Razlika izmeu Msc (Master of Science) i MBA (Master of Business Administration)

Kako veliki broj onih koji bi trebalo da znaju ta donosi novi sistem kolstva ni ne znaju da je Zakon o visokom obrazovanju donet jo na jesen 2005. g., a ne da znaju ta je to sutinski novo doneo Zakon koji nas je definitivno pribliio Bolonjskom procesu, tj. procesu ujedinjavanja edukativnog prostora u EU. U ovom tekstu razmatra se uloga magistarskih (Msc) i MBA studija u aktuelnom sistemu kolstva, obzirom da je veoma mali broj osoba koji zna ta je i emu slui MBA diploma i u kakvoj je vezi sa MSC diplomom (odnosno, novom Master diplomom).

1. Da li treba Bolonja ili ne? Ovo pitanje sutinski nije u skladu sa aktuelnim Zakonom o visokom obrazovanju, ali se ono i dalje s vremena na vreme postavlja, obzirom da najvei broj zainteresovanih strana u industriji edukacije nije se potrudilo da proui domae i EU dokumente o ovom procesu (profesori i studenti, naroito). U poslednje vreme, ovo pitanje je dodatno aktuelizovano informacijom da su prestini Oksford, Kembrid i Sorbona istupili iz Bolonjskog procesa. Osnova Bolonjskog procesa je jednostavna: kreiranje uporedivog edukativnog prostora, u kojem je na jednostavan nain omoguena fluktuacija studenata i profesora (na adekvatnom nivou studija). To se omoguuje jedinstvenim sistemom kreiranja programa, jedinstvenim sistemom bodovanja vanosti predmeta, i sistema studiranja. Osnova spoticanja u ovom sistemu predstavlja miljenje onih koji nisu za konkurenciju da se na ovaj nain kreiraju bezline edukativne ustanove, a sutinski radi se o uporedivosti. To to najjai fakulteti u Evropi nee da pristupe ovom procesu je njihovo pravo, a steeni kredibilitet kae da se dobitna kombinacija ne menja. U domaim uslovima, obzirom na poznatu degradaciju kolstva u poslednjih 15 godina, veoma dobro doe da postoji pravni okvir koji kreira uporedivi edukativni prostor, koji e za koju godinu (na alost, ne moe odmah) odvojiti ito od kukolja. 2. Sutinsko pitnje: Strukovne ili akademske studije? Studenti pri upisu na neki fakultet ili visoku kolu trebalo bi da postave pitanje sebi: Da li elim na odabranim studijama da dobijem fundamentalno znanje ili praktino znanje? Ovo pitanje predstavlja okosnicu novog sistema edukacije (potie iz SAD koje su ve decenijama najuspenije u visokokolskoj edukaciji), koji u prvi plan istie odnos izmeu kvantitativnog i kvalitativnog prenesenog znanja o odreenoj oblasti, i transfera tog znanja za primenu u praksi.

Fundamentalno znanje, izmeu ostalog, zahteva izuavanje materije koja nije direktno primenljiva u praksi, i iz tog razloga sam proces usvajanja fundamentalnih znanja nije jednostavan i zahteva dosta vremena. Sa ovakvim tipom znanja, osobe koje ga poseduju u situaciji su da direktno utiu na unapreenje naunog saznanja, ali i za izdvajanje inovativnih segmenata naunih istraivanja koji se mogu primenjivati u praksi. Sa druge strane, usvajanje praktinih znanja zahteva znaajnije manje vremena, i sistem usvajanja ovakvog tipa znanja je znaajno razliit od sistema usvajanja fundamentalnog znanja - praktino znanje se najbolje usvaja praktinim radom, odnosno studijama sluajeva, u kombinaciji sa samostalnim radom. Cilj akademskih studija po Bolonjskom pocesu bi trebalo da bude usvajanje obimnijih znanja u odnosu na praktine (strukovne) studije, koja bi trebalo da vode ka sistemskom unapreenju poslova ostvarenih od strane osoba sa akademskim znanjem. Na osnovnim akademskim studijama cilj je dobiti osnovna fundamentalna znanja (poveanje broja studenata koji zavravaju studije), dok se ozbiljniji nauni rad oekuje tek na doktorskim studijama. Strukovne (praktine) studije imaju za cilj usvajanje konkretnih znanja koje omoguuju zavrenom studentu osnovnih studija da to pre pronae posao u struci, a na poslediplomskim strukovnim (praktinim) studijama obezbeuju unapreenje postojeeg (ili budueg) posla.

3. Odnos stare i nove magistarske diplome Primeri prakse pohaanja jednogodinjih Master studija u okruenju (posle etvorogodinjih osnovnih akademskih studija - 240 bodova, dovoljno je zavriti jednogodinje Master studije - pet predmeta, posle kojih se stie uslov /300 bodova/ da se prijavi i odbrani Master rad), pokazuju da se javlja hiper-produkcija novih magistara koji ni u kojoj meri nisu uporedivi sa magistrima (Master of Science - MSc) iz perioda pre donoenja Bolonjskih zakona. Veoma bitan detalj previaju oni studenti koji zavravaju ovakve studije, kao i institucije koje dre ovakve studije, a to je da su za adekvatno akademsko znanje potrebne reference. Kako e sigurno u narednih bar 20 godina biti radno sposobnih magistara po prethodnim zakonima, kada se postavi pitanje osnovne strunosti za obavljanje ozbiljnih poslova, oni koji imaju vei broj uraenih naunih radova, vei broj internacionalnih objavljivanja lanaka u asopisima, razliitim strunim skupovima, itd., uvek e biti u prednosti u odnosu na one osobe koje su dobile magistarsku diplomu i nakon toga nisu uinile nita za unapreenje svog naunog znanja. Sa druge strane, ak i u ovoj dravi u poslednjih deset godina sve vie postaje dominantno da se u realnom poslu ceni vie znanje od zvanja, naroito za odgovorne poslove koji donose i vee plate. Magistri koji nemaju odreena potrebna znanja, nee moi da konkuriu onima koji imaju to znanje, jer kako vreme prolazi, ivimo u sve konkuretnijem poslovnom okruenju (ukljuujui i

obrazovni prostor), gde se oekuje da su magistri strunjaci. Ako nisu, nema ni ozbiljnog posla (roake, prijateljske i ostale sline varijante sve vie postaju izuzetak, nego pravilo). Bolonjskim procesom definisane Master studije predstavljaju samo uvod u realno ozbiljne doktorske studije, gde se primenjuju sva pravila koja su postojala i pre usvajanja sistema obrazovanja po Bolonjskom procesu. Upravo strateko postavljanje akademskih institucija prema poslediplomskim studijama (u ovom sluaju posmatranim Master i doktorskim studijama), u narednih 5 do deset godina prikazae i njihov kvalitet. Veoma e biti vidljivo ko kreira kakve kadrove - kadrovi koji izlaze iz edukativnih institucija sa zvanjem ili znanjem. Ovi kadrovi bi trebalo da se edukuju na takav nain da se u narednom periodu nadomesti problem nedostatka strunjaka iz razliitih oblasti ivota i rada, sa akcentom na nastavni kadar. 4. Smisao strukovne magistarske diplome - MBA (Master of Business Administration) MBA sistem edukacije podrazumeva usvajanje praktinih znanja iz oblasti upravljanja poslovanjem (business management) na konkretnim poslovima koje student obavlja (ili eli da obavlja) - pogledati http://en.wikipedia.org/wiki/MBA. Drugim reima, smisao MBA studija bi trebalo da bude unapreenje sopstvenog posla korienjem edukativne kombinacije nauke i najbolje prakse, koju obezbeuju MBA studije. U veini zemalja EU, u zakonu o visokom obrazovanju se ne pominje direktno MBA sistem edukacije, obzirom da ovaj sistem edukacije sutinski predstavlja kombinaciju formalne i neformalne edukacije (formalna edukacija su Osnovna, srednja kola, fakultet, visoka struna kola, a neformalna edukacija je predstavljena preko razliitih kurseva u edukativnim institucijama koje nisu formalnog tipa). MBA sistem studiranja sprovodi se na (uglavnom) formalnoj edukativnoj instituciji na nain kako se obavlja edukacija na strunim kursevima. MBA studije po pravilu obino dve godine poslediplomskih strukovnih studija, gde se izuava 10 ope-strunih predmeta koji su u vezi sa generalnim unapreenjem poslovanja, i 5 ue-strunih predmeta (tzv. koncentracija), gde je studentima omogueno usvajanje konkretnih znanja iz poslova kojima se studenti bave (ili bi eleli da ih rade), radi njihovog unapreenja. Upravo iz razloga diversifikacije razliitih oblasti poslovne primene MBA studija, u poslednje vreme su se pojavile i druge oznake istog tipa studija: MBM (Master of Business Management), MTM ( Master of Technology Management ), MQM ( Master of Quality Management), MPEM ( Master of Public Enterprises Management ), MHA (Master of Health Administration) Rang MBA studija uglavnom postoji samo na internacionalnom nivou (sem za sluaj drava u kojima je MBA sistem studiranja veoma razvijen, kao to su SAD i Engleska), i on se ustanovljava na onovu parametara koje propisuju razliite renomirane organizacije. Npr. pri kucanju kljunih rei top 10 MBA EU na Google-u dobija se kao prvi rezultat http://www.best-education.org/, gde je mogue videti rang najboljih USA, UK i EU MBA programa/institucija. Razliiti fakulteti obino kreiraju svoje MBA studije ili kreiraju sistem udruenih diploma (joint degree) sa nekom od renomiranih MBA institucija.

5. Msc (Master) Vs. MBA u odnosu na Specijalistike studije

Sa aspekta aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju (http://www.ns.ac.yu/stara/zakon/zakon.html), pominju se s razlogom poslediplomske (Master) studije, tj. koristi se samo re Master upravo iz razloga da bi se razdvojio sistem Msc (magistratura po prethodnom Zakonu) od MBA studija, gde su jedne akademske Master, a druge strukovne Master studije. Studenti koji upisuju Master studije obino nastavljaju studiranje na doktorskim studijama, dok je studiranje na MBA studijama uglavnom zavran segment studiranja (ree se kasnije zavravaju Doctor of Business Administration - DBA studije), iako razliiti fakulteti nude mogunost doktorskih i post-doktorskih studija nakon MBA studija. Specijalistike studije u kontekstu Master studija namenjene su ili za sluaj trogodinjih osnovnih strukovnih studija (Strukovne specijalistike studije), ili za sluaj zavravanja prve godine (ili dve godine) doktorskih studija (Specijalistike akademske studije). Obzirom da su specijalistike studije u osnovi jednogodinje poslediplomske studije ili jednogodinje (dvogodinje) doktorske studije, one nisu u direktnoj vezi sa Master studijama, sem to studenti osnovnih akademskih studija mogu po zavretku upisati i/ili Master studije (nakon etiri godina studija) i/ili Specijalistike strukovne studije, i za to im ne treba nikakvo dodatno polaganje ispita. Studenti sa strukovnih osnovnih studija moraju da polau razliku na nekom fakultetu da bi doli do Master diplome, a mogu bez dodatnih polaganja ispita da upiu Secijalistike strukovne studije. U sluaju Specijalistikih strukovnih poslediplomskih studija, obino je re o jednogodinjim poslediplomskim strukovnim studijama koje je mogue upisati nakon trogodinjih osnovnih strukovnih studija ili trogodinjih i etvorogodinjih osnovnih akademskih studija. Nakon ovih studija obino je omogueno direktno nastavljanje druge godine poslediplomskih studija radi dobijanja MBA diplome. Za sluaj etvorogodinjih (a kod nas i petogodinjih) akademskih studija, Specijalistike poslediplomske strukovne studije mogu se posmatrati kao prvi korak ka dobijanju MBA diplome, gde se na ovaj nain sa dvogodinjih poslediplomskim strukovnim studijama dobijaju dve diplome - specijalistika i MBA. Zakljuak: - Master studije po aktuelnom Zakonu koriste se za sticanje zvanja, kao to je to ranije bio zavreni fakultet, a vanije je da predstavljaju uslov za upis doktorskih studija.

- MBA studije su obino konaan oblik formalnog studiranja (mogu se nastaviti sa Doctor of Business Administration - DBA studijama, ali to nije est sluaj), koje koje bi trebalo da donose pored zvanja i adekvatno primenjeno znanje upravljanja poslovnim procesima koji su u fokusu samog smera MBA studija. tekst je preuzet sa sajta http://www.draganvaragic.com/weblog