POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '95 Preveo Marko Fanovi Majkl Murkok GLE OVEKA (Michael Moorcock, 'Behold the Man',

1967.) On nema materijalnu mo koju su bogocarevi imali; on ima samo sledbenike meu pustinjskim narodom i ribarima. Oni mu kau da je bog; i on im veruje. Sledbenici Aleksandra su govorili: "On je neosvojiv, i stoga je bog." Sledbenici ovog oveka ne misle uopte; on je bio njihov in spontanog stvaranja. Sada ih vodi, taj ludak zvani Isus iz Nazareta. I on je progovorio, rekavi im: Jest istinski ja bejah Karl Glogauer a sada sam ja Isus Mesija, Hrist. I bi tako. I Vremeplov je bio sfera puna mlenobele tenosti u kojoj je putnik plutao, obavijen gumenim odelom, diui kroz masku privrenu na cev koja je vodila do zida maine. Sfera je bila napukla pri sputanju i tenost se prolila u prainu i bila upijena. Instinktivno, Glogauer se skupio u loptu kad je nivo tenosti opao i on potonuo do mekane plastike unutranje obloge sfere. Instrumenti, kriptografski, nekonvencionalni, bili su nepomini i tihi. Sfera se pomerala i kotrljala dok je poslednji ostatak tenosti isticao iz velike posekotine na njenom boku. Na tren su se Glogauerove oi otvorile i zatvorile, a onda su mu se usta rastegla u neku vrstu zevanja i jezik mu je zapalacao i on je poeo da stenje, to se pretvorilo u zavijanje. uo je sebe. Glas Jezika, pomislio je. Jezik nesvesnog. Ali, nije mogao da pogodi ta je govorio. Telo mu je postalo utrnulo i on zadrhta. Njegov prolazak kroz vreme nije bio lak i ak ni gusta tenost nije ga sasvim zatitila, mada mu je nesumnjivo spasla ivot. Neka rebra su mu sigurno bila slomljena. Bolno je ispravio ruke i noge i poeo da puzi po klizavoj plastici prema pukotini u maini. Mogao je videti arku sunevu svetlost, nebo poput treperavog elika. Dopola se izvukao kroz pukotinu, zatvorivi oi kada je puna snaga sunca udarila u njih. Izgubio je svest. Boini raspust, 1949. Imao je devet godina, roen dve godine nakon to je njegov otac stigao u Englesku iz Austrije. Druga deca vritala su od smeha u ljunku igralita. Igra je poela sasvim iskreno i pomalo nervozno, i Karl joj se prikljuio u istom duhu. Sada je plakao. "Spusti me dole! Molim te, Marvine, prestani!" Privezali su ga sa rukama rairenim na ianu mreu ograde igralita. Ona se ispupila pod njegovom teinom i jedan od stubova pretio je da ispadne. Marvin Vilijems, deak koji je predloio igru, poeo je da drma stub tako da se Karl jako njihao napred-nazad na mrei. "Prestanite!" Video je da ih njegovi uzvici samo ohrabruju i stisnuo je zube, zautavi. Opustio se, pretvarajui se da je u nesvesti; kolske kravate koje su upotrebili za vezivanje usekle su mu se u zglobove. uo je kako su deji glasovi utihnuli. "Je li mu dobro?" aputala je Moli Tarner. "Samo se zeza", odgovorio je Vilijems nesigurno. Osetio je kako ga odvezuju, prsti su im petljali oko vorova. Namerno se opustio, a onda pao na kolena, ogrebavi ih na ljunku, i spustio se licem prema zemlji. Izdaleka, jer bio je napola ubeen sopstvenom varkom, uo je njihove zabrinute glasove. Vilijems ga je prodrmao. "Probudi se, Karle. Prestani da se zeza." Ostao je gde je i bio, gubei oseaj za vreme dok preko opteg zamora nije uo glas gospodina Matsona. "ta ste vi to radili ovde, Vilijemse?" "Bila je to igra, gospodine, o Isusu. Karl je bio Isus. Vezali smo ga za ogradu. Bila je to njegova ideja, gospodine. Bila je to samo igra, gospodine." 1

Karlovo telo bilo je ukoeno, ali je uspeo da ostane nepomian, plitko diui. "On nije jak deak kao ti, Vilijemse. Trebalo je da budete pametniji." "ao mi je, gospodine, zaista mi je ao." Vilijems je zvuao kao da plae. Karl je osetio da ga diu; osetio je trijumf... Nosili su ga. Glava i bok su ga toliko boleli, da mu je bilo muka. Nije imao izgleda da otkrije gde ga je tano vremeplov doneo, ali je, okrenuvi sada glavu, po nainu na koji je ovek njemu zdesna bio odeven, mogao videti da je barem na Bliskom istoku. Nameravao je da se spusti u godinu 29. nove ere, u divljinu iza Jerusalima, blizu Vitlejema. Da li su ga to sada vodili u Jerusalim? Bio je na nosilima koja oigledno behu napravljena od ivotinjskih koa. To je ukazivalo da je, u svakom sluaju, verovatno negde u prolosti. Dva oveka nosila su nosila na svojim ramenima. Drugi su hodali sa obe strane. Bilo je mirisa znoja i ivotinjske masti i nekog zadaha koji nije mogao odrediti. Hodali su prema liniji brda u daljini. trecnuo se kad su se nosila zaljuljala i bol u boku se pojaao. Po drugi put se onesvestio. Nakratko se probudio, uvi glasove. Oigledno su govorili nekim oblikom aramejskog. Bila je no, moda, jer se sve inilo veoma tamnim. Nisu se vie kretali. Pod njim je bilo slame. Osetio je olakanje. Spavao je. U ono pak doba doe Jovan Krstitelj, i uae u pustinji Judejskoj. I govorae: pokajte se, jer se priblii carstvo nebesko. Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gdje kae: glas onoga to vie u pustinji; pripravite put Gospodu, i poravnite staze njegove. A Jovan imae haljinu od dlake kamilje i pojas koan oko sebe; a hrana njegova bijae skakavci i med divlji. Tada izlaae k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina Jordanska. I on ih kravae u Jordanu, i ispovijedahu grijehe svoje. (Mateja 3:1-6) Prali su ga. Oseao je hladnu vodu da tee po njegovom nagom telu. Uspeli su da mu skinu zatitno odelo. Sada su mu se na boku nalazili debeli slojevi platna, a kone uzice vezivale su ih uz njega. Oseao se veoma slabim, i bilo mu je vruina, ali je bola bilo manje. Bio je u zgradi - ili moda u peini; bilo je previe mrano da odredi - leei na gomili slame koja je bila zasiena vodom. Iznad njega, dvojica su nastavljala da ga polivaju vodom iz svojih zemljanih posuda. Bili su to mukarci strogih lica, velikih brada, u pamunim haljama. Pitao se moe li sastaviti reenicu koju bi oni mogli razumeti. Njegovo poznavanje pisanog aramejskog bilo je dobro, ali nije bio siguran za neke izgovore. Proistio je grlo. "Gde-bee-ovo-mesto?" Oni su se namrtili, odmahnuli glavama i spustili krage s vodom. "Ja-traim-Nazareanina-Isusa..." "Nazareanin. Isus." Jedan od ljudi ponovio je rei, ali izgleda da mu nisu nita znaile. Slegao je ramenima. Drugi je, meutim, ponovio samo re Nazareanin, izgovarajui je polagano kao da je za njega imala neko posebno znaenje. Promrmljao je nekoliko rei drugom oveku i otiao ka izlazu iz sobe. Karl Glogauer nastavio je da pokuava da kae neto to e preostali ovek razumeti. "Koju-godinu-ve-rimski car-stoluje-u Rimu?" Bilo je to zbunjujue pitanje, shvatio je. Znao je da je Hrist razapet u petnaestoj godini Tiberijeve vladavine, i zbog toga je postavio to pitanje. Pokuao je da ga bolje sroi. "Koliko mnogo-godina-Tiberije vlada?" "Tiberije?" ovek se namrtio. Glogauerovo uvo navikavalo se na naglasak i on pokua da ga bolje podraava. "Tiberije. Car Rimljana. Koliko godina je vladao?" "Koliko?" ovek je odmahnuo glavom. "Ne znam." Konano je Glogauer uspeo da bude razumljiv. "Gde je ovo mesto?" upitao je. "Ovo je divljina iza Makerusa," odgovorio je ovek. "Zar to ne zna?" 2

Makerus se nalazio jugoistono od Jerusalima, s druge strane Mrtvog mora. Nije bilo sumnje da se nahodio u prolosti i da je period bio vreme vladavine Tiberija, poto je ovaj ovek lako prepoznao to ime. Njegov sadrug se sada vraao, dovodei sa sobom nekog velikog tipa veoma miiavih dlakavih ruku i velikog, snanog grudnog koa. U jednoj ruci nosio je veliki tap. Bio je odeven u ivotinjske koe i visok dobrano preko metar osamdeset. Crna, kovrdava kosa bila mu je dugaka i imao je crnu, gustu bradu koja mu je pokrivala gornji deo grudi. Kretao se poput ivotinje i njegove krupne, prodorne smee oi zamiljeno su gledale Glogauera. Kada je progovorio, bilo je to dubokim glasom, ali prebrzo da bi ga Glogauer pratio. Bio je red na Glogauera da odmahne glavom. Krupni unu pored njega. "Ko ti bee?" Glogauer je zastao. Nije planirao da bude naen na ovaj nain. Nameravao je da se prerui kao putnik iz Sirije, nadajui se da e lokalni akcenti biti dovoljno razliiti da objasne njegovu nenaviknutost na jezik. Odluio je da je najbolje da se dri te prie i nada najboljem. "Ja sam sa severa", odgovori on. "Ne iz Egipta?" upita krupni. Zvualo je kao da oekuje da Glogauer bude odande. Glogauer stoga odlui da bi, ukoliko je to ono to krupni oekuje, ba i mogao da se sloi sa tim. "Doao sam iz Egipta ima tome dve godine", objasni on. Krupni klimnu glavom, oigledno zadovoljan. "Znai, ti si mag iz Egipta. To smo i mislili. I tvoje ime je Isus, i ti si Nazareanin." "Ja traim Isusa, Nazareanina", ispravi ga Glogauer. "A kako se onda ti zove?" ovek je izgledao razoarano. Glogauer im nije mogao rei svoje ime. Ono bi im zvualo isuvie udno. Impulsivno, dao je ime svog oca. "Imanuel", ree on najzad. ovek ponovo zadovoljno klimnu hlavom. "Imanuel." Glogauer je prekasno shvatio da je izbor imena bio nezgodan u tim okolnostima, jer Imanuel je na hebrejskom znailo 'Bog sa nama' i nesumnjivo imalo mistino znaenje za njegovog propitivaa. "A koje je tvoje ime?" upita on. ovek se uspravi i zamiljeno pogleda Glogauera. "Ne poznaje me? Nisi uo za Jovana, zvanog Krstitelj?" Glogauer pokua da prikrije svoju iznenaenost, ali je oigledno Jovan Krstitelj video da mu je njegovo ime poznato. "Vidim da zna za mne. Pa, magu, sada moram da odluim, a?" "ta mora da odlui?" upita Glogauer nervozno. "Da li si ti prijatelj iz proroanstava ili onaj lani na kojeg nas je upozorio Adonaj. Rimljani bi da me daju u ruke neprijatelja mojih, Irodove dece." "Zato to?" "Mora da zna zato, jer govorim protiv Rimljana koji porobljavaju Judeju, i govorim protiv nezakonitih stvari koje Irod radi, i proriem vreme kada e svi oni koji nisu pravedni biti uniteni i Adonajevo kraljevstvo ponovo uspostavljeno na Zemlji kao to su stari proroci rekli. Kaem ljudima: 'Budite spremni za dan kada ete uzeti ma da vrite Adonajevu volju'. Bezboni znaju da e nestati tog dana, i zato bi da me unite." I pored intenziteta njegovih rei, Jovanov glas imao je normalan ton. Nije bilo nagovetaja ludila ili fanatizma u njegovom izrazu lica ili dranju. Zvuao je najvie poput anglikanskog vikara koji ita propoved ije znaenje bee za njega izgubilo znaenje. Osnova onoga to je rekao, shvati Karl Glogauer, bilo je da je on dizao ljude da isteraju Rimljane i njihovu marionetu Iroda i uspostave 'praviniju' vladavinu. Pripisivanje tog plana 'Adonaju' (jednom od govornih imena za Jahvea, sa znaenjem Gospod) izgleda da je bilo, kao to su mnogi prouavaoci u dvadesetom veku nagaali, nain da se planu da dodatna teina. U svetu gde su politika i religija, ak i na zapadu, bili neraskidivo povezani, bilo je neophodno pripisati natprirodno poreklo planu. tavie, pomisli Glogauer, bilo je vie nego verovatno da je Jovan verovao da njegovu ideju bee sam Bog nadahnuo; naime, Grci s druge strane Mediterana nisu jo bili prestali da raspravljaju o poreklu inspiracije - da li se ona raa u ovekovoj glavi ili je tamo stavljaju bogovi. To to ga je Jovan prihvatio kao nekakvog egipatskog arobnika takoe nije posebno iznenadilo Glogauera. Okolnosti njegovog dolaska mora da su izgledale izuzetno udesne i istovremeno prihvatljive, pogotovo za sektu kao to su eseni, koji su praktikovali samomuenje i gladovanje i mora da su sasvim navikli da viaju vizije u ovoj vreloj divljini. 3

Sada nije bilo sumnje da su ovi ljudi neurotini eseni, ije su ritualno kupanje - krtenje - i samoodricanje, spojeni sa skoro paranoinim misticizmom koji ih je navodio da izmiljaju tajne jezike i slino, bili sigurne indikacije njihovog mentalno neuravnoteenog stanja. Sve je to palo na pamet Glogaueru, nesuenom psihijatru; ali je Glogauer ovek bio rastrzan izmeu polova ekstremnog racionalizma i elje da bude ubeen samim tim misticizmom. "Moram da meditiram", dobaci mu Jovan i krenu ka izlazu iz peine. "Moram da se pomolim. Ti e ostati ovde dok mi savet ne bude poslat." Napustio je peinu, koraajui brzo. Glogauer klonu natrag na mokru slamu. Bio je bez sumnje u krenjakoj peini, i atmosfera u peini bila je iznenaujue vlana. Mora da je napolju bilo veoma vrue. I on oseti pospanost. II Pet godina u prolosti. Skoro dve hiljade u budunosti. Leanje u vrelom, znojavom krevetu sa Monikom. Ponovo se jo jedan pokuaj normalnog voenja ljubavi pretvorio u izvoenje onih malih nastranosti koje su je izgleda zadovoljavale bolje od ieg drugog. Njihovo stvarno udvaranje i ispunjenje tek je trebalo da se desi. Kao i obino, bie verbalno. Kao i obino, doi e do klimaksa u ljutitom prepiranju. "Pretpostavljam da e mi rei da opet nisi zadovoljen." Prihvatila je pripaljenu cigaretu koju joj je dodao u tami. "Meni je dobro," odgovorio je. Neko vreme, dok su puili, vladala je tiina. Konano, i pored toga to je znao kakav e biti ishod toga, progovorio je. "Ironino, zar ne?" poeo je. ekao je njen odgovor. Ona e jo malo odugovlaiti. "ta to?" konano je upitala. "Sve ovo. Ti provodi dane pokuavajui da pomogne seksualnim neuroticima da postanu normalni. Provodi noi inei to i oni." "Ne u istoj meri. Zna da je sve to pitanje stepena." "Tako ti kae." Okrenuo je glavu i pogledao njeno lice u svetlosti zvezda iz prozora. Bila je riokosa i mravih crta lica, sa mirnim glasom profesionalne zavodnice kakav imaju psihijatrijski socijalni radnici, to je ona i bila. Bio je to glas topao, razuman i neiskren. Samo bi joj povremeno, kada bi se posebno razbesnela, glas poeo da iskazuje pravi karakter. Crte lica joj nikad nisu bile oputene, ak ni kad je spavala. Oi su joj stalno bile na oprezu, pokreti retko kad spontani. Svaki santimetar nje bio je zatien, to je verovatno bio razlog to je tako malo uivala u uobiajenom voenju ljubavi. "Ti se ba ne moe opustiti, zar ne?" upitao je. "Daj umukni, Karle. Pogledaj sebe, ako ti ba treba neurotini propalitet." Oboje su bili psihijatri-amateri - ona psihijatrijski socijalni radnik, on tek italac, petlja, mada je ranije godinu dana pohaao studije, u vreme kada je planirao da postane psihijatar. Slobodno su koristili terminologiju psihijatrije. Bili su sreniji kada su mogli neemu da daju ime. Okrenuo se od nje, potraio pepeljaru na nonom stoiu i ugledao sebe u ogledalu na stoiu za minku. On je bio pouteli, prenapeti, melanholini jevrejski prodavac knjiga, sa glavom punom likova i nerazreenih opsesija, telom punim emocija. Uvek je gubio u tim raspravama sa Monikom. Verbalno je ona bila dominantna. Ta vrsta razmene esto mu je izgledala perverznija od njihovog voenja ljubavi, gde je bar obino njegova uloga bila muka. U osnovi, shvatio je, on je bio pasivan, mazohistiki, neodluan. ak i njegova ljutnja, koja se esto javljala, bila je nemona. Monika je bila deset godina starija od njega, deset godina ogorenija. Kao jedinka, naravno, bila je daleko dinaminija od njega; ali kao psihijatrijski socijalni radnik imala je isto toliko neuspeha. I dalje je otaljavala posao, postajui sve cininija na povrini, ali se jo uvek, moda, nadala nekim spektakularnim uspesima sa pacijentima. Pokuavali su previe da urade, pomislio je, i u tome je bila nevolja. Svetenik na ispovedi pruao je panaceju; psihijatri su se trudili da izlee, i u veini sluajeva nisu uspevali. Ali su barem pokuavali, pomislio je, a onda se zapitao da li je to, na kraju krajeva, uopte vrlina. "Jesam pogledao sebe", odgovorio je. Da li je spavala? Okrenuo se. Njene oprezne oi jo su bile otvorene, gledajui kroz prozor. 4

"Jesam pogledao sebe," ponovio je. "Kao to je Jung radio. 'Kako da pomognem tim osobama ako sam i sam begunac i moda takoe patim od morbus sacer neuroze?' To se Jung pitao..." "Taj matori senzacionalista. Taj matori racionalizator sopstvenog misticizma. Nije ni udo da nikada nisi postao psihijatar." "Ne bih valjao. To nema veze sa Jungom..." "Nemoj to da iivljava na meni..." "Ti si mi sama rekla da se i ti tako osea - da smatra da je beskorisno..." "Nakon nedelje napornog rada, mogla bih to da kaem. Daj mi jo jednu pljugu." Otvorio je paklicu na nonom stoiu i stavio dve cigarete u usta, pripalio ih i jednu dao njoj. Skoro apstraktno, primetio je da se napetost poveava. Rasprava je bila, kao i uvek, bespredmetna. Ipak, nije rasprava bila vana; ona je bila samo izraz osnovnog odnosa. Zapitao se da li je to na bilo koji nain vano, uopte. "Ti ne govori istinu." Shvatio je da sada nema prestanka, kada je ritual ve bio uao u puni zamah. "Ja govorim praktinu istinu. Nemam sklonosti da napustim svoj posao. Nemam elju da budem promaena..." "Promaena? Ti si melodramatinija od mene." "Ti si previe ozbiljan, Karle. Trebalo bi da malo izae iz sebe." Pokuao je da joj se podsmehne. "Da sam na tvom mestu, Monika, odustao bih od posla. Nisi za to nita bolja nego ja." Ona je slegnula ramenima. "Ti si, naprosto, sitan gad." "Nisam ljubomoran na tebe, ako to misli. Nikada nee razumeti ta ja traim." Njen smeh bio je izvetaen, krt. "Moderni ovek u potrazi za duom, a? Moderni ovek u potrazi za takom, rekla bih. A to moe shvatiti kako god hoe." "Mi unitavamo mitove koji pokreu svet." "I potom kae: 'A ta stavljamo na njihovo mesto?' Ti si, Karle, ustajao i glup. Nikada nisi racionalno pogledao na bilo ta - ukljuujui tu i sebe." "Pa ta s tim? I sama kae da je mit nevaan." "Stvarnost koja ga stvara je vana." "Jung je znao da i mit moe stvoriti stvarnost." "to samo pokazuje kakva je zbrkana matora budala bio." Protegnuo je noge. Radei to, dotakao je njene i ustuknuo. Poeao je glavu. Ona je jo uvek leala puei, ali se sada smeila. "Hajde," rekla je. "Da ujemo neto o Hristu." Nije nita rekao. Ona mu je dodala opuak svoje cigarete i on ga je stavio u pepeljaru. Pogledao je na sat. Bilo je dva ujutro. "Zato to radimo?" upitao je. "Zato to moramo." Stavila je ruku na njegovu glavu i povukla je ka svojim grudima. "ta drugo moemo?" Mi protestanti moramo se ranije ili kasnije suoiti sa ovim pitanjem: Da li da razumemo 'imitaciju Hrista', u smislu da treba da kopiramo njegov ivot i, ako mogu da upotrebim taj izraz, izigravamo njegove stigmate; ili, u dubljem smislu, da treba da ivimo svoje sopstvene ivote onako iskreno kao to je on iveo svoj u svim njegovim implikacijama? Nije laka stvar iveti ivot koji je zasnovan na Hristovom, ali je neizrecivo tee iveti svoj ivot onako iskreno kao to je Hrist iveo svoj. Svako ko bi to uinio bi bio... pogreno ocenjen, izloen poruzi, muen i razapet... Neuroza je razdvajanje linosti. Jung: Moderni ovek u potrazi za duom Mesec dana je Jovan Krstitelj bio odsutan i Glogauer je iveo sa esenima, ustanovivi da mu je bilo iznenaujue lako, kad su mu se rebra zacelila, da se ukljui u njihov svakodnevni ivot. Esensko naselje sastojalo se od meavine prizemnih kua, sagraenih od krenjaka i glinene cigle, i peina koje su se nalazile s obe strane plitke doline. Eseni su zajedniki delili svoja dobra i ova sekta je imala ene, mada su mnogi eseni iveli potpuno monakim ivotom. Eseni su takoe bili pacifisti, odbijajui da imaju ili prave oruje - a ipak je ova sekta jednostavno tolerisala ratobornog Krstitelja. Moda je njihova mrnja prema 5

Rimljanima prevazilazila njihove principe. Moda nisu bili sigurni u Jovanove krajnje namere. ta god bio razlog za toleranciju, nije bilo mnogo mesta sumnji da je Jovan Krstitelj njihov voa. ivot esena sastojao se od ritualnog kupanja tri puta dnevno, molitve i rada. Rad nije bio teak. Ponekad je Glogauer vodio plug koji su vukla dva druga pripadnika sekte; ponekad je pazio na koze koje su putane da pasu na padinama brda. Bio je to miran, uredan ivot, i ak i nezdravi aspekti bili su toliko stvar rutine da ih je Glogauer, nakon nekog vremena, jedva i primeivao kao drugaije. Pazei koze, leao bi na vrhu brda, gledajui divljinu koja nije bila pustinja, ve kamenita ikara dovoljna da nahrani ivotinje kao to su koze ili ovce. ikara je bila isprekidana niskim bunjem i sa nekoliko malih stabala to su rasla du obala reke koja se nesumnjivo ulivala u Mrtvo more. Bio je to neravan teren. U obrisima, imao je crte uzburkanog jezera, smrznutog i pretvorenog u uto i braon. Preko Mrtvog mora leao je Jerusalim. Oigledno, Hrist jo nije poslednji put uao u grad. Jovan Krstitelj mora da umre pre nego to se to desi. Esenski nain ivota bio je prilino udoban, i pored jednostavnosti. Dali su mu pregau od kozje koe i tap i, sem injenice da je na njega motreno i danju i nou, izgleda da je bio prihvaen kao nekakav laiki brat u sekti. Ponekad su ga gotovo nemarno pitali za njegovu koiju - vremeplov koji su nameravali da uskoro donesu iz pustinje - i rekao im je da ga je odnela iz Egipta do Sirije i onda dovde. Mirno su prihvatili udo. Kao to je i oekivao, bili su navikli na uda. Eseni behu videli i udnije stvari od njegovog vremeplova. Videli su ljude kako hodaju po vodi i anele koji se sputaju sa nebesa i podiu; uli su glas Boga i Njegovih arhanela, kao i iskuavajui glas Sotone i njegovih slugu. Sve to behu zapisali na svoje svitke pergamenta. Bili su to samo zapisi o natprirodnom, kao to su njihovi drugi svici predstavljali zapise o njihovom svakodnevnom ivotu i novosti to su im ih donosili putujui lanovi sekte. iveli su stalno u prisustvu Boga i govorili Bogu i dobijali odgovore od Boga, kada bi dovoljno izmuili svoje telo i izgladnjivali se i pevali svoje molitve pod vrelim suncem Judeje. Karl Glogauer pustio j dugu kosu i ostavio bradu nepodrezanu. Muio je svoje telo i gladovao i pevao molitve pod suncem, kao i oni. Ali je retko uo Boga i samo jednom mu se uinilo da je video arhanela vatrenih krila. I pored silne volje da iskusi esenske halucinacije, Glogauer je bio razoaran, ali je bio iznenaen da se tako dobro osea, s obzirom na sve samonanesene patnje kojima se morao podvrgnuti, a i oseao se oputeno u drutvu tih ljudi i ena koji su nesumnjivo bili ludi. Moda ba zato to se njihovo ludilo nije ba mnogo razlikovalo od njegovog sopstvenog, posle nekog vremena prestao je da se udi tome. Jovan Krstitelj se vratio jedne veeri, peaei preko brda i praen dvadesetoricom svojih najbliih sledbenika. Glogauer ga je spazio dok se spremao da utera koze u njihovu peinu da prenoe. Saekao je da se Jovan priblii. Krstiteljevo lice bilo je smrknuto, ali se razvedrio kada je video Glogauera. Nasmeio se i po rimskom obiaju uhvatio ga za nadlakticu. "Pa, Imanuele, ti si na prijatelj, kao to sam i mislio da jesi. Poslat od Adonaja da nam pomogne da vrimo Njegovu volju. Ti e sutra krstiti mene, da pokaemo svim ljudima da je On sa nama." Glogauer je bio umoran. Jeo je veoma malo i proveo je vei deo dana na suncu, brinui se o kozama. Zevnuo je, nalazei da mu je teko da odgovori. U svakom sluaju, laknulo mu je. Jovan je oigledno bio u Jerusalimu, pokuavajui da otkrije da li su ga Rimljani poslali kao uhodu. Jovan je sada bio umiren i verovao mu. Bio je, meutim, zabrinut Krstiteljevom verom u njegove moi. "Jovane," zapoe on. "Ja nisam prorok..." Krstiteljevo lice na trenutak se smrknu, a onda se nespretno nasmeja. "Ne govori nita. Jedi sa mnom veeras. Imam divlji med i skakavce." Glogauer jo nije jeo tu hranu, koja je bila uobiajena za putnike koji nisu nosili zalihe ve iveli od hrane to su je mogli nai na putu. Neki su je smatrali poslasticom. Kuao ju je kasnije, dok je sedeo u Jovanovoj kui. Kua je imala samo dve sobe. U jednoj se jelo, u drugoj spavalo. Med i skakavci bili su preslatki za njegov ukus, ali su predstavljali dobrodolu promena u odnosu na jeam ili kozje meso. 6

Sedeo je prekrtenih nogu, naspram Jovana Krstitelja, koji je jeo sa uivanjem. No je pala. Spolja su dolazili amor i stenjanje i uzvici onih koji su se molili. Glogauer umoi jo jednog skakavca u iniju sa medom koja se nalazila izmeu njih. "Planira li da povede narod Judeje u pobunu protiv Rimljana?" upita on. Krstitelja je izgleda uznemirilo to direktno pitanje. Bilo je prvo takve vrste koje mu je Glogauer postavio. "Ako to bude Adonajeva volja," odgovori on, ne diui pogled dok se naginjao do inije sa medom. "Rimljani to znaju?" "Ne znam, Imanuele, ali onaj incestuozni Irod nesumnjivo im je rekao da ja govorim protiv nepravednih." "A ipak te Rimljani ne hapse." "Pilat se ne usuuje - ne otkad je peticija poslata imperatoru Tiberiju." "Peticija?" "Jeste, ona koju su Irod i fariseji potpisali kada je prokurator Pilat postavio votivne titove u palatu u Jerusalimu i hteo da oskrnavi Hram. Tiberije je ukorio Pilata i od tada, mada jo mrzi Jevreje, prokurator je paljiviji u postupanju sa nama." "Reci mi, Jovane, zna li koliko dugo je Tiberije vladao u Rimu?" Nije imao priliku da ponovo postavi to pitanje sve do sada. "etrnaest godina." Bila je 28. nove ere - neto manje od godinu dana pre nego to e doi do raspinjanja na krst, i njegov vremeplov bio je smrskan. Sada je Jovan Krstitelj planirao oruanu pobunu protiv okupatorskih Rimljana, ali e mu, ako je verovati Jevaneljima, uskoro Irod odsei glavu. Svakako se nikakva velika pobuna nije desila u to vreme. ak ni oni koji su tvrdili da su ulazak Isusa i njegovih uenika u Jerusalim i upad u Hram nedvosmislno bili dela naoruanih pobunjenika, nisu nali zapise koji bi nagovetavali da je Jovan poveo slinu pobunu. Glogaueru se Krstitelj veoma dopao. ovek je oigledno bio okoreli revolucionar, koji bee godinama planirao pobunu protiv Rimljana i polako prikupljao dovoljno sledbenika da uini pokuaj uspenim. Mnogo je podseao Glogauera na voe pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. Imao je slinu vrstinu i razumevanje stvarnosti poloaja. Znao je da e imati samo jednu ansu da skri kohorte stacionirane u zemlji. Ako bi se pobuna otegla, Rim bi imao dovoljno vremena da poalje jo trupa u Jerusalim. "Kada misli da Adonaj, delajui preko tebe, namerava da uniti nepravedne?" upita Glogauer taktino. Jovan ga veselo pogleda i nasmei se. "Pasha je vreme kada su ljudi nemirni i najvie ogoreni na strance", objasni on. "Kada je sledea Pasha?" "Ne za jo mnogo meseci." "Kako ti ja mogu pomoi?" "Ti si mag." "Ja ne mogu izvesti uda." Jovan obrisa med sa brade. "U to ne mogu da poverujem, Imanuele. Nain tvog dolaska je bio udesan. Eseni nisu znali jesi li avo ili glasnik Adonaja." "Nisam ni jedno ni drugo." "Zato me zbunjuje, Imanuele? Znam da si ti Adonajev glasnik. Ti si znak koji su eseni traili. Trenutak je ve gotovo prispo. Nebesko kraljevstvo uskoro e biti uspostavljeno na zemlji. Doi sa mnom. Kai ljudima da govori Adonajevim glasom. ini velika uda." "Tvoja mo opada, je li to u pitanju?" Glogauer otro pogleda Jovana. "Ja sam ti potreban da obnovi nadu svojim buntovnicima?" "Govori kao Rimljanin, bez imalo suptilnosti." Jovan ljutito ustade. Oigledno je, kao i seni sa kojima je iveo, vie voleo okoliniji razgovor. Za to je postojao praktian razlog, shvati Glogauer, u tome to su se Jovan i njegovi ljudi sve vreme plaili izdaje. ak su i esenski zapisi bili delimino pisani ifrom, u kojoj bi i neka naizgled bezazlena re znaila neto sasvim drugo. "Izvini, Jovane. Ali, mi reci ako sam u pravu." Glogauer je govorio tiho. 7

"Zar ti nisi mag, koji je stigao u onoj koiji niotkuda?" Krstitelj zamlatara rukama i slee ramenima. "Moji ljudi su te videli! Videli su svetleu stvar kako se uobliuje u vazduhu, puca i puta te da izae iz nje. Zar to nije magino? Odea koju si nosio - je li to ovozemaljska odora? Talismani u koiji - zar nisu ukazivali na monu magiju? Prorok je rekao da e mag doi iz Egipta i zvati se Imanuel. Tako je zapisano u knjizi Mikaha! Zar nisu te stvari istinite?" "Veina njih. Ali, postoje i objanjenja..." On zastade, ne mogavi da se seti izraza najblieg 'racionalnom'. "Ja sam obian ovek, kao ti. Ja nemam mo da inim uda! Ja sam samo ovek!" Jovan se natmuri. "Hoe da kae da odbija da mi pomogne?" "Zahvalan sam i tebi i esenima. Spasli ste mi ivot, skoro sigurno. Ako mogu da vam uzvratim..." Jovan odmereno klimnu glavom. "Moe nam uzvratiti, Imanuele." "Kako?" "Budi veliki mag koji mi je potreban. Daj da te predstavim svima onima koji postaju nestrpljivi i koji bi se okrenuli od Adonajeve volje. Pusti me da im ispriam nain tvog dolaska meu nas. Onda moe rei da je sve Adonajeva volja i da se moraju pripremiti da je sprovedu." Jovan se usredsreeno zagleda u njega. "Hoe li, Imanuele?" "Za tebe, Jovane. A zauzvrat, hoe li ti poslati ljude da donesu moju koiju ovamo to je pre mogue? elim da vidim moe li se popraviti." "Hou." Glogauer oseti ushienje i poe da se smeje. Krstitelj ga pogleda s blagom zauenou, a onda mu se pridrui. Glogauer se i dalje smejao. Istorija to nee spomenuti, ali e on, sa Jovanom Krstiteljem, pripremiti put Hristu. Hrist jo nije bio roen. Moda je Glogauer to znao, godinu dana pre raspea. I rije postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. Jovan svjedoi za njega i vie govorei: ovaj bjee za koga rekoh: koji za mnom ide preda mnom postade, jer prije mene bjee. (Jovan 1:14-15) ak i kad je upoznao Moniku bilo je dugih prepirki. Njegov otac je tada umro i ostavio mu novac da kupi Okultnu knjiaru u Grejt Rasel ulici, naspram Britanskog muzeja. Radio je razne vrste privremenih poslova i bio je prilino deprimiran. U to vreme Monika mu je izgledala kao velika pomo, veliki vodi kroz mentalnu tamu koja ga je obavijala. Oboje su iveli blizu Holand parka i ili tamo u etnju skoro svake nedelje tokom leta 1962. U dvadeset drugoj godini, on je ve bio opsednut Jungovom udnom vrstom hrianskog misticizma. Ona, koja je prezirala Junga, uskoro je poela da ocrnjuje sve njegove ideje. Nikada ga nije stvarno ubedila. Ali, posle nekog vremena, uspela je da ga zbuni. Proi e jo est meseci pre nego to odu u krevet. Bilo je neugodno vrue. Sedeli su u senci kafeterije, posmatrajui udaljeni kriket me. Blie njima, dve devojke i deak sedeli su na travi, pijui sok od pomorande iz plastinih aa. Jedna od devojaka imala je gitaru preko krila i, odloivi au, poela je da svira, pevajui folk pesmu visokim, nenim glasom. Glogauer je pokuao da slua rei. Dok je studirao, uvek mu se dopadala tradicionalna folk muzika. "Hrianstvo je mrtvo." Monika je pijuckala svoj aj. "Religija umire. Bog je ubijen 1945." "Jo moe biti vaskrsenja," rekao je on. "Nadajmo se ne. Religija je bila tvorevina straha. Znanje unitava strah. Bez straha, religija ne moe preiveti." "Misli da danas nema straha?" "Ne iste vrste, Karle." "Zar nisi nikada razmotrila ideju Hrista?" upitao ju je, menjajui svoj smer. "ta ona znai hrianima?" "Ideja traktora znai isto toliko marksisti", odgovorila je ona. 8

"Ali, ta je bilo prvo? Ideja ili stvarnost Hrista?" Ona je slegla ramenima. "Stvarnost, ako je to vano. Isus je bio jevrejski bundija koji je organizovao pobunu protiv Rimljana. Bio je raspet zbog svojih napora. To je sve to znamo i sve to nam je potrebno da znamo." "Jedna velika religija nije mogla da otpone tako jednostavno." "Kada je ljudima potrebna, oni e napraviti veliku religiju od najneoekivanijih poetaka." "To ja i tvrdim, Monika." Zagestikulirao je prema njoj i ona se blago odmakla. "Ideja je prethodila stvarnosti Hrista." "Ma, Karle, ne nastavljaj. Stvarnost Isusa je prethodila ideji Hrista." Jedan par je proao pored njih, pogledavi ih dok su se svaali. Monika ih je primetila i zautala. Ustala je i on se takoe podigao, ali ona je odmahnula glavom. "Idem kui, Karle. Ti ostani. Videemo se za nekoliko dana." Gledao ju je kako odlazi irokim putem prema kapijama parka. Sledeeg dana, kad je doao kui sa posla, naao je pismo. Mora da ga je napisala poto je otila od njega i poslala ga istog dana. Dragi Karle, ini se, zna, da razgovor nema nekog dejstva na tebe. Kao da slua ton glasa, ritam rei, a da ne uje ta se pokuava saoptiti. Pomalo si nalik osetljivoj ivotinji koja ne moe da razume ta joj se govori, ali moe odrediti da li je osoba koja govori zadovoljna ili ljuta, i tako dalje. Zato ti piem - da pokuam da ti saoptim svoj stav. Ti reaguje isuvie emotivno kada smo zajedno. Grei kada posmatra hrianstvo kao neto to se razvilo tokom nekoliko godina, od Isusove smrti do vremena kada su Jevanelja napisana. Ali, hrianstvo nije bilo novo. Samo je ime bilo novo. Hrianstvo je bilo samo stepen u susretanju, ukrtanju i metamorfozi zapadne logike i istonog misticizma. Pogledaj kako se i sama religija menjala tokom vekova, ponovo se tumaei da izae u susret izmenjenim vremenima. Hrianstvo je samo novo ime za nagomilavanje starih mitova i filozofija. Jevanelja samo prepriavaju sunev mit i izobliavaju neke ideje Grka i Rimljana. Jo u drugom veku, jevrejski uenjaci ukazivali su da je to obina papazjanija! Ukazivali su na veliku slinost izmeu razliitih sunevih mitova i mita o Hristu. uda se nisu desila - ona su izmiljena kasnije, pozajmljena odavde i odande. Sea se starih viktorijanaca koji su govorili da je Platon ustvari hrianin, jer je predvideo hriansku misao? Hriansku misao! Hrianstvo je bilo sredstvo za izraavanje ideja koje su bile u opticaju stoleima pre Hrista. Da li je Marko Aurelije bio hrianin? On je pisao u direktnoj tradiciji zapadne filozofije. Zato je hrianstvo uhvatilo koren u Evropi, a ne na Istoku! Trebalo je, sa tom svojom pristrasnou, da bude teolog, a ne psihijatar. Isto vai i za tvog prijatelja Junga. Pokuaj da oisti glavu od svih tih morbidnih gluposti i bie mnogo bolji u svom poslu. Tvoja Monika. Zguvao je pismo i bacio ga. Kasnije te veeri je bio u iskuenju da ga ponovo pogleda, ali se odupro iskuenju. III Jovan je stajao do pojasa u reci. Veina esena stajala je na obalama i gledala ga. Glogauer je pogledao dole u njega. "Ne mogu, Jovane. Nije na meni da to uradim." Krstitelj je promucao: "Mora." Glogauer je zadrhtao kada se spustio u reku pored Krstitelja. Oseao se oamueno. Stajao je tamo drhtei, nesposoban da se pomakne. Stopalo mu se okliznulo na kamenju reke i Jovan je posegnuo i uhvatio njegovu ruku, vraajui mu ravnoteu. Na vedrom nebu, sunce je bilo u zenitu, udarajui u njegovu nezatienu glavu. "Imanuele!" Jovan je najednom uzviknuo. "Duh Adonajev je u tebi!"

Glogaueru je jo uvek bilo teko da progovori. Blago je zatresao glavom. Bolela ga je i jedva je mogao da vidi. Danas je imao prvi napad migrene otkad je doao ovamo. eleo je da povraa. Jovanov glas zvuao je daleko. Zaljuljao se u vodi. Dok je poinjao da pada prema Krstitelju, itav prizor oko njega je zatreperio. Osetio je kako ga Jovan hvata i uo sebe kako oajniki kae: "Jovane, krsti mene!" A onda mu je u ustima i grlu bilo vode i kaljao je. Jovanov glas je vikao neto. ta god da su rei bile, izazvale su odgovor od ljudi sa obe obale. amor u njegovim uima se pojaao, promenivi svoju prirodu. Zakoprcao se u vodi, a onda osetio da ga diu na noge. Eseni su se jednoobrazno njihali, a svako lice bilo je dignuto ka bljetavom suncu. Glogauer je poeo da povraa u vodu, sapliui se dok su mu Jovanove ruke bolno stezale miice i vodile ga uz obalu. udno, ritmino mrmljanje dolazilo je iz usta esena dok su se njihali; pojaavalo se kad bi se zanjihali na jednu stranu, smanjivalo kad bi se zanjihali na drugu. Glogauer je pokrio ui kada ga je Jovan ispustio. Jo uvek je pokuavao da povrati, ali je to sada bilo nasuvo, i gore nego ranije. Poeo je da se tetura odatle, jedva drei ravnoteu, pa je potrao, uiju jo uvek pokrivenih; potrao preko kamenite ikare; potrao dok je sunce pulsiralo na nebu i njegova vrelina udarala u njegovoj glavi; potrao odatle. A Jovan branjae mu govorei: ti treba mene da krsti, a ti li dolazi k meni? A Isus odgovori i ree mu: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. I krstivi se Isus izie odmah iz vode; i gle, otvorie mu se nebesa, i vidje Duha Boijega gdje silazi kao golub i doe na njega. I gle, glas sa neba koji govori: ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji. (Mateja 3:14-17) Imao je petnaest godina, dobro mu je ilo u srednjoj koli. itao je u novinama o bandama Tedi Bojsa koji su harali junim Londonom, ali bi poneki mladi kojeg je video u pseudoedvardijanskoj odei izgledao sasvim bezopasno i glupavo. Iao je u bioskop u Brikston Hilu i odluio da peai kui u Strithem, jer je veinu novca za autobus potroio na sladoled. Oni su istovremeno izali iz bioskopa. Jedva da ih je primetio dok su ga sledili nizbrdo. Onda, sasvim naglo, okruili su ga. Bledi deaci zlobnih lica, veinom godinu ili dve stariji od njega. Shvatio je da maglovito poznaje dvojicu od njih. Ili su u veliku gradsku kolu u istoj ulici u kojoj je bila i srednja kola. Koristili su isto fudbalsko igralite. "Zdravo", oslovio uih je slabim glasom. "Zdravo, sine", odvratio mu je najstariji Tedi Boj. vakao je gumu, stajao sa jednim kolenom savijenim, smekajui se na njega. "Gde si ti to krenuo?" "Kui." "Koui", ponovio je najkrupniji, podraavajui njegov naglasak. "A ta e da radi kad doe tamo?" "Ii u krevet." Karl je pokuao da proe kroz obru, ali ga nisu putali. Uterali su ga u dovratak prodavnice. Iza njih, zujala su kola na glavnom putu. Ulica je bila jarko osvetljena, ulinim svetiljkama i neonom iz prodavnica. Nekoliko ljudi je prolo, ali niko od njih nije zastao. Karl je poeo da osea paniku. "Nema domai da pie, sine?" upitao je deak do voe. Bio je crvenokos i pegav i oi su mu bile tvrdo sive. "'Oe da se tue sa jednim od nas?" upitao je drugi deak. Bio je to jedan od deaka koje je poznavao. "Ne, ja se ne tuem. Pustite me." "Se boji, sine?" upitao je voa, smeei se. Nadmeno je izvukao traku vake iz usta i stavio je natrag. Ponovo je poeo da vae. "Ne. Zato bih hteo da se tuem sa vama?" "Misli da si bolji od nas, jel' to, sine?" 10

"Ne." Poeo je da drhti. Suze su mu navirale na oi. "Naravno da ne." "Naravno da ne, sine." Ponovo je krenuo napred, ali su ga gurnuli natrag u dovratak. "Ti si onaj tip sa vapskim imenom, jel' da?" upitao je drugi deak kojeg je poznavao. "Glu-glu ili tako neto." "Glogauer. Pustite me." "Ba e se tvojoj mami svideti to se kasno vraa." "Vie ime za jeu nego vapsko." "Jesi ti jea, sine?" "Izgleda k'o jea." "Jesi ti jea, sine?" "Jesi ti jevrejski deko, sine?" "Jesi ti jea, sine?" "Umuknite!" zavritao je Karl. Gurnuo se meu njih. Jedan od njih ga je udario u stomak. Zagunao je od bola. Drugi ga je gurnuo i zateturao se. Ljudi su jo uvek urili pored njih na trotoaru. Bacali su poglede na grupu dok bi prolazili. Jedan ovek je zastao, ali ga je njegova ena povukla dalje. "Samo se neki klinci zezaju", rekla je. "Skinite mu pantalone", predloio je jedan od deaka smejui se. "To e dokazati." Karl se progurao kroz njih i ovog puta nisu se oduprli. Poeo je da tri nizbrdo. "Dajmo mu fore," uo je kako izgovara jedan od deaka. Nastavio je da tri. Poeli su da ga slede, smejui se. Nisu ga dostigli kada je skrenuo u aveniju u kojoj je iveo. Stigao je do kue i potrao du mranog prolaza pored nje. Otvorio je zadnja vrata. Njegova maeha bila je u kuhinji. "ta je sa tobom?" upitala ga je. Bila je to visoka, mrava ena, nervozna i histerina. Njena tamna kosa bila je neuredna. Proao je pored nje u kuhinjsku trpezariju. "ta ti je, Karle?" doviknula je. Glas joj je bio visok. "Nita", odgovorio je. Nije eleo scenu. Bilo je hladno kada se probudio. Lana zora bila je siva i nije mogao videti nita sem gole zemlje u svim pravcima. Nije se mogao setiti mnogih stvari u vezi sa prethodnim danom, sem da je veoma dugo trao. Rosa mu se skupila na pregai. Nakvasio je usne i protrljao koom lice. Kao i uvek posle napada migrene, oseao se slabim i potpuno izmodenim. Gledajui svoje nago telo, i shvatio koliko koat bee postao. ivot sa esenima je to uzrokovao, naravno. Zapitao se zato se toliko uspaniio kada je Jovan zatraio od njega da ga krsti. Da li je to jednostavno bilo potenje - neto u njemu to se oduprlo zavaravanju esena u miljenju da je on nekakav prorok? Bilo je teko rei. Omotao je kozju kou oko bokova i vrsto je vezao tik iznad levog bedra. Smatrao je da treba da pokua da se vrati u logor i nae Jovana i izvini se, da vidi moe li da popravi tetu. I vremeplov je sada bio tamo. Dovukli su ga, koristei samo kone konopce. Ako bi se mogao nai dobar kova, ili neki drugi metalac, postojala je minimalna ansa da se moe opraviti. Putovanje nazad bilo bi opasno. Zapitao se da li treba da se odmah vrati, ili da pokua da se prebaci u vreme blie samom razapinjanju na krst. Nije otiao nazad da ba vidi raspee, ve da oseti atmosferu Jerusalima tokom svetkovine Pashe, kada je, kako se pretpostavljalo, Isus uao u grad. Monika je mislila da je Isus napao grad sa naoruanom bandom. Rekla je da svi dokazi ukazuju na to. Svi dokazi jedne vrste jesu ukazivali na to, ali on nije mogao da prihvati dokaze. I to, bio je siguran, nije bilo sve. Kad bi samo mogao da sretne Isusa. Jovan, kako izgleda, nikad nije uo za njega, mada je rekao Glogaueru da je postojalo proroanstvo da e Mesija biti Nazareanin. Bilo je mnogo proroanstava i neka od njih bila su protivurena. Poeo je da hoda natrag u optem pravcu esenskog logora. Nije mogao da daleko odmakne. Uskoro e prepoznati brda u kojima su imali svoje peine. 11

Ubrzo je postalo jo vrelije i zemlja jo ogoljenija. Vazduh mu je igrao pred oima. Oseanje iscrpljenosti sa kojim se probudio pojaao se. Usta su mu bila suva i noge slabe. Bio je gladan i nije bilo niega za jelo. Nije bilo znaka lancu brda gde su eseni imali svoj logor. Bilo je jedno brdo, oko tri kilometra na jug. Odluio je da krene do njega. Odatle e verovatno moi da se orijentie, moda ak da vidi neki gradi gde e mu dati hranu. Peano tle se pretvaralo u lebdeu prainu kad bi ga njegove noge uzburkale. Nekoliko primitivnih bunova dralo se zemlje i tree stene su ga saplitale. Bio je raskrvavljen i ugruvan kada je poeo da se, bolno, penje uz brdo. Put do vrha (koji je bio mnogo dalje nego to je u poetku ocenio) bio je teak. Klizao se na labavo kamenje obronka, padao na lice, ukopavao svoje izranjavljene ruke i noge da se zaustavi da ne klizne do dna, hvatao se za busenove trave i liajeve koji su rasli tu i tamo, hvatajui vee izboine stena kad je mogao, odmarajui se esto, uma i tela otupelih od bola i umora. Znojio se pod suncem. Praina se lepila na vlagu na njegovom polunagom telu, oblaui ga od glave do pete. Kozja koa bila mu je u fronclama. Ogoljeni svet vrteo se oko njega, nebo se nekako stapalo sa zemljom, uta stena sa belim oblacima. Nita nije izgledalo nepomino. Stigao je do vrha i leao tamo uzdiui. Sve je postalo nestvarno. uo je Monikin glas, pomislio da ju je na tren i video, krajikom oka. Ne budi tako melodramatian, Karle. Ona je to rekla mnogo puta. Njegov sopstveni glas sada je odgovorio. Ja sam roen van svog vremena, Monika. U ovom dobu razuma nema mesta za mene. Na kraju e me ubiti. Njen glas je odgovorio. Krivica i strah i tvoj sopstveni mazohizam. Mogao si biti briljantan psihijatar, ali si se do kraja prepustio svim svojim neurozama. "Umukni!" Prevrnuo se na lea. Sunce je bljetalo na njegovo iscepano telo. "Umukni!" Ceo hrianski sindrom, Karle. Kao slede, u to ne sumnjam, postae katoliki preobraenik. Gde ti je snaga uma? "Umukni! Odlazi, Monika." Strah oblikuje tvoje misli. Ti ne traga za duom ili ak ni smislom ivota. Ti trai utehu. "Ostavi me na miru, Monika!" Njegove prljave ruke pokrile su mu ui. Kosa i brada bile su mu umazane prainom. Krv se zgruala na manjim ranama kojih je sada bilo na svakom delu njegovog tela. Iznad, sunce kao da je tuklo u skladu sa otkucajima njegovog srca. Ide nizbrdo, Karle, zar ne shvata to? Nizbrdo. Saberi se. Nisi sasvim nesposoban za racionalno miljenje... "Oh, Monika! Umukni!" Glas mu je bio grub i napukao. Nekoliko gavrana je sada kruilo po nebu nad njim. uo ih je kako mu dovikuju glasom ne mnogo razliitim od njegovog. Bog je umro 1945... "Ovo nije 1945. Ovo je 28. godina nove ere. Bog je iv!" Kako se moe baktati pitanjima jedne oigledno sinkretike religije kao to je hrianstvo - rabinski judaizam, stoika etika, grki kultovi misterija, orijentalni ritual... "To nije vano!" Ne tebi, u tvom sadanjem raspoloenju. "Meni je potreban Bog!" Na to se svodi, zar ne? Dobro, Karle, napravi sam svoje take. Samo, pomisli ta si mogao biti da si se pomirio sa sobom... Glogauer je povukao svoje slabako telo na noge i stao na vrh brda, zavritavi. Gavranovi su bili uznemireni. Kruili su po nebu i odleteli. Nebo se sada smraivalo.

12

Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga avo kua. I postivi se dana etrdeset i noi etrdeset, na poljetku ogladnje. (Mateja 4:1-2) IV Ludak je, sapliui se, uao u grad. Njegova stopala pokrenula su prainu i razigrala je i psi su lajali oko njega dok je hodao mehaniki, glave okrenute nagore da se suoi sa suncem, ruku mlitavo oputenih sa strane, usana koje su se micale. Za ljude iz grada, rei koje su uli nisu bile ni na jednom poznatom jeziku; ipak, bile su izgovorene sa takvim intenzitetom i ubeenjem da bi sam Bog mogao koristiti to izmravelo, nago bie kao svog glasnika. Pitali su se odakle je ludak doao. Beli grad sastojao se uglavnom od jednospratnih i prizemnih kua od kamena i glinene cigle, sagraenih oko pijanog mesta pred kojim je bila drevna, jednostavna sinagoga pred kojom su, odeveni u tamne halje, starci sedeli i priali. Grad je bio napredan i ist, rastui od rimske trgovine. Na ulici su bili samo jedan do dva prosjaka, a i oni su bili uhranjeni. Ulice su sledile uspone i nizbrdice padine brda na kojem behu sagraene. Bile su to krivudave ulice, senovite i mirne; seoske ulice. Svuda u vazduhu bilo je mirisa tek iseene drvene grae i zvukova tesanja, jer je grad uglavnom bio poznat po svojim vetim tesarima. Leao je na ivici ravnice Dezrela, blizu trgovakog puta izmeu Damaska i Egipta, i kola su ga stalno naputala, natovarena delima gradskih majstora. Grad se zvao Nazaret. Ludak ga je naao tako to je svakog putnika kojeg bi video pitao gde je. Proao je kroz druge gradove - Filadelfiju, Gerasu, Pelu i Skitopolis, sledei rimske puteve - postavljajui isto pitanje svojim stranakim akcentom: "Gde lei Nazaret?" Neki su mu dali hranu uz put. Neki su mu traili blagoslov i on je polagao ruke na njih, govorei tim udnim jezikom. Neki su ga zasuli kamenjem i oterali ga. Preao je Jordan pored rimskog vijadukta i nastavio na sever prema Nazaretu. Nije bilo teko nai grad, ali njemu je bilo teko da sebe prisili da se uputi ka njemu. Bio je izgubio veoma mnogo krvi i na putu je jeo veoma malo. Hodao bi dok se ne srui i leao tu dok ne bi mogao da nastavi, ili, to se sve ee deavalo, dok ga neko ne bi naao i dao mu malo kiselog vina ili hleba da ga povrati u ivot. Jednom su ga neki rimski legionari zaustavili i grubom ljubaznou upitali ima li neku rodbinu kojoj bi ga mogli odvesti. Obratili su mu se na iskvarenom aramejskom i bili su iznenaeni kada je odgovorio na latinskom sa udnim naglaskom, koji je bio ii od jezika kojim su oni sami govorili. Pitali su ga da li je rabin ili uenjak. Rekao im je da nije ni jedno od toga. Legionarski oficir ponudio ga je suenim mesom i vinom. Ljudi su bili deo patrole koja je jednom meseno prolazila tim putem. Bili su zbijeni, smeih lica koja su bila vrsta i glatko izbrijana. Bili su odeveni u zamrljane kone kiltove i grudne oklope i sandale, i imali su gvozdene lemove na glavama, kratke maeve u koricama na boku. ak i dok su stajali oko njega u svetlosti veernjeg sunca, nisu izgledali oputeno. Oficir, mekeg glasa od svojih ljudi ali inae sasvim nalik njima, sem to je nosio metalni grudni oklop i dugaak plat, upitao je ludaka kako mu je ime. Na trenutak je ludak zastao, usta su mu se otvarala i zatvarala, kao da nije mogao da se seti kako je nazvan. "Karl", konano je odgovorio, i sam sumnjajui. Bio je to vie predlog nego izjava. "Zvui skoro kao rimsko ime", primetio je jedan legionar. "Jesi li graanin?" upitao je oficir. Ali je ludakov um lutao, oigledno. Skrenuo je pogled sa njih, mrmljajui za sebe. Najednom je pogledao natrag u njih i upitao: "Nazaret?" "Onamo." Oficir je pokazao niz put koji je prosecao brda. "Jesi li Jevrejin?" inilo se da je to preplailo ludaka. Skoio je na noge i pokuao da se progura izmeu vojnika. Oni su ga propustili, smejui se. Bio je bezopasan ludak. Gledali su ga kako tri niz put.

13

"Neki od njihovih proroka, moda", zakljuio je oficir, hodajui do svog konja. Zemlja ih je bila puna. Svaki drugi ovek kojeg bi sreo tvrdio je da iri poruku njihovog boga. Nisu pravili mnogo nevolja i inilo se da im religija skree misli od pobune. Treba da im budemo zahvalni, pomislio je oficir. Njegovi ljudi su se jo uvek smejali. Poeli su da mariraju putem u suprotnom smeru od onog kojim je krenuo ludak. Sada je ludak bio u Nazaretu i graani su ga gledali sa radoznalou i ne malo sumnjiavosti dok se teturao do pijanog trga. Mogao je biti lutajui prorok ili ovek posednut avolima. esto je bilo teko razluiti. Rabini bi znali. Dok je prolazio pored skupina ljudi koji su stajali pored trgovakih tezgi, oni bi zautali dok on ne bi proao. ene su omotavale teke vunene alove oko svojih uhranjenih tela, a mukarci bi privlaili svoje pamune halje da ih ne dodirne. Normalno bi njihov poriv bio da trae od njega kakvog posla ima u gradu, ali je u njegovom pogledu bilo nekakvog intenziteta, brzine i vitalnosti u njegovom licu, i pored njegove izmravele pojave, koje su ih nagonile da ga posmatraju sa potovanjem i da se dre na udaljenosti. Kada je stigao do sredine pijace, stao je i pogledao oko sebe. inilo se da ne primeuje odmah ljude. Trepnuo je i oblizao usne. Jedna ena je prola, oprezno ga gledajui. Obratio joj se, mekanim glasom, paljivo uoblienim reima. "Je li ovo Nazaret?" "Jeste." Klimnula je glavom i ubrzala korak. Jedan ovek je prelazio trg. Bio je odeven u vunenu halju sa crvenim i smeim prugama. Na kovrdavoj, crnoj kosi stajala mu je crvena kapica. Lice mu je bilo punako i vedro. Ludak je stao oveku na put i zaustavio ga. "Traim tesara." "Ima mnogo tesara u Nazaretu. Grad je uven po svojim tesarima. I ja sam tesar. Mogu li ti pomoi?" ovekov glas bio je dobro raspoloen i zatitniki. "Zna li tesara po imenu Josif? Davidov potomak. On ima enu zvanu Marija i nekoliko dece. Jedno se zove Isus." Veseli ovek iskrivi lice toboe se namrtivi, pa se poea po zadnjem delu vrata. "Znam vie od jednog Josifa. Ima jedan siromaak u onoj ulici." On mu je pokaza. "On ima enu zvanu Marija. Trai oveka koji se nikad ne smeje." Ludak pogleda u smeru u kojem je ovek pokazao i im je video ulicu, kao da je zaboravio sve ostalo i krenuo ka njoj. U uskoj ulici u koju je uao miris drveta bio je jo jai. Hodao je po opiljcima do lanaka. Iz svake zgrade dopirala je buka ekia, struganje testera. Daske svih veliina bile su naslonjene na blede, osenene zidove kua i jedva je bilo mesta da se proe izmeu njih. Mnogi tesari imali su svoje klupe neposredno ispred vrata. Deljali su inije, rukovali jednostavnim strugovima, oblikujui drvo u sve to se moe zamisliti. Digli su pogled kada je ludak uao u ulicu i priao jednom starom tesaru u konoj pregai koji je sedeo na svojoj klupi deljui neku figuricu. ovek je bio sedokos i izgledao je kratkovido. Pogledao je ludaka. "ta hoe?" "Traim tesara zvanog Josif. On ima enu... Mariju." Starac pokaza rukom u kojoj je drao poluzavrenu figuricu. "Dve kue dalje, sa druge strane ulice." Na kuu do koje je ludak doao bilo je naslonjeno veoma malo dasaka, a kvalitet drveta izgledao je loiji od druge grae koju bee video. Klupa pored ulaza bila je iskrivljena s jedne strane i ovek koji je sedeo pogrbljen na njoj, popravljajui hoklicu, takoe je izgledao krivo. Ispravio se kad mu je ludak dotakao rame. Lice mu je bilo izborano i podbulo od jada. Oi su mu bile umorne i retka brada proarana preranim sedinama. Lagano se zakaljao, moda od iznenaenja to ga uznemiravaju. "Jesi li ti Josif?" "Nemam novca." "Ne elim nita - samo da ti postavim nekoliko pitanja." "Ja sam Josif. ta hoe da zna?" "Ima li sina?" "Nekoliko, a i keri." "ena ti se zove Marija? I poreklom ste od Davida?" ovek nestrpljivo odmahnu rukom. "Jeste, ba mi je valjalo i jedno i drugo..." 14

"Hteo bih da vidim jednog od tvojih sinova, Isusa. Moe li mi rei gde je?" "Taj nije ni od kakve koristi. ta je sad napravio?" "Gde je on?" Josifove oi postale su proraunatije dok je zurio u ludaka. "Jesi li ti nekakav udotvorac? Jesi li doao da izlei mog sina?" "Ja sam neka vrsta proroka. Mogu da predvidim budunost." Josif s uzdahom ustade. "Moe ga videti. Doi." Poveo je ludaka kroz kapiju u stenjeno dvorite kue. Bilo je natrpano paradima drveta, razbijenim nametajem i alatkama, i truleim dakovima opiljaka. Uli su u zamraenu kuu. U prvoj sobi - oigledno kuhinji - jedna ena stajala je pored velikog zemljanog poreta. Bila je visoka i izrazito debela. Njena duga, crna kosa bila je razvezana i masna, padajui na velike, sjajne oi koje su jo imale vrelinu senzualnosti. Ona odmeri ludaka. "Nema hrane za prosjake", zaguna ona. "Ve i on dovoljno pojede." Ona pokaza drvenom kaikom na malu priliku koja je sedela u senci u uglu. Prilika se mrdnula kada je ona progovorila. "On trai naeg Isusa", objasni Josif eni. "Moda je doao da nam olaka breme." ena postrance pogleda ludaka i slee ramenima, obliznuvi pri tom debelim jezikom svoje crvene usne. "Isuse!" Prilika u oku ustade. "To je on", ree ena s odreenim zadovoljstvom. Ludak se namrti, brzo tresui glavom. "Ne." Prilika je bila nakazna. Imala je izraeno grbava lea i bila razroka na levo oko. Lice je bilo prazno i glupavo. Sa usana joj je jo curila pljuvaka, i zakikotala se kad joj je ime bilo ponovljeno. Nakrivo je koraknula napred. "Isus", rekla je prilika. Re je bila nerazgovetna i hrapava. "Isus." "Samo to zna da kae." ena kao da se podsmehivala. "Oduvek je bio takav." "Boja kazna", primeti Josif gorko. "ta nije u redu s njim?" Ludakov glas imao je patetian, oajniki prizvuk. "Oduvek je bio takav." ena se okrenu natrag poretu. "Moe ga uzeti ako hoe. Zbrkan je i iznutra i spolja. Nosila sam ga kada su me roditelji udali za ovog polovnjaka od oveka..." "Ti, besramna..." Josif, meutim, zastade kada ga ena mrko pogleda, pa se okrenu ludaku. "Kakva posla ima ti sa naim sinom?" "eleo sam da govorim sa njim. Ja..." "On nije prorok - nije udotvorac - mislili smo da bi mogao biti. Jo ima ljudi u Nazaretu koji mu dolaze da ih izlei ili im prorekne sudbinu, ali im se on samo cereka i stalno govori svoje ime..." "Jeste li sigurni... da nema neto... u vezi sa njim... to niste primetili?" "Sigurni!" Marija podrugljivo frknu. "Novac nam i te kako treba. Da ima nekih maginih moi, mi bismo ve znali." Isus se ponovo zacereka i odepa u drugu sobu. "Nemogue", promrmlja ludak. Da li se sama istorija mogla promeniti? Da li je mogue da se naao u nekoj drugoj dimenziji vremena, u kojoj Hrista nikada nije ni bilo? Josif je, kako izgleda, primetio oaj u ludakovim oima. "ta je?" upita on. "ta vidi? Rekao si da prorie budunost. Reci nam, ta e biti sa nama?" "Ne sada", odgovori prorok, okreui se. "Ne sada." I on potra iz kue i niz ulicu koja je mirisala na strugani hrast, kedar i empres. Otrao je natrag do pijace i stao, mahnito se ogledajui. Video je sinagogu neposredno ispred sebe, i poeo je da hoda ka njoj. ovek sa kojim je ranije razgovarao jo uvek je bio na pijaci, kupujui lonce da ih da svojoj keri kao svadbeni poklon. Klimnuo je glavom ka strancu dok je ovaj ulazio u sinagogu. "Neki roak Josifa tesara", objasni on oveku pored sebe. "Ne bi me udilo da je prorok." Ludak, prorok, Karl Glogauer, putnik kroz vreme, neurotini nesueni psihijatar, traga za smislom, mazohista, ovek sa eljom za smru i mesijanskim kompleksom, anahronizam, stigao je do sinagoge vapijui za dahom. Video je oveka kojeg je traio. Video je Isusa, sina Josifa i Marije. Video je oveka kojeg je prepoznao kao, van svake sumnje, imbecila od roenja. "Svi ljudi, Karle, imaju mesijanski kompleks", rekla je Monika. Seanja su sad bila manje potpuna. Njegov oseaj vremena i identiteta postajao je sve zbrkaniji. 15

"Bilo je na desetine mesija u Galileji u to vreme. To to je Isus bio taj koji je poneo mit i filozofiju, istorijska je koincidencija..." "Mora da postoji i neto vie od toga, Monika." Svakog utorka u sobi iznad Okultne knjiare, jungovska debatna grupa sastajala bi se zbog grupne analize i terapije. Glogauer nije organizovao grupu, ali rado joj je ustupio svoje prostorije i eljno joj se pridruio. Bilo je veliko olakanje jednom nedeljno razgovarati sa ljudima slinog miljenja. Jedan od njegovih razloga za kupovinu Okultne knjiare bio je da upozna zanimljive ljude kao to su oni koji su pohaali jungovsku debatnu grupu. Opsesija Jungom ih je spojila, ali je svako imao vlastite, posebne opsesije. Gospoa Rita Blen iscrtavala je putanje leteih tanjira, mada nije bilo jasno da li veruje u njih ili ne. Hju Dojs verovao je da svi jungovski arhetipovi potiu od originalne rase Atlantiana, koja je nestala milenijumima ranije. Alan edar, najmlai u grupi, interesovao se za indijski misticizam, a Sandra Piterson, organizator, bila je veliki ekspert za vetice. Dejmsa Hedingtona interesovalo je vreme. On je bio ponos grupe; radilo se, zapravo, o ser Dejmsu Hedingtonu, pronalazau za vreme rata, veoma bogatom i sa svim moguim odlikovanjima za doprinos saveznikoj pobedi. Imao je reputaciju velikog improvizatora tokom rata, ali posle njega je postao pomalo neugodan Ministarstvu rata. Bio je aknut, mislili su, i, to je jo gore, javno je izraavao svoju aknutost. Ne proputajui gotovo ni jednu priliku, ser Dejms bi drugim lanovim grupe priao o svom vremeplovu. Udovoljavali su mu. Veina njih bila je sklona da preuveliava sopstvena iskustva u vezi sa svojim razliitim interesima. Jednog utorka uvee, poto svi ostali behu ve otili, Hedington je rekao Glogaueru da je njegova maina spremna. "Ne mogu u to da poverujem", odvratio je Glogauer iskreno. "Ti si prva osoba kojoj sam to rekao." "to ba ja?" "Ne znam. Sviate mi se ti... i radnja." "Niste rekli vladi?" Hedington se zasmejuckao. "Zato bih? U svakom sluaju, ne dok ga u potpunosti ne testiram. Tako im i treba, to su jedva ekali da me uklone." "Ne znate da li radi?" "Siguran sam da radi. Hoe li da ga vidi?" "Vremeplov." Glogauer se slabo nasmeio. "Doi da ga vidi." "to ja?" "Mislio sam da bi te mogao interesovati. Znam da se ne dri ortodoksnog miljenja o nauci..." Glogauer je poeo oseati saaljenje prema njemu. "Doi i vidi", pozvao ga je jo jednom Hedington. Otiao je u Banberi sledeeg dana. Istog dana je napustio 1976. i stigao u 28. godinu nove ere. Sinagoga je bila svea i tiha, sa tananin mirisom tamjana. Rabini su ga odveli u dvorite. Oni, kao ni ljudi u gradu, nisu znali kako da ga shvate, ali su bili sigurni da nije avo to to ga opseda. Bio im je obiaj da ugoste lutajue proroke kojih je sada bilo posvuda u Galileji, mada je ovaj bio udniji od ostalih. Lice mu je bilo nepomino a telo ukoeno, i suze su mu tekle niz prljave obraze. Nikada ranije nisu videli takvo oajanje u neijim oima. "Nauka moe da kae kako, ali nikada ne pita zato", rekao je Moniki. "Ne moe da odgovori." "Ko eli da zna?" odgovorila je ona. "Ja elim." "Pa, nikada nee saznati, zar ne?" "Sedi, sine moj", ree mu rabin. "ta eli da nas pita?" "Gde je Hrist?" upita on. "Gde je Hrist?" Meutim, nisu mu razumeli jezik. "Je li to grki?" upita jedan, ali drugi zatrese glavom. 16

Kirios: Gospod. Adonaj: Gospod. Gde je bio Gospod? Namrtio se, gledajui neodreeno oko sebe. "Moram da se odmorim", obrati im se on ponovo na njihovom jeziku. "Odakle si?" Nije mogao da smisli ta da odgovori. "Odakle si?" ponovi rabin. "Ha-Olam Hab-bah..." promrmlja on konano. Oni se zgledae. "Ha-Olam Hab-bah", ponovie zajedno. Ha-Olam Hab-bah... Ha-Olam Haz-zeh: Svet koji e doi i svet koji jeste. "Donosi li nam poruku?" upita jedan od rabina. Bili su, naravno, naviknuti na proroke, ali ne i ovakve. "Poruku?" "Ne znam", odgovori prorok promuklo. "Moram da se odmorim. Gladan sam." "Doi. Daemo ti hrane i mesto da spava." Mogao je da pojede samo malo bogate hrane, a krevet sa madracem punjen slamom bio mu je premekan. Nije navikao na to. Loe je spavao, viui dok je sanjao; van sobe, rabini su oslukivali, ali su mogli razumeti samo malo od onoga to bee rekao. Karl Glogauer ostao je u sinagogi nekoliko nedelja. Proveo je veinu vremena itajui u biblioteci, traei meu dugim svicima neki odgovor na svoju dilemu. Rei Zaveta, u mnogim sluajevima pogodne za desetak tumaenja, samo su ga jo vema zbunile. Nije bilo niega za ta bi se uhvatio, niega to bi mu reklo ta je polo naopako. Rabini su se veinom drali na distanci. Prihvatili su ga kao svetog oveka. Bili su ponosni to je u njihovoj sinagogi. Bili su sigurni da je on jedan od posebnih Bojih odabranika i strpljivo su ekali da progovori sa njima. Ali je prorok malo govorio, mrmljajui samo za sebe u odlomcima na njihovom jeziku i odlomcima na nerazumljivom jeziku koji je esto koristio, ak i kada im se neposredno obraao. U Nazaretu, graani su govorili o malo emu sem o tajanstvenom proroku u sinagogi, ali rabini nisu odgovarali na njihova pitanja. Rekli bi ljudima da gledaju svoja posla, da postoje stvari koje im jo nije dato da znaju. Na taj nain, kao to su svetenici oduvek radili, izbegavali su pitanja na koja nisu mogli odgovoriti, dok su u isto vreme izgledali da imaju mnogo vie znanja nego to su zaista posedovali. A onda se, jednog sabata, on pojavio u javnom delu sinagoge i zauzeo svoje mesto sa ostalima koji su doli da tuju. ovek koji je itao svitak sa njegove leve strane spleo se na reima, gledajui u proroka krajikom oka. Prorok je sedeo i sluao, odsutnog izraza lica. Glavni rabin ga je nesigurno pogledao, a onda dao znak da svitak treba dodati proroku. To je, oklevajui, uinio deak koji je stavio svitak u prorokove ruke. Prorok je dugo gledao u rei, a onda je poeo da ita. Prorok je itao u prvi mah ne shvatajui ta ita. Bila je to knjiga Isaijina. Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim jevanelje siromasima; posla me da iscijelim skruene u srcu; da propovjedim zarobljenima da e se otpustiti, i slijepima da e progledati; da otpustim sunje; i da propovjedam prijatnu godinu Gospodnju. I zatvorivi knjigu dade sluzi. pa sjede: i svi u zbornici gledahu nanj. (Luka 4:18-20) V Sada su ga sledili, dok je odlazio od Nazareta prema Galilejskom jezeru. Bio je odeven u belu lanenu halju koju su mu dali i mada su oni mislili da ih on vodi, oni su njega, u stvari, terali pred sobom. "On je na mesija", rekli su onima koji su pitali. I ve je bilo glasina o udima. 17

Kada bi video bolesne, alio ih je i pokuao da uini ta moe, jer su oekivali neto od njega. Za mnoge nije mogao nita da uini, ali je drugima, koji su oigledno patili od psihosomatskih oboljenja, mogao pomoi. Oni su verovali u njegovu mo jae nego to su verovali u svoju bolest. Pa ih je izleio. Kada je doao u Kapernaum, pedesetak ljudi ga je sledilo gradskim ulicama. Ve se znalo da je na neki nain povezan sa Jovanom Krstiteljem, koji je uivao veliki ugled u Galileji i kojeg su mnogi fariseji proglasili pravim prorokom. A ovaj ovek je imao mo veu, u nekim stvarima, od Jovanove. On nije bio govornik kao Krstitelj, ali je inio uda. Kapernaum je bio rairen grad pored kristalnog Galilejskog jezera, ije su kue bile razdvojene velikim trnim vrtovima. Ribarski brodii bili su usidreni pored belog keja, kao i trgovaki brodovi koji su opsluivali gradove na obali jezera. Mada su se zelena brda sa svih strana sputala do jezera, sam Kapernaum bio je podignut na ravnom tlu, zatien brdima. Bio je to miran grad i, kao i veina drugih u Galileji, imao je znatnu nejevrejsku populaciju. Grki, rimski i egipatski trgovci etali su njegovim ulicama, a mnogi su se tu nastanili za stalno. Postojala je napredna srednja klasa trgovaca, zanatlija i brodovlasnika, kao i lekari, advokati i uenjaci, jer Kapernaum je bio na granici provincija Galileje, Trahtonisa i Sirije i, mada omanji grad, bio je korisna raskrsnica za trgovinu i putovanje. udni, ludi prorok u svojoj zakovitlanoj lanenoj halji, praen arolikom gomilom koju su veinom sainjavali siromani - premda se moglo videti da ima i ljudi od ugleda - ujurio je u Kapernaum. Proirile su se vesti da ovaj ovek stvarno moe da prorekne budunost, da je ve predvideo da e Irod Antipa uhapsiti Jovana i uskoro je, zaista, Irod zatoio Jovana u Pereji. Nije proricao u optim crtama, koristei nejasne rei kao to su drugi proroci inili. Govorio je o stvarima koje e se desiti u bliskoj budunosti i govorio je o njima u detalje. Niko mu nije znao ime. Bio je samo prorok iz Nazareta, ili Nazareanin. Neki su rekli da je roak, moda sin, tesara iz Nazareta, ali to je moglo biti zato to su pisane rei za 'tesarevog sina' i 'maga' bile skoro iste i tako je dolo do zabune. ak je postojala veoma slaba glasina da mu je ime Isus. To ime upotrebljeno je jednom ili dvaput, ali kad su ga pitali da li je to, zaista, njegovo ime, porekao bi to ili, na svoj apstraktni nain, odbio da uopte da odgovor. Same njegove propovedi obino nisu bile tako pune vatre kao Jovanove. Ovaj ovek govorio je blago, prilino neodreeno, i esto se smeio. Govorio je, takoe, i o Bogu na udan nain, i izgledalo je da je povezan, kao i Jovan, sa esenima, jer je propovedao protiv sakupljanja linog bogatstva i govorio o ljudskoj rasi kao o bratstvu, kao i oni. Ali su uda oekivali dok je bio voen do elegantne kapernaumske sinagoge. Ni jedan prorok pre njega nije leio bolesne i razumeo nevolje o kojima su ljudi retko govorili. Njegova milostivost bila je ono na ta su reagovali, pre nego rei koje je izgovarao. Prvi put u ivotu, Karl Glogauer zaboravio je na Karla Glogauera. Prvi put u ivotu radio je ono to je uvek teio da radi kao psihijatar. Ali, to nije bio njegov ivot. On je oivljavao mit - generaciju pre nego to e taj mit biti roen. Zatvarao je neku vrstu psihikog kola. Nije menjao istoriju, ali je davao istoriji vie vrstine. Nije mogao podneti da misli da Isus nije bio nita vie od mita. U njegovoj moi bilo je da od Isusa napravi fiziku stvarnost, pre nego tvorevinu procesa mitogeneze. Tako da je govorio u sinagogama i govorio je o blaem Bogu od onog za kojeg veina njih bee ula i, gde ih se mogao setiti, govorio im je parabole. I postepeno je potreba da opravda ono to radi izbledela, i njegov oseaj identiteta postao sve vie i vie nebitan i bio zamenjen drugaijim oseajem identiteta, u kojem je davao sve vie i vie vrstine ulozi koju je odabrao. Bila je to arhetipska uloga. Bila je to uloga privlana sledbeniku Junga. Bila je to uloga koja je ila dalje od puke imitacije. Bila je to uloga koju sada mora odigrati do poslednjeg grandioznog detalja. Karl Glogauer bee otkrio stvarnost za kojom je tragao. I u zbornici bjee ovjek u kojem bjee neisti duh avolski, i povika iza glasa, govorei: proi se, ta je tebi do nas, Isuse Nazareanine? Doao si da nas pogubi? Znam te ko si, svetac Boij. I zaprijeti mu Isus, govorei: umukni, i izii iz njega. I oborivi ga avo na srijedu, izie iz njega, i ni malo mu ne naudi. I u sve ue strah, i govorahu jedan drugome govorei: kakva je to rije, da vlau i silom zapovijeda neistijem duhovima, i izlaze? I otide glas o njemu po svim okolnim mjestima. (Luka 4:33-37) 18

"Masovne halucinacije. uda, letei tanjiri, duhovi, sve je to isto", rekla je Monika. "Veoma verovatno", odgovorio je on. "Ali, zato su ih oni videli?" "Zato to su to eleli." "Zato su eleli?" "Zato to su se plaili." "Misli da je to sve?" "Zar nije dovoljno?" Kada je prvi put napustio Kapernaum, mnogo vie ljudi ga je pratilo. Postalo je nepraktino boraviti u gradu, jer su poslovi praktino zamrli zbog gomila koje su htele da ga vide kako izvodi svoja jwdnostavna uda. Govorio im je u prostorima iza gradova. Razgovarao je sa inteligentnim, pismenim ljudima za koje se inilo da imaju neto zajedniko sa njim. Neki od njih bili su vlasnici ribarskih flota - Simon, Jakov i Jovan meu njima. Jo jedan je bio lekar, a drugi slubenik koji ga je prvi put uo da govori u Kapernaumu. "Mora biti dvanaest", rekao im je jednog dana. "Mora biti zodijak." Nije pazio ta govori. Mnoge njegove ideje su bile udne. Mnoge stvari o kojima je govorio bile su im nepoznate. Neki fariseji mislili su da bogohuli. Jednog dana sreo je oveka kojeg je prepoznao kao esena iz kolonije blizu Makerusa. "Jovan bi da govori sa tobom", ree mu esen. "Zar Jovan jo nije mrtav?" upita on oveka. "Zatoen je u Pereji. Pomislio bih da je Irod previe uplaen da ga ubije. Puta Jovana da eta unutar zidova i vrtova palate, puta ga da govori sa njegovim ljudima, ali Jovan se boji da e Irod uskoro smoi hrabrosti da ga kamenuje ili mu odsee glavu. Potrebna mu je tvoja pomo." "Kako mogu ja da mu pomognem? On e umreti. Za njega nema nade." Esen je bez razumevanja pogledao u lude oi proroka. "Ali, gospodaru, nema nikog drugog ko bi mu mogao pomoi." "Ja sam uinio sve to je on hteo da uinim", odgovori prorok. "Leio sam bolesne i propovedao siromanima." "Ne znam da je to eleo. Sada mu je potrebna pomo, gospodaru. Mogao bi mu spasti ivot." Prorok odvue esena dalje od gomile. "Njegov ivot se ne moe spasti." "Ali ako ne bude, nepravedni e napredovati i kraljevstvo nebesko nee biti ponovo ustrojeno." "Njegov ivot se ne moe spasti." "Je li to Boja volja?" "Ako sam ja Bog, onda je Boja volja." Bez nade, esen se okrenu i otide od gomile. Jovan Krstitelj e morati da umre. Glogauer nije eleo da promeni istoriju, ve samo da je ojaa. Nastavio je, sa svojim sledbenitvom, kroz Galileju. Odabrao je svojih dvanaest obrazovanih ljudi, a ostali koji su ga sledili jo uvek su veinom bili siromasi. Njima je on nudio jedinu nadu za blago. Mnogi su bili oni koji su bili spremni da slede Jovana protiv Rimljana, ali je Jovan sada bio zatvoren. Moda e ih ovaj ovek povesti u pobunu, da opljakaju bogatstva Jerusalima i Jerihona i Cezareje. Umorni i gladni, oiju zaslepljenih goruim suncem, sledili su oveka u beloj halji. Bilo im je potrebno da se nadaju i nali su razloge za svoju nadu. Videli su ga da ini vea uda. Jednom im je propovedao sa amca, kao to je esto obiavao, i kad je hodao natrag do obale kroz pliak, njima se inilo da hoda po vodi. Po itavoj Galileji u jesen su lutali, uvi od svakoga vesti o Jovanovom pogubljenju. Oaj zbog Krstiteljeve smrti pretvorio se u obnovljenu nadu u ovog novog proroka koji ga je poznavao. U Cezareji su ih oterali iz grada rimski straari, ve naviknuti na divljake sa svojim proroanstvima koji su lutali okolnom zemljom. Kako je prorokova slava rasla, bilo im je zabranjivano da uu u druge gradove. ini se da ne samo rimske vlasti, ve takoe i jevrejske, nisu bile voljne da trpe novog proroka, kao to su nekad trpele Jovana. Politika klima se menjala. 19

Postajalo je teko nai hranu. iveli su od onoga to su mogli nai, gladujui kao izgladnele ivotinje. Nauio ih je kako da se pretvaraju da jedu i tako zaborave na glad. Karl Glogauer, vra, psihijatar, hipnotiar, mesija. Ponekad bi u uverenju u svoju odabranu ulogu zastao i oni koji su ga sledili bili bi uznemireni kad bi protivreio sebi. esto su ga, sada, zvali imenom koje su uli, Isus Nazareanin. Veinom im nije branio da koriste to ime, ali bi ponekad postajao besan i vikao udno, grleno ime. "Karl Glogauer! Karl Glogauer!" I oni rekoe, Gle, govori Adonajevim glasom. "Nemojte me zvati tim imenom!" vikao bi, i oni bi postali uznemireni i ostavljali ga dok se njegov bes ne bi stiao. Kada se vreme promenilo i zima dola, otili su natrag u Kapernaum, koji je postao uporite njegovih sledbenika. U Kapernaumu je iekao zimu, pravei proroanstva. Mnoga od tih proroanstava ticala su se njega i sudbine onih koji su ga sledili. Tada zaprijeti Isus uenicima svojijem da nikom ne kazuju da je on Hristos. Od tada poe Isus kazivati uenicima svojijem da njemu valja ii u Jerusalim, i mnogo postradati od starjeina i od glavara svetenikijeh i knjievnika, i da e ga ubiti, i trei dan da e ustati. (Mateja 16:20-21) Gledali su televiziju u njenom stanu. Monika je jela jabuku. Bilo je izmeu est i sedam sati, tople nedeljne veeri. Monika je pokazivala ekran svojom polupojedenom jabukom. "Pogledaj tu glupost", rekla je. "Ne moe mi iskreno rei da ti to ita znai." Emisija je bila religiozna, o pop-operi u crkvi u Hempstedu. Opera je priala priu o raspeu. "Pop-grupe u propovedaonici", rekla je. "Kakvo srozavanje." Nije odgovorio. Emisija mu je izgledala opscenom, na neki opskuran nain. Nije mogao da se prepire sa njom. "Boji le je zaista poeo da truli", rugala se ona. "Uf! Kakav smrad!" "Iskljui ga onda", rekao je tiho. "Kako se pop-grupa zove? Crvi?" "Jako smeno. Iskljuiu ga, moe?" "Ne, hou da gledam. Jako je zabavno." "Ma, iskljui ga!" "Imitacija Hrista!" frknula je. "Ovo je jebena karikatura." Crnaki peva, koji je glumio Hrista i pevao fal na banalnu pratnju, poeo je da tupi beivotne stihove o bratstvu ljudi. "Ako je tako zvuao, nije ni udo to su ga prikucali", rekla je Monika. Posegnuo je i iskljuio sliku. "Ba sam uivala." Govorila je sa lanim razoaranjem. "Bila je to lepa labudova pesma." Kasnije je rekla, sa trakom privrenosti koji ga je brinuo: "Ti stari udae. Kakva teta. Mogao si biti Don Vesli ili Kalvin ili neko takav. Ne moe u dananje vreme biti mesija, ne pod tvojim uslovima. Nema koga da slua." VI Prorok je iveo u kui oveka koji se zvao Simon, mada ga je prorok radije zvao Petrom. Simon je bio zahvalan proroku zato to mu je izleio enu od tegoba od kojih je ve neko vreme patila. Bile su to neke tajanstvene tegobe, ali ju je prorok izleio skoro bez napora. Bilo je mnogo stranaca u Kapernaumu u tim danima, od kojih mnogi behu doli da vide proroka. Simon je upozorio proroka da se za neke od njih zna da su agenti Rimljana ili fariseja. Fariseji nisu, u celini, bili nenaklonjeni proroku, mada su sumnjali u prie o udima za koja behu uli. Meutim, itava politika atmosfera bila je ustalasana i rimske okupacione trupe, od Pilata, preko njegovih oficira, sve do samih 20

vojnika, bile su napete, oekujui izbijanje ustanka; meutim, nisu mogli da uoe bilo kakve opipljive znake da se to blii. Sam Pilat nadao se nevolji velikog obima. To bi Tiberiju dokazalo da je imperator bio previe popustljiv prema Jevrejima po pitanju votivnih titova. Pilat bi dobio opravdanje i njegova mo nad Jevrejima bila bi poveana. U tom trenutku bio je u loim odnosima sa svim tetrarsima provincija - pogotovo nestabilnim Irodom Antipom koji mu se u jednom trenutku inio jedinom podrkom. Na stranu politika situacija, njegova sopstvena domaa situacija bila je poremeena time to je njegova neurotina ena opet imala svoje none more i traila mnogo vie panje nego to je on mogao sebi priutiti da joj posveti. Mogla bi postojati mogunost, pomislio je, da se isprovocira incident, ali bi morao da pripazi da Tiberije nikad ne sazna za to. Ovaj novi prorok mogao bi obezbediti arite, ali za sada taj ovek nije uradio nita protivno zakonima ni Rimljana ni Jevreja. Nije bilo zakona koji bi zabranio oveku da tvrdi da je mesija, kao to su neki priali da je ovaj uradio, i teko da je dizao ljude na ustanak - pre bi se reklo suprotno. Gledajui kroz prozor svoje odaje, sa pogledom na minarete i tornjeve Jerusalima, Pilat je razmatrao informacije koje mu njegovi pijuni behu doneli. Ubrzo nakon slavlja koje su Rimljani nazivali saturnalijama, prorok i njegovi sledbenici opet su napustili Kapernaum i poeli da putuju zemljom. Bilo je manje uda sada kada su vruine prole, ali su njegova proroanstva eljno traena. Upozoravao ih je na sve greke koje e biti poinjene u budunosti, i sve zloine koji e biti poinjeni u njegovo ime. Kroz Galileju je lutao, i kroz Samariju, sledei dobre rimske puteve ka Jerusalimu. Vreme Pashe se pribliavalo. U Jerusalimu, rimski zvaninici raspravljali su o predstojeem festivalu. To je uvek bilo vreme najgorih nereda. I ranije je bilo pobuna tokom svetkovine Pashe, i nesumnjivo e i ove godine biti nekakvih nevolja. Pilat je razgovarao sa farisejima, traei njihovu saradnju. Fariseji su rekli da e uiniti sve to mogu, ali da ne mogu nita ukoliko se narod ponaa glupo. Mrtei se, Pilat ih je otposlao. Njegovi agenti behu mu doneli izvetaje sa itave teritorije. Neki od izvetaja pominjali su novog proroka, ali je u njima stajalo da je bezopasan. Pilat je u sebi pomislio da je moda bezopasan sada, ali ako tokom Pashe stigne do Jerusalima, moda nee biti toliko bezopasan. Dve nedelje pre svetkovine Pashe, prorok je stigao do grada Vitanije blizu Jerusalima. Neki od njegovih galilejskih sledbenika imali su prijatelje u Vitaniji i ti prijatelji bili su vie nego voljni da prime oveka o kojem su uli od drugih hodoasnika koji su putovali za Jeruzalem i Veliki Hram. Razlog to su doli u Vitaniju bio je taj to je proroka uznemirio broj ljudi koji su ga sledili. "Ima ih previe", rekao je Simonu. "Previe, Petre." Glogauerovo lice sada je bilo ispijeno. Oi mu behu utonule duboko u duplje i nije mnogo govorio. Ponekad bi mutno gledao oko sebe, kao da nije siguran gde se nalazi. Novosti su dole do kue u Vitaniji da se rimski agenti raspituju za njega. inilo se da ga to ne uznemirava. ak suprotno, klimao je zamiljeno glavom, kao da je zadovoljan. Jednom je proetao sa dvojicom svojih sledbenika preko polja, da pogleda Jerusalim. Jarkoute zidine grada izgledale su velianstveno pri popodnevnoj svetlosti. Kule i visoke zgrade, od kojih su mnoge bile ukraene mozaikom crvenom, plavom i utom, mogle su se videti sa nekoliko kilometara udaljenosti. Prorok se okrenuo natrag ka Vitaniji. "Kada emo ui u Jerusalim?" upita ga je jedan od sledbenika. "Ne jo", odgovori Glogauer. Ramena su mu bila pogrbljena i on bee rukama obgrlio vlastite grudi, kao da mu je hladno. Dva dana pre svetkovine Pashe u Jerusalimu, prorok je odveo svolje ljude ka Maslinskoj gori i predgrau Jerusalima sagraenom na njenom obronku i zvanom Vitfaga. "Dajte mi magare", naloi im on. "Muko. Sada moram ispuniti proroanstvo." "Onda e svi znati da si ti Mesija?" upita ga Andrija. "Da." 21

Glogauer uzdahnu. Opet se oseao uplaeno, ali ovog puta to nije bio fiziki strah. Bio je to strah glumca koji treba da odglumi svoju konanu, najdramatiniju scenu, i koji nije siguran da to moe dobro uraditi. Bilo je hladnog znoja na Glogauerovoj gornjoj usni, i on ga obrisa. Pri slaboj svetlosti, zavirio je u lica ljudi oko sebe. Jo uvek nije bio siguran u imena nekih od njih. Nije ni bio posebno zainteresovan za njihova imena, samo za njihov broj. Ovde ih je bilo deset. Prostala dvojica traila su magare. Stajali su na travnatoj padini Maslinske gore, gledajui ka Jerusalimu i Velikom Hramu koji je leao ispod. Lagan, topao povetarac je duvao. "Judo?" proapta Glogauer upitno. Bio je jedan zvan Juda. "Da, gospodaru", odazva se ovaj. Bio je visok i zgodan, sa kovrdavom riom kosom i neurotinim inteligentnim oima. Glogauer je verovao da je on epileptiar. Glogauer je zamiljeno pogledao Judu Iskariota. "elim da mi pomogne kasnije", ree mu on, "kad budemo uli u Jerusalim." "Kako, gospodaru?" "Mora odneti poruku Rimljanima." "Rimljanima?" Iskariot je izgledao uznemireno. "Zato?" "Moraju biti Rimljani. Ne smeju biti Jevreji - oni bi koristili kolac ili sekiru. Rei u ti vie kada bude vreme." Nebo je sada bilo tamno, i zvezde behu izile nad Maslinskom gorom. Postajalo je hladno i Glogauer zadrhta. Klikni iz sveg grla, Keri sionska! Vii od radosti, Keri jerusalimska! Tvoj kralj se evo tebi vraa: pravian je i pobjedonosan, ponizan jae na magarcu, na magaretu, mladetu magariinu. (Zaharija 9:9) "Oa'na! Oa'na! Oa'na!" Dok je Glogauer ujahivao na magaretu u grad, njegovi sledbenici trali su napred, bacajui palmove grane. S obe strane ulice bila je gomila, koju su sledbenici unapred upozorili na njegov dolazak. Sada se moglo videti kako novi prorok ispunjava proroanstva drevnih proroka i mnogi su verovali da je on doao da ih povede protiv Rimljana. ak i sada je, moda, krenuo do Pilatove kue da se suoi sa prokuratorom. "Oa'na! Oa'na!" Glogauer je rastreseno gledao okolo. Lea magarca, mada umekana odorama njegovih sledbenika, bila su neudobna. Zaklatio se i uhvatio za grivu ivotinje. uo je rei, ali ih nije mogao jasno razabrati. "Oa'na! Oa'na!" Zvualo je kao 'hosana' u poetku, pre nego to je shvatio da viu na aramejskom: 'Oslobodi nas!' "Oslobodi nas! Oslobodi nas!" Jovan je planirao da se digne na oruje protiv Rimljana na ovu Pashu. Mnogi su iekivali da uestvuju u pobuni. Verovali su da on preuzima Jovanovo mesto kao voa pobunjenika. "Ne", promrmlja im on dok je gledao unaokolo u njihova lica puna oekivanja. "Ne, ja sam mesija. Ne mogu vas osloboditi. Ne mogu..." Nisu ga uli od sopstvenih uzvika. Karl Glogauer bee uao u Hrista. Hrist bee uao u Jerusalim. Pria se pribliavala svom vrhuncu. "Oa'na!" Toga nije bilo u prii. Nije mogao da im pomogne. 22

Zaista, zaista vam kaem: jedan izmeu vas izdae me. Onda se uenici zgledahu meu sobom, i uahu se za koga govori. A jedan od uenika njegovijeh, kojega Isus ljubljae, sjeae za trpezom na krilu Isusovu. Onda namae na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori. A on lee na prsi Isusove i ree mu: Gospode! ko je to? Isus odgovori: onaj je kome ja umoivi zalogaj dam. I umoivi zalogaj dadae Judi Simonovu Iskariotskome. I po zalogaju tada ue u njega sotona. Onda mu ree Isus: ta ini ini bre. (Jovan 13:21-27) Juda Iskariot je namrteno, sa prisenkom nesigurnosti napustio sobu i iziao na prepunu ulicu, probijajui se do guvernerove palate. Nesumnjivo je trebalo da izvri deo u planu da se zavaraju Rimljani i da se ljudi dignu u odbranu Isusa, ali smatrao je da je shema vratolomna. Raspoloenje meu ljudima, enama i decom koji su se tiskali po ulicama bilo je napeto. Mnogo vie rimskih vojnika od uobiajenog broja patroliralo je gradom. Pilat je bio krupan ovek. Lice mu je bilo samougaajue i oi su mu bile tvde i plitke. Prezrivo je pogledao Jevrejina. "Ne plaamo dounika za ije informacije se ispostavi da su lane", upozori on doljaka. "Ne traim novac, gospodaru", odvrati rekao Juda, simulirajui sluganski manir koji se inilo da Rimljani oekuju od Jevreja. "Ja sam lojalan podanik Imperatora." "Ko je taj buntovnik?" "Isus iz Nazareta, gospodine. Danas je uao u grad..." "Znam. Video sam ga. Ali, uo sam da on propoveda mir i potovanje zakona." "Da vas zavara, gospodine." Pilat se namrti. To je bilo verovatno. Mirisalo je na onu vrstu prevare kakvu je nauio da oekuje od tih ljubaznih ljudi. "Ima li dokaza?" "Ja sam jedan od njegovih doglavnika, gospodaru. Svedoiu da je kriv." Pilat napui svoje debele usne. Nije mogao sebi priutiti da u tom trenutku uvredi fariseje. Ve su mu bili doneli dovoljno nevolja. Kajafa bi posebno bio rad da vikne 'nepravda', ukoliko bi on uhapsio tog oveka. "On tvrdi da je pravi jevrejski kralj, potomak Davida", nastavi Juda, ponavljajui ono to mu njegov gospodar bee rekao da kae. "Tvrdi li to?" Pilat se zamiljeno zagleda kroz prozor. "A to se tie fariseja, gospodine..." "ta sa njima?" "Fariseji mu ne veruju. Voleli bi da ga vide mrtvog. On govori protiv njih." Pilat potvrdno klimnu glavom. Oi su mu bile skrivene, dok je razmatrao tu informaciju. Fariseji moda mrze ludaka, ali bi bili brzi da naprave politiki kapital od njegovog hapenja. "Fariseji ga ele uhapenog", nastavi Juda. "Ljudi se okupljaju da sluaju proroka i danas su se mnogi od njih pobunili u Hramu u njegovo ime." "Je li to istina?" "Istina je, gospodine." Bila je istina. Nekoliko ljudi bilo je napalo menjae novca u Hramu i pokualo da ih opljaka. Kada su ih uhapsili, rekli su samo da su sprovodili volju Nazareaninovu. "Ja ga ne mogu uhapsiti", primeti Pilat zamiljeno. Situacija u Jerusalimu ve je bila opasna, i ukoliko bi uhapsili 'kralja', mogli bi ustanoviti da su zapravo podstakli pobunu. Tiberije bi okrivio njega, a ne Jevreje. Fariseji se moraju pridobiti. Oni moraju izvriti hapenje. "Saekaj tu", dobaci on Judi. "Poslau glasnik Kajafi." I dooe u selo koje se zove Getsimanija, i ree uenicima svojijem: sjedite ovdje dok ja idem da se pomolim Bogu. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poe tuiti. I ree im: alosna je moja dua do smrti; poekajte ovdje, i straite. (Marko 14:32-34) 23

Glogauer je sada mogao da vidi gomilu kako se pribliava. Prvi put od Nazareta osetio se fiziki slabim i iscrpljenim. Ubie ga. Morao je da umre; prihvatio je to, ali plaio se bola koji e doi. Seo je na zemlju obronka, gledajui baklje dok su se pribliavale. "Ideal muenitva, uopte, postojao je samo u glavama nekoliko asketa", rekla je Monika. "Inae bi bio morbidan mazohizam, lak nain da se dignu ruke od obine odgovornosti, metod za dranje ugnjetenih ljudi pod kontrolom..." "Nije to tako jednostavno..." "Jeste, Karle." Sad bi mogao pokazati Moniki. alio je samo to ona teko da e ikada doznati. Hteo je da sve zapie i stavi u vremeplov i da se nada da e to biti naeno. Bilo je to udno. On nije bio religiozan ovek u obiajenom smislu. Bio je agnostik. Nije ubeenje bilo to to ga je navelo da brani religiju pred Monikinim cininim prezirom; pre je to bio nedostatak ubeenja u ideal u koji je ona postavila svoju veru, ideal nauke kao reenja svih problema. Nije mogao da deli tu veru, a nije bilo nieg drugog sem religije, mada nije mogao verovati u hriansku vrstu Boga. Bog vien kao mistina sila, misterija hrianstva i drugih velikih religija nije bio dovoljno lian za njega. Njegov racionalni um govorio mu je da Bog ne postoji u bilo kakvom linom obliku. Njegova podsvest rekla mu je da vera u nauku nije dovoljna. "Nauka je u osnovi suprotstavljena religiji", jednom je Monika rekla strogo. "Bez obzira na to koliko jezuita se sastane i racionalizuje svoje poglede na nauku, ostaje injenica da religija ne moe prihvatiti osnovne poglede nauke i da je nauci uroeno da napada osnovne principe religije. Jedina oblast u kojoj nema razlike i ne mora biti rata je konana pretpostavka. Moe ili ne mora pretpostaviti da postoji natprirodno bie zvano Bog. Ali, im pone da brani svoju pretpostavku, mora doi do sukoba." "Ti govori o organizovanoj religiji..." "Govorim o religiji kao neemu suprotnom od verovanja. Kome je potreban ritual religije, kad imamo mnogo superiorniji ritual nauke da ga zameni? Religija je razumna zamena za znanje. Ali, Karle, vie ne postoji nikakva potreba za zamenama. Nauka nudi vru osnovu na kojoj se mogu zasnovati sistemi misli i etika. Vie nam ne treba argarepa raja i velika batina pakla, kad nauka moe pokazati posledice dela i ljudi mogu lako prosuditi za sebe da li su ta dela dobra ili loa." "Ja to ne mogu prihvatiti." "Zato to si bolestan. I ja sam bolesna, ali ja barem mogu videti ta mi obeava zdravlje." "Ja mogu videti samo strah od smrti..." Kao to su se sloili, Juda ga je poljubio u obraz i meovite snage hramovske strae i rimskih vojnika su ga opkolile. Rimljanima je, uz neto tekoa, onda rekao: "Ja sam jevrejski kralj." Slugama fariseja je rekao: "Ja sam mesija koji je doao da uniti vae gospodare." Sada je bio predan i konani ritual trebalo je da pone. VII Bilo je to neuredno suenje, nasumina meavina rimskog i jevrejskog prava koja nikoga nije sasvim zadovoljila. Cilj je postignut nakon nekoliko dogovora Pontija Pilata i Kajafe i tri pokuaja da se izokrenu i spoje njihovi odvojeni pravni sistemi da bi odgovarali potrebama situacije. Obojici je bio potreban rtveni jarac za njihove razliite ciljeve i konano je rezultat postignut i ludak osuen, s jedne strane za pobunu protiv Rima a s druge za jeres. Posebna znaajka suenja bila je to su svedoci bili listom sledbenici tog oveka, a ipak se inilo da su radi da bude osuen. Fariseji se behu sloili da rimski metod pogubljenja u ovom sluaju ponajbolje odgovara vremenu i situaciji, i bilo je odlueno da bude razapet. Meutim, ovek nije bio bez ugleda, tako da je bilo neophodno upotrebiti neke prokuane rimske metode poniavanja da bi od njega nainili patetinu i smenu figuru u oima hodoasnika. Pilat je uveravao fariseje da e se pobrinuti za to, ali se osigurao da oni potpiu dokumenta kojima su davali odobrenje njegovim postupcima. A vojnici ga odvedoe u sudnicu, i sazvae svu etu vojnika, i obukoe mu skerletnu kabanicu, i opletavi vijenac od trnja metnue nanj. I stadoe ga pozdravljati govorei: zdravo, care Judejski! I bijahu ga 24

po glavi trskom, i pljuvahu nanj, i padajui na koljena poklanjahu mu se. I kad mu se narugae, svukoe sa njega skerletnu kabanicu, i obukoe ga u njegove haljine i izvedoe ga da ga razapnu. (Marko 15:16-20) Mozak mu je sada bio zamuen, bolom i ritualom ponienja; time to se potpuno predao svojoj ulozi. Bio je isuvie slab da nosi teki drveni krst i hodao je iza njega dok ga je vukao do Golgote neki Kirenijanac kojeg Rimljani behu silom zavrbovali u tu svrhu. Dok se teturao krcatim, nemim ulicama, posmatran od strane onih koji su mislili da e ih on povesti protiv rimskih zavojevaa, oi su mu se napunile suzama tako da mu se vid zamutio; i povremeno bi se isteturao sa puta, da bi ga odmah gurnuo natrag neki od rimskih straara. Isuvie si emotivan, Karle. Zato ne upotrebi taj tvoj mozak i sabere se? Seao se rei, ali je bilo teko setiti se ko ih bee rekao ili ko je bio Karl. Put koji je vodio du padine brda bio je kamenit i ponekad bi se okliznuo, seajui se nekog drugog brda na koje se davno popeo. inilo mu se da je tada bio dete, ali se to seanje stopilo sa ostalima i nije mogao odrediti. Disao je duboko i sa tekoama. Bol trnova u glavi jedva je oseao, ali kao da mu je itavo telo pulsiralo u skladu sa otkucajima srca. Bilo je poput bubnja. Bilo je vee. Sunce je zalazilo. Pao je na lice, posekavi glavu na otar kamen, ba kada je stigao do vrha brda. Onesvestio se. I dovedoe ga na mjesto Golgotu, koje e rei: koturnica. I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. (Marko 15:22-23) On odgurnu au. Vojnik slee ramenima i posegnu za njegovom rukom. Drugi vojnik je ve drao drugu ruku. Kad se osvestio, Glogauer poe da se snano trese. Intenzivno je oseao bol dok su mu se konopci usecali u meso runih i nonih zglobova. Otimao se. Osetio je da mu je neto hladno stavljeno na dlan. Mada je pokrivalo samo malu povrinu u sredini dlana, inilo se da je veoma teko. uo je zvuk koji je takoe bio u ritmu njegovih otkucaja srca. Okrenuo je glavu da pogleda ruku. Vojnik koji je zamahivao maljem ukucavao mu je u ruku veliki gvozdeni klin, dok je on leao na krstu koji je u tom trenutku bio poloen na zemlji. Gledao je, pitajui se zato nema bola. Vojnik je jo vie zamahnuo maljem kad je klin naiao na otpor drveta. Dvaput je promaio klin i udario Glogauerove prste. Glogauer je pogledao na drugu stranu i video da i drugi vojnik ukucava klin. Oigledno je promaio klin mnogo puta, jer su prsti te ruke bili krvavi i smrskani. Prvi vojnik je zavrio sa ukucavanjem klina i preao na stopala. Glogauer je osetio kako mu, pri ukucavanju, gvoe klizi kroz meso. Koristei kotur, poeli su da povlae krst u vertikalan poloaj. Glogauer namah primeti da je sam. Niko drugi nije bio razapet tog dana. Imao je dobar pogled na svetla Jerusalima pod sobom. Bilo je jo uvek neto svetla na nebu, ali ne mnogo. Uskoro e zavladati potpun mrak. Mala grupa ljudi je posmatrala. Jedna od ena ga podseti na Moniku i on je zazva. "Monika?" Ali, glas mu je bio puknut i ta re bila je apat. ena nije podigla pogled. Osetio je kako mu telo vue eksere koji su ga podravali. Mislio je da je osetio trzaj bola u levoj ruci. Izgleda da je veoma mnogo krvario. Bilo je udno, razmiljao je, to ba on visi tu. Pretpostavljao je da je to dogaaj kojem je prvobitno doao da prisustvuje. U stvari, nije bilo mnogo sumnje. Sve je ilo savreno. Bol u levoj ruci se pojaao. Pogledao je dole u rimske straare koji su se kockali u podnoju krsta. Izgledali su zaokupljeni igrom. Sa daljine nije mogao da vidi oznake na kockicama. 25

On uzdahnu. Pokret grudiju je, izgleda, doneo dodatni napor rukama. Bol je sada ve bio dosta gadan. Trgnuo se i pokuao da se nekako nasloni na drvo. Bol je poeo da mu se iri telom i on stisnu zube. Bilo je uasno. Uzdahnuo je i povikao. Uvijao se. Nije vie bilo nikakvog svetla na nebu. Teki oblaci behu prekrili zvezde i mesec. Odozdo su dolazili aputavi glasovi. "Spustite me", doviknu im on. "Oh, molim vas, spustite me!" Bol ga je ispunio. Opustio se prema napred, ali ga niko nije oslobodio. Malo kasnije, podigao je glavu. Pokret je uzrokovao povratak agonije i ponovo je poeo da se uvija na krstu. "Spustite me, molim vas. Molim vas, prestanite!" Svaki deli njegovog mesa, svaki njegov mii i tetiva i kost, bili su ispunjeni skoro nemoguim intenzitetom bola. Znao je da nee preiveti do sledeeg dana, kao to je mislio da hoe. Nije shvatio domet svog bola. I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govorei: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znai: Boe moj! Boe moj! za to si me ostavio? (Marko 15:34) Glogauer se zakalja. Bio je to suv, jedva ujan zvuk. Vojnici pod krstom su ga uli, jer je no sada bila tako tiha. "udno je to", primeti jedan od njih. "Jue su ga oboavali. Danas se ini da su eleli da ga ubijemo ak i oni koji su mu bili najblii." "Bie mi drago kad odemo iz ove zemlje", dodade drugi. Opet je zauo Monikin glas. Slabost i strah su ono, Karle, to te je dovelo do ovoga. Muenitvo je tatina. Zar ne moe to da vidi? Slabost i strah. Jo jednom se zakaljao i bol se vratio, ali je sada bio tuplji. Neposredno pre nego to je umro ponovo je poeo da govori, mrmljajui te rei dok mu nije nestalo daha. "To je la. To je la. To je la." Kasnije, nakon to su njegovo telo ukrale sluge nekih lekara koji su verovali da ono ima neke posebne osobine, bilo je glasina da nije umro. Ali je le ve trunuo u doktorskim sobama za seciranje i uskoro e biti uniten. Pol Anderson JAREVA PESMA (Poul Anderson, 'Goat Song', 1972.) Tri ene: jedna je iva; jedna je mrtva; jedna je i oboje i nijedno, i nikada nee iveti i nikada umreti, jer je besmrtna u SUM-u. Na brdu iznad one doline kroz koju prolazi visoki put, ja ekam Njen prolazak. Mraz je rano stigao ove godine, i trava je pobelela. Inae, padina je obrasla bunovima borovnica koje su proredili ljudi i ptice, ostavljajui samo ipak, i pojedinim stablima jabuke. Veoma su stara, ta stabla, preivela iz vonjaka to su ih podigle generacije kojih se sada niko sem SUM-a ne sea (mogu videti nekoliko fragmenata zida kako se izdiu nad ipkom) - i rasuta su mahnito svuda po brdu i isto tako pomahnitalo izvijena. Neto plodova je ostalo na njima. Hladnoa na mojoj koi, nalet vetra otkida jednu jabuku. ujem je kako udara o zemlju, jo jedan otkucaj nekakvog venog asovnika. bunje apue vetru. Drugde su grebeni oko mene poumljeni, zapaljeni crveno, bojom mesinga, bronze. Nebo je veliko, sunce na zapadu tinjajue jarko. Dolina se puni tamnijim plavetnilom, izmaglicom ija blaga dimljivost dotie moje nozdrve. Ovo je bablje leto, pogrebna lomaa godine. Bilo je drugih doba. Bilo je drugih ivota, pre mog i njenog; i u tim danima imali su muziku za pevanje. Mi sebi jo doputamo muziku; ipak, i ja sam proveo mnogo vremena sadei melodije oko mojih 26

ponovo otkrivenih rei. "U najzelenijem rastu majskog dana." Skidam harfu sa ramena, i ponovo je timujem, i pevam njoj, pravo u jesen i zgasli dan. "Ti si dola, i sunce posle tebe, I zeleno posta zlatno nad nama; I stegocveti se osvetlie smehom, I sladodol se od ljubavi trese." Zakorak pomera vlati trave, sasvim neno, i ena kae, pokuavajui da se zasmehne: "Oh, hvala ti." Jednom, tako, skoro nakon smrti Nje, da sam jo uvek bio opsenjen time, stajao sam u domu koji je bio na. Bilo je to na sto i prvom spratu najodabranije zgrade. Nakon sutona grad je buktao za nas, treptao, svetlucao, izbacivao velike ploe svetla kao stegove. Nita sem SUM-a nije moglo kontrolisati svitaku igru miliona letelica meu kulama: ili, to se toga tie, odravati itav grad, od nuklearnih elektrana do automatizovanih fabrika, mrea fizike i ekonomske distribucije, sanitarija, opravki, usluga, obrazovanja, kulture, reda, sve kao jedan imuni besmrtni organizam. Slavili smo to pripadamo tome kao i jedno drugom. Ali te noi sam rekao kuhinji da baci veeru koju mi bee spremila u cev za otpatke, i smrvio pod petom hemijsku utehu koju mi je ormani sa lekovima ponudio, i utnuo ista dok je kupio otpatke, i naredio svetlima da se nigde ne upale, bilo gde u naem stanu. Stajao sam pred gle-zidom, gledajui preko megalopolisa, i prizor je bio dreav. U rukama sam imao glinenu figuricu koju ona sama bee napravila. Prevrtao sam je i prevrtao. Ali sam zaboravio da zabranim vratima da prime posetioce. Prepoznala su tu enu i otvorila joj se. Dola je sa ljubaznom namerom da me izmami iz raspoloenja koje se njoj inilo neprirodnim. uo sam je kako ulazi, i osvrnuo se po mraku. Imala je skoro istu visinu kao i moje devoje, i kosa joj je sluajno bila skupljena na nain koji je moje devoje esto koristilo, i figurica mi je ispala i polomila se, jer sam na tren pomislio da je ona moje devoje. Od tada mi je teko padalo da ne mrzim Trakiju. Ove veeri, ak i bez toliko svetlosti zalaska, ne bih napravio tu greku. Nita sem srebrne narukvice oko njenog levog zgloba ne odaje prolost koju delimo. Ona je u odei divljozemlje: izmama, kiltu od pravog krzna i pojasu od prave koe, sa noem na boku i pukom prebaenom preko ramena. Kose su joj prljave i zamrene, koa tamna od nedelja na otvorenom; ogrebotine i masnice vide se pod fantastinim arama koje je nacrtala u mnogo boja po sebi. Nosi ogrlicu od ptijih lobanja. A ona koja je mrtva bila je, na svoj nain, mnogo vie dete drvea i horizonata od Trakijinih sledbenica. Bila je toliko kod kue na otvorenom da joj nije trebalo da odloi odeu ili istou, razum ili nenost, kada bi nam se smuili gradovi i kada bismo otili iz njih. Od te sklonosti dobio sam mnogo imena kojima sam je obasipao, kao to su drebe ume ili Srnea Guza, ili, iz mojih prebiranja po drevnim knjigama, Drijada ili Vila. (Volela je da joj ja biram imena, a taj uitak nije imao kraja, jer je ona bila neiscrpna.) Putam da mi struna utihne. Okreem se i kaem Trakiji: "Nisam pevao za tebe. Ni za ikoga. Ostavi me na miru." Ona uvlai dah. Vetar joj mrsi kosu i donosi mi njen miris: ne ensku slatkou, ve strah. Ona stee pesnice i kae: "Ti si lud." "Gde li si to nala tako znaajnu re?" rugam joj se; jer, moj bol i - istinu govorei - moj sopstveni strah moraju udarati u neto, a tu je ona. "Zar ti vie nisu dovoljni 'nesmiren' ili 'neuravnoteen'?" "Dobila sam je od tebe", odgovara ona prkosno, "tebe i tvojih prokletih arhainih pesama. Eto jo jedne rei, 'proklet'. A kako ti odgovara! Kada e prestati sa ovim morbidnostima?" "I da se predam na kliniku i da mi lepo i higijenski operu mozak? Ne skoro, draga." Koristim tu poslednju re promiljeno, ali ona ne moe znati koliko u njoj ima poruge i tuge za mene, koji zna da je to jednom moglo biti ime za moje devoje. Zvanina gramatika i izgovor jezika zamrznuti su kao i svaki drugi aspekt nae civilizacije, zahvaljujui elektronskom snimanju i neuronikom uenju. Ali znaenja se miu i klize kao suptilni gmizavci. (O gujo to ujede moje drebence!) Sleem ramenima i kaem svojim najsuvljim, najgradskotehnolokijim glasom: "U stvari, ja sam taj koji je praktian i nemorbidan. Umesto da beim od svojih emocija - pomou droga, ili neuropodeavanja, ili izigravanja divljaka kao ti, to se toga tie - ja poinjem da sprovodim konkretan plan da povratim osobu koja me je inila srenim." "Tako to e uznemiriti Nju na Njenom putu kui?" 27

"Svako ima pravo da umoli Tamnu Kraljicu dok je Ona napolju na Zemlji." "Ali je prolo pravo vreme..." "Nije u pitanju zakon, samo obiaj. Ljudi se boje da Nju sretnu van gomile, grada, blistavih svetala. Ne bi to priznali, ali jesu. Pa sam doao ovamo upravo da ne bih bio deo reda. Ne elim da govorim u mikrofon za kasniju kompjutersku analizu mojih rei. Kako bih bio siguran da Ona slua? Hou da Nju sretnem kao ja, jedinstveno bie, i gledam u Njene oi dok govorim svoju molbu." Trakija se pomalo gui. "Ona e biti ljuta." "Da li je Ona jo uvek u stanju da bude ljuta?" "Ja... ne znam. Ali, ono to hoe da zatrai ipak je nemogue. Tako apsurdno. Da ti SUM vrati tvoju curu. Zna da On nikada ne pravi izuzetke." "Zar Ona sama nije izuzetak?" "To je drugo. Pravi se glup. SUM mora da ima, pa, direktnu ljudsku vezu. Emotivni i kulturni fidbek, kao i statistiku. Kako drugaije da On vlada racionalno? A Ona mora da je odabrana od celog sveta. Tvoja cura, ko je ona? Niko!" "Za mene, ona je sve." "Ti..." Trakija grize usnu. Jedna ruka posee i hvata moju golu miicu, tvrd vreo dodir, prljavi nokti bodu. Budui da ne odgovaram, ona me puta i zuri u zemlju. 'V' gusaka na putu prelazi nam iznad glava. Njihovi krici otri su u vetru, koji je sve glasniji u umi. "Pa", nastavlja ona, "ti si poseban. Uvek si bio. Iao si u svemir i vratio se, sa Velikim kapetanom. Ti si moda jedini ivi ovek koji razume drevne. I tvoje pevanje, da, ti u stvari ne zabavlja; tvoje pesme uznemiruju ljude i ne mogu se zaboraviti. Pa e te moda Ona sasluati. Ali, SUM nee. Ne moe da daje posebna vaskrsenja. Kad se jednom to uradi, jedan put, zar se nee morati raditi za svakoga? Mrtvi bi preplavili ive." "Ne neophodno", kaem ja. "U svakom sluaju, nameravam da pokuam." "Zato ne moe da saeka na obeano vreme? Sigurno e tada SUM ponovo stvoriti vas dvoje u istoj generaciji." "Morao bih da proivim ovaj ivot, barem, bez nje", kaem ja, takoe skreui pogled, dole na visoki put koji blista kroz senku poput zmije smrti, du doline. "Osim toga, kako zna da e ikada biti ikakvih uskrsnua? Imamo samo obeanje. Ne, manje od te polise." Ona gubi dah, koraa unazad, die ruke kao da hoe da se odbrani od mene. Njena narukvica due baca svetlost u moje oi. Prepoznajem embrionalni egzorcizam. Ali, nedostaje joj ritual; svako 'praznoverje' odavno je strpljivo izribano iz naeg sveta metala i energije. Ali, mada nema rei za to, niti koncepta, i pored toga je ustuknula od svetogra. Tako da kaem, umorno, ne elei raspravu, elei samo da sam ekam tu: "Nema veze. Moglo bi doi do neke prirodne katastrofe, recimo da udari dinovski asteroid, koji e izbrisati sistem pre nego to se steknu uslovi da vaskrsnua otponu." "To je nemogue", protivi se ona, skoro izbezumljena. "Homeostati, upravljake funkcije..." "Dobro, nazovimo to nestajanje neverovatnom teorijskom eventualnou. Recimo da sam ja toliko sebian da elim da mi se Lastavije Krilo vrati, u ovom mom ivotu, i da me boli briga da li je to fer prema vama ostalima." A i ne bi vas bilo briga, rekao bih. Nikog od vas. Vi ne oplakujete. Vae sopstvene dragocene privatne svesti su ono to vi elite da sauvate; niko drugi vam nije dovoljno blizak da bi znaio mnogo. Da li biste mi poverovali kad bih vam rekao da sam sasvim spreman da SUM-u ponudim svoju sopstvenu smrt da u zamenu pusti Cvet-Na-Suncu? Ne izgovaram tu misao, to bi bilo okrutno, niti je ponavljam, to je jo okrutnije: ja strahujem da SUM lae, da mrtvi nikada nee biti ispljunuti. Jer (ja nisam Sve-Kontroliui; ne mislim vakuumom i negativnim energetskim nivoima, ve obinim molekulima to ih Zemlja rodi; ipak, mogu da rezonujem pomalo nepristrasno, jer sam lien iluzija) razmotrite... Cilj igre je odrati drutvo stabilnim, pravednim, i razumnim. To zahteva zadovoljenje ne samo somatskih, ve i simbolikih i instinktivnih potreba. Stoga se mora omoguiti da deca budu stvorena. Minimalan broj po generaciji je jednak maksimalnom; onaj broj koji e omoguiti konstantnu populaciju. Takoe je poeljno ljudima ukloniti strah od smrti. Stoga obeanje: U ono vreme kad to bude drutveno izvedivo, SUM e poeti da nas ponovo stvara, sa naim kompletnim seanjima, ali u cvetu 28

mladosti. To se moe stalno ponavljati, ivot za ivotom tokom mnogih milenijuma. Tako da je smrt, zaista, san. U tom snu smrti, kakvi snovi mogu doi... Ne. Ni ja sam se ne usuujem da razmiljam o tome. Tek pitam, lino: A kada to oekuje SUM da uslovi (u stabilizovanom svetu, pazite) postanu toliko razliiti od dananjih da mrtvi mogu, u milionskom broju, sigurno biti primljeni natrag? Ne vidim razlog da nas SUM ne lae. I mi smo, takoe, objekti u svetu kojim On manipulie. "Svaali smo se i ranije oko ovoga, Trakija", govorim uz uzdah. "esto. Zato se trudi?" "Volela bih da znam", odgovara ona tiho, i, napola za sebe, nastavlja: "Naravno da elim da kopuliram s tobom. Mora da si dobar - kako te je samo ona cura svuda pratila pogledom, i smeila se kad bi ti dotakla ruku, i... Ali, ne moe biti bolji od svih drugih. To je nerazumno. Postoji odreen broj moguih naina. Pa zato me briga to se uvija u tiinu i odlazi sam? Je li to zato to te to ini izazovom?" "Previe razmilja", kaem ja. "ak i ovde. Ti si lana primitivka. Poseuje divljozemlju da bi 'utaila uroene atavistike impulse...' ali ne moe da rasklopi taj kompjuter u sebi i da samo osea, samo bude." Ona se kostrei. Tu sam takao ivac. Gledajui mimo nje, du grebena plamenog javora i ruja, bronzanog bresta i velikog rieg hrasta, vidim druge kako se pomaljaju ispod drvea. Iskljuivo ene, njene sledbenice, zaputene kao i ona; jedna je imala par pataka okaenih o pojas, i njihova krv joj je curila niz bedro i skorila se u crno. Jer taj pokret, ta nepriznata misterioznost je do sada postala Trakijina: da ne samo mukarci treba da se odriu lake rutine i lakih uitaka grada, i postanu opet, na nekoliko nedelja svake godine, mesoderi koji su izrodili nau rasu; i ene treba da trae surovost, da bi bolje cenile civilizaciju kad joj se vrate. Oseam na trenutak nelagodu. Mi nismo u parku, sa trasiranim stazama i kamperskim uslugama. U divljozemlji smo. Malo mukaraca ikad zalazi ovamo, a jo manje ena; jer ova oblast je, bukvalno, izvan zakona. Nikakvo delo uinjeno ovde nije kanjivo. Reeno nam je da to pomae da se drutvo konsoliduje, poto najnasilniji meu nama mogu tako dati oduka svojim strastima. Ali sam ja proveo mnogo vremena u divljozemlji otkad se moja Jutarnja Zvezda ugasila - sam, i ne traei nita sem samoe - i gledao ta se deava oima koje su takoe itale antropologiju i istoriju. Institucije se razvijaju; ceremonije, tribalizmi, inovi krvi i okrutnosti i inovi drugde zvani neprirodnim postaju sve sloeniji i sve oekivaniji svake godine. A onda njihovi upranjivai odu kui u svoje gradove i iskreno veruju da su uivali u sveem vazduhu, vebi i dobroj zabavi za oslobaanje od napetosti. Neka postane dovoljno ljuta i Trakija moe pozvati noeve sebi u pomo. Stoga nagonim sebe da joj poloim obe ruke na ramena, i suoim se sa izmuenim pogledom, i kaem najnenije: "ao mi je. Znam da si dobronamerna. Boji se da e Ona biti nezadovoljna i doneti nesreu tvom narodu." Trakija guta knedlu. "Ne", proapta ona . "To ne bi bilo logino. Ali se bojim ta bi se tebi moglo desiti. A onda..." Najednom se privija uz mene. Oseam ruke, grudi, stomak kako me pritiskaju kroz tuniku, i miriem livade u njenoj kosi i mous u njenim ustima. "Ne bi te bilo!" kuka ona. "Ko bi nam tada pevao?" "Pa, itava planeta vrvi zabavljaima", jedva promucam. "Ti si vie od toga", kae mi ona. "Tako mnogo vie. Ne svia mi se ono to peva, ne zaista - a ono to si pevao otkad je ona glupa devojka umrla, oh, besmisleno je, uasno - ali, ne znam zato, elim da me uznemirava." Nespretno je tapem po leima. Sunce sada stoji veoma malo iznad vrhova drvea. Njegovi zraci beskonano su iskoeni kroz rairen, mrzli vazduh. Zadrhtim i pitam se ta da radim. Zvuk me spasava. Dolazi sa jednog kraja doline pod nama, gde daljni pogled blokiraju dve hridine; grmi nam u uima i kotrlja se kroz zemlju u nae kosti. uli smo taj zvuk u gradovima, i bilo nam je drago to imamo zidove i svetlo i mnotvo oko nas. Sada smo sami s tim, sa zvukom Njene koije. ene vrite, jedva ih ujem preko vetra i tutnjave i mog sopstvenog pulsa, i nestaju u umi. Potraie svoj logor, toplo se obui, zaloiti ogromne vatre, a zatim e progutati svoje ekstatike, i glasine o onome to rade posle toga nisu nimalo lepe. Trakija me hvata za levu ruku, iznad narukvice due, i povlai. "Svirau, doi sa mnom!" preklinje me. Ja se otrem od nje i kreem nizbrdo ka putu. Jedan vrisak me na tren sledi. Svetlost jo opstaje na nebu i na grebenima, ali dok se sputam u tu uzanu dolinu ulazim u mrak, i on postaje sve gui. Nejasno trnovito bunje uti tamo gde ga okrznem, i kai se za mene. Oseam poneku ogrebotinu na nogama, povlaenje kad se moja odea zaplete, hladnou kad udahnem, ali mutno. Moja 29

oseena-spoljna- stvarnost preplavljena je juriom Njene koije i moje krvi. Moj unutranji-univerzum je strah, da; ali i ushienje, pijanstvo koje izotrava umesto da otupi ula, psihodelija koja otvara razumski um kao i emocije; prevaziao sam sebe, ja sam otelotvorena svrha. Ne iz potrebe za utehom, ve da oglasim ono to Jeste, vraam se reima iji se tvorac odmara u praini vekova, i dajem im svoju muziku. Pevam: "Zlatno je srce moje, i zlatan je svet. I svetlom okrunjen jedan je vrh; Nad brdom je miran vazduha let Od dolaska noi ga osvaja strah. Dok zagonetka niz nemu dolinu Ne zagrmi, i tama je tu; I duva vetar, i svetlost u tminu Bei, i strah puni no svu. I znam jedne noi, na nekom visu dalekom, Na jeziku kojeg nikad nauio nisam, Ipak u jasno doznati vest, Vikae novosti s brda na brdo, Mrane i neutene, Zemlja i nebo i vetar; i ja Znaemo da mrtva si ti." Ali sam stigao do dna doline, i Ona je dola na videlo. Njena koija je neosvetljena, jer radarskim oima i inercijskim vodiima lampe nisu potrebne, ni sunce ni zvezde. Bez tokova, elina suza ide po sopstvenoj rici i mlazu vazduha. Tempo nije brz, mnogo je manji od onog koji naa smrtnika vozila obino postiu. Ljudi kau da Tamna Kraljica ide tako sporo da bi Ona mogla oseati Svojim ulima i tako biti pripremljenija da savetuje SUM-a. Ali je sada Njen godinji obilazak zavren; Ona je na putu kui; do prolea e Ona iveti sa Onim koji je na gospodar. Zato ne uri noas? Zato to Smrti nikada nije potrebna urba? Pitam se. I dok stajem nasred puta, odreeni stihovi iz jo davnije prolosti preplavljujue se diu u meni, i udaram u harfu i pevam ih glasnije od kola koja se pribliavaju: "Ja to bejah u zdravlju i srei Boleu sam obuzet sad I slab od drhtavice; Timor mortis obara me." Kola me registruju i zaurlaju upozorenje. Ja stojim gde sam. Kola bi mogla da me obiu; put je irok, i u svakom sluaju glatka povrina nije apsolutno neophodna. Ali se ja nadam, ja verujem da e Ona biti svesna prepreke na svom putu, i ukljuiti svoje razne pojaivae, i nai da sam dovoljno abnormalan da zastane. Ko bi, u SUM-ovom svetu - ko, ak i meu istraivaima koje je On slao napolje u Svojoj neutaivoj ei za podacima - stajao u hladnom sumraku divljozemlje i urlao dok mu harfa plete: "Na boravak ovde tek je tatina puka, Ovaj laan svet tek prolazna stvar, Meso je krhko, dua je sve: Stanje oveka se menja i menja Sad zdrav, te bolan, sad jal, sad jad, Te pijan od sree, te da umre hoe: Nema tog na svetu ko bolniji jeste; Kao sa vetrom to povija a Tako i tatina sveta nestaje 30

Kad timor mortis obori me." Kola se dovlae do mene i tonu do tla. Pustim da mi ice uminu na vetru. Nebo nad glavom i na zapadu je purpurnosivo; na istoku je sasvim tamno i nekoliko ranih zvezda izviruje. Ovde, dole u dolini, senke su teke i ne vidim ba najbolje. Kabina klizi unatrag. Ona stoji uspravno u koiji, tako da se nadnosi nad mene. Njen ogrta i plat su crni, lepeu poput nemirnih krila; ispod kapuljae Njeno lice je bela mrlja. Video sam ga ranije, pod punim svetlom, i na neznanim hiljadama slika; ali ga u ovom asu ne mogu prizvati u seanje, ne potpuno. Navodim otro isklesan profil i blede usne, vranu kosu i duge zelene oi, ali to su tek rei. "ta to radi?" Ona ima divan dubok glas; ali da li je, kao, oh, tako retko otkad ju je SUM uzeo Sebi, da li je i najmanje uzdrhtao? "ta je to to si pevao?" Moj odgovor stie tako snaan da mi lobanja odzvanja, jer sam noen sve vie i vie svojom plimom. "Gospo naa, imam molbu." "Zato je nisi doneo pred Mene dok sam hodila meu ljudima? Noas ka kui kreem. Mora saekati dok ne izaem sa novom godinom." "Gospo naa, ni Vi ni ja ne bismo eleli ive ui da uju ono to imam da kaem." Posmatra me due vreme. Da li zaista oseam strah i u Njoj? (Sigurno ne od mene. Njena koija je oklopljena i naoruana, i reagovala bi mainskom brzinom da Nju zatiti ako bih bio nasilan. A ako bih ja nekako, neverovatno, ubio Nju, ili je ranio dublje od hemohirurkih popravki, Ona od svih bia nema razloga da posumnja u smrt. Obina narukvica odzvanja sasvim dovoljnom radio-jainom da je, kad umremo, uje vie nego jedna tanatika stanica; a u toj zatiti dua teko moe biti oteena pre nego Krilate Pete stignu da je odnesu SUM-u. Sigurno kruna Tamne Kraljice moe doviknuti jo dalje, i jo je bolje izolovana, od bilo koje smrtnike. A Ona e najapsolutnije biti ponovo stvorena. Bila je, mnogo puta; smrt i ponovno roenje svakih sedam godina odravaju je veito mladom u slubi SUM-a. Nikada nisam uspeo da ustanovim kada je prvi put roena.) Strah, moda, od onog ta sam pevao i ta bih mogao rei? Konano Ona kae - jedva mogu da je ujem kroz udare vetra i kripu drvea: "Daj mi Prsten, onda." Patuljasti robot koji stoji pored Njenog prestola kad Ona sedi meu ljudima pojavljuje se pored Nje i isprua masivni krug od mutnog srebra do mene. Stavljam svoju levu ruku unutra, tako da je moja dua zatvorena. Ploica na gornjoj povrini Prstena, koja tako podsea na dragulj, iskosi se dalje od mene; ne mogu proitati ta prolee po tablici. Ali slabi sjaj izvlai Njene crte iz mraka kad se nagne da pogleda. Naravno, kaem sam sebi, stvarna dua se ne skenira. To bi trajalo isuvie dugo. Verovatno narukvica koja sadri duu ima ugraen identifikacijski kod. Prsten to alje odgovarajuem delu SUM-a... koji istog trena alje natrag ta je snimljeno pod tim kodom. Nadam se da u pitanju nije nita vie. SUM nije naao za shodno da nam kae. "Kako zove sebe u ovom trenutku?" pita Ona. Struja gorine preseca moju plimu. "Gospo naa, ta Vas je briga? Zar nije moje pravo ime broj koji sam dobio kada mi je dozvoljeno da se rodim?" Mir se jo jednom sputa na Nju. "Ako treba da valjano procenim ono to kae, moram znati vie o tebi od ovih nekoliko zvaninih podataka. Ime ukazuje na raspoloenje." I ja se ponovo oseam nepokoleban, moja plima juri tako snano i glatko da moda ne bih znao da se kreem da ne vidim vreme kako ostaje za mnom. "Gospo naa, ne mogu Vam dati poten odgovor. Tokom ove prole godine nisam se zamajavao imenima, kao ni mnogo ime drugim. Ali neki ljudi koji me znaju iz ranijih dana zovu me Svira." "ta radi sem to pravi zlokobnu muziku?" "Ovih dana nita, Gospo naa. Imam novca da proivim itav ivot, ako se tedljivo hranim i nemam kuu. esto me hrane i daju smetaj zbog mojih pesama." "Ono to si pevao ne lii ni na ta to sam ula, otkad..." I ponovo, naas, ona robotska mirnoa je naruena. "Od pre nego to je svet stabilizovan. Ne bi trebalo, Svirau, da budi mrtve simbole. Oni etaju kroz ljudske snove." "Tako je loe?" "Da. Snovi postaju none more. Zapamti: oveanstvo, svaki ovek koji je ikada iveo, bio je lud pre nego to je SUM doneo red, razum i mir." "Pa, onda", kaem ja, "prestau i odustati ako mogu za sebe da probudim moju mrtvu." 31

Ona se ukoi. Tablica se gasi. Ja povlaim ruku i Njen sluga sprema Prsten. Tako je Ona ponovo bezlina, pod treptavim zvezdama, ovde na dnu ove doline u senci. Njen glas je hladan kao i vazduh. "Niko ne moe biti vraen u ivot pre nego to doe Vreme uskrsnua." Nisam rekao: "A ta je sa Tobom?" jer bi to bilo podmuklo. ta li je Ona mislila, kako je Ona plakala, kad je SUM odabrao Nju od svih mladih na Zemlji? ta Ona izdrava u svojim vekovima? Ne usuujem se da zamislim. Umesto toga, udaram u harfu i pevam, tiho ovog puta: "Pospite joj rue, rue, Samo njih a tisu ne, U tiini ona lei: Nek ja leim pored nje." "Njen stenjen, irok Duh Za dahom se trsi i vrti, Noas e ipak ui U prostrane dvore Smrti." Znam zato moje pesme toliko ostavljaju utisak; zato to nose strahove i strasti na koje niko nije naviknut - za koje veina od nas jedva i zna da mogu postojati - u SUM-ovom sreenom univerzumu. Ali, nisam imao hrabrosti da se nadam da e Ona biti onoliko pogoena njima koliko vidim. Zar nije Ona proivela vie tame i uasa nego to su drevni mogli zamisliti? Ona zaziva: "Ko je umro?" "Ona ima mnogo imena, Gospo naa", kaem ja. "Ni jedno nije bilo dovoljno divno. Mada, mogu Vam dati njen broj." "Tvoja erka? Ja... Ponekad me pitaju moe li se mrtvo dete vratiti. Ne esto, ne vie, kada uskoro odu u jaslice. Ali, ponekad. Kaem majci da moe dobiti drugo; ali kad bi Mi jednom poeli da vraamo mrtvu decu, na kojem bi se ivotnom uzrastu mogli zaustaviti?" "Ne, ovo je bila moja ena." "Nemogue!" Njen glas pokuava da ne bude neljubazan, ali je, umesto toga, maltene panian. "Nee imati problema da nae drugu. Zgodan si, a tvoja psiha je, ovaj, izuzetna. Gori poput Lucifera." "Da li se to Vi seate imena Lucifer, Gospo naa?" uskaem ja. "Onda ste zaista stari. Toliko stari da mora da se takoe seate kako ovek moe eleti samo jednu enu, ali nju vie od celog sveta i neba." Ona pokuava da se odbrani porugom. "Da li je to bilo obostrano, Svirau? Znam vie o ljudskom rodu nego ti, a sigurno sam poslednja edna ena koja postoji." "Sada kad nje nema, Gospo, da, moda jeste. Ali, mi... Znate li kako je umrla? Otili smo u oblast divljozemlje. Jedan ovek ju je video, samu, dok sam ja lovio drago kamenje da joj napravim ogrlicu. On joj je priao. Odbila ga je. Zapretio je silom. Pobegla je. To je bila pustinjska zemlja, zemlja zmija, a ona je bila bosonoga. Jedna od njih ju je ujela. Nisam je naao dok nije proteklo nekoliko sati. Do tada su otrov i nezasenjeno sunce... Umrla je ubrzo poto mi je rekla ta se desilo i da me voli. Nisam mogao na vreme dopremiti njeno telo do hemohirurgije, za normalne procedure vraanja u ivot. Morao sam da dopustim da je kremiraju i odvedu njenu duu SUM-u." "Koje pravo ima ti da trai da ti se vrati, kad niko drugi ne moe dobiti svoje?" "Pravo to je volim, i ona voli mene. Mi smo neophodniji jedno drugom od sunca ili meseca. Ne mislim da biste Vi mogli nai drugo dvoje ljudi za koje je to tako, Gospo. A zar nije svako ovlaen da zahteva ono to mu je neophodno za ivot? Kako se drugaije moe drutvo odrati celim?" "Ti fantazira", kae Ona prigueno. "Pusti me." "Ne, Gospo. Govorim trezvenu istinu. Ali, jadne obine rei ne mogu mi posluiti. Pevam Vama, jer ete moda tada Vi razumeti." I ponovo udaram u harfu, ali vie za nju nego za Nju pevam. "Da miljah da bi umreti mogla, Moda bih i oplakivao to; Ali zaboravih, dok bejah kraj tebe, Da smrtna i ti moe biti: Nije mi u misli nikada dolo 32

Da vremena moe i biti Kad u poslednji pogled uputiti tebi, I kad se smeiti nee vie." "Ne mogu..." Ona klonu. "Nisam znala da takva oseanja jo mogu postojati." "Sada znate, Gospo naa. A zar to nije vaan podatak za SUM-a?" "Da. Ako je istina." Ona se naglo naginje k meni. Vidim Nju kako se stresa u tami, pod lepravom tkaninom, i ujem kako Njene vilice cvokou od hladnoe. "Ne mogu se zadravati ovde. Ali, vozi se sa Mnom. Pevaj Mi. Mislim da to mogu podneti." Toliko jedva da sam oekivao. Ali moja sudba me stie. Ulazim u koiju. Kabina se zatvara i nastavljamo. Glavna kabina nas okruuje. Iza njenih zadnjih vrata mora da su odaje za Njen ivot na Zemlji; ovo je veliko vozilo. Ali ovde je malo ta sem zakrivljenih ploa. One su od pravog drveta, sa raznolikim lepim intarzijama; znai i Njoj je potrebno povremeno bekstvo od mainskog postojanja, je li? Nametaj je krt i strog. Jedini zvuk je nae kretanje, za nas prigueno do mrmljanja i, zato to im fotomultiplikatori nisu aktivirani, skeneri ne pokazuju nita napolju sem noi. Pribijamo se uz tinja, ruku ispruenih ka njegovoj vrelini. Oeu nam se ramena, gole ruke, Njena koa je meka i Njena kosa pada preko zabaene kapuljae, miriui na leto koje je mrtvo. ta, zar je Ona jo ljudska? Nakon bezvremenog vremena, Ona kae, jo ne gledajui u mene: "Ta stvar koju si pevao, tamo na visokom putu dok sam prilazila - ne seam je se. ak ni iz godina pre nego to sam postala ovo to sam." "Starija je od SUM-a", odgovaram, "i njena istina e nadiveti Njega." "Doista?" Vidim kako postaje napeta. "Otpevaj mi ostatak." Moji prsti nisu vie previe ukoeni da prizovu akorde. "U Smrt odlaze sva imanja Prinevi, prelati i velmoe sve; Bogati, siromasi i ko sve ne; Uzima i junaka sa bojnog polja Ni tit ni lem mu tu ne vredi; Ni to to nadmetanja sva on dobi. Taj tiranin, nesmiljen i jak Sa majinih grudi uzima ak I bebu to nevinost je krasi. Pobednike on grabi, odlija pune Kapetana to s puta se vratiti nee, Gospu u cvetu lepote i sree. Ne tedi plemie zbog gospodstva tog, Ni uenjaka zbog pameti sve; Njemu pobei moe se ne Timor mortis obara me." Prekida me, pokrivajui ui rukama i napola vrisnuvi: "Ne!" Ja, postavi nemilosrdan, i dalje je ganjam: "Sada razumete, zar ne? Ni Vi niste veni. Ni SUM nije. Ni Zemlja, ni sunce, ni zvezde. Sakrili smo se od istine. Svako od nas. I ja, dok nisam izgubio jedinu stvar zbog koje je sve imalo smisla. Onda nisam vie imao ta da izgubim, i mogao sam gledati razbistrenim oima. I ono to sam video bila je Smrt." "Izlazi! Ostavi Me na miru!" "Neu ceo svet ostaviti na miru, Kraljice, dok je ne dobijem natrag. Dajte mi je ponovo, i opet u verovati u SUM-a. Slaviu Ga dok ljudi ne zaigraju od radosti to Mu uju ime." Ona me izaziva oima divlje make. "Misli li da su Mu takvi vani?" 33

"Pa..." Ja sleem ramenima. "Pesme mogu biti korisne. Mogle bi pomoi da se pre postigne velika nakana. ta god to bilo. 'Optimizacija totalne ljudske aktivnosti' - zar nije to bio program? Ne znam da li jo uvek jeste. SUM je dodavao Sebi toliko dugo, da sumnjam da biste i Vi mogli razumeti Njegove namere, Gospo naa." "Ne govori kao da je On iv", dobacuje mi Ona otro. "To je kompjutersko-efektorski kompleks. Nita vie." "Jeste li sigurni?" "Ja... Jesam. On misli, ire i dublje nego to je ijedno ljudsko bie ikada mislilo ili moglo misliti; ali On nije iv, nije svestan, On nema svest. To je jedan od razloga to je odluio da sam Mu potrebna." "Neka i bude tako, Gospo", kaem Joj, "ali konani rezultat, ma ta On na kraju uradio sa nama, nalazi se daleko u budunosti. Trenutno mi je stalo do toga; brinem; smeta mi na gubitak samoodreenja. Ali to je zato to su takve apstrakcije sve to mi je preostalo. Dajte mi natrag moju Lakonogu, i ona e, a ne daleka budunost, biti moja briga. Biu zahvalan, iskreno zahvalan, i Vas Dvoje ete to znati po pesmama koje u tada odabrati da pevam. to bi, kao to sam rekao, moglo biti od pomoi Njemu." "Ti si neverovatno drzak", kae Ona bez siline. "Ne, Gospo, samo oajan", ispravljam je ja. Duh smeka dotie Njene usne. Naslanja se, i mrmlja: "Pa, odveu te tamo. ta e se tada desiti, to shvata, lei van Moje moi. Moja posmatranja, Moje preporuke, samo su nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir, meu milijardama. Meutim... imamo mnogo da putujemo ove noi. Daj Mi podatke koji misli da e ti pomoi, Svirau." Ne dovravam Tubalicu. Niti se na drugi nain posveujem tuzi. Umesto toga, dok asovi prolaze, prizivam one koji se tiu uivanja (ne zabave, ne kratkog delirijuma, ve uivanja) koje su mukarac i ena mogli jednom imati jedno u drugom. Znajui gde smo krenuli, i meni je potrebna takva uteha. I no je sve dublja, i daljine ostaju za nama, i konano smo van naseljenosti, van divljozemlje, u zemlji gde ivot nikad ne dolazi. Pod krivim mesecom i bledom svetlou zvezda vidim ravnicu od betona i gvoa, projektile i bacae energije koji vrebaju poput zveri, letelice koje krue na visini; i vodove, relejne kule, uurbane bubolike nosae, celu transcendentnu nerv-krv-miicu preko koje SUM spoznaje svet i nareuje mu. I pored sve rastranosti, i svih sila koje kljuaju, ovde je posve mirno. I sam vetar kao da se na smrt smrzao. Inje je sivo na elinim oblicima. Ispred nas, mnogospratan i poput planine, poinje da se ukazuje SUM-ov zamak. Ona koja se vozi sa mnom ne daje znaka da je primetila da su mi pesme zamrle u grlu. Ono ljudskosti koju je pokazivala odlazi; Njeno lice je hladno i zatvoreno; u Njenom glasu je metalan prizvuk; Ona gleda pravo napred. Ali Ona ipak jo malo govori sa mnom: "Razume li ta e se dogoditi? Sledeih pola godine biu povezana sa SUM-om, integralna, jo jedan Njegov deo. Pretpostavljam da e Me videti, ali e to biti samo Moje meso. Ono to e sa tobom govoriti bie SUM." "Znam." Rei moraju biti istisnute. Moj dolazak ovoliko daleko vei je trijumf od bilo ega to je bilo koji ovek ikada postigao; i ovde sam da se borim za svoju Igraicu-Na-Meseini; ali me srce ipak protresa, i bije mi glasno u lobanji, i moj znoj zaudara. Uspevam, ipak, da dodam: "Biete Vi jedan deo Njega, Gospo naa. To mi daje nadu." Ona se na trenutak okree ka meni, i stavlja Njenu ruku preko moje, i neto je ponovo ini tako mladom i neuzetom da skoro zaboravljam devojku koja je umrla; i Ona apue: "Kad bi znao koliko se Ja nadam!" Taj trenutak nestaje, i sam sam meu mainama. Moramo se zaustaviti pred kapijama zamka. Zid se nadnosi strmo iznad, toliko visok i visok da se ini da se survava na mene naspram zapadnog mara zvezda, tako crn i crn da ne samo da upija svaku boju, zrai slepilom. Lozinka i odziv trepere na elektronskim frekvencijama koje ja ne mogu da osetim. Spoljnostraarski delovi Njega osetili su smrtnika u ovom vozilu. Lanser projektila se okree da uperi svoje tri guje u mene. Ali Tamna Kraljica odgovara - ne trudi se da bude arogantna - i zamak nam otvara svoje eljusti. Sputamo se. Jednom, mislim, prelazimo reku. ujem ubor i uplje odjeke i vidim kapljice kako svetlucaju tamo gde su prsnute na okna i ocrtane naspram mraka. Nestaju odmah; teni vodonik, moda, da dri odreene delove blizu apsolutne nule? 34

Mnogo kasnije stajemo i kabina klizi. Ustajem sa Njom. U sobi smo, ili peini, od koje ne vidim nita, jer nema svetlosti sem mutne plave fosforescencije koja struji sa svakog vrstog predmeta, i sa Njenog tela i mog. Ali, procenjujem da je prostorija ogromna, jer zvuk rada velikih maina stie iz ogromne daljine, kao da se uje kroz san, dok nae sopstvene glasove guta daljina. Vazduh se upumpava, ni topao ni hladan, sasvim bez mirisa, mrtav vetar. Sputamo se na pod. Ona stoji ispred mene, ruku skrtenih na grudima, oiju poluzatvorenih pod kapuljaom i pogleda ni uperenog na mene ni skrenutog u stranu. "Uradi ta ti se kae, Svirau", kae Ona glasom u kojem nema nikakvog prizvuka, "tano kako ti se kae." Okree se i odlazi ravnomernim korakom. Gledam je kako odlazi dok vie ne mogu da razlikujem Njeno svetlucanje od bezlinih pokreta unutar mojih onih duplji. Kanda me upka za tuniku. Gledam dole i iznenaujem se to vidim da me patuljasti robot ekao sve ovo vreme. Koliko je to dugo bilo, ne mogu odrediti. Njegova zdepasta prilika odvodi me u drugom pravcu. Umor me preplavljuje, stopala mi se sapliu, usne mi trnu, kapci su mi teki i miii imaju svaki svoj poseban bol. Tu i tamo osetim trzaj straha, ali tupo. Kad robot pokae Lezi ovde, zahvalan sam. Kutija mi dobro odgovara. Putam da razne ice budu zakaene za mene, razne igle koje vode u cevke zabodene. Obraam malo panje na maine koje se okupljaju i mrmljaju oko mene. Robot odlazi. Tonem u blaenu tamu. Budim se telesno obnovljen. Neka vrsta koljke kao da je izrasla izmeu mog eonog renja i starih ivotinjskih delova. Izdaleka mogu osetiti uas i uti vritanje i koprcanje mojih instikata; ali svest je hladna, mirna, logina. Takoe imam i oseaj da sam spavao nedeljama, mesecima, dok je lie opadalo i sneg padao na gornji svet. Ali je to moda pogreno, a u svakom sluaju nevano. Sada e me prosuditi SUM. Mali bezlini robot me vodi, kroz mrmljanja pune crne hodnike gde mrtvi vetar duva. Uzimam harfu i stiskam je, mog jedinog prijatelja i oruje. Znai da spokoj razumskog uma koji mi je odreen ne moe biti apsolutan. Ocenjujem da On jednostavno ne eli da se zamajava oajem. (Ne, greka; nita toliko ljudsko; On nema elja; ispod te moi da rezonuje je nitavost.) Konano se zid otvara za nas i ulazimo u sobu u kojoj Ona sedi na tronu. Samosvetlucanje metala i mesa ovde se ne javlja, jer svetlost je obezbeena, bezlian beli sjaj bez vidljivog izvora. Beo je, takoe, i priguen zvuk maina koje okruuju Njeno prestolje. Beli su Njena odora i lice. Skreem pogled sa mnogobrojnih netrepuih skenerskih oiju, na Njene, ali Ona ne pokazuje da me prepoznaje. Da li me Ona uopte vidi? SUM je posegnuo nevidljivim prstima elekromagnetske indukcije i uzeo Nju natrag u Sebe. Ne drhtim niti se znojim - ne mogu - ali ispravljam ramena, udaram jedan odjekujui akord, i ekam da On progovori. To i ini, sa nekog nevidljivog mesta. Prepoznajem glas koji je odabrao da koristi: moj sopstveni. Prizvuci, naglaavanja su tani, normalni, ono to bih ja sam upotrebio razgovarajui kao jedan razuman ovek sa drugim. Zato da ne? Raunajui ta da radi sa mnom, i programirajui Sebe u skladu sa tim, SUM mora da je upotrebio toliko milijardi delia informacija da je odgovarajui akcenat zanemarljiv podproblem. Ne... tu opet greim... SUM ne radi stvari po osnovu da ih moe, a ne mora uraditi. Ovaj razgovor sa samim sobom treba da ima nekakvo dejstvo na mene, ne znam kakvo. "Pa", kae prijazno, "prilian si put prevalio, zar ne? Drago mi je. Dobro doao." Moji instinkti ogoljuju zube kad uju te rei ljudskosti koje je izreklo neto neosetljivo neivo. Moj logini um razmatra odgovaranje ironinim "Hvala", odluuje protiv toga, i ostavlja me da utim. "Vidi", nastavlja SUM nakon trenutka koji prozuji, "ti si jedinstven. Izvini Me ako govorim malo izravnije. Tvoja seksualna monomanija samo je jedan aspekt opte atavistine, praznoverju okrenute linosti. Pa ipak, za razliku od uobiajenog otpadnika, ti si i dovoljno jak i realistian da se izbori sa svetom. Ova ansa da te sretnem, da te analiziram dok spava, otvorila Mi je nove uvide u ljudsku psihofiziologiju. to bi moglo dovesti do poboljanih tehnika za vladanje njom i njenom evolucijom." "Poto je tako", odgovaram, "dajte mi moju nagradu." "Pazi ovamo", kae SUM blagim tonom, "ti bi, ako iko, trebalo da zna da ja nisam svemoan. Prvobitno sam sagraen da pomognem u upravljanju civilizacijom koja je postala isuvie kompleksna. Postepeno, dok je Moj program za samoekspanziju napredovao, preuzimao sam sve vie odluivakih funkcija. Bile su Mi date. Ljudi su bili sreni to su reeni odgovornosti, i mogli su sami videti koliko bolje ja upravljam stvarima nego to bi ijedan smrtnik mogao. Ali, do danas, Moj autoritet zavisi od poprilinog konsenzusa. Ako bih poeo da favorizujem, recimo, vrativi tvoju devojku, pa, imao bih problema." 35

"Konsenzus se oslanja vie na strahopotovanje nego na razum", kaem ja. "Nisi ukinuo bogove, Ti si ih samo apsorbovao u Sebe. Ako bi odabrao da uini udo za mene, Tvog proroka pevaa - a biu Tvoj prorok ako Ti to uradi - pa, to bi samo pojaalo veru ostalih." "To ti misli. Ali tvoje miljenje nije zasnovano na egzaktnim podacima. Istorijske i antropoloke beleke iz prolosti pre Mene su nekvantitativne. Ve sam ih izvukao iz nastavnog plana. Konano, kad kultura bude spremna za takav potez, narediu da se unite. Suvie odvlae na pogrenu stranu. Pogledaj ta su uinile tebi." Nasmejem se u skenerske oi. "Umesto toga", kaem ja, "ljudi e biti podsticani da misle da je, pre nego to je svet postojao, bio SUM. U redu, nije me briga, dok god dobijem svoju devojku natrag. Uini mi udo, SUM-e, i garantovau Ti dobru isplatu." "Ali, Ja nemam uda. Ne u tvom smislu. Zna kako dua funkcionie. Metalna narukvica obavija pseudo-virus, komplet dinovskih molekula proteina povezanih direktno sa krvotokom i nervnim sistemom. Oni snimaju hromozomski uzorak, bljesak sinapsi, stalne promene, sve. Po vlasnikovoj smrti, narukvica se isecira. Krilate Pete je donose ovamo, i informacija iz njih se prenosi u jednu od Mojih banaka podataka. Mogu da iskoristim takvu informaciju da usmerim rast novog tela u tankovima; mladog tela, u koje e ranije navike i seanja biti ubaeni. Ali ti, Svirau, ne razume kompleksnost tog procesa. Potrebne su Mi nedelje, svakih sedam godina, i svako raspoloivo biohemijsko postrojenje, da ponovo stvorim Moju ljudsku vezu. A proces nije ni savren. Na uzorak utie skladitenje. Moglo bi se rei da ovo telo i mozak pamte svaku smrt. A to su kratke smrti. Dua - ovee, upotrebi svoj razum. Zamisli." Mogu; i tit izmeu oseanja i razuma dobija pukotinu. Pevao sam, o svojoj mrtvoj dragoj: "Nema u njoj sad kretnje, ni sile; Ona ni ne uje nit' vidi ta; Kree se ukrug u putanji zemlje Sa stenom, i kamom, i umama." Mir, konano. Ali ako skladitenje memorije nije permanentno nego cirkuliue; ako, unutar tih sablasnih peina cevi i ica i hladnoe spoljnjeg svemira, neki ostatak njene psihe mora leprati i tinjati, sam, bez seanja, nesvestan iega sem da je izgubio ivot... Ne! Udaram u harfu i uzvikujem da soba odzvanja: "Daj mi je natrag! Ili u Te ubiti!" SUM nalazi za shodno da se zacereka; i, uasno, smeh se na tren odraava na usnama Tamne Kraljice, mada se inae Ona ne mrda. "A kako misli to da izvede?" pita me On. On zna, ja znam, ta imam na umu, tako da pariram: "ta Ti misli da uradi da me zaustavi?" "Nema potrebe. Bie smatran za smetnju. Neko e odluiti da mora dobiti psihijatrijski tretman. Upitae Moj dijagnostiki izlaz. Preporuiu odreena vaenja." "S druge strane, poto si Ti do sada prosejao moj um, i poto zna kako sam uticao na ljude svojim pesmama - ak i na Gospu ovde, ak i na Nju - zar ne bi radije da radim za Tebe? Sa reima kao to su: 'O okusite, i vidite, kako ljubezan Gospod je; blaen je ovek koji u njega veruje. O, bojte se Gospoda, vi to ste njegovi sveci; jer oni to se njega boje ni u em ne oskudevaju'. Mogu Te uiniti Bogom." "U neku ruku, Ja ve jesam Bog." "I u drugom smislu ne. Jo ne." Ne mogu da izdrim vie. "Zato se prepiremo? Ti si doneo Svoju odluku pre nego to sam se probudio. Kai mi i pusti me da idem!" Sa udnom brinou SUM odgovara: "Jo uvek te prouavam. Nema tete ako ti to priznam. Moje poznavanje ljudske psihe jo uvek je nesavreno. Neke oblasti se ne daju proraunima. Ne znam tano ta bi uradio, Svirau. Ako toj nesigurnosti dodam potencijalno opasan presedan..." "Ubij me, onda. Pusti da moj duh zauvek luta s njenim, dole u Tvojim kriogenskim snovima." "Ne, ni to nije svrsishodno. Postao si isuvie uoljiv i kontroverzan. Previe ljudi do sada zna da si otiao sa Gospom." Da li je mogue da, iza elika i energije, nepostojea ruka zbunjeno trlja nepostojeu bradu? Otkucaj mog srca je gust u tiini. Najednom me On prodrma odlukom: "Sraunate mogunosti su u korist tvog odravanja obeanja i bivanja od koristi. Stoga u ti usliiti molbu. Meutim..." Na kolenima sam. elo mi udara u pod dok mi krv ne navre u oi. ujem kroz olujne vetrove: "...testiranje se mora nastaviti. Tvoja vera u Mene nije apsolutna; u stvari, veoma si skeptian u pogledu onoga to zove Mojom dobrotom. Bez dodatnog dokaza tvoje volje da Mi veruje, ne mogu te 36

pustiti da ima onakvu vanost koju bi ti dobijanje tvoje mrtve dragane natrag od Mene dalo. Da li razume?" Pitanje ne zvui retoriki. "Da", jecam ja. "Pa, onda", kae moj uljudan, skoro ljubazan glas, "izraunao sam da e reagovati otprilike kao to i jesi, i pripremio se za tu verovatnou. Telo tvoje ene je ponovo stvoreno dok si leao tokom prouavanja. Podaci koji ine linost sada joj se ponovo ubacuju u neurone. Ona e biti spremna da napusti ovo mesto u vreme kad ti bude odlazio. Ponavljam, meutim, da mora biti testiranja. Procedura je takoe neophodna, zbog dejstva na tebe. Ako e biti Moj prorok, morae da radi prilino povezano sa Mnom; morae da se podvrgne prilinom preuslovljavanju; ove noi zapoinjemo taj proces. Jesi li voljan?" "Da, da, da, ta moram da uradim?" "Samo ovo: sledi robota napolje. U nekoj taki, ona, tvoja ena, pridruie ti se. Bie uslovljena da hoda tako lagano da je ne moe uti. Ne osvri se. Niti jednom, dok ne bude u gornjem svetu. Jedan jedini pogled iza tebe bie in pobune protiv Mene, i podatak koji ukazuje da ti se ne moe zaista verovati... i to okonava sve. Da li razume?" "Je li to sve?" viem. "Nita vie?" "Pokazae se teim nego to misli", kae mi SUM. Moj glas slabi, kao na neogranienoj udaljenosti. "Zbogom, oboavaoe." Robot me die na noge. Pruam ruke ka Tamnoj Kraljici. Poluslep od suza, ipak vidim da me Ona ne vidi. "Zbogom", promrmljam, i putam robota da me odvede. Nae hodanje je dugo kroz te mrane milje. U poetku sam isuvie u previranju, a kasnije isuvie oamuen, da bih znao kuda ili kako smo krenuli. Ali jo kasnije, polako, postajem svestan svog mesa i odee i robotove legure, koja plaviasto svetluca u tami. Zvukovi i mirisi su prigueni; retko kad nas druga maina mimoie, ne obraajui panju na nas. (Kakav zadatak SUM ima za njih?) Toliko pazim da se ne osvrnem da mi se vrat koi. Mada to nije zabranjeno, nije li, dii moju harfu preko mog ramena, tokom prebiranja nekoliko melodija da mi odre hrabrost, i videti da li se svetlucanje koje nas sledi odraava u tom poliranom drvetu? Nita. Pa, njeno drugo roenje mora potrajati... Oh, SUM-e, pazi na nju! A tada ona mora biti voena kroz mnoge tunele, nesumnjivo, pre nego to se sastane sa mojim leima. Budi strpljiv, Svirau. Pevaj. Pozdravi je dobrodolicom. Ne, ovi uplji prostori gutaju svu muziku; a ona je jo uvek u onom transu smrti iz kojeg je samo Sunce i moj poljubac mogu probuditi; ukoliko mi se, zaista, ve pridruila. Oslukujem ima li i drugih koraka sem mojih. Sigurno nemamo jo mnogo da idemo. Pitam robota, ali naravno da ne dobijam odgovor. Proceni. Znam za brzinu kojom je koija putovala, silazei... Problem je, vreme ovde ne postoji. Nemam dan, ni zvezde, ni sat sem otkucaja svog srca, a tome sam izgubio broj. I, pored toga, mora da emo uskoro doi do kraja. Kojoj bi svrsi posluilo da budem etan kroz ovaj lavirint dok ne umrem? Pa, ako sam totalno iscrpljen na spoljnoj kapiji, neu praviti mnogo nevolje kad ne naem Ruu-URuci iza sebe. Ne, pa to je smeno. Ako SUM nije hteo da mi uslii molbu, trebalo je samo da to kae. Ja nemam mo da nanesem fiziku tetu Njegovim delovima. Naravno, On bi mogao imati planove u vezi sa mnom. Jeste pominjao preuslovljavanje. Serija okova, koja kulminira tim poslednjim, mogla bi me uiniti spremnim za kakvo god trojenje koje On namerava da uini. Ili se On moda predomislio. Zato da ne? Bio je sasvim iskren o faktoru nesigurnosti u ljudskoj psihi. Mogao je ponovo proceniti mogunosti i odluiti: bolje da ne ispuni moju elju. Ili je mogao pokuati, i ne uspeti. Priznao je da je proces snimanja nesavren. Ne smem ba sasvim oekivati Radost koju sam znao; ona e uvek biti pomalo setna. U najboljem sluaju. Ali, pretpostavimo da je tank iznedrio telo bez svesti iza oiju? Ili udovite? Pretpostavimo da me, ovog trena, sledi napola truo le? Ne! Prestani s tim! SUM bi znao, i preduzeo mere da to ispravi. Da li bi? Moe li? Shvatam kako je ovaj prolaz kroz no, gde se nikad ne okreem da vidim ta me sledi, kako je ovo in potinjavanja i priznanja. Kaem, svim svojim postojeim biem, da je SUM svemoan, svemudar, svedobar. SUM-u nudim ljubav koju sam doao da povratim. Oh, On je pogledao dublje u mene nego to sam ja sam, ikada. 37

Ali, neu pogreiti. Mada, da li e SUM? Ako je zaista nastala neka grozna greka... neka ne ustanovim pod suncem. Neka ona, moja jedina, ne... Jer, ta tada da radimo? Da li bih je mogao dovesti ponovo ovamo, zakucati na gvozdenu kapiju, i povikati: "Gospodaru, Vi ste mi dali stvar nedostojnu postojanja. Unitite je i ponite ponovo." Jer ta bi mogla pogreka biti? Neto tako suptilno, tako proimajue, da se ne pokae ni na kakav nain sem mog polaganog, odupiranog otkria da grlim zombija? Zar nije razumnije da pogledam osiguram se dok je ona jo pospana od smrti - upotrebim svu mo SUM-a da ispravim ono to bi moglo biti krivo? Ne, SUM hoe da verujem da On ne pravi greke. Sloio sam se sa tom cenom. I sa mnogo ime drugim... Ne znam koliko toga drugog, plaim se da zamislim, ali ta re 'preuslovljavanje' je runa... Zar nema i moja ena nekih prava u celoj stvari? Zar ne bi trebalo bar da je zapitamo da li eli da bude supruga proroka; zar neemo, sa rukom u ruci, pitati SUM ta je za nju cena njenog ivota? Da li je to bio zvuk koraka? Skoro se okreem. Zaustavljam se i stojim drhtei; imena nje mi se otru sa usana. Robot me pouruje dalje. Mata. To nije bio njen korak. Ja sam sam. Uvek u biti sam. Hala se iskosila nagore. Ili mi se tako ini; postao sam preumoran za mnogo kinestetikog oseaja. Prelazimo odjekujuu reku, i do kosti me ujeda hladnoa koja duva na gore oko mosta, i ne mogu se okrenuti da ponudim nagoj novoroenoj eni svoju odeu. Teturam se kroz beskrajne odaje gde maine rade besmislene stvari. Ona ih nije videla ranije. U kakvu je to nonu moru ustala i zato ja, koji sam jecao u njena umirua ula da je volim, zato je ja ne pogledam, zato ne progovorim? Pa, mogao bih da joj govorim. Mogao bih uveriti zbunjenu, nemu mrtvu da sam doao da je odvedem nazad do sunca. Zar ne bih? Pitam robota. On ne odgovara. Ne mogu se setiti da li smem da joj govorim. Ako mi je uopte ikada reeno. Sapliem se napred. Udaram u zid i padam ugruvan. Robotova kanda mi hvata rame. Druga ruka pokazuje. Vidim prolaz, veoma dug i uzan, kroz kamen. Morau da puzim kroz njega. Na kraju, na kraju, vrata se raireno ljuljaju. Dragi stvarni mrak Zemlje navire kroz njih u ovu tamu. Zaslepljen sam i zagluen. Da li to ujem nju da uzvikuje? Da li je to bilo konano testiranje; ili me moj sopstveni bolesni, potreseni um izdavao; ili postoji sudbina koja, kao SUM sa nama, pravi alatke od sunaca i SUM-a? Ne znam. Znam samo da sam se okrenuo, i ona je stajala tamo. Kosa joj je padala duga, raspletena, pored zapamenog lica sa kojeg je trans tek odlazio, na kojem su se znanje i ljubav prema meni tek probudili padala po telu koje je posegnulo rukama, zakorailo da me susretne i bilo zaustavljeno. Veliki strani robot iza njenih lea je grabi sebi. Mislim da joj alje munju kroz mozak. Ona pada. On je odnosi. Moj vodi ne osvre se na moje vritanje. Neumitan, gura me napolje kroz tunel. Vrata mi zveknu u lice. Stojim pred zidom koji je poput planine. Suv sneg iti po betonu. Nebo je krvavo od zore; zvezde jo sijaju na zapadu, a luna svetla su ratrkana po sumranoj ravnici maina. Ubrzo otupljujem. Postajem skoro miran. ta je preostalo za ta se moe neto oseati? Vrata su gvozdena, zid je kamen stopljen u jednu bazaltnu masu. Odetam malo u vetar, okreem se, sputam glavu i jurnem. Neka moj mozak bude rasut po Njegovoj kapiji; ta mrlja e biti moj hijeroglif za mrnju. Uhvaen sam otpozadi. Sila koja me zaustavlja mora da je kostolomno jaka. Puten, ruim se na zemlju pred mainom sa pandama i krilima. Moj glas iz nje kae: "Ne ovde. Odneu te na sigurno mesto." "ta mi to Ti jo moe uraditi?" zakretim. "Pustiti te. Nee biti zadravan ili maltretiran po bilo kakvoj Mojoj naredbi." "Zato da ne?" "Oigledno e se proglasiti Mojim neprijateljem zauvek. To je situacija bez presedana, vredna ansa da se prikupe podaci." "Ti mi to kae, Ti me upozorava, namerno?" "Naravno. Moja kalkulacija je da e te rei imati dejstvo da te potaknu na krajnje napore." "Nee je ponovo dati? Ne eli moju ljubav?" "Ne pod ovim okolnostima. Suvie nekontrolisano. Ali bi tvoja mrnja trebalo da bude, kako Ja kaem, korisno eksperimentalno sredstvo." "Unitiu Te", kaem. On se ne trudi da dalje pria. Njegova maina me kupi i odlee sa mnom. Ostavlja me na obodu jednog gradia dalje na jugu. Tada silazim s uma. 38

Ne znam ba mnogo ta se deavalo te zime, niti me je briga. Meave su mi preglasne u glavi. Hodam stazama Zemlje, meu gospodstvenim kulama, pod uredno podianim drveem, u paljive vrtove, preko dosadnih, dosadnih naselja. Neopran sam, neoeljan, neobrijan; moje prnje lepraju oko mene i kosti samo to mi se ne probiju kroz kou; ljudima se ne svia da sretnu ove oi tako duboko utonule u lobanju, i moda mi iz tog razloga daju da jedem. Pevam im. "Od vetice i bauka gladnog to bi u krpe da te sagrebe I utvare to kraj naga oveka staje U Knjizi Meseca tit traite za sebe! Da se od ula pet svojih zdravih Ne rastanete nikad u veku svom Ne putujte nikad iz sebe sa Dabom Prosei neto da napunite dom." Takve ih stvari uznemiravaju, ne spadaju u njihov hromom oivien univerzum. Tako da sam esto oteran kletvama, a ponekad moram da uteknem onima koji bi me uhapsili i glatko mi iistili mozak. Pokrajna ulica je dobro skrovite, ako je mogu nai u najstarijem delu grada; tamo uim i arlauem sa makama. uma je takoe dobra. Mojim goniteljima se ne svia ni jedno mesto na kom se bilo koliko divljine zadralo. Ali, neki se oseaju drugaije. Oni su posetili parkove, rezervate, stvarnu divljozemlju. Njihovi ciljevi bili su previe svesni - odmereno, planirano divljatvo, i asovnik da im kae kad moraju krenuti kui - ali barem se ne boje tiine i neosvetljenih noi. Kad se prolee vrati, neki od njih poinju da me prate. Tek su znatieljni, u poetku. Ali polako, mesec za mesecom, pogotovo meu mlaima od njih, moje ludilo poinje da zaziva neto u njima. "S etom ljutih sanja Kojima sam etovoa S kopljem to gori, i konjem od vazduha, Divljinom lutam ja. Vitezom od utvara i senki Pozvan bih na nadmetanje Deset milja iza ruba sveta I nije mi neko putovanje." Sede pored mojih nogu u sluaju kako pevam. Igraju mahnito, uz moju harfu. Devojke se naginju blie, kau mi kako ih fasciniram, pozivaju me da kopuliramo. To odbijam, a kad im kaem zato, zbunjene su, moda i malo uplaene, ali esto se upinju da razumeju. Jer, moja racionalnost se obnavlja kad glog procveta. Kupam se, dajem da mi se kosa i brada potkreu, nalazim istu odeu i staram se da jedem ono to mom telu treba. Sve manje i manje penim pred svakim ko hoe da slua; sve vie i vie traim samou, tiinu, pod ogromnim tokom zvezda, i mislim. ta je ovek? Zato postoji? Sahranili smo takva pitanja, zakleli smo se da su mrtva - da nikad nisu ni postojala, poto su liena empirijskog znaenja - i uasavali se da bi mogla podii kamenje koje smo natrpali na njih, ustati i etati svetom ponovo u noi. Sam, prizivam ih sebi. Ne mogu nakoditi mrtvima kao i oni, u koje ubrajam i sebe. Pevam njoj koje vie nema. Mladi uju i ude se. Ponekad plau. "Vreline sunca nek' nije te strah, Ni besa zime ljute i zle; Na zemlji si obavio zadau datu, Kui si otiao; i uzeo platu: Zlatni momci i te mome sve Ko odaari dou u prah." 39

"Ali, nije tako!" bune se oni. "Umreemo i spavaemo neko vreme, a onda emo iveti veno u SUM-u." Odgovaram onoliko blago koliko se moe: "Ne. Setite se da sam ja iao tamo. Tako da znam da greite. A ak i da ste u pravu, ne bi bilo pravo da ste u pravu." "ta?" "Zar ne vidite, nije pravo da stvar bude gospodar oveka. Nije pravo da se stiskamo kroz itav na ivot u strahu da ga konano ne izgubimo. Vi niste delovi u maini, i imate bolju svrhu nego da pomaete maini da glatko radi." Otputam ih i odetam, opet sam, u kanjon u kojem reka klepee, ili na neki ogoljeni planinski vrh. Ne daje mi se nikakvo otkrovenje. Verem se i puzim do istine. Koja je da SUM mora biti uniten, ne iz osvete, ne u mrnji, ne iz straha, jednostavno zato to ljudski duh ne moe postojati u istoj stvarnosti sa Njim. Ali ta je naa prava stvarnost? I kako emo je postii? Vraam se sa svojim pesmama u nizije. Re o meni se rairila. Velika su gomila oni koji me prate niz visoki put dok se on ne pretvori u ulicu. "Tamna Kraljica e uskoro doi u ove krajeve", kau mi. "Ostani dok Ona ne doe. Neka Ona odgovori na ona pitanja koja si nam postavio, koja ine da tako loe spavamo." "Pustite da se povuem i da se pripremim", kaem. Penjem se dugakim nizom stepenica. Ljudi gledaju odozdo, zanemeli od divljenja, dok ne nestanem. Ono malo to ih je bilo u zgradi odlazi. Silazim niz zasvoene holove, kroz uutkane sobe visokih plafona pune stolova, meu police uinjene knjigama masivnima. Suneva svetlost pranjavo sija kroz prozore. Pola jednog seanja me progoni u poslednje vreme: jednom pre, ne znam kad, ova moja godina takoe se odigrala. Moda u ovoj biblioteci mogu nai priu koju sam - nonalantno, pretpostavljam, u svom abnormalnom detinjstvu - proitao. Jer ovek je stariji od SUM-a: mudriji, kunem se; njegovi mitovi sadre vie istine od Njegove matematike. Provodim tri dana i najvei deo tri noi u svojoj potrazi. Malo je zvukova sem utanja stranica meu mojim rukama. Narod ostavlja ponude hrane i pia na vratima. Kau sebi da to ine iz saaljenja, ili znatielje, ili da izbegnu gnjavau da im umrem na nezgodan nain. Ali, ja znam bolje. Na kraju tri dana malo sam napredovao. Imam isuvie materijala; stalno zalazim na sporedne puteve lepote i oaranosti. (Koje SUM namerava da eliminie.) Moje obrazovanje bilo je kao i svaije - nauka, racionalnost, dobro razumno prilagoavanje. (SUM pie nae nastavne planove, i uiteljske maine imaju direktne veze sa Njim.) Pa, mogu da navedem neto od moje nakrive obuke da radi za mene. Moje itanje mi je dalo dovoljno nagovetaja da pripremim program za pretragu. Sedam pred jednu konzolu za dobavljanje podataka i prelazim prstima preko njene tastature. Ona pravi klaktavu muziku. Elektronski zraci su brzi psi-tragai. Za nekoliko sekundi ekran se pali, i ja saznajem ko sam. Srea je to sam brz italac. Pre nego to mogu da pritisnem dugme CLEAR, nizovi rei se briu. Na tren ekran drhti bezoblinou, a tada se pojavljuje: NISAM POVEZAO TE PODATKE SA INJENICAMA U VEZI SA TOBOM. OVO UNOSI NOV I NEODREEN KVANTITET U PRORAUNE. Nirvana koja me obuzela (da, naao sam tu re u starim knjigama, i kako je samo neprijatna) nije pasivnost, ona je plima punija i jaa od one koja me je dognala Tamnoj Kraljici pre toliko vremena u divljozemlji. Kaem, onoliko hladnokrvno koliko se moe: "Interesantna podudarnost. Ukoliko je podudarnost." Sigurno su sonini receptori postavljeni ovde. ILI JE TO, ILI IZVESNA NEOPHODNA KONSEKVENCA LOGIKE DOGAAJA. Vizija koja svie unutar mene tako je zaslepljujue blistava da se ne mogu uzdrati od odgovora: "Ili sudbina, SUM-e?" BESMISLENO, BESMISLENO, BESMISLENO. "Pa, zato si se sad tako ponovio? Jednom bi bilo dovoljno. Triput, pak, ini to prizivanjem. Da se Ti moda to nekim sluajem ne nada da e Tvoje rei uiniti da prestanem da postojim?" NE NADAM SE. TI SI EKSPERIMENT. AKO ISKALKULIEM ZNAAJNU MOGUNOST DA TI UZROKUJE OZBILJAN POREMEAJ, NALOIU DA BUDE UKINUT. Nasmeim se. "SUM-e", kaem ja, "ja u ukinuti Tebe." Naginjem se i iskljuujem ekran. Izlazim u vee. 40

Nije mi jo sve jasno, ta moram da kaem i uinim. Ali, dovoljno jeste, tako da mogu da ponem da propovedam onima koji su me ekali. Dok govorim, drugi stiu niz ulicu, i ostaju da sluaju. Uskoro se broje na stotine. Nemam neku znaajnu novu istinu da im ponudim: nita to nisam pre rekao, mada malo-pomalo i nesistematino; nita to nisu i sami osetili, u najdubljim tamama svojih bia. Danas, meutim, znajui ko sam i stoga zato postojim, mogu te stvari izraziti reima. Govorei tiho, tu i tamo izvlaei neku zaboravljenu pesmu da pokaem ta mislim, kaem im kako su bolesni i izgladneli njihovi ivoti; kako su sebe uinili robovima; kako robovanje nije ak ni svesnoj misli, ve nesvesnoj neivoj stvari koju su njihovi sopstveni preci otpoeli; kako ta stvar nije sredinjica postojanja, ve nekoliko paria metala i mrdea emergije, pregrt tunih, glupih uzoraka, nasukanih u neogranienom vremeprostoru. Ne polaite svoju veru u SUM-a, kaem im. SUM-u su dani odbrojani, kao i meni i vama. Traite misteriju; ta drugo je itava vaseljena do li misterija? ivite hrabro, umrite i zavrite s tim, i biete vie od bilo koje maine. Moete moda biti Bog. Postaju uznemireni. Dovikuju odgovore, od kojih su neki ivotinjski urlici. Nekoliko ih je za mene, veina se protivi. To nije vano. Dopro sam u njih, moja muzika je odsvirana na njihovim nervnim vlaknima, a to je sva moja namera. Sunce zalazi za zgrade. Tama se skuplja. Grad ostaje neosvetljen. Uskoro shvatam zato. Ona dolazi, Tamna Kraljica sa kojom su hteli da raspravljam. Izdaleka ujemo grmljavinu Njene koije. Ljudi jauu od uasa. Ne usteu se da tourade. Ranije su krili svoje oseaje od Nje i sebe samih, primajui je uz ozbiljnu, suvoparnu ceremoniju. Sada bi utekli da se usuuju. Ja sam podigao maske. Koija staje na ulici. Ona se iskrcava, visoka i senovito umotana. Ljudi Joj se sklanjaju s puta kao voda ajkuli. Ona se penje stepenicama da se suoi sa mnom. Vidim na najkrai trenutak da Joj usne nisu sasvim vrste i da Joj u oi naviru suze. Proapue, pretiho da bi iko drugi uo: "Oh, Svirau, ao mi je." "Doi pridrui mi se", pozivam je. "Pomozi mi da oslobodim svet." "Ne, ne mogu. Predugo sam bila s Njim." Uspravlja se. Zapovednost se sputa na Nju. Glas joj odzvanja da svi uju. Mali televizijski roboti zuje unaokolo, poput slepih mieva u sumraku, da bi itava planeta mogla biti svedokom mog poraza. "ta je ta sloboda o kojoj bulazni?" pita Ona. "Da se osea", kaem ja. "Da se usudi. Da se udi. Da se ponovo postane ovek." "Da se postane ivotinja, hoe rei. Zar bi ti unitio maine koje nas dre u ivotu?" "Da. Moramo. Jednom su bile dobre i korisne, ali smo dopustili da nas obrastu kao rak, i sada nas nita sem unitenja i novog poetka ne moe spasti." "Jesi li razmislio o haosu?" "Da. I to je neophodno. Neemo biti ljudi bez slobode da spoznamo patnju. U njoj ima i prosvetljenja. Kroz nju putujemo dalje od sebe, dalje od Zemlje i zvezda, prostora i vremena, do Misterije." "Znai ti tvrdi da postoji neka nedefinisana konana neodreenost iza merljivog univerzuma?" Ona se smei u oi slepih mieva. Svi mi bili smo naueni, kao deca, da se smejemo kad ujemo sarkazme takve vrste. "Molim te, daj mi bar malo dokaza." "Ne", kaem ja. "Dokai mi, umesto toga, van svake sumnje, da ne postoji neto to ne moemo razumeti reima i jednainama. Dokai mi takoe da ja nemam prava da ga traim. Teret dokazivanja pada na Vas dvoje, tako ste nam esto lagali. U ime racionalnosti, Vi ste vaskrsli mit. Da bi nas bolje kontrolisali! U ime oslobaanja, Vi ste okovali nae unutranje ivote i kastrirali nae due. U ime usluge, Vi ste nas vezali i stavili nam naonjake. U ime dostignua, Vi ste nas strpali na ui prostor od bilo koje svinje u oboru. U ime dobroinstva, Vi ste stvorili bol, i uas, i mrak dublji od mraka." Okreem se ljudima. "Ja sam iao tamo. Ja sam se spustio u podrume. Ja znam!" "Naao je da SUM nee da udovolji njegovim posebnim eljama, nautrb svih ostalih", uzvikuje Tamna Kraljica. Da li ujem ojaenost u Njenom glasu? "Stoga tvrdi da je SUM okrutan." "Video sam svoju mrtvu draganu", kaem im. "Ona nee ponovo ustati. Ni vai, ni vi. Nikad. SUM nee, ne moe da nas digne iz mrtvih. U Njegovoj kui je zaista smrt. Moramo traiti ivot i ponovno roenje drugde, meu misterijama." Ona se glasno smeje i pokazuje na moju narukvicu due, koja blago blista u sve dubljem sivoplavom sumraku. Treba li Ona ita da kae? "Hoe li mi neko dati jedan no i sekiru?" pitam.

41

Gomila se pokree i amori. Miriem njihov strah. Uline svetiljke se pale, kao da mogu odagnati vie od ovog zakutka noi koja se obara na nas. Prekrstio sam ruke i ekam. Tamna Kraljica mi neto kae. Ja je zanemarujem. Alatke idu iz ruke u ruku. Onaj koji ih donosi uz stepenice stie kao plamen. Klekne pred moje noge i podie ono to sam eleo. Alatke su dobre, dvosekli lovaki no i dugaka dvostrana sekira. Pred svetom, uzimam no u desnu ruku i zasecam pod narukvicu na mom levom runom zglobu. Veze sa mojim telom su preseene. Krv tee, nemogue sjajna pod svetiljkama. Ne boli; isuvie sam uzvien. Tamna Kraljica vriti. "Ozbiljno si mislio! Svirau! Svirau!" "Nema ivota u SUM-u", kaem. Provlaim ruku kroz krug i bacam narukvicu dole, tako da zazvei. Glas od bronze: "Uhapsite tog manijaka zbog popravljanja. On je smrtonosno opasan." Redari koji su stajali na ivici gomile pokuavaju da se proguraju. Nailaze na otpor. Oni koji pokuavaju da im pomognu suoavaju se sa pesnicama i noktima. Uzimam sekiru i zamahujem nadole. Narukvica se razbija. Organski materijal unutra, lien mojih izluevina, izloen nonom vazduhu, kvri se. Podiem alatke, sekiru u desnoj ruci, no u raskrvarenoj levoj. "Ja traim venost tamo gde je mogue nai", pozivam ih. "Ko e sa mnom?" Desetak ili vie njih otru se od gomile, koja ve doziva oruje i uzima ivote. Okruuju me svojim telima. Njihove oi su oi proroka. Moram pouriti da potraim skrovite, jer se jedan vojni robot ve pojavio, a i drugi e uskoro biti tu. Visoki motor koraa da stane na strau nad Naom Gospom, i to je moj poslednji pogled na Nju. Moji sledbenici mi ne zameraju to sam ih kotao svega to su bili. Oni su moji. U meni je boanstvo koje ne moe pogreiti. I rat je otvoren, izmeu mene i SUM-a. Mojih prijatelja je malo, neprijatelji su mi brojni i moni. Idem po svetu kao begunac. Ali, uvek pevam. I uvek naem nekoga ko e sluati, pridruiti nam se, grlei bol i smrt poput ljubavnika. Noem i Sekirom uzimam njihove due. Kasnije odrimo za njih ritual ponovnog roenja. Neki odatle kreu da postanu odmetniki misionari; veina stavlja lane narukvice i vraa se kui, da apue moju re. Meni to nije nimalo vano. Ja se ne urim, jer venost je moja. Jer moja re je o onom to je iza vremena. Moji neprijatelji kau da prizivam drevne bestijalnosti i ludosti; da bih ja sruio civilizaciju u ruevine; da se smejem kao lud na brano na rat, glad i zaraze koje e opet harati Zemljom. Sa tim optubama sam zadovoljan. Jezik kojim su sroene pokazuje mi da sam tu, takoe, ponovo pobudio bes. I da nam ta emocija pripada koliko i svaka druga. Vie od drugih, moda, u ovu jesen oveanstva. Treba nam vihor, da obori SUM-a i sve to On zastupa. Kasnije e uslediti zima varvarstva. I nakon toga prolee nove i (moda) ljudskije civilizacije. Moji prijatelji izgleda veruju da e do toga doi tokom njihovih ivota; mir, bratstvo, prosveenje, svetost. Ja znam vie. Bio sam u dubinama. Celovitost oveanstva, koju ja vraam, ima svoje uase. Kad se jednog dana Guta Bogova vrati svoj lanac slomi Vuk izjau Jahai zavri se Doba ponovo se rodi Zver onda e SUM biti uniten; a vi, jaki i naoiti, moete se vratiti zemlji i kii. Ja u vas oekivati. Moja samotnost je skoro okonana, Sunice. Samo jedan zadatak ostaje. Bog mora umreti, da bi njegovi sledbenici mogli verovati da je dignut iz mrtvih i da ivi veno. Onda e krenuti da osvoje svet. Postoje oni koji kau da sam ih odbacio i uvredio. I oni su, noeni plimom koju sam podigao, strgli svoje mainske due i trae u muzici i ekstazi da nau smisao postojanja. Ali njihova vera je divlja, odvela ih je u divljozemlju, gde saekuju iz zasede redare poslate na njih i upranjavaju okrutne obrede. Veruju da je konana stvarnost enskog roda. I pored toga, njihovi glasnici su mi prili sa ponudom mistinog 42

venanja. To sam odbio; moje venanje je davno bilo, i bie proslavljeno opet kad se ovaj ciklus sveta zatvori. Stoga me mrze. Ali sam rekao da u doi i razgovarati sa njima. Naputam put na dnu doline i pevajui hodam uzbrdo. Onoj manjini koju sam pustio da me doprati dovde reeno je da saeka moj povratak. Drhture pri zalasku sunca; prolena ravnodnevnica je za tri dana. Ja sam ne oseam hladnou. Uzvien hodim meu vresom i izvijenim drevnim stablima jabuke. Ako moje bose noge ostave malo krvi na snegu, to je dobro. Grebeni uokolo su tamni od ume, koja eka kao kostur mrtvi da na njega ponovo bude dahnuto lie. Istono nebo je purpurno, gde stoji veernjaa. Nad glavama, naspram plavetnila, prolee rani let gusaka koje se vraaju kui. Njihovi krici blago dopiru do mene. Na zapadu, iznad i ispred mene, ari se crvenilo. Ocrtane crno naspram njega su ene. Volter Miler VELIKA GLAD (Walter M. Miller, Jr: 'The Big Hunger', 1952.) Ja sam slep, a ipak znam put do zvezda. Svemir je moja harfa, i blago ga dodirujem prstima od elika. Svemir peva. Njegova muzika drhti u emama fluksa, stie puzei du krivulje pozitronske struje, dolazi da apue u ui od stakla. Ja ujem. Ajeee! Mada sam bez oiju, ja vidim zvezde upletene u mree svojih polja, upletene u Jedno. Ja sam pauk koji tri po toj mrei. Ja sam pauk koji prede, koji ispreda svemir tamo gde zvezda nema. I ja sam svira bledog, ponositog Gospodara. On me gradi, i hrani me gorivom koje jedem, i vodi me na vonju kroz svemir koji ja stvaram, do bljetavila nekog drugog sunca. I kada zavri sa mnom, leim na kii i ram. Moj metal truli s vremenom, i more preplavljuje kopno i uzima me dok spavam. Moj Gospodar zaboravlja. Gospodar lomi parie sa kamena, deljui kamenu sekiru. Zanima se bubnjevima i krvavim oltarima; on igra sa izuvijanom zmijom u ustima, prizivajui kiu. Onda - nakon mnogo vremena - on se sea. Sagradi jo jednog mene, i ja sam isti, jer kao i Dua onog koji me gradi, moj princip lei van odreenog mesa. Kada se moj princip obue u elik, ponovo kreemo u lutanja. Ja sam minstrel, a ovek je kralj. ujte pesmu njegove gladi, pesmu njegove beskrajne ei. Bio jednom ovek po imenu Ejb oli, i on se lenjo naslonio na mene sa jednom rukom u tami dok je neno razgovarao i smejao se sa enkom svoje vrste. "Gotov je, Dun Bag. Napravili smo ga", rekao je. I devojka je gledala svojim zelenim oima po meni dok su cvrci pevali iza zida, i dok su pokreti njihovih stopala tiho odjekivali velikim hangarom. "Gotov", promrmljala je. "To je tvoj uspeh, Ejbe." "Moj, i mnogih drugih! I vladinih para." Ona se poigravala reverom njegovog kombinezona, nasmejala se i rekla: "Hajde da ga ukrademo i pobegnemo." "Pssst!" On se nervozno ogledao okolo, ali nije bilo straara na vidiku. "Mogu te streljati i za manje od toga", upozorio je. "T. P. nema smisla za humor." "Ejbe..." "ta?" "Poljubi me." Poljubio ju je. "Kada e i to biti protivzakonito?" proaputala je. On ju je smrknuto pogledao, a ona je odgovorila na sopstveno pitanje. "im eugeniki zakoni budu usvojeni, Ejbe. Ejb oli, koji je sagradio svemirski pogon, genetski nepoeljan." "Nemoj!" Stajali su tamo diui tiho, i bilo je mrnje u njihovim grlima. "Pa?" Ponovo se osvrnuo, i proaputao: "Saekaj me ovde u jedanaest sati, Dun Bag." Rastali su se uz zvuk nonalantnih koraka. 43

U jedanaest sati, u hangaru je zarikao lav. U jedanaest sati, elini degernaut probio se kroz zid hangara i zastao na betonskoj rampi dok su se meci odbijali od njegove koljke. Tada je prva svemirska koija kresnula vertikalan stub plamena u noi. Grmljavina je hodala uspravno na ognjenim tulama, dok su ljudi ljutito vikali. Kada smo se nali sami u bezvazdunoj, zvezdama osutoj, suncima pocepanoj crnini, milovao sam mreu svemira, i sluao priguene note. Kada je melodija upamena, ja progovaram. Suprotstavljam se. Odbijam univerzum. iveli smo u besprostornom svemiru iza zvezda. ovek i ena su otili. Ali, plan je ostao na Zemlji. Moj princip se zadrao na crtaim tablama, i u snovima ljudi - ljudi koji su govorili da im je muka od ratova i politike i lavea kolektivistikih akala. Drugima je bilo muka od sitniavog mira i jeftinoe i govora na Dan nezavisnosti i korporisanih akala koji su odurno cmizdrili o raznim slobodama. Oni su eleli jednu Veliku Slobodu. Ponovo su me sagradili, ti ponositi, bledi dvonoci, ta deca Majmuna-Princa koji je hodao poput boga. Spakovali su se u cilindre od elika i uda, jaui ka zvezdama na buri srdaca koja ih je nekad svojom pesmom skinula sa drvea da haraju ravnicom sa batinom i bakljom. aura zemlje se otvorila, prosipajui svoje seme u pravcu svemira. Bilo je to vreme velike eksplozije, velikog raanja. Imperije su drhtale u oluji. Svemirske koije bacale su se gore da nestanu iza oboda atmosfere. Prerijske kune svemira nosile su nemirne, prezrive, gladne, ponosne. A ja sam ih vodio putem koji se prostire oko svemira. Svet je kljuao, i imperije se ruile, i nove imperije su nastajale, ija je svrha bila da sagrade svemirske koije. Mladi mukarci, mlade ene, galamili su na kapijama lansirnih polja. Oni koji su bili odabrani sa oekivanjem su se smeili na zvezde. Oni su se ukrcavali u buljucima i naputali Zemlju. Bili su tvrdog smeha, sa crvenim pegama i velikim pesnicama. Nosili su razmernike za pojasom kao maeve, i govorili prisno o varcildovim linijskim elementima i Riman-Kristofelovim tenzorima. Njihove ene bile su neumorne prialice, krupne ene, sa blistavim belim zubima. Zaikavale su mukarce, a ruke su im bile jake i preplanule. Doli su pesnici - i neprilagoeni, i sveci, grenici, zemljoradnici. Inenjeri su doli, i oni to raaju decu, borci, utopisti, i sanjari sa Bojom svetlou koje je sjalo u njihovim u zvezde uprtim oima. "Zato su nas uili da se molimo oborenih oiju?" pitali su. "Kada se moli, gledaj ka zvezdama, gledaj ka Bogu na severnom kraju univerzuma." ovek je bio vetar ka zvezdama, seme slaice, pramen Braminog daha izdahnut preko svemira. Nali su dvoje mrtvaca u orbiti oko Arkturusa. Mrtvaci su bili smrznuti i led je polako sublimisao u svemirsku paru. Jedan od njih u depu je imao lansku kartu Inenjerskog sindikata. Na njoj je bilo ime Ejb oli. Drugi je bio devojka. I, zato to im je mrtvac dao planove koji su vodili do svemira, uvukli su ga u brod skupa sa devojkom. Neko je otpevao Kirie i neko je izgovorio: "Ja sam Vaskrsnue i ivot." Tada su ponitili orbitalnu brzinu i pustili da se mrtvaci survaju prema Arkturusu, prema goruem sunevom grobu gde e njihova svetlost veno sjati. Bilo je onih koji su ostali iza. To su bili oni koji su od Zemlje napravili svoj posao i ostali kod kue. Njihova plemena su imala broj od dve milijarde dua. I bili su nekako razliiti od svemiraca. Voleli su da sede u svojim stolicama za ljuljanje. Voleli su draesnost i dolar od sto centi. Glasali su za Konzervativnu stranku. Ukinuli su centralizaciju. Konano su ukinuli i vladu. I, prvi put otkad se pamti, bilo je mira na Zemlji, dobre volje meu ljudima. Moj gospodar bio je gladan zemlje. Moj Gospodar traio je nove svetove. I nali smo ih. Bilo je jedno uto sunce u Serpensu zvano 27 Lambda, koje je lealo osam parseka unutra prema sreditu galaksije i sedam parseka severno prema galaktikom polu. Bujna zelena planeta plutala je na sto i dvadeset megamilja od prijateljskog sunca- zvezde, i pobudila je u lutajuem dvonocu nostalgine misli. Zastali smo u svemirskom crnilu, pogledali, spustili se na jezicima munje iz vedrog neba da postavimo mlazne vatre u travnatu ravnicu blizu reke i ume. ovek je bio presaeno seme. Odlutao je od svemirske koije i pio iz lokve u dungli. Grdosija sa nekoliko nogu i parazitskim jahaem dola je riui svoju glad za bledim dvonocem. I njene kosti izbelele su na suncu, a njeni potomci nauili su da se lake ostaje iv ako ignoriu dvonoca sa neba. Leao sam rajui na kii. Kue od klada i kamenja iznikle su na obroncima brda. Polako su se smrvile u ruevine. ovek u krznenoj odori doao je i sagradio oltar pored mojih nogu. Spalio je svoju najstariju kerku na njemu dok je pevao bojnu pesmu i igrao, igrao pobedu pod stranim nebom. 44

Sinovi ljudi oblikovali su glinu i deljali vrke za strele i loili vatre. Starci su im priali legende o bogu to hodi svemirom, i te prie postale su njihove legende. Otimali su kerke suseda, spoznavali ene, i mnoili se. Gleer je doao i smrvio me u prah. Milenijumi su proli, i svaki prorok imao je svog Hazara. Jedan od proroka napisao je energetsku jednainu. Ljudi su raspeli jednog agitatora na telegrafski stub. Etniki su oistili jednu manjinu. Pocepali su atom uranijuma u atome stroncijuma i ksenona. Napisali su besmrtne stihove kojima su oplakivali ratove, dok su smiljali bolje naine da ih vode. Ponovo su izgradili telo za moj ivotni princip, za tenzorske transforme koji ine moju duu. Opet su me zajahali u nebeskoj prerijskoj kuni, jer su bili umorni od osveenog njakanja. Bilo je reeih stubova plavobele vatre u noi, i reeih glasova nemirnih masa ljudi. ovek je jurnuo putem oko svemira. ovek je otiao na druge zvezde. Ali nakon hiljadu godina mnogi su ostali na svojoj rodnoj planeti kuevni ljudi i filmske zvezde i pogrebnici, zavisnici od nembutala i zagovornici svetske vlade. Kada su oni nemirni, svemirci divljih oiju otili, zavisnici su postali religiozni a federalisti se preobratili u mirne anarhiste i parlamenti su izglasali sopstveno ukidanje. Bio je mir na treoj planeti 27 Lambde Serpens, i dobra volja meu stanovnicima iste. Vodili su ljubav i studirali sociologiju pod prijateljskim suncem, pod prijatnim plavim nebom zauvek. Na putu oko svemira, moj Gospodar gladovao je za zemljom. I bilo je uto sunce u oblasti korpije, i jednom je bilo nazvano 18 Skorpii, ali su ga sada nazvali Ba'Lagan. Bilo je malo junije od Serpensa, malo blie galaktikom jezgru. Nazvali su njegove planete Albrasa i Ninn, i bile su bliznakinje. Albrasa je ve bila naseljena klanom kosmatih intelektualaca sa zubima i cvrkutavim glasovima. Njima se sviao ukus ljudskog mesa, lako su ga varili. ovek je siao na nebeskoj grmljavini. ovek je siao da hoda po zemlji i poseduje je. Ja sam leao tiho rajui na kii. ovek je nauio svog unuka da devianski bakar iskuje u gadnu bojnu sekiru, i nauio ga mistinom receptu za peenje dlakavog intelektualca. Bilo je zabranjeno skuvati mladog intelektualca u mleku njegove majke, ali bilo je doputeno ispei ga ivog i podsetiti ga da su se njegovi oci drznuli da napadnu dvononog boga. ovekov unuk izrastao je snaan i podmukao. Izvrio je genocid nad dlakavim domorocima i koristio njihove koe kao ebad. Smrskao im je lobanje i podigao svoje oltare u njihovim hramovima. Iskasapio je osamdesetogodinjaka na jednom od oltara, jer je starac postavio glup predlog da njihovom bogu rtvuju savreno zdravu mladu devicu. Mlada devica gledala je ceremoniju tiho likujuim oima; onda se udala za glavnog svetenika i izrodila mu mnogo dece. Dvonoac je izbatinao planetu do pokornosti. Uveravao je sebe da je Odabrano Dete Najvieg. Izgradio je sebi presto i sedeo na njemu - sluajui komentatora koji je opisivao bitke mlaznjaka iznad Severnog pola. Stolea su promicala, odevena u dreave halje. I bio je rat sa Ninnom izmeu svetova. A onda se jo jedan Ejbraham oli nagnuo nad crtau tablu. I jo jedna posada ljudi velikih aka omotala je elino meso oko mog principa. Jo jedna ljudska rasa pljunula je svoj prezir na tle - tle koje je pilo krv njihovih otaca, osetilo vatru sunaca kad su rakete krenule ka nebu, nosei moje telo i tela mog Gospodara. Ljudi su bili elikom omotane trunke mesa, koje jurcaju meu zvezdama. Ljudi su bili kao praina, koja se kotrljala prerijom galaksije - parii maslakovih maca koji se kovitlaju u podiuoj oluji to ih nosi du kraka galaktike spirale i prema unutra, uvek unutra. Oi su im poivale na Herkulesu i udaljenim globularnim skupinama. Zastao je na Nu Lupi i 15 Sagite i bezimenom utom suncu u Ofijuksu gde je sreo domorodaku rasu koja se usudila da budu dvonoci. Slomio ih je brzo. Uvek je bilo onih koji su ostajali iza, zadrali se na planeti gde su se njihovi preci borili. Gledao sam ih svojim poslednjim oima, dok je poslednji brod jurio u svemir. Gledao sam, i video kako udnja nestaje iz njih, video kako postaju kao kazan skinut sa vatre. Njihovo kljuanje postalo je krkanje, a onda su se ohladili. Uvek su nalazili mir kad bi svemirci otili. To nisam nikad razumeo. Ja, maina, svemirski pauk, ne mogu razumeti. Ali sam to video - egzodus gladnih, sputanje mira na one koji su odluili da ostanu. Gladni piju svemirsku prazninu, i njihova glad raste. Mirni jedu iz zemlje, i nalaze mir, pa ipak - ini se da pomalo umru.

45

Sve dublje navaljivali su zvezdani brodovi, dublje u Strelca i korpiju, i Lupusa, Ofijuks i Sagitu. Tu i tamo zastajali su da koloniu i osvoje. Jedna planeta progutala je aicu ljudi i muila ih svojim biolokim sredstvima. Ali ljudi su porasli i potukli divlju planetu do ropstva, nakon dugih doba, naterali je da plaa danak svom kralju. Jo jednom su poeleli zvezde, jo jednom su jurnuli ka nebu, ostavljajui oklevajuu brau u miru. Napisali su pesmu. Nazvali su je 'Deset parseka do Raja'. Pevali su je kao da veruju u nju. To nikad nisam razumeo. Uvek je bilo deset ili dvanaest parseka do jo jednog sunca sa spektrom klase G, sa planetom edno obuenom u zelene ume i bele oblake. Tamo se sputao da ponovo gradi, da brazda plodnu zemlju, da se ljulja u ljuljaci na verandi u suton, siui svoju lulu i zamiljeno zurei u zvezde dok se njegovi unuci prevru poput mladih impanza na sveem travnjaku. Zaboravio je Zemlju - taj starac - njegova rasa je zaboravila svoju istoriju. Ali, poneto je znao. Poznavao je ciklus odlaska do zvezda - sputanje zvezdanih brodova, povratak u divljatvo, bolno ponovno izgraivanje, okrutnost, ponovno uenje, ponositi egzodus. Znao je te stvari jer je ovek nauio da odri deli prolosti netaknut kroz ciklus. Nije vie padao dotle da delje vrke za strele. Sada je uspevao da ponovo pone u doba bronze ili mekog gvoa. I unapred je znao da e od neukroene divljine izvajati mone industrije. Ali je starac bio tuan dok je sedeo na verandi. Tako je malo znao o Velikoj Svrsi. Zato njegovo seme mora juriati na zvezde? Znao je da mora - ali mu je nedostajao razlog. Njegovi unuci igrali su se u sumraku, igrali svemirskih igara, mada jo nije bilo svemirskog broda na planeti. Na travnjaku je bio jedan deki koji je pokuao da zaikava devojice, ali devojice su stavile maske nadmone prefinjenosti i nisu se osvrtale na malog oveka. Mrzovoljan, on je pogledao gore i video starca kako sanjari na verandi. "Deku je uhvatilo zvezdano ludilo! Vidi, ala se Deka umusio! Bljaah! Deku je uhvatilo zvezdano ludilo!" Muzikalan smeh zatitrao je nad travnjakom. Starac se zakikotao, privreno ali setno. Bili su mladi, ali su znali za zvezdanu e. Planeta je bila mlada, previe mlada za zvezdane brodove, ak iako su svetenici sauvali zapise i naune knjige u hramovima. Planeta je znala za svemir i elela ga. Ipak, deca e sva biti mrtva pre nego to se prva laa bude otisnula. Smeh na travnjaku je utihnuo. Najstarije dete, nezgrapna i pegava devojica od osam godina, dotrupkala je uz stepenice da sedne uz stub i utke bulji u njega u mraku. Osetio je da u njenoj tiini vreba pitanje. Prijateljski ju je bocnuo u rebra nonim palcem. "Kakvo te to teko pitanje mui, Nari?" upitao je ljubazno. "Zato je zvezdano ludilo, Deko?" Na tren se zamiljeno ljuljao. "Zato postoje ljudi da ga osete?" odvratio je pitanjem. Dete je utalo. "Znam samo ono ta svetenici kau, Nari", rekao joj je neno. "Oni kau da je ovek jednom imao rajsku planetu, i da je pobegao traei bolju. Kau da je naljutio Gospoda Biona. I da je gospod sakrio raj, i osudio oveka da veno luta, dodirnuo mu srce veitom gladi za mestom koje je izgubio." "Hoe li ga ljudi ikada nai, Deko?" "Nikad - tako kau svetenici. Glad mu je sudba, Nari." "To nije fer!" rekla je devojica. "ta to nije fer, dete moje?" "Zvezdano ludilo. Sino sam videla jednu tetu da plae. Samo je stajala i plakala, gledajui u nebo." "Gde?" "Na ulici. Na stanici motobusa." "Koliko je bila stara?" Nari je mrdala petama i sumnjiavo promrmljala: "Bilo je dosta mrano." Deka se umirujue nasmejao. "Kladim se da nije bila starija od etrnaest godina. Kladim se da je bila jo dete. Zvezdano ludilo hvata devojice otprilike u vreme kad ponu da se interesuju za deake. A i obrnuto. Ali te to proe s godinama, Nari. Kad napuni dvadeset, vie te ne ini tunom. Daje ti cilj. Daje svima cilj. Neto za to treba raditi. Neto to se eli i za ta se bori. Zvezde - elee da ih da svojim unucima." "A ja neu ii?" 46

"Nikada, Nari." Opet su zautali, i starac se zagledao u duboku crninu sa bezbrojnim suncima koja su sedela kao kvoke na svojim gnezdima planeta. Jedva da je verovao u legendu o izgubljenoj rajskoj planeti, ali bila je to dobra pria za prianje devojicama. Mada ga je raalostila, i ponovo oivela neto zaboravljenog nemira iz njegove mladosti. Da se samo rodio dva veka kasnije... Ali tada je daak vetra doneo sladak miris svee pokoenog sena sa polja istono od kue, i miris mu je izmamio smeak. Polje e trebati izgrabuljati sutra, i seno uneti u ambar. Mnoge stvari kao to je ta trebalo je uraditi pre nego to zvezdani brodovi budu mogli da se ponovo uzdignu. I svaki napregnuti mii pomagao je na putu ka konanom cilju. Seno je hranilo ivotinje ije meso je hranilo ljude koji su pravili alate kojima su graene fabrike koje su pravile sloenije alate - i tako se ilo, dugim putem natrag do svemira. Starac nije znao zato se putem mora krenuti, niti ga je zaista bilo briga. Put je bio tamo, mamio je, i davao je smisao ivotu, jer sigurno je Gospod Bion bio manje okrutan iskuava nego to su Ga svetenici ponekad predstavljali. Mora da postoji neto vie od oajanja na kraju dugog, dugog puta. Starac je postao jo stariji, i umro mirno, i njegov pepeo rasut je po poljima koja je obraivao od deatva. Njegova deca i unuci sledili su njegove strpljive stope, i njihov pepeo se izmeao sa njegovim pre nego to je prva blistava nebeska laa buknula zvezdanim plamenom u noi. Kada je nebeska laa konano zagrmela nagore, gomila je ispustila urlik trijumfa, gomila koja se okupila da vidi kulminaciju svog truda, i truda svojih predaka. Ljudi su hodali uspravnih ramena i sa ponosom koji im je sijao na licima. Ponovo su trijumfovali nad silama koje su ih drale vezane za zrno peska na nebu. Ponovo su presekli vor koji ih je drao u mrei kontinuuma, i odbacili tegove koji su ih vukli za noge. Primetio sam suptilnu razliku u onima koji su ostali. Nisu se vie zadrali svojom voljom. Nisu vie bili mirni i u potrazi za spokojem. Bili su oni koji nisu mogli da odu zato to su bili stari, ili bolesni, ili zato to su industrije bile napola naputene i niko nije ostao da sagradi brodove. Jo uvek su tokom mranih noi enjivo gledali u nebo. "Opet emo to uraditi", obeali su. "Obnoviemo stanovnitvo i opet emo to uraditi." Ali obuzela ih je gorina njihovog usuda, oseaj poraza i zle sudbe. Divljaki su se borili meu sobom. Pali su u feudalnim ratovima, dok se talas ka zvezdama udaljavao. Ja sam akolit svemirskog svetenika, sluga ponositog bledog dvonoca. Vodio sam ga dalje preko praznine, do skupine Herkulesa, i dalje od njega do neobeleenih predela preko oblaka praine Velikog procepa, u zvezda prepuno sredite glaktikog jezgra gde su druge rase iskuavale svoja svemirska krila i okus velike slobode. Gledao sam ga, i oseao ivotnu auru njegove udnje. I pitao sam se. ta je njegov cilj? Gde je odgovor na njegovu glad? Moja nervna kola nisu od mesa. Moja kola su od stakla i elika. Moja misao je rasuta struja elektrona. Ali, molio sam se. Ja, pauk koji gradi mreu oko svemira, molio sam se bogovima dvonoca kojeg sluim. Molio sam se Bogu Severnog Kraja Svemira. Pitao sam: "Gde je njegov mir?" Nije bilo odgovora. Video sam kako se moj Gospodar menja. Dvonoac je bio grmljavina preko galaksije. Dvonoac je bio hitro, elikom obloeno koplje koje se bezobzirno bacalo napred. Nije sklapao prijateljstva, jer dolazio je kao bie koje poseduje zvezde, i usput je uzimao ta je hteo. Ostavljao je svoje seme da ponovo izraste. Bie sa estokim ponosom! I jo eom udnjom. Pregazio je bez mrnje rase koje bi susreo. Smrvio bi ih, ili ih upregao u svoj plug, ili pozajmio njihova nervna kola za svoje biokompjutere. Ponekad se borio protiv svoje rase, ljudi koji su putovali drugim putem do sredita galaksije. Kada se ovek borio protiv oveka, borili su se sa mrnjom i okrutnou i gorinom - ali nikada sa prezirom. ovek je u oveku video kralja- takmaca. Za druge rase, imao je samo hladan prezir i vrelu smrt. Ponekad bi neki promiljeni starac rekao: "ini mi se da i oni imaju isto toliko prava da ive kao i mi. ini mi se da sva inteligentna bia imaju zajedniki imenitelj. Boga, moda." Ali, promrmljao bi to tiho, uopteno. ak i da je u to verovao, nikad se nije pobunio protiv brzog napada iz zasede na tuinski brod, ili unitenja tuinskog grada. Jer dvonoac se kretao novom granicom. Pleme majmuna prikradalo se preko polja gde je opasnost vrebala. Tek to se spustio sa grana drvea, nije jo nauio na ravnicu. Kako da 47

rizikuje da ponudi mir upavoj zveri koja vreba u visokoj travi? Mogao je samo da odvagne anse - a onda da udari ili pobegne. Uzimao je planete utih sunaca - duboko u sreditu galaksije. Skakao je od jedne do druge skokovima onoliko dugim koliko je njegovo strpljenje trajalo. Osvajao je zvezdane skupine. Nastanjivao je svaku planetu nekoliko generacija. Sagradio bi brodove, i borio se sa svojom braom za pravo da se ukrca na njih. Mnogi su ostavljani iza. Oni bi obnovili stanovnitvo nakon egzodusa, ponovo izgradili, lansirali drugi talas, i trei - sve dok oni koji su konano ostali kod kue ne bi bili oni kojima je nedostajala inicijativa velike gladi. Oni bez inicijative traili su svoj mir. Napravili bi ugodno mesto za ivot i mnoili se u njemu. Ili bi se gnuali ugodnosti i napravili za sebe bojno polje. Moj Gospodar je Nomad, mrav i visok. Moj Gospodar krgue zubima gledajui u zvezde, i oi mu se stisnu i ovlae. Ja sam odraavao njegovu glad, pustio da se njegova ivotna aura uvue u hladan elik i vrelo staklo mene, odrazio njegove misli u svojim kolima. Ponekad se on pita da li sam iv. A onda se seti da me je on sagradio. Sagradio me da mislim, a ne da budem iv. Moda nisam iv, ve samo ogledalo koje hvata malo ivota mog Gospodara. Video sam ga kako se menja. Vrne grupe neumoljivo su prodirale kroz sjajnu crninu, i svaka generacija postajala je nemirnija od prethodne. Nemirni su kretali napred. Zadovoljni su ostajali kod kue. Svaki egzodus bio je odvajanje, i odabir neuklopljenih. Dvonoac je poeo da veruje svojim svetenicima. Verovao je u legendu o izgubljenom domu. Verovao je da ga je Bion dotakao kletvom gladi. Kako bi drugaije mogli da objasne krik koji im je muio srce? Kako da objasne tiskanje mladih, suze - sem kao Boansku e. Bila je jedna zelena planeta s one strane sredita, i bila je zrela za napuklu auru ljudskog semena. Bilo je lansirno polje, i brod, i uzavrela gomila, i ograda sa uvarima da bi drugi ostali napolju. Mukarac i devojka stajali su pored ograde, i bliila se zora. On joj je dotakao ruku i gledao u senke lansirnog mesta. "Neemo ga nai, Marka", rekao je tiho. "Nikada ga neemo nai." "Veruje u legendu, Terise?" proaptala je ona. "U Rajsku Planetu? Ona je tamo gore. Ali, nikada je neemo nai." "Pa zato onda mora da je trai?" "Mi smo prokleti, Marka." Tiina je potrajala, a onda je ona protisnula: "Moe se nai. Gospod Bion je obeao..." "Gde je to zapisano, Marka?" hladno se podrugnuo. "U srcu ene." Teris se glasno nasmejao. "I ta taj zapis u srcu kae?" Ona se okrenula da se zagleda u tamnu senku broda naspram sivog neba. "Kae: 'Kad ovek bude zadovoljan - bez svog izgubljenog raja - kada se pomiri sa tim - Bion e mu oprostiti, i pokazati nam put kui'." On je silovito mahnuo rukama ka zvezdama koje su bledele na zapadu. "Nae, Marka. One su nae! Mi smo ih osvojili." "eli li ih?" On se ljutito ukoio i mrko pogledao senku na njenom licu. "Ti... muka mi je od tebe. Ti si oklevalo." "Ne!" Silovito je zatresla glavom. "Ne!" Uhvatila mu je ruku kad je on ustuknuo jedan korak. "Volela bih da mogu da idem! elim da idem, uje li?" "ujem", odbrusio je. "Ali ne moe, pa nema svrhe priati o tome. Nije ti dobro, Marka. Drugi te ne bi pustili na brod." Odmakao se jo jedan korak. "Volim te", rekla je uspanieno. Okrenuo se i sapliui krenuo ka nebeskoj koiji. "Volim te!" Poeo je da tri, a onda jurnuo u sprint. On se plai, pomislila je trijumfalno. Plai se da se vrati. Plai se da je suvie voli. "Nikad ga nee nai!" zavritala je za njim. "Ne moe ga nai tamo gore! Ovde je - ba ovde!"

48

Ali je on bio izgubljen u gomili koja se muvala oko broda. Brod je otvorio vratnice. Brod je gutao ljude, dvoje po dvoje. Brod je progutao Terisa i svemirsku posadu. Onda je zatvorio usta i rignuo plamen iz raketa. Ona je uzdahnula i klonula uz stub ograde. Drala se za njega jecajui, dok je straar nije oterao. Raketa je urlala svemirsku pesmu. Devojka je strgla svoju venanu narukvicu i bacila je u jarak. Onda je otila kui da spremi deci doruak. Ja sam tka svemira. Ja sam trgovac novim tkaninama u obrascu fluksa za petosvemirske kontinuume. Sluim dvonoca koji me je sagradio, makar mu je srce ogrezlo u paklu. Jednom, u svemiru, jedan ovek me je pogledao i tiho promrmljao: "Ti si krst na koji mi sami sebe razapinjemo." Ali ga je velika glad gurala dalje - ka kraju svemira. I sreo je svetove gde su njegovi preci iveli, i gde su njegovi mirni roaci jo uvek iveli u simbiozi sa svojim susedima. Neki od svetova bili su civilizovani, neki varvarski, a neki su bili arheoloka groblja. Moji nomadi, na licima su nosili izraz progonjenosti dok su ponovo istraivali rubove galaksije gde je ovek ve hodio, ostavljajui svoje stope i svoju decu koja trae mir. Galaksija je bila puna. Gde je sad mogao da ode? Video sam panini oaj na njihovim licima kad bi se, nakon sputanja, domoroci pojavili i utivo ih pozdravili, ili pokuali da ih ubiju, ili im se klanjali, ili samo pobegli i sakrili se. Nomadi su vrebali pored svojih brodova. Planeta sa prepunim gradovima nije bila mesto za lutalicu. Gledali su mnoga lica civilizacije ogorenim, samotnikim pogledom. Gde su bile nove planete? Preko velike praznine do galaksije Andromede? Predaleko da brodovi odu. Van u Magelanove oblake? Ve poseeni. Gde, onda? Slepo je pipao, taj dvonoac. Zaboravio je put kojim su njegovi preci doli, i stalno ga je ponovo prelazio, nalazio ga kako vijuga posvuda. Mogao je samo da besciljno skoi dalje, i kad stigne do granica svoje zalihe goriva - spusti se. Ako domoroci nisu mogli da ga snabdeju gorivom, morao je da ostane, i pokua da proe jo jedan ciklus rasta do zvezda na ve naseljenom svetu. Ali bi ciklus retko kad bio zavren. Nomadi su se meali sa lokalnim stanovnitvom; deca, hibridna deca, bila su manje ogrezla u glad od svojih otaca. Ponekad su gradili brodove za ekonomske svrhe, za trgovinu i razmenu - ali nikad za histerino irenje ka zvezdama. Nisu uli muziku sa Severnog Kraja Svemira, zov Lorelaj iz praznine. udnja je polako gasnula. Doli su do jedne planete. Domoroci su je zvali 'Zemlja'. Napustili su je obliveni hladnim znojem, i svemirski komandant prosuo je sebi mozak da odagna to seanje. Onda su nali jo jednu planetu koja je sebe zvala 'Zemljom' - i jo jednu i jo jednu. Ponovo su se smeili, znajui da nikada nee znati koja je bila pravi ovekov dom. Oseali su blizinu kraja. Nisu vie pevali stare pesme o zaboravljenom raju. I nije bilo svetenika meu njima. Pogledali su nazad na Mleni put, i on je bio njihov kraljevski put. Pogledali su napred, gde su ih samo rasute zvezde odvajale od meugalaktike pustoi - okeana praznine i smrti. Nisu se mogli predati njegovom konanom zagrljaju. Predugo su se borili, prenaporno radili da bi se voljno predali odumiranju. Ali aa njihovog ivota bila je razbijena. I doli su na krajnju granicu kopna. Nali su planetu sa jednim mesecom, sa zelenim umama, sa tankim oblacima koji su okruivali njeno zlatno i plavo telo na sunevoj svetlosti. Dah snenog kralja bio je beo na njenim polarnim kapama, i njena mora bila su mirno zelena. Spustili su se. Nasmeili su se kad su domoroci nazvali planetu 'Zemljom'. Mnoge planete polagale su pravo na istaknutost kao rodno mesto oveka. Meu domorocima bio je jedan zdepasti profesori - jo uvek ljudski, mada je blago evoluirao. U noi koja je usledila nakon sputanja nomada, sedeo je skupljen u fotelji, zurei u mravog dinovskog nomada ija je elava glava skoro dodirivala plafon profesorove biblioteke. Profesor je polagano zatresao glavom i uzdahnuo. "Ne mogu vas razumeti." "Ni ja vas", zatutnjao je nomad. 49

"Ovo je Zemlja - a vi neete da u to poverujete!" Div je prezrivo frknuo. "Koga briga? Je li ova mrvica u svemiru ispunjenje sna?" "Sanjali ste o izgubljenom zemaljskom raju." "Tako smo mislili. Ali, ko zna pravu enju sna? Gde mu je kraj? Njegov cilj?" "Mi smo svoj nali ovde na Zemlji." Div je prezrivo iskrivio usta. "Niste nali nita sem vae sopstvene samozadovoljne egzistencije. Vi ste zmija koja guta svoj rep." "Jeste li sigurni da i vi niste isti?" zapreo je uenjak. Div je stavio ruke na bokove i namrtio se na njega. Profesor je pobeleo. "To nije istina", zatutnjao je div. "Mi nismo nali nita. I gotovi smo. Ali, barem smo ili u potragu. Sada smo zavrili." "Ne vi. Posao je zavren. Vi moete da ivite ovde. I da budete ponosni na dobro obavljen posao." Div se namrtio. "Posao? Koji posao?" "Pa, ograivanje zvezda. Naseljavanje galaksije." Krupajlija je zurio u sagovornika sa uasnutou. "Pa", insistirao je uenjak, "uspeli ste, znate. Ko sada naseljava galaksiju?" "Ljudi kao ti." Dejstvo tih preih rei izmamilo je bolan uzdah profesoriu. Zastao je na dug trenutak dok nije shvatio njihovo puno znaenje. Zatim je klonuo. Utonuo dublje u fotelju. Nomadov smeh najednom je zatresao sobu. Okrenuo se od svoje rtve i posluio peharom finog pia. Iskapio ga je u jednom gutljaju i nasmeio se profesoru. Zadenuo je profesorovo pie pod miku, kicoki mahnuo za oprotaj i iskloparao u no. "Moja kristalna boca", pobunio se profesor apatom. Otiao je u krevet i pospano cvileo. Bojao se sutranjice koja je dolazila. Nomadi su se naselili na planeti zbog nedostatka goriva. alili su se na klimu i uporno odbijali da veruju da je to Zemlja. Bili su kavgadijska, razgalamljena gomila i esto im je bila potrebna psihoanaliza zbog njihovih raznih zloina. Privremena vlada postavljena je da se nosi sa tim problemom. Domoroci su zaboravili na vlade, i zvali su je 'komisija za socijalni rad'. Nomadi koji su bili samci oteli su domorodake ene. Ponekad bi ih oteli nekoliko, poto su bili od potentnijih. Zaeli su mnogo dece, i hibrid tree generacije postao je prvi diktator severnog kontinenta. Ja ram na kii. Nikada vie neu sluiti svog svetenika ovde na Zemlji. Nuklearna goriva su retka. Potrebna su za atomske bojeve glave koje sada jure tamo-amo preko Severnog pola. Pesnik - jedan od hibrida - napisao je besmrtne stihove kojima je oplakivao rat; i te stihove ispisali su na posmrtnoj medalji koju su dali njegovoj udovici. Tri zdepasta idealista sagradili su svemirski brod, ali su uhvaeni i obeeni zbog izdaje. Trometraki advokat koji ih je branio takoe je obeen. Lice sveta je tuno razvueno; a zvezde zazivajue trepu. Ali malo ljudi sada gleda na gore. Stvari su verovatno isto ovoliko loe i na sledeoj nastanjenoj planeti. Ja sam pauk koji je hodao preko svemira. Ja, svira bledom ponositom Gospodaru, video sam veliku glad, okusio njen crveni sjaj odraen u mojim kolima. Jo ne mogu da razumem. Ali oseam da ima onih koji razumeju. Video sam ponos na njihovim licima. Oni hodaju poput kraljeva. Roder Zelazni KJVALLL'KJE'K'KUTAJLLL'KJE'K (Roger Zelazny: 'Kjwalll'kje'k'koothailll'kje'k', 1973.) Poto su svi otili, izjave uzete, ostaci ostataka uklonjeni - mnogo kasnije, dok je no visila kasna, jasna, ista, sa svojim jarkim mnotvima sparenim u svom pulsiranju sa sveim tokom Golfske struje oko stanice, sedeo sam na sklopivoj stolici na maloj verandi iza svoje kuice, ispijajui konzervu piva i gledajui zvezde kako prolaze. Moja oseanja bila su jedna neugodna meavina, i nisam sasvim odluio ta da radim sa onim to je ostalo. Bilo je nezgodno. Mogao sam ponovo uiniti stvari urednim i istim tako to u odluiti da zaboravim male neobjanjivosti. Postigao sam ono to sam krenuo da obavim. Trebalo je samo da udarim 50

peat ZATVORENO na dosije u svojoj glavi, da odem, pokupim svoj honorar, i ivim sretno, relativno govorei, do kraja. Niko nikad ne bi saznao ili, to se toga tie, brinuo zbog malih stvari koje su mene jo uznemiravale. Nisam bio ni pod kakvom obavezom da gonim stvari preko ove take. Osim... Moda to jeste obaveza. Bar je ponekad to postajalo prisila, i mogli bi se, barem, upotrebom prijatnijeg termina, podmazati sopstveni pojmovi dunosti i slobodne volje. To? Posedovanje primatskog eonog renja, hou da kaem, sa dubokom brazdom radoznalosti koja ga proseca, pa ta bude bude. Ionako sam morao jo neko vreme da ostanem u okolini stanice, zbog ostavljanja utiska. Otpio sam jo jedan gutljaj piva. Da, eleo sam jo odgovora. Da ih bacim u tu bezdanu brazdu tamo gore. Mogao bih ipak jo malo pogledati unaokolo. Da, odluio sam, ba bih mogao. Povukao sam cigaretu i krenuo da je pripalim. Tada mi je plamen privukao panju. Zurio sam u tekui jeziak svetla, koji je osvetljavao dlan i zakrivljene prste moje leve ruke, podignute da ga zatiti od nonog povetarca. Izgledao je ist kao same zvezde, istopljena, puterasta stvar, dodirnuta oranom, sa plavim oreolom, mestimino izloeni fitilj je tinjao, polusakriven, kao dua. A onda je muzika poela... Muzika je najbolji izraz koji imam za to, zbog neke slinosti u osnovi, mada u stvari nije bilo nalik na bilo ta to sam ranije iskusio. Pre svega, nije bila zaista zvuna. Dolazila je u mene kao to dolazi seanje, bez pomoi spoljnog poticaja - ali bez tog kristalnog sloja samosvesti koji pretvara misli u priseanja, dodirujui ih vremenom - kao u snu. Tada, neto se otkailo, neto se otpustilo, moji oseaji su poeli da se kreu sa tim dejstvom. Ne emocije, nita tako odreeno, ve pre rastui oseaj euforije, obradovanosti, uenja, sve to sipano u zajedniko telo sa plimom u porastu. ta su rastui nizovi, ta su kombinacije - ta je ta stvar zaista bila - nisam znao. Bila je to intenzivna divota, divan intenzitet, u svakom sluaju, i ja sam bio deo nje. Bilo je kao da oseam neto to nijedan ovek nije osetio ranije, neto kosmiko, velianstveno, sveprisutno pa ipak po pravilu zanemarivano. I tek sam posebno neodreenim naporom, nakon jedva primeene odluke, trznuo prste svoje leve ruke, dovoljno da ih dovedem u sam plamen. Bol je istog trena prekinuo san; zatvorio sam upalja, skaui na noge, dok mi je hrpa nagaanja prolazila kroz glavu. Okrenuo sam se i potrao preko tog zujeeg vetakog ostrvceta, kreui ka maloj, tamnoj skupini zgrada u kojoj su bili muzej, biblioteka, kancelarije. Ali, ak i dok sam se kretao, neto mi je ponovo dolo. Samo ovog puta nije to bio sjajan, muzici nalik oseaj koji me dodirnuo nekoliko trenutaka ranije. Sada je to bio zlokoban, nadolazei strah koji nije bio nita manji i pored moje spoznaje da je iracionalan, uz pratnju ulnih izoblienja koja mora da su me naterala da se sapliem dok sam trao. Povrina po kojoj sam se kretao ritala se i njihala; zvezde, zgrade, okean - sve - napredovalo je i povlailo se u nasuminim, munim figurama napada. Pao sam nekoliko puta, podigao se, jurio dalje. Jedan deo razdaljine znam da sam prepuzao. Zatvaranje oiju nije mi pomoglo, jer je sve bilo izoblieno, pulsirajue, nestalno, i odvratno iznutra kao i spolja. Bilo je to samo nekoliko stotina metara, ipak, ta god znaci i nagovetaji mogli rei, i konano sam naslonio ruke na zid, dogurao se do vrata, otvorio ih, i proao unutra. Jo jedna vrata i bio sam u biblioteci. Godinama sam, inilo se, petljao da upalim svetlo. Doteturao sam se do stola, borio sa fijokom, iupao rafciger iz nje. Tada sam, na rukama i kolenima, steui zube, preao do terminala za pristup Informacijskoj mrei. Udarajui po kontrolnoj ploi konzole, uspeo sam da ukljuim prekidae koji su je oivljavali. Onda sam, jo na kolenima, drei rafciger obema rukama, skinuo levu pokrivnu plou sa terminala. Pala je na pod sa zvukom koji mi je zabio klinove u glavu. Ali, komponente su bile izloene. Tri male promene i mogao sam emitovati, neto to e konano zavriti u centrali. Bio sam odluan da napravim te izmene i poaljem dve najtetnije informacije koje sam mogao da pogodim, do mesta gde bi mogle biti konano izvuene u vezi sa neim dovoljno slinim, da jednog dana izazovu istragu, istragu koja bi dovela do unitenja onoga zbog ega sam ja trenutno bio muen. "Ozbiljno to mislim!" rekao sam glasno. "Prestani odmah! Ili u to uraditi!" ... I bilo je poput skidanja para neodgovarajuih naoara: izraena stvarnost. Digao sam se na noge, zatvorio plou. 51

Kao sledee sam odluio da popuim tu cigaretu koju sam prvobitno poeleo. Sa treim dimom, uo sam kako se spoljna vrata otvaraju i zatvaraju. Dr Bartelm, nizak, preplanuo, sed na vrhu glave i ilav, uao je u sobu, plavih rairenih oiju, jedne ruke delimino podignute. "Dime! ta nije u redu?" upitao je. "Nita", odgovorio sam. "Nita." "Video sam te kako tri. Video sam da si pao." "Aha. Odluio sam da dosprintam ovamo. Okliznuo sam se. Istegao mii. Sve je u redu." "emu urba?" "ivci. Jo sam napet, iritiran. Morao sam da trim ili tako neto, da to izbacim iz sebe. Odluio sam da otrim i uzmem neku knjigu. Neto da itam dok ne zaspim." "Ja ti mogu dati sredstvo za smirenje." "Ne, u redu je. Hvala. Radije ne bih." "ta si to radio sa mainom? Ne treba da se zezamo sa..." "Otpala je ploa kad sam proao pored nje. Samo sam hteo da je zarafim." Mahnuo sam rafcigerom. "Oni rafii za pridravanje mora da su se olabavili." "Oh." Sagnuo sam se i postavio je na mesto. Dok sam zavrtao rafove, telefon je zazvonio. Bartelm je preao do stola, pritisnuo dugme za spoljnu vezu i javio se. Trenutak kasnije, rekao je: "Da, samo trenutak", i okrenuo se. "Za tebe je." "Stvarno?" Ustao sam, krenuo do stola, uzeo slualicu, istovremeno stavljajui rafciger natrag u fijoku i zatvarajui je. "Halo?" upitao sam. "U redu", rekao je glas. "Mislim da je bolje da porazgovaramo. Hoete li sada doi da se vidimo?" "Gde ste?" "Kod kue." "U redu. Doi u." Spustio sam slualicu. "Ipak mi na kraju ne treba ta knjiga", rekao sam. "Idem malo do Androsa." "Prilino je kasno. Jesi li siguran da moe?" "Ma, sada se oseam odlino", rekao sam. "Izvini to sam te zabrinuo." Izgledalo je da se opustio. Barem, klonuo je i blago se nasmeio. "Moda bih ja trebalo da uzmem to za smirenje", rekao je. "Sve to se desilo... Zna ve. Preplaio si me." "Pa, desilo se ono to se desilo. Sada je gotovo, obavljeno." "U pravu si, naravno... Pa, kako god bilo, dobro se provedi." Okrenuo se ka vratima i ja sam ga sledio napolje, gasei svetlo u prolazu. "Laku no, onda." "Laku no." Krenuo je natrag prema svojim prostorijama, a ja sam otiao do pristana, odluio se za Izabelu, uao. Nekoliko trenutaka kasnije iao sam prema tamo, jo uvek se pitajui. Radoznalost se na kraju moe pokazati kao nain prirode da rei problem naseljenosti. Bilo je to prvog maja - ne ba tako davno, mada se tako ini - kada sam sedeo u zadnjem delu anka kod 'Kapetana Tonija' na Ki Vestu, s desne strane, blizu kamina, pijui jedno od svojih sezonskih piva. Bilo je malo posle jedanaest, i otprilike sam ocenio da se ovo moe otpisati, kada je Don uao kroz velika otvorena prednja vrata lokala. Pogledao je uokolo, pogled mu je preao preko mene, primetio je slobodnu stolicu pored prednjeg oka anka, zauzeo je, i naruio neto. Bilo je isuvie ljudi izmeu nas, i grupa se vratila na pozornicu u zadnjem delu prostorije iza mene i poela jo jednu svirku, sa glasnom stvari za zagrevanje. Tako smo, neko vreme, samo sedeli tamo - pitajui se, valjda. Nakon deset do petnaest minuta, ustao je i otiao do toaleta, prolazei pored druge strane anka. Nedugo zatim, vratio se, prolazei s moje strane. Osetio sam njegovu ruku na ramenu. "Bile!" rekao je. "Otkud ti ovde?" 52

Okrenuo sam se, pogledao ga, nasmeio se. "Sem! Dobri Boe!" Rukovali smo se. "Preglasno je ovde da se pria," rekao je potom. "Hajdemo negde drugde." ""Dobra ideja." Ja aljem jednu boinu estitku godinje. Umesto potpisa, na njoj je spisak etiri bara i gradova u kojima postoje. Na Uskrs, prvi maj, letnju dugodnevicu i No vetica, sedim u tim barovima, od devet do ponoi. Nikad ne propustim dva zaredom. Kao ni Don Vol. Uvek, gde god da odem, plaam gotovinom, zato to ne postojim - zvanino. Za mene nema kreditne kartice, izvoda iz knjige roenih, ili pasoa. Nekoliko godina ranije, kada je sve i svako bilo dokumentovano i beleeno, ja sam bio deo projekta Meunarodne Banke Podataka. Zakaila me bolest nosa i promaja u nogama - neto mi je tu smrdelo pa sam reio da dam petama vetra - u poslednjem trenutku. Tako da sam pocepao svoje buene kartice, promenio lice, i izaao iz postojanja. Nije, naravno, bilo ba tako jednostavno. Ali sam iskoristio prednost svog poloaja; upotrebio sam svoje posebne vetine. Razradio sam stvari veoma paljivo. Postoji stvarni svet, koji je oko nas, u nama, a postoji i njegov analog, koji postoji u banci podataka. Ovaj drugi je dosledno priblian onom prvom, uz zapanjujue obilje preciznih detalja. Postoje, naravno, mnoge take u kojima je taj lik manje nego savren. Ne snima se i ne opisuje se ba sve sa totalnom preciznou. Postoje pravila tolerancije, ugraena u sistem. Znam to, zato to sam pomogao da se ubace tamo. Postoje i naini da informacija bude primljena u sistem sredstvima razliitim od normalnih kanala za unos, sredstvima koje obavetena osoba moe ak iskoristiti da uspostavi privremeni identitet. To znam iz istog razloga. A zato? Zato sam ovde, radije nego i ovde i tamo? Pretpostavljam da sam odabrao ovaj nain ivota, rtvujui stvarne koristi programiranog stanja - a ima ih mnogo - zato to sam mrzeo onog drugog tipa: lik, parodiju mene - ekonomski, medicinski, drutveno, mentalno, sve merljivo - koji bi igrao po binarnom valceru kao lutka na navijanje sa naslikanim osmehom dok ne stane, kada bi i to bilo zabeleeno i spojeno sa Velikom Statistikom. A mrzim ga zato to se bojim da bih lako mogao postati on, sa smekom predvidljivim kao krivulja na grafikonu. Tako da sada moram da preivljavam oko rubova stvari; a Don, koji predvodi drugu najveu detektivsku agenciju na svetu, jedan je od naina koje koristim. Nakon nekog vremena, nali smo se na mranom i pustom delu plae, miriui slankasti dah oceana, sluajui ga, i oseajui poneku kapljicu. Zastali smo, i pripalio sam cigaretu. "Da li si znao da Floridska struja svake godine pronosi vie od dva miliona tona uranijuma pored ovog mesta?" upitao me je. "Poteno reeno, nisam", odgovorio sam mu. "Pa, pronosi. ta zna o delfinima?" "To je ve bolje", rekao sam. "Oni su divna, prijateljski nastrojena stvorenja, tako dobro prilagoena svojoj sredini da ne moraju da je zaseru da bi vodili ivot u kakvom, izgleda, uivaju. Veoma su inteligentni, spremni na saradnju, i izgleda da im potpuno nedostaje bilo kakva zloba. Oni..." "To je dosta." Podigao je ruku. "Sviaju ti se delfini. Znao sam da e to rei. Ponekad me podsea na njih - pliva kroz ivot, ne ostavljajui trag, donosei stvari meni." "Daj mi dovoljno ribe. To je sve." "Nekoliko hiljada za ovo, sa pomakom navie u skladu sa komplikovanou. Ali, trebalo bi da bude relativno lako, da-ili- ne stvar, i da te ne uposli suvie dugo. Prilino je blizu, u stvari, i incident je tek nekoliko dana star." "Oho! O emu se radi?" "Voleo bih da oslobodim grupu delfina od optube za ubistvo", rekao je. Ako je oekivao da neto kaem, bio je razoaran. Razmiljao sam, seajui se novinskog izvetaja od prole nedelje. Dva plivaa odevena u ronilaku opremu bila su ubijena u jednom od podmorskih parkova istono odatle, a istovremeno su neke veoma udne aktivnosti delfina primeene u toj istoj oblasti. Ljude je izujedalo i delove im tela progutalo neto to je imalo izgled vilice priblinu Tursiopsu Truncotosu, flaonosom delfinu, uobiajenom posetiocu a ponekad i stanovniku tih parkova. Dotini park u kojem se incident desio bio je potom zatvoren do daljnjeg. Nije, koliko sam se seao, bilo svedoka napada, i nisam naiao na daljnje lanke. "Ozbiljan sam", rekao je on konano. 53

"Jedan od tih tipova bio je kvalifikovani vodi koji je poznavao oblast, zar ne?" Razvedrio se, tamo u mraku. "Jeste", potvrdio je. "Majkl Tornli. Povremeno je tezgario kao vodi. Bio je stalno zaposlen kod 'Beltrejn Procesinga'. Obavljao je podvodne opravke i radio na odravanju njihovih postrojenja za ekstrakciju. Bivi mornariar. ovek- aba. Izuzetno kvalifikovan. Onaj drugi momak bio je njegov suvozemni prijatelj sa Androsa. Rudi Majers. Izali su zajedno u udno vreme, zadrali se prilino dugo. U meuvremeno, nekoliko delfina je vieno kako kidaju odande, brzo. Preskoili su 'zid', umesto da prou kroz ustave. Drugi su koristili normalne izlaze. Ti su treptali ukljueno-iskljueno kao ludi. Za nekoliko minuta, u stvari, ini se da je svaki delfin u parku otiao. Kada je jedan od zaposlenih otiao da potrai Majka i Rudija, naao ih je mrtve." "Otkud ti u svemu tome?" "Institutu za delfinoloke studije ne svia se loa slika koju u tampi dobija njihov predmet istraivanja. Oni tvrde da nikada nije bilo dokazanih sluajeva neizazvanog napada delfina na ljudsko bie. Stalo im je da ovo ne bude zabeleeno kao jedan od njih, ako zaista nije." "Pa, nije stvarno ustanovljeno. Moda je neto drugo to uinilo. A i uplailo delfine." "Nemam pojma", primetio je on, palei svoju cigaretu. "Ali, nema tome mnogo da je ubijanje delfina konano, irom sveta, proglaeno protivzakonitim, i da je pionirski rad ljudi kao to je Lili poeo da biva cenjen, sa projektom stvarno velikog obima pokrenutim za razumevanje tog stvorenja. Doli su do nekih zapanjujuih rezultata, to mora da zna. Nije vie u pitanju pokuaj da se pokae da li je delfin inteligentan koliko i ovek. Ustanovljeno je da su oni visoko inteligentni - mada njihovi umovi rade po drastino drugaijem principu, tako da verovatno nikada ne moe biti pravog poreenja. To je osnovni razlog za postojanje stalnih komunikacionih problema, a i stvar koje je javnost prilino svesna. Kada se sve to uzme u obzir, naem klijentu se ne sviaju zakljuci koji bi se mogli izvesti iz ovog incidenta - naime, da bi mona, rasprostranjena stvorenja tog reda inteligencije mogla postati neprijateljski raspoloena prema oveku." "Pa te je Institut unajmio da to proveri?" "Ne zvanino. Potraili su me zato to itava stvar lii na moju vrstu ispitivanja, koliko i na nauno. Uglavnom je, ipak, to bilo zbog urgiranja jedne male bogate starice koja bi jednog dana mogla svoje bogatstvo ostaviti Institutu: gospoe Lidije Barns, biveg predsednika Drutva prijatelja delfina - grupe graana koja je lobirala za delfinski zakon pre mnogo godina. Ona, u stvari, plaa moju cenu." "I, kakvo si mesto u itavoj toj slici namenio meni?" "Beltrejnu e trebati zamena za Majkla Tornlija. Misli li da bi mogao dobiti taj posao?" "Moda. Kai mi jo neto o 'Beltrejnu' i parkovima." "Pa", nastavio je on, "pre otprilike jedne generacije dr Spens, sa Hartvela, pokazao je da titanijum hidroksid stvara hemijsku reakciju koja odvaja uranilske jone iz morske vode. Tada je to bilo isuvie skupo, i tek posle mnogo godina stigao je Semjuel Beltrejn sa svojom tehnikom razdvajanja, osnovao malu kompaniju, i brzo je pretvorio u veliku, sa stanicama za ekstrakciju uranijuma posvuda du ovog dela Golfske struje. Mada je njegov proces bio potpuno ist, govorei sa stanovita ivotne sredine, krenuo je u posao u vreme kada je pritisak javnosti na industriju bio takav da je neki gest ekoloke brige bio prilino obavezan. Uloio je, dakle, mnogo novca, opreme i radnih sati u uspostavljanje etiri podmorska parka u blizini ostrva Andros. Deo koralnog grebena ini jedan od njih posebno atraktivnim. Dobio je i lepe poreske olakice na sve to. Mada zasluene, ja bih rekao. Saraivao je sa ljudima iz Delfinskog prouavanja, i za njih su postavljene laboratorije u parkovima. Svaka od etiri oblasti bila je zatvorena soninim 'zidom' - zavesom koja titi sve u njima, u smislu veih stvorenja. Sem ljudi i delfina. Na nekoliko odreenih taaka, 'zid' je opremljen 'zvunim ustavama' - parom soninih zavesa, razmaknutih nekoliko metara - kojima se rukuje pomou jednostavne kontrole postavljene na dno. Delfini su sposobni da naue jedan drugog kako se to koristi, i sasvim su dobri u zatvaranju vrata za sobom. Dolaze i odlaze, poseujui laboratorije kad ele, uei od istraivaa, i, rekao bih, uei istraivae." "Stani", rekao sam. "A ta je s ajkulama?" "One su bile prve uklonjene iz parkova. Delfini su ak pomogli da budu isterane. Ima vie od decenije otkad je izbaena i poslednja." "Jasno mi je. Kakvog uticaja kompanija ima na voenje parkova?" "U stvari, nikakvog. Sada samo servisiraju opremu." "Da li mnogo ljudi iz 'Beltrejna' rade i kao vodii u parkovima?" "Nekoliko, povremeno. Oni su blizu oblasti, dobro je poznaju, i imaju sva neophodna znanja." 54

"Voleo bih da vidim sve dosadanje medicinske izvetaje - ukoliko ih je bilo." "Imam ih ovde, skupa sa fotografijama tela." "ta je sa onim sa Androsa - Rudijem Majersom? ta je on radio?" "Bio je obuen za bolniara. Radio je u nekoliko domova za stare. Privoen par puta zbog optubi da je potkradao pacijente. Optuba jednom povuena. Drugi put dobio uslovnu. Otprilike, nakon toga bio je na crnoj listi za te poslove. Bilo je to pre est do sedam godina. Od tada, radio je razne sitne poslove i dosije mu je ist. Radio je na ostrvu tokom nekoliko poslednjih godina, u nekoj vrsti bara." "ta podrazumeva pod 'nekom vrstom bara'?" "Ima dozvolu samo za alkohol, ali slui i droge. Mada je daleko bogu iza nogu, pa niko nije pravio frku." "Kako se to mesto zove?" "ikarni." "ta to znai?" "Malo lokalnog folklora. ikarni je neka vrsta duha sa drvea. Nestanog. Kao vilenjak." "Dovoljno pitoreskno, rekao bih. Zar nije Andros mesto gde ivi Marta Milej, fotograf?" "Jeste." "Njen sam oboavalac. Volim podvodnu fotografiju, a njene su uvek dobre. U stvari, uradila je nekoliko knjiga o delfinima. Da li se neko setio da nju upita za miljenje o ubistvima?" "Nije bila tu." "Oh... Nadam se da e se uskoro vratiti. Voleo bih da je upoznam." "Onda, uzee posao?" "Da, ba mi treba sada." Posegnuo je u jaknu, izvukao teak koverat, dodao mi ga. "Tu su ti kopije svega to imam. Nepotrebno je rei..." "Nepotrebno je rei", ponovio sam. "ivot vodencveta bie venost prema njihovom." Ubacio sam je u svoju jaknu i okrenuo se. "Videemo se", rekao sam. "Ve odlazi?" "Imam mnogo posla." "Sretno, onda." "Hvala." Otiao sam levo a on desno, i to je tada bilo to. Stanica Jedan bila je neto kao nervni centar oblasti. Naime, bila je vea od ostalih postrojenja za ekstrakciju i obuhvatala je terensku kancelariju, nekoliko laboratorija, biblioteku, muzej, dispanzer, boravine prostorije, i neto rekreacionih sredstava. Bila je vetako ostrvo, fiksirana platforma nekih dvesta metara u preniku, i nadzirala je i servisirala osam drugih postrojenja u toj oblasti. Bila je nadogled Androsa, najveeg Bahamskog ostrva, i ako vam se dopada mnogo vode oko vas, a meni se dopada, mogli biste nai da je to smirujue i ne malo privlano. Nakon obilaska i upoznavanja prvog dana, saznao sam da su moje dunosti otprilike jedna treina rutine i dve treine reagovanja na okolnosti. Rutinski deo bio je inspekcija i preventivno odravanje. Ostalo su bile nepredviene opravke i rad na zamenama - opte stvari podvodnog majstorisanja kad god se ukae potreba. Dr Leonard Bartelm, Oblasni direktor, bio je taj koji me je doekao i proveo unaokolo. Prijatan, nizak tip koji je, kako se inilo, uivao da pria o svom poslu, sredovean, udovac. Stanica Jedan bila mu je dom ve skoro pet godina. Prva osoba sa kojom me je upoznao bio je Frenk Kael, na koga smo naili u glavnoj laboratoriji dok je jeo sendvi i ekao na neki test da se zavri. Frenk je progutao zalogaj i nasmeio se, ustao, i rukovao se sa mnom dok je Bartelm objanjavao: "Ovo je novi radnik, Dejms Medison." Bio je taman, sa poneto sedih tu i tamo, nekoliko bora koje su naglaavale stroge linije vilice i obraza, sa zaetkom stomaine iznad pojasa. "Drago mi je da ste doli", rekao je. "Obratite panju na lepo stenje, i donesite mi, tu i tamo, poneku granu korala. Dobro emo se slagati." 55

"Frenkov hobi je sakupljanje minerala", objasnio mi je Bartelm. "Izloba u muzeju je njegova. Proi emo tuda za nekoliko minuta i moi ete je videti. Prilino zanimljiva." Klimnuo sam glavom. "U redu. Zapamtiu. Videu ta mogu da vam naem." "Znate neto o tome?" upitao me je Frenk. "Poneto. Bio sam pomalo sakuplja kamenja." "Pa, biu vam zahvalan." Dok smo odlazili, Bartelm je primetio: "On zarauje neto para sa strane, prodajui uzorke na izlobama dragog kamenja. Ja bih pomislio na to pre nego to mu pruim isuvie, u smislu svog slobodnog vremena, ili uzoraka." "Aha." "Ono to hou da kaem jeste da mu, ako se u to upustite na vie nego privremenoj osnovi, treba jasno dati na znanje da hoe procenat." "Shvatam. Hvala." "Nemojte me pogreno shvatiti", dodao je. "Dobar je on momak. Samo je malo rastresen." "Koliko je ve ovde?" "Oko dve godine. Geofiziar. Veoma solidan." Onda smo zastali pored spremita za opremu, gde sam upoznao Endija Dimsa i Pola Kartera; onaj prvi, visok i pomalo zlokobnog izgleda zbog krabotine oiljaka na levom obrazu, koje puna brada nije sasvim skrivala; drugi, visok, svetloput, glatkog lica i negde izmeu punakog i debelog. istili su neke tankove kada smo uli, obrisali ruke, pruili ih meni, i rekli da im je drago to smo se upoznali. Obojica su radili iste poslove koje u i ja raditi, kod kojih normalna popunjenost osoblja podrazumeva nas etvoricu i rad u parovima. etvrti je bio Pol Valons, trenutno napolju sa Ronaldom Dejvisom, ovekom koji se brinuo za amce, zamenjujui komplet instrumenata u plutai za uzorke. Pol je, kako sam saznao, bio Majkov partner, i njih dvojica bili prijatelji jo iz mornarikih dana. Ja u vei deo vremena raditi sa njim. "Uskoro e i sam biti sveden na ovo alosno stanje", primetio je Karter dok smo odlazili. "Uivaj u jutru. Beri rue." "Ti si nesretan zato to se tako vulgarno znoji", primetio je Dims. "Kai to mojim lezdama." Dok smo prelazili ostrvce, Bartelm je primetio da je Dims bio najsposobniji podvodni ovek kojeg je ikada sreo. iveo je neko vreme u jednom od mehur-gradova, izgubio enu i erku u katastrofi Rumokoa II, i doao gore da ostane. Karter je stigao sa Zapadne obale pre oko pet meseci, odmah nakon razvoda ili rastanka o kojem nije eleo da pria. Bio je zaposlen kod tamonjeg 'Beltrejna' i samo je traio premetaj. Bartelm me je proveo kroz drugu laboratoriju, koja je tada bila prazna, tako da sam mogao da se divim velikoj, osvetljenoj karti mora oko Androsa, na kojoj su zrnca svetla ukazivala na razmetaj i stanje sprava to su odravale sonine 'zidove' oko parkova i stanica. Video sam da smo okrueni razgranienjem koje je obuhvatalo i najblii park. "U kojem je dolo do nesree?" upitao sam. On se okrenuo i prouavao moje lice, a onda pokazao, uperivi prst u na park. "Dogodilo se to tamo, malo vie unutra", rekao je. "Prema severoistonom delu parka. ta si uo o tome?" "Samo izvetaj na vestima", odgovorio sam. "Je li otkriveno neto novo?" "Ne, Nita." Vrhom prsta, pratio sam obrnuto 'L' svetala koja su ocrtavala oblast. "Nema rupa u 'zidu'?" pitao sam. "Nije bilo kvarova opreme ve due vreme." "Misli li da je to bio delfin?" Slegao je ramenima. "Ja sam hemiar", rekao je, "a ne strunjak za delfine. Ipak, stekao sam utisak, iz svega to sam proitao, da ima delfina i delfina. Prosean delfin izgleda sasvim mirno, sa inteligencijom, mogue je, ravnom naoj. Oni bi takoe trebalo da slede istu staru krivulju normalne distribucije - veina njih u sredini, nekoliko kretena na jednom kraju, nekoliko genija na drugom. Moda je to uradio neki slaboumni delfin koji nije bio odgovoran za svoje postupke. Ili delfin Raskoljnikov. Veina onoga to se zna o njima dolazi od prouavanja prosenog pripadnika vrste. Statistiki, u relativno kratkom vremenu koliko 56

takva istraivanja traju, mora biti tako. ta mi zaista znamo o njihovim psihikim abnormalnostima? Nita, stvarno." Opet je slegao ramenima. "Tako da, da, mislim da je to mogue", zavrio je. Tada sam mislio na mehur-grad i neke ljude koje nikad nisam sreo, i zapitao se da li se delfini ikada oseaju loe, krivo, i gadno kao Pakao zbog iega to su uradili. Poslao sam tu misao nazad odakle je i dola, ba dok je on izgovarao: "Nadam se da nisi zabrinut...?" "Znatieljan", rekao sam. "Ali me i briga. Naravno." Okrenuo se i, dok sam ga sledio do vrata, rekao: "Pa, mora zapamtiti da je to bilo dosta daleko prema severozapadu, u samom parku. Mi nemamo nita to radi tamo, tako da tvoje dunosti ne bi trebalo da te odvedu bilo gde blizu mesta gde se to desilo. Drugo, tim iz Instituta za delfinoloke studije pretrauje itavu oblast, ukljuujui i na aneks ovde, podvodnom opremom za detekciju. Tree, do daljnjega e biti postavljen stalni sonarni skener oko bilo koje oblasti gde neko od naih ljudi treba da zaroni - a kavez za ajkule i podvodna dekompresiona komora nose se pri svakom dubljem ronjenju, za svaki sluaj. Ustave su sve zatvorene, dok se ovo ne sredi. A dobie i oruje - dugaku metalnu cev sa punjenjem i aurom - koja bi trebalo da sredi besnog delfina ili ajkulu." Klimnuo sam glavom. "Dobro", rekao sam kad smo krenuli ka sledeoj skupini zgrada. "Sa tim se oseam mnogo bolje." "Ionako bih uskoro i sam krenuo o tome", rekao je. "Samo, traio sam najbolji nain da zaponem. I ja se oseam bolje... Ovaj deo ine kancelarije. Trebalo bi da su sada prazne." Otvorio je vrata i sledio sam ga kroz: stolove, pregrade, ormane za arhivu, kancelarijske maine, hladnjake za vodu - nita neuobiajeno - i, kao to je on rekao, sasvim pusto. Proli smo glavnim prolazom i kroz vrata s druge strane, gde smo proli uzanim prolazom koji ga je odvajao od susedne zgrade. Uli smo u nju. "Ovo je na muzej", rekao je. "Sem Beltrejn je mislio da bi bilo lepo da imamo i jedan mali, da ga pokazujemo gostima. Pun je morskih stvari, a ima i nekoliko modela nae opreme." Klimajui glavom, razledao sam unaokolo. Barem modeli opreme nisu dominirali, kao to sam oekivao. Pod je bio pokriven zelenim tapisonom spolja i iznutra, i minijaturna verzija same stanice zauzimala je stolasti ram blizu prednjih vrata, sa svom opremom ispod nje otkrivenom. Police na zidu iza nje drale su vee verzije nekih od bitnijih komponenti, obeleenih pasusom- dva objanjenja i istorije. Bio je tu i jedan starinski top, dva rama za svetiljke, nekoliko kopi za pojas, neto novia i neke zarale alatke izloene u blizini, pokupljene sa neke vekovima stare lae koja je, sudei po propratnom natpisu, jo leala na dnu nedaleko od stanice. Na suprotnom zidu bili su kosturi morskih stvorenja, sa nekoliko veih postavljenih na ramove napred, popraeni obojenim skicama verzije sa mesom i perajama, od ribica do delfina, sa maketom ajkule u prirodnoj veliini, zbog koje sam odluio da se vratim i paljivije je pogledam kad budem imao vie vremena. Bio je tu i veliki odeljak koji je sadrao minerale Frenka Kaela, uredno poslagane i obeleene, odvojene od riba prozorom, a nad njima je bio pomalo nespretan ali ipak privlaan akvarel sa naslovom Panorama Majamija, sa imenom KAEL navrljanim u donjem uglu. "Oho, Frenk slika", rekao sam. "Nije loe." "Ne, to je njegove ene, Linde", odgovorio mi je. "Upoznae je kroz nekoliko trenutaka. Trebalo bi da je tu pored nas. Ona vodi biblioteku i brine se za sav inovniki posao." Potom smo proli kroz vrata koja su vodila u biblioteku, gde sam sreo Lindu Kael. Sedela je za stolom, piui, i digla pogled kad smo uli. Izgledala je kao da je u srednjim dvadesetim godinama. Kosa joj je bila dugaka, izbledela od sunca, skupljena natrag, drana nalom ukraenom draguljima. Plave oi, na izduenom licu sa razdvojenom bradom, blago nagore povijen nos, posutost pegicama, i neto veoma belih, veoma ravnomernih zuba pokazalo se kad ju je Bartelm pozdravio i upoznao nas. "... Kad god vam zatreba neka knjiga", rekla je. Pogledao sam police, sanduke, maine. "Drimo dobre kopije standardnih referentnih dela koja mnogo koristimo", dodala je. "Mogu dobiti faksimilske kopije i svega ostalog, ukoliko mi se narui dan ranije. Ima nekoliko polica opte beletristike i lakih stvari tamo." Pokazala je policu pored prozora. "Tu su i one zbirke kaseta, vama zdesna, veinom podvodni zvuci - glasovi riba i slino, za deo stalnog prouavanja koje obavljamo za Nacionalnu naunu zadubinu - a poslednji red je muzika, za nae sopstveno uivanje. Sve je u katalogu ovde." Ustala je i pljesnula po kutiji za fascikle, i pokazala na klju prilepljen s jedne strane. "Ako hoete neto da uzmete a ovde nema nikoga, bila bih vam zahvalna da zapiete broj predmeta, svoje ime i datum u ovu knjigu." Pogledala je svesku na obodu svog stola. "A ako elite bilo ta da zadrite due od nedelju dana, molim vas 57

da me obavestite. Tu je i kutija s alatom u donjoj fioci, ako vam zatrebaju papagajke. Ne zaboravite samo da ih vratite. To pokriva sve ega mogu se mogu trenutno setiti", dodala je. "Imate li pitanja?" "Slikate li mnogo ovih dana?" upitao sam. "Oh", uskliknula je, ponovo sedajui, "videli ste moju panoramu? Bojim se da je komiluk jedini muzej u koji u ikada dospeti. Praktino sam odustala. Znam da nisam toliko dobra." "Prilino mi se svidelo." Iskrivila je usta. "Kad budem starija i mudrija i negde drugde, moda u ponovo probati. Uradila sam sve to sam htela sa vodom i obalama." Nasmeio sam se, jer nisam mogao vie da smislim ta da kaem, a i ona je. Onda smo otili, a Bartelm mi je dao ostatak jutra slobodno da se smestim u svoju kuicu, koja je bila boravite Majkla Tornlija. Otiao sam i obavio i to. Nakon ruka, otiao sam da radim sa Dimsom i Karterom u spremitu za opremu. Kao rezultat toga, zavrili smo ranije. Poto je jo bilo prerano da se misli na veeru, ponudili su da me odvedu na plivanje da vidim potonuli brod. Bio je nekih etiri stotine metara na jug, van 'zida', moda dvadeset hvati duboko - ono to je od njega ostalo - i sablastan, kao to takve stvari uvek jesu, u drhtavim zrakcima svetla koje smo uperili. Razbijen glavni jarbol, slomljen prednji, deo dasaka palube i smrskane ograde vidljiv iznad mulja, unezverena horda ribica koje smo uznemirili u onome ta su god radile unutar i blizu olupine, delimina zavesa trave koju navlai i povlai struja, i to je sve to je ostalo od neijih nada za uspeno putovanje, napora nekog brodograditelja, i, mogue je, i nekih ljudi iji su poslednji utisci bili oluja ili ma, a zatim sivo, plavo, zeleno, naglo otputanje opruga, hladnoa. Ili su moda stigli do Androsa i na veeru, kao mi, kasnije. Jeli smo u onoj vrsti lokala koji ima crveno-bele karirane stolnjake i blizu je obale, koje se sve ljudskom rukom stvoreno dralo, poto je unutranjost Androsa bila natrpana movarama mangrova, umama mahagonija i smreke, grlicama, patkama, prepelicama, golubovima i ikarnijima. Hrana je bila dobra; ja sam bio gladan. Sedeli smo jo neko vreme, puei i priajui. Jo nisam sreo Pola Valonsa, ali bio sam odreen da radim s njim sledeeg dana. Pitao sam Dimsa kakav je. "Krupan tip", odgovorio je, "otprilike tvoje veliine, samo zgodan. Malo zakopan. Dobar ronilac. On i Majk odlazili su svakog vikenda, ili u tetu po itavim Karibima. Imali su, kladim se, po devojku na svakom ostrvu." "Kako on... podnosi stvari?" "Prilino dobro, rekao bih. Kao to sam kazao, malo je zakopan, ne pokazuje oseanja. Majk i on bili su godinama prijatelji." Karter je tada uskoio. "Jedan od onih prokletih delfina", rekao je. "Nije uopte trebalo da ponemo da se zezamo s njima. Jedan od njih mi je jednom doao odispod, prokleto malo mi je falilo da dobijem kilu." "Razigrani su", primetio je Dims. "Nije mislio nita loe." "Ja mislim da jeste. A ona njihova glatka koa podsea me na mokar balon. Odvratno!" "Ima predrasude. Oni su razigrani kao kuii. To ti je verovatno od nekakvog seksualnog kompleksa." "Sranje!" rekao je Karter. "Oni..." Poto sam ja zapoeo o tome, oseao sam obavezu da promenim temu, pa sam upitao da li je tano da Marta Milej ivi u blizini. "Da", potvrdio je Dims, hvatajui ansu. "Ima svoju kuicu oko etiri milje niz obalu odavde. Veoma fino, koliko znam, mada sam je video samo s vode. Njena sopstvena luica. Ima hidrokrilo, jedrilicu, poteno velik brod sa kabinom, i par malih jakih glisera. ivi sama u dugakoj, niskoj zgradi nad samom vodom. Nema ak ni puta do tamo." "Odavno se divim njenom radu. Voleo bih jednom da je upoznam." Zatresao je glavom. "Kladim se da nee. Ona ne voli ljude. ak joj ni telefon nije u imeniku." "teta. Zna li se zato je takva?" "Pa..." 58

"Ima deformaciju", objasnio je Karter. "Sreo sam je jednom, u vodi. Bila je usidrena, a ja sam prolazio na putu do jedne od stanica. Bilo je to pre nego to sam saznao za nju, pa sam priao, tek da se pozdravim. Ona je slikala kroz stakleno dno svog amca, i kad me je videla poela je da vriti i vie da odem, da plaim ribe. I zgrabila je ciradu i bacila je preko nogu. Ipak sam uspeo da vidim. Ona je zgodna ena, normalno izgleda od struka nagore, ali su joj bokovi i noge skroz izoblieni i runi. Bilo mi je ao to sam je postideo. I ja sam bio isto toliko postien, i nisam znao ta da kaem. Pa sam joj samo doviknuo 'Izvinite' i mahnuo i nastavio dalje." "uo sam da uopte ne moe da hoda", dodao je Dims, "mada bi trebalo da bude sjajna plivaica. Ja je nikada nisam video." "Da li joj se desila nekakva nesrea, znate li?" "Ne, koliko ja znam", odgovorio je on. "Napola je Japanka, a pria koju sam uo kae da je njena majka bila jedna od beba iz Hiroime. Nekakvo genetsko oteenje." "teta." "Jeste." Platili smo i krenuli natrag. Kasnije sam dugo leao budan, mislei na delfine, potopljene brodove, polu-ljude i Golfsku struju, koja mi je priala kroz prozor. Konano sam je posluao, i uzela me i otplovili smo zajedno u tamo, gde god to bilo, gde ona konano ode. Pol Valons bio je, kao to je Endi Dims rekao, otprilike moje veliine i zgodan, na taman, reklamaza-odeu nain. Jo dvadeset godina i verovatno e izgledati otmeno. Neki tipovi dobijaju na svim poljima. Izgleda da je Dims bio u pravu to se tie njegove zakopanosti. Nije bio neto priljiv, mada je to postizao a da ne ispada neljubazan. A to se njegovog ronilakog umea tie, nisam bio u stanju da ga potvrdim, jer nam je pripala obalska dunost, dok su Dims i Karter bili poslati do Stanice Tri. Natrag u spremite za opremu... Nisam mislio da je dobra ideja da ga pitam za njegovog pokojnog drugara, ili delfine, to me je u pogledu konverzacije prilino ograniilo na posao koji smo obavljali i nekoliko optih mesta. Tako je proteklo jutro. Nakom ruka, meutim, poeo sam da razmiljam unapred, razmatrajui planove za to vee. Ocenio sam da je on isto toliko dobar, kao i svako drugi, da ga pitam za pravac do ikarnija. Spustio je ventil koji je istio i zagledao se u mene. "Zato bi hteo da ode do tog umeza?" zapitao je. "uo sam da spominju to mesto", odgovorio sam. "Voleo bih da ga vidim." "Slue droge bez dozvole", rekao mi je. "Nema inspekcije. Ako voli te stvari, nema garanciju da ti nee uvaliti neko sranje koje je neki seoski idiot skuvao u svom klozetu." "Onda u se drati piva. Ipak bih voleo da vidim to mesto." Slegao je ramenima. "Nema ba mnogo da se vidi. Ali, evo..." Obrisao je ruke, iscepao jedan stari list sa pozadine zidnog kalendara, i na brzinu mi skicirao mapu. Video sam da je to malo unutar ostrva, prema pticama i mangrovama, kaljuzi i mahagoniju. Bilo je i neto junije od mesta gde sam bio prole veeri. Nalazilo se na potoku, sagraeno na stubovima nad vodom, rekao je, i mogao sam odvesti amac sve do doka koji je bio pored. "Mislim da u svratiti veeras", rekao sam. "Zapamti ta sam ti rekao." Klimnuo sam glavom dok sam spremao mapu. Popodne je prolo brzo. Nailo je okupljanje oblaka, kratka kia - oko etvrt sata - a onda se sunce vratilo da osui palube i ugreje upravo opran svet. Ponovo mi se radni dan rano zavrio, zahvaljujui injenici da je nestalo posla. Brzo sam se istuirao, obukao istu odeu, i otiao da vidim kako mogu dobiti amac na korienje. Ronald Dejvis, visok ovek proreene kose sa novoengleskim naglaskom, rekao je da mogu uzeti gliser Izabela; alio se na svoj artritis, i rekao mi da se dobro provedem. Klimnuo sam glavom, usmerio amac ka Androsu i otkaljucao, nadajui se da ikarni ubraja i hranu u svoje atrakcije, poto nisam hteo da se zaustavljam ni na kom drugom mestu. More je bilo mirno i galebovi su se obruavali i obrtali, promuklo kriui, dok sam ja irio krila svog traga preko njihovog stanita. Nisam, u stvari, imao pojma ta traim. Nije mi se dopadalo da tako operiem, 59

ali nisam imao alternative. Nisam imao liniju napada. Ova nije imalo za ta da se uhvati. Odluio sam, stoga, da sakupim onoliko informacija koliko mogu, onoliko brzo koliko je mogue. Brzina je uvek izgledala posebno bitna kad nisam imao pojma ta bi se to moglo ohladiti. Andros se uveao preda mnom. Orijentisao sam se prema mestu gde smo jeli prethodne veeri, a onda potraio ue potoka koje mi je Valons skicirao. Trebalo mi je nekih deset minuta da ga naem, i smanjio sam gas i polako preao njegov izuvijani tok. Povremeno bih uoio grubi put koji je iao du obale sa moje leve strane. Lie je polako postajalo sve gue i konano sam ga potpuno izgubio iz vida. Na kraju su mi se grane srele nad glavom, zatvarajui me na nekoliko minuta u aleju preranog sumraka, pre nego to se potok opet proirio, poveo me iza okuke, i pokazao mi mesto kakvo mi je bilo opisano. Krenuo sam do doka, gde je nekoliko drugih amaca bilo vezano, privezao se, iskrcao, i pogledao okolo. Zgrada meni zdesna - jedina zgrada, sem jedne male upe - jeste se prostirala iznad vode, bila na drvenoj konstrukciji, i bila toliko iskrpljena da sam sumnjao da je ostalo ita od originalnog materijala. Pored nje bilo je parkirano pola tuceta vozila, i izbledeli znak je oznaavao mesto kao IKARNI. Gledajui levo, dok sam napredovao, mogao sam videti da je put koji me je pratio bio u boljem stanju nego to bih pomislio. Ulazei, na nekih pet metara od sebe otkrio sam divan ank od mahagonija, koji je izgledao kao da potie sa nekog broda. Bilo je osam do deset stolova tu i tamo, nekoliko njih zauzeto, a sa desne strane bara bila su vrata sa zavesom. Neko iznad njih bee naslikao grub oreol od oblaka. Priao sam baru, postajui njegov jedini stanovnik. Barmen, debeljko kojem je brijanje bilo potrebno jue kao i prekjue, spustio je novine i priao mi. "ta e biti za vas?" "Dajte mi pivo", zatraio sam. "I mogu li dobiti neto za jelo?" "Samo trenutak." Malo se udaljio, i proverio mali friider. "Sendvi sa ribljom salatom?" upitao je. "Vai." "Dobro. Jer, to je sve to imamo." Sastavio ga je, doneo ga, i natoio mi moje pivo. "To sam va amac uo, zar ne?" zapitao je. "Tano." "Na odmoru?" "Ne. Upravo sam poeo da radim na Stanici Jedan." "Oh. Ronilac?" "Da." Uzdahnuo je. "Onda ste vi zamena za Majka Tornlija. Jadan ovek." Vie volim re 'naslednik' nego 'zamena' u tim situacijama, jer onda ljudi manje izgledaju kao osigurai. Ipak, klimnuo sam potvrdno glavom. "Da, uo sam za sve to", rekao sam. "teta." "esto je navraao ovamo." "I to sam uo... kao i da je tip sa kojim je dolazio radio ovde." Klimnuo je glavom. "Rudi. Rudi Majers", rekao je. "Radio je ovde nekoliko godina." "Bili su dosta dobri prijatelji, a?" Odmahnuo je glavom. "Ne posebno", odgovorio je. "Samo su se poznavali. Rudi je radio tamo pozadi." Pogledao je zavesu. "Znate ve." Klimnuo sam potvrdno glavom. "Glavni vodi, vii medicinski oficir, i glavni pera boca", dodao je sa lanom veselou. "Jeste li zainteresovani...?" "ta je specijalitet kue?" "Ruiasti raj", odgovorio je. "Fino je." 60

"ta ima?" "Malo za plutanje, malo za dizanje, lepa svetla." "Moda sledei put", rekao sam. "Jesu li on i Rudi esto ili zajedno na plivanje?" "Ne, to je bio jedini put. Jeste li zabrinuti?" "Nisam ba srean zbog toga. Kad sam prihvatio ovaj posao, niko mi nije rekao da bih mogao biti pojeden. Je li Majk ikada rekao neto o neuobiajenoj morskoj aktivnosti ili neto slino?" "Ne, nije koliko se ja seam." "A ta je sa Rudijem? Je li on voleo vodu?" Zagledao se u mene, trudei se oko poetka mrtenja. "Zato pitate?" "Jer mi je palo na pamet da bi to moglo neto znaiti. Ako se interesovao za takve stvari, a Majk naiao na neto neuobiajeno, mogao ga je odvesti da to vidi." "Kao ta?" "Otkud ja da znam? Ali, ako je naao neto, a to je bilo opasno, voleo bih da znam za to." Mrtenje je nestalo. "Ne", rekao je. "Rudija to ne bi interesovalo. Ne bi izaao napolje da pogleda ni ako bi udovite iz Loh Nesa proplivalo ovuda." "Pitam se zato je onda iao?" Slegao je ramenima. "Nemam predstavu." Imao sam oseaj da bih, kad bih ga bilo ta jo upitao, mogao samo da upropastim nae divno slaganje. I tako sam pojeo, popio, platio i otiao. Sledio sam potok natrag do otvorene vode i krenuo juno du obale. Dims je rekao da je oko etiri milje u tom pravcu, raunajui od restorana, i da je to duga, niska zgrada na samoj vodi. U redu, nadao sam se da se vratila sa tog puta koji je Don spomenuo. Najgore to bi mogla da uradi bilo je da mi kae da odem. Ali je znala strano mnogo stvari koje bi vredelo uti. Poznavala je oblast i poznavala je delfine. eleo sam njeno miljenje, ako ga je imala. Jo je bilo dosta dnevne svetlosti na nebu, mada se vazduh inio malo hladnijim, kada sam uoio malu dragu na odgovarajuoj razdaljini; smanjio sam gas, i okrenuo ka njoj. Da, to je bilo to, delom pozadi i na levo, sagraeno uz strmu uzbrdicu i sa prednjim dokom koji je trao nad vodu. Nekoliko amaca, od kojih jedan na jedra, ljuljukalo se pored njega, zatieno dugakom, belom krivinom lukobrana. Krenuo sam unutra, nastavljajui da usporavam, i proao do unutranje take lukobrana. Video sam je da sedi na doku, i ona je videla mene i posegnula za neim. Onda mi se izgubila iz vida dok sam prilazio s druge strane zdanja. Ugasio sam motor i privezao amac uz najzgodniji pristan, pitajui se svakog trenutka da li e se ona pojaviti sledeeg, sa kukom za amce u ruci, spremna da odbije uljeze. To se ipak nije dogodilo, pa sam se iskrcao i popeo uz nagib koja me doveo do vrha. Ona je upravo zavrila nametanje dugake, iroke suknje, koja mora da je bila ono za im je posegnula. Nosila je gornji deo bikinija, i sedela je na samom doku, blizu ivice, nogu podvuenih van pogleda pod zeleni, beli i plavi tampani tekstil. Kosa joj je bila duga i veoma crna, oi tamne i krupne. Crte su joj bile pravilne, sa jasnim orijentalnim oblikom, od one vrste za koju nalazim da je izuzetno privlana. Zastao sam na vrhu nagiba, odmah se oseajui nelagodno im sam joj sreo pogled. "Zovem se Medison, Dejms Medison", rekao sam. "Radim na Stanici Jedan. Nov sam tamo. Mogu li da doem na trenutak?" "Ve jeste", odgovorila je. Onda se nasmeila, ispitivaki. "Ali, moete prii i ostatak puta i dobiti svoj trenutak." I jesam, a dok sam napredovao ona se zagledala u mene. To me je uinilo krajnje samosvesnim, to je stanje koje sam mislio da sam svladao ubrzo nakon puberteta; i kada sam ve hteo da skrenem pogled, ona je rekla: "Marta Milej - tek da ovo bude potpuno upoznavanje", i ponovo se nasmeila. "Ve dugo se divim vaem radu", rekao sam, "mada je to samo deo razloga to sam svratio. Nadao sam se da mi moete pomoi da se oseam sigurnije na svom poslu." "Ubistva", rekla je. "Da. Tano. Vae miljenje. Voleo bih da ga ujem." 61

"Dobro. Moete ga uti", rekla je. "Ali, ja sam bila na Martiniku kada su se ubistva desila, i moji podaci potiu samo iz novinskih izvetaja i jednog telefonskog razgovora sa prijateljem iz IDS-a. Na osnovu godina poznanstva, godina provedenih fotografiui ih, igrajui se sa njima, poznavajui ih - volei ih - ne verujem da je mogue da bi delfin ubio ljudsko bie. Ta pomisao je u suprotnosti sa svim mojim iskustvom. Iz nekog udnog razloga - moda nekog delfinskog koncepta bratstva samosvesne inteligencije - ini se da smo im mi dosta vani, toliko vani da ak verujem da bi jedan od njih radije sam umro pre nego da vidi jednog od nas ubijenog." "Znai da odbacujete ak i ubistvo u samoodbrani od strane delfina?" "Mislim tako", rekla je, "mada tu nemam injenice na koje bih mogla da ukaem. Meutim, to je vanije, u okvirima vaeg stvarnog pitanja, jeste to da su ubistva na mene ostavila utisak kao veoma nedelfinska ubistva." "Kako to?" "Ne mislim da bi delfin upotrebio svoje zube na nain koji je itava stvar opisana. Kako je delfin napravljen, njegov rostrum - ili kljun - sadri stotinu zuba, a ima ih osamdeset osam u njegovoj donjoj vilici. Meutim, ukoliko upadne u borbu sa, recimo, ajkulom ili kitom, ne koristi ih za ujedanje ili paranje. On ih stegne, to pravi veoma vrstu alatku, i koristi svoju donju vilicu, koja je prilino isturena, da udara u svog protivnika. Prednji deo lobanje dosta mu je debeo, a sama lobanja dovoljno velika da apsorbuje ogromne okove od udaraca zadatih na taj nain - a to su udarci ogromne snage, jer delfini imaju veoma snane vratne miie. Sasvim su sposobni da ubiju ajkulu, udarajui je do smrti. Pa ak i da dozvolimo kao pretpostavku da je delfin mogao da uradi tako neto, on ne bi grizao svoje rtve. On bi ih prebio." "A zato se niko iz Delfinolokog instituta nije pojavio u javnosti i rekao to?" Uzdahnula je. "Jesu. Mediji ak nisu ni iskoristili izjavu koju su im dali. Oigledno, niko nije smatrao da je ta pria dovoljno vana da zasluuje dodatak." Konano je skrenula pogled sa mene i zagledala se preko vode. "Mislim da je njihova nebriga za tetu prouzrokovanu davanjem samo jedne prie prezira vredna ak i vie od namerne zlobe", rekla je. Osloboen na trenutak njenog pogleda, spustio sam se da sednem na ivicu doka, tako da su mi noge visile sa strane. Bila je dodatna neugodnost da stojim i gledam nadole na nju. Pridruio sam joj se u gledanju preko drage. "Cigaretu?" upitao sam je. "Ne puim." "Smem li ja?" "Samo napred." Pripalio sam jednu, povukao dim, razmislio na tren, a onda upitao: "Imate li ideju kako su se ubistva mogla desiti?" "Mogla je to biti ajkula." "Ali, godinama nije bilo ajkula u toj oblasti. 'Zidovi'..." Nasmejala se. "Postoji koliko hoete naina na koje je ajkula mogla da ue", rekla je. "Pomeranje dna, koje je otvorilo tunel ili procep ispod 'zida'. Privremeni kratak spoj u jednom od projektora, koji nije primeen - ili trajan, sa kratkim spojem negde u monitorskom sistemu. to se toga tie, frekvencije koje koristi 'zid' trebalo bi da budu ekstremno neugodne mnogim varijantama morskog ivota, ali ne neizbeno i fatalne. Mada bi ajkula obino izbegavala 'zid', jedna je mogla biti naterana, silom gurnuta nekim poremeajem, a onda se nala zarobljena unutra." "Ima u tome neega", rekao sam. "Da... Hvala vam. Niste me razoarali." "Ja bih pomislila da jesam." "Zato?" "Sve to sam uradila bilo je da sam pokuala da skinem sumnju sa delfina i ukaem na mogunost da unutra postoji ajkula. Rekli ste da elite da vam kaem neto zbog ega ete se oseati sigurnije u svom poslu." Opet sam osetio nelagodu. Imao sam udan, iracionalan oseaj da ona nekako zna sve o meni i da u tom trenutku igra neku igru. 62

"Rekli ste da ste upoznati sa mojim radom", nastavila je iznenada. "Da li to ukljuuje i dve knjige sa slikama delfina?" "Da. Uivao sam i u vaem tekstu." "Nije ga bilo ba mnogo", rekla je, "i ve je prolo nekoliko godina. Moda je bilo previe udljivo. Odavno nisam pogledala te stvari, koje sam tamo rekla..." "Smatrao sam ih vanredno odgovarajuim za temu - mali zenoliki aforizmi za svaku fotografiju." "Moete li se setiti jednog?" "Da", odgovorio sam, poto mi je jedan odjednom naiao, "seam se snimka delfina u skoku, gde ste uhvatili njegovu senku nad vodom i imali kao potpis: 'U odsustvu odraza, koji bogovi...'" Ona se na trenutak nasmejala. "Dugo vremena sam mislila da je to moda previe ljupko. Kasnije, ipak, kada sam bolje upoznala svoje subjekte, shvatila sam da nije." "esto sam se pitao kakvu vrstu religije ili religioznih oseanja bi oni mogli posedovati" rekao sam. "To je bio zajedniki elemenat svim ljudskim plemenima. Reklo bi se da se neto u tom smislu pojavljuje svaki put kada se dostigne odreeni nivo inteligencije, da bi se snalazilo sa onim stvarima koje su joj jo van dohvata. Zbunjen sam pitanjem oblika koji bi to moglo imati meu delfinima, ali prilino zaintrigiran idejom. Kaete da imate neke ideje o tome?" "Mnogo sam razmiljala dok sam ih posmatrala" odgovorila je, "pokuavajui da analiziram njihov karakter u okvirima njihovog ponaanja, njihove fiziologije. Da li su vam poznata dela Johana Hojzinge?" "Maglovito", odgovorio sam. "Godine su prole otkad sam itao Homo ludensa, a i to mi se inilo grubom skicom za neto to nikada nije uspeo da do kraja osmisli. Ali, seam se njegove osnovne premise, kao na primer da se kultura javlja kao nekakva sublimacija instinkta za igru, elemenata svetih izvedbi i sveanih takmienja koji traju neko vreme u razvijajuim institucijama, moda uvek ostajui prisutni na nekom nivou - mada se njegova analiza zaustavila pre modernih vremena." "Da", rekla je. "Instinkt za igru. Gledajui ih kako se poigravaju, esto mi se inilo da, onako dobro prilagoeni svojoj okolini, delfini nikada nisu imali potrebu da izgrade sloene drutvene institucije, tako da bi, ta god da su u tom smislu imali, to bilo mnogo blie ranijim situacijama koje je razmatrao Hojzinga ivotnim uslovima punim stalnog uputanja u njihovu verziju sveanih izvedbi i takmienja." "Igra-religija?" "Ne ba tako jednostavno, mada mislim da je to deo slike. Problem ovde lei u jeziku. Hojzinga je s razlogom koristio latinsku re ludus. Za razliku od grkog jezika, koji je imao razliite rei za lenarenje, za uestvovanje u takmienjima, za provoenje vremena na razne naine, latinski je odrazio bazino jedinstvo svih tih stvari i objedinio ih u jedan koncept pomou rei ludus. Delfinsko razlikovanje igre i ozbiljnosti oigledno je razliito od naeg, kao to se nae razlikuje od grkog. U naem razumevanju rei ludus, meutim, u naoj sposobnosti da shvatimo da moemo objediniti primere aktivnosti iz irokog spektra uzoraka ponaanja razmatrajui ih kao oblike igre, imamo bolju osnovu za pretpostavku kao i za tumaenje." "I na taj nain ste izvukli zakljuak o njihovoj religiji?" "Nisam, naravno. Imam samo nekoliko pretpostavki. Vi kaete da nemate nikakvu?" "Pa, kad bih morao da pogaam, da izvuem neto iz vazduha, rekao bih neka vrsta panteizma moda neto srodno manje kontemplativnim oblicima budizma." "Zato 'manje kontemplativnim'?" upitala je. "Sva ta aktivnost", rekao sam. "Oni ak ni ne spavaju odistinski, zar ne? Moraju redovno da odu do povrine da bi udahnuli. Tako da se stalno kreu. Kada bi to oni bili u stanju da pod koralnim ekvivalentom bo-drveta plutaju bilo koje due vreme?" "Kakav mislite da bi va um bio da nikada ne spavate?" "Nalazim da je to prilino teko zamisliti. Ipak, mislim da bi mi posle nekog vremena to bilo prilino neugodno, sem ukoliko..." "Sem ukoliko - ta?" "Sem, pretpostavljam, ukoliko bih se uputao u povremena sanjarenja." "Mislim da bi to moglo biti sluaj sa delfinima, mada sa kapacitetima mozga kakve oni poseduju ne mislim da bi to morala da bude periodina stvar." "Nisam vas sasvim pratio." "Mislim da su dovoljno opremljeni da to rade istovremeno sa drugim razmiljanjem, pre nego u seriji." 63

"Hoete rei da uvek pomalo sanjaju? Uzimaju svoje mentalne odmore, svoja oputanja, postrance u vremenu, na taj nain?" "Da. I mi to radimo, iako u ogranienom obimu. Uvek postoji malo pozadinskog miljenja, malo mentalne buke dok se mi brinemo za one misli koje su nam najpree u svesti. Nauimo da to potiskujemo, nazivajui to koncentracijom. To je, u jednom smislu, proces spreavanja sebe da sanjamo." "I vi vidite delfina kao nekoga ko sanja i istovremeno nastavlja sa svojim normalnim mentalnim poslom?" "Na neki nain, da. Ali ja i samo sanjanje vidim kao neto drugaiji proces." "Na koji nain?" "Nai snovi su veinom vizuelni po prirodi, jer su nai budni ivoti prvenstveno vizuelno orijentisani. Delfin je, s druge strane..." "... akustiki orijentisan. Da. Ako uzmemo taj efekat konstantnog sna i zasnujemo ga na neurofiziolokoj strukturi koju oni imaju, ini se da bi se oni mogli brkati uivajui u vlastitoj popratnoj muzici." "Manje-vie, da. A zar ne bi to ponaanje moglo biti svrstano meu ludus?" "Jednostavno, ne znam." "Jedan oblik ludusa, koji su Grci naravno videli kao posebnu aktivnost, dajui mu ime dijagoga, najbolje se prevodi kao mentalna rekreacija. Muzika je svrstavana u tu kategoriju, i Aristotel je u svojoj Politici razmatrao korist koju se moe izvui iz nje, konano zakljuujui da muzika moe doprineti vrlini tako to e uiniti telo jakim, podrati odreeni etos, i omoguiti nam da uivamo u stvarima na pravi nain - ta god to znailo. Ali, razmatrajui akustino sanjarenje u toj svetlosti - kao muziku varijantu ludusa pitam se, zar ne bi moglo zaista podravati odreeni etos i gajiti odreeni nain uivanja u stvarima?" "Moda, ukoliko to bude zajedniki doivljaj." "Jo uvek nemamo prave ideje o znaenju mnogih njihovih zvukova. Pretpostavimo da vokalno izraavaju neki deo tog doivljaja?" "Moda, uz vae druge premise." "Onda je to sve to imam", zakljuila je ona. "Nastojim da uoim religiozno znaenje u spontanim izrazima dijagoge. Vi, naravno, ne morate misliti tako." "I ne mislim. Prihvatio bih to kao fizioloku ili psiholoku neophodnost, ak ga i posmatrao - kako ste vi predloili - kao oblik igre, ili ludusa. Meutim, nema naina da saznam da li takva muzika aktivnost zaista predstavlja religiozno izraavanje, te za mene lopta tu prestaje da se kotrlja. U ovoj taki, mi ne razumemo odista njihov etos ili njihov poseban nain gledanja na ivot. Koncept toliko stran i sloen, kao ovaj koji ste izloili, njima bi bilo nemogue da komunikacijom prenesu nama, ak i da je jezika barijera mnogo tanja nego to sada jeste. Sem nalaenja nekog naina da uemo u njih, da to i sami saznamo, ne vidim kako tu moemo shvatiti religiozna oseanja, ak i ukoliko je svaka od vaih ostalih pretpostavki tana." "Vi ste, naravno, u pravu", rekla je ona. "Zakljuak nije nauan ako ga nije mogue demonstrirati. Ja ga zaista ne mogu demonstrirati, jer je to samo oseaj, pretpostavka, intuicija - i samo u tom duhu je nudim. Meutim, posmatrajte ih nekad u njihovoj igri, sluajte zvuke koje e prihvatiti i vae ui. Razmislite o tome. Pokuajte da to osetite." Nastavio sam da zurim u vodu i nebo. Ve sam saznao sve to sam doao da saznam i ostatak je bio samo glazura, ali nisam uivao u takvom desertu ba svaki dan. Tada sam shvatio da mi se devojka svia i vie nego to sam mislio da e mi se svideti; da sam postao prilino fasciniran dok je priala, i to ne samo zbog teme. I tako sam, delimino da produim stvari a delimino zato to sam bio iskreno znatieljan, zatraio: "Samo napred. Recite mi ostatak. Molim vas." "Ostatak?" "Vidite religiju ili neto tog nivoa. Kaite mi kakva mislite da ona mora da izgleda." U prvi mah je oklevala. "Ne znam", rekla je najzad. "to se vie pretpostavki gomila, to sve blesavije poinje da izgleda. Ostanimo na ovom." Ali bi me to ostavilo sa malo toga da kaem, osim 'Hvala vam' i 'Laku no'. Stoga sam ugurao um unutar parametara koje bee postavila, i jedna od stvari koje su mi pale na pamet bila je Bartelmovo pominjanje normalne distribucione krivulje u vezi sa delfinima. "Ako, kao to pretpostavljate", poeo sam, "oni stalno izraavaju i tumae sebe i svoj univerzum kroz neku vrstu podsvesne snopesme, ini se da iz toga sledi da su, kao i u svim stvarima, neki od njih bolji 64

u tome od drugih. Koliko moe biti Mocarta, ak i u rasi muziara? ampiona, u naciji sportista? Ako se svi oni igraju religiozne dijagoge, mora se zakljuiti da su neki, ipak, vrhunski igrai. Da li bi oni bili svetenici ili proroci? Bardovi? Sveti pevai? Da li bi oblasti u kojima oni borave bila svetilita, sveta mesta? Delfinski Vatikan ili Meka? Lurd?" Ona se nasmejala. "Sada ste vi preterali, gospodine... Medison." Pogledao sam je, pokuavajui da vidim neto ispod naizgled zabavljenog izraza kojim se suoila sa mnom. "Rekli ste mi da razmislim o tome", nastavio sam. "Da pokuam da to osetim." "Bilo bi udno da ste u pravu, zar ne?" Klimnuo sam potvrdno glavom. "I verovatno itekako vredno hodoaa", dodao sam, ustajui, "kad bih samo mogao da naem prevodioca. Hvala vam na trenutku koji sam vam uzeo i ostalima koje ste mi sami dali. Da li bi vam smetalo da jo neki put navratim?" "Bojim se da u imati prilino mnogo posla", odgovorila je ona. "Shvatam. Pa, zahvalan sam za ono to ste mi dali. Laku no, onda." "Laku no." Otiao sam niz nagib do glisera, ukljuio motor, izveo ga pored lukobrana i krenuo ka sve tamnijem moru, osvrnuvi se samo jednom, u nadi da u otkriti na ta me to tano podseala, sedei tamo, gledajui preko valova. Moda na Malu sirenu, ocenio sam. Nije mi mahnula zauzvrat. Ali, bio je sumrak, i moda nije primetila. Vrativi se u Stanicu Jedan, osetio sam se dovoljno inspirisanim da krenem do kancelarije/muzeja/biblioteke da vidim ta bih mogao pokupiti u pogledu materijala za itanje koji ima veze sa delfinima. Preao sam preko ostrvceta i kroz prednja vrata, prolazei senkom obavijene modele i izloke muzeja i skrenuo desno. Otvorio sam vrata. Svetlo je bilo upaljeno u biblioteci, ali je bila prazna. Na spisku sam naao nekoliko knjiga koje nisam proitao, pa sam ih iskopao, prelistao, odluio se za dve, i krenuo da ih upiem. Dok sam to radio, vrh stranice sveske privukao mi je pogled jednim od imena upisanih tamo: Majk Tornli. Pogledao sam datum i video da se radi o danu pre njegove smrti. Zavrio sam upisivanje svog materijala i odluio da vidim ta je on to uzeo da ita na vee pre svoje pogibije. Pa, da ita i slua. Bile su upisane tri stvari, a prefiks jednog od brojeva ukazivao je da je u pitanju traka. Za knjige se ispostavilo da su laki popularni romani. Kada sam, meutim, proverio traku, obuzelo me je veoma udno oseanje. Nije bila muzika, ve jedna od traka sa podruja morske biologije. Itekako. Da budemo precizni, bio je to snimak zvukova kita ubice. ak i moje peako poznavanje materije bilo je dovoljno ali, da budem dvostruko siguran, proverio sam u jednoj od knjiga koje sam imao uz sebe. Da, kit ubica je nesumnjivo bio najvei neprijatelj delfina, i dobrano pre jedne generacije sprovoeni su eksperimenti u Mornarikom podmorskom centru u San Dijegu - koristili su se snimljeni zvukovi kita ubice radi zaplaivanja delfina, da bi se razvila sprava koja e ih strahom udaljiti od mrea za tune, gde su esto bivali nenamerno kasapljeni. Zato bi Tornli to uopte bilo potrebno? Korienje toga u vodootpornoj spravi za emitovanje objasnilo bi neobino ponaanje delfina u parku u vreme kada je on ubijen. Ali, zato? Zato ba ta stvar? Uradio sam ono to uvek radim kada sam zbunjen: seo i pripalio cigaretu. Mada mi je ovo inilo jo oiglednijim da stvari nisu ono to su izgledale u vreme ubistava, takoe me nagnalo da razmotrim tobonju prirodu napada. Pomislio sam na fotografije tela koje sam video, medicinske izvetaje koje sam proitao. Ujedeni. vakani. Cepani. Arterijsko krvarenje, desna karotida... Prekinuta kucavica; brojne povrede ramena i grudi... Po Marti Milej, delfin to ne bi tako obavio. Ipak, koliko sam se seao, njihovi mnogobrojni zubi, mada ne veliki, bili su otri kao igle. Poeo sam da listam po knjigama, traei fotografije vilice i zuba. Onda mi je naila misao, sa mranim, vie nego informativnim prizvucima: Postoji kostur delfina u susednoj sobi. 65

Gnjeei cigaretu, ustao sam, proao kroz vrata u muzej i poeo da traim prekida za svetlo. Nije bio uoljiv. Dok sam ga traio, zauo sam kako se vrata sa druge strane sobe otvaraju. Okreui se, video sam Lindu Kael kako prelazi preko praga. Sa sledeim korakom, pogledala je u mom pravcu, sledila se, i priguila poetak vriska. "Ja sam, Medison", rekao sam. "Izvinite to sam vas preplaio. Traim prekida za svetlo." Nekoliko sekundi je prolo. "Oh", rekla je. "Tamo dole na pozadini izloka. Pokazau vam." Prela je do prednjih vrata, posegnula iza jednog modela komponente. Svetlo se upalilo, i ona se nervozno nasmejala. "Iznenadili ste me", rekla je. "Radila sam do kasno. Neuobiajeno, ali nagomilao mi se posao. Izala sam malo na vazduh i nisam vas videla da ulazite." "Naao sam knjige koje sam traio", rekao sam, "ali hvala vam to ste mi nali prekida." "Rado u vam ih upisati." "Ve sam to uradio", rekao sam, "ali sam ih ostavio unutra, jer sam hteo jo jednom da pogledam izlobu pre nego to odem kui." "Oh. Pa, ja sam ba htela da zatvorim. Ako hoete da jo malo ostanete, pustiu vas da vi to uradite." "Kako se to obavlja?" "Samo iskljuite svetla i zatvorite vrata - ovde ih ne zakljuavamo. Ja sam ve zatvorila prozore." "Svakako, uradiu to. ao mi je to sam vas prepao." "U redu je. Nema tete." Krenula je do prednjih vrata, okrenula se kad je dola do njih, i ponovo se nasmeila, ovog puta uspenije. "Pa, laku no." "Laku no." Moja prva pomisao bila je da nema znakova da je bilo kakav dodatni rad obavljen otkad sam uao poslednji put, moja druga bila je da se malo isuvie trudila da joj poverujem, a moja trea pomisao bila je prostaka. Ali, dokaz pudinga se nee ukvariti. Posvetio sam panju kosturu delfina. Donja vilica, sa svojim urednim, otrim zubima, fascinirala me je, a njena veliina bila je blizu da joj bude najinteresantnija osobina. Skoro, ali ne sasvim. Najinteresantnija stvar u vezi sa njom bila je injenica da su ice koje su je drale na mestu bile iste, nepotamnele, sjajne i svetlucave na krajevima, kao da su nedavno odseene - za razliku od njihove oksidiranije rodbine na svim ostalim mestima gde je kostur bio uvren icom. Stvar koja mi je bila interesantna u pogledu veliine bila je to je bila otprilike taman takva da je uini zgodnim runim orujem. I to je bilo sve. To je bilo dovoljno. Ali sam prstom dotakao maksilarne i predmaksilarne kosti, idui rukom natrag do rupe za vazduh; ocrtao sam rostrum; ponovo sam stisnuo vilicu. Zato, zaista nisam znao, bar za trenutak, dok mi se u glavu nije dounjala groteskna vizija Hamleta. Ili je to zaista bilo tako neprilino? Tada sam se prisetio jedne fraze Lorena Ajslija: "... Svi smo mi potencijalni fosili, koji u svojim telima nose grubosti ranijih postojanja, oznake sveta u kojem iva stvorenja teku iz jednog doba u drugo sa jedva vie konzistentnosti od oblaka." Doli smo iz vode. Ovaj momak kojeg sam stezao u njoj je proveo sav svoj ivot. Ali su nam obojici lobanje bile izgraene od kalcijuma, morskog proizvoda odabranog u ranijim danima i sada nepovratno dela nas; obe su bile kuita za velike mozgove - sline, ali razliite; obe su izgleda sadrale centar svesti, svesnosti, oseajnosti, sa svim popratnim uicima, jadima, i raspoloivim varijantama zakljuaka u pogledu postojanja koje je to podrazumevalo, koji su prolazili nekad kroz te male, vrste parie krenog karbonata. Jedina zaista znaajna razlika, odjednom sam osetio, nije bila u tome to je ovaj momak roen kao delfin a ja kao ovek, ve samo, pre, to sam ja jo iveo - veoma minorna stvar na vremenskoj skali na koju bejah zalutao. Povukao sam ruku, pitajui se nelagodno da li e moji ostaci ikada biti iskoriteni kao oruje za ubistvo. Nemajui daljnih razloga da budem tamo, pokupio sam svoje knjige, zatvorio, i otiao odatle. Vraajui se u svoju kuicu, poloio sam knjige na stoi pored kreveta i ostavio malo svetlo upaljeno. Opet sam izaao putem zadnjih vrata, koja su vodila na malu, relativno izdvojenu verandu, prijatno postavljenu na samu ivicu ostrvceta sa neometanim pogledom na more. Ali ba tada nisam zastajao da se divim pogledu. Ako mogu drugi da izau na vazduh, mogu i ja. 66

etao sam dok nisam naao odgovarajuu taku, klupicu u senci dispanzera. Tamo sam se smestio, prilino dobro sakriven, a ipak imajui pun pogled na kompleks iz kojeg sam malopre izaao. Dosta dugo sam ekao, oseajui se prostaki, ali svejedno gledajui. Dok su minuti nastavljali svoju paradu, doao sam blizu zakljuka da nisam bio u pravu, da je margina opreza istekla, da se nita nee desiti. Ali tada su se vrata na zadnjem kraju kancelarije - ona kroz koja sam ja uao prilikom mog prvog obilaska mesta - otvorila, i prilika nekog oveka se pomolila. Krenuo je ka najblioj obali ostrvceta, a onda otpoeo ono to bi izgledalo samo kao nastavljanje etnje du njegove ivice svakome ko bi ga tek tada primetio. Bio je visok, oko moje visine, to je prilino suzilo mogunosti, tako da mi je zaista bilo skoro nepotrebno da ekam i vidim ga kako ulazi u kuicu dodeljenu Polu Valonsu, i kako se trenutak kasnije unutra pali svetlo. Neto kasnije, bio sam u krevetu sa svojim knjigama o delfinima, razmiljajui o tome da, kako se ini, neki tipovi uspevaju na svim poljima; i zbunjujui se i udei se, sa iaenim sluajem koji mi je Don uvalio, to sam se ikada rodio da to ispravim. Sledeeg jutra, tokom bauljajue, kafotropne faze predsvesti, sapleo sam se o najprokletiji, najzastraujuiji elemenat u itavom sluaju. Ili, bolje reeno, prekoraio sam ga - moda ak i nagazio - pre nego to se njegovo postojanje prijavilo. Usledio je procenjujui period vremena, a tada mi je njegov mogui znaaj doao do pameti. Sagnuo sam se i pokupio ga: pravougaonik krute hartije, koverat, koji je izgleda bio gurnut ispod zadnjih vrata. Bar je leao blizu njih. Odneo sam ga do stola u kuhinjici, pocepao ga, izvukao i razvio hartiju koju je sadravao. Pijuckajui kafu, proitao sam nekoliko puta poruku napisanu velikim slovima: PRIVRENO UZ GLAVNI JARBOL OLUPINE, OKO TRIDESET SANTIMETARA ISPOD MULJA. To je bilo sve. To je bilo to. Ali sam odjednom bio potpuno budan. Nije u pitanju bila samo poruka, ma koliko, naravno, bila za mene intrigirajua, ve injenica da je neko mene odabrao za njenog primaoca. Ko? I zato? ta god to bilo - a bio sam siguran da jeste neto - bio sam veoma uznemiren injenicom da je neko svestan mojih neuobiajenih razloga da budem tu, sa neophodnim zakljukom da ta osoba zna isuvie o meni. Dlaice na vratu su mi se nakostreile, a ubodi adrenalina javili su mi se u udovima. Niko nije znao moje ime; znanje o njemu ugroavalo je moju egzistenciju. U prolosti, ak sam i ubijao da bih zatitio svoj identitet. Moj prvi impuls bio je da beim, da odbacim sluaj, reim se ovog identiteta i izgubim se na nain u kojem sam ve bio strunjak. Ali tada nikad ne bih saznao, nikad ne bih saznao kad, gde, kako, zato i na koji nain sam i sam bio prikaen, provaljen. I, to je najvanije, od strane koga. Takoe, razmatrajui ponovo poruku, nisam bio uveren da bi bekstvo bilo za mene kraj itave stvari. Jer, zar nije ovde bio u pitanju element iznude? Preutne ucene u impliciranom imperativu? Bilo je kao da poiljalac kae: Ja znam. Ja u pomoi. Ja u utati. Jer ima neto to e uraditi za mene. Naravno da u otii i ispitati olupinu, mada u morati da saekam da posao za taj dan bude obavljen. Nema svrhe nagaati ta bih mogao nai, mada u s tim baratati veoma paljivo. To mi je dalo itav dan da razmatram gde sam mogao pogreiti, i da procenim koji je najbolji nain da se branim. Protrljao sam svoj prsten, u kojem su spore smrti spavale, a onda ustao i otiao da se obrijem. Pola i mene bili su tog dana poslali do Stanice Pet. Standardna inspekcija i rad na odravanju. Dosadno, sigurno, rutinski. Jedva da smo se okvasili. Nije pokazivao da zna da ita spremam. U stvari, ak je zapoeo nekoliko razgovora. U jednom, upitao me: "Jesi li otiao do ikarnija?" "Jesam", odgovorio sam. "I ta misli o njemu?" "Bio si u pravu. umez." Nasmeio se i klimnuo glavom. "Jesi li probao neki od njihovih specijaliteta?" upitao je. "Samo sam popio nekoliko piva." "To je najsigurnije", sloio se. "Majk... moj prijatelj koji je poginuo... esto je iao tamo." "Oh?" 67

"Odlazio sam sa njim u poetku. On bi uzeo neto, a ja bih sedeo i pio i ekao da se povrati." "Nisi se i sam uputao u takve stvari?" Zatresao je odreno glavom. "Imao sam gadno iskustvo kada sam bio mlai. Preplailo me. U svakom sluaju, i on ih je imao tamo, mislim, nekoliko puta, u ikarniju. Odlazio je pozadi - tamo je neka vrsta arama. Jesi li ga video?" "Nisam." "Pa, imao je nekoliko loih dana tamo i posvaali smo se oko toga. Znao je da to prokleto mesto nema dozvolu, ali ga nije bila briga. Konano sam mu rekao da bi trebalo da dri sigurnu zalihu na stanici, ali se on brinuo zbog prokletih kompanijskih propisa protiv toga. to ja mislim da je bilo glupo. U svakom sluaju, konano sam mu rekao da moe da ide sam ako mu to toliko treba, a ne moe da saeka vikend da ode negde drugde. Ja sam prestao da idem." "A on?" "Tek nedavno", rekao je. "Na teak nain." "Oh." "Pa, ako se petlja s tim, kaem ti isto to sam rekao njemu: Dri svoju zalihu ovde, ako ve ne moe da saeka da ode negde dalje, gde je istije." "Zapamtiu", rekao sam, pitajui se tada da nije, moda, on nanjuio neto o meni i hrabrio me da prekrim kompanijska pravila da bi me se reio. To je, ipak, izgledalo malo previe nategnuto, malo previe paranoina reakcija s moje strane. I stoga sam je odbacio. "Je li imao jo koji lo dan?" upitao sam ga. "Mislim da jeste", odgovorio je. "Ne bih stvarno znao." I to je bilo sve to je imao da kae na tu temu. eleo sam, naravno, da ga pitam jo stvari, ali je nae poznanstvo bilo takvo da sam znao da e mi trebati poetak da se probijem, a on mi ga nije pruao. I tako smo zavrili, vratili se na Stanicu Jedan, otili svako na svoju stranu. Svratio sam i rekao Dejvisu da mi treba amac za kasnije. Dodelio mi je jedan, pa sam se vratio u svoju kolibu i ekao dok ga nisam video da odlazi na veeru. Onda sam otiao do dokova, ubacio svoju ronilaku opremu u amac, i krenuo. Ova komplikacija bila je neophodna zbog injenice da je solo ronjenje bilo protiv pravila, a i zbog bezbednosnih mera koje mi je Bartelm naveo prvog dana. Istina, one su vaile samo unutar oblasti, a amac je leao van nje, ali meni nije bilo posebno stalo ni da objanjavam gde idem. Naravno da mi je pala na pamet misao da bi to mogla biti zamka, nametena da me prikljete na bilo koji od mnogih naina. Mada sam se nadao da je mom prijatelju iz muzeja donja vilica jo na mestu, nisam odbacivao mogunost podvodne zasede. U stvari, imao sam jednu od malih smrtonosnih ipki pored sebe, napunjenu i spremnu. Fotografije su bile sasvim jasne. Nisam zaboravio. Niti sam odbacio mogunost nekakve postavljene zamke. Morau da pazim dok akam unaokolo. Mada nisam znao ta e se desiti ako budem primeen, ronei solo sa opremom kompanije, morau da raunam na svoju sposobnost da se opravdam ili laem, ukoliko je hvatanje mene u tom prekraju domaeg reda bilo ono to je autor poruke imao na umu. Doao sam do onoga to sam mislio da je mesto, usidrio se tu, uvukao u opremu, i krenuo iz amca i nadole. Svea glatkoa me je obujmila i obavio sam igru sputanja, znatieljan, oprezan, sa povienim oseajem krhkosti. Tada prema dnu, sa stalnim, obuhvatnim pokretima nadole, preao sam iz sveine u hladnou i svetlosti u tamu. Ukljuio sam baterijsku lampu, ciljajui svetlosnim snopom unaokolo. Nekoliko trenutaka kasnije sam ga naao, opkruio, lovei u blizini znake kolega uljeza. Ali ne, nita. inilo se da sam sam. Krenuo sam do olupine, bacajui svetlo niz duinu raspuklog jarbola. Ribice su se pojavile, organizujui neuredne demonstracije u blizini ograde. Moje svetlo palo je na sloj mulja pri osnovi jarbola. Izgledao je netaknuto, ali nemam pojma koliko treba mulju da se nataloi. Prilazei mu gore/iznad, proakao sam ga tankom ipkom koju sam poneo. Nakon nekoliko trenutaka ustanovio sam da postoji mali, pravougaoni predmet, verovatno od metala, oko dvadeset santimetara ispod povrine. Pribliavajui se, uklonio sam jedan sloj. Voda se zamutila, a sve materijal kliznuo je da popuni mesto mog iskopavanja. Psujui u sebi, ispruio sam levu ruku, prstiju rairenih, polako, paljivo, dole u blato. 68

Nisam naiao na prepreku dok nisam doao do same kutije. Nije bilo ica, konopaca, stranih tela. Bila je neopozivo od metala, i ocrtao sam joj obris: oko petnaest sa dvadeset sa sedam santimetara. Bila je postavljena na krai kraj i uvrena za jarbol dvostrukim namotajem ice. Nisam osetio vezu sa neim drugim, pa sam je otkrio - bar na tren - da bolje pogledam. Bila je to mala kasa standardnog izgleda, sa rukama sa obe strane i na vrhu. ice su prolazile kroz dva od tih obrua. Istresao sam namotaj plastinog konopca i vezao ga kroz najblii. Nakon to sam ga dovoljno razmotao, nagnuo sam se i iskoristio kljeta koja sam poneo sa sobom da prekinem ice koje su drale kutiju za jarbol. Onda gore, odmotavajui ostatak konopca za sobom. Natrag u amcu i van opreme, izvukao sam je, rukama, iz dubine. Kretanje, promene pritiska, nisu posluile da aktiviraju bilo ta, pa sam se osetio malo sigurnije baratajui njom kad sam je uneo u amac. Sedeo sam na palubi i razmiljao o tome dok sam odvezivao i ponovo namotavao konopac. Kutija je bila zakljuana i, ta god bilo u njoj, pomeralo se unutra kad bih je protresao. Otvorio sam bravu rafcigerom. Onda sam se spustio u vodu i drei se, poseui odande, upotrebio ipku da podignem poklopac. Sem pljuskanja talasa i zvuka mog disanja, bila je tiina. Potom sam se popeo natrag i pogledao unutra. Sadravala je platnenu torbicu sa poklopcem koji se zakopavao. Otkopao sam ga. Kamenje. Bila je puna naizgled neuglednog kamenja. Ali poto ljudi obino imaju razlog da se toliko potrude, mora da je u pitanju bila prilina vrednost. Osuio sam ih nekoliko, marljivo ih trljajui svojim pekirom. Da, poneto je zasvetlucalo, tu i tamo. Nisam lagao Kaelu kad me je pitao znam li neto o mineralima, a ja mu odgovorio: "Pomalo." Samo pomalo. Ali, u ovom sluaju, inilo se da bi moglo biti dovoljno. Odabravi najperspektivniji uzorak za eksperiment, sastrugao sam prljave minerale koji su titili kamen. Nekoliko minuta kasnije, ivica materijala koji sam izloio iskazala je velike sposobnosti grebanja raznih materijala na kojima sam je testirao. Znai, neko je krijumario dijamante i neko drugi hteo je da ja saznam za to. ta je moj informator oekivao da uradim sa tom informacijom? Oigledno, da je samo hteo da vlasti budu obavetene, uradio bi to i sam. Znajui da sam korien u svrhe koje jo nisam razumeo, odluio sam da uradim ono to se verovatno od mene oekivalo, budui da se to poklapalo sa onim to bih ionako uradio. Uspeo sam da pristanem i istovarim opremu ne nailazei na probleme. Torbu sa kamenjem drao sam umotanu u pekir, dok nisam stigao do svoje kuice. Nije bilo vie poruka pod vratima, pa sam otiao u tu-kabinu i oistio se. Nisam se mogao setiti nekog stvarno pametnog mesta da sakrijem kamenje, pa sam strpao torbu u kantu za ubre pod sudoperom i ponovo namestio slivnik. To e morati da poslui. Pre nego to sam je spremio, ipak, uzeo sam etiri runija komada. Potom sam se obukao i proetao. Prolazei pored njihove kue, video sam da Frenk i Linda jedu na svojoj verandi, pa sam se vratio kui i napravio sebi brz obrok od gotovog jela. Nakon toga, nekih dvadeset minuta posmatrao sam sunce kako zalazi. Onda, poto mi se uinilo da je prolo dovoljno vremena, vratio sam se istim putem. Bilo je ak bolje nego to sam se nadao. Frenk je sedeo sam, itajui, na raienoj verandi. Priao sam i oslovio ga: "Zdravo." Okrenuo se prema meni, nasmeio, klimnuo glavom i spustio knjigu. "Zdravo, Dime", rekao je. "Sada kad si ovde ve nekoliko dana, kako ti se dopada?" "Ma, odlino", odgovorio sam. "Ba odlino. Kako stoje stvari kod tebe?" Slegao je ramenima. "Ne mogu se poaliti. Mislili smo da te pozovemo na veeru. Moda sutra?" "Zvui lepo. Hvala." "Da doe oko est?" "Vai." "Jesi li ve naao neku interesantnu zanimaciju?" "Jesam. U stvari, posluao sam tvoj savet i obnovio svoje stare navike sakupljaa kamenja." "Oh? Jesi li naao neto interesantno?" "Sluajno jesam", odgovorio sam. "Bio je to zaista udesan dogaaj. Ne verujem da bi ih iko naao sem sluajno. Evo, pokazau ti." 69

Iskopao sam ih iz depa i ispustio njemu u ruku. Zabuljio se. Pipao ih. Prevrtao ih je. Moda pola minuta. "Hoe da zna ta su, je li to to?" upitao je. "Ne. To ve znam." "Shvatam." Pogledao me je i nasmeio se. "Gde si ih naao?" Sada sam se ja nasmeio, veoma polako. "Ima li ih jo?" upitao je. Klimnuo sam potvrdno glavom. On je ovlaio usne. Vratio mi je kamenje. "Pa, kai mi ovo ako hoe - kakva je to vrsta naslage bila?" Tada sam mislio bre nego u bilo kom trenutku otkad sam stigao. Neto u nainu na koji je to pitao pokrenulo mi je um. Mislio sam isto u okvirima operacije krijumarenja dijamanata, sa njim kao prirodnim rasparivaem vercovanog kamenja. Sada sam, meutim, proetao kroz ono malo znanja koje sam imao na tu temu. Najvei rudnici dijamanata na svetu bili su oni u Junoj Africi, gde su dijamanti nalaeni usaeni u stenu poznatu kao kimberlit, ili 'plava zemlja'. Ali, kako su uopte dospeli tamo? Vulkanskom aktivnou kad su parii ugljena bili uhvaeni u struju otopljene lave, podvrgnuti jakoj vrelini i pritisku koji je promenio njihovu strukturu u tvrdi, kristalni oblik devojinog najboljeg prijatelja. Ipak, postojali su i aluvijalni depoziti - dijamanti otkinuti iz svojih leita delovanjem drevnih tokova, esto odneseni na veliku daljinu od mesta porekla, i nakupljeni u depovima uz obalu. To je bila Afrika, naravno, i mada nisam mnogo znao o nalazitima u Novom svetu, veliki deo karipskog sistema ostrva bio je izgraen vulkanskom aktivnou. Mogunost lokalnih nalazita - vulkansko-cevne varijante aluvijalnih - nije bila iskljuena. S obzirom na moju pomalo ogranienu oblast aktivnosti od dolaska ovamo, rekao sam: "Aluvijalna. Nije bila cevna, toliko u ti rei." Klimnuo je glavom. "Ima li predstavu koliko se protee tvoj nalaz?" zapitao je. "Ne ba", odgovorio sam. "Ima ih jo na istom mestu. Ali, to se tie ukupne njihove rasprostranjenosti, jednostavno je prerano da se odredi." "Veoma zanimljivo", rekao je. "Zna, to se uklapa u pomisao koju odavno imam u pogledu ovog dela sveta. Da li bi mogao da mi da samo grubu, optu naznaku iz kog dela okeana oni potiu?" "alim", odgovorio sam. "Razumee me." "Naravno, naravno. Ipak, koliko bi daleko otiao odavde na popodnevnu avanturu?" "Pretpostavljam da bi to zavisilo od moje predstave o toj stvari - kao i raspoloivom vazdunom transportu, ili hidrokrilu." Nasmeio se. "Dobro, neu te vie ispitivati. Ipak, zanima me. Sada kad ih ima, ta e uraditi sa njima?" Natenane sam pripalio cigaretu. "Dobiti koliko god mogu za njih i drati jezik za zubima, naravno", odgovorio sam konano. Ponovo je odobravajue klimnuo glavom. "Gde e ih prodati? Zaustavljati prolaznike na ulici?" "Ne znam", odgovorio sam. "O tome jo nisam mnogo razmiljao. Pretpostavljam da ih mogu odneti kod nekog draguljara." Nasmejao se. "Ako si veoma srean. Ako si srean, nai e nekog koji je voljan da rizikuje. Ako si veoma srean, nai e nekog koji je voljan da rizikuje i takoe voljan da ti da potenu cenu. Pretpostavljam da bi voleo da izbegne registraciju, stavljanje dodatnog prihoda na tvoj glavni raun? Prihoda na koji se plaa porez?" "Kao to sam rekao, voleo bih da dobijem koliko god mogu za njih." "Prirodno. Onda sam u pravu ako pretpostavim da je svrha tvog dolaska do mene veeras nekako povezana sa tom eljom?" "Jednom reju, da." "Shvatam." "Pa?" "Razmiljam. Da budem tvoj zastupnik u ovakvoj stvari nije bez izvesnog rizika." 70

"Koliko?" "Ne, ao mi je", rekao je. "Verovatno je sve skupa isuvie rizino. Na kraju krajeva, protivzakonito je. Ja sam oenjen ovek. Mogao bih ugroziti svoj posao, ukoliko se umeam u neto ovakvo. Da se pojavilo pre moda petnaest godina... pa, ko zna? alim. Tvoja tajna je bezbedna. Za to ne brini. Ali, radije bih da ne budem deo ovog poduhvata." "Jesi li siguran?" "Sasvim. Dobit bi trebala da bude prilino visoka da ak i razmislim." "Dvadeset odsto?" upitao sam. "Ne dolazi u obzir." "Moda dvadeset pet..." nastavio sam. "Ne. Dvostruko toliko jedva bi..." "Pedeset odsto? Ti si lud!" "Molim te! Govori tie! Hoe da itava stanica uje?" "Izvini. Ali, to ne dolazi u obzir. Pedeset odsto! Ne. Ako naem draguljara koji je voljan, opet u proi bolje - ak i ako me prevari. Dvadeset pet je gornja granica. Apsolutno." "Bojim se da mi to ne odgovara." "Pa, voleo bih da ipak razmisli o tome." Nasmejao se. "Tako neto je teko zaboraviti", rekao je. "Vai. Pa, vidimo se." "Sutra, u est." "Tako je. Laku no." "Laku no." Krenuo sam natrag, razmatrajui mogue promene ljudi i dogaaja koji bi doveli do ubistava i zavrili se njima. Ipak, jo uvek je bilo suvie rupa u slici da bih napravio neto to bi mi se zaista dopalo. Bio sam veoma uznemiren, naravno, injenicom da postoji neko ko je svestan da moje prisustvo predstavlja vie od onog to se spolja vidi. Preturao sam po mislima, traei mogue izdajnike momente, ali nisam video gde sam mogao neto propustiti. Bio sam veoma paljiv sa svojim kvalifikacijama. Nisam sreo nikoga sa kim sam bio prisan. Poeo sam da elim, ne prvi put - niti, bio sam siguran, poslednji - da nisam ni prihvatio ovaj sluaj. Tada sam razmotrio ta bi trebalo da kao sledee preduzmem da bih unapredio istragu. Pretpostavljao sam da bih mogao ispitati mesto gde su naena tela. Jo nisam bio tamo, uglavnom zato to sam sumnjao da se ita moe saznati tamo. Ipak... Stavio sam to na svoju listu za sutra, ako mogu da stignem pre veere sa Kaelovima. Ako ne, onda prekosutra. Pitao sam se da li sam uinio oekivanu stvar u vezi sa kamenjem. Oseao sam da jesam, i bio sam veoma radoznao u pogledu posledica - skoro, ali ne sasvim kao u pogledu motiva mog obavetajca. Ipak, nita nisam mogao tog trena da uradim, sem da ekam. Mislei te misli, zauo sam kako me pozdravlja Endi Dims sa mesta gde je stajao pored svoje kuice, puei lulu. Pitao me da li sam zainteresovan za partiju aha. Nisam odista bio, ali sam svejedno otiao. Izgubio sam dve i uspeo da ga patiram u treoj. Oseao sam se veoma nelagodno sa njim, ali barem nisam morao mnogo da govorim. Sledeeg dana, Dims i Karter poslati su na Stanicu est, dok smo se Pol i ja smenjivali na 'raznim dunostima po spisku' u i oko spremita za opremu. Jo jedna epizoda odugovlaenja, ocenio sam, dok se ne vratim svom pravom poslu. I tako je ilo, do kasnog popodneva, kada sam poeo da se pitam kakva bi kuvarica Linda Kael mogla biti. Bartelm je uurbano uao u spremite. "Uzmite opremu", rekao je. "Moramo napolje." "ta je bilo?" upitao ga je Pol. "Neto nije u redu sa jednim od soninih generatora." "ta?" Odmahnuo je glavom.

71

"Ne moe se znati dok ga ne donesemo ovamo i proverimo. Samo znam da se svetlo na tabli ugasilo. Hou da izvadim ceo paket i postavim novu jedinicu. Nema pokuaja podvodne opravke na ovom, ak i ako izgleda jednostavno. Hou da ga pregledam veoma paljivo u laboratoriji." "Gde je postavljen?" "Na jugozapadu, na nekih dvadeset osam hvati. Idite, pogledajte na plou, ako hoete. Bolje ete odrediti mesto. Ali, nemojte dugo, vai? Mora se mnogo toga ukrcati." "Dobro. Koji brod?" "Meri En." "Nova dubinska pravila...?" "Da. Tovarite sve. Ja sad idem da kaem Dejvisu. Onda idem da se presvuem. Brzo se vraam." "Vidimo se tada." "Aha." Otiao je i mi smo krenuli na posao, pripremajui nau opremu, kavez za ajkule, i dekompresionu komoru za polazak. Obavili smo dve ture do Meri En, onda predahnuli da odemo da vidimo mapu, nismo saznali nita sa nje, i vratili se po dekompresiju, koja je bila smetena na kolica. "Jesi li bio ranije dole u toj oblasti?" upitao sam Pola dok smo poeli da manevriemo kolicima. "Aha", odgovorio je. "Pre nekog vremena. Prilino je blizu ivici podvodnog kanjona. Zato postoji veliki ugriz na tom oku 'zida'. Strmoglavljuje se odmah iza tog dela perimetra." "Hoe li nam to zakomplikovati stvari?" "Ne bi trebalo", odgovorio je, "ukoliko se ne otkine ceo deo i odnese sve dole sa sobom. Onda emo morati da se usidrimo i zakaimo itavo novo kuite, umesto da samo zamenimo iznutrice. To bi potrajalo neto due. Pokazau ti posao na novoj jedinici koju emo poneti." "Dobro." Bartelm nam se tada ponovo pridruio. On i Dejvis, koji e takoe ii, pomogli su nam da sve spakujemo. Dvadeset minuta kasnije, bili smo na putu. ekrk je bio postavljen da spusti i kavez za ajkule i komoru za dekompresiju, u tandemu i tim redom. Pol i ja jahali smo na dekompresiji do dole, pazei da se dodatni kablovi ne upetljaju, arajui okolo svetiljkama dok smo se sputali. Mada nisam nikad morao da je upotrebim, uvek sam nalazio da je prisustvo komore za dekompresiju na dnu umirujua stvar, i pored njene blago zlokobne funkcije za posao kakav emo obavljati. Bilo je dobro znati da ukoliko se povredim mogu ui unutra, signalizovati, i biti odvuen direktno gore, bez odlaganja za dekompresione zastanke; pritisak na dnu, naime, odrava se u komori zvona na putu do gore i postepeno vraa na normalan, dok jure sa mnom do dispanzera. Ohrabrujua pomisao za sve to, u pogledu vremena. Na dnu, postavili smo kavez blizu jedinice, za koju smo ustanovili da jo stoji, ne pokazujui vidljive znake oteenja; osvetljenu komoru zaustavili smo par hvatova vie i prema istoku. Zaista smo bili na ivici strme stene. Dok je Pol ispitivao jedinicu za slanje sonara, ja sam se primakao blie i uperio svetlo napred. Strei vrhovi stena i uvijajue klisure... Refleksno, odmakao sam se od ivice ambisa, okrenuo svetiljku. Vratio sam se i gledao kako Pol radi. Trebalo mu je deset minuta da iskopa stvar i oslobodi je sa nosaa. Za jo pet bila je privezana i dizala se na svojim kablovima. Malo kasnije, u povremenim preletima naih zrakova svetla, ugledali smo zamenu na putu do dole. Zaplivali smo gore da je susretnemo i uveli je na mesto. Ovog puta, Pol je pustio mene da obavim posao. Pantomimom sam pokazao da bih ja to hteo, i on je napisao na svojoj ploici: SAMO NAPRED, VIDI KOLIKO SI ZAPAMTIO. Potom sam je uvrstio na mesto, i za to mi je trebalo oko dvadeset minuta. On je proverio posao, potapao me po ramenu i klimnuo glavom. Tada sam krenuo da poveem sisteme, ali sam zastao da ga pogledam. On je pokazao da treba da nastavim. Za to mi je trebalo samo nekoliko minuta, i kada sam zavrio imao sam odreeni oseaj zadovoljstva mislei na ono svetlo koje se ponovo pojavilo na velikoj tabli natrag u stanici. Okrenuo sam se da pokaem da je posao gotov i da moe da doe da se divi mom radu. Ali on nije vie bio uz mene. Na nekoliko sekundi sam se sledio, preplaen, a onda sam poeo da osvetljavam okolo. Ne, ne. Nita... 72

Postajui pomalo panian, krenuo sam do ivice ambisa i uperio svetlo dole. Sreom, nije se kretao veoma brzo. Ali bee krenuo tano nadole. Krenuo sam za njim onoliko brzo koliko sam se mogao kretati. Nitrogenska narkoza, bolest duboke vode, ili 'pijanstvo dubina' obino se ne javlja iznad ezdeset metara. Ipak, bili smo na oko pedeset, pa je i to bilo mogue, a on je svakako pokazivao simptome. Brinui tada za stanje sopstvenog uma, dostigao sam ga, uhvatio za rame i okrenuo natrag. Kroz njegovu masku mogao sam mu videti blaen izraz na licu. Hvatajui ga za ruku i rame, poeo sam da ga vuem natrag, i nekoliko sekundi me je pratio, ne pruajui otpor. A onda je poeo da se otima. Bio sam, meutim, predvideo tu mogunost, te sam pomerio dranje u kvanzecu-vaza poloaj; ali, vrlo brzo sam otkrio da dudo nije ba isti pod vodom, pogotovo kad vam je ventil rezervoara preblizu maski ili disaljki. Morao sam da okreem glavu, vukui ga natrag. Neko vreme je postalo nemogue voditi ga na taj nain. Ipak, odbio sam da popustim stisak. Ako bih ga mogao jo samo malo drati a da mene ne uhvati narkoza, oseao sam da bih ja imam prednost. Na kraju krajeva, koordinacija mu je pogoena, kao i miljenje. Konano sam ga doveo do dekompresije - divlja antena mehuria do tada se ve dizala iz njegovog ventila, poto bee ispljunuo disaljku i nije bilo naina da mu je vratim u usta a da ga ne pustim. Mada, mogao je to biti jedan od razloga to je pri kraju bilo lake baratati njime. Ne znam. Utrpao sam ga u osvetljenu komoru, ubacio se za njim i zatvorio ulaz. Tada je konano odustao i poeo da se oputa. Bio sam u stanju da mu vratim disaljku na mesto, a onda sam pritisnuo dugme za dizanje. Poeli smo da se diemo skoro istog asa, i ja sam se zapitao ta li Bartelm i Dejvis behu pomislili u tom trenutku. Podigli su nas veoma brzo. Osetio sam lagan udar kada smo sputeni na palubu. Nedugo zatim, voda je bila ispumpana. Ne znam koliki je pritisak bio gore - ili tamo dole - u tom trenutku, ali je komunikator oiveo i uo sam Bartelmov glas dok sam se izvlaio iz svoje opreme. "Kreemo za nekoliko minuta", rekao je. "ta se desilo. i koliko je ozbiljno?" "Nitrogenska narkoza, rekao bih. Pol je samo poeo da pliva dalje i na dole, i borio se sa mnom kad sam ga vukao natrag." "Je li neko od vas povreen?" "Ne, ne bih rekao. Na neko vreme mu je ispala disaljka, ali sam je vratio i on die." "U kakvom je inae stanju?" "Jo u zanosu, rekao bih. Ima nekako kolabiran, pijan izgled." "Dobro. Mogao bi se izvui iz opreme..." "Ve jesam." "... i izvui njega iz njegove." "Tek poeo." "Javiemo radiom da lekar skoi do nas i saeka nas u dispanzeru, za svaki sluaj. Mada zvui kao da je ono to mu treba samo komora. Pa emo lepo i polako da da ga dovedemo do povrinskog pritiska. Upravo radim podeavanje... Ima li ti nekih simptoma zanosa?" "Ne." "Dobro, eto. Ostaviemo je na ovom nivou neko vreme... Ima li jo neto to bih trebalo da znam?" "Ne, koliko se ja mogu setiti." "U redu, onda. Idem da pozovem doktora. Ako ti zbog bilo ega budem potreban, samo zvizni u zvunik. To bi trebalo da bude dovoljno ujno." "Vai." Tada sam izvukao Pola iz njegove opreme, nadajui se da e se uskoro osvestiti. Ali, nije. Samo je sedeo tamo, pogrbljen, mrmljajui, oiju otvorenih ali staklastih. Tu i tamo bi se nasmeio. Pitao sam se ta nije u redu. Ako je pritisak zaista smanjen, oporavak bi trebalo da bude skoro trenutan. Verovatno mu treba jo jedan korak, ocenio sam. Ali... Da li je mogao biti dole mnogo ranije tog jutra, pre nego to je radni dan poeo? Vreme dekompresije zavisi od totalnog vremena provedenog pod vodom tokom perioda od nekih dvanaest sati, poto se radi o ukupnoj koliini azota koju su apsorbirala tkiva, pogotovo mozak i kimeni stub. Da li je on mogao biti dole traei neto, recimo u blatu, u podnoju razbijenog jarbola, na olupini izvesne stare lae? Moda dugo dole, traei paljivo, zabrinut? Znajui da danas ima obalske dunosti, da 73

nee akumulirati vie azota tokom ovog radnog dana? Onda, najednom, hitan sluaj, i on mora da rizikuje. On se trudi da se ne napree, ak ohrabruje novajliju da dovri posao. Odmara se, pokuava da izdri... to bi moglo biti. U tom sluaju, Bartelmove dekompresione vrednosti nisu bile tane. Vreme se meri od povrine do povrine, a dubina se rauna po najdubljoj taki dosegnutoj u bilo kom od zarona. Doavola, koliko sam ja znao, on je mogao posetiti nekoliko skrovita postavljenih na razne take na dnu okeana. Nagnuo sam se, pogledao mu zenice - privukavi mu panju, izgleda, tokom toga. "Koliko dugo si bio dole jutros?" upitao sam. Nasmeio se. "Nisam", rekao je. "Nije vano ta je bilo u pitanju. Sada smo zabrinuti za tvoje zdravlje. Koliko dugo si bio dole? Na kojim dubinama?" Odmahnuo je glavom. "Nisam", ponovio je. "Prokletstvo! Znam da si bio! Bila je to stara olupina, zar ne? To je moda dvadeset hvati. Pa, koliko dugo? Sat vremena? Jesi li bio dole vie nego jednom?" "Ne bio dole!" insistirao je on. "Stvarno, Majk! Nisam!" Uzdahnuo sam i naslonio se. Moda je, mogue je, govorio istinu. Ljudi su skroz razliiti iznutra. Moda je njegova fiziologija igrala neku drugu varijantu igre od one na koju sam ja pomislio. Ipak, bilo je tako uredno. Na trenutak, video sam njega kao snabdevaa dijamantima i Frenka kao valjatora. Onda sam otiao do Frenka sa onim to sam naao, Frenk je spomenuo taj razvoj dogaaja njemu, i Pol je, zabrinut, dok je stanica spavala, otiao da se osigura da su stvari jo uvek tamo gde bi trebalo da budu. Njegova tkiva apsorbovala su mnogo azota tokom te panine potrage, a onda se ovo desilo. To mi je svakako izgledalo logino. Ali, da sam ja bio u pitanju, ja bih priznao da sam iao dole. Uvek bih mogao kasnije smisliti neku la kao razlog. "Zar se ne sea?" pokuao sam opet. Nastavio je sa banalnim nizom psovki, ali je izgubio podsticaj ve pri prvih desetak slogova. Glas mu je utihnuo. A onda: "Za' mi ne v'ruje, Majk? Nisam bio dole..." "Dobro, verujem ti", rekao sam. "U redu je. Samo polako." Posegnuo je i uhvatio me za ruku. "Sve to je divno", rekao je. "Aha." "Sve je kao... kao to nikad nije bilo." "ta si uzeo?" upitao sam ga. "...Divno." "Na emu si?" insistirao sam. "Zna da nikad nita ne uzimam", konano je rekao. "ta je onda uzrok tome, ta god da je? Zna li?" "Prokleto fino..." nastavljao je. "Neto nije bilo u redu na dnu. ta to?" "Ne znam! Odlazi! Nemoj to vraati... Ovako je kako treba da bude. Uvek... Ne ta sranja koja ti uzima... Poelo svu nevolju..." "ao mi je", rekao sam. "... To je zapoelo." "Znam. ao mi je. Pokvarilo stvari", primetio sam. "Nije trebalo." "... Priao", nastavljao je on. "... Zasrao stvar." "Znam. ao mi je. Ali smo ga sredili", pokuao sam ponovo. "Aha", rekao je. "Oh, moj Boe!" "Dijamanti. Dijamanti su na sigurnom", natuknuo sam brzo. "Sredili ga... O, moj Boe! ao mi je!" "Zaboravi to. Kai mi ta vidi", zatraio sam, da mu vratim um tamo gde sam hteo da bude. "Dijamanti..." rekao je.

74

Krenuo je u dug, nepovezan monolog. Sluao sam ga. Povremeno bih rekao neto da ga vratim na temu dijamanata, i stalno sam izbacivao ime Rudija Majersa. Njegovi odgovori ostajali su krnji, ali je slika poela da se pomalja. Tada sam pourio, pokuavajui da saznam koliko god mogu pre nego to se Bartelm vrati i jo nas dekompresira. Bojao sam se da e ga to naglo otrezniti, jer dekompresija tako radi kad stignete do prave take u sluajevima nitrogenske narkoze. On i Majk su izgleda donosili dijamante, zaista - odakle, nisam saznao. Kad god bih pokuao da otkrijem da li ih je Frenk distribuirao za njihov raun, poinjao je da mrmlja nenosti Lindi. Ipak, deo u koji sam najvie udarao poeo je uskoro da se nazire. Majk mora da je neto rekao jednom, tamo pozadi u aramu, u ikarniju. Mora da je to dovoljno zainteresovalo Rudija, da pripravi specijalitet kue razliit od Ruiastog raja - oigledno, nekoliko puta. To su mogli biti oni loi tripovi za koje sam uo. ta god da mu je Rudi servirao, izvukao je priu iz njega i ugledao dolarske znakove. Samo to se Pol pokazao mnogo vrim nego to je on mislio. Kada je zahtevao novac za utanje i Majk to rekao Polu, Pol je doao na ideju o pobesnelom delfinu u parku i nagovorio Majka da se sloi s tim, da ubedi Rudija da se nae s njim tamo zbog isplate. Tada su stvari postale nekako maglovite, jer bi ga pominjanje delfina uznemiravalo. Ipak, izgleda da je ekao na unapred dogovorenom mestu, i njih dvojica su se pobrinuli za Rudija kada je dolo do te take; jedan ga je drao, a drugi ga obraivao vilicom. Nije bilo jasno da li je Majk povreen u borbi sa Rudijem, i Pol je tada odluio da ga dokusuri i napravi da i on izgleda kao delfinska rtva, ili je paljivo isplanirao i taj deo i jednostavno se posle okrenuo na Majka, uhvativi ga na iznenaenje. U svakom sluaju, njihovo prijateljstvo ve je neko vreme stalno opadalo i stvar sa ucenom zakucala je poslednji ekser u koveg. To je bila pria koju sam izvukao, istakana pre nego sroena njegovim odgovorima na moja zaobilazna pitanja. Oigledno je njega ubistvo Majka uznemirilo i vie nego to je mislio da hoe. Stalno me je zvao Majk, ponavljao da mu je ao, i ja sam mu sve vreme preusmeravao panju. Pre nego to sam mogao neto vie izvui iz njega, Bartelm se vratio i upitao me kako mu je. "Blebee", rekao sam. "To je sve." "Jo u ga malo dekompresirati. To bi ga moglo otrezniti. Krenuli smo, i ekae nas tamo." "Dobro." Ali, nije ga otreznilo. Ostao je potpuno isti. Pokuao sam da iskoristim prednost, da izvuem vie iz njega - posebno, izvorite dijamanata - ali se neto poremetilo. Njegova nirvana se prebacila na neku verziju pakla. Jurnuo je na moje grlo, i ja sam morao da se izborim sa njim, odgurnem ga, drim ga u mestu. Tada je klonuo, poeo da plae i da pria o uasima koje je video. Govorio sam polako, blago, umirujue, pokuavajui da ga dovedem natrag na raniji, sretniji deo stvari. Nita nije uspevalo dok nisam umukao. I tako sam ostao nem i drao gard. Tada je zadremao, i Bartelm je nastavio da nas dekompresira. Pazio sam na Polovo disanje i povremeno mu proveravao puls, ali u toj oblasti je izgleda sve bilo u redu. Bili smo potpuno dekompresirani do trenutka kada smo pristali, i otvorio sam vrata i izbacio nau opremu. Pol je na to mrdnuo, otvorio oi, zagledao se u mene, a onda rekao: "To je bilo udno." "Kako se sada osea?" "Dobro, mislim. Ali, veoma umorno i nekako rastreseno." "Daj da ti pomognem." "Hvala." Pomogao sam mu da izae i da sie niz mosti do stolice na tokovima koja je ekala. Tamo su se nalazili jedan mladi doktor, kao i Kaelovi, Dims i Karter. Nisam mogao da se ne zapitam ta se u tom trenutku odvijalo u Polovoj glavi. Doktor mu je proverio srce, puls, krvni pritisak, posvetlio mu lampicom u oi i ui, i nekoliko puta traio od njega da dodirne vrh svog nosa. Onda je klimnuo glavom i dao znak, i Bartelm je poeo da ga vozi ka dispanzeru. Doktor je deo puta iao uz njih, razgovarajui sa njima. Potom se vratio, dok su oni nastavili, i zatraio od mene da mu kaem sve to se desilo. Pa i jesam, izostavljajui samo ono znaajno to sam doznao iz blebeueg dela. Onda mi je zahvalio i opet se okrenuo ka dispanzeru. Meutim, brzo sam ga dostigao. "Na ta vam ovo lii?" upitao sam ga. "Nitrogenska narkoza", odgovorio je. 75

"Zar nema prilino neobian oblik?" nastavio sam. "Mislim, nain na koji je reagovao na dekompresiju i sve to?" Slegao je ramenima. "Ljudi se javljaju u svim oblicima i veliinama, iznutra kao i spolja", rekao je. "Obavite kompletan sistematski pregled na oveku, pa opet ne moete odrediti kakav e biti ako se napije - glasan, tuan, uobraen, pospan. Isto je sa ovim. Mada izgleda da je sada iziao iz toga." "Nema komplikacija?" "Pa, uradiu EKG im stignemo u dispanzer. Ipak, mislim da je u redu. ujte, postoji li dekompresijska komora u dispanzeru?" "Najverovatnije. Meutim, ja sam nov ovde. Nisam siguran." "Pa, zato ne biste poli sa mnom dok ne saznamo? Ako je nema, voleo bih da se ona podvodna prenese ovamo." "Oh?" "Samo predostronost. Hou da on ostane preko noi u dispanzeru, sa nekim ko e pripaziti na njega. Ako bude povrata, hou da maina bude pri ruci, kako bi mogao odmah biti rekompresiran." "Shvatam." Stigli smo Bartelma na vratima. I ostali su bili tamo. "Da, ima komora unutra", rekao mu je Bartelm, "i ja u da ostanem sa njim." Ipak, svi su se javili dobrovoljno, i no je konano podeljena u tri smene - Bartelm, Frenk, i Endi, tim redom. Svako od njih je, naravno, bio potpuno upoznat sa opremom za dekompresiju. Frenk mi je priao i dodirnuo mi ruku. "Sada ovde vie ne moemo nita znaajno uiniti", rekao je. "Hoemo li da odemo na onu veeru?" "Oh?" promumlao sam, automatski pogledavi na sat. "Znai, jedemo u sedam umesto u pola sedam", dodao je, smejui se. "Odlino. To e mi dati vremena da se istuiram i presvuem." "Vai. Doi im bude spreman. Jo emo imati vremena za jedno pie." "U redu. edan sam. Vidimo se uskoro." Otiao sam kui i oistio se. Nije bilo novih anonimnih pisama, a kamenje je jo bilo ispod sudopere. Oeljao sam se i krenuo natrag preko ostrvceta. Kada sam se pribliio dispanzeru, doktor je izaao, govorei natrag preko ramena nekome u vratima. Verovatno Bartelmu. Kad sam priao, video sam da nosi svoju torbu. Povukao se i poeo da se udaljava. Klimnuo je glavom i nasmeio se kada me je ugledao. "Mislim da e va prijatelj biti u redu", rekao je. "Dobro. To sam ba hteo da vas pitam." "Kako se vi oseate?" "Dobro. Odlino, u stvari." "Niste imali nikakvih simptoma. Tano?" "Tako je." "Fino. Ako ih bude, znate gde treba da odete. Tano?" "Zaista." "Dobro, onda. Ja sad idem." "Dovienja." On je krenuo ka malom hoperu kojeg bee spustio pored glavne laboratorije. Ja sam nastavio do Frenkove kuice. Frenk je iziao da me doeka. "ta je doktor imao da kae?" upitao je. "Da sve izgleda dobro", odgovorio sam mu. "A-ha. Ulazi i kai mi ta pije." Otvorio je vrata, pridrao ih. "Burbon bi mi lepo legao", rekao sam. "Sa neim?" "Samo led." "Vai. Linda je pozadi, postavlja sto." 76

Uzmuvao se, sipajui pia. Ja sam se zapitao da li e, dok smo sami, ita rei o poslu sa dijamantima. Ali, nije. Okrenuo se, dodao mi moje pie, podigao svoje u kratku zdravicu, otpio. "Priaj mi o tome", rekao je tada. "U redu." Prianje je potrajalo do veere i posle nje. Bio sam veoma gladan, Linda je bila sasvim tiha, a Frenk je stalno postavljao pitanja, izvlaei svaki detalj Polove nevolje, pogibelji. Zapitao sam se o Lindi i Frenku. Nisam mogao zamisliti da odrava svoju vezu tajnom na tako malom mestu kao to je stanica. ta je Frenk zaista znao, mislio, oseao o tome? Kakva je bila prava funkcija njihovog trougla u ovom bizarnom sluaju? Sedeo sam sa njima neko vreme posle veere, i mogao sam skoro osetiti napetost izmeu njih dvoje, stvar koju je on izgleda bio odluan da rei tako to e drati razgovor u ravnomernom kretanju du linija koje je postavio, a ona tako to e se povui iz njega. Nisam ni sumnjao da je to potaknuto Polovom nesreom, ali sam poeo da se oseam sve nelagodnije u svojoj ulozi brane pred predstojeom svaom, sueljavanjem, ili obnavljanjem stare. Zahvaljujui im na obroku, izvinio sam se im sam mogao, opravdavajui se umorom koji je bio napola stvaran. Frenk je odmah ustao. "Otpratiu te nazad", rekao je. "U redu." I jeste. Dok smo se pribliavali mojoj kuici, konano je to rekao. "to se onog kamenja tie..." "Da?" "Jesi li siguran da ga ima jo mnogo tamo odakle su ovi?" "Doi ovamo", rekao sam, vodei ga oko kuice na verandu i okreui se kad smo stigli. "Tano na vreme, za poslednjih nekoliko minuta sunevog zalaska. Divno. Zato ga ne bi posmatrao kako zavrava? Odmah se vraam." Uao sam kroz zadnja vrata, otiao do sudopere, i otvorio deo za ubre. Trebalo mi je oko jednog minuta da izvuem torbu. Otvorio sam je, izvadio pune obe ake, i odneo ih natrag napolje. "Skupi ake", rekao sam mu. Posluao je, i ja sam mu ih napunio. "ta misli?" Podigao ih je, priao blie svetlosti koja se prosipala kroz otvorena vrata. "Moj Boe!" uzviknuo je. "Zaista ih ima!" "Naravno." "U redu. Otarasiu ih se za tvoj raun. Trideset pet posto." "Dvadeset pet je najvie. Kao to sam rekao." "Znam za izlobu dragulja i minerala tokom one sledee nedelje. ovek kojeg poznajem mogao bi biti tamo, ako ga pozovem. Platio bi dobru cenu. Ja u ga pozvati - za trideset posto." "Dvadeset pet." "teta to smo tako blizu, a ne moemo se konano dogovoriti. Obojica tako gubimo." "Ma, u redu. Trideset." Uzeo sam kamenje natrag i bacio ga u depove, i rukovali smo se. Onda se Frenk okrenuo. "Idem sada u laboratoriju", rekao je. "Da vidim ta je sa onom jedinicom koju si doneo natrag." "Javi mi kad sazna, hoe li? Voleo bih da znam." "Svakako." I tako je on otiao, a ja sam vratio dragulje u skrovite, dohvatio knjigu o delfinima i poeo da je listam. A onda mi je palo na pamet kako je sve to smeno, nain na koji su se stvari razvijale. Svi ti razgovori o delfinima, svo moje itanje, razmatranje, ukljuujui i dugaku filozofsku disertaciju o njihovoj hipotetinoj snopesmi kao religio-dijagogikom obliku ludusa - zbog ega? Da bih ustanovio da je verovatno sve nepotrebno? Da shvatim da u verovatno proi ceo sluaj a da uopte ne vidim delfina? Pa, to je bilo ono to sam hteo, naravno, to su Don i Lidija Barns i Institut hteli - da ja skinem ljagu sa delfinskog imena. Ipak, kakva zapetljana zbrka se ovo ispostavilo da jeste! Ucena, ubistvo, verc dijamanata, sa malo neverstva ubaenog sa strane... Kako da sve to razmrsim lepo i uredno, skinem sumnju sa optuenih - koji su negde napolju upranjavali svoj ludus i bolela ih je briga za celu ovu stvar - i onda 77

izbledim iz slike, kakav je ve moj obiaj, a da ne izazovem nezgodna pitanja, da ne izgleda da sam posebno umean? Oseaj duboke ljubomore prema delfinima bio me je obuzeo i nije potpuno nestao. Da li su oni ikada meu sobom stvarali ovako komplikovane situacije? Veoma sam sumnjao u to. Moda mogu, ako sakupim dovoljno zelenih karma markica da se prijavim za delfina u sledeem krugu... Sve me je stiglo, i zaspao sam sa svetlom jo upaljenim. Otro, uporno bubnjanje me je probudilo. Protrljao sam oi, protegnuo se. Buka se opet zaula, i okrenuo sam se na tu stranu. Bio je to prozor. Neko je kucao na ram. Ustao sam i otiao do njega i video da je to Frenk. "Da?" rekao sam. "ta je?" "Izai", rekao je. "Vano je." "Dobro. Samo trenutak." Otiao sam i plaknuo lice, da dovrim proces buenja i dam sebi ansu da razmislim. Pogled na sat mi je rekao da je oko pola jedanaest. Kada sam konano izaao napolje, uhvatio me je za rame. "Hajde! Doavola! Rekao sam ti da je vano!" Uhvatio sam korak sa njim. "Dobro! Morao sam da se probudim. O emu se radi?" "Pol je mrtav", rekao je. "ta?" "uo si me. Mrtav." "Kako se to desilo?" "Prestao je da die." "Obino to rade. Ali, kako se desilo?" "Zezao sam se sa jedinicom koju si doneo natrag. Sada je tamo. Uneo sam je kada je na mene doao red da odmenim Bartelma, da mogu i dalje da radim na njoj. U svakom sluaju, toliko sam se uneo da nisam obraao mnogo panje na njega. Kada sam ga konano ponovo proverio, bio je mrtav. To je sve. Lice mu je bilo tamno i izoblieno. Neka vrsta kolapsa plua, izgleda. Moda je bilo nekog vazdunog embolizma..." Uli smo u zadnji deo zgrade, najblii ulaz, dok je voda tiho pljuskala iza nas, a lagani vetri nas pratio unutra. Proli smo pored skoro postavljene radne klupe, alata i delimino rasklopljene sonine jedinice rairene po povrini. Skreui levo iza oka, uli smo u sobu gde je Pol leao. Upalio sam svetlo. Lice mu vie nije bilo zgodno, nosei sada znake onog ko je svoje poslednje trenutke proveo borei se da doe do daha. Preao sam do njega, potraio puls, znao unapred da ga neu nai. Pokrio sam jedan nokat svojim palcem i pritisnuo. Ostao je beo kad sam ga pustio. "Koliko dugo?" upitao sam. "Neposredno pre nego to sam doao po tebe." "Zato ja?" "Ti si bio najblii." "Shvatam. Da li je arav ranije bio pocepan na ovom mestu, pitam se?" "Ne znam." "Nije bilo uzvika, nikakvih zvukova?" "Nisam uo nita. Da jesam, odmah bih doao." Osetio sam naglu elju za cigaretom, ali je bilo boca sa kiseonikom u sobi i znakova ZABRANJENO PUENJE svuda po zgradi. Okrenuo sam se i vratio po svojim stopama, otvorio vrata, zadrao ih leima naslonio se na njih - pripalio cigaretu i zagledao se preko vode. "Veoma ist posao", rekao sam tada. "Uz simptome od ovog danas, garant e dobiti 'prirodni uzrok' sa 'moguim vazdunim embolizmom', 'gueim kolapsom plua' ili nekom prokletom stvari iza toga." "ta hoe da kae?" upitao je Frenk. "Da li je bio pod sedativima? Ne znam. Nije vano. Rekao bih da si upotrebio rekompresor. Tano? Ili si iao grubo i samo ga uguio?" "Ma daj. Zato bih ja..." "Na neki nain, ja sam pomogao da bude ubijen", rekao sam. "Mislio sam da je siguran ovde sa tobom, jer nisi nita uradio u vezi sa njim sve ovo vreme. eleo si da je zadri, da je pridobije natrag. 78

Troenje mnogo para na nju bio je jedan od naina koje si pokuao. Ali, to je bio zatvoren krug, jer je Pol bio deo tvog izvora dodatnih prihoda. Onda sam se pojavio ja i ponudio alternativno snabdevanje. Onda dananja nesrea, itava postavka noas... Ti si imao mogunost, iskoristio priliku, i zalupio vrata ambara. Da ne pominjem da se gvoe kuje dok je vrue. estitam. Mislim da e uspeti. Jer su sve ovo nagaanja, naravno. Nema stvarnih dokaza. Bravo." Uzdahnuo je. "Zato onda ulazimo u sve to? Gotovo je. Sada emo otii do Bartelma i ti e govoriti, jer u ja biti isuvie uzrujan." "Ali me zanima za Rudija i Majka. Sve vreme sam se pitao. Jesi li ti imao udela kad su oni dobili svoje?" "ta ti zna?" upitao je polako. "I kako to zna?" "Znam da su Pol i Majk bili izvor za kamenje. Znam da je Rudi saznao i pokuao da ih ucenjuje. Pobrinuli su se za njega, a mislim da se Pol reda radi pobrinuo za Majka u isto vreme. Kako znam? Pol je blebetao celim putem natrag ovog popodneva, a ja sam bio u dekompresoru sa njim, sea se? Saznao sam za dijamante, ubistva, i za Lindu i Pola, samo sluajui." Naslonio se na radnu klupu. Zatresao je glavom. "Bio sam sumnjiav prema tebi", rekao je najzad, "ali si imao dijamante kao dokaz. Naiao si na njih strano brzo, priznajem. Ali sam prihvatio tvoju priu zbog mogunosti da je Polov depozit zaista bio negde sasvim blizu. Nikada mi nije rekao gde je. Ocenio sam da si ti ili naleteo na to ili ga sledio do tamo i znao dovoljno da prepozna ta je. ta god bilo, sada nema veze. Radije u poslovati sa tobom. Da ostanemo na tome?" "Ako mi kae za Rudija i Majka." "Zaista ne znam nita vie od onoga to si ti sad rekao. To nije bila moja stvar. Pol se brinuo za sve. Sad ti meni daj jedan odgovor: Kako si naao nalazite?" "Nisam", odgovorio sam. "Nemam pojma gde ih je nalazio." Uspravio se. "Ne verujem ti! Kamenje... odakle ti ono?" "Naao sam gde je Pol sakrio jednu torbu. Ukrao sam je." "Zato?" "Zbog novca, naravno." "Zato si me onda lagao o tome gde si ih dobio?" "Misli da bih tek tako doao i rekao ti da su ukradeni? Sad, iako..." Krenuo je napred veoma brzo, i video sam da ima veliki francuski klju u ruci. Odskoio sam unazad, i vrata su ga zakaila po ramenu kad su se zatvorila. Meutim, to ga je usporilo samo na trenutak. Probio se i opet navalio na mene. Ja sam nastavio povlaenje, padajui u odbrambeni poloaj. On je zamahnuo i ja sam se izmakao u stranu, udarajui ka njegovom laktu. Obojica smo promaili. Njegov povratni udarac me je tada okrznuo po ramenu, tako da je udarac kojim sam ga pogodio blizu bubrega, nakon nekoliko sekundi, bio mnogo slabiji nego to sam se nadao. Skakutao sam unazad dok je on ponovo zamahivao, i moj udarac ga je zahvatio po boku. Pao je na jedno koleno, ali je ustao pre nego to sam mu mogao prii, zamahujui ka mojoj glavi. Opet sam ustuknuo i on me je vrebao. Mogao sam uti vodu, namirisati je. Pitao sam se da li da skoim. Ipak, on je bio strano blizu... Kad je ponovo navalio, ja sam se izvio unazad i posegnuo za njegovom rukom. Uhvatio sam ga blizu lakta i drao se, kaei prste blie njegovom licu. Zabio se u mene tada i pao sam, jo stiskajui njegovu ruku, hvatajui njegov kai drugom rukom. Moje rame je lupilo o zemlju, i on je bio na meni, rvui se da oslobodi ruku. Kada je uspeo da je izvue, na trenutak se njegova teina sklonila sa mene. Otrui se, skupio sam se u loptu i udario s obe noge. Pogodile su. uo sam ga kako je zagunao. Onda ga nije bilo. uo sam ga kako pljuska u vodi. Takoe sam uo udaljene glasove, koji su vikali, pribliavajui nam se preko ostrvceta. Podigao sam se na noge i krenuo ka ivici. Tada je on vrisnuo - dug, uasan, agonijski vrisak. Dok sam ja stigao do ivice, prestao je. 79

Kad je Bartelm doao do mene, prestao je da ponavlja "ta se dogodilo?" im je pogledao dole i video bljetava peraja u centru previranja. Tada je rekao "O, moj Boe!" I onda, nita. U mojoj izjavi, kasnije, rekao sam da mi je izgledao veoma uzbueno kada je doao po mene, da mi je rekao da je Pol prestao da die, da sam se ja vratio sa njim do dispanzera, ustanovio da je Pol zaista mrtav, rekao to, i pitao ga za detalje; da je dok smo priali nekako stekao utisak da ja mislim da je njegova nebriga nekako doprinela smrti; da je postao jo uzbueniji i konano me napao; da smo se borili i da je pao u vodu. to je sve, naravno, bilo tano. Podnosilac izvetaja grei samo u izostavljenom. Izgleda da su to progutali. Otili su. Ajkula se muvala unaokolo, moda ekajui desert, dok delfinski ljudi nisu doli i anestetizovali je i odveli. Bartelm mi je rekao da je oteeni sonini projektor zaista mogao povremeno imati kratak spoj. Tako je Pol ubio Rudija i Majka; Frenk je ubio Pola, a onda ga je i samog zadesila smrt od strane ajkule kojoj su se sada mogla pripisati i prva dva ubistva. Sa delfina je skinuta sumnja, i nije ostao niko da ga se zbog iega privede pravdi. Izvor dijamanata bio je sada jedna od malih misterija ivota. ... I tako, nakon to su svi otili, izjave uzete, ostaci ostataka uklonjeni - mnogo kasnije, dok je no visila kasna, jasna, ista, sa svojim jarkim mnotvima sparenim u svom pulsiranju sa sveim tokom Golfske struje oko stanice, sedeo sam na sklopivoj stolici na maloj verandi iza svoje kuice, ispijajui konzervu piva i gledajui zvezde kako prolaze. ... Trebalo je samo da udarim peat ZAKLJUENO na dosije u mojoj glavi. Ali, ko mi je napisao poruku, poruku koja je pokrenula paklenu mainu da tropoe? Da li je to zaista bilo vano, sada kad je posao obavljen? Dok god ute o meni... Otpio sam jo jedan gutljaj piva. Da, bilo je, zakljuio sam. Mogao bih ipak jo malo pogledati unaokolo. Povukao sam cigaretu i krenuo da je pripalim... Kada sam uao u luicu, svetla su bila upaljena. Dok sam se penjao na dok, njen glas je dopro preko zvunika. Pozdravila me je imenom - mojim pravim imenom, koje odavno nisam uo izgovoreno - i pozvala me da uem. Krenuo sam du doka i do prednjeg dela zgrade. Vrata su bila otkrinuta. Uao sam. Soba je bila dugaka, niska, sasvim orijentalno ureena. Ona je nosila zeleni svileni kimono. Kleknula je na pod, sa servisom za aj postavljenim pred sebe. "Molim vas uite i sedite", rekla je. Klimnuo sam glavom, izuo se, preao sobu i seo. "O-a do dezu-ka?" upitala je. "Itadakimacu." Sipala je, i neko vreme smo pili aj. Nakon druge oljice privukao sam pepeljaru do sebe. "Cigaretu?" upitao sam. "Ja ne puim", rekla je. "Ali, volela bih kad biste vi. Pokuavam da unesem to je manje mogue tetnih supstanci u svoj sistem. Pretpostavljam da je tako itava stvar i zapoela." Pripalio sam sebi jednu. "Nikada ranije nisam sreo pravog telepatu", rekao sam, "za kojeg bih znao." "Zamenila bih to za zdravo telo", rekla je, "bilo kog dana. Ne bi trebalo ak ni da bude posebno privlano." "Pretpostavljam da ne postoji stvarna potreba da postavim svoja pitanja", rekao sam. "Ne", sloila se, "ne, zaista. Koliko slobodne mislite da su nae volje?" "Sve manje svakim danom", odgovorio sam. Nasmeila se. "Pitala sam to", rekla je, "zato to sam o tome mnogo razmiljala u poslednje vreme. Mislila sam na devojicu koju sam jednom poznavala, devojicu koja je ivela u vrtu uasnog cvea. Bili su divni, i bili su tu da je ine srenom to ih gleda. Ali nisu mogli da sakriju svoj miris od nje, a to je bio miris saaljenja. Jer ona je bila bolesna devojica. Tako da nisu njihove boje i oblici bili ono od ega je pobegla, ve pre miris koji je malo njih znalo da ona moe da oseti. Bilo je bolno stalno ga mirisati, tako da je u samoi nala neto od mira. Da nije bilo te njene sposobnosti, ostala bi u vrtu." Zastala je da otpije gutljaj aja. 80

"Jednog dana je nala prijatelje", nastavila je, "na neoekivanom mestu. Delfin je veseo momak, srca nezakrenog samilou koja poniava. Nain saznanja koji ju je odvojio, koji ju je poslao daleko, ovde ju je pribliio. Doznala je srca, misli svojih novih prijatelja savrenije nego to ih ljudi spoznaju kod drugih ljudi. Zavolela ih je, postala deo njihove porodice." Jo jednom je otpila aj, a onda sedela u tiini neko vreme, gledajui u oljicu. "Postoje velikani meu njima", konano je rekla, "kao to ste nagaali ranije. Prorok, mudrac, filozof, muziar - nema ljudske rei koju ja znam koja bi opisala tu vrstu, ili funkciju koju vri. Postoje, meutim, oni meu njima koji pevaju snopesmu sa posebnom istananou i dubinom - neto kao muzika, a ipak ne, izvueno iz tog bezvremenog mesta u njima gde moda oni gledaju na beskrajno, a onda ga uoblie za svoje bliske. Najvei kojeg sam ikada upoznala" - zakljocala je suglasnike visokim tonom - "nosi neto kao Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'k kao ime ili titulu. Ne bih mogla da objasnim njegovu snopesmu vama nita bolje nego to bih mogla da objasnim Mocarta nekome ko nikad nije uo muziku. Ali kada je dolo do toga da on, na svom mestu, bude ugroen, uradila sam ono to je moralo biti uraeno." "Vidite da ja ne vidim", rekao sam, sputajui svoju oljicu. Ona ju je ponovo napunila. "ikarni je sagraen nad vodom", rekla je, i vizija mesta stigla je jasna, uznemirujue stvarna, u moj um. "Kao to", dodala je. "Ne pijem estoka pia, ne puim, retko uzimam lekove", rekla je. "To nije pitanje izbora. To je fizioloko pravilo koje krim na sopstveni rizik. Ali, zato ne bih uivala u istim stvarima koje i drugi moje vrste mogu spoznati, kao to sada uivam u toj cigareti koju puimo?" "Poinjem da vidim..." "Plivajui pod aramom nou, mogla sam uzjahati pojaane snove droga sa tog mesta, spoznati mir, sreu, uitak, i povui se ako se to pretvori u neto drugo..." "Majk..." zapoeo sam. "Da, on me odveo Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ku, ne znajui to. Tamo sam videla mesto gde su nali dijamante. Vidim da mislite da je blizu Martinika, poto sam nedavno bila tamo. Na to vam neu odgovoriti. Videla sam tamo, meutim, takoe i ideju da se povrede delfini. inilo se da su njih oterali sa mesta njihovog otkria - mada im nisu i nakodili - delfini. Nekoliko puta. Nala sam da je to tako neuobiajeno da sam bila potaknuta da istraim, i saznala sam da je to bilo tano. Mesto njihovog otkria bilo je u podruju njegove pesme. On boravi u tim vodama, i drugi dolaze da ga tamo uju. To je, u tom smislu, posebno mesto, zbog njegovog prisustva. Oni su traili nain da osiguraju svoju bezbednost kada se vrate po jo kamenja", nastavila je. "Doznali su za dejstvo zvukova kita ubice u tu svrhu. Ali su nabavili i eksploziv, ukoliko se snimak pokae nedovoljnim za period od vie dana." "Ona dva ubistva su se desila dok sam ja bila odsutna", rekla je. "Vi ste, u osnovi, u pravu u pogledu toga ta je uinjeno. Nisam znala da e se odigrati, niti bi moje prepriavanje Polovih misli bilo ikada prihvatljivo na bilo kom sudu. On je koristio sve na ta bi poloio ruke ili um, taj ovek - ma kako malo to shvatao. Uzeo je Frenkovu teoriju, kao i njegovu enu, nauio taman dovoljno da uz malo sree nae kamenje. Sree - nje je imao dosta dugo. Nauio je taman dovoljno o delfinima da zna za efekte zvukova kita ubice, ali ne i kako bi se ponaali kada bi morali da se bore, da ubiju. A ak je i u tome imao sree. Priu su prihvatili. Ne svi. Ali joj je dovoljno poverovano. Bio je siguran. I nameravao je da se vrati do... tog mesta. Traila sam nain da ga zaustavim. I elela sam da sa delfina bude skinuta sumnja - ali tada je to bilo od drugorazredne vanosti. Onda ste se vi pojavili, i znala sam da sam ga nala. Otila sam do stanice nou, ispuzala na nju, ostavila vam poruku." "I vi ste otetili jedinicu za sonino emitivanje?" "Da." "Uradili ste to odabravi trenutak kada ste znali da emo Pol i ja zajedno ii dole da je opravimo." "Da." "A drugo?" "Da, i to. Napunila sam Polov um stvarima koje sam osetila i videla ispod arama u ikarniju." "I mogli ste, takoe, da pogledate i u Frenkov um. Znali ste kako e on reagovati. Pripremili ste ubistvo!" "Nisam ga prisilila da ita uradi. Zar nije njegova volja slobodna kao i nae?" Pogledao sam u aj, uznemiren tom milju. Progutao sam ga. Onda sam se zagledao u nju. "Da ga niste kontrolisali, makar malo, blizu kraja, kada me je napao? Ili - daleko vanije - ta je sa rudimentarnijim nervnim sistemom? Da li biste mogli kontrolisati ponaanje ajkule?" 81

Ponovo mi je napunila oljicu. "Naravno da ne", rekla je. Sedeli smo jo jedan tih period. "ta ste pokuali da mi uradite kada sam odluio da nastavim sa svojom istragom?" upitao sam. "Zar niste pokuavali da mi zbunite ula i navedete me na unitenje?" "Nisam", rekla je brzo. "Posmatrala sam vas da bih videla ta ete odluiti. Uplaili ste me svojom odlukom. Ali ono to sam uradila nije bio napad - ne, bar, u poetku. Pokuala sam da vam pokaem neto od snopesme, da vas uteim, da vas umirim. Nadala sam se da bi takav doivljaj mogao izazvati neku mentalnu alhemiju, smekati vau reenost..." "Propratili biste ga sugestijama u tom smislu." "Da, bih. Ali ste se onda opekli i bol vas je povukao nazad. To je bilo kad sam vas napala." Najednom je zvuala umorno. Ali, opet, kada se sve uzme u obzir, bio je to veoma naporan dan za nju. "I tu je bila moja greka", nastavila je. "Da sam vas jednostavno pustila da nastavite, ne biste imali nita. Ali, uoili ste neprirodnu prirodu napada. Povezali ste to sa Polovim zanosima, i pomislili ste na mene - mutanta - i na delfine i dijamante i moj nedavni put. Sve vam se to ulilo u um - a onda pretnja koju sam videla da biste ispunili: aluvijalni dijamanti i Martinik, u centralnu banku podataka. Morala sam tada da vas nazovem, da razgovaramo." "ta sada?" upitao sam. "Ni jedan sud vas nikad ne bi mogao ni za ta osuditi. Sigurni ste. Ja teko da mogu da vas osuujem. Moje sopstvene ruke nisu iste od krvi, kao to mora da znate. Vi ste jedina iva osoba koja zna ko sam ja, i to u meni izaziva nelagodnost. Ipak, i ja imam neka nagaanja koja se tiu stvari koje vi ne biste eleli da se znaju. Neete pokuati da me unitite, jer znate ta bih uradio sa tim nagaanjima ako ne biste uspeli." "A ja vidim da vi ne biste upotrebili svoj prsten ukoliko niste izazvani. Hvala vam. Bojala sam ga se." "ini se da smo postigli nekakvu ravnoteu." "Pa, zbog ega onda oboje ne bismo zaboravili?" "Mislite - da verujemo jedno drugom?" "Zar je to tako neobino?" "Morate priznati da vi posedujete odreenu prednost u takvim stvarima." "Tano. Ali je vredna samo u ovom trenutku. Ljudi se menjaju. Ona mi ne pokazuje ta ete misliti nekog drugog dana, na nekom drugom mestu. Vi ste u boljem poloaju da to znate, jer ste poznavali sebe mnogo due nego ja." "Istina, pretpostavljam." "Ja, naravno, zaista nemam ta da dobijem unitivi uzorak vae egzistencije. Vi biste, sa druge strane, zamislivo, mogli biti podstaknuti da potraite nezabeleen izvor prihoda." "To ne mogu porei", sloio sam se. "Ali, ako vam dam svoju re, odrau je." "Znam da to i mislite. Takoe znam da verujete veini stvari koje sam rekla, sa nekim rezervama." Klimnuo sam potvrdno glavom. "Vi ne razumete znaaj Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ka." "Kako bih i mogao, poto nisam ni delfin ni telepata?" "Mogu li vam pokazati ta je to to se trudim da sauvam, da odbranim?" Razmiljao sam o tome neko vreme, seajui se onih nedavnih trenutaka na stanici kada me udarila neim iz Vilijema Dejmsa. Nisam imao naina da znam kakav bi oblik kontrole, kakvu vrstu moi bila u stanju da primeni na mene ako se sloim sa nekim doivljajem u tom smislu. Meutim, ako se stvari otrgnu kontroli, ako se pojavi i najmanji oseaj petljanja sa mojim umom, sem te same stvari, znao sam za nain da odmah prekinem doivljaj. Prekrstio sam ruke pred sobom, polaui dva prsta na svoj prsten. "Dobro", rekao sam. I tada je ponovo poelo, neto kao muzika, pa ipak ne, neki razvoj predloga koji nije mogao biti verbalizovan, jer je njegova tvar bila od neega to nijedan ovek nije posedovao ili oseao, jer lei van dosega ljudskih ulnih mogunosti. Tada sam shvatio da onaj deo mene koji doivljava to ima svoje mesto privremeno u umu tvorca te izjave, da je to snopesma Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ka, da sam se osvedoio/uestvovao u vanvremenskom argumentu dok je on improvizovao, orkestrirao ga, vukui itave delove ranije konstruisanih vizija i izraza, savrene i iste, iz seanja tako ivog da je njegov rad bio jedva 82

razdvojiv od aktivnosti tog trenutka, i spajao ih u svee harmonije na ritam radosti koji sam shvatao samo zaobilazno, kroz istovremeni oseaj njegovog vlastitog uivanja u inu njihovog oblikovanja. Osetio sam uivanje u toj igri mislima, racionalnoj mada ne loginoj; proces je, kao i sva umetnost, bio odgovor na neto, mada tano ta, nisam znao niti me zaista bilo briga; jer je bio, u sebi i od sebe, dovoljnost postojanja - i ako e mi jednog dana pruiti emocionalno oruje u vreme kada bih inae stajao nag i sam, pa, to je bila jedna od onih stvari koje niko nema prava da oekuje, pa ipak ponekad otkrije unutar priseanja na takve fragmente postojanja koje je oblikovao poseban znalac nekom vrstom furioznog uivanja. Zaboravio sam svoje sopstveno bie, odbacio svoj ogranieni raspon ula dok sam plivao u moru koje nije bilo ni tamno ni svetlo, ni oblikovano ni bezoblino, pa ipak znajui svoj put, ukljuen u, kako se ve desilo, stalni in te stvari koju smo odabrali da zovemo ludus i koja je bila stvaranje, unitenje i hranjenje, uobliena i beskrajno preobliavana, ratrkavana i spajana, uspinjua i silazea, razdvojena od svih vremenskih fenomena pa ipak sadravajui samu osnovu vremena. Dua vremena se inilo da jesam, bezgranine mogunosti koje ispunjavaju trenutak, okruujui i dopunjavajui maleni tok postojanja, i radostan, radostan, radostan... Vrtei se, moj um je otiao, i sedeo sam, steui svoj prsten smrti, preko puta devojice koja je pobegla od stranog cvea, sada odevene u vlano zeleno i veoma, veoma blede. "O-a do dezu-ka?" upitala je. "Itadakimacu." Sipala je. eleo sam da posegnem i dotaknem joj ruku, ali sam umesto toga podigao oljicu i pio iz nje. Imala je moj odgovor, naravno. Znala ga je. Ali je progovorila, nakon nekog vremena. "Kada moj as doe - ko zna koliko uskoro? - ja u otii k njemu" rekla je. "Biu tamo, sa Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'kom. Ko zna da li u moda nastaviti, kao seanje moda, u tom vanvremenskom mestu, kao deo snopesme? Ali se oseam delom nje i sada." "Ja..." Podigla je ruku. Zavrili smo aj u tiini. Nisam zaista eleo da odem tada, ali sam znao da moram. Bilo je toliko stvari koje sam mogao rei, pomislio sam, dok sam se na Izabeli vraao do Stanice Jedan, svoje torbe dijamanata, i svih ostalih stvari i ljudi koje sam ostavio za sobom, ekajui me da ih dodirnem ili govorim sa njima. Ali onda, razmiljao sam, najbolje rei su esto one koje ostanu neizreene. Kordvejner Smit ZLOIN I SLAVA KOMANDANTA SUZDALA (Cordwainer Smith: 'The Crime and the Glory of Commander Suzdal', 1963.) POETAK Komandant Suzdal bio je odaslat u koljka-brodu da istrauje krajnja podruja nae galaksije. Njegov brod zvali su krstaricom, ali je on bio jedini ovek u njemu. Bio je opremljen hipnoticima i kockama da mu prue privid drutva - velikom grupom ljubaznih ljudi koji su mogli biti zazvani iz njegovih sopstvenih halucinacija. Instrumentalnost mu je ak ponudila i neku vrstu izbora u pogledu njegovih imaginarnih drugova, koji su se svi nalazili otelotvoreni u malim keramikim kockama to su sadrale mozak neke male ivotinje, ali sa ubaenom linou neke stvarno postojee osobe. Suzdal, nizak i nabijen ovek veselog osmeha, nije uvijao u pogledu svojih potreba: "Dajte mi dva dobra oficira obezbeenja. Ja mogu da se snaem sa brodom, ali, ako kreem u nepoznato, trebae mi pomo da se nosim sa udnim problemima koji bi mogli iskrsnuti." Oficir za ukrcavanje mu se nasmeio. "Nikad nisam uo za komandanta krstarice koji trai oficire obezbeenja. Veina ljudi smatra ih potpunim daveom." "To je u redu", rekao je Suzdal. "Ja ne." "Zar ne elite neke ahiste?" 83

"Mogu da igram ah", rekao je Suzdal, "koliko god hou, koristei rezervne kompjutere. Samo treba da im smanjim energiju i da ponu da gube. Sa punom snagom me uvek pobede." Zvaninik je tada udno pogledao Suzdala. Nije se ba iskezio, ali izraz mkegovog lica postao je i intiman i pomalo neprijatan. "A ta sa drugaijim drutvom?" upitao je sa udnim prizvukom u glasu. "Imam knjige", odgovorio je Suzdal, "i to nekoliko hiljada. Biu na putu samo nekoliko godina, po zemaljskom vremenu." "Lokalno-subjektivno, to bi moglo biti nekoliko hiljada godina", primetio je zvaninik, "iako e se vreme vratiti unatrag kad se ponovo pribliite Zemlji. Ali ja nisam govorio o knjigama", ponovio je, sa istim udnim, neprijatnim prizvukom. Suzdal je odmahnuo glavom, zabrinut na trenutak, i provukao prste kroz svoju utu kosu. Njegove plave oi bile su iskrene i pogledao je zvaninika pravo u oi. "O emu ste onda govorili, ako ne o knjigama? O navigatorima? Njih imam, a da i ne pominjem ljude-kornjae. Oni su dobro drutvo, ako im samo govorite dovoljno sporo i date im dosta vremena da odgovore. Ne zaboravite, ja sam ve bio napolju..." Zvaninik je najzad ispljunuo svoju ponudu: "Igraice. ENE. Konkubine. Zar ih neete? Mogli bismo ak snimiti i vau enu i utisnuti njen um na kocku za vas. Tako bi ona mogla biti sa vama svake nedelje koju provedete budni." Suzdal je izgledao kao da je toliko zgaen da e pljunuti na pod. "Alisu? Hoete rei da hoete da putujem unaokolo sa njenim duhom? Kako bi se prava Alisa oseala kad se vratim? Nemojte mi rei da ete staviti moju enu u miji mozak. Samo mi nudite delirijum. Moram da budem sabran tamo, dok se prostor i vreme valjaju u velikim valovima oko mene. I ovako u biti dovoljno lud. Ne zaboravite, ve sam bio tamo. Povratak pravoj Alisi bie mi jedan od najveih faktora realnosti. To e mi pomoi da se vratim kui." U tom trenutku, Suzdalov glas poprimio je prizvuk intimnosti, kad je dodao: "Nemojte mi rei da mnogi komandanti krstarica trae da lete unaokolo sa svojim imaginarnim suprugama. To bi, po mom miljenju, bilo prilino gadno. Da li mnogi to rade?" "Ovde smo da vas utovarimo na brod, a ne da raspravljamo ta drugi oficiri rade ili ne rade. Ponekad mislimo da je dobro imati ensko drutvo na brodu uz komandanta, ak i ako je imaginarno. Ako ikada naiete na neto meu zvezdama to se zaodenulo u enski oblik, bili biste veoma ranjivi." "ene, meu zvezdama? Bah!" odrezao je Suzdal. "I udnije stvari su se deavale," primetio je zvaninik. "Ovo ne", usprotivio se Suzdal. "Bol, ludilo, izoblienje, beskrajna panika, ludilo za hranom - da, njih mogu oekivati i suoiti se s njima. Oni e biti tu. Ali ene, ne. Nema ih. Ja volim svoju enu. Neu stvarati ene iz sopstvenog uma. Na kraju krajeva, imam ljude-kornjae na brodu, i oni e uzgajati svoje mlade. Imau dovoljno porodinog ivota da posmatram i uestvujem u njemu. Mogu ak i prireivati proslave Boia za maliane." "Kakve su to zabave?" upitao je zvaninik. "Samo udan mali stari ritual za koji sam uo od jednog Spoljnog Pilota. Svim mladim stvorovima daju se pokloni, jednom svake lokal-subjektivne godine." "Zvui lepo", sloio se zvaninik, iji je glas odjednom postao umoran i konaan. "Jo uvek odbijate da imate kocka- enu na brodu? Ne biste morali da je aktivirate ukoliko vam ne bude zaista potrebna." "Vi niste leteli, zar ne?" upitao je Suzdal. Sada je na zvaninika bio red da pocrveni. "Ne, nisam", odgovorio je jednostavno. "ta god bude na tom brodu, misliu na to. Ja sam vedar ovek, i veoma drueljubiv. Pustite me da se snalazim sa mojim ljudima-kornjaama. Nisu ba ivahni, ali su oseajni i smirujui. Jo dve hiljade godina, lokal-subjektivno, mnogo je vremena. Nemojte mi davati da donosim dodatne odluke. Ima dovoljno posla kada se upravlja brodom. Samo me ostavite sa mojim ljudima-kornjaama. I ranije sam se snalazio s njima." "Vi ste, Suzdale, komandant", sloio se najzad oficir za utovar. "Uradiemo kako vi kaete." "Odlino", nasmeio se Suzdal. "Na ovim turama moda imate mnogo udnih tipova, ali ja nisam od takvih." Dvojica ljudi su se saglasno nasmeila jedan drugom i utovar je bio zavren. Sam brod odravali su ljudi-kornjae, koji su starili veoma sporo tako da su se, dok je Suzdal krstario spoljnim rubom galaksije i putao da hiljade godina - po lokalnom raunanju - proteknu dok on spava u svojoj zaleenoj postelji, ljudi- kornjae raali generaciju za generacijom, obuavali svoje mlade da 84

upravljaju brodom, uili ih priama o Zemlji koju oni nikada nee ponovo videti, i ispravno itali kompjutere, da bi probudili Suzdala samo onda kada se ukazivala potreba za ljudskom intervencijom i ljudskom inteligencijom. Suzdal bi se probudio s vremena na vreme, obavljao svoj posao i vraao se. On se oseao kao da su sa Zemlje otili pre samo nekoliko meseci. Meseci! Proteklo je vie od subjektivnih deset hiljada godina, kada je naiao na sirensku kapsulu. Izgledala je kao obina kapsula za pomo. Onakva kakve su esto jurile svemirom da ukau na neku komplikaciju ljudske sudbine meu zvezdama. Ova kapsula, meutim, izgledala je kao da bee ispaljena preko ogromne razdaljine, i iz kapsule je Suzdal saznao priu o Arakoziji. Pria je bila lana. Mozgovi itave planete - divlji geniji zlobne, nesrene rase - bili su se posvetili problemu hvatanja u zamku i privlaenja normalnog pilota sa Stare Zemlje. Pria koju je kapsula otpevala davala je utisak bogatstva linosti predivne ene, iji je glas zvuao kao kontraalt. Pria je bila tana, jednim delom. Suzdal je sasluao priu i ona je utonula, poput predivno orkestriranog odlomka opere, pravo u vlakna njegovog mozga. Bilo bi drugaije, da je znao za stvarnu priu. Svi sada znaju stvarnu priu o Arakoziji - gorku, uasnu priu o planeti koja je bila raj i koja se pretvorila u pakao. Priu o tome kako su ljudi postali neto drugaije od ljudi. Priu o tome ta se desilo tamo daleko na najuasnijem mestu meu zvezdama. Pobegao bi, da je znao stvarnu priu. Nije mogao da razume ono to mi sada znamo... oveanstvo se nije moglo sresti sa uasnim narodom Arakozije a da ih narod Arakozije ne sledi do kue i donese oveanstvu tugu veu od tuge, ludost goru od obinog ludila, zarazu koja prevazilazi sve zamislive poasti. Arakozijanci behu postali ne-oveanstvo, a ipak, u najdubljim otiscima svojih linosti, ostali su ljudi. Pevali su pesme koje su uzdizale njihovu izoblienost i hvalili sebe zbog onoga to su tako uasno postali, a ipak su, u njihovim vlastitim pesmama, u njihovim vlastitim baladama, tonovi orgulja odzvanjali u refrenu... I oplakujem oveka! Znali su ta su bili i mrzeli su sebe. Mrzei sebe, gonili su oveanstvo. Moda jo uvek gone oveanstvo. Instrumentalnost se do sada dobrano pomuila da nas Arakozijanci nikada vie ne pronau: rairila je mreu varki du ivica galaksije da se osigura da nas taj izgubljeni, upropaeni narod nikada ne nae. Instrumentalnost zna i uva na svet i sve ostale svetove oveanstva pred izopaenou koja je postala Arakozija. Ne elimo da imamo nikakve veze sa Arakozijom. Neka nas love. Nee nas nai. Kako je Suzdal mogao to da zna? Bilo je to prvi put da je neko sreo Arakozijance, i on je sreo Arakozijance, i sreo ih je samo preko poruke u kojoj je arobni glas pevao arobnu pesmu o propasti, koristei savreno jasne rei starog opteg jezika da ispria priu tako tunu, tako uasnu, da je oveanstvo jo nije zaboravilo. U osnovi je pria bila veoma jednostavna. Ovo je ono to je Suzdal uo, i to ljudi od tada behu nauili. Arakozijanci su bili naseljenici. Naseljenici su se mogli seliti pomou jedrenjaka, koji su za sobom vukli aure. To je bio prvi nain. Ili su mogli ii planoformnim brodovima, brodovima kojima su pilotirali veti ljudi, koji su zakoraivali u svemir ili dva i vraali se iz njega i nalazili ljude. Ili su, za zaista velike razdaljine, mogli ii novom kombinacijom. Individualne aure spakovane u ogroman koljka- brod, dinovsku verziju Suzdalovog broda. Sa zamrznutim spavaima i budnim mainama, brod bi bio ispaljen ka brzini svetlosti i preko nje, baen dalje od svemira, izlazio nasumice i usmeravao se ka odgovarajuoj meti. Bila je to kocka, ali hrabri ljudi su rizikovali. Ako meta ne bi bila naena, njihove maine mogle bi veno ploviti svemirom, dok bi se tela, zatiena zamrzavanjem, malo po malo kvarila, i dok bi slaba svetlost ivota gasnula u pojedinim smrznutim mozgovima. koljka-brodovi bili su ljudsko reenje za prenaseljenost, sa kojom se ni stara planeta Zemlja ni njene kerke-planete nisu mogle ba izboriti. koljka-brodovi nosili su hrabre, neoprezne, romantine, udljive, ponekad kriminalce meu zvezde. oveanstvo je stalno zaboravljalo na te brodove. Napredni istraivai, organizovana Instrumentalnost, nailazili su na ljudska bia, gradove i kulture, razvijene ili ne, plemena ili porodice, tamo gde su koljka-brodovi stizali, daleko, daleko van krajnjih granica oveanstva, gde instrumenti za traganje behu nali planetu nalik Zemlji i gde se koljka-brod, poput nekog velikog 85

umirueg insekta, spustio na planetu, probudio ljude, otvorio se i samounitio oslobaanjem ponovo roenih mukaraca i ena, da nasele jo jedan svet. Arakozija se inila dobrim svetom mukarcima i enama koji behu doli na nju. Predivne plae, sa stenama poput beskrajnih rivijera nad njima. Dva sjajna velika meseca na nebu, sunce ne predaleko. Maine su testirale atmosferu i kuale vodu, i ve rasejale oblike starozemaljskog ivota, tako da su ljudi koji su se probudili zauli poj zemaljskih ptica i znali da su se zemaljske ribe ve bile prilagodile na okeane, baene u njih da se mnoe. Izgledalo je to kao dobar ivot, bogat ivot. Stvari su ile dobro. Stvari su ile veoma, veoma dobro za Arakozijance. To je istina. To je bila, do tada, pria koju je kapsula ispriala. Ali su se tu razile. Kapsula nije rekla uasnu, aljenja vrednu priu o Arakoziji. Izmislila je verodostojne lai. Glas koji je telepatski dolazio iz kapsule bio je glas zrele, tople, srene ene - ene u ranim srednjim godinama, sa izvanrednim kontraaltom. Suzdal je skoro pomislio da razgovara sa njom, tako je stvarna ta linost bila. Kako je mogao da zna da je bio opinjen, uhvaen u zamku? Zvualo je kako treba, stvarno kako treba. "A tada", rekao je glas, "arakozijanska bolest poela je da nas napada. Ne sputajte se. Drite se podalje. Razgovarajte sa nama. Govorite nam o lekovima. Nai mladi umiru, bez razloga. Naa imanja su bogata, i ito je ovde zlatnije nego na Zemlji, ljive plavlje, i cvetovi belji. Sve uspeva - sem ljudi. Nai mladi umiru..." rekao je enstveni glas, zavrivi jecajem. Ima li simptoma? pomislio je Suzdal, i, kao da je ula pitanje, kapsula je nastavila. "Umiru ni od ega. Niega to bi naa medicina mogla iskuati, niega to naa nauka moe uoiti. Umiru. Naa populacija se smanjuje. Ljudi, ne zaboravite nas! ovee, ma gde da si, doi brzo, donesi pomo! Ali, za svoje dobro, ne sputaj se. Ostani u orbiti i gledaj nas preko ekrana da moe Domu oveka ispriati o izgubljenoj deci oveanstva meu udnim i dalekim zvezdama!" udno, zaista! Istina je bila mnogo udnija, i veoma runa, zaista. Suzdal je bio ubeen u istinitost poruke. Bio je odabran za to putovanje zato to je bio dobre naravi, inteligentan, i hrabar: i ovaj apel potakao je sva ta tri njegova kvaliteta. Kasnije, mnogo kasnije, kada je bio uhapen, Suzdala su pitali: "Suzdale, budalo jedna, zato nisi proverio poruku? Rizikovao si bezbednost svih oveanstava zbog jednog glupog apela!" "Nije bio glup!" odbrusio je Suzdal. "Ta kapsula za pomo imala je tuan, divan enski glas i pria se slagala." "Slagala sa im?" upitao je ispitiva, tupim tonom. Suzdal je zvuao umorno i tuno kada je odgovorio na to. "Slagala se sa mojim knjigama. Sa mojim znanjem." I pomalo oklevajui, jo je dodao: "I sa mojom sopstvenom procenom..." "Da li je tvoja procena bila dobra?" upitao je ispitiva. "Nije", odgovorio je Suzdal, i pustio da ta jedna re visi u vazduhu, kao da bi ujdno mogla biti i poslednja re koju e ikada izgovoriti. Ali je sam Suzdal prekinuo tiinu kada je dodao: "Pre nego to sam uneo kurs i legao da spavam, aktivirao sam svoje oficire obezbeenja i dao im da provere priu. I oni su, i te kako, doznali pravu priu o Arakoziji. Unakrsno su je deifrovali iz izraza u kapsuli za pomo i saoptili mi celu stvarnu priu veoma brzo, im sam se probudio." "I ta si uradio?" "Uradio sam ta sam uradio. Uradio sam ono zbog ega oekujem da budem kanjen. Arakozijanci su do tada ve hodali po spoljnoj oblozi mog broda. Uhvatili su moj brod. Uhvatili su mene. Kako sam mogao da znam da je divna, tuna pria bila tana samo za prvih dvadeset godina o kojima je ena govorila? A ona ak nije bila ni ena. Samo klopt. Samo prvih dvadeset godina..." Stvari su Arakozijancima ile dobro prvih dvadeset godina. Onda je dola katastrofa, ali to nije bila pria ispriana u kapsuli za pomo. Nisu to mogli razumeti. Nisu znali zbog ega se moralo desiti ba njima. Nisu znali zato je ekalo dvadeset godina, tri meseca i etiri dana. Ali je njihovo vreme dolo. 86

Mislimo da to mora da je bilo neto u vezi sa zraenjem njihovog sunca. Ili moda kombinacija zraenja tog posebnog sunca i hemije, koju ak ni mudre maine u koljka-brodu nisu potpuno analizirale, koja je dola spolja i irila se iznutra. Katastrofa se desila. Bila je jednostavna i nezaustavljiva. Imali su lekare. Imali su bolnice. Imali su ak i ograniene mogunosti za istraivanje. Ali nisu mogli dovoljno brzo istraivati. Ne dovoljno brzo da se suoe sa ovom katastrofom. Bila je jednostavna, udovina, ogromnih razmera. enskost je postala karcinogena. Svakoj eni na planeti istovremeno se pojavio rak na usnama, dojkama, meu nogama, ponekad du linije vilice, iznad gornje usne, na nenim delovima tela. Rak je imao mnoge oblike, a ipak je uvek bio isti. Bilo je neega u radijaciji to se probijalo, to je zalazilo u ljudsko telo, i to je inilo da se odreena vrsta dezoksikortikosterona pretvori u podvrstu - na Zemlji nepoznatu - pregnandiola, koji bi bez izuzetka uzrokovao rak. Bolest je napredovala brzo. Novoroene devojice prve su poele da umiru. ene su se plaui drale svojih oeva, svojih mueva. Majke su pokuale da kau zbogom svojim sinovima. Jedna meu lekarima i sama je bila ena, vrsta ena. Bez ustruavanja je sekla ivo tkivo iz sopstvenog tela, stavljala ga pod mikroskope, uzimala uzorke sopstvenog urina, svoje krvi, svoje pljuvake, i nala odgovor: Odgovora nema. Pa ipak, postojalo je neto i bolje i gore od odgovora. Ako je sunce Arakozije ubijalo sve to je bilo ensko, ako su enske ribe plutale trbuhom nagore po povrini mora, ako su enke ptica pevale prodorniju, divljiju pesmu dok su umirale nad jajima koja se nikada nee izlei, ako su enke ivotinja gunale i reale u jazbinama gde su se zavukle da sakriju svoj bol, enska ljudska bia nisu morala da tako pitomo prihvate smrt. Ime te lekarke bilo je Astarte Kraus. AROLIJA KLOPTOVA Ljudska ena mogla je ono to ivotinjska enka nije mogla. Mogla je postati muko. Uz pomo opreme sa broda, ogromne koliine testosterona su proizvedene, i svaka devojka i ena koja je jo bila iva pretvorena je u muko. Svima su date obilne injekcije. Lica su im ogrubila, sve su jo malo porasle, grudi su im se izravnale, miii im ojaali, i za manje od tri meseca zaista su postale mukarci. Neki nii oblici ivota preiveli su zato to nisu bili dovoljno jasno polarizovani na muke i enske, koji su se oslanjali na tu odreenu organsku hemiju. Kada je riba nestalo, biljke su zaguile okeane, ptica je nestalo ali su insekti preiveli; vilini konjici, leptiri, mutirane verzije skakavaca, buba i drugih insekata rojile su se itavom planetom. Mukarci koji su izgubili ene radili su rame uz rame sa mukarcima koji su bili stvoreni od tela ena. Kada bi se poznali, njihovi susreti bili su neizrecivo tuni. Mu i ena, oboje bradati, snani, svadljivi, oajni i uposleni. Deaci su nekako shvatali da nikada, kad odrastu, nee imati dragane, eniti se, imati kerke. Ali, ta je jedan obian svet da zaustavi uporni mozak i plamtei intelekt dr Astarte Kraus? Ona je postala voa svog naroda, mukaraca i mukaraca-ena. Ona ih je terala napred, ona ih je nagnala da preive, ona je upotrebila svoj hladni um na svima njima. (Moda bi ih ona, da je bila saoseajna osoba, pustila da svi pomru. Ali u prirodi dr Kraus bilo je da ne bude saoseajna - samo briljantna, neumoljiva, izazovna prema univerzumu koji je pokuao da je uniti.) Pre nego to je umrla, dr Kraus je smislila paljivo programiran genetski sistem. Delii mukog tkiva mogli su se hirurki ubaciti u trbunu duplju, tik uz trbunu maramicu, malo se tiskajui uz creva, i vetaka materica i vetaka hemija i vetaka oplodnja radijacijom i toplinom uinila je moguim da mukarci raaju deake. Zato raati devojice, kad bi ionako umrle? Narod Arakozije nastavio je da ivi. Prva generacija preivela je tragediju, napola luda od tuge i razoaranja. Poslali su kapsule sa porukama i znali su da e njihove poruke stii do Zemlje za est miliona godina. Kao novi istraivai, kockali su se tako to su otili dalje od drugih brodova. Nali su dobar svet, ali nisu bili ba sigurni gde su. Da li su jo bili u poznatoj galaksiji, ili su preskoili do neke od susednih galaksija? Nisu mogli sa sigurnou odrediti. To je bio deo politike stare Zemlje, da ne da previe opreme istraivakim grupama iz straha da bi se neke od njih, ako pretrpe estoku kulturnu promenu ili postanu agresivne imperije, mogle okrenuti ka Zemlji i unititi je. Zemlja bi se uvek pobrinula da prednost bude na njenoj strani. 87

Trea i etvrta i peta generacija Arakozijanaca jo uvek su bili ljudi. Svi su bili mukarci. Imali su ljudska seanja, imali su ljudske knjige, znali su za rei 'mama', 'sestra', 'dragana', ali vie nisu stvarno razumevali na ta se ti izrazi odnose. Ljudsko telo, kojem je na Zemlji trebalo etiri miliona godina da se razvije, u sebi sadri ogromne resurse, resurse vee od mozga, ili od linosti, ili od nadanja pojedinca. I tela Arakozijanaca donela su odluke umesto njih. Poto je hemija enskosti znaila trenutnu smrt, i poto bi se povremeno neka devojica rodila i bila odmah sahranjena, tela su se prilagodila. Ljudi Arakozije postali su i mukarci i ene. Dali su sebi ruan nadimak, 'kloptovi'. Poto nisu imali utehu porodinog ivota, postali su epurei pevci, koji su meali ljubav sa ubistvom, koji su stapali svoju poeziju sa dvobojima, koji su otrili svoja oruja i dolazili do prava na razmnoavanje u udnom porodinom sistemu koji ni jedan normalan ovek sa Zemlje ne bi bio u stanju da razume. Ali su preiveli. I metodi njihovog preivljavanja bili su tako otri, tako estoki, da je to zaista bilo teko razumeti. Za manje od etiri stotine godina Arakozijanci su se civilizovali u grupe borbenih klanova. Jo uvek su imali samo jednu planetu, oko samo jednog sunca. iveli su na samo jednom mestu. Imali su nekoliko svemirskih brodova, koje su sami sagradili. Njihova nauka, njihova umetnost i njihova muzika kretali su se napred udnim trzajima inspiracije neurotinih genija, jer su im nedostajale osnove same ljudske linosti, ravnotea mukog i enskog, porodica, funkcije ljubavi, nadanja, reprodukcije. Preiveli su, ali sami su postali udovita i nisu toga bili svesni. Od seanja na staro oveanstvo stvorili su legendu o staroj Zemlji. ene su u tim seanjima bile deformiteti koje treba ubiti. Izobliena stvorenja, koja treba iskoreniti. Porodica je, kako su je se oni seali, bila prljava perverzija koju su bili reeni da zbriu ako ikada naiu na nju. Oni sami bili su bradati homoseksualci, sa ruem na usnama, sa kitnjastim minuama, obiljem kose na glavama, i sa veoma malo starih ljudi meu sobom. Ubijali su svoje mukarce pre nego to ostare; ono to nisu mogli dobiti od ljubavi ili oputanja ili udobnosti, dobavljali su bitkom i smru. Smiljali su pesme u kojima su se proglaavali poslednjim starim ljudima i prvim novim, i pevali o svojoj mrnji prema oveanstvu kad ga sretnu, i pevali su "Jao Zemlji ako je mi naemo", pa ipak ih je neto u njima teralo da skoro svakoj pesmi dodaju refren koji je i njih same uznemiravao: I oplakujem oveka! Oplakivali su oveka, a ipak su kovali zaveru da napadnu svekoliko oveanstvo. ZAMKA Suzdal je bio zavaran kapsulom sa porukom. Vratio se u odeljak za spavanje i uputio ljude-kornjae da usmere krstaricu ka Arakoziji, ma gde ona bila. Nije to uinio ludo ili hirovito. Uinio je to nakon promiljene procene. Procene zbog koje je kasnije sasluan, zbog koje mu je bilo sueno, zbog koje je bio poteno osuen, i onda gore nego ubijen. Zasluio je to. Potraio je Arakoziju ne zastajui da pomisli na najosnovnije pravilo: Kako moe da sprei Arakozijance, te pevajue monstrume, da ga prate do kue i eventualno unite Zemlju? Zar ne bi njihovo stanje moglo biti bolest koja je moda zarazna, ili bi njihovo grubo drutvo moglo unititi druga ljudska drutva i ostaviti Zemlju i sve ostale ljudske svetove u ruevinama? O tome nije mislio, pa je sasluan, i osuen, i kanjen mnogo kasnije. Doi emo i do toga. DOLAZAK Suzdal se probudio u orbiti oko Arakozije. I probudio se znajui da je napravio greku. udni brodovi prianjali su uz njegov koljka-brod kao zle pijavice iz nepoznatog okeana, privrene na poznatu lau. Pozvao je svoje ljude-kornjae da pritisnu komande, ali komande nisu radile. Oni spolja, ma ta bili, ljudi ili ene ili zveri ili bog, imali su mo da blokiraju njegov brod. Suzdal je odmah shvatio svoju greku. Prirodno, pomislio je da uniti sebe i brod, ali bojao se da, ako uniti sebe a propusti da uniti brod, postoji ansa da njegova krstarica, novi model sa najnovijim naoruanjem, padne u ruke onoga, ta god to bilo, to se kretalo po spoljanjoj oblozi njegovog sopstvenog broda. Nije mogao sebi dopustiti rizik obinog individualnog samoubistva. Morao je preduzeti drastiniji korak. Ovo nije bilo vreme za potovanje zemaljskih pravila. 88

Njegov oficir obezbeenja - duh iz kocke probuen u ljudski oblik - proaptao mu je celu priu brzim, inteligentnim dahom: "Oni su ljudi, ser. Vie ljudi nego ja. Ja sam duh, jeka iz mrtvog mozga. Oni su stvarni ljudi, komandante Suzdale, ali su to najgori ljudi koji su se ikad razularili meu zvezdama. Morate ih unititi, ser!" "Ne mogu", odgovorio je Suzdal, jo uvek pokuavajui da se potpuno razbudi. "Oni su ljudi." "Onda ih morate odbiti. Na bilo koji nain, ser. Na bilo kakav nain. Spasite Zemlju. Zaustavite ih. Upozorite Zemlju." "A ja?" upitao je Suzdal, i odmah zaalio to je postavio to sebino, lino pitanje. "Umreete ili ete biti kanjeni", odgovorio je oficir obezbeenja saoseajno, "a ja ne znam ta e od toga biti gore." "Sada?" "Odmah. Nemate vie vremena. Ni malo." "Ali, pravila...?" "Ve ste zali daleko van pravila." Postojala su pravila, ali ih Suzdal bee sva ostavio za sobom. Pravila, pravila za obina vremena, za obina mesta, za razumljive opasnosti. Ovo je bila nona mora koju je ljudsko meso zakuvalo, ljudski mozak motivisao. Ve su mu njegovi monitori saoptavali vest ko su ti ljudi, ti vritei manijaci, ti ljudi koji nikad nisu upoznali enu, ti deaci koji su odrasli uz poudu i bitku, koji su imali porodinu strukturu koju normalan ljudski mozak ne bi mogao da prihvati, ne bi mogao da poveruje, ne bi mogao da tolerie. Stvari napolju bile su ljudi, i nisu bili ljudi. Stvari napolju imale su ljudski mozak, ljudsku matu, i ljudsku sposobnost osvete, pa ipak je Suzdal, hrabar oficir, bio toliko zastraen samom njihovom prirodom da nije odgovarao na njihove pokuaje da komuniciraju. Mogao je da oseti kako se ene-kornjae iz njegove posade bolno plae, dok im je postajalo jasno ko to lupa po njihovom brodu i ko to peva kroz glasne maine za najavljivanje da hoe da ue, ue, ue. Suzdal je poinio zloin. Instrumentalnost se ponosi time to doputa svojim oficirima da poine zloine ili greke ili samoubistvo. Instrumentalnost za ljude radi stvari koje kompjuter ne bi mogao uraditi. Instrumentalnost ostavlja ljudski mozak, ljudski izbor u akciji. Instrumentalnost svojim nametenicima prenosi mrano znanje, stvari koje se obino ne razumeju u naseljenom svetu, stvari zabranjene obinim mukarcima i enama jer oficiri Instrumentalnosti, kapetani i podefovi i efovi, moraju znati svoj posao. Ako ga ne znaju, celo oveanstvo moglo bi nestati. Suzdal je posegnuo u svoj arsenal. Znao je ta radi. Vei mesec Arakozije bio je nastanjiv. Mogao je da vidi da na njemu ve ima zemaljskih biljaka, i zemaljskih insekata. Njegovi monitori pokazali su mu da se arakozijanski mukarci-ene nisu potrudili da se nasele na planeti. Grevito je zapitao kompjutere i povikao: "Recite mi koliko je star!" Maina je otpevala odgovor: "Vie od trideset miliona godina." Suzdal je imao udne resurse. Imao je blizance ili etvorke skoro svake zemaljske ivotinje. Zemaljske ivotinje bile su noene u malim kapsulama ne veim od kapsule sa lekom i sastojale su se od sperme i jajaceta viih ivotinja, spremnih za sejanje, spremnih da budu uslovljene; imao je i male ivotbombe koje su mogle svaki oblik ivota okruiti barem ansom da preivi. Otiao je do banke i uzeo make, osam pari, esnaest zemaljskih maaka, felis domesticus, one vrste koju vi i ja znamo, koju uzgajaju, ponekad za telepatsku upotrebu, ponekad da budu na brodovima i poslue kao dodatno oruje kada misli iglosvetlaca upute make da se bore sa opasnostima. Kodirao je te make. Kodirao ih je porukama isto onoliko udovinim koliko i poruke koje su mukarce-ene sa Arakozije nainili monstrumima. Ovo je kodirao: Ne raajte sebi sline. Stvorite novu hemiju. Sluiete oveka. Postanite civilizovane. 89

Nauite govor. Sluiete oveka. Kada ovek pozove, sluiete ga. Idite natrag i pojavite se. Sluite oveku. Te instrukcije nisu bile obine rei. Bile su utisnute u samu molekularnu strukturu tih ivotinja. Bile su nalozi u genetskom i biolokom kodu tih maaka. A tada je Suzdal poinio svoj zloin protiv zakona oveanstva. Imao je hronopatski aparat na brodu. Izobliava vremena, obino upotrebljavan na tren ili na sekund-dva da skloni brod od neminovnog unitenja. Mukarci-ene sa Arakozije ve su prosecali oplatu. Mogao je uti njihove visoke, piskave glasove dok su se dovikivali sa delirinim uivanjem, smatrajui njega prvim od svojih obeanih neprijatelja kojeg su sreli, prvim monstrumom sa stare Zemlje koji je konano do njih stigao. Pravi, zli ljudi kojima e se oni, mukarci-ene sa Arakozije, osvetiti. Suzdal je zadrao hladnokrvnost. Kodirao je genetske make. Stavio ih je u ivot-bombe. Ilegalno je podesio kontrole svoje hronopatske sprave tako da, umesto da see jedan sekund za brod od osamdset hiljada tona, see dva miliona godina za manje od etiri kilograma. Odbacio je make na bezimeni mesec Arakozije. I odbacio ih je natrag u vreme. I znao je da nee morati da eka. Nije morao. MAKOZEMLJA KOJU JE SUZDAL STVORIO Make su dole. Njihovi brodovi blistali su na golom nebu nad Arakozijom. Njihova mala borbena vozila su napala. Make koje nisu postojale pre jednog trenutka, ali su tada dobile dva miliona godina da slede sudbinu koja im je bila utisnuta neposredno u mozak, utisnuta u njihove kimene stubove, urezana u hemiju njihovih tela i linosti. Make su se pretvorile u neku vrstu ljudi, sa govorom, inteligencijom, nadom i jednom misijom. Njihova misija bila je da napadnu Suzdala, da ga spasu, da ga sluaju, i da otete Arakoziju. Maji brodovi zavritali su svoja borbena upozorenja. "Ovo je taj dan te godine obeanog doba. I sada stiu make!" Arakozijanci su etiri hiljade godina ekali na bitku i sad su je i dobili. Make su ih napale. Dva broda su prepoznala Suzdala, i make su raportirale. "O Gospode, o Boe, o Tvore svega, o Komandante vremena, o Zaetnie ivota, ekali smo otkad je Sve poelo da sluimo Tebi, da sluimo Tvom Imenu, da posluamo Tvoju Slavu! Neka ivimo za Tebe, neka umremo za Tebe. Mi smo Tvoj narod." Suzdal je povikao i preneo poruku svim makama. "Napadajte klopte, ali ih nemojte sve ubiti!" Ponovio je: "Napadajte ih i zaustavite ih dok ja ne pobegnem." Bacio je svoju krstaricu u ne-svemir i pobegao. Ni make ni Arakozijanci ga nisu sledili. I to je ta pria, ali tragedija je u tome to se Suzdal vratio. A Arakozijanci su jo tamo i make su jo tamo. Moda Instrumentalnost zna gde su, a moda ni Instrumentalnost ne zna. oveanstvo ne eli da to sazna. Protiv je zakona uzgojiti oblik ivota superiorniji od oveka. Moda make to jesu. Moda neko zna da li su Arakozijanci pobedili i pobili make i dodali maju nauku svojoj i sada nas negde trae, pipajui kao slepci meu zvezdama ne bi li nas, prave ljude, sreli, mrzeli, ubili. Ili su moda make pobedile. Moda su make obuzete udnom misijom, udnim nadama da e sluiti ljude koje ne prepoznaju. Moda one misle da smo svi mi Arakozijanci i da bi trebalo da budemo spaseni samo za nekog odreenog komandanta krstarice, kojeg vie nikada nee videti. Nee videti Suzdala, jer mi znamo ta se sa njim dogodilo. SUENJE SUZDALU 90

Suzdal je izveden pred sud na velikoj bini u otvorenom svetu. Njegovo suenje je snimano. On je otiao tamo gde nije trebalo da ide. Traio je Arakozijance ne ekajui i ne traei savet i pojaanja. Otkud je to bio njegov posao da pomae zbog nevolje koja se davno desila? Zaista, otkud njegov posao? A onda i make. Imali smo brodske snimke koji su pokazivali da je neto dolo sa tog meseca. Svemirski brodovi, stvorovi sa glasovima, stvorovi koji su mogli komunicirati sa ljudskim mozgom. ak nismo ni sigurni, poto su emitovali direktno u prijemne kompjutere, da su govorili nekim zemaljskim jezikom. Moda su to uradili nekom vrstom direktne telepatije. Ali, zloin je bio u tome to je Suzdal uspeo. Bacivi make dva miliona godina unatrag, kodirajui ih da preive, kodirajui ih da razviju civilizaciju, kodirajui ih da mu dou u pomo, on je stvorio itav novi svet za manje od jednog sekunda objektivnog vremena. Njegova hronopatska sprava odbacila je male ivot-bombe na vlano tle velikog meseca nad Arakozijom i, za vreme krae od onog koje je potrebno da se ovo zabelei, bombe su se vratile u obliku flote koju je sagradila jedna rasa, zemaljska rasa, mada majeg porekla, stara dva miliona godina. Sud je oduzeo Suzdalu njegovo ime i rekao: "Vie se nee zvati Suzdal." Sud je oduzeo Suzdalu i njegov in. "Nee biti komandant u ovoj ili bilo kojoj drugoj floti, ni carskoj ni Instrumentalnoj." Sud je Suzdalu oduzeo njegov ivot. "Vie nee iveti, bivi komandante, i bivi Suzdale." A onda je sud oduzeo Suzdalu i smrt. "Otii e na planetu ajol, mesto krajnjeg srama sa kojeg se niko nikad ne vraa. Otii e tamo praen prezirom i mrnjom oveanstva. Neemo te kazniti. Ne elimo vie da znamo za tebe. Nastavie da ivi, ali si za nas prestao da postoji." To je ta pria. To je tuna, divna pria. Instrumentalnost pokuava da razvedri sve razliite vrste oveanstva govorei im da to nije istina, da je to samo balada. Moda snimci postoje. Moda negde ludi kloptovi Arakozije raaju svoju decu, uvek carskim rezom, hrane ih uvek na cuclu, generacije mukaraca koje znaju za oeve a nemaju predstavu ta bi re majka mogla biti. A moda Arakozijanci provode svoje lude ivote u beskrajnoj borbi sa inteligentnim makama koje slue oveanstvu koje se moda nikad nee vratiti. To je ta pria. tavie, nije istinita. Robert ekli ZIRN NIKO NE UVA, PALATA JENDIK U PLAMENU, DON VESTERLI MRTAV (Robert Sheckley: 'Zirn Left Unguarded, the Jenghik Palace In Flames, Jon Westerley Dead', 1972.) Bilten je stigao zamuen strahom. "Neko igra na naim grobovima", rekao je arlroj. Digao je pogled i sagledao itavu Zemlju. "Ovo e biti fin mauzolej." "Tvoje rei su udne", rekla je. "Pa ipak, ima neto u tvom ophoenju to me zadovoljava... Prii blie, strane, i prui objanjenje." Koraknuo sam unazad i izvukao svoj ma iz korica. Pored sebe, uo sam siktanje metala; Okpetis Marn bee takoe izvukao svoj ma, i sada je stajao sa mnom, lea u lea, dok se megentska horda pribliavala. "Sada emo skupo prodati nae ivote, Done Vesterli", rekao je Okpetis Marn karakteristinim grlenim siktanjem Mnerijanaca. "Hoemo, i te kako", odgovorio sam. "I ne jedna udovica e zaigrati pasagaken pre kraja ovog dana." Klimnuo je potvrdno glavom. "I neki neuteni oevi e prineti usamljeniku rtvu Bogu Raspada." Nasmeili smo se na nae vrste izjave. Ali situacija nije bila smena. Mujaci Megenata prilazili su polako, neumoljivo, preko zelenog i purpurnog travnjaka. Njihovi rafti bili su izvueni - ti dugi, savijeni bodei sa dva vrha, koji behu doneli uas u najzabaenij uglove civilizovane galaksije. ekali smo. Prva otrica ukrstila se sa mojom. Parirao sam i ubo, zakaivi velikog tipa skroz po grlu. On se zateturao unazad, a ja sam se spremio za sledeeg protivnika. 91

Ovog puta na mene su navalila dvojica. Iza sebe, mogao sam uti Okpetisove otre udisaje dok je zamahivao i sekao svojim maem. Situacija je bila potpuno beznadena. Pomislio sam na nezabeleeni sticaj okolnosti koji me doveo u ovakav poloaj. Pomislio sam na gradove Teranskog Pluraliteta, ije postojanje je zavisilo od beznadenog ishoda ove bezizlazne situacije. Pomislio sam na jesen u Karkasonu, maglovita jutra Saskatuna, kiu boje elika koja pada na Crna brda. Da li e sve to nestati? Sigurno ne. A ipak - zato da ne? Rekli smo raunaru: "To su faktori, to je kripac u kojem se nalazimo. Uini nam uslugu pa rei na problem i spasi nae ivote i ivote itave Zemlje." Raunar je raunao. "Problem ne moe biti reen", rekao je na kraju. "Kako emo onda uspeti da spasemo Zemlju od unitenja?" "Nikako", odgovorio nam je raunar. Otili smo tuni. Ali, onda je Denkins rekao: "Ma, doavola, to je samo miljenje jednog raunara." To nas je razvedrilo. Podigli smo glave, i odluili da se konsultujemo negde drugde. Ciganka je okrenula kartu. Izaao je Strani sud. Otili smo tuni. Onda je Majers rekao: "Ma, doavola, to je samo miljenje jedne ciganke." To nas je razvedrilo. Podigli smo glave, i odluili da se konsultujemo negde drugde. I sama si to rekla: "'Jarki cvet krvi na njegovom elu'. Pogledala si me udnim oima. Moram li te voleti?" Sve je poelo tako naglo. Reptilska sila Megenta, dugo mirna, najednom je poela ekspanziju zbog seruma koji im je dao arls Engstrom, telepata lud za moi. Don Vesterli bio je brzo opozvan sa svoje tajne misije na Angos II. Vesterli je imao tu vrhunski lou sreu da se materijalizuje u prstenu Crne Sile, zbog nenamerne izdaje Okpetisa Marna, svog mnerijanskog sadruga, koji je, to Vesterli nije znao, bio uhvaen u Hol Plutajuih Ogledala, dok je njegov um preuzeo otpadnik Santis, voa Entropijske gilde. To je bio kraj Vesterlija, i poetak kraja za sve nas. Starac je bio u stuporu. Odvezao sam ga iz kontrolne stolice koja se dimila i osetio karakteristian slatko-slano-kiseli miris mangineje - tog izdajnikog narkotika koji raste samo u peinama Ingidora - iji je uticaj oborio nae strae du Zida Zvezdanog Pojasa. Grubo sam ga prodrmao. "Prestone!" uzviknuo sam. "Zbog Zemlje, zbog Magde, zbog svega to ti je drago - reci mi ta se desilo." Zakolutao je oima. Usta su mu se trzala. Ogromnim naporom uspeo je da promuca: "Zirn! Zirn je izgubljen, izgubljen je, izgubljen!" Glava mu je klonula napred. Smrt mu je izmenila lice. Zirn, izgubljen! Moj mozak grozniavo je radio. To je znailo da je Visoki Zvezdani Prolaz otvoren, da negativni akumulatori vie ne funkcioniu, da su dron-vojnici savladani. Zirn je bio rana kroz koju e istei krv naih ivota. Ali, mora da postoji neki izlaz? Predsednik Edgars pogledao je plavetni telefon. Bio je upozoren da ga nikad ne koristi, sem u krajnjoj nudi, a moda ak ni tada. Ali, svakako je trenutna situacija opravdavala...? Podigao je slualicu. "Recepcija Raja, gospoica Ofelija na telefonu." "Ovde predsednik Edgars, sa Zemlje. Moram hitno da govorim sa Bogom." "Bog trenutno nije u kancelariji i ne moete ga dobiti. Mogu li vam ja biti na usluzi?" "Pa, vidite", rekao je Edgars, "imam ovu strano gadnu situaciju na vratu. Mislim, izgleda kao da je ovo kraj svega." "Svega?" upitala je gospoica Ofelija. "Pa, ne bukvalno svega. Ali ovo zaista znai da emo biti uniteni. Zemlja i sve to. Ako biste mogli Bogu skrenuti panju na..." "Poto je Bog sveznajui, sigurna sam da on zna sve o tome." "Siguran sam da zna. Ipak, mislio sam da ukoliko bih samo mogao lino da govorim s njim..."

92

"Bojim se da to trenutno nije mogue. Ali, moete ostaviti poruku. Bog je veoma dobar i veoma fer, i sigurna sam da e razmotriti va problem i uraditi ono to je ispravno i boansko. On je divan, znate. Ja volim Boga." "Svi ga volimo", sloio se Edgars tuno. "elite li jo neto?" "Ne... Da! Mogu li govoriti sa gospodinom Dozefom D. Edgarsom, molim vas?" "Ko je to?" "Moj otac. Umro je pre deset godina." "ao mi je, gospodine. To nije dozvoljeno." "Moete li mi barem rei da li je on tamo gore sa svima vama?" "alim, nije nam dozvoljeno da dajemo takve informacije." "Pa, moete li mi rei ima li ikoga tamo gore? Mislim, da li zaista postoji ivot posle smrti? Ili ste moda tamo gore samo Bog i vi? Ili moda samo vi?" "Za informacije u pogledu ivota posle smrti", rekla je gospoica Ofelija, "budite ljubazni pa kontaktirajte svog najblieg svetenika, popa, rabina, imama, ili bilo koga sa akreditovanog spiska Bojih predstavnika. Hvala vam na pozivu." Zauo se umilan zvuk zvona, i veza se prekinula. "ta je Veliki Momak rekao?" upitao je general Miler. "Samo me je njegova sekretarica zavlaila." "Ja lino ne verujem u praznoverja kao to je Bog", nastavio je general Miler. "ak i ukoliko se desi da su istinita, nalazim da je zdravije ne verovati. Da nastavimo?" Nastavili su. Svedoenje robota koji je moda bio dr Zah: "Moj pravi identitet za mene je zagonetka, i to takva koju, s obzirom na okolnosti, ne oekujem da odgonetnem. Ali sam bio u palati Jendik. Video sam megentske ratnike kako navaljuju preko crvenih balustrada, prevru kandelabre, razbijaju, kolju, unitavaju. Guverner je poginuo sa maem u ruci. Teranska garda se uanila u Kuli alosti i nakon junake borbe izginula do poslednjeg oveka. Dvorske dame branile su se bodeima tako malim da su izgledali simbolini. Umrle su milosrdno brzo. Video sam kako veliki plamen prodire bronzane orlove Zemlje. Pripadnici vazalnih naroda bili su odavno pobegli. Gledao sam kako se palata Jendik - ta velika graevina, koja je oznaavala najdalji domaaj zemaljske vladavine, rui bez zvuka u prainu iz koje je podignuta. I znao sam da je sve izgubljeno, i da sudbina Tere - planete ijim se lojalnim sinom smatram, i pored injenice da sam (pretpostavljam) izraen a ne stvoren, proizveden a ne roen - sudbina boanske Tere je, kaem, da bude unitena potpuno, da ak ni duh seanja ne preostane." "I sama si to rekla: 'Jedna zvezda je eksplodirala u njegovom oku.' Ovog poslednjeg dana moram te voleti. Glasine su rune noas, a nebo je crveno. Volim kad tako okrene glavu. Moda je tano da smo mi samo truna meu gvozdenim eljustima ivota i smrti. Ipak, ja vie volim da pratim vreme na svom sopstvenom satu. Zato letim, i pored svega. Letim sa tobom. Ovo je kraj. Volim te, ovo je kraj."

93