VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Tehnika bezbednosti i kontrole saobraaja Tema: Analiza naleta vozila na peaka

Predmetni nastavnik: Mr Nenad Milutinovi, dipl.in.saobr.

Studenti: Toi orje 194/2010

1. UVOD Osnovni cilj ekspertiza saobraajnih nezgoda je utvrivanje okolnosti u kojima je dolo do nezgode u cilju utvrivanja odgovornosti uesnika za njihov nastanak. Pored tradicionalnih metoda u postupku ekspertiza, a u skladu sa permanentnim razvojem nauke i raunarskre tehnologije, u sve veoj meri su u primeni savremene metode, zasnovane na korienju specijalizovanih raunarskih programa. Kinematika naleta vozila na peaka zavisi od brojnih parametara kao to su oblik vozila, visina peaka, naletna brzina vozila, reim kretanja vozila, pravac i smer kretanja peaka, brzina peaka, poloaj peaka u trenutku kontakta itd. 2. ANALIZA NALETA VOZILA NA PEAKA Predmet ovog rada e biti naletna brzina vozila i njen uticaj na odbaaj peaka, koja je izvrena primenom programskog paketa Virtual Crash 2.2. Peaci u najveem broju suajeva bivaju udareni sredinjim, a zatim i desnim delom vozila, to je u ovoj analizi uzeto da peak biva udaren desnom stranom vozila. Dakle, radi se o punom naletu na peaka desnim delom vozila. Poto se esto deava da opasna situacija nastaje neopreznim stupanjem peaka na kolovoz tako to vozilu dolazi sa njegove desne strane pa tako vozau ostaje vrlo malo mogunosti za izbegavanje nezgode ili je upote i nema, to je i u analizi uzeto da peak dolazi vozilu sa desne strane (slika 1)

slika 1. poetni uslovi Uslovi pri kojima se vri analiza su sledei: - peak je odrasla osoba, mase 78 kg i visine 180 cm - peak je udaren eonim delom automobila po celoj irini leve strane tela peaka, - u trenutku udara peak je bio sa obe noge na kolovozu - peak je nabaen na prednji deo automobila pa je nakon toga odbaen, - peak se kree kroz vazduh po zakonu kosog hica - peak nije noen na vozilu - peak se ne kree -automobil je u trenutku udara bio forsirano koen usporenjem od 5m/s i svi tokovi ravnomerno koe - teina vozila je 1250 kg, sudarna brzina vozila varira od 10 do 100km/h.

Cilj analize je da se prikae daljina odbaaja peaka u funkciji sudarne brzine vozila. Analiza e biti vrena na vozilu Opel / Astra schleusener G 2.0 16V

slika 2. ispitivano vozilo U tabeli 3. su date tehnike karakteristike ispitivanog vozila. TEHNIKE KARAKTERISTIKE VOZILA Duina vozila (m) 4.11 irina vozila (m) 1,71 Visina vozila (m) 1,42 Masa vozila (kg) 1250 Prepust vozila (m) 0.79 Medjuosovinsko rastojanje vozila (m) 2.61 Klirens vozila (m) 0.16 tabela 3. Tehnike karakteristike vozila Poetak koordinatnog sistema je postavljan u taku primarnog kontakta vozila i peaka, tako da je merena poduna i poprena komponenta daljine odbaaja kao i ukupna daljina odbaaja peaka. (Slika 4.)

slika 4. kontakt vozila i peaka

Nakon izvrenog ispitivanja dobijeni su sledei podatci daljine odbaaja peaka, predstavljeni u tabeli 1. i na dijagramu 1., 2. i 3.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

V (km/h) 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60 62 64 66 70 72 74 76 78 80 82

Sod p (m)
x 0.88 1.51 2.06 2.58 3.06 3.87 4.72 5.14 6.17 7.02 8.05 8.58 9.7 10.05 10.37 12.53 13.35 13.25 16.8 14.73 19.68 21.39 24.33 19.33 22.86 24.26 25.69 27.98 29.64 19.77 31.93 34.53 34.91 35.5 39.22 43.33 49.79 y 0.11 0.12 0.38 0.26 0.09 -0.21 0.0079 0.14 -0.06 -0.43 -0.23 0.2 -0.09 0.57 -0.35 -1.11 -0.16 -0.84 -1.18 -1.31 -0.91 -0.47 -1.19 -1.61 0.18 -0.47 0.52 -0.63 -2.02 -0.94 -0.82 -0.32 0.36 0.07 0.5 -0.93 -2.71

Sod p (m) 0.89 1.51 2.09 2.59 3.06 3.88 4.72 5.14 6.17 7.03 8.05 8.58 9.70 10.07 10.38 12.58 13.35 13.28 16.84 14.79 19.70 21.40 24.36 19.40 22.86 24.26 25.70 27.99 29.71 19.79 31.94 34.53 34.91 35.50 39.22 43.34 49.86
4

38 39 40 41 42 43 44 45 46

84 86 88 90 92 94 96 98 100

45.76 45.78 52.56 55.92 49.9 58.99 55.56 53.99 61.14

-0.5 -0.34 0.19 -2.73 -1.12 1.27 -0.95 0.17 0.87

45.76 45.78 52.56 55.99 49.91 59.00 55.57 53.99 61.15

tabela 1. daljina odbaaja peaka

po x (m) 70 60 50 40 30 20 10 0 0 20 40 60 80 100 120 (km/h) Vs = 0.019Sodp1.751 R = 0.995

dijagram 1. daljina odbaaja peaka po x-osi

1.5 y (m) 1 0.5 0 -0.5 -1 -1.5 -2 -2.5 -3 (km/h) 0 20 40 60 80 100 120

dijagram 2. daljina odbaaja peeaka po Y-osi

70 (m) 60 50 40 30 20 10 0 0 20 40 60 80 100 120 (km/h) Vs= 0.019Sodp1.749 R = 0.995

dijagram 3. ukupna daljina odbaaja peaka

slika 5. dobijeni podatci odbaaja peaka Simuliranjem naleta putnikog vozila na peaka (korienjem programa Virtual Crash 2.2.) dobijena je zavisnost daljine odbaaja u zavisnosti od brzine naleta, odnosno sudarne brzine, koja se moe izraziti: Vs=12 Vs - brzina u momentu sudara [km/h]; Sodp - daljina odbaaja peaka [m] Ova aproksimativna jednaina vai samo u sluajevima samo kada je putniki automobil potpuno zakoen, ako je peak u sudaru zahvaen celom figurom, a ne samo okrznut i da je usporenje prilikom koenja vee od 3 [m/s2]. Istraivanja saobraajnih nezgoda pokazuju da se navedena jednaina moe koristiti kod realnih nezgoda ali se rezultati mogu kolebati u rasponu od 10%. U ovim granicama jednaina daje upotrebljive rezultate nezavisno od oblika prednjeg dela karoserije vozila koje nalee na peaka i nezavisno od veliine teine, smera kretanja peaka koji je uestvovao u sudaru sa automobilom. Za analizirani tip nezgode moze se primenjivati obrazac: Vs= 0.019Sodp1.749 R = 0.995

3. ZAKLjUAK Pri rekonsturkciji saobraajne nezgode u kojoj je dolo do naleta vozila na peaka glavni zadatak je odreivanje sudarne brzine vozila. Odreivanje sudarne brzine je vrlo jednostavno ako se pouzdano zna mesto naleta i konaan poloaj peaka posle naleta, odnosno daljina odbaaja peaka. Daljina odbaaja peaka zavisi od oblika karoserije vozila (klinasti, pontonski, sanduasti oblik) poloaju peaka u trenutku sudara (u raskoraku desnom ili levom nogom, sa obe noge na kolovozu i td.), teine i visine peaka, usporenja koje je vozilo ostvarilo prilikom koenja.