Bilblioteka Vigor Urednik Natalija Mićunović David Servan Srajber OZDRAVITI (stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize) Prevod: Eleonora Prohić Stručna redakcija: Dr Neven ka Tadić Lektura i korektura: Slađana Savović Izdavač:HEDONE, d.o.o. Svetog Save 19, Beograd Tel-faks:30 88 531 Hedone@eunet.yu www. hedone. co .yu za izdavača Velibor Popov Likovna i tehnička obrada: Ivan Belić Štampa: BELPAK Beograd, 2005 Tiraž 1000 primeraka ISBN 86-7812-004-5

David Servan Šrajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

prevod: Eleonora Prohić .

Stažistima bolnice Šedisajd Univerziteta u Pitsburgu Da bih njih naučio. morao sam sve ponovo sam da naučim. Preko njih bih želeo da onima koji svuda u svetu strastveno pokušavaju da razumeju i lece posvetim ovo delo. .

.000 primeraka (podatak iz oktobra 2004) i prevedena na 25 jezika. prodata je u 517. radi u Kurdistanu. Godine 2000. jednog od najvećih francuskih filozofa dvadesetog veka. u Francuskoj prodata u tiražu od pola miliona primeraka. Vuk Karadžić. predsedava udruženjem EMDR-Francuska (vidi u prevodu) i piše mesečnu hroniku u visokotiražnom „Psihološkom magazinu". sa Lekarima bez granica. Zatim vodi odeljenje za psihijatriju u univerzitetskoj bolnici u Pitsburgu i. kod pariškog izdavača Robera Lafona. Autor knjige potiče iz veoma poznate i ugledne francuske porodice. godine. Nakon dvadeset dve godine američke karijere vraća se u Francusku. izdavača i autora dela „Američki izazov" Žaka Servan-Šrajbera. Okolnosti pod kojima je knjiga pisana i okruženje u kome je nastala sam autor opisuje na kraju svoje knjige. 1967). doktor je neurokognitivnih nauka Univerziteta Karnegi Melon (Carnegie Mellon). takođe predaje na Medicinskom fakultetu u Lionu. Obrazovanje je stekao u rodnoj Francuskoj i Sjedinjenim Državama. gde osniva prvu laboratoriju neurokognitivnih nauka primenjenu na psihijatriju. sve do 2001. nobelovca Herberta Sajmona. Uz mentora. Autor knjige. a potpisnicu ovih redova koja je nekada prvi put prevela sa francuskog na srpski jezik eseje Morisa Merlo Pontija („Oko i duh". Indiji (sa tibetanskim izbeglicama) i na Kosovu. Njegova knjiga „Ozdraviti" izašla je 2003. i ima 43 godine.REČ PREVODIOCA (Uz prevod knjige „Ozdraviti" Davida Servan-Šrajbera) Knjiga koju čitalac ima pred sobom doživela je u prošloj godini veliki uspeh: prevedena na 25 jezika. i jedan je od Četiri sina poznatog publiciste. i centar za komplementarnu medicinu u istoj bolnici. Beograd. posebno impresionira i podatak da je knjiga pisana na imanju na kome je i veliki filozof nekad boravio. profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu (Sjedinjene Američke Države).

Eleonora Prohić. i američko iskustvo autorovo kao i bojazan da bi ona mogla podstaći verovanje da se teške bolesti mogu efikasno lečiti meditacijom. uz izvesnu dozu sumnje. tako i stručnjaka i specijalista. kako onih koji traže za sebe same odgovore i rešenja. Autor se brani daje ovom knjigom samo hteo da prenese poruku „ekološke medicine koja poštuje i telo i duh". u kritikama je često navođeno. fizičkim radom i omegom-3. Na kraju („last but not least"). sastojkom koji je sad ušao u proizvodne planove više francuskih farmaceutskih laboratorija utoliko pre što sam Servan Šrajber u Fondaciji Isodis Natura.Prirodno. posebno bih zahvalila neuropsihijatru profesorki dr Nevenki Tadić koja je sirov prevod pročitala i redigovala na mestima koja su i u terminološkom smislu i u iskustvenim asocijacijama zahtevala stručnost izvan kompetencija samog prevodioca. Kao prevodilac. o kojima knjiga dovoljno govori. predsedava naučnim komitetom i ima 10% akcija. prevodilac . koja je prva počela da proizvodi ovaj medikament. pretpostavljam da će ova knjiga izazvati pažnju naših čitalaca. ova knjiga je iz mnogih razloga uzburkala duhove u Francuskoj: shvaćena kao neka vrsta napada na psihoanalitičke metode (sam autor kaže da psihoanaliza nije u potpunosti dokazala svoju efikasnost) i na usvojene metode preteranog korišćenja psihotropa. i da će time doprineti kvalitetnijem uvidu u vlastite mogućnosti.

............. 239 ......................................... 127 11............................................................. ............ 89 8... Kako lečiti osećanja . 139 12...................................................SADRŽAJ Predgovor za srpsko izdanje .. Revolucija omege-3: kako nahraniti osećajni mozak .........EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing).................... Osećajna komunikacija ........................ Energija svetlosti: podesiti svoj biološki sat .............................................................. ................................. 175 15....... Samoizlečenje od velikih bolova: neuro-osećajna integracija očnim pokretima ..... 1 1 Napomena......................................................................... 219 Nekoliko korisnih adresa................. Slušati srcem ....... Odakle početi .................. 165 14................................................................................................. 79 7................................... EMDR u akciji . 97 9........... 187 Beleške......................... Nevolja u neurobiologiji: otežana koordinacija dva mozga ..... Prozak ili Adidas ......................... 181 Zahvalnica ................................................. 15 2............................................................................................................. Srce i razum .................................................................. 151 13.............. 67 6............................ 23 3............................................................................................... Ljubav je biološka potreba............ Veza sa drugima .................. 53 5...... Živeti srčanu usaglašenost................... 107 10................................................................................................ Kontrola Čija: akupunktura direktno upravlja osećajnim mozgom ... 13 1................................... 39 4................................................................. 191 Bibliografija ..

Predgovor za srpsko izdanje Čitaocima ovog izdanja dugujem ispovest koja nema nikakve veze sa aktuelnom situacijom na Balkanu niti sa mojim medicinskim istraživanjima. da bi se ozdravilo. mora se i odrasti. sad već pre deset godina. slike sa glasovima zemlje za koju smo verovali da je izgubljena triput došle tamo gde nastaju one tajne nežnosti koje stvaraju čvrsto jezgro koje nadživljava mesto u kome se gnezdi želja za ozdravljenjem. ponovo početi dijalog sa sobom i sa onima koji. odakle sunce izlazi. onda su se pojavile druge okolnosti. pošto je došla iz Beograda. David Servan-Šrajber . Za Francuze ili Severnoamerikance latinica je oruđe. Kako sam odrastao i radio daleko od rodne zemlje. kao i sve žalosti koje se. kršten prema pravoslavnom ritualu. dok ćirilica postaje neka vrsta dosta preciznog koda koji treba pogoditi. jer je. kad bih pošao u školu i kad bih se vraćao. otrgnuti se od nesreće. a prva azbuka koju je naučio bila je ćirilica. na kapiji nove kuće bila je vrlo lepa mlada žena po imenu Marica. Svim čitaocima ovog izdanja želim da s poverenjem povrate onaj deo vlastitog detinjstva iz kojeg se crpu originalnost svakog pojedinca i snaga jednog naroda. sa svojim poetskim i mađijskim aspektima. zemlje koja mije. te uspomene iz detinjstva su izgubile na svežini. ponekad tako brutalno. i koji je. Ona je radila kao domarka zgrade. moj sin. Tako su meni. Niz koincidencija me vezuje za Srbiju maštom i srcem. rođeni Amerikanac od majke Beloruskinje. koja mi se više puta dnevno smešila. bajkama i pričama o hrabrim vitezovima sa istoka. Rođen sam u Francuskoj. ali tu sam adresu zapamtio zauvek. lepoj buržujskoj aveniji između VIII i XVI kvarta u centru Pariza. Mi smo se dalje selili van centra grada. izdaleka misle i sećaju se slika i vrednosti koje pokreću jedan jezik i jednu kulturu. ali sam ja verovao daje ona vila. Prvi stan u kome sam živeo bio je na Aveniji Petra Prvog od Srbije. skrivena tada pod jednim drugim imenom. Tako ime Srbija. kao ja. Ali. velikom putniku. odnosno iz Srbije. bila bliska. Ta privlačnost je mogla i prestati kada smo se iz te avenije preselili u novi stan. koje počinje istim slovom kao i moje prezime. Po mom mišljenju. nameću svakoj generaciji. veoma različit. bese povezano sa igrama. Međutim.

te im zahvaljujem za sve što je u ovoj knjizi dobro. Danijela Golmana. iz mog su iskustva (osim nekoliko koje su već opisale kolege psihijatri u medicinskoj literaturi. izloženi na stranicama koje slede. spojio kliničke simptome različitih pacijenata. mogao sam da se okoristim njihovim načinom izlaganja naučnih radova na koje su se oni pozivali. i koji su kao takvi i navedeni). Naravno. Svi klinički slučajevi. Dina Omiša. Mihali Šiksentmihala. Skota Senona i mnogih drugih lekara i istraživača. . Džozefa Ledua. posećivali iste kolege i čitali istu naučnu literaturu. Učestvovali smo na istim konferencijama. Na nekoliko mesta sam. reference i ideje koje su zajedničke njihovim raznim knjigama i ovoj mojoj. Besel Van der Kolk. Iz očiglednih su razloga imena i sve informacije koje bi omogućile da se ličnosti identifikuju promenjeni. Džudit Herman. Borisa Sirilnika. Pošto sam došao nakon njih. Toma Luisa. postoje brojna proveravanja.NAPOMENA Ideje izložene u ovoj knjizi mnogo duguju radovima Antonia Damasija. Odgovoran sam za ideje sa kojima se oni ne bi složili. na osnovu književnih motiva ili radi jasnoće izlaganja.

postoje srećni ljudi koji skladno žive. Ipak. talentovana. Merilin Monro. za kojom je žudeo čak i predsednik njene zemlje. Mi često zavidimo drugima na njihovim životima: „Ah. spavanje. ni slava. projekte. Oni najčešće smatraju daje život velikodušan. da sam lepa kao Merilin Monro"! „Ah. neki žive u braku. topila je tugu u alkoholu i umrla od prevelike doze barbiturata. Nalazimo ih svuda po svetu. Isto je učinio i Hemingvej.njihove. ali bismo imali neke druge . neki imaju poseban dar. da imam talenat Margerit Dira"! „Ah. i svačiji život je težak. ubio se pre svoje tridesete godine. uzbudljiva. ni obožavanje muškaraca ili žena ne čine život u osnovi lakšim. najslavnija. Margerit Dira. Umeju da cene svoju okolinu i mala svakodnevna zadovoljstva: obroke. Ni talenat. ni moć. neki nisu. koga ni Nobelova nagrada ni neobičan život nisu poštedeli dubokog osećanja egzistencijalne praznine. pevač grupe Nirvana. vedrinu prirode. najslobodnija žena. odnose. Kurt Kobejn. ni novac. Ti ljudi ne pripadaju nikakvoj sekti niti posebnoj religiji. a drugi su potpuno obični. uništila se alkoholom.I KAKO LEČITI OSEĆANJA „ U sve sumnjati i u sve verovati jesu dva jednako komotna rešenja: oba nas oslobađaju razmišljanja " Anri Poenkare: Nauka i hipoteza Svačiji život je jedinstven. kad bih vodio avanturistički život poput Hemingveja"! Istina je da ne bismo imali probleme poput naših. Oni vole da stvaraju i grade: predmete. koji je preko noći postao svetska zvezda. Neki su bogati. a neki sami. najseksepilnija. lepotu grada. kojoj su ljubavnici laskali. Svi su oni upoznali .

Krajem studija sam napustio medicinsku praksu i ostao van nje pet godina. Na moje veliko iznenađenje. hrabrio sam se time kako učim da lečim bolesnike. razočarenja. Karijeru u medicini sam počeo preko nauke i istraživanja. jednog od osnivača teorije o mrežama neurona. časopisu tako značajnom da se svaki naučnik nadao da će u njemu jednom nešto objaviti. čini se da oni lakše izlaze na kraj sa teškoćama: na poseban se način suočavaju sa neprijateljstvom. pored tibetanskih lekara i američko-indijanskih šamana. upotrebiti lekove A. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu naše ode ljenje je . i to u Odeljenju psihijatrije koje je smatrano najstrožim i najviše okrenutim istraživanjima u čitavim Sjedinjenim Državama. Ali. Ipak. Niko to ne može izbeći. i profesora Džemsa Klilanda. održavaju blizak odnos sa samima sobom. Posle tog rigoroznog naučnog školovanja teško sam se vratio kliničkoj praksi u kojoj je trebalo da završim svoju specijalizaciju iz psihijatrije.poraze. Njih je mnogo više interesovala praksa nego naučna osnova onog što su podučavali. PREOKRET Ništa me nije pripremalo za to otkriće. svome postojanju daju neki smisao. ni o psihoanalizi. Lekari pored kojih sam učio zanat činili su mi se suviše nepreciznim u svom postupku. to su bila rešenja o kojima na univerzitetu ništa nisam učio. ?Kako se postiže takvo stanje? Nakon dvadeset godina učenja i primenjivanja medicinskih znanja. posebno na velikim zapadnim univerzitetima. B i C u tim i tim dozama toliko dana). otkrio sam neka rešenja koja su se pokazala korisnim kako za moje pacijente tako i za mene samog. teške trenutke. Zainteresovao sam se za način na koji mreže neurona proizvode misli i emocije. jednog od retkih psihologa koji je dobio Nobelovu nagradu. Imao sam utisak da samo učim recepte (za tu i tu bolest napraviti taj test. Doktorirao sam u oblasti neurokognitivnih nauka pod mentorstvom profesora Herberta Simona. sa drugima. Smatrao sam da je to suviše daleko od duha stalnog ispitivanja i matematičke tačnosti koji su mi postali bliski. Nije reč ni o lekovima. Glavni rezultat moje teze bio je objavljen u Nauci [Science]. suviše emipiričkim. sa onim što su odlučili da od svojih života načine.

dobijalo od države više fondova za istraživanje nego sva druga. Nakon kraćeg vremena dobio sam od Nacionalnog instituta za zdravlje i raznih privatnih fondacija sredstva koja su mi omogućila da osnujem istraživačku laboratoriju za mentalne bolesti. grada u kome boravi Dalaj Lama. prosto. Ne samo da više nije bila deprimirana. daleko je od uzora kada su posredi hronične bolesti. Jedno drugo. ili na neznanju? Zapadna medicina je bez premca kad je reč o zapaljenju pluća. učinilo mi se da su moji pacijenti naročito patili od hroničnih bolesti: depresije. slepog creva ili o prelomima. Prilikom jedne posete Parizu prijateljica iz detinjstva mi je ispričala kako se oporavila od depresivne epizode dovoljno ozbiljne da joj uništi brak. postojale su dve glavne razlike: lečenja su imala manje sekundarnih posledica i mnogo su manje koštala. Nekoliko meseci ovog lečenja učinilo je da postane „više nego normalna". Tu sam na delu video tradicionalnu tibetansku medicinu koja uspostavlja dijagnostiku „neuravnoteženih" dugim pipanjem pulsa oba ručna zgloba i pregledom jezika i urina. lično. već se osetila najzad oslobođenom tereta teškog trideset godina koje je provela ne uspevajući da zaboravi smrt svoga oca koji je umro kada je imala šest godina. kao što sam uvek verovao. uključujući strepnju i depresiju. Prvi put sam se zamislio nad tim prezirom prema tradicionalnoj medicini kojem su me godinama na studijama kljukali. za vrlo su kratko vreme neka iskustva potpuno promenila moje viđenje medicine i izmenila moj profesionalni život. Činilo se da imaju isto toliko uspeha sa lečenjem brojnih hroničnih bolesti koliko i zapadna medicina. lakoću i jasnoću akcije koje . Dobila je energiju. Ovi praktičari su lečili samo akupunkturom i biljkama. S izvesnom arogancijom smatrali smo se „kliničkim naučnicima" a ne. Ipak. Međutim. Međutim. Tome je najpre doprinelo jedno putovanje u Indiju. i tako joj omogućila da ponovo proživi stare potisnute emocije. iskustvo nateralo me je da se suočim sa sopstvenim predrasudama. manijakalno depresivnih smetnji. uključujući i prestižno odeljenje transplantacije srca i jetre u našoj bolnici. anksioznosti. Budućnost je veoma obećavala. Razmišljajući o svojoj psihijatrijskoj praksi. kuda sam se uputio da bih radio sa tibetanskim izbeglicama iz Daramsale. stresa. psihijatrima. Odbila je lekove koje joj je lekar propisao i pozvala u pomoć jednu vračaru koja ju je lečila tehnikom opuštanja sličnom hipnozi. Da li je taj prezir bio zasnovan na činjenicama.

medicinske prakse koja želi da bude naučna. na svoje veliko iznenađenje. Ipak. možda i opravdan. Oni. mehanizme autolečenja prisutne u ljudskom duhu i mozgu. One su pripadale šarlatanima i nisu zasluživale pažnju pravih lekara. ne može se poreći daje moja prijateljica u nekoliko meseci dobila time mnogo više no što bi upotrebom lekova ili konvencionalnom psihoterapijom. na svoj način. Što se tiče smrtnosti. Tokom svih godina. Podaci su uznemirujući.jeretičke" tehnike. Ovih sedam pristupa su bili podvrgnuti strogim naučnim procenama koje pokazuju njihovu efikasnost i predmet brojnih publikacija. To je značajan nedostatak. ČINJENIČNO STANJE U zapadnim društvima je dobro poznat značaj problema nastalih kao posledica stresa: depresije i strepnje. psihijatriji i psihoterapiji. a još manje njihovu naučnu radoznalost. i da je. ipak. i otkrio sam. Glavni razlog ovog zakašnjenja je taj što se još uvek dobro ne shvataju mehanizmi zahvaljujući kojima oni imaju takve efekte. misao i emocije. često. referentnih međunarodnih naučnih časopisa. Još gore: naučni svet u kome sam se razvijao obeshrabrivao je svaki interes za ove. • Klinička proučavanja pokazuju da je između 50% i 70% svih poseta lekaru uzrokovano pre svega stresom. koje sam proveo proučavajući mozak. Bio sam srećan zbog nje i u isto vreme šokiran i razočaran. da su oni bili ne samo prirodniji i jednostavniji već. da me je kao psihijatra konsultovala. i efikasniji. stres ozbiljniji faktor rizika od duvana. neuronauci. Nijednom mi niko ništa nije rekao o toj vrsti metode. niti psihijatrije ili psihoterapije. nijednom nisam video tako spektakularne rezultate. Svaki od sedam pristupa koje sada upotrebljavam u vlastitoj praksi istražuje. čemu su onda služile sve te spoznaje? Sledećih meseci i godina sam naučio da svoj duh otvorim prema brojnim drugačijim načinima lečenja. nisu deo arsenala zapadne medicine. samo bih joj umanjio šanse da doživi takvu promenu. Bilo je to za mene i veliko razočarenje i upozorenje.dotad nije poznavala. Ako posle toliko godina studiranja i pripremanja nisam mogao da pomognem nekome ko mije toliko značio. Pri svem tom zahtevi da se upotrebe metode prirodnog i efikasnog lečenja neprestano rastu. U stvari. . I za to postoje i te kako dobri razlozi. specijalizujući se u naučnoj psihologiji.

ksanaks. tako da Francuska izbija na čelo zapadnih država u ovom pogledu. da bi smanjila svoje patnje. služi lečenju problema povezanih sa stresom. problemi vezani za stres. pošto nudi čitavu mrežu tumačenja koja se prilagođava svim ljudskim fenomenima. zoloft. Kako konvencionalni psihoanalitičari često tvrde da tretman mora trajati duže od šest meseci. ako ne i godinama. Bez obzira na to što su veliki principi ovog „lečenja recima" odista izvan sumnje normalno je da u toj situaciji svako traži da upozna i alternative. merljivih procena vrlo je teško reći određeno pacijentu koji pati od depresije ili napada strepnje kakve su šanse da mu psihoanaliza pomogne. s druge. Godine 1997. Svi mi poznajemo nekoga koje koristio neku analitičku kuru. litijum. Potrošnja je veća čak za 40% u odnosu na Sjedinjene Države. itd. svi koji sa obe strane Atlantika pate od njih preispituju tradicionalne načine lečenja osećanja: psihoanalizu. Drugi pristup. jeste nova. ali poznajemo i mnoge druge osobe koje su na kaučima već godinama. razumljiva je rezervisanost potencijalnih pacijenata. U medijima i u literarnom svetu psihoanaliza ostaje dominantan sistem referenci. Jedan od sedam Francuza redovno troši neki psihotropski lek. lekovi protiv visokog pritiska i protiv holesterola. To su antidepresivi. deroksat. antiacidi za stomačne poremećaje i čir. U odsustvu naučnih. dakle. Francuzi su već godinama među najvećim svetskim potrošačima antidepresiva i umirujućih sredstava. dominiraju . Psihoanaliza gubi teren. Nakon što je trideset godina vladala psihijatrijom. poverenje u nju se smanjuje kako kod publike tako i kod specijalista pošto se nije dovoljno založila da dokaže svoju delotvornost. daleko više primenjivan. s jedne strane. koji se najčešće uzimaju u zapadnim zemljama. takozvana biološka psihijatrija koja uglavnom leci psihotropskim lekovima kao što su prozak. skoro bez premca. u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi. Međutim. anksioznost i depresiju samo uvećavaju. anksiolitici i sredstva za uspavljivanje. • Prema jednom izveštaju Nacionalne opservatorije za Iekove. i Iekove. nego Iekove i konvencionalnu terapiju. i kako košta više od novih kola. Dok se. zipreksa. bilo da im pripadamo ili ne. jedna harvardska studija je pokazala kako većina Amerikanaca vise ceni takozvane „alternativne i komplementarne metode".• Većina lekova.

Jezik i spoznaja na njega nedovoljno utiču: jednom osećanju se ne može narediti da poraste ili da iščezne isto kao što se ne može narediti svom duhu da govori ili da ćuti. različitu ćelijsku organizaciju i. Emotivna uznemirenja su posledica disfunkcije osećajnog mozga. Unutar mozga nalazi se osećajni mozak. Zato ih većina ljudi uzima duže od godinu dana. čak. zašto smo ih izabrali i kako smo ih upotrebljavali. kao što pokazuje Nacionalna opservatorija za lekove. Za mnoge izvor ovih disfunkcija jesu bolna iskustva proživljena u prošlosti. Principi se mogu na sledeći način rezimirati. Ponekad su toliko efikasni pa su neki autori govorili daje pre reč o transformaciji ličnosti nego o prostom ublažavanju simptoma. bilo da je reč o bolnom gubitku ili stresu na poslu. On ima drugačiju arhitekturu. Tako smo pet godina u bolnici Sedisajd Univerziteta u. čak. osećajni mozak često funkcioniše nezavisno od neokorteksa. sa svoje strane. biohemijska svojstva različita od ostatka „neokorteksa" . JEDAN DRUGAČIJI PRISTUP Skoro svuda u svetu rađa se nova medicina osećanja: medicina bez psihoanalize ili prozaka. kao i velikim delom fiziologije tela: funkcionisanjem srca. probavnim sistemom i. nisu univerzalni. Međutim. . arterijskim pritiskom. Davanje recepata postalo je uobičajeno. kon tro liše sve što upravlja psihološkom stabilnošću. i ja ih često koristim. čak i kada su najkorisniji.„najrazvijenijeg" dela mozga u kome je centar za govor i mišljenje.psihotropi. trajno utisnuta u osećajni mozak. Ovi lekovi su važni i izuzetno korisni. Lekovi. Ova knjiga opisuje različite delove tog programa. anksioznost i stres skupom metoda koje se obraćaju pre telu nego jeziku. U stvari. dobri efekti psihijatrijskih lekova često prestaju čim se prekine lečenje. istinski „mozak u mozgu". imunim sistemom.Pitsburgu u Sjedinjenim Državama istraživali kako da lečjmo depresiju. Kao i svi praktičari moje generacije. za razliku od antibiotika koji lece infekcije. te je svaka pacijentkinja koja plače pred svojim doktorom sigurna da će dobiti recept za antidepresiv. • Osećajni mozak. hormonima. Pacijenti to znaju i uzimaju ih nerado zbog problema koji su deo svačijeg života. bez veze sa sadašnjošću.

Neke među njima su novije i pozivaju se na tehnologije uboda: na primer. Najpre treba objasniti kako one zapravo funkcionišu. kao što su lečenje ožiljka neke rane ili odstranjenje neke infekcije. Poglavlja koja slede predstavljaju svaki od ovih pristupa. sve počinje sa osećanjima. trudim se da pokažem kako je svaka metoda bila naučno vrednovana a njeni uspesi zabeleženi. hranjenje. kao što su akupunktura. metoda „desenzibilizacije i umirivanja putem pokreta očiju" (poznata pre svega po svojim engleskim inicijalima: EMDR). ilustrovanih pričama pacijenata čiji je život izmenjen njihovim iskustvom. U svojoj se kliničkoj praksi više obraćam onima koje su naučno vrednovane putem istraživanja koja jamče strogost i verodostojnost. Postoji veliki broj takvih metoda. Isto tako. Druge tehnike. afektivna komunikacija i metode društvene integracije proizašle su iz viševekovnih tradicija lečenja. . One skoro u potpunosti preskaču jezik. U tom cilju često je efikasnije upotrebljavati metode koje idu preko tela i direktno utiču na osećajni mozak nego računati na jezik i razum za koji je on vrlo malo prihvatljiv. Metode lečenja koje ću predstaviti na sledećim stranicama direktno se obraćaju emocinalnom mozgu. navikne na sadašnjost. umesto da nastavi da reaguje na situacije iz prošlosti. ili metoda „koherencije srčanog ritma" ili „sinhronizacije hronobioloških ritmova preko veštackog svitanja". Glavni zadatak psihoterapeuta je da „reprogramira" osećajni mozak tako da se on. ponekad više desetina godina kasnije.Ova iskustva i dalje Često deluju na naše reakcije i ponašanje. Osećajni mozak poseduje prirodne mehanizme samoozdravljenja: reč je o unutarnjim sposobnostima da se ponovo nade ravnoteža i stabilnost koji se mogu porediti sa drugim mehanizmima samoozdravljenja tela. Metode koje prolaze preko tela koriste preimućstva ovih mehanizama. Efekte postižu više telom nego mišlju. ma kakav im bio izvor. Ali.

. iste su kod svih vrsta sisara. Ove strukture.Slika 1: Limbični mozak. Limbičke strukture preuzimaju na sebe osećanja i reakcije preživljavanja. U srcu ljudskog mozga nalazi se osećajni mozak. čvor neurona u kome se stiču sve reakcije straha. One imaju drugačiji neuronski sastav od kortikalnog Cortex dngulaire mozga koji je odgovoran za jezik i misao. koje se nazivaju „limbičnim". U najdubljem delu mozga nalazi se mandula.

Pacijenti oboleli od njih su kao izbeglice u nekoj osećajnoj. koji se našao u hitnoj službi moje bolnice dok sam tamo još stažirao. Sta to našem postojanju daje začin ako to nisu ljubav. lepota. Albert Ajnštajn Život bez osećanja nema smisla. veoma se brinula. Piter. ničijoj zemlji: na primer. lepote. ne znajući šta da čini. Prestao je da se pere. Intelekt. Njegova majka. prvi u klasi. Oni su mu govorili da je smešan. uvek je bio malo ekscentričan. nesposoban. Neke mentalne bolesti tumače se gubitkom takvog kontakta. mladi Kanađanin grčkog porekla. briljantan student prve godine filozofije. njen jedinac. Uz to. pravda. istina. Vremenom su glasovi počeli da dolaze odasvuda. . naravno. samo služi. ali nema ličnost. pravde i što veću udaljenost od onoga što im je suprotno. da bi mu bilo najbolje da umre. a Piterovo ponašanje je postajalo sve čudnije. Uvek tražimo više ljubavi. dostojanstvo. odbijao je da jede i ostajao u svojoj sobi više dana zatvoren. Uskraćeni za osećanja gubimo najosnovnije putokaze i postajemo nesposobni da napravimo izbor u funkciji onoga što nam je istinski važno. ima jake mišiće.II NEVOLJA U NEUROBIOLOGIJI: OTEŽANA KOORDINACIJA DVA MOZGA Moramo paziti da od intelekta ne stvaramo svoje božanstvo. On ne može da komanduje. čast i nagrade koje nam oni donose? Ovi osećaji i osećanja koja ih prate su poput kompasa koji nas na svakom koraku vode. Pre izvesnog vremena Piter je čuo neke glasove. koja je živela sama sa njim.

Jer. Glasovi su za nekoliko dana iščezli: govorio je da sada može „da ih kontroliše". ipak nije postao normalan. skoro da više nije reagovao ni na novosti iz spoljnog sveta ni na ljude. ono će vrlo brzo izgubiti svoj smisao. Ona je pozvala policiju. poznato je: nema emocija. OSEĆAJNA INTELIGENCIJA Termin koji ponajbolje ukazuje na ravnotežu između osećanja i razuma jeste „osećajna inteligencija". ukočenog lica. koji je bio tako briljantan. Bez koncentracije.Jednog dana. razdražen bogzna čime.1 S druge strane. . a izraz je postao slavan zahvaljujući knjizi novinara Njujork tajmsa za oblast nauke Danijela Golmana. kao zombi je hodao hodnikom bolnice. Piter je napao i udario svoju majku. čija je svetska slava obnovila raspravu u vezi s pitanjem: 1 Danas postoje antipsihotički lekovi koji deluju uravnoteženije i omogućavaju da se kontrolišu halucinacije i delirijumi a da se mnogo ne suzbije osečajni život pacijenata koji ih uzimaju. njegove halucinacije i delirijumi. govorila mi je s molbom u glasu. Ali. doktore". nema života. Ako postanemo nesposobni da kontrolišemo vlastito postojanje. Smislili su ga istraživači sa Jel univerziteta i Univerziteta Nju Hempšir (1). Ipak. „Pogledajte ga. „On više ništa ne oseća. Lako pogrbljen. Takvo stanje osećajne ravnodušnosti najčešće vodi sažaljenju i uznemirenosti kod pacijenata poput Pitera. koje su lekovi uklonili. Pod uticajem lekova Piter se prilično smirio." Posmatrao sam Pitera dok je to govorila. On se više ni za šta ne interesuje. Provodi dane pušeći cigarete. jer svaka odluka doneta „na brzinu" može učiniti opasnom složenu ravnotežu naših odnosa sa drugima. Posle nekoliko nedelja lečenja (antipsihotički lekovi moraju duže da se uzimaju) njegova majka je bila uznemirena isto toliko koliko u početku. osećanja prepuštena sama sebi ne omogućuju život kao u snu. On. praznog pogleda. On kao da je nije video. i tako se on našao u hitnoj pomoći. refleksije i planiranja nama se igraju i zadovoljstvo i frustracija. Ona se obavezno moraju izmeniti racionalnom analizom za koju je zadužen saznajni mozak. bili su mnogo opasniji za njega i njegovu majku nego ovi sekundarni efekti.

bićete „uspešniji". onoj koja je nadahnula Alfreda Binea. Izgleda da upravo ta „osećajna inteligencija" najbolje objašnjava uspeh u životu. istraživači sa Jela i iz Nju Hempšira su definisali „emocionalni koeficijent" koji omogućuje da se ona meri na osnovu četiri bitne funkcije: 1) sposobnosti identifikovanja svog osećajnog stanja i onog kod drugih ljudi. imanje ili nemanje potomstva. a treće za pokrete tela u prostoru . Nema sumnje da neke osobe . Svi smo . Međutim. saosećanja i saradnje i sposobnosti da se sukobi rešavaju. Nameće se sledeći zaključak: drugi faktori. itd. Prema početnoj i opštoj definiciji.„Šta je to inteligencija?"(2) Osećajna inteligencija je ideja koliko značajna toliko i jednostavna. 4) sposobnosti da se vlada svojim emocijama kao i emocijama drugih (3). Dakle. razvijaju različito u vremenu). odgovorni su za uspeh u 80% slučajeva.imaju izuzetnu inteligenciju za muziku. manje od 20% ovog uspeha moglo bi se pripisati koeficijentu inteligencije. na primer. Jung i Pijaže su već predložili različite tipove inteligencije. ako vam je IQ viši. vidljivo važniji od apstraktne i logičke inteligencije. primećeno je da je odnos između IQ jednog pojedinca i njegovog „uspeha" u dosta širokom smislu (društveni položaj. na primer. Bine je sastavio test koji je postao slavan kao „test za IQ". Da bi potvrdio ovo predviđanje.kao Mocart . One su u osnovi samospoznaje. Polazeći od ideje osećajne inteligencije. Sve je to bitno. koji je uveliko nezavisan od koeficijenta inteligencije. francuskog psihologa sa početka stoleća poznatog po ideji o „intelektualnom koeficijentu". tj.) najmanje održiv. na šahovskoj ploči. inteligencija je skup mentalnih sposobnosti koje omogućuju da se predvidi uspeh pojedinca. Istraživači sa Jela iz Nju Hempšira su ukazali na dodatan oblik inteligencije.Nurejev ili Majki Džordan. 3) sposobnosti da se zaključuje kako o sopstvenim emocijama tako i o tuđim. plata. Test se oslanja pre svega na sposobnosti apstrakcije i fleksibilnosti u tretiranju logičkih informacija. bračni status ili ne. 2) sposobnosti da se razume prirodno razvijanje osećanja (isto kao što se pion ili lovac kreću.Rođen. ako ste „inteligentniji". Prema različitim izučavanjima. samokontrole. tako se strah ili bes. daje druge imaju za oblik . prema različitim pravilima. Ove četiri sposobnosti su temelj vladanja sobom i društvenog uspeha.

stoje gladno. usmeravati svoje saradnike. Izgleda da je njen osnovni nedostatak bio što nije shvatala sopstvena osećanja i stoje. Dete koje plače uglavnom ne zna tačno da li to čini zato što mu je toplo. te sam joj predložio da odustane. Ponašanje male dece dobro ilustruje koliko može biti teško razlikovati njihova emotivna stanja. Posle sam saznao da je ova mlada žena imala vrlo malo prijatelja i da je živela samo za svoj posao. . Živo se sećam ovog iskustva: video sam srčani ritam i kako se arterijski pritisak te mlade žene strmoglavo penje. U takvoj će se situaciji odrasla osoba sa slabo razvijenom emotivnom inteligencijom osetiti preopterećenom zato što ni ona ne ume da identifikuje detetovo osećanje i da. Sećam se. daleko smo od toga. odgovori njegovoj potrebi. mlade i briljantne istraživačice sa medicinskog fakulteta u Pitsburgu. dakle. Druge osobe sa izraSkener funkcionalnih slika kroz magnetsku rezonancu koji omogućuje da se utvrde promene aktivnosti neurona u različitim oblastima mozga u funkciji sadržaja misli i emocija. da slike na nju nisu ostavile nikakav utisak i da ne razume zašto sam predložio da sve zaustavimo. stvarati veze. To se ne može izbeći. Ono plače ne znajući tačno zašto. na primer. Po mom mišljenju. Iznenađeno mije odgovorila da se oseća vrlo dobro. isto tako. Naša dispozicija za ovaj tip odnosa odrećuje dugotrajnost ličnog uspeha. U tom istraživanju je trebalo da subjekti smešteni unutar jednog IRM2 skenera gledaju vrlo snažne inserte iz filmova. stoje tužno ili prosto zato stoje umorno posle dugog dana igranja. bila je primer osobe čiji je IQ vrlo visok a EQ jadan. Nisam shvatao zašto su je članovi moje ekipe smatrali antipatičnom. sa često nasilnim elementima. uvek se očekuje da sarađujemo sa drugim ljudima. A ipak. ona uopšte nije shvatala zastoje nisu više cenili. Ona je prihvatila da učestvuje u jednom eksperimentu moje laboratorije o lokalizaciji emocija u mozgu. Nisam mnogo verovao u njenu karijeru. Cak i u najstrožim naučnim disciplinama treba znati raditi u ekipi. Bilo kojom aktivnošću se bavili. stoje bio znak velikog stresa.čak ubeđeni da smo izvrsni u ove četiri oblasti. pak. Smatrao sam to toliko uznemirujućim. itd. da ništa nije osetila. i ne zna šta da učini da bi se bolje osećalo. bila „gluva" za tuđa. Da li zato stoje suviše pričala o sebi i izgledala ravnodušna prema ljudima koji su je okruživali? Sa svoje strane.

oni su čuli samo ono „moram". Međutim. situacija je interesantna upravo zato što je u isti mah i veoma banalna i izuzetno teška da se njome vlada. identifikovati stvarno unutarnje stanje (zamor. Golmanova teza je da posedovanje osećajne inteligencije pre osigurava uspeh nego koeficijent inteligencije. snom od dvadeset minuta. jednim gestom ili rečju. biti dodatno opterećenje za organizam. bez sumnje.žitom osećajnom inteligencijom znaće šta valja učiniti da bi se dete lako smirilo. Oni koji su naučili da vladaju stresom obično nemaju problema sa težinom pošto umeju da slušaju svoje telo. da prepoznaju svoje emocije i da im odgovaraju inteligentno. Konstatovao sam da je to bio slučaj sa nekim stažistima u mojoj bolnici u Sjedinjenim Državama. Prema jednoj od najboljih studija o tome šta omogućava da se predvidi uspeh psiholozi su od 1940. U takvoj situaciji pokazati osećajnu inteligenciju značilo je staviti u pogon jedan od četiri stava koje je opisala grupa sa Jela: pre svega. čak. za šta se uvek može naći vreme i stoje mnogo bolje za osveženje od ne znam koje po redu kafe ili pola table čokolade). 3 Prirodno. Pod stresom od beskonačnog radnog vremena. itd. kasnije će biti bolje). naprotiv. kao što su dlakavost. Ovaj slučaj može izgledati trivijalno. razmišljati o tome (apsolutno ničemu neće poslužiti da pojedemo još jedan sladoled. neka svojstva se simultano smanjuju. znati kako se ono razvija (razvija se onda kada suviše tražimo od svog organizma. i na taj zahtev odgovarali onim što im je bilo pri ruci: fast-food na raspolaganju 24 sata u svim američkim bolnicama. iscrpljeni noćnim smenama svaki četvrti dan.3 posmatrali skoro sto harvardskih studenata. to će. . a uz to izazvati i krivicu) i najzad ovladati situacijom na odgovarajući način (naučiti odagnati umor ili pauzom za „meditaciju" ili. mladalački izraz lica. kompenzirali su to jedući previše. Cesto se opisuje Fransoaz Dolto koja je. umela da umiri dete koje je danima plakalo: bila je obdarena osećajnom inteligencijom. Većina specijalista za ishranu ili debljinu slaže se daje loše upravljanje osećanj ima jedan od glavnih uzroka dobijanja na težini u društvu u kome je stres sveprisutan a hrana obilno upotrebljavana da se na njega odgovori. Dok im je telo govorilo „moram malo da se zaustavim i da odspavam". a ne glad). Nesposobnost odrasle osobe da jasno razlikuje različita osećanja nije retka.

njihove produktivnosti ili priznanje njihovih rivala. To stoje Darvin objavio bilo je toliko revolucionarno i uznemirujuće da su konsekvence njegovih stavova bile prihvaćene tek sredinom XX veka: mi smo osuđeni da živimo unutar našeg mozga sa mozgom onih koji su nam prethodili u evoluciji. Duboke strukture mozga identične su onima kod majmuna. ovu sukcesivnu po slojevima evoluciju nalazimo u anatomiji i fiziologiji ljudskog mozga. Suprotno tome. Otud izbočeno čelo homo sapiensa razlikuje od majmuna. tokom teškog detinjstva. svaki organizam poseduje fizičke karakteristike svojih predaka. i tako dalje duž linije evolucije. čak onima kod reptila. pak. Majmun. smiruju svoju frustraciju i sarađuju sa drugima (5). ovo istraživanje učinjeno među decom siromašnog kraja Bostona nagoveštava da „koeficijent osećajnosti" igra važnu ulogu: ono stoje najbolje predviđalo njihov uspeh kad odrastu nije bio njihov koeficijent inteligencije već njihova sposobnost da. . Frojd je sa svoje strane podvukao i definisao postojanje jednog dela psihičkog života koji je nazvao „podsvesnim": to je ono što ne izmiče samo svesnoj pažnji već i razumu. S ONE STRANE FROJDA I DARVINA: TREĆA RE VOLUCIJA PSIHOLOGIJE Dve velike teorije vladale su psihologijom XX veka: Darvinova i Frojdova. strukture skorijeg razvoja. kontrolišu svoje emocije. Po obrazovanju neurolog. Kao u arheološkim istraživanjima.^Njihove intelektualne sposobnosti sa dvadeset godina nisu omogućile da se predvidi nivo njihovog budućeg prihoda. čovek je na neki način jedan „majmun plus". Prema tome. a uz to i druge. najdublje. kao stoje predčeoni korteks. a neke. Pošto su se čovek i veliki majmun vrlo kasno razišli u razvoju vrsta. deli brojne crte sa svim drugim sisarima koji imaju zajedničkog pretka. na tom razvojnom stupnju postoje samo kod čoveka. Obratno. Za Darvina razvoj jedne vrste napreduje sukcesivnim dodavanjem novih struktura i funkcija. Oni koji su na univerzitetu imali najbolje ocene nisu imali najsrećniji porodični život ili više prijatelja. Trebalo je više od sto godina da bi njihovo spajanje dovelo do jedne potpuno nove perspektive u vezi sa ravnotežom osećanja.

i. On je time bio toliko nezadovoljan daje za života odbio i da ga objavi. o njegovoj fiziologiji (načinu funkcionjsanja) bilo mu je nemoguće da tim putem napreduje.strasti i razuma . i svaki od njih na vrlo različit način doprinosi našem životnom iskustvu i našem ponašanju. racionalnog. veliki . sasvim u centru. u odsustvu spoznaje o anatomiji mozga (njegove arhitekture) kojom danas raspolažemo. uvek pionir. svesnog. okrenutog prema spoljnjom svetu i. pre svega zaokupljenog preživljavanjem i povezanog sa telom. Doktor Vortis mi je pričao kako ga je Frojd. To ga nije sprečavalo da stalno na njega misli. reptili. onaj kakav imaju svi sisari i. DVA MOZGA: SAZNAJNIIOSEĆAJNI Za Damasija je psihički život rezultat neprestanog napora simbioze između dva mozga: s jedne strane." I dok je čitav svet otkrivao njegove teorije i njegovu terapiju recima. Kao što je Darvin prethodno tvrdio. Frojd.Frojd nikad nije prihvatio ideju da se njegove teorije ne mogu objasniti terminima struktura i funkcija mozga. Vaša generacija će videti stvaranje sinteze između psihologije i biologije. Damasio je. posebno. koga je početkom tridesetih posetio u Beču da bi se analizirao.na način koji bi Frojda bez sumnje zadovoljio. osećajnog mozga. već je tragao dalje. Trebalo je sačekati kraj XX veka da bi Antonio Dama-sio. Sećam se da sam sreo doktora Vortisa. To je prvi sloj u evoluciji. postoji nekadašnji mozak. pokazao u čemu su emocije razumu prosto neophodne. veliki američki lekar i istraživač portugalskog porekla. u izvesnim delovima. Njegov pokušaj da integriše ove dve oblasti (njegov čuveni „Projekat naučne psihologije") završio se neuspehom. Vi treba tome da se posvetite. iznenadio svojim insistiranjem: „Nemojte se zadovoljiti da upoznate psihoanalizu onakvu kako se danas formuliše. Imao je 85 godina i još uvek bio veoma aktivan u glavnom časopisu biološke psihijatrije Biological Psychiatry koji je i osnovao. To je već prevaziđeno. ljudski mozak obuhvata dva velika dela: u samoj njegovoj dubini. nesvesnog. slavnog psihijatra koga je Frojd analizirao. s druge strane. Pol Broka. Međutim. idući dalje. ponudio neurološko objašnjenje konstantne tenzije između primitivnog i racionalnog mozga . saznajnog mozga. Ova dva mozga su relativno nezavisni jedan od drugoga.

Pre nego što smo zaokružili analizu i zaključili da je reč o bezopasnom predmetu. Ali. kada je napravljena ova ilustracija. Oko tog limbičnog mozga. mnogi učesnici u ovom istraživanju opisali su isti čudan osećaj intenzivnog i „lebdećeg" straha koji je srećom trajao samo nekoliko minuta. prvi gaje opisao i nazvao „limbičnim" (rubnim) mozgom. Organizacija osećajnog mozga je mnogo jednostavnija nego organizacija neokorteksa. većina oblasti limbičnog mozga nije organizovana u pravilnim slojevima neurona koji bi omogućio razradu informacije: tu su neuroni više spojeni. Iz tog razloga. često netačnih. on je brži i usklađeniji sa reakcijama bitnim za preživljavanje.francuski neurolog XIX veka. Kada neki virus. Zbog te rudimentarnije strukture tretiranje informacije od strane osećajnog mozga mnogo je primitivnije nego ono koje obavlja neokorteks. a ne i neokorteks. LIMBIČNI MOZAK KONTROLIŠE OSEĆANJA I FIZIOLOGIJU TELA Limbični mozak čine najdublji slojevi ljudskog mozga. Nakon toga. formirao se jedan noviji sloj. kroz milione godina evolucije. „novi" mozak ili „neokorteks". kao što su herpes ili besnilo. Vrlo dobro se sećam čudnog osećaja tom prilikom: bio sam užasnut. straha koji se nije odnosio ni na šta posebno. centar za strah (vidi se kako se emotivni mozak aktivira) reaguje kao kad se sijalica upali. Slika koja je napravljena u mojoj laboratoriji neurokognitivnih nauka na Univerzitetu u Pitsburgu omogućuje ilustraciju te ideje (vidi sliku 3). Kada se volonterima ubrizga supstanca koja neposredno stimuliše deo dubokog mozga. što na latinskom znači „nova ljuska" ili „novi omotač" (vidi sliku 2). samo je najdublji njegov deo time zaražen. I samo tkivo osećajnog mozga razlikuje se od tkiva neokorteksa. Prilikom istraživanja. slepljeni. Za razliku od onog što se dešava sa ovim poslednjim. početi reakciju preživljavanja koja mu se čini umesnom. To je u stvari „mozak unutar mozga". Bilo je to iskustvo „čistog" straha. bio sam prvi kome je ubrizgana supstanca koja direktno aktivira osećajni mozak. dok oko njega neokorteks ne ukazuje ni na kakvu delatnost. napadne mozak. u senci šume parče drveta koje liči na zmiju može izazvati reakciju straha. uopšte ne znajući zašto. osećajni mozak će na osnovu vrlo oskudnih informacija. Zato je prva . na primer.

Marijana je savršeno shvatala svoj problem. Ispružila bi se na kauč i trudila da „slobodno asocira" na teme koje su činile da ona pati. Posle dve godine analize. libido. Mogla je da u detalje opiše komplikovan odnos sa majkom. Kad bi se približila određenoj tački. i na njih odgovara na pravi način. a odvajanja. pre svega u vezi sa svojom osećajnom zavisnošću od muškaraca. Marijana je osetila kako joj se jecaj penje uz grlo. dve godine bila na tradicionalnom frojdovskom lečenju. Uvek usredsređena na svoje misli i jezik. Marijana je. S tog stanovišta. teško je podnosila. Nekoliko sekundi kasnije. lučenje hormona. dakle. kontrolišući fiziološku ravnotežu: disanje. . bliži telu nego saznajnom mozgu. koja ju je često poveravala nepoznatim dadiljama. Dolazila bi u stanje neke difuzne uznemirenosti. Na sopstveno veliko iznenađenje. Marijanu su obuzeli žestoki jecaji koji su joj potresali čitavo telo. Maserka je to primetila i zamolila je da prosto zapiše staje osetila. Ležala je na leđima. a zatim je polako nastavila iste pokrete. Osećajni mozak je. Pošto je bila vaspitana u duhu velike škole. I zato je često lakše pristupiti emocijama preko tela nego recima. od koga je. Nije imala utisak da stvarno živi ako joj neki muškarac ne bi često govorio daje voli. kao devojčica. na primer. i govorila je sebi da to sigurno objašnjava njen trajni osećaj nesigurnosti. u onom stanju koje je otac moderne fiziologije. naša osećanja su samo svesno iskustvo širokog skupa fizioloških reakcija koje neprekidno nadziru i podešavaju aktivnost bioloških sistema tela. oduševila se analizom svojih simptoma i načinom na koji ih je ponovo preživljavala u odnosu sa svojim analitičarem. san. postala vrlo zavisna. Limbični mozak je komandno mesto koje kontinuirano prima informacije od različitih delova tela. čak i vrlo kratka. prema imperativima unutarnje i spoljnje okoline. Videla je sebe na operacionom stolu u bolnici. apetit. ona je sada shvatila da nikada na kauču nije plakala. zvao „homeostazom": dinamičnom ravnotežom koja nas održava u životu. srčani ritam.manifestacija besnila nenormalno osećajno ponašanje. Mnogo je napredovala i osećala se slobodnije čak iako u analizi nikada nije mogla ponovo da preživi bol i tugu svog detinjstva. francuski naučnik s kraja XIX veka Klod Bernar. prirodno. a maserka joj je nežno masirala trbuh. Uloga limbičnog mozga izgleda je ta da održi različite funkcije u ravnoteži. arterijski pritisak. neočekivano je ponovo našla svoja osećanja kod jedne maserke. čak je i funkcionisanje imunog sistema pod njegovim nadzorom. u toku sedmice talasoterapije. iznad pupka.

uvek je lakše delovati na osećajni mozak preko tela nego jezikom: lekovi su. Sačinjen je od šest različitih slojeva neurona. posebno razvijen. čak. predčeoni korteks kod čoveka predstavlja mnogo veći deo mozga nego kod svih ostalih životinja. kao kod mikroprocesora. JEZIK I RASUĐIVANJE Neokorteks. direktno povezani sa funkcionisanjem neurona. ciklus sna i njegova usaglašenost sa ritmom dana i noći. ali mogu se pokrenuti i fiziološki ritmovi koji su bitni. On je i omotač osećajnog mozga. inhibiciju impulsa i instinkata. Zbog njegove uske veze sa telom. koje je toliko dugo tražila u svojoj glavi. kao što su pokreti očiju povezani sa snovima. skriveno u njenom telu. jeste vijugava površina koja mozgu daje tako karakterističan izgled. Ovi putevi telesnog pristupa osećajnom mozgu neposredniji su i često moćniji nego misao i jezik. Dok se još i danas mučimo da programiramo kompjutere da prepoznaju ljudska lica u svim uslovima osvetljenja i orijentacije. pošto se njena majka nije mogla vratiti s odmora da se brine o njoj. To osećanje.posle operacije slepog creva. Dok je veličina osećajnog mozga uglavnom ista od vrste do vrste (imajući. poredak . Posredstvom predčeonog korteksa neokorteks preuzima na sebe pažnju. samu sa sedam godina. s tim kako se upotrebljava fizička vežba ili akupunktura i odnos prema hrani. telesno iskustvo. U oblasti sluha njegove kompleksne sposobnosti tretiranja zvuka omogućavaju mu da razlikuje. odnos prema drugima. MOŽDANA KORA KONTROLIŠE SAZNANJE. najnoviji sloj. iznad očiju. To je organizacija koja mozgu poverava izuzetnu sposobnost razmatranja informacije. prirodne frekvencije srca. osećajni odnosi i. čak i pre samog rođenja* maternji i svaki drugi jezik! Kod čoveka je deo neokorteksa koji se nalazi iza čela. savršeno uređenih i organizovanih za optimalan tretman informacije. koncentraciju. preko zajednice u kojoj živimo. Nalazi se na površini jer je. nazvan „predčeonim korteksom". Kao što ćemo videti. imaju jaku fizičku komponentu. „nova ljuska". naravno. neokorteks to postiže bez teškoća u vremenu od nekoliko milisekundi. oduvek je bilo tu. naravno. sa stanovišta evolucije. u vidu razlike u veličini).

koncentracija. moralno ponašanje: neokorteks. Evolucija je pre svega pitanje preživljavanja i prenosa naših gena sa jedne generacije na sledeću. naš saznajni mozak. oni mogu ili sarađivati ili se boriti između sebe za kontrolu misli.on odmah uključuje alarm koji u nekolko milisekundi poništava sve operacije saznajnog mozga i prekida njegovu aktivnost. planiranje. informaciju iz spoljnog sveta primaju skoro istovremeno. naš odnos prema svetu i naš odnos prema drugima. naša vrsta bi se ugasila pre mnogo vremena. Pažnja. koje bi nas sprečile da primetimo tigra ili neprijatelja. ili da propustimo pojavu odgovarajućeg seksualnog partnera i. Međutim. ma kakve bile njene čudesne sposobnosti koncentracije. KAD SE DVA MOZGA NE SLAŽU Dva mozga. moralno ponašanje. a drugi nas gura tim putem na najinteligentniji mogući način (saznajni).društvenih odnosa i. osećajni mozak je stalno budan. Kada otkrije opasnost ili izuzetnu mogućnost sa stanovišta preživljavanja . teritoriju. refleksije o samom sebi. Počevši odatle. apstrakcije. On naročito zasniva planove za budućnost polazeći od „simbola" koji su prisutni samo u duhu. dakle. kad jedan određuje pravac onoga što želimo da proživimo (osećajni). Ma kakvu složenost mozga je ona stvorila tokom više miliona godina. To mozgu u celini omogućava da se u istom trenutku . bitan je sastojak naše humanosti.saradnje ili nadmetanja .jedno „ovde sam gde želim u životu da budem" . refleksija.mogućeg partnera. priliku da se reprodukujemo.što podrazumeva sva trajna iskustva naše sreće. odnosno informacija o njima ne postoji ni pred našim očima ni u našim rukama. Rezultat te interakcije . On ima dužnost da iz pozadine nadgleda okolinu. mi onda osećamo unutrašnji sklad . Različiti oblici nadmetanja čine nas nesrećnim. osećanja i ponašanja. kad se osećajni i saznajni mozak slažu. osećajni i saznajni. OSEĆAJNI KRATAK SPOJ Razvoj je imao svoje prioritete.određuje ono što mi osećamo. korisno materijalno dobro . Na sreću. kako je to Damasio pokazao.

On ućutka roditelje u parku kada krajičkom oka primete nepoznatog psa koji se približava njihovom detetu. U medicinskoj praksi susrećemo dva česta primera ovog osećajnog kratkog spoja. To objašnjava „suviše osetljiv temperament" ljudi koji su podneli fizičko. jeste staviti „off-line"). čak i kad uveliko razgovaramo sa saputnikom. Kako su brži i bliži našem genetskom nasleđu.na primer. telo bi joj se paralizovalo čim bi ušla u neki neboder. U razvijenim zemljama više od . najnapredniji deo saznajnog mozga (engleski termin. Drugi uobičajeni primer su napadi anksioznosti koji se u psihijatriji nazivaju i napadima panike. kao da ne može da bude siguran da ne postoji nikakva opasnost. Međutim.koncentriše na ono stoje bitno za preživljavanje. predčeoni korteks više ne odgovara i gubi sposobnost da vodi ponašanje. kao da su oni smatrani boljim nego apstraktne refleksije da nas vode kada je posredi preživljavanje. seksualno ili osećajno zlostavljanje. U skoro životinjskim uslovima života naših predaka ovaj alarmni sistem bio je bitan. depresije. to prvo pravo osećajnog mozga nad saznajnim počinje da dominira našim mentalnim funkcionisanjem. kamion koji ide prema nama. Onda gubimo kontrolu toka naših misli i postajemo nesposobni da delujemo u funkciji svoga najboljeg interesa na dugu stazu. nesvesno. ili kao posledica teže osećajne povrede. a zatim fokusira našu pažnju dok opasnost ne prođe. To nam se dešava kad se osećamo „razdražljivim" nakon nekog suprotstavljanja. kao u informatici. Tako nešto se desilo jednoj osobi koja je preživela 11. taj mehanizam nam omogućava da otkrijemo.suknja prolazi njihovim vidnim poljem. On suviše često pokreće alarm. evolucija im je dala prioritet u urgentnim situacijama. stvar preuzimaju refleksi i instinktivne akcije. Odjednom.osećajni mozak se ponaša kao lojalni i savesni stražar koji je dozvolio da bude iznenađen. SPTS]. Prvi se naziva stanjem posttraumatskog stresa ESPT [srp. septembar i došla u naš centar u Pitsburgu da se leci: mesecima posle atentata. Posle teške traume . Kada vozimo kola. Usled velikog stresa. Više stotina hiljada godina nakon pojave homo sapiensa on nam je i te kako koristan u svakodnevnom životu. Osećajni mozak oseti opasnost. Tim Patricije Goldman-Rakić na Jel univerzitetu pokazao je da osećajni mozak ima sposobnost da „isključi" predčeoni korteks. posle silovanja ili zemljotresa . On prekida razgovor između dvojice ljudi na terasi nekog kafea dok neka primamljiva mini. kad su nam emocije suviše raspaljene.

onda ćemo videti kako kortikalni delovi vladaju slikama u njihovom mozgu u akciji i kako blokiraju aktivnost osećajnog mozga (13). nisam mogao da mislim."ti umireš. U istom trenutku. ruke i noge drhte. S jedne strane. Preterana kontrola osecanja može tako izroditi nedovoljno . ako učine svesni napor da kontrolišu svoje emocije. sečivo spoznajne kontrole osecanja ima dve oštrice: ako se ono suviše upotrebljava. očigledno pokazuje ovu ulogu korteksnog mozga. na kraju se može izgubiti kontakt sa pozivima u pomoć emotivnog mozga. tipičan kliše ove vrste je bez sumnje nalog koji smo toliko puta čuli od ljudi: „Dečak ne treba da plače". Ovo regulisanje osecanja saznajnim osolobađa nas onog što bi mogla biti tiranija osecanja i jedan život koji potpuno vode instinkti i refleksi. Jedine reci kojih sam bio svestan bile su . Međutim. mnogo je teže donositi odluke ako ih ne osećamo „iznutra". stomak se grči. obavljeno na Stenford univerzitetu sredstvima cerebralnih slika." GUŠENJE SAZNANJEM Nasuprot tome. Mozak koji ne pušta da emotivna informacija odigra svoju ulogu suočava se sa drugim problemima.često muškarce . Ljudi koji su doživeli takve napade dobro ih opisuju: „Mozak kao da mi se ispraznio. Žrtve često imaju utisak da će dobiti infarkt. na primer . Kada studenti gledaju vrlo mučne fotografije . Ipak. Limbični mozak iznenada preuzima kontrolu nad svim funkcijama tela: srce lupa.jedne osobe od njih 20 patilo je od napada panike. to jest u srcu i stomaku. onim delovima tela koji iz utrobe odjekuju na osecanja. jer su fizičke manifestacije vrlo upečatljive. saznajne funkcije su zbog oslobođenog adrenalina umrtvljene: saznajni mozak ne opaža nikakve razloge za tako alarmantno stanje. odmah zovi hitnu pomoć'.osetljiv" temperament.osakaćena tela i unakažena lica. Cesto se efekti ovog preteranog pritiska mogu videti kod osoba koje su kao deca naučile da njihova osecanja nisu prihvatljiva. Zato često vidimo intelektualce suviše obdarene za matematiku . saznajni mozak kontroliše svesnu pažnju i sposobnost da se umere emotivne reakcije pre nego što postanu nesrazmerne. znoj teče na sve strane. Jedno istraživanje. sve dok je pod uticajem adrenalina on nije sposoban da organizuje koherentan odgovor na takvu situaciju.njihov osećajni mozak odmah reaguje..

zatim mu je brak upao u krizu i počeo je da se bavi sumnjivim poslovima u kojima je izgubio sav svoj novac. Simptomi su klasične bolesti stresa: neobjašnjiv umor. Uzmimo slučaj EVR-a. problemi sa crevima i sa kožom. Ali. Taj računovođa obdaren koeficijentom inteligencije 130 što ga je plasiralo u sloj „superiorno inteligentnih" .. Pošto je telo glavno polje akcije osećajnog mozga. a ne sama negativna osećanja. E.uvek su upućivali na inteligenciju apsolutno višu od osrednje. visok pritisak. testovi inteligencije . koje bi usmerile njegov izbor. Odmah je postao nesposoban da donese i najmanju odluku. Razdvajanje saznaj nog od osećajnog mozga dovodi do jedne izuzetne sposobnosti da ne primećujemo male signale za uzbunu našeg limbičkog sistema. treba izabrati između dva automobila ili čak dva fotoaparata. neurološka povreda sprečava saznajni mozak da spozna emotivni osećaj. tuga koja iz toga proističe ne iščezava ako se pravimo slepi. .V. kao stoje čuveni primer Fineasa Gejdža u XIX veku (14). U najozbiljnijim slučajevima. srčane bolesti. ili onaj noviji o „E. Kod ljudi sa nedirnutim mozgom tendencija ka gušenju emocija ipak ima teške posledice za zdravlje. Jednog dana se morao podvrći operaciji koja je „prekinula vezu" između njegovog saznajnog i osećajnog mozga. imao je dosta dece. kijavice i često ponavljane infekcije. ponašanje mu se potpuno poremetilo.bio je cenjen član svoje zajednice. ono što najteže opterećuje naše srce i arterije (16). Začudo.R. Nijedna za njega nije imala „smisla".V.R. Najzad je izgubio posao. išao redovno u crkvu i vodio vrlo sređen život. Oženjen godinama.kako se gube u beskonačnim razmatranjima detalja kada." pacijentu kojeg su opisali Ajslinger i Damasio (15). O odlukama je mogao da razmišlja samo na apstraktan način.koji mere samo apstraktnu inteligenciju . Uprkos tome. ovaj ćorsokak se prebacuje na fizičke probleme. Istraživači sa Berklija nedavno su sugerisali da je potiskivanje negativnih osećanja od strane saznajnog mozga. Uvek nalazimo hiljadu dobrih razloga da se zatvorimo u brak ili profesiju zbog kojih u stvari patimo pošto svaki dan činimo nasilje nad našim najdubljim vrednostima. na primer. Bez emocija. više nije znao šta da radi pošto su se bez istinskog „unutrašnjeg" preferiranja jedne ili druge opcije svi izbori gubili u beskonačnim razmatranjima detalja. iako mu je inteligencija ostala nedirnuta.

Cilj prirodnih metoda koje ću se potruditi da predstavim u sledećim poglavljima jeste upravo da se lakše dođe do tog sklada ili da se on ponovo nađe. U tom stanju mi znamo kakvu odluku u svakom trenutku treba da donesemo. osećajna inteligencija može da se neguje u svim dobima. Suprotno koeficijentu inteligencije. kad stisnemo usne. koji se vrlo malo razvija tokom života. Naređenje mora doći iz limbičke oblasti. Veliki američki psiholog Mihail Siksentmihal (Mihali Csikszentmihalvi). pokreće i mišiće oko očiju. kognitivnim mozgom. kortikalni i limbički. duboke i primitivne. i saznajnog. .. Osećajna inteligencija se najbolje izražava kada dva moždana sistema. „Pravi" osmeh. sa prirodnom koncentracijom. Njegov najuniverzalniji simbol je Budin osmeh. čije je biološke osnove Darvin proučavao pre više od jednog veka: osmeh. Zanimljivo je da postoji fiziološki vrlo jednostavan znak te cerebralne harmonije.flow" . Mozak ima urođenu sposobnost da dosegne to stanje proticanja. Zato oči nikad ne lažu: njihovo stiskanje označava da li je jedan osmeh autentičan ili ne. jer se naši postupci ravnaju prema našim vrednostima.pokreće samo određene (zigomatičke) mišiće lica koji. oni ne mogu da se stežu voljom. tj. posvetio je život razumevanju suštine sreće. pokazuju zube. Nikada nije suviše kasno naučiti kako da bolje vladamo osećanjima i svojim odnosom prema drugome. koji je odrastao u haosu Mađarske nakon rata. Lažan osmeh . pravi osmeh omogućuje nam da intuitivno shvatimo da se naš sagovornik u tom trenutku nalazi u stanju sklada između onoga što misli i onoga što oseća. naprotiv.onaj na koji smo naterani iz društvenih obzira . koji organizuje izvršenje. treba doseći i održati ravnotežu između naših neposrednih emocionalnih reakcija (instinktivnih) i racionalnih odgovora koji društvene veze dugo čuvaju. i bez napora sledimo svoje ciljeve. To stanje sreće je ono čemu neprestano težimo: ispoljavanje savršenog sklada između osećajnog mozga.proticanje (17). To stanje je on krstio prema engleskom izrazu . između saznanja i osećanja. odluke i gesto vi se pokreću i prirodno odvijaju a da im ne obraćamo posebnu pažnju.„PROTICANJE" I BUDIN OSMEH Da bi se živelo harmonično u društvu ljudskih bića. koji daje energiju i pravac. Ali. u svakom trenutku sarađuju. U tom stanju misli. Topao.

To je prvi ključ osećajne inteligencije. da kontrolišemo strepnju i povećamo do maksimuma životnu energiju koja je u nama. .Prvi ovde opisan pristup je bez sumnje najosnovniji. Reč je o tome da optimalizujemo ritam svog srca da bismo odoleli stresu.

Ko od nas nije čuo priču o starijem susedu koji je umro nekoliko meseci nakon smrti svoje supruge? Ili o rođaci koja je umrla nakon sinovljeve smrti? Narodna mudrost kaže da im je „srce prepuklo". smatrajući ih čistom koincidencijom. Evo moje tajne. Njegovo srce nije puno primalo k znanju kad bi pilotirao avionom ili čak jedva izbegao katastrofu. Suštinu oči ne vide. Bez sumnje. Dugo je medicinska nauka na takve slučajeve gledala sa prezirom. Otkrili su da . Vrlo je jednostavna: samo se srcem dobro vidi. U toj kompoziciji je bilo više pasaža fizički težih za dirigenta. ako se tako može reći. U stvari.III SRCE I RAZUM Zbogom. Izgleda da je Karajan druge aktivnosti manje uzimao k srcu. kad je napustio muziku. Najveće varijacije su zabeležili kada je dirigovao posebno osećajan pasaž Betovenove uvertire „Leonora 3". Tek od pre dvadesetak godina više ekipa kardiologa i psihijatara su se zamislili nad tim „anegdotama". reče lisica. Dvanaest godina ranije proučavali su kako maestrovo srce reaguje na razne njegove aktivnosti. srce to nije podnelo. ni sam nije znao do koje mere je to bilo tačno: umro je upravo one godine kada je otišao u penziju nakon trideset godina provedenih na čelu Berlinskog filharmonijskog orkestra.' (Antoan de Sent Egziperi: Mali princ) Herbert fon Karajan je jednog dana rekao da živi samo za muziku. najviše iznenađuje da su dva austrijska psihologa mogla to da predvide. Međutim. Kod Karaj ana su oni ipak samo slabo povećavali ritam srca. Ali. bilo je dovoljno da samo ponovo čuje taj pasaž da bi se primetilo isto ubrzanje srčane aktivnosti.

Zar u stvari ne kažemo kako osećamo „strah u stomaku". Ako bi postojao lek koji bi omogućavao da se uskladi taj bliski odnos između srca i mozga. već izvesno vreme se zna da utroba i srce imaju sopstvene mreže . ipak. noću bi nam pomagao da bolje spavamo. Kad se emotivni mozak pokvari. ili smo „ranjeni"? Bilo bi pogrešno u tim izrazima videti proste stilske figure. Međutim. Takode smo naučili da depresija bolesnika posle infarkta predviđa smrt pacijenta nakon šest meseci. odnedavno imamo na raspolaganju jednu prostu i efikasnu metodu. Naročito. Ravnoteža našeg srca u svakom trenutku utiče na naš mozak. Kao fluor za zube. izgleda. smanjio stres i zamor. još ne postoji. stvara uslove za harmoniju između srca i mozga. i koja. kako se „jedimo". a danju da bolje funkcionišemo svojim kapacitetima koncentracije i preciznosti. više istraživanja je već pokazalo njene delotvorne učinke na telo i osećanja onih koji njome vladaju. To su dosta precizne predstave onoga što osećamo kad se nalazimo u različitim emotivnim stanjima. Taj čudesni lek. On je svoje zaključke zasnivao na uobičajenom iskustvu naših emocija. Neki kardiolozi i neurolozi čak govore o nepodeljivom „sistemu srce-mozak". pisao je kako je osećanje pre svega stanje tela. preciznije od svakog drugog merenja srčane funkcije. profesor na Harvardu i otac američke psihologije. vlade bi ga možda konačno puštale i u pijacu vodu. Iako je ova metoda nedavno pronađena. Da bismo shvatili kako je to moguće. moramo se pre svega kratko zadržati na sistemu funkcionisanja srce-mozak. Usporio bi starenje. važniji faktor rizika nego cigarete. ugušio bi strepnju i sačuvao nas od depresije. ili „lako nam je pri srcu". najviše čudi otkriće da je to obostran odnos. koja je dostupna svima. U stvari. Vilijam Džems (William James). omogućio bi nam da lakše uspostavimo to stanje „plime" koja je znak zadovoljstva. Kad bi postojao. on bi imao blagotvorne učinke na organizam u celini. a samo nakon toga percepcija u mozgu.je stres. Već 1890. izjednačavajući odnos između mozga i tela. srce pati i iscrpljuje se. SRCE OSEĆANJA Mi osećanja doživljavamo u telu a ne u glavi: čini se da se to barem samo po sebi razume. kad je reč o srčanim bolestima. Umesto toga. uključujući čak i podmlađivanje njihove fiziologije. Bio bi to ujedno antihipertonik. svaki lekar bi ga prepisivao. anksiolitik i antidepresiv.

dakle. Ono izlučuje sopstvenu rezervu adrenalina koju oslobađa kada ima potrebu da funkcioniše maksimumom svojih sposobnosti. Više nije sama vozila do svoje vikend kuće iz straha da je srce „ne izda". po vlastitoj volji. Ovaj se oslobađa u krvi. počev od mozga. kako joj je govorio. koje se može otkriti na više metara od tela. menjati svoje ponašanje u njihovoj funkciji i čak se promeniti nakon njihovih iskustava. nečega što ona nije znala. ali čije se značenje još uvek ne zna (7). Mari nije imala nikakvu ideju odakle su kretali ti napadi. Počela je da smanjuje svoje aktivnosti. Kada je kod mene došla na konsultaciju. kada majka doji dete. kada se dva bića jedno drugom udvaraju i u toku orgazma (6). odnosno na određen način formirati sopstvene uspomene. kako je govorila. ona je već godinama patila od naglih napada uznemirenosti koji su je mogli iznenaditi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Prepisao joj je betablokatore da bi odstranio lupanje srca. Za Mari su ova razmatranja bila daleko od teoretskih. Jednog dana je na nekom prijemu njeno srce iznenada tako zalupalo da se morala osloniti na jednog nepoznatog gospodina. Osim što raspolaže vlastitom mrežom polunezavisnih neurona. Svi ovi hormoni direktno deluju na mozak. Sa pedeset godina. srce je i mala fabrika hormona. ali ti su je lekovi umarali i od njih je dobijala košmare. uznemirene i čitavo telo počinjalo bi da se trese. da značaj srca u jeziku osećanja nije samo slika. veoma brzo. da ih uzima. Ovi lokalni mozgovi mogu imati sopstvene percepcije. Njen kardiolog je dijagnostikovao „spadanje srčanog zaliska".od nekoliko desetina hiljada neurona koje su kao neki „mali mozgovi" unutar tela. na autoputu. to utiče na čitavu fiziologiju organizma. I kada se ono izražava. Od te epizode na koktelu izlazila je u društvo samo u pratnji pouzdanih prijatelja ili ćerke. misli su joj postale konfuzne. a noge su joj se podsekle. upravo sam bio pročitao članak iz American Journal od Psychiatry (Američki časopis za psihijatriju) prema kojem . Bilo je to kao daje njeno srce odjednom odlučilo da se nečega plaši. ne treba uopšte da je uznemirava. Ono najzad izlučuje i svoju sopstvenu rezervu ocitocina. Najzad. hormona ljubavi. Vidimo. Prvo bi joj srce počelo brzo da lupa. Prestala je. dakle benignu bolest jednog od srčanih zalistaka što. srce poziva na učešće čitav organizam varijacijama svog širokog elektromagnetskog polja. Ono luči i kontroliše oslobađanje i jednog drugog hormona (ANF) koji reguliše arterijski pritisak. Srce opaža i oseća. Ta konstantna nesigurnost u ponašanju sopstvenog srca vrlo ju je mučila. na primer.

Autonomni nervni sistem čine dve grane koje ispunjavaju nervima svaki od telesnih organa polazeći od osećajnog mozga. Kod sisara su ova dva sistema . Samo fiziologija sisara ukazuje na takvu spretnost. Termin „simpatička" ima latinski koren koji znači „ biti u odnosu . kao da ta neugodna ubrzanja imaju izvor u mozgu a ne na nivou srčanog zaliska (8). podići uši koje kao radar skeniraju okolinu i onjušiti vazduh da bi otkrio prisustvo nekog napadača. To je ono što sisarima omogućava da se na izuzetno brz način prilagode svim promenama koje se mogu desiti u njihovoj okolini. Međutim.5 Njegova aktivnost usporava srce. pošto su grane tih nerava u odnosu s moždanom srži duž ćele kičme. Da bi se savladali nevidljivi preokreti postojanja. oslobađa jedan drugačiji prenosnik neurona (neurotransmiter) koji prati stanja relaksacije i mira. moj tretman nije bio ništa efikasniji od onog mog kolege kardiologa. Prenosnik neurona parasimpatičkog sistema je acetilholin. oni moraju savršeno funkcionisati i biti podjednako snažni da bi se uzajamno kompenzovali. on se brzo vraća svom obroku. Zec. Čim opasnost prođe.su neki od ovih pacijenata vrlo dobro reagovali na antidepresive. a pri tom je Mari bila i vrlo nezadovoljna zbog težine koju je dobila uzimajući lekove koje sam joj prepisao. Druga grana. Odnos između osećajnog mozga i „malog mozga" srca jeste jedan od ključeva osećajne inteligencije.kočnica i ubrzanje . Učeći da kontrolišemo svoje srce. mi učimo da krotimo svoj osećajni mozak. Skoro da sam zaželeo da kažem: „kad je naučila da mu govori". koja se zove „parasimpatička". Marijino srce se smirilo tek kada je naučila da ga direktno pripitomljuje. Ona kontroliše reakcije borbe i bežanja. Njena aktivnost ubrzava srčani ritam. tj. Ona grana koja se naziva „simpatičkom"4 oslobađa od adrenalina i noradrenalina. moramo imati u isti mah i kočnicu i ubrzanje.stalno u ravnoteži. delom nervnog sistema koji reguliše funkcionisanje svih naših organa i u isti mah izmiče i našoj volji i našoj svesti. i obrnuto. dok neometano žvaće travu ispred svoje rupe. Najsnažniji odnos između srca i osećajnog mozga je onaj koji je uspostavljen takozvanim „autonomnim periferijskim nervnim sistemom". . podići glavu. ako se takva potreba ukaže (vidi sliku 2). u svakom se sekundu može zaustaviti.

Među mehanizmima koji povezuju srce sa mozgom autonomni nervni sistem igra posebno važnu ulogu. Usled tog sistema. Njega čine dve grane: „simpatička" koja ubrzava srce i aktivira osećajni mozak i „parasimpatička" koja koči i jedno i drugo. dva organa međusobno u svakom trenutku utiču jedan na drugi.Prvi međurebarni nerv Moždana ganglija gornja simpatička! Moždana ganglija srednja simpatička Kičmena ganglija Moždano-grudna ganglija Druga grudna ganglija simpatička Četvrta grudna ganglija simpatička Slika 2: Sistem srce—mozak. oni čine istinski „sistem srce-mozak". Najzad. . Poluautonomna mreža neurona koja čini „mali mozak srca" duboko je povezana sa mozgom u pravom smislu reci.

dakle. I kod odraslog čoveka je to moguće. Ona nema ničeg zajedničkog sa aritmijama od kojih pate neki pacijenti. ono za sobom povlači i osećajni mozak. Bez ovih konstantnih modulacija ljubavni pristup bi bio mnogo haotičniji i teži i bio bi predmet mnogobrojnih grešaka u tumačenju. A kada srce prestane da radi pravilno. tokom porođaja. gde srce više nije podvrgnuto regulativnom efektu parasimpatičke kočnice. to se često dešava kod adolescenata koji još uvek teško postižu ravnotežu svog autonomnog nervnog sistema. da deluje na emocionalni mozak putem direktnih nervnih veza. „mali mozak" srca može. To je upravo ono što je Mari dozi vela. Kada nas gledaju čovek ili žena koji nas interesuju i kad nam srce kao ludo lupa ili pocrvenimo. . one nastavljaju da ubrzavaju i usporavaju srce. srce se ne zadovoljava time da trpi uticaj centralnog nervnog sistema: ono vraća u osnovu potiljka nervna vlakna koja kontrolišu aktivnost mozga (9). mi smo u stvari pritisnuli parasimpatičku kočnicu. te razmak između dva uzastopna otkucaja nikada nije identičan (10). bez i najmanje promene. Ta promenljivost je vrlo zdrava postoje znak dobrog funkcionisanja kočenja i ubrzanja i. što je vrlo ozbiljan znak.Prema američkom istraživaču Stivenu Pordžu (Stephen Porges) ova tanana ravnoteža između dve grane autonomnog nervnog sistema dozvolila je sisarima da tokom evolucije razvijaju sve složenije i složenije društvene odnose. Direktni odraz ovog prometa između emocionalnog mozga i srca jeste normalna promenljivost srčanih otkucaja. Međutim. Najsloženiji među njimaje ljubavni odnos i. Ako duboko udišemo da bismo došli sebi i da bismo razgovor nastavili na prirodniji način. posebno delikatna faza zavođenja. Pošto su obe grane autonomnog nervnog sistema uvek u ravnoteži. Druga krajnost je kada srce kuca kao metronom. naročito. Akušeri su prvi to primetili: kod fetusa. arterijski pritisak i magnetsko polje našeg tela. Uz hormone. možda malo prejako. to odražava mogućnu smrtonosnu bolest koju oni onda izuzetno pažljivo prate. to znači da je naš simpatički sistem pritisnuo ubrzanje. Iznenadni udari „tahikardije" (ta brutalna ubrzanja srca koja traju više minuta) ili ona ubrzanja koja prate napade uznemirenosti simptom su jedne abnormalne situacije. čitave naše fiziologije. dakle. pošto se zna da srce ne počinje kucati tako pravilno osim nekoliko trenutaka pred smrt.

Obično. Sa svakim se otkucajem moje srce kao na nešto navikavalo. iako nije baš bilo prijatno sve to činiti pred grupom radoznalih posmatrača koji su taj sistem otkrivali u isti mah kada i ja. učinio sam kako je ona zatražila i. samo zato što sam nešto brojao! Kako mozak proždire energiju! Ilije pak bio posredi stres što sam računao glasno i javno? Tehničarka nam je objasnila da je trag postao još nepravilniji dok se ubrzavao moj srčani ritam. a zatim smanjujte za 9 svaki broj koji dobijete.pošto mi je srce življe kucalo . moje srce je izgleda htelo da. Vrh prsta su mi uvukli u mali prsten povezan sa mašinom. . što je bilo više znak anksioznosti no prostog mentalnog napora. kako bismo postigli unutrašnji mir. Ja ipak ništa nisam osećao. onoliko puta koliko je želelo.se uveri kako može da uradi oboje. Zatim je od mene zatražila da obratim pažnju na svoje srce i da se setim nečeg prijatnog i srećnog. pravilnih.linija se penjala. trag je postao još nepravilniji i haotičniji. moje se srce moglo odmah popeti na 70 pa sići na 55. Na ekranu sam video plavu liniju kako krivuda odozgo nadole bez uočljivog razloga.moje srce je malo usporilo . To me je iznenadilo. tehnike meditacije i relaksacije zahtevaju da ispraznimo svoj duh. između ubrzavanja i usporavanja. Kada je razmak bio nešto kraći . a da nisam mogao shvatiti zašto. Tehničarka mi je objasnila: to je bila normalna promenljivost srčanog ritma. Kada je razmak bio duži . Od mene je zatražila da napravim mentalni proračun: „Uzmite brojku 1356. Linija koja se ocrtavala podsećala je na haotičan greben u planinskom vencu.na ekranu se pojavila plava linija. Deset otkucaja više po minuti. a ne da se sećamo prijatnih stvari. Kucajući čak i 62 otkucaja u minuti. a prošek mog pulsa se popeo na 72. Kao da se moje srce sada mirno kretalo između naizmeničnih ubrzanja i usporenja." Lako sam to uradio. na moje veliko iznenađenje. za nekoliko sekundi trag na ekranu se potpuno promenio: nepravilni i nepredvidljivi preskoci postali su niz lakih malih talasa. ali nije bilo nikakve međustrukture između vrhova i donjih delova. Poput atlete koji napinje i opušta mišiće pre napora. finih i elegantnih. Ali. Odjednom. eto iznenađenja. smanjite je za 9. Kompjuter je prosto merio razmak između uzastopnih otkucaja koje je otkrivao na jagodici mog kažiprsta.HAOS I USAGLAŠENOST Sopstveni „sistem srce-mozak" otkrio sam na ekranu kompjutera.

rakom. Drugim putem.. promene su slabe i „haotične".tonus" parasimpatičkog sistema. tj. kada je promenljivost lupanja srca jaka i zdrava. srčanom insuficijencijom. kada srce skoro više ne odgovara na naša osećanja i. i približavanja smrti. koji savršeno opisuje termin „usaglašenost" srčanog ritma. naročito. Mišić kojim se ne služimo godinama progresivno atrofira. ubrzanja i kočenja se smenjuju bez reda.simpatičkim sistemom. kada više ne zna da „koči". praktično. Suprotno tome. . ili da brutalno ubrzaju ali da. iznenadnom smrću i. To je znak starenja. komplikacijama sa dijabetesom. daje njoj sve teže i teže da se dobro prilagodi promenama naše fizičke i osećajne okoline. Pad promenljivosti otkucaja srca povezan je sa skupom zdravstvenih problema izazvanih stresom ili starenjem: sa hipertenzijom. više nisu sposobna da uspore. To je znak da naša fiziologija progresivno gubi svoju finoću. mi godišnje gubimo 3% promenljivosti (11). mi ne prestajemo da se služimo našim ubrzanjem . čak. Ako promenljivost slabi. raspršeno i nepravilno. Tako je nakon desetina godina ovog režima naša fiziologija poput kola koja mogu da idu napred bez kočnica. infarktom. kada je ona najslabija. kada je promenljivost najsnažnija. faze ubrzanja i usporenja pokazuju brzu i pravilnu smenu. smrt je blizu (12). Najčešće. . Između rođenja. delimično je to stoga što mi ne držimo svoju fiziološku kočnicu. To proizvodi sliku skladnog talasa. kao što su Lancet ili Cirkulacija (časopisi referentni u kardiologiji): kada promenljivost iščezne. O tome govore vrlo prestižni i nesporni časopisi. Bilo je dovoljno samo da se setim nečeg prijatnog da bih dobio ovaj rezultat! Tokom deset poslednjih godina postojanje ovakvih sprava omogućilo je da opišem dva karakteristična modusa promene srčanog ritma: haos i usaglašenost.Prozorčić u dnu ekrana naznačivao je da sam prešao sa 100% haosa u mojoj fiziologiji na 80% „usaglašenosti".

saosećanja ili zahvalnosti ova promenljivost postaje „povezana": naizmeničnost ubrzavanja i stišavanja srčanog ritma je pravilna. U stanjima blaženstva. U stanjima stresa.HAOS 1 mn 2mn 3mn USAGLAŠENOST 1 mn 2mn 3mn Slika 3: Haos i usaglašenost. depresije ili besa promenljivost srčanog ritma između dva otkucaja postaje nepravilna ili „haotična". (Ova slika je izvučena iz „Freeze-Framer" koji je proizveo Heartmath Institute iz Bolder Krika. anksioznosti.) . Usaglašenost ubrzava promenu u toku jednog vremenskog razmaka i vodi većoj i zdravijoj srčanoj promenljivosti. Kalifornija.

Gazdin cinizam. Šari prvo nije mogao da se seti staje to moglo da izazove. podražava čitava hijerarhija. odozgo nadole: Sarlove kolege iz marketinga. kao i obično. šta je sve radio. morao da napusti zgradu. pošto se plašio da ne dobije „napad" koji bi ga ponovo odveo u hitnu pomoć. Ističe da su mu radni uslovi „potpuno normalni" i „ništa manje stresni nego drugi". Baš u tom trenutku bio je krenuo prema predsednikovoj kancelariji. Njegov srčani ritam pokazivao je zdravu usaglašenost. To stanje je trajalo oko dva sata: rečeno mu je daje strategija razvoja koju je pripremao već sedmicama bila „nula" i da bi. predsednik grupacije često je prezriv i ciničan. namerno se odnose hladno i sebi dozvoljavaju da zajedljivo prigovaraju jedni drugima. reklamnog i finansijskog odeljenja. . Snimak je pokazao drugu haotičnu epizodu sa više od trideset minuta. da se teme kataloga loše uklapaju u nov imidž koji je kuća htela da promoviše.ŠARLOV DAN Šari ima četrdeset godina i direktor je velike robne kuće u Parizu. njegovo srce se pretvorilo u haos. Zatim. Pri tom. ako nije u stanju da se bolje organizuje. sa ubrzanjem od 12 otkucaja po minuti. ali. već mesecima pati od „lupanja srca" koja ga mnogo uznemiravaju i u vezi s kojima je konsultovao mnoge kardiologe. Izlazeći iz predsednikove kancelarije. miran. kad je razmislio. tokom naših seansi saznajem da planira da napusti svoje prestižno mesto. Došlo je dotle daje prestao da se bavi sportom. kako bi se smirio. U stvari. setk* se kako je direktor marketinga primetio. Uprkos tome što živi u agresivnoj sredini. morao je da beleži u jednoj svesci. ostao je osetljiv i pogađaju ga neprijatne i ozbiljne primedbe njegovog gazde. koncentrisan i efikasan. on je sedeći u svojoj kancelariji birao neke fotografije za katalog. trebalo da nekom drugom prepusti da se time bavi. krajem svakog dana. u podne. Po podne je imao sastanak. Ali. u jedanaest časova. Sarlu je. Prema mojim savetima. ne gledajući ga. Ujutro. Pazi i kad vodi ljubav sa svojom ženom. Da bi se omogućila analiza rezultata. Tumačenje traga nije baš bilo teško. Sari je prihvatio da 24 časa meri promenljivost svog srčanog ritma. odjednom. kao što je to često slučaj. Prešao je mnogo stepenica u tom napredovanju i u potpunosti vlada svojom oblašću. zalupalo srce zbog čega je. oni nisu ukazali ni na najmanju bolest. iz straha da suviše ne optereti srce. Minutu kasnije njegovo je srce lupalo još brže i haos je bio totalan. Kada sam ga ispitivao.

Razdvojeni. ulazili su u usaglašenost. Kad je došao kući. anksioznost. Najzad počinjemo da sanjamo o nekom drugom poslu. Kako su ljudi i žene. zagrlio je ženu i decu i usledila je faza usaglašenosti od desetak minuta. inžinjerima je palo na pamet da izmere srčanu usaglašenost Džoša i Mejbel. Džoš i Mejbel su bili u poluhaotičnom. najviše unapređuju usaglašenost. naročito. haotični prelazi naše svakodnevne fiziologije jesu istinski gubici životne energije. Uveče. što se odmah može videti na snimku srčane frekvencije (14). Suprotno tome. a u ličnom životu . Za nekoliko sekundi ova osećanja uvode čitav talas u usaglašenost. ti svakodnevni udari njihovoj osećajnoj ravnoteži dužim im dejstvom crpu energiju. druga proučavanja su pokazala kako pozitivna osećanja. njegova labradorka. mogli dotle stići? Nagomilavanjem haotičnih prelaza. Ali. potpuno običnom. Jednog dana. Uvek gaje pratila Mejbel. Za njih je činjenica da su zajedno bila pokretač usaglašenosti. To su samo umeci ekstaze ili oduševljenja. u gustom saobraćaju. haos je ustupio mesto relativnoj usaglašenosti: u tom trenutku Šari je bio zauzet ponovnim pregledom jednog plana produkcije do koga je mnogo držao. polupovezanom stanju.o nekoj drugoj porodici. koje oni jedva primećuju. Za Sarla. tuga. sin jednog inžinjera. dvanaestogodišnji Džoš. koja obuhvata nekoliko hiljada profesionalaca u velikim evropskim preduzećimaj više od 70% njih su govorili da su „umorni". Morali su daje osete intuitivno. često je posećivao svog oca i njegovu ekipu. radost. ljubav. već nešto stoje hranilo . utiču u velikoj meri na pad srčane varijabilnosti i seju haos u fiziologiji (13). U jednoj studiji. pa čak i banalne brige. Razne studije su već utvrdile da negativna osećanja. bes. kao i za sve nas. bilo „većim delom vremena". Biti zajedno njima sigurno nije bilo neko izuzetno iskustvo. a 50% su se izjašnjavali kao potpuno „iscrpljeni" (15). pošto su bili neodvojivi. gde se proučava srčana usaglašenost. mi živimo i trenutke usaglašenosti. i iz nje izlazili kada bi ih razdvojili.Kada se vratio u svoju kancelariju. Čim bi ih postavili zajedno. bilo „praktično sve vreme". Suprotno haosu. za koje je posao bitan deo lične egzistencije. Oni nas ne određuju. Zašto samo deset minuta? Zato što je nakon toga upalio televizor da pogleda dnevnik. kompetentni i entuzijasti. njegovo nerviranje se direktno prevelo u jednu drugu haotičnu epizodu. zahvalnost i. U jednoj laboratoriji u Kaliforniji.

nešto zbog čega se Džoš nikad nije zapitao da li bi mu bilo bolje da ima nekog drugog psa ili da Mejbel ima drugog gospodara. Uz to.njihovo biće u svakom trenutku. Stvarno se čini daje dovoljno zaustaviti nepotrebno gubljenje energije da bi se ponovo našla prirodna vitalnost. Usaglašenost srčanog ritma predstavlja istinsku uštedu energije za organizam. ako se usmeri ka usaglašenosti u fazi. „U formi". Sari je u znatnoj meri ojačao aktivnost svog parasimpatičkog sistema. Laseru njegovu moć i energiju daje upravo ta usaglašenost. a osam puta manje onih koji su rekli da su „napeti". Energija koja se neefikasno rasipa u svim pravcima preko sijalice od sto vati dovoljna je da. Sa kočnicom koja funkcioniše i koju on kontroliše fiziologija ne izneverava čak i kad su spoljašnje okolnosti teške. Nema sumnje da se stoga. kao trenirani džoger. Dva meseca nakon svoje prve seanse Šari je počeo ponovo da se bavi sportom. njemu je sve lakše da to koristi. ponovo je vodio ljubav sa svojom ženom sa entuzijazmom koji su njihovi odnosi zasluživali. koji se i označava imenom usaglašenosti ili „koherencije". U stvari. bilo je Šest puta manje onih koji su patili od nesanice. Naučio je da u odnosu sa svojim šefom i dalje bude koncentrisan na ono stoje osećao u grudima. nešto što imje činilo dobro. šest meseci posle jednog dana treninga srčane usaglašenosti. napravi rupu u metalnoj ploči. Nastojeći pomalo svaki dan da uđe u usaglašenost između seansi koje su omogućavale da proveri svoj napredak. Sarlu je nekoliko seansi treniranja srčane usaglašenosti pred kompjuterom omogućilo da kontroliše svoja lupanja srca. Srčana usaglašenost utiče i na druge fiziološke ritmove. . To je pojava koja se može porediti sa izjednačavanjem „u fazi" svetlosnih talasa u laserskom zraku. postao je sposoban da odgovori sa više takta i da lakše nađe reci koje neutrališu agresivnost drugih a ne povređuju ih. Naročito se prirodna promenljivost arterijskog pritiska i disanja brzo povezuju sa srčanom povezanošću. tj. svoje fiziološke kočnice. U tome nema ničeg ni magijskog ni misterioznog. i ta tri sistema su sinhroni-zovana. da bi sačuvao svoju „usaglašenost" i da ne bi dozvolio svojoj fiziologiji da se otme kontroli. 80% navedenih profesionalaca nisu više žalili da su „iscrpljeni". Njihova uzajamnost im je donosila unutrašnju usaglašenost koja je odjekivala u njihovom srcu.

bore. Ona nipošto ne zahteva daje okolina statična. skoro u koštac. probleme sa kožom. ponekad. čak ni mirna. takođe. Vrlo brzo je naučila. Jedna studija. a naši gestovi su brzi i efikasni. dakle. dakle. lupanje srca. hipertenziju. vare- . sposobna da nađe rešenja za ono što se traži. vratim se svom srcu i govorim maloj vili koja je unutra. otvorena za sve. i koja su.UPRA VL JANJE STRESOM Prema laboratorijskim ispitivanjima usaglašenost omogućava mozgu da bude brži i precizniji (16). Naprotiv." Smešio sam se slušajući je. Usaglašenost. On. To su bili oni koji su očuvali najveću sposobnost za nežnost. o deci od pet godina čiji su se roditelji razveli omogućila je istraživačima iz Sijetla da pokažu značaj fiziološke ravnoteže za njihov kasniji razvoj. Deca čija je srčana promenljivost pre razvoda roditelja bila mnogo viša. Kad su je pitali kad najviše grize nokte. veoma se plašila da promeni školu. Hroničan stres izaziva anksioznost i depresiju. odbijala je da se igra sa mlađom sestrom i više puta noću ustajala. da koncentracijom kontroliše ritam svog srca. To je takođe i stanje u kome smo najspremniji da se prilagodimo svemu nepredviđenom. to je stanje prihvatanja spoljnog sveta. Zar ne bismo svi voleli da imamo malu vilu koja bi uvek bila uz nas? Pojam usaglašenosti srca i činjenica da možemo naučiti da ga lako kontrolišemo idu u prilog svim novim idejama o tome kako treba upravljati stresom. Selesta mi je vrlo dobro opisala kako se služi usaglašavanjem srčanog ritma. Nekoliko dana kasnije mije ispričala daje polazak u novu školu vrlo dobro protekao: „Kad se uzbudim. šta treba da kažem i da radim. Nekoliko sedmica pre kraja raspusta počela je da grize nokte. Ona mi kaže da će to dobro proći i. bila su mnogo manje zainteresovana za raspad svojih porodica kada su ih ispitivali tri godine kasnije (17). čak. imala najsnažniju sposobnost da uđu u usaglašenost. pošto je naša fiziologija u optimalnoj ravnoteži. bol u leđima. Kad joj je bilo devet godina. ostavlja dobro poznate posledice i na telo: izaziva nesanicu. nije stanje opuštanja u tradicionalnom smislu reci. na primer. Ona ne zahteva da se izolujemo od sveta. saradnju sa drugima i koncentraciju pri učenju. ali više u smislu sklada nego sukoba. bez oklevanja je odgovarala: „Kad mislim na novu školu". kao što je to sa decom slučaj. U svakodnevnom životu to je stanje u kome naše ideje teku prirodno i bez napora: bez oklevanja nalazimo reci da izrazimo ono što hoćemo.

Umesto što neprestano nastojimo da postignemo idealne spoljašnje okolnosti. retko stvari idu takvim tokom. koncentracije na sebe samog i gubitka timskog duha. treba da počnemo sa kontrolom unutrašnjih.njem. na sledećem ukrštanju. neplodnost. Odjednom se stvaraju okolnosti koje smo neprestano tražili. Tužno je da često tako idemo napred sve do dana svoje smrti. čekamo sledeći vikend ili raspust. i to odmah. „kad nađem drugi posao". tj. energetske ispražnjenosti. U takvoj se situaciji najčešće usredsređujemo na spoljašnje okolnosti. rezultate. gubitka moći slušanja. „kad odem u penziju". dobre posledice odmah. Nažalost. koji se može ticati kako posla tako i osećanja blokiranosti u afektivnom odnosu. seksualnu impotenciju. stežemo zube. Ovi simptomi su tipični za zamor. ono što se dešava u spoljnom svetu manje utiče na nas. i tako dalje. Kompjuter koji meri usaglašenost srčanog ritma upotrebljava se za istraživanje na sistemu srce-mozak." U međuvremenu. Za to je potrebno naučiti živeti sa usaglašenošću. Zaključak koji se može izvesti iz proučavanja preimućstava srčane usaglašenosti je u antipodima: problem treba postaviti drugačije. Isti problemi imaju tendenciju da se ponovo pojave na drugoj ravni. Međutim. onim „posle". i fantazma o Raju nađenom ipak malo predaleko. povratne infekcije. sekundarna prednost usaglašavanja: od trenutka kada smo prisvojili svoje unutrašnje biće. . Sve će se srediti „kad završim studije". Stres najzad napada i naše društvene odnose i profesionalne sposobnosti: dovodi do razdražljivosti. ali to je kao neki izvedeni efekat. mi se automatski osećamo bolje. „kada deca više ne budu kod kuće". koncentraciju. sasvim je moguće vratiti se u usaglašenost i bez kompjutera. sa sopstvenom fiziologijom. i poboljšavamo svoj odnos prema drugima. pa bi mi odmah i telesno bilo bolje. pada koncentracije. Gušeći fiziološki haos i povećavajući usaglašenost. brzo ponovo postaje naš glavni metod upravljanja stresom. Kažemo: „Kad bih samo mogao da promenim svoju situaciju. sanjamo o boljim dani-ma. mnogo bih se bolje osećao u glavi. i osetiti. u svom svakodnevnom životu. spretnost. On može poslužiti i da pokaže onima koji u to sumnjaju kako njihovo srce odmah reaguje na osećajno stanje. „kad napustim muža".

njegov pacijent uopšte nije želeo da priča sa psihijatrom. Iskreno sam bio nesrećan kad me je Ron šest meseci kasnije obavestio daje umro od drugog infarkta. U svakom slučaju. ne treba da mu priča kako treba da živi. i koja gaje sada uništavala. Za njega je stres bio deo njegove okoline. ne stigavši ni da dođe do bolnice. bilo je nečeg krhkog. Ni moj kolega ni ja . da bi se vratio u kancelariju koja gaje „čekala". završio Harvard. On me je pozvao da pogledam šefa jedne firme. Kao što je to čest slučaj u ovakvim situacijama. Osećao sam u njemu veliku osetljivost. ni kome da se obrati. stoje bio dodatni znak ozbiljnosti njegovog stanja. Bio sam očajan što nisam umeo da mu pomognem. a nisu dobili infarkt. protivno mišljenju svoga kardiologa. možda čak umetničku. jer je na osnovu medicinske literature znao da bolesnici koji utonu u depresiju imaju slabe šanse da prežive. ljubav prema bojama i muzici koja se nikada nije izrazila krijući se iza te tvrde i hladne fasade. kao i njegovo srce. Uprkos ovom teškom kontaktu. Bio sam dirnut beskrajnom ambicijom koju je nosio u sebi od detinjstva. čak skoro dečjeg. Pri tom. dva dana ranije doživeo infarkt. Za ovo poslednje Ron nije znao ni šta da preporuči. nemajući vremena da se otvori prema sopstvenoj osetljivosti. koji je. ovaj pacijent je imao vrlo slabu promenljivost srčanog ritma. Odbio je sve moje pokušaje da evocira okolnosti pod kojima je dobio infarkt ili da govori o svom afektivnom životu za koji sam znao daje mučan. On je sutradan izašao iz bolnice. uostalom. i njegove kolege su bile pod istim pritiscima kao i on. Ostao je i vrlo neodređen kad je bilo reci o radnim uslovima. u izrazu njegovog lica.u bolnici u kojoj sam ja bio šef psihijatrijskog odeljenja. jedan psihijatar koji nije. sa trideset dve godine. Brinula ga je ozbiljnost depresije tog mladog čoveka: hteo je da ga što pre ispitam. kao on.IV ŽIVETI SRČANU USAGLAŠENOST Ron je bio ono što se u medicinskom žargonu zove „intenzivista" specijalista za intenzivnu negu reanimacijom .

nemoguća je bez pravilnog disanja. Da bi njegov efekat bio maksimalan. svaki udisaj i svaki izdisaj koji prolazi tako važnim delom našeg tela. prihvatiti da naše brige dobiju malo na vremenu potrebnom srcu i mozgu da ponovo dođu do svoje ravnoteže i bliskosti. Zamislite da mu udisaj. prepustiti izdisaju sve dok se on prirodno ne pretvori u neko blaženstvo i lakoću. jedna rečenica. odustati od svake preokupacije nekoliko minuta. meditacije i svih metoda relaksacije. koja me je sedamdesetih godina začudila i veoma pogodila. Svoje srce možete da zamislite kao dete u kadici mlake vode u kojoj se ono brčka i uživa. Najbolji način da se to postigne jeste da dvaput udahnemo polako i duboko. Pre svega. Zamislite kako koristi taj poklon koji ste mu podarili. u prolazu. i prosta i efikasna. u stvari. bez napora). svesno skrenuti sopstvenu pažnju na srce. to stimuliše parasimpatički sistem i pomalo povlači ravnotežu na stranu fiziološke „kočnice". prva etapa vežbe se sastoji u skretanju pažnje na sopstvenu unutrašnjost.u to vreme nismo znali daje postojala metoda. koja čisti i smiruje. . U toj drugoj etapi najjednostavnije je zamisliti da dišete kroz srce (ili kroz centralni deo grudi. često mije padala napamet Tada se pomalo svuda u svetu govorilo: „Revolucija je nemoguća bez oružja ". centar koji je posvećen proučavanju i pri-meni srčane usaglašenosti (1). moramo s pažnjom pratiti svoj dah sve do trenutka kad izdahnemo vazduh. čak osetiti. Treba se. Ali. posle deset ili petnaest sekundi ove stabilizacije. da se poveća promenljivost lupanja srca i da srce ostvari usaglašenost. pre no što sledeći udisaj sam ne otpočne. zatim napraviti nekoliko sekundi pauze.što će reći postizanje unutrašnjeg mira . U oblasti ravnoteže tela „ revolucija " . ako još uvek direktno ne osećate srce). Različite etape ove metode razvio je i testirao Hartmat (Heart-math) institut iz Kalifornije. Kao i u tradiciji joge. Nastavljajući da udišete polako i duboko (ali prirodno. prema svom ritmu.6 Istočnjačke vežbe meditacije upućuju na to da se nastavi praksa usredsređena na najduži mogući udisaj. treba vizualizovati. Kao dete koje 6 Dok sam a radio ovu J vežbu. potrebno je. Zamislite lagane i fine pokrete udisanja i izdisanja koji ostavljaju srce da se opere u toj čistoj vodi. donosi kiseonik koji mu je tako potreban. i da se duh isprazni. da bi se maksimalno povećala srčana usaglašenost. Prilikom prve primene treba se isključiti iz spoljašnjeg sveta. bez prisila ili obaveza. a da ga izdisaj oslobađa svih otpadaka koji mu više nisu potrebni.

Za druge je to slika mira u prirodi koja će sobom doneti unutarnju zahvalnost. i neće poleteti dok ne bude sigurna da blago vreme nije samo privremeno. savršeno bacanje u golfu. Srce je posebno osetljivo na zahvalnost. Najzad. Treća etapa vas povezuje sa osećajem topline ili nadimanja koje se razvija u grudima. bilo daje reč o nekom biću. ta životinja prvo otvara jedno oko. Ova usaglašenost između srca i osećajnog mozga stabilizuje autonomni nervni sistem -. Kad se jednom dostigne stanje ravnoteže. održavanje tog stanja maksimalne usaglašenosti trideset minuta. Ukočena i nesigurna. zatim oba. ideji o nekom blagonaklonom svetu. čak. nežan vazduh. u svom prirodnom elementu. kao što su spust u skijanju. stvari ili. čak i više. istraživači sa Hartmat instituta su pokazali da podsećanje na pozitivno osećanje zahvaljujući jednoj uspomeni ili čak jednoj zamišljenoj sceni vrlo brzo srčanu promenljivost vodi prema fazi usaglašenosti (2). za neke će ona doći sa uspomenom na sreću u nekoj akciji. donoseći mu stabilnost. Tokom te vežbe ponekad ustanovimo da se osmeh blago javlja na usnama.volite i koje se igra. Srce se ohrabruje metodom koja pomaže da se neposredno izazove osećanje priznanja i zahvalnosti koje će obuzeti grudi. .omogućuje simpatičko-parasimpatičku ravnotežu. To je jednostavan znak daje uspostavljena usaglašenost. vi ga pratite i ohrabrujete mišlju i dahom. srce je često poput životinje koja je već dugo zamrznuta i gleda prve zrake sunca u proleće. U jednoj studiji. kao da je rođen u grudima i onda došao da obasja lice. objavljenoj u American Journal of Cardiology (Američki časopis za kardiologiju). a vi mu donosite prijatan. Nakon godina osećajnog zlostavljanja. apstraktnog zaključivanja i planiranja saznajnog mozga. na osećanje ljubavi. Istovremeno možemo pristupiti mudrosti osećajnog mozga. sa malo uhodavanja. Brojnim ljudima je dovoljno da se sete lica nekog deteta koje vole i koje njih voli. njegovoj „intuiciji" i funkcijama refleksije. vi od njega ne tražite ništa drugo nego da bude ono što je. Ovaj promet prouzrokuje snažan krug koji omogućava. ili neke bliske životinje. Osećajni mozak na ovu poruku odgovara jačajući usaglašenost srca. Ona je često u početku stidljiva i ispoljava se samo diskretno. jednostavno ga gledate kako se na svoj način razvija. suočavamo se sa svim mogućnostima. da je u fiziološkom smislu sve u redu. Ova usaglašenost ritma srčanih otkucaja brzo se prenosi na osećajni mozak i dojavljuje mu. jedrenje.

LLC. usaglašenost srčanog ritma direktno utiče na rad mozga. (Crtež je inspirisan jednom prezentacijom Rollin McCratvja. To se prevodi bržim i preciznijim odgovorima i višom performansom pod stresom.i Talamus sinhronizacija kortikalne aktivnosti Mandula (amigdale) Cerebralno stablol ___ arterijski pritisak i regulacija autonomnog nervnog sistema kontrola osećanja /\ HAOS Ukršta se sa kortikalnom delatnošću USAGLAŠENOST Olakšava kortikalnu delatnost SRCE Slika 4: Srce olakšava funkcionisanje mozga.) . Prema raznim preliminarnim istraživanjima. dok usaglašenost olakšava pokretanje moždanih operacija. direktora istraživanja Hartmat instituta. Čini se da se faze haosa ukrštaju sa sinhronizacijom cerebralnih funkcija.

tako da kažem. poput Seleste. Zamišljam da je u tom unutrašnjem dijalogu srce most prema našem „glavnom ja". prepustimo negativnim mislima i brigama . neka vrsta tumača za osećajni mozak koji je iznenada otvoren prema skoro direktnoj komunikaciji. koja je govorila o maloj vili sa staništem u njenom srcu. onda srce želi da očuva taj kontakt. To nije nužno dobro rešenje: konačno. sasvim je dovoljno postaviti sebi pitanje i pažljivo zabeležiti srčanu reakciju. komuniciramo neposredno sa svojim srcem. Ako je to slučaj. na kraju krajeva. Ja sam. da to ne bi dovelo do nekog konflikta sa saznajnim mozgom. znači da više želi to da izbegne i da svoju energiju posveti nekoj drugoj stvari. naprotiv. vidimo kako se menja faza i kako usaglašenost dobija sve veću moć u obliku pravilnih i lakih talasa. Ako ono. naprotiv.hroničnog gubljenja energije. ako se usaglašenost smanji. lako ulazili u usaglašenost. bar privremeno. pošto to snažno utiče na sadašnjost. bitno je znati da li osećajni mozak usmerava u pravcu koji nismo racionalno izabrali. treba se potruditi da ga ohrabrimo na drugim planovima. pre no što se pomire i nađu trajnu sreću u svom odnosu. Kompjuterski program koji meri promenljivost srca omogućava da se skoro u sekundu vizualizira uticaj naših misli na usaglašenost i na haos. Ovaj bio-feedback program omogućava da se u trenutku vizualizira njegov nivo usaglašenosti. malo uzmakne. Ako to pitanje izaziva dodatni talas unutrašnje topline i blaženstva. Kad smo se jednom zbližili sa ovim unutrašnjim stanjem. lakše nam je da uđemo u usaglašenost. Ipak. Ako se prepustimo besu. Međutim. Ako se. do sabotaže naših sposobnosti refleksije i. ubrza učenje. . Može se upitati: „Da li gaja volim u dubini duše?" Kad jednom uđemo u usaglašenost.Što više upotrebljavamo tu tehniku. uvek su postojali načini da se usaglašenost postigne bez kompjutera. skoro preteći predeo. do fiziološkog haosa i njegove krajnje posledice . Ako koncentrišemo pažnju na srce i na unutrašnje blaženstvo. dakle. koje sam na programu testirao praktikujući jogu.za nekoliko sekundi usaglašenost se smanjuje i haos zauzima svoje mesto. da se. Kao da je njihova fiziologija već bila doli mi eno promenjena redovnim vežbama. mnogo parova prolaze faze u kojima srce svakoga od njih želi da bude negde drugde. postajemo sposobni da. haos se povećava. često konstatovao da su moji pacijenti ili poznanici.što je normalna tendencija mozga prepuštenog samom sebi . na primer. a linija na ekranu ocrtava brdovit. vrlo je važno biti svestan onoga što srce želi u svakom trenutku. Ali.

Njihovo fizičko stanje . Za druge. na primer. Hjuli Pakarda (Hevvlett Packard). grupa koja je naučila da vlada svojom usaglašenošću znatno je spustila nivo stresa (za 22%) i depresivnosti (za 4%). za koje mu se činilo da odgovaraju onome što sam mu ja opisivao. svi ovi pokazatelji su se. osećao toplinu i blaženstvo u grudima. njihovi fizički simptomi . naročito na početku. on je teško postigao više od 35% optimalne usaglašenosti. postajući sposobni da vladaju svojom teskobom. skoro šest hiljada visokih službenika velikih preduzeća. Nasuprot tome. da se moli. Kao stoje to skoro uvek slučaj. prema nivou na početku. to samo doprinosi ovom uverenju. umor.bili su praćeni teskobom i depresijom. U Londonu. molitva ne vodi nikakvoj usaglašenosti. Tada me je zapitao da li bi mogao. umesto što sledi moja uputstva. Znao je da je. kao što je to inače činio. Tu bio-feedback program može biti koristan: on omogućava da se odmeri najefikasniji prelaz ka usaglašenosti fiziologije.takođe se jasno poboljšalo (za 14%). Očigledno je moj prijatelj sam našao način da uravnoteži svoju fiziologiju. Kada nakon toga konstatujemo da se pacijenti oslobađaju lupanja srca i napada panike. za grupu koja je dobila samo uobičajeni tretman za srčanu insuficijenciju. poput Sela (Shell). naprotiv. natečenost .Ima i drugačijih primera: kada sam jednom pokazao ovu metodu prjatelju čiji je duhovni život bio vrlo intenzivan. utapajući se u osećanje da je povezan sa svemoćnim i dobronamernim univerzumom. kako za psihijatriju tako i za kardiologiju. Britanskog petroleja (British Petroleum). uverila su me eksperimentalna istraživanja kliničke korisnosti takvog pristupa.sposobnost da hodaju ne zadihavši se . Ponekad čak suprotno. Sto se mene tiče. pogoršali. Na univerzitetu Stanford. kada treba da promene školu ili da javno govore.zadihanost. PREDNOSTI USAGLAŠENOSTI Manje ima efikasnih načina da sebe uverimo kako možemo lako naučiti da kontrolišemo svoju fiziologiju nego da vidimo na kompjuterskom ekranu sopstveno srce kako ulazi u usaglašenost. doktor Laskin (Luskin) dobio je fondove od Nacionalnog instituta za zdravlje da bi formirao grupu pacijenata koji su patili od ozbiljne srčane insuficijencije. Posle šest sedmica tretmana. Unilevera (Unilever) i Hong Kong-Šangaj . dok se tako molio.

mesec dana nakon učenja pao toliko kao da su izgubili deset kila i dvaput više nego dijetom bez soli (4). objavljenom pre više od deset godina u New England Journal of Medicine. ako se uzme u obzir fizički plan. osećajnom i društvenom. utoliko impresivnije što se ono obavlja bez spoljne pomoći lekova i sintetičkih hormona. Rezultat pokazuje da ovi kursevi kod učesnika sprečavaju stres tamo gde se njegov uticaj može osetiti: na fizičkom planu. U jednom istraživanju je traženo od dobrovoljaca da se sete neke scene koja ih je razbesnela. Takve hormonalne promene odražavaju dubinsko popravljanje ravnoteže telesne fiziologije. Ovaj fenomen je verovatno posledica uticaja negativnih osećanja na sistem srce-mozak i na lučenje IgA. depresija i zamor. pet dana u sedmici. kao što su nos. službenici Motorole i Vlade države Kalifornije. u isto vreme. Svaki put kad na poslu. IgA se neprestano obnavljaju na površini mikoza. Kod ovih subjekata. U istom istraživanju. U Sjedinjenim Državama su hiljade drugih takođe završili kurseve na Hartmat institutu. IgA se lučio prosečno šest sati. U jednom drugom ispitivanju. Njihov je arterijski pritisak. hormona stresa . imamo neugodnu prepirku.spustila se za 23%. a oni su bili praćeni povećanjem produkcije IgA tokom sledećih šest sati (8). u trajanju od par minuta.uz povišenje arterijskog pritiska.bankarske korporacije prošli su kurs za usaglašenost srčanog ritma. Imuni sistem takođe uživa u prednostima srčane usaglašenosti. istraživači iz Pitsburga pokazali su da nivo stresa kome je neko izložen direktno predviđa verovatnoću da se dobije kijavica (9). visina kortizola. gljivičnih oboljenja). znatno su se promenili: smanjili su se razdražljivost. Jedno drugo istraživanje upućuje takođe na jasno poboljšanje hormonalne ravnoteže: posle mesec dana primene te metode u ritmu od trideset minuta dnevno. koje su tokom ovog istraživanja posmatrane. Nakon perioda haosa. gubitak pamćenja i koncentracije (6) . bakterija. bronhije. Samo podsećanje je izazvalo haos. Imunoglobulini A (IgA) jesu prva linija odbrane organizma od infektivnih činilaca (virusa. pozitivno sećanje je uslovljavalo više minuta usaglašenosti. tamo gde infekcije stalno prete. naša prva linija odbrane od spoljnih napada . visina DHEA . Čak i na ulici. Predmenstrualni sindromi žena. ili sa našom suprugom.„hormona mladosti" . na primer. u njihovom srčanom ritmu. i tako im se smanjivala otpornost na zarazu. starenje kože i akne. creva i vagina.povećava se za 100%. grlo.

kažu sada kako umeju da prekinu konstantno gubljenje energije . ako umemo da sačuvamo našu usaglašenost). a ne Čarlsov. Ipak. da je sprečava da mu se otima. za nesanicu sa 34% na 6%. Uostalom. prepoznavao se u svemu ovome. Na fiziološkom planu. Prema njihovom mišljenju.. nije shvatao kako je mogao tako dugo da izdrži. ponekad i sedmicama. čiju smo istoriju čuli u prethodnom poglavlju. Oni rukovodeći službenici. Sada je bio smiren. a za tri meseca na 25%. . za različite bolove . postojanje usaglašenosti omogućilo im je da priznaju kako im stanja besa i negativnosti ništa nisu donosila. To je bio njegov manir. a zatim na 6%. prelaz je načinjen suviše brzo.sa 30% na 6%. Sećao se kako od njih nije mogao da se pribere ni kod kuće.. njegov lekar je bio iznenađen što mu je arterijski pritisak snižen i pitao ga da li je počeo neku dijetu. Uostalom.umanjuje šest sati naš otpor (osim. koji su naučili kako da ostvare usaglašenost. Razmišljajući o vremenu kad je sve uzimao . statistike su takođe impresivne: srazmera zaposlenih koji kažu da su „napeti" većim delom vremena u velikim firmama prelazi sa 33% (jedno od troje!) na 5%. Naučio je da smiruje svoju fiziologiju. čini se. Učesnici opisuju novu sposobnost da vladaju svojim osećanjima. Za simptome telesne napetosti brojke prelaze sa 41% na 15%. sposoban da pusti primedbe da „klize" preko njega. Istraživanja vođena u preduzećima pokazuju da efekat usaglašenosti u domenu fiziologije direktno utiče na smanjenje uobičajenih simptoma stresa: broj rukovodećih službenika koji kažu da im lupa srce „često ili skoro sve vreme" za šest nedelja pada sa 47%(!) na 30%.k srcu". pomalo kao što je fizički umor smatran normalnim u rudnicima i fabrikama u trenutku industrijske revolucije. direktor je sa svima tako razgovarao. pre no što se izvežbao u usaglašenosti. Prema mišljenju više učesnika tog istraživanja u firmama je mentalni umor postao „normalan" pratilac njihovog rada. i da su im dani u kancelarijama bez njih mnogo prijatniji. Carls. kako se noću bez sna prevrtao u krevetu. a onih koji kažu da su „besni" sa 20% na 8%.uključujući i bol u leđima . Bio je to njegov problem. za osećanje iscrpljenosti sa 50% na 12%.naučili su da upravljaju svojim fiziološkim odgovorima na neprestane poslovne zahteve. Sećao se stanja u kome su ga primedbe njegovog direktora satima ostavljale van sebe.

onih „morao bih".U pogledu funkcionisanja preduzeća i društvenih odnosa. šest nedelja i šest meseci posle obrazovanja za usaglašenost. nivo zadovoljstva poslom bolničarki. pred njima se otvara novi svet opažaja i osećanja. da se bolje uzajamno slušaju i da su im sastanci produktivniji. Isto zapažanje važi i za odrasle. jedno istraživanje vođeno među američkim gimnazijalcima koji su morali da ponavljaju pošto su pali na maturi pokazalo je u kojoj meri efikasno upravljanje svojim unutrašnjim stanjem može promeniti rezultate u uslovima stresa. 64% njih položilo je matematiku naspram samo 42% onih koji nisu koristili tu vežbu. često uviđaju da imaju jedno intuitivno ja koje ih je dosad vodilo. Procenat odlazaka bolničarki u godini nakon kursa pao je sa 20% na 4% (10). U firmama testiranim u Ujedinjenom Kraljevstvu. osim posredstvom saznajnog mozga. presecajući svu zbrku mentalnih konstrukcija. ali omogućava postojećem znanju da bude savršeno pristupačno u trenutku ispita (11). iz toga izvlače osećanje samilosti. nesposobnom da kaže šta ga boli i da se smiri. Najzad. Kada uspostave usaglašenost. postavljala je magično pitanje kako bi mu pomogla da se drugačije usmeri: „Sta tvoje srce oseća?" Sa ovih nekoliko reci je otvarala direktno vrata osećanjima. Očigledno da usaglašenost ne menja poznavanje matematike. rukovodioci su govorili da im je duh jasniji. onim stvarima koje su. na kraju krajeva. naročito za najracionalnije među njima. Istovremeno. dvaput sedmično tokom osam nedelja. ŽIVETI USAGLAŠENOST Fransoaz Dolto je znala bolje od ikoga da priča sa decom koja pate. uvek određivale njegov spokoj ili njegovu nesreću. Kao što sugerišu istočnjačke duhovne tradicije. Onom ko je patio pomagala je da uspostavi kontakt sa svojim unutrašnjim pokretačima. Onog dana kada unutrašnjim okom pogledaju reakcije svoga srca. koje su prošle takav kurs. povećao se. Izgubljenom detetu. ideja o sebi. Posle kursa za usaglašenost. grupe koje su naučile da vladaju svojim unutrašnjim odgovorima rade skladnije. iz . „ne bih smeo". skoro nežnosti prema svom unutrašnjem biću. sklone da ne opažaju i ne reaguju. dubokim željama. i pacijenti o kojima su brinule bili su zadovoljniji negom. U jednoj velikoj bolnici u regiji Cikaga.

Iskreno mi je žao što nismo bili na visini zadatka. pustio da uđem u usaglašenost usredsređujući pažnju na svoje srce i. to je bilo zato što ona nije bila bela i bogata. u ovakvim slučajevima napetosti. ali su svi rezultati. nisam uspevao da sa njom komuniciram. Hladno sam ih ostavio. i kada su me one dočekale sa uvredama. Kao i obično. Ako bolnica nije htela da učini ništa više. Radni dan mi je bio dug i težak. vršeni danima. drugačije sam odmerio situaciju. kolege su najzad pozvale psihijatra u pomoć. Želela je da joj se da morfijum. Nove ideje kao da su dolazile iz nekog drugog dela mene: očigledno je ta žena uveliko patila kad je počela da oseća takav bes prema ljudima koji su sve činili da je izleče. misleći na ribolov sa sinom. osetio sam kako u meni raste bes. I ja se sam često pozivam na tu intuiciju srca. zatim. Mlada žena je bila besna što se na taj način moglo sugerisati da njeni problemi potiču „iz glave". u odsustvu jasne dijagnoze. Morao sam da se vratim u sobu i da joj kažem: „Vi imate prava na najbolju moguću negu i tretman. odbijala. Nije li konačno moj zanat i bio da pomažem ljudima čija je ličnost teška? Ako ja. ne ostavljajući mi čak ni mogućnost da se predstavim. Mora biti da je u više navrata bila odbačena i neshvaćena. psihijatar. bili negativni. U hodniku sam konstatovao da sam planuo i primetio u sebi čak želju da se svetim. ko je onda mogao? I kako sam mogao da se bavim tim nezrelim idejama o „revanšu"? To me je stvarno protreslo! Odjednom sam opazio novi ugao za napad. stoje ekipa koja ju je lečila. Primetivši svoje unutrašnje stanje. . Sa njihovog stanovišta. dvaput sam uzdahnuo. koja je bila odlučnija od ćerke u zahtevu da se obave dodatni testovi. Lekari su odbijali da naprave dodatna ispitivanja. Kad mi se povratio mir i duh rasvetlio. A moj stav nije mogao doprineti tome da ona promeni mišljenje o lekarima iz bolnice. skoro sve belcima. Kao profesor koga je razdražio neki učenik. Sećam se teškog slučaja mlade pacijentkinje crnkinje koju je boielo čitavo telo. Prihvatila je da me vidi samo u prisustvu svoje majke. to odbijanje je bilo očigledan znak rasizma. činjenica da smo to razumeli omogućuje da se otvorimo prema drugima.te samilosti sa unutrašnjim bićem rada se samilost prema spoljašnjem svetu: mudrost je u nama. prvo sam pomislio na sve smicalice koje sam im mogao prirediti da plate svoje „loše ponašanje". u vreme zalaska sunca jedne Ietnje večeri u Normandiji. kako sa moje strane tako i od mojih kolega.

i malo-pomalo razgovor je postajao sve intimniji. Bila je besna i napeta. neprijatnih i beskorisnih. Sta sam mogao da izgubim? Vratio sam se u sobu u tom novom raspoloženju i ponudio svoj predlog. Upotrebila je svoje znanje kako da uđe u usaglašenost. na ivici nervne krize. još više sad kad je shvatila da su joj. Izlazeći iz sobe. Postalo je jasno da je jedan deo simptoma koje je osećala bio posledica krize zbog nedostatka droge. da se ne preda još jednom pred osećajnim manipulacijama svog sina. Zamislila se za trenutak na . odlučila je da izađe sama. zadrhtao sam pri pomisli da sam i ja iz besa mogao daje izbacim iz bolnice. pokušao bih da shvatim tačno šta se desilo ovde i u čemu smo vas razočarali. Tomas je reagovao tako stoje seo na zemlju. Kristina. ali se on nije ni pomakao da nađe svoje cipele. i kada je uspostavila unutrašnji mir. i obećao sam joj da ću joj pomoći da kontroliše svoj bol u vezi sa nedostatkom droge. koja je takođe naučila da postiže unutrašnju usaglašenost. To je bilo previše: Kristina. zbog ovako katastrofalnog početka. sigurno ću saznati dovoljno toga da bolje uvidim zbog čega je stvarno patila. Kad je stigla do kola. kako ju je jedan lekar uvredio. zbog čega su uvek kasnili. i onda ću možda moći da sugerišem nešto efikasnije od dodatnih pretraga. Razišli smo se u najboljim odnosima: ona uverena da će se o njoj najzad brinuti. Predložila mu je da ga povede u zoološki vrt u subotu ujutro.Ako mi dozvolite. doživela je sa petogodišnjim sinom Tomasom skoro isto za vreme svog razvoda. drugačije je shvatila sve: možda Tomasovo kašnjenje i dezorganizacija tog jutra nisu bili njegov uobičajeni nedostatak. već izraz očaja zbog razvoda roditelja. u glavi je čula glas svoje najbolje prijateljice: „Ako sad ne uspeš da savladaš neposlušnost svog sina. skrstio ruke i počeo da se ponaša kao dete koje tuku i ne razumeju. mogli smo da razgovaramo o njenoj prošlosti prostitutke i narkomanke." Kad jednom razgovor krene u tom pravcu. a ja zadovoljan što sam svoj posao lekara mogao da obavim. Njihova prvo zatvorena lica su počela da se ozaruju i mogli smo da razgovaramo. i sama napeta zbog porodične situacije. Žureći da stigne. Time nije bilo teško vladati. odmerilaje svoje unutrašnje stanje. Saznao sam kako su više urgentnih službi vraćale tu mladu ženu. Čekaj samo kad postane adolescent!" Počela je jetko da prebacuje sinu njegovu hroničnu nesposobnost da sređuje svoje stvari. Kada je ona najzad zamolila svoju majku da napusti sobu. biće samo još gore. pokvareni ostatak dana i čitav vikend.

amplituda rezultata odgovara amplitudi fizičkih i psiholoških šteta nanesenih stresom: ako stres može da učini toliko zla. čak i za vreme ljubavnog zanosa. često je moguće naći rešenje i reci koje sjedinjuju a ne razdvajaju. Istočnjački priručnici seksualnosti insistiraju da se otvore energetska vrata srca kako bi se moglo svojim zadovoljstvom vladati i uvećavati ga. Kakav je primer davala svom sinu? Da li je želela da on svoju osećajnu napetost savlađuje lupajući vratima. već o istinskom podmlađivanju fiziologije! Pri svemu tome. Bez sumnje su tantrički i taoistički učitelji primetili. rekla mu je. ako nas dvoje to znamo. ali to nije metoda relaksacije. „Vrlo mije žao što sam se tako ponela". efekat srčane usaglašenosti tokom seksualnog čina. i zato se tako brzo uzbuđujem. Kristina ga uze u naručje i stegnu. mnogo pre nastanka kompjuterskih programa. . I kao stoje ona to upravo učinila? Odjednom je shvatila da mora preuzeti rizik da „izgubi obraz" i da se vrati kući i razgovara sa Tomasom. i kako se zakačila za jednu tako sporednu stvar kao što su cipele koje nisu na svom mestu. onda to možemo lakše da podnesemo. „U osnovi. Ali." Tomas podiže lice prema njoj i brižnu u plač. on se opet smešio i proveli su zajedno divan dan. Usaglašenost se praktikuje u svim životnim situacijama. u bolu i neuspehu. pri pobedi. kao i 55 puta u minuti. i to mnogo. stimulacija imunog sistema: nije reč samo o usporavanju starenja. povećanje nivoa DHEA. već metoda akcije.njegovom mestu i kako je kao devojčica od pet godina bila dezorijentisana. samo me upola Čudi što unutrašnje vladanje njime može da učini toliko dobra. Usaglašenost donosi unutrašnji mir. Malo kasnije. nesposobna da nađe reci kako bi izrazila svoj strah i tugu. a Tomas je bio pažljiviji i organizovaniji no ikad: kad je osećajna energija oslobođena usaglašenošću. tata i ja. I ja sam tužna. zoološki vrt nije toliko važan. A kad si tužan. Kontrola strepnje i depresije. To je krajnji cilj: biti u usaglašenosti i tokom trke ili borbe. nepotrebne gubitke energije. Moguće je ući u usaglašenost i kad vam srce udara 120. i koje smanjuju. Zamislila je i kako bi ona reagovala daje njena majka u takvim okolnostima nije shvatila. Postignuti rezultati muškaraca i žena koji su otkrili usaglašenost i redovno je upražnjavaju suviše su lepi da bi bili verovatni. nemaš volje da sređuješ svoje stvari. pad arterijskog pritiska. Važno je da si ti pomalo tužan i da je to normalno u situaciji u kojoj smo ti.

metoda koliko iznenađujuća toliko i efikasna. Ovde postoji druga metoda da se ponovo nađe ravnoteža.Ali. prema tome. . ako se okrenu prema sebi unutra. Najčešće se to dešava nakon neke povrede kada su osećanja toliko jaka da ni osećajni mozak. U tom je slučaju sam pristup našem unutrašnjem izvoru usaglašenosti blokiran. onima među nama koje je život ranio i čije su rane još otvorene. ni srce više ne funkcionišu kao pre. i koja svoje poreklo ima u mehanizmu snova: neuroosećajna integracija pokretima očiju. već zastava koja se probija kroz buru. pa. Oni tada više nisu kompas. teskoba može proizvesti bol.

živ i radoznao (oboje su bili advokati). počela je da dobij a napade teskobe pri najmanjem podsećanju na ono što joj se desilo. glas. Njegova odluka. Ponekad bi iz stida .EMDR (EYE MOVEMENT DESENSITIZATION AND REPROCESSING) OŽUJAK BOLA Posle jedne godine idilične ljubavi. Nakon toga. napisao je. i zadugo nije mogla da priča o onome što joj se desilo. brutalno ju je napustio. i budila bi se skačući iz sna. teškim pismom u kome je napisao ono što nije mogao da izgovori. Ponekad je. Noću je često sanjala Pjera. Do tada uvek čvrsta poput stene. a njihov duh.i na najmanje podsećanje briznula u plač. Pjer je zakucao na njena vrata noseći buket sa velikom trakom i hladnim. Obnovio je vezu sa svojom nekadašnjom prijateljicom. Činilo joj se da teško može naći reci da to opiše. aktivnom katolkinjom. Srce bi joj zalupalo čim bi ugledala koverat sa svojim imenom. Ništa nije smetalo njihovoj vezi. Sara više nije bila ista. Oskudne reci koje su joj padale na pamet bile su blede.kako se tako mogla prevariti . Cinilo se da su njihova tela jedno za drugo stvorena. Ali. u svemu se slagao. Čovek za kojeg je Sara bila sigurna da će joj biti muž. imala „fleševe": videla je pred sobom užasni trenutak. jednog dana. naročito kad je polazio. Sara je čak veoma cenila svog budućeg svekra i svekrvu. ispisan rukom. .V SAMOIZLECENJE OD VELIKIH BOLOVA: NEUROOSEĆAJNA INTEGRACIJA OČNIM POKRETIMA. bez ikakvog razloga. kojom će se i oženiti. Njihov život zajedno činio se potpuno zacrtanim. bila je konačna. Ona je sve na njemu voiela: njegov miris. nisu se odnosile na istinsku dimenziju događaja. Više se nije na isti način ni oblačila ni smejala. poput njega. smeh koji je povodom svega praskao. Pjer.

imala istu dijagnozu deset godina kasnije (2). reptilsko jezgro straha u srcu osećajnog mozga. i vizuelni korteks je bio veoma aktivan. to su posledice građanskog života. dela mozga odgovornog za jeziČki izraz. da poslušaju opis onoga što im se dogodilo da bi se u toku tog slušanja registrovale reakcije njihovog mozga najednom skeneru sa emisijom pozitrona („Pet scan"). slike su pokazivale izvesnu „dezaktivaciju". To je čest slučaj kod ratnih veterana. što je još fascinantnije. ali i nakon krađe). Dešava se da pacijenti imaju simptome desetinama godina posle prvobitne povrede. Najzanimljivije je što većina ovih pacijenata tačno zna da ne bi trebalo da se tako loše oseća. Kao i Sara. Rezultati su sami po sebi govorili: amigdalna oblast. Prema jednoj nedavnoj studiji. Skener je omogućavao da se vizualizuju delovi njihovog mozga koji su bili aktivirani ili dezaktivirani tokom tih minuta ponovo doživljenog užasa (vidi figuru 4 u svesci fotografija). većina je žena. bila je jasno aktivirana. NEIZBRISIV TRAG Iako nismo doživeli povrede „sa velikim P" na koje se primenjuje dijagnostika ESPT-a. kao da su ti pacijenti gledali fotografiju scene. naravno. oblasti broca. iako užasno. Oni su. neku vrstu anestezije. Bilo je to kao neurološki „potpis" onoga što ljudi koji pate od posttraumatskog stresa često ponavljaju: „Ne nalazim reci da opišem ono što sam doživeo!" Psihijatri i psihoanalitičari to dobro znaju: ožiljci koji ostaju u mozgu posle najtežih događaja ne brišu se lako. Prema toj studiji. Oni to znaju. Čudno. mi tu pojavu poznajemo jer smo doživeli . da su logori samo košmar prošlosti. ali ne osećaju. sa tim sindromom nakon nekog napada (najčešće silovanja. a ne prosto slušali priču o njoj. svesni daje rat završen. traženo je od pacijenata. Ali. Oni znaju da više nisu u opasnosti.Kao što pokazuje priča o Sari. a što svi manje-više znamo. I. veoma bolni događaji ostavljaju dubok trag u našem mozgu. kao i kod preživelih iz koncentracionih logora. svi ti ljudi su patili od onoga što psihijatri nazivaju „posttraumatskim stresom" (ili ESPT). koji su doživeli osećajnu povredu. Jedno izučavanje psihijatrijskog odeljenja na univerzitetu Harvard omogućuje čak da se vidi na šta liči taj trag. da je silovanje samo sećanje.

ne ostvaruju kontakt sa delovima osećajnog mozga. Ipak. već upravo obrnuto. Stvarno. pacovi koji odmah posle zvonjave dobiju elektrošokove vrlo brzo nauče da se na mestu ukoče očekujući šok čim zvonjava započne. iako zna da godinama tuda vozi bez problema. . koji i dalje podsećaju na bolna osećanja. da situaciju razumemo i dobro znamo šta bi trebalo da osećamo sada kada je ona prošla.više povreda „sa malim p". mnoge žene vrše pobačaje. mnogo kasnije. iako njegova nežnost i fizička želja ne izazivaju u njoj nikakvu sumnju. sve kao da ukazuje na to da su pacovi naučili da se ne plaše zvonjave (pošto ona više nije povezana sa bolom). pacovi više ne pokazuju nikakvu uznemirenost. Sve to pomaže. čak i ako se opit obustavi na nekoliko meseci. kada doživi strah od nečega. Tako je otkrio da na osećajnom mozgu životinje. Covek koji je imao udes kolima i dalje se neugodno oseća i napet je kada vozi autoputem. moguće je „psihoterapijom" lečiti ove pacove: dovoljno je da se zvonjava nastavi i dalje više puta bez primene elektrošokova. Ipak. Žozef Ledu (Joseph LeDoux) gledao je svog oca mesara kako vadi mozak iz goveđih glava. koji sadrže stečeno znanje. ponekad i prilično. Poput ljudi koji su dozi veli traumatično iskustvo. Sve se odvija kao da delovi saznajnog mozga. kupujemo Čak knjige o tome. Silovana žena i dalje se oseća blokiranom dok je u krevetu sa čovekom koga voli. i pacovi se. Ledu je želeo da shvati odnose između osećajnog i saznajnog mozga. mnogi ljudi surovo gube posao. ostajemo nekako priterani u ćošak: naša osećanja su kao privezana za prošlost i nakon toga što nam se viđenje situacije pozitivno promenilo. da i ne brojimo osobe koje teško preživljavaju svoj razvod ili smrt nekog bliskog. i dalje koče u strahu kada se. trag direktno ostaje (3). zvonjava opet začuje. Bio je jedan od prvih koji je primetio da za navikavanje na strah nije odgovoran neokorteks. Postoje dugo proučavao razliku između desnog i levog mozga. O tim situacijama mislimo i mislimo: slušamo savete prijatelja i roditelja. U laboratoriji njujorškog univerziteta. Koga nije u osnovnoj školi ponižavao džangrizav učitelj? Koga nekad nije nemilosrdno otkačila devojka? Govoreći o težim stvarima. istraživač poreklom iz Luizijane jednog je dana na potpuno nov način rasvetlio kako se ovi osećajni tragovi u mozgu organizuju. obeleženim povredom. Na primer. Kao dete. Ostala mu je fascinacija tim organom. čitamo u štampi članke na tu temu. Posle dovoljnog broja seansi ovog tipa.

oni se sada bave uobičajenim aktivnostima. Svakom posmatraču spolja izgleda daje trag straha odstranjen iz njihovog osećajnog mozga. Još je od Pavlova poznata ta terapija ponašanjem kojom se mogu „ukinuti" uslovni refleksi (4). Ali, nije sve tako jednostavno; u stvari, mnogo je zanimljivije no stoje Pavlov zamišljao. Dolazi se do toga daje ova kontrola straha u stvari samo to - kontrola. Istraživači iz Leduove laboratorije uzeli su pacove koji su naučili da se više ne plaše „ukidanjem" i izvukli im deo predčeonog korteksa („najsaznajnijeg", čak i kod pacova). Otkrili su nešto zaprepašćujuće: nakon lezije čeonog korteksa, pacovi su ponovo počeli da se na mestu koče čim bi čuli zvonjavu, tačno onako kako su radili pre „terapije". Ovo istraživanje je pokazalo da osećajni mozak nikad ne zaboravlja strah; pacovi su prosto naučili da ga kontrolišu zahvaljujući svom neokorteksu - svom „saznajnom" mozgu. Sve ukazuje na to daje terapija izlaganjem kod pacova, čak i kad je savršeno uspela, ostavila trag straha u nedirnutom osecajnom mozgu. Ako je saznajni mozak uništen, ili ako ne obavlja svoj posao, strah odmah ponovo dobija zamah (5)! Prenoseći te rezultate na ljude, shvatamo kako ožiljci u osecajnom mozgu mogu ostati prisutni godinama, spremni da se ponovo aktiviraju. Polin, koju sam sreo kad je imala šezdeset godina, pokazivala je, jasno i tragično, tragove straha u osecajnom mozgu. Konsultovala me je pošto, nakon što je promenila posao, nije podnosila prisustvo svog novog šefa. Ipak, jasno je shvatala da njegovo ponašanje prema njoj nije bilo ni u čemu nenormalno: problem je bio u njoj. Dve nedelje ranije, prisustvo šefa iza njenih leđa toliko ju je uzbudilo da nije mogla da nastavi telefonski razgovor sa važnim klijentom. Deset godina ranije, ona je već bila izgubila jedan posao zbog sličnog problema. Sada je resila da shvati u čemu je problem, i da to prevaziđe. Dosta brzo sam otkrio daje imala koleričnog i nasilnog oca koji joj nije bio blizak. Više puta ju je tukao. Tražio sam da mi opiše jednu od tih scena. Ispričala mi je kako je jednog dana, kada je imala pet godina, njen otac došao kući novim kolima na koja je bio vrlo ponosan. Kako je bio u izvrsnom raspoloženju, htela je to da iskoristi i da mu se približi deleći njegovu radost; resila je i da kola još bolje izglanca. Kad je njen otac ušao, uzela je kantu i sunđer i počela da trlja kola sa entuzijazmom devojčice koja hoće da učini zadovoljstvo svom ocu. Nažalost, nije primetila daje na

sunđeru bilo komadića šljunka: karoserija je bila sva u prugama. Kada je otišla da potraži oca kako bi mu ponosno pokazala staje uradila, on se užasno razbesneo, što njoj nije bilo shvatljivo. Plašeći se da je ne istuče, brzo je otišla u svoju sobu i sakrila se pod krevet. Podsećanje na tu situaciju izvuklo je na površinu sliku koja je bila utisnuta u njenom duhu jasno kao fotografija: preteče noge njenog oca koji joj se približavao, dok se ona, kao životinjica, pribijala uza zid. Istovremeno sa slikom, osećanje se vratilo u punoj snazi. Preda mnom, pedeset i pet godina nakon toga, njeno lice se izoblicilo od straha, a disanje se ubrzalo toliko da sam se uplašio da ne dobije srčani napad. Pedeset i pet godina kasnije čitav njen mozak i telo bili su prepušteni na milost i nemilost žiga koji je taj strah ostavio. Posle navikavanja na električne šokove, Leduovi pacovi reaguju sa užasom na svaki stimulans koji izbliza ili izdaleka liči na onaj od koga su naučili da se plaše (6). U Polininom slučaju, bilo je dovoljno daje njen šef samo malo podseti na oca, da bi se ona, Čak i sada, osetila više nego neprijatno. U stvari, osećajni ožiljci limbičkog mozga uvek su spremni da se ispolje kad god su naš saznajni mozak i njegova sposobnost kontrole, čak i privremeno, oslabljeni. Alkohol, na primer, sprečava predčeoni korteks da normalno funkcioniše. Zato se osećamo „opušteno" čim malo više popijemo. Ali, upravo stoga, kada smo životom izmučeni i ubijeni, pod uticajem alkohola reskiramo da jednu benignu situaciju tumačimo tako kao da nas je neko ponovo napao i da nasilno reagujemo.To se može desiti i kada smo samo umorni ili suviše rasejani zbog drugih preokupacija, da bismo sačuvali kontrolu nad strahom utisnutim u našem limbičkom mozgu. POKRETI OČIJU U SNU Psihijatri dobro poznaju taj aspekt ESPT-a. Znaju da ne postoji veza između spoznaja stečenih u sadašnjosti i neprihvaćenih osećanja, ostataka proživljene povrede. Smatraju daje to ono što taj sindrom čini teškim za lečenje. Iskustvo ih je naučilo da nije dovoljno samo govoriti da bi se uspostavila veza između starih osećanja i jedne perspektive dobro usidrene u sadašnjost. Oni čak znaju da ponovno pričanje o povredi čini simptome još ozbiljnijim. Svesni su da ni lekovi nisu veoma uspešni. Početkom devedesetih godina proučavanjem postojećih

tretmana ESPT-a, objavljenom u uglednom Journal of American Medical Association (časopis Američke medicinske asocijacije), bez sumnje najčitanijem medicinskom časopisu u svetu, zaključeno je da nema istinski efikasnog načina lečenja ovog sindroma; postoje jedino intervencije ograničenog dometa (7). Pred bolesnicima sam, poput Poline, bio potpuno svestan toga. Kao i sve moje kolege psihijatri i psihoanalitičari, godinama sam se borio da pomognem ljudima kao što je ona, najčešće sa nedovoljnim rezultatima, sve do dana kada sam prisustvovao projekciji jednog izvrsnog videa. To se desilo tokom jednog medicinskog kongresa. Fransin Šapiro (Francine Shapiro), psihološkinja iz Kalifornije, izlagala je o EMDR-u (na engleskom: ,,eye mouvement desensitization and reprocessing", tj. desenzibilizacija i ponovno lečenje pokretima očiju), o metodi lečenja koju je ona ustanovila, i povodom koje su se već neko vreme lekari razilazili u mišljenjima. Ja sam naravno čuo za EMDR i bio sam izuzetno skeptičan. Pomisao da se osećajne povrede mogu resiti ritmički, pomerajući oči, izgledala mije potpuno neumesna. Ipak mi je jedan slučaj koji je doktorka Šapiro prezentirala putem videa privukao pažnju. Megi, žena od šezdesetak godina, čula je od svog lekara kako ima vrlo težak rak, kako joj je ostalo šest meseci života i kako treba da se pripremi da umre u mukama. Njen muž Henri, za koga je bila udata već 27 godina, bio je udovac iz prvog braka, a prva žena mu je umrla od raka. Kada mu je Megi kazala za lekarovu presudu, Henrijeva teskoba je bila tolika da joj je kazao kako ne može to ponovo da proživljava, te ju je napustio u toku jedne sedmice. Posle prvog šoka, Megi je upala u duboku depresiju. Kupila je revolver sa namerom da se ubije. Njihovi zajednički prijatelji su, kad su za sve to saznali, uspeli da ubede Henrija da se vrati kući. Ali, Megi je bila toliko traumatizovana da više nije spavala, stalno imajući isti košmar: videla je kako Henri odlazi; nije podnosila da se odvaja od njega, čak ni prilikom odlaska u kupovinu. Njihov život je postao nemoguć i ona se veoma plašila da će joj tako poslednji meseci biti upropašćeni. Iz novina je saznala da postoji eksperimentalni program lečenja trauma i upisala se da učestvuje u jednom od prvih kontrolisanih istraživanja o EMDR-u. Nakon što je objasnila pozadinu njenog slučaja, Fransin Šapiro je projektovala video snimak prve seanse Meginog lečenja.

U početku seanse, Megi čak nije mogla da se seti slike onog dana kada je Henri napuštao kuću. Čim joj je terapeut to zatražio, strah ju je zagušio. Posle toga, uz mnogo ohrabrivanja, pustila je da joj se vrate najbolnija sećanja na Henrijev odlazak. Terapeut je potom zatražio da ona očima, s desna nalevo, prati njegovu ruku kako bi je naveo da brzo pokrene oči slično onome što joj se spontano događalo u snovima (faza brzih očnih pokreta u snu, „rapid eye mouvement sleep" t REM). Kao daje sećanje bilo utisnuto u čitavo njeno telo, i morala je da se veoma napne: uz strah koji je ponovo proživljavala, srce joj je tuklo suviše jako i brzo, i neprestano je govorila daje „sve boli". Zatim, tek nekoliko minuta nakon novih očnih pokreta, odjednom joj se izraz lica potpuno promenio. Iznenađeno je pogledala i kazala: „Otišlo je! Kao u vozu. Gledaš nešto kroz prozor tu, pred sobom, a zatim, odjednom iščezne. To je sada prošlost, nešto drugo gaje zamenilo, i sada to gledam. Bilo da je lepo ili mučno, to je prošlo. Kako sam mogla da pustim da me to tako dugo muči?" Njeno čitavo telesno ponašanje se promenilo. Držala se pravo, iako je još uvek izgledala dekoncentrisana. Sa sledećom serijom očnih pokreta počela je da se smeši. Kada je terapeut prekinuo pokrete i zapitao je na šta misli, ona je odgovorila: „Imam nešto zanimljivo da vam kažem. Gledala sam sebe na pragu kuće. Henri se udaljavao putem, a ja sam pomislila: 'Ako on ne može da se suoči sa situaci jom, to je njegov problem a ne moj'. Davala sam mu rukom znakove, govoreći: 'Pa-pa, Henri, pa-pa'. Možete li da verujete? 'Pa-pa, Henri, pa-pa." Posle druge seanse serija pokreta očiju, uvek kratkih, trideset sekundi do minute svaki put, Megi je spontano ušla u scenu sa svojom samrtnom posteljom. Prijatelji su bili oko nje; bila je ohrabrena stoje nisu ostavili samu. Još jedna serija očnih pokreta i, umesto straha koji je dominirao u početku seanse, na njenom licu se videla velika rešenost. Udarila se rukom po butini i kazala: ,,I, znate šta? Umreću dostojan stveno. Niko me neće sprečiti da u tome uspem." Sve je trajalo možda petnaest minuta, a terapeut je izrekao desetak rečenica. Sve je to vreme naučnik u meni mrmljao: „To je samo jedna pacijentkinja. Možda je ona izuzetno podložna sugestiji? To bi mogao biti samo placebo efekat." Ali, lekar u meni je odgovarao: „Možda, ali takve placebo efekte želeo bih kod svojih pacijenata svaki dan. Nikada nisam video nešto tako."

uključujući i tretmane sa vrlo snažnim lekovima. MEHANIZAM SAMOIZLEČENJA U MOZGU Kada sam imao 14 godina. Događaj je bio „progutan" . Ona je bila objavljena u jednom časopisu kliničke psihologije. često delotvorni. nakon nedelju dana. Sutradan sam doživeo prvi udes. možda čak i suprotna mojoj etici. govorio sam sebi da je nezamislivo da jedan takav tretman može dati trajne rezultate. Osim neizbežnih modrica po telu. U toj studiji. dakle moju privrženost značaju jezika. Ipak. kada je intervjuisana ista grupa od osamdeset pacijenata petnaest meseci kasnije. Mi slio sam na udes u neočekivanim momentima.Definitivno me je uverila studija o tretmanu EMDR-om kod osamdeset pacijenata koji su imali ozbiljne osećajne povrede. 80% pacijenata skoro da više nisu pokazivali simptome ESPT-a posle tri seanse (8). kada mi duh nije bio zabavljen drugim stvarima. koje bi pokazalo takvu delotvornost za tri nedelje. kasno da bih mogao da zakočim. Taj je procenat izlečenja uporediv sa delovanjem antibiotika na zapaljenje pluća (9). i tako dalje. strpljenja. tih težih i beskorisnijih lekova. I to je trajalo nekoliko dana. koji su. Sanjao sam to noću. pod izgovorom da se verovalo u delotvornost sulfo preparata. Ali. bili na raspolaganju mnogo više vremena. Uprkos svemu. dobio sam prvi motocikl. ispred mene. metoda mi je još uvek izgledala čudna. Naravno. mnogo više sam obraćao pažnju na redove kola parkirane pored i stalno pazio na distancu između mene i otvorenih vrata. Prirodno. i moj osećajni mozak je osetio udarac. analize transfera. pred takvim rezultatima sam shvatio da u stvari moram naučiti sam da procenjujem EMDR. koji je bio medu najpedantnijima kad je reč o metodologiji i naučnoj strogosti. i najmanjim povodom bih izvlačio svog gvozdenog konjića. Ali. imajući u vidu vlastitu psihoanalitičku kulturu. trajanja. Bio sam potresen. Vozio sam duž reda parkiranih vozila. rezultati su bili još bolji nego odmah nakon tri seanse. Nekoliko dana nisam osećao isto zadovoljstvo uzimajući svoj motocikl. Ne znam ni za kakvo istraživanje u psihijatriji. Odbiti pokušati bilo bi kao da se u trenutku uvođenja penicilina odbije da se on proba. Odjednom. Zapitao sam se nije li to suviše opasno. pošto su mi iščezle modrice sa tela (moji roditelji su to proklinjali) sve te misli su nestale. vrata su se otvorila.

najčešće ne razvijamo u sebi posttraumatski sindrom. gubitak deteta je. bolje prilagođen na situacije sa kojima se mora suočiti. nervni sistem izvlači korisnu informaciju. Posle gubitka drage osobe. kao Boris Sirilnik u Francuskoj. bilo da smo dete. svi mi doživljavamo povrede „sa malim p" čitavog života. izgleda. Ipak.Zapamtio sam koristan i važan deo pouke. Kao što digestivni sistem izvlači iz hrane ono stoje korisno i nužno za organizam i odbacuje ostatak. Opisivao gaje kao „rad žaljenja" u svom klasičnom tekstu „Žaljenje i melanholija". Porastao je nakon tog ispita i sada raspolaže novim resursima. organizam iz toga izlazi ojačan. bilo da smo u nekom osetljivom položaju. Frojd koji je pisao u vreme industrijske revolucije nazivao je taj proces „radom" žaljenja. Njegovi uobičajeni putokazi više ne funkcionišu. to se može desiti i sa mnogo manje ozbiljnim traumama. Potrebno mu je izvesno vreme da ponovo nađe ravnotežu. Polazna ideja EMDR-a je upravo ta da u svakom od nas postoji takav mehanizam probave osećajnih trauma. već je Frojd govorio o ovom psihološkom mehanizmu. Naravno. u izvesnim okolnostima. Fleksibilniji je. ili nakon nekog događaja koji unosi sumnju u naše osećanje sigurnosti u svetu koji smo mislili da poznajemo. u doba revolucije informatike i neuronauka. Šta ima čudno u tome da nova teorija govori o istom mehanizmu varenja u mozgu kao o „prilagodljivom sistemu tretiranja informacija"? Ipak. jedno od najbolnijih životnih iskustava). pokazali su kako neprijateljstvo često vodi onome što on naziva „otpornošću na udarac" (11). prosto zato što smo izuzetno ranjivi u trenutku kada se dogode. . dakle. oko škole Palo Alto. naš nervni sistem je privremeno dezorganizovan. i za nekoliko dana se oslobađa osećanja. nesposobni da se zaštitimo. misli i fizioloških aktiviranja koja više nisu potrebna kada događaj prođe (10). Svaka epoha ima svoje metafore. za koju smo bili vrlo vezani. ono što psiholozi nazivaju „homeostazom". a osećanja i beskorisni košmari su bili odstranjeni. silovanja ili gubitka deteta (među mojim pacijentima. na primer nakon mučenja. Načelno uzev. Taj mehanizam praktičari EMDR-a zovu „adaptativnim sistemom tretiranja informacija". „lekciju". EMDR je nastao u regiji San Franciska. Neki autori. Međutim. Koncept je dosta jednostavan: poput mog udesa sa motociklom. ovaj sistem može biti neuspešan: ako je povreda suviše jaka.

Obrnuto. umesto da bude probavljena. ova mreža postaje paket informacija koje nisu lečene i koje su disfunkcionalne. kome je prebacivala da više ne provodi vreme sa njom. odsečena od racionalnih spoznaja. To ima značajne . Ali. Iako je po prirodi bila vesela i komunikativna. Ništa više nije bilo potrebno da ta otrovna primedba dobije povredljivu dimenziju koju nikada nije trebalo da ima. shvatio sam da se ta slika usadila u nju poslednjih meseci trudnoće. Dobro se sećala dana kada joj je njen partner. uspomeni u mozgu se pristupa analogijom: svaka situacija koja je slična aspektu neke stvari koju smo već doživeli može biti dovoljna da oživi uspomenu. Bilo daje reč o jačini povrede ili krhkoj žrtvi. zvuči. ona bi se branila. čak i ubijena u pojam. morala je vrlo rano da prestane da radi. možda odgovorila da ni on nije neki Pol Njumen. informacija koja sadrži povredu blokira se u nervnom sistemu. kao stoje njen otac ostavio njenu majku. telesne senzacije i uverenja koja smo u sebi od njih zadržali („ne mogu ništa da učinim. Slike. Ove osobine pamćenja su već dobro poznate: to se zove „pristup preko sadržaja" i „pristup preko delimičnih veza" (12). ucrtana u svom inicijalnom obliku. nije bila sigurna da će ponovo naći posao i bila je užasnuta idejom da bije Džek mogao ostaviti nakon rođenja deteta. misli. Bila je ranjiva i nemoćna. kako je govorila . a najmanje podsećanje na inicijalnu traumu je dovoljno da ih reaktivira.dok je. tri godine ranije. Kompjuteru je potrebna tačna adresa da nađe ono što već ima u memoriji (kao što je bibliotekaru potrebno da tačno zna mesto neke knjige da bi je našao na policama). Usađena u osećajnom mozgu.Na primer. najzad rekao: „Ličiš na kita. Prema teoriji EMDR-a. Mislila je da je debela i ružna -. Slušajući je. mirisi. bila lepuškasta i normalne težine. njena slika o samoj sebi bila je potpuno deformisana. TELESNA SEĆANJA Sećanje zabeleženo u mozgu može biti stimulisano bilo kojim od svojih delova.„gadna". Ti si nešto najgnusnije što sam ikada video!" U drugim okolnostima. bolan događaj postaje onda prava „trauma". osećanja. biću ostavljena") skladište se u mrežu neurona koja samostalno živi. u stvari. bolničarka Ana je došla da se konsultuje zbog hroničnih depresivnih simptoma i užasne slike o samoj sebi. njena trudnoća je bila teška.

počela je da urliče. u svom nesretnom obliku. Malo kasnije. Ja sam prvi put shvatio značaj telesnog kodiranja uspomena onog dana kada su me pozvali u hitnu službu da obiđem jednu mladu ženu koja je izašla iz operacione sale. Kada sam najzad uspeo da je smirim (morao sam brzo da je oslobodim). Vezali su joj ruke trakama za krevet. a njen srčani ritam i arterijski pritisak dostizali su nivo opasan za njeno stanje. Plašili su se da u toj zbrci ne otkine infuzije i razne kablove za koje je još uvek bila vezana. vrlo živa. bilo koji zvuk. Kao u snovima. Ćela uspomena. Očnim pokretima pacijenti odaju utisak da spontano prave „slobodne asocijacije". Na isti način kao i neki prirodni lekovi i biljke poznati već vekovima po svojoj moći da aktiviraju prirodne mehanizme ozdravljenja tela posle fizičkih povreda . osećanje. sa izrazom užasa na. miris. a za krevet ju je vezao očuh koji joj je cigaretom palio kožu. kao što je Frojd preporučivao. saznajnim i fizičkim (telesne senzacije). a zatim stimuliše „adaptativni sistem tretiranja informacije" koji nije dosad uspeo da probavi taj disfunkcionalni trag. bilo zato što su jednake prirode (na primcr. pacijenti prolaze kroz Široku mrežu uspomena međusobno vezanih različitim koncima. druge .licu. fizički osećaj sličan okolnostima bolnog događaja mogu da na disfunkcionalan način izazovu sećanje na celinu uskladištenog iskustva. Očni pokreti slični onima koje imamo dok spavamo i sanjamo treba da pomognu prirodnom sistemu ozdravljenja mozga da bi on dovršio ono što nije mogao da učini bez pomoći spolja. i osoblje je smatralo da se suviše koprca. osećajnim. Videla se odjednom kao dete. Zbog ovih osobina. čak. kad se odjednom probudila. vizuelnim. opisala mi je uspomenu koja je maločas oživela u njoj.kao što su aloe vera za opekotine (13) ili gotu kola za otvorene rane (14) -. izašla je na površinu kad je osetila kako su joj zglobovi vezani.očni pokreti (EMDR) treba da budu prirodni mehanizam koji ubrzava ozdravljenje posle psihološke povrede. Najčešće počinju da se sećaju drugih scena povezanih sa istim traumatskim događajem. Svom snagom se otimala iz tih veza. Često se bolnim uspomenama pristupa preko tela. za koje se zna da ih je vrlo teško postići po naredbi.posledice za bolna sećanja. bilo koja slika. Snaga EMDR-a je u tome što on prvo oživljava bolnu uspomenu sa svim njenim različitim delovima. misao i. Ona još nije bila potpuno došla sebi iz opšte anestezije.

još uvek sam iznenađen rezultatima EMDR-a čiji sam svedok. kao i ja na početku. Razumem zašto moje kolege psihijatri i psihoanalitičari podozrevaju. Ona tu tada može da zameni neurološki žig straha ili beznađa. Posle više godina prakse.epizode javnog ponižavanja). kao u snovima. Zahvaljujući toj vezi. prestaje da se ukorenjuje u osećajnom mozgu. U meri u kojoj su se ovi kanali aktivirali mogu se povezati sa saznajnim mrežama koje sadrže informaciju usađenu u sadašnjost. Ipak. Zamenjena je u potpunosti. koja više nije ni nemoćna ni po dvrgnuta opasnostima prošlosti. . bilo što su istih osećanja (isto osećanje nemoći). često onda vidimo kako se pojavljuje nova osoba. perspektiva odrasle osobe. O tome ću vam sada govoriti. olakšali brz pristup svim kanalima asoci jacije povezanim sa traumatskim sećanjem na koje je lečenje usmereno. Sve se odvija kao da su pokreti očiju. Često im se dešava da doživljavaju jaka osećanja koja brzo izbijaju na površinu i za koja dotle nisu znali. u metodu koja je istovremeno i nova i različita. kako poricati očiglednost kada se ona manifestuje kako u mom kabinetu tako i u brojnim studijama objavljenim poslednjih godina? Znam za malo stvari u medicini koje su tako impresivne kao EMDR u akciji.

Međutim. odnos između te scene. bezizlaznu situaciju. Lilijan je počela sa izjavom da se nekoliko godina lečila psihoanalizom. koja je povezivala bolest. Palo joj je nešto na pamet. kazala mi je da je sada uvidela da to nije bila njena greška. nešto što se odnosilo na taj trenutak: .A ako je to bila moja greška? Zar nisu moj pad u bašti i činjenica da mi je otac video polne organe kod lekara bili povod da mi to učini?" Kao skoro sve žrtve seksualnog zlostavljanja. i daje tada dugo pričala o incestu i svom odnosu sa ocem. a njen otac je trebalo da se brine za nju. daje leci i štiti. Pričajući sa njom. To joj se nametnulo: ona nije apsolutno . Mislila je da više nema koristi ponovo se vraćati na te stare uspomene za koje je verovala da su najzad rešene. Igrala je pomalo svuda po svetu i znala je kako da savlada svoj strah. Ona je bila malo dete. Ipak. Kad su se vratili kući. Ona se najzad složila. Nemoć koju je sada osećala verovatno je bila odjek njene dečje nemoći. s rukom na potiljku.. i teskobe koju je sada osećala zbog svoje bolesti izgledao mije suviše jak daje ponovo ne ispitam. Uradio je to pred njenim ocem i bez anestezije. i prvom serijom očnih pokreta ponovo je preživela užas devojčice od šest godina. apsolutnu nemoć i strah. i prvi put je silovao. Savršeno se sećala kako se sa šest godina posekla unutar butina na šiljatoj ogradi njihovog vrta. Bila je u strahu otkad su joj dijagnosticirali rak bubrega. Nakon trideset sekundi. našla se u mom kabinetu zato što ju je progonio taj stari neprijatelj.VI EMDR U AKCIJI Lilijan je bila glumica i radila je u jednom pozorištu nacionalnog ugleda. na sledećoj pauzi. kada joj je bilo nemoguće da izbegne užasnu. ne dajući joj da se makne. saznao sam da ju je kao dete u više navrata silovao otac. što se videlo na čitavom njenom telu. otac ju je pritisnuo na krevet poleđuške. Otac ju je odveo doktoru koji joj je stavio zavoje sve do pubisa. Lilijan se osećala delimično odgovornom za ova gnusna dela. Ja sam je zamolio da nastavi da misli o onome Što je upravo kazala da bismo napravili novu seriju očnih pokreta.

Kao u stepenima oplakivanja koje je opisala Elizabeta Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross). do najzrelijeg mogućeg stanovišta. Osetila je duboku tugu i veliko sažaljenje prema tom jadnom detetu. Otad gaje videla kao čoveka sa velikom potrebom za ljubavlju i samilošću koje mu njegova žena. takođe su se menjale. posle nekoliko serija očnih pokreta Lilijan je sebe videla kao usam ljenu devojčicu. Žao mi ga je." Za šezdeset minuta je prešla put od užasa silovane devojčice do prihvatanja. Normalno za jednu aktivnu. morale da govore koliko i njene reci. Videla gaje kao „starog jadnog čoveka. „Život mu je sada tako težak. Sada joj se činio kao dezorijentisan i izgubljen čovek. tako slabog da nije mogao ni da hoda". koje su. Doi sta. kako se to često dešava kad smo besni. osećajno napuštenu i seksualno zlostavljanu. izgleda. kako . Više psihoterapeutskih škola smatraju da je cilj lečenja žrtava silovanja upravo da ih dovedemo do uspelog preobraćanja straha i nemoći u opravdani bes. On je tokom Drugog svetskog rata. U EMDR-u. Čitavog detinjstva je slušala svoju majku. Pritisak na potiljak koji je ponovo doživela nekoliko minuta ranije i strah koji je u stomaku osetila promenili su se: sad je osećala jaku napetost u grudima i vilici. Ona se vremenom setila života svoga oca. može pobrinuti za ovo dete. čak i razumevanje. tretman se odvija na isti način.ništa učinila što bi moglo opravdati takav napad. u Holandiji. Zatim je shvatila da se svesna odrasla osoba. Osetila je u sebi sažaljenje prema njemu. Nijedan uobičajeni stepen oplakivanja. Bio je uhapšen i mučen. kakva je ona postala. babu i dedu kako pričaju da nikada više posle toga nije bio kao pre. Prilikom sledeće serije pokreta očiju njeno osećanje se promenilo. kao ni njegovi roditelji. bes se pretvorio u tugu (1). tvrda i suva. čak i sažaljenja prema svom napadaču. kratkovidi u kulturnoj tradiciji koja nije mnogo marila za osećanja. Veza između stanovišta odrasle osobe i stare rane sačuvane u njenom osećajnom mozgu stvarala se pred mojim očima. Strah se pretvorio u opravdan bes: „Kako je mogao to da mi uradi? Kako je moja majka mogla da ga pusti da to godinama čini?" Njene telesne senzacije. nikada nije pružila. radoznalu devojčicu. vrlo rano ušao u Pokret otpora. kao neko koje proživeo tako teške stvari „od kojih je mogao da poludi". Prosto je pala. To ju je podsetilo na žestinu s kojom je štitila svoju decu. sve dok pacijent ne oseti unutrašnje promene.

Tri godine nakon ovih nekoliko seansi. Iskušena bolest i njena životna snaga dali su joj izvestan sjaj. mogućnošću da umre. 7 . Lilijan je življa no ikad. Kad se ta trauma. „metabolizirana". EMDR ne leči rak. mogla je da istraži brojne oblike dopunskih lečenja raka. Ipak. Postala je partner svojim lekarima. nastavila je da optimističnije živi tokom čitave bolesti. kažu biologisti. i bez sposobnosti da podstakne neodgovarajuća osećanja. ona je brzo naučila da primenjuje EMDR. sa velikom vedrinom. niti da njome nekad može raspolagati. Njena psihoanalitičarka. iako je bila na operaciji i izdržala hemoterapiju i radioterapiju. nije bio zanemaren. kao i kod mnogih drugih pacijenata koji su se suočili sa neizlečivom bolešću. Ponovo glumi pred publikom i ponovo drži svoje kurseve. Njegov pritisak se topi. rastvorila. Gledam to izdaleka.7 Svakako. sećanje gubi vitalnost. da me je jednog dana pozvala upitavši šta se desilo. Kad su te veze dobile svoje mesto. Ipak. koju je i dalje viđala jednom mesečno. kojima se služila pažljivo i inteligentno i. Bilo je to kao da su se meseci. kad je već čitava priča o incestu u principu bila izlečena analizom? Kao i većina francuskih i američkih psihoanalitičara koji su imali slično iskustvo sa jednim ili više pacijenata. Suočila se sa svojom bolešću. Nada se da će to još dugo trajati. To je samo sećanje. Pošto mu je oduzet disfunkcionalni „limbički" naboj. ukidanje starih trauma koje u sebi nosimo kao sasvim nezalečene rane nije završeno neutralizacijom nekadašnjih uspomena. znam da je to bio značajan deo njenog lečenja. koji je otad postao deo sistema njenog psihoanalitičkog rada. slika".ih opisuje psihoanaliza. Šta smo mi drugačije uradili. što je još važnije. kao i neke druge. To je već ogromna stvar. godine psihoterapije saželi u jednu jedinu seansu. Lilijan je čak mogla da se seti prvog silovanja i da na njega gleda bez ikakvih teškoća: „Kao da sam jednostavno bila posmatrač. Lilijan je otkrila u sebi unutrašnju snagu za koju nikad nije ni slutila da postoji. bila je toliko iznenađena tako naglom promenom kod Lilijan. Činilo se da joj je stimulacija adaptativnog sistema tretiranja informacije pomogla da uspostavi sve nužne veze između događaja prošlosti i njene perspektive odrasle žene. disfunkcionalna informacija je bila provarena.

Deo mog rada sastojao se u tome da lekare naučim da dijagnosticiraju ESPT (posttraumatski stres). Osećanja koja su preživljavali dok su evocirali svoja sećanja bila su vrlo jaka. Na moje veliko iznenađenje oni su mi. Otada su oboje dece teskobno živeli. Bio sam zaprepašćen kad sam od njihove tetke saznao da su iste večeri posle naše prve seanse deca prvi put normalno večerala. sa namerom da ponovim tretman i da ponovo pokušam. ta su deca bila dobro vaspitana i nisu htela da mi kažu da im nisam pomogao. zatim ceiu noć mirno spavala. Devojka je silovana sa revolverom uz čelo. Ipak. takođe prvi put posle marta meseca. pak. Ili. nijedno ni drugo nije izgledalo uzbuđeno. Loše su spavali. Dečak je sa svojim ujakom bežao preko krova.DECA SA KOSOVA Rad adaptativnog sistema tretiranja informacija još je brži kod dece. koja je ubila ujaka a dečaka ranila u stomak. Sve se odvija kao da prostije saznajne strukture i rasutiji kanali asocijacija omogućavaju da se etape preskoče. kazali da su sada. možda polazeći od istih scena. od prve serije očnih pokreta. gađali su ih granatom. sposobni da se sete slika napada. u sopstvenoj sobi. To mi je izgledalo nemoguće: bio sam siguran da će se za nekoliko dana videti kako je sve nerešeno. na kraju te prve seanse. tokom prve seanse iznenađeno sam konstatovao da. Neprijatelji su ih ostavili kao mrtve. Kao porodičnog prijatelja to gaje posebno brinulo. Sećam se da sam pomislio kako je ili tumačevo prisustvo blokiralo njihove asocijacije. ne osećajući nikakvu smetnju. više nije znao šta da učini kako bi im pomogao. Devojčica je čak spavala u svojoj sobi! Nisam verovao svojim ušima. Jednog dana su tražili od mene da pogledam dvoje adolescenata. Pedijatar koji ih je više puta posetio bio je vrlo zabrinut za njih. kuća im je bila opkoljena. Slušajući lekara kako priča šta su deca doživela. brata i sestru. malo jeli i odbijali da napuste kuću. Otada nije mogla u nju da uđe. i on me je zamolio da nešto učinim za tu decu. a otac pred njima ubijen. bio sam tamo kao konsultant za osećajne traume. možda nisu želela da im dalje postavljam pitanja o tako bolnoj epizodi? . Nekoliko meseci posle rata na Kosovu. pomislih da ću im teško pomoći. naročito na stranom jeziku i uz tumača. Bez sumnje. ili je trauma bila toliko jaka da im više nije omogućavala pristup osećanjima (što se u psihijatriji naziva pojavom „disocijacije"). Došao sam sedmicu kasnije. Za vreme rata.

možda ih to ubedi da ponovo počnu. Izgledali su mnogo odmornije. ostao sam vrlo skeptičan u pogledu stvarne korisnosti ovih seansi sve do dana kada su razni terapeuti. sistematski su nailazili na snažan otpor od strane institucija. sve do danas EMDR opisuju kao „kontroverznu" metodu u većem delu američkih univerzitetskih krugova. jedno od prvih kontrolisanih istraživanja o lečenju posttraumatskog stresa kod dece stvarno je pokazalo da je EMDR delotvoran od najranijeg uzrasta (2). uključujući i lekove. mada ne tako spektakularna kao ono što sam ja na Kosovu doživeo. tj. reaguju mnogo brže. Engleskoj ili Italiji. potvrdili da deca. Od tog iskustva na Kosovu. naročito ako je tretman bio „prirodan" ili izgledao „suviše jednostavan". Nemačkoj. bio je uveren da su se promenili. nastali pre nego stoje teorija mogla da ih objasni. čak i kao deca smejali. Veliki proboji.Ako me uvere da više nemaju simptoma. to se čini rede u Holandiji. specijalizirani za EMDR sa decom. dok su ranije bili kao ubijeni i tužni. baza podataka koja je najviše korišćena kad je reč o posttraumatskom stresu (ESPT) PILOTS Database iz Dartmouth Veteran Administration Hospital registrovala je više kontrolisanih kliničkih studija o EMDR-u nego o bilo kom drugom lečenju posttraumatskog stresa. koji je pre rata studirao medicinu u Beogradu. To je čest slučaj u istoriji medicine. . Godine 2000. Uprkos svemu tome. efikasnost EMDR-a je bila značajna. U toj studiji. Taj stav poštovanih naučnika iznenađuje pošto ne počiva na činjenicama. Smešili su se. Neki akademici u Sjedinjenim Državama nisu oklevali da izjave kako je EMDR „moda" ili „marketinška tehnika" (4). a da je izgleda bolje priman i brži od ostalih metoda (3). generalno. kada sam ih video. proučavanja svih objavljenih istraživanja. i mnogo manje izražavaju svoja osećanja no odrasli. Rezultati tih studija su bili tako impresivni da su tri „metastudije". Mislim da on potiče otud što se dovoljno ne poznaje mehanizam koji EMDR-u daje posebnu delotvornost. Moj prevodilac. BITKA OKO EMDR-A Najzanimljiviji u istoriji razvoja EMDR-a jeste otpor na koji on nailazi u psihijatriji i psihoanalizi. Ipak. Ipak. zaključile da je EMDR bar isto toliko efikasan kao i najbolji postojeći tretmani. nešto se zaista promenilo.

ismejali su ga uprkos njegovoj blistavoj demonstraciji. Kako u to vreme nisu postojala nikakva umesna objašnjenja za rezultate koje je postigao. više od jedne žene na tri umiralo je od groznice nekoliko dana nakon porođaja. organizovale protiv njega i postigle da se on udalji. H. kako beleži. u akušerskoj klinici. gde je mladi Semelvajs bio asistent. a zvanično nije bio prihvaćen do 1974. uz otkrića njegovih efekata na prepisivanje gena i inhibiciju proteina C. američkoj vladi je trebalo više od dvadeset godina da prizna efikasnost litijuma u lečenju manijakalnih depresija. Semelvajs je imao izuzetnu intuiciju da predloži sledeći opit: svi lekari sa klinike. Umro je skoro lud samo nekoliko godina pre Pasterovog i Listerovog otkrića koji su omogućili da se najzad naučno shvati ono stoje on empirijski otkrio. U to vreme. Keid (John 1 J Cade) to je demonstrirao 1949. (Manji. W. jedine koje su nalazile pomoć na toj klinici i bile prisiljene da se tamo porađaju nisu ni znale za rizik kome su se izlagale. Z.8 Najsiromašnije žene u Beču.531-543). Godine 2002. 9 Australijanac Džon | Dž. rezultati njegovog opita bili su izvanredni: za mesec dana mortalitet pacijentkinja se promenio: umesto jedne žene od tri sada je umirala jedna od dvadeset žena! Po izvođenju ovog opita Semelvajs je otpušten. Njegove su se kolege. u psihijatriji. ali američki psihijatri ga nisu koristili do sredine šezdesetih godina. morali su. Archives of General Psvchiatrv no52. smatrajući da je pranje ruku krečom odvratno. „Signal transductionpathwavs: molecular targets for lithiums actions". neposredno pre porođaja.1995. sa vlastitim genijem preterivanja.9 8 Jedna na tri a ne devet na deset. dvadeset godina pre Pasterovih radova. Semelvajs je onaj mađarski lekar koji je pokazao značaj aseptičnosti (odsustva mikroba) pri porođajima. . K. iako su pronađeni brojni tragovi koji obećavaju. da krečom operu ruke pre no što bi dodirnuli delove genitalija svojih pacijentkinja.p. Potter. mehanizam delovanja litijuma i dalje je relativno misteriozan. Nešto kasnije. Selin u svojoj tezi.Najslavniji slučaj i bez sumnje najbliži ovom u vezi sa EMDR-om jeste istorija doktora Filipa Semelvajsa (Philippe Semmelweis) od koga je Luj Ferdinan Selin (Lous Ferdinand Celine) napravio predmet svoje doktorske teze. Ipak. koji su često golih ruku radili intervencije. Bilo je vrlo teško ostvariti tu ideju: sve se dešavalo pre nego što su klice otkrivene i nije bilo nikakvog logičnog razloga da se nešto nevidljivo i bez mirisa može prene ti rukama.

toliko tokom seanse EMDR. otkrio. on je najzad sam progutao tubu koncentrata bakterije da bi dokazao da če mu to uzrokovati čir. i isto tako se mogu videti nehotične mišićne kontrakcije na površini kože (8). možda. U jednom članku. objavljenom u časopisu Science (Nauka). Profesor Štikgold (Stickgold). upotreba litijuma je naišla na veliki otpor u konvencionalnim psihijatrijskim krugovima. a ne samo očne pokrete. deset godina kasnije. Štikgold i njegove kolege su izneli pretpostavku da fiziologija snova aktivira i preobražava asocijativne veze između uspomena koje su jedne sa drugima povezane preko osećanja (5). uz druge oblike stimulacije. što se prevodi neposrednim redukovanjem srčane frekvencije i povećanjem telesne temperature (7). početkom osamdesetih. Štikgoldova teorija bi objasnila zastoje moguće dobiti rezultate putem EMDR-a. kroz čulnu stimulaciju tokom EMDR-a. doktor Bari Maršal. najzad bilo prihvaćeno. i kako nije bio shvaćen njegov mehanizam akcije.10 EMDRI SAN UZ SNOVE Činjenica je da mi uvek ne razumemo kako EMDR donosi rezultate koji toliko impresioniraju one koji ga koriste. Izvan sebe zbog stava svojih kolega koji nisu hteli da poveruju u njegove opservacije. ponudio je hipotezu da pokreti očiju i drugi oblici stimulacije koji usmeravaju pažnju igraju važnu ulogu u pregrupisavanju uspomena u mozgu: koliko tokom sna uz snove. Odista. izazivaju i „odgovor na obavezno opuštanje". Štikgold misli da su. iz Harvardske laboratorije neurofiziologije i proučavanja sna i snova. pylori) i da se može lečiti antibioticima ismejano je na svim naučnim kongresima da bi. Uosta10 To je jedan drugi Aitstralijanac. u igri slični elementi (6). Drugi istraživači su pokazali da kretnje očiju. kao što to čini proces usaglašavanja srca. To nam dozvoljava da mislimo kako stimulacija EMDR-om ojačava delovanje parasimpatičkog nervnog sistema.Kako se radilo samo o „prirodnoj mineralnoj soli" bez poznatih korisnih dejstava za centralni nervni sistem. da stomačni čir može uzrokovati jedna bakterija (h. od prvih serija. i auditivni sistem je stimulisan tokom sna uz snove. Da uzmemo jedan još noviji primer: otkriće. .

11 „MALE" POVREDE DUGO OSTAVLJAJU TRAG Moguće je da je otkriće EMDR-a promenilo praksu psihijatrije i psihoanalize.potekao iz traumatskih događaja. EMDR i psihoanaliza nisu suprotstavljeni. kako stimulacija kože može direktno da modulira aktivnost osećajnog mozga.lom. ali ga nije pratila metoda lečenja koja bi omogućila da se brzo olakša ljudima koji pate. kad se disfunkcionalni trag osećanja najzad preko EMDR-a otkloni. od strane Međunarodnog društva za proučavanje traumatskog stresa (ISTSS). bulimija. U Francuskoj. EMDR brzo osvaja teren. alkoholizam i droga . U očekivanju toga. dobila najveću moguću nagradu za psihoanalitičara: nagradu »Sigmund Frojd\ koju dodeljuje Svetska asocijacija za psihoterapiju i grad Beč. sa kojima deli brojne ideje. i od strane Ministarstva zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva. izvesni kliničari upotrebljavaju zvuke koji se čuju i s leve i s desne strane zahvaljujući slušalicama. na osnovu ustanovljenih naučnih spoznaja (10). ili pak stimulaciju kože tapkanjem i razna vibriranja. zvaničnog profesionalnog tela u Sjedinjenim Državama (9). . Pjer Žane (Pierre Janet) i Sigmund Frojd su izneli smelu hipotezu daje veliki deo psiholoških smetnji na koje nailazimo svaki dan u kabinetima kliničara . ili da se on ubrza. U Francuskoj bi EMDR trebalo da se progresivno uključi istovremeno i u psihoanalitički rad i u praksu saznajnih terapija i terapija ponašanja. zahvaljujući sve većem broju naučnih studija koje ukazuju na njegovu efikasnost. Nemačkoj i Holandiji EMDR počinje da se uči na univerzitetu. lakanovski ili klajnovski psihoanalitičar može u EMDR-u naći dodatno delotvorno oruđe i još više sebi olakšati rad. Krajem XIX veka. Međutim. Videćemo u stvari.depresija. koji vrši selekciju preporuka tretmana za ESPT. Bio je to ogroman doprinos. Očigledno je da treba otkriti još dosta toga o adaptativnom sistemu tretiranja informacija i o raznim načinima da se pomogne njegov rad probavljanja. Sasvim suprotno. Danas je EMDR zvanično priznat kao efikasan tretman za ESPT od strane Američkog psihološkog društva. simp11 Svedočeći o toj prirodnoj simbiozi. Fransin Šapiro je juna 2002. frojdovski. anksioznost. u osmoj glavi.

Vrlo značajna lekcija iz te studije jeste da ne postoji samo ESPT i daje nužno istražiti protekle događaje koji su mogli da ostave osećajne tragove zbog kojih još uvek patimo. Zatim treba odstraniti najveći mogući broj ovih osećajnih tragova. Gledala me je pomalo zbunjeno: „Kako je mogao da kaže takve stvari. Prema mom iskustvu. fobije. šta sad vidi: „Telo normalne žene od trideset godina koja je rodila dvoje dece". Više od polovine njih razvilo je psihijatrijske sindrome od vremena udesa. Pitao sam je. Svakako. EMDR nije lek za sve. Od svih utvrđenih sindroma ESPT je bio najređi. Istraživanje provedeno u Australiji u jednoj hitnoj službi ilustruje mnoge posledice „malih" osećajnih šokova. ova tehnika lošije funkcioniše za simptome koji nemaju korene u povređujućim . banalne napade teskobe. Dok joj se to sećanje vraćalo. identifikovati ono stoje moglo kod pacijenta da izazove simptome koji ga i danas pogađaju. Na kraju godine su im dali da rese seriju psiholoških upitnika. a ne samo da njima upravljamo. čitav pristup pacijentu se menja. ili počeo da pije ili da se drogira. Upravo sa tom slikom same sebe u ogledalu. toliko je bila obuzeta slikom svoga tela daje na početku naše prve seanse bila uverena da bi samo posle generalne liposukcije mogla ponovo da se pogleda u ogledalu. Ovog puta se smešila: „Kakav gad. Kada imamo oruđe koje omogućuje da delujemo na uzroke simptoma. počeli smo prvu seriju očnih pokreta. taj tip! Ne mogu ni na slici da ga vidim!" rekla je smejući se. Vrlo brzo je ona tu sliku vezala za uspomenu na svog bivšeg muža koji ju je za vreme trudnoće ponižavao. bolničarka o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju. utoliko pre što su povrede „sa malim p" izuzetno česte i odgovorne za mnoge druge simptome osim ESPT-a. a nosila sam njegovo dete u trbuhu?" Zatražio sam od nje onda da misli na to i ponovo počne sa pokretima očiju. U svim oblicima depresije ili anksioznosti treba sistematski pokušati. bez drugih simptoma (12). Istraživači su jedne čitave godine pratili žrtve saobraćajnih udesa koji su prošli kroz ovu službu. od koje je škripala zubima. Veliki broj njih je čak dobio anoreksiju.tomi često potpuno iščezavaju i pojavljuje se nova ličnost. odvevši je ponovo pred sliku njenog golog tela u ogledalu. ona je iz sve snage plakala. i da to radimo vrlo brzo. bulimiju. hladan izraz. kao da je osećanje ostalo sačuvano nedirnuto u njenim grudima te poslednje tri godine. Zatim joj se na licu pojavio miran. Ana. Ljudi su najčešće imali proste depresije.

Tehnika je i dalje korisna. EMDR nije preporučljiv za depresije koje su čisto biološkog psihoze. . ovi duži ciklusi takođe prestavljaju jedan način pristupa osećajnom miru. niti za demencije. osećajni mozak nije samo podređen varijacijama srca i uticaju sna i snova. šizofreniju i druge.događajima iz prošlosti.12 EMDR postoji za razne prirodne metode koje direktno deluju na biološki ritam organizma. kao i sa ciklusima godišnjih doba. menstrualnog ciklusa koji je u vezi sa mesečevim menama. Kako ćemo sad videti. On je integrisan u okolinu čije sve ritmove deli: ritam sunca. Odista. ali rezultati nisu ni tako brzi ni tako impresivni. smene dana i noći.

ali i počinje da radi. Zabeležio je u svom dnevniku da im se izgleda dopalo svetio vatre. Blokirani na samom početku zime. posejao je u našim venama beznađe koje nam prožima duše. U tom periodu oni odista skoro da drhte zbog jačine svojih strasti i tokom . kada je u XIX veku njegova ekspedicija blokirana ledom. koji je pao nakon blještave beline prethodnih noći. On. Kuk u svom dnevniku piše: „Dani su se brzo skraćivali a noći postajale vidno duže. Heziod DOKTOR KUK (COOK) I ESKIMI Doktor Frederik Kuk je bio prekaljeni istraživač Dalekog severa. koja kao daje dolaskom proleća skidala okove sa eskimskih instinkata: „Strasti ovih ljudi su periodične.VII ENERGIJA SVETLOSTI: PODESITI SVOJ BIOLOŠKI SAT U zoru čovek polazi na put. Zato im je svakog dana organizovao višesatno sedenje pred velikom vatrom u logoru. Kuk je takođe zabeležio snažan efekat svetlosti. sparivali bi se odmah nakon sunčevog povratka. koje im je mnogo više pomoglo no njena toplina. Kuk i njegovi ljudi (u to vreme nije bilo žena u polarnim ekspedicijama) trebalo je da izdrže šezdeset i osam dana potpunog mraka. nije izgubio nadu da će umeti da izađe na kraj sa najtežim klimatskim uslovima. Taj obeshrabrujući veo tame. Kuk je primetio da su njegovi ljudi sve pesimističniji i apatičniji." Kako su sve više tonuli u zimske senke. Ono na šta nije računao jeste da izazov neće biti fizički već osećajan.

naše biološke funkcije i instinktivni apetiti podložni su uticaju koliko i njihovi. a ne promena temperature. beležila uticaj svetlosti i sunca na čovekova raspoloženja i instinkte. naročito. dakle. SVI TELESNI RITMOVI Paskal. hipotalamus upravlja lučenjem svih telesnih hormona. specijalistkinja za marketing. čak i želju za novinom i istraživanjem. raznovrsne i podložne prirodnim ritmovima.Toliko je očigledno da smo srećniji u proleće nego usred zime. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da svetlost. smešten u srcu osećajnog mozga. mnogo pre Kukovih opisa.) kontroliše sve instinktivne promene krajem zime. itd. veštačka svetlost pod kojom zimi funkcionišemo jeste pet do dvadeset puta slabija od prirodne svetlosti jednog tmurnog dana. Ali. a njen efekat se odmah prenosi na specijalizovanu grupu ćelija koja se zove hipotalamus. kao što su apetit za hranu ili za seks. Svetlost u mozak ulazi kroz oči. raspoloženju i energiji za akciju. Budući da otprilike četrdeset godina svakog meseca imaju ciklične promene lučenja hormona. metabolizmu masnoća i. Za životinje koje žive u prirodi. dužina dana i noći određuje čas kada ležu i kada ustaju. Pošto imamo iste limbičke strukture kao i druge životinje. delimično nas je oslobodilo kontrole koju prirodni ciklus svetlosti normalno nameće satima sna i budnosti. one znaju bolje no iko do koje mere su funkcije tela. Tako svetlost kontroliše većinu vitalnih instinkata. ciklusima sna. bez uticaja veštačkih izvora svetlosti. (ili izlaganje prolećnom polenu.nekoliko sedmica najveći deo vremena posvećuju tome da te strasti zadovolje!" Biblija je već. Ma kako bio sićušan. Svetlost direktno utiče na više bitnih funkcija osećajnog mozga. radi za veliku francusku firmu luksuznih proizvoda. (predstavlja jedva 1% mase mozga odrasle osobe). čak ih i kontroliše. da prosto zanemarujemo taj duboki uticaj svetlosti na poboljšanje našeg raspoloženja i energije. ovladavanje vatrom. libidu. regulisanju temperature. a zatim elektricitetom. menstrualnim ciklusima. Ona mora da bude u Aziji ili Americi bar . kao i emocije. Nemoguće je. To se ženama čini očiglednijim nego muškarcima. Naravno. potpuno zameniti uticaj sunca našim stolnim lampama. bilo da je reč o apetitu.

Ako jedne noći ne spavate. Temperatura tela. svi ti ritmovi su poredani jedni do drugih: temperatura i kortizol počinju ujutro. Nakon godinu dana. Normalno. Kada promenimo kretanje časovnika. primetila je.ono što fiziolozi pesnički nazivaju „pritiskom snova" . Čak i ako sutradan spavamo do . žele da se izraze u svoje vreme. penje se tokom aktivnog dana (do 18/19 sati). Smenjivanje dana i noći ne kontroliše samo ciklus sna. a smiruju se tokom spavanja. da rastu. To ju je u početku najviše privuklo ovom poslu. a naročito. između pet i osam sati ujutro osetićete „pritisak snova": vaš mozak će hteti da se „isključi". Ne samo da se ujutro budi veoma rano. Mnogi drugi biološki ritmovi to prate. kao što je kortizol. nekoliko sati pred uobičajeno buđenje. već i danima oseća u grudima hladnoću. To nije samo umor u smislu „nedostatka sna". ili slušajući o svojoj mački koju treba kod prijateljice da ostavi uvek kada putuje. i oni nužno ne prate signal dat preko perioda sna i budnosti. takođe sledi ritam od 24 sata.ima svoj ritam nezavisan od ritma sna! Sanjamo naročito u drugom delu noći. Lučenje raznih hormona. Ipak. putovanja sa zapada na istok. biološkim ritmovima treba više dana da uspostave između sebe odgovarajuću fazu. To je najopasniji period za onog ko prekoračuje svoje granice vozeći čitavu noć. kada legnemo u četiri ili pet ujutro. Cak i sklonost snovima . gledajući neku reklamu na televiziji (dovoljno je da se dete nasmeši majci pa da joj se grlo stegne). Isto se dešava. svaki od ovih ritmova funkcioniše prema vlastitom unutrašnjem „satu". a misli će postati neorganizovane i neuhvatljive. I stomačni sokovi i aktivnost probavnog trakta slede dnevni ritam. posle duge večeri tokom vikenda. Snovi. Ciklus snova je povezan sa spavanjem. stomak joj je naduven i potpuno je klonula kao samo tri dana pred početak menstruacije. koja je najniža ujutro. što objašnjava simptome poremećaja vremenskog rasporeda. sa buđenjem. glavni hormon stresa. već mozak pokušava da sanja. Odjednom su mnoge biološke funkcije poremećene. U stvari. Mišići će vam se iznenada opustiti i glava će vam iznenada pasti. probavne funkcije odgovaraju ritmu tri dnevna obroka. čak i ako spavamo od ponoći do osam ujutro u novoj vremenskoj zoni. ali slabije. a zatim ponovo pada.jednom mesečno. Takođe je primetila i da se. na primer. u XX veku fiziolozi su otkrili da putovanja avionom mogu taj uhodani poredak da poremete. to joj najviše smeta. lako zaplače. što odgovara vremenu od deset ujutro u Rijadu ili pet po podne u Sidneju.

kao i svi ljudi. čim se pojavi svetlost. 13 . to stoje vodio firmu moglo je biti stresno i nesigurno. na primer. Oni su više fizički nego psihički. teško buđenje. Naravno. „Bilo bi mi inače dosadno". ali sve je uvek bilo u poznatim granicama. Onog dana kada sam u svom kabinetu primio Freda bio sam zaprepašćen vidljivim odsustvom svakog psihološkog objašnjenja za simptome od kojih je patio već dve godine. Između novembra i marta. period sna neće biti u fazi sa drugim biološkim ritmovima tela. Njujork u Americi) ovi simptomi dobijaju dimenzije istinske depresije (2). stalna potreba za hlebom. Upoznao je u svom životu i uspone i padove. Mi smo kao osuđeni da ostatak dana živimo u nekoj magli i apatiji. gubitak motivacije za nove projekte. izvorom stimulacije". počinje noću. čokoladom. ako se to čini u uobičajeni sat. Kada je pravilno usmeren.podne. skoro jedna osoba od tri oseća promenu svoje energije i impulsa. bombonama. ni zadatkom koji je stajao pred njim. ponekad i lakoj depresiji. njegova kontrola lučenja hormona i neuroprenosnika izuzetno je precizna. prema tome da li su dani sve duži ili sve kraći.13 Dok se u jesen a zatim zimi dani skraćuju. što neki zovu „nedeljni bluz". dodao je. nekoliko minuta nakon što se ugase lampe. krompirom. kod skoro 10% ljudi koji žive ispod 40. Ove promene kao da su posledica fiziologije hibernacije: sve duže noći. lb lučenje se nastavlja čitavu noć. Međutim. Kao što se suncokreti okreću prema suncu i prate ga čitav dan. na nivou teškoća koje je smatrao „izazovom. Poslednji sati sna. To ipak nije čudno. pad energije i libida. pošto su pre plod promene biološkog ritma nego posledica osećajnog bola. Bio je elegantan i simpatičan i nimalo se nije ustezao da odgovara na vrlo lična pitanja koja sam mu postavio. hipotalamus je izuzetno osetljiv na svetlost. ali u njegovoj priči nisam našao ni najmanji trag nekog trajnog bola. Nikad se nije osetio slomljenim. On je biološki uređen tako da telo i mozak vodi u ritmu godišnjih doba. pašće u vreme kada kortizol već raste i nakon faze sna sa snovima. paralele (Madrid u Evropi. postoji način da sve unutarnje skazaljke podesimo. testeninom. Fred je imao Četrdeset godina i bio šef sasvim uspešnog preduzeća. a ujutro se prekida za nekoliko sekundi. hormona spavanja. Na primer. lučenje melalonina. ni okolnostima. usporene misli.

Fibromijalgija je jedna dosta loše tumačena bolest koja više simptoma depresije vezuje za umor i iscrpljujuće bolove u mišićima. kada je najmanje dnevne svetlosti. Umesto da se pacijenti brutalno izlože svetlosti od 10 000 luksa ujutro prilikom buđenja. Fred je sve već pokušao. ne verujući da će to ispasti toliko korisno. da uzima velike doze lekova protiv bolova. kao i dva različita antidepresiva čije sekundarne efekte nije podnosio. godine Nacionalni institut za mentalno zdravlje u Sjedinjenim Državama. Osobe koje napada osećaju se fizički bolesne i ne shvataju zašto ih lekar tera da konsultuju psihijatra ili psihoterapeuta.Fredje već konsultovao mnoge lekare zbog simptoma hroničnog i progresivnog umora. zamagljenih misli. Međutim. bilo je dovoljno da se prepuste buđenju simulacijom prirodnog svitanja . Sve je počelo sa jednom do dve sedmice poremećenog sna. . Hteo sam da prvi put pokušam sa lečenjem veštačkom simulacijom svitanja. i san mu je od toga postao još teži. Tokom poslednjih deset godina doktor Ričard Ej veri (Richard Avery) iz Sijatla (sa severa Sjedinjenih Država) uveo je nešto radikalno novo. pacijenti su se žalili da moraju sedeti trideset minuta ispred specijalne lampe svakog dana. Ali. kao i razne skandinavske laboratorije. suviše lakog i neredovnog sna. ono što sam mislio da uradim nije mu moglo škoditi. Ove studije su pokazale da trideset minuta dnevnog izlaganja vrlo jakom veštačkom svetlu (10 000 luksa). Kao ni moje kolege. Lekari se nje boje koliko i pacijenti pošto ona. jedan detalj iz njegove priče me je pogodio. uprkos lečenju i antidepresivima ograničenog dejstva. dijagnozirana je „fibromijalgija". istraživali su korisnost terapije svetlošću za depresije sezonskog tipa. Pokušao je sa psihoterapijom. Problemi sa snom su krenuli u novembru. i čak nije tražilo od njega da promeni svoje navike. leci simptome zimske depresije za otprilike dve nedelje. ni ja nisam znao odakle da počnem. Posetio je i alternativne i tradicionalne lekare. zbog svega je konačno morao da prede na pola radnog vremena. lako postaje hronična. koje bi mu uzelo vremena i izložilo ga neprijatnim sekundarnim efektima za jedan ne baš izvestan rezultat. Nisam želeo da Fredu predložim novo lečenje. Od 1980. Ipak. bola u leđima i ramenima. kad se ujutro nije osetio „opušteno" i kada se teško budio. Kako je ispoljavao klasične „bolne tačke" duž leđa.signalom koji mozak prima čak i zatvorenih očiju. tj. Bolovi su počeli tek kasnije. dvadeset puta jačem od normalne električne sijalice.

Od prvih zraka svetlosti. Naručio je preko interneta mali aparat i čim gaje dobio. vežite vaš budilnik za lampu uz krevet. počinje da prelazi na lak san. molite. Zvonjava budilnika prekida vaš mir i san. Ali. da ga. To se desilo jednom ili dvaput. vrlo su osetljive na taj signal. Kad se intenzitet svetlosti još malo poveća. hipotalamus dobija poruku kako je vreme da organizuje prelaz iz sna. Taj signal je vaš osećajni mozak naučio da prepozna tokom miliona godina evolucije. dok smo sklopljenih kapaka.SIMULIRANJE PRIRODNOG SVITANJA Sedam je ujutro i mrkla je noć. dobro. Izgleda daje mozak prijemčiviji na tu prirodnu metodu nego na nametanje jake. Polako. nenajavljene veštačke svetlosti (3). svoju je noćnu lampu uključio u crnu kutijicu programiranu da započne svitanje od šest i petnaest ujutro (radi sigurnosti je navio i budilnik na sedam sati). električna aktivnost mozga. i kad su vam zatvorene. Za one koje ta postepenost uznemirava postoje. koja karakteriše dubok san. Upola u snu. ali se vraćao snu još malo. Dan loše počinje. on simulira pojavu svetlosti vašeg novog dana. Odjednom se buđenje prirodno odvija. Za manje od sedmicu dana on je konstatovao razliku u svom načinu buđenja. Pri tom. a zatim sve brže. kako drugačije? Eh. ova preimućstva se ne ograničavaju na tretman depresije: više supružnika pacijenata koji su ovo iskusili indirektno je opisalo da su se osetili podstaknuti ovim utešnim buđenjima. Oči. Fred je sa entuzijazmom prihvatio da isproba simulaciju svitanja. shvatao je da je jutro. „Samo još pet minuta". aparati sa „zvonjavom upozorenja". jedva dižete ruku prema uljezu. Sutradan ujutro se probudio kada je svetlost njegove lampe postigla svoj maksimum.ućutkate. dok je još sanjao. delikatno. U jednoj studiji naspram pet ostvarenih u Sijatlu (a to je američki grad u kome pada najviše kiše) doktor Ejveri je pokazao da je simulacija svitanja znatno delotvornija u lečenju simptoma hibernacije povezanih sa sezonskom depresijom. koji je inače znak za buđenje svih vrsta životinja još od pradavnih vremena. Kreće jutarnje lučenje kortizola. ma kako bili slabi. Hoćete da se dignete u sedam sati? Od šest i petnaest aparat osvetljava sobu. u slučaju da signal svetlosti nije bio dovoljno delotvoran. a zatim na potpuno buđenje. Naš mozak i telo su se potpuno prilagodili tom znaku zore. pet minuta pre zvonjave budilnika. ne prekidajući san kome je vreme da se završi. pre no što je shvatio da su mu . Teških kapaka. a temperatura tela dostiže svoj dnevni uspon.

Nekoliko meseci kasnije kazao mi je daje stekao utisak kako ga vrat i ramena manje bole. i upravo zbog toga zvonjava budilnika često prekida san. Avaj." Jedan od najfascinantnijih aspekata simulacije svitanja bez sumnje je činjenica da to može biti blagotvorno za svakog od nas. U očima mu je bio plamičak. bilo da smo pod stresom ili ne. ali osećam se odmorniji. Prošlo je mnogo vremena otkad sam primetio do koje je mere neprijatno probuditi se pre no što se san sam od sebe završi: koliko se bolje osećamo kad se san završi prirodno. Veoma se dobro sećam šta nam je govorio: paradoksalno spavanje je u poslednjim satima noći. I raspoloženje mu se u skladu sa tim popravljalo. Ništa mi nije toliko pomoglo. Kao da mu se magla u glavi razilazila.odgovorio je. zar ne? -." Bilo je to pre dvadeset godina. kao stoje san sa snovima „paradoksalan" .postoje električna aktivnost mozga tokom ovog „sna" upravo ista kao i tokom buđenja. imam više koncentracije i energije kad se probudim. nažalost. uz sva sakupljena znanja o fiziologiji paradoksalnog spavanja. Ako je ijedna osoba na svetu umela da izbegne taj problem. Niko ne bi želeo tako nešto. „Bilo bi to dobro. Činjenica da je to potpuno prirodno je dodatna prednost. ali. i to me prati čitav. a ako bi neko takav napravio. Bile bi potrebne elektrode. bilo da smo depresivni ili ne. koji je upravljao laboratorijom fiziologije sna. jer ja teško podnosim lekove. ne znam ni za kakav aparat koji bi tako radio. gledao.telo i duh bili sve budniji i sve rede ponovo padali u san. Išao sam posle časova da ga pitam da li je moguće napraviti mašinu koja bi sprečila budilnik da zvoni ako san nije dovršen. Tu sam naučio fiziologiju sna. on je sam sebi očigledno postavljao isto pitanje. svaki dan. Ne razumem kako to funkcioniše. sa njegovim raznim fazama. Za manje od dve sedmice procenio je da ima više energije tokom dana i da može jasnije da misli. Najzad. prvi staž u psihijatriji imao sam na univerzitetu Stenford u Kaliforniji. to je sigurno bio on. Dok sam studirao medicinu. bilo je dovoljno otkriti da lije neko još uvek u toj fazi. bol nikada nije potpuno iščezao. Evo kako je u jednom e-mailu Fred svom proizvođaču simulatora svitanja opisao vlastito iskustvo: „Teško da mogu naći reci da vam opišem šta je ta svetlost za mene značila. bio je jedan od najvećih specijalista za to pitanje. Zarkone me je. žice. dok je telo potpuno opušteno. Vinsent Zarkone. smešeći se. kompjuter na noćnom stočiću. bilo bi komplikovano upotrebljavati ga svaki dan. i prosto zaustaviti zvonjenje budilnika dok iz te faze osoba ne izađe. .

kao i reakciju na antidepresive kod pacijenata koji su na njih otporni (7). Zašto se još uvek budimo na prodorni zvuk budilnika koji uzdrma sve naše biološke ritmove. Uprkos njihovoj neverovatnoj jednostavnosti i eleganciji. spokojno krenuti u svaki novi dan? Moguće je da ta tehnologija . metode čiji je efekat na depresiju i anksioznost potvrđen pre pet hiljada godina u kineskoj i tibetanskoj medicini. ona bi omogućila stabilizaciju menstrualnih ciklusa (4). izuzetno mnogo se može naučiti iz njihove neobjašnjive delotvornosti.Danas simulacija svitanja izgleda tako očigledno rešenje tog problema da se pitamo zašto niko na to nije pre pomislio.utiče na mnogo više simptoma nego što su sezonske varijacije raspoloženja ili teških buđenja. mogla bi postati isto tako neophodna za našu egzistenciju kao jutarnja kafa. Ipak.skoro prozirna jer ništa ne menja u našim životnim navikama . ako je moguće. prema prirodnim zakonima evolucije. izlaganjem jakoj svetlosti ujutro nakon buđenja. poboljšala kvalitet sna (6). Terapija svetlošću se već dokazala u mnogo drugačijim oblastima nego što je zimska depresija. uključujući i ritmove osećajnog mozga. Svakako. ovi sistemi delovanja na osećajnu ravnotežu tek počinju da se priznaju u zapadnjačkoj medicini. Ali. Nijedan od tih uslova još nije proučavan uz simulator svitanja. mnogo težim. postoje i drugi načini da se utiče na razmenu energije između tela i mozga. Svetlost može podstaći sve naše biološke ritmove. samo tradicionalnim metodama. ako bi se simulacija svitanja pokazala tako efikasnom u ovim različitim oblastima. Prema izvesnim ispitivanjima. . smanjenje apetita za škrobom i za viškom hrane od kojih neke osobe pate zimi (5).

Tu sam posetio Institut tibetanske medicine i slušao jednog praktičara koji je govorio o depresiji i anksioznosti. gledao sam zapanjeno ženu sa trbuhom široko otvorenim kako mirno priča sa hirurgom dok su joj iz creva izvlačili cistu veliku kao dinja. Jedan od mojih tadašnjih profesora se vratio iz Narodne Kine. Bio je pročitao knjigu Francuza Sulije d Morana (Soulie de Morant). čim je film završen i svetlost upaljena. kao i od nepreglednog područja zapadne medicine koju je još trebalo savladati. ispod Himalaja. sve do dana kada sam se našao u Indiji. Nikad više za petnaest godina nisam pomislio na taj film. u Daramsali (Dharamsala). Bilo je to 1980. Sa dvesta drugova. prvu koja je Zapad upoznala sa akupunkturom (1). svi smo poželeli da zaboravimo ono što smo upravo videli. Snimio je jedan Super 8 film za vreme hirurške operacije u pekinškoj bolnici. Uvek se iznenadite kada . Zapadnjaci. dok sam još studirao medicinu u Parizu. Možda je to u Kini bilo moguće.. gde se smestila tibetanska vlada u izgnanstvu. Očigledno.VIII KONTROLA ČIJA: AKUPUNKTURA DIREKTNO UPRAVLJA OSEĆAJNIM MOZGOM PROPUŠTENI SUSRETI Susret sa akupunkturom sam najpre propustio. i odlučio da se na izvoru upozna sa njom. kao što se može dogoditi dvoma prijateljima kojima je suđeno da se vole a koji to odmah ne shvate. „Vi. ali kod nas. u prepunom amfiteatru. Suviše daleko. Bilo je to vrlo daleko od onog što smo naučili.. suviše ezoterično. Ipak. imate obrnutu ideju o osećajnim problemima. pre mog polaska u Severnu Ameriku. Za anesteziju je poslužilo nekoliko vrlo tankih igala postavljenih na površini kože. mi ništa slično dotad nismo videli.

Imala je dosta ozbiljnu depresiju. nešto kasnije. kao da je reč o fizičkim manifestacijama jednog mentalnog problema. pitao sam je kako se oseća i da li joj je bolje. koja se bavi akupunkturom. stavljala po nekoliko igala u redovnim seansama tokom četiri sedmice. osećanje krivice i odsustvo zadovoljstva pre su mentalne manifestacije jednog fizičkog problema. Govorio mije o meditaciji. on je u mom sećanju ostavio traga. regulativnu „energiju" koja se podrazumeva pod tim i koja bi se u isti mah ticala i fizičkog i mentalnog. kad je podsetio na trajanje tretmana. to nije nijedno ni drugo. tj. Ali. Gledala me je smešeći se.U stvari. Uz to. niti da zamišljam. Govorite o umoru. U depresiji je ovaj efekat toliko važan da je potrebno imati skoro tri klinička ispitivanja koja porede antidepresiv sa placebom. Osećajni i fizički simptomi su dva aspekta jedne ravnoteže koja se podrazumeva pri cirkulaciji ener-gije.. moj sagovornik je nastavio: „Postoje tri načina da se utiče na Ci: meditacija. ali je odbila antidepresive koje sam joj predložio. nepravilnim otkucajima srca. gubitku ili dobijanju u težini. Ali. sigurno bih to „ozdravljenje" protumačio kao placebo efekat. najzad mi je kazala da joj je jedna žena. na nežan način.5' Tu smo se razišli. ne znajući da li sa mnom može otvoreno da razgovara ili ne. uz uverljivu tehničku opremu kao što su igle za akupunkturu. Mi često lečimo ono što vi nazivate depresijom akupunkturom. Za nas nema razlike između te dve stvari. naročito ako nisam mogao daje merim. tako daje sad u punoj formi." Sad sam ga slušao samo jednim uvom." Odista. koja je obnavlja. To vrlo dobro funkcioniše pod uslovom da se pacijenti dovoljno dugo lece. On je nastavio: . Da nisam razgovarao sa tibetanskim lekarem u Daramsali. Treći je bio u Pitsburgu. ali koja deluju jer se njima stalno bavimo. najneposrednije. da bijedno od njih pokazalo koji . nikada nisam na taj način mislio. Za nas je to obrnuto: tuga.konstatujete ono što nazivate depresijom ili anksioznošću. Bio je to moj drugi propušteni susret. Kako smo ipak imali dobar kontakt. Oduvek stamen u kartezijanskoj tradiciji koja uspostavlja vrlo jasnu razliku između „mentalnog" i „fizičkog". stresom sa njegovim fizičkim problemima. gubitak poverenja u sebe. biljkama i iglama: više nismo bili na istoj talasnoj dužini. u Čiju. još uvek nisam bio spreman da govorim o Čiju. reakcija pacijenata na lečenja po sebi nedelotvorna. odmah sam pomislio da bi to mogao biti jedan „placebo" efekat. Jedne subote po podne sreo sam na ulici pacijentkinju koju sam samo jednom video na konsultaciji u bolnici. akupunktura. hranjenje i lekovito bilje i. To je bilo isto toliko prihvatljivo kao zapadnjačka vizija depresije.

No. otkrio sam daje 1978. objavila da je došla do sličnih zaključaka još više šireći polje indikacija. .ali nijedan. REČ NAUKE Sa pet hiljada godina potvrđene istorije. eliksiri od zmija ili kornjačine ljušture . počeo je u medicinskim krugovima da kruži izveštaj Američkog nacionalnog zdravstvenog instituta koji je zaključio daje akupunktura delotvorna bar pod izvesnim okolnostima: prilikom bolova nakon hirurške operacije ili za vreme trudnoće ili hemoterapije. Ono što sam naučio još uvek me zbunjuje opsegom svojih posledica na prirodu tela i mozga. ali i probavni problemi.je lek bolji (2). Uz to.nedelotvorne ili otrovne biljke. priznajem. Kada sam počeo ozbiljno da se interesujem za akupunkturu. ako je bilo reci o efektu autosugestije.14 Dakle. anksioznost i nesanica. kao što su depresija. Svetska zdravstvena organizacija objavila jedan izveštaj koji ju je oficijelno priznao kao delotvornu i prihvaćenu medicinsku praksu. ni taj drugi ne oseća bol. i bol u leđima (3). Saznao sam i nešto još ubedljivije: kada se malo tečnosti sa mozgom zeca koji je pod „anestezijom" ubaci drugom zecu. Nakon toga sam otkrio da su. da se obavestim o toj čudnoj praksi. u najmanju ruku. blokirati osećaj bola (4). koliko mi je poznato. na primer. što je jedan drugačiji način lečenja od onog kojim sam vladao bio korisniji. uključujući. zavisnost 14 Rečje o cefalo-kičmenoj tečnosti. akupunktura je verovatno najstarija medicinska tehnika koja se na našoj planeti kontinuirano praktikuje. pomalo uvređen. akupunktura potiče lučenje supstanci u mozgu koje mogu. izvan svakog placebo efekta. i zečevi bili na to osetljivi kao i ljudi! Više iskustava jasno su pokazala da jedan zec može biti „anesteziran" stimulacijom tačaka na šapi koje odgovaraju onima što blokiraju bol kod čoveka. u međunarodnoj naučnoj literaturi ima istraživanja koja potvrđuju efikasnost akupunkture za mnoštvo problema. razgovor iz Daramsale mi je odmah pao na pamet te sam odlučio. Najzad. Britanska medicinska asocijacija je 2000. dokazano je da. Za pedeset je vekova veliki broj melema ugledao svetlost dana . nije opstajao u tekućoj medicinskoj praksi toliko dugo.

Kako je ta žena u svom šamanskom dekoru mogla da ga identifikuje prosto prstima? . ali. a ja nisam poznavao nijednog kardiologa koji bi ga mogao osetiti preko pulsa! To bih smatrao blefom da mi nije pre petnaest godina kolega kardiolog." Kristina bi vas naterala da ispričate svoju priču. znajte da je to beznačajno. koja se kupala u svetlosti po čitav dan. da li sam energičniji ujutro ili uveče. ali je praktikovala akupunkturu već dvadeset i pet godina. sa obe strane u isti mah. ta informacija mije bila dovoljna da i sam poželim da se lično pozabavim akupunkturom. samo sto za masažu pokriven indijanskom ponjavom crvene. Slušao me dobrih pet minuta i na kraju kazao: „Imate mali šum na srcu." Otada nisam ni pomislio na to. ženska neplodnost (sa dvostrukim povećanjem uspešnosti veštačkih osemenjivanja). Po mom mišljenju niko ga neće ni čuti. Postavila mije čudna pitanja. uz uspešnost od 80%. Nekoliko puta su mi pričali o jednoj neobičnoj ženi. Posle nekoliko minuta mi je kazala: „Vi sigurno znate da imate šum na srcu? To nije ozbiljno. Pitala me je. Ona je moju pacijentkinju savetovala da to učini. vratiti fetus u majčin stomak kada je posredi nepravilan položaj ploda! LIČNI SUSRET Nakon toga su preduzeta još zanimljivija istraživanja (pogledaj malo dalje). da li više volim sirovu ili kuvanu hranu. a u časopisu Američke Medicinske asocijacije je objavljena i studija koja pokazuje da je moguće. ružičaste i ljubičaste boje. Na zidu vas je čekao natpis: „Bolest je avantura. rekao upravo isto to. Nije bilo pisaćeg stola. i učinilo mi se logičnim da krenem od nje. stoje ovoj koristilo. i ne smeta vam. Zatim mi je dugo merila puls.od duvana ili heroina. praveći beleške za to vreme. koja je lečila osećajne probleme takozvanom akupunkturom „pet elemenata". Već ga dugo imate." Teško je i stetoskopom čuti mali šum na srcu. Akupunktura vam daje mačeve. ali vi treba da se borite. na primer. Kristina nije bila lekar. koga sam konsultovao zbog jednog drugog problema. zatvarajući oči da se koncentriše. ali ako vam jednog dana kažu da postoji. izvesnoj Kristini. Dve platnene fotelje stajale su jedna uz drugu pored malog niskog stola. da li bolje podnosim vruće ili hladno. Njen kabinet je bila jedna bela soba na mansardi njene kuće na selu.

osetio sam brz iznenadni pritisak dole.. osetio kao neku laku električnu struju. To pokušavam da ispravim. Govorila je: „Evo. Zadovoljna sam.Zatim je zatražila da se ispružim. a evo kako su se u mom telu precizno javljali.. privučen iglom. najavila mi je. Kazala sam vam da vašem bubregu nedostaje 'jin'. Uostalom.jin" u bubrezima i da imam „suviše Čija" u jetri. želeo sam da uradim mnogo stvari. Da li meditirate? To obnavlja čoveka. nakon pola sekunde osetio sam kako je elektricitet „pronašao" iglu. Kristina je ponovo uzela moj puls: . kao kad munja nađe grom. izađem na večeru. Ne bavite se dovoljno sobom. niti krvnog suda. Čudno." Bio sam fasciniran ovim „meridijanima". ništa nisam osećao dok ih je ona odsecnim pokretima prstiju ubadala pod kožu." Zatim mi je preporučila da promenim način ishrane i da uzimam neko lekovito bilje . praktično go. nakon toga. pomera. rukama i ručnim zglobovima. Čak ni kao ubod komarca.'Jin' vaših bubrega se podigao kao što je bilo predviđeno. Tačke koje je ona izabrala nalazile su se naročito na mojim stopalima i cevanicama. Ona je to zvala osećajem „Dai Či" objašnjavajući mi daje to za nju značilo daje tačka pronađena. „Da". Dakle. „Vi osećate da se Či. ja sam na meridijanu bubrega. Objašnjavajući mi sve vreme da sam morfološki tip i ličnost više Jang". Na kraju seanse sam imao utisak da sam pun nove energije. . Suviše se bavite aktivnostima. da zovem prijatelje. na sto za masažu. Oni ne idu putem nijednog nerva. Prirodno. u leđima. ona je malom vlažnom maramicom natopljenom alkoholom obrisala razne „tačke" koje su stimulacijom iglama trebalo da omoguće „ponovno uspostavljanje ravnoteže i odnosa medu mojim organima". Nekoliko minuta i nekoliko desetina igala kasnije počeo sam da osećam kako mi se neki mir i opuštenost razlivaju po čitavom telu: otprilike kao blaženo stanje koje osećamo nakon intenzivnog telesnog napora.upravo isto ono što je moj tibetanski kolega radio sa svojim pacijentima u Daramsali. negde u dubini. bez ikakvog odnosa sa jetrom ili bubrezima. Treba češće da se opuštate. linijama duž tela opisanim dve i po hiljade godina ranije.. ali da mi nedostaje . ali kao da ih je Kristina osetila pre mene." Dok mi je jednu iglu ubadala u nogu. plašio sam se igala budući iznenađen što su tanke skoro kao vlas kose. tu smo!" I zaista. Ništa. dok ih je malo okretala. znate. Samo sam. nijednog poznatog limfnog kanala.

Sve je bilo u redu. posebno tip . ali je bilo dovoljno jasno da može ući u statističke testove. Ova dva dominantna tipa se određuju polazeći od preferenci svake osobe prema toplom ili hladnom. čak. slike su značajnije aktivirale vidno polje.AKUPUNKTURA I MOZAK Istinski početak naučnog istraživanja akupunkture datira nekoliko godina kasnije. te je otud važno to pripremiti unapred. U starim tekstovima je napisano da stimulacija određenih akupunkturnih tačaka može imati. prema kojoj stimulacija nožnog prsta akupunktumom iglom poboljšava vid.jin" i tip . hteo je da testira teoriju staru dve i po hiljade godina. kada se iglom radilo na tradicionalan način. nekim periodima dana. Ali. zamolio praktičara da odredi tip . Na iznenađenje čitave ekipe. Jedna od najčudnijih ideja u tradicionalnoj kineskoj i tibetanskoj medicini jeste ideja da postoje razni „morfopsihološki tipovi". Kod svih je subjekata treptanje ploče izazvalo znatno povećanje delatnosti ove oblasti mozga. njihovom fizičkom izgledu i. koji ne odgovara nikakvom meridijanu. nekim namirnicama. puštajući je da se brzo uvuče među prste. ili njihovi „gosti" (6). Doktor Čo (Cho). Čo je. Vidno polje se nije aktiviralo. obliku njihovih nožnih listova.jang". istraživač u oblasti neurologije koreanskog porekla. Stvarno. upravo obrnute efekte kod bolesnika. Da bi se potvrdilo da nije reč o halucinaciji istraživača ili ispitivanih subjekata. Zatim je zatražio od jednog iskusnog praktičara akupunkture da stimuliše tačku koja se u starim kineskim priručnicima zove „mehur 67". koja je nestajala kada bi podražaj prestao. Stavio je u skener deset zdravih osoba i počeo da testira svoj aparat žmirkajući pred njihovim očima crnim i belim poljima šahovske ploče (najjači podražaj vidnog sistema za koji se zna). časopisu u kome mogu da objavljuju samo članovi američke Akademije nauka. aktiviranje nije bilo tako jako kao sa šahovskom pločom. doktor Čo je zatim stimulisao tačku na velikom prstu. objavljivanjem jednog članka u vrlo selektivnom Proceedings of the National Academy of Sciences (Zaključci nacionalne Akademije nauka). dakle. nalazi se na spoljnoj strani malog nožnog prsta i pretpostavlja se da poboljšava vid. u zavisnosti od pacijenta. opit se tu nije morao završiti. vizuelni korteks smešten sasvim pozadi u mozgu. slike su pokazale aktiviranje istog dela mozga: vizuelnog korteksa! Svakako.

Krajem lečenja prvo je ponovo počeo da spava. jin" i kod subjekta tipa „jang". kako je on izjavio. i to se činilo skoro neverovatno. Subjekti „jin" isto su odgovarali kada im se stimulisala tačka „mehur 67": aktiviranje sa stimulacijom. Imao je utisak da je lakši i malo sigurniji. i najzad mu se vratilo samopouzdanje. Moguće je da je najzad imao pozitivan efekat. nikada nije prestao da uzima lek koji mu je lekar prepisao. na istoj akupunktumoj tački reagovati na suprotan način.svakog subjekta opita. naravno. Razlika jin/jang ne odgovara ničemu stoje poznato u modernoj fiziologiji. Posmatrao je efekte stimulacije tačke „mehur 67" na malom nožnom prstu kod subjekta tipa . Za Pola akupunktura nije bila teorijsko pitanje. subjekti „jang" ispoljavali su suprotan efekat! Stimulacija iglom uslovila je „dezaktiviranje" vizuelnog korteksa. On je patio od depresije godinama. zatim mu se vratila energija koja je bila iščezla pre dve godine. poput mene pre dvadeset i pet godina. jedan nakon drugog. To je tako neočekivan rezultat da je većina zapadnih naučnika. povratak na normalu sa prestankom manipulacije. više volela da na to ne misli. želja da bude sa ženom i ćerkama. Ipak. moguće je takođe da . koje su razne kineske studije smatrale delotvornim za depresiju (7). da će mozak na istu stimulaciju. njegovi simptomi su izgleda odgovorili na isti način i istom brzinom na akupunkturu kao i na antidepresive sa kojima su bili upoređeni. Tomas mu je predložio da tradicionalnim tačkama protiv bola u leđima doda stimulaciju dve tačke na lobanji. praktičara akupunkture pri univerzitetskom Centru za komplementarnu medicinu. Kako piše u kineskim studijama. Pol. a najzad mu se i grlo oslobodilo. Naprotiv. istom iglom. kao i želja da ponovo počne da radi. Ona je ipak bila sposobna da predvidi. iako mu je još uvek grlo bilo stegnuto. kao što naznačuju stari kineski tekstovi. Zatim je proverio da li su dve grupe jednako reagovale kad im je pred očima treptala šahovska ploča: aktiviranjem vizuelnog kortek-sa i dezaktiviranjem sa prestankom stimulacije. Prirodno. a njen zastoj povratak na normalu. osećaj koji je oduvek vezivao za svoje periode depresije. Na sredini prve seanse Pol je izjavio da je osetio kako se razilazi „sloj magle koja ga je sprečavala da misli". činjenica da su se prvi znaci olakšanja pojavili od prve seanse akupunkturom sugeriše da su igle bile te koje su pokrenule njegov oporavak. i uzimao klasični antidepresiv više meseci bez rezultata. Došao je zbog bola u leđima kod Tomasa. Zbog jednonedeljne seanse tokom nekoliko sedmica drugi slojevi su se razišli.

koju stari kineski priručnici nazivaju „debelim crevom 4". Praktičari akupunkture. jedne druge pacijentkinje Tomasa koji je radio u našem centru komplementarne medicine. Ipak. Izgleda. između malog prsta i kažiprsta . kao u EMDR -u. Ovu su tačku. Više kontrolisanih proučavanja dokumentuju koristi od akupunkture za kontrolu postoperativnog bola. Reston je morao hitno da operiše zapaljeno slepo crevo. jedna seansa akupunkture dnevno prvih dana nakon operacije omogućuje da se doza narkotika svede na trećinu uobičajene mere. Retke zapadne studije su im naklonjene. te da se znatno smanje sekundarni efekti Najpoznatiji primer ove upotrebe je dao poznati kroničar Njujork tajmsa Džems Reston (James Reston). posle operacije. Doktor Hui (Hui) je. savršeno znaju daje njihova umetnost posebno korisna za oslobađanje od stresa. i jedino je morfij. kada se kožom služimo više nego pokretima očiju. anksioznosti i depresije. Prosečno.koja se nalazi na šaci. Prateći Niksona u Peking. Reč je o mladoj ženi od dvadeset i osam godina. Međutim. koji je sama sebi dozirala. najviše upotrebljavali praktičari akupunkture u svetu. najupečatljiviji slučaj bio Karolinin. u vezi s tim. da podražaj površine kože. Na Harvardu je upravo objavljeno objašnjenje jednog od ovih mehanizama akcije. uz pomoć ekipe Opšte bolnice Masačusets. Za mene je. Posle operacije. tada prvi put posetivši Kinu. njena primena je još uvek vrlo ograničena. mogao da joj olakša bol. operisanoj od vrlo teškog oblika raka stomaka. jednog od najvećih centara funkcionalne cerebralne zbirke slika na svetu. može sasvim neposredno da „govori" osećajnom mozgu i da na njega deluje (9). potpuno „zapadnjačke". bilo da su Zapadnjaci ili Azijati. Međutim. Ona je poznata po tome što kontroliše bol i teskobu. koja mu je spasla život. mnogo gaje boleo trbuh i imao 15 . jednu od najstarijih. omogućila da se stimulišu mehanizmi samoozdravljenja osećajnog mozga. pokazao kako se osećajni mozak može direktno kontrolisati akupunkturom. bez sumnje zato što se.očigledno je pokazao funkcionisanje parcijalne anestezije tokova bola i straha (vidi sliku 5 iz sveske fotografija). ona je taj lek teško podnosila. uz učinak antidepresiva. kao i za EMDR. imala je strašne bolove. ne shvataju sasvim njeni mehanizmi akcije. na Zapadu se ove prakse najmanje cene i najmanje proučavaju. Sutradan.su se dva načina lečenja uzajamno upotpunila i da je akupunktura. dakle. U bolnici Univerziteta Jel je potvrđeno da akupunktura kontroliše anksioznost pacijenata pre operacije umesto anksiolitika (8). Stimulišući samo jednu tačku .

cevanici i trbuhu.jer ju je sprečavao da jasno misli i ponekad kod nje izazivao vrlo teške košmare. pomažu usaglašenost srčanog ritma i. Posledice ove ravnoteže na sve telesne organe su dobro utvrđene. „kočnice" za fiziologiju. Zahvaljujući toj studiji. ali umesto toga samo su mu preporučili dve igle. navode takođe na zaključak da akupunktura stimuliše lučenje endorfina. Circulation. Iznenađenje je bilo još veće kada su nekoliko sati kasnije bolovi sasvim prestali.11). One. bez ijednog sekundarnog efekta tipičnog za lekove protiv bolova (10. „koji ubrzava". ona skoro da više nije uzimala morfij (samo. i koji deluju kao morfij ili heroin. itd. Zatražio je narkotike da ublaži bol. prema belešci bolničarki. već od sutra. One povećavaju aktivnost parasimpatikusa. tri male doze za 24 sata). American Journal ofCardiology. kao i kod ovisnika od heroina u periodu odvikavanja. osetila se jačom i odlučnijom no ikada da se suoči sa svojom bolešću i da se ne prepusti pesimizmu lekara. Teskoba se izgleda izgubila istovremeno kada i bol. Prilikom jednog proučavanja pomislili smo da bi Tomas u tom trenutku mogao pokušati daje neguje. sve do danas. na štetu aktivnosti simpatičkog sistema. je nadimanja. njihov značaj za osećajnu lagodnost. zdravlje. nije potrebno biti lekar da biste je praktikovall . Kao što smo videli u prethodnim poglavljima. Ipak. jednu u ruku. Dva dana kasnije je izjavila da više skoro ne oseća bol. na opštiji način. Postoji i treći mehanizam delovanja koji istraživači počinju da primećuju: jedna seansa akupunkture ima direktan uticaj na ravnotežu između dve grane autonomnog nervnog sistema. drugu u kolenicu. malih molekula koje proizvodi mozak. bolje shvatamo tako impresivne rezultate kao što su oni koje je Karolina doživela.15 Harvardska studija pokazuje da su akupunkturne igle stvarno sposobne da blokiraju područja osećajnog mozga koja su odgovorna za iskustvo bola i teskobe. gde. usporavanje starosti i sprečavanje iznenadne smrti već je zabeležen u tako poznatim časopisima kao što su Lancet. To gaje toliko začudilo da je po povratku u Njujork napisao veliki članak u Njujork tajmsu pod naslovom: „Dopustite mi da vam opišem kako sam operisan u Pekingu. Proučavanja kod zečeva koji više ne osećaju bol. " Tim je člankom Reston akupunkturi otvorio vrata u Americi. U početku je Karolina bila toliko obuzeta svojim bolom da je jedva primetila tri tanke igle koje joj je Tomas 45 minuta držao u ruci. omogućuju da se sistem vrati u ravnotežu. koje je jedva osetio. dakle.

na njega može uticati meditacijom. a sada i akupunkturom. čija mudrost postaje sve očiglednija Zapadnjacima. Tu se nalazimo u oblasti koju su savremeni psihijatri i psihoterapeuti skoro potpuno ostavili po strani.Da li ta fiziološka ravnoteža odgovara ravnoteži „vitalne energije". zemljouz je izgleda stvoren između velikih medicinskih tradicija Zapada i Dalekog istoka. Za praktičare te medicine. Akupunktura je samo jedan od tri stuba tradicionalne kineske medicine. kontrola fiziologije mentalnim stavom -. ishrana. Iz tih mnogostrukih veza bez sumnje će se roditi nova fiziologija koju neki. Sada znamo da se. Čiju. strepnje i depresije ishranom.bilo daje reč o meditaciji ili vežbama srčane koherencije. To su tri metode jačanja Čija na kojima insistiraju kineska i tibetanska medicina. To su otkrića koja se smesta mogu iskoristiti. Poput novog „prelaza Sever-Zapad" preko Beringovog tesnaca. namirnicima kojima ga hranimo. o kojima smo već govorili . ravnoteže autonomnog nervnog sistema i „proti-canja vitalne energije" o kojoj su Stari govorili. a ravnoteža autonomng nervnog sistema je svakako jedan od aspekata te funkcije. izgleda se utvrđuje odnos između mozga. Zahvaljujući funkcionalnim slikama i napretku molekularne biologije. kako smo videli u poglavlju 3. molekula osećanja kao što su endorfini. ishranom. što ćemo videti u sledećem delu. Ipak. kao Kendis Pert (Candice Pert). Dva druga su. nema nikakvog smisla upotrebljavati akupunkturu ili negovati svoju mentalnu i fiziološku ravnotežu a ne posvetiti posebnu pažnju sastojcima koji stalno obnavljaju naše telo. Početkom XXI veka smo svedoci razmene kakva nikad nije postojala između medicinskih i naučnih kultura čitavog sveta. profesor fiziologije i biofizike univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu. tj. o kome govore tekstovi stari dve i po hiljade godina? Bez sumnje se funkcija Čija ne može svesti na samo jedan zadatak. . sjedne strane. nazivaju fiziologijom „sjedinjenog sistema telo-mozak" (12).a sa druge strane. mnogo se saznalo o kontroli stresa.

koje je toliko volela sa prvom bebom. Malo se interesovala za Pola. postoje sve u braku išlo kako treba i pošto je Zakov restoran imao sve više uspeha. ni on ni Patricija nisu mogli da shvate tu iznenadnu tugu. Bila je čak sumorna. Ali. Godina dana koju su proveli sa prvim detetom bila je puna malih svakodnevnih trenutaka sreće. želela je daje ostave samu. Ove su masne kiseline. utoliko više zbunjujući što je zamenio sreću koja obično prati rođenje novog bića. Poput ostalih mladih mama. Detetov otac Žak bio je vrlo srećan i ponosan. masnih kiselina omega3. bila posebno niska. ali ih to stvarno nije utešilo. Žak je bio iznenađen: Patricija uopšte nije izgledala srećna. Pre deset godina Patriciji su se bile otvorile potpuno nove perspektive: stanovala je u Njujorku. kao uostalom i u Francuskoj i Nemačkoj (1). tačno godinu dana nakon prvog. . koje telo ne može da stvara. i žarko su želeli tog malog Pola koji je trebalo da upotpuni njihovu mladu porodicu. Lekari su pokušali da ih ohrabre govoreći o „promeni u hormonima" koja prati trudnoću a naročito porođaj. Patricija je imala simptom . sada izgledalo kao pravi kuluk. Postoje beba bila divna.IX REVOLUCIJA OMEGE-3: KAKO NAHRANITI OSEĆAJNI MOZAK TUŽNO ROĐENJE Patricija je imala trideset godina kada je rodila drugog sina. jedne od deset. Čak joj je i dojenje. toliko bitne za sastav i ravnotežu mozga da ih fetus apsorbuje pre svega preko placente. gradu u kome je svakodnevna potrošnja jedne od namirnica neophodnih za mozak..baby blues" (potištenost koja ponekad prati porođaj). lako se nervirala i ponekad plakala bez razloga.

i ako je u međuvremenu ženina ishrana i dalje bez dovoljno ribe i morskih plodova. dramatično padaju tokom poslednjih sedmica trudnoće. napravljene od onoga što jedemo danas.delovi moždanih ćelija su fluidniji.one koje su. gubitak omege-3 posle druge trudnoće je toliki da rizik od depresije za majku postaje vrlo veliki (2). Prema časopisu Lancet. One su osnovni sastojci membrana nervnih ćelija. omega-3 i dalje prvenstveno ide detetu putem majčinog mleka. Da su se Žak i Patricija nastanili u Aziji a ne u Americi.. kao stoje bio slučaj sa Patricijom. više ne savlađuju nove zadatke i ponašaju se panično u stresnim situacijama (na primer. m mm Ponašanje laboratorijskih pacova. Francuskoj ili Sjedinjenim Državama. Sutrašnje ćelije su. Kao i ćelije svih drugih organa. naročito ako je reč o masnim kiselinama omega-3 (4). Pojava simptoma . naprotiv. čvrste u okolnoj temperaturi -. finiji i komunikacija među njima je stabilnija. i ne mogu se objasniti prostom navikom Azijata da kriju svoje simptome depresije (3). Neophodno je razumeti zašto.tečne u okolnoj temperaturi . Ako drugi porođaj sledi brzo posle prvog. dakle. Ono što jedemo neposredno ulazi u ove membrane i čini njihovu potku. već slabe u našem zapadnom društvu. Možda je još teže to što ishrana siromašna u . koristimo „poluzasićene" masnoće . njihov „omotač".baby blues" u Japanu. ULJE KOJE POKREĆE MOZAK Mozak je deo tela.njihova tvrdoća se odražava na tvrdoću ćelija mozga. Ako. ako treba da se izvuku iz neke posude našavši dasku za spas) (5). Dve trećine mozga čine masne kiseline. kao puter ili životinjska mast. ona možda svoj drugi porođaj ne bi tako doživela.Zato majčine rezerve. preko kojeg se obavlja komunikacija između svih nervnih ćelija u svim oblastima mozga i tela. Nakon rođenja deteta. Ako trošimo posebno „zasićene" masti . te brojke odgovaraju razlici između ovih zemalja u pogledu potrošnje riba i morskih plodova. Singapuru ili Maleziji je tri do dvadeset puta manja nego u Nemačkoj. ćelije mozga neprestano obnavljaju svoje sastojke. čiji su oni glavni sastojak. čijoj smo ishrani oduzeli omegu-3. za nekoliko sedmica se u potpunosti menja: oni postaju anksiozni. koji su glavni izvor ovih masnih kiselina.

Imao je utisak da nije kompetentan i Reč je. neuroprenosniku odgovornom za osećaj snage i dobrog raspoloženja koje stvaraju amfetamin i kokain. kao.povećava. koji dnevno troše do 16 grama ribljeg ulja . objavljena u Journal ofthe American Medical Association. bolji kvalitet afektivnog odnosa kod dece koja doje dugo. značaj omege-3 se ne zaustavlja na trudnoći.i tako dobila veću količinu omege-3 u ishrani . ekipa francuskih istraživača pokazala je da režim bogat omegom-3 . njegovo ponašanje je postajalo sve čudnije. 16 . Za trideset pet godina nikada nije imao problema sa zdravljem. tvrdi da žene koje uzimaju više omege-3 u svakodnevnoj ishrani tokom trudnoće rađaju decu optimalne težine. dvadeset do trideset godina kasnije17 (10). Ali. pod izgovorom daje suviše zauzet. Suprotno tome. beleži da su deca koja su bila dojena bar devet meseci nakon rođenja . budući da je. Jedna druga danska studija. na dugu stazu. zatvorio bi vrata i izbegavao ljude. On koji je obično imao toliko energije 1 upravljao je biohemijskom laboratorijom jedne velike multinacionalne farmaceutske firme . vrlo teško padali. kada nije mogao da ih izbegne. pre svega.kao kod Eskima. Cak je od svoje pomoćnice zatražio da odloži više važnih sastanaka. proizvodnju neurotransmitera energije i dobrog raspoloženja u osećajnom mozgu (8).osećao se umornim i bezvoljnim. Ipak većina istraživača se slažu u tome daje vrlo značajno unošenje omege-3 za razvoj novorodenčetovog mozga. moguće je da drugi faktori budu uzrok razlike IQ~a.16 Fetus i novorođenče.intelektualno sposobnija od drugih. Bendžamin nije znao od čega pati. i skoro nikad prevremeno (9). na primer. o dopaminu. mislio je da je možda u pitanju neka virusna infekcija koja se zadržava. 17 Prirodno. Jedna danska studija. čiji je mozak u punom razvoju. Sastanci su mu. imaju najveću potrebu za masnim kiselinama omega-3. OPASNA BENDŽAMINOVA ENERGIJA U početku. što se zna. Čim bi ušao u kancelariju. objavljena nedavno u British Medica! Journal.omegi-3 smanjuje iskustvo zadovoljstva! Potrebne su mnogo veće doze morfija ovim istim glodarima da počnu da se interesuju. Stoje vreme više prolazilo. ova droga pravi simbol lako postignutog zadovoljstva (6).

pa onda sa jednom sekretaricom. U stvari. a zatimje zajedničku ušteđevinu uložio u neke katastrofalne berzanske operacije. Bendžamin je osećao takvu seksualnu energiju da mu se činilo nezamislivim da ne pokuša daje zadovolji. nagnula nad njegov sto da uzme neki dosije. kao stoje uvek slučaj u ovakvim situacijama. preko njenog dekoltea video daje bez prslučeta.njeno svedočenje je . kada se mlada pomoćnica. Sada je spavao samo četiri sata noću. Činilo mu se daje čitav svet mnogo bolje informisan od njega. Zatimje resio. naročito zato što nisu bile slobodne da kažu „ne". i on se te noći nije vratio kući. Kad bi se vratio u svoju kancelariju. Međutim. Govorio je sebi da je samo pitanje vremena i da će se otkriti kako su svi njegovi protekli uspesi bili pitanje sreće i doprinosa njegovih saradnika. bio je na ivici ponora. daje kreativniji i dinamičniji. sa kojom je ostao kasno da radi. Ali. Bilo mu je još bolje. misleći da se najzad izvukao. zatvorio bi se i ponekad plakao. Bendžamin je resio. i njegova žena je počela da ga se plaši nemajući nikakvog uticaja na njega. stalno se smešio i terao na smeh sve svoje saradnike nekim neslanim šalama. Ponovo je normalno radio. iako je znao daje smešno što se tako oseća. Nisu prošle ni dve nedelje a on se već bolje osećao. pošto je imao reputaciju i bio toliko plodan u svom radu. i tako nadoknadio sva kašnjenja u poslu nastala tokom prethodnih meseci. jer je izgledalo daje lek vrlo delotvoran. Iznenada ju je silno poželeo i stavio joj je ruku na grudi. Sve se srušilo onog dana kada je jednoj od saradnica dosadilo da sluša njegove napadne predloge i razmišljanja. Nakon duge borbe protiv firme . Ona nije pružila otpor. Jedne je večeri. Očekivao je da ga svakog dana otpuste.da se to veoma primećuje. njegove saradnice su brzo osudile ove nesrećne poduhvate. Uz to se osećao posebno srećan. Nijednog trenutka nije ni pomislio kako će to izgledati članovima njegove ekipe. da sam podvostruči dozu (s vremena na vreme ju je smanjivao). Postao je razdražljiv. Tu se Bendžaminova zastranjvanja nisu završila. Ova tužna epizoda zloupotrebe položaja na radnom mestu ne bi ni u čemu bila originalna da se zatim isto nije nastavilo sa jednom laborantkinjom. niko se nije usuđivao da nešto kaže. i to je govorio ženi i deci. budući daje bio lekar i daje njegovo preduzeće proizvodilo jedan vrlo popularan antidepresiv. da taj lek sam sebi prepiše. Naterao ju je da potpiše hipoteku na njihovu kuću da bi sebi kupio sportska kola sa krovom na otvaranje.koja je po svaku cenu htela da ga sačuva .

Međutim. Jednom priteran uza zid. ali je ponovo počeo da radi u laboratoriji starog kolege. sve se promenilo jednog dana kada mu je psihijatar. i vrlo brzo opet pao u depresiju. Čim je prestao da uzima lek. Njegov talenat je takav da ne sumnjam da će ponovo naći svoj profesionalni polet iz prvih godina. Njegova dijagnoza je bila neopoziva: patio je od manijakalno-depresivne bolesti. Bendžamin je prihvatio da ode psihijatru. bez tog veštačkog vetra koji mu je nadimao jedra shvatio je dramu u kojoj je njegov život propao. Dve godine nakon početka tog tretmana. Stabilizatori raspoloženja koje su mu naizmenično davali uticali su na to daje počeo da se goji. predložio tretman koji je otkrio u jednoj studiji objavljenoj u glavnom časopisu za eksperimentalnu psihijatriju: Archives of General Psychiatry. što je uticalo na njegovu moć prosuđivanja. Što je još frapantnije. bile potpuno dezorijentisane. Ali. nečeg između depresije i manije. Ove manijačne faze bile su česte otkad je prvi put uzeo antidepresiv. brzo smirilo. i uz pomoć jednog umirujućeg sredstva. bilo mu je nemoguće da ponovo nađe posao. u toku sledeće godine imao je samo jednom nekoliko dana osećaj neubičajenog viška energije. skoro iscrpljeno. Zbog njegove sudbine. koji više nije koristio nikakav lek i koji je plakao bez razloga više puta nedeljno. Bendžamin. vođene samo žestokim hedonizmom u tom trenutku. Bio je to odlučujući preokret.označilo kraj Bendžaminove briljantne karijere i njegovog braka. Žena i ćerke mu se nisu vratile. bez oklevanja je pristao da uzima devet kapsula dnevno (tri pre svakog obroka) ekstrakta ribljeg ulja. To je bio tek početak jednog dugog stradanja. u toku koje su njegove sposobnosti prosuđivanja. Ovog puta je imao dobrih razloga da žali nad svojom sudbinom. Doktor Endrju Stol (Andrevv Stoll) sa Harvarda je prvi pokazao delotvornost ribljeg ulja bogatog omegom-3 na stabilizaciju . a zatim i godinama. za koju su svi u profesionalnoj okolini znali. čak i sa normalnim dozama. uz suvišak energije. u očajanju. moralnog i finansijskog. Bendžaminovo se raspoloženje. te je živeo od penzije koju mu je plaćalo zdravstveno osiguranje. Pri tom je bio vrlo osetljiv na sekundarne efekte ovih molekula. da se oseća „usporeno". Od antidepresiva nije mogao da spava. Za nekoliko nedelja njegova je depresija potpuno iščezla. Bendžamin i dalje uzima samo svoje kapsule ribljeg ulja. i zbog neprestane borbe protiv depresije. Mesecima. razni lekovi koji su mu prepisivani samo su ga bacali ili u maniju ili u depresiju.

sa stanovišta lekarske deontologije. iz čitave grupe pacijenata koji su uzimali omegu-3. Mnogo je to sebi zamerao i bio ljut na sebe. poslednjih meseci je prvo odbio da jede u školskoj kafeteriji (prisustvo svih tih ljudi koje nije poznavao činilo ga je nesretnim). Uprkos izuzetnoj stidljivosti i sumornosti. pacijenti iz grupe „svedok". i nije se mogao usredsrediti na svoj posao. uvek je bio vezan za majku i stalno hteo da bude sa njom. ponovo pao u depresiju. Njegovi roditelji su to pripisivali teškom odrastanju. činilo neuputnim da im se ona dalje ne daje. toliko su se brže vraćali u depresivno stanje od onih iz grupe sa omegom-3 da se. jakim sredstvima za umirenje. U stvari. . suviše dugo trajalo. tj. doktor Stol je bio toliko impresioniran efektom omege-3 da je resio da o tome napiše knjigu (12). Kako je uvek nastojao da ispunjava svoje školske zadatke. Dve godine je bez uspeha lečen čitavim nizom antidepresiva. osećao se izgubljenim i imao je samoubilačke misli. Dodavanje litijuma (leka za manijakalne depresije) njegovom antidepresivu dva meseca nije davalo nikakve rezultate. i vrlo je teško uspevao da zaspi. koje je. a zatim je počeo da doživljava krize anksioznosti kada je trebalo da se vozi javnim transportom. Prema njegovoj studiji samo je jedan. Ali. mereći se tako sa drugima.raspoloženja i lečenje depresije kod manijakalno-depresivnih pacijenata (11). Posle godina proteklih u istraživanju mehanizama raspoloženja i depresije. ELEKTROŠOKOVI NASUPROT RIBLJEM ULJU Kada su Kitovi (Keith) profesori predložili da on napusti studije jer su mu se intelektualne sposobnosti smanjivale. budući da ti „lakši" lekovi nisu imali efekta i da se osećao izgubljenim. Kit je bio dobar đak. već se pet godina nije dobro osećao u svojoj koži. možda. Lična uznemirenost pred sopstvenom budućnošću bila mu je sve teža. čak. oni koji su primali placebo na bazi ribljeg ulja. Kit. Otada je jasno da se dobre strane omege-3 ne ograničavaju na tretman manijakalno-depresivne bolesti. njegovi roditelji su se ozbiljno zabrinuli. sedativa i. lepog lica i tako žive inteligencije. Tokom dana više nije imao energije. Rezultati ove studije su bili tako uverljivi da su istraživači morali prekinuti istraživanje nakon četiri meseca.

Na ovoj slici „ćelije ubice" (bele) napadaju jednu ćeliju raka (smeđu). a stres. Kao i većina telesnih funkcija. anksioznost i depresija . stimulišu ih. Pozitivne emocije.Slika 1: TELO I OSEĆANJA SU DUBOKO POVEZANI „Ćelije ubice" imunog sistema su prva linija odbrane osecajnog mozga. . kao što su mir i spokoj. aktivnost ovih ćelija je pod kontrolom osecajnog mozga.koče.

prekriva površinu mozga.1994). Na ovoj slici. . izvučenoj iz naše laboratorije u Pitsburgu.Slika 2: SAZNAJNI MOZAK NA POVRŠINI „Korteks". što je latinska reč za „koru". Tu su centri za mišljenje i govor. vidimo kako se predčeoni korteks aktivira kod subjekta koji obavlja složen mentalni zadatak (Cohen.

Na ovoj slici. . izvučenoj iz jednog drugog opita u našoj laboratoriji. libido.Slika 3: OSEĆAJNI MOZAK U DUBINI Pravi „mozak unutar mozga". arterijski pritisak. čak i imuni sistem. kontroliše fiziološke funkcije tela: srčani ritam. vidimo osećajni mozak selektivno aktiviran (plave boje) kod subjekata koji u tom trenutku osećaju jak strah (Servan-Šrajber. san. osećajni mozak.1998). apetit.

takođe sa Harvarda. u toku tog opita traumatizovanim subjektima dato je da odslušaju priču o najgorer trenutku koji su doživeli. vidi se aktiviranje centra za strah osećajnom mozgu (područje glandule). kao da subjekt gleda sliku traumatskog događaja. 2000).Slika 4: TRAUMATIZOVANI MOZAK Svaka osećajna trauma ostavlja ožiljak u mozgu. kao daje strah „razvezao" reč (Rauch. Gore. levo. sa Harvarda. Slika 5: AKUPUNKTURA SMIRUJE OSEĆAJNI MOZAK Akupunktura se kontinuirano primenjuje pet hiljada godina. vidimo aktiviranje vizuelnog korteksa. Ova slika je preuzeta iz jednog opita u laboratoriji profesora Rauša (Rauch). desno. konstatuje se dezaktiviranje (neka vrsta „anestezije") oblasti korteksa odgovorne za jezik. preuzetoj iz jednog opita. Gore. simulacija koju izaziva akupunktuma igla u ruci dezaktivira osećaj bola u osećajnom mozgu. 1996). desno. Na ovoj slici. . laj efekat se posebno naglašava kada iglom radi specijalista za akupunkturu (Ml i M2) (Hui. Dole.

Posle svih tih neuspeha. doktor Puri je svom mladom pacijentu predložio dogovor. Vrlo zainteresovan za rezultate jedne studije u kojoj je i sam učestvovao. kao i za rezultate koje je dobio doktor Stol kod manijakalno-depresivnih osoba. koje su Kita neprestano proganjale više meseci. sa distancom koja je prosto izazivala jezu: „Pošto svakako jednog dana moram umreti. njegov rezultat je bio najveći koji je ikada video. na bazi pročišćenog ribljeg ulja. pustite me da umrem". Imajući u vidu ozbiljnost njegovog stanja. To je i dalje ostalo vrlo neizvesno. Rezultati su bili spektakularni. Imajući u vidu Kitov način ishrane koji je bio vrlo mladalački i činjenicu da nije reagovao ni na jedan tretman. dr Puri je posumnjao da možda postoji neki nedostatak u samom tkivu njegovih neurona. Objasnio mu je kako ima dobre razloge da veruje da bi mu novi tretman.U potpunom očajanju. lekar je znao da samo jedan tretman može okončati tako dugu i duboku depresiju: elektrošokovi. Pri svem tom. i on je najzad ponovo počeo da spava. on bi rado reskirao pokušavajući da ga tako izleči. i Kit i njegova majka su bili protiv toga. Njegova neugodnost pred ljudima koje nije poznavao takođe je polako iščezla. dalja i neodređena mogućnost. Dodao je nekoliko grama dnevno čistog ribljeg ulja. Međutim. jer bi Kit bio prvi bolesnik sa ozbiljnom hroničnom depresijom kog bi tako lečio. studije posvećene uticaju omege-3 na depresiju kod šizofrenih pacijenata (13). Doktor Puri je bio vrlo zabrinut zbog ozbiljnosti Kitovih simptoma. Uz to. Bez sumnje bi tako i učinio da se nije pojavila jedna druga. Doktor Puri je odmerio situaciju. njegova majka je poslušala savete psihijatra i otišla na sastanak sa specijalistom za biološku depresiju u Hamersmit (Hammersmith) bolnici u Londonu. mogao gaje smestiti u bolnicu i protiv njegove volje i volje njegove majke. mogao pomoći. Za nekoliko nedelja ideje o samoubistvu. Na testu koji meri stupanj depresije. Doktor Puri je ukinuo sve njegove lekove. i na silu ga podvrći elektrošokovima. osim jednog antidepresiva koji je uzimao već deset meseci. Kit je sada otvoreno govorio o svojim planovima za samoubistvo. pokušavajući da regeneriše membrane njegovih neurona. potpuno su nestale. zašto da čekam? Zašto moram još tako dugo da patim kao sad? Molim vas. Devet meseci . ako bi mu svečano obećao da ni u kakvim okolnostima neće pokušati da skonča život sledećih osam sedmica i da će uvek biti pod nadzorom svoje majke.

koji dosada nisu reagovali ni na kakav oblik lečenja. uprkos svojim blagotvornim antioksidirajućim svojstvima. u vezi sa dejstvom ribljeg ulja na najtežu i najsmrtonosniju bolest mozga: bolest hantington (15). U medicini se uvek treba čuvati onoga što se zove „ove anegdote". mogao je da konstatuje kako je metabolizam mozga mladog čoveka potpuno promenjen: ne samo da su membrane njegovih neurona bile ojačane. to se naziva „kontrolisanim ispitivanjem". tQŠko verovali daje to efekat ribljeg ulja. razišli. na osnovu samo jednog pacijenta (čak ni na osnovu nekoliko slučajeva. Više je od polovine ovih pacijenata. Sama se struktura mozga njegovog pacijenta promenila. Njen sin se potpuno promenio. potvrđena. ne sadrži omegu-3). Međutim. već nisu više pokazivale znake gubljenja svojih sastojaka. a rezultat na lestvici merenja depresije bio je nula. nekoliko meseci nakon objavljivanja slučaja doktora Purija. koji su. nezavršeno u trenutku dok pišem ove redove.kasnije. kao Kit. Ponavljajući opite nakon devet meseci. dakle. što znači da teoriju ne treba graditi ili neki tretman preporučivati olako. mora se priznati. Neprestano je pričala o tome svojim prijateljima. Pre no stoje započeo da leci Kita. svi su se simptomi njegove depresije. Anegdotska opservacija doktora Purija bila je. bili otporni na sve vrste lečenja.objavila upravo kontrolisano ispitivanje pacijenata koji su. jedna je druga velika međunarodna psihijatrijska studija -American Journal ofPsychiatry . snimio gaje na više skenera da bi imao slike njegovog mozga. Osim stoje psihijatar. I sam je doktor Puri bio toliko impresioniran ovim ozdravljenjem da gaje opisao u jednom poznatom psihijatrijskom časopisu (14) započevši istraživanje. Svaki obećavajući tretman mora biti upoređen sa jednim placebom u studiji u kojoj ni pacijenti ni lekari koji ih lece ne znaju ko dobija aktivnu materiju a ko placebo. Kitova majka je bila oduševljena. Otada je jedno drugo . doživelo da im se. doktor Puri je i matematičar i specijalista za funkcionalne cerebralne predstave. depresija znatno ublaži (16). a bolnica Hamersmit je jedan od najvažnijih centara istraživanja u ovoj oblasti. ma kako oni bili izuzetni). U Izraelu su doktor Nemets i njegovi saradnici upoređivali efikasnost istog pročišćenog ekstrakta ribljeg ulja i jednake doze maslinovog ulja (koje. koja ga je proganjala već devet godina. za manje od tri sedmice.

to jest kada je on počeo da shvata samog sebe. Postoje dva tipa „esencijalnih" masnih kiselina: masne kiseline omege-3. počecima ljudskog društva. Pristup jedinstvenom eko-sistemu bogatom u ribi i školjkama mogao je biti detonator snažnog razvoja mozga. nedostatak energije. nesanica. mozgu dala sposobnost. deprimirani pacijenti imaju slabije rezerve u omegi-3 nego normalne osobe (18). gubljenje libida. čovečanstvo je živelo oko velikih jezera na istoku Afrike. Ova idealna razmera obezbedila je telu tačno onakvu ishranu kakva mu je trebala da bi se proizveli neuroni optimalnog kvaliteta i. omege-6 nemaju ista blagotvorna svojstva za mozak i pogoduju zapaljenjskim reakcijama (o tome ćemo kasnije govoriti). u njemu se dolazi do istih zaključaka i takođe pokazuje da se čitava gama simptoma depresije može popraviti masnim kiselinama omege -3: tuga. Smatra se daje ishrana ovih prvih ljudi bila potpuno uravnotežena. koje nalazimo u svim biljnim uljima i mesu. to su i simptomi ozbiljniji (19). . ne interesuju velike farmaceutske kompanije koje finansiraju veći deo naučnih studija o depresiji. treba se vratiti. planktonima i nekim zemaljskim biljkama. britansko. dakle.istraživanje. NAČIN ISHRANE PRVIH LJUDI Da bi se razumeo tajanstveni efekat masnih kiselina omege-3 na mozak i raspoloženje. koje su sadržane u algama. Međutim. U stvari. i masne kiseline omege-6. da proizvodi oruđa. Sto su rezerve slabije. Na primer. kao što je trava. teskoba. dakle. jezik i svest (21). Iako važne za organizam. U trenutku u kome se mozak homo sapiensa razvijao. naročito mesu životinja koje su hranjene zrnevljem ili životinjskim brašnom. i ne mogu se patentirati. Bez sumnje je trebalo sačekati više godina pre no što se ostvari dovoljan broj studija ovog tipa. One. više drugih rezultata je sugerisalo vezu između depresije i suviše niskog nivoa masnih kiselina omege-3 u organizmu. što tekuća prehrana ima više omege-3. masne kiseline omege-3 su proizvod prirode. ljudi su manje skloni depresiji (20). objavljeno u Archives of General Psychatry. kao i samoubilačke sklonosti (17). sa razmerom 1 : 1 u unošenju omege-3 i omege-6. potpuno nova. smatraju mnogi istraživači.

Serž Reno (Serge Renaud) i Mišel d Loržeril (Michel de Lorgeril). Da to slikovito predočimo: mogli bismo reći daje mozak motor visokih performansi konstruisan tako da radi na vrlo rafinirano gorivo. U Tajvanu. To bi možda moglo objasniti i brzinu sa kojom se. Postoji neko frapantno poklapanje između zemalja sa najvećim mortalitetom od kardiovaskularnih bolesti (29) i onih gde je depresija najčešća (30).Danas. a da ga mi pokrećemo dizelom lošeg kvaliteta (23). razmera omege-3 i omege-6 u ishrani na zapadu varira od 1/10 do 1/20 (22). kojoj je to glavna hrana. Ova neusaglašenost između onoga za čim mozak ima potrebu i onoga čime ga hranimo danas u Evropi i u Americi velikim bi delom objasnila ogromne razlike u procentualnoj zastupljenosti depresije između zapadnih društava. Ali. ti uticaji su poznati dosta duže od onih koji se upravo proučavaju u vezi s depresijom. omege-3 blagotvorno utiču na srčana oboljenja. objavljenom u Lancetu. Alchajmerova bolest (28). koja malo ili nimalo upotrebljavaju ribe i školjke u ishrani. izgleda. Manjak omege-3 u organizmu izaziva reakcije oksidacije i dovodi do zapaljivih procesa skoro svuda u telu (27). i azijske populacije. Danas je potrošnja omege-3 upola niža od one pre Drugog svetskog rata (25). Ali. depresija na Zapadu širi već pedeset godina. u tom se istom periodu broj depresivnih osoba znatno povećao (26). . Sve su velike hronične bolesti u punom zamahu na Zapadu pogoršane tim zapaljivim procesima: kardio-vaskularne bolesti. čak. kao infarkt i moždani udari. artritis i. U jednom članku. čak i ako se vodi računa o kulturološkim razlikama u ponašanju prema depresiji u azijskim zemljama (24). sa razvojem poljoprivrede i intenzivnim odgajanjem domaćih životinja. Prvu veliku studiju o tome vodila su u Lionu dva francuska istraživača. koje se hrane više zrnevljem nego divljom travom. Hong Kongu i Japanu depresivnih do dvanaest puta ima manje nego u Francuskoj. ali i rak. pokazano je da su pacijenti koji su jeli hranu bogatu omegom-3 (takozvani „mediteranski" režim) imali do 76% manje šansi da umru tokom dve godine nakon infarkta od onih koji su prihvatili standardne preporuke Američke asocijacije za srce (31)! Više proučavanja takođe pokazuju da jedan od efekata omege-3 na srce jeste da ojača varijabilnost srčanog ritma i da ga zaštiti od aritmija (32). uz prisustvo biljnih ulja bogatih omegom-6 u svim industrijskim namirnicama. To svakako sugeriše da postoje zajednički uzroci.

logično je misliti da se depresija i srčane bolesti razvijaju na isti način u društvima koja ne daju dovoljno prostora masnim kiselinama ribe u svakodnevnoj ishrani. Uostalom. Uzmimo Nensin slučaj. Ehografija je otkrila veliki tumor na ivici jetre: Nensi je imala rak pankreasa. dok još nije bila počela svoje lečenje antidepresivima.Kako jačanje srčane varijabilnosti štiti od depresije (vidi poglavlje 3). vaskularni moždani udari. da dovodi do akni. ništa se u njenom životu nije bilo promenilo. i tako dalje). često nalazimo ovakve simptome depresije kod svih fizičkih bolesti koje imaju difiiznu zapaljivu komponentu. prećutkuju. infarkti miokarda. ograničene na ispitivanje uticaja neuroprenosnika kao stoje serotonin. kao stoje otkriveno pre nešto vremena za bolest koronarnih krvnih sudova? Ovo bi omogućilo da se objasni skup čudnih opservacija koje savremene teorije o ovoj bolesti. pošto se zna da stres razvija toliko upalnih reakcija. Zar „klasična" depresija takođe ne bi mogla biti manifestacija difuznih upalnih infekcija? To ne bi bilo začuđujuće. Kao što je to često slučaj. možda je tibetanska medicina u pravu: depresija može biti isto toliko telesna koliko i duševna bolest. DA LI JE DEPRESIJA UPALNI PROCES Priznavanje vrlo značajne uloge omege-3 u prevenciji i lečenju depresije obećava razvoj jedne u potpunosti nove koncepcije ove bolesti. opšte uzev. Ona nije shvatala zastoje njen lekar bio intimno ubeđen da su njeni simptomi tuge. . grip. Čini se da je ovo zapaljenje odgovorno za depresivne simptome koji često prethode dijagnozi bolesti. osetila je uporan bol u trbuhu. Imala je šezdeset i pet godina kada su joj prvi put dijagnosticirali depresiju. Šest meseci kasnije. artritisa i pogoršanja autoimunih bolesti (33). zamora. Konačno. Ali. Ipak. nesanice i gubitka apetita bili znak tipične depresije. autoimune bolesti. kao što su infekcije (zapaljenje pluća. tiroidna groznica. šta ako je depresija takođe upalna bolest. ova se bolest prvo ispoljila nekom vrstom depresije a tek onda fizičkim simptomima.

5 gram (pod uslovom da joj nije skinuta masnoća).cfsan. ali su oni najčešće zaraženi merkurij em. 7. Divlji losos.html. Prema mišljenju profesor Stola.5 gram.7 grama.3 grama na sto grama). jer svako goji liste ima posebne režime ishrane. Reč je o zrnevlju lana (koje se može jesti sirovo.19 Postoje i biljni izvori omege-3. dok je gajeni losos to u manjoj meri18. ulju od konoplje i oraha (2. bogatije u masnoći. dobiti sveže isceđeno ulje.). op. Izgleda da su evropska gojilišta bolja u pogledu hrane koja se daje ribama nego američka. Vrlo je teško tačno utvrditi količinu omege-3 u gajenoj ribi. 2. 19 18 . izvrstan je izvor omege-3. ali je njima potrebna dodatna etapa u metabolizmu da bi se mogli transformisati u masne kiseline koje su sastojci neuronskih membrana.5 grama supene kašike). na pravi način rashlađeno i stavljeno u neproziran sud. kao što su merkurij ili organski kancerogeni bačeni u more ili reke. dakle.fda. sto grama haringe 1. sto grama sardina 1 gram (34). koje su najbolji izvor omege-3. sardine i haringe. cit. Morski pas i sabljarka takođe imaju visok nivo omege-3. sto grama tunjevine (čak i u konzervi) 1. sto grama celih ringlica 1.gov/ frflsea-mehg. ribe iz evropskih gojilišta imaju skoro isto toliko omege-3 kao i ulovljene ribe (Stoll. jesu male ribe koje su na dnu prehrambenog lanca: skuše (jedna od riba najbogatijih u omegi-3). Ulje nikada ne treba da bude suviše gorko (iako je ono po prirodi malo gorko). na primer.5 grama omege-3. Druge ribe bogate omegom-3 su tunj. sto grama lososa 1. 2001. ne u filetima).5 grama za supenu kašiku). Sto grama skuše sadrži 2. Dakle. to su pre svega ribe iz hladnih voda. ili u obliku ulja20. hadok i pastrmka.4 grama. Najpouzdaniji izvori i najmanje podložni zarazama akumulacijom otrovnih materija.GDE NAĆI ESENCIJALNE MASNE KISELINE TIPA OMEGA-3 Glavni izvori esencijalnih masnih kiselina omega-3 su alge i planktoni. Mi do njih dolazimo preko ribe i školjki koje ih pretvaraju u svoje masno tkivo. ringlice (ćele.8 grama jedna supena kašika. Gajene ribe su siromašnije u omegi-3 nego ulovljene. prema izveštaju iz januara 2003) 20 Laneno ulje može biti za organizam otrovno ako se ne drži na hladnom i u mraku. tako da se ne preporučuju za jelo trudnicama i maloj deci (preporuka američke Food and Drug Administration: www. Treba. zatim ulju od repice (2.

repice i konoplje. koji je dugo radio u Americi. koje je još bogatije omegom-6 od ostalih vrsta. bogatih omegom-3. najčistije i najkvalitetnije. osim ulja lanenog semena. dozvoljava do trideset grama sira dnevno. Sva biljna ulja su bogata omegom-6 i ne sadrže omegu 3. kako bi se postigao antidepresivni efekat. Ipak.Sve zeleno povrće poseduje tragove masnih omega-3 kiselina. osim maslinovog i ulja od repe. pokazuje da jaja kokošaka hranjenih zrnom. francuski istraživač Serž Reno je pokazao da su sir i jogurti. mada u manjoj količini. dakle. Bilje i prirodno lišće kojima se hrane divlje životinje sadrže takođe omegu-3. smanjenje potrošnje mesa na maksimalno tri porcije nedelj-no. mnogo manje škodljivi od drugih mlečnih proizvoda: visoka količina kalcijuma i magnezijuma redukuje apsorpciju zasićenih masnih kiselina od strane organizma (37). Da bismo bili sigurni da dobijamo zadovoljavajuću količinu omege-3. sadrže dvadeset puta manje omege-3 nego jaja kokošaka koje se slobodno hrane u prirodi (36). dakle. Posebno je neophodno isključiti ulje za prženje koje uz to. Postojeća istraživanja sugerišu da. treba dnevno trošiti između dva i tri grama mešavine dveju masnih kiselina iz ribe: kiselinu eicosapentaenoique („EPA") i kiselinu docosahexainoique („DHA"). često je praktičnije uzimati ih kao dodatke hrani. Da bi se odnos između dveju omega održao u razmeri 1:1. Zato u svojoj knjizi o „režimu omege-3" veliki nutricionista Artemis Simopulos. pavlaka i nemasni mlečni prouzvodi bogati su zasićenim masnim kiselinama i moraju se. preko slobodnih radikala koje oslobađa. kakve kupujemo u samoposlugama. Goveđe meso tako hranjeno mnogo je bogatije omegom-6 čija svojstva izazivaju zapaljenja. morske alge i spirulin (tradicionalni sastojak kod Asteka). jer ograničavaju integraciju masnih kiselina omege-3 u ćelijama. trošiti umereno. Zato je divljač. posebno oksidira tkiva. Što se više ove životinje hrane zrnevljem. Preporučuje se. čak i kad se proizvode od punomasnog mleka. to njihovo meso ima manje omege-3. Jedan članak. i maslinovog ulja koje ne sadrži ni jednu ni drugu vrstu omege. treba eliminisati sva uobičajena ulja iz kuhinje. spanać. bogatija u omegi-3 nego životinje koje se gaje na farmama (25). objavljen u New England Journal of Medicine. Najbogatiji izvori su lišće jedne vrste sočiva (jedna od osnovnih namirnica u rimljanskoj kuhinji već dve hiljade godina koja se i danas upotrebljava u Grčkoj). kao srna ili divlja svinja. Puter. uz izbegavanje masnog mesa. .

U jednoj studiji o miševima. dovelo bi do opasnog i znatnog viška vitamina A. Najbolji se čine oni koji imaju veću koncentraciju EPA nego DHA. koji sprečava uvek moguće oksidiranje ulja. jer traži veće doze nego kad je reč samo o EPA. Izgleda da telo koristi omegu-3 ograničavajući stvaranje masnog tkiva (40). Neki autori. koje je skoro potpuno isključilo zapaljenje pluća. Dugo ismejavano u konvencionalnoj medicini stalno uzimanje vitamina najzad je dobilo oficijelno odobravanje u članku iz Journal of the American Medical Association. da bi se izbegla oksidacija omege-3 u organizmu. ulje iz jetre bakalara. U svojoj studiji o manijakalno-depresivnim pacijentima Stol je konstatovao da se oni ne debljaju uprkos velikoj svakodnevnoj potrošnji tog ulja. tj. Zanimljivo. Pošto su pregledali sve naučne podatke. Drugi preokret je tekuća revolucija: naučna demonstracija da ishrana duboko utiče na skoro sve . štetnim. vitamin C (1 gram dnevno) i selenijum (200 mg dnevno). Najzad. SUD ISTORIJE Onog dana kada se istoričari budu nadneli nad istoriju medicine XX veka. Neki su čak i oslabili (39). Prvi je otkriće antibiotika.smanjuje rizik od čitavog skupa hroničnih i teških bolesti (38). Ako bi se ono preterano uzimalo. Više autora savetuje da se kombinuje uzimanje ribljeg ulja sa dodatkom vitamina koje povezuje vitamin E (800 mg dnevno). oni bogati omegom-3 bili su 25% mršaviji od onih koji su trošili istu količinu kalorija. E. prvi uzrok smrtnosti na Zapadu do Drugog svetskog rata. mislim da će otkriti dva glavna preokreta. a da višak DHA može sprečavati da se on ispolji. koje su naši dedovi uzimali kao izvor vitamina A i D nije dobar izvor omege-3. poput doktora Stola sa Harvarda i doktora Horobina iz Engleske. ali riblja ulja ne debljaju. Preporučljivo je takođe izabrati preparat koji ima malo vitamina E.Postoji više proizvoda u specijalizovanim apotekama u vidu kapsula ili ulja (koje treba uzeti dve do četiri kafene kašike dnevno). C i D). što bi lek činilo neefikasnim. sugerišu da naročito EPA ima to antidepresivno svojstvo. ali bez omege-3. vrlo ozbiljni autori iz ovog članka smatrali su se obaveznim da priznaju kako svakodnevno uzimanje vitamina (posebno B.

Međutim. Psihijatri su još daleko od toga. preporuci Američke asocijacije za srce) (41). to je jedan od najraskošnijih i od nauke najbolje podržanih energetskih izvora. kao i prehranu. grčko-romanska. Ako ga ne hranimo bitnim sastojcima. najviše ih zanemaruju oni koji pate od stresa i depresije. on pati. postoje druga vrata za ulazak u osećajni mozak. Zapad.velike bolesti zapadnog društva. i zanemario. od prvih spisa skreću na to pažnju. Ipak." To je bilo pre dve hiljade četiri stotine godina. u vrlo malim dozama. kao i. Međutim. pod izgovorom da nemaju vremena ili potrebnu energiju. a tvoj lek tvoja hrana. kao što ćemo to videti. uprkos istraživanjima u toj oblasti. Kardiolozi jedva da to počinju priznavati (iako još uvek ne prepisuju riblje ulje. Hipokrat je govorio: „Pusti da tvoja hrana bude tvoj lek. . Čak. I njih je priznao Hipokrat. Kad ga trujemo alkoholom ili nelegalnim drogama. bilo tibetanska bilo kineska. sada. on takođe pati. Reč je o fizičkim vežbama. mozak je isto tako osetljiv na sadržaj dnevne ishrane kao i srce. koja potpuno prolaze telom. Čudno. Stvarno je začuđujuće daje trebalo da protekne dve hiljade i pet stotina godina da bi moderna nauka došla do konstatacije da sve tradicionalne medicine.

i on je sve više računao na efikasnost svoje male pilule. Tu su mu kazali da nije na samrti. Jedna od pet osoba koje su žrtve ovakvog napada prvo ide u hitnu pomoć. Promrmljao je neko nejasno izvinjenje i teturajući krenuo prema izlasku iz restorana. U sekundi. Kako se odupreti njegovom šarmu? Ipak. a ne psihijatru (a skoro polovina stiže kolima hitne pomoći!). „da ga opusti". neodoljivog osmeha. objasnili su mu da je upravo imao napad strepnje ili. Počeo je čak da je uzima četiri puta dnevno. srce mu je još jače zakucalo. srce mu je kucalo veoma jako. Prvi put se desilo u jednom dupke punom restoranu. da mu anksioznost ne bi smetala u radu. „panike". elegantan. Imao je mučninu. U početku mu je taj lek dosta pomagao. sa četrdeset godina. Napadi su prestali. kako su mu govorili. Bernar je shvatio da će umreti. Život mu se pokvario. Izgleda da mu. tokom poslovnog ručka. mora da je stekao poverenje ljudi iz svoje sredine. i nije više mogao da misli ni na šta drugo. kao nestvarni. Na tu pomisao. Naprotiv. Tokom poslednje dve godine i Bernar je često odlazio u hitnu pomoć. bolje rečeno.X PROZAK ILI ADID AS BERNAROVA PANIKA Bernar je filmski producent. kao i većem broju kardiologa. Odmah je pozvao taksi i otišao u najbližu hitnu pomoć. i čak mu prepisali jedno umirujuće sredstvo. Odmah je pomislio na jednog druga iz detinjstva koji je prethodne godine doživeo infarkt. Više puta su mu ponovili da njegove simptome ne izazivaju srčani problemi. dok se odjednom nije osetio loše. . Visok. sve uspeva. ksanaks. imao je utisak da ljudi i okolina postaju sve dalji. Sve se dobro odvijalo. teško je disao. Bernar je na ivici zbog napada anksioznosti koji mu truju život već dve godine.

U stvari. Moda vožnje biciklom u enterijeru. . za nekoliko dana se loše oseća. mnogo bolje. dakle. dok je bio u inostranstvu. Sa tih seansi je izlazio u isti mah i potpuno iscrpljen i odličnog raspoloženja. čak. smanjuje arterijski pritisak. obećao je sebi da će se osloboditi svoje zavisnosti od ksanaksa i da ga nikad više neće uzeti. Nekoliko godina ranije. Jednog su mu dana. Bernar se smatra „ovisnikom od vožnje bicikla". Danas. anksioznost postajala mnogo jača. Našao se odjednom. da „opusti tenziju".Vremenom je primetio daje. poboljšava san. Ako je on od toga „zavisan". Tri puta nedeljno se. predavanje vežbanju mu daje osećaj da bolje vlada svojim životom. najizuzetniji rezultat je bio da je on stekao više poverenja u svoju sposobnost da se suoči sa napadima panike. Čim se vratio sa putovanja. u sledećih nekoliko sati. Kada putuje. kako sam kaže. prepuštao ritmu koji je nametao instruktor nikom ne dopuštajući da odustane. brutalno. dve godine kasnije. bez ksanaksa. A ova je za nekoliko nedelja potpuno iščezla. čim u očekivano vreme ne bi uzeo svoju dozu. Taj intenzivni osećaj lagodnosti trajao bi satima. jer posle nije mogao da spava. ukrali prtljag. Nakon nekoliko sati strepnja je veoma narasla. upravo suprotno od onoga što se dešavalo kada je uzimao ksanaks. uvek nosi cipele za džogiranje. jača imuni sistem i štiti se od srčanih bolesti i. bila je u punom jeku. Pulsacije tehno ritma i takmičarska groznica okoline ohrabrivale su Bernara da izdrži čitav sat takve vežbe. Bernar i dalje priča. naročito kad je u stresu. Ali. Nikad više nije imao takav napad. o dobrobitima vožnje bicikla. Ponovo je počeo da pliva. On i dalje to radi tri puta nedeljno. u sali sa dvanaest osoba koje su ubrzano okretale točkove nepokretnog bicikla. To je. Ako prestane da se bavi sportom. povećava libido. i Bernar je na nagovor nekih prijatelja resio da i to pokuša. srce mu je lupalo toliko da se i danas tog dana seća kao najgoreg u životu. Bernar je primetio da se nakon trideset minuta plivanja uvek osećao. i to u grupama (cycling). nekih oblika raka. ali se taj osećaj nije vratio. on je dosta brzo shvatio da ne treba da ide na vežbe posle sedam/osam sati uveče. svakom ko hoće da ga sluša. i to je istina. ovisnost koja mu čini samo dobro: tako kontroliše težinu.

bar pet nedelja pre dijagnoze. koje je mnogo slabije od onog kojim se Bernar bavio. koje. što će reći da ste se prepustili teškim obrocima. One su vrlo osetljive u odnosu na naše emocije. bili „zaštićeni" od straha i očajanja. u periodima stresa i depresije one imaju tendenciju da se dezaktiviraju ili da prestanu da se množe. Već je Platon o tome govorio. pokazuje da većina učesnika oseća priliv energije i u isti mah opuštanje (2). u stvari. kao stoje virus side. Uz to. Naprotiv.LEČENJE STREPNJE I IMUNE ĆELIJE Bernar nije jedini. kretanju kolima i satima pred televizijskim ekranom. mnogo pre triterapije. što ste više „izvan forme". brzo doneti blagodeti (3). To je La Perijer konstatovao: činilo se da su pacijenti koji su redovno vežbali. suprotno od pacijenata koji su stalno vežbali (4)! . fizička vežba. tako da je većina učesnika sama odlučila da nastavi stalno vežbanje. Danas su studije o tome toliko brojne da čak postoje i „studije o studijama" „metaanalize" (1). Na univerzitetu u Majamiju. Ćelije „natural killer" (NK. „prirodne ubice") prva su linija odbrane organizma kako protiv spoljnih upada. Bernar je takođe imao razloga da poveća broj vežbi u stresnijim periodima. a zapadna nauka je to pokazala: vežbanje je važan način Iečenja strepnje. ova dijagnoza je zvučala kao smrtna kazna. to one energičnije rade svoj posao. čak kratkotrajna. njihov imuni sistem. bolje je odolevao toj užasnoj vesti. Jedno istraživanje se čak odnosi isključivo na prednosti biciklizma u mestu. doktor La Perijer (LaPerriere) počeo je da razmatra zaštitne efekte vežbanja u teškim situacijama. Svako treba da se psihološki snađe. Kod pacijenata koji nisu vežbali desilo se upravo ono što je La Perijer primetio: broj NK ćelija veoma je opao posle objave dijagnoze. Sto se mi bolje osećamo. Više drugih studija sugerišu kako će vam. tako i protiv množenja kanceroznih ćelija. Izabrao je jedan od najtežih momenata ljudske egzistencije: trenutak kada vam jave da ste seropozitivni. U vreme dok je vršio to istraživanje. koji se često topi u situacijama stresa. Ono takođe konstatuje da se pozitivni efekti osećaju i godinu dana kasnije.

jer. niti svojim problemima sa jednom psihološkinjom. s tim da nije vežbala od svoje četrnaeste godine. saslušala je savete koje su joj dali. Nije želela da priča o svojoj majci i ocu. U jednom od prvih modernih članaka o tome. Zaklela se da nikad neće ponovo početi. ali ne i pevati" . odnosno samo koračati živim korakom. više trčkarati no trčati. Bili su apsolutno bitni za njen budući uspeh: prvo. trebalo je usporiti. i nikakvo lečenje joj nije izgledalo prihvatljivo. Staje imala da uči? Da stavlja nogu pred nogom brže nego kad hoda? Ipak. Nije smela da oseća ni bol ni umor. Jedina uteha su joj bile tri paklice cigareta dnevno. Studentkinja od 28 godina je spremala svoj magistarski na univerzitetu Viskonsin. Živela je sama. Cilj polaska je bio jednostavan: preći kilometar i po. malo se naginjući unapred. Naročito nije trebalo ići suviše brzo. verujući da će nakon toga umreti. već prvog dana.govorio joj je instruktor). trebalo je praviti sasvim male korake. Njena depresija je trajala već dve godine. i sa deset kilograma viška ona može učestvovati u istraživanju o efektima džogiranja? Poslednji put kad se resila da vozi bicikl izdržala je deset minuta. u vremenu koje je mogla postići. ali pokušavajući brzo hodati što je moguće duže. gledala je kako se pramenovi dima dižu u vazduh umesto da se usredsredi na skripta. retko izlazila osim na predavanja i uvek se žalila da ne može da nađe čoveka koji joj odgovara. ali nisam bolesna". izgubila je nadu da će jednog dana to da se promeni. Prilikom prvog sastanka sa svojim trenerom za džoging zapitala se da to možda nije neka šala: kako se moglo zamisliti da sa tri pakla cigareta dnevno. Činjenica da je. kako je govorila. Ako bi se zadihala. uspela da postigne cilj koji joj je bio određen bila je motiv . doktor Grajst (Greist) priča o Ksavijeri. po svojoj želji. i odbijala je da uzima lekove. ne dižući kolena suviše. da bi se moglo razgovarati („treba moći govoriti. Egzistencija joj se činila praznom. Skoro da se nije iznenadila kada joj je doktor univerzitetskog dispanzera kazao daje njen nivo depresije bio 90% viši od onog koji su imali drugi pacijenti u dispanzeru. „možda sam deprimirana.KSAVIJERINO UPUTSTVO Za depresiju je takođe dobro malo džoginga. Možda je iz prkosa prihvatila da učestvuje u jednom istraživanju koje je lekar upravo sprovodio: trebalo je da triput nedeljno trči dvadeset do trideset minuta. sama ili u grupi. Ideja da joj je bio potreban trener daje nauči da trči izgledala joj je još smešnija.

Nikad se nije osećala tako dobro. stvarno sam duboko pao. pre su izraz duševne bolesti nego objektivna istina. čim je najzad ponovo krenula da vežba. mogla je da održi ritam hodanja dva do tri kilometra. DŽOGERSKA EKSTAZA Depresija se uvek vezuje za crne. Naravno. jednog dana.za zadovoljstvo. i ona je primetila da su počeli da joj se vraćaju simptomi depresije: sve joj je izgledalo crno. imala više energije i provodila mnogo manje vremena u mentalnom samosažaljenju nad svojom sudbinom. Napredovala je osećajući se. osećam se bolje no kad sam prvi put potrčala. uganula članak." Te samooptužbe. Morala je priznati i da se osećala nešto bolje. sa tri sedmične seanse. hrabrosti. Cak kao da su i njene menstruacije. U priči se ne kaže da li je prestala da puši i da lije našla veliku ljubav (5). i da njihovo . Ponovo počevši da džogira posle tri sedmice prekida. koje neumorno prevrćemo po glavi i koje obezvređuju i druge i nas same: „Nikad to neću uspeti. nisam dovoljno inteligentan(na). godine i radova poznatog psihijatra iz Filadelfije Arona Beka (Aaron Beck) pronalazača kognitivne terapije . ne zaslužujem da budem voljen(a). stoje sigurno neistina). Bolje je spavala. brže prolazile. tokom tih pet sedmica. obično vrlo bolne. ali znam da će se to vratiti." Lekar koji je vodio istraživanje viđao ju je dugo nakon završetka studije kako sa osmehom na licu trči oko jezera.poznato je da sama činjenica da ponavljamo ove rečenice povlači za sobom depresiju. pesimistične misli. Još jedna sedmica bez trčanja. i bila je pesimista u svakom pogledu. bolestan sam. svakog dana malo bolje. nemam nikakav talenat. forsirajući sebe. sa mnom je uvek tako. ovi simptomi su se istopili za nekoliko nedelja. u svakom slučaju. Nakon tri nedelje. nemam sreće. kazala je svom treneru: „Nisam više u formi. volje. Zatim je. ne vredi ni da pokušam. Od 1960. itd. najčešće postaju tako automatske da više i ne vidimo do koje mere su abnormalne. ne zaslužujem da se neko zainteresuje za mene. Nije mogla sledeće tri sedmice da trči. bez većih teškoća. Nekoliko dana kasnije začudila se što se razočarala ne mogavši da ode na džogiranje. nemam dovoljno energije. kad su strašne i neopravdano kategorične (kao: „uvek svakog razočaram". snage. ljudi me ne vole. to neće ići. ja sam ružna. ambicije.

nakon godinu dana primećena je razlika između dva tipa lečenja: više od trećine pacijenata lečenih zoloftom ponovo su pali u depresiju. Najveća greška koju početnici čine kada se ponosno vrate iz sportske radnje sa novim cipelama jeste što požele da trče suviše brzo. Posle četiri meseca lečenja. Istina. na osećaj položaja kičme i napor da se držimo pravo pa da one same od sebe iščeznu. Većina džogera nakon izvesnog vremena ne mogu više da se odreknu. vrlo efikasnim antidepresivom: zoloftom. pacijenti dveju grupa su se osećali jednako dobro. istraživač „stanja toka": ono što omogućuje da se u to stanje uđe jeste produžavanje napora koji nas drži na granici vlastitih sposobnosti. veoma mnogo vremena. Jedan od ciljeva produženog fizičkog napora jeste da zaustavimo. često postaje stanje zavisnosti. Takođe. ADIDAS PROTIV ZOLOFTA Istraživači sa univerziteta Djuk su nedavno napravili komparativnu studiju lečenja depresije džogingom i jednim modernim. da bi ostao . Naprotiv. taj neprestani tok crnih misli. To se obično zove „high". kratka distanca. džogerska ekstaza koju postižu samo oni koji izdržavaju tokom više sedmica. to što se lek uzimao uz džogiranje ničemu nije doprinosilo. bar privremeno. ili. malo-pomalo. . čak kreativne.. To je briljantno pokazao Mihail Čikzentmihalj (Mikhail Csikszentmihalyi). da i dalje vežbaju. dok se 92% onih koji su bili lečeni džogiranjem osećalo savršeno dobro (7). kada je istraživanje završeno. Uzimanje leka nije imalo nikakvo posebno preimućstvo u odnosu na redovno trčanje. Kasnije bi morao da trči brže ili duže. tih dvadeset minuta trčanja. Za nekoga ko počinje da trči to bi bila. i ništa više. nijedan dan. To stanje. dovoljno je pažnju usmeriti na disanje.hotimično prekidanje često pacijenta vodi put ozdravljenja (6). Retko se dešava da se one sponatno pojave tokom opita. naravno. ako se to dogodi. Na granici. Nema magične ni brzine ni udaljenosti. pak. ili na osećaj koraka po podu. čak i kad je diskretno. Manje su svesni sami sebe i dopuštaju da ih vodi ritam napora koji ih podržava i vuče.u toku". Većina džogera objašnjava da nakon petnaest/trideset minuta izdržanog napora ulaze u stanje u kome su misli pozitivne. oni su sami bili odlučili.

Osim studija. šta valja a šta ne valja. nikoga nisam poznavao. budući da sam i sam to dozi veo. prvi put u životu. duša osušila. život mi se potpuno lišio zadovoljstava. koji sam poneo. lečenje simptoma i prevenciju. Upisao sam se u jedan klub. ali mije bilo jasno da moram prodrmati tu obamrlost koja je činila da sate provodim sedeći i slušajući iste kasete. mojih „mesta". Prve dve sedmice ništa se nije promenilo. moje kulture. pasti na ispitima i imati stvarne razloge da se deprimiram. Sve napustiti da bi se u Americi doživeo neuspeh . Dobro sam upoznao ova dva aspekta vežbi. ostala mi je samo klasična muzika. Nemogućnost da to postignem je pogoršala moj pesimizam izolovanog useljenika. bez roditelja koji mi govore šta treba a šta ne treba da činim. Prvi meseci su se sami ispunili uobičajenim aktivnostima imigranata. vrlo zahtevnih. na početku opita vežbali imali su manje šansi da zapadnu u depresiju sledećih dvadeset i pet godina (9). među normalnom populacijom. Najpre je izgledalo uglavnom simpatično sve početi ispočetka. Nisam sasvim dobro znao odakle da počnem. koju sam neumorno slušao umesto da se udubim u udžbenike. bez porodice. Oni koji su. kad sam se smestio i postao zatočenik rutine studija. verovatno. bez trčanja. Posle više sedmica takvog režima shvatio sam da ću. Kada sam sa dvadeset i dve godine došao u Ameriku. Jedina razlika bila je stoje antidepresiv uklanjao simptome malo brže (8). konačno me je spasao. Čak sam sebi govorio da bi jedini zanat sa smislom u tako hladnom i ravnodušnom svetu bio zanat dirigenta orkestra. reket.Jedno drugo istraživanje sa Djuka je pokazalo da nije nužno biti mlad i dobrog zdravlja da bi se iz fizičke vežbe izvukla neka korist. Sećam se zadovoljstva zbog te slobode. nakon nekoliko meseci. Posebno se sećam jedne večeri kada više ništa nije imalo ni važnosti ni smisla.bilo je suviše idiotski. U Parizu sam počeo da igram skvoš. sreće kad sam kupio zavese ili. trebalo je pronaći stan i useliti se. jedan tiganj. Ali. ako ne reagujem. Za deprimirane pacijente između pedeset i sedamdeset i sedam godina sama činjenica da se „živo hoda". Redovna fizička vežba ne samo da nas izvlači iz jedne depresivne epizode već. Odjednom sam ustanovio kako mi se neprimetno. omogućuje i da se one izbegnu. osim što sam u životu imao jednu aktivnost koju sam sa . prijatelja. stvarala je nakon četiri meseca isti efekat kao i uzimanje nekog antidepresiva. triput nedeljno.

to je osetljiviji. to isto činimo i sa imunim sistemom čime ubrzavamo stvaranje . Znao sam da ću. izbegnem njene strahote. Dugo vremena nisam znao da li mi je pomogao skvoš ili novi prijatelji. mačke. te ljudi koji redovno vežbaju iz malih životnih stvari izvlače više zadovoljstva: od prijatelja. bar triput nedeljno. Zahvaljujući skvošu sam upoznao ljude koji su me pozivali kod sebe. zadovoljstvo je upravo suprotno od depresije. Kada na taj način. i malo-pomalo izgradio nešto bogatiji društveni život. svaki put treba povećati dozu da bi se dobio isti efekat.zadovoljstvom iščekivao. Međutim. Odjednom. Međutim. Kasnije sam naučio da ću. Kao daje njima lakše da budu zadovoljni. Poput lopova obrće mehanizme sreće i zadovoljstva u mozgu. lektire. moći da se fizički trošim i posle toga se. to je moja „prva linija odbrane" od životnih stranputica. opijati dovode do „navikavanja" u receptorima mozga. po zasluzi. Ništa me što sam otad naučio nije do danas promenilo. koja je kod toksikomana najčešće svedena na nulu). prirodnim putem. osmeha prolaznika na ulici. kako su receptori sve neosetljiviji. obroka. Pri tom. čak i u najtežim trenucima. u svakom slučaju. dugo tuširam. nadražujemo osećajni mozak. mala svakodnevna zadovoljstva gube značaj (uključujući i seksualnost. ako budem trčao bar dvadeset minuta svakog drugog dana. kao što su morfij i heroin. Osećao sam se beskrajno bolje i uspravio se u sedlu. Sto se više prirodni mehanizam zadovoljstva tako postepeno stimuliše. IZAZVATI ZADOVOLJSTVO Kakvim tajanstvenim putevima vežba postiže takav uticaj na osećajni mozak? Naravno. Stoga oslobađanje endorfina ima tako izražen antidepresivni i stimulišući efekat (12). Opijum je čak najjači mogući lek za bolni rastanak ili gubitak drage osobe. Obrnuto se dešava sa lučenjem endorfina nakon fizičke vežbe. Ali. biti bolje naoružan da se suočim sa depresijom i da. postoji njen efekat na endorfine. To su mali molekuli koje izlučuje mozak i koji veoma liče na opijum i njegove derivate. to nije bilo tako važno. ako se uzimaju suviše često. koju određuje pre svega odsustvo zadovoljstva a ne toliko tuga. i zato je tako osetljiv na opijum koji odmah izaziva neodređen osećaj blagodeti i zadovoljenja. Osećajni mozak sadrži brojne receptore za endorfine (10).

itd. To znači daje njihov parasimpatički sistem. Zavisnicima od heroina. Drugi mogući mehanizam je isto toliko intrigantan i pridružuje se onom što smo videli povodom usaglašenosti srčanog ritma: ljudi koji redovno vežbaju imaju veću varijabilnost srčanog ritma i više usaglašenosti od onih koji nisu tako pokretni (14). figura 1]. Ipak. zdraviji i jači. fiziološka „kočnica". Više preliminarnih proučavanja kod pacijenata koji nisu reagovali ni na jedan drugi tretman izgledaju vrlo obećavajuća (15). KLJUČEVI USPEHA Čak i kad smo uvereni u važnost redovnog vežbanja. koja uvodi periode mira. dešava se suprotno. grčeći one abdominalne jednim električnim nabojem. čak i ako to ostane rezervisano samo za pacijente koje je još uvek moguće dovoljno motivisati da preduzmu takve aktivnosti. . ubrzavanje rada srca. što više stimulišemo parasimpatički. kao mišić koji se razvija. Reč je o stimulaciji parasimpatičkog sistema aparatom usađenim pod kožu. Postoji i sasvim nov način lečenja depresije koji se još uvek proučava u najvećim centrima eksperimentalne biološke psihijatrije. znojenje. pacijenti ovim futurističkim tretmanom treba da bez napora aktiviraju svojstva blagotvorna za parasimpatički sistem. te blokira manifestacije anksioznosti. Ravnoteža dveju grana autonomnog nervnog sistema je jedan od najboljih protivotrova za anksioznost i napad panike. Kako su simpatički i parasimpatički sistem uvek u protivstavu. to on više jača. nema ničeg težeg no učiniti ga svojom svakodnevnicom. drhtanje. Mislim da možemo doći do istog rezultata fizičkom aktivnošću i praksom srčane usaglašenosti. Svi simptomi anksioznosti potiču iz preterane aktivnosti simpatičkog sistema: suva usta. naročito u stanju deprimiranosti ili stresa. Pre svega. treba znati da ne moramo mnogo toga da radimo. Kao aparati koji vam učvršćuju mišiće dok gledate televiziju. čineći ih još agresivnijim prema infekcijama i kanceroznim ćelijama (13) [vidi ilustraciju u bojama ćelija ubica u svesci. Prema različitim istraživanjima.ćelija „prirodnih ubica". nekoliko vrlo prostih saveta omogućavaju fizički aktivniji život. povišenje krvnog pritiska. Važno je samo da vežbamo redovno. čija se imuna odbrana topi.

dobri efekti trčanja su srazmerni „dozi" vežbanja. nikako izvan njih. brojna preduzeća imaju neformalne ekipe košarkaša koje se sastaju triput nedeljno sat nakon radnog vremena. Ljudi koji vežbaju u grupi bolje se prilagođavaju zahtevu redovnosti. Najzad. Ako volite plivanje a mrzite trčanje. Što je vežbanje veselije. koje je opisao Čikzentmihalj. a jedan sat vožnje bicikla u mestu efikasniji je nego dvadeset minuta brzog hoda. Kada se sposobnosti povećaju. možda samo zbog toga što nas to motiviše i u dane kada pada kiša. Savet koji se pokazao vrlo korisnim za više mojih pacijenata jeste da se vožnja bicikla u mestu ili džogiranje na tepihu učine veselijim uz pomoć magnetoskopa ili DVD-a: dovoljno je da gledamo akci- . Dovoljno je samo da napor bude toliko jak da se još uvek može pričati ali ne i pevati. istraživanja kojima raspolažemo ne presuđuju između vežbanja koja zovemo „aerobičnim". kao stoje istežanje mišića. itd. Cilj je da uđete u stanje proricanja. Kao i kad uzimamo lekove. treba biti uvek u granicama svojih sposobnosti. Podrška i hrabrenje drugih. ali ne i pređena udaljenost ili jačina napora. umoriti se i više to i ne činiti. voziti bicikl u mestu. Što su simptomi depresije ili anksioznosti ozbiljniji. plivanje. kada je neki dobar film na TV-u. zadihati se. Najzad. Sa tog stanovišta. nemojte se forsirati džogingom. stoje prirodna posledica treniranja. kad kasnimo. trči se sve brže i brže. i tome slično. lakše se podnosi. U tom smislu. na primer.. Veliki članak u British Medical Journal sugeriše da oba tipa vežbanja mogu biti korisna (16). na primer. kao što su trčanje. takmičenje unutar grupe koja se bavi istom aktivnošću. To mogu biti i ekipe fudbalera. većina studija tvrdi da je kolektivno vežbanje efikasnije od individualnog. dovodi do velike razlike. najgore je pokušati. Pet seansi nedeljno više vrede nego tri. tenis. Nećete istrajati u tome. najvažnijem za uspeh. Izgleda daje trajanje vežbe važno. pod uslovom da je sve regularno (da nismo sistematski na poziciji golmana). U Sjedinjenim Državama. i „anaerobičnih" vežbi. bicikl. od kojih se zadišemo. puštajući telo da vas vodi. treba izabrati oblik vežbe koji vas i zabavlja. U tom će slučaju dvadeset minuta hodanja biti beskrajno delotvorniji! Treba početi polako. to treba vežbati redovnije. Ipak.minimalno dvadeset minuta vežbanja tri puta nedeljno utiče na osećajni mozak. Granica sposobnosti su ulazna vrata za stanje „proricanja".

Oni su koliko prosti i efikasni toliko i. Ova metoda ima više preimućstava: pre svega. Da bismo ga smirili i živeli u skladu sa njim. daju želju da se mičemo. EMDR-u. te nam. Najzad. pa treba izbegavati i komedije. moramo sa više naklonosti sređivati naše odnose sa drugima. imaju tendenciju da nas fiziološki aktiviraju. Njegova druga. Uostalom. uzimaju kao mera i cilj. bilo daje reč o koherenciji srčanog ritma. . dobar film ima hipnotički efekat koji čini da zaboravljamo na vreme. ne manje ozbiljna funkcija. osećajni mozak ne kontroliše samo unutrašnju fiziologiju tela. opšte uzev. Sve te metode se. simulaciji zore. smeh se takođe ne slaže sa fizičkim naporom. akcioni filmovi. dovoljno je upotrebiti nekoliko principa afektivne higijene. jeste da kontroliše naše afektivne relacije da bi se uverio kako mi uvek imamo svoje mesto u hordi. plemenu ili porodici. nepoznati. akupunkturi. Razdražljivost i depresija su često znaci teskobe koje emituje osećajni mozak kada otkrije neku pretnju za našu društvenu ravnotežu. kako je zabranjeno gledati film kad se zaustavimo prilikom vežbanja. dakle.) OKRENUTI SE DRUGIMA Dosad smo razmatrali samo načine pristupa osećajnom mozgu pojedinca. (Kako mašine stvaraju buku. bolje je izbegavati ljubavne filmove. ishrani ili vežbanju. U stvari.oni film dok vežbamo (uz uslov da ga ne gledamo ako zastanemo sa vežbom). Drugo. radoznalost čini da poželimo da nastavimo sa vežbanjem sutradan kako bismo saznali kraj filma. kao i plesna muzika. i dvadeset minuta protiču mnogo brže no što pomislimo da pogledamo na sat. grupi. Međutim. a vežbanje smeta koncentraciji.

Toliko sam se plašio. Mogu u miru da odem." Treći put u istoj sedmici Sofijini susedi nešto slave do dva ujutro. Ništa toliko ne nagriza naš osećajni mozak koliko sukobi sa onima koji su deo naše neposredne okoline. Sutra ujutro ona u sedam sati glasno vuče kante za đubre. Kada kažu ono Što osećaju („volim te". a vi ste spasli moju kći!" I u jednom i u drugom slučaju mi reagujemo na afektivne odnose između dva bića. Srećom da imam tvoju sestru." Žakova žena lomi tanjir o ivicu lavaboa: „Hoćeš li me najzad saslušati! Dosta mi je da se derem! Kako neko može biti tako sebičan?" Nekoliko dana nakon što su ga zaposlili. čak i kad smo samo svedoci. Edgar se uputio u neko drugo odeljenje svoje nove firme. „To će ih naučiti pameti". „bila sam srećna". odlazite. mogu do taci tačno toliko koliko povlačenje noktiju po školskoj tabli. „strah me je") i kad to osecanje . seti se da sam to ja došla da te zagrlim". Nepoznati kolega mu prilazi i kaže: „Sta ćete vi ovde? To je moja teritorija. Ali. čak nas i sukobi sa našim susedima. mrmlja. Tako je i dok gledamo izbeglicu kako steže lekara humanitarne organizacije i izjavljuje mu: „Vas je bog poslao. koji su „stranci". Hteli mi to ili ne. Raznežimo se i pred slikom starije žene na samrtnoj postelji dok gleda svoga muža i poverava mu: „Bila sam vrlo srećna s tobom. gledajući ga u oči: „Volim te. tata". Kad osetiš vetar na svom licu. Ništa ne žalim. Kada se ljudi jedni prema drugima nasilno ponašaju. mi patimo. naše srce omekša pred prizorom deteta koje se smeši i ujutro kaže svome ocu.XI LJUBAV JE BIOLOŠKA POTREBA OSEĆAJNI IZAZOV Majka vraća Mariji školsku knjižicu: „Ništa ne vrediš. Nikad ništa nećeš postići.

upotrebljavaju da bi se drugome približili. onog što im najviše nedostaje. poštovanja integriteta druge osobe. istraživački centri ili neki veliki lanci potrošnje. u kojoj najveći deo stanovništva ima ugodan život. mi smo uzbuđeni. već radije uzimamo prozak. Istinska razlika preduzeća dvaju društava nije više u informatici ili upravljanju. U toj knjizi je ukazao na zaostajanje Evrope u izvesnim bitnim aspektima funkcionisanja preduzeća u poređenju sa onim najnaprednijim u Sjedinjenim Državama. čija je klima idealna. To je tačno u toj meri da depresivci izjavljuju kako često gledaju reklame na televiziji sa suzama u očima. Poslednjih trideset godina broj depresivnih osoba ne prestaje da raste u zapadnim društvima. kako kod bračnog para. u najvećem broju slučajeva ne znajući zašto. moj otac novinar je napisao knjigu Američki izazov. sugerišući nam da njena aroma zbližava prijatelje. našli novi oblik ljudskih odnosa u radu. pre svega u automatizaciji putem informatike i moderne tehnike upravljanja. bilo da su to univerziteti. To je zato što su očevici zbližavanja dve osobe. Pokušavaju da nam prodaju kafii. Danas. pošto sam izabrao da se vratim u Francusku. parove. posle dvadeset godina provedenih u Americi. Neke jednostavne ali moćne ideje omogućuju da se međuljudski odnosi promene na najbolji način. zaprepašćen sam novom prirodom izazova. . ekipnog rada. tako i na radnom mestu (1). da bi dodirnuli nečije srce. Ali. Kad bi me pitali odakle početi da bi se ova tendencija obrnula. a kultura duboko usađena. rekao bih da bi se trebalo boriti protiv nasilja u svakodnevnim odnosima. ne sređuje se. Francuska ima jedan od najviših stepena depresije na planeti (kao i Liban. ohrabrivanja („pozitivni feedback"). kao i da za firmu nema ničeg goreg od beskorisnog nasilja u odnosima među ljudima. u kome je dvadeset i pet godina trajao građanski rat). Filmski reditelji i realizatori komercijalnih spotova imaju perfektnu intuiciju na šta u ovoj oblasti reagujemo. na primer. već u činjenici da su najbolja američka preduzeća. To je tako neverovatno da ne želimo na to da mislimo. dece i suseda. Mi smo takođe i najveći potrošači antidepresiva na svetu. Prema prethodno navedenim studijama. Ove statistike su neverovatne jer je reč o zemlji koja već četrdeset godina živi u miru. Kažemo sebi da će se to sve jednog dana srediti. Pre trideset i pet godina. Shvatili su značaj osećajne inteligencije. a u našoj zemlji se udvostručila potrošnja antidepresiva. majku i ćerku. gradovi i sela lepi.

držimo u toplom. mukanje.21 Evolucija je u naš mozak usadila instinkt da odgovaramo potrebama potomstva. sa drugima: porodicom. lavež. da se brani. posebno robustan i delotvoran. mazimo. Od rođenja. pokazujemo mu kako da nešto ubere. dok smo bebe. kao i kod svih sisara. Ta aparatura. rika. dakle. tu sam!" Ovi krici i naš instinktivni odgovor čine taj „refleksni luk" između bića. a zatim i čitava poezija i pesme ljudi. Ona je takođe odgovorna za našu instinktivnu reakciju na ovaj plač. jeste u osnovi naše duboke sposobnosti da stvaramo socijalne veze. U stvari. moguće je održavati afektivne relacije sa skoro svakim sisarom i većim brojem 21 Ptice imaju iste limbičke oblasti kao i sisari. krokodili ili zmije svojim roditeljima davali na znanje gde se nalaze.mnogo bolje no reci ili matematika. osećajni mozak bebe poziva: „Jesi li tu?" I dalje. za naš tužni plač čim nas odvoje od onih za koje smo vezani (2). Kod nas. . osnovu na kojoj je izgrađena čitava vokalna komunikacija. bilo da su životinje ili ljudi. kreštanje. evolucija je u mozgu stvorila limbičke strukture koje nas čine posebno osetljivim na potrebe naše dece. bitna razlika je što su sisari izrodili potomstvo koje je ranjivo i nesposobno da preživi više dana. kako da lovi. pesma ptica. stvorena da bi se osigurao odnos neophodan za preživljavanje vrste. dok mame delfina i kitova stalno komuniciraju zvucima sa svojim mladima. bez neprestane pažnje svojih roditelja. Nema sumnje da izuzetna sposobnost muzike da izazove osećanja tu ima svoje izvore: ona direktno utiče na osećajni mozak . U izvesnom smislu to je za njih bolje: ako bi bebe gušteri. nedelja ili godina. sve dok majka ne odgovori: „Da. Specifična oblast našeg osećajnog mozga je odgovorna čak. bili bi odmah pojedeni. čije su bebe najnezrelije i zahtevaju najdužu roditeljsku brigu.FIZIOLOGIJA LJUBAVI Postoji deo u osećajnom mozgu koji razlikuje sisare od gmizavaca. Sa stanovišta evolucije. Kod gmizavaca ova limbička komunikacija ne postoji. ovi morski sisari imaju pesme koje neki naučnici bez oklevanja porede sa jezikom. plemenom. Isto važi i za ajkule. iako se rasplođuju jajima. hordom. štitimo. zbog izuzetne zavisnosti svojih potomaka i potrebe za roditeljskom brigom. itd. mjaukanje. da ga hranimo. Ekstremni slučaj je ljudska vrsta. da „ulazimo u odnose".

ni boa ni iguana neće isto odgovoriti na ljubav koju biste prema njima ispoljili. odbijala da sarađuje? Lekari i istraživači su se pitali i hrabrili se kako su umeli. LJUBAV JE BIOLOŠKA POTREBA Negde oko 1980. u tako savršenim uslovima.ptica (papagaji svih vrsta spadaju u najosetljivije domaće životinje). godine napredak u reanimaciji omogućio je da se u životu očuva novorođenčad prevremeno rođena. dakle. bebe nisu rasle! Naučno uzev. uslovima sa kiseonikom i vlažnošću savršeno uspostavljenim. to je bila prava misterija. Osećajni kontakt je za sisare istinska biološka potreba. Međutim. Negovane su bez fizičkog kontakta. Jedanput su. iako još uvek u inkubatorima. međutim. stezao je srca čak i najkrućih bolničarki. normalno rastu. na veliko čuđenje kliničara. Osećajni mozak je. Međutim. ali su ga one disciplinovano ignorisale. ili skoro ništa. postoje to bilo zabranjeno. poput hrane i kiseonika. a na inkubatorima je pisalo: „Ne dirati". Kako je priroda. primećeno je da krhki nervni sistem ovih beba loše podnosi obrtanja neophodna za njihovu negu. jedno ispitivanje je otkrilo. konstatujući da bebe. U stvari. uprkos idealnoj temperaturi. ništa nije promenjeno u protokolima o nezi. Kad su je pitali. Ništa. primetili da izvesne bebe. mlada žena je prvo oklevala a zatim priznala da nije mogla da izdrži slušajući dečiji plač. U hermetičkim inkubatorima za novorođenčad sa ultravioletnim lampama uslovi veštačkog života mogli su biti regulisani preciznošću neophodnom da bi preživele ove male ljudske forme koje su lekari sa dirljivom simpatijom zvali „mali račići". pošto izađu iz tih oklopa. brzo ponovo dobijaju na težini. i ishrani preciznoj do u miligrame. skoro uvreda. u jednom američkom odeljenju za neonatologiju. nekoliko je nedelja ranije počela bebe da mazi po . sačinjen da emituje i prima na kanalu osećanja. Ovaj je tip komunikacije vrlo bitan za preživljavanje organizma. Ipak. da je svu decu koja su rasla negovala noću jedna bolničarka koja je tu upravo počela da radi. ali sa rastućom sigurnošću kad je videla rezultate. Očajni plač. koji se uprkos zvučnoj izolaciji ovih aparata čuo. Prvo uznemireno. Nauka je to otkrila.

nastavila to da Čini. David Hubel (David Hubel) i Torsten Vizel (Torsten Wiesel). ne dodiruju decu i da se sa njima ne igraju. gde su deca ponekad vezivana za krevet i hranjena kao životinje. tako „higijenskih". U svim ovim ćelijama. 40% njih je umrlo od rubeola. Potom je. manje od jednog deteta na sto umiralo je od te inače benigne bolesti (4). Doktor Hofer je slučajno otkrio kako se fiziologija sisara dezorganizuje kada se afektivni odnosi prekinu. Istraživači iz Detroita su pokazali daje kod preživele rumunske siročadi osećajni mozak često nepopravljivo zaostao u razvoju (6). Uprkos besprekornoj telesnoj nezi i ishrani te dece. budući da se nije pojavila nikakva negativna reakcija. Na univerzitetu Djuk (Duke) profesor Šenberg (Schoenberg) i njegov tim su potvrdili ovaj rezultat nizom opita sa mladim pacovima izolovanim od rođenja. za svoje temeljne radove o funkcionisanju vidnog sistema. ponovo počinje. Da bi proverio svoju pretpostavku. Grozna rumunska sirotišta. pak. a telo u celini ulazi u neku vrstu hibernacije.leđima kako bi ih umirila. deo genoma odgovornog za proizvodnju enzima nužnih za rast prestaje da se izražava. Proučavao je fiziologiju beba pacova primetivši jednog jutra da je jedna od mama pacova napustila svoj kavez tokom noći. Ako. proizvodnja enzima. . Danas ustanovljavamo da je isto i sa osećajnim mozgom. Mali pacovi prepušteni sebi imali su srčani ritam dvaput slabiji od normalnog. Izvan tih sirotišta. Dokazali su da bez fizičkog kontakta svaka ćelija organizma odbija da se razvija. Osećajni odnos je svakako nužni faktor za rast. kao i njihov rast. među pacove je stavio malu grejalicu umotanu u čarapu. između ostalog. ništa se nije promenilo. dobili su Nobelovu nagradu za medicinu. Hofer je prvo pomislio da im je hladno. Na njegovo iznenađenje. poslednjih godina svedoče šta se dešava sa našim mladim kada nisu hranjeni ljubavlju: većina njih umire. ustanovili da se vizuleni korteks razvija normalno samo ako je dovoljno stimulisan tokom jednog kritičkog perioda. Oni su. na kakvu su je upozoravali. nežno gladimo leđa svakog malog pacova vlažnom četkicom koja imitira jezik majke koja se tako ponaša sa svojim okotom. na samom početku života (5). dva istraživača sa Harvarda. iz straha od zaraznih bolesti. čak i za preživljavanje (3)! U prvim se modernim sirotištima sredinom XX veka bolničarkama naređivalo da.

dakle. jedrinu dečjeg parasimpatičkog sistema. . čak i aktivnost imunih ćelija kao što su limfociti B i T.Iz opita u opit Hofer pokazuje kako je ne samo srčani ntam zavisan od majčinog prisustva (tj. koji brane organizam od svih infekcija (vidi sliku 5) (7). stres) (10). već su imali dvaput manje simptoma od drugih. Od hiljadu žena sa dijagnoziranim rakom dojki za pet godina je umrlo dvaput više onih koje su kazale da im u životu nedostaje ljubav (12). cisti tise i crevna oboljenja od onih kojima je bračni život bio skladan (13). Prema jednoj drugoj studiji. Osam hiljada i pet stotina ljudi dobrog zdravlja je posmatrano pet godina. češće imale kijavicu. pojavivši se u British Medical Journal. Kod žena su prednosti emotivne podrške takođe važne. da kod svih sisara. njene ljubavi). određuje. arterijski pritisak. no nemati ljubav vlastite žene (11). utvrđen stupnjem roditeljske osećajnosti i razumevanja detetovih osećajnih potreba. već je i više od petnaest fizioloških funkcija time dovedeno u pitanje: periodi sna i noćnog buđenja. visok pritisak. bolje je biti pušač. temperatura tela. Prema ovoj studiji. Izgleda da ih je ljubav njihovih žena štitila od faktora rizika (holesterol. „DA LI VAM VAŠA ŽENA POKAZUJE DA VAS VOLI?" Ustanovljeno je. fiziološka ravnoteža mladunčadi zavisi od ljubavi koja im se pokazuje. koji su odgovorili potvrdno na pitanje da li im sopstvena žena pokazuje ljubav. Ustanovljeno je da kod ljudi kvalitet odnosa između roditelja i dece. Na kraju je došao do sledećeg začuđujućeg zaključka: glavni izvor biološkog regulisanja za ove male pacove bila je ljubav njihove majke. Oni koji su se na početku istraživanja prepoznavali u tvrdnji: „Moja žena me ne voli". odnosno faktor koji favorizuje usaglašenost srčanog ritma i omogućuje detetu da bolje odoleva stresu i depresiji (8). Da li je tako i u svetu odraslih? Jedna studija je. uključujući i ljude. triput su češće obolevali od stomačnih čireva no drugi. Čak su i one koje su bile dobrog zdravlja. oboleli od kardiovaskularnih bolesti. pokazala daje prosečan vek starijih ljudi koji su izgubili ženu daleko niži od veka onih čija je supruga još u životu (9). godinama kasnije. a osećale se „prezrenim" od muža. imati visok pritisak i biti pod stresom.

U satima nakon razdvajanja od majke.Slika 5: Majčina ljubav i fiziologija novorođenčeta. kao da se čitava fiziologija malog pacova potpuno raspada. (Ova ilustracija potiče od Hofera. fiziologija malog pacova se raspada. iz 1995). U „normalnom" stanju njegove različite telesne funkcije idu jedne uz druge. sve gubi pravilnost. . Posle njihovog razdvajanja.

dali tom fenomenu ime: limbička regulacija. a kolege koje su pre mene pitali već su prepisale pregršt lekova: protiv aritmija. ne više nego svoje druge pilule. Opšte uzev. najčešće je uzrok depresije bio jasan: taj stari gospodin ili gospođa su živeli sami već godinama. Dakle. mačka . KADA NAS ŽIVOTINJE NEGUJU U bolnici u Pitsburgu su me često pitali za mišljenje pre no što bi neku stariju depresivnu osobu sa operacijom bajpasa pustili kući. koja je poetično nazvana Opsta teorija ljubavi. Od mene se očekivalo da toj listi dodam svoje „anti": antidepresiv ili lek protiv anksioznosti. itd. zapaljenja. bio sam poslednja osoba koju su konsultovali. Nisam želeo ništa da dodam toj opštoj zbrci. Luis (Lewis). nisu igrali bingo sa prijateljima i polako su nestajali gledajući televiziju. U jednoj izvanrednoj knjizi o osećajnom mozgu i njegovim funkcijama. tri su psihijatra sa univerziteta iz San Franciska. hrabro sam u medicinski dosije upisao svoju preporuku: „Budući daje depresivan. koji su se preselili u Kaliforniju. Oni kažu: „Odnos (afektivni) je koncept isto toliko stvaran i određujući kao bilo koji lek ili hirurška intervencija (15). Zašto bi takav pacijent želee da se bavi sobom? Kad bi mu čak jedan antidepresiv i pomogao. Boston. sinhronizuje (14). retko su izlazili zbog krhkog zdravlja. za pacijenta je najbolje da nabavi psa (malog. možda zato što ne doprinosi prodaji lekova. Ako smatra da je to velika obaveza. Pouka iz svih ovih istraživanja je jednostavna: fiziologija društvenih sisara nije nezavisna od ostalog. ako su prijateljice. Amini (Amini) i Lanon (Lannon). Međutim. ili koje čak dele istu kancelariju. kiseline. da li bi ga uzimao svakog dana? Bez sumnje. naročito sa onima koji su nam emotivno bliski. a sve ih je teško razlikovati i uzimati kao stoje propisano. više nisu viđali svoju decu niti svoje unuke. da bi ga lakše čuvao). visokog pritiska. razume se. Lekovi nisu „limbički regulativi".Često se menstrualni ciklus žena koje žive zajedno. to je ideja koja teško prolazi čak i kad je naučno savršeno etablirana. U svakom trenutku optimalna regulacija fiziologije zavisi od odnosa koje imamo sa drugima. to se dešava ako je između njih istinska afektivna veza. Ali. Međutim. a ne samo sagovornice i koleginice. Njujork.

bi mogla biti drugi izbor, pošto nju ne treba izvoditi u šetnju. Ako mu i to izgleda preterano, onda neka ptica ili ribica. Ukoliko pacijent i dalje odbija, onda bar treba u stanu da zasadi neku lepu biljku/' U početku su me zvale pomalo ljutite kolege sa ortopedske hirurgije ili sa kardiovaskularnog: „Tražili smo od vas da preporučite neki antidepresiv, a ne menažeriju! Šta hoćete da stavimo na recept? Kod apotekara nema domaćih životinja!" I uprkos mojim objašnjenjima, koja su, izgleda, samo meni bila ubedljiva, na kraju su sami preporučivali antidepresive. Bez sumnje, mislili su da tako podržavaju modernu naučnu medicinu nasuprot uvek pretećem mračnjaštvu nadrilekarstva. Brzo sam shvatio da moj pristup nije bio efikasan i da ću najzad steći vrlo lošu reputaciju. Zato sam odštampao rezime nekoliko naučnih studija o tome i dodao ih svojim zaključcima u medicinskom dosijeu. Nadao sam se da ću na taj način svojim kolegama ukazati na neke izuzetne rezultate za koje oni, izgleda, nisu znali; na rezultate poput onih iz studije objavljene u American Journal ofCardiology, u kojoj su ljudi i žene, čiji su infarkt pratile opasne aritmije, bili posmatrani duže od godinu dana. Oni sa domaćom životinjom su imali šest puta manje šanse da umru sledeće godine nego drugi (16). Prema drugoj studiji, starije osobe koje su posedovale domaću životinju su bile psihološki otpornije na životne teškoće i mnogo rede odlazile lekaru (17). Prema mišljenju grupe sa Harvarda, bavljenje biljkama je upola smanjivalo smrtnost penzionera u staračkim domovima (18). I oboleli od side su, kao vlasnici pasa ili mačaka, bili zaštićeniji od depresije (19). Konačno, pozivao sam se i na jevanđelje svojih sagovornika: sakrosanktni Journal ofthe American Medical Association. Ovaj časopis je 1996. objavio studiju po kojoj su ljudi hendikepirani do te mere da se skoro nisu mogli kretati, kao oni stari pacijenti zbog kojih su me pozivali, bili srećniji, imali bolje mišljenje o sebi i mnogo bogatije odnose ukoliko ih je pratio pas (20). U stvari, dokazano je da vas prosto prisustvo neke životinje Čini „privlačnijim" u očima drugih (21). I berzanski su se posrednici bolje osećali ako su kod kuće imali neku životinju. To je jedan od najstresnijih poslova: stalno žrtve pramena na tržištu, na koje nemaju nikakav uticaj, oni uprkos svemu moraju ispuniti svoje kvote prodaje. Nema ničeg čudnog u tome što veći broj njih pati od prevremenog visokog pritiska. Doktor Alen (Allen), sa Univerziteta Bafalo (Buffalo), pristupio je jednom nekonvencionalnom

proučavanju grupe posrednika iz svoga grada. Lekovi, koji su im prepisivani, spuštali su visok pritisak ispod alarmantne granice od 160/100, do koje se često podizao. Ipak, to nije sprečavalo da pritisak skače u momentima stresa. Doktor Alen je polovini njih predložio da nabave psa ili mačku (imali su pravo da izaberu šta hoće). Nakon šest meseci, rezultati su sami po sebi govorili: oni koji su imali domaću životinju više nisu isto reagovali na stres; ne samo da se njihov arterijski pritisak stabilizovao, čak i u stresnim trenucima, već je i njihova sposobnost za neke zadatke, brz mentalni proračun, javno izlaganje, postala mnogo bolja: pravili su manje grešaka i kao da su bolje kontrolisali svoja osećanja i svoju koncentraciju (22). U jednom je drugom istraživanju doktor Alen pokazao kako starije žene (iznad sedamdeset godina), koje žive same ali sa bliskom životinjom, imaju isti krvni pritisak kao i žene od dvadeset i pet godina koje aktivno žive (23). Moj „dodatak" je bio vrlo efikasan: nikada mi više nisu stavili ni najmanju primedbu i više nisam slušao kako me kolege ismevaju iza leđa dok pišem svoje „zoološke" preporuke u dosijeu nekog od njihovih bolesnika. Suprotno tome, mislim da nijedan jedini pacijent nije otišao bez recepta za prozak, niti sa jednom mačkom. Naučno zasnovana ili ne, ideja da je afektivni odnos po sebi fiziološka intervencija poput nekog medikamenta još nije našla svoj put u medicini.

PSI IZ SARAJEVA Vlasnici domaće životinje nemaju potrebu da im se pokazuje ono što svakodnevno osećaju, čak ni u najizuzetnijim situacijama. Sarajevo je 1993. godine živelo pod bombama i sa stalnom pretnjom od snajperista. Osim nešto „humanitarne" pomoći, skoro godinu dana nije imalo šta da se jede. Sve radnje su bile opljačkane, nije bilo nijednog celog prozora, parkovi u gradu su postali groblja na kojima nije bilo dovoljno mesta. Nije se više smelo izaći na ulicu iz straha da vas ne pogodi zalutalo zrno ili da ćete biti žrtva nekog drugog „snajpera". Ipak, u tom iscpljenom gradu u agoniji, u kome su jedine trzavice bile ratni metež, još uvek su viđani čovek, žena i dete kako šetaju svog psa. „Moramo ga izvesti", govorio je čovek na ulici. „U tim se trenucima i rat malo zaboravi; kad se posvetite nečem drugom, malo zaboravite."

U jedinoj još neoštećenoj sobi svoga stana stari par je čuvao kuju i mačku koje su na početku opsade našli na ulici kako umiru. Mislili su da ih puste nakon nekoliko sedmica, kad se oporave. Godinu dana kasnije su još bili tu. Nada i Tomislav su delili sa ovim životinjama mršave obroke koje su ponekad uspevali da dobiju. Mačka je više volela mleko u prahu iz francuskih humanitarnih paketa („to je markiz"); smejali su se, ali, kad su stvarno bili gladni, prihvatali su i američke pakete, koje je bilo lakše naći. Kuja je oštenila ispred zgrade sedmoro štenadi. Pet je preživelo tako što su im stanari donosili ostatke koje su imali. „Brinemo o njima jer osećamo potrebu da nešto živi među nama. Mi i pticama dajemo da jedu čim imamo šta. To nas podseća na mir. Znate? Normalan mir, svakodnevni, kao nekada. Moramo se za nešto držati i verovati da ćemo preživeti (24)." To se dešavalo u Sarajevu 1993. godine. Usred košmara, kada nemate ništa, ostaje još ovo: afektivni odnos, čak i sa psom. Moći još dati, da bismo se osetili kao ljudi. Osetiti da nekome još uvek nešto značimo. A to je jače od gladi, jače od straha. Kada su ovi odnosi poremećeni, naša fiziologija slabi, i mi to osećamo kao bol. To je afektivan bol, ali ipak bol, često jači od fizičkog. Ovo ne zavisi jedino od ljubavi našeg partnera. Zavisi i od kvaliteta svih naših afektivnih odnosa: sa našom decom, roditeljima, braćom i sestrama, našim prijateljima, našim životinjama. Jer, važno je to osećanje da možemo biti, mi sami, potpuno sa nekim drugim; da možemo pokazati da smo slabi i ranjivi, ali i jaki i puni elana; da se možemo i smejati i plakati; da možemo biti shvaćeni u našim osećanjima, korisni i važni za nekoga; da imamo minimum toplih fizičkih kontakata; da budemo voljeni. Kao što se sve biljke okreću ka sunčevoj svetlosti, i nama je potrebna svetlost ljubavi i prijateljstva. Bez nje smo uznemireni i depresivni. Nažalost, u našem su društvu centrifugalne sile neprestano na delu da bi nas odvojile jedne od drugih. Kada nas ne odvajaju, često nas navode da više živimo sa nasiljem reci nego u naklonosti. Da bismo lakše upravljali svojom fiziologijom, moramo naučiti da vladamo svim našim odnosima sa drugima. A to je moguće; sa malo truda možemo vladati osnovama onog što se zove „osećajna komunikacija".

XII OSEĆAJNA KOMUNIKACIJA
(Oni koji vladaju pravim rečima nikoga ne vređaju. Pri tom, oni govore istinu. Njihove reci su jasne, ali nikad nasilne. Oni nikad ne puštaju da ih vređaju, a oni nikoga ne vređaju.) Buda

UŽASNA TETKA ESTER Imao sam divnog prijatelja u Sjedinjenim Državama čija je porodična situacija bila kao parabola. Bilo ih je skoro trideset bliskih rođaka, a jedna od najomiljenijih tema prilikom porodičnih susreta bila je njihova tetka Ester. Imala je osamdeset i pet godina i dalje terorisala, sad izazivajući sažaljenje, kako svoju sestru tako i sestriće i sestričine, čak i njihovu decu. Uvek je bila džangrizava i teška, ali i žive inteligencije. Dvadeset godina ranije je nasledila znatnu sumu nakon smrti svoga muža. Zahvaljujući tome, uspela je da se nametne u svim porodičnim poslovima. Neprestano je svima telefonirala pitajući šta ima novo ili tražeći neku uslugu, tražila daje voze ovamo ili onamo, stalno se žalila daje dovoljno ne posećuju i, kad bi joj se prohtelo, pozivala se na večeru ili, čak, na vikend. Očigledno je daje imala potrebu za privrženošću i zahvalnošću, ali je njen vrlo agresivni stil terao u bekstvo sve kojima je htela da se približi. Trideset rođaka je bilo podeljeno u tri kategorije u pogledu odnosa sa tetkom Ester. Daleko su najbrojniji bili oni koji joj nikada direktno nisu rekli „ne". Uvek su tražili neko izvinjenje daje izbegnu,

a kad bi ih njeno insisitiranje i argumenti pritisli uza zid, sa žaljenjem su izgovarali „da" da bi izbegli njene uvredljive napade, beskonačne pozive i optužbe. Zauzvrat, nikada je nisu zvali, čak i kad bi obećali da će to učiniti. Ponekad bi izostali sa sastanka na koji je trebalo da dođu, ili bi, pak, dolazili veoma kasno. Iza leđa su joj se rugali i čak pokušavali, ponekad i nečasno, da joj izmame novac, kao da su im njena nemoguća ličnost i napori koje su morali radi nje da čine protiv svoje volje davali prava na to. Takvo ponašanje zovemo „pasivnim" ili „pasi vno-agresivnim": to je najčešća reakcija u tradicionalnim društvima prema osobi koja ima autoritet, a nije simpatična. Međutim, i u porodicama i u firmama je isto (1). To je stav koji zauzimamo naročito kad hoćemo da izbegnemo konflikte. To je ponašanje često kod ljudi koji sebe opisuju kao „osetljiva bića", koja „poštuju druge", koja „neće nepotrebno da talasaju", koja „više vole da daju nego da uzimaju", itd. Kao ni u tradicionalnim društvima ili preduzećima, to nije bilo dobro ni u Džordžovoj porodici. S jedne strane, njegovi rođaci i rođake su se osećali „iskorišćenim" od strane Ester i bili ogorčeni na nju; s druge strane ih je Ester, koja je dobro opažala njihovu zlovolju i sumnjala u njihovu časnost, prezirala. Kako je uz to u gradu imala dobre veze, to im je često komplikovalo život. Rođaci iz druge grupe nisu bili tako brojni. Jedanput je Ester jednog od njih probudila u ponoć. Lari joj je, pošto je se nije plašio, kazao da mu je dosta njenih postupaka. Zatim ju je, jer ga je ponela neizražena dugogodišnja ljutnja na nju, nazvao svim mogućim imenima. E&ter je bila polumrtva, ali joj je jezik i dalje radio. Odvratila mu je recima koje su ga veoma pogodile. Iako Lari nikad nije zažalio što je rekao ono što je mislio, znao je da će mu se otad i najmanjom prilikom tetka Ester suprotstaviti. I zaista, u periodu nakon toga, ona nije propuštala da mu se osveti, kao ni ostalim članovima porodice koji su se ponašali poput njega. Larijeva advokatska kancelarija izgubila je više ugovora; istina, tetka Ester mu više nije dosađivala, i čak ga je izbegavala. Bar je imao satisfakciju jer joj je glasno rekao ono stoje već dugo prećutkivao. Larijevo ponašanje, kao i ponašanje njegovih rođaka koji su isto postupili, jeste „agresivno". Ono je rede od prvog i tipično muško. Ali, ni ono ne doprinosi rešenju problema, i najčešće se plaća materijalnim gubicima (razvod, otkaz s posla, itd.). Uz to, zna se da je takvo ponašanje uzrok visokog pritiska i kardio-vaskularnih bolesti (2). Najzad, ruje bio i moj prijatelj Džordž koji je savršeno poznavao

Esterine nedostatke. Međutim, ne samo da ju je redovno viđao, već mu, izgleda, to nije smetalo. Bio joj je privržen, a i ona njemu. U stvari, često mu je činila usluge, bavila se njegovom decom, vozila mu kola kod automehaničara, i tako dalje. Čak mu je dala i novca da proširi kuću, i vrlo vesto pomogla da uredi svoju kancelariju. Džordž je radio u istoj bolnici kao i ja, i uvek sam se divio načinu na koji je sarađivao sa svojim saradnicima i kolegama, kao i tome kako se ponašao u neizbežnim trenucima napetosti, stoje učvrstilo naše prijateljstvo poslednjih deset godina. Dugo mi je trebalo da shvatim šta ga je razlikovalo od drugih i šta mu je neosporno omogućilo da sačuva dobre odnose sa nekim tako teškim kao stoje tetka Ester. U stvari, Džordž je bio majstor treće varijante ponašanja, ni pasivne ni agresivne. Sam je otkrio jednu nenasilnu osećajnu komunikaciju, koju ponekad nazivamo „izričitom komunikacijom", jedinu koja omogućuje da uzimamo i dajemo ono što je potrebno, a da pri tom i dalje poštujemo i svoje granice i potrebe drugoga. Kad me je jedne večeri pozvao kod sebe na večeru, video sam na licu mesta kako postupa sa tetkom Ester. Ona je trebalo da ga, u ime univerziteta, prati na službenom putovanju u grad u kome je imala mnogo poznanstava. Te večeri gaje treći put u dva dana zvala da od njega zatraži da u svoj već preopterećeni raspored ubaci još nekoliko susreta. Džordž je imao dug dan u bolnici, bilo je kasno, a znao sam koliko je voleo da na miru večera, naročito kad pozove prijatelja. Pitao sam se kako će se poneti u takvoj situaciji. Prvo je duboko udahnuo, a onda krenuo u napad: „Ester, vi dobro znate koliko držim do tog putovanja koje ćemo zajedno obaviti, i koliko sam vam zahvalan za sve što ste za mene učinili." Bilo je to tačno, i znam da nije morao da se napreže da bi to priznao. Ne znam šta mu je Ester kazala, ali sam odmah stekao utisak daje pritisak sa druge strane linije odjednom popustio. Zatim je nastavio: „Ali, pošto me zovete tri puta da mi kažete istu stvar, a već smo o njoj čitav sat razgovarali i sve se dogovorili, osećam se frustrirano. Želim da budemo ekipa, i da vi poštujete moje potrebe kao što ja poštujem vaše. Možemo li da se dogovorimo da se ne vraćamo na ono što smo se već dogovorili?" Razgovor je završen za dva minuta, i on je ponovo mogao da se okrene našoj večeri. Bio je potpuno miran, kao da su mu samo javili sat polaska aviona. Pomislio sam na sve pacijente koji su godinama zvali preko pejdžera u nemoguće sate.

Da sam samo znao tako sa njima da razgovaram! Mnogo kasnije sam otkrio logiku i potpuno podmazanu mehaniku koja se krila iza Džordžove mirne snage. LOVE LAB (LJUBAVNA LABORATORIJA) U SIJATLU Na Univerzitetu u Sijatlu, na mestu koje se zove „Love Lab" (Ljubavna laboratorija), bračni parovi prihvataju da se podvrgnu osećajnom mikroskopu profesora Gotmana (Gottman). On analizira prirodu njihovih uzajamnih odnosa. Video kamere snimaju parove i omogućuju da se primeti i najmanja grimasa koja im pređe preko lica, čak i ako ona ne traje ni desetinu sekunde. Nadgledaju se i promene u njihovom srčanom ritmu i njihov arterijski pritisak. Otkad je izumeo svoju Ljubavnu laboratoriju, više od sto parova je prihvatilo da tu diskutuje o svojim sukobima: raspodela domaćih poslova, odluke u vezi s decom, upravljanje fmansijama, odnosi sa porodicom drugog bračnog druga, sukobi oko pušenja, pića, i tako dalje. Prvo otkriće profesora Gotmana je da nema srećnog para, u stvari, trajne osećajne veze, bez hroničnog sukoba. Cak suprotno: parovi koji nemaju stalni predmet svađe trebalo bi da se zabrinu. Odsustvo sukoba je znak osećajne distance koja isključuje svaki pravi odnos. Drugo otkriće, zaprepašćujuće, jeste da je profesoru Gotmanu dovoljno pet minuta analize svađe između žene i muža da predvidi, sa preciznošću većom od 90%, ko će ostati u braku a ko će se razvesti za nekoliko sledećih godina, čak i kad je reč o paru koji je usred medenog meseca (3)! Ništa toliko ne utiče na naš osećajni mozak i našu fiziologiju koliko kad se osetimo dalekim onima za koje smo najviše vezani: našem supružniku, našoj deci, našim roditeljima. U Ljubavnoj su laboratoriji jedna reč više, sićušan mig prezira ili odvratnosti, jedva vidljivi za posmatrača, dovoljni da izazovu ubrzanje srčanog ritma kod onoga kome su namenjeni. Dobro plasirana žaoka uz malo prezira, pa će srčana frekvencija snažno skočiti iznad 110 otkucaja u minuti (4).22 Problem je u tome što osećajni mozak, na taj način upozoren, potpuno poništava sposobnost saznajnog mozga da racionalno
22

Srčana frekvencija kod muškarca je uglavnom oko 70, a kod žene oko 80 otkucaja u minuti.

rezonuje: kao što smo videli, predčeoni korteks se „isključi". Muškarci su posebno osetljivi na ono što Gotman zove osećajnom „bujicom": čim im je fiziologija aktivirana, oni se „utope" u osećanja i samo misle na odbranu i napad. Više ne traže rešenje ili odgovor koji bi smirio situaciju. I mnoge žene tako reaguju. Kada čujete te rasprave, učine vam se dobro poznatim: Fred: „Jesi li bila u hemijskoj čistionici da uzmeš moje stvari?" Ingrid (podrugljivo): „Jesi li bila da uzmeš moje stvari? Ti sam možeš da ih podigneš. Sta sam ja, tvoja služavka?" Fred\ „Daleko od toga. Da si moja služavka, kuća bi bar bila pospremljena." (5). Tokom ove rasprave se i Fredova i Ingridina fiziologija brzo remeti, a posledice su strašne. Gotman te konfliktne dijaloge naziva „četiri jahača Apokalipse". Reč je o četiri vrste ponašanja koja polako uništavaju sve odnose. Ona aktiviraju osecajni mozak drugog tako da on može odgovoriti samo zlobno ili se povući poput ranjene životinje. Zahvaljujući četvorici jahača, sigurni smo da iz odnosa nećemo dobiti ono što želimo; ipak, mi ih prve pozivamo na front naših osećajnih bitaka.

APOKALIPSA KOMUNIKACIJE Prvi jahač je kritika: kritikovati nekoga umesto mu ponuditi žalbu ili molbu. Primer kritike: „Opet kasniš. Samo misliš na sebe." Žalba: „Devet je sati. Rekao si da ćeš doći u osam. To je drugi put ove nedelje. Dosadno mi je i osećam se samom kad te ovako čekam." Kritika: „Dosta mi je toga da skupljam iza tebe tvoje stvari. Ljutiš me tim svojim bacanjem!" Žalba: „Smeta mi kad povlačiš svoje stvari po kuhinji ujutro kad hoću da popijem kafu. Potreban mi je red da bih se dobro osećala. Da li bi mogao da se potrudiš da sve središ pre nego Što odeš na spavanje?"

kao „vaše ponašanje nije umesno". pretvorila se u solidnog saveznika i prekoračivši neko pravilo čak mi obezbedila mesto na letu koji je već bio blokiran. naprotiv. Na moje veliko iznenađenje. Tog sam dana zamišljao kako se ona vratila kući sigurno mnogo opuštenija od mene. kao kad Fred odgovara Ingrid: „Da si mi ti služavka. iako smo istog trenutka zahvalni kad nam se neko obrati na osećajno-inteligentan način. počeo sam da vičem: „Kako to? To je glupo! Čemu služite ako niste u stanju da nađete jednu rezervaciju?" Dok sam izgovarao te reci. Ali. Odmah sam to uradio. Jasno mije bilo da sam uvredio osobu koja mije bila preko potrebna da bih resio svoj problem.Teže nam je. jadnik". kad mi je najzad priznala da je ne može naći.. a ona je potpuno vladala emocijama razgovora. ne mogu da se koncentrišem ni da vam pomognem". da odredimo kako bismo voleli da se prema nama ponašaju. Imao sam sreće: upravo mije dala savršenu priliku da se izvinim a da ne izgubim obraz. i nakon nekoliko sekundi ponovo smo pričali kao dve odrasle osobe koje pokušavaju da rese neki problem. nije smatrao daje važno ili korisno da me tome poduči. Niko. nikad nije ni suviše rano ni suviše kasno. ali ja to još nisam bio shvatio). Ja sam psihijatar. Duže od dvadeset minuta sam čekao da mi jedna službenica avionske kompanije kaže gde je moja rezervacija za let na koji sam polazio istog popodneva. koja ima sve Šanse da bude saslušana. Naravno. Mislio sam daje smešno da se sad izvinjavam (u stvari. bar bi kuća bila sređena". Sećam se neočekivane lekcije koju sam jednog dana dobio putem telefona. čak i najblaže (neki bi kazali podmukle). odista. . pretvara u kritiku koja će samo izazvati otpor. ili jednostavnija. Nestrpljiv i ljut. Gotmanov drugi jahač (Apokalipse). jeste prezir. ti si pravi idiot".Gotman sugeriše kako se opravdana žalba. gospodine. ona me je izvukla iz nezgode: „Kad podignete glas. zlovolju ili opasan protivnapad: dovoljno je samo na kraju dodati: „Šta je tvoj problem?" Ono što ova zapažanja čini toliko začuđujućim jeste mera do koje ona idu sama od sebe! Mi svi tačno znamo kako ne želimo da se prema nama neko ponaša. To iskustvo me je navelo da počnem da se bavim nenasilnom osećajnom komunikacijom. prezir se ispoljava putem uvrede. već sam požalio. Kad sam joj objasnio koliko je to putovanje za mene važno. najnasilniji i najopasniji za našu limbičku ravnotežu. ali ne manje opasna „ti si smešan". pa do najnasilnijih klasičnih Jadna moja devojko. nisam znao kako da se izvučem. I sarkazam može delovati kao zlo.

jeste muška specijalnost. Poznajem jednu veliku francusku novinarku koja je provela više od petnaest godina na analizi. bilo daje reč o braku ili o profesionalnoj saradnji. drugi mi odvraća. Ali. Tako se dešava na Srednjem istoku. hoću da ga uništim! Ako uspem da ga raskomadam. One su upisane u naše gene milionima godina evolucije. Ta opcija često unapred oblikuje poslednju fazu raspada neke veze. ali i svuda u svetu gde se brakovi raspadaju. dve solucije koje odmah nudi osećajni mozak jesu borba i bežanje (poznata reakcija^žg/z/ orflight. rubovi usta koji se obese i oči koje se skupljaju kao reakcija na drugoga. I . Posle sedmica i meseca kritika. ponekad kao da uživamo u njemu. ma kakav konflikt da je u pitanju. Kada vam neko sa kim živite ili radite upućuje takve znake. u stvari. vodi do prave eskalade nasilja -. bilo napuštanjem. Zakon jačeg je progovorio. gmizavac u nama je zadovoljan. i svako mirno rešenje situacije čine praktično nemogućim: kako mirno rezonovati ili zaključivati kada poruka koju dobijate izaziva samo odvratnost? Treći i četvrti jahač su protivnapad i totalno povlačenje. protivnapad „uspeva" i drugi je pobeđen šamarom ." Izrazi lica su često dovoljni da pokažu prezir: oči koje kolutaju nagore kao odgovor na ono što ste kazali. problem protivnapada je što on zna za samo dva rešenja: u najgorem slučaju. napada i protivnapada. ili muževi sa ženama. Kada ste napadnuti. koju je opisao veliki američki fiziolog Vaiter Kenon (Walter B. oni vas kao strela gađaju u srce. To su. potpuno povlačenje.kao što to sebi roditelji često sa decom dopuštaju. i posebno nervira žene. ali u životu ne. uništavanja odnosa. naravno. Druga opcija. bilo razvodom ili ubistvom. Jednog dana. jedan od protagonista najzad napušta bojno polje. ona mi je poverila: „Kada osetim da me neko napada. U najboljem od slučajeva. dok smo pričali o načinu vladanja sukobima. tj. osećajno u svakom slučaju.Cannon) tridesetih godina).ranjen mojim protivnapadom. onda sam zadovoljna.Sarkazam na filmu može biti zabavan. Rana samo kopa osećajni jaz i otežava mogućnost zajedničkog življenja. ta pobeda nužno ostavlja pobeđenog ranjenog i skrhanog. dva najefikasnija izbora za nekog insekta ili gmizavca. Ciklus se nastavlja sve dok ne dođe do potpunog fizičkog razdvajanja posvađanih. Nikada neki nasilni protivnapad nije drugoga naveo da zaželi da se iskreno izvini i da vas uzme u naručje. Ali. A upravo ga mi često tražimo.

Što ste precizniji i objektivniji. bilo daje reč o školama u siromašnim kvartovima. to je izgubljena stvar. on se kao veoma mlad posvetio iznalaženju načina da se. da se on nekako natera da čuje šta osećajno preživljavamo. prevladaju razlike. principi efikasne komunikacije. shvatimo šta se dešava u glavi i srcu ljudi koji su u sukobu i kako oni često naleću na zid. najzad muči. ili. udahnjujući poštovanje i želju da nam pomogne? Jedan od majstora nenasilne komunikacije jeste psiholog Maršal Rozenberg (Marschall Rosenberg). naši roditelji. naprotiv. koja ga odbija i ignoriše njegove predloge. bolje je da budete objektivni i precizni: „Čini mi se da u ovom izveštaju nedostaju tri ideje koje bi trebalo da prenesu našu poruku". ili čak „nije dobar ovaj izveštaj". Tada se tanjiri razbijaju. ovaj se povlači. SVE REĆI. očekuju udarci. zameni objektivnim posmatranjem. Viktor Igo (Victor Hugo) izvanredno je ilustrovao taj beznadni pokušaj osvajanja one koja vas ne primećuje: da bi ga konačno primetila. ako je reč o ženi. Predavao je i sprovodio praksu u svim regijama na svetu gde je neophodno ovladati sukobima. dakle. da se sa njim razgovara. Rođen u Detroitu. što osobu kojoj se obraćamo odmah obezoružava. Prirodno. to se često loše završava. Srednjem istoku ili Južnoj Africi (6). u kvartu siromašnom i vrlo nasilnom. one koja šalje poruku. Ali. Drugi. Prvi princip nenasilne komunikacije jeste da se svako prosuđivanje. već mu. govori sve glasnije i konačno počinje da viče. izvan sebe zbog takvog stava koji ga potpuno ignoriše. Fizičko nasilje je beznadežni pokušaj da se obnovi veza sa drugim. da oseti naš bol. Očigledno. ne prelazeći u nasilje. ne odvraćajući onog kome je namenjena.bilo da su posredi naša deca. velikim firmama u fazi rekonstrukcije. a Igo pre njega.dok drugi traži kontakt. šta su. ALI BEZ NASILJA Zahvaljujući Ljubavnoj laboratoriji iz Sijetla uspeli smo da. a zatim šalje u smrt! Afektivno povlačenje nije način kojim se konflikti rešavaju. roditelji. to . imamo sve razloge da verujemo da je reč o istim refleksima. a naročito naši šefovi ili kolege s posla. odnosno svaka kritika. opat Frolo Esmeraldu. istim greškama koje onemogućuju vladanje sukobima koji nisu bračni . gleda preda se ili se krije iza svojih novina „čekajući da to prođe". Umesto da kažete „dokazali ste svoju nestručnost". uz mnogo detalja. porodica našeg bračnog druga. Kao stoje Gotman pokazao.

ja".. niko to ne može da mi ospori. ne mogu da se koncentrišem da bih vam pomogla. još je efikasnije ne samo reći šta smo osetili. Prema Rozenbergovom mišljenju. To je ključ osećajne komunikacije. ako kažem: „Imali smo sastanak u osam a sada je pola devet. plašim se da ti se nije nešto dogodilo. Drugi princip je da treba izbegavati svaku procenu drugoga i koncentrisati se potpuno na ono što se oseća." . drugi može samo da ospori ono što sam kazao... dakle autentičan i otvoren. Rozenberg navodi jedno istraživanje koje se bavilo odnosom između književnosti jedne zemlje i nasilnosti njenih stanovnika: prema toj studiji. što više dela sadrži termine koji ljude svrstavaju u „dobre" ili „loše"." Ili.. ona devojka iz avionske kompanije („Kad podignete glas. Kad to uradiš.."). i ako sam stvarno pošten prema sebi. Nijedna reč nije bila o drugom. bez ikakve rasprave. naročito nakon toliko teškog rada koji bi trebalo da izazove poštovanje. ja sam emotivan. osećam se povređeno. više ne kritikujem svoga sagovornika. Naprotiv. on ne može osporiti moja osecanja. a dogovorili smo se da idemo u bioskop. Upravo je to radio Džordž sa svojom tetkom Ester („Kad ste me pozvali. Meni je važno da vidim seansu u celini. Mnogo držim do tog našeg imidža. to je tvoj obični egoizam. Ta osecanja mi u potpunosti pripadaju! Čitav napor je u tome da se situacija opiše frazama koje počinju sa . najčešće će upravo ta iskrenost razoružati mog neprijatelja i dati mu želju da sarađujemo u meri u kojoj i on hoće da sačuva naš odnos. Potrebno mi je da budem siguran da je sve u redu. osećam se loše jer sam želeo da vidim početak filma. Ranjivim. To je drugi put ovog meseca. Oni su govorili samo o dve stvari: o onom što se upravo desilo. objektivno. Govoreći o sebi. ne napadam ga. a ne sa „ti" ili „vi". jer sam mu otkrio jednu od svojih slabosti.više ono što govorite drugi tumači kao legitiman pokušaj komunikacije. „Kad zakasniš.". lično sam pogođen."). na poslu: „Kad pustite u promet dokument sa ortografskim greškama. to se nasilje slobodnije ispoljava na ulicama te zemlje (7).. pak. Ali." Ili pak: „Kad mi se ne javljaš čitave sedmice.. i Čak poniženo". Ukoliko govorim o onome što osećam. jer to ničemu ne bi poslužilo. jer je onda moja slika i slika čitave naše ekipe time oštećena. i samo o sebi. i o onome što su tad osetili. osetio sam se frustrirano. ili. već i pokušati navesti onog drugog da oseti koliko smo bili razočarani. a ne kao potencijalnu kritiku. Ako se zaista dobro držim.. ići ću čak dotle da se učinim ranjivim ukazujući mu koliko mi je naškodio. Ako kažem: „Kasniš.

to ipak. jednog dana. To je funkcionisalo. (S. jer bi me smatrao kukavicom.)". bilo u kancelariji. temperament poneo. U početku je to očigledno bilo pomalo nezgodno.M. On je upotrebio svoju karticu. recept na etape. nije naš prvi refleks. kao nešto hitno: „Tata. ja im dajem „algoritam". ponekad i smešno.I. Na kraju više nije ni upotrebljavao svoju belešku. Opšte uzev. iako može izgledati očevidno. Da pogledamo šta ti inicijali znače.P. Da bih .Kada mlade lekare učim takvoj komunikaciji. Najgore bi bilo da mu to ispričam (uz preterivanja i obrtanja koja se podrazumevaju). Oni ga često zabeleže na jednoj kartici koju koriste kad se pripremaju za neki konfliktan susret. idi po karticu!" KARTA SA ŠEST TACAKA Kartica kojom se služim i koju dajem mladim lekarima zove se „I. rekavši im: „Kad mi kažete kako sam smešan dok se naprežem pokušavajući da poboljšam naše odnose i bolje odigram ulogu oca. apsolutno ničemu ne služi da se ja nakon toga žalim drugim kolegama ili mojoj majci telefonom. ili.A-C. to me boli. bilo kod kuće. sa policijom. Onda ga je. Sinčić od četiri godine mu je tada dobacio. sa svojim automehaničarem. Ako mi neki kolega uputi neprijatnu primedbu povodom mog rada.E. dok je raspravljao sa svojom decom o televiziji. i on je tako nastavio nekoliko sedmica.E.E. Pre svega treba biti siguran da se obraćamo osobi koja je izvor problema i koja ima način da ih resi. a deca nisu propustila da mu na to ukazu. čak. Ovi inicijali rezimiraju šest ključnih tačaka nenasilnog pristupa koje vam daju najbolje šanse da dobijete ono što želite.P-O. jer je njima ona veoma potrebna da bi vladali svojim odnosima sa teškim bolesnicima. Rozenberg priča da mu je jedan od učesnika njegove radionice jednog dana došao sa sledećom pričom: počeo je sebi da pomaže takvom kartom da bi sa svojom decom uvežbao ono što je upravo naučio. S je za source (izvor). iako bih najrade to učinio. i to pred čitavim timom (ili moja devojka pred prijateljima povodom lososa kojeg sam prekuvao). Potrebno mije da osetim daje i vama važno što možemo da razgovaramo drugačije nego što to mesecima činimo". Najbolje je da onaj ko me je uvredio nikada o tome ništa ne čuje. kao svaki savestan početnik.

ali je vrlo važno: „Bertran. malo ćete stisnuti usne. ideja da se suočimo sa svojim napadačem. i ja to ne želim. javno ili u hodniku. oko vas svi pričaju. i u odgovarajućem trenutku. nije dobra. treba prvo da budemo sigurni da nas slušaju. Opšte uzev. pre no bilo koja druga. A nakon toga nema spasa. to je mnogo teže. odjednom. kao daje izmišljena da vam privuče pažnju. Na svoje ime smo prijemčiviji no na bilo koju drugu reč. čak i ako je naša žalba nenasilna. Naravno. Da bi nas čuli. A za prijateljski pristup (aproche amicale). neko izgovara vaše ime. dakle.sačuvao njegovo poštovanje i da bih mu promenio ponašanje. pokazao: ako se jedan od protagonista oseti ugroženim. Razgovor ne treba odmah započeti žustro u stresnoj situaciji. ali. skrivenom ili privatnom.o naći. Dakle. ja cenim sve mogućnosti vaše podrške. i to mi omogućuje da idem napred u svom radu. Odmah ga čujete i okrećete glavu. zahvaljujući svojoj Ljubavnoj laboratoriji. P za mesto i vreme (place). i koliko sam vam zahvalan. . a vi ste ipak veoma koncentrisani na razgovor koji vodite sa svojim sagovornikom. svog sagovornika opustiti već prvim recima: više mu otvoriti uši nego mu ih zatvoriti. počnite time da ga po imenu nazovete. u nekoj drugoj grupi." Setite se takođe staje Džordž kazao Esteri u početku: „Estera." Nije to uvek lako. A onda. čak i pre no što razgovor počne. Treba krenuti od izvora problema. bilo šta da hoćete kazati onome ko vas je uvredio. to je jedini efikasan način. Treba. Nije to uvek lak. U prvi mah. Ništa ne čujete od dijaloga koji oko vas bruje: njih filtrira i odbacuje vaša pažnja. on ima tendenciju da se „utopi" u svojim osećanjima. moram da razgovaram i sa dotičnim kolegom i sa svojom devojkom. ako je to. Tada su vrata komunikacije otvorena. Ja jedini to mogu učiniti. Vaše ime: ova reč. a onda mu recite i nešto prijatno. usred nekog gustog teksta primetićete svoje ime. A znate li vi koja je reč u bilo kom jeziku najprijatnija da se započne razgovor? Ime osobe kojoj se obraćate! Psiholozi to nazivaju „fenomenom koktela": vi ste na nekom koktelu. Isto tako. istina. vi znate koliko mi je stalo do tog putovanja na koje ćemo ići zajedno. Ima li boljeg načina da naš postupak propadne no da krenemo sa agresivnim ponašanjem i suviše odlučnim glasom? Gotman je to. naravno. Uvek je bolje izabrati mesto gde možemo mirno razgovarati kada smo sigurni da su onaj ili ona s kojima želimo da razgovaramo spremni za to. Treba uvek paziti da se diskusija odvija na jednom mestu.

bilo bi sjajno kad bih mogao tako da govorim. E za izneverenu nadu (espoir decu). „Osećam potrebu za sigurnošću na poslu. Nikako sa svojim šefom (ili „ne sa svojim mužem". Potpuno sam svestan toga daje ovaj pristup donekle nadrealan. najčešća i najmanje zadovoljavajuća reakcija. ali mnogo opasnija. i ni na šta drugo. Ne treba. dakle. tj. i to je sve. to je nemoguće. dakle. kad bih se usudio tako da govorim. „potvrdnost". jer je bes osećanje koje je okrenuto drugome. Kada je ulog tako mali da ne zahteva ni naše vreme ni našu pažnju. reći: „Kad ste pred celim svetom izustili kako mi je haljina smešna (objektivno ponašanje). Opis činjenica mora odmah biti propraćen onim što ste osetili. već „kada ste napravili aluziju na moje gaćice" E za emociju (emotion). bez i najmanje aluzije na moralni sud koji bi to moglo dobiti. treba ući u srce problema: opisati stanje zbog koga se žalimo. naročito neko tako važan kao što ste vi. potpuno je opravdano biti „pasivan" i prihvatiti neku uvredu ili ne reaaovati kad . postoje okolnosti kada je bolje biti pasivan ili agresivan. a ne izraz intimne povrede. agresivnost. reći: „Kada ste vi ovo kazali".C za objektivno ponašanje (comportement objectij). razbesneli ste me". problem je jednostavan: postoje samo tri načina reagovanja u konfliktnoj situaciji: pasivnost (ili pasivnost-agresivnost). naročito kad postoji tako malo uzora u našoj okolini koji bi nas mogli nadahnuti. „ne sa svojom decom". ili „osetila sam se poniženom". Ne treba reći „kada ste se onako izopačeno ponašali". Treba. Tad ne treba upasti u zamku i pričati o svom besu. nenasilna osećajna komunikacija. ne baš efikasna." Ili. da znam da me niko neće ni poniziti ni povrediti zajedljivim primedbama.). čak i kad smo sa prijateljima". da mogu da računam na tebe. ako je reč o našem suprugu(zi) koji nas je ignorisao(la) tokom neke mondenske večere: „Osećam potrebu da budem s tobom u kontaktu. ali je još efikasnije ako pomenemo izneverenu nadu ili nezadovoljenu potrebu. osećanju koje se najčešće ispoljava. Mnogo je delotvornije ako o sebi kažete „osetila sam se povređenom". Možemo se držati jedne emocije. Najzad. nego se upustiti u složeni proces potvrdne komunikacije. ograničavajući se samo na opis onoga što se desilo. itd. Kaže se: „Da. Ali. Ipak." Ipak. „ne sa svojom taštom".

iako je skoro isto toliko važan. nisu svi odnosi konfliktni. Na sreću. To je često i ekonomičnije. izdavati naredbe bez objašnjavanja. A mi treba svaki put da izaberemo. u situacijama hitnosti ili opasnosti. Lakše se upotrebljava. jeste znati iskoristiti prilike da produbimo svoj odnos sa drugim. .vama manipulišu. Na taj način vojska funkcioniše. Jedan od najjednostavnijih načina da se do toga dođe jeste da budemo prisutni kada drugi (ili druga) pati i potrebna mu (joj) je naša pomoć. Da stanemo ili ne ispred osećajnog izazova. bilo koja situacija da je u pitanju. normalno je biti „agresivan". Za to postoji jedna druga tehnika. postoje samo tri načina reagovanja. Nasuprot tome. Drugi zaboravljen aspekat komunikacije. Ali. bez sumnje stoga što sa njom za nas nema rizika. jer se suočava sa opasnošću. Treba znati i reci koje omogućuju da ta emotivna struja pređe iz jednog mozga u drugi. efikasno i brzo.

Za njih je bila prava katastrofa kada jedna jadna gospođa. uz punu čekaonicu pored. govorio sam sebi da sam na dobrom putu. kao psihijatar. popodne nam je propalo!" Za mene je to. a moja nikad ispod trideset.. kada su od mene zatražili da naučim lekare iz svoje bolnice kako da bolje saslušaju svoje pacijente. Kada bi se neki pacijent zaplakao.mmm.pasivno slušanje i pažljivo potcrtavanje nekim . došavši zbog „glavobolja" odjednom otkrije plačući kako ju je muž ostavio. morao sam u okviru svojih predavanja osigurati kurs „vladati teškim pacijentima" i naći nešto efikasnije za savetovanje studenata od onog „mmm.. dakle.. istraživao tu oblast i otkrio da su Marion Stjuart (Marian Stuart) i Džozef Liberman (Joseph Leibermann). Znao sam koji je jedan od njihovih najvažnijih problema: pacijent (ili. setio da sam pomislio kako imam malo toga da im ponudim. bilo obrnuto. očigledno. Ja sam. Njihova konsultacija je trajala deset do petnaest minuta. majka petoro dece. A to je moralo trajati više od deset minuta. Metode komunikacije kojima su me naučili . Nikad se o jednom pitanju ne nauči više no kad se o njemu predaje studentima.završavale su se dugim izlivima koji su mi sasvim odgovarali. Sve što su mogli učiniti. samo je trebalo da povučem konce. autori značajnih studija o onome što razlikuje lekare koji imaju dar komuniciranja od onih koji .. češće.rnmm" saginjanjem glave.XIII SLUŠATI SRCEM Prve godine sam se. bio sam na putu istine. i nešto humanije za pacijente no da ih ponovo brzo ispratim sa receptom za prozak u džepu. ali su se loše uklapali u vreme kardiologa ili hirurga koje je striktno mereno.. pacijentkinja) koji se zaplaču usred konsultacije. jedna psihoterapeutkinja i jedan psihijatar.mmm" ili „pričajte mi više o svojoj majci" . Ali. Ali. Budući usred emocije. nikako nisam bio u istoj poziciji kao i moje kolege. čak i više. obično čitav sat. jeste da sebi kažu: „Tu smo.

brzo preći na drugo. prev.ga nemaju. čak i na moje kolege kad su prolazili neki težak period. jedva nešto duže. reskirate da nikad ne dođete do suštine. A suština u osnovi nisu detalji. ja sam tu tehniku godinama predavao. našim bračnim drugovima. već emocija. prim. Nisam uvek imao mogućnost. . bićete bez siutinje iznenađeni kada čujete kako. Q za išta se desilo? " (Que s est-ilpasse?). kao što nikad nismo naučili da činimo. da provedem sat nad najintimnijim detaljima njihovog života.) banalnu svakodnevicu pretvara u magični trenutak. Metoda Stjuartove i Libermana omogućuje da se znatno poboljša naša sposobnost slušanja. Snimivši na desetine kratkih konsultacija sa lekarima koje su bolesnici veoma cenili i sa onima koje su mnogo manje poštovali. oni su prosto „destilisali" kvintesenciju tog „dara" u jednu tehniku koju je vrlo lako naučiti (1). dakle. Treba. Ako vam se to čini premalo. Čineći toj produbljujemo naše odnose i sami sebe lečimo. Da bi se uspostavila veza sa osobom koja pati. naprotiv. potrebno je da vam ona pre svega ispriča šta joj se u životu desilo i šta joj je nanelo bol. bez pomoći nekog psihijatra. naš odnos prema drugima. da se približimo ljudima koji nam najviše znače. Ako ostavite sagovornika da se gubi u detaljima duže od tri minuta. mnogo značajnije pitanje. I njima je trebalo pomoći na najefikasniji i najhumaniji način da „uđu u kontakt" i da se bolje osećaju za deset minuta. Ti mi ljudi nisu pričali kao psihijatru. prosečno. Dobar mnemotehnički način da se toga podsetimo jeste da postavimo „pitanja ELFE". dakle. elfe je vila. prijatelje. ELFE (igra reci. Važno je slušati prekidajući osobu što je moguće rede tokom tri minuta. roditeljima. A ona će vam to opisati odgovarajući na pitanje: „Šta se dogodilo?" Otkriće Stjuartove i Libermana je da ovde nije neophodno ulaziti u detalje. lekar prekida pacijenta nakon osamnaest sekundi (2). PITANJA ELFE Tehnika se svodi na pet pitanja koja idu dosta brzo jedna za drugim. Najveće mije iznenađenje bilo što sam otkrio da se ona srećno primenjivala na sve ljude: na moju porodicu. Kao i mnogi drugi. deci. Kao u bajkama. ponekad ni želju.

. jer je takvih priča bilo napretek. Uvek je bilo puno toga da se uradi. posle užasnog rata 1999. strašno. imajući u vidu šta znači doživeti takvu emociju: „Šta vam je najtežeT „To što ne znam šta da kažem deci". I sam sam iskusio moćni efekat ove intervencije. Prošao sam kroz težak period posle jednog emotivnog raskida. ali nisam plakao." Uzeo ju je za ruku i pustio da se isplače koliko je bilo potrebno. Ono mu pomaže da drugačije sredi svoje ideje o onome stoje fundamentalno. Poput mnogih ljudi. Najbolji način da se ne utopi u osećanje jeste da se uđe u njegovu dubinu. Ono stoje kazala uopšte nisam očekivao. Sta mogu da učinim za decu?" Ponovo je briznula u plač. odgovorila je žena bez oklevanja. Jadnom čoveku su glavom prolazile sve moguće dijagnoze iz medicinske enciklopedije. rukama. stisnuo bih zube i nastavio napred. Ali za nju su se. osećao sam tugu u svakom delu svoga tela. Tek tada se može isplivati na površinu. kad bih ostao sam. da gubi na težini. naš duh.I šta ste osetili kada se to dogodilo?" U tom trenutku je žena briznula u plač. Jednog dana se jedan od mojih „učenika" našao pred ženom koja se žalila da stalno ima bolove u glavi. Nije mogla nikome drugome to ispričati. Ponovo se nametnulo pitanje koje se čini nepristojnim ili „nedecentnim". koga je srpska milicija dve nedelje ranije odvela. moglo se zamisliti šta je osećala. od sifilisa do skleroze krvnih ćelija. Pitanje L je volšebno pošto služi da se u žarište stavi duh onoga ko pati. što ga najviše boli. leđima. sva osećanja vezivala za decu. Život se nije zaustavio zato što mi je srce puklo. Lekar je oklevao u vezi sa drugom etapom. da ne može da spava. ohrabrivao. Došapnuo sam V mu daje upita: „Sta vam se desilo?" Za nekoliko sekundi mu je poverila da ne zna šta joj je sa mužem. uprkos svemu.. u srce bola. Izgledalo je skoro očigledno: postaviti pitanje tako brzo bilo je na neki način uvredljivo. „Ja sam već odavno znala da će do toga doći. prepušten samom sebi. Nikad nisam plakao. očigledno. Svakako. „Bila sam strašno uplašena. Najzad je stidljivo izustio: . Ali deca. Svako veče. ima tendenciju da krene u svim pravcima. Daje nismo zapitali. Najzad je krenuo sa najvažnijim pitanjem. i moj muž i ja smo često o tome razgovarali. Ja sam ga. Jedne večeri me je . nikada ne bismo pogodili. doktore. Mislila je daje mrtav. L za najteže (le plus difficile). Toj sam metodi učio lekare opšte prakse na Kosovu.. Ubrzo morate upitati: „Koju si emociju osetio?" Ovo vam se često može učiniti izlišnim.E za emociju (emotion).

umesto njih. Ništa nije bilo odlučeno. F za suočiti se (faireface). a ne da im mi. ali je ona mogla malo bolje videti kome da se okrene za ono što joj je bilo potrebno. da uzmem stvari u svoje ruke. ali i on je stezao zube. Nakon što sam osećanju dozvolio da se izrazi. iako je daleko stanovao. ostani kakav si" jer je to najblagotvornija uloga koju možemo odigrati: biti tu i pratiti. morate misliti „ne čini ništa. svoje studente lekare. odjednom mi je pred očima iskrsla slika sina koji je došao da mi pomogne da uredim svoju novu sobu. Međutim. Ono čemu sam učio. i to teško. Istina je da su oni sa decom sjajni. da smo mi sami jači i otporniji no što se misli.I šta vam najviše pomaže da se suočite?" Sa tim se pitanjem pažnja onoga kome govorite okreće prema izvorima već postojećim koji mu pomažu da se iz njih izvuče i da se trgne. Svima nam je teško da razumemo i da priznamo da su ljudi i žene koji nas okružuju jači i otporniji no što se misli. ali sam sad znao odakle je bol dolazila. Kada me je zapitala šta mi jq najteže. tu je bio prijatelj s kojim sam uvek mogao o svemu da pričam. rešavamo probleme. trebalo je iskoristiti činjenicu da se energija koncentriše na glavni izvor problema: . Ne treba potceniti sposobnost ljudi da se izvuku iz najtežih situacija. naročito uveče kad mije samoća najteže padala. Počeo sam da ga zovem više puta nedeljno. učini nešto" dok vam neko izražava svoje osećanje i bol. Njima najčešće treba pomoć da ponovo stanu na noge. Posle nekoliko minuta sam se osetio mnogo bolje. . Zatim. Odjednom se sva ta rasuta tuga koncentrisala onde gde je morala biti od samog početka. Nisam želeo da ponovo ulazim u tu priču koja očigledno nije imala rešenja. svi smo manje-više u toj situaciji i stalno smo zajedno. Bukvalno sam briznuo u plač. ona je bila profesor pedijatrije i poznavala je dobro ELFE. plakao sam i jecao..prijateljica pozvala da čuje kako sam. umesto predlagati rešenjrfjedno za drugim ili preuzimati probleme koji nam ne pripadaju. Nisam bio tu da mu pomognem. Albanka sa Kosova se za trenutak zamislila: „Moja sestra i susedi. Video sam koliko je tužan i nežan. morali smo svi mi naučiti u našim osećajnim odnosima. Umesto da mislite „ne budi takav. Činjenica daje to znala činila je da se osećala manje izgubljenom. Menije pomoglo to što sam shvatio da sa svojim sinom mogu da ostvarim jedan novi odnos. "To očigledno ništa nije rešavalo.

Na taj se način. on je i samog sebe lečio. mnogo patio. njihova im majka ne može mnogo pomoći ako ih nešto boli. koji smatraju daje prosto 23 Zahvaljujem doktorki Rejčel Naomi Remen (Rachel Naomi Remen) Što sum. Izgledao je opuštenije. zahvaljujući njenoj vrlo lepoj knjizi: Mudrost kuhinjskog stola (Kitchen Table Wisdom. Njen lekar je imao osećaj daje tako bio efikasniji nego dajoj je prepisao gomilu nekorisnih analiza ili lekova koji joj ne bi koristili. i Albanci i Srbi. čak i ako nas odmah ne „izleče". Deca koja trče majci kad ih nešto zaboli to isto osećaju. Da bismo najzad zaključili interakciju. kao i svi sa Kosova koje sam tamo sreo. 1997). već i samoću! Ni odrasle osobe ne žele da budu same dok pate. bila je jača i manje usamljena.E za empatiju . gledajući sve to. donoseći joj malo svoje humanosti. naš osećajni mozak razvija. Ali. držali zajedno bolje razumejući njegov bol. podelili sa njim njegovo breme. Ona nije ni lekar ni bolničarka. Rastužio sam se dok sam vas slušao". imao sam osećaj da i tom lekaru ide nabolje. često i snažnije no odrasli. ne treba samo otkloniti bol. ali smo se bar. pokazujući mu tako da smo. Očigledno. To nas poverenje čuva od strepnje i potištenosti. Kao da ih je taj kratki razgovor oboje učinio zrelijim. uvek je korisno iskrenim recima izraziti ono što smo osetili slušajući drugog. Najčešće je nekoliko vrlo jednostavnih reci dovoljno: „To mora da je teško za vas". Kao da je svako od njih posle tog razgovora stekao dostojanstvo. Ali. sigurnije. I on je. i ova osećanja su bila skoro isto toliko krhka kao i u one gospođe.23 Naša pacijentkinja sa Kosova se nije izlečila nakon konsultacije od petnaest minuta. Ali. SUSMITA GOVORI SA SVOJOM MAJKOM Tehnike komunikacije o kojima smo upravo govorili Često su nepoznate psihijatrima i psihoanalitičarima. Riverside Books. „Vrlo mi je žao što vam se to desilo. kao što nam je i potrebno. Ovo sećanje će mu omogućiti da se oseti manje usamljenim na putu kojim je krenuo. postaje sigurniji u našu sposobnost da sarađujemo sa drugima. napravio tu razliku. nekoliko minuta. . tokom tih nekoliko minuta. Povezujući se sa njom. Na kraju razgovora će otići sam sa svojim teškim teretom. da nas drugi nekako regulišu.saučestvovanje (empathie). u tim uspelim razmenama.

Ponovo razmatrajući njenu situaciju. Daleko od Kosova. ispod te glatke površine. da se roditelji uvek tako obraćaju svojoj deci. i uz napore da poboljša svoju ishranu. da gazde poštuju svoje kolege i službenike. Danju joj se dešavalo da se sakrije kako bi se isplakala. ne bi trebalo učiti.. Susmita je imala pedeset i pet godina. Imala je stalno osećaj da će se ugušiti. primetio sam da se manje nasilno odnosila prema svojoj staroj . više godina ranije. Susmita u životu nikad nije uzimala lekove. i dalje je s vremena na vreme imala napade tegobe u toku noći i nije se u potpunosti oslobodila tog osećaja gušenja koje ju je još uvek obuzimalo. Igrala je tenis jednom do dvaput nedeljno. lepa. posle više seansi EMDR-a koje su joj pomogle da očisti dobar deo teškog emotivnog tereta nastalog usled delimično tegobnog detinjstva. da se parovi uzajamno kritikuju bez nasilja i da jedni druge srcem slušaju. Zdravom se razumu. Bila je stalno opterećena krizama strepnje i budila se noću više puta. pametna i posebno osećajna. Došla je sa Tajvana u Sjedinjene Države sa 14 godina. Na prvi pogled. povremeno ujutro pri buđenju. preprodala. Čak je i u psihoterapiji često važno završiti tretman vrlo preciznim instrukcijama o načinu na koji pacijent treba da se ponaša da bi poboljšao svoje osećajne odnose sa ljudima koji mu najviše znače. ona je za nekoliko nedelja znatno napredovala. Ali. zdrav razum nije baš najbolje raspoređeno svojstvo. kako su pokazala istraživanja na lekarima stažistima. i još uvek volela da muškarci gledaju njeno vitko telo. Njen iekar joj je najzad prepisao anksiolitik i antidepresiv.reč . u jednom privatnom klubu. jedna od mojih pacijentkinja je morala vrlo brzo da nauči osnove efikasne osećajne komunikacije da bi se suočila sa odnosom koji je često najteži od svih: odnosom prema svojoj majci. Imao sam poverenja u to da ćemo uz njenu inteligenciju i volju moći brzo da joj pomognemo u kontroli simptoma. pa joj je ideja da počne da uzima psihijatrijske izgledala nezamisliva. Ipak. I to je svakako istina. Htela je da pokuša nešto drugo. Posle seansi biofidbeka da ovlada svojom srčanom usaglašenošću.o pitanjima zdravog razuma". suprotno od onog što je govorio Dekart. dva dečaka. čak je sa uspehom uspela da stvori preduzeće koje je onda. unutrašnji Susmitin svet je bio u neredu. daje zaista tako dobro raspodeljen. u jednom američkom gradu. imala je sve uslove da bude srećna: muža koji ju je trideset godina obožavao. Teško mogu da shvatim zašto nas tome sistematski ne uče. i vrlo lepu kuću u otmenom delu grada. Ali.

ponavljali smo kako treba da se obrati majci da bi joj objasnila šta joj je sada potrebno. To mi se činilo previše. trebalo je baviti se njome. Sun je uživala u kući. našla je . Sa svojom kartom „SPA-CEE" u ruci. Iako je Susmita sada mogla da kontroliše svoja lupanja srca dok joj je majka upućivala uobičajene žaoke. Zauzvrat. Ne mogu se izbeći prozakom. i izgleda da joj je glavna aktivnost bila da se mesa u život svoje kćeri. i da ima jedan sat sa njim kad se on uveče vrati. Susmita više neće podnositi fizičke pretnje koje joj je njena majka. Prihvatila je. kad joj muž ode na posao. i čak. Sun Li. želela je da ima mira u svojoj kući jedan sat ujutro.majci. Nije verovala da će majka prestati da je gnjavi. Da bi u kući vladao najbolji sklad." Nakon stoje pomalo tapkala u mestu. da se savlada. koja je napustila Tajvan nakon smrti svog trećeg muža i došla da živi kod nje. znala je tačno kako da se ponaša da se ova oseti krivom. i dalje ponekad upućivala. ma kako to izgledalo neverovatno. I bilo šta da Susmita uradi. postoje neke stvari o kojima treba da razgovaramo. zahvaljujući EMDR-u. njena azijatska kultura je nije pripremila da se suoči sa tako teškom starom majkom. S druge strane. ona je i dalje bila podložna verbalnom nasilju i osećajnoj napetosti u vlastitoj kući. Njena situacija je zahtevala da se s njom uhvati u koštac. Ne možemo se pretvarati da vrlo bolni osećajni odnosi ne postoje. Izuzetno inteligentna. na primer. da triput nedeljno vodi Sun Li na ručak i u kupovinu. znate koliko mi je stalo da budete srećni u mojoj kući. Očigledno se dosađivala. zbog čega je sve činila nesrećnim. Sun Li je imala narav koju je bilo teško menjati u osamdeset i petoj godini. Pri tom. niti najefikasnijim mogućim prirodnim tretmanima. nikad nije bilo dovoljno i nikad nije valjalo. daje sadašnje svađe ne podsecaju na telesne kazne iz detinjstva. sve se praveći da ništa ne traži za sebe. Sun Li je odbila da uči engleski i da položi vozački ispit. Kako je bilo isključeno daje vrate u Tajvan ili daje smeste u neki starački dom gde ne bi mogla ni sa kim da razgovara. ali je ona bila ta koja je trebalo da proceni staje prihvatljivo. iako je upravo to od nje traženo. Počela je da se oseća stvarno bolje tek kad je prihvatila da sistematski vlada osećajno opterećenim odnosom sa svojom majkom. Uz moju pomoć je izabrala mesto i trenutak gde je trebalo da razgovaraju. i način na koji je trebalo da joj pristupi: „Draga majko. i koliko je moja uloga ćerke meni važna. dureći im se. Mi smo napravili listu ustupaka koje je bila spremna da učini i granica koje je želela da postavi.

sistematski otkrivajući osećanje koje se krilo iza njenih reci i pomažući joj da identifikuje ono što joj je najviše smetalo.sad ću te ja naučiti! \ Čak i ako znam da to nije istina. Potrebno mije da budem sama jedan sat. Ponovo je sebe poštovala i dobro videla daje majka gleda drugim očima. Svakako. Prirodno. bio kao iz romana. preteći joj već trećeg dana. Osećam potrebu da budem sigurna u svojoj kući i da znam da ovde nikad više neće biti nasilja." Prvi danje bio rizičan. Sun Li je isprobavala granice čim bi se ukazala i najmanja mogućnost. One su se prisećale dugog i burnog života njene majke koji je. izvan triju prilika sa kojima se saglasila. odbiti da sa njom izađe dva dana. od detinjstva u carskoj Kini pa do izgnanstva sa Čang Kaj Šekom. Iako su se njeni simptomi pogoršavali. ali se dobro držala. Ove priče sa majkom su imale za njih neuobičajeni ton. Krajem meseca. Susmitaje uspela da joj naznači štaje htela sa njom da radi: planirani izlasci . Nikad se u životu Susmita nije obratila majci na taj način! Diskusija se odvijala manje jednostavno nego u mojoj ordinaciji. Ipak. Zatim. Ona je najzad postala osećajnija prema svojoj majci. Najzad. Nisam sposobna da sve radim u isto vreme. kad kažete stvari kao . ako se tog trenutka oseti progonjenom. i situacija u kući i Susmitini simptomi su se znatno smirili. Prve dve sedmice su bile najteže. niti će se ikada promeniti. Veoma mi smeta što ne mogu da nađem momenat da budem sa njim pre početka porodične večeri. kad me prekidate u mojim jutarnjim aktivnostima u trenutku kada Han ode. Takođe je ispitivala odlučnost svoje ćerke. Prvo. Tražila je od nje da sarađuju i čak joj kazala da će. Naučila je da s njom govori. svoja osećanja i potrebe: „Tri stvari mi u vašem ponašanju smetaju da budem sa vama tako opuštena kako bih želela.a šta joj je bilo potrebno za nju samu. . karakter Sun Li se nije time promenio. i manje se zbog toga uznemiravala. ona je dobro razumela zašto. koja je i sama imala mučan život. Susmita me je zvala svakog drugog dana.način da opiše ponašanja koja su joj smetala. još uvek se plašim i vrlo mi je neprijatno. kad nam se pridružite čim se Han vrati iz kancelarije. Razlika je bila u tome što je Susmita sada osećala da ponovo kontroliše svoj život. a to je trenutak kada pokušavam da organizujem svoj dan. Nalazila je hiljadu razloga da se nađe u gradu. Potreban mi je samo jedan sat kad se on vrati.

Korner je pozvao kraljevske šumare i zatražio od njih da zasade šumu. zahvaljujući različitim metodama usredsređenim na tela opisana u prvom delu knjige. Ali. Dugo sam se oslanjao na osećajnu regulaciju. Francuskoj su veoma nedostajali brodovi da bi mogla da se suprotstavi rastućoj moći Engleske." „Ah". to je samo razlog više da zasučemo rukave. Nakon ovladavanja fiziologijom. sa dovoljno sam iskustva da bih bio intimno ubeđen da je tragično proći životom a ne prionuti na osnovni zadatak: uvek poboljšavati svoju osećajnu komunikaciju. U borilačkim veštinama se počinje belim pojasom da bi se na kraju došlo do crnog. Nije bilo dovoljno hrastovine za jarbole. upravljanje komunikacijom je svakako bitna etapa u lečenju osećajnog mozga. da sam postigao samo „smeđi pojas". ni za godinu. istina. postoji i jedna druga koja je na Zapadu već pedeset godina zanemarivana. Ja sam imam utisak. Mladi lekari.POSLEDNJI DAN Vlast nad osećajnom komunikacijom se ne stiče ni za dan. kojima sam predavao. odgovoriše oni. Još je lakše tu veštinu razviti ako je kombinujemo sa učenjem usaglašavanja srčanog ritma. Monsenjeru".. Ipak. . Traži upravljanje energijom koja zahteva sigurno čitav život da bi komunikacija bila potpuno prefinjena. a potom i u svojoj energiji tokom dugih i teških dana. ni za mesec. srčana usaglašenost nam omogućuje da lakše nađemo reci i ostanemo usredsređeni na naš integritet. Zatim dolaze finije stvari koje nazivamo „danima". „treba sto godina da dobijemo dovoljno velike hrastove da se od njih mogu napraviti jarboli. „Ali. reče Kolber. Uvek se može biti bolji. nakon godina koje sam proveo interesujući se za to pitanje. ne postoji „poslednji dan". primetili su skoro trenutnu razliku u odnosima sa svojim pacijentima. bez ikakvog sistematskog treniranja. preko najboljeg načina vladanja uticajem koji uzajamno jedni nad drugima vršimo. Stabilizujući osećajni mozak i čineći ga prijemčivijim u isto vreme kao i kod drugih. Volim onu anegdotu koja se priča o Kolberu (Colbert). Međutim. . dobro se dejstvo osećajne komunikacije oseti mnogo brže. Cak ako se ona može poboljšavati do u nedogled. Mene vladanje osećajnom komunikacijom pomalo podseća na to.u tom slučaju treba početi odmah!" Srećom.

ne možemo u dubini ozdraviti. u onom što drugima donosimo. . Čovek je duboko društvena životinja.Reč je o važnosti toga što možemo da uradimo ne za sebe. tj. već za druge. Mi ne možemo srećno živeti. o našoj ulozi u zajednici iznad naše osobe i čak naših najbližih. a da ne nađemo neki smisao u našem odnosu prema svetu koji nas okružuje.

Zatim ga je jedna misao iznenada trgla: ako njegovo telo ne pronađu. odjednom je ugledao stenu koja se izdizala u snegu na sto metara od njega. U Zemlji ljudi. prema lepoj formulaciji sociologa Alena Erenberga (Alain Ehrenberg) (1). shvatio je da. ako se odmah ne podigne. prešavši skoro stotinu kilometara po snegu pre no stoje stigao do sela. no stoje prosto preživljavanje. pao u sneg. bezbolnu. ko će to uraditi? Ako se pak bavim samo sobom. Kada vlastito preživljavanje više nije predstavljalo dovoljan motiv. Više se nije zaustavio.XIV VEZA SA DRUGIMA Ako seja ne bavim sobom. U glavi se već oprostio sa ženom i decom. . Naš duh uvek traži smisao izvan granica svojeg „umora od samog sebe". mirnu smrt. Konačno je. njegova će žena morati da čeka četiri godine da bi podigla njegovo životno osiguranje. Sent Egziperi priča kako se pilot Anri Gijome izgubio u avionu u Kordiljerima Anda. ko sam ja? A ako se sad ne brinem za to. ljubav mu je dala snage da nastavi. Koristeći taj neočekivani odmor. nikad više neće ustati. licem napred. koju ne vredi voditi samo radi sebe. prosto nije želeo. da bi istrajao u svom naporu življenja. Sad ga je ta ljubav nosila. Ako se donde dovuče. Otvarajući oči. Ali. digao se i ponovo počeo da hoda. U srcu je poslednji put osetio svu ljubav prema njima. Iz ljubavi prema svojima. iscrpljen do krajnjih granica. Tri dana je samo hodao pravo kroz ledenu hladnoću. kad ću onda? Rasprava o očevima (Traite des Pereš) Ilel (Hillel) Život je borba. možda će njegovo telo biti vidljivije. Kasnije je rekao: „Ono što sam uradio nijedna životinja na svetu ne bi učinila". Poželeo je slatku. Potreban mu je drugi razlog.

Jedan moj prijatelj je imao trideset i sedam godina. „Izrazite svoje ja". različitim radionicama ličnog razvoja.U osnovi.. Njihove velike vrednosti su autonomija. sugeriše reklama za marku kafe. sloboda. obaveza prema drugima. ona koju im donosimo. Oslobađajući se veza. Ali.. Jednog dana mi je kazao: . Nikada se nismo toliko selili: procenjeno je da se u Sjedinjenim Državama svaka porodica preseljava u prošeku svakih pet godina. a što će nas ipak učiniti jedinstvenim. „Budite sve što možete biti".psy" individualizmu ili „ličnom razvoju". To je. ljubav prema supruzi i deci. Bio je lekar. čak i ako idemo da kupimo novine!" Kao za Gijumea (Guilaumet). u nezadrživom uzletu već od američke i francuske revolucije s kraja XVIII veka. zadataka. No što dalje u tom pravcu idemo. One su u samom srcu pojma „slobode" koji nam je toliko važan. naređuje nam oglas proizvođača kompjutera. patnja i gubitak smisla. važnost drugog za našu sopstvenu ravnotežu ne zadržava se na užoj porodici.24 24 Sociološki termin koji označava bračne drugove i njihovu decu. u antidepresivima. „Budite šta ste". U Sjedinjenim Državama je čak i vojska. nikada nismo bili toliko slobodni da nađemo svoj put i da rizikujemo da ostanemo sami i izgubljeni. nezavisnost. koje je skoro sve isprobao. bez sumnje. emigrirao je iz svoje zemlje i donedavno živeo sam. „Mislite različito". Ta cena je izolacija. Ove vrednosti su postale toliko bitne da. jedan od razloga zbog kog se čini da procenat depresivnih na Zapadu redovno raste tokom poslednjih pedeset godina (3). . donele mnogo dobrih stvari.Danas smo u srcu planetarnog pokreta prema . krenula da na taj način privlači mlade regrute. Naravno. izraz samog sebe. smisao koji je nedostajao njegovoj egzistenciji. to više uviđamo da i nezavisnost ima cenu. koja ipak nije simbol individualnih vrednosti. obećavaju ovi oglasi. Nikada nismo imali toliko slobode da se odvojimo od supružnika koji nani sasvim ne odgovaraju: procenat razvoda doseže sada do 50% u našim društvima (2). jedini trenutak kad sebi ne postavljam egzistencijalna pitanja jeste kad moj sin od dve godine stavi svoju ručicu u moju i kad zajedno hodamo.se čak reklamne poruke njima služe da bi nas navele da nešto kupimo što naš sused već ima. verovatno je izvor najočiglednijeg smisla za našu egzistenciju. a u pozadini tenkovi manevrišu u pustinji. ove vrednosti su. Dugo je tražio u psihoanalizi. viču te reklame za odeću i parfeme.

Trebalo bi ipak. U Sizifovom mitu njegov je opis ljudske sudbine jasan: naš život se sastoji u tome da stenu guramo odozdo ka vrhu planine. osećanje daje korisna. od koje je mislila daje odvojena svojim godinama i invalidnošću. Najzad je počela pomagati zaostaloj deci da nauče da čitaju. ni ta deca nisu bila zahvalna. Taj smisao koji nalazimo u vezi sa drugima nije diktat kulture ili društvenog morala. stoje prisutnije osećanje da imamo ulogu. Međutim. nekima je čak teško bilo vladati. koji je trebalo njoj da pruži pomoć. Kami (Camus) je dobro shvatao taj aspekt ljudske duše. beznađa. Sećam se jedne stare dame koju sam viđao u kući pošto se plašila da izlazi. zamisliti Sizifa kao srećnog. Ali. istinsku radost u činjenici da svoj život rizikuje radi nečega stoje uveliko prevazilazilo granice njegove sopstvene egzistencije. Iluzorno je našoj egzistenciji tražiti drugi smisao od činjenice daje to naša stena. Otkrio je. Imala je emfizem i stalno bila povezana sa bocom kiseonika. Ali.U stvari. postavlja takvo pitanje. loše je spavala. čekala je smrt. Međutim. nije imala apetita i provodila je mnogo vremena žaleći se. kao i mnogi ljudi i žene. ništa je više nije interesovalo: osećala se praznom i teskobnom. da bismo je pustili da padne. ta filozofija apsurda nije Kamija sprečila da se angažuje u Pokretu otpora. Jednog dana sam je zapitao: „Znam da se osećate vrlo loše i da vam je potrebna pomoć. To joj je dalo neki cilj. Uz to. Sta vi činite da pomognete drugima?" Ona je bila vrlo iznenađena što jedan psihijatar. To je potreba samog mozga: u poslednjih . nedostatka smisla. da smo mi jedinstveni i jedini za nju odgovorni. vi imate toliko dobrih osobina koje bi mogle biti vrlo korisne osobama koje su bespomoćne. mesto. da značimo drugima. To uopšte nije bilo lako. daleko od toga. i ponovo ju je postavilo unutar zajednice. ovaj zadatak je postao značajan deo njenog života. Ipak. Dugo je bila pomoćnica u direkciji i iz nje je prosto odisao dah preciznosti i prirodnog autoriteta koji se nije gubio uprkos njenoj depresiji. Naravno. iako je o tome u svojim filozofskim esejima malo govorio. a zatim da ponovo počnemo isto. Sa sedamdeset i pet godina. On se u njemu borio i bio srećan. A ipak. utoliko pre što se ona teško kretala. to nam je lakše da izađemo iz naših stanja razdražljivosti. brzo se snašla. govorio je. njen najvažniji problem je bila depresija. i video sam kako joj je u očima zasvetleo izvestan interes. bio sam iznenađen njenom inteligencijom i očiglednom kompetencijom. što smo integrisaniji u zajednicu koja nam je važna.

hrišćanski i muslimanski mislioci. Uživanje u vezi sa drugim. holesterola niskih vrednosti. objavljena u American Journal ofCardiology. sociobiologija je pokazala da su naši geni sami po sebi altruistički. fundamentalnom delu moderne sociologije. jedno osećanje koje su proživeli kako taoistički i hindu mudraci tako i jevrejski. pokazao je da su ljudi koji su manje „integrisani" u svoju zajednicu oni koji se najviše ubijaju (7). kao i toliki milioni anonimnih ljudi. . manje teskobnim i deprimiranim. U studiji o ljudima koji su srećniji od drugih sistematski se ra zlikuju dva faktora: oni imaju stabilne afektivne odnose sa sebi bliskim osobama i uključeni su u svoju zajednicu (6). angažovati se u školi u svom kvartu. često ateista. čak i prestanka pušenja (9). I nije neophodno riskirati svoj život niti se uključiti u Pokret otpora. Jedna studija. Američki sociolozi su ustanovili ne samo da su ljudi koji učestvuju u životu zajednice srećniji već i da su zdraviji i da žive duže od drugih. Prvi je to pokazao Francuz Emil Dirkem (Emile Durkhaim). Animirati osobe u staračkim domovima. To je pre svega iskustvo u telu. dakle.trideset godina. Otud nije začuđujuće što je taj altruizam u srcu svih velikih duhovnih tradicija (5). U svojoj knjizi Samoubistvo (Le Suicide). mortalitet starih i siromašnih ljudi koji učestvuju u dobrovoljnim aktivnostima okrenutim ka drugima za 60 odsto manji od mortaliteta onih koji se time ne bave (8). Već dugo govorimo o osećajnim odnosima. To je jedna od najefikasnijih aktivnosti kada treba ugušiti osećanje praznine koje često prati depresivna stanja. Jedna analiza efekata dobrovoljnog rada na zdravlje objavljena u Science. bliski prijatelj Zan Zoresa (Jean Jaures). osećanje da ste uključeni u društvenu grupu jeste izuzetan lek za osećajni mozak. i za telo. podvlači da je. možda efikasnija od arterijskog pritiska koji je pod kontrolom. staje sa društvenim odnosima u širem smi slu? Uključenje u zajednicu je davanje svoje ličnosti i svoga vremena za stvar od koje zauzvrat nemamo materijalnu korist. konačno. pa. zaključuje daje taj rad jedna od najboljih garancija dužeg života. pod uslovom da su zdravstveni uslovi isti. učestvovati u gradskom veću ili sindikatu preduzeća omogućuje nam da se osećamo manje izolovanim i. Usmerenje na druge i unutrašnji mir koji iz toga izvlačimo jesu deo naše genetske potke (4). Ali. raditi u nekom skloništu za životinje. glavnom naučnom svetskom časopisu.

imajući na umu šta on drugima donosi. naša fiziologija spontano ulazi u koherenciju. U knjizi. čak i životinji koja nam je draga. jednoj grupi. moguće je. koja je bez sumnje bila šampion samilosti u XX veku. Kada se osećamo bitnima. treba naći smisla za svoju egzistenciju. Njegov savet u beznadnim situacijama jeste da ne treba od života tražiti da on nešto čini za nas. jednom nedeljno. Ali. zaključci su mu isti kao i u studijama: da bi se preživelo u jednom hladnom i bezosećajnom svetu. da bismo postali bolje osobe.Austrijski psihijatar Viktor Frankl (Victor Frankl) preživeo je nacističke konclogore. To je začarani krug o kome je Maslov govorio. Majka Tereza. već se uvek pitati šta mi za njega možemo da učinimo. posvetimo nečem. nečemu se priključiti." Vek nakon Dirkema. Istovremeno* dok pomažemo našoj fiziologiji da uđe u koherenciju. na osnovu svog iskustva. trideset godina nakon Frankla i Maslova. govorila je: „Ne tražite spektakularna dela. vrlo dirljivoj." Nije nužno biti ni sasvim dobro u sebi da bismo se drugima darovali. a pri tom insistirati na značaju samoostvarivanja: „Najbolji način da budemo sluge za druge jeste da mi postanemo bolje osobe. treba da služimo drugima. Iako njegova sećanja nemaju vrednost naučnih Činjenica. Na kraju svoje studije o ljudima koji su srećni i psihološki uravnoteženi zaključuje daje poslednji stadij ličnog razvoja onaj kada „aktualizirano" ljudsko biće počne da se okreće prema drugima. priča o tome staje neke od zatvorenika uprkos svemu držalo (10). Psiholog i humanista Abraham Maslov (Abraham Maslow) vodi veliki pokret „ličnog razvijanja". Može biti posredi to da bi trebalo da malo svog vremena. ulazna vrata za ostvarenje sebe samog. možda jednoj osobi. da telo uđe u koherenciju taj da se iskuse osećanja zahvalnosti i nežnosti prema drugome (13). mi otvaramo vrata novim načinima da uhvatimo svet oko nas. Važan je stepen samilosti koji ulažete u svoje gestove (11). a i najbrži. Govorio je čak da treba postati „sluga". osećajnima u odnosu sa onima koji nas okružuju. konstatuje se da je najjednostavniji način. raditi obe stvari u isti mah (12). Možda je reč o tome da bi svoj posao trebalo da obavljamo velikodušnije. . Dakle. Važno je šta od sebe dajete. moderna psihološka istraživanja potvrđuju njihove intuicije i opservacije: kada se meri srčana koherencija preko kompjutera. čak obavezno.

sve dok su prirodne sile na delu. one teže ravnoteži. one se čiste. zemlja. One klize u haos. njegov otac s vremena na vreme kupao u Seni. sa svojim ocem. Karl Jung (Carl Jung) i Abraham Maslov su primetili istu stvar. a bez stalne rekonstrukcije poretka i ravnoteže. na određeni način. sve se raspada. Na obali. postaju zagađene. Možda je čak moguće i kupati se u njoj ponovo. one stalno održavaju razmenu sa svojom okolinom: vazduh. kiša. gledam Senu kako teče između belog kamenja. Aristotel je mislio da svaki oblik života ima u sebi snagu koju on naziva enetelehija ili samodovršenost (1). Dodao je da je naša reka sada stvarno zagađena. kada prestanete da ih trujete. u najužem centru Pariza. I one. kad sam bio istih godina kao ovaj dečko. Kada ih ostavite na miru. Jung je bio zapanjen „procesom individuacije" koji ljudskom biću uvek donosi . kod ljudskog bića. Dovoljno je prestati sa zagađivanjem. organizaciju i. Dečko je upravo ulovio ribu i oči mu blešte od sreće. ravnotežu. razvojem mudrosti. Reke i rečice su živa bića. A ova živa razmena pre svega stvara red. čistoću. alge. žele samoozdravljenje. ribe i ljudi. „homeostazu". Samo površine vode koje se ne miču. kao i mi. kokoški ili ljudskom biću. Otac mi je pričao kako se.XV ODAKLE POČETI Stojeći na Pont Neuf (Novom mostu). kad je on bio mlad. čistoti. drvetu. Zrno ili jaje imaju u sebi snagu koja će od njih napraviti beskrajno složeniji organizam. drveće. Kao i sva živa bića. pročišćavaju. Taj proces samodovršenosti nije samo fizički. Trideset godina kasnije ribe su se vratile. koje stoje. Sećam se dugog hodanja duž iste reke. Smrt je stvarno suprotna životu: nema više razmene sa spoljašnjošću. na kraju krajeva. pa da se Sena sama iščisti. čovek sa sinom peca. čak i zimi. on se produžava. koja karakteriše život. toliko dragu Klodu Bernaru (Člaude Bernard). bilo daje reč o cvetu. da se u njoj ne može više kupati i da su i ribe iščezle. usaglašenosti i čak. Ali.

više zrelosti i vedrine. Maslov je to nazivao „aktualiziranjem sebe". Za njih su mehanizmi samoozdravljenja i samodovršenosti bili sama osnova života (2). Metode lečenja koje sam izložio na poslednjim stranicama usmerene su ka tome da se pojačaju ovi mehanizmi samodovršenosti, svojstveni svim živim bićima - od ćelije do eko-sistema preko ljudskog bića. Upravo zato što te metode istražuju prirodne sile tela, doprinose harmoniji, ravnoteži i usaglašenosti sila organizma, efikasne su iako su skoro lišene sekundarnih efekata. Kako one podržavaju, svaka na svoj način, napor tela i mozga da ponovo nađu sklad, ovi su različiti pristupi snažno povezani: ne mora se jedna izabrati a time druge isključiti. One se sve jačaju uzajamno. U stvari, svima njima je zajednička sposobnost povećanja aktivnosti parasimpatičkog sistema, koji umiruje i u dubini leci i smiruje telo i duh (3). Pojavom antibiotika, medicina se četrdesetih godina XX veka preobrazila. Prvi put su neke bolesti, dotad smrtonosne, mogle biti pobeđene specifičnim lečenjem. Zapaljenje pluća, sifilis, gangrena ustuknuli su pred ovim jednostavnim lekovima. Njihova efikasnost je bila tolika daje sve stoje bilo bitno za medicinsku praksu, odnos lekar - bolesnik, ishrana, pacijentov stav, bilo preispitano: bolesnik samo treba da uzme ove pilule, i one ga same lece; svakako, lekar više i ne razgovara sa njim, čak i ako se bolesnik loše hrani i ostaje potpuno pasivan i ravnodušan prema svom lečenju. Iz tog fantastičnog uspeha na Zapadu rodila se nova medicinska praksa, dosad nepoznata: pristup bolesniku koji više ne uzima u obzir njegovu anamnezu, kontekst, unutrašnju životnu snagu i sposobnost samoozdravljenja. Taj čisto mehanički pristup bolesniku i bolesti preneo se na čitavu medicinu, a ne samo na lečenje zaraznih bolesti. Danas se skoro sve medicinsko obrazovanje sastoji u tome da se nauči dijagnosticiranje specifične bolesti, a Onda da se odgovarajuće leci. Ovakav pristup izvanredno funkcioniše kod zapaljenjskih bolesti: vađenje slepog creva ako je zapaljeno, davanje penicilina za zapaljenje pluća, kortizona za alergiju. Ali, ovaj način brzo pokazuje svoja ograničenja, čim je reč o hroničnim bolestima, kada leci samo krize i simptome. Ma kako mi izuzetno dobro znali da lečimo infarkt miokarda i spašavamo bolesnikov život kiseonikom, trinitrinom i morfijem, taj tretman ništa nije učinio da se povuče bolest koja traje, koja je i zagušila koronarne srčane arterije. Danas samo duboke promene u načinu života bolesnika otklanjaju ovu hroničnu arterijsku bolest: vladanje stresom, kontrola prehrane, vežbe, itd.

Isto se odnosi na strepnju i potištenost, hronične bolesti, par excellence. Iluzorno je verovati da samo jedna intervencija ili čak samo jedan način intervencije može sistematski da vrati ravnotežu u složene interakcije koje zajedno održavaju stanje hronične bolesti godinama, čak i decenijama. U ovome se svi praktičari i teoretičari hroničnih bolesti slažu. Cak i najtvrdoglaviji psihoanalitičari, s jedne strane, i biološki psihijatri, s druge, priznaju jednu stvar: najbolji način lečenja koji konvencionalna medicina nudi za hroničnu potištenost kombinuje psihoterapiju i lečenje lekovima. To potvrđuje jedna veoma upečatljiva studija rađena u isto vreme na više univerziteta i objavljena u New EnglandJournal of Medicine (4). Da bismo lečili hroničnog bolesnika treba da upotrebimo program koji napada problem u isti mah iz raznih uglova i ojačava različite mehanizme samoozdravljenja. Između različitih intervencija treba stvoriti vezu jaču od same bolesti. U tom duhu sjedinjavanja napora ja sam opisao u ovoj knjizi različite metode; čak i ako se svaka dokazuje individualno, njihova će kombinacija, prilagođena slučaju svakoga posebno, imati najveće Šanse da promeni psihički bol i životu vrati energiju. Pomenuli smo brojna oruđa da bismo pristupili najdubljem u našem osećajnom biću i ponovo uspostavili usaglašenost. Dakle, konkretno, odakle početi? Iskustvo koje sam sakupio u Centru za komplementarnu medicinu u Pitsburgu omogućilo mije da preciziram dosta jednostavna pravila da bih izabrao kombinaciju prilagođenu svakoj osobi. Prva stvar koju treba naučiti jeste kontrolisati svoje unutrašnje biće. Svako razvija metode samoutehe, da bi vladao teškim prelazima. Nažalost, najčešće je reč o cigaretama, čokoladi, sladoledu, pivu ili viskiju, odnosno televiziji. To su najčešći načini da se utešimo na stranputicama života. Ako smo bili u dodiru sa konvencionalnom medicinom, ovi svakodnevni otrovi lako mogu biti zamenjeni nekim sredstvom za umirenje (kao što su valijum, ativan ili ksanaks) ili nekim antidepresivom. Šezdesetih su godina XX veka skoro svi američki medicinski časopisi bili puni reklama za librijum, koji je prethodio valijumu. Te reklame su ga s ponosom najavljivale: „Uzmite librijum, ma kakav problem imali!" Izgleda da smo se mi u Francuskoj najbolje prilagodili ovom motu: Francuzi su i danas najveći potrošači umirujućih sredstava na svetu. Ako nam umesto lekara savete daje grupa gimnazista, stude-

nata ili pomalo izgubljenih prijatelja, umirujuća sredstva će biti zamenjena metodama drastičnije samoutehe, kao što su kanabis, kokain ili heroin. Bitno je zameniti ove nedovoljno efikasne metode, najčešće otrovne, tehnikama koje koriste sposobnosti samoozdravljenja osećajnog mozga i koje omogućavaju da se ponovo uspostavi harmonija između spoznaje, osećanja i osećaja poverenja u život. U Pitsburgu smo svakoga hrabrili da otkrije svoju sposobnost srčane usaglašenosti i nauči da uđe u to stanje pri najmanjem stresu (ili, kad bi se pojavilo iskušenje, da se oslonimo na jednu manje zdravu metodu, i manje efikasnu, da bismo vladali napetošću trenutka). Najzad, treba identifikovati, ako je to moguće, bolne događaje iz prošlosti koji nastavljaju da prizivaju osećanja teška u sadašnjosti. Najčešće su pacijenti ti koji potcenjuju važnost osećajnih čireva koje još nose u sebi i koji uslovljavaju njihov stav prema životu, u svakom trenutku oživljavajući bol ili ograničavajući zadovoljstvo. Većina tradicionalnih praktičara ima tendenciju da na to ne obraća pažnju, ili pak ne zna kako da pomogne pacijentima da se toga oslobode. Dovoljno je nekoliko seansi EMDR-a da bi se posledice ove teške prošlosti očistile i tako rodila nova i harmoničnija perspektiva u životu. Uvek treba nabrojati hronične sukobe u najvažnijim osećajnim odnosima: kako u ličnom životu - roditelji, deca, supružnici, braća i sestre - tako i na radu - gazda, kolege, zaposleni. Ovi odnosi uslovljavaju naš osećajni eko-sistem. Očišćeni, oni nam omogućavaju da opet steknemo vlastitu unutrašnju ravnotežu. Ako stalno zagađuju rad našeg osećajnog mozga, oni najzad blokiraju ove mehanizme samoozdravljenja. Ponekad, uklanjanje posledica povreda iz prošlosti omogućava osećajnim odnosima da ožive. Oslobođeni senki koje nemaju ništa sa sadašnjim trenutkom, možemo izmisliti potpuno nov način da uđemo u odnos jedni sa drugima. Naučiti kontrolisati svoju srčanu usaglašenost takođe olakšava odnose. Nenasilna osećajna komunikacija je direktan, izuzetno delotvoran način da se usklade osećajni odnosi i da se ponovo nađe ravnoteža u sebi. Svi mi moramo da se stalno vežbamo za bolju osećajnu komunikaciju. Ako podučavanje ovim metodama od strane iskusnog terapeuta nije dovoljno, treba se angažovati u složenijem procesu terapije para ili porodične terapije (ukoliko su najvažniji sukobi iz ličnog života).

Skoro čitav svet će iskoristiti promenu.u ishrani kojom se ponovo dolazi do odgovarajuće ravnoteže između masnih kiselina omega-3 i masnih kiselina omega-6, i tako obezbediti i telu i mozgu prvu idealnu materiju za obnavljanje. Mi danas znamo da taj režim, koji se zove „kritski", ne samo da pomaže da savladamo stres i depresiju, već i da povećamo srčanu varijabilnost. Svako, dakle, mora, bar minimalno, da se pobrine o povratku ravnoteže u svakodnevnoj ishrani jedući više ribe, tj. uzimajući omegu-3, i da smanji količinu omege-6. Početi program fizičkih vežbi takođe je opcija koja je za svakoga moguća i koja ne zahteva skoro nikakvo materijalno ulaganje, osim tih dvadeset minuta triput nedeljno. Isto tako, svi moramo da se zapitamo da li bismo mogli bez preteranog napora da promenimo način jutarnjeg buđenja. Pošto je dovoljno samo ponovo regulisati naš biološki sat i zameniti budilnik lampom koja simulira početak svitanja, napor je minimalan, a potencijalne prednosti značajne. Akupunktura, naprotiv, predstavlja mnogo veće investiranje u vremenu i novcu. Jaje preporučujem naročito onima koji pate fizički, uglavnom od bolova, i osećajno. U ovoj situaciji kineske igle obično pomažu da se u isto vreme lece dva problema (teško je lečiti depresiju nekoga ko stalno ima telesne bolove). Najzad, da bismo postigli istinski unutrašnji mir, potrebno je da nađemo dublji smisao u ulozi koju u svojoj zajednici imamo, izvan svoje uže porodice. Oni koji su imali sreće da nađu takav izvor smisla usmereni su dalje od jednostavnog povratka na ugodnost; imaju osećaj da crpu svoju energiju iz onoga što samom životu daje smisao. Kao i svi gimnazijalci, i ja sam sa šesnaest godina čitao Kamijevog Stranca. Vrlo se dobro sećam svoje uznemirenosti. Da, Kami je bio u pravu, sve je bilo apsurdno. Mi lutamo slučajno u egzistenciji, okrećemo se nepoznatima koji su dezorijentisani kao i mi, pravimo dvosmislene izbore krećući putevima koji određuju tok našeg života i najzad umiremo a da nismo imali vremena da shvatimo šta je trebalo drugačije da uradimo. Ako imamo sreće, možemo čuvati izvestan integritet, budući minimalno, u potpunosti svesni čitave te apsurdnosti. Ta svest o egzistencijalnoj apsurdnosti naše situacije jeste naša jedina superiornost u odnosu na životinje. Kami je imao pravo. Ništa drugo nije trebalo očekivati. Danas, kad imam četrdeset i jednu godinu, pošto sam godine proveo uz uzglavlja ljudi i žena svake vrste i porekla, bolesnih i konfuznih, ponovo mislim na Stranca sasvim drugojačije. Izgleda mi pot-

u svetu u kome smo postali stranci. i. Međutim. . doslovno željan ovih triju aspekata života kojima stranac nije mogao da pristupi: pokreti našeg tela koji su osećanja. Nije imao unutrašnji život ili se nikad nije na njega podsećao: nije osećao ni tugu ni bol kad je prisustvovao sahrani svoje majke. da bi udahnuli snagu našem telu i osećajnim neuronima. skladni osećajni odnosi sa onima koji su nam dragi i osećanje da smo na svom mestu u jednoj zajednici. Mi možemo ozdraviti ako svaki od njih negujemo. Kao što je to Damasio briljantno objasnio. jedva da je osetio i bes kad se spremao da ubije. uzalud tražimo razlog postojanja izvan nas samih. našem životu smer i smisao daju upravo talasi onoga što smo već osetili. ni radost ni ljubav u prisustvu svoje prijateljice. naš je osećajni mozak. koji pune naše životne izvore. nije bio povezan sa nekom zajednicom do koje bi mu bilo stalo (otud i naslov knjige).puno jasno da Kamijev egzistencijalni heroj nije bio povezan sa svo jim osećajnim mozgom. Odvojeni od toga. naravno. plod miliona godina evolucije.

Gejl Dentino (Gayle Dentino). Brenan (Brennan). takođe mi je pomogla da odvežem brod kada je na mene došao red da se vratim u svoju zemlju. kao i tolike stvari koje nisu prestale da me ohrabruju i da mi pomažu dugo nakon odlaska. Uz nju. čak i kad sam na svojoj knjizi radio usred pašnjaka i među kravama.ZAHVALNICA Kada me pitaju koliko mi je vremena trebalo da napišem ovu knjigu. Patriša Barton (Patricia Bartone). Uz njih® predlog. Mišel Klajn-Fedišajn (Michele KleinFedvshin) neverovatno je kreativna i efikasna žena. J. A tu je. ja kažem istinu: nekoliko meseci. Počeću od Beverli Spiro (Beverlv Spiro) i Luisa mel Madrone (Levvis Mehl-Madrona). Bibliotekarka bolnice. Zahvaljujući njenim skoro svakodnevnim elektronskim porukama. Svima njima mnogo dugujem. praktičari koje sam podučavao. mogao sam da sakupim dokumentaciju potrebnu da poduprem sve što sam predložio na ovim stranicama. želim da zahvalim i mojim bivšim kolegama iz bolnice u Sejdisajdu koji su me neprestano ohrabrivali. dvaju izvanrednih praktičara nove medicine. Između svih njih. jedna knjiga je delo sviju koji su doprineli idejnom razvoju njenog autora. ovde ću pomenuti samo neke. Retki su prijatelji sposobni da vam pomognu da ih napustite.A. Denise Ditommaso (Deniz Ditomaso). i čitava ekipa iz Centra: Deniz Mijanzo (Denise Mianzo). verna prijateljica i koleginica u svakom trenutku u tom centru. rezultati i neprestana ohrabrivanja naterali da otvorim duh za mnb*ge nove načine u usavršavanju svog zanata. Jer. a naročito Rendiju Kolbu (Randy Kolb). mom porodičnom lekaru. stvorili smo Centar za komplementarnu medicinu bolnice u Sejdisajdu (Shadvsade). Fredu Rubinu . čija su me humanost. a pre toga čitav život. uključujući učitelje i profesore u gimnaziji na koje još uvek često mislim (kao i na one koji su doprineli njenoj osećajnoj ravnoteži). takođe.

brigom i ponekad vrlo korisnim napomenama. Ručica moga sina Šaše u mojoj dala mije najbolji mogući razlog da ovu knjigu napišem. i Dejvidu Blandinou (David Blandino). koja sve pogađa. u mnogim pogledima. Oni su. doprinela je da se stvori prijatno okruženje tokom tih sedmica intenzivne izolovanosti. direktoru odeljenja za lečenje anksioznosti neurološke bolnice u Lionu .. kao što to ona zna da čini. Najzad. i ja još uvek čuvam u sećanju njene komentare na mojoj kopiji maturskog rada iz filozofije o Merlo-Pontiju (Merleau-Ponty). šefu odeljenja za internu medicinu. a njegov pogled na ove stranice siguran i koristan. Artura Levina (Artur Levine). hoću da pozdravim otvorenost duha dekana medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu. . prve stranice ove knjige sam napisao u sobi Merlo-Pontija u „La Sauterie". Moja tetka Bernadeta (Bernadette) i njen sin Dijego (Diego) dokazali su visok stepen oštroumnosti i lojalnosti prema jednoj porodičnoj zamisli u alarmantnoj situaciji. dobri duh Kuće Re. Zahvaljujući vrlo vernoj Lilijan (Liliane). Tu smo se mnogo smejali i mnogo jeli ribe. nežna me Anik (Annick) već četrdeset godina neumorno priprema za ovaj zadatak. Moj mije ujak Zan-Luj (Jean-Lous) pripremao povratak u Francusku s ljubavlju. U Francuskoj. Moja majka Sabina je bdila u svakom trenutku nada mnom. evo kako se već četrdeset godina mogu usredsrediti na ono što mi valja činiti. misli na sve i organizuje sve detalje zajedničkog porodičnog života. i predložio konačan naslov knjige. podrške i saveta.La Maison de Re". upućujem zahvalnost Žanu Kontrou (Jean Cauntraux). Možda je naše zajedničko divljenje prema ruskoj književnosti XIX veka uticalo da on toleriše taj Centar za komplementarnu medicinu unutar svog tako pravovernog univerziteta. Rađanje ove knjige. Konačno. šefu odeljenja za porodičnu i društvenu medicinu. odviio se u rukama „babice" Madlen Šapsal (Madeleine Chapsal). čak i ako nije uvek saglasan sa svim što je u knjizi napisano.(Fred Rubin). moj mije brat Eduard (Edouard) u svakom trenutku bio drug. Madlen me ohrabruje od moje petnaeste godine da pišem. pisanje u pravom smislu reci.La Sauterie" i .. koja je sigurno mogla da me spreči da ovu knjigu završim na vreme. bili moji uzori. S porodične strane. Naučio me je da pišem za publiku. Najzad.zbog njegovog prihvatanja. Vesela i mudra Emili Elejša (Emilie Eleisha). u njenim mirnim i prijatnim kućama .

U najvažnijim su trenucima rada na ovoj knjizi. strašću i oštrom inteligencijom obeležila moj život i duboko uticala na moje ideje o ljudskoj prirodi. Hajdi Feldman (Heidi Feldman). Jusefu (Youssef). Moriš Balik (Maurice Balick). Deni Laza (Denis Lazat). Roj i Suzi Dorans (Roj/Susie Dorrance). jednom od poslednjih indijanskih šamana. Dian Mordak (Diane Mordacq). Katrin Miler (Catherine Muller). nakon petnaest godina dobrovoljnog izgnanstva. Olga Tereško (Olga Tereshko). Paskalin i Florans Servan-Šrajber (Pascaline/Florence Servan-Schreiber). pravi dar. Hvala i Soni Ričardsu (Sonny Richards). Mišel Gajar (Michelle Gaillard). kako u Pitsburgu tako i sada u Parizu. To mi je omogućilo da shvatim staje nedostajalo američkom načinu života. koji nastavlja da otelotvoruje tradicionalnu medicinu američkih Indijanaca preko ispitivanja osećanja. Patrik i Genola Perez (Patrick/Guenola Perez). svojom je ruskom dušom. Nikola de Pomere (Nicolas de Pomereu). Den i Danijel Štern (Dan/Danielle Stern). Moji prijatelji sa tarota nedeljom uveče. Eduar i Penelop Ponte (Edouard/ Penelope Pontet). Gael Riu (Gaelle Riout). naročito uspomena na nju. Našao sam. Rober i Severin Balik (Robert/Severine Balick). Bruno Levi (Bruno Levy). duhovnom sinu velikog poglavice Fuls Krou (Fool's Crovv) [Budalina Vrana].Prijatelji: Benoa Milsan (Benoit Mulsant). da isprobam ideje izrečene na ovim stranicama i dam im oblik. Izabeli (Isabelle). svako na svoj način. Nikada ljudi koje sam tako kratko poznavao nisu bili toliko velikodušni prema meni. Njihovi gestovi ostaće zauvek urezani u mom srcu. integrisanja u zajednicu i svetih obreda. Madidu (Madjid). pratili su me celim putem pisanja. bitna institucija u mom životu. Loti Gami (Lotti Gaffhev) omogućili su mi. humus rodne zemlje. Benoa (Benoit). Džonatan Koen (Jonathan Cohen). verovali u ovaj rad. kada smo se prvi put sastali u Pitsburgu samo da bismo igrali i smejali se. umrle u dvadeset i četvrtoj godini. Džeraldini (Geraldine) i Nikolasu (Nicolas). uprkos mom rasejanom i nepostojanom prijateljstvu. preko duha svoje ćerke Emili. Nikos Pediaditakis. jedan su od razloga zbog kojih treba odista živeti. Kristofer i Iren Vajs (Christopher/Irene Wise). . Vensan i Frederik Fernio (Vincent/Frederick Ferniot). nadam se samo da ću biti dostojan poverenja koje su mi ukazali. i staje bitno za ozdravljenje moje duše. Zahvaljujem Kristin Gonze (Christine Gonze). Njihovo su strpljenje i lojalnost. snagom.

Moj prvi razgovor sa Abelom. Dominik Mestdag (Dominique Mestdag).Zahvaljujem takođe i Majklu Lerneru (Michael Lerner). Brižiti Vituk (Brigitte Wittouck)> Fransis Lamberu (Francis Lambert) i brojnim čitaocima Psychologies Magazine. Naravno. mirom i pogledom u kome je blistala inteligencija. Nisam znao da odnosi sa izdavačem mogu biti tako spokojni. koji odiše na svim ovim stranicama. od pre tri generacije. najzad želim da zahvalim Nikol Lates (Nicole Lattes) i Abelu Geršenfeldu (Abel Gerschenfeld). Nikada kasnije nisam sa tog puta skrenuo. s njenim šarmom. premalenom za ono što je njegova misao obuhvatala. bez sumnje jednom od najfascinantnijih američkih intelektualaca našeg vremena. već i sa ljubavlju. odmah sam osetio da se u tu avanturu moram upustiti sa njom. . u Vejet sir Mer (Veulettes-sur-Mer). to se i odvijalo na ovaj način. Kasnije sam uvideo da su se njih oboje svojim zanatom bavili ne samo sa talentom. ne bih se mogao koncentrisati na ono što je bitno. Veroniki L Goaziu (Veronique Le Goaziou). video da rediguje čitavog jednog leta Američki izazov. Ne smem zaboraviti da spomenem ni Anri Tribera (Henri Trubert). Roz-An Hua Dong (Rose Anne Hua-Dong). Hvala Žaku Roku (Jacques Roques). Kordeliji de Melo Murao (Cordelia de Mello Mourao). i to uvek za važne i teške borbe. hteo bih da pozdravim duh moga oca Zan Zaka (Jean Jacques). Pariz. Sećam se kako sam ga. koji je sam od sebe započeo prvi plan ovog Ozdraviti. prvog pariškog izdavača koji se za ovaj projekat interesovao. Kada sam sreo Nikol. koji su u moje ideje verovali toliko da su se za njih profesionalno angažovali do krajnjih granica. januara 2003. bez njenog strpljenja i organizacionog smisla u svim stvarima. postavio je okvir u kojem se ova knjiga kasnije razvijala. Više je osoba pristalo da budu „pred-čitaoci" ove knj ige i da svoj sud daju mnogo pre njenog objavljivanja. Kad je reč o mojoj pomoćnici Delfin Pekul. posvećenog akciji sve do vrha noktiju. Najzad. Brižiti Rodrig (Brigitte Rodrigue). Zahvaljujući njenom prihvatanju i svim njenim aktivnostima. Za to veliko hvala Silvi Anžel (Svlvie Angel). u njegovoj radnoj sobi naše porodične kuće u Normandiji. u njegovom uredu. Hvala Majklu što me je pogledao u oči i kazao: „Ti moraš da napišeš tu knjigu".

1(2). Freeborn.. Health Policy Quarterly. Clearv. Redakcija Monde (2002). i H. i N. 583-590. (1985). Pharmacy Times (2002). 2. glava 19(6). „Self-regulation and mortality form cancer. „Psvchiatric disorders in primar/ care" [Psihijatrijska oboljonja u primarnoj nezi]. 10. (1985) „Utilization patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health maintenance organization" [Modeli primene medu dugoročnim korisnicima grupnog osiguranja organizacija za održavanje zdravlja]. N. MacFarland. Evsenck (1995). . K. 1121-1233. str. 781-795. str. br. A. 16. str. Le Monde (14-15. L. G. »Top ten drugs of 2001". Blanchard. Archives of General Psychiatry. D. Cummings. Pariz. 42. aprila).Direkcija za studije i farmako-ekonomske informacije. 15. jul 2002. Medical Care. broj 23. i dr. „Veliki dosije o francuskom izuzetku". i dr. coronary heart disease and other causes: A prospective study" [Samoregulacija i smrtnost od raka. Nacionalna opservatorija za recepte i potrošnju lekova (1998). 17. str.. gl. Personality and individua! differences. Kessler. R. 3. „The twenty year kaiser permanente experience with psychotherapy and medical utilization: Implications for national health policy and national health instance" [Dvadeset godina iskustva sa psihoterapijom i upotrebom lekova: implikacije za državnu zdravstvenu politiku i državno zdravstveno osiguranje]. str. „Francuzi sve više troše na lekove" Le Monde. Agencija za lekove .12. Grossarth-Maticek. D.. 68(4). S. H. B. Van den Bos (1981). str. koronarnih bolesti srca i drugih uzroka: nacrtna studija]. Studija o receptima i potrošnji antidepresiva prilikom ambulantnog lečenja.Č 4. 159-175. P.BELEŠKE 1) Kako lečiti osećanja 1. br. J.

American Journal of Psychiatry. 23. februar). G. „Treba se zabrinuti zbog pribegavanja drogama (lekovima) u Francuskoj". Agencija za lekove . R. 10. i dr. Francuski prevod: Sreća na recept. D. str. Harvard Universitv Press. Slušajući prozak. Pariz. Vaillant. 7.. „Mesto psihoanalitičkih tretmana u psihijatriji". str. Kessler. U. (1993). Cambridge. D. E. Pariz. Cambridge Universitv Press. cit.. op.5. Archives of General Psychiatry. 4. (2002). Kramer. Le Monde (14-15. 3. Capuso (2000). G. „Uzorci emocionalne inteligencije" u Steinberg. Robert Lafont. 6. Salovev. i dr. (1995). (2002). D. 396-420. J. i dr. Le Figaro. aprila).Direkcija za istraživanje i farmaceutske i ekonomske informacije. Mayer. Gabbard. A. Boston. Salovev. Adaptation to Life. str. Viking. 2) Nevolja u mikrobiologiji: otežana koordinacija dva mozga 1. (2001). K. 505-510J$ 9. Gunderson. G. „Upotreba komplementarnih i alternativnih terapija u lečenju anksioznosti i depresije u Sjedinjenim Državama". Njujork. J. broj 158 (2. str. (izdanje). 1994. (2000). (1997).. tom 59. J. Soukup. O. Hand book of Jntelligence. Mayer. str.. 17. „Veliki dosije o francuskom izuzetku". Goleman. 8. Zarifian. Studija o receptima i potrošnji antidepresiva u ambulantama. 2. J. U Intelligence emotionnelle (Emocionalna inteligencija). R. P. . 289-294. Nacionalna opservatorija za recepte i potrošnju lekova (1998).. P. First Editions. Redakcija Monda (2002). J. P.

Veliki limbički luk i limbička pukotina kod sisara".5. Comptes rendus de l 'Academie des sciences. str. N. Cohier. Guilford Press. Free Press. The Invulnerable Child. (1991). i G. teoriju Drevea i Rajšia koja opisuje odnos uzajamne inhibicije između kognitivnog i emocionalnog mozga i potvrdu te .. The Feeling of What Happens. . 8. W. Mehier. S. Goldman-Rakić (1998). Arnsten. Francuski prevod: Osećanje samog sebe. „Resilient children as aduits: a 40 year study". „Noise stress impairs prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hvperdopaminergic mechanism". i dr. Ochsner. str. (1999). (1986). i dr. (1998).. New York. Perlstein. str. 12. Inc. E. J. N. M. 13. 362-368. J. Damasio. The Emotional Brain: The Mysterious Underpinnings of Emotional Life. (maj 2002). L. i dr. K. Lambertz. San Diego. P.. J. 7. Psychiatric Disorders in America: The Epidemiology Catchment Area Study. G. Broca. K. A. Servan-Schreiber. Odile Jacob. Vaillant (1987). Journal ofNeuropsychiatry and Clinical Neurosciences. tom 55(4). tom 2. 6. „Selective pharmacological activation of limbic structures in human volunteers: A positron emission tomography studv". 148-159. LeDoux. J. Anthony i B.. S. 11. Felsman. D. Harcourt. J. A. New York. i P. 385-498. takođe. 2001.. F. 637-640. Videti. „Uporedna anatomija moždanih vijuga. A. Journal of Cognitive Neuroscience. New York. „Diskriminacija maternjeg jezika kod novorođenčadi". Revue anthropologique. Simon & Schuster. 9. A. (1878). NY.An FMRI study of the cognitive regulation of emotion". tom 303. D. (1996). Robins. Bunge. E. tom 10. Archives of General Psychiatry. 10. Regier. str.

Journal ofPersonality and Social Psychology. (1996). tom 67. 11447-11451. Levenson. emotion and autonomic function". H. Damasio. physiology. M. and their interrelations: A study of long-term marriages". Stossel. „Self-regulation and mortality from cancer. „Psvchosociai interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis". str.. Londres. Music and the Brain. D. tom 19(6).. Harrer. 17. (2002). B. (1994). Neurology. tom 35. tom 264. i dr. (1994).. Grossarth-Maticek. K. i dr. Proceedings ofthe National Academy of Sciences. str. str. Brain and Cognition. 14. 1731-1741. Flow: The Psychology of Optimal Experience. R. G. „Severe disturbance of higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR". Personality and Individual Differcnces. C. coronary heart disease and other causes: A prospective study". Macmillan. 1102-1105. str. J. T. „The influence of age and gender on affect. „Reciprocal suppression of regional cerebral blood flovv during emotional versus higher cognitive processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition".745-752. i A. J. . LaBar. Hanson. Damasio (1985). New York. S. 353-385. Evsenck (1995). 16. A. str. Harrer (1977). Gage's tamping iron". Brabovvski. Csikszentmihalvi. 67-107. William Heinemann Medical. H. i dr. i H. . 3) Srce i razum 1. Science. broj 12. R. (1986). Cognition and Emotion. „The return of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous patient". W. tom 156(7). „Dissociable prefrontal brain systems for attention and emotion". Harper and Row. Archives of Internal Medicine. 202-215.teorije u nedavnoj studiji univerziteta Djuk. R. Yamasaki. Linden. M. M. broj 5. i dr.A wonderful journey through skull and brains: The travels of Mr.. Eslinger. tom 99 (17). P. 2. Ornish. str. i H. p. 15. 781-795. str. Critchley i R. „Music. (1990).

str. .. „Neuroendocrine perspectives on social attachment and love". J. „Principles of cardiomagnetism". Schenvitz. D. (1989). American Journal of Psychiatry.. Williamson i dr. Genest (1986). New York. . tom 23. tom 91(4). i dr. 6. Neurocardiology. G. Armour. Shapiro (1998). 7. 319-327. tom 23. A. NY. str. 779818. J. „Voodoo death revisited: The modern lessons of neurocardiology". str.Oxytocin may mediate the benefits of positive social interaction and emotions". (1992). 4.. „Depression and the course of coronarv arterv disease". „Depression and 18-month prognosis after myocardial infarction". GrandRounds. 999-1005. M. . 35-8. str. Papp. L. tom 149(11). (1991). Čarter. 5. Istraživači iz Kvebeka. (2001). Presbyterian/Shadyside Hospital. 3. str. (1995). S. Samuels. i dr. 31-2. Uvnas-Moberg. str. M. Psychoneuroendocrinology. Oxford Universitv Press. JAMA.. „Intensive lifestvle changes for reversal of coronarv heart disease". Plenum Press. nakon što su otkrili ANF (atrial matriuretic factor). (1999). u svom članku: Cantin. tom 155. među prvima su srce opisali kao istinsku hormonalnu glandulu. tom 280(23). Reflex Control of the Circulation. i J. „The heart as an endocrine gland". str. of Pittsburgh Medical Center. D.L. Circulation. Boca Raton. M. str. Department of Medicine. Armour. A. „Amelioration of mitral valve prolapse after treatment for panic disorder". CRC Press. Advances in Biomagnetism. i J. Glassman. i dr. Coplan. J.Anatomy and function of the intrathoracic neurons regulating the mammalian heart". (1998). Frasure-Smith.. 1587-1588. „The enteric nervous system: a second brain". FL. (1998). Psychoneuroendocrinology. C. Gershon. S. 4-10. Univ. Kantin (Cantin) i Žene (Genest). 819-835. Ardell (1994). A. A. K. J. (1998). str. 2001-2007. American Journal of Psychiatry. 47-57. Clinical and Investigative Medicine.. 8. tom 9(4). New York. Stroink. F. N. tom 34(7).41-2 passim. i P. Ed. Hospital Practice (Office Edition). Lesperance.

J. i dr. Journal of the American College of Cardiology.. Weis. R. 13. tom 145(10). T. 478-484. „Are affective disorders associated with alterations of heart rate variability?" Journal of Affective Disorders. Rechlin. tom 213. str. Stys (1998). Circulation. 10. M.. (1988). „Povver spectrum analysis of heart rate fluctuation: a quantitative probe of beat-to-beat cardiovascular control". heart rate variabilitv. CUnical Cardiolog\\ glava 21. str. Venditti. glava 32(4). tom 31(3). Freedland. 159-164. The Zutphen Study". str. „Heart rate variability in patients with coronary artery disease: differences in patients with higher and lower depression scores". i D. i dr. 12. 899-908. J. str. str. W.. The Framingham Heart Study«. American Psvchosomatk Societu. Psychosom Res. „Change in heart rate variability during treatment for depression in patients with coronary heart disease". „Reduced heart rate variability and mortality risk in an elderly cohort. Krittavaphong. tom 75. (1981). 11.. (1994). „Heart rate variability from short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and elderly men. i dr. 593-601. Carnev. „Current clinical applications of heart rate variabilitv". str. (1997). i dr. American Journal of Epidemiology. glava 32.Baroreflex sensitivity and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after myocardial infraction". (1998). Science. Umetani. . Dekker. A... K. (1994). tom 59(3). Gahery. glava 62(5). Cascio. Carnev. (1999). Vigier (1974).719-724.. Brain Research. i dr. Stys. S. „The relationship betvveen heart rate. i dr. . i dr. str. R. Psychosomatic Medicine. Akselrod. W. Rich. Gordon. str. 220-222.. 878-883. K.. Y. T. str. Bigger. glava 351. H. 231-235. D.9. M. The Lancet. Singer. M.. i T.Twenty-four hours time domain heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine decades". (1997). str. and depression in patients with coronary artery disease"..Inhibitory effects in the cuneate nucleus produced by vago-aortic afferent fibers". M. 241-246. Tsuji. i dr. tom 90(2). (2000). 271-275. La Rovere. E. . R. F. J. i dr. . Schouten. D.

R. 16. McCratv. 1089-1093. Clin Child Psychol. 193-201. str. str. glava 76(14). Gottman (1997). Atkinson. The American Journal ofCardiology. str. B. . i dr. „Buffering children from marital conflict and dissolution". (1995). L. 2. Science ofthe Heart: Exploring the role of the heart in human performance. Institute of Heartmath. Boulder Creek. Luskin. 3. R. Stress Medicine. 168-172. str. str. 193-201. Katz. Luskin. „The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability". 639-647.. McCratv. M. i dr.An inner quality approach to reducing stress and improving physical and emotional vvellbeing at work". Londres. (2002). (1995). Corporate Training in Heart Rate Variability: 6 weeks and 6 months follow-up studies. M. CA. R. McCratv. . tom 76(14). A. 168-172. 14.str. . i dr..A controlled pilot study of stress management training in elderly patients with congestive heart failure". M. Alan Watkins Consulting. 1089-1093. D. . McCraty.. Preventive Cardiology. McCratv. R i J. i dr. R. tom 5(4). Barrios-Choplin. M. Watkins. str. R. .. Reitz. i dr... (1997). R.. 17. (2001). R. Atkinson. 157171 4) Ziveti srčanu usaglašenost 1. glava 5(4). str. J.. glava 26.. „The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv".An inner quality approach to reducing stress and improving phvsical and emotional vvellbeing at work". B. Preventive Cardiology. (2002).A controlled pilot study of stress management training in elderly patients with congestive heart failure". 4. glava 13(3). Barrios-Choplin. The American Journal ofCardiology. Stress Medicine. Ed. tom 13(3). 15. M. i dr. (1997). Reitz. (2002).

R. tom 58(17). . „Effects of positive and negative emotions on salivary IgA". (1998). 0. 151-170. 380-387. . tom 8(2). Archives of General Psychiatry> tom 53. Kirschbaum. . „Psvchiological stress and susceptibility to the common cold". G. Cohen. S. Life Sciences. Bremner. DHEA and cortisol". U. Society of Biological Psychiatry. Boulder Creek. 87-105. B. 10. R. i dr. tom 325(9). Wolf. i dr. (1996). C A. 7. 4279-4284. str. i dr. J. Science ofthe heart: Exploring the role of the heart in human performance. 606-612. L.. Baulieu. Proc NatiAcadSci USA.. i dr. A. Rein. Van der Kolk. D. New England Journal of Medicine. (2001).. str. C. (1995). i dr. heart rate variability. tom 33(2). (1996). McCraty.. S. (2000).. str. DHEA sulfate. 6. i dr. str. Rauch.. (1999). str.Asvmptom provocation study of posttraumatic stress disorder using positron emission tomography and script-driven imagery". 797-805. tom 45. Institute of Heartmath.Ibid 5) Samoizlečenje od velikih bolova: neuroosećajna integracija očnim pokretima . Thomas.EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing) 1. 1475-1483. »Does stress damage the brain? ". and aging: contribution of the DHEA Age Study to a sociobiomedical issue". Tvrrell. G. D. McCratv.. E. „Stress and treatment-induced elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory in healthy adults".. emotions.Dehydroepiandrosterone (DHEA). Ed. Journal far the Advancement of Medicine. 9.5. R. 8. str. „The impact of a new emotional self-management program on stress. Integrative Physiological and Behavioral Science. McCraty. str. Barrios-Choplin. (1991). tom 97(8).

i dr. tom 1. str. Pavlov. i dr. i dr. 5. Gerritv. R. . str. str. N. Journal of Neuroscience. 6. (2000). (1995). Russo.Extinction of emotional learning: contribution of medial prefrontal cortex". S. i dr. i dr. 6225-6231. D. „Neurons in medial prefrontal cortex signal memorv for fear extinction". LeDoux. „Indelibilitv of subcortical emotional memories". S. Trends in Cognitive Sciences. „Trauma and posttraumatic stress disorder in the communitv: The 1996 Detroit Area Survev of Trauma".. JAMA. 191-197. M. J. tom 20(16). Servan-Schreiber. Solomon. J. i dr. (1997).. T.. tom 1(1). Morgan. I. Londres. tom 2. str. i dr. Journal of Consulting and Clinical Psychology. „Brain mechanisms of emotions and emotional learning".. tom 420. 8. . L. 4.Efficacy of treatments for posttraumatic stress disorder". Quirk (2002).. Current Opinion in Neurobiology. Journal of Cognitive Neuroscience. 28-34. Wilson. A. M. Romanski. Neuroscience Letters. tom 65. tom 163(1). str.. M. Pogledati uzorak koji je razvio Jorge Armonv u laboratoriji Ledua u Njujorku.. i dr. K. I. ConditionedReflexes. J. Breslau. 3. str. 238-243. Wilson. LeDoux. (1998). Nature. Milad. C. 928-937.. G. Oxford Uni versitv Press. E. . 626-632. (1997). L. E. 70-74. Romanski. tom 55. . (1927). (1992). str.. i G.Eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized individuals". Kessler. Journal of Consulting and Clinical Psycholog)\ tom 63. 7. L. „The role of ventromedial prefrontal cortex in the recoverv of extinquished fear". str. Becker. str. J. „Fifteen-month follow-up of eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for posttraumatic stress disorder and psychological trauma". (1989). Becker. G. u saradnji sa mojom labbratorijom u Pitsburgu: Armonv. L. (1992). S. (1993). Archives of General Psychiatry. 109-113. „Computational modeling of emotion: explorations through the anatomv and physiology of fear conditioning". 633-638.. P.2. tom 268. Quirk. E.

S. Edelman. „The vvound-healing efTect of a glycoprotein fraction isolated from aloe vera". Taylor (1998). L. Botanical Monograph". tom 3(6). 2. str. Shapiro. British Journal of Dermatology. 13. i dr. Protocols and Procedures. Anonymous (1996).. L. 6) EMDR u akciji 1. N. C. str. a samo u 80% kada su posredi klinički bolesnici. (1969). Choi. Pariš. NeuralDarwinism: The Theory ofNeuronal Group Selection. Eye-movement Desensitization andReprocessing: Basic Principles. Rumelhart. Parallel Distributed Processing: Explorations in the Microstructure ofCognition. B. M. M. (2002). 11. str. New York. tom 58.9. (2001). tom 145 (4). „Centella asiatica (Gotu kola). G. W. 535-545. Cambridge. Chemtob. 3. Kubler-Ross. i dr.Van Etten. (1999). Journal ofClinical Psyehology. New York. M. 61-75. E. (2002). McClelland (1986). 10. E. (2001). Perseus Publishing. MA. Les Vilains Petits Canards (Ružni pačići). 22.. R. Son.. 99-112. str. 970-980. i S. „Comparative efficacy of . MIT Press. 14. tom 58. Stickgold. i J. Stone. Touchstone. „Brief treatment for elementary school ehildren with disaster-related posttraumatic stress disorder: A field study". i dr. »Processes and outcomes of care for patients with community-acquired pneumonia«. Odile Jacob. J. tom 159. W. Guilford. Cyrulnik. (2001). „EMDR: A putative neurobiological mechanism". jer su to mnogo ozbiljniji pacijenti. Nakashima. On Death and Dying. Antibioticima se ambulantno leci zapaljenje pluća u 90% slučajeva. Fine. str. Archives of Interneti Medicine. R. 2nd edition New York. (1987). Am INat Med. Journal ofClinical Psychology. F. 12. D. B.

J. B.. tom 58. (2000).A critical evaluation of current views regarding eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR): Clarifying points of confusion". P. . D. „EMDR: A putative neurobiological mechanism". tom 58. „Science and pseudoscience in the development of eye movement desensitization and reprocessing: implications for clinical psychology". 7. L. Maxfield. Sleep. str. Journal of Clinical Psychology.. Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry. godine: Perkins. i H. Clinical Psychology and Psychotherapy. . tom 178. J. str. 77-97.Study quality and effect-sizes . Journal of Clinical Psychology. Journal of Clinical Psyehology. Psychotherapie. i dr. Sack. S. (2001). Spector. Pessah.. 61-75. i V.. str. (1996). Herbert. A. R. 4.. 219-229. Phenomenology of middle ear musele activity and periorbital integrated potentials in the same normal population". Clinical Psychology and Psychotherapy. Hyer (2002). R. 6. Detaljan odgovor na ovu kritiku objavila su dva američka psihoanalitičara 2002.treatments for posttraumatic stress disorder: A meta-analysis". „Spontaneous middle ear musele activity in man: A rapid eye movement sleep phenomenon". 5. and dreams: Off-line memory reprocessing". Wilson. „Phasic events of REM sleep. learning. 945-971. str. i dr. str. tom 51 (9-10). R. i dr. . S. 1052-1057. tom 20. str. Science. . Medizinische Psychologie. Rouanzoin (2002). 350-355. Stickgold. A. i J. tom 5. str. 773-776. „The relationship between efficacy and methodology in studies investigating EMDR treatment of PTSD". tom 27.ameta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder«. Lempa. Zarcone (1979). 165-174. str. Lilienfeld. i dr. 126-144. Read (1999). J. K. tom 58. 23-41. str. i C. P. W. M.Eye movement desensitization and reprocessing : Effectiveness and autonomic correlates". tom 2(2). i L. (2002). tom 294. Roffwarg (1972). Stickgold. Benson. C. A. 8. M. tom 6. M. „The current status of eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR)". Silver. str. Hobson. „Sleep. Psychosomatic.. str.. Clin Psychol Rev. (2001). Science. 199-213.

„Update on empirically validated therapies. Baker. i dr. Department of Health. Guilford Press. „Predicting the development of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic event". (2001). S. „The limited influence of latitude on rates of seasonal affective disorder". tom 189. 282-296. Foa. i dr.Eyemovement desensitization and reprocessing (EMDR)". tom 341 B. navedeno prema Rosenthal.. i dr. New York Journal of Gynaecology and Obstetrics. 11. H. 4. (2001). Avery. str. g 10. Z. McFarlane. Guilford Press. (1990). 35-43..JVhat it is and How to Overcome it. (1998). JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder .Dawn simulation and bright light in the treatment of SAD: a controlled study".. C. New York. Biological Psychiatry. tom 50(3). Cook. 205-216. A. i dr. Haggartv. in Effective treatments far PTSD: Practice Guidelines from the International Societyfor Traumatic Stress Studies. Cernovsh.333-335. Yehuda. J. str. A. str. (2000). i dr. . D. United Kingdom. Eder. R. Keane i M. Tolin.. 1305-1313.. 7) Energija svetlosti: podesiti svoj biološki sat 1. tom 51(1).. D. tom 44. C. New York. str. II". str. 139-155. N. T. (1894). (1998). A. Parry. „Medical observations among the Esquimaux". M. (1998). str. The Clinical Psychologist. 482-484. M. Chambless. M. 3. tom 4. D. i dr.. Friedman. E. . .9. 2. „Melatonin and phototherapy in premenstrual depression". Berga. Biological Psychiatry. M. B. J.. The Evidence Based Clinical Practice Guideline. 316. D. Chemtob. str. UK-Department-of-Health (2001). N. E. Progress in Clinical and Biological Research. Journal ofNervous and Mental Disease. F. 12.

i dr. 2. 129-138. Maloine izdavači. J-S. 79-92. Polvakov. „A Comparative . A. str. amitriptvline in the treatment of depressive states". 3. tom 44.... Eriksson. tom 29. Thomas. 336-337 8) Kontrola Čija: akupunktura direktno upravlja osećajnim mozgom 1. L.. . Leventhal. (2002). i dr. Levitt.5. R. 36-44. J. tom 22(1). Ibid. „Bright light treatment of behavioral and sleep disturbances in patients with Alzheimer's disease". i dr. „Bright light augmentation in antidepressant nonresponders". L. str. S. str. (1991). I. Journal of Clinical Psychopharmacology. „Electroacupuncture vs. E. Han. S. 1028-1032. i dr. R. 3-8. Soviet Neurology and Psvchiatrv. W. Satlin. 4. JVL. str. i dr. Journal of Clinical Psychiatry. Soulie de Morant. 744-750. American Journal of Psychiatry. (1988). Safety and Practice.A controlled study of light therapy for bulimia nervosa". (1972).. (1991). A. Neurosci. Hanvood Academic. Londres. str. „Electroacupuncture: An alternative to antidepressants for treating affective diseases?". Volicer. A. tom 21. (1992). S.Ulett.. Yunkui. Journal of Traditional Chinese Medicine. 50-4. 7. Han. Biological Psychiatry. Kao što to sugeriše analiza svih istraživanja za američku Food and Drug Administration: Khan. tom 151(5).. Acupuncture: Efficacy. (1998). str. British-Medical-Association. str. i dr. Pariz. G. G. Board of Sciences (2000). „Electroacupuncture: Mechanisms and clinical applications". „Severitv of depression and response to antidepressants and placebo: an analvsis of the Food and Drug Administration database". Hechun. 6. L'Acupuncture chinoise (Kineska akupunktura). (1986). str. tom 52(8). i dr. A. Joffe. E. Goldner. (1994). Lam. 5. „Acupuncture in the treatment of endogenous depression". tom 149(8). R. J. M. V. (1985).

. Jia. F. Y. Tougas. „Auricular acupuncture: a potential treatment for anxiety". tom 92. Y. Acupuncture (Huntington. 1372-1381. L. N.. Luo. op. Zhang. tom 26. M. „Effects of acupuncture on smoking cessation or reduction for motivated smokers". H. (1998). 29-31.W. i dr. „A comparative study of the treatment of depression by electroacupuncture and amitriptyline". Forschende Komplementarmedizin.. AnesthAnalg. Shen.New findings of the correlation betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional MRI". 1580-1584. M. 95-100. (1992). 2670-2673.. str. tom 2 (XIX). „The effect of acupuncture on gastrointestinal function and disorders". Preventive Medicine. tom 27(2). Fertil Steril. Y C. str. tom 6 (dodatak 1). American Journal ofChinese Medicine. Montakab.A comparative study of the treatment of depression by electroacupuncture" Acupunct Sci Int J. JAMA.. cit.. 8. str. i dr. Han. S-M. Y. F. H. „Electroacupuncture vs. 167A. 3-8. 20-26. 7. str. tom 40. Luo. amitriptvline in the treatment of depressive states". tom 1. Wang. tom 1. H. tom 87. Shen.. tom 77(4). cit. S. tom 280(18). Z. str.study of Diazepam and acupuncture in patients vvith osteoarthritis pain: A placebo controlled study". K. E. Jin. . H. (1990). .. (1985). tom 5. Cho. Wang. C. i dr. i dr. 208-214. str. . H. Luo. G. C. Cardini. i dr. i dr. Paulus. C. str. Li. (1999). (1997).. Journal of Traditional Chinese Medicine. American Journal ofChinese Medicine. C. N. (1990). „Effects of acupuncture and an agonist of opiate receptors on heroin dependent patients". Clin Res. Y. (1992). 143-148. „Akupunktur und Schlaflosigkeit (Acupuncture and insomnia) ". str. str. „The inhibition by electrical acupuncture on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in dogs". i dr. Berg. He. str. op. Zhou.). str. .H. Proc NatlAcadSci USA.Moxibustion for correction of breech presentation". 721-724. Am I Gastroenterol. str. D. Huang (1998). (1999). tom 95. „Influence of acupuncture on the pregnancv rate in patients who undergo assisted reproduction therapy". Chung. Timofeev. W. C. 20-26. i dr. J. i Z. str. 6. (2002). 548-553. Kain (2001)..

TheNew York Times. Lao. Hibbeln. 9) Revolucija omege-3: kako nahraniti osećajni mozak 1. Gynecology. L. i dr. (2000). (1995). J. 11. let me teli you about my appendectomy in Peking. 567-572.. and pregnancy outcome". str. (2000). Van Houvvelingen. ". M. str. 57-62. tom 61(1). juli. G. i dr.. S. str. 13-25. „Long-chain polyunsaturated fatty acids in depression and related conditions". tom 4(4). „Hvdrocarbon chain packing . 1129-1134. Al. Hibbeln. Hui.$ 2. J. 3. B. „The effect of location oftranscutaneous electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic requirement: acupoint versus nonacupoint stimulation". (1998). str. 2858-2918. A. 4. pregnancy. P. tom 351. „Fish consumption and major depression". Gunstone (1975). Pert. . i dr. Phospholipid spectrum disorder.. (1998). Anesth Analg.9. UK. 30-41. str. i dr.. 12. 26.Now. 1213.. Peet. n •** 10. H. Arch Otolaryngol HeadNeck Surg. Liu. Chen. Reston. D. Dreher. str. tom 71 (1 suppl). M. 195— 210.. J.. str. tom 9. (1998). J. Bergman. K. Horrobin. „The psvchosomatic network: foundations of mind-body medicine". Alternative therapies in Health and Medicine. Al. L. C. tom 87. (1999).. i F. (1999). „Evaluation of acupuncture for pain control after oral surgery: a placebo-controlled trial". i dr. str. Marius Press. European Journal of Obstetrics. Tang. E. (1971). M. tom 125. and Reproductive Biology. American Journal of Clinical Nutrition. R. Barton. | Glen i D. Lancashire. „Essential fatty acids in pregnancy and early human development". Human Brain Mapping. G. C. „Acupuncture modulates the limbic system and subcortical gray structures of the human brain: evidence from FMRI studies in normal subjects". . „Long-chain polyunsaturated fatty acids. i dr. Hornstra. The Lancet. J..

Nevv York. str. H. „Omega-3 fatty acids in bipolar disorder: A preliminary double-blind. i dr. (2001). 223-227. Sperling. str. I. 2365-2371. S. i dr. Stoll. J Clin Invest. 12. Bourre. (2002). „Function of dietary polyunsaturated fatty acids in the nervous system". 11. 8. J. J Nutr. British MedicalJournal. Secher (2002). 2512-2519. tom 200. i dr. (1998). i N. A. str. Severus. L. Bang. Frances. tom 250. E. str. 5. I. O. (1999). . Neuroscience Letters. i dr. . str. 5-15. Dyerberg. Acta Med Scand.. placebo-controlled lriaP\ Archives of General Psychiairy. M.Low consumption of seafood in early pregnancy as a risk factor for preterm delivery: prospective cohort study". M.. tom 285(3). 10. H. i dr. (1976). 407-412. tom 91. tom 128. L. 7. J. Prostaglandins Leukotrienes andEssential Fatty Acids. Olsen. tom 48(1). (1993). tom 324.. tom 56..and molecular motion in phosphoiipid bilayers formed from unsaturated lecithins". Stoll.. Simon and Schuster. str. J. W. Benincaso. Michaelsen. A.. K. S. A. P. F. str. Delion-Vancassel.Dietary omega-3 polyunsaturated fatty acids inhibit phosphoinositide formation and chemotaxis in neutrophils". (2000). „Nutritional (n-3) polyunsaturated fatty acids influence the behavioral responses to positive events in miče". . Drai. „The association betvveen duration of breastfeeding and adult intelligence". 6973. R. rf| <* 9. str. tom 287. S. The Omega-3 Connectibn: The Ground-breaking Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program. „The composition of foods consumed by Greenland Eskimos". 651-660. J Biol Chem. Chalon. i dr. F. . i dr. Mortensen E. (1993).. Jama. 447-451. 6.. 4470-4476. str. Bonneil.. L.Dietary fish oil affects monoaminergic neurotransmission and behavior in rats"..

(1998). str. Counsell.A dose-ranging study of the effects of ethyl-eicosapentaenoatein patients with ongoing depression despite apparently adequate treatment with standard drugs". Puri. str. tom 59. M. str. „MRI and neuropsychological improvement in Huntington disease follovving ethyl-EPA treatment". i dr. tom 55(8). S. „Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depression". S. Peet. M. str. i dr.13. (2001). Nemets. Archives of General Psychiatry. . . 7-18. Stahl. B. 17. Journal of Affective Disorders. B. Puri. To znači preusmeravanje procesa bolesti na neurološkom nivou. i dr. structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover". tom 36(1).. tom 59.. Horrobin (2002). 315-319. 91-92.. (2002). Archives of General Psychiatry.. J.. 123-126. Murphv. tom 13(1). (1996). „A dose-ranging exploratory study of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent schizophrenic svmptoms". 15. Smith. str. str. „Addition of omega-3 fatty acid to maintenance medication treatment for recurrent unipolar depressive disorder". str. 913-919. 14. Horrobin (2002). R. Counsell. Peet. M. i D. Z. i dr. „Fatty acid composition in major depression: decreased w3 fractions in cholesteryI esters and increased C20 : 4 omega-6/C20 : 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and phospholipids". tom 43(5). tom 159. stadiju pokazuje poboljšanje kretanja u periodu od nekoliko meseci u poređenju sa grupom koja je uzimala samo placebo. „Depletion of omega-3 fatty acid levels in red blood cell membranes of depressive patients". Preliminarna studija o efektu ethyl-EPA. Ova studija takođe pokazuje povećanje kortikalne mase u odnosu na obim ventrikula. Peet. K.. G. J. (2002). 35-46. 18. najviše odmaklom. K.. Maes. B. str. Journal of Psychiatric Research. Bydder. Biological Psychiatry. B. tom 38. 477-479. K. M. 560-563. B. „Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depression associated with symptom remisssion. ekstrakta ribljeg ulja. (2002). International Journal of Clinical Practice. i dr. Neuroreport. i dr. na ljude obolele od Hantingtonove bolesti u III. i D. Puri. 16. American Journal ofPsychiatry.

str. Hibbeln. Cunnane. Edvvards.. Peet. San Diego. tom 48(2-3). Natural Medications for Psychiatric Disorders : Considering the Alternatives. W||R. Nichool (2000). str. tom 276. M. J. New York. PA. br. 25. Shannon. Rosenbaum. (1996). Perspectives in Biology and Medicine. Stordv. i M. NY. „Diet and essential fatty acids". . 20. i M. Academic Press.. 293-296. E. i dr (1996). (1998). Lavvson. str. D. str. »Fish consumption and major depression". tom 351. i dr. tom 79(1). tom 39(3). B. Dyslexia. Locke (2002). Philadelphia. Journal ofAffective Disorders. Weissman (1989). 436-445. 149-155. C. JAMA . str.P. Adams. Ballantine Books 26. (1998). . M. British Journal ofNutrition.. S157-S161. and Dyspraxia. Lippincott Williams & Wilkins..Omega-3 fatty acids in mood disorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications". S. 93-113. J. B. „The possible role of long-chain. 1213. 22. JAMA. "VVeissman. Mischoulon i J. L.Omega-3 polyunsaturated fatty acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed patients". 23. S. Broadhurst. i C. R. . 3-21. „Rift Valley lake flsh and shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo". „Increasing rates of depression". str. 31 (dodatak). Chamberlain. 21. (2001)). 24. G. TheLancet. str. (1998). J. Handbook of Complementary and Alternative Therapies in Mentol Health. i dr. Klerman. tom 261(15). L. i dr. Lipids. „Arachidonic acid to eicosapentaenoic acid ratio in blood correlates positively with clinical symptoms of depression". Settle. omega-3 fatty acids in human brain phylogeny". A. str. (1996). str. Tu sliku sam pozajmio od Zanet Setl (Jeanette Settle. A. M.19. 13-34. 2229-2235. „Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder". The LCPSolution: The Remarkable Nutritional Treatment for ADHD. S. Bland. Stoil..

Brouwer.. S. tom 2. A. i dr. Christensen. Rudin. J. Lippincott Williams & Wilkins. Weissman. tom 343.27. i J. S. 13-14.Omega-3 fatty acids in mood discorders: A review of neurobiologic and clinical applications". „Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder". „The dominant diseases of modernized societies as omega-3 essential fatty acid deficiency syndrome". M. Lipids. L. (2002). 72-78. New York. str. 29. D. M. New England Journal of Medicine.Dietary lipids. World Review ofNutrition and Dietetics. str.bivariate analysis of international data". br. Simopoulos. Endres. 28. 629-631. str. Locke (2002). str. . ( 1996). De Lorgeril.. i dr. Schmidt (2001). W. „Association between n-3 fatty acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia risk in healthy volunteers". and mortality from coronary heart disease . str. Rosenbaum. i dr. P.. Atherosclerosis. 221-227. A. A. R.. sugar. tom 88.. H. tom 320(5). str. Zock. „Mediterranean alphalinolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart disease". dodatak: SI 15-118. Harper Collins. Natural Medications for Psychiatric Disorders: Considering the Alternatives.N-3 fatty acids and the risk of sudden cardiac death". 36. »Electrophysiologic basis for the antiarrhythmic and anti-convulsant effects of omega-3 polyunsaturated fatty acids".. (1982). 30. i dr. Robinson (1998).. J. 265-271. „The effect of dietary supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells". Mischoulon i J. i E. (1989). . A. i dr. I. Liu. The Omega Diet. 1454-1459. tom 8. O. . (1982). 17-47. i C. 32. 31. Stamler. Leaf. Ghorbani. Stoll. PA. American Journal ofCardiology. str. . JAMA. A. Renaud. tom 276. TheLancet. 293-296. (2001). Medical Hypotheses. K. (1994). tom 89(5). P. str. Bland. D. R. B. L. Philadelphia. fiber..

Omega-3 fatty acids in eggs from range-fed Greek chickens". Robinson (1998). and major depression". M. tom 287(23). R. 189-198. JAMA. M. tom 115. A. Fletcher (2002). str. 40. L. Atherosclerosis. str. „Vitamins for chronic disease prevention in adults: scientific revievv". cytokines. „Vitamins for chronic disease prevention in adults: clinical applications". New York. M. A. i R. Smith (1998). str. i dr. i dr. Crawford. Takada. 3127-9.. Smith. . (1969). Salem (1989). „The polyenoic acids and their elongation products in the muscle tissue of Phacochoerus aethiopicus: a re-evaluation of 'animal fat'". (1999). M. M. A. Maes. Fletcher. M.. (2001). 37. A. M. Renaud. Simopoulos. JAMA. 36. R. Fairfield. 313-314. Ciavatti. M.. »Linoleic acid and linolenic acid elongation products in the muscle tissue of Sncerus caffer and other ruminant species". 35. tom 60(5-6). R i N. R i J. Cravvford. Simopoulos. »Fatty acids. str. K. . M. Biochem 7. (1969). op. The OmegaDiet. A. „Protective effects of dietary calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in rabbits fed saturated fat". „Coordinate induction of peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietarv fish oil: a mechanism for decreased body fat deposition". (1991). M. (1968). Simon and Schuster. A. i dr. str. 39. 351-356. R. 298-306. M. i K. Fairfield (2002). Stoll. (1983). The Omega-3 Connection: The Groundbreaking Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program.. str. S. 1412. i dr. Biological Psychiatryy tom 43. 1329-1333.33. .Fatty-acid ratios in free-living and domestic animals". str.. Crawford. tom 35. New England Journal of Medicine. str. A. Biochem J9 tom 114. 34. 38. Medical Hypotheses. Gale. Gale. str. Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids. 68P. S. 3116-3126. R. Baillie.. tom 287(23). 25-27. „The macrophage theory of depression". i R. cit. tom 47. The Lancet. S. H. H. str.

The Physician and Sports Medicine. G.. (2002). Bargman.. „Exercise treatment for major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months". (1976). Experimental and Theoretical Aspects. 3. Kasch. „Effects of exercise training on anxiety. Klein. H. Greist. Journal of Applied Sport Psychology.Exercise intervention attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following notification of positive serologic status of HIV-l".. 167-189. Palone. str. i dr. (1990). 64-68.41. 10) Prozak ili Adidas 1. R. A. Harper & Row. Antoni. B. i R. Comprehensive Psychiatry. Depression: Clinical. 41-54. (1976). »Results of two years of exercise training in middleaged men". (1976). 75-85. i dr. A. 2747-2757. Blumenthal. McDonald. P. Psychosomatic Medicine. Babvak. (1999). „AHA Scientiflc Statement: Fish consomption. str. tom 7. D. A meta-analysis". C. „Running as treatment for depression". 6. W. New York. International Universities Press. 5. A. Beck. M.. Springer-Verlag. „Long-term effects of aerobic exercise on psvchological outcomes". (2000). M. The Physician and Sports Medicine. M. P.. tom 106. omega-3 fatty acids. Beck. tom 28(1). New York. A. Biofeedback and SelfRegulation. i J. R. Hogdon (1991). „The effects of exercise on the aging process«. Preventive Medicine. tom 4. i dr. F. Lewis. New York. (1979). Long. M. . str. tom 62(5). T. A. str. Kriss-Etherton. J. fish oil. . tom 4. van Stavel (1995). S. M. J. 7. tom 15. 4. i dr. str. str. 229-242. E. str. Cognitive Therapv and the Emotional Disorders. Circulation.. 2. i dr. 12-11. The Psychological Effects of Aerobic Fitness Training: Research and Theory. A. 633-638. DiLorenzo. (1967). str. H. and cardiovascular disease". Harris. NY. LaPerriere. 20(1). br. i dr. M. H..

Wise. endogenous opioids and immune function". Babyak. tom 22(4). R Hoffmann. 12. Herkenham (1982). . Acta Physiologica Scandinavica.. „Vagus nerve stimulation therapy: A research update". 16-22.. Medicine & Science in Sports & Exercise. J. 2349-2356. J.. »Exercise.Physical activity and personal characteristics associated with depression and suicide in American college men". S56-61. . str. Neurology. 387-389. D. i M. i dr. (1997). Piazza.. tom 348 (9025). (1985). str. Paffenbarger. 763-767. Reite i T. 11. str. i dr. S. George. 10. Blumenthal.. Thoren. (1990). (1996). BMJt tom 322(7289). TheLancet. i dr. Acta Psychiatrica Scandinavica (dodatak). i dr. „Brain opiods and social emotions". „Opiate receptor distribution in the cerebral cortex of the rhesus monkey". 47-50. I. L. R. tom 59 (6 dodatak 4). Cardiovasc Res. NY. M.. R.Physical exercise. Furlan. i dr. „Endorphins and exercise: Physiological mechanisms and clinical implications". 482-488. R. H. str. tom 377. (1993). . (2002). Nahas. Archives of Internat Medicine. tom 640. i dr. M. Field. P. tom 159. i S. wellbeing. Siviy.. str. I. Hopker (2001). dodatak. S. 417^428. Science. Lee. Floras. D. (1994). M.. (1999). tom 27. str. 13.Early and late effects of exercise and athletic training on neural mechanisms controlling heart rate". 9. Lavvlor. str. and endogenous molecules of mood". str. Z. Jonsdottir. tom 218.. . Academic Press. 477. str.-M. 14. „Effects of exercise training on older patients with major depression". „The effectiveness of exercise as an intervention in the management of depression: Systematic revievv and meta-regression analysis of randomised controlled trials". Sher. New York. 15.8. Panksepp. J.. i dr. 16. M. The Psychobiology of Attachment andSeparation. S.

C. American Scientist. tom 1. Knjiga Mari-Frans Irigojen (Marie-France Hirigoven) o „Moralnom zlostavljanju" nudi sjajnu studiju o ovom problemu u ljudskim odnosima. J. (1987). tom 646. i U. M. „Buffering children from marital conflict and dissolution". 10. 8. Psychoanalytic Study ofthe Child. H. „Genetic basis for touch effects". 1290-1301. B. S. Child Development. M. „Angina pectoris among 10. i dr. F. (1985). F. Pariš. Filadelfija. i dr. str. Mesulam. Spitz. M. Murray Parkes. „Hospitalism: An inquiry into the genesis of psvchiatric conditions in earlv childhood". Touch in Early Development. (1979). Erlbaum. II. T. „Broken heart: a statistical study of increased mortality among widowers". tom 26. E. Neuroimage. (1994). 532-543. 9. (1969). Dejvis. Principles ofBehavioralNeurology. Hofer. Chugani. Benjamin. L. NJ. 3.11) Ljubav je biološka potreba 1. Katz. 4. H. Schanberg.. M. „Early social relationships: a psychobiologisfs view". 740-743. 53-74. tom 14(6). Le harcelement moral: La violence perverse au quotidien. Behen. D. str. tom 67(5). Field. str. 1999. J Clin Child Psychol. M. (2001). Reč je o korteksu koji je „najprimitivniji" i najstariji deo neokorteksa i čije je tkivo sličnije tkivu emocionalnog mozga nego tkivu neokorteksa. str. R. 5. A. „Local brain functional activity following early deprivation: a study of postinstitutionalized Romanian orphans". str. 633-647. 157-171. 67-80. Syros. Hubel. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a . British MedicalJournal. 6. str.000 men. Gottman (1997). T. „The visual cortex of normal and deprived monkeys". 2. i J.Goldbourt (1976). (1945). Hillsdale. A. tom 58. str. 7. Medalie.

American Journal of Epidemiology. „The importance of biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a cohort of middle-aged men". 15. R Amini. C. T. C. tom 76. 101-1086. A. P. tom 58. i dr. Random House. 14. L. Psychology and Aging.. str. T Boyd. E. A. J. „Long-term marriage: Age. A General Theory ofLove. str. str. gender. „Pet ownership. (1977). 18. J. i S. 1280-1287. L. K. 245-252. i dr. social support and one-year survival after acute myocardial infarction in the Cardiac Airhvthmia Suppression Trial (ČAST) ". J. (1993). American Journal of Medicine. str. tom 136(10). . R. McGrew (1980).. tom 8(2). tom 60(6). Carstensen.(1992). 253259. Stange. (2000). str. E. JPers Soc PsychoL. „Stressful life events and use of phvsician services among the elderly: The moderating influence of pet ovvnership". 11. National Cancer Institute Black/White Cancer Survival Study Group". New York. 897-902. str. American Journal of Cardiology. i dr. Psychoneur oendocrinologyi tom 5. 13. Reynolds. R. Journal ofPersonality and Social Psychology. 16. i dr. i W. and satisfaction". H. Friedman.. 910-921. 1213-1217. M. Rodin. „The relationship bervveen social ties and survival among black and white breast cancer patients. (1990). „Long-term effects of a controlrelevant intervention with the institutionalized aged". (1994). 301-313. 17. tom 3(3). 12. Medalie. Graham. J. „Menstrual synchrony in female undergraduates living on a coeducational campus". Biomarkers & Prevention. Levenson. Siegel. Thomas (1995). Langer. C. Cancer Epidemiology.multivariate analysis of a five year incidence study". NY. str. Lewis. str. tom 35.

Katcher i A. J. J. E. 815-820. L. National Public Radio-USA. L. 2. R. The Seven Principles for Making Marriage JVork. M. Gottman. New York. i N. Hypertension. C. str. str. i dr. „The influence of animals on social perception". Arch Intern Med. New York. 3. Simon. „Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: The precursors study".19. F. NY. Angulo. Brovvn. D. P. Philadelphia. Chang. (2002). 23. 1001-1006. Allen. Wm. (1993). Allen. „AIDS diagnosis and depression in the multicenter AIDS cohort study: The ameliorating impact of pet ownership". E. 64-71. S. Ford. M. str. NY. Beck. JAMA. K. but not ACE inhibitor therapv. Wilmot (1991). R. Blascovich (1996). tom 162. i J. Interpersonal Conflict. Izzo (in submission). . Washington. „The value of service dogs for people with severe ambulatorv disabilities: A randomized controlled triar. Random House. 157-169. J. Weed End Edition Saturday. str. 12) Osećajna komunikacija 1. (2001). Lockvvood. (1999). Silver (1999). Siegel. tom 11. tom 8. „Sarajevo Pets". tom 38. 24. „Pet ovvnership. 901-906.. Simon. Gottman. Allen. IA. S.. i dr. K. B. i J. tom 275. W. i W. (1983). K. Simon & Schuster. Dubuque. 21. i dr. A. 20. J. H. J. blunts home blood pressure responses to mental stress". New Perspectives on Our Lives with Companion Animals. AIDS Care. (1994). „Social support and resting blood pressure among young and elderlv women: The moderating role of pet ovvnership". Why Marriages Succeed ofFail. PA. str. Shvkoff. Hocker. 22. Universitv of Pennsvlvania Press.

D. Cherlin. . Stuart. Srčana bazna frekvencija za muškarca je obično oko 70 a za ženu skoro 80. gender. The Fifteen Minute Hour: Applied Psychotherapy for the Primary Care Physician. 2. Divorce andRemarriage. J. „Increasing rates of depression". i M. and satisfaction". R. Levenson. tom 261(15). L. 3. 1999. D. cit.. J.4.84. str. 7.. Pariz. Bantam Books. str. str. 14) Veza sa drugima I La Fatigue d'etre soi (Umoriti se od sebe). Harper &Row. Rosenberg. izdanje La Decouverte. (1992). A. M. (1994). M. 13) Slušati srcem 1. 2. O. 301-313. New York. (1995). Conceptual Systems andPersonality Organ ization. NJ. navedeno prema Rozenbergu. 5. Lavvrence Erlbaum Assoc. M. JVhat Predicts Divorce. (1961). JAMA. „Long-term marriage: Age. Weissman (1989). M. i J. Psychology and Aging. Marriage. Cambridge. (1999). G. Lieberman (1993). Gottman. Emotional Intelligence. Harvard Universitv Press. Mass. A. Prager. Klerman. Odile Jacob. Westport. (1993). tom 8(2).. Ibid. L. Les mots sont des fenetres ou des murs: initiation a la communication non violente (Reci su prozori ili zidovi: poziv na nenasilnu komunikaciju). i dr. Mahwaw. NY. 6. 135. L. 2229-2235. CT. navedeno prema Goleman.op. R. New York. D. Harvev. Carstensen. str.

Man 's Searchfor Meaning: An Introduction to Logotherapy. V. M. 10. tom 274. (2000). R. E. R. 11. tom 241. cit. Zuckerman. D. Sociobiology: The New Synthesis. .. Aristotel. LeJour. op. Am I Cardiol. K. 7. Abraham Mas^fe^v naveden kod Walsh. The Psychology of Happiness (sec. E. Le Suicide. R. Une etude sociologique (Samoubistvo. Frankl.. sociološka studija). 540-545. Majka Tereza navedena prema Walsh. „The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv". D. i dr. Argyle. Landis. 13. (1976). (1984). New York. Kasi. i dr.). (1998). Routledge. Scientific American. str. M.4.. Cambridge. Wilson. R. E. Les Chemins de l'eveil (Putevi buđenja). O. str.. Nikomahova etika. (2001). ed. 9. tom 119. cit. 12. 70-72. 410— 423.. Science. str. (2001). Les Chemins del'eveil(Putevi buđenja). Atkinson. Myers. Mass Market Paper Back. M. 1089-1093. Harvard University Press. 15) Odakle početi 1. Diener (1996). S. Montrćal. tom 76(14). G. Durkheim. op. i E. House.2001. McCratv. i dr. Pariz. 5. The American Journal of Cardiology.. NY. „Social relationships and health". Les Chemins de l 'eveil (Putevi buđenja). Twenly-Fifth Anniversary Edition. 6. S. . str. New York. (1995).Psychosocial predictors of mortality among the elderly poor". (1897). J. „The pursuit of happiness". 8. Alcan. R. V. Walsh.

. 1089-1093. Furlan. . 482-488. American Journal of Clinical Nutrition. S. 219229. „Effect of sensory stimulation (acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy subjects". Zahvalan sam doktoru Skotu Šenonu (Scott Shannon) iz Američkog udruženja za holističku medicinu. Egekvist. i dr. Haker. M. 14621470. R. . str. D. Atkinson. 131-137. 21-42. Integration and Holism. Weis. Doussard-Roosevelt. New England Journal of Medicine. (1994).. i dr. i dr. str. str. tom 79(1). »Does bright-light therapy influence autonomic heart-rate parameters? ' Journal of Affective Disorders.2. J. Shannon. „Acomparison of Nefazodone. i dr. tom 27. J. T. H. tom 342. Shannon (Ed. (1995). (1999).. J.Eye movement desensitization and reprocessing. »Heart rate variability and fatty acid content of blood cell membranes: a dose-response study with n-3 fatty acids". tom 70. Piazza. Effectiveness and autonomic correlates". M.. S. Handbook of Complementatj and Alternative Therapies in Mental Health. Monographs ofthe Society for Research in Child Development. str. S. Silver. . Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry. tom 27. „The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability".. i dr. H. 52-59. 331-337. Wilson. (1993). tom 76(14). S. Rechlin. i dr.. i pored dve i po hiljade godina koje ih dele. tom 34(2). Christensen. i dr. str. M. str. IL. (2000). San Diego. str. M. Christensen. W. Porges. and their combination for the treatment of chronic depression". McCraty. E. u uvodu svoje knjige o prirodnim metodama pri negovanju mentalnog zdravlja. S. str. 250-283. University of Chicago Press. tom 59(2-3). „Vagal tone and the physiological regulation of emotion". 4. Chicago. Cardiovascular Res. Academic Press. 3. Junga i Maslova..). The American Journal of Cardiology.. (1995). Keller. (2000). McCullough. the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy..Early and late effects of exercise and athletic training on neurai mechanisms controlling heart rate". D. str. (1996). 167-186. R. (2001). što mije skrenuo pažnju na ovu vezu između Aristotela. Journal of 'the Autonomic Nervom System. M. i dr. A.

" Science 213: 220-222. CRC Press. D. Oxford University Press. Shykoff. „Pet ovvnership. Anatomy andfunction ofthe intranoracic neurons regulating the mammalian heart. P. NY. The Psychology ofHappines (2nd ed. J. J. „Power spectrum analyses of heart arte fluctuation: a quantative probe of beat-to-beat cardiovascular control." Hypertension 815-820." American Journal of Clinical Nutrition 71 ( 1 Suppl ): 285S-291S. (2001 )." Trends in Cognitive Sciences 1(1): 28-34. S. Ed. et al.BIBLIOGRAFIJA Adams." Am JNat Med 3(6): 22.. Van Houwelingen. Aristote. M. E. D. et al. New York. „Long-chain polvunsaturated fatty acids. Reflex Control ofthe Circulation. and J.. and pregnancy outcome. (2001). Anonymous (1996). Ardell (1994). et al. blunts home blood pressure responses to mental stress. A." Allen. „Arachodonic acid to eicosapentanoic acid ratio in blood correlates positively with clinical symptoms of depression. C.). J.. (1997). but nt ACE inhibitor therapv. L. FL. (2000)." Lipids 31 (suppl): S157-S161. Allen. (1981). Botanical Monograph. M. Servan-Schreiber. et al. Argyle.. New York. Gordon. B. Izzo (in submission). et al. S. K. Routledge. Blascovich (1996). Lawson. and J. Akselrod.. Ethiaue a Nicomaque. Armour. K.. . pregnancy. Armour. „Computational modeling of emotion: explorations through the anatomy and physiology of fear conditioning. (1991). Al. „The value of service dogs for people with severe ambulatory disabilities: a randomized controlled trial" JAMA 275: 1001-1006. Neurocardiology. K. A. Armonv. Allen. (1996). B. „Centella asiatica (Gotu kola). Boca Raton. NY. A. „Social support and resting blood pressure among young and elderly women: The moderating role ofpetownership. and J.

Baulieu. Blumental." Acta MedScand200: 69-73. et al. A. Goldman-Rakic (1998). and V. G. F. J. H. „Noise stress impairs prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hyperdopaminergic mechanism. „Phasic events of REM sleep: phenomenology of middle ear muscle activity and periorbital integrated potentials in the same normaml population. (2000)." JBiol Chem 250: 4470-^476. A. et al.. D. Eder.. A." Archives of General Psychiatry 55(4): 362-368. J. New York. Experimetal and Theoretical Aspects.. McCraty." Biological Psychiatry 50(3 Aug 1): 205-216. D. „Exercise treatment for major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months. „Dawn simulatiom and bright light in the treatment of SAD: a controlled study. (2002).. and R S. Babyak." Sleep 2(2): 199-213. Beck. et al. P.. et al. Barrios-Choplin. et al. and aging: contribution if the DHEAge Study to a sociobiomedeical issue. (1976). Takada. „The composition of foods consumed by Greenland Eskimos. S. Avery." \Psycho-somatic Medicine 62(5): 633-638. . et al. N. (1999) „Effects of exercise trainig on older patients with major depression. Zarcone (1979). G. New York. Barton. J. M. Benson. H. (2000).. Depression: Clinical. A. et al. (1999). „Coordinate induction of peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietary fish oil: a mechanism for decreased body fat deposition. DHEA sulfate." Archives of Internat Medicine 159:2349-2356. Thomas. Babyak. Blanchard. „Dehydroepiandrosterone (DHEA).. Harper & Row." Proc Natl Acad Sci USA 97(8): 4279Beck. R. Cognitive Therapy and the Emotional Disorders.. R. (1997). A. O.Arnsten. D. and F. M. . E. „Les Francais depensent toujours plus pour les medicaments. K.Hydrocarbon chain packing and molecular motion in phospholipid bilayers formed from unsaturated lecithins." Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids 60(5-6): 351-356. Gunstone (1975). P. B. Dyerberg. Internatonal Universities Press. Baiilie. Bang. (1967). „An inner quality approach to reducing stress and improving phsical and emotionalt vvellbeing at work. Blumenthal. (1976)." Stress Medicine 13(3): 193-201. R. (2001)." Le Monde (16 juillet 2002).

48(1): 5-15. Carney. et al. F. „Moxibustion for correction of breech presentation. Cardini. Breslau. Zock. (1998)." J Nutr 128: 2512-2519.. Broadhurst. S. London. K. „Does stress damage the brain ?" Society of Biological Psychiatry 45: 797-805. M. P. England." J Psychosom Res 32: 159-164. „The heart as an endocrine gland.. Cunnane. M. Bremner. „Dietary fish oil affects monoaminergic neurotransmission and behavior in rats. heart rate variabilitv. P. C. British-Medical-Association." Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids. R. W. S." Revue anthropologiaue 2: 385-498. Genest (1986). L.. (1998). J. D. „Trauma and posttraumatic stress disorder in the community: The 1996 Detroit Area Survey of Trauma. (1998). and depression in patients with coronary artery disease. (1998). Rich..Bourre. Broca. o. ." Clinical andInvestigative medicine 9(4): 319-327. et al.and Medicine 39(3): 436-445. (2000)." Archives of General Psychiatry 55: 626-632. Kessler. Acupuncture: Efficacy." Psyshoneuroendocrinology 23: 779-818. (1878). „The realtionship between heart rate. M. R. Carnev. „Function of dietary poIyunsaturated fatty acids in the nervous system. Hanvood Academic. et al. (2002). (1999)." Perspectives in Biolog). W. et al. „Rift Valley lake fish and shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo. (1998). „Association betvveen n-3 fatty acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia risk in healthy volunteers." American Psychosomatic Society 62(5): 639-647."^M4 280(18): 1580-1584. Čarter.. I. C. C. J.. B. Chalon. Delion-Vancassel. Huang (1998). (1996)." British Journal of Nutrition 79(1): 3-21. Brouwer. Freedland. A. (1993). N. omega-3 fatty acids in human brain phylofeny. S. „Neuroendocrine perspectives on social attachment and love. S. Bonneil.. S. Chamberlain. et al. et al. and J. „The possible role of long-chain. J. Le grand lobe limbique et la scissure dans le serie des mammifieres. „Anatomie comparee des circonvolutions cerebrales. M. et al. (2000). R. „Change in heart rate varibility during treatment for depression in patients with coronary heart disease." American Journal of Cardiology 89(5): 629-63 Cantin. safety and Practice. M.

E. E. D. . L. D. " Journal of Clinical Psychology 58: 99-112. M. S.N-3 fatty acids and the risk of sudden cardiac death.T. J. W. et al. et al. Guilford Press: 139-155. A. Ford. MA. II. S. New York. C. H.. Divorce and Remarriage. Tang. and E. H. (1998). Tolin. Cho. Z. Schmidt (2001).. (1999)." Proc Natl Acad Sci USA 95: 2670-2673. D. Son.Chambless. A. J. H. Cherlin. (2001)." Anesth Analg 87: 1129-1134. et al. B. et al. et al. M. Chang. .. C. „Brief treatment for elementary school children with disaster-related Posttraumatic Stress Disorder: A field study. W.. Forman. M. „Eye-Movement Desensitization ana Reprocessing (EMDR). M. . J." The Clinical Psychologist 51(1): 3-16. 155. et al. „Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: The precursore study. et al. Chen. D. E. „Local brain functional activity follovving early deprivation: a study of postinstitutionalized Romanian orphans. Choi. (2000). P. (1998).. 1: 293-304. et al. Keane and M." Human Brain Mapping. „The effect of location of transcuraneous electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic requirement: acupoint versus nonacupoint stimulation. J. M. „The wound-healing effect of a glvcoprotein fraction isolated from aloe vera. S.... „Activation of prefrontal cortex in a nonspatial vvorking memory task functional MRI. Marriage. H. „Update on empirically validated therapies. J. Cambridge. Foa." Lipids 36 Suppl: SI 15-118. Harvard University Press.. (1994). „Heart rate variability and fatty acid content of blood cell membranes: a doseresponse study with n-3 fatty acids. Christensen.. (1998)." Arch Intern Med 162: 901-906. Behen. S. Christensen. et al. M. (2002).New findings of the correlation betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional MRI.333-335. vol." British Journal of Dermatology 145(4): 535-545. Chugani. (2001)." Effective treatments for PTSD: Practice Guildelines from the International Society for Traumatic Stress Studies. T. Christensen. Cohen.. Chemtob.. B. et al." American Journal of Clinical Nutrition 70: 331-337. Chung. D." Neuroimage 14 (6): 1290-1301. Friedman. Nakashima. Chemtob. (2002). C. Baker. (1992). P. J.

L. Crawford.Cohen. E. (1991). A. M. „Heart rate variability from short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and elderly men. (1996). D." Biochem J115: 25-27. J. Cummings. (1968). J. (1894). et al. et al. The Zutphen Study." American Journal of Psychiatry 149(11): 1587-1588. I.animal fat?'" Biochem J114: 68P. Les Vilains Petites Canards. et al. „Fatty-acid ratios in free-living and domestic animals. „The twenty year kaiser permanente experience with psychotherapy and medical utilization: Implications for national health policy and national policy and national health insurance. et al.. Coplan. Damasio. A. M. (1992). Harper & Row. S. F. Damasio. M.He polvenoic acids and their elongation prodicts in the muscle tissue of Phacochoerus aethiopicus: a re-evaluation of . and N. (1969). Renaud. I^rrell. A. B. Cyrulnik. T. Pariš. (1997). Crawford. Cook. M. M. The Feeling of What Happens. A. M. New York. „The return of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous patient.. Editions Odile Jacobs. Papp. Odile Jacobs. I |$g| De Lorgeril. M. „Mediterranean alphalinolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart disease. N. D.Psychological stress and susceptibility to the common cold." Science 264: 1102-1105.. . (1994). „Medical observation among the Esquimaux.. .. H. A." The Lancet 343: 1454-1459." American Journal of Epidemiology 145(19): 899-908. Cravvford. (1990). francaise. Van den Bos (1981). Csikszentmihalvi." TheLancet: 1329-1333. Flow: The Psychology of Optimal Experience. 2001. M. S. Dekker. „Amelioration of mitral valve prolaps after treatment for panic disorder. Gale. " New England Journal of Medicine 325(9): 606-612. A. (1999). A.. A. Harcourt. Trad.. Schouten et al. M. et al.. „Linoleic acid and linolenic acid elongation products in the music tissue of Sncerus caffer and other ruminant species. (1994). Inc. San Diego. Gale." Health Policy Quarterly 1(2): 159-175. Le Sentiment meme de soi. et al. Brabowski.. . (2001)." New York Journal of Gynaecology and Obstetrics 4: 282-296.

. Pariš. Durkheim. M. Bargman. H. „Long-term effects of aerobic exercise on psychological outcomes. E. „Nutritional (n-3) polyunsaturated fatty acids influence the behavioral responses to positive events in miče. New York." Archives of Internat Medicine 159: 970-980. (1999). R. J. H. P.. Eslinger. et al. Fine. Fairfield (2002). T. V. (1976). E. (1989). and A.DiLorenzo. and K. R. P. G. Le Suicide. et al. et al. Man's Search for Meaning: An Introduction to Logotherapy. „Reciprocal suppression of regional celebral blood flow during emotional versus higher cognitive processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition." New England Journal of Medicine 320(5): 265-271. Stone. (1998). and G. J.." The Invulnerable ChildE. E. „Vitamins for chronic disease prevention in adults: clinical applications. Guilford Press. Fairfield. Edwards. W. (1987). Mass Market Paper back. Perseus Publishing. (1897). Anthony and B." Cognition and Emotion 12: 353-385." JAMA 287(23): 3127-9.Omega-3 polyunasaturated fatty acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed patients. Drevets. and M. Fletcher. „Severe disturbance of higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR. R. (1999). R.. J." Journal ofAffective Disorders 48(2-3): 149-155. M." Neurology 35: 1731-1741. C. „Vitamins for chronic disease prevention in adults: scientiflc revizv/" JAMA 287(23): 3116— 3126. Felsman. Damasio (1985). „ Processes and outcomes of care for Patients with community-acquired pneumonia. Fletcher (2002)." Neuroscience Letters 285 (3): 223-227. Peet. N. Une etude sociologique. Alcan. Vaillant (1987). (2000). M. and R. Cohler. New York. E. Neutral danvinism: The theory of neurona! group selection. et al. M. Edelman. P. Raichle (1998).. K. Endres. S.. J. New York. H. . M. Frances. R. Ghorbani.. „The effects of dietary supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells. Dral." Preventive Medicine 28(1): 75-85. „Resilient children as adults: a 40 year study. et al. K. Frankl.

" American Journal of Cardiology 76: 1213-1217. J. O. Nahas. C. „Inhibitory effects in the cuneate nucleus produced by vago-aortic afferent flbers. NY. Gottman. NY. Gundersom. New York. NJ. „Menstrual synchrony in female undergratuates living on a coeducational campus. A. social. (1994).. et al.. and one-year survival after acute myocardial onfarction in the Cardiac Arrhythmia Suppression Trial (ČAST). „Depression and 18-month prognosis after myocardical infarction. D. M. R." Brean Research 75: 241-246.. et al. (1993). „Early and late effects of exercise and athletic trainingon neural mechanism controlling heart rate.. Gabbard. Silver (1999). A. support. Goleman. Gottman. New York. F. and D. Y." Circulation 91(4): 999-1005. „Pet ovvnership." Cardiovasc Res 27: 482-488. . Gershon. JVhat Predict Divorce." Comprehensive Psychiatry 20(1): 41-54. G. J. (1997). Thomas (1995). et al." Neurology 59(6 Suppl 4): S56-61. Glassman. Goleman. Bantam Books. H. (1995). Graham. G. 41-2 passim. Simon & Schuster. Z.Frasure-Smith. J. C. and N.1 Georege. D. (1979). Lawrencw Erlbaum Assoc." American Journal ofPsychiatry 155: 4-10. M. D. „The enteric nervous svstem: a second brain. J. E. et al. Piazza. Klein. Gahery. N. and W. Shapiro (1998). „Depression and the course of coronary artery disease. Friedman. New York. and S. Mcgrew (1980). A. 35-8." Psvchoneuroendocrinology 5: 245-252. (2002). „The place of psychoanalytic treatments within psychiatry. D." Archives of General Psychiatry 59: 505-510. Furlan. et al. M. U Intellegence emotionalle. „Vagus nerve stimulation therapy: a research update. Gottman. France. Random House. Why Marriages Succeed ofFail. (1994). „Rinning as treatment for depression. (1999). Pariš." Hospital Practice {Office Edition) 34(7): 31-2. H.. J. Mahwaw. The Seven Principles for Making Marriage Work. Lesperance. Vigier (1974). (1995). Robert Laffont. Emotional Inelligence. (2002). and P. Greist.

" Personality and individual differences 19(6): 781- 795.. M.. coronary heart disease and other causes: A prospective study. (1986)." Music andtheBrain. Brown. emotion and autonomic function. R. Haker. (1995). (1998). Yunkui. Le Harcelement moral: La violence perverse au quotidien. Pariš." Phospholipidspectrum disorder. He." ChildDevelopment 58 : 633-647. Wilmot (1991). O. „Essential fatty acids in pregnancy and early human development. Glen and D.. Critchley and R. et al. . Egekvist. „Fish consumption and major depression. M. Hechun. „Long-chain polyunsaturated fatty acids in depression and related conditions. London. J." Clin Psychol Rev 20: 954-971. G. „Science and pseudoscience in the development of eye movement desensitization and reprocessing : implications for clinical psychology. Hirigoyen. (1961). (2000). „Effect of sensory stimulation (acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy subjects. Eysenck (1995). Hofer. „Self-regulation and mortality from cancer. Harvev. J. J." Journal oftheAutonomic Nervous System 79(1): 52-59. Marius Press: 195-210. Hornstra. Horrobin. L. (1997). Peet. UK. L." Journal of Tradotional Chinese Medicine: 3-8. I. et al. Rerg. (1999). Herbert.Early social relationships: a psvchobiologist's vievv. Dubugue. R. A. NY. M. andReproductive Biology 61(1): 57-62. et al. William Heinemann Medical: 202-215. J. and H." Preventive Medicine 26:208-214. Harrer (1997). . „Electroacupuncture: An alternative to antidepressants for treating afTective diseases " JNeurosci 29: 79-92. M.. S. and H.-S. and W. „Music. (1999). E. et al. „Effects of acupunture on smoking cessation of reduction for motivates smokers. J. Gynecology." Lancet 351: 1213. J. Interpersonal Conflict. Lilienfield. Han.Grossarth-Maticek. M. (1987). Syros. IA. J. Al. J.-F. D. ConceptualSystems and Personal ity Organization. Wm. G. C. W. J. New York." European Journal of Obstetrics. et al. Harper & Row. H. Hocker. Lancshire. (1985).. Hibbeln. (2000). Hansin. Hibbeln. A. „Electro-acupunture vs. amitriptyline in the treatment of depressive states. Harrer.

Soukuo. Janet." The Physician andSports Medicine 4: 64-68. et al. Leventhal. „Stress and treatment-induced elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory in healthy adults. Hoffman." American Journal of Psychiatry 158(2 (Februarv): 289-294. . et al. „The visual cortex of normal and deprived monkeys" American Scientist 67(5): 532-543. J. M. C. et al. McCullough." Clin Res 40: 167A* $&$& Jonsdottir. „Psychiatris disorders in primary care. Jin. A.. Wolf. R. et al. (1889). Hui. „Increasing rates of depression. „Acupuncture modulates the limbic svstem and subcortical gray strustures of the human brain: evidence from fMRI studies in normal subjects. J. „Social relationships and health. H. Katz.. F." Life Science 58(17): 1475-1483. P.. the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy.. D. Kessler. J. (1993). Pariš. F. L. Listening to Prozac. O. H. R." Science 241: 540-545. New York. „Buffering children from marital conflict and dissolution. Weissman (1989). and J. Liu. Kirschbaum. (1985). P. (2001). (2000). L. „The effects of exercise on the aging process. Gottman (1997). and their combination for the treatment of chronic depression. endogeneous opioids immune function.'V^M^ 261(15) 2229-2235." Acta Physiologica Scandinavica Supplementum. M. et al. Kramer. P. „The inhibition by eletrical acupuncture on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in dogs. Landis. „Acomparison of Nefazodone. (1997)." J Clin ChildPsychol 26: 157-171. J. S. „The use of complementary and alternative therapies is to treat anxiety and depression in the United States. (2002). (1976). Cleary. Kasch. R. and M. P. Hubel. L. Viking." Journal of Clinical Psychopharmacology 22(1): 50-4. D. I. Klerman." New England Journal of Medicine 342: 1462-1470. K... K.House." Archives of General Psychiatry 42: 583-590. Kessler. et al." Human Brain Mapping 9: 13-25. „Severity of depression and response to antidepressants and placebo: an analysis of the Food and Drug Administration database. (1991). M. 640: 47-50. Keller. „Physical exercise. et al. (2000). L'Automatisme psychologique. (1996). (1988). et al. Zhou. L. G. G... et al. Khan. (1979). Alcan.

E. (1998). S." JVorld Review ofNutrition & Dietetics 88: 72-78. H. (2001).. S. and S. . Lao. J. „A controlled study of light therapy for bulimia nervosa. W. Hopker (2001). „Exercise intervention attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following notification of positive serologic status of HIV-1. Krittayaphong. Touchstone. A. R. (1997). „Brain mechanisms of emotions and emotional learning. Lam. L. Lawlor. R.Kriss-Etherton. Kubler-Ross." American Journal ofPsychiatry 151(5): 744_750. (1989). A. (1999)." Journal of Personality and Social Psychology 67. et al. 10: 2747-2757. LaPerriere. omega-3 fatty acids. Carstenseb.. Harris. Leaf. et al. J. New York. Antini.. E. Bigger. (1996).. (1969). „Electrophysiologic basis for the anthiarrhythmic and anticonvulsant effects of omega 3 polvunsaturated fatty acids. et al. E. . La Rovere. Bergman. E. fish oil. T. and their interrelations: A study of long-term marriages.. „AHA Scientific Statement: Fish consomption. M." Current Opinion in Neurobiology 2: 191-197. R."£tf/7ce/351: 478-484." Journal ofCognitive Neuroscience 1: 238-243. et al. LeDoux. J. E.. W. On Death and Dying. (1992). Cascio. LeDoux. L.. et al." BMJ 322(7289): 763-767. ... J. „The influence of age and gender on affect. L. New York. physiology. M..Baroreflex sensitivity and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after myocardial infraction. P. D. (1994)." Psychosomatic Medicine 59(3): 231-235. M. „Heart rate variability in patients with coronary artery disease: differences in patients with higher and lower depression scores. et al. W. Romanski. „The effectiveness of exercise as an intervention in the management of depression: systematic review and meta-regression analysis of randomised controlled trials. (1994).Indelibility of subcortical emotional memories. Simon & Schuster. and cardiovascular disease" Circulation. „Evaluation of acupuncture for pain control after oral surgery: a placebo-controlled trial. Levenson. The Emotional Brain: The Mvsterious Underpinings of Emotional Life. M: Goldner et al. (2002)." Biofeedback and Self-Regulation 15: 229-242." Arch Otolaringol HeadNeckSurg 125: 567-572. (1990). LeDoux. et al. L.

F. . T. „The influence of animals on social perception." Journal of Applied Sport Psychology 7: 167-189. C. (1990)..." Atherosclerosis 2: 221-227. R." New Perspectives on OurLives with Companion Animals. B. N. Y. Luo. A General Theory of Love. W. G. Levitt." Preventive Cardiology (Faill Issue) 5: 168-172. and satisfaction.." Psychology andAging 8(2): 302-313." Acupunct sci Int J 1: 20-26. Katcher and A." Am I Gastroenterol 87: 1372- 1381. K. C. (1983). Lou.Psychosocial interventions for patient with coronary artery disease: a meta-analysis. Y. „Long-term marriage: age. „Utilization patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health maintenance organization. et al. (1982). Philadelphia. 8: 64-711 Long. K. (1991). „A comparative study of the treatment of depression by elecfro-acupunture. et al. et al. Jia. et al. Lockvvood. . H.Dietary lipids. (1985). F. NY. et al. L. (2002)." Archives of Internal Medicine 156 (7): 745-752. M. A. (1992).. L.Levenson. Y. Carstensen. University ofPennsylvania Press. et al. Random House. fiberand mortality from coronary heart disease-bivariate analysis of inernational data. PA. .." Journal of Traditional Chinese Medicine 5: 3-8. Beck. (1993). A meta-analysis.. D. et al. Shen." Medical Care 23: 1121-1233. (1990)... C. „Bright Hght augmentation in antidepressant nonresponders. Luskin. J. Van Stavel ( 1995). K. New York. Freeborn. „A controlled pilot study of stress management in elderly patients with congestive heart failure. Lui. H. et al. Stossel. M. Tougas. Macfarland. and R. C. et al. Cshen. „Effects of exercise training on anxiety. „Electroacupucture vs." Journal ofClinical Psychiatry 52(8): 336-337. (1985).Y) 1: 20-26. C. Lewis. Joffe. et al. Y. R. „A comparative study of the treatment of depression by electroacupunture and amitriptyline. Linden. (1996). gender. Luo. (2000). H. amitriptyline in the treatment of depressive states. H. sugar. A..." Acupunture (Hunington. et al. B. Stamler. R. Reitz. „The effect of acupuncture on gastrointesetinal function and disorders. Amini. Li. H. C.

Boulder Creek. McCraty. emotions. McCraty. A. S. Z. and major depression. et al. A. Hogdon (1991). R. (1995). „The campylobacter pylori story. (1986)." Archives of General Psychiatry 52:531-543. M. B. et al. Salovey. DHEA and cortisol. M. McDonald.. Science of the Heart: Exploring th erole of the heart in human performance. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a multivariate analysis of a five year incidence study. New York. R. and J. „The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability. II. CA." American Journal of Medicine 60(6): 910-921. B.. Atkinson. Ed. heart rate variability. „A vvonderful journey through skull and brains: The travels of Mr. „Angina pectoi *is among 10. W. Medalie.. et al. L.. „The relationship betvveen efficacy and methodology in studies investigating EMDR trearment of PTSD. D.. . Mayer. NY. . R. Maes. Hyer (2002). cytokines. M." Biological Psychiatry 43: 313-314." Handbook of Intelligence." Scand J Gastroenterol 146 (Suppl): 58-66. et al. (1996). H. H. Maxfield. B. Cambridge. R. and R. (2000). „The impact of a new emotional self-management program on stress. J. R. (1988)." Journal ofAjfective Disorders 38: 35-46.. M. The Psychological Effects of Aerobic Fitness Trainig: Research and Theory. J. Maes. Goldcourt (1976). Potter et al. Institute of HeartMath.." Integrative Physiological and Behavioral Science 33(2): 151-170.MacMillan. „Signal transduction pathways: molecular targets for lithium's actions.Fatty acids.K. Gage's tamping iron. Manji. and U. Steinberg. Smith. (1995). Springer-Verlag. and L. (1998). J. G. Smith (1998). Barrios-Choplin. K.." The American Journal ofCardiology 76(14): 1089-1093.000 men. „Models of emotional intelligence." Journal of ClinicalPsychology 58: 23-41. Marshall. McCraty. P. Cambridge University Press: 396-420. D. U. (2001). „Fatty acid composition in major depression: decreased w3 fraction in cholesteryl esters and increased C20: 4 omega 6/c20: 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and phosholipids." Brain and Cognition 5:67-107.

K. Pariš. Olsen. N. Michaelsen. A. S. Romanski. M. Ochsner. K. „Addition of Omega-3 fatty acid to maintenance medication treatment for reccurent unipolar depressive disorder.. Benjamin. „The pursuit of happiness." Forschende Komplmentarmedizin 6 Suppl 1: 29-31. M." American Journal of Epidimiology 136 (10): 1280-1287. B." British Medical Journal 646: 740-743. (1993).." Journal of Cognitive Neuroscience. et al. et al. (1999). „Low consumption of seafood in early pregnancy as a risj factor for preterm delivery: prospective cohort study. Nemets. „Discrimination de la langue maternelle par ie nouveau-ne. Milad. and E. „An fMRI study of the cognitive regulation of emotion. Quirk (2000). „Akupunktur und Schlaflosigkeit [Acupuncture and insomnia]. M. Montakab. (2002)." Scientific American 274: 70-72.." Neuroscience Letters 163(1): 109-113. Observatoire national des prescriptions et consommations des medicaments (1998). „The association between duration of breastfeeding and adult intelligence. Philadelphia." Nature 420 : 70-74. et al. Mesulam. B. F. C.. F. Mehler. (1986). H. (in press as of May 2002). Myers. et al. C. Diener (1996). J. E. Stahl. Principles of Behavioral Neurology. et al. Murrav Parkes. L. J. G." Comptes rendus de l'Academie des sciences.Medalie. (1992).. and G. J. Lambertz. G.A. L. et al. Etude de la prescription et de la consommation des antidepreseurs en ambulatoire. Mortensen. K. (1969). et al. Stange. Secher (2002). . „The importance of biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a cohort of middle-aged men. Bunge. S.. H. (2002). Daviš. I. Z. „Extinction of emotional learning : contribution of medial prefrontal cortex." JAMA 287: 2365-2371.. „Broken heart: a statistical study of increased mortality among widowers. 303 : 637-640. „Neurons in medial prefrontal cortex signal memorv for fear extinction. A. Morgan.Directions des ćtudes et de Tinformation pharmaco-economiques. M. and N. D. M. " American Journal ofPsychiatry 159:477-479. Agence du medicament ." British Medical Journal 324 : 447-451. (1985). F.

Panksepp." Biological Psychiatry 43(5): 315-319.Physical activity and personal characteristics associated with depression and suicide in American college men. „Intensive lifestyle changes for reversal of coronary heart disease. D.Ornish. „Results of two years of exercise trainig in middle-aged men. Paffenbarger. et al. R. W. (1990). NY. Field. Pavlov. M. Petr.. (1998). Berga.) 377: 16-22. New York. . „A dose-ranging explotary study of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent schizophrenic symptoms. S. „A dose-ranging study of the effects of ethyl-eicopentaenoate in patients with ongoing depression despite apparently adequate treatment with standards drugs.. R. B. S. B. Murphy et al." Alterntive Therapies in Health and Medicine 4(4): 30-41. A. Peet. R. „A critical evaluation of current views regardind Eye-Movement Desensitization and Reprocessing (EDMR): Clarifying points of confusion." Acta Psychiatrica Scandinavica (suppl. Lee et al. Parry. Palone. B. Reite and T. Lewis. (1976). Perkins.." JAMA 280 (23): 2001 -2007. M.. Rouanzoin (2002)." Journal of Clinical Psychology 58: 77-97. I." Progress in Clinical & Biological Research 341B: 35-43. Oxford University Press.. Horrobin (2002). Peet. E. „Influence of acupuncture on the pregnancy rate in patients who undergo assisted reproduction therapy. „Depletion of omega-3 fatty acid levels in red blood cell membranes of depressive patients." Journal of Psychiatric Research 36(1): 718. (1927). „Melatonin and phototherapy in premenstrual depression. Paulus. M. Conditioned Reflexes.-M.. et al. et al. M. (1998). L. E. (1994)." The Physician and Sports Medicine 4:12-11. Dreher. H. Zhang. Scherwitz et al. B. M. London. .. (1998). Horrobin (2002). (1985). et al. and D. C. and D. et al. „Brain opiods and social emotions." FertilSteril 11(4): 721-724. I. Academic Press. and C. „The psychosomatic netvvork: foundations of mind-body medicine. Siviy. "The Psychobiology ofAttachment andSeparation. J. M.. R. Peet.. P. C. M. (2002)." Archives of General Psychiatry 59: 913-919.

et al. Psychiathc Disorders in America: The Epidemiologic Catchment Area Study. McCraty. Journal of Affective Disorders 32(4): 271-275. and L.. Porges. Puri. (2000). „Vagal tone and the psysiological regulation of emotion. G. Rein. et al. Eds. J. (1994). „The role of ventromedial prefrontal cortex in the recovery of extinguished fear. Russo.. 59 (2-3): 167-187. Rechlin. Regier. Chicago. 55(8): 560-563. J. Puri. S. Polyakov. . „MRI and neuropsychological improvement in Huntington disease following ethyl-EPA treatment." Science 178: 773-776. Doussard-Roosevelt.. Counsell. et al. Rauch. Robins. University of Chicago Press." Neuro-Report 13(1): 123-126. et al. J." Journal of Neuroscience 20(16): 6225-6231. (1995). B K." Journal for the Advancement of Medicine 8(2): 87-105. „Spontaneous middle ear muscle activity in man: A rapid eve movement sleep phenomenon." Le Monde (14-15 avril): 17. Redaction du Monde (2002). Bydder et al. structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover.250-283. A. et al. D. (2002).Pessah. Roffwarg (1972). Weis.. G... et al. Free Press." International Journal ofClinical Practice. S. T." Monographs ofthe Societyfor Research in Child Development. B. and H.. et al. Counsell. E. S. „Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depressionassotiated with symptom remission. Weis.. (2002). „Eicosapentaenoic acid in treatmen-resistant depression. (1996). P. M. „Does bright-light therapy influence autonomic heart-rate parameters?" Journal of Affective Disorders 34 (2): 131-137. .. S. B. K. et al. „Acupuncture in the treatment of endogenous depression. K. IL." Archives of General Psychiatry 53:380-387. Puri. M. B. „A symptom provocation study of posttraumatic stress disorder using positron emission tomography and script-driven imagery. Rechlin. G. (2001).. G. (1991). „Effects of positive and negative emotions on salivary IgA. R. J. K. W." Archives of General Psychiatry 59: 91-92: Quirk. (1994). NY. S. (1988). A. New York. T. (1995). Van der Kolk.Le Grand Dossier Exception francaise. M." Soviet Neurology andPsychiatry 21: 36-44.

„Genetis basis for touch effects. (1971). et al. JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder . (1998). (1998). (1992). M. Renaud. R. Rudin. N. „Study quality and effect-sizes . NJ.. „The relationship betvveen social ties and survival among black and white breast cancer patients. W. L. Lempa. Ciavatti. let me teli you about my appendectomy in Peking. (1994). Univ. T. Langer. M. M." Atherosclerosis 47: 189-198.Now. P. Hillsdale. Volicer. et al. J.. MA. Satlin.. of Pittsburg Medical Center. P. Samuels. Reynolds." Journal of Personality and Social Psychology 35: 897-902. Riverside Books. W. Servan-Schreiber. D. Parallel Distributed Processing: Explorations in the microstructure ofcognition. Rumelhart. Cancer Epidemiology. PuddleDancer Press Rosenthal. E. Department of Medicine. Sack. Guilford Press. Presbyterian/Shadyside Hospital. Reston. D. Medizinische Psychologie 51(9—10): 350-355. . Cambridge. (1997). and J... et al. „The dominant diseases of modernized societies as omega-3 essential fatty acid deficiency svndrom. (1994). M. M. T. (1983). Kitchen Table Wisdom. (1982). Schanberg. J.. EJ." Touch in earlv development." National Cancer Institute BlackAVhite Cancer Study Group." Medical Hypotheses 8: 17-47. (2001)." Journal ofNeuropsychiatry and . (1997). (2001). L.. Erlbaum: 67-80." TheNew York Times (July 26). Biomarkers & Prevention 3(3): 253-259. Non-violent Communication.Remen.E. Perlstein. New York. „Protective effects of dietary calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in rabbits fed saturated fat. (1999). „Selective pharmacological activation of limbic strustures in human volunteers: A positron emission tomography study. McClelland (1986). S. M. S. et al. MIT Press. O. „Long-term effects of a control-relevant intervention with institutionaiized aged.. Rodin. „Bright light treatment of behaviorai and sleep disturbances in patients vvith Alzheimer's disease." American Journal ofPsychiatry 149(8): 1028-1032.JVhat it is andhow to overcome it." Grand Rounds. D. „Voodoo death revisited: The modern lessons of neurocardiologv.. D. Rosenberg. et al. A. Boyd. Psychosomatik. Field.a meta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder." Psychotherapie.

J. T. and J." Medical Hypotheses 35: 298-306. S. Pariš. „Integration and holism. gerritv. „Sarajevo pets. (1991). P. „Efficacy of treatment for posttraumatic stress disorder. protocols and procedures. Simon.USA. San Diego. E. San Diego. „AIDS diagnosis and depression in the multicenter AIDS cohort study: the ameliorating impact of pet ownership. „Dietary omega-3 polvunsaturated fatty acids inhibit phosphoinisitide formation and chemotaxis in neutrophils. Siegel. National Public Radio . " J Pers Soc Psychol 58: 101-1086. L'Acupuncture chinoise. S. Shannon. et al. „Omega-fatty acids in eggs from range-fed Greek chickens.. Shapiro. F. and endogeneous molecules of mood.." Clinical Psychology and Psychotherapy 6: 165-174. L. . Shannon. Read (1999). Solomon. J. Soulie de Morant. A. (1992). Washington. Sperling. S. F. P. Spector. Sher. (1972). S. A. (2001). (1993). New York. wellbeing. J. et al. (1999). Academic Press: 93-113." Week End Edition Saturdav. R." Handbook ofComplementary and Alternative Therapies in Mental Health." Handbook of Complentary and Alternative Therapies in Mental lHealth. Angulo. New York. G. and J. S." Lancet 348(9025): 477. and Salem (1989). L. Simopoulos. I. (2001). Settle. „The current status of eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR)." AIDS Care 11: 157-169. R. Shannon. Guilford. Robinson (1998). S." JAMA 268: 633-638. M. (2001). Smith. L. S." New England Journal of Medicine: 1412. Academic: 21-42. „Exercise. „Diet and essential fatty acids. (1996). Simon. Harper Collins. (1993). E. M. Maloine Editeurs. Simopoulos. „Stressfiil life events and use of physician services among the ederly: the moderating influence of pet ownership. Eye-movement desensitization and reprocessing: Basic principles. 2nd edition." J Clin Invest 91: 651-660. Siegel. „The macrophage theory of depression. (1990). J. The Omega Diet. Benincaso et al. J. A.Clinical Neurosciences 10:148-5 9.

A." Advances in Biomagnetism.. and dyspraxia." Clinical Cardiology 21: 719-724. and C. Eriksson. (1999). J. Plenum Press: 47- 57. D. and M. „Endorphins and exercise: physiological mechanisms and clinical implications. Severus." Medicine & Science in Sports & Exercise 22(4): 417-428. J." American Journal of Chinese Medicine 27(2): 143-148. (2001). Nichool (2000). Simon & Schuster. et al. V. E. dyslexia. (1991). Williamson. Philadelphia. Lippincott Williams &Wilkins:13-14. Timofeev. The LCP Solution: The remarkable nutrional treatment for ADHD. „Omega 3 fatty acids in bipolar disorder: a preliminary double-blind.. The Omega-3 Connection: The groundbreaking omega-3 antidepressiom diet and brain program. and J. L. Stroink. „Hospitalism: An inquiry into the genesis of psychiatric conditions in early childhood. Westport. PA. Stoll." Archives of General Psychiatry 56: 407-412. F.Spitz. CT. The Fifteen Minute Hour: Applied psychotherapy for the primary care physician. et al. Ballantine Books. (1990). Stickgold.. New York. R. Stoll. New York. e. A. Stordy." American Journal of Chinese Medicine 2(XIX): 95-100. Lieberman (1993). Mischoulon and J. (1989). New York. S. A." Natural MedicationsforPsychiatricDisorders: Considering the Alternatives. „Principles of cardiomagnetism. A. Stuart. Thomas. M. Stoll. Floras. NY." Journal of Clinical Psychology 58: 61-75. a. „A Comparative Study of Diazepam and Acupuncture in Patients with Osteoarthritis Pain: A Placebo Controlled Study. L. M. B. G. W. Stys. placebo-controlled trial. M. „Omega-3 fatty acids in the mood dosorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications. (2000). . Thoren. „Effects of acupuncture and an agonist of opiate receprors on heroin dependent patients. Rosenbaum. (1999). and T. „EMDR: A putative neurobiological mechanism. L. A. S. et al. Prager. (1945). S. R. R. A. P. Locke (2002). „Current clinical applications of heart rate variability." Psychoanalytic Study of the Child 53-74. Stys (1998).

Ulett. (1997). Uvnas-Moberg. and S. 2001. Corporate training in heart rate variability: six weeks and 6 months following-up studies. Harvard University Press. Vaillant. „Electroacupuncture: Mechanisms and clinical applications. Becker... F. „Fifteen month following-up of eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for posttraumatic stress disorder and psychological trauma. (1995). (1996). Venditti.Twenty-four hours time domain heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine decades.. and Z. Han. Bland. M. „Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder. K. 2001. ." JAMA 276: 293-296.. Kain (2001). G. United Kingdom. (2001). (1994)." Anesth Analg 92: 548-553. . Cambridge. Le Jour. Adaption to Life. (1995).. L. et al. .. (1996).Tsuji. S.. et al. Les Chemins de V eveil. L. R. Wilson.. S. Wang. et al. (1999). The Evidence Based Clinical Practice Guideline. A. D. Sociobiology: The New Synthesis. Monreal." Psychoneuroendocrinology 23:819-835." Circulation 90(2): 878-883. . R. Boston.. (1998)..Oxytocin may mediate the benefits of positive social interaction and emotions." Journal of Consulting and Clinical Psychology 65: 000-000. Tavlor (1998). Becker. Harvard University Press." Journal of American College ofCardiology 31(3): 593-601. Singer.Eye movement desensitization and reprocessing: Effectiveness and autonomic correlates." Biological Psychiatry 44: 129-138. G. Wilson. N. et al. Vam Etten." Journal of Consulting and Clinical Psychology 63: 928937. S. „Comparative efficacy of treatments for post-traumatic stress disorder: Ameta-analysis. D. A. D. Weissman. Walsh. O. et al. et al. S. Wilson. M." Clinical Psychology & Psychotherapy 5: 126-144." Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry 27: 219-229. (2002). . Wilson. H. Department of Health. (2000). Silver. „Auricular acupuncture: a potential treatment for anxiety. et al. Watkins. (1998). London.Fifth Anniversary Edition. „Reduced heart rate variability and mortality risk in an elderly cohort. Twenty. The Framingham Heart Study. Umetani. K.-M.. U.K-Department of Health (2001). L. M. S.Eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized individuals. W. E.

P." Science 218: 387-389. S. Yehuda. S. (1984). ." Le Figaro: 23." Biological Psychiatry 44: 1305-1313. Kasi. K.. . (2002). Zuckerman.Wise. R. „Dissociable prefrontal brain systems for attention and emotion.En France.Psychosocial predictors of mortality among the elderly poor.." Proceedings ofthe National Academy of Sciences 99 (17): 11447-11451. V. le recours aux drouges a de quoi inquieter.. S. Labar. et al. (1998). Herkenham (1982). and M.. C. H. „Predicting th edevelopment of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic event. Yamasaki. .. McFarlane. „Opiate receptor distribution in the cerebral cortex of the rhesus monkey. (2002). E. M." Am I Cardiol 119: 410-423. D. et al. Zarifian. et al. A.

tel. Pepper Street .fr Berkelev Douglas Ltd komercijalizuje program CardioSense. (00) 33 1 45 48 04 64 Web: http://www.75007 Pariš . kao i program individualnog treniranja nakon snimanja srčane varijabilnosti dvadeset i četiri sata. koji se redovno obnavlja i pruža brojna druga obaveštenja o metodama lečenja koje su u ovom radu izložene. koji sadrži tri nivoa razvoja za učenje srčane koherencije.France .guerir. Ova federacija okuplja više od četiri stotine profesora kako onde tako i u nekim drugim frankofonim zemljama. kontaktirati sa dr Zoržom Stolerijem (Georges Stoleru) -tel.com Hata joga je metoda koja nam predočava prednosti srčane koherencije. rue Vaneau . Federation Francaise de Hatha Yoga (Francuska federacija Hata joga) 50. SRČANA KOHERENCIJA Berkelev Douglas Ltd (France.England Telefon: (00) 44 7000 928 546 U Francuskoj. UK) 8. Profesori su obrazovani i poseduju diplome za ovu vrstu lečenja već skoro trideset godina. Društvo u Francuskoj organizuje obrazovne seminare upotrebe srčane koherencije za preduzeća.London E14 9RP . savetujem da se koristi website www. .ff-hatha-yoga. i koja je u Francuskoj veoma popularna.fr.NEKOLIKO KORISNIH ADRESA Za najnovije informacije. (00)33 06 03 03 61 11 Email: gstolem@noos.Mili Harbour .

fbhy.6534 Gozee .ch Ova federacija okuplja više od hiljadu članova i objavljuje listu diplomiranih profesora joge.14700 West Park Avenue .yoga. i može da vam ponudi program „Freeze-Framer" opisan u trećem i četvrtom poglavlju knjige. ili (00) 32 436 862 69 | Email: fby@swing.Suisse .tel. Nju treba da koristi psihijatar. 95006 -USA-tel. Ovaj sajt takođe nudi knjige.Boulder Creek CA. videa i brošure (isključivo na engleskom). LeČenje samo jedne . rue Aubriot .tel.ch Web: http://www. Oni moraju da završe studije i da.3011 Bern . (00) 41 31 311 0717 Email: sekretariat@syg. (001) 831 338 8700 ili (001) 800 450 9111 Web:// http://www.tel.heartmath.be Belgijska federacija za hebertizam i jogu ima više od hiljadu članova u frankofonoj Belgiji.Federation Nationale des Enseignants du Yoga (Nacionalna federacija nastavnika joge) 3. polože kontrolni ispit iz osnova psihoterapije.75004 Pariš . uz to.com Ovaj institut je centar posvećen proučavanju i primenama srčane koherencije.be Web: http://www. Na njenom sajtu otkrićete.Belgija . (00) 331 42 78 03 05 Heartmath Institute (Sjedinjene Države) Heartmath LLC . La Federation Suisse de Yoga (Švajcarska federacija joge) Aarbergerstrasse 21 . psiholog. (00) 32 715 154 90. La Federation Belge d'Hebertisme et de Yoga Rue des Belettes 8 . programe učenja. psihoanalitičar ili ovlašćeni psihoterapeut. Evropski savez za EMDR postavio je vrlo stroge kriterijume za dobijanje titule „ovlašćenog EMDR praktičara".France . detaljno predstavljene ove dve discipline i načine kako da ih upražnjavate. EMDR-NEUROEMOTIVNA INTEGRACIJA POKRETIMA OČIJU EMDR je metoda psihoterapije.

.com Udruženje koje.emdr-France. ovo udruženje. rue Daunou .75002 Pariz .4 61 60 96 00 Osnovan 1997. ovaj centar okuplja psihoterapeute sa multi« disciplinarnim kompetencijama. prema zakonu iz 1901. itd. i u okviru Socijalnog osiguranja. rue de Saussure . Svajcarskoj i Kvebeku. tel. tel. (0)1 43 80 44 40 Pod medicinskom upravom Dr Zerar Lopeza (Gerard Lopez). Grand Rue Jean-Moulin .75017 Pariz. Seanse često traju do devedeset minuta. požara. Institut za viktimologiju 131. Najbolji način da dođete do psihoterapeuta ovlašćenog za EMDR u vašoj regiji jeste da se obratite nacionalnom udruženju u svojoj zemlji.traume doživljene u svakodnevnom životu (na primer napada. Francuska. godine. u okviru preduzeća. Udruženje EMDR .Monpelje (Montpellier) 55.com Ovo udruženje registruje psihoterapeute praktičare u Francuskoj koji su za EMDR dobili sertifikat od Evropske asocijacije i Instituta za EMDR u Sjedinjenim Državama. (00 331) 55 04 84 30 Web: http://www. Solareh deluje na čitavoj teritoriji Francuske. nudi širok izbor psihološke nege za žrtve nasilja i psiholoških trauma. 18.com Web: http://www. (00)33148 78 57 19 Email: info@emdr-france. napada.). kao i u Belgiji. Centar za lečenje psihičkih trauma . Njihova cena je između 60 i 120 eura.34000 Montpellier tel.Francuska. (00 33) 4 67 66 27 38 . A. posebno one za brze terapije i specijalizovane za lečenje psihičkih trauma putem metode EMDR.Francuska tel.solareh. teške saobraćajne nesreće) zahteva najmanje deset seansi. Solareh S. nudi EMDR psihoterapeute (i druge) zaposlenima koji su imali psihološke traume (nakon teške saobraćajne nesreće.

Cosmedico Technique Medicales (Medicinske Tehnike) 1.mi@wanadoo. P.tel.Otterswiller .Francuska tel. email: lariviere.emdr-suisse.Švajcarska Web: http://www.Belgija . Najbolji od njih omogućuju da se reguliše trajanje zore (minimalno trideset minuta).ch EMDR Udruženje Kanade (EMDRAC) 216. (00 33) 3 88 02 83 50 Email: Fritschb@wanadoo.be Asocijacija EMDR . dobro proverite da li se on može uključiti na 220 vati i da li ima potreban adaptator.89 eura.Evropa Web: http ://www. imaju zvono za „nadoknađivanja" u toku prve noći. (00) 41 22 789 57 60 /Fax: (00) 41 22 346 57 27 Web: http://www.net SI MULA CIJA ZORE Razne kompanije komercijalizuju aparate za simulaciju bržeg pojavljivanja zore pri buđenju. Ako aparat kupujete preko nekog sajta koji nije evropski (ili čak engleski)./fax: (00) 32 937 784 33 Web: http://www.fr Michel Lariviere:(00 334) 66 74 21 66 .com Asocijacija EMDR . a mogu da imaju i funkciju "zalaska sunca" za uspavljivanje. Medi-Furst 5.bipe.ch/BioBright. SK S7M 2W2 .Suisse tel.1206 Geneve .9900 Eeklo .laminotherapie. avenue Alfred-Bertrand . rue de Drotsc .Canada tel: (001) 306 665 2788 Email:ppc@cfap-ppc.fr Proizvod u prodaji kod: Lampe Daymaker.Belgijski institut za psihotraumatologiju i EMDR Engelendale 20 . po ceni od 151.Saskatoon. South .emdr-europe.67700 Savernes . Ave.htm .

Sunrize (119.uk/nac_summ.pi-square.USA Web:http://www.lighttherapyproducts. Outside in Ltd 31 Scotland Rd Estate .org/products clock.Cambridge CB3 8 AT .com Proizvodi za prodaju: SunRizr i Sun-Up (aparat upotrebljavan u u eksperimentima Dr Avery-ja u Sijetlu).html Proizvodi za prodaju: Sun Up (156. dolara Light Therapv Products 6125 Ives Lanes North . Pi Square. 425 Shine Road Port Ludlow.com Web: http ://www.) Troškovi isporuke: 18 šv.uk Web:http://www. fr. 95 dolara) AKUPUNKTURA La Federation Nationale de Medecine Traditionnelle Chinoise (Nacionalno udruženje tradicionalne kineske medicine) 73.France.faks: (00) 44 1954 211 956 Email: info@putsidein.Lumie 100 (198 šv. tel/fax: (00 33) 4 93 99 40 16 Email: contact@fruntc.outsidein. fr.cena: između 51 i 85 engleskih funti. cena 119 am. boulevard de la Republique .htm Proizvod za prodaju: Sunrise Alarm Clock.com/products dawn.healthl01. 95 am.tel.co.Dry Davton . Healthful Web: http://www.Plvmouth . Inc.Minnesota 55442 .06400 Cannes . (00) 44 1954 211 955 Web: http://www. com . 95 am. 95 dolara) i SunRise Alarm Clock (99. fruntc.Engleska tel: (00) 44 1954 211 953 .dolara) Sun Alarm (cena 78. franaka).co.com: Email:bps@pi-square. dolara). Lumie 200 (298 šv.WA 98635 .htrn Proizvodi za prodaju: tri modela Bodvlocks .

Francusko udruženje za akupunkturu (Association Francaise d' Acupuncture) 3.75749 Pariš Cedez 15 . Svajcarska tel: (00 41) 22 734 73 94 Web: http://www.tel: (001) 519 642 1970 Email: icma@skynet.be To j e naj starij e belgij sko udruženj e za medicinsku akupunkturu.com Web :http ://www.ch Asocijacija okuplja praktičare tradicionalne kineske medicine (MTC). Association Suisse des Praticiens de Medecine Traditionnelle V Chinoise (Svajcarska asocijacija praktičara tradicionalne kineske medicine) Rue Pestalozzi 5 bis . obaveštava i popisuje članove po kantonima.akupunkturologa u Belgiji. neutralne i objektivne.acu.Canada N6B 2K8 .com Ova organizacija okuplja sve praktičare akupunkture iz čitave Francuske.cmaac.praktičara akupunkture (Association Belge des Medecins Acupuncteurs Rue de Serpolet 2-1080 Brisel . Belgijsko udruženje lekara . TheCh inese Medecine and Acupuncture Association of Canada Kanadsko udruženje za kinesku medicinu i akupunkturu) 154 Wellington St.acupuncture. i obezbeđuje informacije.Ontario .be Web: http://www. rue de l'Arrivee .ca Web: http://www. kako za široku publiku.ca .1202 Ženeva. tako i za profesionalce iz zdravstva. rezimei izlaganja sa seminara i kongresa). Njeni seminari i kongresi su ugledni.France Email: afa@acupuncture-france. (00) 32 2 569 62 45 Email :b vga@skynet. radovi. acupuncture-france.Ovo udruženje vodi registar na nacionalnom nivou koji sadrži popis praktičara koji već rade. Na ovom sajtu mogu se dobiti i informacije i adrese lekara .Belgija tel. kao i publikacije koje objavljuju njeni članovi (časopis. i škola. London .

MASNE KISELINE OMEGA-3 Mnogo je proizvođača i ponuđenih proizvoda. Njihova najpristupačnija biljna svojstva su na bazi zrnevlja lana. posebno Dr Stoll sa Harvarda. neki autori. Najbolji su oni koji imaju najviše ovih sastojaka (više od 80% u ulju). Uz to. a to su DHA i EPA. U ovoj oblasti istraživanja nisu tako precizna.fr koji se svakog dana obnavlja. Postoje brojni dodaci ishrani sa kombinacijom dve masne kiseline omege-3 sadržane u ribljem ulju.free. odlučio sam da je uputnije da ih sve stavim na web www. Kapsule koje sadrže najviše EPA treba uzimati rede. VLADANJE KONFLIKTOM I EMOCIONALNA KOMUNIKACIJA Različite organizacije i praktičari podučavaju i olakšavaju tehnike emocionalne komunikacije i vladanja konfliktom u okviru porodice i preduzeća. Umesto da obavestim o već prevaziđenim iskustvima.bis. a malo masnoća koje nose nekorisne kalorije. U komercijalnim proizvodima za publiku moguće je postići odnos 1 prema 7 u korist EPAP %r m O bilo kom proizvodu da je reč. da bi se pojačano uticalo na raspoloženje. . Association pour la Communication Non-Violente (Udruženje za nenasilnu komunikaciju) 13. jeste neprofitna organizacija (www.cnvf.fr) koju je osnovao Dr Maršal Rozenberg (Marshall B. Treba uzeti oko jednu do dve supene kašike lanenog ulja. jednom ili dva puta. preporučuju najveće koncentrate EPA (u odnosu na DHA). da bi se poboljšalo oslobađanje masnih kiselina omega-3 u organizmu koje se nalaze u tom zrnevlju). ili četiri do šest supenih kašika zrnevlja (koje prethodno može biti samleveno u mlinu za kafu. za Evropu i Ameriku.cnvf.BoulevardSaint-Martin-75013Paris-tel:(00 33) 1 48 04 98 07 Web:http://www. treba uzimati 1 do 2 grama EPA dnevno (sa ili bez DHA).fr „Center for Non-Violent Communication" (Centar za nenasilnu komunikaciju. u početku obroka.guerir.free.

rue Saint-Lazare . čak i neprijateljskih.) za obrazovanje u ovoj oblasti.. Francuska tel: (00 33) 1 33 20 11 50 Email: info@centre-monceau. u preduzeću.tel: (00 33) 1 45 78 60 Ova organizacija vas može uputiti na terapeuta. porodicom. Association Francaise de Therapie Comportementale et Cognitive (Francusko udruženje za terapiju ponašanja i razumevanja) 100. psihoanalitičare i psihoterapeute koji rade sa pojedincima. klinički psiholog i autor „Reci su ili prozori ili zidovi" {Les mots sont desfenetres ou des rnurs"! Izdanje La Decouverte). rue Ernest-Cresson .psychanalyse-famille.pluralis.com To je jedan od prvih francuskih centara koji je uveo porodičnu terapiju.75014 Pariš. da širi naučne ideje i specifičan etički karakter porodične psihoanalitičke terapije. Njega u Francuskoj predstavlja pomenuta asocijacija. koja predlaže različite aktivnosti (seminare. Nena-silna komunikacija je proces koji olakšava izražavanje i prijem poruka drugih. koji je specijalista za vladanje konfliktima i tehnikama komunikacije. rue de la Sante .75008 Pariš.7564 Pariš Cedex 14 . na način na koji priznaje osecanja i potrebe pojedinaca. uključujući i vladanje konfliktom i emocionalnu komunikaciju. Web: http://www. u vašoj regiji. Centre Pluralis 29. . (00 33) 1 45 40 08 10 Web: http://www. Francuska tel.org. tel: (00 33) 1 47 20 60 99 Email: info@pluralis. rue Francois I -. u vezi sa brojnim temama. jasnoće i dobrih namera. psihijatre. radionice.. psihologe.FAMILLIA 91. Ovo empatijsko razumevanje vodi ponovnom uspostavljanju odnosa na osnovama autentičnosti.Rosenberg.org Ovaj centar na istom mestu okuplja lekare. bračnim parovima. La Societe Francaise de Therapie Familiale Psychanalytique (Francusko društvo za porodičnu psihoanalitičku terapiju) 7. Centre de Therapie Familiale Monceau .75009 Pariš. kako na kliničkom planu tako i na teorijskom.org Cilj organizacije je da unapredi istraživanje.

Francuska tel: (00 33) 1 47200046 Autor knjige „Svakodnevna agresivnost".Poštansko sanduče 59060 Montreal (Kvebek) H2S 2M5 . jedini mogu da nose titule koje potvrđuju njihovu pripadnost Redu. članovi profesionalnog Reda.Canada Tel: (00 11) 514 272 6169 Web: http://www. rue Saint Hubert .ifas. 1988.75008 Pariz. Association Europeene de Therapie Familiale (EFTA) (Evropska asocijacija za porodičnu terapiju) 32. Avenue Bois-William . rue Kepler .net Doktor Erik Alber (Eric Albert).come/to/agif7.Dr Christian Zaczvk 70.ca Terapeuti ovog udruženja. Lf Association Genevoise de Therapies Familiales (Ženevska asocijacija za porodične terapije) Web: http://www.Namur. Association des Psvchotherapeutes conjugaux et familiaux du Quebec (Udruženje psihoterapeuta za bračne parove i porodice) APCFQ 6595. Ovaj sajt informiše javnost i profesionalce. određuje porodičnu terapiju i predlaže listu centara za terapiju i poznate terapeute. u saradnji sa J-L Emerijem (Emery).75116. Francuska tel: (00 33)153 23 05 20 Web: http://www. . Belgija tel: (00) 32 81 31 04 39 VLADANJE KONFLIKTIMA U PREDUZEĆIMA InstitutFrancais de 1 Anxiete etdu Štress (Francuski institut za anksioznost i stres) 5. Intervencije individualne i u preduzećima. Pariš. Isključivo o intervencijama u firmama. autor knjige „Direktor je psihijatar".qc. Izdanja Bavard.apcfq. avenue Marceau . Izdanje Organizacije.

Francuska.stimulus-conseil.com Web:http://www. rue Anatole France 92300. Agence de Coaching Transformance (Agencija za oblikovanje rukovodilaca) 90. rue Saint-Honore.com Doktor Patrik Ležeron (Patrick Legeron) autor je knjige „Stres na poslu". Levallois Peret. Pariz.fr Web:http://www.Agence Stimulus 205. Francuska tel: (00 33)1 42969262 Email:info@stimulus-conseil. 75008. V tel: (00 33) 147 48 18 19 | ' Email: transformance@transformance.fr .transformance. Izdanje Odile Jacob Specijalno o intervencijama u firmama.