovaa metala. Lica su im bila blistava od hrane i medovine ispred njih. Glavni obrok bio je drveni posluavnik po kojem su bile naslagane guske punjene rejgom i skantiomom; miris tog jela natera vodu na usta izgladnele 225 Vraj. Meu prisutnima bila su tri nova porunika i njihove ene, novi majstor saveta, Rajnil Lejan, Dol i Ojre. Poslednje dve obradovale su se kada je Vraj ula. Vraj je znala to je Rol Sakil ponosno objavila da Dol sada nosi dete Aoza Runa. Svee su ve gorele po stolovima; psi su hodali po senkama ispod stolova. Meali su se mirisi kuvane guetine i psee mokrae. Iako su ljudi bili rumeni i blistavi, i pored toplote koja se dovodila cevima soba je bila hladna. Kia je u naletima upadala unutra i prskala izmeu zavesa. Bila je to mala, prljava soba, sa pauinom koja je ukraavala svaki ugao. Sve je to Vraj primetila dok je nervozno prenosila vesti Aozu Runu. Nekada joj je bio poznat svaki trag alatke na gredama iznad njih. Majka joj je sluila kao ropkinja kod kovaa metala i ivela je u ovoj odaji, ili bar u njenom uglu, i Vraj se svake noi osvedoavala u propadanje svoje majke. Iako je trenutak ranije delovao kao da je duboko ogrezao u pie, Aoz Run smesta je skoio. Gru poe gnevno da laje, a Dol ga udarcem uutka. Ostali sveari priglupo su gledali jedan u drugog neodluni da svare Vrajine novosti. Aoz Run koraao je oko stola i svakoga od njih lupio je po ramenu dok mu je izdavao nareenja. Tant Eine, digni uzbunu i pozovi lovce. Bojeg mu edra, zato nemamo valjane straare? Poalji straare na sve kule i javi kada to bude gotovo. Faralin Ferde, sakupi sve ene i decu. Zakljuaj ih u ensku kuu radi bezbednosti. Dol, Ojre, vas dve ostanite ovde, a i vi, ostale ene. Eline Tal, ti ima najjai glas od svih nas ti stani na vrh ove kule i prenesi sve potrebne poruke... Rajnil Lejane, ti si zaduen za sve zanatlije. Postroj ih smesta, krei." Nakon te brze paljbe nareenjima, vikom ih je rasterao na delanje, dok je sam nervozno koraao. Onda se okrenuo Vraji: ,,U redu, eno, elim lino da vidim

poloaj. Vaa kula je najsevernija pogledau odande. Pokret, svi vi, i nadajmo se da je lana uzbuna." Brzo je poao prema vratima, njegov veliki pas jurnuo je pokraj njega. Bacivi poslednji pogled na punjene guske, Vraj gaje sledila. Uskoro, povici su odjekivali medu izjedenim starim graevinama. Kia je prestajala uto cvee, koje se rascvetalo po stazama, podiglo je krunice i ponovo stajalo uspravno. Ojre je potrala za Aoz Runom i krenula uz njega, iako je zareao da se vrati. Skakutala je u svom svetio i tamno plavom hoksniju s neim nalik na veselje. Tebe nije esto mogue videti nepripremljenog, oe." Oinuo ju je jednim od svojih mranih pogleda. Kod Vrajine kule, gestom je pokazao erci da ostane i treim korakom uleteo u ruevinu. Dok se penjao oteenim stepenicama, ej Tal izae na svoje odmoriie. Samo joj je klimnuo glavom i produio nagore. Sledila gaje do vrha, hvatajui njegov miris. Stajao je pokraj ograde i pogedom ispitivao sve mraniji predeo. akama je zaklonio oi, ispruenih lakata, razdvojenih nogu. Frejr je bio nisko, njegova svetlost probijala se kroz zavesu zapadnog oblaka. Govedarica je jo uvek kruila i to ne na velikom rastojanju. U grmlju ispod njenih krila nije se mogao primetiti nikakav pokret. ej Tal ree iza njegovih irokih plea: To je samo jedna ptica." Nije odgovarao. Tako da moda i nema fagora." Ne osvrui se, niti menjajui poloaj, rekao je: Kako se ovo mesto izmenilo od kada smo bili deca." Da. Ponekad mi nedostaje sva ta belina." Kada se okrenuo, bilo je to s izrazom gorine na licu i inilo se kao da ga potiskuje s naporom. Pa, oigledno ima malo opasnosti. Dodi da vidi, ako hoe." Onda je siao bez oklevanja. kao da ali to je uputio poziv. Gru je, kao i uvek, bio blizu njega. Sledila ga je do mesta na kojem su ekali ostali. Lejntal Ai se pojavio, s kopljem u ruci, privuen vikom. On i Aoz Run mrko pogledae jedan drugog. Nijedan nije govorio. Onda Aoz Run izvue ma i side u smeru govedarice. Vegetacija je bila gusta. Sa nje je prskala voda na njih. Najgore su prole ene. jer su mukarci otiskivali grane koje su prskale u lice one koji su sledili.

Skrenuli su na mestu gde su rasla stabla damaske ljive, stabala tanjih od oveje ruke. Tu se nalazila razruena kula, svedena na dva sprata i progutana vegetacijom. Pod njom, u tunelu mranog zelenila, sedeo je fagor na kaidavu. Govedarica koja je kretala upozorenje mogla se videti kroz granje iznad njihovih glava. Ljudi se zaustavie, ene se instinktivno pribie jedna uz drugu. Gru sede. reei. Ronatih ruku oslonjenih o prednji kraj sedla, fagor je sedeo na svom visokom atu. Koplja su mu. nepripremljena, visila iza njega. Rairio je crvenkaste oi i mrdnuo uhom. Inae se uopte nije pokretao. Kia jc pokvasila krzno fagora. koje je visilo u tekim, sivim hrpama. Kap vode visila je i svetlucala na vrhu jednog od rogova zakrivljenih napred. I kaidav je bio nepokretan, ispurene glave, njegovi uvijeni rogovi savijali su mu se ispod eljusti i potom ponovo ili navie. Rebra su mu se videla i bio je isprskan blatom i pokriven ranama na kojima se skorila uta krv. Nestvarni prizor je neoekivano prekinula Sej Tal. Progurala se pored 227 Aoza Runa i Lejntal Aia i stala sama na stazi pred njima. Zapovednikim gestom je podigla aku iznad glave. Od fagora nije bilo nikakvog odgovora: svakako se nije pretvorio u led. Vrati se, gospo", pozvala je Vraj, znajui da arolija nee upaliti. Kao pod prinudom, ej Tal se kretala napred, svu panju priklonivi konju i jahau. Sumrak je sve zahvatao, svetlost je zamirala: bila je to prednost za napadaa, ije oi su videle u mraku. Napredujui korak po korak, morala je da podigne pogled da bi pazila da fagor ne napravi neki neoekivani pokret. Mir stvorenja bio je natprirodan. Kada je prila jo blie, videla je da se radi o enki. Teke, smee sise videle su se ispod pokvaenog krzna. ej Tal, vraaj se!" Dok je govorio, Aoz Run potra napred i proe pokraj nje, spremnog maa. Gilota se najzad pokrenu. Podigla je oruje zakrivljene otrice i podbola svojeg ata. Kaidav pojuri neobinom brzinom. U jednom trenutku bio je potpuno miran, u sledeem je navalio prema ljudima niz usku stazu, sputenih rogova. ene se uz vritanje rasue u mokro rastinje. Gru bez naredbe potra, skaui pod izboenom donjom vilicom kaidava na bi li ga dograbio za gleanj. Iskezivi zube i desni, gilota se nagla u sedlu i zamahnula prema Aozu Runu. Trgavi se unazad, ovaj oseti kako polumeseasto seivo zviznu pokraj njegovog

nosa. Dalje niz put, Lejntal Ai zabio je jedan kraj koplja u zemlju i klekao na jedno koleno, uperivi oruje prema grudima kaidava. Pognuo se da doeka njegov nalet. Ali Aoz Run prui ruku za konim kolanom vezanim oko tela ivotinje i dograbi ga dok je zver tutnjala pokraj njega. Pre nego to je fagor mogao zamahnuti po drugi put, on je iskoristio momenat naleta i odbacio se na lea kaidava, iza jahaa. Jednu sekundu inilo se da e se preturiti preko zadnje strane. Ali on dograbi levicom vrat gilote i ostade na mestu, glave daleko izvan domaaja smrtonosnih rogova. Zamahnula je glavom oko sebe. Lobanja joj je bila teka poput malja. Jedan jedini udarac obeznanio bi oveka, ali ovaj se samo pognu ispod njenog ramena i pojaa stisak na njenom vratu. Kaidav se zaustavio isto onako naglo kao to je i poao i za svega nekoliko ina promaio poloaj Lejntal Aia. Dok ga je Gru napadao, poskakivao je, mahnito se upinjui da probode velikog psa rogovima. Kada se silovito pokrenuo, Aoz Run podie ma svom raspoloivom snagom i zari ga izmeu rebara gilote, u njenu isprepletanu utrobu. Podigla se u svom konom sedlu i zaurlala otrim, parajuim glasom. Zamahnula je rukama i njen zakrivljeni ma odlete u oblinje granje. Prestravljen, kaidav se prope na zadnjim nogama. Fagor pade sa njega, a s njom i Aoz Run. Iskrenuo se dok su padali, tako daje ona podnela svu silinu udaraca. Levo rame uz prasak tresnu o tlo. Iz sumranog neba stuti se silovito govedarica, kreteei. da bi odbranila svoju gospodaricu. Pode na lice Aoza Runa. Gru visoko skoi i dograbi je za nogu. Kljucala ga je zakrivljenim kljunom, udarala po glavi mahnitim krilima, ali on pojaa stisak i odvue je na tlo. Brza promena stiska i drao ju je za vrat. Za tili as, velika bela ptica bila je mrtva, perje joj se rasu nepokretno preko blatnjave staze. I gilota je bila mrtva. Aoz Run stajao je nad njom, zadihan. Kamena mu. predebeo sam za ovakve poslove", dahtao je. ej Tal je stajala po strani i plakala. Vraj i Ojre gledale su mrtvu zver, posmatrale njena razjapljena usta iz kojih je curila uta krv. uli su kako Tant Ein vie u daljini, a povici koji su odgovarali pribliavali su se. Aoz Run nogom preturi truplo tako da se otkotrljalo na leda, a sa eljusti pocurila je gusta, bela mle. Liceje bilo vrlo naborano, siva koa poput povrine crva tamo

gde se zatezala preko kosti. Dlaka sa tela je opadala; videle su se povrine gole koe. Moda ima neku pljavu zarazu", kazala je Ojre. Zato je bila tako slaba. Idemo odavde, Lejntal Ai. Robovi e zakopati leinu." Ali Lejntal Ai spusti se na kolena i poe da razmotava konopac sa struka leine. Podigao je pogled da bi mrano kazao; elela si da izvedem neko veliko delo. Moda u moi." Konopac je bio fini i svilast, finiji od ijednog konopca napravljenog od vlakana stungebaga u Oldorandu. Namotao ga je oko ruke. Gru je stajao okrenut prema kaidavu. At. u ramenu vii od prosenog oveka, drhtavo je stajao, uzdignute glave, kolutavih oiju, ne pokuavajui da pobegne. Lejntal Ai napravi petlju na konopcu i prebaci ga oko vrata ivotinje. Zategao gaje i poeo da se pribliava uzdrhtalom stvorenju korak po korak, sve dok nije mogao da ga potape po boku. Aou Run povratio je hladnokrvnost. Obrisao je ma o nogu i gurnuo ga u kanije dok je Tant Ein dolazio na scenu. Draemo strau, ali bila je to usamljena betija begunac na samrti. Ima razloga da produimo slavlje, Tant Eine." Dok su se tapali po ramenima, Aoz Run se obazre. Ne obraajui panju na Lejntal Aia, koncentrisao se na ej Tal i Vraj. Nismo u svai, ta god vi zamiljale", kazao je enama. Dobro ste uinile to ste dale uzbunu. Doite s Ojre i sa mnom da se pridruite proslavi moji porunici poeiee vam dobrodolicu." ej Tal je zavrtela glavom. Vraj i ja imamo drugog posla." Ali Vraj se seala punjenih gusaka. Jo uvek je mogla da im oseti miris. Vredelo bi istrpeti ak i tu omrznutu sobu radi ukusa tog izvanrednog mesa. Na mukama, pogledala je ej Tal, ali njen trbuh je pobedio. Popustila je pred iskuenjem. Ja cu doi", kazala je Aozu Runu, porumenela. Lejntal Ai drao je ruku na drhtavom boku ivotinje. Ojre je stajala s njime. Okrenula se i hladno kazala ocu: Ja neu doi. Srenija sam s Lejntal Aiem." Uini kako eli kao i obino", kazao je i otiao vlanom stazom sa Tant Einom, ostavivi ponienu Vraj da ih sledi najbolje to je umela. Kaidav je stajao i zabacivao veliku, rogatu glavu, gledajui postrance na Lejntal Aia.

Napraviu mezimca od tebe", kazao je. Jahaemo te, Ojre i ja, jahaemo te po dolinama i planinama." Progurali su se kroz gomilu koja je poela da se okuplja, tiskajui se da vidi telo pobedenog neprijatelja. Skupa pooe nazad u Embrudok, ije su kule poput kvarnih zuba stajale u poslednjim zracima Frejra. Koraali su drei se za ruke, ne vie razliiti u tom odlunom trenutku, a za sobom su vukli uzdrhtalu ivotinju. 10. DOSTIGNUE LEJNTALA AIA Savana je bila prekrivena idikljalim cveem dokle god oko dopire, i jo dalje, dalje nego to bi ijedan ovek mogao da izvidi na svoje dve noge. Bela, uta, narandasta, plava, hromno zelena, crvena, oluja latica duvala je nekartografisanim miljama da bi saletala zidine Oldoranda i obuhvatila seoce svojim udarima boje. Kia je donela cvee i otila. Cvee je ostalo, prualo se sve do obzorja gde je svetlucalo u vrelim trakama, kao da se i samo rastinje obojilo za prolee. Deo te panorame bio je ograen. Lejntal Ai i Datka zavrili su posao. Oni i njihovi prijatelji pregledali su njihovo dostignue. Zelenim biljem i trnovitim granama izgradili su ogradu. Kosili su mlado, zeleno rastinje sve dok sok nije potekao preko seiva na njihove zglavke. Mladice su podrezane i vodoravno privrene tako da slue kao poprene grede ograde. Potom su vertikalno i horizontalno naslagane grane i itava trnovita stabia. Rezultat je bio gotovo neprobojan i visok poput oveka. Okruivao je otprilike hektar tla. Usred tog novog zaklona stojao je kaidav i odupirao se pokuajima da ga pojasu. Gospodarica kaidava, gilota. ostavljena je da truli tamo gde je pala, kao to je bio obiaj. Tek nakon tri dana Mik i jo dva roba poslati su da sahrane telo, koje je poelo da zaudara. Cvee je, neprimeeno, poput slina visilo sa usana kaidava. Ovaj je zgrabio puna usta ruiastih cvetia. Probani u zarobljenitvu, inilo se da mu nisu po ukusu, jer velika, mrava ivotinja ostala je da stoji visoko podignute glave i gledala preko vrha ograde, zaboravljajui da vae. Povremeno, pokrenula bi se par jardi svojim visokim korakom, i potom se vratila na polazinu taku, oiju koje su se belasale.

Kada se jedan od njenih nadole savijenih rogova zapleo u trnje, oslobodila se nestrpljivim trzajem glave. Bila je dovoljno jaka da se probije kroz ogradu i odgalopira prema slobodi, ali nedostajala je volja Samo je gledala prema slobodi, frkui irokim nozdrvama. Ako fagori mogu da ih jau, onda moemo i mi. Jahao sam sirungebaga", kazao je Lejntal Ai. Podigao je vedricu medovine i stavio je pokraj ivotinje. Kaidav omirisa i gnevno se udalji. Idem da spavam", kazao je Datka. Bile su to jedine njegove rei nakon mnogih sati. Ispuzao je kroz ogradu, pruio se po tlu. kolena podigao uvis, ruke zabacio iza glave i zatvorio oi. Insekti su zujali oko njega. Daleko od kroenja ivotinje, on i Lejntal Ai samo su zaradili uboje i ogrebotine. Lejntal Ai obrisa elo i ponovo pokua da se priblii zarobljenoj ivotinji. Ova spusti izduenu glavu kao da eli da ga pogleda u oi iz istog nivoa. Blago je disala. Bio je svestan rogova uperenih u sebe i aptanjem ju je umirivao, spreman da skoi u stranu. Velika ivotinja zastrigala je uima uz osnovicu rogova i okrenula se ne drugu stranu. Lejntal Ai kontrolisao je svoje disanje i ponovo se pokrenuo napred. Neprekidno, otkako su on i Ojre vodili ljubav pokraj jezerceta, njena lepota pevala je u njegovom edru. Obeanje jo ljubavi visilo je nad njime poput grane koju ne moe dosegnuti. Morao se dokazati tim zamiljenim velikim delom koje je zahtevala. Svakog jutra budio se polupriguen snovima o njenoj puti, kao zatrpan pod cvetovima pasjeg groa. Kada bi mogao da pojae i pripitomi kaidava, bila bi njegova. .\li kaidav se i dalje odupirao svim ljudskim pokuajima. ekao je dok se pribliavao. ile su mu treperile. U poslednjem trenutku, odskoio je od ispruene ruke, uklonio se i pokazao rogove preko ramena. Spavao je u ogradi sa ivotinjom prethodne noi ili zapravo nesigurno je dremao, plaei se da ne strada pod njenim kopitima. Ipak, zver nikako nije htela da primi hranu ili vodu od njega i beala je od svakog prilaska. Predstava se ponovila stotinu puta. Konano, Lejntal Ai se predade. Ostavivi Dalku da spava, vratio se u Oldorando da oproba novi prilaz. Tri asa kasnije, kada se oglasio Satni Zvida, udnovato izoblien tagor pojavio se u blizini ograenog prostora. Nespretnim pokretima provukao se kroz ogradu,

tako da je trnje iupalo pramenove vlanog, utog krzna, koji ostadoe da vise meu granicama poput mrtvih ptica. Pogureno, udnovata pojava prila je kaidavu. Unutar koa bilo je vrue i smrdeloje. Lejntal Ai vezao je krpu oko lica, sa granicom rajge uz nozdrve. Naterao je dva borlienska roba da iskopaju tri dana staru leinu i daje oderu. Rajnil Lejan natopio je kou rastvorom soli da bi uklonio deo njenog neprijatnog stanja. Ojre ga je pratila do ograde i ekala sa Datkom, da vidi ta e ispasti od svega toga. Kaidav je spustio glavu nisko i neno, upitno zat'rktao. Sedlo njegove mrtve gospodarice, zajedno s bogatim uzengijama, jo uvek je bilo vezano oko njegovog trbuha. im je Lejntal Ai stigao do zbunjene ivotinje, metnuo je jednu nogu u najbliu uzengiju i bacio se u sedlo. Najzad je jahao, srneten na prednji deo niske grbe ivotinje. Fagori jau bez uzdi, pognuti nad vratom svojim atova ili drei se za otru, kovrdavu dlaku koja im raste du vrata. Lejntal Ai vrsto se uhvatio za dlaku, ekajui sledei pokret. Uglom oka, mogao je da vidi ostale seljane koji su koraali mostom preko Vorala da bi se pridruili Ojri i Datki i posmatrali razvoj dogaaja. Kaidav je stojao u tiini, glave jo uvek oborene, kao da odmerava novi teret. Potom je, polako, poeo besmisleni pokret, povijajui svoj vrat prema unutra i zaokreui glavu sve dok mu oi, iz preokrenutog poloaja, nisu upele da ugledaju jahaa. Pogled mu se sreo s Lejntal Aievim. ivotinja je ostala u svojem neobinom poloaju, ali je poela da se trese. Drhtaji su bili snane vibracije, koje su naizgled poticale iz njegovog srca i bile upravljene spolja, nalik zemljotresu na maloj planeti. A ipak su njegove oi nepokretno piljile u bie koje mu je bilo na leima i bio je lien ikakvih voljnih pokreta. I Lejntal Ai nepokretno je stojao, podrhtavajui sa kaidavom. I dalje je gledao u iskrivljenu njuku, na kojoj se tako je kasnije razmiljao mogao oitati izgled izrazitog bola. Kako se najzad pokrenuo, kaidav je poskoio navie poput naglo putene opruge. Jednim neprekinutim pokretom ispravio se i skoio visoko u vazduh, kime povijene kao u make, nezgrapnih nogu skupljenih pod trbuhom. Bio je to legendarni kaidavov skok, doiven iz prve ruke. Zamah gaje preneo preko ograde zabrana. Nije ak zakaio ni najvie trnovite granice.

Kada je pao, zabio je glavu izmeu prednjih nogu, a rogove podigao, tako da je udario vratom o tlo. Jedan od rogova smesta mu se zabio u srce. Teko se sruio na bok i dvaput trgnuo. Lejntal Ai je odskoio i pruio se po detelini. Jo i pre nego to se digao na drhtave noge, znao je da je kaidav mrtav. Strgao je sa sebe smrdljivu kou fagora. Zavitlao ju je iznad glave i bacio. Pala je u granje mladica i ostala tamo da visi. Prokleo je u nemonom besu, u glavi je oseao stravinu vrelinu. Neprijateljstvo oveka i fagora nikada nije jasnije prikazano nego u samounitenju ovog kaidava. Zakoraio je prema Ojre, koja je trala prema njemu. Video je seljane iza nje, kao i traku boje. Boje se podigoe, dobie krila, pretvorie u nebo. Poleteo je prema njima est dana je Lejntal Ai leao u groznici. Telo mu je bilo prepuno ospi nalik na plamen. Stara Rol Sakil dola je i namazala ga po koi gujom mau. Ojre je sedela pored njega. Aoz Run doao je i pogledao ga bez rei. S Aozom Runom bila je Dol, oteala od deteta, a on nije dozvolio da ostane. Otiao je gladei bradu, kao da se prisetio neega. Sedmog dana Lejntal Ai obue svoje krzno hoksnija i ponovo ode u polje, pun ndvih planova. Ograda koju su podigli ve je izgledala prirodnija, sva prekrivena zelenim izdancima. Van ograenog prostora, krda hoksnija napasala su se na panjacima ivih boja. Neu dozvoliti da budem pobeen", kazao je Lejntal Ai Datki. Ako ne moemo da jaemo kaidave, jahaemo hoksnije. Oni nam nisu neprijatelji, kao kaidavi krv im je crvena poput nae. Videe da e nam poi za rukom da zajedno ulovimo nekog." Obojica su nosili koe hoksnija. Izabrali su ivotinju sa belim i smeim prugama i pribliili joj se na rukama i kolenima. Leala je. U poslednjem trenutku, ustala je i nezainteresovano odetala. Pokuali su da joj se priblie sa razliitih strana, dok je ostatak krda pratio igru. Jednom, Datka prie toliko blizu daje gotovo dotakao krzno ivotinje. Iskezila se i pobegla. Uzeli su konopac od gilote i pokuali da uhvate ivotinje lasom. Nekoliko sati su trali po ravnici i progonili hoksnije. Penjali su se po mladom drveu i leali na granama ekajui sa spremnim lasom. Hoksniji su prilazili izazivaki blizu, ali nijedan se nije usudio da doe pod omu.

Do sumraka, obojica su bili iscrpeni i iznervirani. Oblinje truplo kaidava ogulilo je nekoliko kraguja koji su podseali na studente u tradicionalnim odorama, i ije su mantije bile u kontrastu sa zalogajima zlatnog mesa koje su gutali. Sada su stigli sabljasti jezici, oterali ptice i poeli da se otimaju izmeu sebe nad gozbom. Uskoro e biti mrak. Njih dvojica povukli su se u relativnu sigurnost svog zaklona, najeli se Palainki i gujih jaja sa solju i otili da spavaju. Datka se prvi probudio izjutra. Zadahtaoje i podigao se na lakat, jedva trujui svojim oima. U hladnoj svetlosti praskozoija. boje jedva da su se vratile u svet. Siva magla leala je u tankim pramenovima i potpuno im zaklanjala seoce sa vidika. Svet je leao u sonoj sivo zelenoj magli, karakteristinoj za izlazak Bataliksa tih dana. ak etiri hoksnija koji su se sada zadovoljno napasali u zaklonu jedva da su izgledali kao ita vie od kalajnih imitacija hoksnija. Probudio je Lejntal Aia vrhom izme. Zajedno su na stomacima otpuzali preko mokre trave i kroz zatitnu barijeru trnja. Kada su bili van barikade, tiho su ustali, smeei se jedan drugome i lupajui jedan drugog po ramenu u pokuaju da se uzdre od smeha. Nema sumnje da su hoksniji potraili zaklon od sabljastih jezika. Sada su bili u goroj nevolji. Izvadivi noeve, dva oveka nasekli su puna naruja sveeg trnovitog bunja, ne obraajui panju na ogrebotine koje su nanosili sebi. Ti ilavi grmovi rasli su ak i u snegu, a svaka nakupina lisnih pupoljaka radi zatite bila im je umotana u iljke. Sada su se iljci razmotali u bakarno zelenilo i otkrili srebrne krive pravih trnova. Hoksniji su probili rupu u ogradi kroz koju su uli. Nije bilo teko isprepletati trnje i popraviti rupu. Uskoro su obezbedili etiri ivotinje. Na toj taki, Lejntal Ai i Datka poeli su da se raspravljaju. Datka je tvrdio da ivotinje treba ostaviti bez vode sve dok ne oslabe i ne budu podlone uticaju. Lejntal Ai je rekao da e bolja hrana i vedrice vode prevagnuti. Na kraju je njegov metod, kao pozitivniji, prevagnuo. Ali jo uvek su bili daleko od toga da od stvorenja naprave jahae ivotinje. Deset dana marljivo su radili i neprekidno spavali u ograenom prostoru jo od kako su noi okraale. Hvatanje je predstavljalo senzaciju: itavo stanovnitvo sjatilo se preko Vorala da bi posmatralo zabavu. Aoz Run i njegovi porunici dolazili su svakog dana. Ojre je isprva posmatrala, ali je izgubila zanimanje kada su hoksniji

ustrajno odbijali svoje nesuene jahae. Vraj je stalno dolazila, esto u drutvu Amin Lim, koja je u rukama nosila novoroene. Bitka za pripitomljavanje izvojevana je tek kada su lovci doli na ideju da podele ograeni prostor u etiri ela uz pomo novih ograda. Kada su ivotinje razdvojene jedna od druge, snudile su se, stajale oborenih glava i odbijale da jedu. Lejntal Ai je hranio ivotinje jemenim hlebom. Toj ishrani dodao je ratel. Zalihe ratela neprekidno su se nakupljale u Prastovoj kuli. ak se i mukarcima sada vie dopadala slaa medovina i jemeno vino, i tradicionalno pie Embrudoka poelo je da izlazi iz mode. Rezultat toga bio je da su ene osloboene rada na polju brasimipa da bi radile na drugim poljima. Bilo je ratela za etiri hoksnija. Mala koliina pomeana sa hlebom bila je dovojna da zarobljene ivotinje ponu veselo da skakuu, posru, a kasnije da budu spore i sanjive. Tokom njihove sanjive faze, Lejntal Ai navukao je remen oko vrata hoksnija koga su zvali Zlata. Uzjahao je. Zlata je poela da skae i da pokuava da zbaci jahaa. Lejntal Ai ostao je na njoj priblino jedan minut. U drugom po-kuaju, ostao je due. Pobeda je bila njegova. Datka je uskoro jahao Sjajnog. Bojeg mu edra, ovo je bolje nego sedenje na zapaljenim strungebagovima", vikao je Lejntal Ai dok su jahaii po zabranu. Moemo odjahati svuda do Panovala, na kraj zemlje, na rub mora!" Najzad su sjahali i tapali jedan drugog, zadovoljno se smejui. ekaj samo dok me Ojre vidi kako jaem u Oldorando. Nee mi vie odolevati." Neobino je emu sve ene odolevaju', kazao je Datka. Kada su bili dovoljno sigurni na svojim atovima, bok uz bok prejahali su preko mosta u grad. Stanovnici su se okretali za njima i klicali, kao da su svesni velike drutvene promene koja im se spremala. Od tog dana, vie nita nee biti kao pre. Aoz Run pojavio se sa Eline Talim i Faralin Ferdom i zatraio jednog od preostala dva hoksnija, kobilu koju su nazvali Sivka. Njegovi porunici poee da se svaaju oko preostale ivotinje. alim, prijatelji, poslednja je za Ojre", kazao je Lejntal Ai. Ojre nee jahati hoksnija", kazao je Aoz Run. Zaboravi tu ideju, Lejntal Ai. Hoksniji su za mukarce... Pruaju nam ogromne mogunosti. Jaui hoksnije, na ravnoj smo nozi sa fagorima, ljudima iz alka, Panovala i kojom god hoe sojtom."

Pojahao je Sivku, gledajui u tlo. Predvideo je vreme kada nee voditi samo nekoliko lovaca, ve armiju stotinu ljudi, moda ak i dvesta, sve jahae, koji e neprijatelju uterivati strah u kosti. Svako osvajanje inie Oidorando bogatijim, sigurnijim. Stegovi Oldorana letee preko nekartografisanih zemalja. Spustio je pogled na Lejntal Aia i Datku, koji su stajali nasred staze s uzdama u rukama. Tamno lice naboralo mu se u osmeh. Dobro ste uinili. Pustimo nek ono to je bilo jue ode s jueranjim snegovima. Kao gospodar Embrudoka, proglaavam obojicu gospodarima zapadnih savana." Nagao se da bi pljesnuo dlan Lejntal Aia. Prihvati novu titulu. Ti i tvoj utljivi prijatelj od sada ste zadueni za sve hoksnije. Vai su moj poklon. Potrudiu se da dobijete pomo. Imaete dunosti i povlastice. Znate, i ja sam samo ovek. elim da svi lovci uzjau pripitomljene hoksnije to je pre mogue." elim tvoju erku za enu, Aoz Rune." Aoz Run poeao je bradu. Prioni na posao sa hoksnijima. Ja u da prionem na posao sa svojom erkom." Neto skriveno u njegovom pogledu govorilo da nema nameru da ohrabruje utakmicu; ako je imao rivala po snazi, to nisu bila njegova tri usluna porunika, ve mladi Lejntal Ai. Vezati ga za Ojre znailo bi ojaavanje potencijalne opasnosti. A ipak, bio je suvie lukav da aktivno obeshrabruje svojeglavu erku u zanimanju za Lejntal Aia. Ono to je eleo bio je zadovoljan Lejntal Ai i priliv naoruanih konjanika ratnika. lako mu je vizija bila nemogue velika, doi e epoha kada e sve to je sanjao drugi postii stostruko. Ta epoha poela je u trenutku kada su Datka i Lejntal Ai prvi put pojahali na vunastim leima svojih hoksnija. Crpei snagu iz sna, Aoz Run izaao je iz stanja nemarnosti koje ga je preplavilo s boljim vremenom i preobratio se u oveka od akcije. Pokrenuo je svoje ljude da grade most; sada su to bili tale i korali, kao i duan u kojem su se proizvodili amovi i sedla. Sedlo mrtve gilote sa uzengijama ija se duina mogla podeavati upotrebljeno je kao model za sva sedla u Oldorandu. Pripitomljeni hoksniji koriceni su kao mamci na isti nain kao uhvaene koute i ulovljeno je jo divljih ivotinja. I pored svojih protesta, svi lovci morali su da naue da jau; uskoro je svaki imao sopstvenog hoksnija. Doba peaenja u lovu bilo je prolost. Krma je postala sveobuhvatni problem. ene su naterane da zasade jo polja zobi. ak su i stare morale da rade koliko su mogle. Oko polja sagraene su ograde, da

bi se onemoguili hoksniji i druge tetoine. Ile su istraivake grupe u potragu za sveim zasadima brasimipa, jednom kada je otkriveno da hoksniji jedu brasimip iz tla hranu iz biljaka u kojima su se njihovi glosi skrivali tokom mranijih dana. Za itav taj novi razvoj bila je potrebna energija. Najvea inovacija bila je gradnja mlina; hoksni, koji je koraao u krug, mleo je sve potrebno ito i ene su osloboene veitog jutarnjeg truda. Nakon svega nekoliko nedelja, ak dana, hoksnijska revolucija dobro je napredovala. Oldorando je postao drugaiji grad. Stanovnitvo mu se udvostruilo: na svakog oveka bio je i hoksni. U podnoju svake kule, smeteni su i hoksniji pored svinja i koza. Bili su privezani na svakoj stazi i upkali su travu. Du obala Vorala napajali su se i menjali hoksniji. Van gradskih kapija, odravala su se primitivne rodeo i cirkuske predstave. Hoksniji su bili svuda, po kulama, u razgovorima, u snovima. Dok se razmena ostalim potreptinama uveavala da bi mogla da dobavlja novu opsesiju, Aoz Run izvodio je svoje planove da pretvori svoje lovce u laku konjicu. Vebali su do iscrpljenja. Stare svae su zaboravljene. Meso je postalo retko, obeanja za vie mesa obilnija. Da bi priguio albe, Aoz Run planirao je prvi pljakaki pohod na konjima. On i njegovi porunici kao metu izabrali su mali grad na jugoistoku, Vanlian, u oblasti Borliena. Vanlian se nalazio na Voralu, na mestu na kom se reka irila u dolinu. Sa istone strane bio je zatien visokim, ruevnim obroncima poput saa izbuenim peinama. Naseljcnici su pregradili reku da bi napravili niz mirnih jezera u kojima su gajili ribu. glavni sastojak svoje ishrane. Neki od trgovaca donosili su ribu, osuenu, u Oldorando. Vanlian, sa dve stotine stanovnika, bio je vei od Oldoranda. ali nije imao uporita koja su odgovarala kamenim kulama. Mogao je biti uniten iznenadnim napadom. Pljakaka konjica brojala je trideset i jednog oveka. Napali su tokom Bataliksove zore, kada su stanovnici Vanliena bili van svojih peina da bi ubrali svoj ulov ribe. Iako je grad bio okruen ancima ojaanim strmim ogradama, hoksniji su se lako popeli preko tih utvrda i oborili na bespomone ljude, njihovi jahai divlje su urlali i udarali kopljima. U roku od dva sata, Vanlien je bio uniten. Mukarci su pobijeni, ene silovane. Njihove kuice su spaljene, podmetnute su vatre po peinama, ustave koje su.regulisale vetaka jezera unitene. Odrana je gozba radi proslave medu ruevinama na kojoj je popijeno mnogo domaeg svetlog piva. Aoz Run odrao je

govor u pohvalu svojim ljudima i njihovim atovima. Nijedan konjanik nije poginuo, iako je jedan hoksni smrtno ranjen udarcem vanlienskog maa. Pobeda nad brojno daleko jaim neprijateljem izvojevana je tako lako zato to su lokalni ljudi bili prestravljeni kada su videli blistavo obuene ljude koji su jahali na blistavim atovima. Stojali su otvorenih usta i ekali da dobiju smrtni udarac. Poteeni su samo deca i omladina oba pola. Oni su naterani da prikupe stoku i ivinu i da krenu prema Oldorandu, terajui svi-nje, koze i ostale ivotinje pred sobom. Pod nadzorom est konjanika koji su izabrani kao straa, trebalo im je itav dan da obave putovanje koje su Aoz Run i njegovi pobedniki porunici zavrili za sat. Vanlien je slavljen kao velika pobeda. Zahtevana su nova osvajanja. Aoz Run je pojaao pritisak i stanovnitvo je nauilo da osvajanja zahtevaju nova rtvovanja. Gospodar se obratio svojim potinjenima u vezi s tim pitanjem kada su se on i njegova konjica vratili sa jo jedne uspene pljake. Vie nikada neemo oskudevati", obznanio je. Stajao je podboenih ruku i razdvojenih nogu. Pored njega stojao je rob i pridravao Sivkine uzde. Oldorando e biti slavno mesto, kao to legende kau da je Embrudok bio u negdanjim danima. Sada smo kao fagori. Svi e nas se plaiti, a mi emo se obogatiti. Zauzeemo jo zemlje i imaemo jo robova koji e raditi na njoj. Uskoro emo opljakati i sam Borlien. Treba nam jo ljudi, nema nas dovoljno. Vi ene morate raati svojim muevima vie dece. Uskoro e bebe raati u sedlu dok se budemo irili nadaleko." Pokazao je na jadnu skupinu zarobljenika, koje su uvali Goida Hin, Mik i ostali. Ovi e ljudi raditi za nas, kao to hoksni rade za nas. Ali izvesno vreme svi moramo raditi dvaput tee i jesti manje, tako da se stvari srede. Da vas ne ujem da ste se poalili! Samo junaci ^asluuju veliinu koja e uskoro biti naa." Datka se poea po butini i pogleda u Lejntal Aia jedne obrve podignute, druge sputene. Gle ta smo zapoeli." Ali Lejntal Aia ponelo je uzbuenje. Kakva god bila njegova oseanja prema Aoz Runu, verovaoje u veinu stvari koje je stari ovek rekao. Svakako, to nije bilo uzbuenje kao kada se jae na leima hoksnija, sjedinjen s tim ivahnim stvorenjem, dok vetar miluje obraz a zemlja tutnji. Nita tako divno nije izmiljeno izuzev jedne stvari.

Rekao je Ojri, zagrlivi je: ula si ta ti otac kae. Uinio sam veliku stvar jednu od najveih stvari u istoriji. Pripitomio sam hoksnije. To si elela. zar ne? Sada mora da mi bude ena." Ali ona ga odgurnu. Smrdi na hoksnije, ba kao i moj otac. Jo od kako si se razboleo, ne govori ni o emu osim o tim glupim stvorenjima, od kojih samo koa vredi za neto. Otac stalno govori o Sivki, ti stalno govori o Zlati. Uini neto to poboljava ivot, a ne pogorava. Da sam ti ena, "nikada te ne bih videla, zato to stalno jae, dan i no. Vi mukarci poludeli ste za hoksnijima." ene su uglavnom mislile isto to i Ojre. Iskusile su loe posledice manije za hoksnijima bez njenih uzbuenja. Prisiljene da rade po poljima, vie nisu mogle da uivaju u dremljivim popodnevnim posetama akademiji. Samo se ej Tal veoma zanimala za ivotinje. Krda divljih hoksnija nisu bila tako brojna kao nekad. Konano uplaena, preselila su se na nove terene za ispau prema zapadu i jugu, da bi izbegla hvatanje ili pogibelj. Bila je to ej Talina inicijativa da otponu rasplodavanje uz pomo kobila i pastuva. Podigla je rasplodnu farmu pokraj piramide kralja Denisa u kojoj su uskoro odrebijena drebad. Rezultat je bio soj potpuno pripitomljenih i miroljubivih ivotinja, koje je lako bilo uvebati za bilo koji posao. Jednu od najboljih kobila krstila je Verka. Poklanjala je veliku panju svoj drebadi, ali njen naroit trud bio je usmeren Verki. Znala je da sada za povodac dri svoje sredstvo da napusti Oldorando i doe do dalekog Sibornala. 11. Kada je ej Tal otila Po suncu i kii, Oldorando se irio. Pre nego to su njegovi preduzimljivi stanovnici shvatili ta se dogodilo, preao je reku Voral, preskoio njegovu movarnu pritoku na severu, pruio se sve do korala u savani i polja brasimipa u niskim bregovima. Graeno je jo mostova. Nijedan nije bio herojski kao prvi. Udruenja zanatlija su ponovo nauila vetina seenja dasaka, pojavile su se drvodelje i meu slobodnima i medu robovima kojima su lukovi, spojevi i stubovi predstavljali mali problem. Iza mostova, sadena su i ograivana polja i graeni su obori za svinje i ograeni prostor za guske. Proizvodnja hrane morala je biti dramatino poveana da bi se prehranio sve vei broj pripitomljenih hoksnija i robovi potrebni za negu dodatnih

polja. Iza i izmeu polja graene su nove kule da bi se smestili robovi i njihovi uvari. Kule su graene prema primeru koji je dala akademija, blatnim blokovima umesto kamena i bile su visoke svega dva sprata umesto pet. Kie, ponekad vrlo jake, spirale su zidove. Stanovnici Oldorana malo su marili za to, jer u novim blokovima iveli su samo robovi. Ali samo robovi su marili i pokazali su kako slama ponjevena sa polja itarica moe da se upotrebi kao iroki krov koji je titio blatne zgrade i pomagao da ostanu netaknute ak i tokom jakih pljuskova. Iza polja i novih kula bile su staze za jahae po kojima su patrolirali jahai Aoza Runa. Oldorando nije bio samo grad, ve i vojni logor. Niko nije snieo da ue ili iz^e bez dozvole, izuzev u prostoru za trgovce koji je dobio nadimak Pavk i koji se irio na junoj strani. Za svakog ponositog ratnika na atu, est lea moralo je da se povije u polju. Ali etva je bila dobra. Tlo je raalo u obilju, nakon dugog odmora. U hladna vremena Prastov toranj koristio se najpre za skladitenje soli, pa ratela; sada se u njemu uvalo ito. Napolju, gde je zemlja zaravnana, ene i robovi vejali su ogromnu gomilu ita. Mukarci su preturali ito drvenim vilama, ene su mahale koama privezanim za etvrtaste okvire da bi oduvale trice. ednost se negde izgubila. ene, bar one mlae, skidale su svoju arenu odeu i radile golih grudi. Podizale su se fine estice praine. Praina se lepila za vlanu kou ena, zapraivala im lica, davala njihovoj puti upav izgled. Dizala se u vazduh, stvarala piramidu iznad prizora, zlatnu u sunevom sjaju, pre nego to bi se rasula i popadala svuda, prekrivala stepenice, bojila vegetaciju. Tant Ein i Faralin Ferd jahali su jedan uz drugoga, u neposrednoj blizini sledili su ih Aoz Run i Eline Tal, a Datka i mlai lovci jahali su iza. Vraali su se iz lova i donosili nekoliko jelena. Jedan minut uivali su sedei u sedlima i posmatrajui ene kako rade. Meu njima bile su i ene tri porunika; one nisu obraale panju na aljive primedbe svojih gospodara. Okviri su provejavali ito, mukarci su se zadovoljno naginjali u svojim sedlima, trice i praina visoko su leteli, kaljajui sunev sjaj. Pojavila se Dol, koraala je polako, oteala od deteta, a stari fagor Mik hodao je pokraj nje i terao njene guske. S njom je ila ej Tal, njenu mravost Dolina zaokrugljenost samo je isticala. Kada su videle gospodara Embrudoka i njegove ljude, obe ene su zastale i pogledale jedna u drugu. Nita ne govori Aoz Runu", upozorila je ej Tal. Sada je popustljiv", kazala je Dol. Nada se da e biti sin."

Otila je napred i zastala pokraj Sivke. Aoz Run ju je gledao, ali nita nije govorio. Lupila je po kolenu. Nekada su ovde bili svetenici da blagosiljaju etvu u Vutrino ime. Svetenici su blagosiljali novoroenad. Svetenici su marili za sve, mukarce i ene, i one koji su visoko i koji su nisko. Potrebni su nam. Zar nam ne moe zarobiti kojeg svetenika?" Vutra!" uzviknuo je Aoz Run. Pljunuo je u prainu. To nije odgovor." Njegove tamne obrve i trepavice bile su zapraene zlatnim prahom koji je lebdeo po vazduhu dok je svoj teki pogled uperio iza Dol prema mestu na kojem je stojala ej Tal, tamnog, uskog lica praznog poput uskog prolaza. Razgovarala je s tobom. Dol, zar ne? ta ti zna i mari o Vutri? Veliki Juli ga je izbacio, a nai predaci izbacili su svetenike. To su samo neradnika usta koja treba hraniti. Zato smo mi jaki dok su borlienci slabi? Zaboravi te besmislice i nemoj me zamarati s tim." Dol nadureno ree: ej Tal kae da su gosi besni zato to nemamo svetenike. Je li tako, ej Tal?" Moleivo je pogledala preko ramena prema staroj eni, koja se i dalje nije ni pomerala. Gosi su uvek besni", kazao je Aoz Run i okrenuo se. Poskakuju tamo dole kao krevet pun buva", kazao je Eline Tal, pokazao na zemlju i nasmejao se. Bio je to krupan, rumen ovek, a kada se smejao obrazi su mu se tresli. Sve vie i vie postajao je najblii sadrug Aoz Runa, dok su ostala dva porunika imali manje vane uloge. Napravivi jedan korak nared, ej Tal ree: Aoz Rune, i pored napretka, mi u Oldorandu ostali smo podeljeni. Veliki Juli to sigurno ne bi eleo. Svetenici bi nam mogli pomoi da postanemo jedinstvenija zajednica." Spustio je pogled na nju, a potom lagano siao sa hoksnija da bi se suoio sa njom. Dol je odgurnuo u stranu. Ako budem uutkao tebe, uutkao sam i Dol. Niko ne eli da se svetenici vrate. Ti eli da se vrate samo zbog toga to bi ojaali tvoju udnju za uenjem. Znanje je luksuz. Ono stvara besposlena usta. Zna to i sama, ali si previe prokleto tvrdoglava, da ne eli da se preda. Umri od gladi ako hoe, ali ostatak Oldoranda e se ugojiti vidi to i sama. Ugojiemo se bez svetenika, bez tvog znanja." ej Talino lice se naboralo. Kazala je tankim glasom: Ne elim da se nadmeem s tobom, Aoz Rune. Muka mi je od toga. Ali to to kae nije istina. Delimino

napredujemo i zbog toga to smo primenili znanje. Mostovi, kue to su bile ideje akademije koje su dale svoj doprinos drutvu." Nemoj da me ljuti, eno." Pogleda sputenog na zemlju, kazala je: Znam da me mrzi. Znam da je majstor Datnil ubijen zbog toga." Mrzim podelu, stalnu podelu", grmeo je Aoz Run. Preivljavaemo zajednikim naporima, kao to smo uvek i inili." Ali napredovati moemo samo kroz individualnost", kazala je ej Tal. Ostatak lica postao joj je jo bledi kada joj se krv popela u obraze. Napravio je silovit pokret. Pogledaj oko sebe, za ime Julija! Seti se na ta je ovo mesto liilo kada si bila dete. Pokuaj da shvati kako smo sjedinjenim naporima sagradili sve ono to sada postoji. Nemoj da mi se isprei i pokuava da zagovara neto drugaije. Pogledaj ene mojih porunika sise im se njiu, rade zajedno sa ostalima. Zbog ega nikada nisi sa njima? Uvek po strani, uvek zagovara neslogu, kmei." Nema sisa za njihanje, rek'o bih", kazao je Eline Tal. Primedba mu je bila usmerena na zabavu dvojice njegovih prijatelja, Tant Eina i Faralin Ferda. Ali doprla je i do osetljivih uiju mladih lovaca, koji prasnue u veseli smeh svi izuzev Datke, koji je stojao utljiv, pognut u sedlu, i paljivo posmatrao uesnike trenutne drame. I ej Tal je ula primedbu Eline Tala. Poto joj je bio daleki roak, primedba je utoliko vie zabolela. Oi joj zablistae od suza i gneva. Onda je dosta! Neu trpeti vie uvreda od tebe i tvojih pajtaa. Neu te vie brinuti, Aoz Rune, neu se vie nikada raspravljati. Video si me poslednji put, ti tvrdoglavi, odvratni, kvarni biino ti i ta nosea krava od tvoje drugarice u krevetu! Sutra u Frejrovu zoru, ostaviu zauvek Oldorando. Poi u sama, na svojoj kobili i vie me niko nikada nee videti." Aoz Run zamahnuo je rukom. Niko ne sme da izae iz Oldoranda bez moje dozvole. Nee otii odavde sve dok ne bude na kolenima molila da poe." Videemo sutra", odrezala je ej Tal. Okrenula se na peti, zaogmula svoja iroka, tamna krzna oko tela i krenula prema sevemoj kapiji. Dol je bila crvena u licu. Neka ide, Aoze Rune, isteraj je. Srean joj put. Nosea krava, je 1' da, sasueni stvor!" Ti se ne meaj u ovo. Srediu ja to na svoj nain." Verovatno e je ubiti, kao i ostale."

Pljusnuo ju je preko lica, ovla i prezrivo, i dalje zagledan za figurom ej Taj koja je odlazila. Bio je noni period, kada svi spavaju, iako je Bataliks jo uvek plamteo nisko na nebu. Iako su se robovi trzali u snovima poludnevice, neki od slobodnih ljudi u tom trenutku jo su uvek bili budni. U sobi na vrhu mostne kule savet se susreo u punom sastavu, sa majstorima sedam starih udruenja, plus dva nova majstora, mlaa oveka iz novoosnovanih udruenja, zanatlija za pravljenje razne opreme za uprezanje hoksnija i krojaa. Prisutni su bili i tri porunika Aoza Runa, kao ijedan od gospodara zapadnih savana, Datka. Gospodar Embrudoka predsedavao je na tom okupljanju, dok su sluavke punile njihove drvene kupove medovinom i slabim pivom. Nakon duge rasprave, Aoz Run je rekao: Ingsan Atreju, daj nam svoje miljenje oko ovog pitanja." Obraao se starom majstoru, sa bradom koji je vodio udruenje kovaa metala i koji do sada nita nije rekao. Godine su iskrivile kimu Ingsana Atreja i posedele njegovu retku kosu, tako da je velika irina njegove lobanje bila jako izraena; iz tog razloga, smatrali su ga mudrim. Imao je naviku da se mnogo smei, iako su mu oi, skrivene iza naboranih kapaka, uvek delovale zabrinuto. Sada se smeio, dok je sedeo na koama naslaganim po podu da mu bude udobnije, a kazao je: Udruenja zanatlija mog gospodara Embrudoka tradicionalno tite ene. Na kraju krajeva, ene su na izvor raela kada su lovci u poljima, i tako dalje. Razume se, vremena se menjaju, to vam tvrdim. Bilo je drugaije u vreme gospodara Val Eina. Ali ene slue i kao kanali velikog znanja. Mi nemamo knjiga, ali ene pamte i prenose ple-menske legende, kao to se moe videti kad god se prepriava Velika Pria u danima proslava..." Prei na stvar, molim te, Ingsan Atrej..." Ah. upravo sam nameravao, upravo sam nameravao. Moda je ej Tal teka i tome slino, ali ona je arobnica i uena ena, nadaleko znana. Ne pravi nikakvu tetu. Ukoliko poe, povee sa sobom i ostale ene i tome slino, a to e biti gubitak. Mi majstori usuujemo se da kaemo da si bio u pravu to si joj zabranio da ode." Oldorando nije zatvoren", povikao je Faralin Ferd. Aoz Run kratko je klimnuo i obazro se. Sastanak je i sazvan zato to se moji porunici ne slau sa mnom. Ko se slae s mojim porunicima?" Uhvatio je pogled Rajnil Lejana, koji je nervozno gladio svoju ravastu bradu.

Majstore udruenja tavilaca, ti uvek voli da obznani svoje miljenje ta ima da kae?" to se toga tie " Rajnil Lejan napravio je nemaran gest. Uvek postoji tekoa u spreavanju ej Tal da poe. Lako joj je da pobegne, ukoliko joj to odgovara. A tu je i opti princip... Ostale ene bi pomislile... Ovaj, ne elimo nezadovoljne ene. Ali tu je i Vraj, na primer, jo jedna uena ena, a ipak privlana, a ona ne zadaje nevolje. Ako bi razmislio jo jednom o svojem nareenju, mnogi bi ti bili zahvalni..." Govori i nemoj toliko da uvija", kazao je Aoz Run. Sada si majstor, kao to si i eleo, i nema potrebe da se prenemae pred drugima." Vie niko nije govorio. Aoz Run gledao je u njih. Svi su mu izbegavali pogled, zagnjurivi lica u ae. Eline Tal je rekao: Zbog ega brinemo? ta moe da se desi? Pusti je neka ide." Datka!" prasnuo je gospodar. Hoe li nam prikloniti veeras makar i jednu jedinu re, poto se tvoj prijatelj Lejntal Ai nije ni pojavio?" Datka je spustio au i pogledao pravo u Aoza Runa. Sva ta rasprava, taj razgovor o principima... sve je to glupost. Svi znamo da ti i ej Tal odavno vodite lini rat. Zato ti odlui ta da se radi, a ne mi. utni je sada kada ima priliku. Zato mea i nas u to?" Zato to se to tie svih vas, eto zato!" Aoz Run tresnu pesnicom o pod. Kamenu mu, zbog ega ta ena uvek ima neto protiv mene, protiv svakoga? Ne shvatam. Kakav joj to truli crv grize mozak? Stalno se dri te akademije, nije li tako? Sebe vidi kao deo dugakog niza enskih izazivaa nevolja Loilanun, Loil Braj, koja je postala ena Malog Julija... Ali kuda bi ila? ta bi joj se desilo?" Reenice su mu bile divlje i nepovezane. Niko nije odgovarao. Datka je govorio za sve njih; svi su u potaji bili zgaeni kada je rekao ono to je rekao. Aoz Run vie nije imao nita da kae. Sastanak se prekinuo. Dok je Datka polazio, Rajnil Lejan uhvatio gaje za ruku i meko rekao: Lukavo si govorio. Kada ej Tal ne bude na putu, ona koja ti se dopada bie na elu akademije, zar ne? Onda e joj trebati tvoja podrka..." Lukavstvo ostavljam tebi, Rajnil Lejan", kazao je Datka i otrgao se. Kloni me se." Nije imao problema da pronae Lejntal Aia. I pored kasnog sata, Datka je znao kuda da ide. U ej Talinoj ruevnoj kuli, ej Tal se pakovaia, a mnogi prijatelji

doli su da joj kau zbogom. Bila je tamo Amin Lim sa decom, Vraj, Lejntal Ai sa Ojre i jo nekoliko ena. Kako glasi presuda?" pitao je Lejntal Ai Datku smesta, priavi mu. Otvoreno." Nee je zaustaviti ukoliko bude ustrajala?" Zavisi koliko popije noas, on i Eline Tal i ta grupa i onaj bedni uvlaka, Rajnil Lejan." Onda stari, Datka; da joj dozvolimo da poe?" Slegao je ramenima, to je bio jedan od njegovih omiljenih gestova i okrenuo se prema Vraj i Ojre, koje su stojale u blizini i sluale. Hajde da poemo, ej Tal, pre nego to nas Aoz Run ubije ja sam za, ako ove dame hoe da pou. Ii emo za Sibornal, svi zajedno." Datka je jo jednom slegao ramenima. Jesi li spreman da garantuje za njegovo ponaanje kada ej Tal bude otila? Moemo li mu verovati?" Bilo je to davno", kazala je Ojre. Otac se sada smirio sa Dol i vie se ne svaaju kao nekad, sada kada je beba na putu." Lejntal Ai je kazao: Ojre, svet je irok. Hajdemo sa ej Tal kao to Datka predlae i poeemo sve ispoetka. Vraj, poveemo te sa sobom ti si ovde ugroena bez podrke ej Tal." Vraj nije govorila. Na svoj neprimetni nain, samo je formirala deo grupe; ali sada je vrsto rekla: Ne mogu otii odavde. Datka, polaskana sam tvojim ljubaznim predlogom, ali moram ostati, ta god da uini ej Tal. Moj rad konano daje rezultate i nadam se da u to moi uskoro da obznanim." Jo uvek ne moe da podnese moje prisustvo?" kazao je mrgodno. ,,Oh, zamalo da zaboravim neto", kazala je slatko. Okrenula se, izbegavajui Datkin ispitivaki pogled i progurala se izmeu ena do ej Tal. Mora meriti sva rastojanja, ej Tal. Nemoj da zaboravi. Neka ti rob svakog dana broji korake hoksnija i neka vodi rauna o pravcu. Svake veeri zapisuj detalje. Pronai koliko je daleko zemlja Sibornal. Budi to preciznija." ej Tal je bila velianstvena usred plakanja i brbljanja koji su joj ispunjavali sobu. Na njenom sokoljem licu pogled je bio usredsreen kad god joj se neko obratio, kao da joj je duh ve sada bio daleko od njih. Govorila je malo, a to malo priala je bez ikakvih oseanja.

Datka, nakon to je prazno gledao u zidove sa njihovom preciznom arom liajeva, okrete glavu prema Lejntal Aiu i pokaza na vrata. Kada je Lejntal Ai zavrteo glavom, Datka pogleda svojim karakteristinim prezrivim pogledom i iskrade se napolje. teta to ne moe da izdresira ene kao hoksnije", rekao je dok je izlazio. Bar je dosledno odvratan", kazala je Ojre prezrivo. Ona i Vraj odvedoe Lejntal Aia u ugao i poee da mu apuu. Bilo je neophodno da ej Tal ne poe sutra; mora im pomoi da je ubede da saeka sledei dan. To je besmisleno. Ako hoe da ide, onda mora da ide. Sve smo to ve pretresli. Najpre vi neete da idete, sada neete ni ona da ide. Izvan barikada postoji svet o kojem vi nita ne znate." Hladno je sa njega podigla slamicu koja je ostala od njegovih hoksnija. Da, svet osvajanja. Znam svaki dan sluam dovoljno toga od oca. Ali stvar je u tome to e sutra biti pomraenje." To svi znaju. Prolo je godinu dana od poslednjeg." Sutra e biti prilino drugaije, Lejntal Ai", kazala je Vraj upozoravajuim tonom. elimo samo da ej Tal odloi svoj polazak. Ukoliko poe na dan pomraenja, ljudi e povezati ta dva dogaaja. Izmeu kojih, koliko mi znamo, nema nikakve veze." Lejntal Ai se namrtio. Pa ta?" Dve ene nemirno pogledae jedna u drugu. Verujemo da bi, ako poe suira, mogle da se dogode rave stvari." Ha! Znai ipak verujete da postoji veza... Rad enskog uma! Ako veza postoji, onda nema naina da sve to izbegnemo, zar ne?" Ojre se uhvati za glavu u preuveliavanom gaenju. Muki um... Nai bilo kakav izgovor, samo da nita ne radi." Vi, vetice, hoete da se paate u ono to nas se ne tie." Iznervirane, ostavile su ga u uglu i ugurale se nazad u guvu oko ej Tal. Stare ene i dalje su eretale, govorei o udu na Ribljem Jezeru, uopteno, da vide da li njihova seanja ostavljaju kakvog traga na zauzetoj ej Tal. Ali ej Tal nije uopte pokazivala da ih je ula ili videla. Izgleda kao da ti je preko glave ivota", kazala je Rol Sakil. Moda e, kada doe u Sibornal, da se uda i sreno sredi ako su mukarci i tamo istog kova kao ovdanji."

Moda su boljeg", odvratila je druga starica, praena smehom. Izneti su razliiti predloi u vezi s poboljanjima. ej Tal nastavljala je da se pakuje, ne osmehujui se. Bilo je. malo njenih stvari. Kada ih je konano prikupila u dve kone vree, okrenula se grupi u svojoj odaji i zatraila da odu, jer je elela da se odmori pre polaska. Zahvalila im se to su dole, blagosiljala ih i kazala da ih nikada nee zaboraviti. Poljubila je Vraj u elo. Onda je pozvala sebi Ojre i Lejntal Aia. Uzela je jednu od ruku Lejntal Aia u svoje dve tanke i s neuobiajenom" nenou zagledala mu se u oi. Progovorila je tek kada su svi, izuzev Ojre, napustili sobu. Budi paljiv u svemu to ini, jer ne gleda dovoljno na sebe, ne obraa dovoljno panje na sebe. Shvata li, Lejntal Ai? Drago mi je to se nisi borio za mo koju si mogao smatrati svojim prirodnim pravom od roenja, jer to bi ti samo donelo alost." Okrenula se prema Ojre, ozbiljnog lica. Draga si mi, jer znam koliko si draga Lejntal Aiu. Moj savet za tebe sada kada se rastajemo je sledei: postani mu ena to bre moe. Nemoj postavljati uslove svom srcu, kao to sam ja uinila to neizbeno vodi do ojaenosti, kao to sam prekasno shvatila. Bila sam suvie ponosita dok sam bila mlada" Ojre ree: Ti nisi ojaena. Jo uvek si ponosita." ovek moe biti ojaen i ponosit. Pouri da uini to sam ti rekla, ja koja razumem tvoje tekoe. Lejntal Ai je nablie onome to u ikada imati kao sina. Voli te. Voli ga ne samo oseajno, ve i fiziki. Tela su za peenje, ne za suenje na dimu." Spustila je pogled na sopstvenu sasuenu put i glavom im poelela zbogom. Bataliks je zalazio i sputala se prava no. Sve vie trgovaca dolazilo je u Oldorando iz svih smerova kompasa. Trgovina vanim solima obavljana je sa severom i jugom, a dolazila je sa krdima koza. Postojao je stalan put iz Oldoranda prema zapadu koji su ugazili trgovci iz Kejsa, oni koji su donosili kitnjaste predmete kao to su dragulji, obojeno staklo, igrake, srebrni muziki instrumenti, kao i eerleme i retko voe; vie im se dopadao novac od razmene, ali Oldorando nije imao novanice, tako da su umesto njih primali bilje, koe, obine i fine, kao i ito. Ponekad su ljudi iz Kejsa koristili stungebagove kao tovarne ivotinje, ali te ivotinje postajale su sve rede kako je vreme otopljavalo.

Trgovci i svetenici jo uvek su stizali iz Borliena, iako su odavno nauili da se plae svojih prevrtljivih severnih suseda. Prodavali su knjiice i listove sa neverovatnim priama u stihu, kao i fine metalne kotlove i tave. Sa istoka, razliitim putevima, stizali su razliiti trgovci, a ponekad itavi karavani. Niski, tamnoputi ljudi sa zarobljenim madijima ili fagorima ili su uobiajenim putevima, na kojima je Oldorando bio samo jedno od stanita. Donosili su precizno izraene ornamente i ukrase koje su ene Oldoranda volele. Pronosili su se glasovi da su neke od tih ena produavale put sa tamnoputim ljudima; sigurna je bila samo injenica da su istonjaci trgovali mladim enama madija, koje su bile divlje i draesne, ali bi se razbolele katia bi ih zatvorili po kulama. Iako su bili na loem glasu, te trgovce podnosii su zbog njihove robe ne samo dekoracija, ve pletenih prostirki, ilima, tapiserija, alova, kakve Ordolando nikada pre nije video. Svim tim putnicima bio je potreban smetaj. Njihovi logon su predstavljali smetnju. Robovi Ordolanda naporno su radili da bi podigli zasebno naselje juno od kula, znano ironino kao Pavk. Ovde se obavljala sva trgovina; u uskim prolazima, trgovci krznom i ostali prodavci radili su svoj posao, sa talama i mestima na kojima su mogli dobiti jelo u blizini, a tokom izvesnog vremena trgovcima je u potpunosti bio zabranjen ulazak u Ordolando. Ali njihov broj je rastao i neki od njih naselie se u grad, gde su doneli i svoje vetine i mane. Oldorando se uio i vetini trgovine. Novi trgovci doli su do Aoza Runa i zatraili posebna prava, ukljuujui i pravo da kuju novac. Taj problem muio je njihove umove mnogo vie nego ijedna od nevolja sa akademijom, koju su smatrali traenjem vremena. Grupa tih trgovaca iz Oldoranda, njih ukupno est, udobno smetenih na hoksnijima, vraala se u Oldorando sa uspenog puta. U Frejrovu zoru. zastali su na bregu prema severu, u blizini polja brasimipa, odakle su mogli videti predgraa, ledena u sivoj svetlosti. Vazduh je bio toliko miran da su udaljeni glasovi dopirali ak do njih. Gle", uzviknuo je jedan od mlaih trgovaca, zaklonivi pogled dok se uspinjao da vidi. Tamo kraj kapije nastala je neka guva. Bolje da idemo drugim putem." Nisu mrani, je li?" Svi su se upiljili. U daljini, mogla se primetiti skupina mukaraca i ena koji su izlazili iz grada. Nakon izvesnog vremena, neki od njih neodluno su zastali, zbog ega se skupina razdvojila u dva dela. Ostali su produili.

Nije nita bitno", kazao je mladi trgovac i podbo hoksnija. U Embrudoku je imao enu koju je udeo da vidi, a u depu imao je stvaricu za nju. ej Talin odlazak nije mu nita znaio. Uskoro je i Bataliks izaao, da bi poao za svojim sadrugom na nebu. Ledeno, izbledelo jutro koje je pretilo kiom, oseaj avanture, sve je to izazivalo da se osea kao bestelesna. Nije imala nikakvih oseanja u sebi kada je potapala Vraj i zagrlila je u nemom pozdravu. Njena slukinja, Mejsa Latra, dobrovoljna ropkinja, pomogla joj je da side niz stepenite sa nekolicinom svojih stvari. Pored kuie stojala je Amin Lim sa povocem sopstvenog i ej Talinog hoksnija u ruci i alostivo se opratala sa muem i malim detetom; eto, pomislila je ej Tal, rtve vee od moje. Drago mije to idem. Zato i Amin Lim ide sa mnom, nikada neu saznati. Ali u srcu je oseala toplinu prema prijateljici, iako je oseala i pomalo prezira. etiri ene polazile su sa njom: Mejsa Latra, Amin Lim i dve mlade uenice, verne sledbenice akademije. Sve su jahale svoje hoksnije, a pratio ih je kastrirani muki rob, Hamadranabail, koji je iao peke, vodei dva tovarna hoksnija i par divljih lovakih pasa sa iljcima na ogrlicama. Jo ljudi, ena i nekih starijih mukaraca, sledilo je povorku, dovikivalo pozdrave i poneki savet, ozbiljan ili aljiv, ve prema raspoloenju. Lejntal Ai i Ojre ekali su na kapiji da bi poslednji put videli ej Tal: stojali su blizu jednom drugom, ali su izbegavali da se pogledaju. Iza kapije bio je Aoz Run lino, stojao je tamo u svojem crnom krznu, prekrtenih ruku, brade sputene do grudi. Iza njega bila je Sivka, za koju se starao Eline Tal. koji po prvi put nije delovao veselije od svog gospodara. Nekoliko ljudi stajalo je u grupi iza utihlog vladara, ozbiljnih lica, skrtenih niku. Kada se pojavila ej Tal, Aoz Run vinuo se u sedlo i poeo polako da jae, ne prema njoj, ve vie paralelno sa njenim putem, tako da bi se, ukoliko nastave svojim pravcem bez sretanja, susreli neto dalje napred, tamo gde je poinjalo drvee. Pre nego to su stigli do tamo, Aoz Run siao je sa staze i poao putem izmeu drvea, paralelnim sa njim. Grupa ena. koju je vodila Amin Lim i tiho plakala, lagano je nastavila putem. Ni Aoz Run ni ej Tal nisu pokuali dn komuniciraju, niti ak da pogledaju jedno prema drugom. Frejr je, kao i dotad, bio skriven u jutarnjem oblaku, tako da je svet ostajao bezbojan.

Zemlja je uzdizala, put je postajao sve ui, drvee gue. Dospeli su u udubljenje u kojem nije bilo drvea, a teren je postao movaran. abe su beale na sigurno kada se grupa pojavila. Hoksniji su se polagano probijali kroz vlagu, zgaeno podiui kopita i podiui uti mulj nagomilan ispod vodene povrine. Drvee na drugoj strani movare prisililo je jahae da se vie zbiju. Kao da po prvi put primeuje Aoza Runa, ej Tal ree razgovetnim glasom: Nema potrebe da ide za nama." Ja vodim, gospo, ne sledim. elim da se pobrinem da bezbedno izae iz Oldoranda. To je poast koju ti dugujemo." Nita vie nije reeno. Produili su dalje i konano doli do terena koji se ponovo uzdizao, pokriven bunjem. Na vrhu, mogli su da razaznaju trgovaki put koji je vodio prema severoistoku, do alka i dalekog Sibornala koliko dalekog, niko nije znao. Na nizbrdici koja je usledila ponovo je bilo drvea. Aoz Run prvi je stigao do vrha i zastao tamo, nejasno vidljiv, i poterao Sivku rubom izme dok su ene prolazile. ej Tal je okrenula Verkinu glavu i pribliila mu se, crte lica bile su joj iste i sabrane. Lepo je od tebe to si nas ovako daleko ispratio." elim ti bezbedno putovanje", kazao je formalno, drei se potpuno uspravno, uvukavi stomak. Primetie da niko nije pokuao da te sprei da ode." Glas joj je omekao. Vie se nikada neemo videti; od danas, ne postojimo jedno za drugo. Jesmo li unitili ivote jedno drugom, Aou Rune?" Ne shvatam o emu govori.' Da, da, shvata. Jo kada smo bili deca stalno smo bili jedno protiv drugog. Daj mi re, prijatelju, dok odlazim. Nemoj biti ohol, kao to sam ja uvek bila nemoj sada." Nabrao je usta i gledao je bez rei. Molim te, Aoze Rune, iskrenu re na rastanku. Svesna sam da sam ti nekada i previe esto govorila ne." Na to je klimnuo. Rei u ti iskneno." Bojaljivo se obazrela, a onda podbola Verku da prie jo korak blie, tako da su dva hoksnija dodirnula jedan drugog. Sada kada odlazim zauvek, reci mi samo da u svom srcu jo uvek osea prema meni ono to si nekada oseao, kada smo bili mlai."

Frktavo se nasmejao. Ti si luda. Nikada nisi shvatala stvarnost. Uvek si bila previe obuzeta sobom. U ovom trenutku nita ne oseam prema tebi a ni ti prema meni, samo kada bi to priznala sebi." Pruila je ruku da ga dohvati, ali on se povukao i pokazao zube poput psa. Lai, Aoz Rune, same lai! Onda mi prui samo jedan gest dok odlazim poljubi me na rastanku, proklet bio, mene koja sam toliko prepatila od tebe. Gestovi su bolji od rei." Mnogi misle da nije tako. Ono to je reeno uvek ostaje." Suze briznue sa njenih oiju i nestadoe, skliznuvi niz njene mrave obraze. Neka te fesapi proderu!" Okrenula je svoju kobilu i odgalopirala, zaronivi meu drvee da bi stigla svoju malenu povorku. Jedan trenutak sedeo je tamo gde se zatekao, kruto uspravljen u sedlu, zagledan unapred, zglavaka koji su obeleli na uzdama. Blago je okrenuo glavu Sivke i poterao je izmeu drvea, po tangenti se udaljavajui od Oldoranda, ne obraajui panju na Eline Tala, koji je neprimetno ekao pozadi na izvesnom rastojanju. Sivka je ubrzala im je pola nizbrdo, ohrabrena od svog gospodara. Uskoro su ili punim galpom, zemlja je letela ispod njih, a sva ljudska bia izgubila su im se sa vidika. Aoz Run podigao je stegnutu desnu pesnicu visoko u vazduh. Neka se nosi, kuka vetija", zaurlao je. Divlji smeh oteo mu se iz grla dok je jahao. Zemaljska osmat ruka stanica Avernus sve je vi Jela Jok je prolazila u visini. Sve promenc su beleiene. a svi podaci prenosili su se na Zemlju. Ma Avernusu, lanovi osam uenih porodica bili su u poslu oko sintetisanja novog znanja. Beleili su ne samo pokrete ljudskih stanovnika, ve i logorskog stanovnitva, i crnog i belog. Svaki napredak Hi povlaenje pretvarao se u impulse koji e konano prei sverlosne godine do globusa i kompjutera tamo u Centralnom lielikonijskom institutu na Zemlji. Sa prozora stanice, tim je mogao da posmatra planetu ispod njih i proces pomraenja koji je irio sivo mrtvilo preko okeana i tropskog kontinenta. Na nizu monitorskih ekrana posmatran je jo jedan proces napredovanje kzanovog pohoda prema Oldoranda. Po sopstvenom, neobinom vremenu putovanja, pohod je sada bio tano godinu dana od svog predvidenog cilja, unitenja starog grada. U ifrovanom obliku, ti signali odailjani su nazad na Zemlju. Tamo su se, mnogo stolea kasnije, posmatrai Helikonije okupili da vide konani agon drame.

Iza njih su se nalazile blede oblasti Mordriata, njegove klisure pune odjeka, njegovi izlomljeni kameni zidovi, njegove movare, neoekivano izdvojene i zaklonjene, njegove posne, visoke visoravni kroz koje su uvek promicali oblaci, kao da je vatra, a ne led, otopila nepopustljive crte njegove pustoi. Rasuti pohod, koji se podelio u mnotvo zasebnih grupa, zaputio se preko nieg terena, pustog ako se ne raunaju madiji sa stadima i gusta jata ptica. Ravnoduni prema svojoj okolini, fagori su nastavljali prema jugoistoku. Kzan od Hrastiprta, Hrr-Bral Iprt, vodio ih je napred. Osveta je jo uvek bila jaka u njihovim mozgovima dok su se probijali poplavljenim oblastima istonooldoranske zaravni; ipak, mnogi od njih pogiboe. Bolesti i napadi nemilosrdnih Sinova Frejra skresali su im broj. Nisu ih dobro primile ni male grupe fagora kroz ije su zemlje prolazili. Grupe bez kaidava ivele su sreeno, esto sa velikim brojem ljudskih ili madijskih robova i otro su se suprotstavljali svakoj invaziji svoje teorije. Hrr-Bral Iprt pobedonosno je proao kroz sve. Samo su boiesti bile nadmone njegovoj moi komandovanja. Kako su sc vesti o nailasku njegovih grupa prostirale ispred njega, iva bia uklanjala su mu se s puta, zbog ega su se talasi njegovog pohoda rairili preko pola kontinenta. Sada su vode stojale s Hrr-Bral Iprtom pred irokom rekom. Vode reke bile su ledene; slivale su se, iako fagori to nisu znali, sa istih onih visova Nktrihka sa kojih je poeo krstaki pohod na Sinove Frejra, hiljadu milja odatle. Ovde, pred ovim tokom ostaemo dok Bataliks dvaput ne prede nebo", kazao je Hrr-Bral Iprt svojim komandirima. Glavne izvidnice rairie se na obe strane i nai suvo mesto za prelazak; vodie ih vazdune oktave." Zvidukom je dozvao svoju govedaricu koja poe da mu pretrauje krzno radi gamadi. Uinio je to nesvesno, jer kzan je imao druge stvari na umu; ali siuna stvorenja iznenada su poela da ga nerviraju. Moda je to bilo zbog topline doline koja ih je okruivala. Zeleni obronci uzdizali su se sa svih strana i drali omrznutu toplotu kao sakupljene ake vodu. Tree slepilo uskoro e pasti na njih. Kasnije, mora poeti povlaenje prema hladnijim prebivalitima. Ali osveta je bila na prvom mestu. Mahnuo je draesnom Zzhrrku da ode i poao da bi stekao opti uvid u situaciju, a ptica je ostala iznad njega i samo je ponekad mahnula krilima. Mogli su da ekaju dok ostatak grupa, koje su se rasule iza na nekoliko desetina milja, ne uspe da ih stigne. Zastave su podignute, kaidavi su puteni da bi se

napasali. Siuinad su podizala atore za voe. Kuvala su sc jela i pripremali rituali. Kada su Bataliks i varljivi Frejr zaplovili iznad logora, kzan od Hrastiprta uao je u svoj ator i otkopao svoju krunu. Izduena glava bila mu je nagnuta izmeu snanih plea, a njegovo telo ureeno za potrebe puta takoe se nestrpljivo naglo. Njegove trepavice spustie se i zaklonie jednim delom njegov crveni pogled dok je niz krivu svojeg nosa zurio u svoje etiri filoke. Stojale su u atoru i ekale ili se oslanjale jedna o drugu dok su ekale da doe. Zzhrrk ulete kroz otvor u ator, ali ga Hrr-Bral Iprt otera zamahom ruke. Ovaj zalepra, izgubivi ravnoteu i nespretno slete, da bi potom odskakutao iz atora. Hrr-Bral Iprt navukao je zastor iza niega i zatvorio ulaz. Poeo je da se oslobaa oklopa, gornjeg dela oee bez rukava, pojasa i sporana, a pri tom je sve vreme gledao prema svoje etiri neveste, njegov oholi pogled iao je od jedne do druge. Ponjukao je prema njima, osetio im miris. Filoke su se pomerale, eale se tamo gde ih je ujela gamad i nametale svoje belo krzno tako da mu njihove sone sise dou u vidokrug. Orlovsko peije u dlaci na njihovim glavama kimalo je prema njemu. mrkale su i uvlaile skladno svoju belu mle u proreze svojih nozdrva. Ti!" kazao je i pokazao na jednu od enki, potpuno uspaljenu. Dok su se njene drugarice sklanjale i posedale u zadnjem delu atora, izabranica je okrenula lea mladom kzanu i nagla se napred. Pribliio joj se, ugurao svoja tri prsta duboko u njeno podatno meso, potom ih obrisao o crno krzno pokraj svoje njuke. Bez dalje prie, posadio se povrh nje, njegova teina povi-jala ju je sve dok se nije nala na sve etiri. Polako se jo nie sagla kada je on pogurao^ sve dok joj se iroko elo nije oslonilo o prostirku. Kada je navala bila gotova i kada ostale filoke prile i poele da sc gnezde oko svoje sestre, Hrr-Bral Iprt navukao je oklop i izaao iz atora. Proi e tri nedelje pre nego to mu se seksualno zanimanje ponovo probudi. Njegov komandir pohoda. Jol-Gharr Virrijk, tromo ga je ekao. Stajali su jedan prema drugom i gledali se u oi. Jol-Gharr Virrijk pokazao je prema nebu. Dolazi onaj dan", kazao je. Oktave se zgrunjavaju." Njegov kzan okrenuo je glavu i mahnuo pesnicom da bi sa neba rasterao govedarice. Gledao je prema uzurpatoru. Frejru, i primeivao kako se ovaj svaki dan, poput pauka u mrei, sve vie pribliava Bataliksu. Uskoro, uskoro, Frejr e se sakriti u utrobi svojeg neprijatelja. Vojska e tada biti na svom cilju. Onda e

udariti i pobiti sve potomke Frejra koji su iveli na mestu na kojem je umro plemeniti prastalun Hrr-Bral Iprta; a onda e do temelja spaliti grad i izbrisati ga iz seanja. Tek tada e on i njegovi sledbenici moi da dostiu asno povezivanje. Te misli puzale su njegovim mozgom poput laganog kapanja sa ledenice, koje prti dok se one tope. gube obliK i ine zemlju otealom od njihove tenosti. Dva velika dogaaja se pribliavaju", zareao je. Kasnije, kada je ljudski rob dunuo u rog stungebaga. pred njega su iznesene keratinske figure njegovog oca i ukunstaluna. Mladi kzan primeti kako su se obe figure otetile tokom dugog putovanja, i pored panje koja im je posveena. Ponizno, sa vojskom grupa okupljenih oko crne reke, Hrr-Bral Iprt utonuo je u trans. Svi su portali potpuno nepokretni, u skladu sa svojom prirodom, kao da su zaleeni u moru vazduha. Nita vea od snenog zeca, pojavila se slika njegovog ukunstaluna, trei na sve etiri kao to su to fagori inili u pradavnim vremenima, kada je Bataliks tek trebalo da bude ulovljen u mreu koju je ispleo Frejr. Dri rogov visoko", kazao je sneni zec. Dobro upamti neprijatelja, gadi se dolaska zelenila, poprskaj ga crvenom tenou Sinova Frejra koji nar donese zelenilo i uniti belinu, onakva kakva je nekad bila." I keratinska figura njegovog oca se pojavila, jedva neto vea, naklonila se sinu i potom izazvala niz slika u njegovom bledom mozgu. Svet je bio tamo, pred njegovim zatvorenim oima, njegova tri odeljka su pulsirala. Iz pare njegovog bia izbijale su ute niti vazdunih oktava, poput dugih traka leprale su oko stisnutih pesnica, kao i stisnutih pesnica ostalih svetova u blizini, a obgrlile su i voljenog Bataliksa i paukoliki oblik Frejra. Stvarice nalik na vai trale su po trakama i pritom zapevale otrim glasovima. Hrr-Bral Iprt zahvalio se ocu za slike koje su mu zatreptale u mozgu. Video ih je mnogo puta ranije. Svi prisutni bili su upoznati sa njima. One su se morale ponavljati. Bile su vodilja pohoda. Bez ponavljanja, svetla bi se zagasila i ostavila lobanju popunjenu mozgom nalik nekoj dalekoj peini ispunjenoj telima crknutih zmija. Uz ponavljanje, bilo je jasno razumljivo da su potrebe fagora potrebe itavog sveta, koji su oni koji odoe na drugi svet nazivali Hrl-Ikor Ihar, a potrebe Hr-Ikor Ihara bile su potrebe pojedinanog fagora. Sada su tamo bile slike sinova Frejra: kada su boje vazdunih oktava postajale svetlije. Sinovi su se razboljevali i padali po tlu, umirali ili se transformisali u sitnije oblike. To vreme bilo je nekad. Takvo

vreme uskoro e ponovo doi. Prolost i budunost bile su prisutne. Do pada e doi i kada Frejr u potpunosti bude skriven unutar Bataliksa. A tada e biti trenutak za udarac za udarac protiv svih, a naroito protiv onih iji su pretci ubili Velikog Kzana Hrr-Trihk Hrasta. Upamti. Budi hrabar, budi nesmiljen. Ni in ne odstup^ od programa koji ti se prenosi preko mnogih predaka. Oseao se miris drevnih dana, neto daleko, ustajalo, istinito. Niz predaka nalik na anele blesnuo je, gutajui prvobitna ledena polja. Vazdune prekretnice promicale su u milionima, nikada priguene. Upamti. Pripremi se za sledei stepen. Dri rogove visoko. Mladi kzan polako je izaao iz transa. Njegova bela govedarica sletela mu je na levo rame. Umirujue je zaronila kljun u dlaku i pregibe njegovih plea i poela da se hrani parazitima koji su se tamo jatili. Rog se ponovo oglasio, njegov turobni zvuk razlegao se preko ledeno hladne reke. Ta melanholina nota mogla se uti i malo dalje, gde se grupa fagora odvojila od glavne komponente. Bilo ih je osam na broju, est gilota i dva staluna. Sa njima je bio jedan stari, rii kaidav, prestar za jahanje, na ijim leima su bili privezani koplja i zalihe. Pre nekoliko dana, dok je Bataliks povoljno prevladavao, zarobili su est mukaraca i ena madija, koji su se, skupa sa ivotinjama, vukli za karavanom upuenim prema prevlaci alka. ivotinje su smesta skuvane i pojedene, nakon to su im grkljani odgrizeni na odgovarajui nain. Nesreni madiji vezani su jedan za drugoga i naterani da ih slede. Ali tekoe da ih nateraju da idu za njima, kao i odlaganje koje je izazvala gozba, doveli su do odvajanja grupe od glavne mase pohoda. Nali su se na pogrenoj strani potoka koji se proirio u veliki tok. Olujne kie pogodile su vie terene, potok je poplavio i oni su se nali odseeni. Te Bataliksove noi, fagori su podigli logor na mranom proplanku pokraj visokih radabarala; privezali su madije za jedno vitko drvo, gde je protogonisticima dozvoljeno da spavaju kako znaju i umeju, zbijeni jedno uz drugo. Sami fagori pruili su se jedno blizu drugog, leei na leima; njihove govedarice sletele su i smestile im se na grudi, glava i kljunova uukanih u toplinu fagorskih vratova. Fagori su smesta pospali bez snova, kao da se pripremaju za povezivanje. Kretanje govedarica i krici madija probudili su ih. Madiji su se u stravi oslobodili svog drveta i bacili na zarobljivae ne u besu ve u nadi za zatitu, jer su se oslanjali o svog neprijatelja da bi ih oslobodio od jo vee pretnje.

Jedan od radabarala se raspadao. Vazduh je pratao zvucima njegovog unitenja. Pukotine se ukazae okomito na njemu i gusti smei sok nalik na limfu brinu iz naprslina. Para iz drveta obavila je izgibanu stvar koja je izlazila iz njega. Vutrin crv! Vutrin crv!" vriskali su protogonistici dok su se fagori dizali na noge. Fagor, koji im je bio voa, pree do vezanog kaidava, poe da vadi koplja i ustro da ih deli. Veliki dobo aktivnog radabarala bio je visok trideset stopa. Iznenada, vrh mu je eksplodirao, parad poee da padaju poput razbijene grnarije i kroz vrh izviri Vutrin crv. Preko proplanka poe da se iri karakteristini zadah crva, u kojem su se meali izmet, trula riba i raspadnut sir. Glava stvorenja podigla se poput zmijske, svetlucava na suncu, smetena na savitljivom stubu vrata. Zamahivala je okolo i radabaral se rasprsnuo, otkrivi jo sluzavih kolutova, kao i odbaenu ljusku. Buei ispod tla, stvorenje je prodrlo u radabaral kroz korenje, da bi iskoristilo drvo kao pribeite. Poveana toplina navela ga je da se uauri i obavi preobraaj. Sada mu je bila neophodna hrana jer ga je novi stadijum razvoja prisiljavao da proe kroz imperative svog ivotnog ciklusa. Do tog trenutka, fagori su ve bili naoruani. Njihov voa, nabijena gilota u ijem su se krznu probijale crne dlake, izdala je nareenje. Njena dva najbolja strelca bacie koplja na Vutrinog crva. Neman poskoi, koplja proletee pored nje ne naudivi joj. Ona ugleda figure ispod sebe i smesta sunu glavom u napad. Oni na tlu iznenada su postali svesni njegove prave veliine, kada se suoio s njime etiri buljava oka koja su zurila u njih iznad zdepastih, mesnatih pipaka koji su mu se irili oko usta. Pipci su se micali poput prstiju kada se crv pripremio za udarac. Usta, ispunjena zubima povijenim unatrag, bila su neobinog, vreastog oblika i rairila su se u sredini, a ne samo sa strane. Glava je bila iskrenuta malo postrance i zamahivala je prema njima poput vragolastog repa asokina. Jednog trenutka uzdizala se iznad vrhova drvea idueg, oborila se na grupu fagora. Oni bacie svoja koplja. Govedarice se rasprtae. Ta usta koja su tako neobino funkcionisala, vez vilica, inila su se beskonano prostrana. Dograbila su jednu od fagorki svojim zubima i napola je podigla. Gilota je bila preteka da bi je podigli miii lomnog vrata. Odvuena je, krkljajui, preko movarnog terena, dok joj je jedna ruka udarala po mirisnim lezdama udovita. Ubijte ga!" vrisnula je gilota-voda i pojurila podignutog noa.

Ali u mutnoj sluzi mozga crva, doneta je odluka. On divljaki zagrize meso koje mu se nalazilo u ustima i odbaci ostatak. Glava se tre nagore, van domaaja opasnosti, uta krv slivala se sa njenih pipaka. Ono to je ostalo od gilote tuklo je pesnicom po tlu a potom je nepokretno lealo. Jo dok je crv halapljivo gutao svoj zalogaj, poeo je da se menja, njegovi kolutovi ruili su mlado drvee po okolini, lako se nisu lako predavali strahu, sedam preivelih fagora popadalo je u stravi. Crv se cepao nadvoje. Vukao je svoju okrvavljanu glavu preko trave na izvesnom rastojanju od njih. Membrane su se kidale uz otegnutu buku. Neto nalik na masku oljutilo mu se sa glave koja, groteskno, postade dve glave. Dok su te glave leale jedna povrh druge, jo uvek su podseale na staru; onda se gornja glava podigla i slinosti je nestalo. Sa eljusti novih glava pruie se mesnati pipci, koji su brzo rasli, istegnuti i kruti, da bi obrazovali krug iljaka, iza kog su se nalazila usta, hrskavica irom otvorena i bez mogunosti zatvaranja. Ostatak glave sledio je ovaj neprilini otvor i u njemu bila su smetena dva oka. Sloj <luzi, koji su otkrile pokidane membrane, osuio se i izazvao malu promenu boje. Jedna glava postala je patinasto zelena, druga mestiavo plava. Glave se podigoe, poee da se udaljavaju jedna od druge u antagonizmu, isputajui duboku riku. Ovaj pokret izazvao je cepanje jo membrana du starog tela, koje se preobrazilo u dva tela, jedno zeleno, drugo pl?vo, oba veoma vitka i krilata. Konvulzivni pokreti, nalik samrtnim grevima, zahvatili su staro telo. Dva nova, kopljasta tela sunue ustro iz njega i rairie papirasta krila dok su se podizala. Glave se uzdigoe iznad raznesenog radabarala, papirasta krila su lepetala. Osam govedarica letelo je oko njih i kretalo otvorenih kljunova. Dva stvorenja postadoe stabilnija. U sledeem trenutku njihovi repovi s dugim izraslinama na kraju napustili su zemlju. Nali su se u vazduhu, a svetlost Frejra zablistala je na njihov im ljuspama i prozranim krilima. Jedno udovite, zeleno, bilo je mujak i preko srednjeg dela imalo je rasporeen dvostruki niz pipaka, a drugo, plavo, enka, a ljuspe su joj bile manje sjajne. Sada su krila poela da im udaraju ustaljenim ritmom i odigla ih iznad vrhova drvea. Otvor na njihovom prednjem delu, usta, gutao je vazduh i isisavao ga kroz otvore na zadnjem delu. Stvorenja su kruila iznad proplanka u suprotnim smetovima, grupa fagora bespomono ih je posmatrala. Onda su poli na svoj svadbeni let.

Letai odjezdie poput leteih zmija, jedan prema dalekom severu, drugi u smeru dalekog juga, pokoravajui se tajanstvenim sopstvenim muzikim vazdunim oktavama. Njihova izduena, tanka tela uvijala su se kroz atmosferu. Ubrzo su se podigla visoko i uzdigoe se iznad udubljenja doline. Onda su nestali, oboje u potrazi parnjaka u daljini suprotnih polova. Razvijeni oblici zaboravili su svoje ranije bitisanje. vekove zarobljenitva u sledenoj zemlji. Grokui, fagori se okrenue neposrednijim stvarima. Pogledima su prelazili preko istine. Njihov sapeti kaidav je ostao i miroljubivo upkao travu. Madiji su nestali. im su dobili priliku, protogonistici su nestali u umi. Madiji su se uglavnom uparivali za itav ivot i bilo je retko da se udovica ili udovac ponovo vena; zapravo, neka vrsta duboke melanholijeodnela bi preivelog pripadnika veze. Izbeglice su sainjavala tri mukarca i njihove drubenice. Najstariji par ve nekoliko godina nazivao se Katkaarnit, jer je to bilo njihovo spojeno ime nakon venanja; razlikovali su se kao on-Katkaarnit i ona:Katkaarnit. Svih estoro bili su vitki i malog rasta. Svi su bili tamnoputi. Poluljudski protogonistici, ije su jedno pleme bili madiji, po izgledu malo su se razlikovali od pravih ljudi. Njihove napuene usne, koje su takve bile zbog poloaja kostiju u njihovoj lobanji i oblika zuba, davale su im zamiljem izgled. Na svakoj ruci imali su po osam prstiju, etiri naprema etiri, to im je stisak inilo zaprepaujue jakim; na njihovim stopalima isto tako je bilo etiri prsta okrenuta napred i etiri nazad. Trali su ravnomernim, laganim trkom sa proplanka na kome su se nalazili fagori, korakom koji su mogli odravati satima ukoliko je neophodno. Trali su preko brazda i kroz blato u dve kolone, vodili su Katkaarniti, za njima sledei par po starosti, pa sledei. Nekoliko divljih ivotinja, uglavnom jelena, krei grane pobeglo je sa njihovog puta. Jednom su proli pokraj vepra. urili su bez stanke. Beg ih je uglavnom vodio u pravcu zapada; seanje na osam nedelja zarobljenitva ulivalo im je snagu. Zaobiavi po rubu poplavljeni teren, popeli su se iz velike zdele terena na kojem su pobegli. Vruina je sporije rasla. Istovremeno, blagi nagib zemljita nagore, jedva primetan ali stalan, crpao im je snagu. Lagani trk pretvorio se u brzo koraanje. Koa im je gorela. Nastavljali su dalje, oborenih glava, teko diui kroz nos i usta, povremeno bi se zateturali po neravnom tlu.

Konano je zadnji par zajeao i pao, da bi oboje leali zadihani, uhvativi se za stomake. Njihova etiri sadruga, digavi pogled, videe da su gotovo stigli do vrha uspona, iza kog su se mogli pouzdati da e se zemlja izravnati. Produili su, nagnuti napred, da bi pali im sa padine stignu na ravan teren. Plua su im se teko nadimala. Odatle su se mogli obazreti kroz neprirodno ist vazduh. Iza njih nalazila su se njihova dva iscrpljena prijatelja koji su leali pri vrhu divovskog udubljenja u zemlji. Padine udubljenja bile su izbrazdane procepima niz koje je tekla voda. Potoci su se slivali do dva ogromna rena toka koji su se obrazovali toliko skoro da su polupotopljena stabla jo uvek stajala u njemu. Obrazovale su se prepreke tamo gde su se nakupile grane i drugi otpaci. Poplava se gubila sa vidika tamo gde je reka zakrivljavala iza brega. Klokot vode ispunjavao je vazduh. Videli su gde stoje masivni, udubljeni radabarali. Negde izmeu tih radabarala bila je grupa fagora kojoj su pobegli. Iza radabarala rasla je gusta, mlada uma i prekrivala padine koje su obrazovale suprotnu stranu ogromnog udubljenja. Veina stabala u umi bila je tamno zelene boje, jedno za drugim, ispresecana drveem blistavo zlatnog lia, koje su madiji znali kao kaspiarn; njegovi gorki pupoljci mogli su se jesti u vreme gladi. Ali predeo se nije zavravao umom. Iza nje mogli su se videti obronci koji su se tu i tamo zaruili i obrazovali opasne puteve za ivotinje i ljude. Obronci su predstavljali deo planine koja je svoje zaobljene linije pruala sa jednog kraja vidika na drugi. Njeno meko kamenje u podnoju se raspuklo i obrazovalo procepe iz kojih je izvirivala vegetacija. Tamo gde je vegetacija bila najgua, a urueni prizor planine najspektakularniji, videla se pritoka reke, penila se dok je kroz svoj usek kuljala prema dolini. Ali iza i iznad suneraste planine uzdizale su se i druge planine, grublje, sainjene od izdrljivog bazalta, bokovioguljenih doskoranjim vekovima zime. Ostale su netaknute, iako su tu i tamo bile poprskane utim, narandastim i belim planinskim cveem, ije su se ;ste boje mogle videti i sa rastojanja od vie milja. Iza kupola tih bazaltnih planina, ukazivali su se i drugi venci, plavkasti, izbledeli, uasni. I kao da ele da pokau svakom ivom biu da ivi svet nema granica, ak i ti venci pruali su pogled na objekte iza njih na zemlju u velikoj daljini i na velikoj visini, koja je svoje zube pokazivala u povorci iIjaka. Bili su to bastioni materije, koji su stojali tamo gde su poinjale uasne hladnoe tropopauze.

Radoznale oi madija posmatrale su vidik, razaznavale malene mrlje beline medu najbliim drveem, izmeu kaspiama, du obronaka, izmeu viih nizova planina, ak i tamo, daleko, gde je svetlucala pritoka u svom useku. Te mrlje beline madiji su u pravno prepoznali kao govedarice. Tamo gde su bile govedarice, bili su i fagori. Gotovo koliko god milja da im se pogled prostirao, polagano napredovanje vojske Hrr-Bral Iprta bilo je obeleeno govedaricama. Ni jedan fagor nije se mogao videti; a ipak, moni predeo verovatno ih je skrivao deset hiljada. Dok su se madiji odmarali i posmatrali, najpre jedan, a onda i drugi od njih poeo je da se ee. Svrab je poinjao kao golicanje, ali je postajao sve otriji kako su se hladili. Uskoro su poeli da se kotrljaju po tlu, eu i psuju, tela im je grizao znoj koji se slivao u otekline od ujeda koje su im isprugale kou. Skupljali su se u lopte, eali i nogama i rukama. Taj estoki svrabe spopadao ih je u razmacima jo od kako su ih uhvatili fagori. Dok su grebali svoje prepone, mahnito se pipali ispod pazuha i provlaili prste kroz ube svoje kose, nisu uopte razmiljali o uzroku i posledici i nikada nisu pripisivali svoj osip gamadi koju su dobili iz krzna svojih zarobljivaa. Ta gamad bila je uopte uzev bezopasna, ili bar ljudima i protogonisticima nije prenosila nita gore od groznice i osipa koji su retko trajali due od nekoliko dana. Ali toplotna ravnotea poremetila se kako se Helikonija pribliavala Frejru. Iksodide su se umnoavale: enka gamadi odala je poast Velikom Frejru milionima jajaaca. Uskoro e ta beznaajna gamad, koja je toliko postala deo uobiajenog ivota da je bila gotovo nezapaena, postati vektor virusa koji izaziva takozvanu kotanu groznicu i svet e se izmeniti zbog nje. Taj virus prelazio je u aktivni stadijum na prolee helikonijske velike godine, u vreme pomraenja. Svakog prolea, ljudsko stanovnitvo zahvatala je kotana groznica; samo je priblino polovina populacije mogla oekivati da preivi. Katastrofa je bila tako obuhvatna. njeno dejstvo u toj meri potpuno, da se moglo rei da sama brie sebe sa oskudnih zapisa kakvi su se uvali. Dok su se madiji kotrljali i eali po liu, nisu obraali panju na predeo iza sebe, kojim jo nisu kroili. . Tamo su, van topline u dolini, rasle bujne trave, a po njima su bili razbacani busenovi visoke, sone trave poznate kao oatapraksi, ija je stabljika bila uplja, a sa starou biljke otvrdnjavala. Lako obueni ljudi u visokim, zasukanim izmama

izali su iz sklonita u gustiu oatapraksija sa konopcima u rukama. Krenuli su na madije. Par madija koji se nalazio nie na padini iskoristio je priliku i potrao nazad, iako je to znailo vraanje fagorima. Njihova etiri prijatelja uhvaeni su dok su se jo uvek bacakali. Njihova kratka, iscrpljujua sloboda bila je gotova. Ovoga puta bili su vlasnitvo ljudskih bia, da bi postali deo jo jednog ciklinog dogaaja, invazije juga sa Sibornala. Nevoljno su se pridruili kolonizatorskoj vojsci svetenika ratnika Festibariatida. Katkaarniti i njihovi prijatelji malo su marili za to dok su pogureni nosili hrpu zaliha na svojim leima. Njihovi novi gospodari terali su ih da idu. Teturali su sc u pravcu juga, jo uvek se eui i poreci njihove skoranje zle sudbine. Dok su tako ili, zaobiavi ulevo rub velike udubine, Frejr se podigao na nebu. Sve je dobilo i drugu senku, koja se skraivala kako je sunce ilo prema zenitu. Predeo je svetlucao. Podnevna temperatura se poveavala. Neprimeena gamad mnoila se u milijardama neprimeenih nabora. GOSPODAR OSTRVA Eline Tal bio je krupan, veseo ovek, veran, zavistan od drugih, nematovit. Bio je hrabar, dobro je lovio, vetoje jahao svog hoksnija. ak je posedovao i rudimente inteligencije, iako je bio sumnjiav prema akademiji i nije umeo da ita. Svojoj eni i deci branio je da itaju. Bio je u potpunosti odan Aoz Runu i nije imao drugih ambicija do da mu slui najbolje to ume. Ali nikako nije mogao da razume Aoza Runa. Siao je sa svoga ata, prekrivenog sjajnim prugama, i strpljivo stajao na izvesnom rastojanju od gospodara Embrudoka. Sve to je mogao da vidi bila su lea Aoza Runa dok je ovaj nezainteresovano piljio ispred sebe, brade oslonjene na grudi. Gospodar je bio obuen u stara, smrdljiva crna krzna, kao i uvek, ali je preko ramena prebacio ogrta od grube, ute vunene tkanine, verovatno zato to je na neki nerazumljivi nain time eleo da oda poast svojoj arobnici koja je odlazila. Pas, Gru, drhtao je pokraj Sivkinih nogu. I zato je Eline Tal ostao na rastojanju, s jednim prstom u ustima, kojim je dokono akao zub, i nije radio nita. Um mu je bio prazan. Nakon nekoliko psovki, glasno izreenih, Aoz Run pokrenuoje svojeg ata. Obazro se preko ramena, crne vede bile su mu sastavljene, ali nije se svom vernom

poruniku obratio ni na kakav nain, zapravo nije mu priklonio nita vie panje nego psu. Podbo je svog hoksnija punom brzinom na vrh strmine, a pri tom je tako potezao Sivkine uzde da se ove propinjala na stranje noge. Kuka vetija!" zauriaoje Aoz Run. Glas je odjekivao prema njemu. Uivajui u zvuku sopstvene gorine, svojim novim povicima pridruio se jeci, ravnoduan prema injenici da ga kobila nosi sve dalje od Oldoranda, dok ga pas i sledbenik moda slede, a moda i ne. Iznenada je dograbio Sivku za uzde, pena je poela da kaplje sa vale izmeu njenih usana. Prola je tek polovina jutra. A ipak, senka je pala po svetu, priguila mu ivot. Namrtio se prema gore kroz granje prekriveno pupoljcima i primetio da je od Frejra odgrizla pare mutna kugla koja ga je lagano prestigla na nebu. Slepilo se pribliavalo. Gru uplaeno zaskia i primae se blie hoksnijevim nogama. Nona sova prhnu iz oblinjeg palog aria i pojuri blizu tla. Imala je perje poprskano mrljama i raspon krila vei nego to je razmak ovekovih rairenih ruku. Uz kretanje projuri izmeu Sivkinih nogu i podie se u ukasto nebo. Sivka se podigla visoko na stranje noge, a onda je pojurila, nezaustavljivo, punim galopom urila je napred. Aoz Run borio se daje obuzda, hoksni se borio da ga zbaci. Uplaen nebeskom pojavom, Eline Tal gaje sledio, otimajui se s Lutalicom, svojim pastuvom, da bi ga i dalje kontrolisao. Poli su poput junog vetra, jurili su u poteri za drugom ivotinjom. Kada je Aoz Run najzad primirio svog prestraenog ata, njegovo mrano raspoloenje je nestalo. Nasmejao se bez ikakvog gneva, tapui stvorenje i govorei mu nenije nego to je inio sa blinjim ljudskim biima. Polako, nezaustavljivo, Bataliks je sve dublje grizao Frejra. Fagorov ugriz; stare legende? vratie mu se u seanje; straari nisu buli sadruzi, ve neprijatelji, osueni da prodiru jedan drugoga kroz itavu venost. Pogurio se i pustio sada smirenu ivotinju da ide kuda god eli. Zato da ne? Mogao je da se vrati u Oldorando i vlada kao dotad. A opet, hoe li mesto biti isto kao nekad, sada kada nije bilo nje, kuke? Dolje bila jadno, dosadno stvorenje, koje nije uopte marilo za ono to je on. Kod kue su bili samo opasnost i razoaranje. Snano trgavi glavu hoksnija, on je natera da poe kroz gusti pasjeg groa i trnovitog bunja, tmurno primajui udarce grana po licu. Svet je bio u neredu,

previe velikom da bi ga on obuzdao. Meu granjem bila je razbacana trska, trava i slama. Toliko je obuzet bio njegov um, da nije obratio panju na te dokaze skore poplave. Donji rub Bataliksa bio je obrubljen srebrnom vatrom dok je nastavljao da prodire Frejra. Onda je i on bio sakriven oblakom, koji je, taman, doao sa istoka. Poe da pada kia, sve jae i jae. pljutala je preko pepeljavog gustia. Aoz Run spustio je glavu i produio napred. Pljusak je siktao u bunju. Vutraje iskazivao svoju mrnju. Podbo je hoksnija da izae iz gutare i da se zaustavi na mestu gde je gusta trava ljapkala pod njegovim nogama. Eline Tal lagano se pojavio iza njega. Kia se pojaala, slivala se sa ivotinja na tlo. Gospodar Embrudoka podigao je pogled ispod vea sa kojih je kapala voda i video kako se tlo podie na jednu stranu, gde je drvee raslo po padini prekrivenoj velikim, oblim stenama. Na dnu uzbrdice bila je podignuta neka vrsta zaklona od rasutog kamenja. Iza se nalazio movarni teren, sa trakama vode koje su se uvijale kroz njega Vidik je bledeo u bledilu kinih kapi; ak su i obrisi sklonita bili nejasni ali ne toliko razliveni da nije mogao da vidi figure koje su stajale na njegovom ulazu. Figure su bile nepokretne. Posmatrale su. Mora da su bile svesne da im prilazi jo davno pre nego to ih je igledao. Gru je reao pored njega. Ne osvrui se, Aoz Run pokretom pokaza Eline Talu da stane pokraj njega. Govnavi mrani", kazao je Eline Tal uz razumnu dozu bezbrinosti. "oni mrze vodu moda e ih pljusak zadrati tamo gde su. Kreni polako." Poao je laganim korakom napred, pozvao Grua. Nije imao nameru da se okrene ili pokae da se boji. Movara je mogla biti neprolazna. Najbolje je bilo ii padinom brega. Kada se jednom nadu na vrhu ako ih fagori puste da odu toliko daleko mogli bi da pojau punom brzinom. Bio je nenaoruan, ako sc ne rauna bode za pojasom. Dvojica ljudi krenuli su rame uz rame, pas iza njih neprekidnoje reao. Da bi doli do padine, morali su se iskosa pribliiti gruboj graevini. Zbog tmue, bilo je teko biti siguran u' ita; inilo se kao da u bednom sklonitu nema vie od pet ili est udovita. Iza su stojala dva kaidava i tresla glavama da se odbrane od kie, povremeno udarajui rogovima; drao ih je rob, ljudski ili protognostiki, koji je apatino gledao u Aoza Runa i Eline Tala.

Na krovu graevine stojale su dve govedarice, primaknute jedna drugoj. Jo dve su bile na tlu i otimale se oko hrpe izmeta kaidava. Peta, neto dalje, stojala je povrh stene i upala i jela malu ivotinju koju je uhvatila. Fagori se nisu pomerali. Dve grupe bile su blie nego to treba da se dobaci kamen, a hoksniji su ve menjali korak da bi ga prilagodil nagibu padine brega, kada se Gru odvojio Gruov pokret naveo je fagore da krenu. urno su izleteli iz sklonita i pojurili u napad. Kao to se to esto deava, inilo se da ih je bilo potrebno podbosti pre nego to ponu da delaju, kao da im je nervni sistem inertan ispod odreenog minimalnog nivoa podraaja. Kada je video da su potrali, Aoz Run viknu komandu i on i Eline Tal podboe svoje atove uz padi-nu. Bilo je to varljivo jahanje. Drvee je bilo mlado, ne vie od oveka i njegovo lie irilo se sa kruna poput kiobrana. Bila je to neprekidna opasnost za kopita hoksnija. Sivki i Lutalici bilo je potrebno paljivo navoenje da bi odrali ikakvu brzinu. Iza njih doprli su zvui potere. Koplje blesnu u njihovoj blizini i zari se u tlo, ali nisu ga sledila i druga. Vie je opominjao zvuk kaidava koji su se primicali i grleni povici njihovih jahaa. Na ravnom tlu, kaidav moe da prestigne hoksnija. Medu niskim drveem, vee ivotinje izgubile su prednost. Ipak, koliko god da je brzo Aoz Run iao, nije se mogao otresti progonioca. Uskoro su on i Eline Tal proklinjali i znojili se koliko i njihovi atovi. Naidoe na mesto na kom je voda curila niz padinu brega. Aoz Run rizikovaoje i obazreo se. Dva kutrava, bela udovita na svojim atovima jurila su za njima, svako od njih je svojom ogromnom podlakticom, podignutom u visini lobanje, odbijao udare granja. U slobodnoj ruci nosila su koplja oslonjena o bokove kaidava, upravljajui ivotinjama kolenima i ronatim stopalima. Fagori koji nisu jahali uspinjali su se uz padinu peke, daleko iza, i nisu predstavljali nikakvu pretnju. Mrani nikada ne odustaju", kazao je Aoz Run. Bre, Sivka, trule te izjela!" Jurili su dalje, ali su ih fagori stizali. Pljusak na trenutak oslabi, potom se jo ee nastavi. Nije bilo nikakve razlike. Voda se slivala sa drvea dok su prolazili. Put pod nogama postao je bolji, ali su stene bile ee. Sada su dva fagorska jahaa bili na dometu koplja.

vrsto dograbivi uzde, Aoz Run podie se u uzengijama. Sada ie mogao da vidi iznad drvea kiobrana. Tamo na levo, niz mladica se prekidao. Povikavi Eline Talu, Aoz Run skrenuo je levo. i na trenutak izgubio fagore iza gomile kamenja, iji obrisi kao da su podrhtavali u teini pljuska. Naili su na neku vrstu staze i zahvalno poli po njoj, ponovo se penjui. Drvee je sa obe strane postalo rede. Ispred njih, zemlja se ponovo sputala, tonula u blatne kanale. U istom trenutku kada su ljudi osetili daak nade i podboli svoje ivotinje da se jo vie napregnu, fagorski gonioei izbili su iz drvea kiobrana. Aoz Run pokaza pesnicu i pojuri napred. Veliki, uti pas urio je pokraj njega, drao je korak sa Sivkom, bez zastajanja. A onda su ili nizbrdo, a pod nogama im je bio fini ljunak. Pred njima se prostirao melanholini predeo, sa stubovima radabarala, zaklonjen drveem. njihove snane vertikale bile su u kontrastu sa irokom horizontalom vode. Sve je bilo utonulo u tamno zelenilo. Preko sredita tog prizora tekla je burna reka, prelivala se preko sv ojih rubova i prskala preko korenja aria, stvarala lavirint odraza. U veoj daljini prostirale su se tamne linije drvea sve dok zavese izmaglice ne bi prekrile prizor. Oblaci su se valjali nebom, zamraivi zemlju, skrivali su dva preklopljena straara. Aoz Run prede rukom preko lica i obrisa kiu i znoj. Video je gde je najbezbednije. U reci se nalazilo ostrvo, ada prekrivena kamenjem i drveem crnog lia. Ukoliko bi on i Eline Tal uspeli da predu preko i dodu do tamo a najblie obale ade nisu bile predaleko od obale reke bili bi na bezbednom pred udovitima. Pokazao je ispred sebe i povikao grubim glasom. Istovremeno, postao je svestan da jae sam. Okrenuo se u sedlu i zgranuo pred onim to je video. Sjajne, vodoravne pruge Lutalice blistale su na izvesnom rastojanju sa leve strane. ivotinja je bila bez jahaa i besciljno je galopirala prema reci. Tamo nazad, na vrhu padine, gde se prekidalo drvee kiobrani, Eline Tal leaoje na zemlji. Dva kutrava ratnika kruila su oko njega. Jedan skoi sa kaidava. Eline Tal smesta se baci na njega, ali ga fagor pogodi silovitim udarcem. Na ramenu Eline Tala video se trag krvi oborili su ga iz sedla kopljem. Slabano se borio; fagor spusti rogove i pripremi se da ih upotrebi u smrtnom udarcu. Drugi fagor nije ekao da coup de grace bude zadat. Poteraoje svog ata hitrim pokretom i pojurio nizbrdo prema Aozu Runu. visoko podignutog koplja.

Gospodar obode Sivku. Nije mogao uiniti nita za svog nesrenog porunika. Svom brzinom pojurio je prema adi, nagnut napred i hrabrei Sivku, jer oseao je da ivotinja posustaje. Fagor koji ga je jurio bio je u prednosti. Kaidav je na ravnom bio nadmoan, koliko god ivo trao hoksni. uti ogrta Aoza Runa leprao je na vetru dok su on i njegov at jurili prema obali reke. Tako blizu, tako blizu i sve blie! Klokotave vode, mokro lie, zamuenost udaljenih crta prirode, nekakav glodar koji je grabio u sigurnost trave sve to blesnulo mu je pred oima. Znao je da je prekasno. Pore na koi izmeu njegovih lopatica kao da su se pretvorile u tenost dok su ekale fatalni udarac koplja. Brzo osvrtanje. Betija je bila skoro na njemu. Tetive na izbaenoj glavi i vratu kaidava jasno su se ocrtavale, kao ile puzavice koja obavija drvo. Uskoro e se izravnati, da bi bio siguran da e ubiti, prokletinja. Oi su mu blistale. Koliko god da je bio star, retleksi Aoza Runa bili su bri nego kod ijednog fagora. Iznenada je trgao uzde, primoravi Sivkinu glavu da se podigne divljakom snagom i da prekine svoj korak tako da se ispreila na putu gonioca. Istovremeno je skoio iz sedla, zakotrljao se po rakvaenom tlu, primivi udarac, a onda se brzo bacio na put kaidavu. Dograbivi mokri ogrta sa ramena, zavitlao gaje oko sebe i nagore kada je koplje suknulo nadole. Gruba tkanina omotla se oko ispruene ruke kojom je protivnik drao oruje. Aoz Run povue. Fagor polete napred. Slobodnom rukom, dograbio je kaidava za grivu. Trgavi i oslobodivi ogrta, Aoz Run dograbi oba kraja i tresnu njima preko vrata ivotinje. Jedan trzaj, fagor je bio izbaen i udario je u tlo, a njegov at boje re grabio je dalje. Njegov neprijatni zadah ustajalog mleka zapahnu Aoza Runa. Stajao je tamo i nesigurno gledao u njega. Ne tako daleko, ostali fagori trali su da bi ga spasli. Sivka je odgalopirala. Poloaj mu je ostao beznadean kao i dotad. Pozvao je Grua, ali pas je drhtao u travi i nije hteo da doe. Kada se fagor podigao, Aoz Run potra prema reci, steui koplje. Mogao je otplivati do ostva to mu je bila jedina nada. Pre nego to je stigao do ruba bujice, video je opasnost takvog plivanja Voda bujice bila je crna, nosila je sa sobom teko blato, i jo gore od blata. Bilo je i udavljenih ivotinja i polupotopljenih grana sa kojima bi se pliva morao izboriti. Oklevao je. Dok je to inio, fagor je bio na njemu.

Aoz Run se seti davne borbe sa jednom od zveri, pre njegove sramotne groznice. Taj protivnik bio je ranjen. Ali ovaj nije to bio mladi, instinktivno je to oseao kada gaje dograbio za ruku i utno izmom. Mogao gaje ipak prevaliti u reku pre nego to navale ostali. Ali to nije bilo lako. ivotinja je imala silnu snagu. Jedan od njih posrnu, zatim d.rugi. Aoz Run nije mogao da podigne koplje, niti da dohvati no. Borili su se, napredovali skokovima ili kratkim trkom, dok se protivnik upinjao da upotrebi rogove. Zaurlao je od bola kada je fagor uspeo da mu iskrene ruku. Ispustio je koplje. Dok je jaukao, oslobodio je jedan lakat. Otro je zamahnuo prema bradi protivnika. Teturali su se unazad nekoliko koraka i pljusnuli u bujicu gotovo do kolena. Oajniki je dozivao psa, ali Gru je samo trao napred nazad i divlje lajao da bi zaustavio tri fagora koji su se pribliavali peke. Veliko deblo plovilo je bujicom, struje su ga prevrtale tako da se okretalo dok je nailazilo. Izronila je grana nalik na ruku, voda se slivala sa nje, i udarila oveka i fagora dok su stajali uhvaeni u kotac u mirnijoj vodi. Oni padoe, zahvaeni neodoljivim silama, pa su uvueni pod vodu koja je nadolazila. Jo jedna grana podie se iz bujice, zatim i ona potonu, stvarajui ukaste vrtloge dok se potapala ispod toka. etiri sata Bataliks je glodao bok Frejra, kao kada pas gloe kost. Tek tada je sjajnija svetlost progutana u potpunosti. itavo rano popodne, eline senke leale su po zemlji. Ni insekt se nije pokrenuo. Tokom tri sata, Frejr je iezao sa lica sveta, ukraden sa dnevnog neba. Do kraja dana, samo se jednim delom pojavio. Niko nije mogao da tvrdi da e ikada vie biti itav. Gust oblak ispunio je nebo od obzorja do obzoija. Tako je dan zamro, a bio je to dan koji je zaista uznemiravao. Dete ili odrastao ovek, svako ljudsko bie u Oldorandu otilo je u krevet praeno strahovima. Onda se podigao vetar, rasuvi kiu, poveavi napetost. Bilo je tri smrti u starom gradu, jedno samubistvo, a nekoliko zgrada je spaljeno, ili su jo gorele. Samo je teka kia spreila da bude goreg nasilja. Svetlost jedne od vatri, koju je razbudio vetar, osvetljavalaje zastirku kie pokraj velike kule. Njen odraz bacao je senke po tavanici odaje u kojoj je Ojre bez sna leala na svom leaju. Vetar je duvao, kapak je udarao, varnice su skakale u dimnjak u noi.

Ojre je ekala. Uznemiravali su je komari; od skora vratili su se u Oldorando. Svaka nedelja donosila je neto to do tada nikad niko nije iskusio. Treperava svetlost koja je dopirala spolja udruila se s bojama na tavanici da bi nainila sliku starca duge, raupane kose, obuenog u dugu odoru. Zamiljala je da ne moe da mu vidi lice.jermujeglavu zaklanjalo podignuto rame. Neto je radio. Noge su mu se kretale sa titrajima koje je vetar izazivao na barama napolju. utke je koraao meu zvezdama. Zamolivi se od te igre, okrenula se, pitajui se za oca. Kada je ponovo podigla pogled, videla je daje pogreila; starac je preko ramena virio prema njoj. Lice muje bilo naborano i izbrazdano starou. Sada je koraao bre, a kapak je udarao u ritmu njegovih koraka. Koraao je preko sveta prema njoj. Telo muje bilo prekriveno otrovnim osipom. Ojre se podie u sedei poloaj. Komarac joj je zujao pokraj uveta. eui se po glavi, pogledala je prema Dol, koja je teko disala. Kako je, curo?" Bolovi su sve ei." Ojre gola izae iz kreveta, ogrnu dugi ogrta i otapka do prijateljice, ije je bledo lice nejasno nazirala. Da potaljem za Mamu Skantiom?" Ne jo. Hajde da razgovaramo." Dol prui ruku i Ojreje prihvati. Postala si mi dobra prijateljica. Ojre. Mislim tako na smene stvari, dok leim ovde. Ti i Vraj... Znam ja ta mislite o meni. Obe ste tako prijatne, a opet ste razliite Vraj je tako nesigurna u sebe, a ti uvek tako sigurna..." Sve si ti to izmeala." Pa, nikada nisam mnogo toga znala. Ljudi tako uasno izdaju jedni druge, je I' da? Nadam se da ja neu izdati dete. Izdala sam ti oca, znam. A sada je govno izdalo mene... Smeno to nije sa mnom, ba ovu no od svih." Kapak ponovo tresnu na spratu isp'od njih. Sedele su zajedno. Ojre spusti ruku na naduti stomak svoje prijateljice. Sigurna sam da nije otiao sa ej Tal. ako se toga boji." Dol se osloni o laktove i ree, okrenuvi lice od Ojre: Ponekad ne mogu da podnesem sopstvena oseanja u poredenju s tim, bol je dobrodoao. Znam da nisam ni upola ena poput nje. A ipak. ja sam rekla da a ona ne, a to se rauna. Uvek sam govorila da, a njega ipak nema sa mnom... Ne verujem da me je ikada voleo..." Iznenada je poela da plae tako silovito da su joj suze prskale sa oiju.

Ojre ih vide kako blistaju u treperavom svetlu kada se Dol okrenula i zarila lice u iroku Ojrinu dojku. Kapak ponovo tresnu kada je vetar turobno zatijukao. Daj da poaljem po Mamu Skantiom, draga", kazala je Ojre. Ne jo, ne jo." Postepeno, suze su prestajale. Duboko je uzdahnula. ,,Ima vremena. Ima vremena za sve." Ojre se podigla, omotavi ogrta oko sebe i otila bosonoga da uvrsti kapak. Vlaan vetar naletao je na njeno lice, silovito duvajui sa juga; zahvalno gaje udisala. Besmrtni zvuk embrudokih gusaka dopre do nje, jer su se stvorenja posakrivala ispod ivice. Ali zbog ega inim da sam uvek sama?" upitala je tamu. Gorki miris dima doe do nje dok je privrivala kapak. Zgrada u blizini jo uvek se puila, ostatak javnog ludila tokom dana. Kada se vratila u otrcanu sobu, Dol je sedela i brisala lice. Bolje pozovi Mamu Skantiom, Ojre. Budui gospodar Embrudoka eka da se rodi." Ojreje poljubi u obraz. Obe ene bile su blede i iroko otvorenih oiju. Brzo e se on vratiti. Mukarci su tako nepouzdani." Istrala je iz sobe da pozove roba. Vetar koji j udarao o Ojrin kapak putovao je izdaleka, a predodreeno mu je bilo da zaduva sa krenjakih zubaca Kvizinta. Njegovo mesto roenja bilo je iznad bezbroj hvati dubokih prostranstava mora koje e budui mornari nazvati Ardent. Kretao se ekvatorom prema zapadu, sve bri i vlaniji, sve dok ne bi naiao na Istoni tit Kampanlata, Nktrihk, gde se pretvarao u dva vetra. Severna vazduna struja urlala je zalivom a I ka i iscrpljivala sc topljenjem prolenih mrazeva Sibornala. Juna struja skretala je oko kopna Valgosa najpre preko iMora Bodea, a potom severoistonom oblau Orlovog Mora. da bi izdahnula na ravnicama izmeu Keevazjena i Otasola, sa mirisom ribe u svom dahu. Urlala je iznad divljina koja e jednom biti velika zemlja Borlienska. uzdisala nad Oldorandom i udarala Ojrinim kapcima. Produavala je svojim putem, ne ekajui da uje prvi pla sina Aoza Runa. Ta topla struja vazduha nosila je sa sobom ptice, insekte. spore, polenov prah i mikroorganizme. Nestala je nakon nekoliko sati i zaboravljena gotovo smesta im je nestala; svejedno, odigrala je svoju ulogu u menjanju rasporeda stvari koje su postojale.

Dok je prestajala, donela je izvesnu utehu oveku koji je neudobno sedeo meu granama drveta. Drvo je raslo na ostrvu u sreditu brze nabujale reke koja je silovito priticala u reku Takisu. ovekova jedna noga bila je povreena i on je na svom mestu sedeo uz izvesnu dozu bola. Ispod drveta uao je ogromni mujak fagora. Moda je ekao da bi napao na neki nain. Na ta god daje ekao, ostajao je bez ijednog pokreta izuzev povremenog striganja uima. Njegova govedarica sedela je na grani drveta. to je dalje mogla od povredenog oveka. ovek i fagor naneseni su na obalu ade, poluudavljeni Onaj prvi popeo se do jedine bezbedne take koju je, u povreenom stanju, mogao da dosegne. Drao se za deblo dok je vetar duvao. Vetar je bio previe topao za fagora. On se konane pokrenuo, podigao ustrim pokretom i pokrenuo bez osvrtanja, da bi poao svojim putem izmeu stenja koje je popunjavalo najvei deo uzanog ostrva. Nakon to gaje neko vreme gledala glave nagnute napred, govedarica je ispruila krila i zaleprala za svojim domainom. ovek je pomiljao, kada bih mogao da ulovim i ubijem tu pticu i to bi bila neka pobeda a vredelo bi je i pojesti. Ali Aoz Run imao je preih problema od gladi. Najpre, morao je nadvladati fagora. Dok se kroz lie koje gaje titilo probijala zora, mogao je da vidi obale reke sa kojih je otrgnut. Tamo, na movarnom tlu, stajala su etiri fagora, na ramenu svakoga od njih stojala je govedarica ili je lenjo klizila kroz vazduh nad njima; jedan se drao za grivu kaidava. Stajali su tamo satima, gotovo bez pokreta, i zurili prema ostrvu. Na sigurnom rastojanju od njih na rubu vode stojao je Gru. Pasje nemirno sedao, cvileo, koraao napred nazad, zagledao tamnu, kovitlavu bujcu. Grizui bradatu donju usnu do bola. Aoz Run pokua da sklizne jo du svoje grane, da bi mogao da posmatra povratak svog neposrednog neprijatelja. Lagano se pokratao. Poto izgleda da nije bilo gde da se ode sa ostrva, pretpostavljao je da e udovite samo napraviti krug i vratiti se; daje u boljem stanju, mogao bi da mu pripremi neko neugodno iznenaenje pri povratku. kiljio je prema nebu. Frejr se rasplitao iz barijere drvea, oigledno neta26 knut nakon iskustva od prethodnog dana. Bataliks, koji se ve podigao, nestao jc u oblaku. Aoz Run udeo je za snom, ali se nije usuivao. Fagor se verovatno isto oseao.

Od udovita nije bilo ni traga ni glasa. Jedino se moglo uti neprekidno grgoljenje vode koja je urila premajugu. Bila je ledeno hladna Aoz Run dobro se seao toga. Njegov neprijatelj patie od toga to joj se izlagao. Izgledalo je verovatno da fagor priprema zamku za njega. I pored bola, osetio je poriv da sie sa drveta i pogleda. Kada je doneo tu odluku, ekao je nekoliko minuta da bi prikupio snagu. Poeao se. Kretanje je bilo teko. Udovi su mu se ukoili. Njegove velike crne koe jo uvek su bile oteale od vode. Glavni problem bila je njegova leva noga; bilaje bolno naduta i tvrda; nije mogao da savije koleno. Svejedno, uspeo je da sklizne niz drvo i da se konano prui po tlu. Leao je tamo u agoniji, zadihan, nesposoban da se podigne, oekujui u svakom trenutku da fagor iskoi i ubije ga. Fagori na obali videli su kako se kree i dozivali su, ali njihovi glasovi, kojima je nedostajala silovitost ovekovog, jedva da su se mogli uti od uma ustrih voda. I Gru poe da zavija. Aoz Run podigao se na noge. Pokraj uspenjenog ruba vode naao je granu oljutene kore, koju je upotrebio kao taku. Strah, hladnoa, povreda kovitlali su se u njemu poput bujice i gotovo doveli do toga da se sruio. Oajniki se obazirao, eao se, usta su mu visila, ekao napad. Nigde nije mogao da vidi fagora. Srediu te, izmetu, makar nikada ne uspeo nita drugo... Jo uvek sam gospodar Embrudoka..." Kretao se napred korak po korak tako da su gomile stenja koje su prekrivale sredinji deo ostrva izmeu sebe i blie obale, da ga fagori koji su uvali strau nisu mogli videti. Sa njegove desne strane, kamenje, otpaci, tanuna trava sputali su se u bujicu, koja se, glatka, varljivo komeala prema suprotnoj obali. Magla se udruila sa vodom, kovitlala se nad njenom mermernom povrinom. Neuhranjene mladice i starije drvee delili su njegovo brodolomnitvo, mnogi od njih polomljenih jedara zbog kamenja koje se navalilo na njih tokom ranijih plavljenja. Ova sloena oblast prirodne nesree nije merila vie od dvanaest metara na najirem mestu; ipak, njena duina poput kime divovskog potopljenog stvorenja razdvajala je bujicu dalje nego to oko dopire. Poput ranjenog medveda, epao je napred, vodei rauna, tokom tog bojaljivog oblisaka radi pregleda situacije, da se dri ruba vode i da dri to je god mogao vie prostora izmeu sebe i mogueg napada. Jedan jelen, visoko uzdignute glave, blistavih oiju, pojavio se iz grma pa266 prati ispred njega. Pao je u zaprepaenju kada se ovaj bacio u bujicu sve dok iznad

vode nije bila samo njegova crvenkasto smea glava koja je nosila rogove sa tri paroka. Tuno se oglasivijelen prepusti svoje mono telojo veoj silini voda, koje ga odnesoe u irokom luku. inilo se da stvorenje ne moe da doe do suprotne obale i jo uvek je hrabro plivalo kada ga je Aoz Run izgubio iz vidika u zidovima magle. Kasnije, dok se teturao preko sruenog drveta, ponovo ugleda govedaricu. Gledala gaje blistavim reptilskim okom, sedei na krovu kuice napravljene od velikih kamenova i trave. Zidovi kuice bili su od klesanog kamena; nagomilani krupni obluci, lie paprati, poupane mladice bili su nabacani da bi izgledalo da je kuica u stvari prirodni objekat. Aoz Run probijao se prema prednjem delu tog pribeita, jer je zakljuio da fagor mora daje unutra. Na mestu gde je tlo bilo udubljeno, voda se komeala na tri stope od drveta. Ovde se ostvro prekidalo. Izranjalo je nekoliko metara dalje uzvdno svojim ogranienim pravcem, tanuni brod koji je nosio beskorisni tovar kamenja. Dva dela bili su razdvojeni procepom punim vode koja se vrtloila, ne dubljim nego do kolena. ovek-medved mogao je da ode na sigurno. Fagor, sa mrnjom prema vodi koja je obeleavala njegovu vrstu, nikada ga ne bi sledio. Ledena hladnoa struje ugrizla je njegove kosti poput zuba aligatora. Glasno je groktao dok se teturao prema produetku ostrva. Pao je. Ostao je da lei niice, puzao je medu stenjem, izvijao se da bi pogledao na kuicu. Njegov protivnik morao je biti unutra bolestan, povreen kao i on sam. Pridigao se na noge i poeo da obilazi ostrvo, glupavo se obazirui, konano je upotrebio no da bi odrezao dve vrste motke. Uzeo ih je pod miku i ponovo uao u grubu struju, epajui uz pomo take. Pogled mu je bio prikovan za vrata kuice. Kada je doao do tamo, dolo je do pokreta iznad njegove glave. Govedaruca je sunula nanie i posekla mu lanak vrhom kljuna. Odbacivi taku i motke, izmahnuo je po vazduhu noem. Sledei put kada je ptica nasrnula, zasekao joj je grudi. Nespretno je skliznula i sletela na nekakav trupac, oko nje rasipalo se peije poprskano crvenom krvlju. Zateturao se napred i zaglavio dve motke na njihovo mesto, jednu ispod zasuna, drugu ispod gornje arke vrata. Vrata smesta poee da se tresu. Usledilo je treskanje u njih i urlanje, dok se fagor borio da izae. Motke su vrsto drale.

Podigao je taku. Kada se okretao da bi se povukao na svoje ostrvce, pogled muje pao na govedaricu. Skakala je sa jedne noge na drugu, krv joj se slivala sa grudi. Podigao je taku iznad glave, vrsto udario i ubio pticu. Nosei je ispod ruke, epao je po trei put kroz ledenu vodu. Na drugoj strani, bacio se dole da bi masaom vratio neto ivota u noge. Proklinjao je bol koji je oseao u kostima. Udaranje o vrata se nastavljalo. Pre ili kasnije, jedna od motki ispae, ali trenutno je fagor bio spreen dok je gospodar Embrudoka trijumfovao. \ ukui govcdaricu. Aoz Run otpuzuo jc izmeu dva stabla koja su se naslanjala jedno na drugo i dovukao kamenje oko sebe radi zatite. Slabost gaje saletala u talasima. Zaspao je lica zagnjurenog u jo uvek toplo perje na grudima ptice. Probudili su ga hladnoa i obamrlost. Frejr je bio nisko na zapadnom nebu, tonuo je u zlatnu izmaglicu. Kobeljajui se u svom sklonitu, mogao je da pogleda prema blioj obali. Fagori su jo uvek ekali. Iza njih, tlo se uzdizalo; mogao je da razazna mesto gde je Eline Tal pao. Iza. magliast, uzdizao se vei straar. Nije bilo ni traga od Grua pokraj bujice. Noga je manje bolela. Unatrake se iskobeljao iz rupe i podigao se. Fagor je ekao na svega nekoliko metara odatle^ sa druge strane struje. Iza njega bila je kuica, ija su vrata jo uvek bila netaknuta. Krov je bio razruen, njegovi kamenovi razbacani okolo; fagor je tuda pobegao. Uz frktanje, fagor je okretao glavu najpre na jednu stranu pa na drugu, njegovi rogovi hvatali su zrake sunca dok je obavljao taj tajanstveni pokret. Bio je alostan primerak, krzno mu je bilo umreno od nedavnog uranjanja u reku. Bacio je nespretno koplje kada se Aoz Run pojavio pred njim kao puna meta. Aoz Run bio je previe ukoen, previelznenaen, ali projektil gaje iroko promaio. Video je daje to jedna od motki koju je izrezao da bi zaglavio vrata. Moda je loe bacanje znailo da je fagor povredio ruku. Aoz Run pokaza pesnicu. Uskoro e biti mrano, za koji trenutak. Instinkt gaje naterao da potpali vatru. Zauzeo se tim .poslom, zahvaljujui Vutri to se oseii jae, a ipak zbunjivalo gaje to se nekako tajanstveno oseao bolesnim. Moda se radi o gladi, kazao je sebi; ali hrana e biti pri ruci, jednom kada bude imao vatru. Kada jc nakupio granice i trulu parad drveta i naprav io zaklonjeno mesto medu kamenovi ma, bacio se na posao kao dobar lovac, trljajui prut meu dlanovima. Suvo drvo poe da se dimi. udo se dogodilo i planula je mala vatra. Otre crte

lica Aoza Runa malo omekae dok je gledao u sjaj meu svojim dlanovima. Fagor je stajao na odstojanju i posmatrao, nepokretan. Sine Frejra, ti pravi toplo", doviknuo je. Podigavi pogled, Aoz Run od svog protivnika vide samo obrise koji su se ocrtavali u zlatu zapadnog neba. Ja pravi toplo, a osim toga sada u da skuvani i pojedem tvoju govedaricu, mrani." Da mi pare govedaricu." Bujica e se povui za dan ili dva. Tada emo obojica moi kui. Za sada ostani gde si." Fagor je grleno naglaavao rei. Rekao je neto to Aoz Run nije razumeo. Ovaj unu pokraj vatre, virei preko tamne vode prema svom protivniku, ija je silueta sada nestajala medu siluetama drvea i bregova, crnim u sunevom zalasku. Aoz Run se eao, grebao noktima ispod krzna i njihao se tamo-amo. 268 ..Ti. Sine Frejra. bolestan si i umree noas." Imao je tekoa u izgovoru suglasnika i oni su kod njega zvuali kao gruba z. Bolezdan? Jeste, bolezdan sam. ali sam jo uvek gospodar Embrudoka. odgovnao te." Aoz Run poe da doziva Grua, ali nije bilo odgovora. Bilo je suvie tamno na kopnu da bi se videlo da li fagori i dalje ekaju pokraj bujice. itav svet utapao se u noi i pretvarao u neto to nije predstavljalo nita vie od senovitog odraza. Uplaen u svojoj bolesti, pomislio je daje fagor unuo, kao da hoe da pokua da preskoi prostor koji ih je delio. Zamahnuo je pesnicom. Dri se svog sveta, ja u svog." Ve i samo izgovaranje tih rei iscrpelo ga je. Drao je ake preko oiju i dahtao onako kako je Gru dahtao nakon itavog dana lova. Fagor dugo nije odgovarao, kao da pokuava da svari ovekovu izjavu i konano odlui daje odbaci. Toje uinio bez ijednog pokreta, rekavi: ivimo i umiremo u izdom zvetu, izdom zvetu. Zato ze moramo boriti." Rei su dopirale preko vode do Aoza Runa. Nije mogao da shvati njihovo znaenje. Seao se samo daje vikao na ej Tal da e preiveti samo jedinstveni. Sada je bio zbunjen. Bilo je to tipino za nju. da ne bude oveku pri ruci kada je potrebno. Okrenuvi se prema vatri, pao je na kolena, gurnuo jo granica u plamen i poeo krvavi posao komadanja ptice. Otkinuo je jednu od njenih nogu, sa koje su visile

ile i naboje na prut. Pripremao se daje gurne u vatru kada je shvatio da agonija osipa po njegovoj koi odjekuje kroz sve njegove kosti; kao da muje skelet bio u vatri. Bolest ga preplavi. Iznenada muje ideja da jede bilo ta bila odvratna. Zateturao se unatrag na noge, zagazio u vatru, zaepao prema vodi, poeo da ide u krug, plaui, drei u vazduhu okrvavljeni ud. um vode bio je glasan. inilo mu se daje reka postala nepokretna; ostrvoje bilo tanki amac koji je velikom brzinom iao preko povrine jezera; nije mogao da upravlja njegovim kretanjem; a jezero je neprekidno ilo, pravo u veliku peinu tame. Usta peine se zatvorie i progutae ga. Ima kotanu groznicu", kazao je fagor. Zvao se Ihamm-Vrrmar. Nije bio ratnik. On i njegovi prijatelji bili su putujue drvosee i trgovci gljivama. Kaidavi su im bili ukradeni. Kada su se dva Sina Frejra pojavila medu njima, samo su inili svoju moralnu dunost, a posledica toga bila je da se Ihamm-Vrrmar sada naao u nevolji. Trgovce gljivama prema zapadu je poterao splet okolnosti. Ili su u suprotnom pravcu, sledei povoljne vazdune oktave, kada su naili na skromne trgovce kakvi su i oni bili i koji su govorili o velikom svetom pohodu koji je napredovao i unitavao sve pred sobom. Iako uznemireni, trgovic gljivama nastavili su hladnijim terenima, ali su morali da skrenu dugom dolinom ije su vazdune oktave bile zagaene, Dooe poplave. Bili su prisiljc269 ni da se povuku. Neugodnost i zbunjenost preplavie im same edre. Stajao je nepokretno na rubu poplave i ekao smrt zlog, neofotmljenog bia. Sina Fejra. Njegov nestanak u tami doneo mu je olakanje. Pokrenuo se iz svog sledenog poloaja i poeo da masira povredenu ruku. No je bila dobrodola. Na izvesnom rastojanju, njegov neprijatelj leao je pruen preko gomile kamenja. Sa te strane vie nee biti problema. Na kraju krajeva, iako su bili parazitske prokletinje. Sinove Frejra trebalo je saaljevati: svi su se pre ili kasnije razboljevali u prisustvu rase dvoseklih. Bilo je to vie nego pravda. Ihamm-Vrrmar stajao je nepokretan i putao da asovi prolaze. Bolezdan si i umree", povikao je. Ali i on se oseao ravo. Poeao se po vratu svojom zdravom rukom i obazro se po prostranoj, mranoj oblasti oko sebe. Potpuno crnilo ve je nestajalo. Negde na istoku, Bataliks, taj dobri vojnik, Bataliks, otac rase dvoseklih, ve je ispruao blede niti svog prisustva. IhammVrrmar vratio se do kuice bez krova i legao; ljubiaste oi su mu se zatvorile; spavao je bez sna i bez pokreta.

Preko visokih voda poplave iskrao se titraj svetlosti sa istoka, obeanje Bataliksove zore. Bataliks e se mnogo puta podii pre nego to poplavne bujice nestane, jer te poplave napajali su divovski vodeni rezervoari koje je sadravao daleki Nktrihk. Doi e vreme kada e poplavna bujica probiti za sebe normalno korito reke. Jo kasnije, pokreti u masi zemlje skrenue reku na neko drugo mesto. Do perioda jo uvek udaljenog mnogo vekova kada Frejr dostigne maksimum svoje slave, ova zemlja isuie se i obrazovati deo Pustinje Madura, kojom e putovati nacije u budunosti od koje se sada ni deo nije nazirao. A dok su ovek i fagor spavali, nijedan od njih nije shvatao da e voda tei pokraj njihovog tankog pareta zemlje tokom itavog jednog doba. Bila je to privremena poplava; ali ta poplava trajae sledeih dve stotine Bataliksovih godina. 13. POGLED SA POLA RUNA Sa zemaljskoj osmatrakoj slanici, pojam ..kotana groznica" bio je dobro poznat. Bio je to deo sloenog mehanizma bolesti koju je izazivao vinis poznat uenim porodicom na Avernisu kao lieliko virus, a njegovo dejstvo oni su bolje razumeli od onih koji su bolovali i umirali od njega na planeti ispod njili. Istraivanje lielikonijske mikrobiologije hilo ie toliko uznapredovalo da su zemlnuu znali Ja se virus nianijesiuje Jvaput u luku svakih ISJ5 goJina hcUkonijskc gujine. taku jc heUkonjanima mogla Ja izgleda drugaije, tc nianilesiacije nisu hite na su miiie. Do njih je bez zironine dolazilo tokom perioda od dvadeset pomraenja koja SII se odigravala kasnije tokom velike godim: Klimatske promene koje se poklapale sa pomraenjima delovale su Lio okidai liiperaktivne jdze virusa .vozi su. kako se pokazivalo, obrazovali odraz u ogledalu izmeu sebe i iji je ezekat bio podjednako razoran iako potpuno razliit u razliitim periodima. Stanovnicima sveta u dubini dva razaranja predstavljala su razliite pojave. Besnelti su razdvojena za vie od pet helikonijskih malih vekova tlo jesi. neto vii od sedam zemaljskih vekova)aro su ili pod razliitim imenima, kao kotana groznica i gojila smrt. Siruza bolesti izazvana virusom, poput nezadrive poplave, micala ic na i Moriju svili kroz ije zemlji sc probijala. I'a ipak. jedan zaseban virus, poput zasebne kapi vode. bio jc zanemarljiv.

Ileliko virus morao bi se uveati dese! hiljada puta pre nego \tn poslane vidljiv ljudskom oku. 1 eliina muje bila devedeset sedam milimikrona. Sastojao se od vree prekrivene ikosaeJrima koje su sainjavali lipi J i i proteini i u kojima jc bilo R\K: u mnogim pogledima, podsecaoje na plcomortni lielikoidalni virus kuji jc bio odgovoran za sada istrebljeiiu zemaljsku bolest zvani zauke. I ueni Ijiuli na Averniisu i posmairai HeUkoniji na Zemlji zakljuili sli zaukciju mg razornog virusa. Poput drevnog liindii boanstva Sive. predstavljao z< dvo: sekti princip unitenja i ouvanja. Ubijao je. a postojanje je sledilo njegovu smrtonosno Imdenje. Bez prisustva lieliko virusa na planeti, ne bi bio ntogue ni ljudski m Zagorski ivot. Zbog njegovog prisustva, ni jedna osoba na Zemlji nije mogla kroili nogom mi Ilelikoiliju i preive! i. \a HeUkoniji. vladanje lieliko virus i postavio corJon saiiitaire oko planete. Do sada, kotana groznica jo uvek nije ula u Lmbrudpk. Pribliavala mu sc. neumitno poput svetog pohoda mladog kzana. Hrr-Bral Ipna. Pitanje u umovima uenih ljudi na Averniisu bilo je ko e pm' napasti. Umove onih koji su iveli u Embrudoku zaokupljala su druga pitanja. Najhitnije pitanje u umovima ljudi koji su se mogli videti na vrhu klimave hijerarhije bilo je kako postii mo i, nakon postizanja, kako je zadrati. Sreom po itavo oveanstvo. veit odgovor na ovo pitanje nikada nije otkriven. Ali Tant Ein i Faralin Ferd, potkupljiv i i lakomisleni ljudi, nisu se zanimali za apstraktna pitanja. Kako je vreme prolazilo, i svanula je nova godina sudbonosna 26. godina po novom kalendaru a odsustvo Aoza Runa produilo se na vie od pola godine, dva porunika vodila su poslove po privremenom osnovu. Ovo im je odgovaralo. Manje je odgovaralo Rajnilu Lejanu. Njegov uticaj se poveao i kod dva regenta i kod saveta. Ali Rajnil Lejan video je daje Oldorando zreo za potpuno novi sistem: uvoenjem takvog neeg, osigurao bi mo nenasilnim sredstv ima koja su mu najbolje odgovarala. Prav ic se da poputa pritisak trgovaca i uvee novac da bi zamenio vekovima star sistem razmene. Od sada v ie nita nee biti besplatno u Oldorandu. za hleb plaae sc njegovim novcem. Zadovoljni to e i oni dobili deo. Tanl Fin i laralin lerd sloili su sc s planom Rajnila Lejana. Grad se irio svakim danom. Trgovina se vie nije mogla ograniiti

na predgraa; postajala je sredite ivota i tako se pojavila i u sreditu grada. A mogla se oporezovati uz novatorski nain razmiljanja Rajnila Lejana. Kupovina hrane nije dobra. Hrana treba da bude besplatna, kao vazduh." ...Ali dobiemo novac kojim sc moe kupili." ..Ne dopada mi sc to. Rajnil Lejan e se ugojiti", kazao je Datka. On i njegov drug gospodar zapadne savane koraali su prema Ojrinoj kuli i uz put v rili proveru nekih svojih zaduenja. Ta zaduenja bila su sv e brojnija kako se Oldorando irio. Sv uda su viali nova lica. Ueni.lanovi saveta ocenjivali sli potpomaui sc prstima dok su 10 inili da jedva da je etv rtina stanovnitva lokalno roena. Ostali su bili stranci, veina u prolazu. Oldorando sc nalazio na raskrsnici kontinenta, na kom jc saobraaj tek poinjao. Ono to je pre svega nekoliko meseci bilo otvorena zemlja sada je predsiav Ijalo sedite kuica i atora. Neke promene bile su dublje. Stari reim lova. naizmenino teak i lagodan, nestao je preko noi. Lejntal Ai i Datka drali su roba da im hrani hoksnije. Lov ina je postala retka, siungebazi su nestali, a nov i naseljenici dovodili su stoku koja je predstav ljala sreeniji nain ivota. ' l 'licaj bazara potpuno jc razorio lovako druenje. Oni koji su nekada uivali da poput vetrajau preko novootkrivenih panjaka, u danima Aoza Runa. sada su se zadov oljavali da etuckaju ulicom i da rade kao vlasnici tala, konjuari. silediie i svodnici. Gospodari zapadne savane sada su bili odgovorni za red u sve veem delu grada koji je leao zapadno od Vorala. Imali su erife koji su im pomagali. Robovi sa juga, veti zidari, gradili su im kulu u kojoj e iveti. Kamenolom se nalazio u brasimipima. Nova kula oponaala je oblik starih; imae dobar pogled na atore koje su gospodari eleli da nadgledaju i uzdizae sc punom visinom od svoja tri sprata. Nakon to su pogledali posao obavljen u toku dana i izmenjali par ala sa nadglednikom. Lejntal Ai i Datka krenuli su prema starom gradu, tiskajui sc kroz gomile hodoasnika. Podignuti su platneni zakloni, spremni da poslue potrebama takvih putnika. Svaki zaklon imao je odobrenje slube Lejntala Aia i nosio je broj prikazan na disku. Hodoasnici su urili napred. Lejnial Ai skloni ini sc s puta. naslonivi se 11a novi platneni zid. Pete mu naioc na vazduh, 011 sc okliznu i otkri da pada u rupu koju jc skrivalo platno. Izvukao jc ma. Tri bleda. mlada oveka. gola do pojasa, gledali su ga u stravi kada se okrenuo da se suoi s njima.

Rupa je bila duboka do pojasa i velika poput omanje sobe. Na elima ljudi bijp je nacrtano sredinje oko. Datka se pojavio na rubu platna i zagledao u iskopinu, cerei se ogodvtini prijatelja. ta to radite?" pitao je Lejntal Ai trojicu ljudi. Povrativi se od zaprepaenja, i rojim se isprsie. Jedan od njih ree: Ovo e biti oltar posveen velikom Nabinom Akhi i prema tome ovo je sveti teren. Moramo traiti da smesta ode odavde." Ja Sam vlasnik ovog terena", kazao je Lejntal Ai. Pokai mi dozvolu za najam tla." Dok su mladii izmenjali poglede, pojavilo se jo hodoasnika na rubu jame, gledali su u nju i mrmljali. Svi su nosili crno bele odore. Nemamo dozvolu. Nita ne prodajemo." Krupan ovek sa crnom tkaninom omotanom oko glave stajao je na rubu jame, a pratile su ga dve starije ene koje su izmeu sebe nosile nekakav veliki predmet. On se obrati dole pompeznim glasom: Mi smo sledbenici velikog Nabinog Akhe i irimo se prema jugu, da bismo irili glas. Nameravamo da ovde podignemo malu kapelu i zahtevamo da smesta ukloni odavde svoju bezvrednu osobu." Ja sam vlasnik ovog tla, posedujem svaku lopatu ove zemlje. Zato kopate tamo dole ako hoete da dignete kapelu koja ide gore? Vi, stranci, ne razlikujete zemlju i vazduh?" Jedan od mladih kopaa kazao je, kao da se izvinjava: Akhaje bog zemlje i podzemlja i mi ivimo u njegovim venama. iriemo njegove valjane vesti kroz sve zemlje. Nismo li mi uzimai iz Panovale?" Nita vi neete da uzimate u ovoj rupi bez dozvole", zaurlaoje Lejntal Ai. Napolje, svi redom." Krupni, razmetljivi ovek poe da vie. ali Datka izvue ma. On zakorai napred. Predmet koji su nosile dve ene bio je prekriven krpom. Zakaivi krpu vrhom maa. Datka ukloni tkaninu. Nezgrapna figura u ueem poloaju otkri se pred njima, poluljudska, njene ablje oi bile su slepe ali su zurile pred sebe. Bila je izrezbarena u crnom kamenu. Kakva lepota!" uskliknuo je Datka i nasmejao sc. Takva runa njuka i treba da bude pokrivena!" Hodoasnici sc razbesnee. Akhaje bio uvreden; suneva svetlost nikada ne treba da dotakne Akhu. Nekoliko ljudi bacilo sc na Dalku. Lejntal Ai iskoio je iz rupe

uz povik i navalio na hodoasnike udarajui pljotimicc maem. Okraj je na pozornicu doveo jednog erifa i dvojicu njegov ih ljudi naoruanih batinama i za kratko vreme hodoasnici su bili dovoljno isprebijani da obeaju da e se ubudue dobro ponaati. Lejntal Ai i Datka produili su do novih Ojrinih soba u Vrajinoj kuli, koja je bila dograena i poprav ljena. Ojre sc preselila zbog toga to je trg pod velikom kulom poslao veoma buan zbog drvenih duana i svratila za pie. Sa Ojre otili su Dol i njen mali sin. Rasti! Run Den. zajedno sa starom Dolinom majkom. Rol Sakil. Kako se odsustvo Aoza Runa sve vie produavalo. Dol se radi bezbednosti preselila u kutu u kojoj su bila smelena i dva sve nemarnija porunika. I aralin lerd i Tanl iiin. Na ulazu u kulu. koju su jo uvek naz.ivuli ej Talinom kulom, etiri krupna i mlada borlienska roba-slobodnjaka uvala su strau. To je sredio Lejntal Ai. Odgovorio je na njihove pozdrave kada su on i Datka uli. Kako jc Ojre?" upitao jc i ve poeo da gazi stepenicama. Oporavlja sc." Naao jc svoju voljenu u krevetu, sa Vraj. Dol i Rol Sakil kraj uzglavlja. Priao joj jc i obgrlio jc rukom. ,.Oh. Lejntal Ai bilo jc to tako strano. Tako sc plaim." Gledala gaje u oi. I'osmatraojc njeno lice i u njemu video iscrpljenost, uhvaenu tankim linijama pod njenim oima. Svi koji su sc podvrgavali razgovoru sa umrlima izgledali su starije nakon log iskuslv;1. Mislila sam da ti sc nikada neu vratiti, ljubavi", kazala jc. Svet ispod nas sve jc gori svaki put kada ga poseti." Starost sc gotovo presamilila Rol Sakil. Duga. seda kosa pokrivala joj jc licc, tako da sc mogao v idoli samo nos. Sedelaje pokraj kreveta i negovala unuka i kazala: Samo oni stari ne uspevaju da sc vrate. Ojre." Ojre se podie u sedei poloaj i vre zagrli Lejntal Aia. Mogao je da oseti kako sc trese. Ovoga puta izgledalo je dvostruko uasnije univerzum bez sunca. Sv ei ispod nas suprotnost jc naem, prvobitni kamenje kao sunce ispod njega, crn i isputa crnu svetlost. Svi fesapi vise kao zvezde ne u vazduhu. ve u stenc. Sve ih polako usisava crna rupa kamena... Tako su zli. oni mrze ive." Istina je", sloila sc Dol i pomilova mati. Mrze nas i prodrali bi nas kada bi mogli." kljocaju na tebe zubima dok prolazi."

Oi su im pune zlih prahova." ..I eljusti..." A tvoj otac?" upitao jc Lejntal Ai, vrativi je razlogu zbog kojeg je ula u pavk. Srela sam majku u svetu ispod nas..." Ojre na trenutak nije mogla da kae nita vie. lako se drala Lejntala Aia. svet vazdu'na kojem je pripadala jo uvek joj sc inio manje stvarnim od onoga koji je napustila. Nijedna jedina ljubazna re nije joj dola od majke, samo optube i napadi, i takva estina mrnje da bi sc ivi jedva usudili da otkriju tako neto. Rekla jc kako sam joj osramotila ime, od srama je oierala u grob. Ja sam je ubila, ja sam odgovorna za njenu smrt, gadila me se od prvog trenutka kada je osetila da se kreem u njenoj utrobi... Sve rune stvari koje sam uinila kao dete... moja bespomonost... moj izmet... Oh. oh, nc mogu da vam kaem..." Poelu je uasno da plae da hi olakala svoju bol. Vraj prie i pomoe Lcjniul Aiu daje dri. Nije to istina. Ojre. sve je to mata." Ali njena rasplakana prijaleijica samo ju je odgurnula. Svi su jednom bili u pavku. Svi su je gledali turobnim saoseanjcm. udubljeni u sopstvene misli. Dovoljno se oporavila da bi mogla da ga uhvati i dri se na razmaku od jedne ruke. zagledana u njega, crvenih oiju, lice joj se presijavalo od slina i suza. On nije bio lamo, hvala neka je Vuiri, on nije bio tamo. Nije jo doao trenutak kada e morati da propadne u svet ispod nas." Zagledali su sc zbunjeno na tu novost. Da bi prikrila uasnu zamisao daje Aoz Run. nakon svega, ipak sa ej Tal, Ojre je produila da govori. On sigurno ne bi postao takav zao gos. on je sigurno iveo dovoljno pun ivot da sc ne bi pretvorio ujedan od tih malenih smotuljaka zlovolje? Ako nita drugo, bar je za sada jo uvek poteen te sudbine Ali gde je ve toliko dugih nedelja?" Dal poe saoseajno da plae, dograbi Rastila Runa od majke, poe da ga ljulja u naruju i govori: Da li jc jo uvek iv? Gde je? Nije on bio ba toliko rdav. istini za volju... Jesi li sigurna da nije dole?" ..Kaem ti da nije. Lejnial Ai. Datka, on jc jo uvek negde na ovom svetu, iako sam Vutra zna gde je, loje sigurno." Rol Sakil poe da plae, sada kada njeni pokreti vie nisu bili zauzeti detctom. Svi moramo dole na lo uasno mesto. pre ili kasnije. Dol. Dol. sledei put bie red na tvoju jadnu siaru majku...Obeaj mi da e doi da me vidi, obeaj, a ja ti

obeavam da neu ni re rei protiv tebe. Nikada te neu kriviti zbog loga io si se umeala sa tim uasnim ovekom koji je uticao na iv ote svih nas..." Dok jc Dol smirivala majku. Lejntal Ai pokuavao je da smiruje Ojre, ali ona ga iznenada odgurnu i izadc iz kreveta, briui lice i duboko diui. Da me nisi dirnuo smrdim na svet ispod nas. Pusti me da se operem." Tokom svili tih alopojki, Datka je stajao u zadnjem delu sobe. njegova zdepasta fugura bila je naslonjena na grubi zid. lice kao do drveta. Sada je priao. Uutilc, svi vi, i pokuajte da razmislite. U opasnosti smo i moramo ovu novost okrenuti u svoju korist. Ako je \oz Run iv, potreban nanije plan delanja sve dok se ne vrati ukoliko moe da se vrati. Moda su ga zarobili mrani. Upozoravam vas, Faralin Ferd i Tant Ein urotili su se da preuzmu vlast nad Oldorandom. Najpre, nameravaju da osnuju kovanicu novca, za koju bi bio zaduen onaj crv Rajnil Lejan." Oi su mu skliznule do Vraj i ponovo nazad. Rejnil Lejan ve je pokrenuo kovae metala da kuju novac. Kada budu kontrolisali i plaali ljude, imae svu mo u rukama. Sigurno bi ubili Aoza Runa kada bi se vratio." Otkud ti to zna?" pitala jc Vraj. Faralin Ferd i Tant Ein su odavno njegovi prijatelji." Sto sc loga lie..." kazao jc Datka i nasmejao se. Led je vrst dok sc ne otopi." Napeto je stajao, gledajui u sve redom, konano se njegov pogled zaustavio na Lejntal Aiu. Sada moramo pokazali ta stvarno vredimo. Nikome ne smemo rei daje Aoz Run jo uvek iv. Nikome. Bolje neka budu nesigurni. Ostavite sve neka sumnjaju. Ojrina vest naterala bi porunike da smesta posegnu za vlau. Potrrudili bi se da ga preduprede pre nego to se vrati." Ne verujem..." poeo je Lejntal Ai. ali Datka. koji jc iznenada ovladao svojini jezikom, smesta ga prekide. Ko ima najv ee pravo da vlada ako je Aoz Run mrtav? Ti, Lejntal Ai. 1 ti. Ojre. Loilanunin sin i erka Aoza Runa. Taj Dolin malian opasan jc protivargument za kojim bi v ee moglo posegnuli. Lejntal Ai, ti i Ojre morate sc smesta ujedinili. Dostaje skanjevanja. Doveemo tuce svetenika iz Borliena radi ceremonije. a v i cele izjav iti da jc stari gospodar mrtav i da ele zato vas dvoje vladati umesto njega. Prihvatite vas." ..A Faralin Ferd i Tant Fin?"

..Moemo se pobrinuti za Faralin lerda i Tant Fina", kazao je Datka mrano. ,.1 za Rajnil Lejana. Oni ne uivaju optu podrku kao vi." Ozbiljno su posmalrali jedan drugog. Najzad Lejntal Ai progovori. ..Nemam nameru da uzurpiram titulu Aoza Runa dok je onju uvek iv. C'enim tvoje lukavstvo. Datka. ali neu da postupim po tvom planu." Dalka spusti ake na svoje usne i naprav i prezriv izraz. Shvatam. Dakle, nije le briga ako porunici izvre prevrat? Ubie te ako to uine a i mene." Ne verujem." Veruj li ta le jc volja, oni e te svakako ubili. I Ojre, i Dol i ovodete. Verovatno i Vraj. Izai iz svojih snova, jrubi su lo ljudi i morae da delaju vrlo skoro. Slepilo, glasine o kotanoj groznici delae dok ti sedi i tuguje." Bili bi bolje kada bismo vratili oca", kazala je Ojre. namerno ne gledajui Lejntal Aia ve Datku. Stvari se menjaju potreban nanije stvarno jak vladar." Datka se gorko nasmeja na njenu izjavu i bez odgovora pogleda kako je delovala na Lejntal Aia. Teka tiina ispunila je sobu. Lejntal Ai prekinu je tako to jc nespretno rekao: lagod da porunici nameravaju ili ne nameravaju.ja neu da se borim za vlast. To bi samo izazivalo raskol." Raskol?" kazao je Datka. Mesio je ve raskoljeno, klizi u haos sa svim tim strancima po okolini. Budala si ako si ikada v.-rovao u besmislice Aoza Runa o jedinstvu." Tokom rasprav e Vraj je ostala ncprimeino pokraj vrata u podu i bila je naslonjcna na zid. prekrtenih ruku. Sada je prila i kazala: ..Greite to mislite samo na zemaljske stvari." Pokazala je prema bebi i kazala: Kada je roen Rastil Run. njegov otac je naprosto nestao. To je bilo pre tri etvrti. Vreme dvostrukog zalaska je prolo. Znai da ima tri etvrti od poslednjeg pomraenja, upozoravam vas. Ili od poslednjeg slepila, ako vam se vie dopada stari naziv. Moramo vas upozoriti da se pribliava jo jedno pomraenje. Ojre ija obavile smo proraune i Vremena Dolina majka zapalaka. ,,U starim danima nikada nismo imali takve nesree. ta smo to uinili da ih zasluimo? Jo samo jedna takva sve e unititi." Ne umem da objasnim zalo; tek uim da objasnim kako", kazala je Vraj sa saaljivim pogledom prema staroj eni. A ukoliko sam u pravu, sledec pomraenje trajae mnoge due nego prethodno, a Frejr e biti potpuno prekriven

tokom vie od pet i po sati, a dogaaj e ispunjavati gotovo itav dan i poee kada sunca budu svanula. Moete zamisliti kakva bi panika mogla nastati." Rol Sakil i Dol poee da zavijaju. Datka im naredi otro da uute i potom ree: Pomraenje koje traje itav dan? Za nekoliko godina, ako si u pravu, neemo imati nita osim pomraenja, a Frejra uopte nee biti. Zbog ega tvrdi takve stvari, Vraj?" Okrenula mu se i ispitivaki pogledala njegovo mrko lice. Uplaivi se onoga to je videla, namerno je odgovorila u pojmovima za koje je znala da ih nee prihvatiti. Zbog toga to univerzum nije nasumian. On je maina. Zbog toga ovek moe da predvidi njegovo ponaanje." Tako duboka revolucionarna izjava nije sc u Oldorandu ula vckovinia. Ali potpuno je promaila Datku. Ako si u pravu, moramo pokuati da sc zatitimo prinoenjem rtava." Ne muei sc da odgovara. Vraj se okrenula i kazala: Pomraenja nee veno trajati. Nastavie se tokom dvadeset godina, a nakon prvih jedanaest bie sve kraa. Nakon dvadesetog, vie se nee ponavljati." Svojim reima elela je da ih primiri. Izraz na njihovim licima iskazivali su bol njihovih skrivenih misli: za dvadeset godina verovatno niko od njih nee biti medu ivima. Kako moe da zna ta e se desiti u budunosi. Vraj? To ak ni ej Tal nije umela". kazao je teko Lejntal Ai. elela je da ga dotakne, ali bila je previe stidljiva. Toje stvar posmatranja i prikupljanja injenica, stvar objedinjavanja svega toga. To je stvar razumevanja onoga to znamo, vienje onoga u ta gledamo. Frejr i Bataliks jako su daleko jedan od drugoga, ak i kada nam se ini da su blizu. Svaki odrava ravnoteu na rubu ogromne okrugle ploe. Ploe su nagnute jedna prema drugoj. Tamo gde se preseeaiu. dogaaju se pomraenja, zato to je na svet na jednoj liniji sa Frejrom, a Bataliks je izmeu. Razume li sve to?" Datka je iao gore-dole. Kazao je nestrpljivo: Sluaj, Vraj, zabranjujem ti da govori o tako ludim zamislima pred ljudima. Narod bi te ubio. Eto do ega dovodi akademija. Neu vie to da sluam." Pogledao ju je mrano, gorko, pa ipak nekako udnovato moleivo. Bila je zgranuta. Datka je napustio odaju bez ijedne rei. Iza sebe je ostavio samo tiinu. Prolo je tek nekoliko minuta kako je otiao kada je na ulici dolo do nekog komeanja. Lejntal Ai smesta je strao dole da bi video ta se deava. Sumnjao je

da se radi o Datkinaj intervenciji, ali njegov prijatelj je nestao. Neki ovek pao je sa ivotinje na kojoj je jahao i vikao je da mu pomognu stranac, sudei po odei. Gomila sc okupila oko njega, meu njima i lica koja jc Lejntal Ai znao. iako niko nije poao da pomogne putniku. Zaraza", kazao je neki ovek Lejntal Aiu. ..Ko god pomogne tom nitkovu i sam e biti bolestan do zalaska Frejra." Dovedena su dva roba i bolesnik je odvuen do svratita. Bilo je to prvo javno pojavljivanje kotane groznice u Oldorandu. Kada se Lejntal Ai vratio u Ojrinu sobu, ona je svukla svoje hoksnije i prala se nad lavorom, dovikujui iza zavese Doli i Vraj. Dolino lice sa jamicama na obrazima bar jednom je izraavalo odlunost. Odvojila je Rastila Runa sa sise i dala ga svojoj majci, uz rei: uj, prijatelju, mora neto uiniti. Pozovi ljude i govori s njima. Objasni im. Ne obraaj panju na Datku." Trebalo je to da uini, Lejntal Ai". doviknula je Ojre. Podseti ih sve kako je Aoz Run sagradio Oldorando i kako si mu bio veran porunik. Nemoj postupati po Datkinom planu. Ubedi sve da Aoz Run nije mrtav i da e se skoro vratiti." Tako je", kazala je Dol. Podseti ljude kako ga se plae i kako je sagradio most. Sluae te." Vas dve sredile ste nae nevolje izmeu sebe", kazao je Lejntal Ai. Ali ste pogreile. Aoza Runa predugo nema. Pola ljudi jedva da mu znaju ime. To stranci, trgovci koji su samo u prolazu. Idite do Pavka i pitajte prvog koga sretnete koje Aoz Run nee umeti da vam kae. Zbog toga je pitanje vladavine otvoreno." Postojano je stajao pred njima. Dol je stegla pesnicu prema njemu. Kako sme tqko neto da kae! Sve su to lai. Ako se kada se vrati, vladae kao nekad. A ja u se pobrinuti da izbaci Faralin Ferda i Tant Eina. A da ne pominjem onog gmizavca, Rajnila Lejana." Moda je tako, a moda i ne. Stvar je u tome to ga nema ovde. A ta je sa ej Tal? I nje nema isto toliko dugo. Ko danas pominje njeno ime? Tebi moda ona nedostaje i danas, Vraj, ali drugima ne." Vraj je zavrtela glavom. Tih je rekla: Ako hoe istinu, ne nedostaje mi ni ej Tal ni Aoz Run. Smatram da su nam upropastili ivote. Mislim daje ona unitila moj oh, bila je to moja greka, znam. a dugujem joj mnogo, budui da sam erka obine ropkinje. Ali previe sam ropski sledila ej Tal." Tako je", kazala je stara Rol Sakil, snano njiui bebu. Bila tije rdav primer, Vraj previe se devianski ponaala ta naa ej Tal. A ti si pola istim putem. Sada

valjda ve ima petnaest godina, to su skoro srednje godine, a jo uvek nisi leala s mukarcem. Navali na to, pre nego to je prekasno." Dol je kazala: Mama je u pravu. Vraj. Videla si kako je Datka izleteo odavde, besan zato to si raspravljala sa njim. On te voli, eto zalo. Budi poslunija. ene treba da budu takve. Obujmi ga rukama i dae li ta god hoe. Verujem da je vrlo pohotan." Obujmi ga nogama, a ne rukama, to tije moj savet". kazala je Rol Sakil, gaui od smeha. ..Puno lepih ena sada ide Oldorandom nije to kao kada smo bile skroz mlade, kada su zalihe puti bile male. ta se sve moe nai po bazarima danas! Nije ni udo to hoe novie. Znam u koji e ih prorez gurati..." Dosta", kazala je Vraj, crvenih obraza. Srediu svoj ivot bez tvojih prostakih saveta. Potujem Datku, ali uopte nisam luda za njime. Promeni lemu." Lejntal Ai uze Vraj za ruku utenim pokretom kada se Ojre pojavila iza zavese, kose prikupljene povrh glave. Ostavila je svoje koe hoksnija, koje su se meu mladim svetom Oldoranda smatrale staromodnim. Umesto toga, obukla je zelenu vunenu haljinu koja je dopirala skoro do poda. Vraj je dobila savet da to pre nade oveka ba kao i ti", kazao je Lejntal Ai. Datka je bar zreo i zna ta hoe." Lejntal Ai namrtio se na tu primedbu. Okrenuvi leda Ojre, kazao je Vraj: Objasni mi to o dvadeset pomraenja. Nisam razumeo ta si govorila. Kako je to univerzum maina?" Namrtila se i onda rekla: ,,I pre si uo elemente, ali nisi hteo da slua. Mora biti spreman da veruje daje svet udniji nego to misli. Pokuau da razumljivo objasnim. Zamiljam da se zemljine oktave produuju u vazduhu visoko nad nama. isto kao i u tlu. Zamisli da ovaj svet, koji l'agori nazivaju Hrl-lkor, ravnomerrio sledi svoju oktavu. Zapravo, njegova oktava ide u krug oko Batalksa. Hrl-lkor obie oko Bataliksa jednom u svakih etristo osamdeset dana odatle naa godina, kao to vidi. Bataliks se ne kree. To se mi okreemo." A ta se deava kada Bataliks zae svake veeri?" Bataliks je nepokretan na nebu. To se mi kreemo." Lejntal Ai se nasmejao. Praznik dvostrukog zalaska? ta se onda kree?" Isto. Mi se kreemo. Bataliks i Frejr ostaju nepokretni. Ukoliko ne veruje u to, ne mogu ti dalje objanjavati."

Svi smo videli da se straari kreu, draga moja Vraj, svakog dana svojih ivota. I ta onda sledi, ukoliko recimo pretpostavim da su se oba zamrzla na nebu.?" Oklevala je, a onda je rekla: Pa, zapravo se Batiliks i Frejr kreu kako Frejr postaje sve sveliiji." Hajde prvo si elela da me natera da poverujem da se ne kreu, zatim da se kreu, zatim da se ipak kreu. Prestani. Vraj verovau u tvoja pomraenja kada se budu dogodila, a ne pre." Uz nestrpljivi vrisak, podigla je koatu ruku iznad njegove glave. ,,0h, svi ste takve budale. Neka se Emorudok raspadne, ta ima veze? Ne moe da shvati ni najprostiju stvar." Izletela je iz odaje jo gnevnije od Datke. Postaje neke proste stvari koje i ona ne razume", kazala je Rol Sakrl ljuljajui deaia. Vrajina stara soba odraavala je promene koje su zahvatile Oldorando. Vie nije bila tako tmurna. Neobine stvari sakupljene sa raznih strana ispunjavale su sobu. Nasledila je neto od ej Tatinih dakle Loilanuninih stvari. Kupovala je po bazarima. Zvezdana mapa koju je sama napravila visila je u blizini prozora, sa putanjama ekliptike koje su dva sunca ostavljala na njoj. Najednom zidu nalazila se drevna mapa, koju joj je poklonio novi oboavalac. Naslikana je mastilom u boji na pergamentu. Bila je to njena otaasalska mapa koja je prikazivala itav svet, kojoj nikada nije prestajala da se divi. Svet je naslikan kao okrugao, a njegove kopnene mase okruivao je okean. Poivao je na prvobitnom kamenu veem od sveta iz kojeg je svet iskoio ili bio izbaen. Kopna koja su prikazana jednostavnim crtama obrisa bila su oznaena kao Sibornal. Kampanlat koji se nalazi ispod i Hespagorat izdvojen na dnu. Neka ostrva bila su formalno naznaena. Jedini ubeleeni grad bio je Otaasal, smeten u sredite sveta. Pitala se koliko bi daleko morao da bude ovek da bi video stvarni svet na takav nain. Bataliks i Frejr bili su jo dva okrugla sveta, dobro je to znala. Ali njih nije drao nikakav prvobitni kamen; zato bi onda bio potreban ovom svetu? U nii u zidu stajala je, pokraj mape, figurica koju joj je Datka doneo. Skinula ju je odatle i pomalo je rasejano uzela u ruke. Prikazivala je par koji je uivao u voenju ljubavi u ueem poloaju. ovek i ena bili su izrezbareni od kamena. Ruke kroz koje je predmet proao uinile su ih bezimenim, starost im je obrisala crte lica. Kip je predstavljao vrhunski in sjedinjavanja i Vraj gaje enjivo gledala dok joj je poivao u ruci. To je jedinstvo", promrmljala je tihim glasom.

I pored sveg ismevanja svojih drugarica, beznadeno je elela ono to je kamen predstavljao. Takode je shvatila, kao i ej Tal pre nje, da je put do znanja osamljen. Da li je figurica predstavljala par stvarnih ljubavnika ija su imena izgubljena daleko u prolosti? Bilo je nemogue odgovoriti na to. U prolosti su leali odgovori na mnogo onoga to se nalazilo u budunosti. Beznadeno je gledala u astronomski asovnik koji je pokuavala da napravi od drveta i koji je leao na stolu pored uskog prozora. Ne samo daje bila nenaviknuta na rad sadrvetom. ve osim toga nije ni dokuila princip koji jc drao svet, tri sveta lutalice i dva straara na svojim stazama. Iznenada je shvatila u.i medu sferama postoji jedinstvo sve su one bile od istog materijala, kao to su ljubavnici bili od kamena. A sila snana kao seksualna elja sve ih. je tajanstveno povezivala i diktirala im pokrete. Sela je za sto i poela je da razdvaja poluge i prstenove i da pokuava da ih preuredi na novi nain. Bila je zauzeta time kada se sa vrata zauo nekakav zv uk. Rajnil Lejan prikrade se u sobu, urno se osvrui da vidi da unutra nema v ie nikoga. Video ju je uokvirenu u bledo plavom pravougaoniku prozora, svetlost je poivala na njenom profilu. I'jednoj ruci drala je drvenu loptu. Kada je uao. ona je napravila pokret kao tla e se podii, i on vide jer paljivo je posmatrao ljude da ju je jednom napustila njena uobiajena uzdranost. Uznemireno se nasmeila i zagladila svoje koe hoksnija preko oblika svojih grudi. (Jurnuo je vrata iza sebe da se zatvore. Majstor tuvilaca ovih dana je poprimio dostojanstven izgled. Njegova iljata brada bila je vezana sa dve trake, na nain koji je video kod stranaca, a nosio je svilene pantalone. U poslednje vreme priklanjao je panju Vraj i, poklanjao joj takve stvari kao to je bila mapa Otaasala koju je naao u Pavku i paljivo sluao njene teorije. Sve toje smatrala na neki mrani nain uzbudljivim. Iako nije verovala njegovom uglaenom ponaanju, sve gaje vie cenila, kao i njegovo zanimanje za njene postupke. Previe radi, Vraj", kazao je, pokazavi prstom na nju i podigavi obrvu. Vie vremena provedenog napolju vratilo bi boju u tc draesne obraze." Zna koliko imam posla sada kada moram da vodim akademiju dok nema Amin Lim, koja je otila sa Sej Tal. a istovremeno da radim sopstvene stvari."

Akademija je cvetala kao nikada pre. Imala je sopstvenu zgradu, a velikim delom vodila ju je jedna od pomonica Vraj. Uzele su uene ljude da govore; prilaziio se svakome koje prolazio kroz Oldorando. Mnoge ideje pretvorile su u praktine stvari u radionici ispod uionice. Sam Rajnil Lejan vodio je rauna o svemu to se deavalo. Njegovom oku nita nije izmicalo. Kada je primetio kamenu figuricu na stolu izmeu razbacanih komadia, paljivo ju je razgledao. Pocrvcnela je i uznemirila se. Stara stvar." Ali jo uvek veoma popularna." Zakikotala se. Mislila sam na figuricu." Ja sam mislio na ono to figurica prikazuje." Spustio je figuricu i aljivo je pogledao, zatim se naslonio na rub stola tako da su im se noge dodirivale. Vraj se ugrize za usnu i spusti pogled. Imala je erotskih matarija o ovom oveku koga nije mnogo volela. a sada su joj se sve odjednom vratile. Ali Rajnil Lejan, kao to muje bila navika, izmenioje pravac. Nakon trenutka utanja. sklonio je nogu, proistio grlo i progovorio ozbiljnim glasom Vraj, medu hodoasnicima koji tek to su stigli iz Panovala nalazi se jedan ovek koji nije tako zaslepljen verom kao ostali. On pravi satove i precizno ih izrauje od metala. Za tvoju nameru drvo nije dobro. Dozvoli mi da ti dovedeni tog zanatliju i moe ga uputiti kako da struno izradi tvoj model." To nije obian sat, Rajnil Lejan". kazala je i podigla pogled kada je stao pokraj stolice, pitajui se da li se za njega i nju moe smatrati na bilo koji nain da su napravljeni od istog kamena. To sam shvatio. Ti uputi oveka o maini. Ja u mu platiti. Uskoro u imati znaajno mcsto i moi da zapovcdani kako god elim." Ustala je da bi bolje procenila njegovu reakciju. ujem da e vodili oldorandsku kovnicu novca." Suzio je pogled i posmatraoje. napola nasmeeno. napola ljutilo. Ko tije to rekao?" Zna kako se vesti ire." Faralin Ferd ponovo brblja i kada ne treba." Ba ga ne ceni puno, kao ni Tant Eina, zar ne?" Odmahnuo je rukom i dohvatio njene ruke. Sve vreme mislim na tebe. Imau mo i, za razliku od ostalih budala za razliku od Aoza Runa verujem da se znanje moe

povezati za mo da bije ojaalo... Budi mi ena i imae ta god poeli. ivee bolje. Sve emo otkriti. Otvoriemo piramidu, to moj prethodnik, Datnil Skar, nikada nije uspeo, i pored svog blebetanja." Sakrila je lice, pitajui sc da li bi njeno tanko telo, njena osetljiva put mogla da priviknu i zadre mukarca. Izvukavi ruke iz njegovih, povukla se. ake su joj, sada slobodne, poput pticu uzletele do lica da bi pokuale da sakriju uzbuenje koje je oseala. Ne izazivaj me, ne igraj se sa mnom." Tebi je izazivanje potrebno, kouto moja." Suzivi oi, on otvori kesu za svojim pojasom i izvadi nekoliko novia. Pruio ih je prema njoj, kao ovek koji mami divljeg hoksnija hranom. Paljivo je prila da bi ih pogledala. Nove novanice, Vraj. Novac. Uzmi ih. Preobrazie Oldorando." Tri novia bili su nepravilno krunog oblika i grubo iskovani. Bio je tu i mali bronzani novi na kome je pisalo Pola runa", vei bakarni novi na koje je pisalo Jedan run" i mali zlatni novi sa natpisom Pet runa". Na sredini svakog novia bio je natpis: O L D ORAN DO Vraj se uzbueno nasmejala dok ih je razgledala. Nekako, novac je predstavljao mo, savremenost. znanje. ..Runi!" uzv iknula je. ..To je bogatstvo." Sam klju do bogatstva." Spustila ih je na otrcani sto. Proveriu tvoju inteligenciju uz pomo njih, Rajnil Lejan." to ti ima nain da odrava ozbiljan odnos sa mukarcem!" Nasmejao se, ali na njenom izduenom licu video je daje ozbiljna. Neka pola runa bude na svet, Hrl-lkor. Veliki jedan runje Bataliks. Ovaj mali zlatni je Frejr." Prstom je uinila da pola runa krui oko runa. Ovako se mi kreemo kroz gornje slojeve vazduha. Jedan krug je jedna godina za to vreme, pola runa okrene se oko sebe kao lopta etrsto osamdeset puta. Vidi? Kada mislimo da vidimo kako se run kree, to se mi kreemo na pola runa. A ipak, run ne miruje. U toje ukljuen opti princip, kao ljubav. Kao to se deji ivot okree oko majke, tako to ini pola runa oko runa a isto tako i run. sma-tram, oko pet runa." Smatra? Nagaanje?" Ne. Prosto posmatranje. Ali nijedno posmatranje, koliko god bilo prosto, ne moe napraviti niko drugi osim onih koji su predodreeni da to uine. Izmeu zimskog i

prolenog solsticija, pola runa odlazi na svoj maksimum sa svake strane runa." Pokazala je prenik njegove orbite: Zamisli da iza pet runa stoje mnogobrojne mrvice drveta koje predstavljaju nepokretne zvczde. Zatim zamisli da stoji na pola runa. Moe li to da zamisli?" Jo i vie, mogu da zamislim da si i ti tamo sa mnom." Pomislila je kako je brz, a glas joj je zadrhtao kada je kazala: Mi stojimo tu, a pola runa najpre ide sa ove strane runa, pa sa ove... ta primeujemo? Pa, da se ini da pet runa idu ispred nepokretnih zvezda." Samo se ini?" U tom pogledu, da. Taj pokret pokazuje i daje Frejr blizu kada se uporedi sa zvezdama i da se zapravo mi kreemo, a ne straari." Rajnil Lejan razmiljao je o noviima. Ali kae da se dve manje novanice kreu oko pet runa?" Zna da delimo grenu tajnu. Ovde se radi o tome daje tvoj prethodnik tajno otkrio ej Tali informacije sadrane u knjizi tvog udruenja... Po oznaavanju datuma kralja Denisa znamo daje ovo godina koju emo nazvati 446. To je broj godina nakon nekog Nadira..." Ja sam imao vie prilike nego ti da se zbunjujem tim oznaavanjem datuma, kouto moja. Datum Nula je godina najvee hladnoe i tame, prema Denisovom kalendaru." Tano kao to sam i mislila. Sada je godina 446 otkako je Frejr bio najblei. Bataliks nikada ne menja intenzitet svoje svetlosti. Frejr to ini iz nekog razloga. Nekada sam verovala da nasumino tamni i postaje sjajniji. Ali sada verujem da univerzum nije nita nasuminiji od jednog potoka. Postoje razlozi za sve; univerzum je maina, kao astronomski sat koji tei da ga oponaa. Frejr postaje svetliji zato to se pribliava ne, obrnuto mi se pribliavamo Frejru. Teko je otresti se starih naina razmiljanja kada su sadrana i u jeziku. U novom jeziku. pola runa i run pribliavaju se noviu od pet runa..." Igrao se traicom u bradi. Vraj vide da razmila o njenoj izjavi. ,,A zbog ega bi teorija pribliavanja bila bolja od teorije svetlo-tamno?" Pljesnula je rukama. ..Veoma pametno pitanje. Ako Bataliks ne menja svetlost iz tamnog u svetio, zato bi to inio Frejr ' Pola runa uvek se pribliava runu, iako se run uvek sklanja sa puta. Zato mislim da se run pribliava noviu od pet runa na isti nain a sa sobom nosi i pola runa. ta nas dovodi do pomraenja." Ponovo je pomerila dva novia manje vrednosti.

Vidi kako pola runa svake godine dolazi do take na kojoj posmatrai na njemu ti i ja ne mogu da vide pet zato to se jedan nade izmeu? Toje pomraenje." Zato onda do pomraenja ne dolazi svake godine? itava teorija ti propada ukoliko je samo jedan deo pogrean, kao to je hoksni ne moe da tri sasumo tri noge." Pametan si. mislila je mnogo pametniji od Datke i Lejntal Aia a meni se dopadaju bistri ljudi, ak i ako su bezobzirni. Oh, postoji razlog, koji ne mogu pokazati na dobar nain. Zbog toga i pokuam da napravim model. Uskoro u ti pokazati." Nasmeio se i ponovo je uzeo za vitku ruku. Drhtala je kao kada je bila u drvetu brasimipa. Zanatlija e ovde biti sutra i radie u zlatu prema tvojim uputstvima. ukoliko se sloi da bude moja i dopusti mi da to objavim. elim te blizu sebe u krevetu." ,.0h, morae da saeka... molim te..." Drhtavo je pala u njegove ruke kada ju je zagrlio. Ruke su mu se kretale njenim telom traei njene uske linije. Zaista me eli, pomislila ie. u kovitlacu, eli me na nain na koji se Datka ne usuuje. Zreliji je, mnogo inteligentniji. Nije ni upola toliko rav kao to oni misle. ej Tal je greila u vezi s njime. Greila jc ona u vezi sa mnogo stvari. Osim toga, navike su se izmenile sada u Oldorandu i. ukoliko me eli, imae me.. Krevet", zadrhtala je i upala njegovu odeu. Brzo, pre nego to se predomislim. Tako sam rastrzana... Brzo, spremna sam. Otvorena." ..Oh. moje pantalone. pazi..." Ali bilo muje drago zbog njene urbe. Osetila jc. videla njegovo rastue uzbuenje kada je nalegao svoju masu na nju. Zagroktala je kada se nasmejao. Imala je privienje njih dvoje, jedne puti, kako sc vitlaju medu zvezdama u zagrljaju velike, sveopte sile. bezline, veite... Leilite je bilo novo i jo uvek ne sasvim gotovo. Nalazilo se u blizini kraja grada i prualo se kao produetak onoga to se u starim danima zvalo Prastova kula. Ovde su dola dva putnika kojima ie pozlilo tokom putovanja. Preko puta radio je veterinarski hirurg koji je primao bolesne ivotinje. I leilite i veterinarska stanica bili su na zlom glasu prialo se da se alatke kojim obavljaju poslove zamenjuju izmeu njih; ali leilite je efikasno vodila prva ena koja je postala lan vidarskog udruenja, babica i uiteljica na akademiji, svima znana kao Mama Skantiom, prema cveu kojim je zahtcvala da se kite pod njenom upravom.

Rob je odveo Lejntal Aia do nje. Bila je visoka, zdepasta osoba srednjih godina, sa ogromnim grudima i prijatnim izrazom na licu. Jedna od njenih tetki bila je Nakrijeva ena. Ona i Lejntal Ai mnogo su godina bili u dobrim odnosima. Imam dva bolesnika u izolovanoj sobi koje bih volela da pogleda", kazala je i izabrala klju iz svenja koji joj je visio za pojasom. Odbacila je koe hoksnija u korist kecelje boje afrana koja je visila skoro do poda. Mama Skantion otkljua snana vrata na dnu svog ureda. Kroz njih su proli u staru kulu i popeli se uz stepenice sve do vrha. Negde ispod njih dopirao je zvuk klova na kojem je svirao pacijent koji se oporavljao posle bolesti. Lejntal Ai je prepoznao melodiju: Stani, stani, reko Voral". Ritam je bio brz, a ipak sa melanhonijom koja je odgovarala beskorisnim opomenama refrena. Reka je tekla i nece se zaustaviti, ne, ak ni radi ljubavi ili samog ivota... Svaki sprat u kuli bio je podeljen u male sobe ili elije, a na svakoj su se nalazila vrata sa ugraenom reetkom. Bez rei. Mama Skantiom povue poklopac koji je skrivao reetku i pozva Lejntal Aia da pogleda unutra. U eliji su bila dva kreveta i u svakom je bio ovek. Ljudi su bili gotovo nagi. Leali su gotovo kruto, ali nikada u potpunosti mirno. ovek blie vratima, koji je imao gustu grivu od crne kose. leao je izvijenc kime i ruku stegnutih iznad glave. Svojim zglavcima tako ie trljao o kameni zid da je sa njih curila krv i slivala se niz njegove ruke obeleene plavim tragov ima vena. Glava mu se kruto pomicala pod neobinim uglov ima. Uhvatio je pogled Lejntal Aia kroz reetku i pokuao da zaustavi oi na njemu, ali glava se i dalje upinjali! da nastav i svoje polagano kretanje. Arterije na njegovom vratu isticale su se poput kanapa. Drugi pacijent, koji je leao pod prozorom, drao je ruke vrsto stegnute uz grudi. Smotao bi se u loptu i potom razmotao, a istovremeno je tako mlatio nogama napred-nazad da su se manje kosti polomile. Njegov pogled, kao sumanut, kretao se od poda do tavanice. Lejntal Ai ga prepozna kao oveka koji se sruio na ulici. Oba oveka bila su smrtno bleda i svetlucava od znoja, iji se odbojni zadah probijao iz elije. Nastavili su da se rvu sa nevidljivim napadaima dok je Lejntal Ai navlaio poklopac preko reetke. Kotana groznica", kazao je. Stajao je blizu Mame Skantiom i pokuavao da joj razazna izraz lica u gustoj senci. Samo je klimnula. Sledio ju je niz stepenice. Klov je jo uvek umorno svirao.

Zbog eg' samo uri li? Nek' me elja njoj ponese Ili nek' me ostavi... Mama Skantion rekla muje preko ramena. Prvi je stigao pre dva dana trebalo je da te pozovem jue. Oni izgladnjuju sebe; jedva ih je mogue naterati da uzmu vode. Toje kao trajni miini gr. Njihovi umovi su zahvaeni." Umree?" Tek oko polovina preivljava kotanu groznicu. Ponekad, kada izgube priblino treinu telesne teine, jednostavno se izvuku iz toga. Potom se ustale na svojoj novoj teini. Ostali polude i umru, kao da im groznica ue u mozak i ubije ih." Lejntal Ai proguta knedlu, osetivi da muje grlo suvo. Kada se vratio u njene slubene prostorije, duboko je udahnuo u buketu skantioma i rejge postavljenog na prozoru, ne bi li obrisao zadah iz nozdrva. Zidovi su bili okreeni u belo. Ko su oni? Trgovci?" Obojica su stigli sa istoka, putujui sa raznim grupama madija. Jedan je trgovac, drugi bard. Obojica su imali fagorske robove, koji se sada nalaze u zgradi ivotinjskog hirurga. Verovatno tije poznato da kotana groznica moe da se iri veoma brzo i da postane velika zaraza. elim da ti pacijenti budu uklonjeni iz moga leilita. Treba da budu negde izvan grada, gde ih moemo izolovati. Oni nee biti jedini." Jesi li razgovarala sa Faralin Ferdom o tome?" Namrtila se. Gore nego da nisam. Pre svega, on i Tant Ein su kazali da bolesni ne smeju da idu odavde. Onda su predloili da se ubiju i pobaaju u Voral." Videu ta moemo da uinimo. Znam jedan ruevni toranj na oko pet milja odavde. Moda bi on odgovarao." Znala sam da e pomoi." Stavila je ruku na njegov rukav i nasmeila se. Neto prenosi bolest. Pod povoljnim uslovima, moe se iriti kao vatra. Umree polovina stanovnitva lek nam nije poznat. Ja verujem daje prenose oni prljavi fagori. Moda je to onaj miris u njihovim krznima. Noas ima dva sata Frejrovog mraka; u to vreme, narediu da se dva fagora kod ivotinjskog hirurga ubiju i zakopaju. elela sam da to kaem nekome od vlasti, pa zato kaem sad tebi. Znala sam da e biti na mojoj strani." Misli li da e proiriti kotanu groznicu?" Ne znam. Naprosto, ne elim da reskiram. Moda je uzrok sasvim drugaiji moda je izaziva slepilo. Moda je alje Vutra."

Ugrizla se za donju usnu. Video je zabrinutost na njenom prijatnom licu. Zakopaj ih duboko, tamo gde ih psi ne mogu iskopati. Ja u se umesto tebe potruditi oko ruevne kule. Oekuje li" oklevao je Uskoro jo sluaNe menjajui izraz, kazala je: Razume se." Dok je izlazio, klov je jo uvek svirao svoju setnu melodiju daleko u unutranjosti zgrade. Lejntal Ai nije mario da se poali Mami Skantiom, iako je za dva asa Frejrove tame pripremio druge planove. Datkinejutronje rei, nakon to se Ojre vratila iz transa govora sa mrtvima izazvanog pavkom, duboko su ga uznemirile. Video je snagu razloga koji su tvrdili da on i Ojre predstavljaju nepobedive pretendente na vodstvo u Oldorandu. Uopte uzev, eleo je ono na ta je imao pravo, kao to bi i bilo ko drugi. A u svakom sluaju je eleo Ojre. Meutim, da lije eleo da vlada Oldorandom? inilo se da su Datkine rei neznatno izmenile stanje. Moda sada moe pridobiti Ojre samo preuzimanjem vlasti. Ta razmiljanja obuzimala su mu um dok je iao da obavi posao u vezi s Mamom Skantiom, posao koji se ticao svih. Kotana groznica bila je legenda, pa ipak injenica da stvarnost jo niko nije iskusio inila jc legendu jo mranijom. Ljudi su umirali. Zaraza je bila poput luakog ubrzanja prirodnih procesa. 1 zato je radio bez albe, a pomo je dobio od Goida Hina. Zajedno, Ljental Ai i goni robova uzeli su dva fagora koji su pripadali rtvama kotane groznice i poslali ih u izolovanu eliju. Tamo su naterali fagore da prevale svoje bolesne gospodare na prostirke pletene od rogoza i da ih odnesu iz leilita. Umotane prostirke bezopasnog izgleda nee izazvati paniku. Mala grupa otila je sa svojim teretom van grada prema ruevnoj kuli za koju je znao Lejntal Ai. Sa njima se gegao stari gagorski rob, Mik. da bi na smenu preuzimao bolesnike. Ovo je bilo smiljeno da bi se njihovo napredovanje ubrzalo, ali Mik je toliko osta io da su ili sporo. Goida Hin, koji se takode pogurio od starosti, dok muje kosa porasla tako duga i kruta preko ramena daje podseao na jednog od svojih bednih zarobljenika, divljaki je bievao Mika. Ni bi ni kletve nisu mogli da ubrzaju starog, optereenog roba. On se teturao napred ne bunei se, iako su mu listovi iznad okova ogrubeli od bievanja. Nevolja sa mnom je to niti elim da zadam udarac biem niti da ga osetim", kazao je Lejntal Ai samom sebi. Novi niz misli iskrsnu mu u glavi, poput magle u

mirno jutro. Razmiljao jc kako mu nedostaju odreene dobre osobine. Bilo je malo toga to je eleo. Bio je zadovoljan danima dok su prolazili. da me Ojre voli i da lei u mom naruju. Bilo mije dovoljno to mije Aoz Run nekada bio kao otac. Bilo je dovoljno to se klima promenila, dosta to je Vutra naredio straarima da budu na svom mestu na nebu. A sada je Vutra dozvolio svojim straarima da lutaju. Aoz Run je nestao. A koja je bila ona runa stvar koju je rekla Ojre daje Datka zreo, podrazumevajui da ju nisam ' Oh. laj moj utljivi prijatelj, je li to zrelost, pretvoriti se u splet lukavih smicalica u svojoj unutranjosti? Zar zadovoljstvo nije dovoljno zrelo? Bilo je previe od njegovog dede, Malog Julija, u njemu, a premalo od Juliju Svetenika. I po prvi put za mnogo vremena, prisetio se oaranosti svoga dede sa Loil Braj i toga kako su sreno ostajali zajedno u sobi sa porcelanskim prozorima. Bilo je to drugo doba. Sve je tada bilo jednostavnije. Tada su bili tako zadovoljni s toliko malo. Sada nije bio zadovoljan zbog mogunosti da umre. Nije eleo da ga porunici ubiju ukoliko pomisle daje ukljuen u Datkine spletke. A nije eleo ni da umre od kotane groznice, zbog zaraze preko ta dva bednika koje su nosili iz grada. Jo uvek je bilo tri milje do kule na koju je mislio. Zastao je. Fagori i Goida llin automatski su nastavljali da koraaju sa svojim grenim teretom, lito ga opet, ponizno radi ono to je zatraeno od njega. Nije bilo razloga za to. Njegova glupava navika poslunosti morala se razbiti. Povikao je na fagore. Oni se zaustavie. Stajali su tamo gde su zatekli, bez pokreta. Samo ie teret na njihovim ramenima blago cvileo. groa. Pre nekoliko dana ovde je pojedeno jedno dete; dokazi su svedoili da su ubice bili sabljasti jezici grabljivci su prilazili u blizinu naselja sada kada su divlji hoksniji postali su redi. Znai da okolo nema mnogo ljudi. Lejntal Ai skrenuo je u bunje. Poterao je fagore da odnesu bolesne gospodare u bunje i da ih spuste. udovita su to uinila tako paljivo, da su se ovi zakotrljali po tlu, jo uvek u zgrenim poloajima. Usne su im bile plave, iskeene tako da su otkrivale ute zube i desni. Udovi su im bili izoblieni, kosti su pucketale. Na neki nain bili su svesni svog poloaja, a ipak nisu bili sposobni da prekinu neprekidno kretanje, dok su im se one jabuice uasno kotrljale u zategnutoj koi lica. ..Zna ta jc ovim ljudima?" pitao je Lejntal Ai.

Goida llin klimnuo je i zlobno se nasmeio da bi iskazao koliko je ovladao ljudskim znanjima. ..Bolesni su", kazao je. Lejntal Ai nije zaboravljao na groznicu koju jc jednom dobio od fagora. Ubij ljude. Neka fagori iskopaju grobove sopstvenim akama. to pre moe." ..Razumem." Goni robova teko prie napred. Lejntal Ai stajao je grane oslonjene o svoja lea, posmatrajui kako stari, debeli ovek ini ono to je zatraeno od njega, kao stoje Goida Hin uvek inio. Na svakom koraku postupka, Lejntal Ai zadavao je naredbe i one su izvravane. Oseao je da u potpunosti upleten u sve i nije eleo da skrene pogled. Goida Hin izvukao je kratki ma i njime probo srca bolesnika. Fagori su kopali svojim ronatim rukama dva bela fagora i Mik, gojazan kao i njegov gospodar, tu i tamo prekriven tamnom dlakom starosti, vrlo spor u radu. Svi fagori imali su okove na nogama. Otkotrljali su leeve u grobove i nogama nagurali prainu preko njih, a potom su stajali bez pokreta, kao to im je bio obiaj i ekali novu naredbu. Nareeno im je da iskopaju jo tri groba pod grmljem. To su i uinili, radei poput nemutih ivotinja. Goida Hin zabio je ma izmeu rebara dva tua fagora, a zatim obrisao utu krv o njihova krzna dok su niice leali, ne bi li oistio seivo. Mik je nateran da ih gurne u grobove i prekrije zemljom. Kada se podigao, suoio se s Lejntal Aiem, dok muje niz prorez desne nozdrve klizila bela mle. Ne ubiti Mika sada, gospodaru. Skini mi lance i pusti da odem da umrem." ta, da te oslobodim, ti stari govnaru, nakon svih tih godina?" kazao je Goida Hin i podigao ma. Lejntal Ai zaustavio gaje, gledajui prastarog fagora. Jahao je na leima tog stvorenja kada je bio dete. Dirnulo gaje to Mik nije pokuao da ga podseti na tu injenicu. Nije bilo slabikih podseanja na oseanja. Umesto toga, stajao je nepokretno i iekivao ta god ga snae. Koliko si star, Mik?" Oseanja, mislio je, moja oseanja. Ne moe da se suoi sa izdavanjem neophodne naredbe za ubijanje, zar ne? Ja zarobljenik, ne brojim godine." Suglasnici su se iz njegovog grla izvlaili poput pela. Nekada, mi dvosekli vladali smo Embrudokom, a vi Sinovi Frejra bili ste nam robovi. Pitaj Majku ej Tal ona je znala." Rekla mi je. I ubijali ste nas kao i mi vas."

Grimizne oi trepnule su jednom. Stvorenje je zarealo: Sauvali smo vas u ivotu tokom vekova kada je Frejr bio bolestan. Mnogo glupo. Sada ete svi vi Sinovi umreti. Skini mi lance, pusti da idem da umrem u povezivanju." Lejntal Ai pokazao je otvoreni grob. Ubij ga", naredio je Goida Hinu. Mik se nije suprotstavljao. Goida Hin odgura ogromno telo u udubljenje i nagura preko njega zemlju izmom. Potom je stajao u isprepletanom bunju, gledao u Lejntal Aia, vlaio usne i delovao uznemireno. Znam vas jo od malih nogu, gospodine. Bio sam vam veran. Ja, ja sam uvek govorio da vi treba da budete gospodar Embrudoka pitajte moje drugare ako nisam." Nije pokuavao da se odbrani maem. Ovaj mu ispade iz ruku i on se spusti na kolena, blebeui, povijene sede glave. Mik je verovatno u pravu", kazao je Lejntal Ai. Verovatno smo navukli zarazu. Verovatno je prekasno za sve." Ne osvrui se, ostavio je Goida Hina tamo gde se zatekao i dugim koracima poao ka krcatom gradu, besan na sebe to nije zadao fatalni udarac. Bilo je kasno kada je uao u svoju sobu. Obazirao se ne skidajui sa lica mrani izraz. Vodoravni zraci Frejra osvetlili su dalji ugao, blistalo zasvetleli, bacili ostatak sobe u neprilinu senku. Umio se i oprao ruke u lavoru, zahvatajui pregrtu hladne vode, putajui da mu curi preko obrva, kapaka, obraza, da mu kaplje niz bradu. Ponovio je to nekoliko puta, duboko diui, oseajui kako ga vrelina naputa a bes prema samom sebi ostaje. Kada je obrisao lice, zadovoljno je primetio da mu ake vie ne drhte. Svetio iz ugla skliznulo je na zid i pretopilo se u dimljivo utu, nainivi kvadrat ne vei od obine kutije, u kojem se raspadalo zlato sveta. Obiao je sobu, pokupio nekoliko stvari koje e poneti sa sobom, gotovo i ne razmiljajui ta ini. Zaulo se kucanje na vratima. Ojre proviri. Kao daje smesta osetila napetost u sobi, zastala je na pragu. Lejntal Ai gde si bio? ekala sam te." Bilo je neto to sam morao da uinim." Zastala je sa rukom jo uvek na bravi, gledala, uzdahnula. Sa svetlou koja je dopirala iza njega, nije mogla da razazna njegov izraz u polutmini koja je ispunjavala sobu, ali je osetila naglost u njegovom glasu. Je li se neto dogodilo, Lejntal Ai?"

Ugurao je svoj lovaki pokriva u zaveljaj i bacio ga na pod. Odlazim iz Oldoranda." Odlazi...? Kuda e?" ,,0h... recimo da idem u potragu za Aoz Runom." govorio je gorko. Izgubio sam zanimanje za za sve to se ovde nalazi." Nemoj biti aav." Prila muje za jedan korak dokje govorila, da bi ga bolje videla, razmiljajui kako deluje veliki u toj odaji niske tavanice. Kako e ga traiti u divljini?" Okrenuo je lice prema njoj i zabacio zaveljaj na jedno rame. Smatra li da je aavije traiti ga u stvarnom svetu ili sii u pavk, medu gose, ne bi li ga nala,Tao to si ti uinila? Uvek si mi govorila da treba da uinim neto veliko. Niim nisi bila zadovoljna... Pa, eto sada polazim, da uspem ili umrem. Nije li to neto veliko?" Slabano se nasmejala i kazala: Ne elim da ide. elim " Znam ta eli. Misli daje Datka zreo, a ja nisam. Pa, do avola sa time. Dosta mi je. Idem, kao to sam uvek eleo. Oprobaj sreu sa Datkom." Volim te, Lejntal Ai. Sada se ponaa kao Aoz Run." Uhvatio ju je. Prestani da me uporeuje sa drugim ljudima. Moda i nisi toliko pametna kao to misli, inae bi znala kada me povreuje. I ja tebe volim, ali odlazim..." Vrisnula je: Zbog ega si toliko grub?" Suvie sam dugo iveo meu grubim zverima. Prestani da postavlja glupa pitanja." Obujmio ju je rukama, privukao sebi i poljubio je estoko u usta, tako da su joj se usne razmakle a zubi sastavili. Nadam se da u se vratiti", kazao je. Otro se nasmejao gluposti sopstvene izjave. Uz poslednji pogled, otiao je, zalupivi vrata iza sebe, ostavivi je u 290 praznoj sobi. Zlato je zamrlo i ostavilo pepeo. Bilo je gotovo mrano, iako je po ulici videla take na kojima je plamtela vatra. ,,0h, govno", uskliknula je. Proklet bio a prokleta bila i ja." Onda se pribrala, pritrala vratima, otvorila ih i poela da vie za njim. Lejntal Ai trao je niz stepenice i nije odgovarao. Potrala je za njim i zgrabila ga za rukav. Lejntal Ai, idiote, kuda e?" Idem da osedlam Zlatu."

Kazao je to tako besno, briui usta nadlanicom, daje ostala tamo gde se zatekla. Onda joj je palo na pamet da smesta mora otii po Datku. Datka je znao kako da postupa sa ludilom svog prijatelja. U poslednje vreme, Datka je postao neuhvatljiv. Ponekad je spavao u nedovrenoj zgradi na drugoj strani Vorala, ponekad u jednoj ili drugoj kuli, ponekad u jednom od sumnjivih novih mesta koja su nicala na sve strane. Sve to joj je palo na pamet bilo je da potri do ej Taline kule da vidi da lije sa Vraj. Na sreu, bio je. On i Vraj bili su usred svae; obrazi su joj goreli i drhtala je gotovo kao da ju je Datka udario. Datka je bio bled od-besa, ali Ojre ih je prekinula i ispriala svoju priu, ne . obraajui panju na njihove nevolje. Datka ispusti tektav zvuk. Ne moemo mu dozvoliti da ode sada, kada se sve raspada." Sa ubilakim pogledom prema Vraj, istrao je iz kule. Trao je itavim putem do tala i stigao na vreme da naie na Lejntal Aia dok je ovaj izlazio, vodei Zlatu. Stali su jedan naspram drugog. Potpuno si poludeo, prijatelju ponaaj se razumno. Niko ne eli da ide. Priberi se i uini ta je najbolje za tebe." Muka mi je od toga da radim ta mi svi kau. eli da budem ovde zbog toga to hoe da igram ulogu u tvojim planovima." Potreban si nam da bi se potrudio da Tant Ein, njegov drugar i ona ljigava krastaa Rajnil Lejan ne preuzmu kontrolu nad svime to smo stekli." Izraz mu je bio gorak. Nema anse. Idem da naem Aoza Runa." Datka je napravio prezriv izraz lica. Lud si. Niko ne zna gde je on." Verujem da je sa ej Tal otiao za S^bornal." Budalo! Zaboravi Aoza Runa njegova zvezda je zala, star je. Sada smo mi na redu. Ide iz Oldoranda zato to si se uplaio, zar ne? Desilo se da jo uvek imam nekoliko prijatelja koji me nisu izdali, ukljuujui i jednog u leilitu." ta ti to zna?" Znam koliko i ti. Odlazi zbog toga to si se uplaio zaraze." Kasnije je Lejntal Ai opsesivno ponavljao gnevne rei koje su izmenjali, shvatajui da Datka nije bio u svom uobiajenom stanju, gotovo bez oseanja. U to vreme, jednostavno je postupio refleksno. Udario je Datku punom snagom, izmahnuvi otvorenom rukom i pogodivi rubom dlana ispod njegovog nosa. uo je kada je kost prsnula.

Datka je smesta pao na lea i uhvatio se za lice. Krv.je potekla i poela da se sliva sa njegovih zglavaka. Lejntal Ai vinu se u sedlo, obode Zlatu i probi se kroz gomilu koja se prikupljala. Uzbueno eretajui, gomila se sjatila okopovreenog oveka koji se teturao i proklinjao, pognut od bola. Dok je njegovo loe raspoloenje jo uvek besnelo u njemu, Lejntal Ai izjaha iz grada. Poneo je malo stvari koje je nameravao. U trenutnom raspoloenju, smatrao je dobrim to odlazi samo sa maem i pokrivaem. Dok je iao, naao je u svom depu i izvadio mali, rezbareni predmet. U polusvetlu, jedva daje mogao da mu razazna oblik ali bio muje poznat jo od detinjstva. Bio je to pas koji je pomerao vilicu kad mu se rep podizao i sputao. Imao ga je jo od dana kada mu je umro deda. Zavitlao ga je u najblii grm. 14. KROZ UICE IGLE oveanstvo je strahovalo od ugriza fagora, ali trebalo je da se vie plai ugriza gamadi fagora. Ugriz gamadi fagora nije kod fagora izazivao nikakvo pozleivanje, a jedva daje ita vie inio kod ljudi. Njene vilice milenijumima su se prilagoavale probijanju tkiva koe sa minimumom oteenja i bezbolnom usisavanju tene hrane neophodne za produavanje njenog sopstvenog sloenog kruga reprodukcije. Gamad je posedovala sloene genitalne organe i nije imala glavu. Vilice su joj ble razdvojene u dva para. Jedan par predstavljao je prilagoenu aoku koja je prodirala u tkvio i ubrizgavala smeu lokalnog anestetika i antikoagulanta, druga od senzornih organa koji su nosili sloenu otricu prekrivenu zupcima zakrivljenim unazad i kojem bi se gamad udobno ukotvila za svog domaina. Tamo bi se gamad pripila, odupirui se pokuajima skidanja sve dok se ne nahrani ukoliko je kljun govedarice koji se zaputio u potragu ne otkrije i prodere je kao delikates. Brojni Embrudoci za heliko virus obezbeeni su u elijama gamadi. Tamo virus eka, inertan, na odreeni harmonik koji e ga povui u orkestar ivota, iako blesne u kvaziaktivnost ukoliko je enski fagorski domain u estrusu. Samo dva puta u ciklusu velike helikonijske godine taj harmonik aktivira aktivnu fazu virusa.

Tada na scenu stupa lanac dogaaja koji e konano odrediti sudbinu ita292 vih nacija. Vutra, mogao bi ustvrditi neki filozof, zapravo je helikoidalni virus. Pokoravajui se spoljanjem signalu, virus struji iz elija gamadi, niz njena usta, u krv ljudskog domaina, gde putuje s krvlju. Kao da sledi sopstvene vazdune oktave, napadake snage kreu se kroz telo sve dok ne dodu do modanog sistema novog domaina i tamo poteku u hipotalamus, izazivajui ozbiljnu upalu mozga i esto smrt.. Kada se jednom nae u hipotalamusu, tom drevnom sektoru svesti, seditu gneva i sladostraa, virus se umnoava reproduktivnom estinom koja se moe uporediti sa olujom iznad Nktrihka. Osvajanje ljudskih elija predstavljalo je upad jednog genetskog sistema u oblast drugog; napadnuta elija kapitulira i postaje bukvalno nova bioloka jedinica, potpuna, sa sopstvenom prirodnom istorijom, kao to grad moe da promeni strance tokom rata i najpre da pripada jednoj strani, pa zatim drugoj. Osvajanje, besomuno umnoavanje: a potom spoljanji znaci tih dogaaja. rtva iskazuje to sumanuto koenje i grenje miia kakvo je Lejntal ai video u leilitu a i mnogi od njegove vrste pre njega. U celini, niko od onih koji su prisustvovali tome nije ostavio nikakav zapis, iz oiglednih razloga. Te injenice utvrene su strpljivim osmatranjem i paljivom dedukcijom. Uene porodice na Avernusu bile su uvebane u takvim stvarima i imale su izvanredne instrumente. Nemogunost poseivanja povrine planete bila je na taj nain u i mesnoj meri prevaziena. Ali njihovo zatoenitvo na Avernusu imalo je i drugih posledica osim oiglednih, psiholokih. Njihovo razumevanje napada takozvane kotane groznice u poslednje vreme je zamueno novim saznanjima. Situacija je ponovo postala otvorena za raspravu. Jer, porodica Pinovih skrenula je panju da je tokom dvadeset pomraenja i napada virusa bar u Oldorandu dolo do velike promene ljudske ishrane. Ratelje izaao iz mode. Brasimipska hrana, puna vitamina, koja je odravala zajednicu tokom vekova zime, prestala je da bude omiljena. Da Uje mogue, upitali su Pinovi, da je ta promena ishrane uinila ljudska bia prijemivim na ujed gamadi, ili parazita te gamadi, viivsa ? Dolo je do raspravajo toj temi esto burnih. Ponovo je bilo usijanih glava koje su glasale da se obavi ilegalna ekspedicija na povrinu Helikonije i pored svih opasnosti.

Nisu umirali svi koji su se zarazili kotanom groznicom. Bilo je primetno da su oni pogoeni stradali na razliite naine. Neki ljudi bili su svesni primicanja bolesti i imali su vremena da osete strah ili da se pomire sa Vutrom, zavisno od naklonosti; drugi bi se sruili usred posla, bez ikakve opomene dok bi razgovarali sa prijateljima, etali poljem, ili ak leali u zagrljaju ljubavnika. Niti postepeno ni iznenadno podlegavanje nisu bili garancija preivljavanja. Kako god da sd se razboljevali, oporavljala se samo polovina. to se ostalih tie, imao je sree onaj le kao pacijenti iz leilita Mame Skantiom koji je uspeo da nae miran grob; mnogi su, u optem uasu koji zahvata svaku pogoenu zajednicu, ostavljani da trule nasred ulice, dok su itava stanovnitva beala od svojih kua ispred poasti koja bi ih mogla zakaiti nasred puta. Tako je bilo od kada je ljudskih bia na Helikoniji. Preiveli nakon pandemije gubili su treinu normalne telesne teine iako je normalno" ovde relativan pojam. Oni nikada nisu uspevali da povrate svoju teinu niti njihova deca, niti deca njihove dece. Prolee je najzad stiglo, bliilo se leto prilagoavanje je lealo u ektomorfizmu. Vitkiji oblik zadravao se tokom mnogih generacija, iako postepeno sa sve manje izraenim efektom, kako se potkono tkivo postepeno ponovo izgraivalo, a bolest je ostajala latentna, prenoena u nervnim elijama preivelih. Ovo stanje bez promene odravalo se sve do kasnog leta velike godine. Tada bi napala gojna smrt. Kao daje to radi kompenzacije zbog izuzetno velike sezonske dvojnosti, dva pola na Helikoniji bili su sline grae, tela i modane teine. Oba pola su u zrelim godinama teila priblino dvanaest stejna, ukoliko upotrebimo staru oldorandsku meru. Ukoliko preive kotanu groznicu, izlazili su iz nje sa vitkim osam stejnai ili manje. Sledea generacija prilagoavala se novom, skeletnom izgledu. Generacije koje su sledile potom su poveivale telesnu teinu sve dok razaranja mnogo odvratnije gojne smrti ne bi donela novu dramatinu promenu. Aoz Run bio je jedan od onih koji su preiveli prvi nalet ovoga ciklusa pandemije. Nakon njega, mnoge stotine hiljada bile su osuene da pate i umru ili da se izvuku. Neki, skriveni u dalekim uglovima svetske divljine, mogli su da izbegnu poast u potpunosti. Ali njihovi naslednici izgubie prednost u novom svetu, drugi e ih gledati kao nakaze i oni e imati male anse za produavanje. Dve velike bolesti, iji je vektor bila gamad fagora, bile su zapravo jedna ista bolest: a ta bolest, taj

iva bolesti, taj razara i spasilac, nosio je na svom okrvavljenom mau preivljavanje oveanstva u neobinim uslovima te planete. Dva puta u dve i po hiljade zemaljskih godina, ljudska vrsta na Helikoniji morala je da proe kroz uice igle koju je stvorila gamad fagora. Bila je to cena njihovog preivljavanja, nastavka njihovog razvoja. Iz klanice, iz prividne harmonije, stizala je skrivena harmonija kao da je, izmeu vrisaka u agoniji, izmeu najdubljih izvora bia izrastalo uverenje i mrmljalo daje sve neizbrisivo dobro. U takvo uveravanje mogli su da poveruju samo oni koji su to eleli. Kada je nestao zvuk muzike prskanja, zalebdeo je udan, razliven zvuk druge muzike. Princip fluidnosti uspostavio se preko pustoi bola i pre svih ukazao se sluhu Aoza Runa. Sve to je postojalo u vidu kojimu se vraao vila je zbirka zaobljenih oblika, isprskanih mrljama, prekrivenih prugama ili tmurno jednobojnih. Oni nisu nita znaili, niti je on pokuavao da im pripie ikakvo znaenje. Naprosto je ostao tamo gde se zatekao, povijenih lea, otvorenih usta i ekao da one jabuice prestanu da mu poigravaju da bi mogao da usredsredi 294pogled. Tene harmojine pomogle su mu da povrati svest. Iako nije mogao da upravlja svojim telom, postao je svestan da su mu ruke na neki nain zarobljene. Okupie ga nasumine misli. Video je jelena u trku, video je sebe kako tri, skae, udara; ena se smejala, jahao je, sunce se probijalo kroz drvee visoko kao ovek. Miii su mu se ugodno grili, kao kod starog psa koji je zaspao pokraj logorske vatre. Zaobljeni oblici pretvorili su se u naplavljeno kamenje. Bio je zabijen izmeu njih, kao daje i sam neorganski. Mlado drvo, iupano negde daleko uz reku i oljutene kore, bilo je nerazdvojno izmeano sa kamenjem i peskom; leao je oslonjen o njega, upleten na slian nain, ruku izgubljenih negde iznad lobanje. Bolnom panjom, sastavio je svoje udove. Nakon izvesnog vremena podigao se u sedei poloaj, ruku oslonjenih o kolena i dugo gledao u nabujalu reku. Duboko zadovoljstvo izbilo je u njemu dokje sluao njen zvuk. Puzao je na rukama i kolenima, oseao kako mu koe slobodno landaraju oko tela, sve dok nije doao do pojasa plae ne ireg od sopstvene ruke. Gledao je praznom zahvalnou u beskrajnu bujicu. Spustila se no. Leao je lica oslonjenog o ljunak. Dolo je jutro. Svetlost dva sunca ga obasja. Postalo muje toplo. Podigao se, oslanjajui se o granu koja je stajala okomito.

Okrenuo je svoju upavu glavu, obradovan lakoom kojom je izveo taj mali pokret. Nekoliko jardi dalje, odvojen uskim pojasom zapenjene vode, stajao je fagor i posmatrao ga. Znazi opet zi oiveo", kazao je. Tamo davno tokom godina i ciklusa koji su sada bili daleko u nekom drevnom dobu, u mnogim delovima Helikonije bio je obiaj, a naroito na kontinentu Kampanlata, da kralj svakog plemena koji pokae znake starenja bude ubijen. Nain utvrivanja i izvoenja bili su razliiti u razliitim plemenima. Iako se verovalo da su kraljeve na zemlju doveli Akha ili Vutra, ivoti su im naglo zavravani. im bi mu se u kosi pojavile sede, ili kada vie ne bi bio sposoban da odsee oveku glavu jednim zamahom sekire ili da zadovolji seksualne prohteve svojih ena ili kada vie ne bi mogao da preskoi preko nekog potoka ili provalije ili ta god ve bio kriterijum plemena kralj je bio zadavljen, prisiljen da popije au otrova ili da upotrebi neki od drugih metoda koji su bili na raspolaganju. Na isti nain, lanovi plemena koji su pokazivali znake neke ubilake bolesti, koji bi poeli da se uvijaju i jauu, bili su smesta ubijani. U davnim danima, nije se znalo za milost. esto im je sudbina bila da budu spaljeni, jer se verovalo u lekovite moi plamenova, a sa bolesnikom je u vatru odlazila i njegova porodica i pokustvo. Taj divljaki ritual spreavanja retko je sluio da odbije napade epidemija, tako da su krici obuhvaeni plamenom esto dopirali do uiju koje su ve zujale prvim znacima bolesti. I pored svih nesrea, generacije oveanstva polako su postajale civilizovanije. Ovo postaje naroito izraeno ukoliko shvatimo daje prvi znak civillizovanosti bez kojeg ljudi ne mogu iveti zajedno i preovladava beznadna anarhija saoseanje za sopstvenog sadruga, toplina shvatanja njegovih neuspeha. Sada nastaju bolnice, kao i lekari, sestre i svetenici svi okrenuti olakanju patnji umesto da ih brutalno prekinu. Aoz Run oporavio se bez takve pomoi. Moda mu je pomogla njegova gruba graa. Ne obraajui panju na fagora, otiao je do ruba sive bujice, lagano se nagnuo, zahvatio vodu obema akama i stao da pije. Neto vode, koja mu je pocurila izmeu prstiju, poteklo mu je sa usana na bradu odakle je, noeno vetrom, polo na jednu stranu, kapajui u bujicu da bi bilo upijeno u nju. Te kapi na koje nije obraao panju neko je primetio dok su padale. Milioni oiju uhvatili su maleno pljuskanje. Milioni oiju sledili su svaki pokret Aoza Runa dok je ovaj stajao, zadihan i mokrih usta, na svom uskom ostrvu.

Nizovi monitora na zemaljskoj osmatrakoj stanici mnoge su stvari posmatrali izbliza, a izmeu njih je bio i gospodar Embrudoka. Dunost Avernusa bila je da prenese sve signale sa povrine Helikonije do Helikonijskog instituta. Prijemnik Helikonijskog instituta bio je postavljen na Plutonovom mesecu, Karonu, na najdaljoj granici Sunevog sistema. Najvei deo njegove jinansijske podrke dolazilo je preko kanala Obrazabave, preko kog se Zemlji i ostalim planetarna Sunevog sistema prenosila neprekidna saga o dogaajima na Helikoniji. Ogromni amjiteatri uzdizali su se u svakoj provinciji, nalik na kuice pueva koje se uzdiu izpeska; svaki od njih mogao je dg primi deset hiljada ljudi. Njihove iljate kupole uzdizale su se prema nebu sa koga su dolazili zraci kanala Obrazabave. Ponekad bi ti amjiteatri godinama bili gotovo naputeni. A onda, u znak odgovora na neki novi razvoj dogaaja na udaljenoj planeti, publika bi se ponovo poveala. Ljudi su dolazili kao hodoasnici. Helikonija je bita poslednji veliki umetniki oblik planete Zemlje. Nije bilo oveka. od vladara do istaa, koji nije bio upoznat s nekim od vidova ivota na Helikoniji. Imena Aoza Runa, ej Tal, Vraj i Lejntal Aia bila su na svaijim usnama. Otkako su umrli zemaljski bogovi, dole su nove Jigure da bi im zauzele mesto. Publika je Aoza Runa primila kao svog savrcmenika, samo premetenog na drugu sferu, poput platonskog ideala koji je bacao senku na prostranu peinu amfiteatra. Ta publika ponovo je punila gledalita do maksimuma. Ulazili su nogu obuvenih u sandale. Glasine o zarazi koja se pribliavala, o pomraenju, irile su se Zemljom gotovo na isti nain kao po Oldorandu i u sebe uvlaile hiljade onih iji su ivoti preobraeni uenjem i brigom za Helikoniju. Neki od hodoasnika koji su to posmatrali odraavali su na sebi paradoks koji je stvarala veliina univerzuma. Osam uenih porodica na Avernusu ivelo je u isto vreme kada i helikonjani. ivoti su im bilijednovremeni u svakom pogledu, iako je heliko virus doneo presudu da budu u svakom pogledu odvojeni od sveta nalik na Zemlju, koji su prouavali. A opet, koliko su odvojenije bile svih osam porodica od dalekog sveta koji su smatrali rodnom planetom! Prenositi su signale na Zemlju, na kojoj jo uvek nije bilo sagraeno nijedno gledalite, gde su ak i konstruktori amfiteatra jo uvek bili neroeni. Signalima je bilo potrebno hiljadu godina da prebrode prostor koji je razdvajao dva sistema. Tokom tog mUenijuma nije se samo Helikonija izmenila.

A oni koji su sada utke sedeli u gledalitu videti su ogromnu Jiguru Aoza Runa na holoekranima, videti su ga kako pije vodu koja mu kaplje sa usana da bi se pomeala sa bujicom ispod sebe onakvog kakav je bio pre hiljadu godina, hiljadu svetlosnih godina daleko. Zarobljeni ivot koji su posmatrali, ak i ivot kojim su iveli, bio je tehnoloko udo, fizika konstrukcija. A samo bi metafiziar sa sveukupnom spoznajom mogao rei ko je iveo u trenutku dok su se kapljice vraale reci: Aoz Run ili publika. A ipak, nije bita potrebna velika produhovljenost da bi se shvatilo da su, i pored dvoznanosti koje je nametalo ogranienje take posmatranja, makrokosmos i mikrokosmos bili meuzavisni, isprepletni takvim pojavama kao to je heliko virus, iji su efekti bili u potpunosti univerzalni, iako primetni samo za fenomen svesti, uice igle kroz koju makrokosmos i mirkokosmos postaju stvarno jedinstvo. Shvatanje u boanskim razmerama moe razluiti podelu izijtedu beskonanih redova postojanja; ljudska spoznaja bila je ta koja je prolost i sadanjost dovela do tako bliskog stapanja. Mata je funkcioQisata; virus je bio samo funkcija. Dva jelka brzo su koraala, vratova u vodoravnom poloaju. Nozdrve su im se irile, jer tako su koraali ve podue. Znoj im se presijavao na bokovima. Njihova dva jahaa nosila su visoke zasukane izme i duge ogrtae od sive tkanine. Lica su im bila otra i siva, sa malim bradama. Niko ih ne bi mogao zameniti ni za ta drugo osim sibornalaca. ljunkoviti put po kom su jahali bio je zaklonjen senkom planine. Ravnomerno plad-plad-pladjelkovih papaka irilo se preko divlje oblasti prekrivene drveem i rekama. Ljudi su bili izviai koji su pripadali trupama ratnika svetenika Festibariatida. Uivali su u jahanju, duboko udisali sve vazduh, retko razgovarali i neprekidno pazili ako naiu na trag neprijatelja. Iza njih, istim putem, drugi sibomalci sledili su ih peice, a sa sobom vodili su grupu zarobljenih protognostika. Staza se izvijala prema reci, iza koje se teren uzdizao prema planinskim vrhoviriia. Njihovi strmi obronci obrazovani su od sojeva izlomljenog stenja, rasednutih gotovo vertikalno i posutih zdepastim stablima. Tu se nalazilo naselje kojim je vladao Festibariatid. Izviai preoe reku na mestu gde je tekla sporije. Oprobavajui obronke, jelkovi su se paljivo probijali izmeu raselina; bile su to ivotinje iz severnih ravnica i

nisu bile mnogo zadovoljne na planinskom terenu. One su, kao i ostale nalik na njih, dovedene na jug sa godinjim naletima kolonista sa severnog kontinenta prema alku i oblastima koje su se graniile sa Panovalom; otud prisustvo jelkova tako duboko na jugu. Na stazi se pojavie strae sa zaelja. Njihova etiri lana bila su naoruana kopljima i sprovodila su nekoliko nesrenih protognostika koje su zarobili tokom patroliranja. Meu zarobljenicima kretali su se i On-Katkaarnit i ona-Katkaarnit i jo uvek se eali i pored toga to su proveli nedelje u pokretu kao zarobljenici. Poterani vrhom koplja, preli su laganu reku i potom bili prisiljeni da pou uz stazu preko obronka, do ograda uz koje je jo uvek visio vonj jelkova, pored strae i onda u naselje zvano Novi Akito. Preko tog gaza i na tu opasnu taku stigao je mnogo nedelja kasnije Lejntal Ai. Bio je to Lejntal Ai koga bi retki, ak i medu njegovim bliskim prijateljima, prepoznali bez oklevanja. Izgubio je treinu telesne teine i bio je vitak, ak gotovo nalik na skelet, blee koe, drugaijeg izraza u oima. Naroito najprefinjenije preruavanje zbog toga to je bilo prozirno kretao se na drugaiji nain. Oboleo je od kotane groznice i preiveo. Kada je napustio Oldorando, udario je severoistono, preko onoga to je kasnije postalo poznato kao Runova movara, u smeni u kojem su krenuli ej Tal i njena povorka. Lutao je i izgubio trag. Zemlja koju je znao u ranoj mladosti, kada je bila prekrivena belinom i pokazivala otkriveno lice nebesima, nestala je pod bujnim zelenilom. Ono to je nekada predstavljalo osamljeno mesto sada je naseljavala opasnost. Bio je svestan neprekidnih pokreta, ne samo grabljivih ivotinja, ve i ljudskih, poluljudskih i dvoseklih stvorenja, koje je sve uskomeala plima godinjih doba. Neprijateljska mlada lica na svakoj okretnici virila su iz bunja. Svaki grm je osim lia imao i ui. Zlata je bila uznemirena u umi. Hoksni su bil stvorovi irokih, otvorenih prostora. Bila je sve tvrdoglavija, dok Lejntal Ai gunajui nije sjahao i poveo ivotinju za sobom. Konano se naao pokraj kamene kule, do koje je doao kroz naizgled beskonaan gusti breza i paprati. Pre poekta izvianja privezao je Zlatu za drvo. Sve je bilo mirno. Uao je u upljinu kule, gde se odmarao Jer se oseao loe. Kada se uspeo do vrha, prepoznao je svoju okolinu; kula je bila ona koju je posetio tokom jednog od svojih bezbrinih lutanja i sa nje gledao prema golom obzorju.

Pun ljutnje i umora, napustio je kulu. Umorno se spustio, ispruio i otkrio da ne moe da vrati ruke. Zahvatie ga grevi, groznica ga zakai poput udarca i on se zabaci u delirijumu, kao da hoe da polomi svoju kimu. Mali, tamnoputi ljudi i ene pojavie se iz sklonita i zagledae se u njega, postojano mu se primiui. Bili su to protognostici iz plemena nondada, dlakava stvorenja koja nisu dopirala vie od struka Lejntal Aia. ake su im imale osam prstiju, ali s najveim delom bile skrivene gustom, peanom dlakom koja je poput narukvica rasla iz njihovih zglavaka. Lica su im podseala na asokine, a izboene njuke davale su im isti onaj pomalo zamiljen izgled kao kod madija. Jezik im je bio meavina frktanja, zviduka i kljocanja i nije podseao ni po emu na olonetski, iako je imao nekoliko dodataka iz starog jezika. Raspravljali su i konano odluili da odnesu frejrijanca, jer muje lina oktava bila dobra. Niz ponositih radabarala rastao je na grebenu iza kule, debla skrivenih stablima breza. U podnoju jednog od takvih drva, nondadi uoe pod zemlju, a sa sobom su vukli Lejntal Aia i frktali i kokodakali zbog tekoa koje su pri tom imali. Zlata je frktala i trzala uzde, ali beskorisno njen gospodar je nestao. Medu korenovima tog ogromnog drveta nondadi su imali svoj bezbedni dom. Bilo je to Osamdeset Tmina. Spavali su na krevetima od paprati da bi odagnali glodare sa kojima su delili jazbinu. Njihovim postupcima upravljali su obiaji. Bio je obiaj da se prilikom roenja biraju kraljevi i ratnici, da bi vladali i titili ih. Ti vladari bili su uvebani da budu estoki i u Osamdeset Tmina odigravale su se divljake borbe na ivot i smrt. Ali kraljevi su sluili kao zamena za ostatak plemena i izraavali njihovo uroeno nasilje, tako daje prost narod Osamdeset Tmina bio ponizan i pun ljubavi, grlio se i tiskao bez mnogo svesti o linom identitetu. Njihov poriv bio je uvek da neguju ivot; negovali su ivot Lejntal Aia, iako bi ga prodrali do poslednjeg lanka da je umro. Bio je to obiaj. Jedna od enki postala je snoktruiks Lejntal Aia, leala je uz njega, mazila ga i gladila, usisavala njegovu groznicu. Delirijumi su mu postali zagueni ivotinjama, malim poput mieva, velikim poput planina. Kada se probudio u tami, bilo je to da bi naao da ima tuinskog sadruga bliskog kao sam ivot, koji bi sve uinio da ga spase i uini celovitim. Oseajui se kao da je gos, strasno se prepustio tom novom nainu bivstvovanja, u kojem su nebo i pakao dolazili u istom zagrljaju. Koliko je uopte mogao da razume re, snoktruiks je bila neka vrsta vidara: isto tako, ona koja uzima, dela i, pre svega, osea.

Leao je u tamo u grevima, izvitoperenih udova, znojem je luio svoju masu. Virus je nekontrolisano besneo i gonio ga kroz uasne uice ivine igle. Pretvorio se u krajolik miia i tetiva po kom su vojevale vojske bola. A ipak je tajanstvena snoktruiks bila tamo i odavala svoje prisustvo; nije bio u potpunosti izolovan. Njen dar bilo je zaceljivanje. U svoje vreme, vojske bola se povukoe. Glasovi Osamdeset Tmina polako su postali razumljivi i on poe nejasno da shvata ta mu se dogodilo. Neobini jezik nondada nije imao rei za hranu, pie, ljubav, glad, hladnou, toplotu, mrnju, nadu, oajanje, bol, iako se inilo da ih kraljevi i ratnici koji su se borili u dalekoj tmini imaju. Umesto toga, ostatak plemena provodio je svoje slobodne asove, kojih je bilo mnogo, u neprekidnoj raspravi koja se ticala Poslednjih. Neophodnosti ivota ostajale su bez rei, nepotovane. Samo su Poslednji bili vani. Lejntal Ai, i pored patnji svoje sukube , nikada nije ovladao jezikom u dovoljnoj meri da bi shvatio Poslednje. Ali inilo se daje glavni cilj rasprave a i obiaj, koji se prenosio kroz mnoge generacije bio da se odredi da li svi treba da izmeaju identitet sa stanjem bitisanja unutar velikog boga tmine, Vitrama, ili treba da razviju neko drugaije stanje. Dugi su bili razgovori o tom drugaijem stanju i nisu se prekidali ak ni dok su nondadi jeli. Lejntal Aiu nikada nije palo na pamet da to u stvari jedu njegovu Zlatu. Njegovog apetita je nestalo. Meditacije koje su se ticale drugaijeg stanja proticale su kroz njega poput vode. To drugo stanje izjednaavalo se nekako sa velikim mnotvom stvari, od kojih su neke bile izrazito neugodne, izmeu ostalih sa svetlou i bitkama; bilo je to stanje kojim su bili optereeni kraljevi i ratnici i grubo se moglo prevesti kao individualnost. Individualnost je protivureila Vitramovim eljama. Ali na neki nain, ili se bar inilo da rasprava te na taj nain, zamrena poput korenja meu kojim se odvijala, suprotstavljanje volji Vitramovoj znailo je slediti je. Sve je bilo vrlo zbunjujue, naroito dok vam je u naruju leala mala dlakava snoktruiks. Ona nije bila prva koja je umrla. Svi su umrli tiho, otpuzavi negde u Osamdeset Tmina. Najpre, bio je svestan da se sve manje glasova pridruuje harmoniji rasprave. A onda se i snoktruiks ukoila. vrsto ju je stegao, u patnji za koju nije verovao daje sposoban. Ali nondadi nisu bili otporni prema bolesti koju je Lejntal Ai doneo u njihovu zemlju; bolest i oporavljanje nisu bili uobiajeni.

Vrlo brzo i ona je umrla. Lejntal Ai sedeo je i plakao. Nikada joj nije video lice, iako su njene tanane crte, iza kojih se inilo da obitava toliko bogatstvo, bile poznate njegovim vrhovima prstiju. Rasprave o Poslednjim dooe do kraja. Poslednje kljocanje, zvidukanje, frktanje zamrli su u Osamdeset Tmina. Nita nije odlueno. ak je i smrt, na kraju krajeva, pokazala izvesnu neodlunost po tom pitanju; bila je i pojedinana i zajednika. Samo je Vitram mogao rei da lije zadovoljan a, na boanski nain, Vitram je ostao nem po tom pitanju. Preplavljen okom, Lejntal Ai se upinjao da pribere rasute misli. Na rukama i kolenima puzao je preko rasutih telesa svojih spasioca i tragao za izlazom. Osetlo je punu, uasnu velianstvenost Osamdeset Tmina. Kazao je sebi, upinjui se da odri raspravu: Ja imam svoju individualnost. kakve god probleme imali moji dragi prijatelji nondadi. Znam da sam ja ja, ne mogu tome izbei. Ne moram da se podvrgavam toj veitoj raspravi kojoj su oni podvrgavali sebe. Sve je to odreeno u mom sluaju. ta god mi se desilo, znam to. Pripadam samome sebi; iveo ili umro, mogu se ponaati u skladu s tim. Nema svrhe da traim Aoz Runa. Nije on moj gospodar; ja sam. Niti Ojre ima toliko moi nada mnom da moram pobei. Dunosti nisu ropstvo..." I slino tome, yvek iznova, sve dok rei ak i njemu poee da gube smisao. Lavirint pod korenjem nije imao izlaza. Mnogo puta, kada bi uski tunel poeo da skree nagore, poeo bi da puzi njime pun nade samo da bi naiao na orsokak u kojem je leao zgreni le, dok su glodari na svoj sopstveni nain vodili raspravu u vezi s njegovim iznutricama. Dok je prolazio jednom irom komorom, sapleo se na kralja. U tami, veliina je imala manje smisla nego na svetlosti. Kralj mu se uinio ogroman kada je poleteo ispruenih kandi, uz urlik. Lejntal Ai se preturi, skoi na noge, viui, pokua da izvue bode, a uasna, bezoblina stvar poe da grize i da se uspinje da mu dode do vrata. Navalio je napred, pokuao daje obori, bez uspeha. Lakat zabijen u oko na trenutak je obeshrabrio napadaa. Bode izlete napolje, da bi odleteo u stranu kada se okraj nastavio. Njegovi prsti koji su pipali naioe na koren. Povukao se blie njemu, pribio jednu od kraljevih ruku iza korena i poeo da udara po glavi otrih onjaka. A onda se besomuna stvar ponovo oslobodila i bacila na Lejntal Aia nesmanjenom mahnitou. Dve figure, u mrnji pretvorene u jednu, oborie na sebe zemlju, prljavtinu i stvorove koji su se migoljili.

Slab nakon napada kotane groznice i dugog posta, Lejntal Ai oseti kako njegova volja za borbom posustaje. Kande mu se zabie u bok. Iznenada, neto tresnu u njihova isprepletana tela. Divlji urlici i coktanje ispunili su vazduh. Tako je potpuna bila njegova zbunjenost da muje trebao trenutak da shvati da se u tami pojavio i trei napada jedan od nondadskih ratnika. Najvei deo svoje mrnje ratnik je usredsredio na kralja. Sve to izgledalo je kao biti zarobljen izmeu dva jea. Uz kotrljanje i bacakanje, Lejntal Ai oslobodio se iz okraja, dograbio no i uspeo da se, okrvavljen, odvue u zaklonjeni ugao. Kada je privukao noge tako da su mu cevanice titile telo i lice od direktnog napada, naao je uski prolaz iznad svoje glave. Pre napada groznice nikada se ne bi provukao kroz njega; sada, uz uvijanje poput pitona, uspeo je to i konano dospeo u malu, okruglu prostoriju u zemlji. Osetio je pod rukama suvo lie. Leao je tamo, zadihan, i sa strahom sluao zvuke borbe koja se vodila u blizini. Svetio, straara mu!" zadahtao je. Slabano sivilo, nalik na maglu, preplavilo je skrovito mesto. Uspeo je da se probije do granice Osamdeset Tmina. Strah ga je naterao da sledi svetlost. Gmizao je kroz zemlju i zaustavio se, drhtav, pokraj golog, udubljenog boka radabarala. Svetlost je bila vodopad koji se slivao iz visokog jezera neba. Dugo je samo duboko udisao i brisao sa lica krv i blato. Pogledao je prema svojim stopalima. Divlja, laija njuka zurila je u njega, a onda nestala. Napustio je oblast nondada, a njegova poseta veinu je ostavila mrtve. Um muje uzbueno lutao oko njegove snoktruiks. alost ga ispuni, a i zapanjenost i zahvalnost. Jedan od straara nalazio se nad njegovom glavom. Drugi, Bataliks, bio je u blizini horizonta, zraci su mu se probijali vodoravno kroz ogromnu, tihu umu i obrazovali zlokobnu lepotu tog okeana lia. Njegove koe bile su u dronjcima, koa muje bila prekrivena dugim ogrebotinama, sa nje je curila krv namestima na kojima gaje kralj zakaio. Iako se obazro i jednom pozvao Zlatu, bilo je to bez ikakve nade. Nije oekivao da e ikada videti svog hoksnija. Lovaki insinkti upozoravali su ga da se kloni dueg zadravanja tamo gde se zatekao; postae neiji plen ukoliko se ne pokrene, a oseao se preslabo za jo jednu borbu. Oslukivao je unutranjost radabarala. Neto je unutra tutnjalo. Nondadi su smestili mnogo stvari po drveu pod ijim su korenjem iveli; prialo se da Vitram

ivi na vrhu doboa radabarala i povremeno u besu udara po svetu koji je bio tako nepravedan prema protogonisticima. ta li e Vitram raditi, pitao se, nakon smrti svih nondada. ak e i Vitram biti prisiljen na novu individualnost. Probudi se", kazao je, shvativi kako muje um lutao. Nije video ni traga od ruevne kule po kojoj bi se mogao orijentisati. Umesto toga, osetivi Bataliks iza leda, poeo je da se kree izmeu pegavih debala ume. Oseao je kako su mu telo i udovi prijatno nematerijalni. Prolazili su dani. Krio se pred grupama fagora i drugih neprijatelja. Nije oseao glad; bolest gaje ostavila bez apetita i nezamraenog mozga. Otkrio je da mu se um puni stvarima koje muje rekla Vraj, i ej Tal, kao i njegova majka i baba; koliko je dugovao enama a i svojoj snoktruiks... stvari koje su bile bitne da bi se svet shvatio kao jedno mesto od mnogih, mesto u kom je bilo velika srea iveti, prepuno neoekivanih stvari koje su se deavale svakog dana, dok muje dah poput plime punio plua. Neiscrpni svetovi leali su nakupljeni jedan u drugome. I tako, lakog koraka, preao je gaz pred sibornalskim naseljem poznatim kao Novi Akito. Novi Akito bio je neprekidno u stanju uzbuenja. Kolonistima se dopadao takav. Naselje je prekrivalo veliku oblast. Bilo je krunog oblika, koliko je to ve dozvoljavao teren. Du njegovih granica bile su podignute kuice i ograde, isprekidane straarskim kulama, a unutra se nalazila obradiva zemlja, podeljena stazam koje su zraile iz sredita kao bice sa toka. U sreditu nalazila se nakupina graevina i radionica, zajedno sa zabranima u kojima su se drali zarobljenici. Sve to bilo je poredano oko pravog sredita naselja, koje se sastojalo od krune crkve, Crkve Stranog Mira. Mukarci i ene zaposleno su se kretali. Nije bilo dozvoljeno dangubljenje. Bilo je neprijatelja Sibornal je uvek imao neprijatelja neprijatelja unutra i izvana. Spoljanji neprijatelj bili su svi i sve to nije pripadalo Sibornalu. Nisu sibornalci bili neprijateljski raspoloeni prema svima; ali njihova vera uila ih je da budu oprezni. A naroito da budu oprezni sa svakim koje dolazio iz Panovala i sa pripadnicima fagorskog soja. Po okolini naselja ili su izviai, jaui na jelkovima. Svakog sata donosili su vesti o napredovanju rasutih grupa fagora prema naselju, koje je sledila prava vojska dvoseklih koja je silazila sa planina. Novosti su izazvale kontrolisanu uzbunu. Svi su bili na oprezu. Nije bilo panike. Iako su sibornalski kolonisti bili neprijatelji dvorogim osvajaima, i obrnuto,

razvili su nepostojani savez koji je okraje sveo na minimum. Za razliku od ljudi Embrudoka, nijedan sibornalac nikada se nije voljno potukao sa fagorom. Umesto toga, trgovali su. Kolonisti su bili svesni svog ranjivog poloaja, svesni da povlaenje prema Sibornalu nije mogue niko im ne bi poeleo dobrodolicu ako bi se vratili, tako buntovnima i jeretikima. Trgovali su ivotima, ljudskim i poluljudskim. ak i u povoljnim danima, kolonisti su bivstvovali na rubu gladi. Ova kolonija bila je vegetarijanska; svaki ovek bio je vet poljoprivrednik. Njihove etve su cvale. Ali, najvei deo ponjevenog bilja odlazio je u hranu za njihove atove. Trebalo je prehraniti ogroman broj jelkova, hoksnija, konja i kaidava (ovi poslednji bili su pokloni dobre volje od fagora) da bi zajednica uopte preivela. Jer izviai su neprekidno patrolirali okolnim teritorijama i obavetavali naselje o tome ta se dogaa na drugim mestima, a pri tom su zarobljavali sve to im je dolo na domak ruku. Sredinji zabrani bili su valjano popunjeni promenljivim zarobljenikim ivljem. Zarobljenici su predavani fagorima u znak poasti. U zamenu za to, fagori nisu dirali naselje. Zato da ne? Ratnik-svetenik Festibariatid je lukavo podigao naselje na pogrenoj oktavi; nijedan fagor nije imao elju da ga osvoji. Ali ostajali su neprijatelji unutar logora. Dva protognostika ija su imena bila onKatkaarnit i ona-Katkaarnit razboleli su se prilikom dolaska i umrli. Upravnik zabrana pozvao je svetenika-lekara, koji je prepoznao kotanu groznicu. Groznica se irila, nedelju za nedeljom. Tog jutra, jedan izvia pronaen je u spavaonici, zgrenih udova, kolutavih oiju, dok mu se slivao znoj. Neugodno, katastrofa se dogodila u vreme kada su kolonisti pokuavali da poveaju broj zarobljenika za fagorski pohod koji im se pribliavao. Ve su se obavestili o imenu ratnika-svetenika dvoseklih, a toje bio niko drugi do glavom kzan Hrr-Bral Iprt. Veliki broj smrti pokvarie poast. Po nareenju velikog Festibariatida, dodatne molitve pevale su se na svakoj okuci. Lejntal Ai uo je molitve kada je uao u naselje i njihov zvuk bio muje prijatan. Sa zanimanjem se obazirao oko sebe, ne obraajui panju na dva naoruana straara koji su ga vodili do sredinje straare, pokraj koje su zarobljenici grabuljama skupljali ivotinjski izmet u hrpe. Kapetana strae zbunio je ovek koji nije bio sibornalac, a ipak je svojevoljno doao u logor. Nakon to je neko vreme razgovarao sa Lejntal Aiem i pokuavao

da ga provocira, poslao je jednog od svojih podreenih da pozove svetenikavojnika. Do tog trenutka, Lejntal Ai morao je da se navikne na injenicu da muje svako ko nije preboleo zarazu delovao, za njegov novi nain gledanja, neprijatno debeo. Svetenik-vojnik delovao je neugodno debelo. Izazivaki se suoio s Lejntal Aiem i postavljao mu ono to je smatrao lukavim pitanjima. Naiao sam na neke nevolje", kazao je Lejntal Ai. Doao sam ovde u nadi da u nai pribeite. Potrebna mije odea. ume su previe naseljene za moj ukus. eleo bih nekakvu jahau ivotinju, najbolje hoksnija i spreman sam da radim da bih je zaradio. Onda u ii kui." Od koje si vrste ljudi? Dolazi li sa dalekog Hespagorata? Zbog ega si tako mrav?" Preiveo sam kotanu groznicu." Svetenik-vojnik dotakao je prstom usnu. Jesi li borac?" Nedavno sam pobio itavo pleme Drugih, nondada..." . Znai, ne plai se protognostika?" Nimalo." Dali su mu zadatak da uva zabrane i da hrani njihove bedne stanovnike. U zamenu za to, dali su mu sivu vunenu odeu. Razmiljanje svetenika-vojnika bilo je jednostavno. Onaj koje preboleo groznicu mogao je da se stara za zarobljenike, a da pri tome ne umre niti da prenese epidemiju. A opet, sve je vie kolonista i zarobljenika padalo pod poasti. Lejntal Ai primetio je da su molitve u Crkvi Stranog Mira bile sve vatrenije. Istovremeno, ljudi su se sve vie izdvajali. Iao je kuda je hteo i niko ga nije zaustavljao. Nekako je oseao kao da ivi ivot ostvaren inima. Svaki dan bio je poklon. Izviai su drali svoje jahae ivotinje u ograenom prostoru. Bio je zaduen za grupu zarobljenika iji posao je bio donoenje sena i krme za ivotinje. U tome je bio veliki problem naselja u vezi krme. Jutro zelene trave moglo je hraniti deset ivotinja tokom jednog dana. Naselje je imalo pedeset jahaih ivotinja, koje su se koristile za izvienja sve vee oblasti; one su godinje troile ekvivalent 24000 jutara, zapravo neto manje, jer su se jednim delom hranile izvan granica. Taj neugodni problem znaio je daje Crkva Stranog Mira bila uglavnom puna poluizgladnelih poljoprivrednika retka pojava, ak i na Helikoniji. Lejntal Ai odbio je da vie na zarobljenike; radili su dovoljno dobro s obzirom na bedne uslove. Straari su se drali na odstojanju. Slaba kia terala ih je da pogure

glave. Samo je Lejntal Ai obraao panju na jahae ivotinje koje su se okupljale diui svoje nene njuke, blago diui u oekivanju gozbe. Bliilo se vreme kada e izabrati ata za sebe i pobei; za dan ili dva, straa e biti dovoljno dezorganizovana da bi to posluilo njegovim namerama, sudei po tome kako su se stvari odvijale. Po drugi put zagledao se u jednu od kobila hoksnija. Ispruivi punu aku hleba, priao joj je. Pruge na ivotinji bile su narandaste i ute od glave do repa, a izmeu njih bilo je tamno, prainasto plavo. Verka!" Kobila mu prie, uze hleb i onda podmetnu njuku ispod njegove ake. Dohvatio je za ui i milovao ih. Pa gde je onda ej Tal?" upitao je. Ali odgovor je bio oigledan. Sibornalci su je uhvatili i prodali fagorima. Sada nikada nee stii do Sibornala. Do tog trenutka, ej Tal je ve bila gos. Ona i njena mala grupa, jedno po jedno. Ime kapetana strae bilo je Skitoeril. Izmeu njega i Lejntal Aia razvilo se oprezno prijateljstvo. Lejntal Ai video je daje Skitoeril prestraen; nije dodirivao nikoga, a na reveru je nosio kiticu rejge i skantioma, koje je esto prinosio svojem dugom nosu, u nadi da e se tako zatititi od zaraze. Da li vi iz Oldoranda oboavate nekog boga?" pitao je. Ne. Moemo se i sami starati za sebe. Govorimo dobro o Vutri, istina je, ali pre nekoliko generacija sve njegove svetenike izbacili smo iz Embrudoka. Trebalo bi da uinite isto u Novom Aiktou laka biste iveli." Varvarsko ponaanje! Zato ste i navukli kugu, zato to ste razgnevili Boga!" Jue je umrlo devet zarobljenika, kao i est tvojih sunarodnika. I previe se molite, a nita ne pomae." Skitoeril je izgledao besno. Stajali su na otvorenom, vetrije nabirao njihove ogrtae. Muzika molitvi dopirala je do njih iz crkve. Zar se ne divi naoj crkvi? Mi smo prosta zajednica zemljoradnika, pa ipak imamo lepu crkvu. Kladio bih se da nema nieg slinog u Oldorandu." To je zatvor." Ali dok je govorio, uo je dostojanstvenu melodiju koja je dopirala iz crkve koja mu se obraala svojom tajastvenou. Instrumentima su se pridruili glasovi, sve vii i vii.

Ne govori tako mogao bih narediti da te pretuku. ivot je u Crkvi. Kruni Veliki Toak Karnabara, svetio sredite nae vere. Da nije velikog Toka, jo uvek bismo bili u zahvatu snega i leda." Napravio je krug kaiprstom na elu dok je govorio. Kako to?" Toak nas sve vreme pribliava Frejru. Zar nisi znao? Odveden sam u hodoae do njega kao dete, u planine iveninka. Nisi pravi sibornalac dok nisi bio na takvom hodoau." Sledei dan doneoje sedam novih smrti. Skitoeril je bio zaduen za grupu koja je sahranjivala tela i koja se sastojala od madijevskih zarobljenika, koji jedva da su bili sposobni da iskopaju grobove. Lejntal Ai je kazao: Imao sam dragu prijateljicu koju su zarobili tvoji ljudi. elela je da hodoasti do Sibornala, da razgovara sa svetenika tog vaeg Velikog Toka. Smatrala je daje on moda izvor svekolike mudrosti. Umesto toga, tvoji ljudi su je zarobili i prodali smrdljivom fagoru. Zar tako postupate sa ljudima?" Skitoeril je slegao ramenima. Nemoj kriviti mene. Verovatno su je grekom smatrali panovalskim pijunom." Kako su mogli da pogree? Jahalaje hoksnija, ba kao i svi iz njene pratnje. Imaju li ljudi iz Panovala hoksnije? Nikada nisam uo za tako neto. Bila je divna ena, a tvoji banditi su je predali mranima." Nismo banditi. Mi samo elimo da se ovde nastanimo u miru i da krenemo tek kada ne bude vie plodnih terena." Misli, kada vie ne bude lokalnog stanovnitva. Ba je to zanimljivo, da trgujete enama u zamenu za bezbednost." Nelagodno se smeei, sibornalac je rekao: Vi varvari sa Kampanlata ba i ne cenite svoje ene." Veoma ih cenimo." Vladaju li?" ene ne vladaju." One to ine u nekim zemljama Sibornala. Vidi kako u ovom naselju pazimo na svoje ene. Imamo i enske svetenike." ' Ne vidim ni jednu.". Zato to pazimo na njih."Nagao se napred. uj, Lejntal Ai, ja shvatam da ti nisi lo momak, kada se razmotre sve stvari. Verovau ti. Znam kakvo je ovde stanje stvari. Znam koliko je izvidnika izalo, a koliko ih se vratilo. Umrli su od zaraze u

nekom bednom gustiu, bez ikakve sahrane, a tela su im verovatno raznele ptice ili Drugi. Bie jo gore, dok mi sedimo ovde. Ja sam poboan ovek i verujem u molitve; ali kotana groznica tako je jaka da ak ni molitve ne pomau protiv nje. Ja imam enu koju mnogo volim. Hteo bih da se pogodim sa tobom." Dok je Skitoeril govorio, Lejntal Ai stajao je na niskom ispustu i gledao na bedno pare zemlje koja se sputala prema potoku; krljavo trnovito drvee raslo je du vodenog toka. Medu kamenjem koje je prekrivalo padinu, zarobljenici su prevrtali zemlju, sa sedam tela leeva sibomalaca umotanih u pokrove koja su leala na otvorenom i ekala na sahranu. Razmiljao je, mogu da shvatim zbog ega ta debela hrpa eli da pobegne, ali ta mi on predstavlja? Nije mu znaio nita vie nego ej Tal, Amin Lim i ostali. U emu se sastoji pogodba?" etiri uhranjena jelka. Ja, moja ena, njena sluavka, ti. Otii emo zajedno bez tekoa e me pustiti preko granice. Jahaemo s tobom do Oldoranda. Ti zna put, ja u te tititi, potruditi se da dobije dobru ivotinju za jahanje. Inae ti nikada nee biti dozvoljeno da ode odavde previe si dragocen naroito kada se stvari budu pogorale. Slae li se?" Kad namerava da poe?" Skitoeril zagnjuri nos u kitu i ispitivaki se zagleda u Lejntal Aia. Reci ikome makar i rei o ovome i ja u te ubiti. uj, sveti pohod fagorskog kzana, Hrr-Bral Iprta, treba da pone da prolazi ovuda pre zalaska Frejra, prema naim izviaima. Nas etvoro slediemo ih fagori nas nee napasti ako budemo iza njih. Pohod moe da ide gde god hoe; mi emo nastaviti prema Oldorandu." Namerava da ivi na tako varvarskom mestu?" pitao je Lejntal Ai. Moraemo da vidimo koliko je varvarski pre nego to ti odgovorim. Nemoj pokuavati da bude sarkastian sa svojim stareinama. Da li pristaje?" Radije bih imao hoksnija nego jelka i voleo bih da ga sam izaberem. Nikada nisam jahao jelka. I elim ma, beli metal, a ne bronza." Vrlo dobro. Znai, pristaje?" Hoemo li se rukovati u znak dogovora?" Nikada ne dodirujem tue ruke. Dovoljan je dogovor reima. Dobro. Ja sam bogobojaljiv ovek, neu te izdati; potrudi se da ni ti ne izda mene. Sredi da ti leevi budu zakopani dok ja idem da pripremim enu za putovanje." im je visoki sibornalac otiao, Lejntal Ai kazao je zarobljenicima da prestanu sa radom.

Ja vam nisam gospodar. Zarobljenik sam kao i vi. Mrzim sibornalce. Bacite ta trupla u vodu i pokrijte ih kamenjem utedeete sebi posao. Operite ruke posle toga." Umesto da se zahvale, sumnjiavo su ga zagledali, njega u sivoj vunenoj odori, visokog, njega koji je stajao na obali iznad njih i razgovarao sa sibornalskim straarem na ravnoj nozi. Oseao je njihovu mrnju i nije ga dirala. ivot je biojevtin ukoliko je ej Talin ivot biojevtin. Dok su petljali oko leeva, zakaili su pokrov sa jednoga od njih, sleeno u stravi. Uhvatili su telo za ramena i stopala i bacili ga niz struju, gde je estoka voda pohlepno dograbila pokrov, oblikovala ga prema telu koje poe nedostojanstveno da se valja niz potok. Vodeni tok oznaavao je granice Novog Akitoa; na drugoj obali, iza slabane ograde, poinjala je niija zemlja. Kada su zavrili sa poslom, madiji su poeli da razmatraju mogunost bekstva koje bi obavili tako to bi pregazili struju i otrali preko nje. Neki su zagovarali takav postupak; stajali su na ivici potoka i pozivali prijatelje. Oni bojaljiviji plaljivo su se povlaili i gestovima opisivali nepoznate opasnosti. Svi su bacali poglede na Lejntal Aia, koji je stajao tamo gde se zatekao, prekrtenih ruku. Nisu mogli da se odlue da li e delati pojedinano ili zajedniki, sa rezultatom da nisu radili nita osim to su raspravljali, kretali uz obalu ili dole prema potoku, ali su se uvek vraali zajednikom sreditu neodlunosti. Bilo je razloga za njihovo okievanje. Niija zemlja na drugoj strani reke poela je da se puni figurama koje su se kretale prema zapadu. Ptice, uznemirene neprekidnim smetnjama poletale su pred njima, klizile nebom i potom ponovo pokuavale da slete. Zemlja se uzdizala do niskog obzotja na srednjoj udaljenosti, gde se naglo sputala da bi otkrila niz doboa, kruna drevnih radabarala koji su isputali paru. Iza njihovih isparenja, krajolik se nastavjao u veoj razmeri, otkrivao bregove, poredane u daljini i dostojanstvene u magliastoj svetlosti. Tu i tamo stajali su kameni megaliti, neobino se uzdizali i oznaavali zemljine i vazdune oktave. Begunci koji su ili prema zapadu okretali su lica od Novog Akitoa, kao da se plae njegove zloglasnosti. Ponekad su bili usamljeni, ali ee u grupama, esto velikim. Neki su pred sobom terali ivotinje, ili su imali fagore. Ponekad su fagori bili ti koji su vodili.

Napredovanje nije uvek bilo neprekidno. Jedna povea grupa zaustavila se na padini na izvesnom rastojanju od mesta na kojem je stajao Lejntal Ai. Njegove radoznale ii razaznale su znake alosti, figure su se naizmenino povijale prema zemlji ili pruale ruke u vazduh u bolu. Druge grupe nailazile su i prolazile; ljudi su trali od jedne do druge grupe. Zaraza je putovala sa njima. Zatekao je sebe kako pretrauje udaljeniji krajolik ne bi li otkrio one od kojih su ljudi beali. Priinilo mu se da vidi snegom pokriven vrh izmeu pregiba dva brda. Kvalitet svetlosti koja je padala na njega neprekidno se menjao, kao da po njegovim gornjim padinama idu senovita bia. Um mu ispunie sujeverni strahovi i razioe se tek kada je shvatio da uopte ne gleda u planinu, ve neto blie i mnogo manje trajno: let ptica govedarica, koje su bile sve vidljivije dok su kuljale kroz prolaz. Tada se konano razbilo njegovo sanjarenje. Okrenuo je lea protognosticima, koji su jo uvek raspravljali pokraj anca i krenuo nazad prema straarskim kuicama. Bilo mu je jasno da e ti begunci, od kojih su mnogi bili ve zaraeni kugom, navaliti na Oldorando. Morao se vratiti to je pre mogue, da bi upozorio Datku i porunike; inae, Oldorando e preplaviti plima zaraenih ljudskih i neljudskih bia. Ophrva ga strah za Ojre. Previe je malo mislio na nju od dana svoje snoktruiks. Sunca su mu svojim zracima grejala lea. Osetio se usamljeno, ali trenutno nije bilo leka za to. U straari je skinuo izme, i oslunuo ne bi li uo muziku iz crkve, ali u tom pravcu bilo je samo tiine. Poto nije bio siguran gde su du duge granice iveli Skitoeril i njegova ena, mogao je samo da eka dok se par ne pojavi. ekanje je pojaavalo njegove zle slutnje. Tri izviaa uoe peke u naselje, sa sobom su dovodili par zatvorenika, od kojih se jedan smesta sruio i ostao da lei kao nepokretna gomila pored straare. Izviai su bili bolesni i iscrpljeni. Uteturali su se u straaru i ne pogledavi na Lejntal Aia. Ovaj ravnoduno pogleda zarobljenika koji je ostao na nogama; zarobljenici ga se vie nisu ticali. Zarobljenik je stajao razdvojenih stopala, u prkosnom poloaju, iako mu je glava visila kao daje umoran. Bio je prilino visok. Njegova mravost ukazivala je na to daje i on preiveo kotanu groznicu. Nosio je nezgrapno crno krzno koje je mlitavo visilo oko njegovog tela.

Lejntal Ai proturio je glavu kroz vrata straarske sobe, gde su novopridoli izviai posedali za sto i pili pivo od korenja. Odveu ovog zarobljenika napolje na rad smesta je potreban." Otiao je pre nego to su mogli da odgovore. Kratkom naredbom Lejntal Ai je usmerio oveka prema Crkvi Stranog Mira. Svetenici su bili unutra za sredinjim oltarom, ali Lejntal Ai odveo je zarobljenika do sedita u blizini zida, gde je svetio bilo slabo. ovek je zahvalno seo, sruivi se poput vree kostiju. Bio je to Aoz Run. Lice muje bilo mravo i izbrazdano, koa na vratu visila muje poput guterove kese; brada mu gotovo potpuno osedela; ali, prema poloaju obrva i izgledu usta nije mogao pogreiti u pogledu gospodara Embrudoka. Najpre nije mogao da prepozna mravog oveka u odei sibornalca kao Lejntal Aia. Kada gaje ipak prepoznao, zajecaoje i zagrlio ga, dok muje telo drhtalo. Nakon izvesnog vremena bio je sposoban da objasni Lejntal Aiu ta mu se desilo i kako je doao do toga daje bio zarobljen na malom ostrvu usred bujice. Kada se oporavio od groznice, otkrio je daje fagor koji je bo zarobljen sa njime na smrt gladovao. Fagor nije bio ratnik, ve ponizni trgovac gljivama, po imenu IhammVrrmar, koji se grozio vode i sledstveno tome nije mogao ili nije hteo da jede ribu. U anoreksiji koja je zahvatila one koji su se oporavljali od groznice, samom Aoz Runu nije trebalo gotovo nita za jelo. Njih dvojica razgovarali su preko vode koja ih je razdvajala i konano je Aoz Run preao na vee od dva ostrva, da bi sklopio savez sa doskoranjim neprijateljem. S vremena na vreme, videli su ljude i fagore na obalama i vikali im, ali niko nije hteo da pree brze vode da bi im pomogao. Zajedno, pokuali su da naprave amac, za ta im je bilo potrebno mnogo iscrpljujuih nedelja. Prvi pokuaji bili su beskorisni. Isprepleli su granice, povezali ih osuenim blatom i na taj nain konano napravili prevozno sredstvo koje e ploviti. Ihamm-Vrrmar primorao se da ue u njega, ali je u stravi iskoio napolje. Nakon duge rasprave, Aoz Run sam se otisnuo u njemu. Na sredini reke, blato se rastopilo i amacje potonuo. Aoz Run uspeo je da ispliva na obalu na izvesnom rastojanju nizvodno. Nameravao je da nade konopac i vrati se da spase Ihamm-Vrrmara, ali takve stvari nalazio je kod onih koji su ili bli neprijateljski rasploeni ili su beali od njega. Nakon dugog lutanja, zarobili su ga sibornalski izviai i odvukli i Novi Akito. Zajedno emo se vratiti u Embrudok", kazao je Lejntal Ai. Ojre e biti oduevljena." Aoz Run najpre nije odgovarao.

Ne mogu da se vratim... Ne mogu... Ne mogu da napustim Ihamm-Vrrmara... Ti to ne shvata." Trljao je ruke o kolena. Jo uvek si gospodar Embrudoka." Oborio je glavu i uzdahnuo. Bio je pobeen, nije uspeo. Jedino je udeo za mirnim izgnanstvom. Ponovo je nesigurno pokrenuo ruke na kolenima po kutravom medveem krznu. Nema mirnih izgnanstava. Sve se menja", kazao je Lejntal Ai. Zajedno emo se vratiti u Embrudok. to pre moemo." Poto je Aoza Runa napustila volja, morao je da donosi odluke umesto njega. Mogao je iz straare da nabavi sibornalsko odelo za Aoza Runa; tako preruen Aoz Run mogao bi se pridruiti Skitoterilovoj grupi. Razoarano je ostavio Aoz Runa. To nikako nije oekivao. Kada je izaao iz crkve, ekalo gaje novo iznenaenje. Iza drvenih graevina koje su okruivale crkvu okupljali su se lanovi kolonije. utljivo su gledali napolje, okrenuti preko naselja prema otvorenoj zemlji, bezlini u svojoj mutno sivoj odei. Sveti pohod mladog fagorskog kzana samo to nije naiao. Beg ispred prethodnica i dalje se nastavljao. Tu i tamo, poneki mujak fagora kretao se meu ljudima, protognosticima i Drugima. Ponekad su begunci koraali pored grupa fagora koji su inili deo prethodnice vojske Hrr-Bral Iprta. Bilo je neke vrste slepila u povorci, u nainu na koji je naizgled vrludala. Bila je upeatljivija po broju nego po disciplini. Naizgled nasumce, zapravo pod kontrolom vazdunih oktava, grupe fagora prekrivale su nebrojena jutra divlje teritorije. Svuda su napredovali svojim laganim, nemilosrdnim nastupanjem, svojim sporim i neprirodnim koracima. Nije bilo urbe u njihovim bledim vijugama. Put preko brda i dolina poev od gotovo stratosferskih visova Nktrihka sve do ravnice Oldoranda iznosio je tri i po hiljade milja. Poput bilo koje ljudske armije koja je uglavnom putovala peke po loem terenu, pohod je retko napredovao vie od prosenih jedanaest milja na dan. Retko se deavalo da idu vie od jedan dan tokom dvadeset. Vei deo vremena oduzimala su uobiajena skretanja velikih armija: izvianje zemlje i odmaranje. Da bi doli do zaliha, osvojili su nekoliko siromanih planinskih gradova u blizini puta kojim su prolazili, sjedinjeni sa stenjem i grebenima dok su ekali da Sinovi Frejra u gradu otvore kapije i predaju oruje. Progonili su nomadske narode, koji su jo uvek bili na pragu ljudskosti, jo uvek nesvesne moi semena i zbog toga

osuene na ivot lutalica, sledili su ih opasnim stazama da bi zadobili par grla mravih aranga za svoje kotlove s hranom. Na poetku zadrali su ih snegovi, a pred kraj, mnogo ozbiljnije, ogromne poplave koje su se survale prema niim terenima sa bokovif Hhriggta koji je bio sve manji. Uesnici pohoda patili su i od bolesti, doivljavali udese, izdaje i napade lemena preko ije su se teritorije drznuli da prou. Sada je bila vazduna prekretnica 446 prema novom kalendaru. U eotemporalnim umovima rase dvoseklih, bila je i godina 367. nakon male apoteoze velike godine 5634. nakon katastrofe. Trinaest vazdunih prekretnica prolo je od dana kada se prvi put oglasio rog stungebaga na ledenoj padni domovinskog gleera. Bataliks i namrteni Frejr bili su nisko na zapadnom nebu i blizu jedan drugome, dok se sveti pohod upinjao da pree poslednji stadijum putovanja. Ovaj teren bio je mek poput enskog krila u poredenju sa viim zemljama Mordriata koje su ve preli i manje je otkriveno govorio o divljakim silama. Pa ipak, bio je ispranjen i izdubljen. Istina je, prolee gaje prekrilo stablima, otrovno zelenog lia koje se irilo vodoravno, kao da ga potiskuju nevidljive vazdune oktave, ali nikakvo zelenilo nije moglo da prikrije veliku geoloku anatomiju ispod svega toga; tu anatomiju do previe skoro nagrizali su vekovi mrza. Bila je to zemlja pogodna da bez zadravanja odri nemirnu duu ivota, u kojoj god formi da se pojavila. Ona je sainjavala nepreradeni rukopis Vutrine velike prie. Zdepasta tela fagora bila su priroeni prikaz tog mesta. U poreenju s njima, u sivo obueni stanovnici naselja bili su stvorovi nalik senkama, prolazniji od onih koji su im prelazili granice. Lejntal Ai koraao je zakrivljenom ulicom koju su obrazovali crkva i prostorije koje su je okruivale, straarske sobe i radionice i nosio sibornalsko odelo za Aoza Runa. Dok je prolazio, uhvatio je na trenutak prizor izmeu graevina. Svi stanovnici Novog Akitoa okupili su s da bi posmatrali prolazak krstakog pohoda. Pitao se ekaju li ti iz straha, da provere da lije ljudska poast koju su izraavali snagama dvoseklih zaista obezbedila njihovu bezbednost. Tihe, bele zveri prolazile su sa obe strane naselja. Kretale su se precizno i bez ikakve radoznalosti gledale ispred sebe. Mnoge od njih bile su mrave, njihove koe mlitavo su visile; u kontrastu s tim, njihove gole glave delovale su ogromno. Iznad njih u velikom jatu letele su govedarice. Mnoge od govedarica izletele su iz redova da bi nasrnule na gomile ivotinjskog izmeta koje su leale oko naselja i borile se oko njih sa kricima i lepetom krila.

Ljudi iz naselja poee da isputaju sopstvene zvuke, kao nasuprot tome. Kada je Lejntal Ai izaao iz crkve, brojni redovi zapoeli su da pevaju. Rei nisu bile olonetske. Imale su otru, a ipak lirinu grau koja se slagala s monom melodijom. Pesma je odisala nekom velianstvenom osobinom izmeu prkosa i pokornosti. enski glasovi iskriavo su lebdeli iznad basova, koji su se razvijali u lagani napev nalik na koranicu. Sada se u armiji odrpanih zveri koja je prolazila pokraj njih mogla razaznati i poneka na leima kaidava nije bilo tako mnogo kaidava kao nekad, na poetku, ali dovoljno da deluju upeatljivo. U sreditu jedne od disciplinovanijih falangi koraao je Rukk-Ggrl, njegova ria glava bila je oborena, a na leima bio muje lino mladi kzan. Iza kzana ili su njegovi generali, potom njegove line filoke od kojih su preivele samo dve, a i one su se do tada pretvorile u ohole gilote. Ljudski robovi koraali s meu njima kroz mnotvo i nosili terete. Hrr-Bral Iprt drao je glavu visoko, njegova kruna svetlucala je u tmurnoj svetlosti. Zzhrrk je leprao iznad njega poput zastave. Kzan nije blagoizvoleo da baci pogled na ljudsko naselje koje muje odavalo poast. A opet, grlena pesma koja se valjala preko zemlje njemu u pozdrav izazvala je u njegovom edru nekakvo oseanje, jer je, kada je doao do take za koju se moglo smatrati daje izravnata sa Crkvom Stranog Mira, podigao desnom rukom ma iznad glave da li u znak pozdrava ili pretnje, nije se moglo nikako odrediti. Bez zaustavljanja, produio je svojim putem. Kada je video da ga se Aoz Run dri. Lejntal Ai gaje odveo do straare. Tamo su ekali sve dok se Skitoeril nije pojavio sa enom i sluavkom natovarenom prtljagom. Koje to?" zapitao je Skitoeril i pokazao na Aoza Runa. Zar ve kri pogodbu, varvarine?" On mije prijatelj, neka to bude dovoljno. Kuda su poli tvoji prijatelji, fagori?" Sibornalac slee jednim ramenom, kao da odgovor ne zavreuje oba. Otkud ja znam? Zaustavi ih i pitaj, ako si radoznao." Krenuli su ka Oldorandu. Zar ne zna? Ti i tvoji banditi, tako dobri prijatelji sa tim zverima, to pevaju pesme njihovom vodi." Kada bih znao gde se nalazi svaki varvarski gradi u divljini, teko da bi mi ti bio potreban da mi pokae put do jednog od njih."

Stajali su i gnevno gledali jedan u drugoga kada se progurala Skitoerilova ena i kazala: Zbog ega se svaate, Barbo? Hajde da nastavimo prema planu. Ako ovek kae da moe da nas odvede do Oldoranda, onda ga navedi da to i uini." Naravno, draga", kazao je Skitoeril i uputio joj ovlani, neprirodni osmeh. Namrtivi se na Lejntal Aia, on ode odatle i uskoro se vrati sa izviaem koji je vodio nekoliko grla jelkova. Njegova ena zadovoljila se time to je posmatrala Lejntal Aia i Aoza Runa s prezrivim utanjem. Bila je to krupna ena, visoka skoro koliko i njen mu, bezoblina ispod svoje sive odee. Ono zbog ega je Lejntal Ai obratio panju na nju bila je njena ravna, plava kosa i svetio plave oi; i pored njenog grubog izraza, delovale su prijatno. Rekao joj je toplo: Odveu vas bezbedno do Oldoranda. Na grad divan je i uzbudljiv, a ukraavaju ga gejziri i kamene kule. Zapanjie vas Satni Zvida. Moraete da se divite svemu to ugledate." Niemu ja ne moram da se divim", kazala je hladno. Kao da je poalila zbog tog odgovora, upitala ga je za ime mnogo ljubaznijim tonom. Poimo, poinje zalazak sunca", kazao je Skitoeril otro. Vas dva varvara jahaete jelka nije bilo hoksnija na raspolaganju. A ovaj izvia e nas pratiti. Nareeno mu je da se pobrine za sve mogue nevolje." Ba za sve mogue nevolje", kazao je izvia ispod svoje kape. . Kada je Frejr utonuo iza horizonta, izali su, njih estoro sa sedam jelkova, jer je jedan nosio prtljag. Bez nevolja su proli pored straara na zapadnoj kapiji naselja. Straari su stajali tamo potpuno utueno, senoviti u noi koja se sputala i gledali u tminu koja se okupljala. Grupa zae u divljinu, sledei poslednje pripadnike kzanove dlakave armije. Zemlja je bila ugaena i uprljana prolaskom mnogih stopala. Lejntal Ai je vodio ostale. Nije obraao panju na neudobnost jelkovog sedla. Mukotrpna teina leala je na njegovom srcu i edru dok je mislio na divljaku armiju fagora negde ispred sebe; sa sve veom sigurnou verovao je da e opkoliti Oldorando na svom putu, ta god da im je poslednji cilj. Od njega je zavisilo da li e pojahati to je bre mogue, zaobii pohod i upozoriti grad. Oboje jelka po rebrima i pourivao ga mentalnom snagom. Ojre i njene nasmejane oi predstavljale su sve to muje bilo drago u gradu. Dugo odsustvovanje nije bilo stvar koju je alio, jer muje donelo novu samospoznaju i novo potovanje za njen uvid u stvari; jer ona je videla njegov nedostatak zrelosti, njegovu zavisnost od drugih i elela muje bolje, moda bez sposobnosti da pri tom

uoblii svoju elju. Njegov povratak donee joj bar neto od tih nedostajuih osobina. Pod uslovom da stigne na vreme. Zali su u mranu umu kroz koju je svetlucao slabani odsjaj, kao od Bataliksa u zlatnoj svetlosti. Drvee je jo uvek bilo vrlo mlado i raslo je poput korova, njegove kronje jedva da su nadviavale glave jahaa. Fantomi im se primakoe. Mala kolona protognostika probijala se na putu prema istoku; pridravajui se sopstvenih tajanstvenih vazdunih oktava, nekako joj je polo za rukom da izbegne kzana i probije se izmeu njegovih redova. Divlja lica bledo su promicala izmeu zamraenih mladica. Okrenuo je svoje mravo telo u sedlu i pogledao nazad. Aoz Run i izvia drali su se zaelja, jedva vidljivi u sumraku. Glava Aoza Runa bila je oborena; delovao je beivotno i slomljeno. Potom je ila sluavka sa tovamim jelkom. Odmah iza Lejntal Aia jahali su Skitoeril i njegova ena, lica su im bila zaklonjena sivim kapama. Njegov pogled potraio je njeno bledo lice. Njene plave oi svetlucale su, ali neto ledeno u njenom izrazu prestravilo gaje. Da li im se smrt ve primicala? Ponovo je obo sporog jelka, terajui ga prema opasnostima koje su ih ekale. 15. ZADAH PALJEVINE Tiina je carevala Oldorandom. Malo je ljudi koraalo ulicama. Od onih koji su to i inili, veina je nosila uz lice nekakvu medicinu ili neto slino, koju je ponekad pridravala maska preko nosa i usta. U tu vrhu bilje je bilo najcenjenije. Odbijalo je zarazu, muve i zadah posmrtnih lomaa. Visoko iznad kua, dva straara, razmaknuti samo za dlaku, poput oiju svetlucali su na njih. Pod crepovima i kriljanim krovovima, stanovnitvo je ekalo. Sve to se moglo organizovati bilo je zavreno. Sada je preostalo samo ekanje. Virus se kretao iz jedne etrvti grada u drugu. Jedne nedelje, najvie smrti bilo bi usredsreeno na junu atvrt, takozvani Pavk, a ostatak grada slobodnije bi disao. Onda bi bila kanjena oblast sa druge strane Vorala na olakanje ostalih oblasti. AJi u sledeih nekoliko dana, zaraza bi munjevito posetila mesta koja je ranije posednula i ulicama, ak i domainstvima zaorile bi se alopojke, tamo gde su se slini krici mogli uti nedavno. Tant Ein i Faralin Ferd, porunici Embrudoka, zajedno sa Rajnilom Lejanom, majstorom kovnice novca i Datkom, gospodarom zapadnih savana, obrazovali su

odbor za groznicu u kojem su lanovi bili oni sami, zajedno sa korisnim graanima kakva je na primerbila Mama Skantiom iz leilita. Uz pomo dodatnog organa koji su obrazovali hodoasnici iz Panovala, uzimai, prisutni u Oldorandu da bi propovedali protiv njegove nemoralnosti, izdavali su zakone da bi se lake izalo na kraj sa napadima groznice. Te zakone pojaavao je specijalni kontigent policajaca. Po svakoj ulici i prolazu obeeni su proglasi koji su upozoravali da su kazne zbog prikrivanja mrtvih tela i zbog pljake jednake: pogubljenje ugrizom fagora primitivna kazna koja je izazivala prefinjenu jezu u bogatim trgovcima. Proglasi postavljeni izvan grada upozoravali su sve one koji su prilazili da vlada zaraza. Retke su bile izbeglice sa istoka koje su bile toliko nemarne da ne obrate panju na upozorenje: namrtili bi se i zaobili grad. Bilo je pitanje da li bi se proglasi pokazali toliko efikasnim protiv onih koji su imali zle namere prema naselju. Prva zaprega koja je ikada viena u Oldorandu, nezgrapna stvar na dva toka koju su vukli hoksniji, u pravilnim razmacima se kotrljala ulicama. Sa njom iao je dnevni ubir leeva, od kojih su neki odloeni na ulici, a neki bez ikakvih ceremonija izbaeni kroz vrata ili baeni goli sa gornjih prozora. Nijedna majka, suprug ili dete, koliko god voljeni tokom ivota, nisu izazivali nita izuzev mune odbojnosti dok su bili na samrti, a jo gore je bilo nakon smrti. lako se nije shvatalo ta bi moglo biti uzrok groznice, postojale su mnoge teorije. Svi su verovali daje bolest zarazna. Neki su ili toliko daleko da su verovali daje sam pogled na truplo dovoljan da pretvori oveka u isto. Drugi koji su sluali rei Nabinog Akhe koje su iznenada stekle snagu uverljivosti verovali su da je groznicu donela pohota. U ta god verovali, svi su se slagali daje vatra jedini odgovor za leeve. Leevi su se u zaprezi nosili do jednog mesta izvan grada i tamo bacali u vatru. Lomae su neprekidno odravane. Njihov dim, zadah njihovih goruih masnoa koji je lutao ruevnim ulicama podseao je stanovnike na njihovu sopstvenu ranjivost. Kao posledica toga, preiveli su se bacali u jednu od dve stvari koje su im bile na raspolaganju ponekad i obe istovremeno u ekstreme samokanjavanja i sladostraa. Niko nije verovao daje groznica dostigla vrhunac i da goreg nee biti. Ovaj strah bio je uravnoteen nadom. Jer, sve je vie bilo ljudi, uglavnom mladih, koji su preivljavali ono najgore to je heliko virus mogao da uini i koji su, u svojem smravelom obliku, samopouzdano koraali ulicama. Meu njima bila je i Ojre.

Ona se sruila na ulici. Do trenutka kada ju je Dol Sakil odvela da se stara za nju, Ojreje bila ukoena u bolnim grevima. Dolje starala za nju bez straha za sebe, sa onom nemutom ravnodunou koja je bila prepoznatljiv deo Dolinog karaktera. I pored proridanjt svojih prijateljica, nije se razbolela i doivela je da vidi kako Ojre prolazi kroz uice igle i dobija vitak, ak skeletni izgled. Jedina mera predostronosti koju je Dol preduzela bilo je slanje njenog deteta, Rastila Runa do mua Amin Lim i njegovog deteta. Sada se deai vratio. Dve ene i dete provodili su vreme unutar kue. Oseaj iekivanja, oseaj nadolaenja kraja, nije bio neprijatan. Dosada je imala mnogo odeljaka. Igrale su se s deakom, proste igre koje su ih vraale u sopstveno detinjstvo. Jednom ili dvaput pridruila im se Vraj, ali je Vraj tih dana delovala vrlo rasejano. Kada bi progovorila, priala im je o svom radu i svemu onome to namerava da uini. Jednom prilikom, poela je strasno da govori i priznala o svojoj vezi s Rajnilom Lejanom, o kome ranije nije imala dobre rei. Veza ju je ljutila; esto je oseala gaenje; mrzela je tog oveka dok nije bio prisutan; pa ipak, obisnula bi mu se oko vrata im se pojavi. Sve smo mi to inile", komentarisala je Dol. Samo to si ti malo zakasnila, pa vie boli." Nismo to sve inile u dovoljnoj meri", kazalaje Ojre tiho. Ja vie nemam elja. Sve su nestale iz mene... Ono to elim toje sama elja. Mogla bi se vratiti samo ukoliko se vrati Lejntal Ai." Gledala je kroz prozor prema plavom nebu. Ali tako sam rastrzana", kazalaje Vraj, nevoljna da se udalji od sopstvenih nevolja. Nikada nisam mirna, onako kako je bilo nekad. Vie uope ne prepoznajem samu sebe." U svom izlivu, Vraj nije rekla ni re o Datki. a ostale ene izbegavale su tu temu. Ljubav bije moda vie uspokojila da nije morala da brine zbog Datke; ne samo to joj je bio na savesti, ve je poeo opsesivno daje prati. Plaila se ta bi se moglo dogoditi i lako je nagovorila plaljivog Rajnil Lejana da se sastaju u skrivenoj odaji umesto u sopstvenim prebivalitima. U toj tajnoj sobi, ona i njen ljubavnik ravaste brade svakodnevno su se sastajali, dok je grad iekivao zarazu, a zvuk tegleih ivotinja dopirao kroz njihov otvoreni prozor. Rajnil Lejan eleo je da se prozor zatvori, ali ona nije htela da to dozvoli. Moda ivotinje prenose bolest", bunio se. Poimo odavde, golubice moja, napustimo grad idemo daleko od poasti i svega onoga to nas mori."

Kako bismo preiveli? Ovo je na dom. Ovde, u ovom gradu, jedno drugom u naruju." Uznemireno se nasmeio. A ako zarazimo jedno drugo?" Zabacila se na leda u krevetu, dojke su joj odskakale pred njime. Onda emo umreti blizu jedno pokraj drugog, umreemo u inu, isprepletani! Ne gubi prisustvo duha, Rajnil Lejan, osloni se na mene. Prospi se ponovo i ponovo!" Trljala je rukom ryegove rutave slabine i obavila nogu oko njegovih leda. Prasice pohotna", kazao je zadivljeno i zakotrljao se do nje, pa je pritisnuo svojim telom. Datka je sede na rubu kreveta, a glava muje poivala u rukama. Poto nije govorio nita, nije progovarala ni devojka na krevetu; okrenula je glavu od njega i privukla kolena grudima. Tek kada je ustao i poeo da se oblai, naglou onoga ko je iznenada doneo nekakvu odluku, kazalaje priguenim glasom: Zna, ja ne prenosim zarazu." Dobacio joj je gorak pogled, ali nije rekao ni rei, ve je samo nastavio da se urno oblai. Okrenula je svoju glavu prema njemu, zabacila dugu kosu sa lica. ta se onda deava sa tobom, Datka?" Nita." Ba i nisi neki mukarac." Navlaio je izme i inilo se da ga to vie ne zanima nego ona. Prokleta bila, eno, ne elim te nisi ti ona koju elim. Utuvi to u svoju glavu i gubi se odavde." Iz plakara u zidu izradio je zakrivljeni bode fine izrade. Njegovo blistanje davalo je jak kontrast vratima plakara koja je izjela crvotiina. Zadenuogaje za pojas. Pozvala gaje da bi upitala kuda ide. Uopte nije obraao panju na nju, ve je zalupio vrata za sobom i pourio niz stepenice. Nije protraio poslednjih nekoliko gorkih nedelja otkako je otiao Lejntal Ai i otkako je otkrio ono to je smatrao Vrajinom izdajom prema njemu. Najvei deo vremena proveo je gradei sebi podrku medu mladima Oldoranda, obezbedivao sebi poloaj, udruivao se sa stranim elementima koji su se podsmehivali ogranienjima koja im je nametao Oldorando, povlaivao onima kojih je bilo mnogo iji je ivot poremetio muni posao koji je nametalo uvoenje domaeg novca. Majstor kovnice novca, Rajnil Lejan, bio je esta meta njegovih kritika.

Dok je koraao prolazom, sve je bilo tiho, a bona ulica potpuno prazna, osim to je tu bio ovek koga je platio da uva vrata. Na trnici, ljudi su ili za neophodnih stvarima, zav isno od toga to im je bilo potrebno u toku dana. Mala apotekarska trgovina, upeatljivo naslaganih posuda, imala je dobar promet. Jo uvek je bilo trgovaca sa blistavim trgovinama i u blistavim odorama. Isto tako, bilo je i ljudi koji su se kretali sa teretom na leima i naputali ugroeni grad pre nego to se stvari jo vie pogoraju. Datka nije video nita od toga. Kretao se poput automata, oiju uprtih napred. Napetost u gradu inila je celinu s njegovom linom napetou. Dospeo je do take gde je vie nije mogao podneti. Ubie Rajnila Lejana, a i Vraj ukoliko bude potrebno, i svriti s tim jednom za svagda. Usne su mu se zategle iza zuba dok je ponovo i ponovo zadavao fatalni udarac u svom umu. Ljudi su mu se sklanjali s puta, u strahu da njegov napeti pogled predstavlja predskazanje napada groznice. Znao je gde se nalazi tajna Vrajina odaja; njegovi pijuni dobro su ga obavetavali. Mislio je, kada bih ja ovde vladao, lepo bih zatvorio akademiju. Niko nikada nije imao dovoljno hrabrosti da tu odluku uini konanom. Ja bih. Sada je vreme za udarac, pod izgovorom da asovi na akademiji potpomau irenje zaraze. To bi je stvarno zabolelo. Promisli, brate, promisli! Moli se sa uzimaima da bude poteen, sasluaj re velikog Nabinog Akhe..." Okrznuo je ulinog propovednika. I te budale bi skinuo sa ulica,-kada bi vladao. U blizini tala za hoksnije u Julijevog ulici pribliio mu se ovek koga je poznavao, plaenik i trgovac ivotinjama. Dakle?" Tamo je gore, gospodine." ovek je pokazao obrvama prema jednom od prozora drvene zgrade koja je bila okrenuta prema talama. Takve zgrade preteno su predstavljale svratita, kue za unajmljivanje soba ili trgovine piem koje su glumile toboe dostojanstveni paravan za muzike salone i javne kue poredane iza njih. Datka kratko klimnu. Proao je kroz zavesu od perli za koju su bili privezani sve orling i skantiom i uao u jednu od trgovina piem. U pretrpanoj, tamnoj prostoriji nije bilo kupaca. Po zidovima, ivotinjske lobanje cerile su se sasueno, zubato. Vlasnik je stajao pokraj tezge, prekrtenih ruku i gledao u prazno. Ve plaen, samo je spustio glavu tako da mu se dvostruki podvaljak prostro po grudima, to je bio znak za Datku da

moe da ini ta god hoe. Datka proe pokraj njega i poe da se penje stepenicama. Pozdravili su ga ustajali mirisi kupusa i jo gorih stvari. Koraao je uza zid, ali su daske ipak kripale. Oslunuo je na vratima, zauo glasove. Poto je bio plaljive prirode, Rajnil Lejan sigurno je zabravio vrata. Datka pokuca po ispucaloj ploi. Poruka za vas, gospodine", kazao je izmenjenim glasom. Hitno, iz kovnice." Sa opakim osmehom stajao je u blizini i sluao povlaenje zapornja u sobi. im su se vrata odkrinula, navalio je na njih i irom ih otvorio. Rajnil Lejan pade nauznak, urlajui od straha. Kada je video bode, otrao je do prozora i poeo da zapomae i doziva pomo. Datka ga dograbi za vrat i pritisnu uz krevet. Datka!" Vraj se uspravi u sedei poloaj i povue prekriva preko svoje nagote. Gubi se odavde, pacovski edru!" Umesto odgovora, ritnuoje vrata da se zatvore ne obazirui se. Otiao je do Rajnila Lejana, koji se podizao i groktao. Znam da hoe da me ubije, vidim to i sam", kazao je majstor kovnice novca i ispruio drhtavu ruku da bi se zatitio. Potedi me, molim te, nisam ti neprijatelj. Mogu ti pomoi." Ubiu tc sa isto onoliko uivanja kao to si ti ubio starog majstora Datnila." Rajnil Lejan polagano se digao, skrivajui svoju nagotu i plaljivo gledajui prema svojem napadau. Nisam to ja uinio. Ne svojom rukom. Njegovu smrt naredio je Aoz Run. Sve je bilo legalno, zaista. Zakon je bio prekren. Nije po zakonu ako ubije mene. Reci mu, Vraj. Sluaj, Datka majstor Datnil odavaoje tajne svojeg udruenja, pokazao je tajnu knjigu udruenja ej Tali. Atojo nije sve. Nije ono najgore. To treba da zna." Datka je zasta. Taj svet je mrtav, sve te govnarije sa udruenjima. Zna ti ta mislim o udruenjima zanatlija. Do fesapa sa prolou. Ona je mrtva, kao to i treba da bude." Vraj iskoristi njegovo oklevanje. Povratila je prisustvo duha. Sluaj, Datka, daj da ti objasnim o emu se radi. Mogli bismo da ti pomognemo, oboje. U toj knjizi udruenja ima stvari koje majstor Datnil oije smeo da otkrije ak ni ej Tali. Sve se to davno desilo, ali prolost je jo uvek sa nama, koliko god mi verovali da je suprotno." Kada bi bilo tako, ti bi me prihvatila. Toliko dugo sam udeo za tobom."

Rajnil Lejan navukao je svoju odoru na sebe i kazao, ponovo ovladavi sobom: Tvoj sukob je sa mnom, a ne Vraj. U raznim knjigama udruenja nalaze se zapisi o Embrudoku u prolim vremenima. Oni dokazju daje on nekada bio grad fagora. Moda su ga fagori ak i sagradili zapis je prekinut. Sigurno je da su bili njegovi vlasnici, kao i vlasnici udruenja i svih ljudi koji su im bili lanovi. Drali su ljude kao robove." Datka je stajao i mrano ih posmatrao. Sve to je rekao u svojoj glavi bilo je: svi smo mi robovi ali je znao daje to glupo. Ako su bili vlasnici Embrudoka, ko ih je pobio? Ko ih je nadvladao? Kralj Denis?" To se desilo nakon Denisovog doba. Tajna knjiga kae malo toga; istoriju belei samo sporadino. Koliko smo shvatili, fagori su jednostavno odluili da odu." Nisu bili nadvladani?" Vraj ree: Zna kako malo razumemo te stvari. Moda su se vazdune oktave izmenile i oni su svi otili. Ali ovde mora biti da su bili u punoj snazi. Da si ikada pogledao fresku koja prikazuje Vutru u starom hramu, znao bi to. Vutra predstavlja kralja fagora." Datka spusti ruku na elo. Vutra fagor? Ne moe biti. Otili ste predaleko. To prokleto uenje ono od belog moe da napravi crno. Sve te besmislice dolaze iz akademije. Ubiu je. Kad bih imao vlast, ubio bih je." Ako eli vlast, biu na tvojoj strani", kazao je Rajnil Lejan. Ne elim te na svojoj strani." Pa, razume se..." Ozlojeeno je mahnuo, pogladio dvostruki vrak svoje brade. Vidi, treba da razreimo zagonetku. Jer izgleda da se fagori vraaju. Moda e ponovo zahtevati svoj stari grad. Bar ja tako pretpostavljam." ta hoe da kae?" Toje prosto. Mora da si uo glasine. Oldorando je preplavljen glasinama. Pribliavaju se velike fagorske snage. Idi i porazgovaraj sa ljudima koji obilaze grad. Nevolja je u tome to Tant Ein i Faralin Ferd nee zatititi grad, jer su suvie zaokupljeni svojim privatnim interesima. Oni su ti neprijatelji a ne ja. Kada bi snaan ovek pobio porunike i preuzeo vlast nad gradom, mogao bi ga spasti. Toje samo moj predlog."

Promiljeno je gledao Datku i posmatrao igru oseanja na njegovom licu. Nasmeio se hrabrei ga, jer znao je daje upravo uspeo da ga nagovori da ga ne ubije. Pomoi u ti", kazao je. Na tvojoj sam strani." Vraj ree: I ja sam na tvojoj strani, Datka." Oinuo ju je jednim od svojih mranih, uagrenih pogleda. Nikada ti nee biti na mojoj strani. ak ni kada bih osvojio itav Embrudok samo za tebe." Faralin Ferd i Tant Ein pili su zajedno u svratitu Kod dvojnog vra". Sa njima su bile ene, prijatelji i ulizice i dobro se zabavljali. Kod dvojnog vra" bilo je jedno od retkih mesta po kojima se i u dananje vreme mogao uti smeh. Svratite je predstavljalo deo nove administrativne zgrade u koju je bila smetena i nova kovnica. Za zgradu su uglavnom plaali bogati trgovci, od kojih su neki bili prisutni sa svojim enama. U odaji se nalazio nametaj koji je do nedavno bio nepoznat u Oldorandu ovalni stoii, sofe, ormani, a po zidovima su visile bogato pletene tapiserije. Toila su se uvezena pia, a plavokosi mladi stranac svirao je na harfi. Prozori su bili zatvoreni da bi se zadrala hladnoa vazduha i da se ne bi dozvolio ulaz mirisu dima sa prolaza. Na sredinjem stolu, gorela je uljanica. Hrana je leala po njemu, nepojedena. Jedan od bogatih trgovaca ispredao je dugu priu o ubistvima, izdajstvima i putovanjima. Faralin Ferd nosio je kratki kaput od jelenske koe, raskopan da bi se otkrila vunena majica koja se nalazila ispod njega. Oslonio je laktove na sto i napola sluao priu dok mu je pogled lutao po prostoriji. ena Tant Eina, Farejl Mask, tiho je tapkala unaokolo, pretvarajui se da proverava da lije rob dobro zatvorio kapke na prozorima. Farejl Mask bila je daleka roaka i Tant Einu i Faralin Ferdu, jer je poticala iz porodice gospodara Val Ein Dena. Iako nije bila ba divna, Farejl Maska imalaje duha i karakter koji je neke ljude privlaio, a druge ne. Nosila je sveu u svenjaku, koju je titila od vetra izazvanog svojim kretanjem tako to ju je zaklonila dlanom. Od svetlosti njeno liceje blistalo, neoekivane senke padale su na njegove crte, poprimilo je nekakvu tajanstvenost. Osetila je na sebi pogled Faralin Ferda, ali nije htela da mu ga uzvrati, jer znala je vrednost hinjene ravnodunosti. Ovaj jc razmiljao, kao to je to esto inio ranije, kako zapravo zasluuje Farejl Mask, a ne sopstvenu enu, koja muje bila dosadna. I pored opasnosti koju je to donosilo, nekoliko puta vodio je ljubav s njom. Sada je ponestajalo vremena. Kroz

nekoliko dana svi bi mogli biti mrtvi; pia nisu utapala tu spoznaju. Ponovo je osetio udnju za njom. Podigao se i naglo izaao iz sobe, bacivi znaajan pogled prema njoj. Duga pria stigla je do jednog o svojih povremenih uzbudljivih mesta u kojem se prialo o davljenju nekog cenjenog oveka truplom jedne od njegovih ovaca. Smeh se zaorio oko stola. I pored toga, paljive oi videle su kada je porunik nestao i nakon diskretne pauze, ena njegovog drugog porunika takoe je izala. Mislio sam da nee smeti da doe za mnom." Radoznalost je jaa od kukaviluka. Imamo samo neki trenutak." Uini to sa mnom ovde, ispod stepenica. Vidi, u onom uglu." Stojei, Faralin Ferde?" Pipni, eno zar ne stoji?" Uzdahnula je i nalegla na njega, dohvativi ono to joj je pruao obema akama. Prisetio se iz ranijih prilika kako je sladak bio dah te ene. Znai pod stepenicama." Spustila je sveu na pod. Otkopavi svoj jelek, otkrila muje svoje velianstvene dojke. Obgrlioju je jednom rukom i povukao u ugao, uzbueno je ljubei. Tu ih je zatekla grupa od dvanaest ljudi na elu sa Datkom koja je ula sa ulice upaljenih baklji i isukanih maeva. I pored njihovog negodovanja, poterali su Farejl Mask i Feralin Ferda. Jedva da su imali vremena da navuku odeu pre nego to su ih odgurali nazad u gostinsku sobu, gde su ostali ve bili suoeni sa seivima maa. Sve je ovo zakonito", kazao je Datka i probadao ih pogledom kao vuk jagnje aranga. Preuzimam upravu nad Embrudokom u svoje ruke sve dok se ne vrati punopravni vladar Embrudoka, Aoz Run. Ja sam njegov smenjeni porunik, ali sa najduom slubom. Nameravam da se potrudim da grad bude valjano branjen u sluaju napada." Iza njega stajao je Rajnil Lejan sa maem u koricama. Rekao je glasno: A ja podravam Datku Dena. iveo, gospodaru Datka Dene." Datkine oi otkrie Tant Eina, izgubljenog u senci. Stariji od dva porunika nije se podigao sa ostalima. Jo uvek je sedeo na svom mestu na elu stola, ruke su mu poivale na naslonu njegove stolice. Usuuje se da mi prkosi!" kriknuo je Datka i skoio podignutog maa da bi se suoio sa ovekom koji je sedeo. Na noge, govnaru!"

Tant Ein nije se ni pomakao, samo je gr bola preao njegovim licem kada mu se glava zabacila. One jabuice poee da mu kolutaju. Kada je Datka udario stolicu nogom, kruto je skliznuo na pod, ne pokuavajui da ublai pad. Toje kotana groznica!" povikaoje neko. Ona je meu nama!" 320 Farejl Mask poe da vriti. Do jutra izgubljena su jo dva ivota, a zadah paljevine jo jednom je ukaljao vazduh Oldoranda. Tant Ein leao je u leilitu pod hrabrom paskom Mame Skantiom. I pored straha od zaraze, velika masa ljudi okupila se na Obalskoj Ulici da bi sasluala javno proglaavanje Datkine vladavine! Nekada su se takva okupljanja drala pokraj velike kule. Ti dani nestali su! Obalska Ulica bila je prostranija i elegantnija. Sa jedne njene strane, nekoliko duana stajalo je na obali reke. Guske su tuda jo uvek gacale, svesne svojih drevnih prava. Sa druge strane nalazio se niz novih graevina, dok su se stare kamene kule uzdizale iznad njih. Tu je stajala javna platforma. Na platformi je bio Rajnil Lejan i prebacivao teinu sa noge na nogu, Faralin Ferd ruku vezanih na leima i est mladih ratnika iz Datkine garde, naoruanih isukanim maevima i kopljima dok su mrko posmatrali gomilu. Prodavci cvetnih buketa tiskali su se kroz gomilu i prodavali zatitne kite mirisnog bilja. I uzimaki hodoasnici bili su tu, odeveni u svoje crno bele odore koje su se isticale izmeu drugih, u rukama su drali natpise koji su pozivali na pokajanje. Deca su se igrala na rubu gomile i smejala se ponaanju odraslih. Kada je izbio Satni Zvida, Datka se pope na platformu i smesta se obrati gomili. Preuzimam breme vlasti radi bezbednosti grada", kazao je Datka. inilo se da ga je stara utljivost napustila. Govorio je veto. Pa ipak, stajao je gotovo nepokretno, bez gestikuliranja, bez koritenja tela radi prenoenja svojih rei, kao da sa navikom utanja nije raskinuo nigde osim u vezi s jezikom. Nemam elju da istisnem pravog vladara Embrudoka, Aoza Runa. Kada se vrati ako se vrati ono to je po pravu njegovo bie mu pravedno urueno. Ja sam njegov zakoniti zamenik. Oni koje je ostavio da vladaju zloupotrebili su njegovu mo, odbacili su je u stranu. Nisam mogao da stojim i gledam sve to. Imaemo potenje o ovim tekim vremenima." Zato je onda Rajnil Lejan pored tebe, Datka?" povikao je glas iz gomile, a potom su se ule i druge primedbe, koje je Datka pokuao da prevazie.

Znam da imate pritubi. Sasluau ih kasnije vi sasluajte mene sada. Ocenite uzorpatorske porunike Aoza Runa. Eline Tal imao je hrabrosti da ode u divljinu sa svojim gospodarom. Ova dva stvorenja ostala su kod kue. Tant Ein dobio je groznicu kao nagradu. Ovde stoji treina njih, najgori meu njima, Faralin Ferd. Pogledajte kako se trese. Kada vam se uopte obratio? Bio je suvie zauzet svojim prepredenim sladostraem iza zatvorenih vrata. Ja sam lovac, kao to znate. Lejntal Ai i ja pripitomili smo ivalj zapadne savane. Faralin Ferd umree od zaraze kao i njegov drugar, Tant Ein. Hoete li da vam leevi budu vladari? Ja neu zaraditi bolest. Zarazu prenosi snoaj, a ja sam slobodan od toga. Moj prvi in bie vraanje straa oko Embrudoka i uvebavanje valjane vojske. Kakvi smo danas, bili smo spremni da padnemo pred bilo kojim neprijateljem ljudskim ili neljdskim. Bolje je umreti u borbi nego u krevetu". Ova poslednja izjava izazvala je uznemireni mrmor. Datka je zastao i gledao u njih. Meu ljudima su stajale Ojre i Dol. Dol je drala Rastila Runa u rukama. Ojre glasno povika kada je Datka zastao: Ti si uzurpator. Po emu si ti bolji od Tant Eina ili Rajnil Lejana." Datka prie rubu platforme. Nita ne kradem. Uzimam ono to je baeno." Upro je prstom u Ojre. Vie nego iko drugi, ti Ojre, kao erka po krvi samog Aoza Runa, trebalo bi da zna da u vratiti tvom ocu ono to je njegovo kada se bude vratio. On bi i sam eleo da to uradim." Ne moe govoriti u njegovo ime dok nije tu." Mogu i to i inim." Onda govori pogreno." Ostali, kojima je ta svaa malo znaila, isto su tako poeli da viu i da dobacuju svoje albe. Neko.je bacio prezreo plod. Straari poee da guraju gomilu, bez ikakvog dejstva. Datkino lice je prebledelo. Strasno je podigao pesnicu iznad glave. Dobro, izmetu, onda u javno izneti ono o emu se uvek do sada utalo. Ne plaim se toga. Imate tako visoko miljenje o Aozu Runu, mislite da je bio divan, a ja u vam rei kakav je to bio ovek. Bio je ubica. Jo gore, bio je dvostruki ubica." Uutali su se, lica okrenutih nagore prema njemu u oblaku puti. Sada se tresao, svestan ta je zapoeo. Sta mislite, kako je Aoz Run zadobio vlast? Ubistvom, krvavim ubistvom, ubistvom usred noi. Ima meu vama onih koji se

seaju Nakrija i Klilsa, sinova starog Dresila u davno prolim danima. Nakri i Klils vladali su kada je Embrudok bio najobinije poljsko dobro. Jedne mrane noi, Aoz Run mlad u to vreme bacio je dva brata sa vrha velike kule dok su obojica bili dobro naliveni. Podlo dvostruko zlodelo. A ko je bio svedok, ko je sve to video? Ja sam bio tamo a isto tako i ona njegova erka po krvi." Optuujuim prstom upro je prema mravoj figuri Ojre, koja je sada u stravi zagrlila Dol. On je lud", povikao je neki deak sa ruba gomile, Datka je lud!" Ljudi poee da odlaze trkom, dok su drugi trkom prilazili. Izbila je opta guva, a u jednom uglu gomila dolo je do tue. Rajnil Lejan pokuao je da smiri gomilu tako to je pokazao svoju monu, bledu priliku i povikao snanim glasom: Podrite nas i mi emo podravati vas. Mi emo uvati Oldorando." Sve to vreme, Faralin Ferd stojao je utke na pozadini plaforme, vezanih ruku, u dohvatu straara. Sada je video svoj trenutak. Izbacite Datku!" povikao je. Nikada nije imao podrku Aoza Runa i nee imati ni nau!" Datke se okrenuo naglim pokretom jednog lovca i pri tome izvukao svoj zakrivljeni bode. Zauo se visok krik Farejl Mask, u istom trenutku kad je nekoliko glasova preuzelo povik: Izbacite Datku!" Gotovo u trenutku su se umirili, zaustavljeni naglim Datkinim delanjem. U tiini, dim se vio preko prizora. Niko se nije micao. Datka je kruto stojao, leima okrenut publici. Jedan trenutak i Faralin Ferd bio je nepomi-' an. Onda je zabacio glavu i zakrkljao kao da se gui. Krv mu pokulja na usta. On posrnu i straar ga pusti da padne podno Datkinih nogu. Zatim se zau vika. Krv je dala glas itavoj gomili. Budalo, poklae nas", povikao je Rajnil Lejan. Potrao je prema zadnjem delu platforme i skoio sa nje. Pre nego to ga je iko mogao zaustaviti, nestao je niz jednu od bonih ulica. Straari su se ustrali, ne obraajui panju na Datkine naredbe, kada je rulja okruila platformu. Farejl Mask vritala je da Datku treba uhapsiti. Kada je video da je sve gotovo i on je skoio sa platforme i potrao. Iza gomile, pokraj duana, mali deaci poskakivali su i uzbueno pljeskali rukama. Gomila poe da pravi nered, otkrivi da je nered zabavniji od smrti. Za Datku nije preostalo nita drugo nego da sramotno pobegne. Trao je zadihan, zadahtan, nesuvislo je mrmljao, jurio opustelim ulicama, a njegove tri senke

polusenka, senka, polusenka menjale su svoju topologiju pod njegovim stopalima. Slino su se irile i skupljale i njegove zbrkane misli, kao da pokuava da izbegne spoznaji svog neuspeha, da popravi svoju katastrofu iznutra. Stranci su prolazili pokraj njega, njihove stvari bile su natovarene na starinskim saonicama. Neki starac, dok je pomagao jednom detetu da ide pokraj njega, doviknuo muje: Dolaze mrani." uo je zvuk ljudi koji su trali za njim osvetoljubiva gomila. Postojalo je jedno mesto koje je mogao iskoristiti kao utoite, jedna osoba, jedna nada. Proklinjui je, potrao je do Vraj. Ponovo je bila u svojoj staroj kuli. Sedela je zahvaena nekom vrstom sna, svesna a ta spoznaja ju je uasavala da Embrudok ide u susret krizi. Kada je poeo da udara po njenim vratima, pustila ga je gotovo sa olakanjem. Stojala je tamo bez saoseanja i bez prezira kada se Datka plaui sruio na njen krevet. To je prava zbrka," kazala je. Gde je Rajnil Lejan?" On je i dalje plakao i udarao po posteljini pesnicom. Prekini", blago je kazala. Krenula je po sobi, zagledana u obojenu tavanicu. ivimo u takvoj zbrci. Volela bih kada bih bila osloboena oseanja. Ljudska bia takva su zbrka. Bili smo bolji kada nas je sneg zadravao, kada nismo imali... nade! Volela bih kada bi postojalo samo znanje, isto znanje, bez oseanja." Podigao se. Vraj Ne govori mi. Nema nita za mene i nikada nisi ni imao, to mora prihvatiti. Ne elim da ujem ono to hoe da kae. Ne elim da znam ta si uinio." Napolju guske digoe veliku graju. Seo je na krevet, zevnuo. Ti si samo napola ena. Hladna si. Uvek sam to znao, a opet nisam mogao da spreim sebe da ne oseam prema tebi ono to sam oseao..." Hladna?... Budalo, puim se poput radabarala." Glasovi na ulici bili su jai, dovoljno jaki da bi razaznali prizvuk pojedinanih glasova. Datka pritra prozoru. Gde su sada svi njegovu ljudi? Narod koji je izvirao iz oblinjih prolaza bio mu je potpuno nepoznat. Nije mogao da vidi ni jedno poznato lice nije bilo nikoga od njegovih ljudi, niti Rajnila Lejana to ga nije mnogo iznenadilo ba nijednog graana koga bi mogao da prepozna. Nekada mu je svako lice bilo poznato. Stranci su traili njegovu krv. Pravi strah ude mu u srce, kao da mu je jedina elja bila da

umre pokraj prijatelja. Osetiti mrnju stra-naca... bilo je to nepodnoljivo. Nagao se kroz prozor i prkosno im izmahnuo pesnicom, proklinjui ih. Lica se podigoe nagore, zinue po sredini gotovo sva odjednom, poput ribljih usta. Urlali su i onda zastali. Pred tom bukom, spustio je pesnicu i povukao se, ne elei da bude nadvladan, a ipak nadvladan. Naslonio se na zid i zagledao u svoje grube ake, sa noktima jo uvek vlanim od krvi. Tek kada je dole zauo Vrajin glas shvatio je da je napustila odaju. Otvorila je vrata kule i stajala na platformi, obraajui se ljudima. Rulja je kuljala napred dok su se oni u pozadini tiskali da bi uli ta to ona govori. Njen glas, ist i otar, lebdeo je nad njihovim razbaruenim glavama. Zato malo ne zastanete i promislite ta to radite? Niste ivotinje. Pokuajte da budete ljudi. Ako treba da umremo, dajte da umremo sa ljudskim dostojanstvom, a ne sa rukama stegnutim oko tuih vratova. Svesni ste svoje patnje. I svest i patnja su vai znakovi ljudskosti. Budite ponosni, prokleti bili umrite s tom spoznajom. Setite se sveta gosa koji nas ekaju dole, tamo gde postoji samo krgut zuba zbog toga to mrtvi oseaju gaenje prema sopstvenim ivotima. Nije li to uasna stvar? Ne ini li vam se da je to uasna stvar, oseati gaenje gaenje i prezir prema sopstvenim ivotima? Preobrazite svoje ivote iznutra. Nije vano kakvo je vreme napolju, da li pada sneg, sipa kia ili sija sunce, nije to bitno, prihvatite sve to, ali radite na tome da preobrazite svoju unutranju sutinu. Stvorite smirenost u svojim duama. Razmislite. Da li bi Datka ili njegov ubica imali dovoljno moi da razree vae line nevolje? To samo vi moete. Smatrate da stvari idu loe. Moram vas upozoriti da dolazi jo vie iskuenja. Kaem vam to sa punom teinom akademije iza mene. Sutra, sutra u podne, poee tree i najgore od dvadeset slepila. Nita ga ne moe zaustaviti. Ljudska vrsta nema moi nad nebom. ta ete tada uiniti? Hoete li kao luaci trati ulicama, ei vratove, razbijati stvari, paliti ono to su bolji od vas sagradili kao da ste gori od fagora? odluite sada koliko ete prljavi, koliko niski biti sutra!" Gledali su jedan u drugoga i mrmljali. Niko nije vikao. ekala je, instinktivno dograbivi pravi trenutak kada da izbaci ponovo rei, ali u novom smeru. Pre mnogo godina, arobnica ej Tal obratila se stanovnicima Oldoranda. Jasno se seam njenih rei, jer potujem sve to je rekla. Ponudila nam je blago saznanja.

To blago moe biti vae ukoliko samo budete dovoljno ponizni i ukoliko pruite ruke prema njemu. Shvatite ta vam govorim. Sutranje slepilo nije natprirodni dogaaj. ta je to? Radi se naprosto o tome da dva straara prolaze jedan ispred drugog, ta dva sunca koja poznajete od roenja. Na svet okrugao je kao i oni sami. Zamislite koliko velika mora biti lopta naeg sveta da ne bimo pali sa nje a ipak mala u poreenju sa straarima. Oni izgledaju mali samo zbog toga to su daleko. ej Tal, kada je govorila, ree da se u prolosti odigrala katastrofa. Smatram da se to nije desilo. Dodali smo novih stvari na njeno znanje. Vutra je sainio ovaj svet tako da sve dela kroz neprekidno kretanje u svim delovima. Kosa vam raste na glavi i dlake na telu dok sunca sviu i zalaze. To nisu odvojeni dogaaji, ve jedinstveni u Vutrinim oima. Na svet putuje u krugu oko Bataliksa, a postoje i drugi svetovi poput naeg koji se ponaaju na isti nain. Istovremeno, Bataliks po veem krugu putuje oko Frejra. Morate prihvatiti da na ivinarnik ne predstavlja sredite univerzuma." amor njihovih protesta postao je glasniji. Vraj ga nadjaa tako to je podigla glas. Shvatate li to? Shvatanje je tee od rezanja vratova, zar ne? Da biste u potpunosti shvatili ta vam govorim, najpre morate shvatiti, a potom dograbiti razumevanje svojom matom, tako da injenice oive. Znamo da je naa godina duga etristo osamdeset dana. Toje vreme potrebno Hrl-Ikoru da naini pun krug oko Bataliksa. Ali postoji jo jedan krug koji mora da bude napravljen, krug Bataliksa i naeg sveta oko Frejra. Jesta li spremni da ujete? Za toje potrebno hiljadu osamsto dvadeset i pet malih godina... Zamislite tu ogromnu godinu!" Sada su utali i zurili u nju, novu arobnicu. Sve do dananjih dana, malo je njih to moglo da zamisli! Jer svako od nas moe da oekuje samo etrdeset godina ivota. Bilo bi potrebno etrdeset i est naih ivota da bi inili jedan pun krug ovog sveta oko Frejra. Nai mnogi ivoti ne nalaze odjeka, pa ipak predstavljaju deo te vee stvari. Zbog toga je tako teko shvatiti i tako lako izgubiti znanje u danima nevolja." Zanela ju je nova mo, zavela sopstvena govorljivost. Kakva je to nesrea, kakva je to katastrofa o kojoj nam je ej Tal govorila, dovoljno velika da nas natera da zagubimo tako vano znanje? Pa, naprosto ta da se svetlost Frejra menja u skladu sa vremenom te velike godine. Proli smo kroz mnoge generacije slabe svetlosti, zime, kada je zemlja leala mrtva ispod snega. Sutra bi trebalo da se radujete kada doe pomraenje slepilo, kada udaljeni Frejr

sklizne iza Bataliksa jer to je znak da nam se Frejrova svetlost pribliava... Sutra ulazimo u prolee velike godine. Radujte se! Imajte dovoljno pameti, dovoljno znanja da se radujete! Odbacite zbrku svojih ivota koju stvara neznanje i radujte se! Dolaze bolja vremena za sve nas." Morali su da skreu zbog oatapraksija. Drvenasta trava rasla je u busenovima dok su se pribliavali niem terenu. Busenovi su se pretvorili u gusti. Sada su pokuali da se probiju kroz oblast zaguenu njime. Vegetacija im se uzdizala iznad glava. Prekidali su je samo nizovi korita nekadanjih lednika, uz koje su s vremena na vreme mogli da se penju da bi utvrdili pravac. Sa oatapraksijem bila je isprepletano kupinovo bunje tankih stabljika, koje je uspon inilo i tekim i bolnim. Armija fagora ispred njih ila je drugim putem. Bili su prisiljeni da slede krivudavije staze ivotinja, pa ipak je napredovanje bilo teko za jelkove. Trava ih je uznemiravala, kao da ne vole njen odbojni miris; njihovi rogovi koji su se njihali zapinjali su za uplje stabljike, a trnje ispod nogu prodiralo je u meke delove njihovih papaka. Zbog toga su ljudi sjahali i vodili sa sobom svoje nekrogene dok su napredovali peke. Koliko jo, varvarine?" pitao je Skitoeril. Nije daleko", odgovorio je Lejntal Ai. Bio je to njegov uobiajeni odgovor na uobiajeno pitanje. Neudobno su spavali u umi i ustali u zoru s injem po odei. Oseao se osveeno, jo uvek je uivao u svom lakem obliku, ali je video koliko su izmoreno poeli da deluju ostali. Aoz Run bio je senka onoga to je nekada bio; tokom noi, dozivao je na nekom udnom jeziku. Naili su na movarni teren, gde je, na olakanje svih njih, oatapraksi postao redi. Nakon to su zastali da bi videli da li je sve mirno, krenuli su dalje, terajui jata manjih ptica ispred sebe. Ispred njih pruala se dolina, na ije su se obe strane uzdizale meke hrpe zemlje. Poli su tim putem, radije nego da pou viim terenom, uglavnom zbog svoje iscrpljenosti; ali im su uli kroz predvorje doline, zahvatio ih je ledeni vetar koji je na njih navaljivao puput ivotinje i grizao sve do kostiju. Bilo je vreme da se upnu mrko da bi nastavili dalje, pognutih glava. Vetar je sa sobom doneo maglu. Kovitlala se oko njihovih tela. Iako su im glave virile iz nje, Lejntal Ai je shvatao kakav je to vetar, jer znao je da se sa udaljenih planina na njihovoj levoj strani sliva hladan poput vode, silazi preko humki i ulazi u dolinu, u potrazi za niim terenom. Bio je to lokalni vetar: to pre napuste njegov ledeni zagrljaj, utoliko bolje.

Skitoerilova ena slabano je jeknula i zaustavila se, oslonjena o svog jelka, lica zarivenog u svoju ruku. Skitoeril se zabrinuto vratio do nje i zagrlio je rukom odevenom u sivo. Ledeni vetar umotao mu je ogrta oko noge. Zabrinuto se zagledao u Lejntal Aia. Ona ne moe da nastavi", kazao je. Umreemo ako ostanemo ovde". Obrisavi vlagu sa svojih oiju, pogledao je napred. Za svega nekoliko sati, shvatio je, dolina e biti topla i bezopasna. Trenutno je bila smrtonosna zamka. Nalazili su se u senci. Svetlost dva straara gledala je na levu padinu doline iznad njihovih glava; svetlost je padala u gustim, vertikalnim stubovima na mesto gde su padale senke dinovskih radabarala naredanih na suprotnoj humki. Radabarali su se ve puili u jutarnjem suncu, isparenje se podizalo u nebo i bacalo uskovitlanu senku. Poznavao je to mesto. Njegov sastav bio mu je poznat jo iz vremena kada je bilo odeveno u sneg. Normalno je to bilo mesto dobrodolice poslednji prolaz pre nego to bi lovci dospeli do ravnice na ijem se rubu nalazio Oldorando. Bilo mu je previe hladno da bi se tresao, vetar je grabio svu njegovu telesnu toplotu. Nisu mogli da nastave. Skitoerilova ena i dalje je bila bolesno naslonjena na bok svog nekrogena; sada kada joj je to omoguila i njena sluavka osetila je da moe da da oduka svojem oajanju i vritala je lea okrenutih plimi vazduha. Idemo meu radabrale", kazao je, viui u Skitoerilovo uvo. Skitoeril je klimnuo, jo uvek zauzet oko svoje ene, kojoj je pokuavao da pomogne da se popne u sedlo. Uzjaite, svi vi", povikao je Lejntal Ai. Dok je vikao, njegovo oko uhvatilo je lepranje beline. Nad padinom sa njihove leve strane pojavile su se govedarice, borile su se s ledenim strujama vazduha koje su vukle nadole, peije im je treperilo iz belog u sivo dok su proletale kroz senke radabarala na suprotnoj strani. Ispod ptica nalazio se niz fagora. Bili su ratnici; njihova koplja bila su uperena. Pokrenuli su se do ruba humki i tamo se ukipili stameni poput stenja. Gledali su nanie prema ljudima ubavijenim uskovitlanom maglom. Brzo, brzo, gore, pre nego to nas napadnu!" Dok je vikao, video je kako Aoz Run zuri u zveri, bez izraza, ne miui se. Otrao je do njega, lupio ga preko lea. Penji se. Moramo da se gubimo odavde."

Aoz Run rekao je neto to je otro zazvualo u njegovom grlu. Ti si zaaran, ovee, nauio si neto od njihovog prokletog jezika i to tije oduzelo svu mo." Silom je zabacio prijatelja u sedlo. Izvia je uinio isto sa sluavkom koja je jecala od straha. Idemo uz padinu do radabrala". povikao je Lejntal Ai. Pljesnuo je kutravu kobilu Aoza Runa dok je polazio nazad da bi uzjahao sopstvenu ivotinju. Oklevajui, ivotinje poee da se penju. Jedva da su reagovale na udarce petama u rebra; hoksni bi bio i laki i bri. Nee nas napasti", kazao je sibornalac. Daemo im sluavku ako bude nevolja". Nae jahae ivotinje. Pobie nas zbog naih ivotinja. Da bi ih jahali ili pojeli. Ti ostani i pogaaj se ako to eli." Zgadenog pogleda, Skitoeril zavrte glavom i vinu se u sedlo. Prvi je poao uz padinu, vodei eninu ivotinju. Izvia i sluavka sledili su ih izbliza. Zatim je izmeu njih bio razmak dok je Aoz Run ravnoduno jahao svog jelka, dozvoljavajui mu da se udalji od ostalih, i pored povika Lejntal Aia da se dri sa njima. On je drao zaelje sa tovarnim jelkom, esto se obazirui prema ispustu iza sebe. Fagori se nisu micali. Svakako ih nije zabrinjavao hladni vetar; oni su bili stvorenja hladnoe. Njihova nepokretnost nije morala znaiti da su se odluili na neto. Bilo je nemogue znati ta zveri misle. I zbog toga su se penjali uz padinu. Uskoro su izali iz vetra, na njihovo veliko olakanje i s hitnjom potezali uzde. Kada su izbili na vrh brda, suneva svetlost sinula im je u oi. Oba sunca, toliko blizu jedna drugom da usred svog sjaja izgledaju kao spojena, blistala su meu stablima ogromnog drvea. Na jedan trenutak, u srcu zlata mogle su se videti figure koje pleu, poskakuju ukrug Drugi u nekoj tajanstvenoj sveanosti; onda su nestali kao da ih je otrovna veliajnost svetlosti neobjanjivo rastopila. Grupa se dovukla u zatitu glatkih stubova, jo uvek zadihana od hladnoe. Sa tavanicom pare iznad glava, inilo se kao da su zali u boansko predvorje. Oko njih bilo je tridesetak masivnih stabala. Iza njih nalazio se otvoreni prostor i put prema Oldorandu. Odred fagora se pokrenuo. Iz potpune nepokretnosti preao je u potpunu akciju. Zveri su se usredsreeno pokrenule niz padinu na kojoj su napeto ekali. Samo

jedan od njih jahao je kaidava. On je vodio. Govedarice su kretei ostale nad dolinom. Oajniki, Lejntal Ai poe da se obazire za zaklonom. Nije ga bilo, osim onoga koji su nudili radabarali. Iz radabarala dopirala je unuranja tutnjava. Isukao je ma i priao mestu na kom je sibornalac sputao enu iz sedla. Moraemo da stanemo i da se borimo. Jesi li spreman za to? Za minut ili dva stii e do nas." Skitoeril die pogled prema njemu u agoniji koja je nagrizla svaku crtu njegovog lica. Usta su mu bila otvorena kao da eli da zaurla od oaja. Ona ima kotanu groznicu, umree", kazao je. Oi njegove ene bile su uagrene, telo u krutim grevima. Nestrpljvim gestom kojim ga je otpisivao, Lejntal Ai pozvao je izviaa: Znai, ti i ja. Potrudi se da izgleda veselo evo ih dolaze." Umesto odgovora izvidnik se podmuklo isceri i istovremeno napravi pokret prstom kao da ree neiji grkljan. Lejntal Ai bio je mrko ohrabren. Besomuno je prelazio pogledom po osnovi drvea, traei ulaz u zemlju kroz koji su nestali Drugi, razmiljajui kako je tu negde u blizini pribeite pribeite i snoktruiks; ali nikada njegova snoktruiks, nikada vie. I pored naglog odlaska. Drugi nisu ostavili ni traga. Pa, u tom sluaju nije bilo alternative borbi. Bez sumnje, moraju umreti. Nee pasti dok mu bude preostajalo daha nakon svake rane koju mu zadaju koplja dvoseklih. Sa izviaem uz bok, otiao je do ruba padine da bi se suoio sa neprijateljem kada se bude pojavio. Iza njega, tutnjava radabarala postajala je sve glasnija. Para je prestala da izlazi iz divovskog drvea i ono je sada isputalo buku nalik na grmljavinu. Ispod njega, prvi radoznali zraci povezanih sunaca prodrli su gotovo do dna doline, gde su osvetlili spektakularni prizor fagora koji gaze katabazni vetar, zdepastih tela upletenih u uskovitlanu maglu, krute dlake njihovih krzna koja je leprala dok su napredovali. Digli su poglede i grleno zaurlali kada su ugledali dva ljudska bia. Poeli su da se penju uz padinu. Taj sukob posmatrala je zemaljska osmatraka stanica i, hiljadu godina kasnije, svako koje nogu obuvenih u sandale otiao do velikog gledalita na Zemlji. Ta gledalita bila su sada vie popunjena nego ikad u poslednjem veku. Ljudi koji su odlazili da gledaju tu divovsku elektronsku reakciju realnosti koja ve mnogo vekova nije realna u svojim srcima eleli su da ljudi ije su ivote pratili preive

pri tom su uvek koristili budue vreme, to dolazi prirodno homo sapiensu, ak i za dogaaje kao to je taj, tako davno proao. Sa svoje privilegovane take osmatranja mogli su da vide iza reda radabarala, preko ustalasane ravnice nasred koje je nekada Riblje Jezero otkrilo svoju uasavajuu statuu, sve do samog Oldoranda. itav taj predeo bio je prekriven razbacanim figurama. Mladi kzan konano se pripremao da navali na grad koji je oteo i ivot i povezivanje njegovom slavnom prastalunu: Samo je ekao na znak. Iako su njegove sile bile nabacane bez nekog vojnog poretka, zapravo vie nalikovale na jednak broj grla stoke i ak nisu uvek ni gledale prema napred, ve sam broj inio ih je uasnim. Prevalie se preko drevnog Embrudoka, a potom nemilosrdno nastaviti da se valjaju dalje prema jugozapadnoj obali Kampanlatskog kontinenta, do samih obronaka na istoku prema Klimentovom okeanu, da bi, ukoliko je mogue, proli do Hespagorata i stenovitih domova njihovih predaka na Pagovinu. Zbog tog nehomogenog sastava fagorskog pohoda za putnike uglavnom izbeglice bilo je jo uvek mogue da se kreu meu raznim krdima i komponentama bez uznemiravanja, dok su urili u smeru iz kog je pohod doao. Ove prestravljene grupe uglavnom su vodili madiji koji su oseali vazdune oktave koje su izbegavale ogromne zveri pod zastavom Hrr-Bral Iprta. Jednu takvu grupu imao je i Rajnil Lejan ravaste brade dok je ispred sebe gurao miroljubivog madija. Proli su blizu samog velikog kzana, ali ovaj, nepokretan, nije im poklonio ni titraj panje. Mladi kzan stojao je na izmravelim bokovima Rukk-Ggrla i razgovarao sa onima u stanju povezivanja, svojim ocem i ukunstalunom, ne bi li jo jednom sasluao njihove savete i uputstva u svom bledom mozgu. Iza njega stajali su njegovi generali i potom njegove dve preivele gilote. Retko je opsluivao gilote ali, ukoliko sudba bude povoljno naklonjena, vreme za to ponovo e doi. Najpre se moraju razretiti dve budue oktave, pobede i smrti; ukoliko bude zapoeo put niz oktavu pobede, bie muzike pogodne za parenje. ekao je bez pokreta i samo povremeno briznuo mle uz proreze nozdrva pod crnim maljama svoje njuke. Pojavie se znak na nebu, vazdune oktave vezae se u vor, a on i njegovi podreeni navalie napred da spale taj drevni, prokleti grad koji se nekada nazivao Hrrm-Bhhrd Idohk. Na tom drevnom bojitu, na kom su se ovek i fagor sukobljavali ee nego to je to znala ijedna strana, Lejntal Ai i sibomalski izvia stajali su maeva spremnih

da pozdrave prve fagore koji se popnu uz padinu. Iza njih, buka radabarala bila je poput grmljavine. Aoz Run i sluavka uali su pokraj jednog debla i mlitavo ekali ta god ih zadesi. Skitoeril neno, neno odloi ukoeno telo svoje ene, zaklanjajui lice od zaslepljujueg dvostrukog sunca koje se sada penjalo prema zenitu. Zatim je otrao da se pridrui dvojici svojih drugova, izvukavi ma dok je to inio. Penjanje uz padinu poremetilo je red fagora, prvi je na vrh stigao najjai. Kada se voda pojavio na vidiku i kada su mu se glave i ramena ukazali iza vrha, Lejntal Ai mu pritra. Njihova jedina nada bila je u tome da ih ubijaju jednog po jednog izbrojao je trideset i pet zveri ili jo i vie, ali je odbijao da shvati koliko im je poloaj beznadean. Fagorova ruka kojom je bacao podie se. Povila se pod onim to je za ljudsko bie bilo zbunjujui ugao, ali Lejntal Ai zaroni ispod vrha koplja, na taj nain ga uini neupotrebljivim, a onda zabode ispruene ruke. Njegov lakat primio je udarac kada je seivo zakailo rebro. Kada je uta krv briznula iz rane, u um mu dooe stare lovake prie da je utroba dvoseklih postavljena iznad njihovih plua; dokazao je da je to istina kada je drao fagora da bi prevario njegovog kaidava. Fagor zabaci svoju koatu glavu, njegove usne otkrie ute zube u pokretu agonije. Pao je i otkotrljao se niz padinu, da bi ostao da lei na dnu magle koja se razilazila. Ali ostale zveri nalazile su se na vrhu padine i pribliavale se. Sibomalski izvia hrabro se borio, svaki as zadihano proklinjui na svom maternjem jeziku. Uz urlik, Lejntal Ai ponovo se baci u bitku. Svet eksplodira. Zvuk je bio tako otar, tako blizak, da borba smesta prestade. Zaori se druga eksplozija. Crno kamenje polete im iznad glava, vei deo padao je negde na drugoj strani doline. Nastao je pandemonijum. Svaka strana bila je voena sopstvenim instinktima: fagori su postali nepokretni, dva ljudska bia pruila su se po tlu. Njihova usaglaenost bila je savrena. Zaorie se nove eksplozije. Crno kamenje letelo je na sve strane. Nekoliko kamenova pogodilo jc fagore i bacilo ih preko ruba, razbacalo njihova umirua telesa. Ostali fagori okrenue se i pojurie nazad u dolinu ka sigurnosti, kotrljali su se, klizali, jurili u urbi da pobegnu. Govedarice su kretei letele preko neba.

Lejntal Ai pruio se tamo gde se zatekao, sa rukama preko uiju, pogleda podignutog u stravi. Radabraii su se rasprskavali na vrhu, raspadali su se i otvarali nalik na burad koja eksplodiraju, dok im duge lete na sve strane. Tokom jeseni velike godine Helikonije, oni su povukli svoje ogromne grane koje donose ptodove u vrni deo njihovih debala i zatvorili krunu pokrivaem od smole, sve dok ne doe prolena ravnodnevnica. Tokom vekova zime njihove unutanje toplotne pumpe, koje su povlaile toplotu preko sistema korenja iz stenja duboko dole pripremale su mesto za ove mone eksplozije. Drvo iznad Lejntal Aia eksplodiralo je uz gnevnu buku. Gledao je kako izlee semenje. Neko je letelo uvis, ostalo je ispaljeno na sve strane. Silina izbacivanja odbacila je crne projektile i po pola milje daleko. Para se svuda valjala. Kada je ponovo zavladala tiina, jedanaest stabala bilo je razneseno. Kada su njihovi tamni poklopci odleteli sa vrha, ukazala se vitkija kruna u njihovoj unutranjosti, beliasta, obrubljena zelenim izdancima. Ti zeleni izdanci bili su predodreeni da se ire sve dok gaj, koji se sastojao iskljuivo od uglaanih stubova, ne dobije krov od blistavog zelenog lia koje e tititi korenje od divljanijeg sunca koje e doi u danima kada se Helikonija sasvim priblii Frejru previe blizu da bi pogodovala oveku, ivotinjama ili biljkama. Ko god ivco i umirao u njihovoj senci, radabarali su imali sopstvenu vrstu ivota koju je trebalo zatititi. Ti radabarali obrazovali su deo vegetacije nogo sveta, sveta koji jc stvoren nakon to je Frejr uplivao u oblana nebesa Helikonije. Zajedno sa novim ivotinjama, uestvovali su u beskrajnom ekolokom nadmetanju sa redovima starog sveta, kada je Bataliks vladao u izolaciji. Binarni sistem stvorio je binarnu biologiju. Semenje, ija je boja bila umrljano crna da bi podsealo na kamenje, bilo je veliko kao oveja glava. Tokom sledeih est stotina godina, neko e preiveti da bi postalo odraslo drvee. Lejntal Ai nemamo je utnuo seme i priao da vidi ta je sa izviaem. Ovaj je bio ranjen, proboden otrim fagorskim seivom. Skitoeril i Lejntal Ai odneli su ga do mesta na kojem su stojali Aoz Run i sluavka. Bio je u rdavom stanju, gadno je krvario. Bespomono su unuli pokraj njega dok je ivot isticao iz njegovog edra. Skitoeril zapoe sloen religijski ritual, na ta je Lejntal Ai gnevno poskoio.

Moramo stii u Embrudok to je pre mogue, zar ne shvata? Ostavi telo ovde. Ostavi sluavku sa svojom enom. Pouri sa mnom i Aoz Runom. Vreme nam istie." Skitoeril je pokazao prema telu. Dugujem mu ovo. Bie potrebno neko vreme, ali se mora uiniti u skladu s verom." Moda se mrani vrate. Njih nije lako zaplaiti i teko da moemo da se nadamo jo jednom obrtu sree kakav je bio ovaj poslednji. Ja u produiti sa Aoz Runom." Dobro si se poneo, varvarine. Podi napred i moda emo se ponovo sresti." Kada se Lejntal Ai okrenuo da pode, zastao je i osvrnuo se. ao mi je zbog tvoje ene." Aoz Run imao je dovoljno prisustva duha da zadri dva jelka kada su radabrali eksplodirali. Ostale ivotinje prestravljeno su odgalopirale. Jesi li sposoban da jae?" Da, sposoban sam. Pomozi mi, Lejntal Ai. Oporaviu se. Nauiti jezik fagorske vrste znai videti svet na drugi nain. Oporaviu se." Uzjai, pa da poemo. Bojim se da emo stii prekasno da bismo upozorili Embrudok." Brzo su pojahali, jedan iza drugog, ostavivi iza sebe senku luga u kojem je sivi sibornalac kleao u molitvi. Dva jelka postojano su napredovala, sputenih glava, oi su im prazno gledale napred. Kada bi izbacili izmet, iz zemlje bi se pojavile bube i otkotrljale to blago u podzemna skladita, a pri tome su nenamerno sadile semenje buduih uma. Vidljivost je bila loa, zbog naina na koji je ravnica bila prekrivena nebrojenim brazdama. Sve vie kamenih spomenika bilo je razbacano po krajoliku, starih neprojenim vekovima. Njihove krune znakove nagrizli su vetar i liajevi. Lejntal Ai urio je napred, svestan da bi moglo biti nevolje, i neprekidno se okretao da bi pourivao Aoz Runa. Po ravnici su se nalazile mnoge grupe putnika, koje su putovale u svim pravcima, ali on ih je obilazio to je ire mogao. Prolazili su pokraj leave bez mesa na kojima je ponekad jo uvek bilo ostataka odee; ugojena ptice stajale su pokraj tih spomenika ivotu, a jednom su ugledali sabljasti jezik, koji se tu unjao. Hladni front poput ala podigao se iza njihovih ramena prema severu i istoku. Tamo gde je nebo ostalo isto, Frejr i Bataliks bili su zagrljeni, nerazdvojnih diskova. Jelk je proao pokraj mesta na kojem se nalazilo Riblje Jezero, gde je podignut spomenik od hrpe kamenja da bi obeleio ej Talino udo u nestalim

vodama, pre mnogo zima; penjali su se preko jednog od zamornih grebena, kada se podigao vetar. Svet poe da se smrauje. Lejntal Ai je stajao i stao milujui njuku svojeg jelka. Aoz Run snudeno je ostao u sedlu. Poinjalo je pomraenje. Jo jednom, ba kao to je Vraj predvidela, Bataliks je dograbio fagorskim ugrizom blistavo oblije Frejra. Proces je bio spor i nezaustavljiv, a za posledicu imae potpuno nestajanje Frejra tokom pet i po sati. Ne mnogo milja odatle, kzan je imao znak koji je traio. Sunca su prodirala sopstvenu svetlost. Uasan strah ophrva Lejntal Aia, sledi mu sve do edra. Na trenutak zvezde su zablistale na dnevnom nebu. Onda je zatvorio oi i zagrlio jelka, lica zagnjurenog u njegovo rdasto krzno. Dvadeset slepila oborilo se na njega i on je u svom srcu urlao da Vutra izbori pobedu na nebesima. Ali Aoz Run gledao je u nebo sa strahopotovanjem koje je obuzelo njegove mrave crte lica, a onda je uskliknuo: Sada e Hrrm-Bhhrd Idok umreti!" Kao da se vreme zaustavilo. Lagano, blistavija svetlost nestajala je iza tmurnije. Dan je poprimio sivilo lea. Lejntal Ai iupa se iz svoje strave i dograbi Aoza Runa za skeletna ramena, paljivo zagledan u taj poznati, ali preobraeni izraz. ,.ta si to rekao malopreT Aoz Run rekao je zbunjeno: Sve e biti u redu, ponovo u biti onaj stari." Pitao sam te ta si rekao." Da... Zna kako njihov zadah, onaj mleni vonj, prianja na sve. Isto je sa jezikom. Sve ini drugaijim. Bio sam sa Ihamm-Vrrmarom pola vazdune okretnice i razgovarao s njim. O mnogim stvarima. O stvarima za koje moj um koji govori na olonetskom ne moe nai nikakvog smisla." Ma nije bitno to. ta si ono rekao o EmbrudokuT Neto za ta je Ihamm-Vrrmar bio tako siguran da e se dogoditi, kao da spada u prolost, a ne u budunost. Da e fagori unititi Embrudk -" Moram da produim. Sledi me ukoliko hoe. Moram se vratiti da ih sve upozorim. Ojre Datka -" Aoz Run dograbio ga je za ramena iznenadnom snagom. ekaj, Lejntal Ai. Samo trenutak i biu ponovo onaj stari. Imao sam kotanu groznicu. Samog sebe bacio sam na tlo. Hladnoa mi je prikovala srce." Nikada nisi prihvatao opravdanja drugih. Sada pravda sebe." Neto od osobina starog oveka vratilo se u njegovo lice dok je gledao u Lejntal Aia. Ti si jedan od dobrih ljudi, nosi moj znak. uj. Govorim samo ono to

nikada nisam ni pomislio dok se nisam zatekao na onom ostrvu pola vazdune okretnice. Generacije se raaju i lete svojim pravcem, a potom dopadnu sveta ispod nas. Samo da bi neko rekao koju re pohvale kada je sve gotovo." Govoriu rei hvale o tebi, ali ti jo uvek nisi mrtav, OVPP." Rasa dvoseklih zna da je njihovo vreme isteklo. Dolaze bolja vremena za mukarce i ene. Sunce, cvee, nene stvari. Nakon zaborava za nas. Sve dok se oblije Hrl-lkor Ihara potpuno ne isprazni." Lejntal Ai gaje odgurnuo, psujui, ne razumevajui ta to govori. Nije vano sutra i sve te stvari. Svet sada ivi. Jaem do Embrudoka." Ponovo se popeo u sedlo jelka i podbo ga. Letarginim pokretima oveka koji se podie iz sna, Aou Run gaje sledio. Sivilo je postajalo sve gue, kao previranje. Tokom sledeeg sata, Frejr je bio dopola progutan, a tiina je postala izrazitija. Dva oveka prolazila su pokraj grupa kao okamenjenih sumrakom. Kasnije dok su ili primetili su oveka koji im se pribliavao peke. Trao je polako, ali neprekidno, ruke i noge su mu mlatarale. Zastao je na vrhu uzvienja i zagledao se u njih, napeto, kao da eli da pobegne. Lejntal Ai poloo je ruku na drku svojeg maa. ak i u sumraku, nije moglo biti greke u pogledu te debele figure, lavlje glave sa ravastom bradom, dramatino isprskane sivilom. Lejntal Ai pozvao ga je po imenu i pokrenuo svog ata napred. Rajnilu Lejanu bilo je potrebno izvesno vreme da bi se ubedio u identitet Lejntal Aia, a jo vie da bi prepoznao skeletnog Aoza Runa bez iskrice u oima. Paljivo je zaobiao rogove jelka i dograbio zglavak Lejntal Aia svojim vlanim dlanom. Ako napravimo samo jo jedan korak moda u se pridruiti naim precima. Vi ste obojica izdrali kotanu groznicu i preiveli. Ja moda neu biti toliko srean. Iscrpljivanje pogorava bolest, seksualno iscrpljivanje i druga." Drao se za grudi i teko disao. Oldorando je sav truo od zaraze. Ja nisam uspeo da pobegnem sve vreme, budala kakva ve jesam. To znae ova dva odvratna znamenja na nebu. Zgreio jesam mada ne tako mnogo kao ti, Aoz Rune. Oni religiozni hodoasnici govorili su istinu. Gosi me ekaju." Skljokao se na tlo, zadihan, oajno se uhvativi za glavu. Oslonio je lekat na zaveljaj koji je nosio. Reci mi novosti o gradu", kazao je Lejntal Ai nestrpljivo. Nita me ne pitaj, ostavi me... pusti me da umrem."

Lejntal Ai sjahao je i utnuo gospodara kovnice novca u zadnjicu. ta je sa gradom osim zaraze?" Rajnil Lejan okrenuo je svoje crveno lice gore. Neprijatelji meu nama... Kao da posete groznice nisu bile dovoljne, tvoj vrli prijatelj, drugi gospdar zapadnih savana, pokuao je da uzurpira poloaj Aoz Runa. Uasava me ljudska priroda." Gurnuo je ruku u kesu koja muje visila za pojasom i izvukao nekoliko blistavih zlatnih novia, runa svee iskovanih u njegovoj kovnici. Daj mi da kupim tvog jelka, Lejntal Ai. Ti si na sat puta od kue i teko da e ti trebati. Ali meni je potreban..." Daj mi jo novosti, proklet bio. ta je sa Datkom, da li je mrtav?" Ko zna? Verovatno jeste do sada ja sam otiao prole noi." A fagorske komponenete pred nama? Kako si proao izmeu njih podmiivao si ih putem?" Rajnil Lejan pokazao je jednom rukom dok je drugom gurao novac u kesu. Mnogo ih je izmeu nas i grada. Imao sam madija kao vodia, on ih je zaobilazio. Ko zna ta nameravaju, prljavi stvorovi." Kao da se iznenada setio, dodao je: Shvati da, razume se, nisam otiao radi sopstvene bezbednosti, ve radi onih prema kojima sam se oseao dunim da pruim zatitu. Hoksniji su nam ukradeni gotovo istovremeno kada smo krenuli jue, i zbog toga nam je napredovanje..." Ostali? Ostali? Ko je s tobom? Od koga bei, popiani bednie? Da li je Vraj tu?" Namrteno lice. Pusti me. Njoj se vie dopada njena astronomija, ao mi je to to moram da kaem. Jo uvek je u gradu. Budi mi zahvalan, Lejntal Ai, spasao sam vam prijatelje i zapravo osobe koje vam zaista neto znae, tebi i Aoz Runu. I zato, podari mi svog bednog jelka..." Kasnije u se razraunati s tobom." Odgurnuo je Rajnil Lejana i skoio na jelka. Besno ga mamuzajui, preao je vrh brazde i odjahao do sledeeg, pozivajui. Na padini brazde naao je tri osobe sa malim deakom u sklonitu. Madijevski vodi leao je lica zarivenog u padinu, jo uvek obuzet nebeskim znamenjem. Pored njega bila je Dol koja je prigrlila Rastila Runa i Ojre. Deak je plakao. Dve ene u stravi su gledale prema Lejntal Aiu kada jc sjahao i priao im. Tek kada ih je zagrlio i pozvao po imenu prepoznale su ga. I Ojreje prola kroz uice igle groznice. Stajali su i gledali jedno u drugo, smeili se i uzvikivali na svoja skeletna tela. Potom ona ispusti neto to je istovremeno bilo i smeh i pla i zgri mu se u naruju. Dok su stajali skupa, lica prislonjenih

jedno drugome uz put, priao je Aoz Run, uhvatio punaki zglavak svog malog sina i zagrlio Dol. Suze potekoe njegovim napaenim licem. ene im ispriae neto od nedavne bolne istorije Oldoranda; Ojre je objasnila Datkin neuspeni pokuaj da preuzme vodstvo. Datka je jo uvek bio u gradu, skupa sa mnogim drugim ljudima. Kada je Rajnil Lejan otiao od Ojre i Dol i ponudio da ih odvede u bezednost, prihvatile su njegovu ponudu. Iako su sumnjale da taj ovek zapravo bei da bi spasao sopstenu kou, njihov strah da e Rastil Run zaraditi zarazu bio je toliki da su prihvatile njegovu ponudu i umo pole sa njim. Zbog njihovog neiskustva, njihove stvari i jahae ivotinje gotovo su ukrali borlienski banditi. ..A fagori? Hoe li napasti grad?" Sve to su mu ene mogle rei bilo je da se grad jo uvek dri, i pored haosa izmeu njegovih zidova. A zaista su videle mnogobrojne grupe uasnih mranih oko grada dok su beale. Morau da se vratim tamo." Onda u seja vratiti s tobom neu te ponovo ostaviti, najdrai moj", kazala je Ojre. Rajnil Lejan neka uini ta god mu je volja. Dol i deak ostae sa ocem." Dok su stajali i razgovarali, zagrljeni, preko ravnice sa zapada poe da dopire dim. Bili su previe zaokupljeni, previe sreni, da bi to primetili. Pogled na mog sina oivljava me", kazao je Aoz Run dok je ljuljao dete u naruju i rukavom brisao oi. Dol. ako moe dopusti prolosti da umre, od sada u biti bolji ovek prema tebi." Govori rei aljenja, oe", kazala je Ojre. Trebalo bi da ja budem prva koja e to uiniti. Znam koliko sam se tvrdoglavo ponaala prema Lejntal Aiu i zbog toga ga gotovo izgubila", Kada je video kako joj suze dolaze u oi, Lejntal Ai je nevoljno pomislio na svoju snoktruiks u zemlji ispod radabarala i pomislio kako su samo zahvaljujui tome to gaje Ojre gotovo izgubila sada mogli da nadu jedno drugo. Smirivao ju je, ali se ona otela iz njegovog zagrljaja i rekla: Oprosti mi i biu tvoja i to vie nikada tvrdoglava, kunem se." Pljesnuo ju je i nasmeio se. Zadri svoju volju, neophodna je. Moramo jo mnogo toga da nauimo i da se menjamo dok se vremena menjaju. Zahvalan sam ti zbog razumevanja, zbog toga to si me pokrenula." Zaljubljeno su se grlili, stezali u naruju svoja skeletna tela i ljubili se u lomne usne.

Madijevski vodi se povratio. Ustao je i poeo da doziva Rajnila Lejana, ali gospodar kovnice je pobegao. Dim je sada bio gui i dodavao je svoj pepeo pepeljavom nebu. Aoz Run poeo je da pria Dol svoje doivljaje na ostrvu, ali se Aoz Run umeao. Ponovo smo ujedinjeni i to je udo. Ali Ojre i ja moramo se to pre vratiti u Embrudok. Tamo emo svakako biti potrebni." Dva straara bili u izgubljeni u oblacima. Podizao se vetar i talasao ravnicu. Taj vetar, koji je duvao iz smera Embrudoka, donosio je vesti o vatri. Sada je dim postajao gui. Pretvorio se u pokrov koji je obavijao iva bia prijatelje i neprijatelje rasuta po prostranstvu ravnice. Prekrivao je sve. Sa dimom doao je i zadah paljevine. Jata gusaka iznad njihovih glava letele su prema istoku. Ljudske figure okupljene oko dve rogate ivotinje predstavljale su tri generacije. Oni krenue preko krajolika koji im je nestajao u vidnom polju. Oni e preiveti, iako je sve ostalo nestalo, iako je kzan trijumfovao, jer tako <> ie bilo sueno. ak i u plamenovima koji su gutali Embrudok raali su se novi oblici. Iza dvosekle maske Vutre, iva bog unitenja i ponovnog stvaranja besomuno je radio na Helikoniji. Pomraenje je sada bilo potpuno. KRAJ PRVOG TOMA ...Umesto toga, moete poverovati da su sve stvari postojale i ranije, ali daje ljudsku rasu zbrisala provala nezemaljske vreline, ili je gradove sa zemljom sravnilo neko divovsko previranje sveta ili su ga progutale pohlepne reke koje su neprekidne kie naterale da preplave svoje obale. Utoliko je tada vie razloga da se prihvati moje gledite i da se prizna da nebu i zemlji dolazi kraj. Ukoliko su svet zaista potresle takve poasti i nedae, onda je potreban samo neto jai udarac da bi se survao u sveoptu ruinu. Lukrecije: De Rerum Natura 55 pne