UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA Odsek : SAOBRAAJ ; Smer : POTANSKI SAOBRAAJ I TELEKOMUNIKACIJE Predmet : TEORIJA KOMUNIKACIJA

; Rezime knjige '' Te orija i modeli komunikacije''autora Prof. Dr Milorada K. Banjanina Student : Mar ko Ruin S-3260 ; Godina studija V ; kolska godina 2005/2006. Mentor : Prof. Dr. Mi lorad K. Banjanin Knjiga Teorija i modeli komunikacije se sastoji iz osam oblasti. I oblast nas uvod i u fenomenoloku analizu komunikacija i sadri devet poglavlja. U 1. poglavlju auto r iznosi osnovne definicije komunikacije pri tom se osvrui na njene vremenske dime nzije, komunikacione interakcije i aktivnosti i prilae vrlo preglednu tabelu u ko joj su prema konceptualnim komponentama komunikacije date definicije komunikacij e eminentnih autora iz ove oblasti. 2. poglavlje ima za predmet koncepte totalne , masovne i fatik komunikacije. Veoma jasno, sa odlinim primerom iz svakodnevnog i vota, je opisan primer totalne komunikacije. Dalje autor analizira pojam masovne komunikacije kroz prizmu zdravog razuma i znaaja masovnih medija. Slede definicije pojmova odnosi sa javnou PR, odnosi sa novinarima, sa medijima i analiza fatik ko munikacije. 3. poglavlje detaljno analizira nivoe u konceptu totalne komunikacij e i to bioloko- fizikom, mentalnom (kognitivnom) i emocionalni ili relacioni nivo kao i sistemsko-tehnoloki interaktivni nivo. U 4. poglavlju saznajemo vie o modelo vanju komunikacionih interakcija, njihovim vrstama i definicijama i upoznajemo s e sa pojmovima ljudskih i software-skih agenata. 5. poglavlje je obimno i u njem u se etiri nivoa komunikacije korespodentno analiziraju kao etiri funkcije komunik acije koje se dalje atriburiraju kao : perceptivno informaciona instrumentalna, kognitivna akciona transmitivna, emocionalna relaciona evolutivna, i kontrolna e gzistencijalna motivaciona funkcija komunikacije. U nastavku 5. poglavlja su pre dstavljene karakteristike komunikacije diferencirane putem fenomenoloke i struktu rne analize komunikativnog procesa. 6. poglavlje je posveeno analizi faktora komu nikacione dinamike u kojima su detaljno opisani prostor, vreme, uloge, odnosi, i nterakcije, okolina, situacije kao i situaciona analiza i interakcijske kompleks nosti. 7. poglavlje je o komunikacijskim kodovima , njihovim vrstama i predstavl janjem svakog od njih. Predstavljeni su oznaavajui, binarni, analogni, digitalni, logiki, atributivni, inherentni i estetski kodovi. 8. poglavlje je rezervisano za analizu poruka i njihovih dimenzija displeja i interpretacije. Nakon definisanj a znaaja, funkcije i upotrebe poruka, autor izlae 13 principa kreiranja displeja k oji su podeljeni kao principi perceptivnih modela, principi mentalnih modela, pr incipi memorijskih modela i modeli zasnovani na panji. Slede definicije druge dim enzije poruke interpretacije i interpretativnih sistema. 9. poglavlje je naslovl jeno kao sistemski koncept komunikacije. itajui ga nailazimo na definicije osnovni h pojmova koje koristi teorija komunikacija i to : komunikacijski sistem, komuni kacijski proces, komunikacijsko okruenje, njihove karakteristike, komponente i fu nkcije. II oblast je koncipirana tako da itaocu prui uvid u verbalne modele i stil ove u interpesonalnoj komunikaciji. Oblast je podeljena na dvanaest poglavlja. U prvih devet poglavlja autor se pozabavio : Aristotelovim retorikim modelom komun ikacije, modelom Lasswel-ove formule, Shannon Weaver-ovim modelom, Osgud-ovim i Shram-ovim cirkularnim modelom, Berl-ovim S-M-C-R modelom, modelom razgovora Kar la Rodersa, ulcovim modelom etiri uha, Tulminovim logikim modelom za oblikovanje dob re argumentacije i modelom temetski centrirane interakcije u komunikaciji. 10. p oglavlje za temu ima komunikacione stilove. itaocu se predstavljaju Nortonov kons trukt komunikacionog stila, stilovi uesnika u razgovoru sa rukovodiocem, Jung-ov model analize stilova prema analitikoj psihologiji, Bern-ovi modeli strukturalne, funkcionalne i transakcione analize, potom komunikacioni stilovi po modelu savr emenog biheviorizma pa model analize stilova tekih klijenata u komunikaciji, Bale s-ov model analize interaktivnih

procesa, Dimblej Bartsonov model i timska dinamika u interpersonalnoj komunikaci ji. U 11. poglavlju autor uvodi pojmove komunikacioni proces i mree znanja pri to m akcentujui dinamiku stvaranja i kompleksnost znanja sa osvrtom na Model triju sv etova Karla Popper-a. U nastavku su date definicije pojmova: injenica(realnih, teh nikih, naunih, P,E i T injenica), podataka, informacija i atributa informacionog kv aliteta i analiziraju se zajednice znanja i uenja. Predmet 12. poglavlja su mree z nanja. Ovo poglavlje daje odgovor na pitanja : ta su mree znanja? , ta su zajednice uenja?, Ko su uesnici procesa u mreama znanja i uenja?. U nastavku autor objanjava k reiranje unutranjeg znanja i organizacionog uenja, tehnike prikupljanja i predstav ljanja znanja, kompleksnost organizacinih mrea, predstavljanje naunog znanja, inte rpetaciju mapiranje podataka, eksplicitno i implicitno znanje i predestavljanje fazi znanja u inteligentnoj mrei. III oblast sadri materiju interkulturne efektivn e poslovne komunikacije. Autor daje pregled ciljeva, karakteristika, faktora raz voja i komunikacijskih barijera u efektivnoj komunikaciji. U 1. poglavlju daje s e pojmovno razgranienje efektivnosti i efikasnosti. 2. poglavlje povezuje efikasn ost sa odgovornou, autoritetom, moi i uticajem. Teme 3. poglavlja su kultura i kult urne karakteristike, niskokontekstna i visokokontekstna kultura. U 4. poglavlju je definisan kulturni sistem, cilj kulturnog sistema jedne zemlje koji se ostvar uje kroz etiri domena kulturnog stvaralatva : koncepcije, produkcije, difuzije i k omunikacije, poslovni kontekst kulturnog sistema i podela proizvoda na tri kateg orije dobara. 5. poglavlje nas upoznaje sa kulturnim ininjeringom, eksperimentom, inovacijom i decentralizacijom kao karakteristikama kulturnog ineneringa i njiho vim povezanostima sa kulturnim ustanovama, kulturnim dogaajima koji su u nastavku detaljno analizairani. 6. poglavlje je rezervisano za organizacionu kulturu i d aje objanjene vrednosti i sutinsku kompetentnost u organizacionoj kulturi. U nasta vku se analiziraju vrednosti u organizacionoj kulturi, daje se znaaj i smer socij alizacije i obrazovanja zaposlenih kroz menadment performansi, menadment kompetent nosti i menadment znanja. U vezi sa tim su dati i glavni faktori promena : koliina znanja, tehnike promene, konkurencija, ekonomsko i politiko okruenje, drutveno okrue nje i uslovi. Autor potom panju usmerava na osam sila koje e dominirati poslovnim svetom u 21. veku. Komunikacioni standardi u organizacionoj kulturi, njihova izg radja i promena, definicije feedback kulture, menadment performansi i nain procenj ivanja organizacionih vrednosti u smislu simbola u organizacionoj kulturi neke s u od teme kojima se 6. poglavlje zakljuuje. U 7. poglavlju autor razmatra dimenzi je i razvoj organizacione kulture u interkulturnoj komunikaciji. Poglavlje sadri teme vezane za kriterijume za tipiziranje organizacione kulture arlsa Hendija, mu ltikulturizam i multikulturalne timove, Trompenarsove kulturne dimenzije i njiho ve karakteristike prikazane kroz primer evolucije meunarodnih koorporacija, karak teristike koorporacijske kulture, dimenzije kulturne koorporacije, faktore smetn ji linosti za ukljuivanje u organizacije i konsekvence na organizaciono ponaanje. U nastavku autor se pozabavio Hofsted-ovom studijom o dimenzijama kulture koja je izvrena na uzorku od 116000 ispitanika iz 70 zemalja koji su zaposleni u IBM-u. 8. poglavlje ima za predmet kodove neverbalne komunikacije. Detaljno su predstav ljeni kodovi kinestetike komunikacije, kodovi proksemike komunikacije, kodovi para lingvistikog komuniciranja i vetine efektivnog sluanja. 9. poglavlje nam donosi inf ormacije o verbalnim komunikativnim stilovima (direktnim, indirektnim, kontekstu alnim, personalnim, savrenim i jezgrovitim), razlikama izmeu visokokontekstnih i n iskokontekstnih kultura u interkulturnoj komunikaciji, pravnim, etikim, socijalni m i neverbalnim razlikama u interkulturalnoj komunikaciji. 10. poglavlje razmatr a komunikacione barijere izmeu mukaraca i ena. 11., 12., 13. i 14 poglavlje imaju z a predmet dizajn poslovnih poruka, upotrebu tehnologije u njihovom dizajnu, diza jn internet dokumenata i poslovnih istraivanja. IV oblast uvodi itaoca u sistemski koncept komunikacije objanjen procesom evolucije. Takoe su prikazani simboli jezi ka koje ovek u komuniciranju koristi, elementi elektrinog komunikacionog sistema, komunikacione tehnologije unutar kojih dat istorijski pregled razvoja komunikaci onih tehnologija, trendovi razvoja poslovnih telekomunikacionih tehnologija (ind ustrijski trendovi, tehnoloki trendovi, poslovni aplikacioni trendovi), telekomun ikacioni mreni model, fenomen internet revolucije, internet aplikacije, WWW i Web dizajn.

V oblast sadri analizu modela telekomunikacionog sistema i to na primeru osnovnog modela telekomunikacionog sistema. 1. poglavlje koncizno analizira izvore infor macija u telekomunikacijama : govor, muzika, slike i kompjuterski podaci.. Dalje se opisuju elementi informacione teorije informacija, koliina informacije i entr opija. 2. poglavlje analizira element telekomunikacionog sistema ulazni transduc er kategoriui poruke, analizirajui signale (determinisane, stohastike, periodine, ape riodine, phasor signale, spektare) i kalsifikujui signale po resursima telekomunik acionog sistema. 3. poglavlje ima za predmet analize element telekomunikacionog sistema odailja ili transmiter. Predstavljena je i transfer funkcija telekomunikac ionog sistema na primeru elementarnog linearnog modela telekomunikacionog sistem a. 4. poglavlje je o komunikacionim kanalima, njihovoj analizi i podeli. Predsta vljeni su sledei komunikacioni kanali : telefonski kabl, koaksijalni kabl, optiko vlakno, beini emisioni kanal, mobilni radio kanal i satelitski kanal. U nastavku s u definisani kapacitet telekomunikacionog kanala, irina propusnog opsega i irina k anala poruke. Obraene su i tehnike karakteristike kanala prenosa, kanali za prenos informacija unutar kojih su obraeni diskretni kanali bez memorije, njihov kapaci tet kanala bez gubitaka, deterministiki kanal, idealni kanal, uniformni kanal, bi narni simetriki kanal (BSC), binarni kanal sa brisanjem (BEC) i konano diskretni k anali sa memorijom i to kanal sa impulsnim umom, kanal sa interferencijom simbola , kontinualni kanali itd. U 5. poglavlju autor analizira fizike izvore uma komunik acionog sistema, nnjihovu prirodu, mesto i uzrok nastajanja. Dalje se analizira izvor termikog uma, um same, kvantni um, predstavlja se Nikson-ova formula, definiu se raspoloiva snaga i frekvencijska zavisnost. 6. i 7. poglavlje nam daju pregled p rijemnika i izlaznog transducera, respektivno, kao elemenata telekomunikacionog sistema. Tema 8. poglavlja su komunikacione mree sa posebnim osvrtom na globalne raunarske mree WAN, lokalne raunarske mree LAN, gradske raunarske mree MAN i njih arakteristike. U nastavku su predstavljene komutacione tehnike, komutacije kola, komutacije paketa, ATM asinhroni nain prenosa, ATM logike korekcije, ATM kategori je servisa i internet kao kima ekonomije znanja. U VI oblasti autor se bavi eleme ntima teorije sluajnih procesa u komunikacijskim sistemima i varijablama. Podelje na je na 4. poglavlja u kojim ase moe doi do informacija o matematikoj gefiniciji s luajnog procesa komunikacijskog sistema, situacionim i ergodinim procesima. VII ob last Modulacione teorije. Oblast VII sadrajno objedinjuje modulacione teorije. Za poinje uvodom u teoriju modulacije kontinualnih talasa, a nastavlja se pojedinanim analizama amplitudne modulacije AM, linearne, frekvencijske, impulsno-kodne, de lta i delta sigma modulacije. VIII i poslednja oblast knjige Teorija i modeli komu nikacije'' Prof. Dr Milorada K. Banjanina je o u telekomunikacijama veoma vanoj t eoriji kodiranja i kontroli greaka. U 2. poglavlju je obraena teorema kanalnog kod iranja, blok kodovi za binarne sisteme i linearni blok kodovi u 3. poglavlju, je dnoparitetni kontrolni brojevi u 4., Haming i ciklini kodovi u 5. i 6. poglavlju, poreenje greaka u blok kodiranim i nekodiranim sistemima u 7. poglavlju. 8. poglav lje je o konvencionalnim kodovima, 9. o turbo kodiranje i 10. o feedback kanalim a. Ukupan utisak koji ova knjiga ostavlja na iaoca, bilo kao udbenik ili kao struna literatura, je da uspeno, jasno, precizno i koncizno predstavlja pojmove, defini cije i modele nove , velike i u dolazeem vremenu nezaobilazne naune discipline TEO RIJE KOMUNIKACIJA. Knjiga je veoma sadrajna, itljiva, obiluje primerima, dobro je koncipirana i veoma aktuelna. Zamerka upuena autoru i izdavau je nedovoljna panja k oja je posveena obradi knjige. Prvo neujednaena vrsta i veliina fontova koji su kor ieni, pojedine stranice se neizmenjene ponavljaju, numeracija pojedinih tabela i s lika ne odgovara numeraciji navedenoj u tekstu koji im prethodi. Sve navedeno ne umanjuje vrednost i kvalitet knjige, ali bi autor, obzirom da knjiga predtavlja pilot verziju, u konanoj verziji knjige trebao ispraviti navedene nedostatke da sitnice ni na koji nain ne ugroze utisak koji je izvanredan.